Deca Apokalipse i njihova hrianska pobuna

Monasi Jovan Marler i Andrej Vermut Uvod

Deca Apokalipse i poslednja istinska pobuna Nae poreklo Pla oveiji od iskoni Deca Rata Bogoodstupnitvo

Naa smrt Posledice rata ovekovog protiv Boga Plodovi bogobornog ludila Tiranija mode Izobliena lepota Trijumf apsurda Apatija Okultizam Nita vie nije okantno Novi svetski poredak Poslednji genocid Apokalipsa

Nae Vaskrsenje Istina Traganje za Istinom Dua Postojanje Boga Otkrivenje Ovaploenje Sin Boiji Put, Istina i ivot Krst Vaskrsenje Sveta Trojica Pravoslavno Hrianstvo - Pravoslavlje

Hriani - Istinoljupci Boiji Hriani - Istinoljupci Boiji Sveti Antonije Egipatski (veliki) Muenica Evdokija - pokajana bludnica 1

Sveti Mojsije Etiopljanin - pokajani razbojnik Ksenija Peterburka - bezdomna bogotraiteljka Sveti Pajsije Velikovski Sveti German Aljaski - Apostol Pravoslavlja u Americi Starac Mihajlo - branitelj istoga Pravoslavlja Novomuenici ruski Jerotej i Serafim ezdeset Novomuenika ruskih Starac Gavrilo - stradalnik Hrista radi Sveti Jovan angajski - hristoljubac i udotvorac Monah Serafim Rouz - borac Hristov u Americi Novomuenik ruski Nestor

Hrianska pobuna - poslednja istinska pobuna Hrianska pobuna - poslednja istinska pobuna ula Strasti Vrlina Molitva Bol srca Tri glavna neprijatelja

Zavrna re Deca Apokalipse postae so svetu

preveo sa engleskog Matej Arsenijevi Naslov izvornika "Monks John Marler and Andrew Vermuth: YOUTH OF THE APOKALYPSE - and the Last True Rebellion" St.Herman of Alaska Brotherhood, New Valaam Monastery Monk's Lagoon, Spruce Island, Alaska 1995

Uvod
Sadraj Izdavaka kua "Svetigora" je uinila pravi korak kada se odluila da, u okviru svoje biblioteke "Sv. Petar Cetinjski", objavi knjigu Deca Apokalipse i njihova hrianska pobuna, iz pera monaha Jovana (Marlera) i Andreja (Vermuta), Pravoslavnih Amerikanaca i duhovnih sledbenika o. Serafima (Rouza) (1983.), velikog savremenog borca za Pravoslavnu Ameriku i Pravoslavlje na Zapadu, osnivaa i dugogodinjeg duhovnika Pravoslavnog manastira Sv. Germana Aljaskog, u divljini Severne Kalifornije, kod gradia Platine. Knjiga koja se nalazi pred srbskim Pravoslavnim italatvom po mnogo emu je, zaista, retka knjiga, jer su je pisali mladi Pravoslavni Hriani sa Zapada za mlade Pravoslavne Hriane irom nae civilizacije, koja je - po svim svojim pretpostavkama, naelima i nainu ivota - na kraju XX veka postala globalna zapadna civilizacija. Pisali su je oni koji su u potrazi za Istinom - posle potucanja kroz vodu i vatru nihilistikog sveta - pronali Hrista Bogooveka, jedinog Spasitelja ovekovog, za one koji prolaze kroz istu stranu vodu i stranu vatru, posrui i tragajui za Hristom Bogoovekom, jedinim Spasiteljem ovekovim. Pisali su je: 1) Da raskrinkaju jednu od, kako sami kau, "najbolje uvanih tajni zapadne civilizacije" (koja tvrdi da je umro Bog i da nema Crkve, jer je - po Nieu - "prvi i poslednji Hrianin /tj. Hristos/, umro na Krstu"), otkrivajui istinu da je - i danas, u vreme dananjeg, "post-hrianskog" (=anti-hrianskog!) Novog svetskog poretka - jo uvek iva i pobedna ona ista i istinita hrianska vera, kojom je ivela i pobeivala rana Crkva, razapeta na krst tadanjeg "novog svetskog poretka" - paganskog Rimskog carstva. 2) Da - posvedoivi spasonosnu istinu Hristovu, istinu Crkve Hristove, svetlost ivoga Pravoslavlja - pozovu na pobunu "decu apokalipse", tj. mlade ovih poslednjih vremena, u kojima Zlo "bez zadravanja", razobrueno i legalno (kroz sve sisteme i institucije civilizacije) vlada svetom i istorijom. Zar (opet) na pobunu, rei e neko, zar u svetu koji je sav saz-dan od adske monotonije bezbrojnih buna i pobuna? Da, na pobunu, ali na jedinu istinsku i delotvornu ovekovu pobunu - na pokajanje kao prvu i poslednju hriansku pobunu i ustanak: a) protiv zapadnog duhovno-politikog Zla, koje se samoproglaava i - to ratom, to mirom - namee itavoj planeti i istoriji kao jedino "dobro" ijedini "spas", b) protiv zapadne Lai o Bogu ("umro je Bog", nema Spasitelja), o oveku ("umro je Boiji ovek", nema spasenja za oveka) i o istoriji ("umrla je istorija kao saradnja Boga i oveka", nema Crkve kao spasenja sveta), koja se samoproglaava i tiranski namee kao jedina spasavajua "istina" i v) protiv adskog totaliarizma Greha u svetu poslednjih vremena, koji pretenduje ne samo na ovekov ovozemaljski ivot, ve i na njegovu venu sudbinu. 3

"Pokajmo se, pokajte se!" - taj udesni poziv na ivot koji ne umire, to ga Hrianstvo, od Hrista kao svog Poetka do kraja vremena i Drugog dolaska Hristovog, upuuje svetu: taj prvi i osnovni poziv na pobunu protiv palosti i smrtnosti, autori ove knjige upuuju savremenoj omladini, "deci apokalipse" koja za ivotom isttim traga u psalamskoj "doline senke smrtne", na kraju Zapadnog Puta, na razvalinama civilizacije "ovekovog rata protiv Boga ivoga".

Pla oveiji od iskoni

Sadraj Od utrobe majine novoroene plae, a istim tim suzama plae i dananje pokolenje mladih. Svaka suza svakog deteta jeste bolni izraz opteg oseanja ovekove otpalosti od savrenstva u trulenost, stradanje i smrt. I mi odrastamo, a taj pla ne prestaje. Naprotiv, u ovim vremenima nad kojima treba tugovati, taj pla postaje sve glasniji, taj pla predstavlja jedinu utehu dananjoj omladini. Dananje pokolenje mladih, koje lako moe biti i poslednje, okovano je u oaj tog plaa, jer mladi itekako dobro vide da se ovaj propadajui svet blii svome kraju. A dananjoj omladini niko nije rekao istinu da e u Apokalipsi[1] Bog svakome utrti suze sa oiju njegovih. Naprotiv, mladima ispiraju mo-zak da je ta vena istina - "relativna". Mi mladi smo sami i zatoeni u tamnici ovoga sveta, u kojoj nam ispiraju mozak da verujemo da "nema apsolutne istine" i utuvljuju da "nema odgovora na pitanje: 'Zato?'". Detinjstvo smo proveli u takvoj studenoj tamnici, i stoga nije nikakvo udo to ve u mladosti poinjemo da tragamo za smru. Nema odgovora na pitanje - "Zato?", i zato je - ini se - jedina sloboda u samoubistvu. Nema istine u svetu lanosti, nema lepote u svetu rugobnosti, nema ljubavi u svetu nasilja i mrnje, nema Boga u svetu bezverja, i nije nikakvo udo to se u svakoj sobi, i na svakoj ulici, i u svakome gradu moe uti pla mladih. To je razlog to dolazi do njihove opravdane pobune. Slom naega sveta jeste posledica najvee pobede koju je - od kada je sveta i veka jedna filosofija, jedna ideologija odnela nad ovekovom slobodom, a ta filosofija i ideologija jeste - Nihilizam. Nihilizam je vera da "nema istine". Nihilizam kao nemilosrdna i beslovesna zver unitava sve, ostavljajui za sobom samo razvaline, alost, bol i smrt. Nihilizam posebno bira mlade za svoju rtvu, jer zna da je nevinost mladosti najlake nagrditi. Nihilizam je unutarnja zver koja gospodari duhom ovoga vremena. Nihilizam nam govori da nema odgovora na pitanje -"Zato?" i da, stoga, vie nema nikakvoga razloga da ivimo. Nihilizam je zver bogoodstupnitva, u ijim se eljustima raa dananja omladina. Mi smo deca u eljustima te zveri. Mi smo deca Nihilizma, mi smo deca Apokalipse.

Mi pripadamo pokolenju koje umire smru sveoptega samoubistva - tog Poslednjeg Genocida. To samoistrebljenje moe zaustaviti samo Istina Boija. Da bi smo primili Istinu Boiju moramo najpre umreti za ovaj svet, a potom i vaskrsnuti. U tome je nae osloboenje. To je naa hrianska pobuna - poslednja istinska pobuna.

[1] Apokalipsa znai, pre svega, Boije Otkrivenje krajnje istine o smislu istorije, a to je - spasenje sveta, do

koga e doi na kraju istorije, prilikom Drugog Dolaska Hristovog u slavi. Pravoslavno shvatanje Apokalipse je, stoga, pre svega, radosno, kako i ispoveda Crkva na kraju Simvola vere: " ekam vaskrsenje mrtvih i ivot buduega veka". Konano spasenje sveta i oveka, konana pobeda Ljubavi Boije, konana zajednica Boga i oveka - to je za nas pravoslavne Apokalipsa, a ne mrani smak i unitenje "prljavog" i zlog sveta, to smo kao predstavu o Apokalipsi primili sa latinskoga srednjevekovnoga Zapada, i to do danas predstavlja opte mesto neznanja mnogih pravoslavnih Hriana, a time i izvor nepravoslavne i anti-istorijske "duhovnosti (teologije) straha". Istina, kada autori u prvom delu knjige, metaforino govore o dananjoj omladini kao o "deci Apokalipse", oni pojam "Apokalipsa" koriste u zapadnjakom i sekularnom smislu, kao vreme i mesto sveopteg unitenja civilizacije, da bi - u drugoj polovini knjige itaoce sve vie uvodili u tajnu pravoslavnog shvatanja Otkrivenja {prim. prev.)

Deca rata
Sadraj U Poetku, kada na zemlji vladae mir, oveku bee darovan strani i uzvieni dar dar slobodne volje. Zloupo-trebivi ovaj savreni dar ivota ovek je za samo jedan jedini trenutak uveo oveanstvo u smrt. Taj dar slobode je u sebe ukljuivao izbor izmeu dva puta: puta dobra i puta zla. ovek je izabrao - zlo. Poput anela koji pade sa Nebesa, poput munje koja sevnu, oveanstvo je palo u bezdan trulenosti i smrti. Mi smo deca rata ovekovog protiv Boga i to je nae poreklo. Poreklom smo iz hiljada i hiljada godina ovekovog stradanja od gladi, ei, nagote, ropstva i smrti. ovek je na svakom koraku svog bogoodstupnikog puta gotovo do temelja ruio svaki most povratka svome Tvorcu. ovek je na svakom koraku na mesto svoga Tvorca postavljao svoj nesavreni razum i zver svog nihilizma. Jezdei na toj zveri oveanstvo je "napredovalo" u potpuni nazadak. Ta zver se pokazala krajnje opasnom i danas se nalazi van svake kontrole. Ona prodire dananju omladinu kao svoju glavnu rtvu. Nema nijednog mladog oveka koji nije uhvaen u kande te zveri - Nihilizma. Iz rata u rat, iz genocida u genocid, iz holokausta u holokaust: ljudska istorija se moe saeti u jednu jedinu re - Smrt. Od prvih plemenskih ratova dsgprvih graanskih ratova, od Francuske do Boljevike revolucije, od I do II svetskog rata, od Vijetnama do ratova gradskih bandi:

oveanstvo je, u svojoj slobodi, uvek izabiralo stazu Smrti. oveanstvo je uvek izabiralo stazu rata zla protiv dobra. U ljudskoj istoriji, istoriji naeg porekla, svi ratovi su se kad-tad zavravali. Meutim, rat koji je ovek zapoeo na samom poetku istorije, nastavlja se sve do danas i dananje pokolenje mladih se nalazi usred njega. Svakoga dana na svet sve vie odstupa od Istine i tmina tog rata opkoljava nas sve vie, sa svih strana. I ta e tmina postajati sve crnja i crnja ako ne budemo shvatili da se rat kojeg se gnuamo, i ta glad i to stradanje koje taj rat prouzrokuje, zbivaju na bojnom polju naih srca. Taj rat nije rat naroda protiv naroda, niti oveka protiv oveka, ve rat oveka protiv Boga.

Bogodstupnitvo
Sadraj "Bog je mrtav...".[1] Bog je umirao u srcima ljudi od kada je nastao ovaj svet. Kako je istorija odmicala, ljudi su zapadali u sve gore i gore stanje. Kretanje istorije je, ustvari, bilo kretanje ka polaganoj smrti Boijoj u srcima ljudi. Nihilisti bi rekli da je to bilo kretanje ka unitenju sveta. To je nae poreklo, nas kao dece rata. Mi smo roeni u bezdanim vodama bogoodstupnitva i odgajani smo da se utopimo u tim vodama, i nae bezbrojne suze se vavek meaju sa tim stranim okeanom. Ta potopna kia bogoodstupnitva poela je da pljuti po ovom svetu u onaj dan kada je Kain ubio svog brata Ave-lja. Kada je egipatski faraon bacio Izabrani narod u ropstvo, pla robova koji se uo, odjekivao je sa dna okeana ovekovog bogoodstupnitva. Kada je grki filosof Sokrat, zbog istine, dragovoljno ispio au smrti, njegove rei su se, takoe, utopile u vodi tog otrovnog okeana. Ali, kada je Hristos bio razapet, Njegove Suze i Krv su zanavek nadmoale taj okean bogoodstupnitva. Neron, car rimskoga sveta - koji se, u prvom veku posle Hrista, nazivao "itavom civilizacijom" - poludeo je jednoga dana i u svom ludilu poeo da besni protiv onih koji su tragali za Istinom i voleli Istinu, protiv Hriana. Car Neron je svirao harfu, gledajui kako njegovi ljudi, po njegovoj zapovesti, spaljuju carski grad Rim. Stojei na balkonu svoje palate, Neron je gledao plamen silnoga poara i sluao krike svoga naroda, i nastavljao da svira svoju harfu. U tim trenucima vode ljudskoga bogoodstupnitva poele su da isparavaju, a njihova para sprometnula se u plamen Nihilizma. Najstranije od svega jeste to to se ta pesma nihilistikog ludila peva do danas, sa tim to su se zvuci Neronove harfe danas pretvorili u potpunu i nakaznu disharmoniju. Neronova pesma je bila poetak sunovrata zapadne civilizacije. Taj sunovrat je ubrzan velikim Raskolom iz 1054. kada je zapadna civilizacija otpala od hrianskoga Istoka, od Crkve. Zapadni deo sveta je ovim raskolom uao u "mrano doba", doba krvavih Kriarskih ratova,[2] doba Renesanse i njene obnove paganizma. ovek je poeo da postavlja svoj nesavreni um na mesto "umirueg Boga". Nauka je zamenila hriansku 6

duhovnost, a ovaj svet je zamraio nebo nad sobom i ovekov rat protiv Boga je poeo da biva sve nemilosrdniji. Preiveli smo vekove holokausta nad Bogom i samim sobom i danas jedva da smo jo ivi. Preiveli smo Volterovu i Rusoovu filosofiju, i bili svedoci krvoprolia koje je iza-zvala njihova filosofija u Francuskoj revoluciji. Videli smo kako "Novi poredak" rui stari hrianski poredak i hri-ansku tradiciju.[3] Videli smo Darvinove ideje i kako ljudi masovno prihvataju te njegove ideje kao novu religiju. Videli smo odseve Darvinovih ideja u oima Karla Marksa dok je, inspirisan Darvinom, uzvikivao: "Ideja Boga mora biti unitena". Marksov zet je saeo filosofiju toga vremena u reenicu: "Darvinovo Poreklo vrsta liilo je Boga Njegove uloge Tvorca organskoga sveta". [4] Lenjinu i Staljinu su, potom, bili dati kljuevi "carstva" ovoga sveta. Staljin je bio uenik bogoslovije kada su mu do ruku doli popularni Darvinovi spisi, posle ega je izveo "logian" zakljuak da je ovek rezultat evolucijskog procesa kojim vlada okrutna utakmica.[5] To je filosofija modernoga sveta - filosofija "opstanka najsposobnijih". U ime ove filosofije Staljin je pobio preko etrdeset miliona ljudi i to na tako okrutan nain kakav istorija dotad nije videla. Neto manje od dve hiljade godina od dana kada je Neron nad zapaljenim Rimom otpevao svoju pesmu unitenja, ludi prorok i filosof Nihilizma sa kraja XIX i poetka XX veka, Fridrih Nie, ponovo je zapevao istu pesmu, raspaljujui isti poar, ali sada jo stranijim plamenom. Nie je bio taj koji je - u svojoj mrnji prema veri, a posebno prema Hrianstvu - proglasio Boga za mrtvoga. Nie je taj koji je razornim dahom svog usklika "Bog je mrtav!" zapahnuo mnoge koji su verovali u Boga. Nie je eleo da ivotu gleda pravo u oi, i da mu pri tom Bog ne ometa vidik, i ono to je video pomutilo mu je um. [6] Nie je, svojim spisima i svojom filosofijom, otvorio vrata pakla iz kojih je izleteo demon vere u nepostojanje istine. I ne samo to, Nie je svojom idejom Nihilizma dao dugo oekivano opravdanje ubistvu. Na poetku XX veka, jedan ovek se nadahnuo Nieovom filosofijom i poeo da dela u skladu sa njom. Taj ovek se zvao Adolf Hitler. [7] Upoznavi se sa Nieovom filosofijom - po kojoj inferiorniji i slabiji moraju biti uniteni Hitler je pokuao da ostvari Nieovog "nat-oveka" kroz svoju volju za mo, i, pri tom, bacio itavo oveanstvo na kolena. Hitler je poput Nerona, sam potpalio poar "holokausta", u kojem je, na kraju, izgoreo i njegov sopstveni narod. On je otpoeo okrutnu borbu iji je cilj bio da zagospodari svetom. On je, sa tom namerom, zapoeo II svetski rat. Taj rat je porodio prvu " kontrakulturu": posle njega su poele da izbijaju prve masovnije pobune, prvi protesti "Bit (Beat) generacije". Tada su poele da se javljaju nove vrste muzike poput "deza" i "bluza". Ljudi su poeli da pevaju pesme koje su bile glas konfuzne potrage za odgovorima usred sveta nasilja. Oni su eleli da ive drukijim ivotom od ivota kojim je iveo besmisleni "moderni" svet. I krik njihovoga protesta je, kako se ta muzika razvi-jala, postajao sve glasniji, naroito od trenutka kada se pojavila "pobunjenika" muzika tvrdog zvuka zvana - "rok". To je bilo vreme u kome su "Bitlsi" (The Beatles- Bube), najpopularnija rok-grupa svih vremena, izjavljivali: "Mi smo danas popularniji od Isusa Hrista".[8] Ta njihova izjava saeto iznosi is-tinu o duhu tadanjega vremena. 7

Posle toga je doao Vijetnamski rat koji je porodio jojednu "kontra-kulturu" -hipipokret. Ta "kontra-kultura" je otila jo dalje od prethodne, "bit-kulture", gonjena jo viim i jo nedefinisanijim idealima. Hipi-pokret je svojom ideologijom "slobodne ljubavi" utro put svim modama i pokretima koji su kasnije preplavile kraj XX veka. Pokolenje mladih danas jeste pokolenje raznih "kontra-kultura": svi ti pankeri, andergraunderi, bodi-bilderi, skinhedsi, hevimetalci, hi-pici, reperi, gangsteri, skejteri, minkeri i alternativci jesu ustvari pripadnici "generacije Iks" - pokolenja u potrazi za izgubljenim identitetom. Svi ovi pobunjeniki pokreti imaju zajedniki imenitelj koji ih sve meusobno povezuje. To je poruka Nihilizma: zajedniki krik i zajednika poruka koju svi ovi pokreti objavljuju. I kako vreme prolazi, zbrka se uveava a zver Nihilizma prodire mlade sve bre i stranije. Dananja omladina ne moe da izbegne plameni dah i zube te zveri, koji je doivotno unakaavaju. Ali, danas nema nikoga ko nas mlade moe unapred da upozori na opasnost koja nam preti od tog plamena i tih zuba, tako da mi, mladi, moramo na sopstvenoj koi da nauimo ta taj plamen i ta ti zubi jesu, nadajui se da emo uspeti da preivimo to strano uenje. Lako je rei da mi, deca modernoga doba, nismo zara-eni istorijom Nihilizma, ali nas stvarnost opovrgava, jer kao naputena deca sedimo u pepelu i pustinji bogoodstupnitva, kao usamljenici koji su preiveli vekove smrti, u kojima nije bilo nikoga da im pokae put do kue, jer je sve bilo uniteno. Fridrih Nie, glasnogovornik te "generacije Iks", svojom priom "Ludak" kao da daje zastraujui opis upravo naeg bezbonog vremena i kao da definie upravo iskustvo dananje omladine: "Da li ste uli za ludaka koji - u rane jutarnje asove - pali svetiljku i odlazi na trg, neprekidno viui: "Traim Boga, traim Boga!". Budui da na trgu uvek ima mnogo onih koji u Boga ne veruju, masom ubrzo poinje da se iri smeh. "Zato Ga trai? Da li zato to se izgubio?", pita ga jedan. " Da li je On zalutao kao dete?", pita ga drugi." Ili se moda krije? Moda se plai od nas? Moda je otiao na put? Ili je moda emigrirao?, dobacuju mu sa podsmehom. Ludak tada utrava meu njih i poinje da ih strelja pogledom. "Gde je Bog?", kriknu ludak. "Ja u vam rei. Mi smo ga ubili - vi i ja. Svi mi smo mi bogoubice. Ali, kako ui-ismo to? Kako besmo u stanju da ispijemo more? Ko nam dade suner da obriemo itav horizont? ta uinismo kada ovu zemlju oslobodismo njenog sunca? Gde se to sunce sada na-lazi? Kuda mi sada idemo? Udaljavamo li se to mi od svih sunaca? Zar se mi ustvari neprestano ne sunovraujemo? Tamo-amo, unapred-unazad, u svim pravcima? Ima li iega gore i iega dole? Zar ne propadamo kao kroz beskrajno nita? Zar ne oseamo disanje praznih prostora? Nije li sve hladnije i hladnije? Nije li oko nas no i ne pada li neprestano sve vea i vea no? Zato onda da izjutra ne palimo sve-tiljke? Zar ne ujemo buku koju diu grobari, sahranjujui Boga? Zar ne oseamo ve zadah Boijega raspadanja? I bogovi se raspadaju, zar ne? Bog je mrtav. I mi smo ti koji smo ga ubili. I kako emo se mi, ubice nad ubicama, uteiti? Ono najsvetije i najmonije to je svet ikada imao, iskrvarilo je sada pod naim noevima. Ko e sprati tu krv sa nas? Ima li vode koja nas moe oprati? Koje slube iskupljenja i koje svete obrede da izmislimo? Nije li veli-ina naega dela prevelika za nas? Zar ne moramo i mi sami postati bogovi da bismo postali dostojni veliine tog dela? Jer, nikada na zemlji ne bee veega dela, i ko 8

god se posle nas rodi, zahvaljujui tom delu, bie uesnik vie istorije nego to je sva istorija pre toga dela". Tu ludak zauta i pogleda u one koji su ga sluali. I oni stajahu bez glasa, gledajui ga zapanjeno. On, ko-nano, baci svetiljku na zemlju, razbi je i ode..." Dananja omladina, takoe, gotovo ludaki traga za Bogom, ali se ovaj svet podsmeva nevinosti njene mladosti, govorei: "Zato Ga traite? Da li zato to se izgubio?". I mladi bacaju svetiljku svoje enje na zemlju i odlaze...

[1] Fridrih Nie. Volja za mo, tom prvi, Sabrana Dela Fridriha Niea, Njujork, Makmilan KOmp.

1909. str.6 [2] Namerno smo se u prevodu koristili pojam "kriari", a ne krstai. Kri-ari su bvlv pripadnici srednjevekovnih papsko-osvajakih vojski, koje su, navodno, ile da oslobaaju Hristov grob od nevernika, a ustvari vrile nemilosrdne napade i osvajanja teritorija pravoslavnog Vizantvjskog carstva v drugih pravoslavnih kraljevstava, brutalno ruei, pljakajui i oskvrnjujui pravoslavne crkve i svetinje... Zapadni kriari su, ak, 1204. privremeno sruili i samo Vizantijsko Carstvo, kada je - po reima jedvog zapadnog vstoriara - "dolo do pljake kakvu svet nije video od pada Rvma 476." - a po zlu je, u istoriji, ostalo uveno i oskvrnjenje asne Trpeze sabornog hrama Svete Premudrosti (Sofije) u okupiranom pravoslavnom Konstantinopolju, koji poinie zapadni "vitezovi". Pravi krstai, tj. oni koji se bore pod znakom Krsta asnog a za Slobodu Zlatnu jesu pravoslavni hrvstoljubivi vojnici. Tako su zavetni Srbi od Boga dobili posluanje da budu uvari Krsta asnog i Slobode Zlatne u istorii. Zapadnohrianski, papski kri je, naalost, mvogo puta u istoriji, od Srednjeg Veka pa sve do vaih dana, ratovao i ratuje protiv pravoslavvog Krsta asnog {prim. prev.). [3] O.Serafim Rouz Nihilizam, izdanje Bratstva Svetog germana, Platina, Kalifornija, 1994. str.92 [4] Vidi Pol Lafarg, Socijalizam i intelektualci [5] Riard Vumbrant Marks i satana, Krosvej Buks, Vestester, str. 85 [6] Nemaki filkosof Frifrih Nie je svoj pobunjeniki ivot okonao u duevnoj bolnici, u potpunom pomraenju uma, a jedina ivotna razonoda mu je po svedoenju bolnikog osoblja ustanove u kojoj je bio smeten bila da sa prozora svoje bolnike sobe, svakoga dana u tano odreeno vreme, nemo posmatra u daljini voz koji je tuda stalno prolazio. (prim.prev.) [7] Postoji podatak da je Adolf Hitler Musoliniju lino poklonio jednu Nieovu knjigu. [8] To su rei Dona Lenona, lidera Bitlsa koji je tu svoju, planetarnu popularnost, platio glavom, jer ga je samo desetak godina kasnije 1980. na ulici revolverskim hicima usmrtio poremeeni oboavatelj (prim.prev.)

Posledice rata protiv Boga

Sadraj Danas, u tami, oseamo strane posledice ovekovog rata protiv Boga. Broj mrtvih tela je iz dana u dan sve vei, a - gre i gore! - broj mrtvih ili smrtno ranjenih dua je gotovo beskrajan. I, ini se, da za mnoge due vie nema nade za oporavak. I kao to to biva u svakom ratu, i u ovom najvie stradaju deca. U ovoj, kako se ini, venoj borbi bvekovoj protiv Boga, ne samo da se vri nasilje nad deijom nevinou, ve se ona potpuno unitava. ezdesetih godina ovoga veka, magazin "Tajm" doneo je, kao jednu od pria sa naslovne strane, lanak pod naslovom " Bog je mrtav". Sedamdesetih, "Tajm" je doneo, takoe, priu sa naslovne strane, ali sada pod naslovom "Marks je mrtav". To je nagnalo jednog mladog civika da na zidu svog fakulteta napie sledei grafit: " Bog je mrtav, Marks je mrtav, a i ja se ne oseam ba dobro!".[1] Nie, filosof koji je vrlo dobro znao da je Bog umro u srcima ljudi, prorekao je, ak, da e XX vek biti vek dva neposredna rezultata "smrti Boije" u ljudskim srcima. Prvi e biti taj da e XX vek biti najkrvaviji od svih vekova u ljudskoj istoriji, a drugi - da e u XX veku doi do provale sveopteg ludila. Pokazalo se da je Nie bio je u pravu u oba predvianja, a doiveo je da se na njemu samom ispuni proroanstvo o ludilu. Ludilo bogobornog sveta Filosofija pustoi ovekovog rata protiv Boga i filosofija Apokalipse[2] mogu se saeti u jednu jedinu re: Nita. Od detinjstva nam govore da smo nita. kolujemo se u kolama gde nam govore da smo doli ni iz ega, i gde nas obmanjuju da verujemo da se smru ponovo vraamo u to nita. Jednom reju: sve je nita. Fjodor Dostojevski, uveni ruski pisac XIX veka, o tom pitanju pie:" Ako nema vere u besmrtnost due, onda je sve dozvoljeno".[3] Ako je sve - nita i ako nema razloga da se ivi, onda je jedini logian zakljuak - ludilo, jer je - kako se ini - jedino u ludilu izlaz iz ovog samounititeljskog sveta. Filosofija i ivotni stil "ludila kao normalnosti" sve vie ulazi u modu. I sve vie mladih danas razmilja na takav nain. I taj nain razmiljanja, u izvesnom smislu, postaje neophodan za opstanak mladih, ono bez ega ne mogu u borbi u kojoj "samo najjai opstaju". Sledeih par reenica, na upeatljiv nain, opisuju ludilo koje vlada u ovom pomahnitalom svetu: Upoznao sam jednog mladog pankera koji je imao osamnaest godina. iveo je u jednom andergraund-getou u Ouklandu. On je svake noi zaspivao u suzama, uz nonu pucnjavu sa ulica. Usred noi dobijao bi potrebu da izae napolje i da parta ulicama te "ratne" zone. Oblaio bi prljavu odeu i grozniavo hodao praznim ulicama, pravei ludake grimase, viui na sav glas, bulaznei i razgovarajui sam sa sobom. Ljudi iz susedstva su se drali podalje od njega. Kada bi se vratio u svoju prljavu sobu, oseao je unutranje zadovoljstvo to je "uspeo" u toj borbi u kojoj "opstaju samo najjai". Onda bi pustio neku hard-rok muziku, prepunu ljudskih krikova, i poeo da se see iletima. Sa 10

njegovog lica su kapale besne suze na njegove grudi i u njegove rane. On je oajniki eleo da umre, ali ga je neto spreavalo da se do kraja suoi sa smru. Siguran sam da taj mladi nije bio stvarno lud, ve da se igrao vatrom ludila". Odlazei iz roditeljskog doma u godinama rane mladosti, mladi upadaju u eljusti andergraund-ivota, gde je ludilo jedina vaea "norma". Pa ak i kada ive u malom gradu, mladi gaje u svojim srcima taj andergraund[4] i eznu da barem jedan-put probaju ukus pobune tog andergraund ludila.

[1] Rejvi Zaharijas: Slomljena slika: pravo lice Ateizma, Bejker Buks Haus, Grand rapids, 1990.

str. 22-23 [2] Autori knjige u prvim glavama knjige koriste pojam Apokalipsa u smislu sekularizovane Apokalipse, tj. sveopteg propadanja i propasti sveta i oveka, dakle nako kako se taj opte razumeva i koristi na Zapadu. Oni svesno to ine, jer knjigu pipu za zapadnu omladinu (prim.prev.) [3] F.M.Dostojevski, Braa Karamazovi, Pingvin Buks, 1984. str. 764 [4] Andergraund (underground), znai u prevodu - podzemlje, a u argonu savremene omladine, kao i (post)moderne kulturologije to je pojam koji oznaava pobunjeniki ivot mladih koji se odvija mimo zvanine kulture i drutva, koji za svojim izgubljenim identitetom traga kroz pobunu protiv tiranije svih sekularnih establimenta i njihove beivotnosti i jalovosti. Andergraund-getoi su delovi grada (obino siromana predgraa) gde vladaju zakoni onih kojn su "van zakona", u prenosnom i bukvalnom smislu. Druga je stvar, to su se dananji pod-kulturni i andergraund pokreti ve ustanovili kao paralelvi establimenti, kao biznis i moda, to samo pokazuje da su kultura i pod-kultura, establiment i andergraund tj. anti-establiment postali deo jednog istog sekularnog i bogobornog sistema civilizacije pod vlau kneza tame. O tome, iz svoje perspektive, naroito svedoi istoimeni film "Podzemlje" E. Kusturice koji je 1995. dobio Zlatnu palmu u Kanu i doiveo ogromni uspeh na ovim prostorima, jer je bezboniki i anaciovalni jugokomunizam, pod ijom se okupacijom Srbski pravoslavni varod nalazv ve vie od pola veka ( a za kojvm taj film zapravo tuguje!) ustvari, podzemlje na zemlji, orgavizovava i okupatorska teorija, praksa i sistem koji planski sabija srbsko Nebo i srbsku zemlju u podzemlje bezbonitva i anacionalnosti (prim. prev.).

Plodovi bogobornog ludila

Sadraj Kao to nihilizam raa ludilo i mahnitost, tako i ludilo raa tri svoja ploda: seks, drogu i nasilje. Ovi plodovi su nalik na ludilo koje ih je rodilo po tome to su nastali iz elje za bekstvom od besmisla. Mladima se ini da e kroz zadovoljstva seksa, droge i nasilje pobei i prestati da oseaju bedu ivljenja u ovom umiruem svetu. Zato deca Nihilizma ova tri ploda nihilistikog ludila - seks, drogu i nasilje - veliaju i uzdiu gotovo do metafizikih razmera. No, seks, droga i nasilje nemaju nikakve veze ni sa kakvom "metafizinou", jer da imaju ne bi prestajali sa naom smru. Seks, droga i nasilje prestaju sa smru, ali zato do smrti ive parazitski na ivom mrtvacu. 11

Seks ivimo u svetu lienom svake ljubavi i samilosti, u svetu ije okrutno drutvo - zbog svoje nezasite poude za sticanjem novca i moi - neprestano prodaje deviansku istotu svojih keri. Ako pogledamo bezbrojne reklamne panoe koji stoje du auto-puteva, ili bilo koju televizijsku reklamu, ili ako samo bacimo pogled na tandove sa tampom u bilo kom supermarketu, postaje nam sasvim jasno koji je to proizvod broj jedan u modernom svetu: to je - seks. Seks ne prodaje samo sebe, ve i sve ostalo, od cigareta i alkoholnih pia do hrane za pse. I ko je objekat ove prostitucije? Nae majke, sestre i keri. Moderni svet je srozao sliku ene u sliku bludnice. inei to, mukarac je i sam postao bludnik, a itav moral ljudskoga roda se sunovratio u bezdane podljudskosti. Nekada je devstvenost bila smatrana vrlinom, ali u ovom posunovraenom vremenu devstvenost se smatra znakom slabosti. Zato je to tako? Kako je ljudski rod zapao u takvo sunovratno stanje? To se dogodilo zbog toga to je ovek u sebi unitio ikonu Boiju. I ljudi su umesto Boga, poeli da oboavaju plot. U ovom sveizopaenju izopaen je i smisao same ljubavi. Savrena ljubav koju nam otkriva Bog jeste izvor smisla svekolike ljubavi. Kada je Bog prognan iz ljudskog srca i uma, nestalo je i istinske ljubavi. Ono to je ostalo od ljubavi jeste samo puka ljutura ispod koje ovek skriva svoju plotsku poudu. Istinska ljubav je toliko strana ovom bezdunom vremenu, da je ljudi - ak i onda kada se, u retkim prilikama, desi - jednostavno odbacuju. U nihilistikom svetu vlada mazohistika laljubav. Drugim reima, toliko smo uprljani i unakaeni lanim ljubavima da nam je teko da od drugoga prihvatimo njegovu istinsku i nesebinu ljubav. Nema nieg u ovome svetu to moe da isceli tu sutinsku samou dananjeg pokolenja mladih, odraslih u praznim kuama bez ljubavi. Ljubav je potkopana optim ratom protiv ljubavi, ratom koji veinu mladih ljudi naega vremena pretvara u svoje rtve, a taj rat jeste rat branih razvoda koji za sobom ostavlja pusto samoe. I kao da je veina nas mladih odrasla bez roditelja, ili pak uz roditelje koji nam nisu dali odgovor. Dete dananjice je zlostavljano i naputeno dete. Bez obzira da li se radi o seksualnom zlostavljanju, batinanju dece ili uskraivanju ljubavi, dete modernoga doba raste kao izranavljeno bie. Dete se od poetka bori za opstanak, a njegove rane vremenom ogrube u tvrde oiljke, i ono naui da se prilagoava drutvu bez ljubavi. A gde nema ljubavi, seks neizbeno prerasta u nasilje.

Droga U bezdunom svetu, koji propoveda materijalizam i konformizam, mladi su ti koji - u svojoj potrazi za drugaijim svetom - idu do kraja. Drugi nain bekstva od takvoga sveta, pored seksa, jeste droga. I bez obzira da li se radi o mladima sa plonika predgraa, koji kroz bunt pokuavaju da uzdignu svoj duh iznad smrdljivog sveta nasilja, siromatva i, kako izgleda, potpuno beznadene 12

budunosti; ili o mladim pankerima koji pokuavaju da kroz pank pobegnu od industrijalizovanog ludila modernog sveta; ili, pak, o univerzitetskim studentima, pripadnicima srednje klase, koji bi da pobegnu od jalovog sveta intelektualizma, droga dananjoj mladei stoji nadomak ruke kao sredstvo kojim se "lako" otvaraju vrata drugoga sveta. Tri su karike u lancu narkomanije: fasciniranost, obmana, smrt. Od vremena kada je Timoti Liri na Harvardu poeo da eksperimentie sa upotrebom LSD-a i da propoveda slogan nove kontra-kulture: "Stimulii se, ukljui se, otkai se", mase mladih pokuavaju kroz upotrebu droga ne samo da pobegnu od okova ugnjetakog drutva, ve i da se "ukljue" u "duhovnu" stvarnost. Liri je propovedao ideju da se um kroz upotrebu LSD-a oslobaa utvrenog naina miljenja i ulazi u novi nain mi-ljenja koji proizvodi mnogo perceptivniju svest. On je tvrdio da korisiik LSD-a u tom procesu "transcendira" svoje bive "ja", koje je bilo oblikovano od strane korumpiranog drutva, i da na taj nain formira svoje novu i "razvijeniju" linost. Prvi korak na putu korienja psihodelinih[1] droga jeste fasciniranost. Isprazni svet se pred oima onoga koji eksperimentie drogom - odjednom pojavljuje u potpuno "novom" svetlu. U ovoj fazi korisnik droge zaboravlja na iskvarenost tog sveta i poinje da osea zadovoljstvo zbog toga to doivljava neto novo u ivotu. Prelest (obmana) ve deluje kada korisnik droge pone da veruje da je droga klju za promenu sopstvenoga "Ja". Od ove take poinje nizbrdna spirala survavanja u zavisnost, niz koju se korisnik droge sunovrauje u psihiki depresivno stanje, postajui na kraju potpuni zavisnik ili narkoman. Upavi u tu jamu, korisnik postaje rob narkomanske navike i potpune telesne zavisnosti od droge. Droga poinje da ga tiranie sve dok iz njegovoga tela ne iili i poslednja trunka ivota, odnosno sve dok ga ne proguta smrt, Na kraju se sva ta magnovena svetlucanja "vie svesti", za kojom su tragali Liri i generacija kontra-kulture ezdesetih, pokazuju kao puko privienje. Ono to je poelo kao potraga za istinom pokazuje se na kraju kao masovna prelest. Kontra-kulturna parola "Vlast - ljudima!" pokazala se, na kraju, kao isprazni slogan, budui da je ljubav parolaa ohladnela i da se veina "revolucionara kontra-kulture" vratila u svet materijalizma. Ideal pobunjenike generacije - ideal traganja za istinom se, na kraju, srozao u trku za uivanjima i samougodni-tvom svake vrste. Kada se sve zavrilo, pokazalo se da je taj pokret bio samo jo jedna u nizu moda, koje donose i odnose promenljivi vetrovi "duha vremena". Ovaj neuspeli ovekov pokuaj da, kroz upotrebu droga, ostvari najdublje elje svoje due, otkriva nam pravo stanje u kome se nalazi dua savremenoga oveka: 1. ovek je nezadovoljan stanjem sveta, 2. ovek je nezadovoljan prazninom koju osea u sebi, 3. ovek nema ime da uzdigne svoj duh iznad tog nezadovoljstva.

