Bora Stanković KOŠTANA

KOMAD IZ VRANJSKOG ŽIVOTA S PESMAMA

LICA: • Hadži-Toma • Stojan, sin mu • Arsa, predsednik opštine • Mitka, brat Arsin • Marko, vodeničar Tomin • Magda, žena Markova • Policaja, starešina nad pandurima • Pandur • Kmet ciganski • Grkljan, Ciganin, svirač, otac Koštanin • Kurta, ciganski pandur • Kata, žena Hadži-Tomina • Stana, kći Hadži-Tomina • Vaska, kći Arsina • Koca, drugarica njina • Koštana, Ciganka, pevačica i igračica • Salče, mati joj • Vranjanci, Cigani, Ciganke, panduri. Vranje. Sadašnjost.

PRVI ČIN

Velika prostrana gostinska soba Hadži-Tomine kuće. Otvorena dvokrilna staklena vrata, a s leve i s desne strane široki prozori sa drvenim rešetkama. Kroz njih se vidi balkon sa svojim u bojama i rezbarijama drvenim stubovima. Oko balkona i prozora puža se loza i divlja ruža. Iza njih nazire se bašta, ulični zid sa velikom dvokrilnom na svod kapijom i ceo kraj varoši sa razasutim krovovima kuća, prorešetanim vrhovima i granama drveća iz bašta. A to sve nadvisuje stari krov saborne crkve na kome se blista zlatan krst. Zidovi sobe su u „dolapima”, uzidanim ormanima, za čuvanje prazničkog odela. U uglu sobe je manji ikonostas sa zapaljenim kandilom, opkoljen srebrnim i zlatnim hadžijskim jerusalimskim ikonama iz Svete Gore, Rila, Peći. Oko ikona kite suvog bosiljka od škropljenja svetom, krštenom vodom, i venčići od duhovskih crkvenih trava. Pod je zastrt velikim ćilimom sa vezenim Solomonovim slovima. Oko ćilima uza zid, minderluci, pokriveni dugačkim ćilimom i jastucima crvene boje, tzv. „čupavcima”. Po zidovima, izmeñu prozora, obešeni razni zlatom, srebrom i srmom vezeni peškiri. Tavanice išarane krugovima od raznobojnih rezbarija iz čijih sredina vise veštački izrañene kriške lubenice, dinje i meñ njima povešano suvo grožñe i žute dunje sa uvelim lišćem. Iznad prozora svuda rafovi prepuni poreñanih sahana, srebrnih poslužavnika i zarfova za šolje od kafe. Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući. Neke uzele tepsije mesto dahira; neke šolje od kafe mesto čampara, udarajući u njih.

VASKA (ide ka suprotnim vratima vičući): Stano, hodi i ti ovamo. Hodi da igramo i da pevamo!

OSTALE, DEVOJKE (odlazeći igraju i pevaju): Šano dušo, Šano, otvori mi vrata, otvori mi, Šano, vrata, da ti dam dukata. Izgore me, Šano, mori, tvoja lepotinja, tvoja lepotinja, tvoja krasotinja, – oh lele, lele, izgoro’ za tebe.

VASKA (zadržava Kocanu, golicajući je i štipajući): Ovamo ti!

KOCA (otimajući se od Vaske, ali već razdragano, strasno): Pusti me, Vaska! Jao, ne stiskaj!... Boli me, Vaska, boli!

VASKA (vuče je k sebi i ljubi): Čekaj ti, čekaj! Gle, kako se ona raskrupnila? Ovamo! (Privlači je i ljubi.)

KOCA (cikne držeći se za obraz): Jao, izede me! – Ala si ti, Vaska! A ne znaš kako boli!

VASKA (oko nje): Jest, boli. A kad bi te on mesto mene?... (pokazujući joj na obraz): Kad bi te on poljubio, onda?...

KOCA (zapušavajući Vaski usta, uplašeno zvera oko sebe): Ćuti slatka, čuće ko!... (Odlazi bežeći.)

ni brat. kod nas i u našoj bašti igraćemo. Ni otac.. briše suze) VASKA: A što plačeš? STANA: Pa kako da ne. VASKA: A što? A tebe zbog njega strah? .. Sami. ne! Iz bašte se čuje pesma i igra. STANA (slušajući pesmu. besan. A bata. on nikako i ne dolazi. Otac ljut. Otac. sa nama da pevaš i da igraš. Eto.. s tom Koštanom. Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću. Niko nas neće moći gledati. VASKA (prekorno): Hajde..Ulazi STANA VASKA (prilazi Stani i hoće da je povede): Hajde i ti. STANA (otimajući se): Neću. već znaš ljut. Vaska. neću! (plačno) Sami smo kod kuće.. vi svi pevate i igrate (okreće se uplašeno oko sebe) a ja sama! Nigde nikoga kod kuće nema. Sve tamo. prek. Vaska?.. Stano.

da ko ne čuje): Ćuti. nije on dosada već sve čuo. STANA (uplašeno): Misliš zar i za one svilene haljine. A tamo. samo on kod nje. što pričaju da joj . odakle se čuje pored pesme i svirke i po neki pucanj iz pušaka) Kako ništa. pa ne samo puške. već će i glave pobacati. svi. naš brat. ne boj se! Ništa njemu neće biti. krasan naš brat! STANA (braneći ga): Pa nije.STANA: Strah me! Na ulici graja. Vaska. za njega.. ništa. i on je. Vaska.. VASKA: Jest. Koštana. onda ko bi njoj po tri para haljina krojio i ne dukatima već dublama je kitio? STANA (uplašeno. A što on da je? E. STANA: Jest. A naročito on. kakve puške! Samo neka im ona. kad on ne bi bio. pa još neka i za to čuje. Svi su tamo. STANA (pokazuje Vaski): Eto v’iš. pesma. ćuti! Znaš dobro kakav je otac. zapeva. (pogleda na ulicu. kad eno i puške bacaju! VASKA: E.. VASKA (jetko): A. s njima. VASKA: E..

. ti čak roñena. Kad god je tamo išao da ih rastera. sada čovek ne sme ni da priñe. samo on. Koliko se puta otac noću dizao.. (Na stepenicama čuju se oštri koraci i kašljanje) Eto oca! . ni’ plače. da ga sramoti. kod kuće. oro. Vaska. ne laže. (jetko) Evo. poklon. Nije hteo da ga silom. lažu! Nego znaju kako je otac prek. čeka. VASKA: Jest. kako ga krvava donose. STANA (zamišljeno. Sam on priča. dar!.. tvoj brat Stojan. išao s pandurima! A tamo.. Boji se da ne čuje. pa šta nam je za ovaj praznik dao i čime ponovio? Ništa.. zaboga. STANA: Opet ti. mi smo mu sestre. a to!. VASKA (s dosadom): Ćuti. bate. sam moj otac to kaže. Ni’ uzdiše. (plačno) A njega. Ni „zelen list”. baš nikako nema. kad otac kesu uvek sobom nosi? Lažu oni. molim te! Ceo svet laže. Ama nije! VASKA: Pa. kažu. puške! Pa i krv često legne. s pandurima. Pesma. jao! Zato majka cele noći sedi. celu kuću. Vaska! Otkuda bati toliki novac. A Koštanu može da kiti.. kako da nije? Eto. STANA (uplašeno): Jao. otrgne od nje. pa jedva dočekali da batu kod njega ocrne. Samo sedi.. Neka je on samo ovde. a s njime i sve nas. Vaska. on uvek zaticao i njega i zato se vraćao.. za sebe): A.dao? (vatreno) A nije tako.

te rasuta zrna prskaju po sobi i oknima prozorskim. hadžija već. i nju. ako jedanput u godini siñem ovamo.. trgovci. odmorim. kuću svoju. decu. prek. Sluge ga jašu. Da jaše – beg da je! I meni da je milo. Zar ja ne?. TOMA (Ljut. dom. hat mu leži.... Eno. majku. oco! (viče) Nano! Ulazi KATA. . te me nijedna ne pogleda i pamet mi ne pomeri.. Od jeda kida brojanice. (gnevno) Ah! (viče ka vratima) Ovamo! Ulazi uplašeno STANA TOMA: Gde ti je majka? STANA (vraća se): Sad će. ljudi. s prijateljima da se vidim.. Bojim se... što samo plače i kuka. da vidim njih. I on to? I on kao drugi! „Mladost-ludost”. A što on da ga ne jaše? Zar nema gde da izjaše? Čifluci. Zabacujući koliju. I evo.STANA i VASKA žurno izlaze. s Cigankama po mehanama. Ulazi HADŽI-TOMA. u hanu?. pa ne smem u mehanu da uñem. Ne žalim što troši.. Za koga tečem? Za koga ovako star sedim tamo u brdima. (besno) A ono? Koga imam da vidim? Njega. videće me stariji. ide po sobi predišući): Ja!?.. sakat. doñem da se na ovaj sveti dan bogu pomolim. u veru da uñem... livade. da ne oslepi od siline. razgovorim. svila neka je na njemu. njive. Otkad oženjen... A zar ja ne beh mlad? Beh valjda slep.. Ja!?. Srma. vinogradi. rasipa..

prekorno): Oh. domaćinsku kuću? KATA (bolno. ti si ga rodila! A šta ti znaš? Kad si i ti nešto znala? Nikad! Ništa! Od koje si familije? „Motikarke”! Ko ti beše ded. ti znaš. otac? Zar si ti bila za ovakvu hadžijsku. Dolazi ARSA..... ledena.. nikad ne zaradova! (ka vratima kuda je Kata izišla) Šta se ovde po kući samo vučeš i plačeš? Tamo idi! Idi u cigansku mahalu. Idi da vidiš sina.. takva si. a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš. Hristos voskrese i srećan ti dan! .. TOMA (ustremi se na nju): Ću’! Sad te zaklah! Usta da imaš. kako Ciganke oblači i „beli svet” poji i hrani. I rodila si se takva! Stara. kršeći ruke): Crna ja! TOMA: „Crna!” A zar kadgod beše bela. ARSA (zdraveći se): O.. mrtva. KATA (pogruženo odlazi. hadžija..TOMA: Gde ti je sin? Sin tvoj? KATA (snebivajući se): Pa. sreća kakva? Otkako si. TOMA (besno): Ne znam! I ništa neću da znam! Ti si mu majka.. plačna. Nikad se ne nasmeja. čoveče.

