You are on page 1of 24

FLEKSIJA

FLEKSIJA: Izraavanje morfosintaksikih osobina leksema

dobijanje razliitih oblika jedne lekseme, skupa gramatikih rei

Poljski:
JEDNINA NOMINATIV GENITIV DATIV AKUZATIV INSTRUMENTAL LOKATIV VOKATIV MNOINA

kot kot-a kot-u kot-a kot-em koci-e koci-e

kot-y kot-w kot-om kot-y kot-ami kot-ach kot-y

Latinski:
INDIKATIV PREZENTA 1 SG 2 SG 3 SG 1 PL 2 PL 3 PL INDIKATIV IMPERFEKTA INDIKATIV PERFEKTA

laudo laudas laudat laudamus laudatis laudant

laudabam laudabas laudabat laudabatis laudabant

laudavi laudavisti laudavit laudavistis laudaverunt

laudabamus laudavimus

Morfosintaksike kategorije i njihove


(morfosintaksike) vrednosti:
- BROJ: jednina, mnoina, dual... - STANJE: aktiv, pasiv... - (POREDBENI) STEPEN: pozitiv, komparativ, superlativ

Morfosintaksike (gramatike) kategorije:

Imenice? Glagoli? Pridevi?

Poredbeni stepen EKVATIV

Finski: Jukka on Peka-n pit-uinen Jukka biti.3JED Pekka-GEN dugaak-EKVATIV Juka je iste duine kao Peka

MORFOLOKE (FLEKTIVNE) KLASE


IMENICE: deklinacije (deklinacijske klase) GLAGOLI: konjugacije (konjugacijske klase)

PARADIGMA: skup svih flektivnih oblika jedne lekseme (sve njene gramatike rei)

ULOGA FLEKSIJE

KONTEKSTUALNA I INHERENTNA FLEKSIJA

Kontekstualna fleksija je uslovljena sintaksikim kontekstom i njena uloga je da markira odnos izmeu centra i zavisnog lana

[[Brankova MAJKA] [svome MUU] SPREMA veeru].

1. UPRAVLJANJE
- zavisno markiranje: jedan konstituent konstrukcije namee zahteve za drugi konstituent

2. SLAGANJE
- oba konstituenta su markirana

Kod inherentne fleksije vrednost koju e imati morfosintaksika kategorija je stvar izbora, zavisi od informacije koju govornik eli da prenese, a ne od sintaksikog konteksta

- rod kod imenica - vreme kod glagola

UPRAVLJANJE

a) Glagol odreuje koji e pade imati NP koje su njegove dopune (V pripisuje pade NP)

b) Predlozi odreuju pade imenice koja se uz njih pojavljuje

[Petar] je [Mariji] poklonio [cvet]. NOM DAT AKUZ

strukturalni ili direktni padei (nominativ, akuzativ): isto strukturalni odnosi izmeu glagola i NP fraza (subjekat i direktni objekat)

inherentni ili semantiki padei (dativ, instrumental): isto tematski (semantiki) odnosi izmeu glagola i NP fraza (indirektni objekat)

leksiki pade: leksiko pripisivanje padea, zavisno od konkretne lekseme Nemaki: Mensche-n nicht Ich kenne de-s ja znati lan-MU.GEN.JED ovek-MU.GEN.JED ne Ja ne znam (tog) oveka Ich kenne de-n Mensche-n nicht ja znati lan-MU.AKU.JED ovek-MU.AKU.JED ne Ja ne znam (tog) oveka

PP P NP

iz sa od do pored kraj blizu uoi posle nakon radi protiv ka prema uprkos na u o po uz niz kroz za nad pod pred meu sa nad pod pred za meu na u o po prema pri

OBELEAVANJE CENTRA, a ne zavisnog lana!

Maarski: az ember haz-a lan ovek kua-3JED ovekova kua

- Stanje konstrukta (construct state) u semitskim jezicima: centar ima specijalni fonoloki oblik kada se uz njega nalazi zavisna NP

Hebrejski: bayit (kua) beyt sefer kua knjiga kola

SLAGANJE
Imenica + pridev Srpski: lep ovek, lepa ena, lepo dete Hebrejski: ha-isha ha-tov-a lan-enaEN.JED lan-dobar- EN.JED (ta) dobra ena

Antecedent + relativna zamenica Holandski: de jongen die ziek is lan mladi.MU.JED koji bolestan je (taj) mladi koji je bolestan het meisje dat ziek is lan.SR.JED.ODR devojka.SR.JED. koji.SR.JED. bolestan je (ta) devojka koja je bolesna

- Slaganje moe biti obeleeno i izborom specifine leksike jedinice, a ne samo morfolokim sredstvima (to je sluaj i sa upravljanjem) Primer zamenica: Engleski: he, she, it Nemaki: er, sie, es

Subjekat + glagol OBELEAVANJE CENTRA, a ne zavisnog lana!

Uenik ita knjigu. Uenici itaju knjige.

Broj + imenica (U nekim sluajevima) OBELEAVANJE CENTRA Engleski: one book, two books Slovenaki: en tudent, dva tudenta, trije tudentje

Jezici kod kojih je glagol obeleen ne samo u odnosu na subjekat, ve i na neke dopune!

Kambera: (Na tau wtu) na-palu-ka (nyungga) lan osoba biti.debeo 3JED.NOM-udariti-1JED.AKUZ ja debeli ovek me je udario

Budui da uvodi znaajan stepen redundantnosti, kontekstualna fleksija kroz istoriju mnogo lake erodira, nego inherentna!

Primer romanskih jezika kod kojih postoji razlika u rodu kod imenica, ali ne i obeleavanje padea