13

Drugo sredstvo bekstvo od tog nezadovoljstva svetom, na koje se ne obraa panja u ovom svetu uivanja, jeste alkoholizam. U savremenoj kulturi, kulturi trke za uivanjima, alkoholna pia su postala sredstvo za zatupljivanje masa i samounitenje nesrenika. Pored televizije, alkohol je najee sred-stvo kome ljudi pribegavaju da bi izbegli da se suoe sa istinom. ovek neprestano izbegava da se suoi sa svojom saveu, koristei se pritom svim moguim sredstvima, ukljuujui tu i bekstvo od stvarnosti kroz alkoholizam. Prazna dua ovekova se privremeno "puni" ulnom euforijom koju proizvodi pijanstvo, ime ovekova panja biva privremeno odvraena od sopstvene ispraznosti. Pijenje alkoholnih pia je - kao svojevrsno bekstvo od stvarnosti, sa jedne, i drutveno uivanje, sa druge strane - danas postalo "ideal" koji se javno velia i slavi. Piti alkoholna pia je danas moda. Ljudi poistoveuju omiljeno pivo, vino ili estoka pia sa sopstvenim identitetom. Tipian primer jesu prizori "prijateljstva-po-piu", kojih su prepune re-klamne kampanje za alkoholna pia. Obeskorenjeni savremeni ovek je uvuen u mree alkoholizma i njegova prazna dua postajerob "duha vremena". A "duhom vremena" upravlja zla pohota. To je razlog zbog koga se uvek ba seks koristi za reklame koje treba da prodaju alkoholno pie. Ako to nije seks, onda je to neka druga prevara, kao to je, na primer, ideja da su "istinsko prijateljstvo" i "dobra vremena" nezamislivi bez upotrebe alkoholnih pia. I gotovo da nam je nemogue pobei od uticaja takvih reklama... ak i onda kada smo svesni da Civilizacija takvim reklamama hoe da nam proda maglu, one kvare na um na podsvesnom nivou. Alkoholizam je, poprimivi razmere drutvene epidemije, postao omiljena zabava, tj. glavno sredstvo za izbegavanje dubljih pitanja o ivotu, kao to su: "Koji je smisao ovekovog ivota?" i "ta se deava posle smrti?". Beskrajna pouda i pohlepa modernoga oveka nanovo je oivela pagansko-rimski cdeal, ideal trke za uivanjima: kao ideal koji je ponovo zagospodario mas-medijskom arenom dananjice. U Rimskom carstvu IV veka, hrianski pisac Avgustin pie: "Sve ljude ujedinjuje jedan jedini cilj - privremena zemaljska srea. I premda ih ivot - u tim njihovim beskrajnim pokuajima da steknu zemaljsku sreu - baca tamo-amo i vitla kao morske talase, sve to ine usmereno je iskljuivo ka tom cilju". Mrani kraj te moderne epidemije jeste - alkoholizam. Alkoholizam je zver koja prodire mukarce, ene i decu. Alkoholizam je demon koji najpre zaposeda duu jednoga oveka da bi, potom, preko njega ubio itavu njegovu porodicu. U kandama ove zveri linost epane rtve se cepa u "doktora Dekila i mistera Hajda".[2] Alkoholiar se uvek brani tako to negira svoj alkoholizam. Alkoholiar razbenjeno nasre na svakoga ko mu kae da je alkoholiar, da bi se zatim, u skladu sa svojom ropskom prirodom, ponovo zavukao u jamu svog alkoholizma. teta koju nanosi alkoholizam je neizmerna. Kako izmeriti krv miliona ljudi koji su zbog pijanstva poginuli u saobraajnim nesreama? Kako izmeriti suze koje prolie i prolivaju deca alkoholiara? Nasilje, zlostavljanje dece, razvodi i deca bez roditelja: sve su to posledice alkoholizma. Ono to je s poetka bila fantazija, vremenom je postala zavisnost, a potom i ropstvo. Ono to je poelo u smehu zavrava se sada u suzama. 14

Svakoga zaboli dua kada vidi oveka koji je nekada bio slobodan i pun ivota, a koji je, potom, u alkoholizmu postao suanj to umire u smrtonosnoj klopci ovoga demona. ovek koga smo voleli, pred naim oima postaje - stranac. Vremenom se sve vie udaljava od nas i mi shvatamo da onaj koga smo nekada poznavali vie ne postoji. Jer onaj koga smo poznavali nikada ne bi mogao da bude kao osoba koju sada gledamo. Ne, to nije isti ovek, ve utvara. Pre ili kasnije moramo sebi da postavimo pitanje: " ta je to to mu je ukralo duu?". Neizbeni kraj lane potrage za duhovnim ispunjenjem kroz upotrebu droga i alkohola jeste smrt due. Dui je neophodna istina da bi ivela, ali u ovim traginim vremenima teko je doi do istine. Neprijatelj istine prodaje smrtonosnu la droge i alkohola kao istinu. Dananje, moderno pokolenje mladih jeste pokolenje koje je gladno i edno istine, i koje e u toj svojoj gladi pojesti i popiti sve to mu se ponudi. Tekst koji sledi jeste bolni prikaz onoga to se moe desiti mnogim mladim ljudima, pripadnicima nihilistikog pokolenja, ukoliko im se ne prui Istina: "Poznavao sam dva brata sa kojima sam igrao fudbal kada sam bio dete. iveli smo u malom i siromanom gradu. Da bi zaradili koju paru, mnogi ljudi su se bavili rasturanjem droge. Neki su to radili uz posao, a drugima je to bio jedini izvor prihoda. Veina dilera je nosila pitolj, a neki ak i automate. Roditelji te dvojice brae su rasturali drogu zvanu "krank". Krank ili metamfetamin, droga jeftine proizvodnje, veoma je popularna meu mladima zato to je vrlo jeftina i brzo stvara zavisnost. Jednog dana ta dva brata su, ee izdrogirana "krankom" i LSD-om, otila na jezero za rekreaciju. Tamo su sreli rendera koga su zamolili da ih kolima proveze unaokolo i pokae im okolinu. U jednom trenutku, stariji brat je izvukao lulu i poeo da puka. Render mu je rekao da ne pui u kolima. Povreenog ponosa, ovaj se u trenu razljutio, a odmah potom i potiuno pobesneo. Samo trenutak kasnije, render je leao mrtav, prerezanog vrata. Taj stariji brat je, kasnije, razmeui se u svojoj bahatosti, ispriao nekome priu o svom zloinu, a ta osoba je, pak, neoprezno proirila dalje priu meu svojim poznanicima u supermarketu. Policija je dola u kuu ubice i tamo ga zatekla, ee izdrogiranog psihodelinim gljivama. Policija je lako iznudila priznanje i on je sam priznao svaki detalj zloina. Sudbina mlaeg brata je bila jo stranija. Poto mu je stariji brat odveden u zatvor, on je u svojoj kui uzeo preveliku dozu " kranka". Tri dana i noi nije mogao da spava zbog dejstva droge. Tree noi, nervozno se etao oko kue, ekajui da svane. Odjednom je, bez ikakvog povoda, u nastupu besa uleteo u kuu, zgrabio oevu puku, upao u spavau sobu svojih roditelja, ubio oca i majku, a zatpm otrao u sobu gde je spavala njegova estomesena sestrica i nju, takoe, ubio. Posle svega, stavio je puanu cev sebi u usta i povukao obara". U ovoj ogavnoj prii o besmislenom nasilju, ubistvima i samoubistvu, tri stvari su okantne. Prvo, pria se zavrava time to jedan mlad ovek ubija svog oca i svoju majku, one koji su mu dali ivot i rodili ga na ovaj svet. Drugo, on potom ubija i svoju sestricu, neduno detence. Konano, on oduzima sebi ivot. Ovo nije tek jedan usamljeni sluaj ubistva i samoubistva, vs sve ea i masovnija pojava, koja svedoi o tome da je oajna omladina povela rat protiv samoga ivota. Kakva je to vatra koja je spalila duu tog mladog oveka? Koja ga je to sila naterala da povue obara? 15

Jasno je da korisnik droge - bez obzira da li se radi o onome koji samo eksperimentie drogom ili, pak, o pravom narkomanu - pod uticajem droge ulazi u jedan svet u kome deluju skri veni faktori, ije se delovanje ne moe predvideti pre samog uzimanja droge, niti razumeti tokom samog njenog delovanja. Iluzija koju prua droga jeste ono to najvie privlai mlade. Onome koji se drogira se, s poetka, ini da je ispunjen novim znanjem i da mu je obean novi svet. A u ta se, potom, pretvara to znanje? Odgovor je jednostavan: u nitavilo. Traganje kroz droge jeste samo pusti san u kome ovek juri za utvara-ma. Na kraju sna se pokae da je sve bilo samo privienje, koje tragatelja ostavlja u stanju potpune opustoenosti.

Nasilje Trei plod savremenog ludila jeste nasilje. Nasilje modernog oveka se projavljuje na dva naina: kao nasilje nad drugima i nasilje nad sobom. Nasilje nad drugima je dubinsko zlo koje porobljuje srca ljudi: to je neobuzdana elja da se nasilno povreuju drugi ljudi. Takvo nasilje danas vie nije izolovani incident: ono je uprljalo krvlju ruke tolikih ljudi. ini se da vie nije mogue sakriti se od nasilja. Deca ubijaju svoje roditelje, roditelji ubijaju svoju decu, prijatelji ubijaju prijatelje, mladi ubijaju mlade. Vreme u kome ivimo jeste vreme bezumnoga nasilja, u kome ljudi povreuju i ubijaju jedni druge - ubijanja radi. I onda ljudi govore da ne razumeju zato takvo i toliko nasilje vlada ovim svetom. Kada bi uli ta govore same ubice, verovatno bi pronali odgovor na to pitanje. Kada su nedavno, jednog ubicu upitali zato je pobio tolike ljude, on je odgovorio da ga je na to podstakla pornografija. Jedan drugi ubica je izjavio da je video kako se ljudi ubijaju u filmovima i da je po-mislio: "A to ne bih probao i ja...". Nekada su deca sakupljala spiice sa likovima sportista, a danas, u ovom "naprednom" vremenu, deca su potpuno luda za sliicama sa likovima gangstera-ubica. Drugi oblik nasilja jeste nasilje nad samim sobom koje je danas poprimilo masovne razmere. Ono se ne zaustavlja samo na sve veoj popularnosti tetoviranja, na modi probadanja[3] ili, ak, unakaavanje sopstvenog tela (koje praktikuju "moderni primitivci"), ve ide i dalje - sve do krvavih mazohistikih rituala. Gotovo sva deca rata, koja pripadaju toj izgubljenoj Generaciji Iks", iskusila su nasilje bar jedanput u svom ivotu, ako ono ve ne gospodari u potpunosti njihovim ivotima. Ali, mladi ne ine nad sobom samo fiziko, ve i mentalno nasilje. Mi odbijamo da ivimo u zbrci ovog nihilistikog sveta i to nas baca u oajanje, i mi - ispunjeni besom - svoju agresivnost obruavamo na sebe same. I opet zaspivamo u suzama. Pod uticajem elektronskih medija i moderne umetnos-ti, nova moda je ula "u modu": ludilo i njeni plodovi - seks, droga i nasilje. Postalo je moda biti sauesnik u ovom trostrukom ovekoubistvu 16

[1] "Psihodelino" znai - ono to razara duu, duerazorno, duegubno. Od latinske imenica

psycha - dua i latinskog glagola delere - unitavati. "Psihodelija" je postala sastavvi deo i jedna od glavni ideolokih teza (post)moderne kontra-kulture: Tako imamo psihodelinu... muziku - muziku koja razara duu, psihodeline droge - droge koje razaraju duu, psihodelinu umetnost umetnost koja razara duu, a odvedavno i i tzv. "psihodelini trans" - vrsgu igranja na rejvurkama koja, kako joj sam naziv kae, razara duu tako to je baca u demonski trans ... Moemo provriti ovaj uvid i rei da, ustvari, ivimo u psihodelinoj civilizaciji - civilizaciji koja na svim svojvm nivoima, svojom "duhovvou", politikom, ekonomijom v kulturom razara i unitava hriansku i bogoliku duu ovekovu {prim. prev.). [2] Radi se o klasinom dvoliku iz engleske moderve knjievnosti. Doktor Dekil je bio ugledni londonski lekar, sreenog linog i drutvenog ivota, ali koji se nou - pod uticajem crnomaginog napitka, koji je sam spravio - pretvarao u opakog i nakaznog mistera Hajda. Mister Hajd je nou harao ulicama Londona i vrio svakojaka demonska zlodela. Sindrom "doktor Dekila i mister Hajda" jeste sinonim za shizofreniju ili rascepljenost linosti. Tema omiljena i hipertrofirana u anti-hrianskoj metafizici frojdovske psihoanalize, u modernoj (psihoanalitiki orijentisanoj) zapadnoj umetnosti, a naroito u holivudskoj "industriji (zlih) svova", s kraja XX veka v njenim bezbrojnim fvlmovima "po istinitim dogaajima", o obvnim ili, ak, uglednim ljudima, koji preko noi postaju manijaci i ubice-psihopate (prim. prev.). [3] Minuama, zihernadlama, privescima i alkama svih vrsta, kojima se probadaju ui, nos, obraz, jezik, pupak i druga mesta naa tela (prim.prev.)

Tiranija mode
Sadraj Na razvalinama istorije, ovek podsvesno nastavlja svoj rat protiv Boga. Moda je postala glavni pokreta i objekat svih ljudskih elja. Zaslepljeni mrakom tatine, postajemo robovi raznih moda koje dolaze i prolaze, koje se raaju i umiru, i koje ustvari otkrivaju pravu sliku o duhovnom padu mladih i traginom stanju njihovih dua. Zaboravili smo da moda odslikava duh vremena, kojim - kako je govorio sveti Ignjatije Brjananinov- upravljaju duhovi podnebesja. U ovo postmoderno doba, mislimo da smo uspeli da se oslobodimo tiranije mode time to smo se opredelili za modu opte anarhije, ali ustvari - opet je moda ta koja nas je epala za grlo i davi. Stvaralatvo mladih i njihovo izraavanje projavljuje ovu injenicu kroz svoju nesnosno glasnu muziku i izbezumljenu umetnost. ovekov rat protiv Boga uvek pretvara stvar-nost u nakaznu stvarnost. 1924. sovjetski arhitekta Jurij Anenkov rekao je sledee: "Umetnost e dostii svoj vrhunac, tek tada kada precizna maina bude zamenila nepreciznu umetnikovu ruku". On bi moda i bio u pravu da tu njegovu "mainu" nije nainio isti " nesavreni" umetnik: ovek. 17

Dananja omladina shvata da se misao tog umetnika pokazala potpuno pogrenom. Njegova "precizna" maina se izvrgla u sopstvenu suprotnost. Umetnost se nalazi na samrti. Umetnost je ranije bila nain da se projavi lepota, a danas se pretvorila u projavljivanje krajnje nakaznosti. Dananja omladina i ne ume nita drugo osim da kroz takvo projavljivanje nakaznosti opie maineriju Nihilizma, u ijim su se zupcima rodili na ovaj nakazni svet, jer mlade od malena i nisu niemu drugome uili osim toj nakaznosti te oni i ne znaju nita drugo osim te nakaznosti. Meutim, tu je i ona druga strana moderne umetnosti, gde buja materijalizam: to su "umetnici" koji se bogate i postaju slavni tako to svojom "umetnou" dosipaju gorivo u tu maineriju Nihilizma. Jedan od osnivaa "moderne umetnosti", slikar Pablo Pikaso, saeo je ovu injenicu u jednu jedinu reenicu, koju svi previaju: " Preao sam ih sve i namlatio brdo para". Novac je osnovno pokretako sredstvo civilizacijske mainerije Nihilizma. Savremena umetnost obezbeuje gorivo za tu maineriju, a mi smo ti koji ga kupujemo. U ovom post-modernom dobu tzv. "Muzika televizija" (MTV), takoe, slui toj maineriji. Ona 24 asa dnevno kljuka svoje sledbenike zvucima i slikama troje incestuozne dece modernog ludila: seksa, droge i nasilja... a sve to samo radi - novca, novca, novca... Ono to sledi jeste pria koju je ispriao jedan bivi alternativni pank-rok muziar. Radi se o njegovom iskustvu o onome to se deava i stoji "iza pozornice": "Nasilnike i mahnite radnje koje su muziari ranije izvodili na sceni da bi dali snagu svojim "revolucionarnim parolama", postale su sada atrakcija za publiku, i ljudi danas plaaju ogromne pare da bi gledali muziara koji je spreman da izgara na sceni fiziki, mentalno, i na svaki drugi nain. Ima jedan trenutak - koji nastaje iz potrebe da se "nadmai" prethodni koncert i da se postigne jo vea slava - u kome sve izmie kontroli i muziar vie nema vlasti nad sobom. Meutim, ispod euforine maske sve te pomahnitalosti, moe se osetiti skriveni zadah smrti - zadah truljenja due. Album grupe "Blek Sabat",[1] koji nosi naslov "Prodali smo svoje due za Rokenrol", zaudara u potpunosti tim stranim zadahom. Prvi put kada sam se susreo sa tim zadahom moju duu je preplavio uasan strah. Bio sam na kocertu grupe "Blek Sabat", meu hiljadama drugih ljudi, gledajui bend koji je za mene uvek predstavljao inspiraciju i koji je postavljao standarde i za moju sopstvenu muziku. U jednom trenutku, tokom koncerta, na scenu je doletela iz publike jedna cipela. Neto kasnije, peva grupe je podigao cipelu, pomokrio se u nju i ispio sopstvenu mokrau. Gomila je prihvatila ovaj ogavni in sa strahopotovanjem i odobravanjem, ali mene je u srcu presekla potpuno drugaija reakcija. Shvatio sam da bend vie ne svira svoju muziku radi zabave, ve iskljuivo da bi zaradio pare. Shvatio sam da su oni izveli taj odvratni in da bi, na kraju meseca, kui doneli svoju mesenu platu. Shvatio sam da oni vie nemaju nikakvoga izbora u pogledu toga kako e se ponaati na sce-ni, da su postali robovi svog sopstvenog imida. Ovo me je 18

pogodilo, jer sam shvatio da i ja sam idem istom stazom. Shvatio sam ta sam u stvari do tada potovao kao svoj ivotni san. Shvatio sam tada da u i sam postati ivi pakao. Pogledao sam oko sebe i shvatio da publiku ne ine ni andergraunderi, ni pankeri, ni "neprilagoeni", ve da ta publika predstavlja presek opteg stanja moderne omladine, presek u kome su zastupljene sve drutvene grupe. Shvatio sam da niko od njih ne shvata, kao to sam ja to shvatio, da iza itavog tog spektakla zjapi pakao: svi su pred sobom gledali samo grupu ljudi koji ive ideal modernog ivota". Najnesreniji rezultat ovog procesa jeste to to haotina i nasilnika muzika postaje sve popularnija i dostupnija sve iroj slualakoj publici. I to je postalo moda za kojom ne luduje samo omladina, ve i itava javnost. Ima jedan nain igranja koji je popularan meu dananjom omladinom i zove se "utka",[2] pri kojoj razjareni mladii skau jedni na druge i prave "gomilu", vitlajui se, kako je Nie govorio, "tamo-amo, napred-nazad, u svim pravcima". ("I, ima li iega gore i iega dole?"). Nasilniki ispoljavajui svoju agresivnost, takva omladina dovrava Nieovu reenicu: "Zar se mi ne sunovraujemo kroz beskrajno nitavilo?". Ova vrsta igranja je nekada vaila kao prepoznatljiva karakteristika panka, jer je demonstrirala njegovo "ludilo". Meutim, ona je danas pronala put do srednjokolskih urki. Ovaj trend se, putem MTV-ija, propagira najiroj publici. Uasne televizijske slike meaju se sa muzikom, i sve se to nudi mladima koji imaju dovoljno godina da umeju sami da "ukljue mainu" (televizor). Kako dete da shvati vizualne predstave kao to je, na primer, slika ume gde je drvee okieno fetusima koji vise sa grana; ili prizor u kome muziari beivotno vise na kukama za meso?[3] Muzika koja je nekada bila uteha ljudskom ivotu postala je, danas, sredstvo proizvodnje pakla na zemlji, ono to nas vavikava na taj pakao. Lepota je danas razapeta.

[1] Black Sabbath u prevodu znai crni abat, crnomagijska vetiija subota (prim. Prev.) [2] Koliko danas brzo napreduje post-moderno obezlienje moemo videti na primeru poreenja

pankerske utke koa je jo uvek zadravala tragove nekog meulinog odnosa i optenja (makar kroz uzajamno utiranje) i psihodelinog transa, naina igranja na rejv urkama, gde svako za sebe bez ikakvog,optenja sa drugim satima rejvuje, tj. besni satima... (to rave na engleskom znai pre svega besneti) (prim.prev.) [3] Pomenimo samo jo jednu od MTV reklama: iz ekrana televizora pred kojim sedi mladi i devojka, izlee sedmoglava avet-adaja u obliku slova MTV, koja potom nasrne na ovo dvoje ladih ljudi, prodere ih ive i potom povrati samo njihove kosti i ponovo se vrati u ekran televizora. Ili, pak, onu , u kojoj post-moderni Adam i Eva stoje pred televizorom i prihvataju predlog zmije (satane) uzimaju i zagrizu jabuku na kojoj pie MTV, posle ega sve nestajeu hasou. (prim.prev.)

19

Izobliena lepota
Sadraj uveni pisac Fjodor Dostojevski je rekao: "Lepota e spasiti svet". Progres je, zajedno sa svojim mainama, unazadio svet pretvorivi ga u mesto gde vie nema lepote. Ako je lepota unitena, ta e onda spasiti svet? Od detinjstva nas ue da su odvratne stvari - privlane ime u nama unakauju predstavu o istinskoj lepoti. Vie nema razlike izmeu onoga to je lepo i onoga to je runo, i mi se danas zbog toga - nalazimo u haosu. Govore nam da "lepota zavisi od oka posmatraa", ali kada bi to bilo istina onda vie ne bi bilo nikakve anse da svet bude spasen, jer bi svako ovekovo tumaenje lepote bilo smrtnosno. uveni pesnik Kits kae: "Lepota je istina, istina je lepota". A istina nikada ne moe zavisiti "od oka posmatraa". Istoriari umetnosti govore da je "religija bila kolevka umetnosti". Ovo zapaanje nam otkriva da je prvi ovekov impuls ka umetnosti bio religijski: da na zemaljski nain uzdigne svoj duh iznad onoga to je puko zemaljsko. Tako umetnost moe da izraava razliita stanja ljudskoga duha: ljubav, radost, patnju i samilost; ili, pak, moe da uznosi duh do sazrcanja Boanskog. Ali, duh modernoga doba je ubio duu ovekovu. Savremeni ovek je u toj meri izgubio svako oseanje da vie ne moe da oseti ak ni da ima duu. I ta obezduenost jeste proizvod modernog drutva i njegove umetnosti. Ljudi su, u prolosti, na razne naine umeli da izraze i prikau istinsku lepotu, da iskau ovekovu enju za bitovanjem u vioj istini, da uzdignu oveka do tog mesta - do Lepote. To su inili kroz umetnost: knjievnost, slikarstvo i muziku. Prvo pitanje koje moramo sebi da postavimo jeste: "ta je sutina umetnosti?". Koliko jo jue niko ne bi oklevao da odgovori da je to - lepota. Danas, pak, ljudi govore da je lepota relativna. Govore da je tradicionalni smisao za lepotu rezultat konformistikog povinovanja ugnjetakim moralnim standardima i da je, time, "politiki neprihvativ".[1] Meutim, postavlja se pitanje: ko je konformista, danas, kada je nakaznost u modi? Umetnost savremenog sveta vie ne uzvodi ljudsku duu ka visinima, ve je pomuuje i izobliava. Moderni umetnici slikaju slike i komponuju pesme, koje nisu nita drugo do izraz oaja i besa. Destrukcija slika svoje slike, destrukcija peva svoje pesme, a ivot postaje - apsurd.

[1] Political correctness politika ispravnost, pojam koji oznaava novosvetsku moralno-

politiku podobnost: miljenje i ponaanje propisano ideologijom mundijalistikog Sekularizma. Ta parola jeste jedno od osnovnih orua za planetarno irenje amerike demokratije i zapadnog pogleda na svet. (prim.prev.)

20

Trijumf aspurda
Sadraj Moderno doba je doba apsurda. Ono to je nekada bilo smatrano runim danas se smatra lepim. Ono to je nekada bilo smatrano pogrenim, danas se smatra ispravnim. Ljudi vie ne nve da bi stvarali ivot, ve da bi ga unitavali. Danas kada je Bog mrtav, ivot je postao trijumf apsurda. Savremena umetnost na najupeatljivvji nain otkriva sganje raspadanja u kome se nalazi moderno doba. Iz ovekove prisilne potrebe da izraava apsurd nastala je i jedna nova forma umetnikog izraavanja, poznata kao "avangardna umetnost". Apsurdnost savremene umetnosti je dostigla svoj vrhunac kada je jedan uveni avangardni umetnik publici apsurdnog sveta prikazao svoje apsurdno "remek-delo". "Umetnik" je stajao na bini, oi u oi sa jednim drugim ovekom. Taj drugi ovek je, potom, izvukao pitolj i pucao u "umetnikovu" ruku. Publika je reagovala burnim aplauzom. Kritiari su vikali: "Briljantno!" i "Ovaj ovek je genije!". Taj "umetnik" se obogatio na raun svog "remek-dela", napisao o tome ak i knjigu, i pos-tao "ampion apsurda". Absurdizam je dostigao svoj cilj onoga trenutka kada je ubica postao heroj. Dobar primer za ovo jeste jedan savremeni film[1] o ubici koji ubija i jede svoje rtve. On je u filmu predstavljen kao oseajan i inteligentan ovek, koji ni po emu ne lii na oveka ije su ruke umrljane krvlju. Meutim, on ustvari i ne eli nita drugo osim da zadovolji svoju ljudodersku glad. U jednoj sceni, taj doktor, Hanibal Lektor (Hanibal-Kanibal!) preseca grkljan jednom zatvorskom straaru, kai ga mrtvog na reetke svoje zatvorske elije, rairenih ruku poput razapetog anela, i, dok mu se straareva krv jo sliva sa usta, sedi i slua klasinu muziku. I taj ovek, na kraju filma, ispada heroj, "svetac" Nihilizma i ljudi se dive "psiholokoj dubini" filma. Ali, ta i takva "dubina", kao i obino, nije dala nikakav odgovor, ve iskljuivo puki opis posunovraenosti nemilosrdne dananjice. I dok je - na kraju filma - filmsko platno postajalo sve crnje, aplauz u sali je postajao sve glasniji. Sedei u tami bioskopske sale, uo sam da je neko iza mog levog ramena rekao: "Hanibal Lektor je moj idol!". Duh ovoga vremena je duh apsurda. ovek je okruen svetom haosa, a u sebi ne nalazi nikakvo unutarnje jedinstvo. Moda su kritiari u pravu kada kau da je umetnik apsurda "dubok" u opisivanju duha vremena. Ali, zar kritiari ne bi trebalo da se bave onim to je umetnost, a ne to je duh vremena? Jer duh vremena se menja kao to se menjaju godinja doba. Kada kritiki razmatramo duh vremena, tada se vie ne bavimo umetnou, ve iskljuivo modom. Ali, zar umetnost u modernom dobu, uostalom, i nije postala samo puka moda? Da, umetnost je danas moda. Ako stvari tako stoje, ta je onda to to pokree modu apsurdnosti u modernom svetu i modernoj umetnosti? ta je to to stvara taj "duh vremena", koji ubija ljudsku duu? Koja to sila umetniku lepotu pretvara u puku modu? Odgovor ne moe biti drugi nego ovaj: Nihilizam, taj veni neprijatelj istine. Kada je istina umrla u ljudskim sr-cima, Nihilizam se preruio u prelest mode i nahrupio u ispranjenu ljudsku duu. Gde nema istine, tamo duh Nihilizma sve vie jaa. Pri takvom stanju stvari, ovek - zajedno sa svim onim to on stvara - postaje apsurd. Zaboravivi 21

istinu, ovek je izgubio slobodu. Ostaje pitanje: kako ovek da se oslobodi od tiranije nihilistike mode?

[1] Radi se o okantnom filmu i velikom svetskom hitu Kad jaganjci utihnu (1991.) koji je 1992.

dobio Oskara za najbolji film, i koji je kod nae bioskopske publike, u Srbiji i Crnoj Gori, postigao veliki uspeh. Lik Hanibala Lektora, demonski poremeenog, a intelektualno genijalnog doktorakanibala (ljudodera), odglumio je Entoni Hopkins, koji je za tu ulogu, takoe, dobio Oskara. (prim.prev.)

Apatija
Sadraj Kada mladi ovek shvati da je sve to moderno ludilo samo "jo jedna cigla u zidu"[1] a da se taj zid rui, i kada shva-ti da vie ne moe uivati ni u seksu, ni u drogi, ni u nasilju, njegovo srce i duu preplavljuje oseanje oajnike obamrlosti koje se naziva - apatija. Apatija je stanje u kome ovek tvrdo-glavo odbija da traga za viom istinom ivota. Ne moemo se vie osloniti na "religiju" kao poslednje sredstvo za postizanje eljenog "izlaza" iz bezizlaza savremene propasti. Lagali su nas bezbroj puta i mi smo bezbroj puta bili povreeni. Ispropadali smo mnogo puta od raznih "vera" i vie nas ne zanima nikakva "organizovana" religija, jer smo shvatili da je svaka "organizovana" religija samo jo jedna u nizu ovozemaljskih institucija koje pokree volja za mo. A ta volja za mo je unitila mnoge ljudske ivote. Nagledali smo se ve dovoljno toga kako nas te institucije gledaju sa vi-sine i nasluali se kako nam sole pamet da emo goreti u paklu ako se ne prikljuimo njihovoj organizaciji. Tako razmiljaju mladi danas. Nasluala se omladina njihovih licemernih pria i te prie dananju mlade vie ne zanimaju. Jedni propovedaju siromatvo, a ive u luksuzu i bogatstvu na tu raun. Drugi propovedaju mir, a krijumare oruje. Trei veruju u nasilno preobraenje i smatraju da otpadnike od njihove religije treba poubijati. Mnoge religije su pregazile preko nas i ostavile nas u stanju potpune apatije i nama danas ne preostaje nita drugo nego da kaemo: "ao nam je, na usud je jai od vae dogme!". Zato se vie neemo ni osvrnuti kada neki novi cirkus od "religije" bude proao naim gradom, ve emo nastaviti da ivimo po starom. Danas jasno vidimo da sve te razliite "vere" jednako tvrde da su one jedini put spasenja, a da je ostatak sveta proklet. I da sve te razliite "religije" poseduju iskljuivo manje ili vee trunice istine... Sedei u ekaonici ovog oajnog ivota, pitamo se hoe li istina preiveti ovaj ovekov rat protiv Boga? Moderni apatini ovek vie nema naina da opti sa svojim Tvorcem. On ak vie i ne eli da uje samu re "Bog". On se iznervira na sam pomen te rei. A i kada je uje, prvo na ta pomisli jesu TV-propovednici sa svojim kadilacima, zbog kojih odmah menja televizijski kanal. Televizija automatski liava njegov um svakog uzvienog oseanja. Pa ak i kada ne moe da pronae 22

program koji bi stimulisao njegov um, moderni ovek opet menja kanal samo da ne bi gledao te TVpropovednike. im ponovo naleti na neku besmislenu TV-emisiju, on opet menja kanal, i tako u nedogled. Ali, nijedan televizijski program ne moe vie da zadovolji um mladoga oveka. Ono to ga pri-iva za televizor jeste kratkotrajni trenutak nade u mogunost nekog smislenijeg ivota, koju doivljava dok menja TV-kanale. Vetaka i magina televizijska slika - istinski hipnotiui i otupljujui ljudska ula - oblikuje svest modernog oveka i pretvara ga u praznog primaoca poruka o " bekstvu od stvarnosti". I premda i sami oseamo da nas televizija oblikuje u skladu sa povrnim vrednostima ovoga sveta, i premda oseamo da nam ona kvari um, i premda oseamo da preziremo tu mainu (televizor), mi i dalje grozniavo nastavljamo da menjamo TV-kanale. Deri Mender, ovek koji se godinama uspeno bavio radom na reklamama, sproveo je lino istraivanje o posledicama delovanja televizije. On je rekao da se televizijska slika - za razliku od slike koju daje filmska kamera - formira na vizualni nain, u "oku uma". Cilj televizije je da se slika utisne direktno u pamenje tako da vremenom ovek vie nije u stanju da u svom pamenju razlikuje televizijsku sliku od slika stvarnog ivotnog iskustva.[2] Kako e onda moi da razlikuje istinu od neistine, i iluziju od stvarnog dogaaja? Televizijska slika je namerno nainjena da da prikae "akciju", "konflikt", "uzbuenje" i burne manifestacije ivota. Takve glamurozne slike raspaljuju ljudsku matu i fantaziju, a posebno matu i fantaziju mladih ljudi, koje nije teko impresionirati. Televizija mlade ljude, koji ele da istinski sagledavaju ivot, stimulie da ive u lanoj predstavi o ivotu. Prljavtina tog televizijskog nihilizma mladima ispira mozak. ta je sa onima koji uporno ele da dostignu viu istinu ivljenja? ta e od njih ispasti na kraju? Ako uspeju da preive dosadu "modernoga doba" i odbace "svece" nihilizma, ako uspeju da se izbore protiv beslovesnosti savremenoga ivota, preostaje im poslednja prepreka koju moraju savladati: apatija, koja vodi u simpatiju... Simpatiju prema avolu. [3]

[1] Autori aludiraju na naslov kultne pesme Jo jedna cigla u zidu (Another Brick in the Wall)

kultne rok grupe Pink Flojd (prim.prev.) [2] Deri Mender, etiri argumenta za eliminaciju televizije [3] Autori ovde aludiraju na hit Rolingstounsa, jedne od najpopularnijih rok grupa svih vremena, koji nosi istoimeni naziv Simpatija za avola (Sympathy for the Devil) (prim.prev.)

Okultizam
Sadraj Budui da je "Bog - mrtav" i da je "iskrvario pod naim noevima", nekomora da zauzme Njegovo mesto kao novi "gospodar".

23

U svetu lienom svakog mistikog iskustva, ljudi grozniavo tragaju za vratima puta koji vodi ka drugom svetu. I za to im nisu dovoljne pomodne ludosti, ve im je potreban i neposredan kontakt. I mnogima se ini da upravo svet okultizma nudi klju koji otkljuava ta vrata. Za jedne je taj klju - seks, za druge su to droge, a za tree je to nasilje. Ali, ima i onih za koje je taj klju - satanizam. Ako raspletemo klupko bljutavih okultistikih moda, videemo da postoje dve osnovne kategorije okultizma: "meki" (softkor) i "tvrdi" (hard-kor) okultizmi. "Meki" okultizam je, u osnovi, pomodna obnova paganizma kroz oboavanje prirode i istraivanje malopoznatih prirodnih moi due, kao to su: mentalna telepatija, iitavanje aure, vraanje tarot-kartama, levitacija, i tome slino. Ljudi se upetljavaju u meki okultizam ne iz svesne pobune protiv Boga, ve iz radoznalosti i tatine, tj. iz elje da zadobiju nekakve posebne moi ili uvide koji bi ih uzdigli iznad "mase prosenih" ljudi. "Tvrdi" okultizam je svesno oboavanje satane. Takvi ljudi zaista sebe nazivaju satanistima. Tu se radi o svesnoj po-buni protiv Boga, jer u satanu moe verovati samo onaj koji veruje da ima Boga. I to ne bilo kog Boga, ve konkretno da ima hrianskog Boga. Tvrdi okultizam je vera da je Bog "tiranin" koji tiranie svemir, a da je satana ovekov najbolji prijatelj koji eli da oveku da slobodu i uini ga srenim tako to mu pomae da zadobije sve to eli u ovom svetu. Ovde rei Dostojevskog i Niea, svake na sopstveni nain, odzvanjaju u svoj svojoj istinitosti. Kada se mukarac (ili ena) inicira u sedmi stepen satanizma, zaklinje se da e e njegov (njen) ivotni princip biti: "Nita nije istinito, a sve je dozvoljeno".[1] U vremenu potpunog opustoenja, kada razaranje gospodari ivotom kao glavna ivotna "norma", sasvim je oigledno ko je taj "gospodar" sveta koji je zamenio Boga, jer satana je taj koji ne moe nita da stvori, ve samo da unitava. Glavni problem obe vrste okultizma kao "vere" jeste u tome to oni koji ih praktikuju ne znaju ta je to to se nalazi iza zavese ovoga sveta. Okultisti se, u svom neznanju, neznalaki bave drugim svetom, ne razlikujui pri tom dobre i zle sile tog drugog sveta. Posledica ovoga neznanja jeste da se osoba ; koja se "igra" duhovima, po pravilu, na kraju nae na strani zla, ak i kada to nije bila njena prvobitna namera. Ovo to sledi jeste pria jednog mladog pankera, K. Ajvija, koji je odrastao u razorenoj poridici i koji je pokuao da nae izlaz iz te ivotne situaciju kroz bekstvo u okultizam: "iveo sam u svojim fantazijama i svetovima koje sam sam stvarao. Od 'normalnog' deteta postao sam panker sa pankerskim frizurom i izmama. Nanosili su mi bol, povreivali su me i tukli zbog moje individualnosti. Jednog dana me je jedan moj ortak pozvao na jednu posebnu urku. Na tu urku su doli moji ortaci iz kole i dve starije enske. Meni je reeno da emo sedeti i priati, piti sodu, jesti ips i zavitlavati se. Ali, te dve enske su bile vetice a urka je ustvari bila vetiiji skup. Tada sam iniciran u magijsku praksu Vike (WICCA). Ako ne znate, Vika je drevni enski oblik druidske magije. Zato su me i nazvali veticom, a ne vecem. Brzo sam napredovao i postao iskusna vetica. Moj um je potonuo u udni delirijum i ludilo. Verovao sam da je ludilo najvie ivotno iskustvo. Ako umrem, sve e biti gotovo. Ako poludim, proi u kroz smrt bez umiranja. To je bila moja filosofija. Bavio sam se magijom i dan i no. Bavljenje vetiijom magijom me je odvelo na razna mesta, uglavnom kroz asgralna putovanja. Bilo je to prirodno irenje sveta moje fantazije. Bio 24

sam svemoan i sve u tom svetu koji sam sam stvorio me je gledalo sa potovanjem. Oseanje moi je ono to vas mami da se bavite magijom. U stvarnom svetu ja sam bio niko i nita, u magiji sam bio neko i neto. Oseao sam se nepobedivim. Bio sam u zabludi (prelesti). Jedne noi me je probudila jaka napetost beike. To je bio jedan od onih trenutaka kada leite na krevetu, pogledate na sat, a zatim u vrata, pokuavajui da se odluite da li ete ustati ili ete ostati u krevetu i izdrati do jutra. Odluio sam da ustanem i da odem do kupatila. U tom trenutku sam shvatio da je itavo moje telo paralizovano od vrata pa nanie. U Vika magiji se ne koriste ni droge, ni alkohol. Svako za koga bi se otkrilo da koristi droge ili alkohol bi bio iskljuen iz vetiijeg reda. Znao sam da nieg nije bilo u mom organizmu to je moglo izazvati takvu paralizovanost. Jedino objanjenje do koga sam mogao doi jeste da me je napalo neto to je duhovne prirode. Napustio sam svoje telo na astralni nain i podigao se iznad njega. Tada sam doiveo potpuni ok. Oko moga tela je bilo oko petnaest demona koji su ga vrsto drali i smejali se histerino. Jedan od njih se okrenuo i pogledao me i rekao mi da sam ja najvei (.....)[2] idiot kakvog on nije ve dugo sred. Demon je rekao da su me uili pravom putu, ali da sam ja otiao na pogrean put, da sam toliko zabrazdio da idem pravo u pakao i da mi nema spasa. Zatim mi je predloio da sklopimo dogovor. Dva demona su dola do mog astralnog tela i okrenula me naglavake. Kada sam se preokrenuo naao sam se u paklu. Nema naina da opiem ta sam video, osetio i omirisao. To nikada neu moi da zaboravim. Te prikaze... Vratili su me, potom, u moju sobu i dali mi ultimatum. Ili da se ubijem, pa da onda postanem poput njih - tj. da se vie ne muim nego da budem muitelj, ili da umrem i, u svakom sluaju, odem u pakao. Izabrao sam samoubistvo. Malo pre nego to su me vratili u moje telo, proaptao sam u sebi: "Isuse, ako Te ima, pomozi!". Odjednom me je obasjala bletava svetlost i demoni su se rasprili na sve strane. Ustao sam i poeo da grdim Boga. "Zato si dopustio da proem kroz sve te stvari?". Grdio sam Ga skoro itav sat, istei izmet i mokrau koje je moje telo ispustilo tokom iskustva sa demonima. Tada sam, prvi put uo glas Boiji. Taj glas mi je rekao samo jednu jednu jednostavnu reenicu koja me je zaustavila na putu moje propasti: "Sve to sam eleo da uini bilo je da trai" .

[1] Riard Vumbrant, Marks i satana, str. 107 [2] Ovde sledi psovka koju autori knjife, iz razumljivih razloga, nisu preneli, ve je samo nazvali

takicama, pa i mi, u prevodu, postupamo na isti nain (prim.prev.)

25

Nita vie nije okantno

Sadraj ivimo u svetu koji je obujmljen paklom. Sledimo zapovesti "duha vremena" i nalazimo se u "devetom krugu". Mediji su nas nauili sve o seksu, drogi i nasilju. Proli smo kroz kurs Nihilizma i diplomirali na fakultetu destrukcije. Starogrki filosof Aristotel je rekao: "kola i obrazovanje slue da bi mladi nauili ta treba da vole, a ta ne". A nas danas ue da mrzimo Boga. Ue nas da je na cilj da uspemo u ovom svetu i da, na taj nain, otpadnemo od Nebesa. Nieovu filosofiju samoubistvenog ludila su uvrstili u "obaveznu lektiru"[1] za mlade, dajui time opravdanje bogoubistvu. Ue nas da je ivot nemilosrdna utakmica i svima nam daju bezline brojeve umesto linih imena. I da ironija bude vea, ivei u skladu sa onim emu su nas uili u instuitucajama ovoga sveta, mi iznova bnvamo institucionalizovani i smeteni ili u tapaciranu sobu ili u zatvorsku eliju, i opet nam daju na broj. Jedan od vodeih uitelja u ovoj koli destrukcije zove se "revolucija". Taj uitelj tvrdi da je protiv "sistema", ali u stvarnosti taj protivnik "sistema" i sam jeste najvei sluga "sistema". To je sutina savremene revolucionarne[2] prelesti: naa navodna pobuna protiv "sistema" se sama pretvara u najgori mogui sistem.

[1] U mnogim obrazovnim sisitemima dela F.Niea predstavljaju obaveznu srednjekolsku

literaturu. [2] Kada govore o "revolucionarnosti" zapadne omladine, autori misle ne samo ia njihovo esto politiko leviarstvo (zanoenje marksizmom i socijalizmom, davanje podrke komunistikim revolucionarnnm pokretvma irom sveta...), ve pre svega na duhovno, ontoloko leviarstvo itave zapadne civilizacije, koje mladi projavljuju kroz sekularnu "pobunu" protiv sekularnih autoriteta civilizacije tj. lanosti sekularizovane "tradicije", porodice, drutva, napretka, uspeha... No ta se pobuna, budui iskljuivo ljudska, na kraju, po pravilu, uklopi u "sistem" protiv koga se bunila i postaje sastavni deo ozakonjene civilizacijske pobune protiv istine i ivota, protiv Boga ivoga... (prim. prev.)