. bože mi oprosti – ludi dani.TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija! A za vreme Husejin-paše takve su se na četiri konja čerečile. Arsi) A što ti stojiš? Sedi! (viče) Sveću! ARSA: A. zaboga? TOMA: To! Zar da mi na ovaj blagi dan. Tu da je! Kod kuće! Stoku neka gleda i čuva. kada se i gora i voda veseli. domaćina. Ovako: imam ga i nemam.. te dočekujte goste. Ulazi VASKA unoseći sveću u zlatnom čiraku. A sad? Ciganima carstvo došlo! – Zar ja ovo da dočekam?! ARSA (začuñeno): Šta. moja kuća plače! ARSA (dosećajući se): A. za to. te ne smem da pogledam u oči čoveka. A onom Stamenku kaži: živ da me ne čeka. idi ti kući. I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna da je Hadži-Toma hadžija. ne! Kakvo sedenje? Znaš da mesta nemam dok ovaj praznik ne proñe.. bar znam. ako i on sada ode od kuće i zapije se. A da ga nemam. . što me. nemoj za to toliko: Zašto? TOMA: Zato što me rasplakao moj sin – nesin! Što mi se kuća raskućila. ovi – ne sveti. (trza se.. i nañi se kod majke. kćeri. nego. ARSA (Vaski): Vaska. a ne da hrani i čuva.

sina?! ARSA: Nemoj toliko. Ali za to. da. što kamen ne dobih. (Odlazi) TOMA (za sebe): „Gosti.. .. šta ćeš mu? TOMA (uzdržavajući se): Ništa! Ti – ništa! ARSA (uvreñeno): Pa šta mogu ja? Zanat joj je to? A ona to s majkom i ocem radi.. stoka”. ni boga. Stanko.. ognjište ne ugasi. More. I idi. kuća. hajde de. nego njega. kad se umire. ima ko oči da ti zaklopi. Ali što za ove druge. Svi dušu nosimo. hadži! To je. Što je pravo. Sad. A ono!? (gnevno) Eno ga! S Cigankama! Ni oca. Ali ovo je devojka.. Cigani? A da je ona žena. starije.. Od ovolicno (pokazuje rukom) od „mrvu mrvku” hrani ga.. sveću zapali. ni mater. gledaj. čuvaj. poštena! Sigurno radi njenog poštenja toliko se besni i trči oko nje. nikoga ne vidi i ne sluša. pa već čovek i da se ne ljuti. I poštena.. domaćine! Ostarelo.. pa mu se raduj kad se rodi. ARSA: Ništa ti još ne znaš.. hadži! Oni mladi. za njega već – on se lud i rodio. A za onoga moga Mitku. pravo. A moje? Sve ode. da ti se dom. oco. Sviraju – šta drugo i mogu oni. TOMA: Eh.VASKA: Hoću.. svi.... Zafir. pa kad se s njom nañe pobesni! Eno: Maksim. kleklo.

moji. čim se napiše. ruke obesio. prozori.TOMA: More.. pa onda još veći lom. A nju? Jedanput je proterah u Tursku. oni ga izbiju. te onaj došao. ARSA: A ja šta da radim? Kome da sudim? Njima ili njoj? Ako bih njih od nje silom odvukao. šta ću? TOMA (plane): Pa ubij! Zar za njih. ove slave. jošte muka? Pa ja. Cigane. ako ode tamo. ove mesnice. I veli „Još su tamo!” A ja koga da pošljem? U koga da se pouzdam? Koga imam? TOMA: Nikoga! Sve živo pomrlo!. vinogradi ne obraše – lepo. A pandura ako pošlješ. tvoji. Glavu uvio. Čitavu bunu digli na granici. u zatvor ih metnuo? Ne ide. Tavan. TOMA: Vlast!. ovo ti meni kaži: zar ja na ovaj sveti i božji dan.. pobivši se s Arnautima. Mehandžija došao. I dok se duvan ne sredi.. ili i sam s njima zasedne. ARSA: Pa koga? Zar Tasu kmeta? On. Mitko! Šta ovaj. u tursko . Pored opštine i kuća mi puna. I dovedoše je! Sad. sve mirno! Ali čim nastupiše ovi praznici. a već policaju ni da pogledaju. još veća muka. sve kuršumima izrešetano. dok je ugrabili. pa ovakav da sam!? ARSA: Ama i meni nije lako! Ne znaš ti. odmah preñoše u Tursku i dovedoše je! Oteli je. Te ovaj. ili sve na mrtvo ime isprebija.. Svi su to naši. šta onaj? Ovo. Piće mu sve istočeno. šta sad: Maksim.

. Eno. Prosi je toliko puta! TOMA: Pa što ti. (sa ulice još veća graja.. Dorču mi izvedi! Dorčo. ovo će valjda trajati dok je ona devojka.vreme. „Ona nas. sine mrtvi.. brate. Cigane. neće valjda toliko za njom trčati. i tebi je ona pamet zavrtela. Asan. bogat. a posle. Svakog dana govorim onom njihovom kmetu i pretim mu. Alilov sin.” TOMA: A. to ne?. pa još tada oko da mi ne mrdne... nemoj to! Prošlo je to vreme. ne mogu sve sam... kad ne možeš? More. bre. noćas ćemo ja i ti. kad se uda. neće? ARSA: Neće. po deset od njih da na jedan kuršum nanižem. otac mu. mori. i pušku! Konja. a kamoli sada. Nego. TOMA: Pa što se ne uda? Što ti to. i hoće je. ARSA: Ama. Silom! Zašto si vlast? ARSA (pravdajući se): Pa to i radim. Alil. „Neće”. MITKA (spolja): Sablju. „na parama leži”. odgovara on.. ARSA: Eh. svirka. pesma i pucnji pušaka) Eto. i ne gleda. ne mogu ja sam. razumi! Treba to svi. Kakva si ti vlast. aah! (Bat konjski) . Gledam. čuj! Već počeli i iz pušaka.

.U sobu rupi Policaja. već molbom. i sve! Ne mogu više! Idem i ja! (Polazi) ARSA: Kuda? POLICAJA: Idem. ARSA: Eto. Ristu bojadžiju – ne silom. gazdo! Evo ti štap. i vidi! Pa sad? Šta da radim? (policaja koji polazi) Čekaj ti. (Tomi) A sad. hadži. ne poj rano. (Tomi) Zbogom. i načelnika. pa zaseo i psuje: i tebe. pa čak i mene. i to kakvom molbom. i sve. ne budi mi gospodara. I onda šta ja mogu? Evo. tvoj sin ode s Koštanom u Sobinu.. I što će sad tamo tek da nastane!. (očajno širi ruke) Ovo je na sve strane! ARSA: Pa zašto imaš ruke? Udri! Kamo ti panduri? POLICAJA: Kakvi panduri? Pošljem ga. gazdo. Čuje se pesma: Slavuj-pile. Napio se. pa i sam s njima zasedne. Iz mehane izneo sto nasred čaršije. . hadži! (Odlazi) Graja se već sasvim izgubila u daljini. i vlast. Nije ovo jedno. Veče pada. hadžijo. Ne mogu. a on izvrne pušku. POLICAJA (zaduvan baca štap pred Arsu): Evo. i služba. jedva ga dovedoh kući.

bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji. kome loše pomislih te mi ovoliko. sama ću ga razbuditi: otići ću u ñul-baštu. ide pred ikonu. osramotio i na ovaj božji dan rasplakao.. da kunem! (skida šamiju.. Gospode. oh. što mi ovoliko crno dosudi i pisa? (kune) Oh. Mesečina jako prodrla u sobu. crno. naljutih?. a tebe dabogda. koga ogovorih. što za nju kuću ostavi.. sinko! Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš! (odlazi i viče) Hata mi sedlaj! Ulazi KATA. šinuću ga po obrazu: – Ustaj. a ona. koga sirotog ne nahranih i ne napojih. Ciganka dobra?. drago! TOMA (strese se): Ah. ti mene ostavio.. Gospode. uzabraću struk zumbula. ne! Čekaj. mili. pa sad majka ne valja. kleči i kune) Sinko. crno dosudi? – Zar majka rodila.. sveti dan. KATA: Šta se od moje kuće ovo načini? Oh. da Bog da. Oh. (stresa se) Oh. ustaj. Preokreće ga i stavlja nasred sobe. da bog. i nagnuta nad njim počne po njemu da razmeće zrna. sinko! Zar ovakav božji. Klekne. (Odlazi i brzo se vraća sa sitom. ova mesečina! (vrača. put dalek i . Okreće leña mesečini) Oh.. što majku osramoti? Što se u nju zagleda – oči joj ispale! Što te omañija – usta joj otpala!. (odlučno) Da kunem. razmeštajući zrna) „Postelja mu prazna. i ja ovako da ga dočekujem! Ne...sama sam ga uspavala. Gospode. sinko. Koga naružih. ago.. čuvala.. Gospode! Čime te.

osluškujući..krvav!” (preneražena odgurne sito) Ne. Svirka i pesma burnija i sve bliža. a sve na moju glavu! Sin mi je. Počinju da se razabiru dahire. predgrañe vranjsko. koji zajedno sa mesečinom osvetljuje vodenicu i oko nje tamnu goru. zvon čampara i pesma: Kraj Vardar mi stajaše. gazda! MAGDA (polazi ka kapiji): Koji? . već zarasli travom. razlupani i truli vodenični kamenovi izmeñu kojih se vidi jaz vodenični. pobelelih od brašna. Na kapiji stoji obešen fenjer. t’nke puške frljaše. Gospode! Ne krv! Molim ti se. usta što izrekoše. mrka kestenova stabla crno ocrtavaju. Oko nje. Na sredi dvorišta „ćutuk” i kameno korito od stare. Sproću vodenice kućica sa doksatom. presušene česme. čija se debela. čedo! Što rekoh da ne bude! Usta mi otpala. Zavesa DRUGI ČIN Sobina. Iz doline počinje da dopire svirka i pesma.. Gospode! Ništa njemu da ne bude. U prostranom dvorištu vodenica od trošnih zidova. MARKO (odlazi ka kapiji i vraća se radostan): Gazda. u kome prska i šumi voda. Na stepenicama od kuće sede Marko i Magda.

