Tumačenje laboratorijske analize krvi (Normalne vrednosti krvne slike, kod kojih bolesti su povišene, smanjene,..

)
Autor: dr Sonja Ilić Postavljeno: 06.05.2009

Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Kompletna krvna slika (KKS)
Kompletna krvna slika se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja raznovrsnih poremećaja poput anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. KKS uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit

Eritrociti
Eritrociti (RBC), crvena krvna zrnca, su najzastupljenije ćelije a uloga im je da transportuju kiseonik vezan za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva. Normalne vrednosti su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce). Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti povećane u stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.

Hemoglobin
Hemoglobin (HGB) je sastojak crvenih krvnih zrnaca eritrocita. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa. Kada se oslobodi kiseonik prekopotreban za nesmetani rad ćelija, za hemoglobin se umesto njega vezuje ugljen dioksid. Ovaj ciklus se zatvara vraćanjem krvi u pluća, oslobađanjem ugljen dioksida i novim vezivanjem kiseonika. Normalna koncentracija je 110-180 g/L. Koncentracija hemoglobina je snižena kod anemija. Povećan je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija

Hematokrit
Hematokrit (HCT) predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Normalne vrednosti su za žene 0.356 - 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 l/l. Kod akutnog krvarenja hematokrit može da bude normalan, a u fazi oporavka se smanjuje. Kod anemije usled nedostatka gvožđa hematokrit je smanjen, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.

Eritrocitne konstante
1

Leukociti Leukociti (WBC). Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca.350 g/l RDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita. Normalne vrednosti su 40-70% Monociti (MONO) zajedno sa neutrofilnim granulocitima čine osnovu fagocitnog odbrambenog sistema u organizmu. međutim. u stresnim situacijama. Leukopenija. to ukazuje da telo proizvodi veći broj ovih ćelija. dok se povećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline). Uzimanje pojedinih lekova takođe može da dovede do smanjenja broja belih krvnih zrnaca i zato se kod takvih pacijenata moraju sprovoditi redovne laboratorijske analize. Monociti su nezrele ćelije čija je sposobnost da se bore mala. Nekontrolisana produkcija belih ćelija (leukemija) nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih ili limfogenih ćelija. sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija. povećava se rizik od infekcije.9 pg MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita.5-16. RDW specifično ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze. Normalne vrednosti su 3. smanjenje broja belih krvnih zrnaca. Kada je njihov broj uvećan (leukocitoza). Normalne vrednosti su 1-10% Eozinofilni granulociti (EOS) učestvuju u obrani organizma od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija. Povećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije. bela krvna zrnca. bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem). kada jednom uđu u tkiva. Promene vrednosti pojedinih eritrocitnih konstanti. kod opšte slabosti organizma. Normalne vrednosti su 11. počinju da bubre i postaju makrofagi koji su izvanredno sposobni da se bore sa infektivnim agensima. javlja se kod virusnih infekcija.10x109/l. Normalne vrednosti su 310 .Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita. se stvaraju u koštanoj srži i štite organizam od infekcija. odnosno da je napadnuto.9 . oboljenjem jetre (ciroza) i kod teških alkoholičara. a ujedno je i važan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i ekvivalentan podatak o anizocitozi koja se uočava u krvnom razmazu. Učestvuju u imunom odgovoru. 2 . kao i kod pacijenata na radioterapiji. naročito MCV parametra. dijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina. Neutrofilni granulociti (NEU) su najzastupljeniji fagocitni leukociti.prosečna količina hemoglobina u eritrocitu. Ako je njihov broj manji. na primer bakterijama. Normalne vrendosti su 29-32.99 fl MCH (mean cell hemoglobin) . Neutrofilni granulociti su zrele ćelije koje mogu da napadaju i razaraju bakterije i viruse čak i u krvnoj cirkulaciji.daje informaciju o veličini eritrocita. MCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita . smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom). Normalne vrednosti su 81 . koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.5 %.