Novi svetski poredak

Sadraj Revolucija je u krvi modernog oveka, ona sve jae kuca u njegovom srcu, postajui sve vie njegovo drugo srce. Cilj revolucije je, kao to je Nie objasnio, stvaranje "potpuno novih uslova epistencije". [1] Rezultat nihilistikog i anti-teistikog[2] ruenja starog hrianskog poretka jeste koncept Novog doba" (New Age), koje treba da bude "novo" u apsolutnom, a ne u relativnom smislu. Hitler je zapalio poar holokausta u potrazi za "novim svetskim poretkom" koji je, na kraju, spalio i njega i njegov narod. Ukratko govorei, nihilistika revolucija, podignuta radi ruenja 26

autoriteta i poretka, uvek i sama postaje nova institucija - Novi svetski poredak. "Novi svetski poredak" nastaje iz dananjeg civilizacijskog "sistema, a taj "sistem" su mladi ve jednom odbacili. Ali, ako is-tinski odbacujemo "Novi poredak" ili tzv. "nebo na zemlji", onda moramo istinski odbaciti i Nihilizam. Moramo to uiniti iako nas institucije, koje su nas liile Boga, ue sasvim suprotno. Civilizacija destruktivnog Nihilizma koja je, kroz revoluciju, utabala put "novom poretku" raa ono to e biti konana provala terora, a to je - duh antihrista. I opet se na duhovnoj sceni istorije pojavljuje Nie, koji uzima harfu i poinje da svira pesmu svog nihilizma, proglaavajui sebe za "antihrista". Samo nekoliko decenija posle Niea popularna pank-grupa "Sex Pistols" (Seks-pitolji) - govorei u ime moderne omladine - lomi Neronovu harfu i, uz nepodnosivu buku elektrinih gitara, peva izoblienim glasom, zajedno sa Nieom: "Ja sam anarhista. Ja sam anarhista. Ja ne znam ta hou, ali znam kako u to da ostvarim. Ja hou da unitavam...". U istoriji sveta je bilo mnogo onih koji su na sebe poprimali antihristovski lik, koji su prolivajui krv ljudsku - teili vlasti i porobljavanju ljudi. Od Nerona do Hitlera i dananjeg Zapada nad svetom se stalno nadnose oblaci pretnje "novih svetskih poredaka". Hitler je uzeo Nieova dela kao filosofski vodi za najkrvaviji i najstraniji rat u istoriji sveta, rat koji je bio logini zavretak jednog ateistikog pogleda na svet. Hitler je rekao: "Oslobodio sam Nemaku od idiotskih i degradirajuih lai savesti i morala... Stvoriemo mlade ljude pred kojima e drhtati svet. elim da stvorim mlade ljude sposobne za nasilje uporne, nemilosrdne i okrutne. Ali, na cilj nije samo da upremo prstom u anti-hristovska krvoprolia i zloine iz prolosti. Na cilj je da razotkrijemo sutinu terora, koja se ne nalazi u linostima Nerona, Napoleona, Hitlera Lenjina ili Staljina, ve prvenstveno u "duhu vremena", koji je mnogo straniji od svakog od njih ponaosob. Duh ovoga vremena i vremena u kojima su oni vladali jeste antihristovski duh. ta je "Novi svetski poredak", ako ne carstvo anti-hristovo, satanska imitacija i izvrtanje Carstva Boijeg? ovek moe biti najekstremniji i najrazoaraniji poricatelj Boga jedino ako veruje u bogobornu iluziju u koju je poloio sve svoje nade. Onaj koji ne veruje u Hrista mora da veruje i poverovae u antihrista. Nihilizam svoj istorijski vrhunac dostie u zacarenju antihrista, no njegov krajnji i duhovni cilj prevazilazi ak i tu konanu projavu satanizma: a taj cilj jeste pakao u kome e Nihilizam sagoreti i doiveti svoj konani poraz.[3] "Deice, poslednje je vreme, i kao to uste da Antihrist dolazi, i sada su se pojavili mnogi antihristi, otuda znamo da je poslednje vreme" (1. Jov. 2,18).

[1] F.Nie, Volja za mo, str. 92 [2] Pojam "ateizam" (bezbonitvo) se esto - pod uticajem bogoborne (anti-Teistike) kulture i njenog

obrazovanja - pogreno kornsti umesto tanijeg pojma -"antiteizam" (bogoborstvo). Jer istorija poslednjih triju vekova, a naroito XX veka, pokazala je da nema ateizma koji se, pre ili kasnije, ne pretvara u anti-

27

teizam. Posle Hrista svaki "ateizam" je, po svojoj sutini, uvek satanistiki anti-teizam, te stoga nema "neutralnih" ateista, jer oni svojim privatnim i drutvenim ivotom - bili oni toga svesni ili ne - uestvuju u civilizacijskom aktu kolektivnog i ozakonjenog bogoborstva i bogoubistva, to je sutina tzv. "Novog svetskog poretka" (prim. prev) [3] O.Serafim Rouz. Nihilizam, izd. Bratstva Svetog Germana, 1994.

Poslednji genocid
Sadraj Doli smo do kraja naeg puta. U vremenima nasilja u kojima ivimo ini se da vie nema nijednog jedinog razloga zbog koga bismo nastavili da ivimo, da nema vie nijednog jedinog razloga da se ujutru budimo i da zapoinjemo novi dan. Dananja omladina je dola do zakljuka da jedina ruka koja moe utrti suze sa njihovog lica jeste ruka samoubistva. Mnogi e ljudi glatko odbaciti ova naa zapaanja kao "jednostrana", iako i sami uviaju njihovu istinitost. Istine radi, dakle, moramo ispitati i drugu stranu, tj. taj takozvani "pozitivni" pogled na ivot. I, zaista, ne moe se opovri injenica da ispod sve te bujice oaja, razoaranja i podljudskosti, koja uzvire iz ere Nihilizma, tee uporedo i struja optimizma i idealizma. Nju ine mladi ljudi - koji mogu biti i idealistike, ali i praktine due - spremni i odluni da se nose sa tekim problemima dananjice i da se bore za irenje svojih nedefinisanih ideala. Naunici otkrivaju "tajne" svemira. Pacifisti i nenasilno orijentisani idealisti vode borbu za mir, bratstvo, ujedinjenje sveta i prevazilaenje starih mrnji. Mladi umetnici su "ogoreni" zbog opte nepravde i nejednakosti, i trude se da - kako najbolje znaju i umeju u ovom alosnom svetu - ire poruku nove radosti i stvaralatva. Tu je i veliki broj onih obinih mladih ljudi koji su oduevljeni to ive u ovom "uzbudljivom" vremenu, i koji iskreno, sa samopouzdanjem, entuzijazmom i optimizmom gledaju u budunost, u budui svet u kome e moda, ipak, postojati neka mogunost da ovek svoju alost pretvori u radost. U isto vreme, starija generacija je ve isuvie ubijena u pojam erom Nihilizma da bi mogla da deli takve nade dananje omladine. Ali, mora se postaviti sledee pitanje: ako svet iz dana u dan postaje sve bolje mesto za ivot, zato toliko ljudi danas izvrava samoubistvo? Broj samoubistava dostie razmere nezabeleene u istoriji sveta. Samoubistvo se danas popularizuje i idealizuje, sa ciljem da se mladi ljudi podstaknu da dignu ruku na sebe i to ne samo pitoljem, iletom ili otrovom, ve i na jedan "popagan" nain kao to je, va primer, "polagano" samoubistvo drogom. esto kaemo za sebe da smo "prijatno obamrli". Ova izjava govori sasvim dovoljno o naoj generaciji. Ali, onaj koji eli da tone u obamrlost u stvari tvrdi da je sve oko njega i u njemu bol, jer bez bola ne bi bilo potrebe traiti utehe u stanju obamrlosti. A mi sebe ubeujemo da u takvu obamrlost treba da tonemo ne samo ponekad i povremeno, ve stalno, jer ovaj iskvareni svet u nama neprestano izaziva bol. ivimo pod stalnim pritiskom tog bola, u svetu koji je do teme-lja proet duhom razaranja i u kome, ini se, nema lekara za duu

28

ovekovu, i to nas primorava da zabodemo iglu la-izbavljenja u svoju ruku, i da - na taj nain - pokuamo da ublaimo na i-votni bol. Tako u nas ulazi infekcija samoubistva. I ta kobna infekcija vie ne zahvata samo manjinu, ve se ogromnom brzinom iri na veivu mladih, tako da danas imamo situaciju da je veina mladih, na ovaj ili onaj nain, postala rtva samoubistvenih sklonosti. Veina nas je poznavala nekog koji je izvrio samoubistvo, ali da bi stvari bile jo okantnije, veliki broj mladih je bar jedanput pokuao da izvri samoubistvo. Za mnoge mlade ljude samoubistvo je postalo ideal za koji vredi iveti, a za neke ak i ideal za koji vredi umreti. Samoubistvo ne samo da je postalo pozornica va kojoj mladi ive, ve ono sve ee sputa i zavesu smrti preko njihovog ivota. Seam se da su pre par godina svi moji prijatelji iekivali da jedan popularni andergraund pank-muziar izae iz zatvora i vrati se na scenu. Njegovo ime je bilo D. D. Alen i on je bio osuen na robiju zato to je na jednom od svojih kon-cerata zapalio jednu devojku. Ljudi su nestrpljivo oekivali da bude puten na slobodu da bi videli da li e ispuniti obeanje i ubiti se na svom poslednjem koncertu. Naime, on je na jednom od svojih ranijih koncerata izjavio da e na sceni pred svima izvriti samoubistvo. Ta izjava je privukla ogroman broj mladih na njegove koncerte. On je 1994. na indirektan nain ispunio svoje obeanje. Posle koncerta odranog neposredno po izlasku iz zatvora, taj nesrenik je umro iza scene od prevelike doze droge. Taj ovek - koji je na svojim koncertima povreivao sebe na neiskazive naine samo da bi zadovoljio radoznalost svojih oboavatelja - bio je ekstremni nihilista apsolutnog Nihilizma destrukcije. Ali, taj ovek je danas mrtav, taj nesrenik je pao kao jo jedna mlada rtva ovekovog rata protiv Boga.

Apokalipsa
Sadraj Zver Nihilizma nas je bacila na kolena. Duh vremena je mraan, a budunost izgleda vie nismo u stanju ni da zamis-limo. Najperverznije ideje su postale stvarnost i svedoci smo najstranijih vrsta smrti koje se mogu zamisliti. Od ovoga goreg biti ne moe. Tvrdnja da "od ovoga goreg biti ne moe" moe nam se - dok sedimo u prijatnoj sobi ili dok se etamo prirodom pod plavetnilom nebeskog svoda - uiniti spornom. Ali, ta tvrdnja je iva istina za milione mladih ljudi koji umiru u eljustima zveri modernoga Nihilizma. Jednom prilikom, kada sam bio na jednom andergraund pank-rok koncertu alternativne muzike, kroz glavu mi je prola misao: moe biti goreg i od ovoga! To sam pomislio, gledajui kako se peva grupe zaseca iletom i kako krv tee na sve strane. Muzika je bila glasna onoliko koliko buka moe biti glasna, a da ovek od nje odmah i potpuno ne ogluvi. Prostorija je bila mrana i prepuna dima. Na zidovima su bili ispisani grafiti - poruke modernih anti-proroka. Kada se dovoljno izrezao iletom, peva je poeo da se dere iz sveg glasa: "Unakaen sam za ceo ivot!". Urlikao je ove rei iz petnih ila. Muzika koja ga je pratila podseala je na nepodnosivu buku maina u fabrici. Nastavio sam da uivam u muzici i zvucima koje sam nekad toliko voleo, ali me je ponovo skolila ista misao: "I od ovog ima goreg". 29

Svet je preao granicu iza koje vie nema povratka. Otili smo predaleko i povratka nam vie nema. Ono to na najbolji mogui nain ilustruje ono o emu govorimo jeste injenica da danas nikoga vie nita ne moe okirati. Odlazimo u bioskop i gledamo film o kanibalistikom ubici koji na kraju ispada heroj. I tu za nas nema nieg okantnog. Ubeujemo sebe da je to samo nekodljiva "zabava". Ova sveopta la je poubijala hiljade ljudi i to rukama onih ubica, koje su nadahnue za svoj zloin pronali upravo u toj i takvoj "zabavi". Nismo vie okirani ni kada ujemo za mnoge krvave ratove koji gutaju bezbroje ljudskih ivota. Vie nismo okirani ni kada u vestima ujemo koliko ima ljudi koji ubijaju decu, i nismo vie okirani ak ni kada ujemo da je Bog mrtav. Nita vie nije okantno i nama preostaje da postavimo jo jedno pitanje: "Koji e biti znak kraja sveta?". I na ovo pitanje u nama uzdrhti nae srce i ujemo glas koji nam govori: "uete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplaite; jer treba sve da se zbude. Ali jo nije kraj. Jer e ustati narod na narod i carstvo na carstvo i bie gladi i pomori, i zemljotresi po svetu. A to je sve poetak stradanja. Tada e vas predati na muke, i pobie vas, i svi e na-rodi omrznuti na vas imena moga radi. I tada e se mnogi sablazniti, i izdae drug druga i omrznue drug na druga. I izii e mnogi lani proroci i prevarie mnoge. I to e se umnoiti bezakonje, ohladnee ljubav mnogih. Ali ko do kraja pretrpi, bie spasen. I propovedae se ovo Jevanelje o Carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svim narodima. I tada e doi kraj. Kad, dakle, ugledate gnusobu opustoenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetome... Jer e tada biti nevolja velika kakva nije bila od postanka sveta do sada niti e biti. I ako se ne bi skratili oni dani, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratie se oni dani. Tada ako vam ko ree: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer e se pojaviti lani hristosi i lani proroci, i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mogue, i izabrane... Jer kao to munja izlazi od istoka i sine do zapada, tako e biti dolazak Sina oveijeg. Jer gde je trup onde e se i orlovi skupiti. I odmah e se po nevolji tih dana sunce pomraiti, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada e se pokazati znak Sina oveijeg na nebu; i tada e proplakati sva plemena na zemlji; i ugledae Sina oveijega gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom... (Mt. 24, 6-30).

30

To je Apokalipsa. Ova generacija jeste Nihil-generacija,[1] "generacija Iks"; pokolenje u eljustima samoubistva. Od trenutka kada na-pustimo utrobu materinu, mi smo "neprilagoeni" i "autsajderi" u svetu koji nam govori da je ivot besmislen, da nema odgovora na pitanje "Zato?". Ue nas: doli smo iz Nitavila i vraamo se u Nitavilo. Ovo je, ukratko, univerzalna filosofija modernog nihilistikog sveta: rodi se, ivi, umre... Sistem koji nas zna samo kao svoje brojeve govori nam da su nam dani odbrojani. I to ispiranje mozga oskvrnjuje nae umove, ostavljajui nas da sami i bez igde ikoga zaspivamo i bu-dimo se u suzama dok nas zubi nihilistike Zveri drobe sve vi-e, i dok se oko nas razularuje sveopte unitenje. Nihilizam je u nae vreme postao toliko sveprisutan i sveprodoran, potpuno i dubinski zaposevi umove i srca svih ljudi, da vie nema ak ni "fronta" na kome bismo mogli pokuati da mu da pruimo otpor. Rat besni, a dananja omladina jadikuje za detinjstvom u kome nije bilo nasilja. U ovom stranom ovekom ratu protiv Boga, avaj, sasvim logino dolazi do pojave masovnog samoubistva mladih, do tog poslednjeg auto-genocida.

[1] Nihil, na latinskom znai nita. Nihil-generacija je, dakle, pokoljenje ontolokog Nihilizma,

pokoljenje roeno, vaspitano i odraslo u bogobornoj i nihilistikoj civlizaciji: civilizaciji koja veruje u Nitavilo i besmislenost svega na ovoj paloj zemlji, koje ivi nitavilom, koje se kree u Nitavilu. (prim.prev.)

Istina
Sadraj U svojoj pobuni protiv paloga sveta proli smo kroz vodu i kroz vatru. Borili smo se protiv njegove izopaenosti svojom muzikom, svojom umetnou i svojom ivotnom ilosofijom. Lutali smo se kroz tminu i sada stojimo u senci smrti. Sada je pravi trenutak da se mi, deca Apokalipse, podignemo, da se suoimo sa neprijateljem i - pobedimo ga! Prvi korak koji moramo uiniti jeste da prepoznamo naeg neprijatelja i da ga pogledamo pravo u oi. Mi se bori-mo protiv zveri Nihilizma. Ludi prorok Nihilizma, Fridrih Nie, definisao je apsolutni Nihilizam na sledei vain: "Nema istine i nema 'stvari po sebi'". To je Nihilizam i to u njegovom najkrajnjem obliku, kako o njemu u svojoj Volji za mo pie Nie. Svet je danas doao, na svom kraju, do takvog Nihilizma. A taj Nihilizam jeste bezdan tmine, jer - ako nema istine, onda nema ni svetlosti! Tvrdnja "nema istine" je po sebi - metafizika tvrdnja. Ona nije nastala kao plod razumskog saznanja i ne moe bi-ti dokazana. Ta tvrdnja pre predstavlja ispovedanje vere u neistinu.[1] Sama tvrdnja da "ne postoji nikakav apsolut" po sebi ve jeste apsolutna tvrdnja, koja i sama predstavlja objavu sopstvene "istine". Objavljujui svoju "apsolutnu" istinu davie "nema istine", Nihilizam protivrei sam sebi i dokazuje svoju sopstvenu krajnju lanost.

31

oveku, u takvoj nihilistikoj filosofiji, tanije, veri u neistinu - preostaje samo maglovita "nada" u nekakvu "relativnu istinu". No, ako pogledamo nauku, kao glavni kriterijum istine za modernoga oveka, videemo da o konceptu "relativne istine" tamo nema ni govora. Kada u nauci ne bi bilo apsolutnih prinicipa istine od kojih se polazi, tada ne bi bilo ni kriterijuma na osnovu kojih bismo neto mogli da klasifikujemo kao znanje tj. istinu. Nauka je otkrila mnogo o tome kako funkcionie fiziki svet. No, uprkos svim tim otkriima, na ona najdublja pitanja jo uvek nije dat odgovor: i dalje ostaje tajna kako je nastao ivot i kako je stvoren kozmos. Teorija "Velikoga praska" ne dopire do sutine ovoga pitanja upravo po pitanju nastanka materijalnog sveta. Odakle su dole elementarne estice kozmosa? Prirodni zakon, koji nauka potvruje, jeste da materija ne moe biti ni stvorena, ni unitena. To je paradoks nauke: mi jesmo, ali odakle smo? Zato postoji neto, a ne nita?.[2] Ako materija ne moe biti ni stvorena, ni unitena, onda je stvaranje sveta moralo biti natprirodno, a svet - od trenutka stvaranja - moe samo da se menja. Ovde ovek i njegova na-uka moraju da se zaustave. Tu poinje metafizika. Sada moramo da iznova preispitamo sve to smo u ivotu prihvatili kao gotovu injenicu. Ako nauka nije u stanju da odgovori na najdublja pitanja naega postojanja, ko moe? Naunici danas ne mogu da daju nijedan pouzdan odgovor. Oni poseduju ogromnu inteligenciju, ali su potpuno izgubljeni u mnotvu teorija o postojanju, ivotu i smrti, i to u tolikoj meri da sve to mogu da uine jeste samo da postavljaju bezbrojna pitanja. Najumniji i najpopularniji od svih dananjih naunika i mislilaca, Stiven Hoking, primoran je da postavi sledee pitanje: "Ako budemo doli do zaokruene teorije (o nastankusveta), ona bi za neko vreme trebalo da - u svojim osnovnim principima - postane razumljiva svakome, a ne da ostane razumljiva samo nekolicini naunika. Tada bi filosofi, naunici i najobiniji ljudi bili u stanju da uzmu uea u raspravi o pitanju "Zato?": "Zato postojimo mi i svemir?". Ako naemo odgovor na to pitanje, to bi bio krajnji trijumf ljudskoga uma - jer onda bismo poznali Boiji um.[3] Ako pogledamo nauku i prirodu, videemo da se tu radi iskljuivo o istinama fizike, koje se zakonomerno otkrivaju u kozmosu. Principi kao to je zakon zemljine tee ili Njutnov zakon kretanja jesu apsolutni "zakoni" ili "istine" koji su nepromenivi po svom karakteru. [4] Bezbrojni fenomeni koji se zbivaju u kozmosu nisu nimalo "relativni", ve predstavljaju strogi rezultat odreenih zakona ili "istina" prirode. Kroz istraivanje principa prirode, na osnovu kojih funkcionie fiziki svet, shvatamo dve stvari: 1. kozmos funkcionie u skladu sa nevidivim principom istine, 2. ovek je, kao deo tog kozmosa, u potpunosti potinjen tim nevidivim zakonima istine. Sutina je u tome da ideja "relativne istine" ima veze sa ovekovim poimanjem ivota, ali da nema nikakve veze sa samom istinom. Kada ne moe da shvati ili nema snage da 32

pojmi svet koji ga okruuje, ovek sebi kae: "Sve je relativno". On brka promenivost materijalnoga sveta sa nevidivim principima istine koji upravljaju tim svetom. Ideja "relativne istine" ni-je nita drugo do bekstvo od pitanja o istini. Sutina je u tome da ovek - svaki put kada objavi da je "istina relativna" - sam sebe uvaljuje u la, ime otkriva da je neistina zapravo u njemu samom, a da njegova objava o "relativnosti istine" nema nikakve veze sa pitanjem apsolutne istine. Konano, "relativna istina" jeste protivrenost u sebi, kao to je to i sam Nihilizam iz koga je takva "istina" proizala. "Relativna istina" zapravo i nije nita drugo do jedan drugaiji i prerueni oblik Nihilizma. Zato, ko god svesno ili nesvesno izabere da veruje u Nihilizam, on to ne ini iz nekog loginog razloga, ve na osnovu ina svoje volje, u inu svojevrsne vere. Nihilizam je vera u la. I mi Nihilizam ne odbacujemo samo iz nekakvih teorijskih razloga, ve takoe odbacujemo i konkretne plodove tog bolesnog drveta: ludilo i smrt. Dananja omladina je jedno obeskorenjeno pokolenje koje se potuca po kalu iskvarenosti ovog nihilistikog sveta. Ali, u svakome od nas je zasaeno seme istine koje nam omoguava da shvatimo lanost kala koji nas okruuje. I upravo ta ikona istine u nama jeste ono to zaie iskru pobune protiv mora lai u kome se davimo. Istina ne moe biti zasnovana na lanosti. Kada iskra istine umre u nama, naa pobuna protiv lai se izmee u dvostruko zlo, jer mrnjom se mrnja pobediti ne moe. Neemo uspeti da pobedimo svet koji nas ugnjetava sve dok se naa pobuna ne ukoreni u istini. Ako nastavimo da se bunimo u duhu gramzivosti, besa i mrnje, poraziemo sami sebe i sami emo postati robovi duha destrukcije protiv koga smo se toliko borili. Mi treba da ponemo da se borimo protiv oca lai, ono-ga koji obitava tamo vde nema istine. Da se borimo protiv Nihilizma, protiv antihristovskog duha, iji su plodovi: ropstvo, ludilo, ubistvo, samoubistvo i sveopte unitenje. Da se borimo protiv duhovne bolesti koja je ubila Boga u srcima ljudskim. Ali, Bog nije mrtav! Mrtva je jedino dua modernoga oveka. Bog nas eka otvorenih ruku da bi nas prigrlio kao Svoju deicu. I u ovom trenutku, Savrena Istina zove sve rtve modernoga doba i njegovoga Nihilizma: "Doite k Meni, svi koji ste obremenjeni i umorni, i Ja u vas odmoriti. Samo Me potraite i Ja u biti tu!", govori Hristos.

[1] Vidi O. Serafim Rouz, Nihilizam, Bratstvo Svetog Germana Aljaskog [2] Autori parafraziraju poznatu Hajdegerovu reenicu sa poetka njegove fundamentalne knjige

Uvod u metafiziku, reenicu u kojoj je zbrano osnovno pitanje filosofije i zapadne duhovnosti kao metafizike (prim.prev.) [3] Stiven Hoking, Kratka istorija vremena, Bantam Buks, 1992. str. 172 [4] Iako se varijable menjaju, princip ostaje apsolutno nepromenljiv.

33

Traganje za Istinom
Sadraj Pitanje istine je stvar ivota i smrti. To je pitanje koje lei u samom temelju ljudskog srca. Filosofi su se od pamtiveka raspravljali oko ovog pitanja vie nego oko bilo kog drugog pitanja. Pitanje istine predstavlja sr svake filosofije, nauke i religije. U odgovoru na pitanje istine lei odgovor na pitanje smisla ivota i smrti. Istina se ne moe dokazati pukim negiranjem Nihilizma i njegove destrukcije. Kako opaamo istinu? Da li je istina stvarna ili, pak, samo jedna apstraktna ideja? Kako saznajemo istinu? Kako se otkriva istina? Nagovetaje o otkrivenju istine nalazimo jo u drevnoj Kini gde je, oko est vekova pre Hrista, iveo mudrac po imenu Lao Ce. On je itav svoj ivot posvetio prouavanju ljudske prirode i prirodnoga sveta. Poto je itav svoj ivot proveo u kontemplativnom sagledavanju tajne ivota, Lao Ce je doao do filosofije zvane Tao. Tao znai - "put" ili "staza ivota". U svojoj knjizi Tao Te King, Lao Ce poetski izlae svoja zapaanja o izvesnim ivotnim istinama koje se otkrivaju u ljudskoj prirodi i prirodnom svetu. Ova poetska zapaanja otkrivaju filosofiju kozmosa kojim upravlja nevidiva sila: Dotakni krajnju prazninu; I dri se vrsto i mirno. Sve biva zajedno. Gledah ja sve kako se obre I videh gde zri I vraa se, opet, sve ka korenu svome. I kaem: u ovom je mir. U povratku korenu svome; Ili jo bolje: U povratku boijoj volji, Koja je - videh to - nepromenivost. Poznanje iste prosvetljenjem ja zovem i tvrdim Da ne znati nju Jeste slepota to poraa zlo. Ali kad sazna ta venost jeste, Ti dostie zrelost. A zrelost je pravednost, A pravednost - carstvenost, A carstvenost jeste boanska. Boanstveno jeste Put Koji je konaan. A tada, ako i umre, Nestati nee. [1] 34

Izriui trunice istine, Lao Ce otkriva viu is-tinu, koja upravlja itavom tvorevinom. To je poetak shvatanja istine kao pojedinanog, nevidivog i apsolutnog Boga. Stotinak godina posle Lao Cea iveo je grki filosof Sokrat. U svetu u kome su vladala paganska verovanja, Sokrat je uio filosofiji kozmosa kojim upravlja jedinstvena istina, nevidiva mudrost. U Staroj Grkoj ovakvo shvatae istine je bilo izraavano reju "logos", koja u prevodu znai -"re" ili "re istine". Potpuno posveen putu mudrosti i vrline, Sokrat je iveo asketskim ivotom uzdravanja i meditiranja o filosofskim pitanjima. On je uio svoje uenike nauku samoodricanja i traganja za jednom istinom. Sokrata je sledilo mnotvo uenika koji su oponaali njegov nain ivota. Ne mogavi da podnese Sokratov, radikalno drugaiji nain ivota, kao i njegov veliki uticaj na omladinu, pagansko drutvo Stare Grke je poelo da progoni Sokrata, istinskog pobunjenika protiv ondanje lanosti, kako zbog njegovih uverenja tako i zbog njegovog naina ivota. Sokrat je, konano, bio izveden, pred sud. Na sudu mu je bilo dato da bira: ili da se odrekne svoje filosofije i ispovedi bezumno verovanje u paganske bogove, ili, pak, da bude osuen na smrt. Sokrat je izabrao smrt.

[1] Lao Ce, Staza ivota, Sajnet Klasiks, Njujork, 1955. str. 68

Dua
Sadraj Od samih poetaka potrage za istinom, od drevnih religija amerikih domorodacaIndijanaca pa sve do starogrkih filosofa, ovek je verovao u besmrtnost due. Sama unutarnjost ovekovog bia otkriva postojanje due. ovek moe osetiti besmrtnu prirodu due na osnovu nevidivih unutarnjih atributa svoga bia. Prvi je - savest, unutarnji glas kojim se ovek rukovodi u donoenju ivotnih odluka. Drugi je - um, dar miljenja kojim je ovek obdaren. Trei je - srce, ovekova sposobnost za duhovna oseanja kao to su vera, nada i ljubav, koja otkrivaju ovekovu nematerijalnu prirodu. etvrti je - slobodna volja. U daru slobodne volje sjedinjeni su svi nevidivi aributi ovekove besmrtne due. Volja je delovanje duha oveijeg. ovek koristi svoju savest, svoj um i svoje srce da da bi donosio odluke o tome ta e initi u ivotu. Ali, slobodna volja jeste ono to oveku daje slobodu: slobodu da stvara ili unitava, slobodu da ivi ili da umre, slobodu da voli ili da mrzi. Konano, svaki ovek je svestan svoga postojanja. Svaki ovek je svestan svoje egzistencije i svoje slobodne volje. Ako, pak, pone istinski da traga za nevidivim kvalitetima unutar sebe samoga, on poinje da osea i svoju duhovnu i besmrtnu prirodu svoju duu.

35

Kod Lao Cea i Sokrata vidimo ljudsku duu koja se izvija ka poznanju vene istine. U kineskom Taou i starogrkom Logosu ljudska filosofija dostie svoj vrhunac, ali ni na tom vrhuncu e due jo uvek ni izdaleka nije utoljena. U Taou i Logosu ljudska filosofija dolazi do saznanja da stvorenim sve-tom upravlja nevidiva i vena sila, koja je savrena i iznad ljudskoga razumevanja. Ta sila jeste Izvor i Uzrok ivota. Ovde se ve radi o shvatanju Boga kao Tvorca svih stvari vidivih i nevidivih.

Postojanje Boga
Sadraj Ljudski um nije u stanju da sam po sebi sazna Istinu Boiju. Budui da je Bog "nematerijalan", ne moe biti nikakvih naunih ili matematikih dokaza kojim bi se moglo dokaza-ti da Boga ima. Vera u Boga zahteva in nae volje da verujemo. To je razlog zbog koga postojanje Boga nee nikada biti u potpunosti dokazano niti, pak, opovrgnuto. ovek mora u svom ivotu da se slui duhovnom sposobnou vere. To je u skladu sa Boijom beskrajnom Premudrou: ovek mora da se slui svojom duhovnom prirodom da bi poznao Boga, Koji je Duh. A ta je vera? Vera je ljubav. Vera moe biti opisana kao zdrueni napor uma (razuma), srca (oseanja) i slobodne volje usmeren na razumevanje onoga to je samom umu nedostupno. Jovan (Sergijev) Krontatski, ruski mistik sa kraja XIX i poetka XX veka, pie sledee: "Vera je ubeenost u duhovnu istinu, u Ono to Jeste, to jest u Boga; ubeenost u postojanje duhovnog sveta sa svim njegovim atributima; ubeenost koja je slina naoj ubeenosti u postojanje materijalnog sveta sa svim onim to mu pripada"". U istinskoj veri, koja je ljubav, mi poinjemo da se pribliavamo Tvorcu. I zaista, savrenost smisla koji se projavljuje u fizikom svetu otkriva nam svu premudrost Tvorca.oveku se, kroz sagledanje Tvoreve tvorevine - prirodnoga sve-ta, otkriva Um koji stoji iznad kozmosa. Zato ptice s jeseni lete na jug? ta je to to nagoni suncokrete da se okreu za suncem da bi upijali ivodajne suneve zrake? Ko podie itavo drvo iz malenog semena koje lei u praini? Lepota tvorevine objavljuje Lepotu Tvorca, Koji nadilazi svako ljudsko shva-tanje. Priroda je ikona Najveega Umetnika. Planine, mora, reke i sva iva stvorenja veliaju Onoga Koji ih je stvorio. Dua ovekova po svojoj prirodi traga za istinom, traga za Bogom. Ona, posmatrajui tvorevinu, u njoj moe sagledati lepotu i premudrost, koje sobom otkrivaju samu Istinu Boiju i Samoga Tvorca. To je nain na koji ovek moe oseti-ti Boga. Meutim, potraga za Bogom se ne zavrava tim oseanjem Boga, ona se nastavlja jer dua ovekova eli lino da unozna Boga. Atanasije Veliki, svetitelj koje je u IV veku iveo u Egiptu, ovako opisuje prvi korak u ovekovom poznanju Tvorca: "... Jer, kakve koristi od postojanja za stvorenje ako ono ne pozna Onoga Koji ga je stvorio? Kako ljudi mogu biti razumna stvorenja ako nemaju nikakvoga znanja o Rei i Umu Tvorca, kroz koje su primili svoje bie? Kada ne bi imali znanja o zemaljskim stvarima, oni ne bi bili nita bolji od ivotinja. Zato bi Bog uopte stvorio ljude, ako Mu namI era nije bila da ljudi mogu da Ga poznaju?. [1] 36

Shvativi da je ljudsko saznanje nesavreno i ogranieno ljudi su poeli da ekaju otkrivenje Istine, koje bi dolo neposredno od Boga. I tada se navrilo vreme da Bog otkrije punotu istine.

[1] Sveti Atanasije Veliki, O Ovaploenju, Akademija Svetog Vladimira, Njujork, str. 38

Otkrivenje
Sadraj Po nedokuivoj premudrosti Tvorca, tajne stvaranja sveta bile su otkrivane Prorocima Boijim, poevi od sta-roizrailjskog proroka Mojsija (koji je iveo oko 1550 godina pre Hrista). Prorok Mojsije je, primivi od Boga otkrivenje Istine, poveo narod svoj Izrailj i svekoliko oveanstvo ka bogopoznanju. Re "Izrail" znai - "videti Boga". Pravi Izrailac jeste onaj koji "vidi" Boga. Istorijski, narod Izrail je bila grupa ljudi koja je sledila otkrivenja, to ih je Mojsije primio od Boga. Sudbina starozavetnog Izraila[1] je - u jednom irem smislu - bila slika odnosa svih ljudi sa Bogom. Prorok Mojsije je od Boga bio izabran da bude voa svog naroda, koji se u to vreme nalazio u egipatskom ropstvu. On je kao beba bio ostavljen u korpi na obali Nila. Tu ga je, po Boijem provienju, pronala faraonova ki i podigla u carskoj palati kao svog sina. Kada je ve bio starac, od svojih osamdesetak godina, dobio je neposrednu zapovest od Boga da izvede svoj narod Izrailj iz Egipta, ne samo iz fizikog ropstva, ve i iz tamnice duhovnoga ropstva. Tako je Izrailj, a u njemu i itavo oveanstvo, zapoeo potragu za slobodom, kako fizikom tako i duhovnom. Mojsije je, kao prorok Boiji, nakon toga, na gori Sinaju, u dubini egipatske pustinje, primio od Boga zapovesti ili zakone Boije. To su bile zapovesti koje je Tvorac dao Svojim ljudima, palim u bezdane bezakonja i propadivosti, da bi oni iznova mogli imati pristupa nepropadivosti i savrenstvu, koje su prethodno izgubili. Ove bogonadahnute zapovesti su postale moralni zakon za sve ljude, zakon ivota zasnovan na ljubavi prema Bogu i blinjima. Pre Mojsija i ostalih Proroka Boijih, oveanstvo se vrtelo unutar bezizlaznog kruga ispraznih filosofija i sujeverja. Ako postoji Um koji je iznad tvorevine, zar onda nije bilo logino da e doi dan kada e ta premudrost prosvetliti ljudski um? I zar nije bilo logino da e Bog, Koji je savren u Svojoj Premudrosti, jednoga dana otkriti Sebe Svojoj tvorevini? Mojsiju je bio dat prvi klju kojim su otkljuana prva vrata drutoga sveta, ime je ljudima otvorena mogunost predokuanja ponovnog sjedinjenja sa Bogom. Boanska otkrivenja darovana Mojsiju omoguila su da ljudi uine novi korak prema poznanju Boije Istine. Posle Mojsija dolaze proroci Danilo, Jeremija, kralj David i Isaija koji najavljuju da e doi "Pomazanik" Boiji koji e otkriti punotu Boije Istine. Oni prorokuju da e taj "Pomazanik", koji e potpuno otkriti Boiju Istinu na zemlji, u isti mah biti i "Mesija" ili "Spasitelj", Onaj Koji e spasti oveanstvo od robovanja fizikoj i duhovnoj smrti. 37

Prorok Isaija, Bogom nadahnut, govori: "Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, i Ime e mu biti: divni Savetnik, Bog silni, Otac veni, Knez Mira. Bez kraja e rasti vlast i mir na prestolu Davidovu i u carstvu njegovome da se uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada do veka. To e uiniti revnost Gospoda nad vojskama" (Isa. 9, 6-7). Starozavetni Izrailjci su Isaijino proroanstvo tumaili iskljuivo na zemaljski nain: oekivali su "Pomazanika" koji e doi u slavi velikoj da, kao zemaljski car, zasedne na presto Davidov. A sam David - koji nije bio samo zemaljski car, ve i prorok Boiji - prorokovao je o dolasku "Pomazanika" ovako: "Doi e Bog na (vidivo), i ne u tiini" (Isa. 50,3). Tvrditi da e Bog Tvorac doi na vidivi nain bila je potpuno nezamisliva tvrdnja, koja se kasnije pokazala kao istinito prorotvo o vaspostavljanju ponovne zajednice ovoga sveta sa drugim svetom, tj. Carstvom Boijim, jer e Bog, nematerijalni (nevetastveni) i nevidivi, ubrzo postati i materijalan (vetastven) i vidiv - kao lini Bog.[2] Na osnovu ovih i mnogih drugih prorotava Izrailjci su nestrpljivo oekivali dolazak Cara Izrailjskog, "Pomaza-nika" koji bi poveo narod Izrailja i oslobodio itavo oveanstvo. Bilo je pojedinih religioznih grupa, kao to su to na primer bili Eseni, koje su potpuno naputale ovaj svet i u zatvorenim asketskim zajednicama u dubini pustinje - ekale Pomazanikov dolazak. Najtajanstvenije prorotvo dolo je od bogonadahnutog proroka Isaije: "Eto devojka e zatrudneti i rodie sina, i nadenue mu ime Emanuil" (Isa. 7,14). Re "Emanuel" u prevodu sa starojevrejskog znai - "Bogje sa nama". Tvrdnja da e devojka (devica) zatrudneti i roditi dete koje e se zvati "Bog je sa nama" je bila preteka za mnoge, jer nesavreni ljudski um nije mogao da razume i shvati injenicu da Bog moe da postane dete kroz istotu devianske utrobe. Zato je ovo prorotvo mnoge vekove predstavljalo nedokuivu tajnu za ljude. Poslednji u nizu starozavetnih Proroka bio je onaj iji je dolazak prorokovao jo prorok Isaija. To je bio prorok Jovan (Krstitelj i Pretea), poslednji Prorok koji je prorokovao svetu pre dolaska "Pomazanika" Boijeg. Jovan je odrastao u pustinji, ivei u potpunoj istoti. U zrelim godinama, vratio se iz pustinje kao onaj koji se neposredno sreo sa Bogom. iveo je postei i molei se Bogu, propovedajui izgubljenim ljudima da je Carstvo Boije blizu. Jovan je bio glas koji je pripremao svet za dolazak Boga, Koji je trebalo da doe na vidivi nain. Mnogi ljudi su dolazili proroku Jovanu Pretei da bi uli njegovu propoved i on im je govorio: "Ja vas krtavam vodom za pokajanje, a Onaj to dolazi za mnom, jai je od mene: ja nisam dostojan Njemu obue poneti; On e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem" (Mt. 3,11). Isaija je, mnogo vekove pre toga, prorokovao o proroku Jovanu Pretei i o dolasku Spasitelja, govorei: Glas koji vie u pustinji: pripravite put Gospodnji ... I javie se slava Gospodnja, i svako telo e (je) videti" (Isa. 40, 3, 5). I sve ovo bi ispunjeno u smirenju i sili.

38

[1] Kada se govori o "Izabranom narodu" treba skrenuti panju da ni u kom sluaju ne bi trebalo

meati starozavetni, mojsijevski Izrail, ondanji "Izabrani narod", sa daianjim Izraelom, Jevrejima talmudskog judaizma, niti sa sekularno-ateistikim Jevrejima, kako to, po neznanju, ini veiva zapadnih hriana, ali i nemalo Pravoslavaca. Od Hrista - od Njegovog Ovaploenja, Krsta, Vaskrsenja, Vaznesenja i Pedesetnice - Crkva Hristova, Narod Crkve, Narod Boiji, tj. Hriani jesu, do kraja vremena, Novi Izrail, novi bogovidci i bogonosci, novi Izabrani Narod Boiji, Narod od Boga izbran da kroz Crkvu kao Telo Hristovo uestvuje u tajni Ovaploenja, Krsta i Vaskrsenja, narod koji verno eka Drugi dolazak... Hristov, koji eka "vaskrsenje mrtvih i ivot buduega veka". Izabrani narod je, dakle, onaj narod preko koga Bog projavljuje Svoju volju o svetu i istoriji, a to je, od Hrista do kraja vremena, Crkva Hristova, jer jedino ona, i niko drugi, eka Drugi Hristov dolazak, drugi i konani dolazak jedinoga Mesije, jedinoga Spasitelja. Zato nije pravilno govoriti o "judeo-hrianskoj" tradiciji, jer su Hrianstvo i judaizam (posle Hrista) dve suprotne vere i dva suprotna izabranstva, ve je pravilno tu tradiciju zvati starozavetnohrianskom (novozavetnom) tradicijom, zato to novozavetni monoteizam, otkriven u Ovaploenom Bogooveku Hristu kao vera u Svetu Trojicu, jeste nspunjenje starozavetnog mojsijevskog monoteizma. [2] Bog Spasitelj u Linosti, Bog Spasitelj kao iva Linost, a ne vie Bog kao ideja ili kao religijski zakon ili kao gnevni Sudija 8prim.prev.)