(grleći Magdu) Ovo je moja druga majka. STOJAN. KOŠTANA (pevajući i igrajući): Kraj Vardar mi sedeše. haj. njezino sam mleko sisao. svirku. šta mi protiv imamo! MARKO (ljubeći Stojana u ruku): Srećan ti dan. STOJAN (pokazujući na kuću): Tamo! Unutra! Kod dade! I njoj je sada Uskrs i svetao dan. seća se ono dade svoje! Uz pesmu. haj. gazdo. da se ti ne ljutiš što ja ovako dolazim? MAGDA (grli ga): Čedo moje! Pa ti si nam gazda. Hristos voskrese i srećan ti dan! Ali. . ulaze KOŠTANA. t’nke puške frljaše. sinko. GRKLJAN i ostali. žalim srmali jelek.MARKO: Mlad. – Ja ne žalim snaga ta. SALČE. mlad! MAGDA: Slatko moje dete. srmali jelek! STOJAN (Magdi): Dado.

sve ih naterao da igraju i da pevaju? – Otac igrao i plakao: Jovane. majku. SALČE (Koštani. gora. je li. da što bolje gleda u goru): A je li to ta gora za koju se peva: da je golema. ti si mi. oca... u crno zavio.. (razdragano Koštani) Pevaj. pusta. kako mi ono sve zna. i baba ima bakšiša. Jovana joj zaklao. tamna gora? MAGDA: Ta je. kćeri! KOŠTANA (radosno se unosi. a najviše majku Jovanovu? Sina jedinca. Duboko udiše i miriše): Ala miriše gora! (Magdi) A je li to ta tetka. mogla što bolje da gleda. prvenac! I majka plakala: . rasplakao. Pa. sine. goru): Kosa ti se zamrsila. KOŠTANA (Propinje se na prste. Jovane. da bi.MAGDA (razneženo): Slatko moje dete. sestre. kćeri! Pevaj.. (Opravlja joj kosu i odelo) KOŠTANA (zabacuje kosu): Neka se mrsi! (Magdi) A. tetka. sinko. što po njoj nekada komita četu vodio? I mnoge majke ucvilio. (pokazuje na goru) Šta je tamo! Gora? MAGDA: Gora. kćeri. preko zida. koja gleda oko vodenice u drveće.

. tamna. Jovane.. zar baš ruse kose? STOJAN: Ruse. kao što je tvoje lice. još nezamršene! KOŠTANA (peva): Mirjano. grlo. tetka. daj! Ulazi MITKA. daj. Mirjano. brate. Drugo. MAGDA (brišući oči): Nije. Mirjano! Daj da gi mrsim ja. kćeri. vodeći za sobom konja. nije! Nije to ta gora! – A nemoj tu pesmu. imaš ruse kose.Jovane. STOJAN (sa čardaka): Košto.. sine. kose ruse. daj. . veselo pevaj! „Lošo je” da se sad plače. KOŠTANA (zaradovana): Eh. pesmu! KOŠTANA: Koju? STOJAN: Pesmu. meke. golema gora?. ti si mi cveće prolećno (uzrujano) Je li to. oj Mirjano. ta pusta. ti si mi jagnje ñurñevsko! I sestra plakala: Jovane. Jovane..

dve – najviše još polovin godinu. nego je mladi gazda. ja i slunce će si idemo! (čuje se konjski bat i rzanje): Ja! Zar te je žal. bre! Živa rano. Na pobratima sveću zapali. U jesen. oj Mirjano. bre. daj. daj! STOJAN: Dado. t’g ću i ja da si umrem. Neće mnogo da mi te ostavi. Koštan. a kamoli sluza.MITKA (Marku): Je li toj Hadži-Toma. S’g na Voskresenije gora i voda se veseli. Dorčo! Na. Ima batka za tebe. Od grobje idem. Mitke. samo da nadzrnem. sinko! KOŠTANA (peva na čardaku): Mirjano. Mirjano! Daj da gi pijem ja. imaš čarne oči. bre! (plačljivo) Plači. umreh ti! MITKA (ostavlja konja koga Marko odvodi i penje se čardaku. za mene? Eh. Mirjano. Tiki. pa zar se mnogo ražali? Polovin čovek bidna! I još k’d nju čujem. nabijajući fes na oči): Eh. njojnu pesmu i njojno grlo – . tri. slunce kad počne da kapnuje. daj. Zajedno. (za sebe) A i mnogo nećem jošte da živim! Četiri. gazda Mitko. (vadi iz pojasa šećer i pruža konju) Na. MITKA (zabacuje uzdu konju o vrat): S’g će batka da se vrne. bre?! MARKO: Nije on. plači! (trza se) Ali ne! S’g na ovaj dan ni loša misal ne pada. Dorčo! Hoćeš šićerč’k. Tiki ja sam si nešto mnogo žalan.

kesu.. A i sada. zato što te volim.. zašto će te ubijem? Će te zakoljem samo da te ne gledam tako staru i zbrčkanu. sve da ti dam! (vadi sahat... i poj. a ne smem da te volim. grca): Ne. mori. evo. ja ću tebi da dam. STOJAN (posrćući. Košto! Sve bih ti dao. STOJAN (grcajući): Usta mi daj! (Privlači je) . mori! Vidiš li? A „naše” k’d beše? K’d mi ovakoj mladi i ubavi besmo? Sviri.. stara ñidijo. Besno Salčetu): Salče.. ne! Neću to od tebe! Neću od tebe novaca! (sa svoga vrata odvezuje nizu od dukata i daje mu) Evo ja. mekamlijsku: kako za mladost i lepotinju srce gori i izgori. onuj našu. Stojane! Nemoj da me. staru.. STOJAN (upada): – lažeš! Ah ne lažem te. De. Oh! KOŠTANA (silazi za njim. i brižno oko Stojana): Bolestan si? Da ne sviramo i ne pevamo više? Hoćeš. (Penje se na čardak. pupak me zaboli.ete.. silazi sa čardaka i tare usta): Usta mi izgoreše!. ćulibarsku muštiklu) Na! KOŠTANA (odbijajući): A ne. iznenañena. dori.. KOŠTANA (srećna.. a? STOJAN: Daj da te ubijem! KOŠTANA: Zašto? STOJAN: Zato.

Katinke. sam uz njuma da si! Ako. Zar sam ja bre bija za ženu? (gleda u Koštanu) Ovo je. . zarobi i vrza. na moljci miriše.. uz njuma li si jednako? I oca. na zelenilo iskam! (Asanu) Asane bre. silazi sa čardaka) Neću više ovde. zar već ostare. Prkosno se ispravlja.. i pojas mi se sm’knuje! Snaga mi većem haljinku ne drži. U bašču. zarobi. ako. (Koštani) Poj.KOŠTANA (trza se. sve će da ve potepam! (ustaje. Ovde mi na staro. lice ti je cigansko. i majku. Istina. Ah. na ava. bre. ne! STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi! KOŠTANA (beži ka materi): Aman. što me oženi. i kudeljke i sve gazdinstvo ostavi. Koštan kude je? Vikaj gu. ovo bilo za mene. jer od karasevdah pogolem boles nema. bre Asane. tuguj za njuma. ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan. Ispruža nogu i lupa njome) Kosko. zašto ako njuma nema. (Slučajno poklekne. veni. ti mene oženi. bre. a tebe Gospod! (zagleda sebe) Zar ja s’g ovakav da sam? Eve: i čakšire. lepa devojko. moj brat nikad sreću da ne vidi... i sviri vu da doñe i da mi poje. odriče glavom): Ah. Koštan! KOŠTANA (predusreće Mitku pevajući): Katinku grlo bolelo. te se već treseš? (okreće se Ciganima. ama oči bolne imaš. brate. MITKA (bacajući novac Koštani u njeno dahire): Na! (za sebe) Ah.

(Seda. SALČE I OSTALI (Sedaju podalje od njega ponizno. bre. u kuću da sediš. Ne priodi mi! A bakšiš? Daću.. – Ah. Tiki. zbijeno) MITKA (mračno): Svirite mi! GRKLJAN (uplašeno): Šta.. gazdo? MITKA (još mračnije): Žal. MITKA (rukom je zaustavlja dalje od sebe): Potamo. tri godine dana. Vaske. što te dade vrlo na daleko. na daleko. U svet da si idem. Jer. KOŠTANA (tražeći bakšiša dolazi do Mitke pevajući): Bog ubio....besno im preteći jataganom) Grkljan! Salče! Ovam’! Zašto s’g ću sve da. tvoju staru nanu. oženi.. koj što pravi. zavaljuje fes. dom. bato! MITKA (bolno): Beše moje!. ženu i decu da gledaš. a on: „Mitke... vino! Vino. svu mladost da ispijem! (grli Mitka) Oh.. Ne .. razdrljuje prsa) KOŠTANA. Što me ne pušti da idem. da sviriš. pesmu! Glas tvoj! Samo tvoj glas! Marko. moj brat nikad sreću da ne vidi. Vaske. A kako moj žal – nigde dokle turski hat ide – nigde ga nema! STOJAN: Košto. što me odomi.

ruke gore. Zar mene bre da ubijev? Mene? Što gi još u tursko vreme. kuda me onaj moj brat praćaše po trgovinu. mori. mlada.. otac. Redžepovica.. po Skoplje. Tiki... i poje! Rafistinde on alma. bre.. zašto će te. beš i al. s’s svoje puste crne oči opila. gazda? Taj se još nije. I paše mi se sklanjašev. I toj hajdučki! Noga da ne šušne. pa da se zaplačeš! Ruke više glavu frljila. Noć padnala. možda. A koga da ubijev? Mene li? GRKLJAN: Eh.. MITKA (upada besan): Rodija. mi.skitaj se.. vikav. izela. sve terašem ispred sebe.. čeka me. beš i alma! Na raf ima deset jabuka. rasipala oko sebe i – čeka me! Gleda u vrata. žalna pesmo moja! Stari Redžep na put... Ciganka na kapidžik ostane da čuva i pazi. Koštan. . pet za men. gola. Koštani) Tuj... gleda kako bi me odma. Gleda. kapka.. još od prag. Serez. zar tebe. a ja kude njuma. ne tako.. na čorbadži-Arsu brat!” Pa zar mene da ubijev. i ne krvi. Snaga! Da cuneš. STOJAN (prekida ga): A. sve što od tursku veru i po carski drum nañešem.. ubijev!”. I neće da se rodi. kosu crnu. pa i da me ubiše! Zar je ovoj kakav život? (Nabija fes. Ciganka me vodi.. Solun. a ona. Stambolke Redžepovice. i t’g. „Mita je toj. i samo tuj pesmu da mi poješ! Mintan da skineš. fildiš. a ja kude njuma. gore u odaje. Teško... mesečina se spustila.. više glavu. čeka me. pet za teb. (Ustaje. gorko) Eh. Legla na dušeci.. bato! Sramota je! Mati joj je tu.