80-12 fl Sedimentacija eritrocita Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. kod postoperativnih stanja. Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.. transaminaza. CRP. akutnog infarkta miokarda. pojedinih vrsta anemija. normalne vrednosti 16-25 MPV (Prosečni volumen trombocita). nefroze. amilaza. akutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa. holesterola. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju. svim vrstama šoka. malignih oboljenja. tumora. kao što je npr. Sedimentacija je ubrzana kod upala. ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja.. menstruacija (neznatno ubrzanje). hepatitisa C. trombociti su sniženi kod hemioterapija. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti.. oboljenja jetre. razaranja ćelija. a to su: PDW (Raspodela trombocita po volumenu). Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem određenog volumena krvi u brojaču. masivnih trovanja. reumatskih bolesti npr.) 3 . Normlane vrednosti su 140-450 x 109/l. Normalne vrednosti su 0-1% Trombociti Trombociti (PLT) su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi . bilirubina.50 % Bazofilni granulociti (BASO) su najmanje zastupljena populacija leukocita u perifernoj krvi i učestvuju u alergijskom odgovoru. normalne vrednosti 7. u trudnoći i posle porođaja. Normalne vrednosti su 20 .Normalne vrednosti su 0 . policitemije. leukocitoza ili groznica. Tumačenje biohemijskih analiza krvi (Povišene i smanjene vrednosti kreatinina.. GGT. koji učestvuju u ćelijskom imunitetu i B limfocite koji se transformišu u plazma ćelije koje proizvode antitela i tako učestvuju u humoralnom imunitetu. kongestivne srčane insuficijencije.6% Limfociti (LYM) predstavljaju populaciju leukocita koja uključuje dve osnovne subpopulacije: T limfocite. kod TBC. triglicerida. Usporena je kod novorođenčeta. alergijskih stanja.. Normalne vrednosti su 2-12 mm/h. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest. eritrociti će se postupno početi taložiti na dno.

oštećenja jetre izazvanog alkoholizmom. ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnom potiče iz jetre. prostati. infarkta miokarda. pankreatitisa. rak). Aktivnost je povišena kod ciroze jetre. i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre.2009 Stalno smo u dilemi da li su naši biohemijski parametri laboratorijske analize u granicama normale i šta se dešava ako su povišeni ili sniženi. metastaze. dekompenzovane srčane bolesti i zloćudnog tumora pankreasa. Enzim je prisutan najviše u epitelu tankog creva. epitelu tankog creva i mozgu.. Normalne vrednosti u krvi: 78-217 U/l za muškarce. Određivanje katalitičke aktivnosti tih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda. mišićima i mozgu. Neka oboljenja poput Hodgkinove bolesti. bubrezima. Alkalna fosfataza (ALP) Alkalna fosfataza je grupno-specifični enzim koji katalizuje hidrolizu monoestera fosfatne kiseline i alkohola. transaminaze. kreatinin. Normalne vrednosti su 8-40 za muškarce i 5-35IJ/I za žene. manje u mozgu. kongestije srca i ulcerativnog kolitisa daju umereno povišene vrednosti ALP-a u serumu. ALP je fiziološki povišen kod trudnica u trećem trimestru trudnoće. Zbunjuju nas i stručni medicinski termini poput.05. (akutne infekcije ili toksičnog ošćtećenja jetre. jetri. a u serumu dece i iz kostiju. 4 .. Aminotransferaze (Transaminaze) Aminotransferaze su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. plućima i u nizu drugih organa. što je normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma.Autor: dr Sonja Ilić Postavljeno: 10. akutnog virusnog hepatitisa. Takođe. GGT. nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina. C reaktivni protein(CRP). Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštećenju prvenstveno jetre. ali i kod oboljenja jetre. hroničnog hepatitisa. pankreasu. Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen. na bolesti kostiju (osteosarkom. šta znače pojedine skraćenice i koja je njihova uloga u organizmu. primarnih ili metastatskih tumora jetre. Aspartat aminotransferaza (AST) AST-a ima najviše u jetri.. srčanom mišiću. alkalna fosfataza. Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Najviše -GT-a ima u bubregu. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri. amilaza. ciroze ili rak jetre) i infarkta miokarda. postojanja opstrukcije u žučnim putevima. placenti i leukocitima. pankreasa i drugih bolesti. ožiljno tkivo. Padžetova bolest). hiperparatireiodizam. kostima. Ovaj članak će na najednostavniji način pokušati sa da sve odgovore na vaše dileme o biohemijskim parametrima laboratorijske analize. Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT). bubrežnim tubulima.. Gama glutamil transferaza (GGT) GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre. mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. jetri. 68-234 U/l za žene. Povećane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija "punom parom".