Ovaploenje
Sadraj Ba onda kada je svet pomislio da je Bog mrtav, Bog postaje plot (telo),[1] postaje ovek. Kada je ovek pomislio da se konano"oslobodio" okova sopstvene savesti i zauvek iupao iz zagrljaja ivoga Boga, taj naizgled daleki i bezlini Bog se ovaplotio, postao lian i dostupan: Bog je postao ovek, Bog je postao Linost. Mesija, Sin Boiji, rodio se od iste devojke, Djeve Marije, da bi se time otkrilo Njegovo boansko poreklo. U tome se otkrila savrenost Boijeg Ovaploenja (roenja u telu): da bi Bog, Koji je Sav Preistota, postao telo, trebalo je najpre da kao ovek ue u ovaj svet kroz preistu deviansku utrobu Djeve Marije, koja bee poreklom od cara i proroka zvanog David, kao to je i bilo proreeno. Taj ovek - Kome je Sam Bog bio Otac - zvao se Isus Hristos. "Isus" znai - Spasitelj, a Hristos znai - "Pomazanik" (Boiji). Tako se Bog javio na nain koji potpuno nadilazi ljud-ski um: rodio se iz devianske utrobe i ispunio sva prorotva. Hristos Bogoovek[2] je od roenja bio savren ovek i iveo kao savren ovek u nesavrenom svetu, stradajui od roenja Svoga do smrti Svoje kao i svaki drugi ovek. Kada se navrilo bogoodreeno vreme, Hristos je prestao da se bavi drvodeljstvom i poeo svetu da objavljuje blagovest Svoga Ovaploenja i Svoje bogooveanske misije. Tako je Bog Tvorac doao Svojoj tvorevini i otkrio Istinu u njenoj punoti. Svaka Hristova re je bila nepogreivo i savreno otkrivenje istine o besmrtnosti ljudske due, o ivotu posle smrti, o fizikom i onom drugom svetu (Carstvu Boijem), o ratu i miru u

39

duhovnom ivotu, o Bogu kao apsolutnoj Istini. Hristos je proroki govorio o tome da e Ga svet, kome je doao da podari ivot veni, odbaciti. Hristos je proroki govorio o Svojoj smrti - smrti koju e kao Bog morati da pretrpi od onih koje je stvorio. Bog je postao ovek, stradao kao ovek, otkrio oveku Put, Istinu i ivot, a zatim umro na Krstu, ispunivi time najsavreniju od svih istina - Istinu Boije Ljubavi. oveanstvo je - pre Hristovoga dolaska - bilo krajnje otueno od Boga. ak i oni koji sluahu Proroke nemahu nita drugo do ogranino znanje o Boijoj Istini, jer ljudima jo uvek nije bilo dato puno otkrivenje nove zajednice sa Bogom, do koje e doi tek kroz Boije Ovaploenje. ak ni bogootkriveni Zakon nije mogao da utoli duhovnu e ovekovu. Ljudi su zaboravili dve prve zapovesti: zapovest ljubavi prema Bogu i zapovest ljubavi prema blinjima. Ljudima je bio potreban ivi primer prave ljubavi prema Bogu i prema blinjima. Ljudima je bilo potrebno da uju istinu o besmrtnosti due i o postojanju drugog, Boijeg sveta. Ljudima je bilo potrebno da se ponovno sjedine sa Bogom.

[1] Otuda i pojam Ovaploenje, kao jedan od kljunih bogoslovskih pojmova hrianske vere

(prim.prev.) [2] Bogoovek znai: i Bog i ovek u isto vreme i za sva vremena. Hristos je pun i ceo Bog Koji je postao puni i celi ovek, primivi sve ljudsko osim greha. Sin Boiji v Sin oveiji - Jedini "Novi pod suvcem", jedini Bog Spasitelj Koji je postao ovek da bi ovek mogao da postane bog po blagodati Boijoj. Sin Boiji Koji vas je usinovio - da svaki ovek moe da postane sin Boiji i mi smo svi "braa Gospodnja", jer je Hristos va Brat. I niko ne uzvisi oveka toliko kao sam Bog (prim. prev.).

Sin Boiji
Sadraj Nihilistiki svet, kojim gospodare bezbonitvo i razaranje, tvrdi da moramo verovati iskljuivo u ono to moemo videti i dodirnuti. A sada stojimo licem u lice sa Bogom, Koji je postao Linost i istovremeno ostao Bog, Bog Koga svet moe i videti i dodirnuti. Bog je konano otkrio Istinu u svoj njenoj punoti, a svet i dalje odbija da veruje u ono to vidi i to dodiruje. Istorijske knjige belee podatke o tome da je Isus Hristos bio razapet na Krst, i svet rauna vreme u odnosu na Hristovo roenje, tj. deli vreme na ono pre i posle Hrista. Tako, svi razumni ljudi, ako nita drugo ono bar prihvataju injenicu da se Isus Hristos rodio, iveo i bio razapet. Mnogi ljudi danas govore da je Isus Hristos bio "veliki ovek", "istinski humanista", pa ak i da je bio "prorok". Drugi govore da je Hristos jo bio iv kada su Ga skinuli sa Krsta i poloili u grob, i da je to razlog to je kasnije vien iv. Sve su to pokuaji da se Hristos pretvori u "jednog od mnogih ljudi", sve je to alosno nastojanje ovekovo da izmiri svoje bezverje sa Istinom Boijom. K. S. Luis, pisac i oksfordski profesor, pie ovako o onima koji ne veruju da je Hristos bio Bog: 40

"(Takvi kau)... Spreman sam da prihvatim Hrista kao velikog uitelja morala, ali ne prihvatam Njegovu tvrdnju da je bio Bog". To je ono to nikada ne smemo rei. ovek koji bi bio samo ovek a izgovorio sve one rei koje je izgovorio Isus ne bi nikako mogao biti veliki uitelj morala. On bi morao biti ili bezumnik - jednako bezuman kao i ovek koji za sebe izjavljuje da je preno jaje - ili bi morao bnti sam avo pakleni. Zato morate nainiti izbor: ili je Isus bio, i jeste, Sin Boiji ili je, pak, bio bezumnik". Hristos je, tokom Svog ivota u ovom svetu, izrekao mnoge rei koje su otkrile Njegove dve prirode - boansku i oveansku. Hristos je rekao: "Ja i Otac jedno smo" (Jn. 10, 30). Time je lino potvrdio Svoju jednost i jednakost sa Bogom Ocem. Onaj koji izjavi ovako neto ili je siao s uma[1] ili je zaista jednak sa Bogom.[2] Istina da je Hristos - Mesija, koju su prorokovali starozavetni Proroci, otkrivena je kada je Hristos uao u sinagogu u gradu Nazaretu. Hristos je tada stao meu one koji su se sabrali da bi sluili slubu Boiju i uli re Boiju iz prorokih spisa, i poeo da ita iz knjige proroka Isaije: "Duh Gospodnji je na Meni; zato me pomaza da javim jevanelje siromasima; posla me da iscelim skruene u srcu; da propovedam zarobljenima da e se otpustiti, i slepima da e progledati: da oslobodim potlaene; i da propovedam pri-jatnu godinu Gospodnju". I zatvorivi knjigu vrati je sluitelju pa sede; i oi sviju u sinagogi bijahu uprte u Njega. A poe im govoriti: Danas se izvri ovo Pismo u uima vaim" (Lk. 4,18-21). Ovo je bio poetak Hristovog otkrivenja Istine svetu koji je odbacio istinu. Kada Hristos u sinagogi nazaretskoj objavi da je Isaijino prorotvo ustvari prorotvo o Njemu i da je ono sada ispunjeno, okupljeni u hramu poee da se gneve, i ustavi isterae Ga iz grada. Ti ljudi su hteli da ga ubiju zbog rei koje je govorio za takvom silom (Lk. 4, 32). Hristov razgovor sa Samarjankom na kladencu za vodu u Samariji, takoe, otkriva istinu o Isusu Hristu kao Mesiji (Spasitelju) i Pomazaniku Boijem, onakvu kakvu su je prorekli starozavetni proroci. Samarjanka je dola da zahvati vode, a Hristos joj se obraa: "Svaki koji pije od ove vode opet e oedneti. A koji pije od vode koju u mu Ja dati nee oedneti doveka, nego voda koju u mu Ja dati postae u njemu izvor vode koja tee u ivot veni" (Jn. 4,13-14). Samarjanka mu odgovara: Gospode, daj mi tu vodu da ne ednim i ne dolazim ovamo da zahvatam". Tada Hristos otkriva tajnu njenoga srca. On joj govori neto to niko nije znao, da je ivela u nemoralu sa sedmoricom mukaraca. Ona mu tada odgovara: "Gospode, vidim da si prorok". A Hristos joj dalje govori: "Dolazi as, i ve je tu, kada e se istinski bogomolitelji klanjati Ocu u duhu i istini, jer Otac trai da takvi budu oni koji mu se klanjaju. Bog je duh; i Koji Mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju" (Jn. 4,23-24). ena mu tada govori: "Znam da dolazi Mesija koji se zove Hristos. Kada on doe, objavie nam sve". Isus joj odgovara: Ja sam - Koji govori sa tobom (Jn. 4, 26). Mnogo puta je Hristos u Svom uenju objavljivao svoju jednost sa Bogom: "Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako hoe kome Sin otkriti (Mt. 11,27). U ovim tajanstvenim reima Hristos otkriva svoje dve prirode - Boansku i ljudsku. On, takoe, otkri-va i to da je On - Put kojim ovek moe da opti sa Bogom. 41

Identitet bogooveanske linosti Isusa Hrista se najoitije otkriva kada Hristos pita Svoje uenike ta misle ko je On. Hristos ih upita: "A vi ta velite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i ree: Ti si Hristos, Sin Boga ivoga. A Isus odgovara-jui ree mu: 'Blaen si, Simone, sine Jonin! Jer telo i krv ne otkrie ti to, nego Otac moj koji je na nebesima"' (Mt. 16,15-17). Apostol Jovan, uenik "koga Hristos ljubljae" i koji u vreme Hristove propovedi bee jo mladi, jasno ispoveda Istinu Boijeg Ovaploenja reima: "A znamo da je Sin Boiji doao i dao nam razum da poznamo Istinitoga; i jesmo u Istinitome, u Sinu Njegovome Isusu Hristu. On je istiniti Bog i ivot veni"(1. Jovan. 5, 20). Svakome ko uje ili proita Hristove rei i svedoenja Njegovih uenika, jasno je da je potpuno nerazumno tvrditi da je Isus Hristos bio samo "veliki ovek" ili "istinski humanista". Svet (i svaki ovek) mora da donese odluku: ili da prihvati Hrista kao Bogooveka ili da Ga odbaci. Donoenje ove odluke ukljuuje u sebe nekoliko momenata. Pripadniku Generacije Iks", koji je doivotno unakaen Nihilizmom i njegovim osvajakim pohodom na svet, teko je da prihvati "blagu (dobru) vest" (Jevanelje) Hristovu kao neto stvarno. U ovom iskvarenom svetu, prvi impuls koji se javlja u srcu ovekovom jeste prezir prema svemu to za sebe tvrdi da je krajnje. Ali, mi moramo nai snage da se, u svakom pogledu, izdignemo iznad ovoga sveta i da budemo dovoljno jaki da prepoznamo Boga, kada nam se On otkrije. U istoriji svih religija sveta, Isus Hristos je jedini ovek, za Koga je dokazano da je zaista postojao a Koji je za Sebe tvrdio da je Ovaploeni Bog. Sve ostale religije su osnovali ljudi koji su tvrdili da imaju znanje o Bogu ili najbolju ivotnu filosofiju. Ali, kako je toliko ljudi poverovalo jednoj tako hrabroj tvrdnji? Budui sveceli Bog i sveceli ovek u jednoj savrenoj Linosti, Hristos je Sobom postao odgovor na ovekovo pitanje: "Kako optiti sa Bogom?". Hristos se ovaplotio, i Bog i ovek su ponovo u zajednici! Prorekavi da e biti izdan, razapet i da e vaskrsnu-ti iz mrtvih, a zatim i ispunivi to Svoje prorotvo, Hristos je konano dokazao da je istiniti Bog. Niko nikada u istoriji sveta nije nikada dao takva prorotva, a zatim ih i sam ispunio.

[1] Ako je samo ovek (prim.prev.) [2] Ako je Bogoovek, kao to Isus Hristos jeste. (prim.prev.)

Put, Istina, ivot

Sadraj Isus Hristos - kao ovaploena prevena Istina Boija, kao Logos ("Re Boija", "Slovo Boije") - jeste konano ispunjenje i starokineskog Taoa kao "puta istine" i staro-grkog Logosa kao "rei istine". Hristos kae: "Ja sam Put, Istina i ivot" (Jn. 14, 6). Ako re "religija" znai ponovno ujedinjenje Boga i oveka,[1] onda je Sam Hristos - istinska Religija, jer su u Njemu Bog i ovek ponovo sjedinjeni u zajednicu. 42

Prve glave Jevanelja po Jovanu otkrivaju nam Hristov identitet kao Logosa (Rei, Slova) Boijeg: "U poetku bee Logos, i Logos bee u Boga, i Logos bee Bog... I Logos postade telo i nastani se meu nama, i videsmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine" (Jn. 1,1,14). Atanasije Veliki, svetitelj koji je u IV veku iveo u Egiptu, pie o tajni sjedinjenja Boga i oveka u Isusu Hristu: Kao ovek, On je iveo ljudskim ivotom. Kao Logos (Re, Slovo), On obdrava ivot vaseljene. A kao Sin, On je neprestano jedno sa Ocem. [2] Hristos je doao u svet da otkrije punotu Boije Ljubavi. Isus Hristos je Svojim Ovaploenjem projavio Istinu i Ljubav na nain koji je, potom, omoguio ljudima da poznaju apsolutnu Istinu i Ljubav Boiju. Hristos je takvim projav-- ljivanjem Boije Ljubavi, otvorio oveku put ka venome ivotu. Hristos je doao da oveku otkrije veni ivot i besmrtnost due, takoe, i da - unitivi smrt - pokae ljudima Svo-je Vaskrsenje. Isus Hristos je doao i doneo Svoje najradikalnije uenje ljubavi, koje nadilazi svu mudrost ovoga sveta. Dubina ljubavi kojoj je Hristos uio i koju je projavljivao potie od samog Izvora ivota, ljubavi i stvaranja, od Boga ivoga. Hristos je rekao: "Volite one koji vas mrze" (Lk. 6, 27), jer ljubav pobeuje mrnju, ljubav nadvladava zlo, ljubav iskorenjuje strah. Ljubav u Hristovom uenju zauzima prvo mesto, a na drugom mestu nalazi se - pobuna. Pobuna protiv ovoga sveta. Hristos je uio da ovek treba da se odrekne robovanja ovom svetu, da se odrekne robovanja posedovanju i iskvarenoj logici ovoga sveta. Hristos je uio da pobuna protiv palog sveta zapoinje kao obnovljena ljubav prema Bogu i blinjima, a zavrava se upravo kao odricanje od ovog sveta.[3] Kada kae - "Nisam doao da donesem mir nego ma (Mt. 10,34), Hristos misli upravo na ovu i ovakvu pobunu, na duhovnu pobunu dobra protiv zla. Hristos nam je pokazao ta znai odricanje od ovog sveta kada je rekao: "Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas. Kada biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sve-ta nego vas ja izbrah od sveta, zato vas mrzi svet"(Jn. 15,18). Hristos nam je pokazao ta znai odricanje od posedovanja[4] kada je uao u jerusalimski hram i isterao iz njega sve oni koji su prodavali i kupovali, i ispreturao stolove onih ko-ji su menjali novac. Hristos im je tada rekao: "Napisano je -Dom moj molitve neka se zove, a vi nainiste od njega peinu raz-bojniku" (Mt. 21,12). Hristos je, takoe, pokazao ta znai odricanje od posedovanja kada je rekao: Zato vam kaem: Ne brinite se duom svojom, ta ete jesti, ili ta ete piti; ni za telo svoje, u to ete se obui. Nije li dua pretenija od hrane, i telo od odela?... Nego itite najpre Carstvo Boije, i pravdu njegovu, i ovo e vam se sve dodati (Mt. 6, 25; 33). Hristos je uio odricanju od logike paloga sveta, govorei: "Jer ko hoe ivot svoj da sauva, izgubie ga; a ako ko izgubi ivot svoj mene radi nai e ga. Jer kakva je korist oveku ako sav svet zadobije a dui svojoj naudi? Ili kakav e otkup dati ovek za duu svoju" (Mt. 16, 25-26). I poto je otkrio svetu takvo, najradikalnije uenje, kao i da je On Sam - Istina, Put i ivot, Hristos je bio razapet na Krst. 43

Re religija prihvaena u svim evropskim jezicima (indoevropskog porekla) potie od latinske imenice religio, izvedene od glagola religere, koji upravo znai to ponovo povezati, sjediniti (prim. prev.) [2] Sveti Atanasije Veliki, O Ovaploenju [3] Odricanje od "ovog sveta" u Hrianstvu ne znai odricanje od ivota u stvarnom svetu, bekstvo u nekakav nestvarni "duhovni" ivot koji vema veze za "prljavtinom" istorije i realnog ivota u kome ivimo. Hriansko odricanje od sveta jeste odricanje od palog sveta kao jedinog mogueg sveta, od njegove palosti i lanosti, od robovanja toj palosti, tj. smrtnosti. Hrianski stav prema svetu je u protivrenosti potpuvog odricanja od palog sveta i potpunog prihvatanja u Hristu obnovljenog sveta, "protiv sveta, za svet" i takav stav uvek podrazumeva borbu protiv zla i nepravde u svetu, za spasenje sveta, to je i osnovni zadatak Crkve u istoriji (prim. prev.). [4] Odricanje od posedovanja ne zvai da ovek ne treba nita da poseduje, jer Bog zna da ovek mora da ima i odeu i obuu, i hranu i pie, i stan ili kuu gde da ivi... Odricanje od posedovanja jeste odricanje od porobljenosti posedovanjem, tj. odricanje od stanja u kome ovek vie ve poseduje stvari, ve one povratno poseduju njega, tj. od stanja u kome se ovek "postvario", postao "stvar meu stvarima", rob hrane, rob pia, rob odevalja, rob novca, rob bogatstva, rob karijere, rob slave... prestavi da bude duhovni domain vaseljene koji ima sav svet, jer je slobodan Bogom i u Bogu (prim. prev.)
[1]

Krst
Sadraj Posle trogodinje propovedi tokom koje je stradao zbog toga to je objavljivao Istinu Boiju, Hristos je na kraju pretpreo i smrt radi potpunog ispunjenja Istine. Ondanji "pravednici" su gledali da ubiju Hrista zbog udesa koja je inio i zbog sile Njegovih rei. Oni su konano uspeli da nau izgovor[1] za to zlodelo, kao i da okrenu narod protiv Hrista u toj meri da je postalo neizbeno da se njihova mrana namera i ostvari. Hrista je poljupcem izdao jedan od Njegovih uenika i predao Ga ondanjim "vlastima". U ime rimskoga cezara, cara "itave vaselene", rimskom provincijom Palestinom upravljao je, u to vreme, Pontije Pilat. Kako veli Jevanelje, u one dane ue Pilat u sudnicu, pa dozva Isusa i ree mu: "Narod tvoj i prosvetenici predadoe te meni. ta si uinio?". Isus odgovara Pilatu: "Carstvo moje nije od ovoga sveta; kad bi bilo carstvo moje od ovoga sveta, sluge moje bi se borile da ne budem predan Judejcima; ali Carstvo moje nije odavde". Pilat ga ponovo pita: "Dakle, ti si car?". A Hristos mu odgovara: "Ti kae da sam ja car. Ja sam za to roen i za to sam doao na svet da svedoim istinu. I svaki koji je od istine slua glas Moj (Jn. 18,33; 35-37).

44

Tada Pilat pita Isusa: "ta je istina?", posle ega "uzima Isusa i iba Ga". A vojnici pletu venac od trnja i stavljaju Isusu na glavu, oblae Mu purpurnu haljinu, i rugaju Mu se: "Zdravo, care judejski!", i udaraju Ga po obrazima. Isus izlazi iz sudnice, odeven u purpurnu haljinu, sa trnovim vencem na glavi. Pilat govori okupljenima: "Evo, oveka!". Ugledavi Hrista, prvosvetenici i narod poinju da viu: "Raspni Ga, raspni Ga!". Pilat odgovara gomili: "Uzmite Ga vi pa Ga raspnite, jer ja ne nalazim krivice na Njemu". Jevreji odgovaraju Pilatu: "Mi imamo zakon i po zakonu naem mora da umre, jer naini sebe Sinom Boijim". A kada Pilat u ta su mu rekli, uplai se jo vie, i opet se vraa u sudnicu, gde pita Isusa: "Odakle si ti?". Ali, Isus mu ne daje nikakvoga odgovora. Pilat vie na Hrista: "Zar meni ne odgovara? Zar ne zna da imam vlast da te raspnem i imam vlast da te pustim?". A Isus odgovara Pilatu: "Ne bi imao vlasti nikakve nadamnom kad ti ne bi bilo dano odozgo" (Jn. 19,11). Od tog trenutka, Pilat gleda kako da oslobodi Hrista. Ali prisutni Jevreji urlaju iz sveg glasa: "Ako ovoga pusti nisi prijatelj esaru. Svaki koji sebe gradi carem protivi se esaru". uvi ove rei, Pilat izvodi Isusa napolje, seda na sudijsku stolicu i govori okupljenim Jevrejima: "Evo, car va!". A oni na to ponovo viu: "Raspni, raspni Ga!". A Pilat ih ponovo pita: "Zar da cara vaega razapnem?". Prvosvetenici odgovaraju Pilatu: "Nemamo cara osim (rimskoga) esara". I Pilat tada predaje Hrista prvosvetenicima da Ga razapnu. Ovi uzimaju Hrista i odvode Ga. Hristos, nosei krst, uspinje se do mesta zvanog Loba-a, na jevrejskom - Golgota. Tamo Hrista raspinju, i sa Njim, jo dvojicu razbojnika, sa jedne i druge strane, a Njega stavljaju u sredinu. Jedan od razapetih zloinaca[2] huli na Hrista govorei: "Ako si ti Hristos, spasi sebe i nas!". A drugi razbojnik[3] kori onog prvog i govori: "Zar se ti ne boji Boga, kad si i sam osuen tako? Mi smo pravedno osueni, jer primamo po svojim delima kao to smo zasluili, a On nikakva zla ne uini". A zatim se taj isti razbojnik okree ka Hristu i govori Mu: "Seti me se, Gospode, kada doe u Carstvu Svome". A Hristos mu odgovara: "Zaista ti kaem, danas e biti sa mnom u raju" (Lk. 23, 43). U tom trenutku tama pokri svu zemlju. A Hristos, "znajui da se sve svrilo, da se sasvim ispuni Pismo", ree: "edan sam!". Tu ispod Krsta je stajao sud pun sireta, i vojnici napunie suner sireta i i nataknuvi na trsku, dadoe Mu da pije. Okusivi sire Hristos ree: "Svrilo se! A potom povika iz svega glasa: "Oe, u ruke Tvoje predajem duh Svoj!" (Lk. 23, 46). I rekavi ovo, izdahnu. Bog je izdan poljupcem, iban i amaran, pljuvan i vrean, obnaen i raspet u potpunoj tiini. Krst je vrhunac istine. Krst je sredite Hristovog uenja. Stradanjem na Krstu, Hristos je oveku otvorio put u ivot veni. Hristovo raspee otkriva istinu i dubinu Boije ljubavi, jer 45

"poznasmo ljubav po tome to On za nas Svoj ivot poloi" (1. Jovan. 3:16): "Od ove ljubavi nema vee, da ko i-vot svoj poloi za prijatelje svoje" (Jn. 15,13). Za svet koji voli uivanja, Hristova poruka je najtea mogua poruka. Uenje Krsta stoji u krajnjoj suprotnosti sa mu drou ovoga sveta. Svet nas ui da na svaki nain treba da se trudimo da produimo i unapredimo svoj ivot, a Hristos nas ui da treba da umremo za ovaj svet da bismo iveli veno. Sve u ivotu Isusa Hrista bilo je i jeste najuzvienije uenje ikada objavljeno svetu. Krstom Njegovim, svetu je darovano najuzvienije uenje ljubavi, najsilniji primer smirenja i najvei primer stradanja za istinu. Hristos je pretrpeo ne samo Krst, probadanje klinovima i kopljem, ve je pretrpeo i da Ga odbace oni kojima je doao, i to samo zato to im je objavio istinu Boije Ljubavi. Njegovi su Ga osudili na smrt na Krstu, a On je spasao oveanstvo i ljudima zanavek otvorio vrata venoga ivota.

[1] Optuili su Hrista da huli na Boga zbog toga to je rekao za Sebe da je Sin Boiji (prim.prev.) [2] To je bio levi razbojnik, koji je visio razapet sa Hristove leve strane i koji se n i pred licem smrti

nije pokajao (prim.prev.) [3] Desni razbojnik, koji je bio razapet sa Hristove desne strane i koji se u tom predsmrtnom asu iskreno pokajao za svoje grehe, videvi Hrista kako nevin strada i prepoznavi Ga kao Boga (prim.prev.)

Vaskrsenje
Sadraj I upravo onda kada svet misli da je "Bog mrtav" i "da umire pod naim noem"... Bog vaskrsava iz mrtvih! Krst uvek ide zajedno sa Vaskrsenjem. Kao to svaki put vodi ka svome odreditu, tako je i Krst put koji vodi ka Vaskrsenju kao krajnjem odreditu ovekovom. Poto je Hristos bio razapet pred mnotvom naroda, Njegovo telo je skinuto sa Krsta i poloeno u grob. A budui da je Hristos otvoreno rekao da e treega dana vaskrsnuti iz mr-tvih, prvosvetenici i fariseji izmolie od Pilata strau i poslae je da uva grob gde bee poloen Hristos da uenici Njegovi ne bi sluajno ukrali Njegovo telo i, potom, tvrdili da je On vaskrsao. Treega dana, rano izjutra, dole su uenice Hristove na grob da pomau mirom Njegovo telo[1] i tamo zatekle rimske vojnike kako, prestravljeni natprirodnim dogaajem[2] koji se zbio pred grobom Gospodnjim, lee "kao mrtvi". Na njihovo zaprepaenje i zaprepaenje celoga sveta, Hristos je vaskrsao iz mrtvih! Vaskrsli Hristos se lino javio najpre Svojim uenicama, a potom i Apostolima. Ustavi iz mrtvih u trei dan, kao to je prethodno Sam prorekao, Isus je pokazao da je On zaista Hristos Ovaploeni Bog. Vaskrsli Hristos govori: "Dade mi se svaka vlast i na nebu i na zemlji" (Mt. 28,18). 46

Ali, ako je Hristovo telo tri dana lealo u tami groba, gde je za to vreme bio Njegov duh? On je bio u Adu (paklu). Hristos je sakruio vratnice pakla i kao Bog izbavio due koje su bile od veka zatoene u Adu (paklu). Jer nebesa su - do Ovaploenja Boga i Njegove smrti na Krstu - bila zatvorena za oveka. Hristos je Svojim Vaskrsenjem ljudima otkrio veni ivot koji je u Bogu: "Ko Moju re slua i veruje Onome Koji Me je poslao, ima ivot veni, i ne dolazi na sud, nego je preao iz smrti u ivot" (Jn 5, 24). Kao Spasitelj sveta, Isus Hristos isceljuje ovekov najdublji ivotni strah, strah od Smrti. Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih ne samo Duhom Svojim, ve i Svojim, fizikim Telom, ba kao to e, takoe, vaskrsnuti i naa fizika tela. Hristos se posle Svoga Vaskrsenja nekoliko puta javio Svojim uenicima. "A kad bi uvee onoga prvoga dana sedmice, i dok su vrata bila zatvorena, tamo gde se bejahu okupili uenici Njegovi zbog straha od Judejaca, doe Isus, i stade na sredinu i ree: "Mir vam!". Apostoli su bili zaprepaeni i uplaeni, mislei da adhove oi vide duha. Hristos im tada govori: "Zato ste zbunjeni? I zato takve pomisli ulaze u srca vaa? Vidite ruke moje i noge Moje, da sam ja glavom; opipajte Me i vidite; jer duh nema tela i kostiju kao to vidite da Ja imam". Poto je ovo rekao, Hristos im pokaza ruke i noge. Zatim im ree: "Ovo su rei koje sam vam govorio jo dok sam bio sa vama, da se mora sve ispuniti to je o Meni napisano u Zakonu Mojsijevu i u Prorocima i u Psalmima" (Lk. 24,44). Tada im Hristos otvori um da mogu da razumeju Sveto Pismo, i ree im: "Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih treega dana, i da se u Njegovo ime propoveda pokajanje i oprotenje grehova po svim narodima, poevi od Jerusalima. A vi ste svedoci ovome. I evo, Ja u poslati obeanje Oca Svojega na vas; a vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obuete u silu s visine" (Lk. 24, 46-49). Tada ih Hristos izvede napolje do Vitanije, i podigavi ruke Svoje blagoslovi ih. "I dok ih blagosiljae, odstupi od njih i uznoae se na nebo, a oni Mu se poklonie i vratie se u Jerusalim sa radou velikom" (Lk. 24, 50-52).

[1] Pomazivanje umrloga kao pogrebna obiaj onoga vremena, vrilo se mirisavim uljem ili mirom,

zbog ega crkva ove uenice i verne revnosnice Hristove zove mironosicama, onima koje nose miro (prim.prev.) [2] U trenutku kada su mironosice dole do groba Gospodnjeg, zatreskla se silno zemlja, jer je aneo Gospodnji siao sa neba, odvalio kamen od vrata grobnih i seo na njega. I kako Jevanelje kae lice njegovo bijae kao munja i odea njegova bela kao sneg (Mt. 28:3). Od tog prizora uplaie se rimski straari i postadoe kao mrtvi (prim.prev.)

47

Sveta Trojica
Sadraj Mada sutina Boija nadilazi ljudski um, Bog je neke od Svojih odlika otkrio oveku. Sveti Jovan Damaskin, mudri pravoslavni monah, je - u vezi sa paradoksom ovekovog poimanja Boga - jednom prilikom napisao: "Onaj ko bi da govori ili slua o Bogu trebalo bi, van svake sumnje, da zna da u stvarima bogoslovlja (nauke o Bogu) i Ovaploenja Isusa Hrista ni u kom sluaju nije sve neizrazivo, ali nije ni sve potpuno izrazivo, niti je, pak, sve nesaznativo, ali ni sve dostupno saznanju. Ono to moe biti saznato jeste jedna stvar, dok je ono to moe biti izreeno sasvim druga stvar, kao to je jedna stvar govoriti, a druga zna-ti. tavie, mnogo od toga o Bogu to nije jasno saznato ne moe biti na odgovarajui nain ni iskazano, tako da smo primorani da ljudskim reima izraavamo ono to nadilazi ljudski poredak". [1] ovek samo u krajnjem smirenju, kakvo je imao ovaj sveti monah, moe da pone da poima Boga. Bog ne moe biti smeten u epruvetu niti viviseciran u laboratoriji. Ako neko i poku-a da pojmi Boga na tako ogranien nain, nee Bog biti taj koji je viviseciran, ve to mogu biti i jesu samo ovekove iluzije. Jovan Damaskin, opisujui Boga, poinje od Boije bezgraninosti: "Mi znamo i ispovedamo da Bog nema poetka i nema kraja, da je vean i neprolazan, nestvoren, nepromeniv, nevidiv, nedokuiv, svedobar, svepravedan, Tvorac svega stvorenog...". Damaskinovo objanjenje, zatim, sve vie ide u pojedinosti: "Mi dalje znamo i ispovedamo da je Bog - Jedan, to jest, jedna Sutina, i da Boga shvatamo kao Tri Linosti, jer Bog i jeste u Tri Linosti: Oca i Sina i Svetoga Duha".[2] Ovo shvatanje Boga kao Trojice, Tri Linosti nesli-veno sjedinjene u jednoj Boanskoj Sutini bez ikakvog razdeljivanja, jeste taka na kojoj ljudski um i jezik udaraju o zid svoje ogranienosti. Hristos je otkrio istinu o Svetoj Trojici zapoveu koju je dao Apostolima posle Svoga Vaskrsenja: "Idite i nauite sve narode, krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha"(Mt. 28,19). Da bi na neki nain pribliili tajnu Svete Trojice naim zemaljskim pojmovima, i ono to je neshvativo naem shvatanju, drevnohrianski Sveti Oci su se koristili poreenjima iz prirode: slikom tri svetiljke koje daju jednu nerazdelivu svetlost; slikom sunca kao Oca, sunevih zraka kao Sina i suneve svetlosti kao Svetoga Duha; slikom podzemnog izvora reke (Otac), nadzemnog vrela reke (Sin) i renoga toka (Duh Sveti) koji ine jednu jedinstvenu reku; slikom deteline sa tri lista koja su sjedinjena u jedinstvenu biljku. No, sve su to samo zemaljske predstave o nebeskim stvarnostima. Mudri Grigorije Bogoslov zakljuuje: "Ispitao sam u svom umu ovo pitanje vrlo paljivo, i sagledao ga iz svakog ugla, da bih otkrio neku (zemaljsku) slinost sa tom tajnom, ali nisam bio u stanju da otkrijem bilo ta na zemlji sa im bi se mogla uporediti Priroda Boija. [3] I premda je Boija Sutina krajnje nepristupna ak i ljudskoj misli, Bog je, kroz Svoje boanske energije, stvarno i delatno prisutan u svakom trenutku ovog naeg ivota. Nema niega to je 48

stvoreno a da ga nije stvorio Bog. Bog je, stoga, sveprisutan u Svojoj tvorevini. Bog-Otac je nepresuni Izvor, osnov i Otac svega to postoji, Otac milostivi, Koji nas voli i brine o nama, o Svojoj tvorevini, jer smo mi Njegova deca po blagodati. Sa nama je Bog-Sin, roen od Oca pre svih vekova, is-tinita Svetlost od istinite Svetlosti, iva Sila i Premudrost, svedriteljni Logos (Slovo, Re), savrena i iva slika i ikona nevidivoga Boga, Koji je postao vidiv. U nama i u svekolikoj tvorevini, po Boijoj milosti i sili, obitava Duh Sveti, Koji ispunjava sve, Koji je ivotodavac i ivotvorac, Uteitelj, Izvor i Riznica dobara. Nad nama, sa nama i u nama jesu Otac, Sin i Sveti Duh - Trojica u Jedinstvu, Jedan Bog. [4]

[1] Sveti Jovan Damaskin, Tano izloenje Pravoslavne vere, knjiga prva, str. 166-167 [2] Isto, str. 167 [3] Sveti Grigorije Bogoslov, Omilija 31, O Duhu Svetome, glave 31-33, Erdemanovi Nikejski i post-

Nikejski Oci, drugo kolo, tom 7, str. 328 [4] o.Mihail Pomazanski, Pravoslavno dogmatiko bogoslovlje, Bratstvo Svetog Germana, 1983. str. 73-102

Pravoslavno Hrianstvo Pravoslavlje

Sadraj Bog je otkrio istinu ljudima i nije ih ostavio bez puta kojim oni mogu da dostignu Istinu, ivei i umirui za nju. Ljudima je dat veliki i neovozemaljski dar - dar Hrianstva. Hrianstvo je iva veza izmeu Boga i oveka koji veruje i nada se u Boga. Hrianska vera i nada u Boga jeste sila koju ne moe da pobedi ni pakao. Hrianska vera je iva zajednica onih koji eznu za Istinom Boijom, koji eznu za Bogom u Njegovoj punoti. Jedinstvo i sabranje Hriana u hrianskoj veri jeste Crkva - zajednica Boga i oveka koju je Hristos doao da ost-vari. Sama re "Crkva" upravo i znai - zajednica. Da bismo poeli da razumevamo takvu tajnu kao to je Crkva - koju je Bog darovao ljudima za duhovno usavravanje i spasenje - moramo prethodno potpuno odbaciti svaku pred-ideju o tome ta re "Crkva" znai u njenoj modernoj upotrebi. To moramo uiniti, jer u ovom vremenu sveoptih religijskih po-dela i razgradnje mi imamo potpuno pogrenu sliku o tome ta je to Crkva. Crkva Hristova nije puka zemaljska institucija. Crkva Hristova je Telo koje se sastoji od ljudi koji veruju, ispovedaju i klanjaju se Bogu ivome. Hrianska Crkva, onako kako je izvorno shvatana od njenog poetka, sastoji se od dva nerazdeliva dela: Crkve u ovom svetu i Crkve na Nebesima, u Carstvu Boijem. U Hrianstvu nema podele na zemaljsku i nebesku stvarnost. Zemaljska Crkva upravo iz tog svog jedinstva sa nebeskom Crkvom neprestano prima blagodat i upravo to jedinstvo jeste ono to omoguuje ljudima neposredno optenje sa Bogom i Carstvom Boijim.