SALČE (Mitku): Drugi put će ona to. mislim mnogo na sebe. Ona. Tatko mogu da vu bidnem. grlo. te kao ona. kao veštica u nekrsteni dni što na sneg i na mesečinu igra. znaje se. Mitke. Ali da me ne gledaš.. i pojte. (odbija je rukom) Trgni se ustranu. zašto kad tebe gledam.. (okreće se Koštani) Koštan! De. Redžepovica. (bolno Salčetu) Salče. bre. A njuma. veštice. te ja tako živ.. (posmatra je) A i tvoje. (ustaje. Tiki – milo mi! Duša mi još. po jatagan da mi igraš i da baješ. a stari Redžep iz dolap. Redžepovica. . ti me znaješ? Znaješ li. (Salčetu) Ti li mori. MITKA (besno. te grudi da ti pucav. belo. Nedelju dana mrtav bolan će da bidnem za njuma.MITKA (razdragan. iska. zanesen): Nemam ja. kuda se bija sakrija – s’s jatagan na mene poleteja. zašto. ovamo koske stare da ti rastresem. jer mnogo muka će mi padne. živu gu u vreću vrzali i u Moravu frlili. bre. Ne li me izdadoše. I ti ćeš takoj! Ovamo ti! Ovamo.. veštice. kosu na sve strane.. besno vadi jatagan) Svirite mi bre. lošu premislu na njuma.. „moje” kakvo beše? Ti bar kaži! A. gorko): Ne! Mintan da skineš. A nož... poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!. Da ne skidam mintan. Sadče. svilu ne seče. Bolovaću. ispeče se. brgo od sebe svilenu košulju skinala – i drž za jatagan. pisnala. Ona videla. da si. da te ne gledam. ne davaš! Ovamo ti! Ovam! Ti ćeš da mi igraš i da baješ! S’g te svu na paranparče iseko’! Ti ćeš... Salče?. starke. beše mnogo! Nego s’g i ti ostare. će mi se upije u pamet i će se razbolim. potkazaše? Dremka me uhvatila na njojno zrelo. I ruke nagore da digneš. drugi put! KOŠTANA: Ali ovakva da sam. posle.

. Jer znam da će on sada sve na tebe! Za sve ćeš ti biti kriva. hadžija stari! STOJAN (ñipi uplašeno): Otac! Šta ću mu ja? (Polazi kapiji da je zatvori) SALČE (zaustavlja ga): Ne. To? To? . rzanje.. TOMA (unezvereno. zvek dizgina. otac ti je! STOJAN: Šta ću mu ja sada? Šta ću. a?. TOMA (iza pozornice viče): Marko! MARKO istrči. MARKO mu ostrag.. KOŠTANA: Neće.Utrči MARKO MARKO (uplašeno): Gazda... STOJAN: Pa baš zbog tebe – neću.. sinko. ponizno. Sjahivanje. Ulazi TOMA. Šta me traži? KOŠTANA (zaustavlja ga): Nemoj. ispravlja izgužvane čakšire i koliju. ne mogući da doñe sebi): Pa?. neće! Samo ti nemoj! Čuje se bat konjski. Stojane! I ja te molim.

.. da zapalim! Nikoga da ne vidim. TOMA: Pušku..” A. gazdo. MAGDA (ponizno Tomi): Nemoj.. a ne ti još prvi meñu njima.. a mi mladoga da čuvamo. ne!. odlazi. to li? MAGDA: Oh. nikoga da ne gledam! Sve da. gazdo. pa sve da ubijem! Sve. Aferim! (ustremi se Magdi) A ti? Tako li se stari gazda poštuje? MAGDA (ponizno): Oh. vodenica moja”. MAGDA (vije se ispred njega): Ne gazdo.. Pa kad je sve moje.. Mitke! Tako! Iako si stariji. odvratiš. šta će ovo ovde? (Marku) Pušku! MAGDA (pada pred njim): Gazdo.. gazdo! Ne ljuti se toliko! . otac da im budeš.. zar ja? Ja! Magda tvoja.. TOMA: „Magda moja.. TOMA: Nikoga! Sin?! – Sinule munje pa u čelo! (Stojanu) Kući. umreće.. gazdo! TOMA: Tako li se moj hleb jede?.(okreće se Mitki) Aferim. Nego kao veliš: „stari gazda star je. i gologlav. i onda da ih poučiš.. bre! Bar da te ne gledam! STOJAN pokunjeno..

i blagota od stoke da mi s tobom u kući zasedne i da se umnoži. pa da se ne sedne. na ovaj sveti. da je loše.. so. ali brzo! MAGDA (srećna podmeće mu jastuk. daj. moli ga): Sedni. gazdo. blagota s tobom u kući da mi zasedne. kad se na ovakav sveti i veliki dan doñe. TOMA (lomi se): Eh. sedni! Zar ne znaješ da se ne valja. Okusi što bog dao! Nemoj. božji dan! (pruža mu čašu) Okusi. Zar ja da ti to kazujem? Zašto si hadžija? MAGDA (pokorno): Berićet. gazdo! . blagoslov da mi sedne! Berićet. gazdo. gazdo! (pokazuje na jelo. (prilazi pobožno i seda za sofru. piće) Sedni! TOMA (zgranuto): Još i da sednem? MAGDA (preklinje. ne okusi hleb. so! MITKA (Tomi): Sedni. što je ovaj sada sveti blagi..TOMA (besno): Kako? Da se ne ljutim? Šta sam ja? MAGDA: Gazda! Gazda! Stari. te s tobom u kući sreća. božji dan. vinom): Uzmi. nudi ga jelom. strogo) Hajd. Sedni! Okusi! Samo hleb. slatki gazda! (ljubi ga u ruku) Nemoj. molite boga. mili.

. Otpevajte. Bar džabe bakšiš da vam se ne da. hadži-Gajka devojku udava. ja sam ovde! KOŠTANA (počinje pesmu): Hadži-Gajka.TOMA (krsti se. Možete. pa posle hadžija da se.. Em je dava. . hvala.. slatki gazdo! KOŠTANA. uzima čašu): Eh. (Pokazuje sa strahom na Tomu) TOMA (prezrivo): Šta „hadžija”? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Magdo! (pije) Nego hajd! Hajd. SAJGČE I OSTALI (hoće da idu) MITKA (zaustavlja ih): Stoj! Kude vi? KOŠTANA (pokazuje na Tomu): Ljutiće se.. Poj! KOŠTANA: Nemoj.... srećan ti dan i Hristos voskrese! MAGDA (ljubi ga radosno u ruku): Vaistinu voskrese! Oh. ti! Mene gledaj! Ja ovde.. nemoj... gazda-Mitke. MITKA: Ovamo. MITKA (Koštani): Ti samo poj! A koj na tebe ruku digne.

. Stameno. od drveta sitan pepel. Dude. od ujku sestru. mori.em je ne udava. belo Dude. I tri dana crkve zatvorene. pa ili grad da pali ili Stamenu da uzme. gde se je čulo. suvo drvo javorovo.. mori Stameno. brat sestru more da zema? A on. Stamena kuka i moli: Stojane. Dude. pa s’s njega da si miješ. Stameno. odgovara: Stameno. more Stojane. izgore me. tri dana čaršija zatvorena. Dude. zrno biserno. kito proletnja. Dude. svoje lice! MITKA (Koštani): E. Zapali me. mori. napravi me suvo drvo. nigde nema. s’g dede onuj: Kako k’d Kumanovo čuma bi’. belo Dude. hadžijske pesme! Drugo! KOŠTANA (peva): Dude mori. ni Kaursko. . k’d se ludi i besni Stojan zagleda u Stamenu. od pepela miris sapun. pusti i besni Stojan. razbralo. MITKA (prekida je): Neću tej stare. tej mrtve. kako tebe. ni u Tursko.

starost nema (trza se. MAGDA: Nemoj.jesi li čula. jest. MAGDA (donosi u jednoj ruci tepsiju. Meće na sofru pored ostalog jela i pića i nudi ponizno Tomu) Ne ljutiš se. ubava moma. TOMA (za sebe): Da. rod nema. pa da mi je on kao drugo moje dete. i dajte im da jedu i piju. Znaš koliko sam te služila pa mi nikada reč ne reče a kamoli da se naljuti. a u drugoj ruci bokal. mori. (gordo) Jer ne sme da se kaže. Marku) Marko (daje mu novaca pokazujući iza sebe na Cigane) podaj im.. dosta. slatki gazdo. da je neko sa Hadži-Tominog imanja otišao gladan i žedan. nemoj da se ljutiš što smo mladoga gazdu. visoko drvo hlad nema. rod. . gazdo.. poslužavnik. SALČE. sa raznim jelom. razbrala: duboka voda brod nema. zna se: lepota. razuzuruju se i počinju da sviraju) TOMA (prekida): Dosta. kako. Ti znaš da sam ga ja dojila. GRKLJAN I OSTALI (Osloboñavaju se.. doba. Magdo. više onako na mene? TOMA: Pa. MARKO (dajući Salčetu novac): Od hadžije..

Ove godine sasvim presuši. gazda. na ovaj veliki. Marko. Sve je isto ono što si voleo kada. Šta nismo činili! Ali ne ide. da. TOMA (stetno. kao svake godine tako i danas. TOMA (setno): Da. Znamo da ćeš nam. I sada te služimo. pruža ruku Marku): Hvala. više sebi): Da. bez peteljke. a evo i jabuke. Sve to rukom birane. . u šumi. gazdo. sve zrno po zrno. što znamo da ih voliš. kao nekada. izvor mu nije više čist. I evo koliko te volimo i poštujemo. leti po mesec dana ovde doñeš da se razonodiš i provedeš. česma presušila? MAGDA (izvinjavajući se): Jeste. silan i čist kao ono kada ga ti pronañe i sprovede ovde u česmu. Počeo je da se meša sa zemljom i trulim lišćem. Gore. zajedno sa mnom i on se presušuje i pozemljuje. Magdo.TOMA (malo toplije): Jeste. i srećan ti praznik! MAGDA (nudeći ga): Uzmi. gazdo. TOMA (odobrovoljen. MAGDA: Služili smo. Evo i vino što je za tebe Marko cedio. gazdo. Živimo u tvojoj kući. Nije više onako jak. (padne mu pogled na presušenu česmu) A ćutuk. božji dan doći. Pa cele godine čuvamo za tebe evo ove kruške „maslarke”. kao nekada. MARKO (ljubi ga u ruku): Hvala. verno si me služila.

