Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

„Porodica je naziv za instituciju koja je stara koliko i sam ljidski rod; ona je paradoksalna i nedokučiva pojava. Dobija mnoge oblike. Svugde je ista, a ipak nigde nije ista. Vekovima je ista, a ipak nigde nije ista. U prvim godinama život se isključivo deli sa članovima naše porodice. Porodica je osnova uzrasta i iskustva, ispunjenja ili neuspeha. Ona je isto tako osnova bolesti i zdravlja.“(Ackerman,1966) Porodica je društvena zajednica, biološki, socijalno, ekonomski i psihološki jasno određena. U njoj se rađamo i stičemo prva iskustva; u njoj rastemo, razvijamo se, živimo i umiremo. U odnosu na ostale male društvene grupe, porodica je jedina koju pojedinac rađanjem zatiče kao takvu, pojedinac je ne bira, ona je neminovnost. Porodica kroz vekove doživljava stalne preobražaje kao posledicu neprestanog procesa evolucije. Ona oblikuje svoju formu prema uslovima života koji dominiraju na određenom mestu i u određenom vremenu. Na našim prostorima porodica naročito brzo menja svoj lik; ona se prilagođava društvenim promenama koje su obeležje našeg istorijskog perioda (Marković,1995). Porodica posmatrana kao živi sistem predstavlja organizovanu, trajnu, samoobnavljajuću celinu u kojoj se menjaju obrasci ljudskih ponašanja. Kao i svaki sistem i porodica ima svoje subsisteme ali istovremeno kao celina i
1

porodicu sa predškolskim detetom. porodicu u srednjim godinama i porodicu koja stari. zahtevajući tako nova i nova prilagođavanja. roditeljski i susbsistem koji formiraju deca. norme. a u svetlu sistemskog pristupa bitni su sledeći koncepti: koncept životnog ciklusa porodice i porodična istorija. Porodični subsistemi su bračni. težnjama i ličnim očekivanjima. posredno utiče na ličnost svakog njenog člana. adolescentnu porodicu. podrazumeva osam faza: fazu zasnivanja porodice. porodicu sa malim detetom. porodicu sa školskim detetom. Ali. očekivane i neočekivane događaje i zahteva stalno prilagođavanje članova porodice. Porodični lik čine podjednako spoljna-socijalna i unutrašnja-psihodinamička istorija porodice. Za razumevanje porodičnog funkcionisanja. Porodična očekivanja često nadmeću adolescentu ulogu porodičnog delegata sa već unapred određenim likom. svaka faza predstavlja potencijalnu kriznu tačku. sisteme vrednosti i načine na koje porodica rešava probleme. upravo zbog ove dinamike i novih izazova koje nosi. odnosno njen longitudinalni razvoj. odnosno nacija. Razvoj ličnosti 2 .sama je subsistem velikog suprasistema koji sačinjavaju društvena zajednica. Životni ciklus porodice. Porodična istorija se prenosi transgeneracijski. a posebno na adolescenta koji traga za sopstvenim likom. porodicu u kojoj deca napuštaju roditeljski dom. mitove. bez obzira da li je nametnuta uloga bliska njegovoj prirodi. a odnosi se na porodične tajne. Svaka faza ima svoje karakteristike. Njen lik.

Porodični mitovi takođe mogu usmeriti razvoj ličnosti mladog čoveka. U savremenoj literaturi prevladava stav da je faza adolescencije najstresnija od svih u razvojnom ciklusu porodice. Prema podacima SZO. seksualno. ako adolescent na ovaj način izgrađuje svoju ličnost to će ići na štetu njegove autentičnosti. otkriva i realizuje nove ali i potvrđuje stare vrednosti. Nagrada za nju je višestruka. a mladi su grupisani u uzrastu od 15 do 24 godine. To je vreme kada adolescent stvara sopstveni identitet. a sa druge strane. takva uloga će mu obezbediti i najviše sigurnosti u sklopu porodičnih odnosa. adolescentima se podrazumevaju osobe uzrasta od 10 do 19 godina. peta faza u životnom ciklusu je porodica sa adolescentom. uspostavlja odnose sa članovima šire porodice i društva. Prelazak iz detinjstva u zrelost obeležen je dubokim promenama koje se odnose na biološki rast. ponekad. Raznim metodama nagrađivanja i kažnjavanja porodični mitovi primoravaju adolescenta na određenu ulogu koja je ujedno uključena i u društveni scenario. sa jedne strane očuvana je porodična ravnoteža. adolescent pod uticajem porodice je prinuđen da u razvoj svoje ličnosti ugrađuje neostvarene želje nekog drugog člana porodice. 3 . Umesto sopstvenih želja. Nametnutu ulogu adolescent teško odbija. Na žalost. naročito ako uzmemo u obzir nesigurnost mladog čoveka. Prateći razvoj porodice. porodične tajne.adolescenta mogu usmeravati i razna porodična zaveštanja.