49

Zemaljska Crkva (Crkva u ovom svetu) jeste zajednica vernih koji se zajedniki bore i zajedniki stradaju za Hrista. Nebeska Crkva jeste zajednica na Nebesima kojoj pripadaju oni Hriani koji uspeno zavrie svoju zemaljsku borbu i dostigoe do Hrista. Obe Crkve jesu Jedna Crkva u kojoj se uzajamno proimaju ovaj svet i Carstvo Boije. Posle Svog Vaskrsenja, Hristos je, pred Svoje Vaznesenje na nebo, rekao apostolima: "Idite i nauite sve narode, krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha" (Mt. 28,19). Apostoli i drugi uenici Hristovi su, posle, Vaznesenja Hristovog, iz Jerusalima otili na sve etiri strane sveta da bi svemu svetu propovedali istinu Hristovu: apostoli Petar i Pavle su propovedali Hrista u Grkoj i Rimu, apostol Marko u Etiopiji, apostol Toma u Indiji, apostol Andrej u Rusiji i Rumuniji, Aristovul u Engleskoj. Budui u jednom umu i jednoj dui, uili su jednoj Veri i jednoj Istini. Tako je, u apostolska vremena, bila ustanovljena Crkva Hristova. Jedna od najbolje uvanih tajni koju ovaj svet uporno skriva od ljudi jeste injenica da ta i takva izvorna Crkva, poz-ata kao Pravoslavna Crkva, jo uvek postoji i da danas jo uvek uva taj drevni i izvorni, apostolski i neovozemaljski duh rane Crkve. ak i u ova poslednja vremena, Pravoslavna Crkva jo uvek uva izvorno bogosluenje i uenje Crkve Hristove, onakve kakva je ona bila na poetku. Razlog zbog koga je Pravoslavna Crkva Hristova preivela gotovo dve hiljade godina do danas i ivee do kraja vremena jeste to to Boija Istina, koja je u njoj, nadilazi prostor i vreme. Cilj Crkve jeste da sjedinjuje svakog oveka ponaosob i zajedno sve ljude sa Bogom u duhovnu i venu zajednicu koja nadilazi telesnu smrt. Cilj Crkve je da otkriva veni ivot ljudima, da daje vrste dokaze tog ivota, da stvarno i vidivo projavljuje hriansku veru, da izgrauje temelje i zidove, svod i krov te vere, da iznutra ureuje i ukraava hram te vere. Zraci duhovnoga sveta i danas prosijavaju kroz svaku re Svetoga Pi-sma kao to su sijali tokom itave dvehiljadegodinje istorije Crkve. Hrianstvo je irom otvorilo vrata Carstva Boijeg, i to u tolikoj meri da ga je ve pogreno i dalje zvati "religijom", budui da to moe navesti ljude da brkaju bogoustanovljeno Hrianstvo sa ovekoustanovljenim religijskim institucijama ovoga sveta. Hrianstvo je Otkrivenje, Boije Otkrivenje onima koji ljube Istinu Boiju, istinoljupcima Boijim. [1]

[1] Sveti vladika Nikolaj (Velimirovi), Prolog, str. 239

50

Hriani istinoljupci Boiji

Sadraj One koji su prihvatili Hrista kao ivu Linost, kao Ovaploenog Boga i koji su hodili putem Istine, Istine koju je On otkrio oveku, ovaj svet je uvek proglaavao za "neprilagoene" i "otpadnike". Jo od vremena kada je Hristos ra-apet, ovaj svet Hriane smatra "neprijateljima naroda".[1] Ti "neprijatelji naroda" i ljubitelji Istine Boije zvali su se i zovu se - Hriani. Ovdanji paganski svet je odbacio prve Hriane, progonio ih, muio i ubijao, ime je ispunjeno Hristovo boansko prorotvo: "Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrzuo pre vas. Kada biste bili od sveta, svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet" (Jn. 15,18-19). Da bi izbegli progone prvi Hriani su se skrivali u katakombama - mestima na kojima su sahranjivani mrtvi - gde su se molili u tajnosti, potpuno odvojeni od sveta. Oni su iveli u neprekidnom iekivanju muenitva, zbog ega su neprestano duhovno bdeli, pripremajui se za Carstvo Boije. Oni nisu marili za zemaljska bogatstva, ugodnosti i ast, jer su ih stra-danje i blizina muenitva potpuno oslobaali takvih briga. Oni nisu imali privatne svojine, a sve to su imali bilo je zajedniko. Jednom reju, oni su bili "jedno srce i jedna dua" (Dela ap. 4, 32) i nisu bili od ovoga sveta. Zgarite spaljenoga Rima se jo uvek dimilo kada je rimski car Neron doao na ideju da optui Hriane za pod-metanje poara i da bes naroda stia krvlju Hriana. To je bio jedini izlaz za oveka koji je prethodno ubio sopstvenu maj-ku i spalio pola Rima. Neron - ije je ime postalo sinonim za sve ono najokrutnije i najbolesnije - bio je prvi rimski car ko-ji je otpoeo progone tih nevinih i samortvenih istinoljuba-ca Boijih - Hriana. Na sve strane su se uo pokli - "Po-bijmo Hriane!": i - itav paganski svet je ustao na Hriane.[2] Tako je rimski car Neron otvorio "sezonu krvavog lova" na Hriane, koja traje evo ve dve hiljade godina. Krvoprolie je zapoelo pogubljenjem dvojice Hristovih uenika koji su u to vreme bili u Rimu - apostola Petra i Pavla. Na osnovu onovremskih svedoanstava o njihovom pogubljenju danas injenino znamo kako je izgledalo njihovo muenitvo. Najpre je apostolu Pavlu sekirom odseena glava, a zatim je doao red i na apostola Petra. On je trebalo da bude razapet na krst.[3] Kada je doveden do mesta vde je trebalo da bude razapet, apostol Petar je zamolio svoje delate da ga razapnu naopako na krst, rekavi: "Nisam dostojan da budem razapet kao moj Gospod". Tada, delati obrnue krst, i prikovae ga sa nogama uvis, a glavom nadole.[4] Apostol Petar je razapet za Istinu, i tu njegovu rtvu za Istinu zanavek zapamtie i svet i sva potonja pokolenja. Muenitvo je bilo smatrano krajnjim inom odricanja od sveta i najviim oblikom hrianske duhovnosti. Hri-ani i Hrianke su mueni i ubijani na najokrutnije mogue naine. Oni su spaljivani, davljeni, komadani, odsecane su im glave, ruke i noge i razapinjani su na krst zbog svoje vere u Jednoga Boga. Njih su ondanji anti-teistiki (bogoborni) pagani iskuavali pokuavajui, uglavnom bezuspeno, da ih primora-ju da se odreknu Hrista i hrianske vere. Hrianskih Muenika je bezbroj u istoriji Crkve, koja je, ustvari, istorija neprekidnog muenitva, 51

i oni - kao primeri krajnje vernosti Hristu - predstavljaju nepobitni dokaz besmrtne pobede Hrianstva, pobede koja nadilazi ovaj svet. Hriani koji su, u to strano vreme, nepokolebivo verovali u Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista svakodnevno su se suoavali sa mogunou nasilne, muenike smrti. Za prve Hriane je, zaista, od ivotnoga znaaja bilo to to im je omogueno da upravo telom - koje je kadro da nosi Boga u sebi -istrpe muke muenitva. Jedino je Hristos kao Ovaploeni Bogoovek Duhom Svojim Svetim, Koji je obitavao duboko u Hrianima, mogao da im da snage da pobedniki prou kroz studeni poar straha od smrti, kroz uase bola i stradanja kojima su bila izloena njihova tela i njihove due tokom muenitva. Ti hrianski Muenici su kroz sve ove vekove svetleli, a svetle i danas, pokolenjima kao najuzvieniji primer asketske borbe koju zovemo: smrt za svet.[5] I posle vie od tri veka uasa, tokom kojih je prolivena krv hiljada i hiljada hrianskih istinoljubaca, prestala je stravina agonija anti-hrianskih progona. Iz bola i stra-danja tih istinoljubaca svanulo je, konano, i sunce slobode. U IV veku, vera tih "otpadnika" postala je "dravna religija" tadanjeg civilizovanog sveta. Nemoralne rimske zakone zamenile su zakoni ustanovljeni na moralnim vrednostima, mirotvornom duhu i milosru hrianske vere. Ali, sa ozvanienjem Hrianstva, poeo je da se javlja jedan drugi veliki problem. Vie nije bilo stradanja i progona, i Hriani su sve vie poinjali da prave kompromise sa ovim svetom. U svojoj slobodi i bogatstvu, poeli su da zaboravljaju da su stradanje i siromatvo neophodni za istinski duhovni ivot. U hriansku misao je sve vie prodirala ideja da e se spasti samo oni koji pripadaju "organizovanoj" religiji. Mnogi su poeli da shvataju Crkvu kao ovosvetsku politiku instituciju, a ne kao sredstvo uzrastanja u savrenstvo Carstva Boijeg. I ponovo su istinoljupci Boiji stupili na scenu kao akteri progona, ali to je bio sada dragovoljni samoprogon, zbog koga su, u oima sveta, izgledali kao lude. Hriani i Hrianke koji su tragali za Istinom vie nego to su je mogli nai u Crkvi kao puko zemaljskoj instituciji poeli su da se povlae u divljine i pustinje. Beskrajna prostranstva egipatskih, sirijskih i palestinskih pustinja titila su ih od uticaja ovoga sveta, kao to su ne tako davno pre toga - zidovi katakombi titili rane Hriane. Ti drevni Hriani-pustinjaci su kroz post, devstvenost, nesprestano straenje, rad i podvig ponovo oiveli katakombni duh Hrianstva, ali sada u obliku dobrovoljnog samoprogona. Ti Hriani su iveli kao ivi muenici koji su se opredelili da ih svet smatra za svoje "otpadnike". Tako je zapoela prva hrianasa pobuna protiv hrianskog sveta koji je poeo da se sekularizuje. I ti prvi pobunjenici su se zvali - monasi. Sagledavi tatinu ovog umirueg sveta i elei da pobegnu od tiranije ovdanjih moda, ti istinoljupci Boiji su se povlaili u peine i jame, na planine, u kolibe gde su iveli u potpunom siromatvu, nimalo ne marei za svoje telo i svoj spoljanji izgled. Oni su iveli samo za to da umru za ovaj svet, za svet kome su, ionako, bili dobri samo kao mrtvi. Oni su se klonili gradova kao bolesti, jeli su jednom dnevno ili, ak, jednom nedeljno, vie volei ivot u gladi nego isprazan ivot u samozadovoljstvu i uivanjima. Spavali su samo par sati dnevno, i to ne leei u krevetu, ve sedei na stolici. Oni su se 52

odricali sna, jer su smatrali da ih san odvaja od svesne zajednice sa Bogom. Oni su se - u svojoj tenji ka savrenstvu - neprestano borili protiv svoje pale prirode, protiv svojih strasti i grehova. U poetku su ti "otpadnici" iveli sami, ivotom potpunog odricanja i tihovanja. Ali bilo je i drugih Hriana koji su - videvi podvig ovih prvih monaha i njihovo pravedni-ko odricanje od samorazarajueg sveta - poeleli da i sami ponu da ive tim, spolja gledano, suludim nainom ivota. Tako su poele da niu velike monake zajednice i pustinje su se pretvorile u velike monake gradove sa stotinama i hiljadama graana monaha i monahinja koji su imali samo jedan jedini cilj: iveti i umreti za Istinu Boiju. Crkva je vremenom poela da smatra te podvinike doivotnim muenicima. Zato? Zato to Muenik u jednom trenutku pretrpi muenitvo i posle toga umire, dok monah dobrovoljno strada itavog svog ivota, raspinjui se i umirui svednevno i svenono za ovaj svet. Ovaj nain ivota, nazvav monatvom, brzo se proirio na sav tadanji hrianski svet, a monasi su postali uvari izvornog duha hrianskog "andergraunda".[6] Iz kratnjeg siromatva ovih podvinika izrasli su, vremenom, itavi gradovi i drutva. Najpre bi se jedan monah naselio u pustinji ili potpunoj divljini. Onda bi se drugi nastanjivali oko njega, i vremenom bi takva zajednica prerasla u seoce ili, ak, gradi. Monatvo se na ovaj nain irilo u Palestini, Egiptu, Vizantiji, Grkoj, Srbiji, Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj, Italiji, Etiopiji, Irskoj, Francuskoj, Americi, i irom sveta. I mada se ovaj uzvieni monaki obrazac pravoslavnog Hrianstva proirio na sve etiri strane sveta, ovaj svet tu injenicu do danas skriva od ljudi kao jednu od svojih najbolje uvanih tajni. *** ivotopisi koji slede jesu istinite prie o Svetiteljima koji su iveli u raznim periodima hrianske istorije, o ljudima koji su rtvovali itav svoj ivot za Istinu Boiju. Ono to sledi predstavlja samo jedan letimian pogled u prebogati svet Svetih, koji nam daju sveti primer svoje hrianske pobune - poslednje istinske pobune.

[1] Ovaj naziv je prvi put, u novijoj istoriji, upotrebljen za Hriane (svetenike, movahe, vernike...)

u Francuskoj anti-hrianskoj revoluciji, a obilato je korien u Boljevikoj revoluciji i kasnije u staljinizmu, kao i svvm ostalim bezbonikim, komunistikim revolucijama. Kod nas je u revoluciji 1941-45. i neposredno po njenom zavretku bezbonika vlast pobila preko dve stotine svetenika v episkopa SPC, da ne govorimo o, kako se procenjuje, dve do tri stotine hiljada pravoslavnih Srba kojv su pali od ruke slugu cr(ve)nomagijskog Pentagrama-Petokrake. Sa druge strane, nije nemogue da e vrlo uskoro i sluge belog (takoe, crnomagijskog) Pentagrama "Novog svetskog poretka", poeti da gove Hriane i Crkvu Hristovu kao "neprijatelje naroda (demokratvje, mira, ljudskih prava, "otvorenog drutva"...) (prim. prev.).

53

[2] Muenici Koloseuma, Tan Pabliers, 1987. [3] Razapinjanje na krst je u rimsko vreme bila najtea i najsramnija kazna, jer je krst bio znak

srama i na takvu kaznu su bili osuivani samo najookoreliji zloinci, razbojnici i ubice. (prim.prev.) [4] Drevni sirijski dokumenti, Prenikejski Oci, tom 8 [5] O. Mihailo Ojer. Sveti Vasilije Veliki i stvaranje asketskih zajednica, izd. Manastira Sv.Pajsija, Forestvil, 1994. [6] Autori ove knjige namerno koriste termin "andergraund" u elji da na to vvlji nain priblie dananjoj omladini asketski duh Hrianstva koji joj je, inae, unapred odbojav. Ovde se ide na igru rei i smisla, jer su prvi hrianski podvinvci iveli zaista u "avdergraundu: u podzemlju, u katakombama, dok dananja omladina svoj "andergraund" smatra istinotragateljskom pobunom protiv otuenosti i obezlienosti savremenog drutva i ivota. Autori se, inae, ovim smelim metodom - obraanja mladima na jeziku na kome mladi mogu da ih razumeju - kada govore o Hrianstvu, koriste kroz itavu ovu knjigu

Sveti Antonije Egipatski (Veliki)

Sadraj Sveti Antonije je bio Egipanin koji je iveo u IV ve-u. Imao je bogate roditelje, i odrastao je u blagostanju i izobilju. Nije eleo da pohaa ovosvetske kole, te je ostao nepismen i jednostavan mladi. Kada je imao osamnaest godina, umrli su mu i otac i majka, ostavivi mu u nasledstvo sve svoje bogatstvo. Jednoga dana stojei na slubi u crkvi, uo je sledei rei iz Svetoga Pisma: "Ako hoe savren da bude, idi pro-daj sve to ima i podaj siromasima; i imae blago na nebu" (Mt. 19, 21). uvi ovo, Antonije prodade sve to je imao i pok-loni sav novac siromasima, ne zadravi nita za sebe. Zatim ode u egipatsku pustinju i naseli se blizu reke Nila. ivei sam, esto je obilazio pustinoitelje[1] koji su iveli slinim ivotom. Gledajui njihove podvige i vrline, i sam se trudio da ih dostigne. Tako je iveo, mudro uei od drugih, dok ih vremenom sve nije nadiao u vrlini. Antonije je sam iveo u pustinji i bio izloen napa-dima mnogih iskuenja. Kada bi ga spopadalo seanje na nekadanje bogatstvo, Antonije bi se estoko borio protiv takvih pomisli, neprestano vodei rat protiv svoje palosti i stremei ka savrenstvu za kojim je toliko eznuo. On esto nije spavao po itavu no, jeo je samo suvi hleb, so i vodu, pa i to tek na svakih nekoliko dana. Shvativi da podvizavanje tela razbuktava duu, Antonije je revnovao sve vie i predanije. Da bi se to vie udaljio od sveta i ljudi, Antonije je svoje stanite preselio u grobnice u koje su sahranjivani mrtvi. Meutim, ljudi su ga i tamo pronali i tamo mu dolazili u posetu. Antonije je svojim podvizima dostigao do takvog duhovnog savrenstva da vie nije imao iskuenja ni od poude, ni od tela, ni do sveta. Ali, tada su poela nova iskuenja. Poeli su da mu se javljaju i da ga napadaju demoni - pali angeli, pokuavajui da ga na taj nain odvoje od neprestanog molitvenog razgovora sa Bogom. Demoni su ga mnogo puta fiziki napali sa takvom silinom da je Antonije posle tih njihovih napada izgledao kao ivi le, nemoan da se pomeri od bolova.[2] 54

De-avalo se da ga sabrat, koji mu je donosio hleb, pronae u tako ravom stanju da je morao da ga prenese do oblinjeg sela. Kada bi se osvestio, Antonije bi odmah zahtevao da ga vrate u njegovu grobnicu da tamo nastavi svoju borbu. Posle nekoliko godina takve borbe, Antonije je odlu-io da napusti grobnicu u kojoj je iveo i da se preseli na jedno jo zabitije mesto da bi tamo mogao jo ee da nastavi svoju borbu za savrenu zajednicu sa Bogom. No oni - koji su hteli da krenu njegovim podvinikim stopama pronali su ga i u pla-ninama u koje se povukao i opet poeli da mu dolaze. Jednom prilikom, Antonije - elei da bude neprestano sam sa svojim Bogom - nije hteo da im otvori vrata te su ih ovi razvalili. Antonije je vremenom izrastao u pravog duhovnog gorostasa. I mnogo je onih koji su, videvi ga ili uvi njegove pouke, poeleli da napuste ovaj svet i postanu monasi. Pustinjaci su se sabirali oko Antonija i njegova monaka zajednica se sve vie razrastala. I pustinja oko Antonije se ubrzo pretvorila u pravi monaki gradi. Zahvaljujui njegovom nadahniteljskom primeru, pustinja je zavrvela monasima koji su neprestano pevali himne Bogu, prouavali hrianske spise, pos-tili, molili se i pomagali siromanima. Neprestano straei vad svojom duom i duama drugih ljudi, ti monasi su stekli sposobnost da duhovnim vidom mogu da vide u dubine ljudskoga srca. Antonije je duhovno pouavao monahe o tome koliko je nitavan ovaj svet u poreenju sa slavom sveta koji e doi. On ih je pouavao sutini i cilju duhovnoga ivota na zemlji sasvim jednostavnim, ali snanim reima: "ivi kao da nisi od ovoga sveta i imae mir". On je svoje uenike upozoravao na brojne varke kojima se slue demoni, i svi su verovali njegovim poukama, jer je njegov ivot, kao ivi dokaz, stajao iza svake njegove rei. On ih je savetovao da ne zapostavljaju u potpunosti svoje telo, ve da mu daju onoliko koliko mu je potrebno ali nita vie od toga, jer je to pravi nain na koji dua ostvaruje potpunu vlast nad telom. Hriani su, u to vreme, u Egiptu bili izloeni progonima. arko elei da postrada za veru, Antonije je odluio da sam poe u susret muenitvu. Otiao je u Aleksandriju i na javnim mestima propovedao Hrista, ali ga je njegova neustraivost sauvala od smrti. Sudija, koji je prethodno mnoge Hriane ve osudio na smrt, uplaio se same misli da bi se Antonije mogao pojaviti na sudu. Kada se okonao period gonjenja, Antonije se vratio u samou svojih planina. Antoniju je, zbog njegove samortvene ljubavi prema Bogu, bio darovan mistiki dar vienja budunosti. Jednom prilikom su dvojica brae putovali da se sretnu sa Antonijem, meutim na tom dugom putu oni usred pustinje ostadoe bez vode. Jedan od brae je umro, a drugi leei na zemlji ekao smrt. Tada Antonije posla dvojicu monaha da odnesu vode onom drugom bratu koji je jo uvek bio iv, jer Bog otkri Antoniju ta se desilo sa braom. Ti monasi su ivoga brata napojili vodom, a drugog sahranili. Kada su ga pitali zato ranije nije poslao monahe da spasu obojicu brae, Antonije je odgovorio da je takva bila volja Gospodnja, jer mu je Gospod dao vienje kada je prvi brat ve bio mrtav. Jednom prilikom Antoniju je bilo dato da naas vidi drugi svet, da vidi ta se zbiva sa duama posle njihovog izlaska iz tela. On je video da dua, posle smrti tela, izlazi iz tela i da joj pristupaju i dobri i zli angeli (bestelesna bia koja nisu ljudska bia). On je video da se dobri i zli angeli otimaju za duu, ali da su, na kraju, zli angeli uspeli da dotinu duu odvedu sa sobom, zato 55

to je ivot oveka kome je ta dua pripadala bio zao i zato to se taj ovek jo za ivota opredelio za zlo. Posle ovog vienja Antonije voima nije mogao da spava, ve se neprestano molio sa suzama i jecajima. Premda nije imao nikakvo svetsko obrazovanje, Antonije je bio izuzetno mudar ovek. Jednom prilikom su kod njega doli neki filosofi sa namerom da mu se izrugaju, jer su znali da je bio nepismen i nekolovan. Antonije ih upita: "ta ima prvenstvo - um ili uenost? I ta je uzrok ega: um - uenosti ili uenost - uma?". Kada mu filosofi odgovorie da um ima prvenstvo nad uenou, Antonije im odgovori: "Sada shvatate da ovek razvijenoga uma nema potrebe za uenou". U drugoj prilici, neki koji sebe smatrahu "mudrima" meu paganskim filosofima dooe kod Antonija, traei od njega da im objasni hriansku veru, ali sa namerom da u tom objanjenju pronau protivrenosti zbog kojih bi, potom, ismejali i njega i njegovu veru. alei ih zbog njihovoga neznanja, Antovije uzdahnu i odgovori im na njihovo pitanje, ovako: "ta je bolje - ispovedati veru u Krst ili u vae porone bogove? Veru u znak hrabrosti i prezira prema smrti, ili veru u neiste filosofije? Ili, ta je bolje: rei da se Logos (Re Boija) nije izmenio, ve ostao isti, primivi ljudsko telo radi spasenja i dobra ljudi, i Sam uestvujui u ljudskome roenju da bi omoguio ljudima da i oni mogu da uestvuju u boanskoj i duhovnoj prirodi... Ili uniziti Boansko do nivoa beslovesnih bia, i onda oboavati etvoronona stvorenja i ivotinje i slike ljudi? Jer to je ono to vi, mudri, oboavate! Kako se usuujete da nam se podsmevate zbog toga to ispovedamo da se Hristos javio kao ovek, vi koji - odvajajui duu od neba - tvrdite da je dua odlutala i otpala od nebeskih visina pavi u telo? Vi ste u zabludi kada verujete da je dua nestvorena, govorei da je dua slika uma. Treba da shvatite da vi ustvari bogohulite na Samog Oca uma kada na takav nain razmiljate o umu. A to se tie Krsta, ta je, po vama, bolje: istrpeti Krst i ne plaiti se ni jednoga oblika smrti; ili prepriavati mitove o bogovima koji jedu svoju decu i ubijaju svoje oeve? Jer to je ono to vi smatrate za mudrost! I kako je mogue da se rugate Krstu, a da se ne udite pred Vaskrsenjem? Da se ne pitate kako Hristos nije samo ovek, ve i Bog?..." To su bile Antonijeve rei, na koje paganski "mudraci" nisu znali ta da odgovore. Pozdravivi se sa njim, ovi ljudi otidoe, preobraeni istinom Hristovom, koja im se otkrila kroz Antonijeve rei. Kada je ve zaao u duboku starost, Antonije jer osetio da mu se blii smrtni as. Pozvavi one koji su mu bili bliski, Antonije ree: "Spremam se na put naih Otaca, jer me je pozvao Gospod. Neu vie biti sa vama". Poto ovo ree, uenici se pozdravie sa njim, i on izdahnu, a njegovo lice se obasja unutarnjom svetlou. Takav je bio ivot monaha Antonija, oca monatva, neustraivog istinoljupca Boijeg.

[1] Pustinoitelji oni koji ive u pustinji, moansai, podvinici (prim.prev.)

56

[2] Ova pria moe biti zastraujua za Hrianina dananjeg vremena. Ali, ona u stvari govori o

beskrajnoj ljubavi i potovanju Boga prema oveku. Bog je, videvi silinu Antonijeve bogoenje i velike podvige koji su u njemu raali veliku duhovnu snagu, doputao da se verni rab Antonnje u surovoj, ali Boijega oveka dostojnoj bici tue sa demonima, sa silama zla da bi pokazao ljudima da je ovek sa Bogom i u Bogu jai i od pakla i od smrti, da je - kako je bogonadahnuto zborio veliki svetitelj XX veka Jovan angajski - posle Hristove smrti i Vaskrsenja "ovek postao straan smrti" (prim. prev.)

Sveta Muenica Evdokija pokajana bludnica

Sadraj Evdokija se rodila u Samariji, u Palestini, u I veku posle Hrista. U mladosti bee veoma lepa i zbog svoje lepote ivela je krajnje nemoralnim ivotom. Zanimala su je samo uivanja ovoga ivota. Bila je opsednuta neistotom raspusnog polnog ivota. Vremenom su poeli da joj nude velike sume novca da bi time platili svoje poudno uivanje u njenom zagrljaju, i ona je ubrzo postala najbolje plaena prostitutka u svom kraju. Jednom prilikom izvesni vrli monah po imenu German prolaae kroz njen grad na svom putu u jednu udaljenu zemlju. On je prespavao u domu jednog svog prijatelja, koji se nalazio odmah pored Evdokijine kue. Monah u odreeno vreme poe da peva svoje molitvene pesme. Kada zavri pevanje, on vzvadi iz svoje torbe svitke sa uenjima Svetih Otaca, velikih hrianskih duhovnika, i poe iz njih da ita o kraju sveta. Monah German je svom prijatelju, koji poele da uje re za spas due, naglas itao o kraju sveta. Te veeri je prostitutka Evdokija, kroz otvoren prozor, ula monaha kako ita, i ula rei o kraju sveta. To to je ula potreslo ju je do temelja njenoga bia: suze su poele da oblivaju njeno lice, jer je shvatila kakvim odvratm ivotom ivi. Budui prestravljena, Evdokija nije mogla zaspati cele noi, a ujutru posla po monaha Germana. Kada je monah doao u njeiu kuu, Evdokija ga upita: "Molim vas, recite mi koji je smisao onoga to ste itali prole noi. Molim vas, recite mi istinu!". Tada joj German ree: "Ako poslua moje rei, spae se i bie proslavljena u vekove vekova. Nasledie besmrtni ivot posle smrti. Ali, ako eli da se spase, mora uiniti dve stvari. Najpre, mora da se krsti i time oisti od svake neistote. Zatim, mora da razdeli sve svoje bogatstvo ubogima i siromanima". Dok je sluala monahove rei, Evdokiju je preplavio uas od same pomisli da e morati da ivi u siromatvu, uzda-jui se samo u Boga. Na ovo joj monah ree: " Ako eli da proveri moje rei, skini sa sebe skupu odeu i samo nedelju dana nosi sirotinjsku i runu odeu, zatvori se u svoj dom, posti i moli se Bogu sa suzama. Bog e ti otkriti ta treba da ini". Desilo se onako kako je German i rekao, i Evdokija je krajem nedelje primila sveto Krtenje, odrekla se sveg svog bogatstva i sve svoje imovine. Ona potom otide u jedan enski manastir gde se zamonai i zapoe dugi ivot podvizavanja u poslunosti, dugotrpljenju, bdenju, molitvi i postu. Ona vie nije marila za svoje telo, podvizavala se u studeni, liavala se sna i hrane, kanjavala sebe i svoje telo za svoj prethodni ivot, koji provede u ulnim uivanjima i neistoti. Posle nekoliko godnna provedenih u manastiru, Evdokija je dostigla takav stepen istote da je postala uzor za sve tamonje pustinjske monahe i monahinje. Kada se igumanija i nastojateljica 57

njenog manastira upokojila, sve monahinje su jednoduno izabrale Evdokiju za novu duhovnu voditeljku sestrinstva. U to vreme zapoe veliki progon Hriana: mueni su i ubijani svi Hriani koji nisu hteli da prinesu rtve idolima i paganskim boanstvima. Budui da se znalo da je Evdokija Hrianka, ubrzo dooe vojnici i odvedoe je u tamnicu. Evdokija, potom, bi izvedena pred upravitelja tamo-nje oblasti, koji je stao da je ispituje o njenoj veri. Ona mu odgovori: "Ja sam Hrianka i slukinja jedinog dobrog i sa-stradalnog Gospoda. U Njega verujem svim svojim srcem i nita me ne moe odvojiti od Njegove ljubavi. Stoga, nemojte gubiti vreme postavljajui mi dalja pitanja. inite ono to ste naumi-li da inite i oslobodite me ovoga sveta". Videvi Svetiteljkinu odlunost, upravitelj naredi da joj se strgne odea do pasa, da bude tuena i muena. Evdokija je, sva oblivena krvlju, herojski podnosila muke. Videvi kako hrabro podnosi muke, upravitelj naredi da prestanu da je mue. Evdokija je leala sva u krvi, ali jo uvek iva. Tada joj upravitelj ree: "eno, saali se nad sopstvenom lepotom i prinesi rtvu bogovima". Evdokija mu odluno odgovori: "Verujem u istinitog Boga". Guverner se zbog ovih rei razgoropadi i naredi da je obnae do gole koe i okrutno iibaju. Meutim, videvi njenu ljubav prema Bogu i odlunost pred licem smrti, upravitelju odjednom doe neto ao zbog toga to joj uini, i otpusti je polumrtvu. Taj upravitelj, posle nekog vremena, umre i na njegovo mesto doe drugi, jo suroviji i okrutniji ovek koji je, takoe, progonio Hriane. Kada u za Evdokijinu hrabrost, posla vojnike da joj odseku glavu. Tako, ona svojom muenikom smru ue u veni ivot, kao nepobediva istinoljubiteljka Boija.

Sveti Mojsije Etiopljanin pokajani razbojnik

Sadraj U etvrtom veku iveo je ovek po imenu Mojsije. Mojsije je bio afrikog porekla, tanije Etiopljanin, krupnoga stasa i izuzetne pameti. Kao mladi, Mojsije je bio jedan od najopasnijih razbojnika u Severnoj Africi. On je bio voa razbojnike bande i poznat po tome to je noem klao ljude. Mojsijevi razbojnici su sejali pusto i pljakali kue, otimali imovinu da bi je notom prodavali i od tog novca iveli raspusnim razbojnikim ivotom. Kada nije bio u pljaki, Mojsije je estoko pijanio i provodio noi sa raspusnim enama. Evo par reenica koje opisuju sramni ivot koji je Mojsije vodio kao voa razbojnike bande: Mojsije je jako mrzeo jednog oveka zbog toga to ga je ovaj, jedne noi kada je Mojsije krenuo u pljaku, oterao sa svog imanja, izaavi iz kue sa psima. Da bi ubio tog oveka, koji je iveo sa druge strane Nila, Mojsije se skinuo, stavio no u zube, uao u reku i - drei odeu iznad glave - preplivao reku. No, taj ovek je video Mojsija i, dok je ovaj plivao preko reke, uspeo da se sakrije tako to se zakopao u pesak. Mojsije nije mogao da ga pronae, te se zadovoljio time to je ubio 58

njegova etiri ovna, zavezao ih konopcem i odvukao vazad preko reke. Odneo ih je do jednog mesara gde ih je odrao, najbolje de-love mesa pojeo, a kou prodao da bi mogao da kupi vina. Zatim je pijanio do besvesti, posle ega se vratio svojoj razbojni-koj druini. No, desilo se da se u Mojsiju, "najgorem od svih razbojnika" Severne Afrike, odjednom neto prelomilo i da je on odluio da prestane da ivi tim grenim nainom ivota i da ostatak ivota proivi kajui se pred Bogom. Napustio je svoju bandu i otiao u egipatsku pustinju, gde je naao svetog starca, monaha Isidora. Mojsije je zamolio starca da mu dopusti da ivi u monakoj zajednici poznatoj kao "Skit". Tako je Mojsije u pustinji zapoeo onu duhovnu borbu srca koja vodi ka Hristu. Budui da je fiziki bio izuzetno snaan, Mojsije je vodio veoma strog nain ivota: postio je danima, bdio noima i vebao svoj u um u istim mislima. Zbog svog preanjeg ivota, koji bee ispunjen polnom raspusno-u, Mojsije bi izloen stranim napadima bludne strasti. Da bi se izborio sa napadima poude, Mojsije je pojaao svoje po-dvinike trudove gotovo do nadljudskog stepena. Sedam godina nije spavao, molei se po celu no i odmarajui se samo jedan sat u toku dana. Mojsije, nekada kolja i ubica, nauio je vremenom ta je to sastradalna milost prema ljudima. Njegova ljubav prema blinjima je toliko narasla da je sve ljude poeo da stavlja iznad sebe. Nou bi etao kroz pustinju do svih monakih koliba, gde bi uzimao krage za vodu, nosio bi ih do oblinjeg izvora i punio ih vodom. Najblie kelije su od izvora bile udaljene oko tri kilometra, dok je bilo i ovih kelija koje su od izvora bila udaljene vie od deset kilometara. Sve ovo je Mojsije inio u tajnosti, tako da ljudi nisu znali za njegovo delo, no samo Bog. Uprkos Mojsijevim velikim trudovima i podvizima, demon bluda ga nije ostavljao na miru. Starac Isidor mu je govorio: "Odmori se, Mojsije, ne nasri na demone, nemoj eleti da se tue protiv njih, jer u svemu treba imati umernosti, ak i u asketskom podvigu". Budui ognjenoga duha, Mojsije mu je odgovarao: "Ali, ja verujem u Boga, u Koga sam poloio svu svoju nadu i verujem da - budui da me je naoruao - ne smem prestati da vodim rat protiv demona dok ovi ne odstupe od mene". Tada ga je starac blagoslovio, govorei: "U Ime Isusa Hrista, od ovoga trenutka demoni e odstupiti od tebe. Doi i pristupi Svetom Prieu i bie oien od svekolike tvoje neistote, kako telesne tako i duhovne. Tako e biti da se ne bi pogordio da si sam pobedio demona bluda, ve da bi blagodario Bogu Koji te je oslobodio". Mojsije je napredovao u duhovnom ivotu, a oko njega su poeli da se sabiraju mnogi ljudi koji su eleli da posvete svoje ivote Bogu. Mnogi iz njegove bive razbojnike bande, kao i drugi razbojnici napustie svoj greni nain ivota i pooe za Mojsijem, govorei: "Ako se onaj koji je bio najgori od najgorih boji Boga, zar ne bi onda trebalo da se i mi bojimo Boga?". Jednom su etiri razbojnika napala Mojsijevo stanite, nadajui se da e kod njega nai neku vrednost. Meutim, Mojsije ih je - kao snaan ovek - savladao, svezao konopcem i odveo u crkvu. Nekada je Mojsije bio lopov koji je potkradao stado, a sada je postade pastir koji traga za izgubljenim ovcama. Mojsije Etiopljanin je, kasnije, bio udostojen i svetenstva i prebogato obdaren mnogim darovima Boijim. U nje-govoj hrabroj dui nije bila trunke straha, jer ljubav izgoni svaki strah. Mojsije postade pravi Starac, istinski duhovni mudrac slavne skitske pustinje. Neposredno pred svoj odlazak iz ovog zemaljskog ivota Mojsije upozori svoje uenike govorei: "Uskoro e doi razbojnika banda i uzeti mi ivot, tako da se ispuni istina da svako ko posee za noem, od 59

noa i gine" (Mt. 26,52). Ubrzo potom dooe neki razbojnici koji ubie starca Mojsija i gotovo sve njegove uenike. Jedan Mojsijev ue-ik je uspeo da se sakrije u bunju odakle je video kako su Mojsijeva dua i due njegovih uenika, bile osloboene tela i ule u veni ivot.

Sveta Ksenija Peterburka bezdomna bogotraiteljka

Sadraj Sveta Ksenija se rodila u XVIII veku u Peterburgu, u Rusiji i do udaje ivela lagodnim ivotom. Udala se za carskog pukovnika po imenu Andrej, sa kojim je ivela u srenom braku. Bila je sreno udata ena, verna svom suprugu, koji je iveo ovosvetskim ivotom. Meutim, on jedne noi na pijanci izne-nada preminu od pijanstva, iako je bio mlad i dobroga zdravlja. Neoekivana smrt voljenoga mua sruila je itav Ksenijin svet. Imala je dvadeset i est godina i nije imala dece. Bolom ophrvana udovica sagledala je svoj besmisleni mali svet i nitavnost svega to je posedovala, i odjednom poela da shvata svu tatinu ovog prolaznog ivota i njegove isprazne sree. Na opte zaprepaenje svojih prijatelja i roaka, Ksenija je poela da razdaje sve to je imala. Novac i line stvari razdelila je siromasima, a kuu je poklonila jednoj svojoj prijateljici. Konano, njeni roaci dooe do zakljuka da je ona sila sa uma, tako da su se od tada prema njoj ponaali kao prema umno poremeenoj osobi. Shvativi da za nju vie nema stvarne sree u ovome svetu, kao i da je materijalno bogatstvo samo prepreka za zadobijanje istinskog mira u Bogu, Ksenija je iznenada nestala i nije je bilo itavih osam godina. Ksenija je sve te godine provela hodei najteim putem ushoenja ka duhovnom savrenstvu, putem podviga "ludosti (jurodstva) Hrista radi" (1. Kor. 4,10). "Ludi (jurodivi) Hrista radi" jesu oni koji se - gledano sa stanovita ovoga sveta - ponaaju kao potpuno ludi ljudi, ali koji ponienje dostiu stanje najvieg duhovnog savrenstva, nadilazi ovaj svet. Te "lude" (jurodivi) imaju, od Boga darovano, savreno razumevanje ivota i smrti, dobra i zla, ljubavi i mrnje. Oni ive u potpunoj izmirenosti sa Bogom, a svet tu njihovu izmirenost nazivao ludilom. Ksenija se, posle osam godina bezdomnikog lutanja, vratiila u svoj rodni grad, obuena u ovetalu uniformu svoga poko-jvoga mua. Odazivala se samo na njegovo ime i ljudi su je sve do rti zvali - Andrej. Ona je na sebe uzela preteki podvig: podvizavala se ivotom skrivene vrline, ali ne samo za sebe, ve i za svog supruga koji je umro pijan. Tugujui zbog njegovih grehova i sopstvene nesavrenosti, Ksenija je lutala ulicama najsiromanijih krajeva Peterburga. Gde god su je sretali, ljudi su je terali i ismejavali, a nemalo puta ak gaali i kamenjem. No, i pored toga, ona je pred oima svoje due, u potpunom smirenju i du-gotrpljenju, drala lik Hristov, lik Onoga Koji je stradao bez rootanja, Koji je otrpeo sve optube, podneo sav progon, pretrpeo muenje i raspee na Krstu. Ugledajui se na Hristov primer, Ksenija je smireno i krotko istrpela sve tekoe svog podviga, govorei jedino ovo: "Bog neka im oprosti, jer ne znaju ta ine".

60

Oni koji bi osetili saaljenje prema njoj davali bi joj istu preobuku ili neto odee, meutim ona je - u svojoj nesebinoj ljubavi prema ljudima - razdavala drugima sve to bi do-bila, ne ostavljajui nita za sebe. Ksenija je pronala mir u svojim stradanjima, jer je u siromatvu Hrista radi otkrila najvee bogatstvo. Ona je svojim tajnim molitvenim ivotom zadobila beskrajno bogatstvo - bogatstvo neprestane molitvene zajednice sa Bogom. I Bog joj je darovao dar prozorljivosti. Mogla je da vidi budunost kao da se deava ovde i sada. Mogla je da prozire (vidi) u srca i misli onih koje bi sretala. Ponekad bi joj Bog otkrio da se nekome blii smrtni as, tako da je ona svakog takvog mogla na vreme da upozori kako ga smrt ne bi zatekla nepripremljenog. Jednom su videli Kseniju kako uznemireno tri hladnim i zavejanim ulicama, viui iz sveg glasa: "Pecite palainke! Pecite palainke! Uskoro e itava Rusija pei palainke!". Mada su svi znali da je drevni ruski obiaj da se u znak seanja na upokojene peku palainke,[1] kao i obino niko nije mogao da shvati smisao tih njenih zagonetnih rei. No, samo dan posle toga ruska carica je pronaena mrtva u svojim odajama. Tek tada su svi shvatili zagonetne rei proroice Boije Ksenije. Ljudi su vremenom poeli da prihvataju njeno udno ponaanje kao neku vrstu Boijega znamenja, a ona se ponekad zaista veoma udno ponaala. Jednom prilikom, Kseniju su videli kako plae ceo dan i celu no. Kada su je pitali zato plae, ona bi samo govorila: "Krv! Krv! Vidim reku krvi ovde!", posle ega bi nastavljala da plae jo vie. Niko nije mogao da shvati o emu je govorila, inae, mirna Ksenija, niko nije mogao da shvati smisao njenih zastraujuih rei. Nekoliko dana kasnije u kraju se dogodilo krvavo ubistvo, koje su njene suze prorekle pre nego to se dogodilo. Ksenija nije imala nita osim svojih dronjaka. Kada bi ula u dom nekog od svojih prijatelja, ona je radosno govorila: "Evo mene i svega mojega!". Dugo niko nije znao gde Ksenija provodi svoje noi. Jedne noi policajci iz njenoga kraja pratili su je i otkrili da ona noi provodi na otvorenom, molei se Bogu do jutra, bez obzira da li pljuti kia ili duva vetar. Konano doao je as Ksenijog preseljenja u Carstvo Boije. Nije vie bilo njenog svetlog lica da obasjava peter-burke sirotinjske uliice i uderice, predgraa i polja oko grada. Tako je ivela i upokojila se u Bogu jo jedna istinoljubiteljka Boija, koju je ovaj svet smatrao ludom.

[1] Pravoslavni Rusi od davnina za pokoj due upokojenih peku palainke. Pripremanje

zaupokojenih palainki kod Rusa odgovara naem pripremanju koljiva za parastos i pomen. Opisani dogaaj se zbio 24. decembra 1761. godine, a suradan 25. decembra umrla je ruska carica Jelisaveta Petrovna. (prim.prev.)