. Ali dosta! KOŠTANA (produžava pesmu): Jas li te gledam kroz mare u tija džanfes šalvare.MITKA (Koštani i ostalim): Svirite bre i pojte već. Stojanke. uzrujan): Da jest. bre. na šta je okom gledala: da li na sunce sjajano ili jablanče tanano? Bre gidi. momiče.. Stojanke. ne znajem ništa za sebe. znalački posmatra Koštanu.. momiče. lele... bela Vranjanke! TOMA (Prvi put se okreće Ciganima. KOŠTANA (peva): Stojanke. zumbul devojče. jest. džanum. Strogo... sebi): Silan glas. pogiboh dušo za tebe! TOMA (uzbuñen. gde tiho mineš po dvore. kako jelenče kroz gore. bela Vranjanke! Kad te je majka rodila. lele.

da legnem. po Stara Srbija. bre. ja da te vodim za sebe. pa kud mi majka živuje. ðurño. kail sam mnogo na tebe.KOŠTANA (nastavlja): A kad ti vidim dve oči. ja nigde ne najdoh. lele. Stojanke.. da živiš kako gidija.. pojdoh nagore kako tebe nigde ne najdoh! Oh. KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal. Dosta. Oj pojdoh dole. mori ðurño. džanum. dve tamne oči. ah da umrem. samo da ne gledam kako tvoje lice drugi grli. kako tebe. da gučeš kako kumrija. pečalil sam meke mahmudije.. da mi te ona miluje. bela Vranjanke! TOMA (grčevito čupa koleno): Ne tako.. Stojanke. ne toli ko silno. dve noći. . ljubi. po Srbija i po Maćedonija. dosta.

hadži. sunce već izašlo visoko. čim legla. bre! MITKA (meće u usta dukat i pruža ga Koštani): Koštan. Salče? SALČE (zadovoljna): Koju. gazda? TOMA (odsečno. Ona se još ne budi. (sećajući se) Ama. pevala mi je. teška je i stara ta pesma! TOMA (zadovoljan): Eh. budi je i tužno poje O jansana a’nn ñeldi O jan. visoko – a nje iz sobe još nema. Stara je to pesma. zna. tad se ona mnogo pevala. Majka joj došla u pohode. čedo. odmah umrla. Svekrva stoji pred vratima. more) (Salčetu. Salče. više za sebe): Onu bula mlada posle svadbe. KOŠTANA (ustima uzima iz Mitkinih usta dukat i baca ga Salčetu u krilo) TOMA (izdiže se): Eh. kada bi još i to! A bakšiš hadžijski! I to ne celu . stidi se. ojan. Tvoja majka. pokazujući na Koštanu) Zna li ona tu pesmu? Naučila si je? SALČE (zaradovana): Zna. (Salčetu) A. Sutra.TOMA (već savladan): Mnogo je ovo (okreće se Mitku) Mitke. a sada kad bi još i onu! Ali ne znaš je ti. U moje doba kad ja beh mlad. maz (Svekrva ti je došla.

zurle jače pište. I otac joj već dolazi. budi je i tužno poje: Utansana baba ñeldi Ojan. hata pa u grad. sve zovi ovamo na radost i veselje! Zavesa . Kraj samo.. zasrami se. uvija polovinom. ni usta celivala. seku igru i pesmu. i hadži-Ristu. Fenjer se gasi. more! A ona mrtva i čista. Ona mrtva a svekrva misli da od noćnog prvog milovanja i celivanja još ne može da se osvesti.. Zafira. i laktovima izvaljujući se na jastuke. maz! Tatko ti doñe. pokatkad ga kosom dodirne po glavi) Noć trne.. Muška je ruka ne pomilovala. TOMA (izvan sebe baca fes. viče): Marko. pada kolenima.pesmu. Sekulu. Grneta. ojan. trese prsima i.. Mrtva i čista. skida koliju... praćena Cigančicama počne da igra čuveni čoček „Keremejle”. Sve bre. On mnogo kazuje. KOŠTANA (uz burnu svirku. Svekrva plače. igrajući oko Hadži-Tome. i zato ne izlazi.

na prstima..TREĆI ČIN PRVA SLIKA Gostinska soba Hadži-Tomine kuće. bato! Nemoj na mene de se ljutiš. da mi usta odskoče. što si ljut na mene? STOJAN: Idi! STANA (plačno): Nemoj.. saginje se nad Stojanom. što se probudih? Ona beše! Ona. usta njena hoću!. Svaki čas ulazi STANA i. Ah. kiselim kruškama i grožñem iz „turšije”.. ututkan jastucima i jorganima. na dušecima leži Stojan. da ga ne probudi. ručicama mi stisla obraze. zoveš? STOJAN (vidi je i zavaljuje se natrag): Ti? STANA (brizne u plač): Bato. Čelo glave. tiho ga ljubeći): Bato moj mili! (Odlazi uplašeno) STOJAN (budi se): Zora! Dan već? (uplašeno) Neću ja dan! Nju.. Šta ja? Živa nisam od straha. poreñani sahani sa raznim ñakonijama. osluškuje kako diše. a svoja usta upila u moja. slatka Koštana! Klekla. A i nana... vrela. oblaže njime Stojanovo čelo. Ona se sada ne ljuti na . STANA (cedi peškir od hladne vode. Eto cele noći nisam. opkoljen. Na sredi sobe. na tronožnoj stolici. ah! STANA (ulazi brižno): Bato.

.. čuda čini po Sobini. a ona?. STOJAN (ñipi): Ciganka! Ja nju toliko voleo. Ciganka! Ko da više!. KATA (prilazi Stojanu): Sine. STOJAN (gnevno): Idi! STANA: Bato! STOJAN: Idi! STANA odlazi plačući... ništa mi nije! KATA: Šta hoćeš majka da ti donese? (hoće da mu opipa čelo) Kamo čelo? .. bolan si? Šta ti je? STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa. Ulazi KATA.. pričaju. A on tamo.tebe nego na oca. Otac kao da nije stari otac! STOJAN: A ko mu svira? STANA (ustežući se): Pa još ona.

ona! Utrči MARKO. isprati. Ciganka je. blaga reč. u koga da se kune.. da snahu. dižući posteljne stvari): Hadžija. Majka rodila. stari!. pa majka i da oženi. KATA (odlazeći): Oh. STOJAN (pokazujući rukom odakle dolazi pesma): Ona. Da ima u koga da gleda.STOJAN (otura je rukom): Ne diraj me! KATA (ne može više da se uzdrži od plača): Zašto. svirka i pesma se razbira. Da i ona. sine. Da majka s tobom život proživi.. odmenu dobije. Za sreću te majka rodila. očuvala. majko. Da joj je kuća. sinko. sinko.. kao i sve njene drugačke. A s njime – crni moj život! Od njega nikad božja. kad nije s ocem ti. Izdaleka graja. MARKO (zadihano. Brzo! Juh! (Skuplja postelju i odlazi. s tobom otvorena. već pamet iziñe. sinko. Za njim odlazi i Stojan) . pa i ona goste u kući da dočeka. samo vika. u svet iziñe. KATA: Pa majka.. sinko? Šta toliko majku? Šta je majka toliko skrivila? STOJAN: Što si me rodila. (stiska se za glavu) Od straha mi. sa snahom u crkvu poñe.. ona!. u goste da ode. za sreću te je rodila..

Koštana. ne vrćam ga. bolno): A ne to. TOMA: Kamo sofra. pišman će da bidneš”. Poginuću. Da. zagrljen sa Koštanom. možda. – „More.. mesečinu ne gledam. vrćaj konja. Imao sam majku. pa posle. da znam da poginem!” I ja ću da poginem! To da pevaš ti. Viče) Marko! Dolazi MARKO. Abdul-Ćerim ago. (Koštani) Eh.. star sam. oštra te srca kida!. ne vrćam ga.. vrćaj konja. kad se poñe na venčanje za staro i nedrago! Svatovi napred. Pevaju mu i sviraju oni da ga razvesele. A majka za mladost nije (Obzire se. sinko. glas samo i svirku. i sa ostalima. kćeri! De! Ne pesmu.. TOMA (Koštani): U moju kuću kad se ulazilo. gazdo! TOMA (ne slušajući je): Ženu? Nemam. Sin mi leži bolan – mrtav neka je! KOŠTANA (uplašeno. tugo. smrt će. drago ne čekam i milujem – da mladost zakopam! I zakopah je! Sad? Staro drvo. I to onu svirku.. džanum. tugo. a svirka im oštra. mlad Stameno. vino? Služi gazdu. a Cigani za njim.. ali srce mi . kad ja poñoh da se venčam: – da više u zelenu baštu ne idem. hoću!. Nikad je nisam ni imao.Ulazi HADŽI-TOMA. pevala se pesma: . Takva je moja svirka i pesma bila. mladoženja ostrag. još sada. gleda po sobi..More.

je toliko mlado.. da pijem.. nasred sela češma tečaše. sveža kapne na ovo moje staro. bistra voda”. (hvata se za čelo. tečaše. da mi ona. grca) De. i na češmu dve do tri mome stojašev. neizmilovanog milovanja.. de još onu: „Na sred sela šarena česma.. kćeri.. Oh. duble. gazdo! TOMA (besno): Ćut’! MARKO (vraća se i donosi mu nize od dukata) TOMA (prilazi Koštani i vezuje joj nizu oko vrata): Na. Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More. staro već samrtno čelo. aman. da spijem. bistra. kćeri. neiskazivane ljubavi. dajte meni tuj mutnu vodu. toliko puno skrivane.. dukate! MARKO (zabezeknuto): A ne to. kamo je sada. rosna. aman. stojašev.. Oh toliko je ono toga bilo puno i željno da će mi mrtvome zemlja biti večito teška. kćeri! KOŠTANA (peva): More.. De. . TOMA (viče): Marko! Nize.. ago.