„Pod istim krovom“ naći će se adolescent. zdravlje i celokupan život odrasle osobe. Obzirom da se često faza adolescencije poklapa sa periodom značajnih indetitetnih zbivanja kod roditelja. Dakle. javiće se problemi. emotivno i psihosocijalno sazrevanje. međusobni odnosi i odnosi sa decom. a roditelji bogatim životnim iskustvom. suočeni sa činjenicom da njihov socijalni horizont i status nemaju neku naročito novu perspektivu. koji je u fazi punog fizičkog procvata. mladi svojom energijom. a sa druge strane. navike i način života koji se stiču u mladosti dalekosežno utiču na razvoj. Mlade osobe uspostavljaju kontrolu nad sopstvenim životom. i ona menja svoj lik. i roditelji koji u to vreme počinju intezivnije da se bave pitanjima sopstvenog zdravlja. Roditelji su u „krizi“ srednjeg životnog doba. Ovaj period je veliki izazov za porodicu. Sa jedne strane porodica adolescenta priprema. sa beskonačno širokim socijalnim horizontom pred sobom. 4 . Međutim. podstiče ili koči u procesu razvoja ličnosti. ne tako retko. istovremeno. Drugim rečima. kao deo životnog ciklusa porodice uzrokuje pomeranja u celoj porodici. ako se odbrambeno povlače. U ovom periodu roditelji i adolescenti mogu jedni drugima mnogo da pomognu.saznajno. ako se ne snađu. javljaju se problemi i poteškoće. U žiži njihovog interesovanja su profesionalni razvoj. Faza adolescencije. ako ih uplaši i zabrine životni širok horizont adolescenta i u njima izazove netolerantnost. ako su roditelji u „krizi“ srednjih godina. Ova faza se označava kao faza nagomilanog životnog stresa.donose odluke i snose posledice sopstvenih odluka i ponašanja. radnog i životnog bilansa.

kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija. opojnih droga. Istraživanja u Srbiji (UNICEF. Takođe. alkohola. da bude podrška (Tomori. novi lik. Rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su vodeći rizici po zdravlje mladih sve veća zloupotreba duvana.1997). Zadatak porodice je da kroz promenu svoje strukture. 5 . omogući svim članovima da lakše rastu. nerazvijenu svest krivi roditelji koji se ne trude da na adekvatan način obrazuju svoje adolescente. pa ni kod mladih nije razvijena navika čuvanja i redovne kontrole zdravlja. Porodici sa adolescentom su tada potrebne nove granice. uglavnom su za takvu. nije razvijena svest o preuzimanju odgovornosti za sopstveno zdravlje. porodični sistem ne sme da zauzme odbojan stav prema životnim promenama.U periodu kada je adolescent u najvećem životnom zamahu. bolesti zavisnosti. Smatra se da je zdravstvena kultura stanovništva na niskom nivou. odnosno da spreči pojavu zapleta. Adolescentovo traganje za sopstvenim likom treba da postakne porodicu da i ona oformi novi lik. zdravstveno stanje mladih karakteriše i loše mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja. zanemarivanja i zlostavljanja). visok nivo povreda (saobraćajni traumatizam.SZO) otkrivaju generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo. kako bi bila sposobna da definiše zajednička i pojedinačna nastojanja i učvrsti vrednosti. ne sme da bude netolerantan. da nađu dovoljno ličnog zadovoljstva. depresije i samoubistava.

manifestuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema. 6 .Oko 1/3 populacije srednjoškolaca pripada grupi graničnih i rizičnih. .depresivna stanja (uključujući samoubistvo) i poremećaji ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Najugroženije su devojke i adolescenti u urbanim sredinama. tako i porodice. poremećaja i iskazuju potrebu za organizovanom psihološko-psihijatrijskom podrškom. specifičnu psihopatologiju.poremećaj ili pad sistema vrednosti koji otežava strukturisanje identiteta mladih.problemi u školstvu koji dodatno otežavaju formiranje identiteta mladih. izdvajaju se: . nasilno i delinkventno ponašanje i poremećaje ishrane). tj. . Među najvažnijim faktorima iz okruženja koji utiču na razvoj i zdravlje mladih.različite teškoće adolescentnog procesa. skoncentrisane oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta. za ovaj uzrast. i to: . . odnosno pomoći. kako pojedinca. Iz godine u godinu sve je veći broj mladih koji imaju psihološke probleme ili manifestuju određenu.siromaštvo kao razlog za promiskuitet radi obezbeđivanja najosnovnije životne egzistencije.

5% bilo je pripadnika ženskog pola i 10 ili 28. 25 ili 71.5 100. Upitnik je zasnovan na Olsonovom Circumplex modelu porodičnih odnosa koji omogućava procenu dve dimenzije porodičnog funkcionisanja –kohezivnost i adaptibilnost. raspad porodice. nedostatak komunikacije. .5% muškog pola. (FACES III-skala za procenu porodične kohezivnosti i adaptibilnosti) FACES III omogućava procenu porodice u celini.nedovoljna upućenost roditelja u stvarne potrebe njihove dece. Istraživanje u Srbiji Predmet ovog istraživanja su porodice adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja.5 28. 7 . Rezultati ovog upitnika su sledeći: Tabela 1:Zastupljenost adolescenata prema polu POL ženski muški ukupno BROJ 25 10 35 % 71.0 U ispitivanoj grupi od 35 adolescenata..otuđivanje članova porodice. Uočljiva je znatno veća zastupljenost osoba ženskog pola. Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 35 adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja.

Tabela 2: Mesto boravka adolscenta MESTO Beograd Prigradsko naselje selo ukupno BROJ 20 12 3 35 % 57.0 40. 8 .3% je iz prigradskih naselja.0 Najveći broj ispitanika živi u Beogradu.1%.6% ispitanika živi na selu.6 100. Tabela 3:Porodični status adolescenata PORODIČNI STATUS potpune nepotpune ukupno BROJ 21 14 35 60.3 8. 20 ili 57.0 % Najveći broj adolescenata živi u potpunoj porodici. a svega 3 ili 8.1 34. 12 ili 34.0 100.

0 OČEVI broj % 34 97.9 35 100.3 17. Tabela 8: Ekonomski status porodica 9 .0 7 20.1 48.0 35 100.6 20. Tabela5: Zaposlenost roditelja zaposlenost zaposleni nezaposleni ukupno MAJKE broj % 28 80.0 Većina adolescenata potiče iz porodica gde su oba roditelja zaposlena.Tabela 4: Broj članova domaćinstva Broj članova domaćinstva 2 člana 3 člana 4 člana 5 ili više članova ukupno BROJ % 5 6 17 7 35 14.0 100.1 1 2.0 Iz ove tabele proizilazi da polovina ispitivanih adolescenata živi u četvoročlanoj porodici.

0 25.0 22.2 60.7 45.MATERIJALNO STANJE siromašno srednje dobro ukupno BROJ 6 21 8 35 % 17.7 Iz prikazanih rezultata se vidi da skoro polovina ispitanika potiče iz porodica koje se primenom FACES-III skale kategorišu kao isprepletane.0 Većina adolescenata živi u porodicama srednjeg materijalnog statusa.8 100. ADAPTIBILNOS SKOR % 10 . KOHEZIVNOST razjedinjene porodice izdvojene porodice povezane porodice isprepletane porodice SKOR 10-31 32-37 34-43 44-50 % 8.6 20.