61

Sveti Pajsije Velikovski

Sadraj Sveti Pajsije Velikovski se rodio u jednom ruskom selu u XVIII veku. On je od najranije mladosti zavoleo istotu i prostodunost, razlikujui se po svemu od ostale dece svoga uzrasta. itanje itija Svetih je u njegovoj dui razbuktalo enju da napusti ovaj svet i postane monah. Kao mladi bio je poslat na kolovanje u Kijev. Tamo je nastavio da ita i podraava ivotima Svetih, tako da se vremenom sve manje zanimao za ovosvetsko obrazovanje. On je zbog toga potpuno zapostavio uenje i upravitelj kole je od Pajsija zatraio objanjenje za ravo uenje. Pajsije, koji je inae uvek bio stidljiv i skroman mladi, odgovorio je upravitelju sasvim otvoreno, govorei: "Prvi razlog je taj to nameravam da postanem monah, a znajui da ne znam kada e mi doi smrtni as, elim da postanem monah to je pre mogue. Drugi razlog je taj to od tog spoljanjeg uenja ne vidim nikakvu korist za duu, jer uim samo o paganskim boanstvima i 'mudracima'. Od svog premnogog poznavanja paganske mudrosti dananji ljudi du-hovno potpuno oslepee i odstupie sa pravoga puta. Paganski 'mudraci' govore visokoumne rei, a u dua im je puna mraka i neznanja, i sva im je mudrost samo na jeziku. Ne videi nikakvu korist od takvoga uenja i bojei se da e me ono po-kvariti, prestao sam da uim". Videvi da je mladi Pajsije odluan da istraje u svojoj odluci, upravitelj ga je nemilosrdno kaznio. Pajsije je, u svojoj enji za monatvom, prolio mnoge suze molei se Bogu da ga uputi na pravi put. U to vreme njegovu duu je zahvatio plamen enje za poklonikim putovanjima po svetim mestima. Pajsije naputa kolu i Kijev, i poinje da luta, gonjen tugom svoje due, kao bedni tuinac koji u ovom svetu traga za svojom Nebeskom Otadbinom. Pajsije ide od manastira do manastira, i posle mnogih razgovora sa svetim starcima i monasima, donosi odluku da postane monah. Meutim, Pajsije uskoro shvata da ivot u manastiru nije pravi put za njega, jer je manastir u kome je iveo bio is-kvaren licemerjem, a Pajsije je svim svojim biem udeo za istotom neiskvarenog i nelanog monatva. Opet je poeo da luta, opet tuna srca, ne nalazei ono za im je tragao, ali sada je barem bio ono to je oduvek eleo da bude - monah. Tokom svojih tragalakih lutanja, Pajsije u da njegova majka jako pati to je on postao monah. Pajsijeva majka nije mogla ni da jede ni da spava, ve je dan i no jadikovala, unitavajui tako svoj ivot. Jednom prilikom Pajsijeva majka zau glas koji joj ree: "O, nesrenice! ta uini? Umesto da ljubi Gospoda svoga i Tvorca svim svojim srcem svojim i svom svojom duom, ti si zavolela Njegovu tvorevinu, svoga sina, vie nego Tvorca, i zbog svoje bezumne i bogoprotivne ljubavi izabrala si da se ubija glau, zbog ega e zasluiti venu kaznu. Treba da se ugleda na svoga sina, da se i ti odrekne ovoga sveta i svega to je od ovoga sveta i postane monahinja. Takva je volja Boija". Pajsijeva majka odmah otide u enski manastir gde primi monaki postrig, i uskoro se upokoji sa mirom Boijim u dui. Lutajui u potrazi za duhovnikom koji bi mogao da ga poduava nevidivom duhovnom ivotu, Pajsije je proputovao svu Junu Rusiju i Rumuniju. Svoje traganje je okonao na Svetoj Gori, malenoj monakoj dravi koja se nalazi na severoistoku Grke, na poluostrvu Halkidik, 62

okruenom Egejskim morem. Sveta Gora, sveta zemlja posuta brojnim manastirima, bila je mesto na kome je Pajsije pronaao istinsku duhovnu utehu. Pajsije je neprestano tragao za duhovnikom koji je iskusan u monakom ivotu, koji dobro poznaje Sveto Pismo i uenje Svetih Otaca, i koji ivi istinskim usamljenikim ivotom, u tihovanju i siromatvu, i kome bi mogao da se preda u potpunoj po-slunosti za spas svoje due. Ali, jo uvek takvoga nije nalazio. Pajsije se nastanio u maloj keliji, gde je poeo da ivi tekim podvinikim ivotom posta, gladi i ei, molitve i suza. Proao je kroz mnoga iskuenja, stradajui i duevno i telesno. Njegov post se sastojao u tome to je jeo samo suvi hleb i pio samo vodu. Njegovo siromatvo je bilo potpuno. Nije imao ak ni istu preobuku. Nosio je stalno jednu istu, prljavu odeu koju je povremeno krpio. U svojoj ljubavi prema Istini Boijoj, Pajsije je svojeruno prepisao mnoge svetootake knjige o duhovnom ivotu. Pajsije je prepisivao knjige, stojei za stalkom za itanje Jevanelja da bi, na taj nain, predupredio dreme i gubljenje umne sabranosti. On je, na taj nain, razvio duboko razumevanje duhovnoga ivota. Jo uvek nije imao duhovnika, ali je poeo da shvata da je zapravo pronaao duhovnika za kojim je toliko tragao. Tog duhovnika naao je u drevnim Svetim Ocima i to kroz itanje njihovih spisa. Posle nekog vremena, koje Pajsije provede u ovim podvizima, doe mu izvestan mladi monah po imenu Visarion. Taj monah je izrazio elju da ivi sa Pajsijem i od Pajsija prima pouke o duhovnom ivotu. Pajsije mu odgovori ovako: "Brate! Primorava me da kaem neto tuno to e iznova produbiti bol moga srca, zato to i sam, takoe, sa mnogo truda i alosti, tragah za duhovnim uiteljem i ne naoh ga. Kada je Hristos otiao u pustinju, odbacio je satanu postom, smirenou, siromatvom, bdenjem i molitvom. Hristos se suprotstavio satani Svetim Pismom. Hristos je izvojevao pobedu nad predvodnikom nae (pale) prirode, nauivi nas kako da ga pobeujemo i davi nam mo da to inimo. Svako ko sledi svog Gospoda na taj nain, u poniznosti i ljubavi, i prihvata posluanje da se na taj nain odnosi prema drugim duama i da ih poduava Gospodnjim zapovestima, prima od Gospoda, zbog svog smirenja, mo da pobeuje sve strasti". Monah Pajsije je objasnio mladom monahu da ni sam nije uspeo da nae duhovno iskusnog uitelja te da je stoga poeo da traga za za najveim od svih duhovnih uitelja - za Samim Hristom Bogoovekom. Dva mlada monaha, Pajsije i Visarion, iveli su i du-hovno uzrastali zajedno, jednoduni u svemu. Da bi nauili da odsecaju svoju volju i zadobijaju Boiju volju, Pajsije i Visarion su uredili svoj zajedniki ivot tako to su uveli pravilo uzajamne poslunosti u svemu. Meutim, nisu dugo mogli iveti takvim mirnim ivotom, ugodnim Bogu i korisnim dui. Uskoro su sa svih strana poeli da dolaze i drugi monasi koji su tragali za nelanim manastirom i istinskim monakim ivotom. Tako je u svetogorskoj divljini iznikla monaka zajednica, koja je izabrala monaha Pajsija za svog duhovnika. Pajsije je itavog ivota tragao za duhovnikom, a sada je i sam postao duhovnik, koji je vodio i titio svoje monahe. Broj monaha koji su se sabrali oko Pajsija je, vremenom, toliko narastao da je on odluio da osnuje jo jedan manastir, ali sada u Rumuniji. Pajsije je poveo sa sobom nekoliko uenika i osnovao novi manastir u divljini Moldavije koja se nalazi na severu Rumunije. I to se novi manastir vie razras-tao, samortveni podvizi Pajsijevi su se uveavali. On je itave noi provodio na molitvi, prolivajui suze i molei se za svoju duhovnu decu, i prepisivajui dela Svetih Otaca. 63

Mana-stir je sve vie rastao tako da su Pajsijevi monasi, vremenom, kaligrafski prepisali veliki broj retkih duhovnih spisa. Zahvaljujui tom Pajsijevom samortenom podvigu svet je dobio uveni zbornik svetootakih pouka o duhovnom ivotu poznat pod imenom Filokalija ili Dobrotoljublje. Pajsije je nastavio svoj uobiajeni podviniki ivot, a as rastanka due od tela se sve vie pribliavao. Bog je Pajsiju otkrio dan u koji e se upokojiti, tako da je on poeo da se priprema za odlazak iz ovog sveta i ulazak u Carstvo Boije. Upokojio se u dubokoj starosti, proivevi svoj bogougodni ivot u molitvi, tihovanju i podvinikim trudovima. Njegovi monasi su na dan njegovog upokojenja bili radosni, jer su znali da je Pajsije iveo kao Svetitelj Boiji, ali i tuni jer su se - i pored tog znanja - oseali kao siroii. Tako se okonao zemaljski ivot jo jednog istinoljupca Boijeg, koji - ivei ljubavlju prema Istini Boijoj - nije umro, ve ivi u vekove vekova.

Sveti German Aljaski - Apostol Pravoslavlja u Americi

Sadraj U XVIII veku iveo je u Rusiji deak po imenu German, koji je eznuo za Bogom vie nego za bilo im drugim u ovom prolaznom svetu. Kada je imao dvanaest godina ovaj - za Boga ve opredeljeni - deak otiao je u manastir. Duhovnik tog manastira je bio uveni starac Teodor Sanaksarski, prijatelj monaha Pajsija Velikovskog. Jednom prilikom neki ljudi, u potrazi za peurkama, zaoe duboko u umu i tamo nabasae na malenu kolibu. Iz kolibe izie deak: bio je to mladi German koji je ve u tom uzrastu podviniki iveo u besputnoj ruskoj diviljini. German je itavim svojim biem voleo tihovateljski ivot u divljini, jer je upravo tu pronalazio Boga. Dok je jo bio sasvim mlad, German se naao licem u lice sa smru: oboleo je od opasne i bolne infekcije. I mada se - teko bolestan - ve rastavljao sa ivotom, German nije hteo da ide zemaljskome lekaru, ve se zakljuao u keliju i sa suzama molio Bogu svome za isceljenje. Posle celonone molitve German je pao u nesvest od iscrpljenosti i besvesno leao na podu. Kada se ujutru probudio, osetio je da je potpuno ozdravio. Ove Boije posete German se, kao svog najveeg blaga, seao do kraja ivota. Posle mnogo godina jednostavnog monakog ivota, monah German se preselio u veliki i uveni valaamski manastir koji se nalazio na ostrvu usred jezera. U to vreme iguman manastira je bio pravedni starac Nazarije. On je poduavao Germana duhovnom ivotu, prigrlivi ga kao to bi otac prigrlio svog sina. Nazarije je ovako govorio mladom Germanu: "Monah mora neodstupno ispunjavati Gospode zapovesti, eznuti za dostizanjem angelskoga stanja i poretka, uzrastati u bogopoznanju i ljubavi prema Bogu i blinjima. Monah se u svemu mora drati rei Boijih i ne sme nimalo obraati panju na glas koji ga zove na porok. Monah mora prosveivat i svoj um vinjom svetlou,mora uvati svoje telo neokaljanim, njegova usta moraju biti okovana utanjem, a njegov jezik - ist.Monah se mora neprestano seati smrti, mora neprestano umirati za ovaj svet. Takav bi svaki monah trebalo da 64

bude, i to je temelj koji bi monah trebalo da poloi za ispunjenje svog zaveta, e da bi mogao da prinese Bogu ne samo darove svog vidivog podviga, ve i rtveni prinos svoje due i svoga duha". [1] Nazarijevi duhovni saveti i oinska ljubav ispunile su monaha Germana ognjenom revnou. Videvi to, Nazarije dopusti Germanu da ivi sam u divljini. Ova staza odvajanja i odricanja od sveta je samo za malobrojne i izabrane monahe, koji su u stanju da izdre takav tegoban i usamljeniki ivot. Monah German je bio jedan od tih malobrojnih. Posle mnogo podviga i borbe u samoi, dolo je vreme da German okona svoj otelniki ivot, jer je starac Nazarije zatraio od Germana da ide u daleku zemlju i tamo misionarski propoveda Hrista. German je prihvatio krst samortvenog misionarskog podviga i, sa sedmoricom monaha, napustio Otadbinu da bi pomogao ljudima koji stradahu bez Hrista na tuoj zemlji. Njih osmorica otidoe za Ameriku. 1794. mala grupa pravoslavnih monaha stigla je u severozapadnu oblast Amerike, zvanu Aljaska. Posle tegobnog putovanja kroz sibirsku divljinu i opasne plovidbe preko okeana, oni stigoe do Aljaske gde nastavie svoja misionarska putovanja. Oni su uili obiaje i jezik domorodaca, iveli sa njima i nikada se nisu postavljali kao vii od domorodaca kojima su propovedali Hrista. Domorodaka plemena bila su krajnje divljakog ponaanja, tako da su ih German i njegovi monasi, uz velike tekoe, uili Hristovome miru i sastradalnoj milosti. Uili su domoroce dugooekivanoj Istini Hristovoj, koju su mnogi domoroci prihvatili bez oklevanja. Aljaski domoroci su sasvim prirodno prihvatali Hrista zato to su odavno ve ekali na otkrivenje pune Istine Boije, koja je trebalo da bude objavljena svetu. Oni su tu istinu prepoznali u Hristu. Monah German se nastanio na ostrvu Sprus Ajlend (Ostrvo smreke), blizu Kodiaka, dok su ostali monasi nastavili svoja misionarska putovanja. German je tu poeo da ivi istim pustinjakim ivotom, kojim je iveo u divljini svoje rodne Rusije. On je pronaao odgovarajue mesto u gustoj umi i sagradio svoje novo stanite po uzoru na "barabara"kolibe[2] tamonjih domorodaca. On je svoj novi dom nazvao "Novi Valaam" po manastiru, koji je ostavio u rodnoj Rusiji, jer mu je Otadbina mnogo nedostajala. Tamo, u neprohodnoj umi, potpuno sam na pustom os-trvcu, German se molio, postio i iveo u miru i utanju. iveo je u svom svetu Svetitelja Boijih i angela, prolivajui mnoge suze ljubavi prema Bogu. Domoroci, videvi njegov samortveni i bogonosni ivot, zavolee ga veoma i dolaahu mu u posetu da sluaju njegove prie o Rusiji i o ivotima Svetitelja i pravednika Boijih. U to vreme su na Aljasku dolazili i tamo se naseljavali mnogi Rusi sa namerom da zarade novac na raun aljaskih domorodaca. German je za te pohlepne i agresivne doseljenike dredstavljao prepreku tako da su oni reili da ga uklone. Oni su ga esto napadali zbog toga to je branio domoroce, kao i nisu mogli da podnesu primer njegovog bogougodnog ivota. Oni su mnogo puta pokuali da ga zastrae, ali German je znajui da tako mora da bude - istrpeo sve tekoe sa otmenom hrianskom hrabrou. 65

German je video da meu domorocima ima mnogo siroadi i vanbrane dece, te poeo da ih dovodi na svoje ostrvce gde se o njima brinuo kao pravi otac. On se starao da ih nahrani i telesno i duevno, pripravljao im je perece i pite od lososa, podizao ih u bogopoznanju. On je bio njihov jedini zatitnik. U pismu Sergiju Janovskom, upravitelju Ruskih kolonija, iji su se stanovnici uasno ophodili prema domorodcima, monah German pie: "Ja, najponizniji sluga ovdanjeg stanovnitva, stajem pred vas sa krvavim suzama i piem moj zahtev: budite otac i zatitnik na! Utrite suzu bespomonoj siroadi, olakajte alost u napaenim srcima, dajte nam da osetimo ta je uteha". Monah German je iveo ivotom potpunog sebeodricanja: podizao je siroad, ali u isti mah - drao sva monaka pravila o postu, molitvi i tihovanju. Nosio je istu odeu i leti i zimi, trpei strane krajnosti aljaskog podneblja. Preko odee je nosio samo kou jelena, koju nije skidao niti menjao itavih osam godina. German je spavao u mrtvakom sanduku, da bi se, na taj nain, i kada spava seao smrti. Kamen koji je koristio umesto jastuka bio je prekriven jelenskom koom tako da posetioci nisu mogli videti na emu stvarno spava. Jeo je vrlo malo, a svoje telo podvrgavao je najstroim podvizima, odriui se svake lagodnosti ovoga sveta koja bi odvlaila njegovu panju od Boga. Da bi umrtvio svoje telo i podvizavao se jo vie, nosio je oko vrata lanac sa velikim metalnim krstom koji je bio teak oko osam kilograma. Niko te lance nikada nije video tokom njegovog ivota, jer ih je German briljivo skrivao ispod svoje odee - bila je to tajna koju je znao samo Bog. Najvei deo svog vremena German je provodio kao pravi monah, molei se u tiini svoje kolibice. Neko ga je jednom prilikom upitao: "Kako uspevate da ivite sami u umi? Zar vam nije dosadno?". Na ovo pitanje starac je odgovorio ovako: "Ne, ja nisam tamo sam. Tamo je Bog, jer Bog je svugde! Tamo su sveti Angeli! Kako nekome moe biti dosadno sa njima? Sa kim je bolje i ugodnije razgovarati, sa angelima ili sa ljudima? Naravno, sa angelima!". Sergije Janovski, upravitelj Ruskih kolonija, poeo je da dolazi kod starca Germana da bi razgovarao sa njim. Sergije, kasnije, pie o tim svojim razgovorima sa Germanom: "Bio sam dobro obrazovan, poznavao sam mnoge nauke i mnogo proitao. Ali, zakon Gospodnji sam teko razumevao. Bio sam slobodni mislilac, deista. Kada sam razgovarao sa Germanom, on je - na moje iznenaenje - govorio tako silno, tako smisleno da mi se inilo da se nikakvo obrazovanje ni zemaljska mudrost ne bi mogli meriti sa njegovim reima. Razgovarali smo o ljubavi Boijoj, o venosti, o spasenju due, o hrianskom ivotu. Tako sam se promenio i vratio na put Istine". Taj Sergije ne samo da je, kasnije, i sam postao monah, ve je i tri svoje kerke i sina usmerio ka monatvu. Jednom prilikom su starca Germana pozvali na brod, koji je doplovio iz Peterburga. Na brodu su ga doekali kapetan i dvadeset i pet oficira. Svi oni su bili visokoobrazovani ljudi koje je postavio ruski Carski admiralitet. Bio je to zaista prizor: meu svima njima sedeo je monah malenoga rasta, u odrpanoj monakoj rasi, koji je svojim mudrim reima doveo one to su ga sluali dotle da nisu znali ta da mu odgovore. 66

Monah German im je postavio sledee pitanje: "ta je to, gospodo, to volite iznad svega i to bi svako od vas poeleo kao ostvarenje svoje sree?". Jedni su eleli bogatstvo, drugi slavu, trei lepu enu. "Nije li istina", ree potom starac, "da bi se sve vae razliite elje mogle svesti na ovo - da svako od vas eli ono to on po sopstvenom miljenju smatra najboljim i najvrednijim ljubavi?". "Da, upravo tako", odgovorie svi uglas. Tada im starac ree: "Recite mi, onda, ima li iega boljeg i vieg, to nadilazi sve ostalo i to je - uopte uzev vrednije ljubavi ovekove od naeg Gospoda Isusa Hrista, Koji nas je stvorio, Koji nas je obdario takvim savrenstvom, Koji daje ivot svemu, Koji sve dri, Koji o svemu brine i Koji sve voli, Koji je Sam Ljubav i Koji je neuporedivo bolji od svih ljudi? Zar onda ne bi trebalo da volimo Boga iznad svega i da iznad svega eznemo i tragamo za Njim?". Oni mu odgovorie: "Pa, naravno! To se podrazumeva! To jasno samo po sebi!". Tada ih starac upita: " A volite vi Bo-ga?". Svi uglas odgovorie: "Naravno da volimo Boga! Kako iko moe ne voleti Boga?". Tada monah German ree: "A ja, greni, vie od etrdeset godina trudih se da zavolim Boga i jo uvek ne mogu rei da Ga volim savrenom ljubavlju". Zatim poe da ih pouava kako bi ovek trebalo da voli Boga: "Kada nekoga volimo, onda neprestano mislimo na njega, trudimo se da mu ugodimo, danju i nou nae je srce zaokupljeno onim koga volimo. Da li tako, gospodo, i vi volite Boga? Da li Mu se esto obraate, da li esto mislite na Njega, da li Mu se stalno molite i ispunjavate Njegove svete zapovesti? Zato, za nae dobro i nau sreu, obeajmo sebi makar ovo - da emo se od ovoga dana, od ovoga asa, od ovoga trenutka truditi da volimo Boga iziad svega i ispunjavati Njegovu svetu volju!". Bilo je sluajeva da je starac German govorio i kao prorok. Jednom prilikom on je rekao da e doi dan kada e se jedan monah, ostavivi slavu ovoga sveta, nastaniti na Sprus Ajlendu. To njegovo prorotvo se ispunilo u nae dane, kada se u naputenu divljinu Germanovog "Novog Valaama" doselio mladi jeromonah Gerasim. Ovaj jeromonah je, saglasno drevnom pra-voslavnom obiaju, iskopao koveg starca Germana, premestio njegove svete moti u kivot i preneo ih u manastirsku crkvicu da bi se na taj nain stalno seao koliko su nam Svetitelji i Carstvo Boije uvek blizu. Bez trunke straha pred onima koji imaju vlast, monah German je radio za Gospoda revnosno do same smrti. Neposredno pred svoje upokojenje, German je proroki rekao jednom od svo-jih siroia: "Ovde e jednoga dana nii manastir". U to vreme, te njegove rei su zvuale neverovatno budui da je mesto na kome je iveo bilo pusto ostrvo, daleko od svake civilizacije. Meu-tim, sto pedeset godina kasnije njegovo prorotvo se obistinilo, jer je na njegovom Sprus Ajlendu, u Monakoj laguni osno-van manastir ime je ispunjena njegova sveta elja. Doao je as da sveti monah German napusti ovaj svet. Leei na samrtnoj postelji, starac German je zatraio od jednog od svojih siroia da mu zapali sveu i, iz Svetog Pisma, ita Dela Apostolska. Njegovi voljeni siroii su, kroz suze u oima, gledali nebeski spokojno lice svog upokojenog oca, koje je svetlelo u nonoj tami... 67

[1] Malo rusko Dobrotoljublje, tom 2. izdanje Bratstva Svetog Germana, 1976. str. 30 [2] Barabara koliba koju su aljaski domoroci gradili od stabala drvea koje je raslo kraj mora i

mahovine.

Starac Mihajlo branitelj Vere Pravoslavne

Sadraj Budui starac Mihajlo roen je 1877. u Litvaniji. Nije imao ni godinu i po dana kada mu je umrla majka, a kada je imao est godina umro mu je i otac. Mihajlo je iveo alosnim ivotom siroeta, tako da u njegovom detinjstvu nije bilo niega vrednog pamenja. Ni kasnije on nikada nije govorio o detinjstvu, tako da se o tom periodu njegovoga ivota malo zna. Kao mladi, doneo je odluku da napusti ovaj svet i postane monah. Meutim, moralo je proe izvesno vreme da bi svoju odluku sproveo u delo. Njegovi roaci su pokuavali da ga odgovore od njegove namere, savetujui mu da nae neki pristojan posao i vodi normalan ovosvetski ivot. U fabrici, u kojoj je Mihajlo radio, jednom prilikom, dogodila se nesrea, koja ga je potresla do sri, jer je prvi put shvatio ta znai iznenadna smrt. Jedan mehaniar je, elei da zaustavi odreenu mainu, priao maini isuvie blizu. Maina je dohvatila kraj njegovog mantila i za trenutak od njega vie nita nije ostalo. Oseanje da je smrt uvek blizu bilo je ono to je Mihajla konano nagnalo da donese odluku da postane monah. Treega dana posle Vaskrsa iste godine, Mihajlo je, tiho i ne rekavi nikome nita, prebacio maleni zaveljaj preko lea i neopaeno napustio svoj dom. U zaveljaju je nosio Sveto Pismo i dva odela. Imao je samo osamnaest godina. Hranei se onim to bi mu poslao Bog, spavajui u umi pod otvorenim nebom, odbacujui sve zemaljske brige, Mihajlo je sa molitvom na usnama iao od manastira do manastira, u potrazi za saznanjem volje Boije o sebi. Jednom prilikom mu je u umu sama od sebe iskrsla misao: "Budi nepokolebiv u odbrani istoga Pravoslavlja. Morae da istrpi mnogo, ali ostani nepokolebiv, ak i do smrti". 1902. Mihajlo napusti ovaj svet zauvek. Otiao je u Valaamski manastir. Tamo je, iza drevnih kamenih zidova manastirskih, proiveo mnoge godine u tihovanju i miru, u svakodnevnom molitvenom izvijanju svoga srca ka Bogu. Ali, taj mir je morao da bude prekinut: 1917. godine na Rusiju se sruila ne-zadriva lavina krvavih boljevikih progona, od koje itav svet zadugo nee moi da se oporavi. Tada je nad Rusijom uspostavljena strahovlada reima zasnovanog na bogoborstvu zvanom komunizam, tokom koje je su zverski pobijeni milioni Hriana. Znajui da se zloini tog novog "koloseuma" i progoni Crkve, koja je ponovo morala da sie u katakombe, jo zadugo nee okonati, starac Mihajlo je prolio bezbrojne molitvene suze za svu prolivenu krv nevinih. Jednoga dana, usred zime, monasi videe oveka koji je, preko zaleenog jezera, trao prema manastiru. On je dotrao da bi upozorio monahe da se komunistiki vojnici pribliavaju manastiru. Monasi su brzo natovarili manastirske vredvosti na saonice i konje, 68

i krenuli na svoj alosni put preko preko zaleenog jezera prema Finskoj. U to vreme bratstvo Valaamskog manastira brojalo je oko trista monaha. Poto su se skoro posmrzavali, monasi odluie da zapale vatru. Dok je vatra gorela monasi su u daljini gledali svoj voljeni manastir sa velikom alou u dui. Suze su im kapale sa lica i odmah se pret-varale u led na zimskoj studeni. Monasi su na kraju, ipak, uspeli bezbedno da stignu do Finske, u kojoj nije bilo progona, i da tamo, ni iz ega, podignu novi manastir. Ali, u tim tekim i mranim vremenima, dolo je i do previranja unutar samog novog manastira u Finskoj. Meu monasima su se javili oni koji su hteli da "reformiu" drevno Predanje Pravoslavlja i prilagode ga duhu ovog palog sveta. Svi kmonasi koji su se usprotivili takvoj "reformi" i "prilagoavanju" nali su se na udaru manastirske uprave. Monah Mihajlo je ispunio svoje posluanje - da "bude nepokolebiv u odbrani istoga Pravoslavlja" i zbog toga pretrpeo progon od strane manastirske uprave. Kada su ga, zbog vernosti istoti istinskoga Pravospavlja, izveli na manastirski sud, on je rekao: "Moete me ivoga sahraniti, ali ja neu odstupiti od zaveta koji mi je dat od Boga". Posle manastirskog suenja, Mihajlo je proteran na uvusto ostrvo. 1957. Mihajlo je bio primoran da - zbog progona od strane manastirske uprave, koji nikako nije prestajao - napusti i to manastirsko ostrvo, i on se, sa mnogo tuge u dui, preselio ju Pskovski peterski manastir, koji se nalazio na samoj grani-.da sovjetske drave. Starac Mihajlo je poslednje godine svoga ivota proveo u potpunom utanju i zatvornitvu, ivei samo Jmolitvom i za molitvu. Ono to sledi jesu kratki opisi susreta i razgovora sa Starcem Mihajlom tokom poslednjih godina njegovoga ivota. Njegove pouke su uvek otvarale vrata Carstva Boijeg. *** Pogledao me je svojim prodornim, sjajnim i jasnim oima. Odjednom osetih da o. Mihajlo ita moje misli i vidi u moju prolost. 'Oe', pitao sam ga, 'ta mislite o smrti?'. Ogarac odgovori: "Nema smrti. Ima samo prelaska iz jednog u drugi ivot. Za mene lino, ivot Carstva Boijeg mnogo je stvarniji od mog ovdanjeg ivota. to Hrianin vie ivi unutarnjim ivotom, on se vie udaljuje od ovoga sveta i neprimetno se sve vie pribliava Carstvu Boijem. Zato njemu nije teko kada doe kraj, jer tada ta tanka koprena (izmeu ovog sveta i Carstva Boijeg - prim. prev.) jednostavno iezava. Tajna greha deluje odavno, no smatram da se delovanje te tajne u dananjoj istoriji kree u drugom pravcu. Jer zaista, setimo se koliko smo, ne tako davno, imali Muenika, i koliko ih ima ak i u ove nae dane. To pokazuje koliko jo uvek ima ivih Svetitelja. Ali, u poslednjim vremenima nee biti muenika, jer e bogoodstupnitvo biti strano". *** 69

Da li je teko iveti unutarnjim ivotom?', pitao sam starca. "Ne, ako ide pravim putem. U unutarnjem ivotu nema prave linije. ovek pada i ustaje. Niko ko tei uivanju neka ne oekuje da e zadobiti unutarnji mir. On uopte i ne zna ta je unutarnji mir. U svetu ima mnogo ljudi koji unaokolo hodaju kao ivi mrtvaci, koji i ne misle ni o emu drugom no samo o uivanju. Dok je mlad ili srednjih godina, ovek moe da sakrije svoje pravo 'Ja. Starac to ne moe. esto se zapanjimo kada se pred naim oima razotkrije neije pravo 'Ja'. Vano je da ovek izbegava da ponavlja iste padove bez obzira da li se radi o pijanenju, kockanju, neistoti ili neem slinom. Nae pokajanje slabi posle svakog naeg novog pada. Privikavamo se na svoje grehe i poinjemo da zaboravljamo Boansku Blagodat i, najpre, postajemo ravnoduni prema hrianskom ivotu, a potom u nama poinje da raste i otvoreno neprijateljstvo prema Bogu. Kada ovek zapadne u ovakvo stanje, on gubi sposobnost da prepozna svoje grehe i postaje pokvaren ovek. S druge strane, oni koji se zaista kaju, makar i iznova padali u isti greh, poinju najpre da oseaju ravnodunost prema tom grehu, a potom poinju i da ga mrze. Njima postepeno svi gresi poinju da bivaju odvratni i oni vremenom postaju Svetitelji Boiji. Svako je slobodan da se opredeli ili za pravi ili za lani put. Oni koji izaberu pravi put moraju da znaju da to se pre krene tim putem, to bolje. Teko je pobediti preanje navike. ovek se ne raa kao kriminalac i ubica. Kriminalci i ubice su se rodili kao i svi drugi, ali se nisu, od poetka, kajali za "lake" grehe, tako da su, na kraju, zavrili u najteim gresima. *** Starac Mihajlo mi je jednom prilikom dao list papira na kome je bilo napisano sledee: "Srea i nesrea, uspon i pad, zdravlje i bolest, slava i sramota, bogatstvo i siromatvo, e dolazi od Boga i sve se mora prihvatati kao takvo". Pogledao sam starca i rekao: "Ovo je tvrda hrana, oe". Starac mi odgovori: "Mnogi ljudi pogoeni nesreom postaju ili oajni, smatrajui da je sve izgubljeno, ili poinju da ropu, verujui da stradaju nepravedno. Istina je, naravno, da Bog upravlja naim ivotima na Svoj nain, koji je uvek najbolji za sve nas. Naa vera je uglavnom mrtva vera. A takvu veru imaju i demoni. Oni znaju da ima Boga, ali Mu se - i pored toga - protive. Uvek se seaj da su sve ivotne nevolje tu da bi nam pomogle da se oslobodimo od ovoga sveta. One nas, dakle, vode ka boljem ivotu. Vidi, dok ne steknemo mir uma ne moemo videti Boga. Sposobni smo da razumevamo prolost u granicama u kojima nam Bog doputa da je razumevamo, ali ne znamo ta da inimo sada i ta da planiramo za budunost. Ako nemamo duevni mir, to znai da iznutra jo uvek nismo dostigli stanje celovitosti, da smo zaslepljeni strastima koje nas onemoguavaju da sagledamo svet u njegovom istinskom svetlu. Kada zadobijemo unutarnji mir, tada su nae strasti savladane i mi moemo jasno da sagledavamo ko smo i kuda idemo. Vidi, nemogue je da budemo dobre sluge Boije i 70

da uspeno obraujemo Njegov vinograd, ukoliko prethodno ne zadobijemo unutarnji mir. Ljudi cene taj mir iznad svega, no oigledno je da ljudi taj mir ne mogu dobiti od onih koji ga sami nemaju. Sve te bezbrojne propovedi, knjige i vebe ne daju nikakvoga ploda zato to nisu izrasle iz tog unutarnjeg mira, sazrcanja i odricanja od sveta. Ali, kada stekne unutarnji mir, sve doe na svoje mesto, jer je tada Bog sa tobom. Jedino u tom dubokom unutarnjem miru moemo videti Boga i razumeti Njegovu volju". *** "Oe, kako da steknem unutarnji mir", pitah zatvornika Mihajla. On mi odgovori: "Kroz pokajniko dugotrpljenje i istu molitvu".

Novomuenici ruski Jerotej i Serafim

Sadraj Evo kratkog opisa ivota i stradanja monaha Serafima i njegovog bliskog prijatelja, episkopa Jeroteja. Oni su iveli u krvava vremena, kada je Ruski narod stradao pod udarima razornog i bogobornog komunistikog reima. Preko ezdeset miliona nevinih ljudi pobijeno je zbog svoje vere u Boga ivoga. Hriani su bili proglaeni za "narodne neprijatelje" i zverski istrebljivani. No, Crkva od Hristovoga vremena trpi progone i ti progoni se nastavljaju i danas. (Budui jeromonah) Serafim se rodio 1897. Atmosfera koja je vladala u njegovoj porodici bila je vrlo slina atmosferi koju je uveni ruski pisac Fjodor M. Dostojevski opisao u svom romanu "Braa Karamazovi". Serafimov otac je bio povran ovek, koji je od svoje mladosti vodio raspusan ivot, zbog ega je neprestano dolazio u sukob sa svojom suprugom, Serafi-movom majkom. To je dovodilo do neprijatnih scena, koje su itavu porodinu atmosferu inile teko podnosivom. Sve ovo je veoma potresalo izuzetno osetljivog deaka Serafima. On je shvatao da je njegov otac potpuni rob strasti. Budui da nije eleo da ivi na taj nain, Serafim je poeo da se bavi jaanjem svoje volje. Neko vreme se bavio jogom, ali ga to nije zadovoljilo. Kasnije je poeo da ita spise Svetih Otaca, koji su ga podstakli da pone da vodi strog nain ivota. Poeo je da spava na golom podu. esto je putovanja do Valaamskog manastira da bi tamo utolio e svoje bogoedne due. U meuvremenu, strani vetrovi revoluciJe odneli su u smrt Serafimovog oca i majku. U to vreme Serafim je sreo svog budueg bliskog prijatelja mladog episkopa Jeroteja. Episkop Jerotej je ubrzo rukopoloio Serafima za jeromonaha. Tako je Serafim zapoeo svoj kratki ivot sluge Boijeg. Bogoborna revolucija je u meuvremenu, sve vie dobijala na svom satanskom zamahu, ubijajui stotine hiljada vernika, svetenika, monaha i episkopa. Na jednom od svojih putovanja, otac Serafim je bio uhapen kao "narodni neprijatelj" i podvrgnut uobiajenom muenju kome je bogoborna komunistika vlast 71

podvrgavala Hriane Serafimo zdravlje je - to od muenja to od zatvorskih uslova bilo potpuno narueno te je dobio i tuberkulozu. Na kraju su ga pustili iz zatvora "da umre kod kue", to se ubrzo i desilo. Jeromonaha Serafima je, na samrtnoj postelji, njegov bliski prijatelj episkop Jerotej postrigao u veliku shimu, koja goedstavlja najvii stepen na lestvici monakog ushoenja ka savrenom hrianskom ivotu. Velikoshimnik Serafim je tmp samo pvadeset i est godnna kada se upokojio. Jedan njegov ooak na sledei nain opisuJe Jeromonaha Serafima: "Imao je duboke, tamnoplave oi, u kojima je sijao sjaj, koji nije bio od ovoga sveta. Serafimov bliski prijatelj, episkop Jerotej je bio prvi muenik Ruske katakombne Crkve, koji je postradao za istotu i slobodu Crkve Hristove. Episkop Jerotej je bio poznat i omiljen meu vernicima Njegova jednostavnost i njegovo odbijanje da se potini bezbonim komunistikim vlastima odveli su ga ka muenikom vencu. Maja 1928. izdao ga je jedan njegov "prijatelj", otkrivi vlastima Jerotejevo skrovite. Kada su boljevici doli da ga uhapse skupilo se mnogo ljudi koji su hteli da spree da episkop Jerotej bude uhapen. Meutim, oni koji su doli da likvidiraju ubili su ga na licu mesga, pucajui mu u glavu. Taj pucanj je oznaio poetak novog kruga gonjenja istinoljubaca Boijih.

ezdeset Svetenomuenika ruskih

Sadraj Pria koja sledi jeste svedoenje oevica o ezdeset ruskih Hriana-Novomuenika koji su postradali od bezbonih komunista, ostajui - i pred licem smrti - nepokolebivi u svojoj hrianskoj veri. Evo te prie: "Tridesetih godina proputovao sam itav Sibir kao lan naune ekspedicije. Put kojim smo se kretali nalazio se u potpunrj divljini u kojoj nije bilo naselja, osim konclogora. U brojnim konc-logorima irom Sibira vladao je stravini uas. Ljude su tukli, muili i ubijali bez ikakvog razloga. Bilo je to vreme tiranije ateistike sovjetske drave nad Rusijom. ivotni uslovi u logorima su bili uasni, u barakama je bilo od ezdeset do osamdeset ljudi, koji su spavali u dva reda drvenih kreveta. U sluaju da logora nije ispunio svoje dnevne dunosti, logorski straari su imali pravo da sa njim uine ta im je volja. Ljudi su masovno umirali od gladi i hladnoe. Bila je jasna i tiha no nad dolinom. Dok budem iv neu zaboraviti tu dolinu. Uvek u je se seati! alosno ljudsko jeanje nas je probudilo iz slatkog jutarnjeg sna. Skoili smo na noge i videli u daljini grupu ljudi, koja se kretala u naem prav-cu. Zbog bunja je bilo teko videti ta se tano dogaa. U grupi je bilo ezdeset logoraa. Kada su nam pri-li blie videli smo da su potpuno iznemogli od gladi i preteranog rada. Svaki je bio vezan konopcem oko grudi: vukli su saonice - saonice u julu! Na saonicama se nalazilo bure puno ljudskoga izmeta.

72

Tano smo uli ta je jedan od straara komandovao: Lezi dole i ne mrdaj!. Jama je ve bila iskopana. Tih ezdeset muenika su bili ruski svetenici. U tiho julsko jutro, jasno smo uli slabe glasove tih svetenika-novomuenika. Ubice su, na ivice jame, jednom po jednom sveteniku, govorile sledee: 'Kucnuo ti je sudnji as. Reci nam - ima li Boga ili ne?'. Svaki od tih Muenika odgo-varao je odluno i nepokolebivo: 'Da, ima Boga!'. Zauo se prvi pucanj. Sedeli smo u atorima, a srce je htelo da nam iskoi iz grudi... Zatim se zauo drugi, pa trei, etvrti, peti pucanj... Ubice su dovodile jednog po jednog sve-tenika na ivicu jame i postavljali sledee pitanje. Ima li Boga?. ezdeset puta se uo isti odgovor: 'Da, ima Boga!".

Jeromonah Gavrilo stradalnih Hrista radi

Sadraj Gavrilo se rodio u zemlji Gruziji, koja se nalazi blizu Crnoga mora i koja se doskora nalazila pod tiranskom vlau bogobornih komunista. Ono to sledi jeste kratak prikaz prog-ona, koje je monah Gavrilo istrpeo zbog Istine Boije. Taj progon se zbio u ovom veku, u naem vremenu. Desilo se to 1953, neposredno po Staljinovoj smrti. Gavrilo je tada bio mladi jeromonah. Na glavnom trgu u Tbilisiju (glavnom gradu Gruzije) odravao se skup na kome su gov-orili predstavnici vlasti. Iznad njih, na zidu zgrade, visili su, kao i obino, ogromni plakati sa portretima partijskih lidera, veliine dva sprata. U trenutku kada je skup dostigao svoj vrhunac, kada je itav trg bio prepun ljudi, a predstavnik gradske vlasti drao komemorativni govor, ogromni Staljinov portret je buknuo i za tili as nestao u plamenu. Monah Gavrilo je prethodno nekako uspeo da ue u vladinu zgradu, otvorio prozor, po-lio kerozinom poleinu tih ogromnih plakata i zapalio ih. Odmah zatim i Lenjinov portret je, takoe, nestao u plamenu. Ljudi na trgu su bili uasnuti: zavladao je opti muk, svi su pretrnuli od straha. Dok su plakati sa likovima partijskih lidera goreli, sa prozora na drugom spratu otac Gavrilo je, viui, odrao ovo slovo: Gospod je rekao - ne inite sebi idola, niti kakva lika... Nemojte imati drugih bogova! Ljudi, urazumite se! Narod ove zemlje je uvek bio hrianski narod. Zato se onda klanjate idolima? Isus Hristos je umro i trei dan vaskrsao iz mrtvih... A vai mrtvi idoli nikada nee vaskrsnuti. Oni su, ak, i za ivota ve bili mrtvi...". Bilo je jasno da mu se nije smelo dozvoliti da izrekne vie ni jednu jedinu re! Vrata vladine zgrade su bila iznutra zakljuana. (Monah Gavrilo je prethodno uspeo da se sakrije u potkrovlju zgrade, gde je ekao da skup pone). Brzo su ga skinuli sa prozora: dovezli su vatrogasna kola, popeli se preko protivpoarnih merdevina i epali ga. Kada su ga spustili na zemlju, rulja je - poruivi sve barikade - jurnula na njega. utirali su ga, udarali kundacima, tukli vatrogasnim crevima, urlajui: "Dokrajimo 73

vaku!". Svako iz te pomahnitale rulje je hteo da lino izgazi tog "neprijatelja naroda" i na taj nain izrazi svoju lojalnost (komunistikom reimu). Vatrogasci su Gavrila polumrtvog odneli sa trga. Glavni razlog to nije bio streljan na licu mesta jeste to to su mislili da je mrtav. Lice mu je bilo obliveno krvlju i ispovreivano do neprepoznativosti. Lobanja mu je naprsla i imao je sedamnaest preloma kostiju. Leao je bez svesti skoro mesec dana, lebdei izmeu ivota i smrti, ali nije umro. Posle nekoliko godina robije puten je iz zatvora i otiao kod svoje majke gde je, pogom, iveo nekoliko narednih godina. Javno su ga proglasili za ludaka. Niko nije hteo da mu da posao, niti da ga pusti u svoj dom da bi zaradio bar neto novca za ivot. Svi su ga znali i svi su ga se plaili. Ni on ni njegova majka nisu smeli po danu da se pojave na ulici, jer su znali da bi njihovi sugraani pustili pse na njih. Godinama su ga viali kako sedi na stepenicama crkve i prosi. Gavrilo je mnoge godine proiveo na ovaj nain, odbaen, naputen i omrznut od sviju, ali za sve to vreme nikada nije posustajao u svojoj veri. Povlaio se u rupu, koju je sam iskopao u jednoj steni i tu se esto molio sa suzama. Da sve ovo nije inio zbog svoje besmrtne ljubavi prema Bogu, on bi najverovat-nije poludeo. Mnogo godina poto je spalio portrete vrhovnih komunistikih bezbonika, starca Gavrila su pitali da im objasni smisao tog svog spaljivanja "idola". On je rekao sledee: "Oni su nainili idola i zahtevali od naroda da se klanja tom idolu. Taj idol je bio svojevrsni antihristovski simvol - slika oveka, tanije zveri, a oni su hteli da mu ukazuju poasti koje pripadaju samo Bogu. Nisam mogao da dopustim da se to i dalje ini". Kada se zavrilo vreme progona Hriana i kada je u srcima ljudi poela da se raa enja za duhovnim odgovorom na pitanje ovog krvavog sveta, mnogi su poeli da dolaze jeromonahu Gavrilu po duhovni savet. On je postao starac i duhovnik mnogim ljudima, ukljuujui tu i monahinje jednog enskog manastira u Gruziji. I upravo su stradanja kroz koja je proao i koja je istrpeo sa ljubavlju, bila ono to mu je otvorilo dveri Carstva Boijeg. Kroz stradanja koja je pretrpeo Istine Boije radi, Bog Istiniti je doao Svom slugi Gavrilu i otvorio mu dveri duhovnoga sveta. Evo nekoliko pouka starca Gavrila koje otkrivaju duhovnu snagu izniklu iz njegovog stradalnikog ivota i njegove samortvene ljubavi prema Istini Boijoj: "Sve loe u oveku je sluajnoga karaktera. Nikada ne preziri nikoga: ni kukavice, ni prljave, ni pijane, ni one koji najgore psuju. Ikona Boija (bogolikost) je sauvana u svima njima, u dubini njihovoga bia, i pored toga to je oni najee nisu ni svesni. Neprijatelj ovekov je taj koji kalja tu bogolikost i zatrpava je prljavtinom. Teko je videti Ikonu Boiju (bogolikost) u onima koji vam se rugaju, koji se javljaju u obliju zveri. Ali, ovek tim vie mora da ih saaljeva zato to su njihove due unakaene, moda ak i nepovratno, do stepena vene muke... O, kako je teko voleti svoje neprijatelje". Starac Gavrilo je mnogo stradao za veru hriansku i nastavlja da strada kao redak primer savremenog Hrianina, koji istrajava na putu Istine Boije bez obzira na cenu tog svog podviga.