kćeri. Stojan hadži – Daskalov. tuj srču! . dede pevaj! KOŠTANA (peva): Triput ti čukna na pendžer. MITKA (Marku): Čeprnje! Kotlove vina! Dizaj tej čaše.... TOMA: Nije to bio Stojan. Hadži-Toma! Za mene je ona pevana... KOŠTANA (krišom. KOŠTANA (peva): Ti mi vrata ne otvori. Ja. nema.. TOMA (kida ostale nize i posiplje je dukatima): Na! Na!. ago. Mila daskalice. sve dukate dodaje Marku što ovaj odnosi u drugu sobu) Ulazi MITKA. za tebe ima šarena soba Da spiješ. već sam ja to bio.– More. mila daskalice. Nego. da ljubiš. Toma hadži – Daskalov. da Toma ne vidi. TOMA: Za mene nema više.

ustremi se na njega) Bar tebi! Bar ti! MITKA (isprsujući se): Što. kuka): Ne.. naperi je. prilazi zidu.. gde je oružje): Ko tamo?! Ko je još gospodar u mojoj kući? On? Zar on još da govori? Pušku! Uzima pušku.. Njega da ubijem. hadži!. bre. ljubomorno Koštani): Ciganka! Ko da više! (Odlazi) TOMA (zgranut. prilazi prozoru. STANA (iza pozornice. TOMA (od besa jedva se razabira i upoznaje Arsu): A! Ti si! ARSA (zabezeknut): Ja. da.STOJAN (na vratima. oco! Slatki oco! Jao! TOMA (kod prozora. Brate! (vidi Mitku. ARSA: Hadži! Ne! TOMA: Njega. ARSA (odvaja ga od prozora): Hadži. Ulazi ARSA.... hadži. nišaneći): Njega. besno... njega. ti sve na mene vičeš? .

rod – dirni je samo. hajd.. eto ti gi: i žena i deca!.. ARSA: Kući!. I s’g.. krvnik si mi! . (Odlazi) ARSA (za njim): Kući pravo! (Ciganima) A vi? Zar ste još tu? (Zamahuje štapom) SALČE. stajući pred Koštanu): Svi! Samo ona ne! ARSA (ubezeknuto): Hadžijo! TOMA (pokazujući na Koštanu): Krv će za nju! Šura si mi. deca? MITKA: Ti me oženi. za njima polazi i KOŠTANA) TOMA (Arsi. Aha!.. Ja! Ništa nemam. ti mi.. srce? I ja jedanput da se razveselim a ti odmah. dušu... Nikoga si ja nemam. MITKA (pokunjeno odlazi): Hajd. ARSA (besno): Kući!. bre.... ta me zarobi! Ti s’s mene što iska toj i napravi. A žena. GRKLJAN i ostali (ponizno odlaze.ARSA: Kući! MITKA: Šta sam ja? Pseto li sam? Imaš li.. brat..

GRKLJANA. samo da te grlo ne boli. Biser da ti rastopim. Nemoj.. ovde me probada! Da idem! TOMA (ubijeno): E kad tu. (saginje se. sa tavanicama. pokazujući na Tomine sede vlasi): Hadžijo! Pogledaj se! TOMA (s puškom na njega): Hoćeš?. kćeri.... da Toma ne čuje) Načini se ti bolesnom. Ulazi MITKA vukući za sobom. ARSA (očajno uzmičući vratima): Brate. (Odlazi) TOMA (sprečava Koštanu da ide): A nemoj ti.... pevaj! KOŠTANA: Drugi ću put! A sada i ja da idem. U pročelju lepa kuća na dva sprata. KOŠTANA (pokazujući na prsa): Ovde..ARSA (očajno. Jer bolesna sam.. . kćeri! Ako te grlo boli. brate! (Koštani. onda je to teško.. (Koštana polazi) Koštana! (prilazi joj grcajući) Koštana.. Oooh! DRUGA SLIKA Mitkina kuća. KOŠTANU i ostale.. – Bašta ispred kuće. uresima. u stranu. sine. balkonom.. rosu. uzmi šerbet.. i miriše joj prsa) Koštana! Lepoto!. Daj bar. SALČE.. TOMA (iznenañeno): A ne..

. „mou pesmu” da sviriš! GRKLJAN (začuñeno): Kakvu tvoju pesmu. kesu.. moj brat – nikad sreću da ne vidi. jedno do drugo. moj. MITKA (gledajući ih): Takoj! Moj brat katil.. MITKA: I ja gu ne znajem. (Grkljanu) Sviri! Da sviraš kako nigde nikoga nemam. Jednako: „kući”.. ni majku! Ženu? (pokazuje na kuću) Eno gu.. kući! (seda. oko njuma. bre! (dolaze i ostali) Ovamo. gazdo? MITKA: Moju pesmu! GRKLJAN (u čudu. Ni brata ni tatka. raspasan. brat krvnik. Samo gu u noć čujem i u s’n snujem. braćo moja slatka! (Koštani) Ti ispred mene. fes. KOŠTANA (se izdvaja i seda) MITKA (ostalim čočecima): Vi do njuma. A . Ali bez dajre. pitajući i ostale pogledom): Ama kakvu tvoju pesmu. Nigde si ja nikoga nemam! Ne! Toj da mi sviriš.. ČOČECI se izdvoje. vadi i meće ispred sebe jatagan. gazdo? Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo. okreće se i doziva ostale svirače sa ulice): Čalgidžije! Meteri! Čočeci! Ovamo. muštiklu) De. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv.MITKA (razdrljen. (pokazuje na kuću) Ete s’g dom sam. sedaju oko KOŠTANE malo ponizno. bre.

žene. a ispod njuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. puške. bolan bija. Šar-planina u nebo štrči. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala. Bolan otkako se rodija. sve imaja. Mesečina me pije. devojčice. Noć letnja. Koštana. prokletija li neka . konj. još ne napoja’ i ne naceliva’. Nijedna mu ne odreče. Martinka mi u krilo.. čočeke... Zemlja me pije. Drum širok.. sve majka davala. Po njega se rasipali hanovi.. bašče. a još se ne nažive. Hatovi. Ništa mi nije. Zašto moje se je srce iskubalo. Mesečina greje. mesečina..... karasevdah! Tuj bolest ja bolujem. sve varaja i . sladak. zdrav sam. mladost. da ih bolje vidi) Eh. česme. čist glas.. teško da mi pojete! KOŠTANA (sa sažaljenjem): Koju. samo njojne kose neje zamrsija i usta celivaja. Koštan kako k’d se od Karakule na Bilaču. prav. (pokazuje na sebe) Eve ostare. Otkako sam na svet progledaja. čuvala. a on sve gi celivaja.. Koju devojku nije pogledaja.. deca slatka! Pojte! Puštite glas. a – bolan! Bolan od samoga sebe. pijem. Preševo i Skoplje udari. ide . ostarela. a sin – bolan! Porasnaja sin.. – To sam ja!. zar jedna je pesma žalna? Znaš li šta je karasevdah? I toj težak. Sin poleteja. gazda-Mitke? MITKA: Koju? Eh.. Sve što iskaja. Došle bašče.. sablje. nijedna ga ne prevari. snaga raskomatala. dert da zaboravim. Dorča moj. ’ranila. Noć me pije. Poj.. Izvaljuje se.bolan. seraji. Idem. deca.pesma je moja golema: Kako majka sina imala. Zamirisale devojke!. lutam po mejane... carski. Pa od t’j bol. golem. Bolan što sam živ. od t’g sam još bolan. (Seda. s’n da me uvati.. cveće.eve na nogu ginem. Došla snaga. jad – dert li je. Gleda u Koštanu. Žalno.. Još mi za lepotinju i ubivanju srce gin i vene! Aha !. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad. A s’n_me ne vaća.

. s’s otvoreni oči u grob ću da legnem. izgore mi srce za tebe!. Mek.. što gi još od bilački han povedešem. pun glas. mlado devojče. Poj „žal za mladost”. sam sebi): Ba. bela ručica.. Za moju slatku mladost.. A toj vreme više ne doñe. i brgo ostavi. a čalgidžije. u usta bi me ljubila – of. Sviriv mi oni i pojev.. s’s mesečinu se lepi. I toj ne pesma.. grneta sviri. da znaješ. Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje. dajre se čuje i pesma. peške idev iza mene..nogu pred nogu. (Koštani) I Koštan. A iz seraji i bašče. treperi i na men’ kao melem na srce mi pada. Moli gu. toj vreme da mi poješ. sa tvoja ta desna.. mori. aman. već glas samo.. T’nko ni visoko kroz noć i na mesečini sviriv. kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečini oro igrav. sa saučešćem): Evo ću i ja.. tuj pesmu. da gu samo još jedan put osetim. belo Lenče.. Poj i vikaj gu.. zaman. gazda Mitko! (Peva) Otvori mi. KOŠTANA (razdragana. Nikad mi ne otvori! . što mi tako u ništo otide. Pa taj glas ide. neka mi se samo još jedanput vrne. Ah! (Peva) Da znaješ. MITKA (upada.. pomirišem.. od konja bi me skinula u sobu bi me unela. mome. vratanca. doñe. kakva je žalba za mladost. vratanca. Ete za toj ću vreme ja žalan da umrem. na porta bi me čekala.

KOŠTANA (još razdraganije peva): Devet godina minaše. da stanem. – Majku si nesam pitala. jerbo je Mitka bekrija. prokleta majka! Ona ne dade. ustanca. ustanca! MITKA: I nikad gu ne vide’! KOŠTANA: Ne mogu ti. na fustan. pile. tatko na majku zboreše: „devet još ćeri da imam.KOŠTANA (peva): Da ti vidim. Mile. ali sam lošo slušala. . na fustan! MITKA: Majka. I nikada vu ne dade da gu vidim. da li te dava za mene. belo Lenče. idi si pitaj majka ti. Mile. Majka mi je sela. džanum. ustanem. nijednu Mitki ne davam. otkako tebe ne videh.

siteći se sam sebi) Istina je. s Policajom i dva-tri pandura. dibiduz-bekrija. žene.. (sam sebi) A jest. ne! MITKA: Što da ne? Kako da ne? Zašto da ne? Zar ja ne znam šta me čeka. crvi da me jedev! Toj! Što da se ne ubijem? (potegne jataganom) Uto rupi ARSA. sablje. (gorko. što da se pa ja ne ubijem? SVI (uplašeno): Ne gazdo. Samo se po mejane lunjaš.. . ARSA (zabezeknuto. da si bekrija. sam puške. istina je. I dokle ćeš? Lipči i crkni bre jedanput ! (vadi jatagan i okreće ga prema sebi) More. I toj asli. što mi je pisano? Da umrem! Toj! Zemlja. ja ću da te ubijem! (Bije Cigane) Svi beže. ne može da se pribere): Ja ću. ARSA zaustavlja GRKLJANA.on pije vino kajmakli. crni Mitke. MITKA (mračno): E s’g me s’s tuj pesmu s’svim izede i dokrajisa. SALČE. Istina je Mito. a i rakiju prvenac. na vino vadi noževi a na rakiju pištolji”. KOŠTANA i ostali (odlaze) SALČE i GRKLJAN se zbiju uza zid dršćući preplašeno.