skeletnim mišićima i eritrocitima i katalizuje međusobno pretvaranje laktata i piruvata. bubrežnim bolestima. infarktu miokarda. cirozi. intestinalnoj opstrukciji. metastatskom karcinomu. citokromi. povrede mišića. i kod raspadanja crvenih krvnih zmaca i nekih tumora. Bilirubin Bilirubin je krajnji produkt razgradnje proteina koji sadrže hem. a može biti povišena i kod bolesti bilijarnog trakta (holecistitis. Alfa amilaza Alfa amilaza je enzim male molekularne mase. Povišenje nivoa u krvi javlja se u svim slučajevima gde su oštećena i razorena pomenuta tkiva srčani infarkt. mišićne distrofije i premorenost. Alanin aminotransferaza (ALT) Normalne vrednosti: 8-41 IJ/I Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre. 5 . jetre. ileusu. pluća. hipoksiji. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre. mišićne distrofije. aktivnog hroničnog hepatitisa). bubrezima.Normalne vrednosti : 7-38 IJ/I Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda. opstruktivnoj žutici. Određivanje katalitičke koncentracije alfa amilaze koristi se u dijagnostici i praćenju uspeha u terapiji akutnog pankreatitisa i za otkrivanje upalnih procesa pljuvačnih žlezda. Kreatin kinaza (CPK) CPK cepa kreatin fosfat i tom prilikom se dobija energija neophodna za funkcionisanje ćelijskog metabolizma. katalaza). kod bolesti jetre (izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu. kod opstruktivnog ikterusa. Oko 80 % bilirubina nastaje razgradnjom hemoglobina iz eritrocita (nakon 120 dana života eritrocita u krvi) u retikuloendotelnom sistemu (RES). kod svih stanja praćenih propadanjem skeletnih mišića. unosom gaziranih pića. Laktat dehidrogenaza (LDH) LDH je enzim koji sa nalazi u jetri. uremiji i u postoperativnim stanjima. sokova. šoku.0-450 IJ/I Amilaza je povišena u serumu obolelih od bolesti pankreasa (akutni pankreatitis. najčešće izazvano terapijom antibioticima. Preostalih 20 % dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin. perforacije čira na želucu. kože. Po mestu delovanja spada u enzime digestivnih sokova. hipotireoza i moždani udar praćen nekrozom. Metaboliše se u jetri i izlučuje u žuči. Ovim enzimom su bogati skeletni i srčani mišići i mozak. tumori) i kod bolesti pljuvačnih žlezda (mumps). kod bolesti pankreasa (hronični i akutni pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta. S-alfa amilaza –normalne vrednosti: 28-100 IJ/I U-alfa amilaza – normalne vrednosti: . holangitis. holelitijaza). zapušenje žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. virusnom hepatitisu. srcu. Povišen je u megaloblastnoj i pernicioznoj anemiji. ciroze jetre. a povišene su i kod virusnih hepatitisa. Takođe.

Visoke vrednosti se zapažaju i kod pojedinih oblika raka. mokraće azotemija il i uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije bubrega. pijelonefritis. kod trovanja olovom. Izlučuje se putem bubrega tj. Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj. Uzrok može da bude i jak proliv koji je doveo do dehidracije organizma. nefroskleroza) i kod bolesnika kod kojih je povećana razgradnja proteina u organizmu (groznica. Mali porast ukazuje na izmenjenu funkciju jetre. kod alkoholičara. kao i oštećenje funkcije bubrega takođe dovode do njenog porasta. a jednu trećinu putem stolice. žene 140-340 umol/L. Retko je povišen i u drugim slučajevima abnormalnosti enzimskog sistema u organizmu. pa je dobar pokazatelj funkcije bubrega. prepreke u mokraćnim putevima i oštećenja funkcije bubrega nekim lekovima ili otrovima. a to čini na dva načina: dve trećine preko mokraće. a pre svih terapija citostaticima ili zračenjem kod pojedinih vrsta raka podiže ekstremno njen nivo usled raspada velikog broja tumorskih ćelija iz kojih se oslobađa purin. visokog krvnog pritiska i u trudnoći. organizam je mora eliminisati. Stres i izuzetno naporne fizičke aktivnosti. 6 . Normalne vrednosti: 53-124 umol/l Povišen je kod akutne i hronične bubrežne insuficijencije.8-7. kod gojaznosti i psorijaze. kao i kod dugotrajnog gladovanja ili nedovoljnog unosa hranljivih materija. Urea Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Normalne vrednosti: muškarci 200-420.Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici žutica. Kreatinin Kreatinin nastaje iz kreatina. krvlju dolazi do bubrega gde se delom izlučuje iz organizma. Normalne vrednosti uree u krvi: 2. materije koja nastaje razlaganjem hrane i nukleinskih kiselina u organizmu. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Koncentracija kreatinina u serumu zavisi prvenstveno od glomerularne filtracije. Snižena je kod dugotrajnog gladovanja i teških oštećenja jetre. u Daunovom sindromu. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte. bolesti jetre. Mokraćna kiselina (urati) Mokraćna kiselina je proizvod metabolizma purina. Normalne vrednosti u krvi: 3-30 mikromola/L. B i C). Uzroci povišenja mogu biti dugotrajno lečenje nekim lekovima (tetraciklini.2 mmol/l. Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima). Kako je ona raspadni produkt metabolizma. Pojedini lekovi.hepatitis (A. antiinflamatorni lekovi). loše ishrane. Povišena koncentracija uree u serumu je kod bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis. a razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti i smanjena sposobnost bubrega da je izluči. a samim tim i mokraćna kiselina. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj. nekroza) i povrede. postojanje kamena u žuči ili virusna upala .