74

Sveti Jovan angajski

Sadraj (Budui arhiepiskop) Jovan se rodio 1896. u jednom selu u junoj Rusiji. Tokom ranih revolucionarnih godina, Jovan je sa porodicom izbegao u Srbiju, gde je primio monaki postrig i ubrzo bio rukopoloen za jeromonaha. Jeromonah Jovan je u trideset i osmoj godini hiroton-isan za episkopa, naslednika Svetih Apostola, posle ega je poslat u Kinu, u grad angaj da bi pomogao ljudima koji su tamo stradahu. Videvi koliko je siroia u angaju, vladika Jovan je, gotovo ni iz ega, podigao sirotite. On je sakupljao bolesnu i izgladnelu decu po ulicama, mranim angajskim umezima i predgraima, hranio ih, oblaio i brinuo se o njima sa oinskom ljubavlju. Bilo je sluajeva da psi u angajskim predgraima rastrgnu novoroene, koje bi bilo baeno na ubrite. Jednom prilikom, vladika Jovan je, krenuvi u potragu za takvom stra-dalnom deicom, kupio flau rakije i krenuo u svoju hrabru potragu po opasnim ulicama angajskih predgraa. ovek koji je krenuo sa njim bio je potpuno zbunjen, jer mu nije bilo jasno zato je Jovan, monah, kupio flau rakije. Vladika Jovan se zaus-tavio ispred jedne naputene kue, uao unutra i pronaao novoroeno dete koje je plakalo na gomili ubreta. Kada je doao do deteta, uo je pijani glas kako mu preti iz mraka. Jovan je odmah krenuo ka pijancu i ponudio mu flau rakije u zamenu za dete. Vladika Jovan se te noi vratio u sirotite sa dvoje dece na rukama. Vladika Jovan je svoj tadanji ivot u toj meri posvetio sirotoj i odbaenoj deci da su ljudi govorili da se razapeo za svoje siroie. Jednom je jedan mali deak doao u sirotite takorei niotkuda. Dete je videlo kako su mu bezbonici ubili oca i majku, i na njegove oi ih iskasapili na komade. Deak je zbog ove traume izgubio mo govora. Izgledao je kao zverka uhvaena u zamku, koja se plai svakoga i veruje jo samo svojim zu-bima. Vladika Jovan je seo pored deaka, koji se jo uvek sav tresao od oka, zagrlio ga i rekao mu: "Znam da si izgubio oca, ali si sada natao novoga oca - mene". To je rekao sa takvom du-hovnom snagom da je deak briznuo u pla i odmah progovorio! Drugom prilikom, jedna od ena, koje su vladiki Jovanu pomagale oko siroia, popela se na zvonik usred noi. Bila je ledena i vetrovita zimska no. Kada je otvorila vrata zvonika ugledala je vladiku Jovana kako - smrzavajui se i drhtei na ledenom vetru - stoji sabran u dubokoj molitvi. On se podvizavao molei se, na ovaj nain, za svoje siroie. Dok je svet spavao, vladika Jovan se molio za spas itavog sveta, koji je stradao u stranim gresima. Posle mnogo godina sastradalnog ivota sa napaenim kineskim narodom, od arhiepiskopa Jovana zatraeno je da ode za Kaliforniju da bi tamo nastavno da izgrauje Pravoslavnu Crkvu. Uz mnogo potekoa, arhiepiskop Jovan je uspeo da iz angaja prebaci u San Francisko i sve svoje siroie. Samu sr vladikinog podvinitva inili su post i molitva. On je jeo samo jednom dnevno, negde oko 11 asova uvee, a esto nije jeo nita po itavih nedelju dana. Noi je 75

obino provodio na molitvi. Deavalo se da, tokom molitve, od iscrpljenosti padne bez svesti na pod i tako "ukrade" po par sati sna. No, i tada bi ujutru bilo dovoljno ga neko samo ovla dotakne po ramenima i on bi odmah ustajao, umivao se hladnom vodom i za nekoliko minuta izlazio iz svoje kelije, potpuno sve i oran. Uprkos negodovanju "vanih" crkvenih linosti arhiepiskop Jovan se esto igrao sa decom. On je vie voleo da bude sa decom nego sa tim i takvim "vanim" crkvenim linostima. Ukratko govorei, on nije mnogo mario za to to ljudi misle o njemu. Hodao je bos po kii i snegu, nije vodio rauna o svojoj dugoj sedoj kosi koja je uvek bila prljava, i nije nimalo brinuo o svom spoljanjem izgledu. On je brinuo za svoj unutarnji svet. Arhiepiskop Jovan je esto inio stvari koje su u oima sveta izgledale kao potpuna ludost. Nije nimalo mario za to ta ljudi misle o njemu, ve je iveo kao da nije od ovoga sveta. Jednom prilikom, na putu kroz Evropu, on je, u francsukom gradu Marseju, stao nasred jedne prometne ulice i poeo da slui pravoslavno opelo za mrtve. Ljudi su se okupili oko njega ne shvatajui ta se dogaa, a uskoro je stigla i policija koja je, potom, zaustavila saobraaj da bi vladika mogao da zavri zaupokojenu slubu. Kada su ga kasnije pitali zato je uinio taku udnu stvar, on je odgovorio da je na tom mestu na ulici ubijen jedan Hrianin[1] i da je on eleo da se ba na tom mestu pomoli za spas njegove due. Budui da je iveo kao onaj koji nije od ovoga sveta, arhiepiskop Jovan je ovima ija su srca bila ograniena samo na ovaj svet esto izgledao kao luckast, pa ak i potpuno lud ovek. Zbog svoje samortvene molitve i ljubavi prema Bogu i ljudima, Jovan je od Boga dobio dar prozorljivosti - sposobnosti da vidi u ljudska srca i due. esto je umeo da odgovori na neko pitanje pre nego to je ono uopte i bilo postavljeno. Bilo je ne malo sluajeva da je sa velike daljine umeo da oseti ono to je nekome preko potrebno i da tu potrebu, na neoekivan nain, i ispuni, zapanjujui sve ljude oko sebe. Jednom prilikom tokom rata u angaju, ena koja je poznavala vladiku Jovana nalazila se na samrti. udesni dogaaj se dogodio negde izmeu 10 i 11 asova nou. Napolju je besnela oluja sa jakim vetrom i kiom. Ta ena je, u predsmrtnoj agoniji, dozivala vladiku Jovana da doe i pomogne joj na samrti. Deurni doktor je doao eni i rekao joj da je to nemogue, budui da je tada napolju bio policijski as a da je bolnica te noi bila zakljuana. Ona je i pored toga nastavila da doziva vladiku Jovana. Meutim nije bilo naina da mu iko te noi prenese njenu poruku. A onda se, u gluvo doba noi, u vreme najee oluje, otvorie vrata bolnice i na njima se pojavi, sav mokar, vladika Jovan, i s vrata prie svojoj umiruoj prijateljici. Budui da je itav dogaaj imao u sebi neeg udesnog, ena nije bila sigurna da li joj se to stvarno deava. Vladika Jovan se blago osmehnu i tiho ree: "To sam stvarno ja!". ena tada pade u dubok san. Kada se, osamnaest asova kasnije, probudila oseala se sasvim dobro. To poboljanje je pripisala udesnoj poseti vladike Jovana, koja se zbila prethodne noi. Naravno, niko joj nije verovao, govorei da on, po takvoj noi, nije mogao doi do bolnice i 76

ui u nju jer su vrata bolnice bila zakljuana. Ona je tada pitala bolesnicu, koja je leala kraj nje da li je videla oca Jovana i bolesnica je potvrdila da je te noi, zaista, videla vladiku Jovana. Jo jedan udesni dogaaj zbio se dok je vladika Jovan boravio u Francuskoj. Pre nego to se neoekivano pojavio kod jedne svoje prijateljice, ona je sa prozora videla da se, ispred ulaznih vrata njene kue, nalazi udan predmet, koji joj je liio na komad cevi. Taman to je krenula da vidi o emu se radi, zaulo se zvono na ulaznim vratima. Otvorila je vrata i ugledala vladiku Jovana. Vladika je uao u kuu, proao kroz predsoblje, uao u salon i bez rei seo u fotelju. Vladika je utao i ona je utala, ne znajui ta da mu kae. Poto je tako posedeo nekih pet minuta, vladika ustade i ode iz kue. Ona je stajala zapanjena, ne shvatajui ta se dogodilo. Tada ponovo pogleda kroz prozor i vide pred svojom kuom policijski kamion i policajce kako neto rade. Jedan od policajca je veoma paljivo podigao upravo onaj predmet koji je ona sa prozora videla ispred svoje kue, stavio ga u kamion, koji je, potom, kreui se sporo, otiao niz ulicu. U to vreme u Parizu je bilo mnogo teoriristikih napada podmetnutim bombama i predmet, koji je ona videla pred svojom kuom, bio je ustvari - bomba! Kada je izala napolje i videla o emu se zapravo radi, shvatila je smisao tajanstvene posete vladike Jovana - on se tu pojavio utei da bi joj spasio ivot. Bog mu je otkrio ono to je trebalo da se desi. Kada je vladika Jovan ve bio u dubokoj starosti zbio se jo jedan udesni dogaaj koji je otkrio mnogo o njegovom unutarnjem ivotu. Da bi u tajnosti svog unutarnjeg sveta neometano optio sa Bogom, vladika Jovan je imao obiaj da se zatvori u oltar gde bi, iza zatvorenih carskih dveri provodio sate i sate na molitvi. Desilo se, jednom prilikom, da je neko od ljudi iz vladiine crkve, uavi u crkvu, video otvorene carske dveri i krenuo u oltar da neto pita vladiku Jovana. Kada je uao u oltar, skamenio se od zaprepaenja. Video je vladiku Jovana - malog oveka Boijeg - kako stoji u mraku, obasjan neovozemaljskom svetlou, pri emu vladiina stopala nisu doticala zemlju! Video je vladiku Jovana u nestvorenoj svetlosti, koja je predobraenje sveta koji e doi - Carstva Boijeg. Ovakvim udesnih dogaaja bilo je, zaista, bezbroj u ivotu vladike Jovana angajskog. Koliko su samo puta videli njegove molitvene suze, koliko je samo puta vladika Jovan spasao nekome ivot, koliko su samo puta ljudi bili svedoci strogosti njegovog podvinikog ivota i snage njegove besmrtne ljubavi prema Istini Boijoj. Vladika Jovan je ovaj svet napustio 1966. godine, a njegovo telo je - bez upotrebe ikakvih ljudskih sredstava za ouvanje - do danas ostalo netruleno. Vladika Jovan je kroz svoje stradalnitvo dostigao tako visok stepen istote i pravednosti da je Bog njegovoj svetoj dui darovao spasenje, a njegovom svetom telu - nepropadivost.

77

[1] Taj dogaaj se zbio pedesetih godina ovoga veka. Hrianin, za iju duu se Sveti Jovan

angajski tom prilikom molio, bio je Kralj Muenik Aleksandar I Ujedinitelj (Karaorevi), koji je, upravo na tom mestu, muki ubijen 9.oktobra 1934. godine (prim.prev.)

Monah Serafim Rouz borac Hristov u Americi

Sadraj (Budui monah) Serafim se rodio u tipinoj amerikoj porodici srednje klase u San Dijegu 1934. godine. Posle zavrene srednje kole poeo je da traga za istinom. Ne naavi je u drutvu u kome je odrastao, otpoeo je svoju istinotragateljsku pobunu. Odbacio je ameriko "hrianstvo", koje je smatrao ovosvetskim, raslabljenim i lanim, jer je smatrao da to i takvo "hrianstvo" Boga smeta u epruvetu. Zato se okrenuo knjigama ludog proroka Fridriha Niea, koje su ubrzo poele da razdiru njegovu duu paklenim trzajima. Pao je u potpuno oajanje, koje je kasnije opisivao kao ivi pakao. Oseao je da ne moe da se uklopi u moder svet, ak ni u svoju sopstvenu porodicu koja ga nije shvatala. Oseao se kao onaj koji je roen u pogreno vreme i na pogrenom mestu. Voleo je da se eta nou, pod ozvezdanim nebom, ali je oseao da nema niega to bi njegovom ivotu moglo dati smisao, da nema Boga, da nema niega. Poeo je da pije da bi umrtvio taj bol. Krenuo je stopama Deka Keruaka, jednog od osnivaa "bit generacije", oveka sa kojim se jednom prilikom i lino sreo. Po-tonji monah Serafim se u to vreme napijao i pijan posrtao po ulicama, urlajui na Boga da ga ostavi na miru. Jednom prili-kom, kada se napio na vrhu jedne planine podigao je pesnicu ka nebu, poeo da proklinje i izaziva Boga. Traio je od Boga da njega, Serafima, osudi na pakao. U oajanju u kome se nalazio, inilo mu se da bi mu vie vredelo ak i da bude osuen na venu muku, ako bi to bio nain na koji bi saznao da Boga ima, nego da ostane u stanju oajnike ravnodunosti, koja ga je unitavala. Serafim je razmiljao ovako: kada bi me Bog osudio na paklene muke onda bih - ako nita drugo bar u tom blaenom trenutku osude, osetio Boiji dodir i uverio se da je Bog oveku dostian! Mnogo godina kasnije monah Serafim pie: "Ateizam, istinski "egzistencijalni" ateizam, koji bukti mrnjom prema - spolja gledano - nepravednom ili nemi-losrdnom Bogu jeste jedna duhovna pojava. Takav ateizam je stvarni pokuaj ovekov da se uhvati u kotac sa Bogom, iji su putevi potpuno neobjasnivi, ak i najpobonijima. Pokazalo se da se takav pokuaj ne jednom zavrio u zaslepljujuem susretu sa Onim za Kojim stvarni ateista u stvari oajniki traga. Hristos je Onaj Koji dela u takvim duama. Antihrista ete uvek pre nai u duama liliputanskih klimoglavaca, kojima je Hristos samo na usnama, nego u duama velikih poricatelja. Nie je, nazvavi sebe antihristom, time ustvari pokazao svoju ogromnu e za Hristom... Serafim je potom otiao kod jednog od osnivaa andergraund-kulture pedesetih i ezdesetih, Alana Votsa i postao budistiki "boem" u San Francisku. Nauio je odlino kineski jezik da bi mogao da prouava Teo Te King i druge drevno-istonjake tekstove u originalu, nadajui se da e na taj nain ui u samu sr istonjake mudrosti. Ali, ni tu nije 78

uspeo da pronae punotu istine za kojom je toliko eznuo. Sve do ega je doao bilo je saznanje da budistika "nirvana" ne moe ispuniti enju njegove due. Serafim se, u svojoj potrazi za istinom, oslanjao na svoj ljudski um, ali taj ga je taj um stalno obmanjivao. Tragajui za istinom, kroz prouavanje drevnih religijskih tradicija, Se-rafim je, jednom prilikom, posetio i jednu pravoslavnu crkvu. Kasnije o toj poseti pie sledee: Godinama sam se u svojim traganjima zadovoljavao time to sam oseao da sam 'iznad svih tradicija', a istovremeno na neki nain veran svima njima... Kada sam, pak, prvi put uao u pravoslavnu crkvu, osetio sam da mi se dogodilo neto to nisam nikada pre toga osetio ni u jednom budistikom ili istonjakom hramu. Ne-to mi je u srcu reklo da sam doao u svoj dom, da je moje traganje zavreno. Nisam shvatio ta to znai... Kada sam poeo da upoznajem Pravoslavlje i Pravoslavce, nova misao je poela da obuzima moj um: da istina nije nikakva apstraktna ideja, za kojom se traga umom i koja se saznaje umom, ve da je istina - lina, tavie da je istina - Linost, za kojom tragamo i koju volimo svim svojim srcem. Eto kako sam sreo Hrista". Serafim je ubrzo postao pravoslavni Hrianin, a u njegovom srcu se samo jo vie pojaala odbojnost prema zlu modernoga sveta. Serafim je znao da kao Hrianin nema vie emu da se nada od ovoga sveta: jedina njegova elja je bila da se to vie udalji od tog i takvog sveta. Serafim je eznuo za podvinikom verom, koja se odrie svih zemaljskih elja i lagodnosti, i traga za iskupljenjem kroz dugotrpeljivo podnoenje stradanja na zemlji. U svom asopisu otac Serafim pie: "Mi koji bi trebalo da budemo Hriani, ne treba da oekujemo nita drugo nego da budemo razapeti (u ovom svetu). U ovom svetu mi moramo biti razapeti, jer Hristovo Carstvo nije od ovoga sveta, i svet ga zato ne moe prihva-titi, ni za jedan jedini as. Svet moe da prihvati samo antihrista: danas ili u bilo kom drugom trenutku". Pre nego to je pronaao Istinu Boiju, Serafim je stradao, jer nije znao Istinu Boiju, a sada kada ju je pronaao, on je poeo da strada za Istinu Boiju. On je do kraja ivota iveo za tu Istinu, podviniki se odriui sebe da bi drugi-ma mogao da preda tu Istinu. Zajedno sa Germanom, mladim pravoslavnim Rusom, Serafim je osnovao Bratstvo Svetog Germana, koje je nazvao po Svetom Germanu Aljaskom - misionaru Pravoslavlja u Americi. Namera im je bila da jednoga dana osnuju manastir na Sprus Ajlendu onako kako je to prorokovao Sveti German Aljaski. Serafim i German su poeli da ive za ideju, koju je Sveti German doneo u Ameriku dva veka pre toga. Dva prijatelja su ivela u San Francisku, gde im je duhovnik bio sveti vladika Jovan angajski. Zahvaljujui nje-govim molitvama i blagoslovu, dva prijatelja su zapoela rad svog misionarskog bratstva. Otvorili su knjiaru i poeli da prevode na engleski, dotad neprevedene, drevne svetootake tekstove. Uspeli su da nabave jednu polovnu tamparsku mainu na runi pogon i poeli da tampaju te duhovno mone spise. Nadahnue za svoj nesebini rad crpli su iz ivota hrianskih Svetitelja kao to su bili Sveti Antonije Egipatski, Sveti Pajsije, Sveta Ksenija Peterburka i njihov savremenik Sveti arhiepiskop Jovan angajski. 79

Arhiepiskop Jovan je, pre svog upokojenja, prorekao da e u Kaliforniji izniknuti misionarski manastir. Ove njegove rei su se pokazale kao istinsko prorotvo. Serafimu i Germanu je bilo dosta velegrada i ovoga sveta, te su kupili neto zemlje u divljini Severne Kalifornije, blizu grada Platine, gde su preselili svoju tampariju. Poeli su da ive kao pustinjski podviiici drevnih hri-anskih vremena. iveli su bez tekue vode, telefona i struje. Sami su sagradili svoje stanite i iveli sa medvedima, slepim mievima i zvearkama. Serafim i German su 1970. postali monasi, umrevi tako zanavek za ovaj svet. Podvizavajui se kao monah u divljini, Serafim je sve vie duhovno uzrastao. On jednom prilikom pie: "Grad je za one koji su prazni i zato grad izgoni iz sebe one koji su puni. Pustinja uva one koji su puni i omoguava im da uzrastaju". Podvizavajui se u divljini, daleko od vreve ovoga sveta, Serafim i German su se, kao jedna dua, rtvovali za svoj sveti cilj - da drevno, apostolsko i neovosvetsko Hrianstvo zaivi i u Americi. Zato su osnovali pravoslavni misionarski manastir i time ispunili prorotvo arhiepiskopa Jovana. Monah Serafim je, uz svetlost svee, u svojoj maloj keliji napisao mnoge knjige o duhovnom stanju savremenoga sveta i preveo mnoge drevne hrianske spise o duhovnom ivotu na engleski jezik. U pravoslavnim zemljama koje su se u to vreme na-lazile iza Tvozdene zavese", njegovi spisi o stanju modernoga oveka, o smislu stradanja i dui posle smrti izvrili su ogro-man uticaj na milione ljudi. Njegovi spisi su, u pravoslavnim zemljama pod komunistikom okupacijom, tajno prevoeni, umnoavani na pisaim mainama i rasturani ilegalnim kanalima. ovek je mogao vrlo loe da proe ako bi kod njega bila pronaena neka od knjiga oca Serafima, da ne govorimo o tome ta bi mu se desilo ako bi se otkrilo da ih pomno ita i ivi po njima. Pouke monaha Serafima o novom katakombnom Hrianstvu, o stradanju za Istinu i progonima, koje Hriani moraju da pretrpe u ovom svetu, duboko su potresale due Hriana koji su trpeli teror bezbonike komunistike drave. Ali, njegove pouke se ne odnose samo na njih, ve estoko raskrin-kavaju i sve one Hriane koji su zadovoljni ovim svetom i njegovim institucijama. Evo svedoenje jednog studenta koji je sreo oca Serafima na svom koledu 1982. Ubrzo posle susreta sa ocem Sera-fimom, ovaj mladi se pridruio Serafimovom bratstvu i postao monah. "Sreo sam oca Serafima godinu i po dana pre njegovog upokojenja. I ja sam, poput njega, tragao za istinom kroz pro-uavanje istonjakih religija, ali sam nalazio samo oaj. Jednoga dana otac Serafim je doao u na koled. Dovezao se u rasklimatanom kamionetu. Pojavio se u svojoj iznoenoj crnoj rasi, sa dugom kosom i veoma dugom posedelom bradom. Kasnije sam saznao da se nije okupao od dana kada je postao monah. Bio je prava slika potpunoga siromatva. Sledee ega se seam jeste da se etam sa ocem Sera-imom kroz koled. Svi gledaju u njega, a on koraa tako prirodno kao da se nalazi kod svoje kue. Otac Serafim je, usred tog progresivnog koleda, izgledao kao neko ko je vremeplovom upravo doleteo iz egipatske pustinje etvrtoga veka. Otac Serafim je uao u uionicu i odrao predavanje na temu "Znaci dolaska kraja sveta". Video sam da je bar jednako obrazovan, ako ne i 80

obrazovaniji od mojih profesora, a opet bilo je jasno da je ovek koji je doao iz divljine. Tek kasnije sam saznao da je otac Serafim, kao profesor, jedno vreme predavao kineski jezik na Berkliju. Ono to me je najvie zapanjilo kod oca Serafima bilo je to to se taj ovek oigledno i potpuno rtvovao za Boga. On nije bio univerzitetski profesor koji zarauje puno novca, niti je, pak, bio, religijski lider koji udi za vlau nad ljudskim duama. On je bio jednostavni monah koji je, iznad svega, eznuo za Istinom. Znao sam da bi on i umro za Istinu, jer je za nju ve sada umirao. [1] U najveem zamahu svog spisateljskog i prevodilakog rada, otac Serafim se iznenada smrtno razboleo. Jedne veeri, posle izuzetno napornog dana, otac German je otiao kod oca Serafima koji je leao u svojoj keliji. Otac German je poeo da se jada, govorei o tome kako se oni toliko trude da ire Pravoslavlje a kako niko za to ne mari. Otac German se ovako jadao: "Nema nikoga da mi pomogne", a videvi loe stanje u kome se nalazio otac Serafim, ree i ovo: "Nemam vie ak ni tebe". Otac Serafim pridie glavu i proaputa: "Imae me u Carstvu Boijem". Dola je 1982. godina i ivot oca Serafima se sasvim pribliio svojoj zemaljskoj konini. Njegovi dani su bili na izmaku. Otac German je doao ocu Serafimu, koji je u muka-ma umirao u bolnikoj postelji i zatraio od njega doputenje i blagoslov da osnuje manastir na ostrvu Svetog Germana na Aljasci, to je bio njihov zajedniki ivotni cilj. Otac Serafim je, kroz samrtne bolove, radosno proaputao: "Bog neka te blagoslovi...". Otac Serafim se ubrzo i upokojio, ostavivi svog prijatelja samog. Serafimova celoivotna potraga za Istinom Boijom poela je i trajala kroz stradanje, a zavrila se ulaskom u veni ivot i Carstvo Boije.

[1] Ovo svedoenje smo dobili od oca Damaskin Kristensena, koji je napisao biografiju oca

Serafima pod naslovom Ne od ovoga sveta.

Novoomuenik ruski Nestor branitelj Svetih Ikona

Sadraj Nestor Savuk se rodio 1960. na Krimu, u Junoj Rusiji. Nikada nije imao ba neki naroito blizak odnos sa svo-jom porodicom. Kao mladi troio je svoju energiju kroz rvanje, boks i borilake vetine. Posedovao je izotrenu svest, kojom se izdvajao od svojih vrnjaka. Nestor je, takoe, bio umetnika dua, imao je dara za slikanje. Kada je imao neto preko dvadeset godina otputovao je za Odesu da bi tamo radio kao pomonik kod majstora, koji su slikali freske. U Odesi se sprijateljio sa starijim umetnicima, koji su ga nadahnjivali svojim priama o pravednicima i pravednicama Boijim koji su svojim hrabrim podvizima proslavljali Boga u ruskim manastirima preko hiljadu godina. Poetkom osamdesetih, Rusija se ve sedmu deceniju nalazila pod komunistikom okupacijom tako da su mnogi Rusi, u manjoj ili veoj meri, zaboravili svoju pravoslavnu hriansku veru. Nestor je, tih dana u Odesi, osetio kako mu se u srcu razbuktava neki tajanstveni 81

oganj. Osetio je u sebi enju da na-pusti svu tatinu ovoga sveta i da se vrati svojim drevnim hrianskim korenima. Donevi odluku da sav svoj ivot posveti Bogu, Nestor naputa Odesu i odlazi u drevni Poajevski manastir iz XIII veka. Tu Nestor primi monaki postrig i trudoljubivo zapoe svoj monaki put. Voen Boijom Rukom, Nestor u manastiru srete dvojicu svojih davno "nestalih" deda-ujaka. Jedan je bio oenjeni svetenik koji je iveo sa porodicom u obli-njem gradu, a drugi je bio veoma potovani starac, koji je na-aleko bio poznat po svom pravednom ivotu. U tadanjoj Rusiji pod komunistikom okupacijom ma-nastirima je upravljala bezbonika vlast. Bezbonika drava je zahtevala da svi monasi budu zvanino registrovani. Nestor je, kao estoki protivnik komunistikog bezbonitva, odbio da se registruje. Sredinom osamdesetih, Poajevski manastir se naao pod udarom bezbonikih vlasti. Neki monasi su oterani u konc-logore, dok su drugi jednostavno "nestali". Budui da nije bio registrovan kod drave, monah Nestor je znao da postoji mogunost da bude baen u tamnicu ili, ak, ubijen ako ga bezbonike vlasti otkriju neprijavljenog u manastiru. On je nastavljao svoju duhovnu borbu, krijui se kao "ilegalni" monah i ivei u gotovo ratnim uslovima. Mladi monah Nestor je zbog svoje nepokolebive i hrabre due ubrzo bio rukopoloen za jeromonaha. Posle nekog vremena, uslovi u Poajevskom manastiru su postali tako nepodnosivi da je veina monaha ili otila iz manastira, ili oterana u konc-logore, ili ubijena. Ne znajui ta da ini, jeromonah Nestor se obratio svom duhovniku, starcu Jovanu Krestjankinu. Ovaj posavetova Nestora da ode u zabaeno selo po imenu arki. Posluavi starev savet kao glas Boiji, Nestor se zaputi na dalek put preko ogromnih prostranstava ruske provincije. Posle dugog putovanja, Nestor stie u arki. Selo arki se nalazi u potpunoj divljini i put koji vodi do njega se vei deo godine nalazi pod vodom, tako da se u arki moe ui samo tokom letnjih meseci. U arkom je, u vreme Nestorovog dolaska, bilo samo jo nekoliko Hriana. im je stigao u to zabaeno selo, izgubljeno u ruskoj divljini, Nestor je otiao pravo do crkve u kojoj je trebalo da slui kao svetenik. Bila je to stara i oteena crkva, ali puna drevnih ikona. Ikone su bile te koje su podstakle mladoga Nestora da se opredeli za podviniki ivot, a - kako e se kasnije pokazati - ikonoljubac Nestor je mueniki postradao, titei upravo ikone Hristove i ikone Svetitelja Boijih. Od trenutka kada je postao monah, njegovo srce je buktalo za Hrista i Carstvo Boije, koje predobraeno sija sa ikona. Nestor je ikone Hristove doivljavao kao pravi Hrianin. On u njima nije video samo drvo i boju, ve je njegovo - verom preobraeno - srce, gledajui ikone, sazercavalo u njima veno Carstvo Boije. On je znao da shvatiti tajnu ikone Hristove znai shvatiti tajnu Ovaploenja Boijeg. Jednom davno, dvojica pravednih jurodivaca Hrista radi postradahu mueniki u arkovskoj crkvi. Pre nego to su bili ubijeni izrekli su prorotvo da e "svetenik koji u toj crkvi bude sluio do kraja - biti spasen". Nestor nije znao za to prorotvo, ali je otprve osetio mistiku atmosferu drevne arkovske crkve, zavoleo je svim svojim srcem i poeleo da u njoj ostane do kraja ivota. Kao i veinu onih koji idu putem pravednikim i Nestora su ekala stradanja. Policija ga je upozoravala na opa-snost koja preti od kradljivaca ikona - mafijaa iz Odese, koji su organizovano 82

krali ikone iz seoskih crkava i prodavali ih na crnom tritu za velike pare. Gotovo sve crkve u toj oblasti su bile opljakane. S druge strane, otac Nestor je imao probleme sa lokalnim huliganima koji su ga maltretirali zbog toga to je svetenik. Jednoga dana, otac Nestor je krenuo na put, trudei se, kao to je to uvek inio, da bude to je mogue manje zapaen. Otiao je do autobuske stanice nosei u tani neka vana doku-menta. Na stanici su mu prila tri pijana mladia i poela da ga vreaju. "Pokai nam tvoj krst", zaikavali su ga, pokuavajui da mu raskopaju kaput i dou do naprsnog krsta. Otac Nestor ih je odgurnuo, jer nije mogao da dopusti da se kosnu njegovog naprsnog krsta. Ne znajui da je otac Nestor vet u borilakim vetinama, mladii krenue u napad. Meutim, otac Nestor lako odbi njihov napad, a ta njegova odbrana je vie liila na igru nego na borbu. U trenutku kada se sagnuo da sa zemlje podigne dokumenta koja su mu ispala iz ruke dok se branio, jedan od mladia ga udari pesnicom u lice. Ubrzo je stigla i policija koja je pohvatala pijane mladie. Meutim, otac Nestor je zamolio policajce da puste mladie. On nije zaboravio da je ne tako davno i on sam prolazio kroz krajnosti buntovnike mladosti. Mesec dana kasnije ti isti mladii su doli kod oca Nestora i izvinili mu se. Posle razgovora sa ocem Nestorom, jedan od te trojice mladia, po imenu Andrej, odluio je da se pridru-i ocu Nestoru, preselio se u njegovu kuu i poeo da ivi po-dvinikim nainom ivota. Otac Nestor je svojim mladalakim poletom i hri-anskom revnou uneo ivost u ivot zabaenog arkog. On je, takoe, opsluivao nekoliko crkava u toj oblasti, pomaui svima kojima je pomo bila potrebna, kako Hrianima tako i nehrianima. Mladi otac Nestor je svojim primerom u duama tamonjih Rusa obnavljao seanje na drevne hrianske korene Ruskoga naroda. Pored svog nesebinog rada za blinje, Nestor je vodio strog molitveni ivot. Poto bi preko dana putujui obiao svoju duhovnu decu, otac Nestor bi se nou vraao peice kui. Nije voleo da se vozi kolima, a te none etnje su bile jedino vreme koje je mogao da odvoji za sebe. ak i zimi, otac Nestor je po snegu peaio vie od dvadeset kilometara da bi stigao kui. To su bili trenuci u kojima je mogao da bude nasamo sa Bogom: peaio je i za to vreme se pogruavao u molitvu... Kada bi stigao kui, nastavljao bi sa svojim strogim molitvenim pravilom, koje se sastojalo od viesatnog pevanja drevnih crkvenih pesama i molitvenog kleanja sa suzama. Posle nekog vremena, otac Nestor je otputovao za Abhaziju,[1] u kojoj je besneo rat, da bi pomagao tamonjim stradalnicima i meu njima irio svetlost i istinu Hristovu. ivei u ratnim uslovima, otac Nestor je ubrzano duhovno sazrevao i u njemu je poela da se raa elja da i sam podnese najveu hriansku rtvu - da mueniki postrada za svoju veru u Hrista. Znajui da je u neprijateljskoj zemlji Abhaziji, Pravoslavnom Rusu smrt uvek blizu, otac Nestor je odluio da tamo i ostane. Meutim, njegov duhovnik mu je iz Rusije poruio da se vrati u arki, govorei: "Da li majka naputa svoju sopstvenu decu da bi odgajala tuu?". Nestor je shvatio da mora da se vrati svojoj duhovnoj deci. Po povratku u Rusiju, otac Nestor se suoio sa jo veim tekoama, pa ak i sa progonom. Njegova crkva je nekoliko puta bila opljakana, jednom je ak bio podmetnut i poar, a i on sam je mnogo puta stradao od zavisti i zlosti svojih metana. Otac Nestor se, nekom prilikom, jednom svom prijatelju poverio da su mu najvie muka zadali upravo oni kojima je najvie pruio. 83

1993. godine su ubijena tri monaha u uvenom Optinskom manastiru koji se nalazi u centralnoj Rusiji. Optina pu-stinja je u XIX veku bila duhovna prestonica pravoslavne Rusije, nadaleko poznata po itavom nizu staraca, koji je poinjao od Svetog Pajsija Velikovskog. Bezbrojni ljudi - ukljuujui tu i Dostojevskog, Tolstoja i druge poznate Ruse - dolazili su u Optinski manastir da bi uli pouke velikih staraca. Tri optinska monaha izbodena su na smrt u noi Vaskrsenja Hristovog 1993, i to za vreme vaskrnjeg bogosluenja. Autopsija je pokazala da se, po svoj prilici, radilo o ritualnom ubistvu: svoj trojici je bio prerezan grkljan, a tela su im bila izbodena po satanistikom obrascu. Policija je na manastir-skom imanju pronala okrvavljeni no na ijem seivu je bio urezan satanistiki broj 666. Kasnije je uhapen ovek koji je priznao da je poinio ta ubistva, i da su ona bila deo satanistikog kulta, kao i da je ubistvo poinio sa namerom da ubije tro-jicu najboljih monaha u manastiru. Otac Nestor je esto govorio o tim optinskim novomu-enicima sa velikim potovanjem i bilo je jasno da i on sam arko eli da krene njihovim stopama, da i sam postrada mue-nikom smru za Hrista. Jedan Nestorov prijatelj je pokuao da ga posavetuje da bi moda, ipak, bilo korisnije da dugotrpeljivo istrajava na putu beskrajnih ivotnih nevolja. Na ovo mu je otac Nestor odgovorio: "Prijatelju moj, imam arku elju da primim mueniki venac zato to sam u mladosti vodio rav ivot i iveo samo za sebe. Kako da uzvratim Gospodu za sve ono to mi je darovao?". Prijatelj ga je upozorio: "Suvie je smelo eleti muenitvo, mora da bude spreman na dugotrpljenje". Otac Nestor mu je opet odgovorio: "Znam da jeste, no moliu se Bogu za muenitvo, i moda u uspeti da to i izmolim od Njega". Nestor je sav buktao ognjem vere koja nadilazi ovaj svet. On smrt nije smatrao krajem, ve poetkom istinskog ivota. Njegova vera je bila ognjena i on se sve vie molio Bogu da mu podari stradanje, pa ak i smrt, ali ne kao bekstvo od ovoga sveta, ve kao mistiko saraspee raspetom Hristu. Nestorova crkva je u meuvremenu ponovo bila opljakana. Ovoga puta je ocu Nestoru, zaista, prekipelo - njegova sirota crkva se opet nala na udaru pljakaa. Morao je da uini neto. Izaavi iz crkve, ugledao je na snegu tragove automobilskih guma koji su vodili do puta to je zamicao u umu. Poeo je da sledi te tragove. Posle nekog vremena u daljini je ugledao parkirana kola. Da ga pljakai ne bi prepoznali kao monaha, otac Nestor je skinuo kamilavku i rasu, i krenuo ka parkiranim kolima, teturajui se i viui kao pijanac. Pljaka je odmah iskoio iz kola i napao oca Nestora. Jo jednom je ocu Nestoru dobro dolo poznavanje borilakih vetina, ta-ko da je uspeno odbio kriminalev napad i, u meuvremenu, uspeo da zapamti broj registarskih tablica banditovih kola. Policija je potom uhapsila pljakae i vratila ikone u crkvu. Ubrzo su do oca Nestora doprle glasine da e ga mafija ubiti ukoliko pokrene tubu protiv pljakaa. Njegovi bliski prijatelji su ga nagovarali da odustane od tube. Otac Nestor je otiao do pljakaa koji ga je napao i pitao ga: "Zato si op ljakao crkvu?". Pljaka mu je odgovorio: "Zbog novca". Otac Nestor ga je potom pitao: "Da li ti je ao to si oplja-kao crkvu crkvu?". Meutim, pljaka mu je bez trunke grie savesti odgovorio: "Ne kajem se ja ni zbog ega". Otac Nestor je znao da mora da zauzme vrt stav prema mafiji. On je bio svestan da ne sme da dopusti da ga mafija zaplai, jer bi to bilo na tetu njegove sirote crkve. Jednom od onih koji su pokuali da ga odgovore od pokretanja tube, otac Nestor je odgovorio: 84

"Da su oni moji lini neprijatelji ja bih im oprostio, meutim ti ljudi su neprijatelji Hriana i Boga. Oni se ne kaju za zla koja su poinili. Ne mogu da ih pustim tek tako". Usledilo je nekoliko pokuaja atentata na oca Nesto-ra, u kojima je on za dlaku izbegao smrt. Krae ikona su uestale u itavoj oblasti. Svaka crkva u okolini bila je opljakana bar jedanput. Otac Nestor je poeo nou da dri strau kod svoje crkve. Ali, mafija vie nije htela ikone, ona je sada traila ivot oca Nestora. Jedne noi otac Nestor je uo lupanje na vratima svog doma. Otvorio vrata i naao se oi u oi sa banditom, koji mu je uperio pitolj u glavu. Meutim, nije se uplaio, ve je neustraivo pogledao razbojnike u oi, okrenuo se, uao u svoj dom i zakljuao vrata. Razbojnici su poeli da lome prozore. Otac Nestor je zgrabio signalni pitolj i ispalio nekoliko hitaca da bi ih zaplaio. Meutim, razbojnici - znajui da je Nestor monah i svetenik i da nee pucati u njih poee da upadaju u kuu kroz polomljene prozore. Otac Nestor je utrao, potom, u svoju sobu i zakljuao vrata za sobom, i kroz drugi prozor je, na brzinu, povezao nekom krpom i otrao u mrak. Trao je kroz no, a njegova krv je kapala po zemlji - istoj onoj zemlji na koju e se ubrzo proliti i njegova muenika krv. Znajui da mu svaki dan moe biti poslednji, otac Nestor je udvostruio svoj misionarski rad. Jedan njegov bliski prijatelj se sea: "Svakome je davao celoga sebe. I svi su priticali k njemu. U nekim trenucima mu je bilo veoma teko. On bi se tada zatvarao u kuu, postio i molio se po dva-tri dana. To je bio nain na koji se okrepljivao. Poslednje godine ivota, postao je tako dubok... Iz njega je izbijala neka dublja jednostavnost, koja dolazi od pouzdanja u Boga. Nije se plaio nikoga. Bio je neobian ovek koji se sav predao volji Boijoj. Bio je neustraiv". Otac Nestor je, jo za ivota, proao kroz zid koji razdvaja Boga i oveka, i Bog je postao iva sila u njemu. Jedan bliski Nestorov prijatelj se prisea svog poslednjeg razgovora sa potonjim novomuenikom Nestorom: "Razgovarali smo o ne-prijateljima Crkve. Otac Nestor mi ree: 'Zato da ih se plaimo?. Ja mu rekoh: 'Ali, ti opaki pljakai haraju na sve strane!1. On mi tiho odgovori: 'U svemu neka bude volja Boija. Postradati za Hrista je najvea radost!'. Govorio je o duhovnom ratu koji se vodiudananjem svetu... Bioje ve spreman za smrt". *** 31. decembra 1993. jeromonah Nestor je pronaen mrtav ispod prozora svoje kue, prerezanog grkljana i sav izboden noem. Metani veruju da se nije radilo samo o pukoj osveti, ve o stratekom potezu u duhovnom ratu koje se danas irom sveta vodi protiv Crkve Hristove. No, to sile tame postaju sve jae, to postaje i vidivija svetlost Hristova. ivot i smrt jeromonaha Nestora nisu poraz, ve pobeda pravde Boije. Muenitvo za Istinu Boiju je najvie ljudsko iskustvo. Jeromonah Nestor je otiao iz ovog zemaljskog ivota u svojoj trideset i treoj godini: toliko godina je imao i Gospod Isus Hristos kada je bio razapet.

85

[1] Abhazija je oblast u Gruziji. A Gruzija je zemlja koja se danas granii sa Junom Rusijom, a

ranije je bila deo Sovjetskog Saveza.

Hrianska pobuna poslednja istinska pobuna

Sadraj Od dana kada se Bog ovaplotio i bio raspet pa sve do danas, "Carstvo Nebesko s naporom se uzima i podvinici ga zadobijaju" (Mt. 11, 12). Odgovor na pitanje "Zato?" otkriven je i sada moramo da zadobijamo Carstvo Nebesko sa naporom: u veri, nadi i ljubavi. Danas je vreme za hriansku pobunu - poslednju istinsku pobunu. Mi vie nismo deca ovekovog rata protiv Boga, zato to sada znamo put, istinu i ivot. U naim srcima je zavren taj strani ovekov rat protiv Boga. U nama vie nema nasilja, ve je ostala samo sila odlunosti nae volje da ivimo i umiremo za Istinu Boiju. Sada poinje naa nevidiva borba. To je borba protiv strasti i poroka u nama, koja e trajati do kraja ivota. To je rat protiv greha iji je cilj zadobijanje vrlina. Ova nevidiva borba zapoinje i zavrava kao hrianska pobuna - poslednja istinska pobuna. Odvajanje od ovoga sveta jeste prvi korak te hrian-ske pobune na putu ka istinskoj slobodi, a klju koji otkljuava vrata tog puta jeste asketizam (podvinitvo). Asketizam je praksa zadobijanja vrlina kroz duhovni i fiziki podvig: post, molitvu, bdenje, tihovanje i odricanje. Sutina hrianskoga podviga je u odricanju od ovog prolaznog sveta i njegovih ui-vanja sa ciljem zadobijanja venog mira drugoga sveta - mira Carstva Boijeg. Ta hrianska pobuna protiv ovog sveta zapoinje na popritu naeg srca, nae due i naeg tela i upravo ona predstavlja jedini izvor istinske slobode ovekove. [1] Da bismo shvatili ta je to hrianska pobuna kao poslednja istinska pobuna, moramo najpre da nauimo ta su te-lo i dua, ta su ula, ta su strasti a ta vrline, ta je molitva i ta je stradanje. Poeemo od onoga to se tie same ljudske egzistencije. Dva su osnovna vida ljudskoga ivota - telesni i duevni. Oba ova vida funkcioniu u skladu sa ovekovom voljom. Telo je ono ime se izraava dua, a dua je ono ime telo ivi. Ako elimo da nae odvajanje od sveta bude uspeno onda ono mora biti i na duevnom i na telesnom planu. ivot tela je u zajednikom radu razliitih organa, od kojih svaki ponaosob vri svoju pojedinanu funkciju, koja je neophodna za ukupni ivot tela. Postoje tri osnovna sistema: sistem za varenje, miino-skeletni sistem i nervni sistem. Kada ovi sistemi funkcioniu pravilno i u meusobnoj vezi, telo je zdravo i ivot nije ugroen, ali kada se taj poredak poremeti, telo se razboljeva i ivot biva ugroen. Ovo pravilo vai i za duu. ivot due se sastoji od tri dela: uma, volje i srca, odnosno duha. Um obuhvata mentalni ivot ovekov i ovekovo miljenje. im ula neto opaze, um sa svojim miljenjem i pamenjem poinje da funkcionie. Nita ne moe da ue u duu bez miljenja i pamenja. Ako neega nema u pamenju, ovek nije u stanju da ga zamilja, niti da o 86

njemu razmilja. Misli nikada ne dolaze direktno iz due. Misao u duu uvek dolazi spolja i deluje u skladu sa zakonima due. Drugi deo due jeste volja, najvei dar koji nam je Bog darovao. Obdareni darom slobodne volje mi donosimo najsudbinskiju odluku: da li emo verovati u Boga ili emo verovati u Nita. I kao to telo moe da umre i da se raspadne, tako moe i dua. To se deava kada ovek svojom slobodnom voljom odlui da odbaci Boga. U toj i takvoj potpunoj slobodi ovek je u poetku, svojim grehopadom, sam sebe bacio u lance palosti i do danas, okovan u te lance, jo uvek traga za slobodom. Zato je sloboda savren, ali zastraujui dar. Trei deo due jeste srce ili sredite ovekovog bia. Ono se jo naziva i duh (najvii aspekt due). Nije sluajno to je duhu, takoe, dato i ime - srce, jer taj telesni organ predstavlja sredite ovekovog tela. Duh ili srce jeste ona sila koja dolazi od Boga, koja poznaje Boga, koja traga za Bogom i je-dino u Njemu nalazi sebi pokoja. Duh ovekov najunutarnjijim duhovnim oseanjem osea da je poreklom od Boga, osea da potpu-no zavisi od Boga i i da ima obavezu da ugodi Bogu u svemu, i ivi samo za Njega, i samo Njim. Jo tananije projave srca (duha) jesu strah Boiji, savest i bogoenjivost. Strah Boiji: Svi ljudi, bez obzira na to u kojoj su meri poboni, znaju da postoji Bog - Koji je stvorio sve, kao i da svi zavisimo od Njega. To je ona prirodna vera koja je utisnuta u srce svakoga oveka. Savest: Moderno miljenje o savesti jeste da je ona ustvari jedan zastareli i drutveno uslovljeni element u oveku, koji treba to pre unititi. Rei ovo znai rei da treba nemilosrdno da ubijemo sopstvenu duu, jer savest je glas Boiji u naem srcu, glas krji nam neujno otkriva ta je dobro a ta zlo i ta je ugodno Bogu a ta nije. U ovim alosnim vremenima ovekove porobljenosti svetom, postali smo gluvi za glas svoje savesti, i vie ne ujemo jasno glas koji nam govori kako da razlikujemo dobro od zla. Zato je na hrianski cilj da ponovo postanemo sposobni da ujemo glas sopstvene savesti. Bogoenjivost: Bogoenjivost se ispoljava kroz svakome oveku svojstvenu enju ovekovu za Dobrom. Bogoenjivost se, takoe, ispoljava kroz ovekovo nezadovoljstvo ovim svetom. ta znai to nezadovoljstvo? Ono znai da nita u stvorenom svetu ne moe da utoli bogoednost srca ovekovog. Srce (duh) dolazi od Boga, srce traga za Bogom, ono eli da okusi Boga, ono eli da obitava i ivi u zajednici sa Bogom i da poiva u Bogu. Kada srce to postigne, ono dostie svoj mir, a sve dok to ne postigne, ono ne moe imati mira. 87

[1] Kada govore o "odvajanju od ovoga sveta", autori ne misle na bekstvo od sveta, na

"pravedniko gnuanje" i "pranje ruku" od prljavtine paloga sveta, ve na onu hriansku pobunu protiv ovekove porobljenosti ovim svetom, njegovom logikom, njegovom palou... Hriansko odvajanje od sveta i odbacivanje sveta jeste ustvari hrianska spasenjska bitka za svet i njegovo spasenje. Zato su u istoriji Crkve najvei podvinici - najvei odricatelji od ovoga sveta bili oni koji su najvie uinili za ovaj svet i njegovo spasenje, jer su se svojim podvigom ustvari neprestano razapinjali za ivot sveta, jer su posvedoili Carstvo Boije kao istinu ovoga sveta i pravu ovekovu Otadbinu (prt. prev.)

ula
Sadraj ovekov ivot je veoma sloen, a u isti mah i veoma jednostavan. ovek je hram Boiji. Naom slobodnom voljom moemo obesvetiti taj hram ili ga, pak, sauvati svetim. Sveti Ignatije Brjananinov, pravoslavni ruski filosof iz XIX veka, otkriva tajnu oveka kao hrama Boijeg, govorei: "Kada um i srce postanu Boije obitalite, tada, dua i telo, takoe, postaju Boije obitalite. No, taj Boiji hram biva prljan i razruavan svaki put kada telo pada u ulnu pohotu i kada u um i srce ponu da ulaze zle pomisli".[1] Da bismo shvatili smisao ovekove duhovne borbe pro-tiv obesveenja hrama Boijeg koji se nalazi u njemu samom, neophodno je da shvatimo smisao rei - "ulnost". Ona oznaava fizika ula - ulo vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira, ali i duevnu ostraenost koja nastaje kroz potinjenje due ulima. Sveti Nikodim Agiorit, monah koji je u XVIII veku iveo na Svetoj Gori, govori: "I premda je telo po prirodi sklono ulnim uivanjima, um - i pored toga - vodi, upravlja i zauzdava telo".[2] Sveti Jovan Damaskin, monah koji je IX veku iveo u hrianskoj Palestini, govori: "Ovo je razlika izmeu razumne i nerazumne due: nerazumnu duu vode i njome upravljaju telo i ula, dok razumna dua vodi i upravlja telom i ulima. Tvoje istinsko bie nije u vidivom telu, ve u nevidivoj dui". Znajui sve ovo, jasno je da telesna ula - ulo vida, sluha, ukusa, mirisa i dodira - jesu dveri due. Kada se ovek njima koristi nepravilno, te dveri postaju tamnike dveri za duu. Sveti Ignjatije govori: "Um je oko due".[3] To znai da ovek mora neprestano da strai kako nad svojim ulima, tako i nad svojim umom. Hrianska istina o nevidivoj, tj. duhovnoj dimenziji ivota postala je, u naem vremenu, ne samo neto to se proglaava "zastarelim", ve i objekat stvarne mrnje. Omr-znuvi duhovno naelo ivota, ovaj svet je skliznuo u povrni ivot ulnosti. Moderni ovek je obesvetio i do temelja spalio svoju duu. Ali, kada jednom shvatimo i prihvatimo to duhovno naelo kao svoje ivotno

88

naelo, onda postajemo obavezni da svoju duu izgraujemo straenjem nad ulima, umom i srcem. Kada gledamo zle stvari oima, mi to zlo upijamo u duu; kada sluamo zlu muziku, zvuci zla prodiru duboko u nau duu, i nae misli i mata nam, potom, ne daju mira. A zle misli vode ka zlim delima. Kratko reeno, zlom upotrebom ula mi unitavamo i nae telo, i nau duu, i nae srce. Sveti Jovan Krontatski, ruski mistik, koji se upokojio poetkom ovoga veka, pisao je sa izuzetnim duhovnim pronicanjem o ulima i njihovom delovanju na duu ovekovu. On je tako pisao, jer je i sam - uz pomo blagodati Boije - dostigao takvu duhovnu osetljivost da je mogao da vidi u ljudsko srce, pa ak i ljudske misli. O uticaju muzike na duu, Sv. Jovan Krontatski pie sledee: "Nemoj dopustiti da te oparaju melodini zvuci instrumenta ili glasa, ve po njihovom delovanju na duu, ili po reima same pesme, rasuuj o tome kakav je duh te muzike. Ako muzika izaziva tiha, estita i sveta oseanja u tvojoj dui, onda je sluaj i hrani svoju duu njima. Ali, ako muzika u tvojoj dui uzburkava strasti, nemoj je sluati: odbaci i telo i duh takve muzike".[4] Straenje nad istotom srca jeste sutina nevidive hrianske borbe. Straei nad istotom srca, ovek ustvari strai nad mestom gde obitava Bog. Sveti Teofan Zatvornik, ruski asketa iz XIX veka, ukratko izlae sutinu duhovne borbe, sledeim reima: "Ima samo jedan nain da ovek zapone duhovnu borbu: a to je - kroenje strasti. Strasti ne mogu biti dovedene pod vlast due nikako drugaije osim budnou i straenjem nad srcem. Stoga, ovek sve svoje vreme moe da posveti molitvi i borbi protiv pomisli tek kada oisti srce od strasti. Tek tada ovek moe gledati ka Nebesima svojim fizikim oi-ma i sazrcavati Nebesa duhovnim oima svoje due, molei se u istoti i istini". [5]

[1] Sveti Ignjatije Brjananinov Bojite - Prinos savremenom monatvu, Manastir Svete Trojice,

Dordanvil, 1983. str. 227 [2] Konstantin Kavarnos, Moderni Pravosalvni Svetitelji, tom 3, Institut za vizantijske i moderne grke studije, Belmont, 1979, str. 118 [3] Sveti Ignjatije Brjananinov, Bojite, str. 227 [4] Sveti Jovan Krontatski, Moj ivot u Hristu [5] Iz Dobrotoljublja, O umnosrdanoj molitvi, Faber i Faber, London, 1985. str. 200

Strasti
Sadraj Kao to lanci sputavaju ovekovu slobodu, tako i strasti spreavaju onoga koji ljubi Istinu Boiju da opti sa Bogom. Govoriti danas o strastima nije nimalo laka stvar, budui da se strasti i poroci danas smatraju vrlinama, a vrline - porocima. 89

Re "strast" (engl. "passion") dolazi od latinskerei passio, to znai - "stradanje". U dananjoj upotrebi, re "strast" je dobila znaenje romantine ljubavi, jer "strast", takoe, znai i izuzetno snano i sveobuimajue oseanje. No i pored toga, pravo znaenje rei "strast" jeste stradanje. Stradanje od strasti jeste stradanje ovekovo do koga dolazi tako to ovaj pali svet oveka iznutra neprestano preplavljuje izuzetno snanim i sveobuimajuim oseanjem sklonosti ka grehu. Kra-tko reeno, mi stradamo zbog greha i zato vie nismo slobodni, nego postajemo robovi. Da bismo razumeli ta je strast a ta bestrae, moramo prethodno shvatiti ta je ropstvo a ta je sloboda, kako u vidivom tako i u nevidivom smislu. Kada postanemo rtve strasti, postajemo robovi nae sopstvene ploti i ivimo ropski potinjeni ovome svetu. A kada se oslobodimo strasti, onda naoj slobodi vema granica, kako u ovom svetu, tako i u naem srcu. Duh Boiji je Duh Slobode. To je ta istinska sloboda i istinski mir, koje svet oveku niti moe dati, niti ih moe razumeti. Bog je Istina, i kada "poznamo Istinu, Istina e nas osloboditi" (Jn. 8,32). Odgovor i klju na pitanje smisla ljudskoga ivota lei u slobodi da gledamo, poznajemo i ljubimo Boga. "ovek ezne za onim to voli, a ono za im ovek ezne jeste ono to ovek tei i da zadobije", govorio je Avva Evagrije, monah i mistik iz IV veka. To je prvo naelo koje mora prihvatiti svako ko eli da pobedi strasti i poroke. ovek ili eli i voli Boga ili eli i voli ono to je protiv Boga. Neophodnost te nevidive borbe sa strastima i porocima sasvim je oigledna: pred nama se uvek nalaze samo dve mogunosti - moramo se opredeliti ili za strasti ili za bestrae, ili za ropstvo ili za slobodu, ili za ovaj svet ili za Boga. Ima osam osnovnih strasti, koje se javljaju ovim redom: 1. prodrljivost, 2. pohota, 3. pohlepa, 4. gnev, 5. malodunost, 6. oajanje, 7. tatina i 8. gordost. To su osnovne strasti koje raaju bezbrojne druge po-oke i grehe to gospodare ovim svetom. Ovih osam strasti predstavljaju karike jednog istog lanca ovekovog ropstva. Uopte uzevi, svaka od ovih strasti - kada ovek poklekne pred njom - raa sledeu, i tako sve do kraja lanca strasti. One su meusobno povezane, mada ve na jednom zasvagda utvren nain, jer svaka dua na strasti reaguje razliito. Strast ima svoje poreklo u pomisli, koja je njen glavni pokreta. Pre no to da svoj krajnji rezultat - porobljenost porokom, strast - u svom "razvoju" prolazi kroz est faza.

90

No, samoj pomisli iz koje se raa strast prethodi, kako je govorio Sv. Pajsije Veliovski, jedna sutinska stvar: slabost vere (maloverje). U dui malovernog oveka poinje proces padanja due u ropstvo strastima koji ima sledeih est faza: [1] 1) Predlog jeste prosta pomisao koja dolazi u um spolja i koja predlae greh. Najei nain dolaska predloga jeste naaptavanje od strane demona (zlih duha). Kada dolazi nezavisno od ovekove slobodne volje, protiv ovekove elje i bez ikakvog ovekovog uea, predlog tj. sam dolazak pomisli ne smatra se grehom, niti strau. Ako ovek sam i svojom voljom nije dozvao pomisao, ona jo uvek nije greh, i jedino to treba initi jeste - odbaciti je. 2) Vezivanje za predlog jeste kljuna faza zato u njoj ovek stupa u razgovor sa zlom pomilju, ime joj doputa da ue u njegov um. ovek prima pomisao i poinje da je dri u svom umu. Njegova panja se vezuje za pomisao i poinje da uiva u njoj. Da bi se spreio dalji razvoj grene pomisli, da bi je odbacio i izbacio iz uma i tako stao na put daljem bujanju zle fantazije, ovek mora da - na-porom slobodne volje - pribere panju svoga uma. 3) Sjedinjavanje sa predlogom jeste prihvatanje pomisli i to je trenutak ovekovog poraza. ovekova volja vie ne funkcionie, on vie nema snage da odbaci pomisao, i greh pomou svojih zlih umnih pred-stava (slika) sve vie porobljuje ovekov um. ovekov um sve vie uiva u tim predstavama. U tom trenutku rui se sva duevna ravnotea ovekova, dua se ropski predaje demonskoj pomisli i gubi svoju slobodu. Greh je ve poinjen u nameri, iako se jo nije ostvario kao in. 4) Borba sa pomilju jeste rolazno protivljenje grehu pre no to se on pot-puno projavi kao in. esto u ovoj fazi nema vidnog napretka strasti, pogotovo ako se ovek redovno predaje zlim pomislima predstavama. To su trenuci u kojima se greh ukopava duboko u duu. 5) Porobljenost Grehom, koji je proizaao iz primljene pomisli, jeste ve strast. To je potinjenost grehu i zaposednutost grehom. Volja vie nema nikakve vlasti nad zlom pomilju, ve pomisao up-ravlja voljom, troei na strast svu ovekovu panju i energiju. Tako ovek celoga sebe poinje da troi na strast koja ga fatalno privlai, i ta zlokobna privlanost postaje njegova navika. Strast postaje smisao svakodvevnog ivota, a ovek poinje potajno da mrzi sve to ima veze sa ljubavlju prema Bogu i oveku. Tamnica greha postaje sve hladnija i mranija, a sam greh iz dana u dan razara duu sve dublje i dublje. Hrianin ne bi smeo da dopusti da se ovako neto do-godi. On, stoga, mora da se ui borbi protiv strasti - tom naj-teem od svih ratova, tom ratu koji se moe uporediti sa no-enjem krsta. Sveti Isak Sirin, pustinjak iz VII veka, govori: "Ovakvo noenje krsta ima dva vida: prvi je telesno odricanje, koje je nuni preduslov za borbu protiv strasti. Drugi je molitveno razmiljanje o Bogu, i obitavanje u molitvi i zove se sazrcanje. Prvi vid - telesno noenje krsta oiuje strasni deo due, dok drugi vid - duhovno sazrcanje unosi svetlost u duu". [2] 91

[1] Izlaganje ovih est faza razvoja strasti je zasnovana na sabornom uenju Svetih Otaca koje je

artikulisano kroz vekove. [2] Sveti Isak Sirin, Asketske Omilije, manastir Svetog Preobraenja, Boston, 1984. str. 161

Vrlina
Sadraj ovek koji se, po blagodati Boijoj, potpuno i svagda posveuje Bogu dostie najvie dobro. Ali, na putu ka tom dobru potrebno je praktikovati mnoge i razliite vrline. Hristov uenik, apostol Pavle u svom uenju nabraja najvie hri-anske vrline i naziva ih "plodovima Duha Svetoga". To su: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdranje (Gal. 5, 22). Re vrlina dolazi od latinske rei virtus koja ima dvostruko znaenje: najpre, znai "sila", a potom i ono to je njeno uobiajeno znaenje - uzvieni duhovni i moralni kvalitet linosti. Eto zato dobro uvek odiosi pobedu nad zlom: zato to je vrlina najvea sila. Sveti monah Isak Sirin napisao je o vrlini sledee: "Strah Boiji je poetak vrline i reeno je da je izvor vere. Vrlina iznie u srcu ovekovom kada ovek udaljuje svoj um od nemira ovoga sveta da bi ga usredsredio na bogougodne misli kroz molitveno razmiljanje o svetu koji e doi. Vrline izviru jedna iz druge, tako da put vrlina nikada nije jednolian niti dosadan. ovek se, stiui vrline, vremenom sve vie prosvetljuje. ovek bi tekoe pretrpljene radi sticanja vrlina trebalo da ceni kao i samu vrlinu. [1] Mada ima mnogo vrlina, etiri su osnovne vrline koje dolaze neposredio od due. Sveti Petar Damaskin, monah koji je u XI veku iveo u jednoj maloazijskoj pustinji, pie o te e-tiri vrline: "etiri su oblika vrlinske mudrosti: Prvi je duhovno rasuivanje ili znanje o tome ta bi trebalo a ta ne bi trebalo initi; znanje koje je zdrueno sa straenjem uma. Drugi je uzdranje, kojim titimo nau duhovnu celovitost, drei je u slobodi od svih dela, misli i rei koji nisu ugodne Bogu. Trei je - hrabrost, odvanost i dugotrpljenje stradanja, neprilika i iskuenja sa kojim se ovek susree na putu duhovnoga uzrastanja. etvrti je - pravednost, koja se sastoji u dranju prethodna tri oblika u pravilnoj ravnotei. Ove vrline izniu iz tri vida ili moi due na sle-dei nain: iz uma due dolaze vrline duhovnoga rasuivanja i pravednosti, iz duine volje dolazi - uzdranje, a iz srca due dolazi hrabrost". [2] Hrabrost srca jeste ono to je neophodno da bi ovek odneo pobedu na putu sticanja vrlina. K. S. Luis kae da bez hrabrosti nijedna druga vrlina ne moe postojati osim slu-ajno. Bez hrabrosti u stremljenju ka vrlini ovek moe ne samo da lii sebe same vrline, ve neizbeno biva primoran da ini i greh. Teko je dostii vrlinu i zbog toga je za sticanje vrline neophodna hrabrost. Sveti Grigorije Palama, monah koji je u XIV veku iveo na Svetoj Gori, u vezi sa ovim govori: " Da li je toliko tee dosegnuti dobro (nego zlo), i vrline toliko tee zadobiti nego poroke? Ne vidim stvari na takav nain! injenica je da pijan ovek, koji nema vlasti nad sobom, mnogo tee radi nego onaj koji je sebi gospodar". [3] 92

ovek koji gospodari samim sobom, zadobio je najviu vrlinu: izvor vrlinske moi, a to je ljubav. Govoriti o ljubavi znai govoriti o Bogu, jer Bog jeste Ljubav. Ili kako veli Sveti Isak Sirin: "Malopre govorismo o duhovnom stremljenju i traganju, a sada je dolo vreme da objasnimo o emu se tu zapravo radi. Radi se o neobjasnivoj moi koju ljubav pokree u srcu ovekovom. Ljubav prema Bogu ognjena je po svom karakteru, i kada natpriridno silazi u oveka, dua ovekova ushodi u mistiko istupljenje (ekstazu). Monahu Isaku Sirinu postavie sledee pitanje: "Koji je najsavreniji od svih darova Duha Svetoga?". Sveti Isak Sirin odgovara: "Onda kada se ovek udostoji savrene ljubavi Boije". Svetom Isaku, zatim, postavie ovo pitanje: "A kada e ovek znati da je dostigao to stanje?". Sveti Isak odgovara: " Kada u umu ovekovom plamti seanje na Boga, onda se i srce njegovo razbuktava ognjem ljubavi Boije, a njegove oi postaju vrelo preobilnih suza. ovek koji se nalazi u ovom stanju nikada nije bez suza, jer ono to ga nagoni da se neprestano sea Boga svagda bukti u njemu. Takav ovek razgovara sa Bogom ak i kada spava. Jer ljubav zahteva da sve bude ovako. To je savrenstvo koje zapoinje jo u ovom ivotu. Onaj koji je zadobio ljubav, predokua Hrista svakoga dana i svakoga asa, ime postaje besmrtan. Ljubav je mnogo slaa od ivota. Onaj koji je zadobio ljubav oblai se u Samoga Boga".[4]

[1] Sveti Isak Sirin, Asketske Omilije, str. 207 [2] Dobrotoljublje, tom 2. Faber i Faber, Vinester, 1986. str. 100 [3] Sveti Grigorije Palama, Petnaesta Omilija, Grka Pravoslavna bogoslovska revija, mart 1989, br.

34
[4] Sveti Isak Sirin, Asketske Omilije, str. 344-345

Molitva Sadraj Ljubav vodi ka molitvi. Sveti Grigorije Palama, veliki svetogorski monah ovako govori o dubinama umnosrdane molitve: "U vrli molitve savrava se tajna naega jedinstva sa Bogom. Molitva je veza (ljudi kao) umnih bia sa Tvorcem". Tri su stepena molitve i oni podseaju na tri karike jednoga lanca. Prvi stepen vodi ka drugom, a ovaj ka treem: tim putem se molitvenik kree ka eznutoj savrenoj molitvi. No, malo je onih koji dostignu do savrene molitve. Tanije, malo je ak i onih - koji u ovim rastrzanim vremenima - dostignu i prvi stepen molitve. Vera prethodi molitvi. Moramo shvatiti da je molitva stvarni razgovor oveka sa Bogom. Kada se srce molitvom oisti od greha, Bog se naseljava u njemu. Bog se nastanjuje u oveku i zato se telo ovekovo naziva hramom Duha Svetoga. Zato je Hristos rekao da se "Carstvo Boije nalazi unutra u nama" (Lk. 17,21). 93

Molitva je poetak ostvarivanja Carstva Boijeg u onima koje eznu za Bogom. Istinska molitva zahteva veru koja nije od ovoga sveta. Sveti Teofan Zatvornik o ta tri stepena molitve pie sledee: "Prvi stepen jeste telesna molitva, koja se sastoji u itanju pisanih molitava i psalama. U ovoj fazi potrebno je strpljenje, trud i znoj, jer panja u molitvi lako odluta. A kada panja odluta srce postaje neosetljivo i gubi elju za molitvom. No, i pored lutanja panje, ispunjavaj svoje molitveno pravilo. To je aktivna molitva. Drugi stepen je sabrana molitva: um se sabira u vreme molitve i moli sabrano, bez lutanja panje. Um se usredsreuje na rei pisane molitve i izgovara ih kao da su njegove sopstvene. Trei stepen jeste umnosrdana molitva: srce se razbuktava sabranou uma tako da ono to je, u prvi mah, bila samo misao sada postaje i oseanje. Molitva je najpre bila u izgovaranju rei, zatim je postala sama vrlina a ono to je bilo iskanje reima sada se preobraava u oseanje potpune neophodnosti. Onaj koji je proao prvi stepen - stepen aktivne molitve, i drugi stepen stepen umne sabranosti, i doao do istinskog molitvenog oseanja, molie se bez rei, jer Bog je Bog srca. Okreni se k Bogu, spusti sabranost uma u srce i tamo prizivaj Boga. Kada ti se um vrsto utemelji u srcu, stoj pred Bogom sa trepetom, strahopotovanjem i vernou. Kada bismo mogli da do kraja ispunimo ovo malo pravilo nikada se u nama ne bi javila strasna oseanja i elje, niti bilo kakva druga strasna pomisao". [1] U molitvi se zbira sav smisao ljudskoga postojanja. Molitva je poetak i kraj ivota, molitva je najvii cilj kome ovek treba da stremi svakog dana svoga ivota. Sv. Teofan Zatvornik o molitvi kae sledee: "Osnovna stvar u ivotu jeste umom i srcem stajati pred Bogom i istrajavati u tom stajanju pred Bogom neprestano, danju i nou, sve do kraja ivota". Molitva je jedini put ka savrenstvu, ali molitva u ovom iskvarenom i nesavrenom svetu dolazi iskljuivo od Bola srca.

[1] Umee molitve: Pravoslavna Antologija, sastavio: Hariton Valaamski, oreveli na engleski:

E.Kadlubovski i E.M.Palmer, Faber i Faber, London, 1985. str. 51-52

Bol srca
Sadraj Ako ima iega to danas povezuje sve ljude, to je onda patnja. Ljudi svih rasa, klasa i nacija pate. Jednostavno govorei, patiti znai - biti ovek. Tiranija nihilistikog sveta jeste glavni izaziva te sveopte patnje. ovek se buni protiv takvog sveta i time samo jo vie produbljuje bol, koji gospodari njegovim biem, to pak vodi samo jo veem stradanju. Meutim, najtee stradanje jeste stradanje od neznanja, koje ljude baca u trku za ispraznim uivanjima ovoga sveta. 94

Pitanje glasi: Kako ovek da se oslobodi stradanja? Odgovor glasi: ovek u ovome svetu ne moe da pobegne od stradanja. Raspeti Hristos ui da ovek mora da se suoi sa stra-danjem i da kroz to stradanje ue u ivot veni, u kome vie ne-e biti stradanja. Ali, stradanje mora biti za Istinu Boiju. Ako stradamo nas samih radi - stradamo uzalud, ali ako stradamo Istine Boije radi, onda stradamo za Boga. Bog je izvor milosti i ovek - po Premudrosti Boijoj - ne moe izbei stradanja u ovome svetu. Ali, stradanje je jedan od najveih duhovnih uitelja ovekovih. Monah Serafim Rouz, Hrianin koji je bio istinski filosof i koji je znao i shvatao dar sgradanja, rekao je jednom prilikom: "Zato se ljudi ue kroz bol i stradanje, a ne kroz ugodnost i sreu? Vrlo jednostavno, zato to se kroz ugodnost i sreu ovek navikava da se zadovoljava stvarima ovoga sveta, dok bol i stradanje nagone oveka da traga za dubljom sreom, koja nadilazi ovaj svet". Bog se otkriva oveku upravo onda kada se oveku ini da strada bez ikakvoga razloga. Hristos je upravo i doao na zemlju zbog ugnjetenih i palih. Hristos je doao da izbavi ljudski rod duhovnoga ropstva, da robove uini slobodnima. Bog se vrlo esto upravo kroz stradanje neposredno otkriva srcu ovekovom. Kao ovek koji je i sam mnogo stradao u ivotu, monah Serafim Rouz govori iz linoga iskustva: Proces otkrivenja Istine (oveku) zbiva se na vrlo jednostavan nain: ovek strada, ovek je u nevolji i tada mu se otvaraju dveri Carstva Boijeg. to vie strada i prolazi kroz nevolje, to oajnikije traga za Bogom, vie e ti Bog pomagati, vie e ti otkrivati Sebe, vie e ti pokazivati izlaz. Kada ovek prihvati Hrista u svom srcu, mrak ivotnih stradanja poinje sve vie da se pretvara u svetlost. Tada se stradanje preobraava u duhovnu hranu, uz pomo koje cvetaju vrline. Prva vrlina kojoj stradanje ui oveka jeste smirenje. Oni koji su mnogo patili znaju da je ljudska snaga nedovoljna da se izdri bol ovoga ivota. ovek taj bol moe izdrati samo snagom koju mu daje Bog, bez obzira da li taj bol dolazi od spoljnog izvora - kao to je bolest, telesna povreda, ili ak muenje - ili, pak, od unutarnjeg izvora, kao to je usamljenost, oajanje, alost, naputenost i tuga. Bog kroz stradanje pouava ljude da bi im otkrio slabost ovekovu e da bi oni, onda, poeli da tragaju za silom Hristovom. Sledea vrlina koju raa stradanje jeste dugotrpljenje. Kroz istrajno trpljenje bolova i muka ivotnih stie se duhov-na snaga. Zajedno za dugotrpljenjem dolazi i sposobnost sagledavanja stvari koje nadilaze ovaj svet i to u "jasnom vienju". Premudrost Boija daje stradalniku da vidi Venost, gde vie nema bolesti, alosti ni uzdisanja. Drei venost u srcu, stradalnik dugotrpeljivo podnosi sve prolazne patnje ovoga sveta i osea blagodarnost Bogu to mu je darovao priliku da i sam nosi svoj krst. Kroz istrajno trpljenje stradanja smiruje se dua ovekova: Bog kroz stradanje oveku daje priliku da postane stvarni Hrianin i da istinski uzrasta u veri. 95

Trea vrlina kojoj se ovek ui kroz stradanje jeste samilost. Jedino onaj koji je i sam stradao moe imati sastradalne samilosti prema drugom stradalniku. Ova vrlina moe se razviti do takve mere da ovek bukvalno moe osetiti bol drugoga oveka, pa ak i bol svih ljudi, nad ijim alosnim stanjem onda proliva mnoge suze. Sveti Isak Sirin ovako govori o samilosti: "A ta je to milostivo srce? To je srce koje drhti za svu tvar, za sve ljude, ptice, ivotinje, pa ak i za demone, tj. za sva stvorenja. im ovek pomisli na njih i pone da razmilja o njima, u njegove oi naviru suze velike i silne samilosti, koja obuima itavo srce. Srce ovekovo postaje u toj meri osetljivo da ne moe vie (bez suza) da podnese da uje ili vidi da se bilo kom stvorenju nanosi bol, da se bilo koje stvorenje mui. Milostivo srce se neprestano moli ak i za one koji drugima nanose bol, da i njih Bog sauva i oisti. to ovek postaje sliniji Bogu, to u njegovom srcu sve beskrajnije izvire takva milost". Iz ove tri vrline, koje se zadobijaju "noenjem krsta" Hristovog, raa se stanje koje se zove "bol srca". Bol srca jeste izvor iz koga stradalnik Hrista radi crpe svoju snagu, ono to mu daje snagu da izdri sve, da proe ak i kroz samu smrt i dostigne Venost. Osnov bola srca jeste seanje na smrt, na prolaznost zemaljskoga ivota i stradalno stanje u kome se ovek nalazi na ovoj zemlji. Ovakve smirene misli magnoveno vode stradalnika k seanju na Boga. Sveti Marko Podvinik, veliki monah koji je u IV veku iveo u Palestini, jednostavnim reima a jezgrovito, kazu-je ta je to hrianski bol srca: "Seanje na Boga jeste bol srca, krji se podnosi u duhu vernosti. Onaj ko zaboravlja Boga postaje samopopustljiv a time i neosetljiv". To i takvo seanje na Boga jeste ono to zaokruuje hriansku pobunu protiv ovog sveta - poslednju istinsku pobunu. Noenje sopstvenog krsta u duhu vernosti jeste put na kome se dua ovekova oiuje i priprema za prolazak kroz telesnu smrt u ivot veni.

Tri glavna neprijatelja

Sadraj Ukratko iznesosmo hriansko vienje sveta kroz saeto izlaganje o hrianskom shvatanju tela i due, ula, strasti i vrlina, molitve i stradanja, i sada nam je potpuno jasno ta je to poslednja istinska pobuna o kojoj govorimo. Sveti Pajsije u svojim spisima govori da se ta hrianska pobuna sastoji u pobuni protiv tri glavna tiranina ovekova: (palog) sveta, (palog) tela i avola. Poslednja istinska pobuna o kojoj govori jeste upravo pobuna protiv ta tri tiranina:

96

Svet: Prva faza hrianske pobune i borbe jeste borba protiv sveta. Ona zapoinje time to se odvajamo od sveta i odriemo njegovih slatkih uivanja, kao i prelestnih lepota njegovih prolaznih bogatstava i njegove prolazne ispraznosti: naa pobuna zapoinje time to dragovoljno sledujemo primeru Hristovoga siromatva. Prijateljstvo prema svetu jeste neprijateljstvo prema Bogu (Jakovlj. 4,4). Stoga bei od ovoga sveta u ivot tihovateljski. Odreci se sveta i njegove obmane, napusti ga nepovratno. Tako e pobediti prvog neprijatelja. Telo: Pobedie telo ako se uzdrava od prejedanja ukusnom hranom i napnjanja pinma. Postei, ti e ugasiti elju za grehom i umrtviti pohotne elje telesne. Bdenjem e pobediti lenjost. Uzdranjem i telesnom istotom po bedie elju za neistim polnim odnosima.[1] To su oruja uz pomo kojih telo vodi rat protiv due. Nae sopstveno telo je, u izvesnom smislu, na neprijatelj, zato to se svojim grenim eljama bori protiv nae due. Ali, nae telo je i na prijatelj, onda kada pomae dui u onome to je dobro. Svojim telom, uz Boiju pomo, mi postimo, lijemo suze i prinosimo (Bogu) darove. Ne bismo mogli to da inimo samo golom duom. Ako pogledamo na ovaj donji svet, to jest na nae telo, vidimo da je ovek prolazan, smrtan, naslednik vatre i tame paklene. Ako pogledamo umnim oima na gornji svet, vidimo da smo veni, besmrtni i naslednici nebeske svetlosti. Stoga vas molim, kao sluge Hristove, da ne budete robovi donjega sveta, sveta tela i smrti, ve da ivite za gornji svet, za besmrtnost. avo: Ako pobedi svet i telo, tada e lako uzeti u ruke oruje borbe protiv samoga avola, protiv gospodara ovoga sveta, kneza tame. Naoruaj se sveorujem Boijim: orujem vere, dugotrpljenja i molitve. Ovako e pobediti avola i njegovu mo: gordost - smirenjem, tatinu - smernou, blud - celomudrenou. Ali iznad svega, (pobedie avola) krstom dugotrpeljivosti, raspinjui sebe za ovaj svet i, time, umirui za greni ivot ovog sveta. Tada e se tvoja pobeda pojaviti kao pun mesec po danu, bletei venom slavom. Aneli Boiji e ti pristupiti i Hristos veni Car slave e te primiti i proslaviti, darujui ti mesto u Svome venome Carstvu"[2]

97

[1] Treba rei da se ova monaka pouka Svetog Pajsija odnosi, naravno, na monahe i monahinje,

koji su se opredelili da idu svojim tegobnim i uzvienim, monakim putem ka Bogu, kao i na one koji se jo nisu opredelili kojim e putem ii ka Bogu - da li putem branoga ili putem monakoga podviga. Meutim, ova pouka o uzdranju od "neistote polnih odnosa" se, naravno, ne moe odnositi na ljude kojv ive u estitom hrianskom braku koji Crkva ustanovljuje Sv. Tajvom Braka, jer je sva hrianska brana ljubav u svim njenim aspektima, dakle i u polvom (seksualnom), Bogom blagoslovena i sveta, i to u toj meri sveta da se iskljuvvo kroz nju raa svetinja novog ivota i novi ovek Boiji va zemlji. Naravno, pravilo uzdranja od polnih odvosa vai i u braku i spada u zajedniku branu askezu, kako je govorio apostol Pavle (v. 1. Kor. 7, 56) da ine mu i eva - u vreme Crkvom propisanog posta i molitve, zajedniki i po blagoslovenom dogovoru. Ovo treba naroito imati u vidu, sa obzirom va injenicu da je ivot u neofitskvm zajednicama (Srbija, Grka, Rusvja...) pokazao kao rairenu pojavu da novokrteni, po neofitskoj revnosti a duhovnoj nedoraslosti, poinju nepravilno da misle da je put koji se izlae u monakim zbornicima kao to su, na primer, Dobrotoljublje ili Otanik - jedini mogui hrianski put i monaka duhovnost jedina hrianska duhovnost, koja vai za sve: i monahe (koji su napustili svet) i Hriave koji ive u svetu. Ovo, kako je praksa pokazala, kasnije ima za posledicu da mladi Hrvani, koji tek zapoinju svoj hrianski ivot, usvajaju stav nehrianskog i grenog prezira prema svetinji braka (koju je sam Gospod blagoslovio Svojim prvim udom u Kavv Galilejskoj) kao prema neem "niem", to se doputa "po nudi" i "snishoenju" (a to je, ustvari po poreklu, srednjevekovni rimokatoliki stav prema braku, a ne pravoslavni!). Ovakav stav, to je takoe potvrdila novija crkvena praksa, neretko ima za posledicu pojavu manjih ili veih problema u livnom duhovnom ivotu mladih Hriana koji ive u svetu, a na planu neofitskih zajednica pojavu da u njima ljudi esto dugi niz godina vode "duhovan" ili "saborni" ivot, ali da taj ivot nema svojih crkvenih plodova kao to su novi hrianski brakovi i porodice, novi klirici, novi monasi i monahinje, dakle da nema ovoga to svedoi o istinskom urastanju u Crkvu i istinskom izgraivanju Crkve (prim. prev.). [2] Malo rusko Dobrotoljublje, tom 4. izdanje Bratstva Svetog Germana, 1994. str. 134-136

Zavrna re deca Apoakalipse e postati so svetu

Sadraj ivimo u haotinom svetu, koji se nalazi na samrti i sada nam je takorei sve jasno. Kao Hriani mi smo oni koji su se pobunili i odbili da dalje uestvuju u ovekovom ratu protiv Boga. Mi vie nismo deca rata, koja zaspivaju u suzama zbog toga to misle da je Bog umro. Mi vie nismo deca tame, ve smo deca svetlosti jer sada znamo svoje poreklo. Mi ivimo kroz nau smrt i mi emo vaskrsnuti. Sada znamo razliku izmeu lepote i nakaznosti, dobra i zla, ljubavi i mrnje. Sada znamo da govoriti o ljubavi znai govoriti o Bogu, jer Bog jeste Ljubav. Bog nije mrtav, jer ko bi mogao ubiti Ljubav? Ljubav je ono za ta vredi umirati svakodnevno. Bog je Onaj za Koga vredi da stradamo do kraja, jer Bog je Onaj Koji je prvi postradao za nas. Opstali smo, ivei u paklu ovog umirueg sveta i sada znamo da je Carstvo Boije unutra u nama. I dok svet nastavlja da se survava ka smrti, mi stupamo smelo, nosei svoj ivotni krst.

98

Jasno vidimo sav taj pakao, koji bukti oko nas i donosimo hriansku odluku da se i sami mistino sarazapnemo Hristu, jer znamo da je Krst jedini put ka Vaskrsenju. Hristos je Svojim Vaskrsenjem razruio vrata Ada (pakla) i oslobodio one koji su amili okovani u njemu. Hristos je smru unitio smrt i darovao ivot onima koji behu mrtvi u grobovima. Sve ovo je Hristos uinio u sili Boijoj, ostavivi nam ova jednostavna uputstva za nau hriansku pobunu - poslednju istinsku pobunu ovekovu: "Blaeni siromani duhom, jer je njihovo Carstvo Nebesko. Blaeni koji plau, jer e se uteiti. Blaeni krotki, jer e naslediti zemlju. Blaeni gladni i edni pravde, jer e se nasititi. Blaeni milostivi, jer e biti pomilovani. Blaeni isti srcem, jer e Boga videti. Blaeni mirotvorci, jer e se sinovima Boijim nazvati. Blaeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo Nebesko. Blaeni ste kada vas uzasramote i usprogone i kau protiv vas svakojake rave rei laui, Mene radi (Mt. 5, 3-11). Ispunjavajui ove istine deca Apokalipse e se uzdii iznad tame kraja i postati svetlost svetu. ***

"A sada ostaje Vera, Nada i Ljubav, ovo troje ali je od njih Ljubav najvea"
Sadraj

99