ARSA (predišući od besa, unosi se u Mitku): A? Pa sad? A... a? Šta je ovo?

MITKA (okreće se od njega i ćuti)

ARSA: Ustani!

MITKA (ne diže se)

ARSA (drma ga): Ustani! Jesi li živ?

MITKA: Za tebe – ne! Mrtav.

ARSA (nadnosi se jarosno nad njim): Mito, Mito!... Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja...

MITKA (podiže se, malo uplašeno): Šta?

ARSA: To! Dosta ja ćutah, trpeh. (zagleda se u njega, hvata ga za mintan) Zašto, bre, sada takav da si? Zašto raspasan, zašto žut, bled?...

MITKA (zagledajući se): Što mi je? Ništo mi nije.

ARSA: Čuj, Mito. Ili te više (pokazuje na Cigane) s ovima ne nañoh, niti videh u mehani, ili te ja – ja ubih!

MITKA (diže se, uplašeno): Zašto da me ubiješ?

ARSA: Da te ubijem. Hoću. Ubiću te! Ubiću, kao što još onda otac htede da te ubije, kad ti sav novac što ti dadosmo za trgovinu, a ti sve – ne čeka ni tri dana – već sve popi i proloka s Cigankama i po mehanama. Pa tada, kada otac htede da te ubije... (koreći sebe): ah, što ga ja tada zadržah, što ga ne pustih da te ubije!...

MITKA (turobno): I on beše kako ti: katil!

ARSA (plane): Otac katil? Ja katil? A ona, majka, što te je od oca i od mene sklanjala, branila, plakala za tobom, i ona je katil, i to najveći, što te je toliko mazila i čuvala...

MITKA (uzbuñeno prekida ga): Majku, njuma da mi ne spominješ. Ona jedno pogreši, što prvo tebe, pa posle mene rodi, te s’g moram da ćutim, da te slušam, jer si stariji! Toj ona samo pogreši: što prvo tebe, pa posle mene rodi. – A majka je majka! (plače): Slatka moja majka, da mi je ona živa, zar bi dala da ti ovako s’s mene...

ARSA (uzbuñeno): Mito!...

MITKA (brišući suze): Eto toj! Rasplaka me! Slatka moja majka! (polazi) Još otkad vu sveću nesam zapalija.

ARSA (zadržavajući ga): Kuda?

MITKA (polazeći): Na grobje. Sveću na moju slatku majčicu da zapalim.

ARSA (odlazi za njim, zadržavajući ga): Nećeš tamo, nećeš! Kući ćeš ti! (Odvodi ga u kuću)

GRKLJAN (ponizno Policaji): Aman, gazdo!

POLICAJA (surovo ih ućutkuje): Ćut’!

ARSA (vraća se; Salčetu, Grkljanu): A vi? Zar ste samo vi na ovoj zemlji, te čovek ne može samo vas da umiri? Kome ja govorih, i pretih, i koga apsih?... Ništa! Zar što ja govorim, to pas laje i vetar nosi? A?

GRKLJAN (izdvaja se, pada pred njim na kolena i pokazuje na Salče): Ja, gazdo – ne! Ona. Ona je nauči i da peva i da igra. Ja ne – ako sam ja što kriv, ovde sam... (Pokazuje na vrat)

ARSA (Salčetu): Govori, veštice! Ti si za sve kriva!

GRKLJAN (živo, uplašeno): Ona je, gazdo! Ona je za sve kriva. E, za tu reč baš ti ovoliko hvala! Ona, još kad Koštan beše mala, dete... I ona onako malu uči je da igra i peva. I nauči je! Sad, eto, radi nje, svi ćemo da izginemo. (ponova hoće da udari Salče po glavi) Ona je kriva! Veštica, ona, gazdo...

ARSA: Sve ću ja sad vas... (Grkljanu) Ti ćeš dok si živ, čaršiju da mi čistiš. (Salčetu) A tebe? Sad, odmah, i to u sahat, u minut ću da obesim, ako za nedelju, onu vašu – (besno): neću da znam ni kako joj je ime! –

. odmah – čuješ li? – povede svatove. odavde! (čupa nedra. u Banji. da sam mu ja – gazda Arsa – poručio: da u nedelju. tu Koštanu. gazdo. gazdo! Neće ona više da peva! ARSA: Živa više – ne! Mrtva može! SALČE (vije se. gazdo! Ne. nañi Asanova oca kaži mu. i tamo. ako ona neće. dete. Oh.. za Asana! (Policaji) I ti odmah da odeš u Banju. gazdo. ARSA (razjaren): U Banju. ljubi Arsi kolena.. novac. kad doñu da je vode. kapka. to gazdo! ARSA (Policaji): I ti.ne udate.. gazdo! . kaži. Svadba. (razjareno) Neću više za nju da čujem! Odmah! SALČE (ñipi preneražena. sve ću ja da dam. gazdo! SALČE (kriči od straha): Ne to... ti – silom! Ako živa neće – mrtvu. gazdo. venča je za svoga sina Asana. daj mi je! Moje je! Čedo mi je! Odavde mi je. prvu. ne znajući šta da radi): Ostavi mi je. pa u kola i u Banju! SALČE (vije se. tek na svet progledalo. noge): Ne to gazdo! Ruku. kosu i lice) Odavde. Jesi čuo? POLICAJA (ponizno): Jesam. sa pandurima da si tamo! I. doñe ovamo i vodi nju. pada pred Arsu): Ne to. aman. nogu da ti celivam! Još nije ona za muža! Mlada je. ovu.

ni hleba. svatovi! . ponova Policaji): U zatvor! I kada Koštanu svatovi povedu. Iza njih primećuju se vinogradi kroz čiju sredinu vodi širok. prav peskovit drum. Docnije na drumu počnu da se naziru kola pokrivena arnjevima i iskićena peškirima. A dotada ni vode.ARSA (odgurne je. prljavo rublje. samo tad je pusti. banjski Cigani u njihovim belim čalmama oko glave i dugim kolijama. Sniske ograñene kućice. gazdo! Za hleb ćemo bez nje da pomremo i izginemo! ČETVRTI ČIN Ciganska mahala. Iz daljine čuje se svirka svatovca. utapkana zemlja izgoreo ugalj oko nakovnja i tocila. Sve se primiče tiho. Ispred kolibe Koštanine kmet ciganski i AHMET. Ispred kola svatovi. istrcani jorgani. Ni gde zelenila već svuda gola. sa svirkom svatovca. gazdo! GRLJAN (rasplakano): Stari smo. aman. ništa! (Odlazi) SALČE (kriči vijući se): Ne. na motkama povešane čerge. KURTA (radosno): Idu. Dotrči KURTA. gazdo! Šta učini? Kuku. da se s njom oprosti. idu.

Čas gleda u Koštaninu kolibu. Hrabreći se) Idu.. ti gore. čas na drum. Ahmete (pokazujući na Koštaninu kućicu) ovde. besno poñe k njemu) Šta ćeš? Koga čekaš? Čekaš da me odnesu. KOŠTANA: Oh! (s mukom pridržava se za vrata) Zar ja tamo? Za Asana. i . i čuvaj je! AHMET (odlazi iza Košganine kućice) KMET (Ostaje. Gazda predsednik ubiće mene. Asanova? (besno) Zar on moj muž? On? Oh! (Grize ruke.. čuvaj me. Povodi se. Nego. i svaki čas viri. Pa zato sam ovde. na sokak i pazi! (Kurta odlazi) A ti.KMET (uplašen. i anterija. ne čekam! Neću da gledam. Koštana. KOŠTANA (besno): Čuvaš me? (stresa se) Bojiš se da ne bežim? (prkosno) Neću! Evo. idu svatovi! (uplašeno gledajući na Koštanina vrata) Oh. ako tebe nema. ne smem. kad će već da je odvedu? Umreh od straha da ne pobegne! Iz kućice izlazi KOŠTANA. Moram da te čuvam. Sve hoću! Gde su? Neka me vode! Evo (pokazuje na sebe) i tel. Ne smem da idem. neću! (seda) Eto. Spazi kmeta. pred vratima da si. u Banju? Tamo? I ja njegova. sa kojega se čuje svirka. u selo. utišavajući ga): Ćutite! (Kurti) Kurto. Neću ja ništa. vode? Čekaš da gledaš kako me nose? KMET (uplašeno): Ne.

kožu da oparim.. brzo! Hajde! KOŠTANA (trza se): Ti? STOJAN: Ja! (užasnuto) Što me gledaš tako? Hajde! Brzo! KOŠTANA: Kuda? STOJAN: U svet. Tebe samo! . Samo ti nemoj toliko! A i Asan. ako te nema!. KOŠTANA (poklapa lice rukama): Asan je. Koštana! Ne toliko! Evo idem! Ali ubiće me predsednik. bre..libade. Ulazi STOJAN. tamo i oči da iskopam. Ali opet idem. snagu da osušim. sve je gotovo! I srce. (Kida sa sebe odelo. dajući mu dizgine i pušku): Drži konje i čekaj! (Prilazi Koštani. gledam oči. STOJAN (iza sebe Marku. Posrće od radosti) Košto. Banju! (prkosno klonulo) Tamo ću ja! (kida se rukama) Oh.. za selo.. i snaga. dobar je – bogat je. sve za Asana. kosu) KMET (odstupa preneražen): Ne. i oči. pesmu. slušam glas. lice. i kitajka... KMET: Pa i on je čovek! (Odlazi) Čuje se bahat i sjahivanje konja. da ti mirišem kose.

lice. gledam tvoje oči. Ko te samo pogleda.. Ko te pogleda. Jedan za mene. moli): Ne. mater. tebe samo! Da samo ja slušam tvoj glas. niko. kuda da bežim? STOJAN (posrće k njoj i vadi nož): Zar me ti ne voliš? KOŠTANA (uplašena.. zar me baš toliko voliš? STOJAN (zaneseno): Sve prežalih! I oca. kuću! Hajde! Konji čekaju. samo te vidi... neugodno): Neću! STOJAN (zabezeknut): A? KOŠTANA (odlučno. a kamoli Policaja i panduri. ni predsednik. reč ti kaže – toga je majka u crni povoj povijala! (besno) Zubima ću da ga rastrzam! KOŠTANA (odsečno.KOŠTANA (zaradovana): Eh. drugi za tebe! I gde vidimo. ni Mitka.. zlovoljno): Neću! Zašta. tamo ćemo (ljubomorno) samo ja i ti! Niko više! KOŠTANA: Stojane! STOJAN (ljubomorno): Tebe.. Stojane! Ne ubij me! Ljubim te i molim! .. STOJAN: Niko! Ni Gospod! Ni otac.. neugodno): Da. krv mu ispih! KOŠTANA (rasejano. snagu.

ne smem. venem!. da li si me bar kadgod volela. STOJAN (zaneseno.. oca. A ona! (slomljeno viče Marku) Marko! Idi i obraduj majku i kaži joj: beše moje! (Koštani) A ti? Kaži mi. udara u čelo.. glavu.. vene... trpim? (Izvan sebe) Oh! A kad noć padne.. Zar da se ne mrdnem. samo nju gledao.. već samo da sedim. STOJAN (naginje se nad Koštanom): Kaži mi! . Neće. bat nogu...Nemoj! Bolna sam! Ne smem! Ne mogu! (krši ruke) Oh. greje. . ubij! STOJAN (odbija je rukom): A ne! (posrće. isprekidano): „.. ćutim. na goli kamen da sedim. svirka svatovca jača.. san ne hvata. šta ja mogu? (zlovoljno) Ja... iz sobe ne iziñem...... mesečina ide. već samo tu da sedim. oko se raširi. da sedi. ćutim. kuću bacio.. na mokru zemlju. gledam u mesečinu.. snaga razigra..Na goli kamen. oca tvoga i majku tvoju da dvorim i da služim? Da pred njima klečim i noge da im perem? Iz sobe da ne iziñem. Ne sme . gine... na nju mislio!. pali. neću! Ubij me! Neću! Evo. šta onda?. A kod tebe! Neću. tamo je moje! Tamo. Čuje se krckanje kola.. KOŠTANA: Neću! Ne mogu! Kod tebe! Zar samo kod tebe? I samo hadžiju.. A noć duboka. te da znam zašto ću da venem? Larma. Ciganka! U Banju. u selo. mesečina doñe.. da ginem.. Šta onda? (odlučno) Oh. da se sušim. Ne može”. hvata se za čelo) Ih! A ja nju toliko voleo! I majku..

sad će Salče. čekaj da uzmem bošču. panduri. KOŠTANA (dršćući od straha i posrćući polazi u kolibu): Čekaj. kamdžijom ću kajiše s leña da joj skidam! (ka Koštani) A. da se s njome oprosti. Oh! (Ulazi u kolibu) .. čekaj. POLICAJA (na ulazu. sa svirkom.KOŠTANA (besno): Nisam! Nikoga nisam volela! I nikad neću da volim! STOJAN (ubijeno): Oh! (Odlazi) Ulazi POLICAJA. KOŠTANA (stresa se) POLICAJA (Koštani. da dovedu. pokazujući joj kamdžijom na kola): Hajde! PANDUR (Policaji): Policajo.. onima iza sebe): Dajte kola! Brzo! A ona? Ako samo pisne. svatovi. Cigani. gotova si? Hajde! KOŠTANA (ne gledajući ga): Gotova! POLICAJA (zamahuje kamdžijom): Ćut’! Sad ti kožu oderah! (viče) Dajte kola! Ulaze kola. njenu majku.

(pokazuje na Koštanu) Došeja sam da gu darujem. gazdo? Nemoj. gazdo. svatove. bre. da pijem. da se opijem. donesi vino. rukom ih zaustavlja): Stoj! Stojte! POLICAJA (uplašeno Mitki): Ne. Ništa neću da činim. gazdo! Pijan si! MITKA (poteže jataganom na Policaju): Nesam. kola. POLICAJA (jednom panduru): Trči i zovi predsednika! PANDUR (odlazi) . more. svirače. panduri. rakiju. MITKA (peva): Mehandži. pijan! Nego – srce mi se iskubalo. POLICAJA. ponizno): Šta ćeš da radiš. Šta ćeš sad da radiš? MITKA (zaustavlja): Stojte! Kude? POLICAJA (uplašeno. povlače se ponizno ispred MITKA. mehandži. dertovi da si razbijem.POLICAJA (ide za njom i staje na vrata od kolibe): Samo brzo! Dolazi MITKA. MITKA (kad vidi kola.

pa i zemlju gde ti stupneš i to ću da celivam.. prilazi Mitki): Ti? Hvala! Aman! Oh. razdragano. slatki gazdo! Ruku. Koštan? KOŠTANA (očajno širi ruke napred): Tamo! Tamo! MITKA (bolno. i izvan sebe od radosti. I. nogu! (Ljubi ga u ruke. KOŠTANA (hvata se za glavu): Oh!. da se venčaš.. slatki gazdo! Vodi me tamo! MITKA (gleda je pogruženo): Kude. će . svatove) Ete. (pokazuje na kola. pogruženo): I tamo zemlja i ovde zemlja! KOŠTANA (izvan sebe od očajanja.KOŠTANA (istrči. saginje se i grli mu kolena) MITKA (zaustavlja je): Ne! KOŠTANA (trudeći se da mu noge celiva): Ako! Samo me ti ne daj. na nebo): Zar gore? Gore je visoko. (očajno) Ne daj me. a dole tvrdo. na sve strane): Tamo. došli ti. tamo! MITKA (pokazujući više sebe. Koštana! Pisano! Suñenice ti dosudile. da te vodiv. gazdo! Ne daj me. MITKA (iz dna grudi): To je. širi ruke više sebe.

. Ja. da me je na paranparče sekaja. za život moj.. sam samoga sebe. Sluza ne pomaga! (kleče do nje i diže joj uplakanu glavu) Slušaj. Niko da me ne žali! Zašto. gazdo! MITKA (zavaljuje se. (pokazuje na zemlju) Odavde. ne bih mu se podaja. pa će se raniš!.. Srce će da ti se iskida. oči će ti se osušiv. dom. Koštana. kuća. Svi će da ti se radujev. mlogo preko svoju glavu prefrljija. ja. Mladoženja će te celiva a ti će plačeš! i prva noć plakanje. živoga ožalija i oplakaja. KOŠTANA (plače) MITKA (ganuto. pa opet. će se venčaš.. pesne će da ti pojev. Toj ide. Svirke će ti sviriv. Koštan. druga noć plakanje i cel vek plakanje.. po tamo – nema! I cel vek toj je! Zar se ja ne podavah. ja ne držah? Aja! Moj brat. lice će ti pocrni.. gorko): Toj je! Zar ja ne znajem šta ide! Ide... m’gla. u moj život još brobinjka nesam nagazija. Tam ću i ja! I. KOŠTANA (stresa se): Dosta! Nemoj. a kamoli na brata ruku da dignem. brat moj.. jesen. ili da ga više po mehane ne sramotim i ne rezilim – e s’s tuj njegovu molbu – zakla me. Brat je brat! Jedno . sluzu da ne pustiš. Koštan.ideš.. Će prosiš. k’d čuješ da sam umreja. Batka je mlogo videja. Ali pošto on moli i vika: ili da ga ubijem. Koštan. prilazi joj): Nemoj da plačeš. i grobje. KOŠTANA (grca) MITKA (nastavlja): I od rabotu ruke će ti ispucav. batka šta će da ti zbori: Batka dete neje.

Mrtvoga će me iznesev.. Čekaj! POLICAJA (sa ostalima se povlači) MITKA (diže Koštanu. uplašeno Mitki): Gazdo. svatovi te čekav. živ iz njuma nećem da iziñem. mladoženja te čeka. rasvešćuje je): Ajde. bre! POLICAJA: Noć ide. (Vadi iz kese novaca) Pojavljuje se POLICAJA s pandurima. uz ognjište! (barata po pojasu. kući. a čovek je samo za žal i za muku zdaden! (diže je a suze mu teku. kamo batka da mi te daruje. MITKA: Tvoja će noć da s’mne. Aha. I bolje ja. POLICAJA (ponizno. Digni se! Ne plači! Sluzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni čovek. I. kaplju po rukama) Ajde! Idi! KOŠTANA (podiže se uplakana): Kuda? MITKA: Zar mene pituješ kude će ideš? Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh. tražeći kesu s novcem) I s’g Koštan. Koštan! Digni se.. ostaj mi s’s zdravje! Srećan ti put! Putuj! I ja ću da putujem! Doma ću. hajde! MITKA: Čekaj.mleko smo sisali od našu slatku majčicu. a moja ne... nego on! Više u mehanu – ne! Vino – ne! Pesna – ne! Dom. rasvesti! Ajde. .

dim.. pepel. ’ajde. (Penje se u kola) SALČE (ostaje onesvešćena na zemlji) . bre! A s’g. (pandurima) Unosite je u kola... odbija od sebe Policaju.kude ja. Tebe čeka koliba. sviračima) Svirite. grli i ljubi Koštanu): Čedo. ognjište. tuj i ti. jer sada ću kamdžijom parčad kože sa leña da ti kidam. MITKA (vadi novac i daje joj. čerge. licu): Da te darujem da ti dam. pandure): Sama ću! (Polazi kolima) Utrči SALČE. A crni dni ti doñoše! (pokazuje na kola. kučiki i prosenje. KOŠTANA (besno. svatove) Eto ti gi! Sviriv! Radujev ti se. SALČE (sva uplakana. svatovi. ne tuguj. Približuju se kola. ne plači! (Pogruženo odlazi) POLICAJA (obradovan odlaskom Mitkinim poleti besno ka Koštani): Penji se. Odvedoše mi te! KOTANA (odgurne Salče): Ćuti. ti u tvoj! Ti plači. usplahirena. Da ti dam bele pare za crni dni.. i ja ću plačem.. čedo. stara.. gordo. Ja u moj dom. reña po čelu. žena zasukana i s’s testo umrljana. mene – kuća. ostaj mi s’s zdravje! Zbogom! I ćuti. (besno.

. opkoljenu pandurima. koji vodi ka Banji i pri čijem kraju i sama se Banja nazire puna dima.KOŠTANU u kolima. svatovima i sa svirkom odvode drumom. magle i pare banjske.