kao npr. opstruktivnom ikterusu. odnosno njegova podfrakcija. ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. žlezda sa unutrašnjim lučenjem. nefrotskog sindroma.5 mmol/l.28 mmol/L.Lipidi Visoki rizik učestalosti ateroskleroze su bolesti uzrokovane poremećajem metabolizma lipida. kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). i što je za savremenog čoveka veoma važno istaći stres. pre svih ateroskleroze Trigliceridi Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu. uzimanja nekih lekova npr. Što su više vrednosti HDL holesterola. diabetes mellitusu. anabolici i kontraceptivi. oštećenja funkcija jetre. hroničnog alkoholizma. lipoidnoj nefrozi. I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola.03-1. apsorbuje i resintetiše u ćelijama crevne sluzokože. Normalne vrednosti u krvi: 3.55-4. Povišen je nivo kod povećanog unosa hranom. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu.5. Smanjen je i kod pothranjenosti. hormona štitne žlezde. to je bolje. jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove. LDL holesterol LDL kolesterol ili ″loš holesterol″ i njegovo određivanje je važno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za aterosklerozu Normalne vrednosti su 1. kontraceptiva. što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar). Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama. rada hormona tj. hipotireozi i nizu naslednih bolesti (hiperholesterolemija tip IIa). šećerne bolesti. hipotireoze. HDL-holesterol Od ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL kolesterol (Heavy density cholesterol). Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina. Normalne vrednosti su 0. Poremećaji metabolizma lipida se procenjuju na osnovu koncentracija holesterola i triglicerida u plazmi. nasleđa. i podataka dobijenih elektroforezom lipoproteina. opstrukcije žučnih puteva.55 mmol/L. HDL holesterol.53 mmol/L. a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega načina ishrane.46-2. Holesterol Stvara se u jetri. funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega. estrogena.10 . u početnoj fazi hepatitisa. Višak se deponuje u obliku masnih naslaga. 7 . stiže do jetre. HDL2 ima protektivnu ulogu. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti. Snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje. Normalne vrednosti su 1. Povećani HDL je pokazatelj zaštićenosti od kardiovaskularnih bolesti. I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze (taloženja rnasnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova.