Roditelji ispitivanih adolescenata su u 85. Značaj porodice u periodu adolescencije je u kontinuitetu sa svim onim što se u porodici dešavalo od prvog dana života današnjeg adolescenta. Analiza ispitivanih porodica primenom isnstrumenta FACES-III pokazuje visok nivo kohezivnosti (zajedništva) i adaptibilnosti (prilagođenosti). Rezultati dobijeni istraživanjem u poređenju sa normama ustanovljenim ovim 11 . pa čak i odavno pre toga. kako lične tako i promene u porodici i okolini.7%(30 od 35 porodica) bili iste veroispovesti.6 8. U ličnosti adolescenta ogleda se porodica na mnogo načina.7 U odnosu na procenu porodične adaptibilnosti merenu upitnikom FACES-III ubedljivo najveći broj ispitanika potiče iz porodica koje su svrstane u kategoriju haotičnih.6 17.T rigidne porodice strukturisane porodice fleksibilne porodice haotične porodice 10-19 20-24 25-29 30-50 8. odnosno heterogenost roditelja imaju uticaja na pojavu adolescentnog kriznog stanja. Iz ovih nalaza se ne može izvući zaključak da nacionalna i religijska homogenost.1 65. Poremećaj ponašanja adolescenta se javlja kao posledica teškog prilagođavanja na određene promene.

instrumentom. Sa druge strane. intimu privatnost. Članovi isprepletanih porodica su međusobno veoma zavisni. koje normalno treba da postoje između članova. odnosno sa datim skorovima.. Naime. impulsivno. U pozadini ovih porodica može biti razvojni stres ili poremećaj posledica delovanja hroničnog stresa. Pojedini članovi ovih porodica imaju malo prostora i za individuaciju i za formiranje spoljašnjih veza. ovaj način funkcionisanja je oblik prilagođavanja porodice na ekstremne uslove u kojima se porodica nalazi kao celina. pokazuju da ispitivane porodice spadaju u kategoriju isprepletanih u pogledu zajedništva i haotičnih u pogledu prilagođenosti. Isprepletano-haotične porodice su disfunkcionalne porodice. Isprepletano-haotične porodice postoje u specifičnim društvenim kontekstima (ratovi. granice koje formiraju ovakve porodice prema spoljnoj sredini su relativno čvrste. dogovori se ne poštuju. Visok nivo adaptibilnosti unutar porodice ogleda se u postojanju haotičnih odnosa među njenim članovima. tranzicija. Ovakve porodice ostavljaju malo prostora svojim članovima za lični život.) Naime. unutar porodice su srušene sve granice.. U haotičnim porodicama pravila gotovo da ne postoje. U ovakvim porodicama nedostaje disciplina. odluke se donose nepromišljeno. zajednička su im interesovanja i aktivnosti. Visoka kohezivnost se manifestuje kroz ekstremnu emocionalnu bliskost među članovima porodice. Uzimajući u obzir društveno12 . Struktura ovakvih porodica je poremećena. po Olsonu.

jasno je da su brze i dramatične društvene promene. pogodovali upravo formiranju ovakvih porodica. srednje stručne spreme. 13 . na neki način neminovan i koristan u određenom istorijskom trenutku.istorijske okolnosti kod nas u poslednjih nekoliko decenija i prihvatajući Olsonov stav. Zaključci istraživanja su pokazali da su uglavnom ugroženi adolescenti u urbanim sredinama (zbog ekonomske nestabilnosti. jaza između ekonomske žudnje i realnosti. Dakle. istovremeno sadrži i sve negativne faktore koje ovakvi porodični odnosi nose na planu formiranja i razvoja ličnosti adolescenta. zatim najčešće stradaju oni koji žive u isprepletano-haotičnim porodicama. kao i česta tragična ratna događanja. porasta nasilja. čiji su roditelji niskog ekonomskog statusa. zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. sloma porodične strukture). uslovljen u velikoj meri spoljnim uslovima. uzimajući u obzir sve ove činjenice nameće se zaključak da je visoka porodična kohezivnost i adaptibilnost u našim okolnostima neminovna karakteristika porodičnog funkcionisanja.