5-6. enzimska. smanjene sinteze proteina ili povećanog katabolizma proteina (hipertireoza. urođenih grešaka organizma (disalbuminemija i analbuminemija).Smanjenje koncentracije triglicerida je od manje dijagnostičke vrednosti i može se naći kod malnutricije. opekotina i enteritisa. Snižena koncentracija glukoze . transportna. feohromocitom. nefroza. puferska. Sastavljeni su od aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Jednostavni proteini izgrađeni su samo od aminokiselina.hipoglikemija – hiperplazija. hipertireoze. malapsorpcija).1 mmol/l. Ukupni proteini Proteini su gradivni materijal čovečijeg tela. gradivna. diabetes melitus. hormonska itd. Koncentracija glukoze u krvi se održava u granicama normale delovanjem složenog hormonskog sistema. Povišena koncentracija glukoze . Povećana koncentracija ukupnih proteina – hiperproteinemija javlja se kod dehidratacije. Funkcija pojedinih proteina može biti: održavanje osmotskog pritiska. Albumini Albumin je protein koji se sintetše u jetri. kod leukemije i nekih drugih malignih bolesti. paraproteinemije i mijeloma i hroničnih bolesti (ciroza jetre. bolesti jetre. gubitka proteina iz organizma. neproteinsku ili prostetičnu grupu. Koncentracija glukoze je. a složeni proteini pored svoje proteinske strukture sadrže i tzv. terminalnih stanja bolesti jetre. odbrambena. kronične upale). kod poremećaja u metabolizmu glikogena i ponekad kod bolesti jetre. Normalne vrednosti: 3. sarkom. Ovaj test oponaša fiziološko uzimanje hrane pod standardnim uslovima. Snižena koncentracija ukupnih proteina – hipoproteinemija javlja se kod prekomerne hidratacije. Glukoza tolerans test (OGTT) Dijagnoza šećerne bolesti ili drugih oblika poremećaja u metabolizmu ugljenohidrata potvrđuje se izvođenjem klasičnog testa tolerancije na opterećenje glukozom (OGTT). 8 . stanja sa povišenim adrenalinom. šok. Smanjene koncentracije albumina se javljaju kod jake proteinurije (nefrotski sindrom). adenom i karcinom pankreasa. teške opekotine. nakon opterećenja organizma glukozom. Glukoza Glikemija pokazuje količinu glukoze (šećera) u krvi. Prema sastavu proteini se dele na jednostavne i složene.hiperglikemija – diabetes mellitus. manjak hormona koji su antagonisti adrenalina. OGTT je test kojim se ispituje metabolizam ugljenohidrata i pomoću kojega se može prepoznati rani stadijum dijabetesa. SLE. malapsorpcije. povišena i u testu se određuje vreme za koje će koncentracija glukoze pasti na normalu. osnovna mu je funkcija održavanje ravnoteže tečnosti u organizmu.

nedovoljne ishrane. UIBC (unsaturated iron binding capacity). autoimune bolesti) i u toku perioda aktivnog i intenzivnog stvaranja ćelija krvi (hematopoeze). Od količine transferina u serumu zavisi koliko se gvožđa može vezati. Porast TIBC-a se često javlja kod stanja sa smanjenom koncentracijom gvožđa u organizmu.9-30 umol/L. hemohromatoze i virusne upale jetre. kod žena koje koriste oralne kontraceptive. eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV. Glavno skladište gvožđa je retikuloendotelni sistem. prekomernog davanja preparata gvožđa. tj. nefrozi. gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. kod anemija. održavaju normalni osmotski pritisak i hidrataciju. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije. TIBC (total iron binding capacity). gladovanja. teža krvarenja) ili smanjeno otpuštanje gvožđa iz RES-a (akutne i hronične infekcije. Povišeno je kod višestrukih transfuzija. hemohromatozi. i nagle terapije visokim dozama kalijumovih soli. 9 . Povišen je kod insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde. trudnoće i akutnog hepatitisa. MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. nezasićen. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva. Kalijum Izuzetno važan mineral koji direktno utiče na funkciju nerava i mišića. hiperfunkcije nadbubrežne žlezde. dok je drugi deo transferina slobodan.Gvožđe Gvožđe je jedan od esencijalnih oligoelemenata u organizmu. pre svega. TIBC I UIBC Gvožđe se u telu transportuje spojeno sa belančevinom globulin transferinom ili siderofilinom. povraćanja. slezina. gubitak gvožđa (nefroza. Normalne vrednosti: 8. slezini i kostnoj srži.3 mmol/l. Normalno je da samo jedan deo transferina ima vezano gvožđe. sastavni je deo hemoglobina. proliva ili pankreasne fistule. kod trovanja olovom. Normalne vrednosti: 3. u smislu njihove oštećene kontraktilne sposobnosti. uremije. kod razaranja crvenih krvnih zrnaca. hroničnim infekcijama i malignim bolestima. koštana srž i bubrezi. različitih vrsta anemija.8-5. Smanjene koncentracije kalijuma u serumu su kod gubitka usled prekomerne diureze. kod dilucije ekstracelularne tečnosti. mioglobina. zatim jetra. gubitka povraćanjem ili dijarejom i naglog prelaza kalijuma iz ekstracelularne tečnosti u ćeliju (dijabetična acidoza). Elektroliti Elektroliti učestvuju u održavanju ravnoteže i raspodele vode. nefritis. Taj deo transferina koji još može vezivati gvožđe zove se nezasićeni kapacitet vezivanja gvožđa. jetri. citohroma i mnogih enzima. aktivatori su enzima itd. malapsorpcija. Smanjena koncentracija gvožđa u serumu (hiposideremija) je posljedica nedostatka gvožđa u organizmu čiji uzrok može biti malnutricija. krvavljenja. odnosno koliki je ukupni kapacitet vezivanja gvožđa u serumu. potpomažu rad srca i drugih mišića. povećanog ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca. kod nekroze jetre zbog otpuštanja feritina. hiperfunkcije nadbubrežne žlezde. Zajedno sa hemoglobinom. TIBC je smanjen u cirozi. deponovanje u crevima.

Natrijum Zajedno sa anjonima predstavlja najveći deo osmotski aktivnih materija u plazmi koje regulišu u velikoj meri raspodelu vode u telu. Smanjen je u slučaju insuficijencije bubrega i nadbubrežne žlezde. Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde. 10 . upale pankreasa. Normalne vrednosti: 139-154 mmol/l. Značajan je za prenos signala između nerava i mišića kao i pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova. Izuzetno je važan za održavanje kiselinskobazne ravnoteže u organizmu. direktno zavisi od harmoničnog rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem (pre svega paraštitastih žlezda). svih bolesti praćenih razgradnjom kostiju. velikog broja bolesti varenja. a samim tim i u krvi. Javlja se i kod pothranjenosti i gladovanja. Ukoliko se gubi dolazi do alkaloze (baznosti). Magnezijum Prvenstveno je međućelijski elektrolit. intestinalna opstrukcija). Kalcijum Kalcijum se u organizmu nalazi najvećim delom u kostima. hipofunkcije i infektivnih bolesti (pneumonija). proliva. kod pojedinih tumora i metastaza tumora u kostima. S obzirom na smanjenje koncentracije ovog minerala u svakodnevnoj ishrani daleko je češći njegov manjak. Povišenje nivoa se retko javlja i to kod uzimanja prekomernih količina soli magnezijuma. manjka vitamina D. traume ili oboljenja centralnog nervnog sistema. jake diureze. Nivo kalcijuma u organizmu. tumor želuca. neadekvatnog unosa. proliv). ishrane. smanjenja količine belančevina u organizmu. To se viđa pre svega kod bubrežnih bolesti. najčešće intravenski ili u vidu injekcija. kao u slučajevima povraćanja. manjim delom u plazmi (1-2%). unosa namirnica koje sadrže kalcijum. hroničnog plućnog emfizema. poremećaja rada nadbubrežnih žlezda. Njegova koncentracija u serumu je pod direktnim uticajem paraštitastih žlezda. metaboličke alkaloze. šećerne bolesti. Fosfor Fosfor je uz kalcijum važan za izgradnju kostiju. Može biti i sniženih vrednosti u slučaju kod hipoparatireoidizma. Kada se hlor preterano konzumira ili zadržava u organizmu dolazi do ispoljavanja acidoze (kiselosti). dugotrajne imobilizacije tj. dehidratacije (gubitka tečnosti iz organizma) i preteranog lečenja fiziološkim rastvorom. insuficijencije bubrega. kod preteranog gubitka tečnosti (povraćanje. gubitka učestalim stolicama. prekomernog znojenja. funkcije bubrega i metabolizma kostiju. apsorpcije u organima za varenje. Povišene koncentracije nastaju kod hiperfunkcije nadbubrežne žlezde. takođe je važan u aktivaciji mnogih metaboličkih puteva. aktivnosti organa za varenje i stanja bubrega. Hlor Predstavlja neorganski anjon u vanćelijskoj tečnosti. ozbiljnije insuficijencije bubrega sa gubitkom soli. hroničnog alkoholizma i hronične upale jetre. preteranog gubitka. gastrointestinalnih poremećaja (gastritis. kod viška vitamina D.

nekih malignih bolesti i kod pacijenata kod kojih zarastaju kosti. 11 . Smanjenu koncentraciju fosfora nalazimo kod malapsorpcije. D hipovitaminoze.Povišene koncentracije fosfora nalazimo kod Pagetove bolesti. kod preterane konzumacije alkohola i kao posledica uzimanja nekih lekova smanjen kod hiperparatireoze. oboljenja jetre. poremećaja acidobazne ravnoteže. hroničnog alkoholizma. hipoparatireoze i hipervitaminoze D. Povišen je kod insuficijencije bubrega.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful