Računari

Kurs za Početnike
Sadržaj:
Računari ......................................................................................................................................................... 1 Kurs za Početnike .............................................................................................................................................. 1 Sadržaj: .............................................................................................................................................................. 1 OSNOVE KORIŠĆENJA PC RAČUNARA .................................................................................................... 4 1 Istorijat i arhitektura PC računara .............................................................................................................. 4 2 Sastavni delovi računara............................................................................................................................. 4 2.1 Hardver .......................................................................................................................................................... 4 2.2 Centralna jedinica: (sistemska jedinica) ................................................................................................... 4 2.2.1 Kućište .......................................................................................................................................... 4 2.2.2 Matična ploča: ............................................................................................................................. 5 2.2.3 Mikroprocesor ............................................................................................................................. 6 2.2.4 MEMORIJA ................................................................................................................................. 6 2.2.5 Magistrale ..................................................................................................................................... 6 2.3 Mediji za skladištenje podataka ................................................................................................................. 7 2.3.1 Disketni uređaj i floppy disk ..................................................................................................... 7 2.3.2 Hard disk ...................................................................................................................................... 8 2.3.3 Ostali magneti mediji za čuvanje podataka ............................................................................. 8 2.3.4 CD-ROM uređaj .......................................................................................................................... 9 2.4 Periferijalni uređaji ...................................................................................................................................... 9 2.4.1 Tastatura ....................................................................................................................................... 9 2.4.2 MONITOR ................................................................................................................................. 10 2.4.3 Miš ............................................................................................................................................... 11 2.4.4 Štampač ...................................................................................................................................... 11 2.4.5 Modem ........................................................................................................................................ 12 2.4.6 Džojstik ....................................................................................................................................... 12 2.4.7 Skener ......................................................................................................................................... 12 2.4.8 Strimer ........................................................................................................................................ 13 2.4.9 Komunikacioni portovi............................................................................................................. 13 2.4.10 Mrežna kartica ........................................................................................................................... 13 2.4.11 Zvučna kartica ........................................................................................................................... 13 2.4.12 Neprekidni izvori napajanja ..................................................................................................... 13 3 Operativni sistem Windows 95 ................................................................................................................ 13 3.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 ......................................................................................................... 13 3.1.1 Grafičko radno okruženje......................................................................................................... 14 3.1.2 Objektna orijentacija ................................................................................................................. 14 3.1.3 Produženi nazivi datoteka ........................................................................................................ 14 3.1.4 Pokazivački fajlovi.................................................................................................................... 14 3.1.5 Grafička prezentacija sistema .................................................................................................. 14 3.1.6 Instalacija uređaja i programa ................................................................................................. 14 3.1.7 Multitasking (istovremeni rad više programa) ...................................................................... 14 3.1.8 Jaka podrška računarskom povezivanju ................................................................................. 15 3.1.9 Multimedijalni pristup podacima ............................................................................................ 15 4 Način rada pod Windows 95 .................................................................................................................... 15

Windows 98

2

5 6

RAD SA PROGRAMIMA....................................................................................................................... 15 Operativni sistem Windows 95 ................................................................................................................ 15 6.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 ......................................................................................................... 16 6.1.1 Grafičko radno okruženje......................................................................................................... 16 6.1.2 Objektna orijentacija ................................................................................................................. 16 6.1.3 Produženi nazivi datoteka ........................................................................................................ 16 6.1.4 Pokazivački fajlovi.................................................................................................................... 16 6.1.5 Grafička prezentacija sistema .................................................................................................. 16 6.1.6 Instalacija uređaja i programa ................................................................................................. 16 6.1.7 Multitasking (istovremeni rad više programa) ...................................................................... 17 6.1.8 Jaka podrška računarskom povezivanju ................................................................................. 17 6.1.9 Multimedijalni pristup podacima ............................................................................................ 17 7 Način rada pod Windows 95 .................................................................................................................... 17 8 RAD SA PROGRAMIMA....................................................................................................................... 17 9 Prvi Windows 95 koraci........................................................................................................................... 18 9.1 Pokretanje programa .................................................................................................................................. 18 9.1.1 Uključivanje računara:.............................................................................................................. 18 9.1.2 ISKLJUČIVANJE RAČUNARA: .......................................................................................... 18 9.1.3 Izlazak iz Windows-a ............................................................................................................... 18 9.1.4 Osnovni izgled ekrana .............................................................................................................. 19 9.2 Radna površina -desktop .......................................................................................................................... 19 9.2.1 Taskbar ....................................................................................................................................... 20 9.3 Upotreba miša ............................................................................................................................................. 20 9.3.1 Kursor ......................................................................................................................................... 22 9.3.2 Uređivanje ikona na radnoj površini ...................................................................................... 22 9.3.3 Odvlačenje (pomeranje) ikona ................................................................................................ 22 9.4 Osnovni elementi prozora ......................................................................................................................... 22 9.4.1 Okvir prozora ............................................................................................................................. 23 9.4.2 Ugao prozora.............................................................................................................................. 23 9.4.3 Dijalog prozori ........................................................................................................................... 23 9.4.4 Pomeranje prozora .................................................................................................................... 24 9.4.5 Menjanje veličine prozora........................................................................................................ 24 9.4.6 Smanjivanje prozora na ikonu: ................................................................................................ 24 9.4.7 Povećavanje prozora na najveću veličinu .............................................................................. 24 9.4.8 Promena aktivnog prozora ....................................................................................................... 24 9.4.9 Ređanje prozora u kaskade ili kao pločice ............................................................................ 25 9.4.10 Pronalaženje prozora izvan ivice ekrana................................................................................ 25 9.4.11 Zatvaranje prozora: ................................................................................................................... 25 9.4.12 Pronalaženje palete poslova ..................................................................................................... 25 9.4.13 Najčešće korišćene kontrole: ................................................................................................... 25 9.5 Padajući start meni ..................................................................................................................................... 26 10 Izgled osnovnog windows prozora u Wordu: ...................................................................................... 27 10.1 Startovanje Word-a .................................................................................................................................... 27 10.1.1 Naslovna linija (title bar) ......................................................................................................... 27 10.1.2 Kontrolni meni: ......................................................................................................................... 27 10.1.3 Kontrolni tasteri ......................................................................................................................... 27 10.2 Meni linija (glavni meni) .......................................................................................................................... 28 10.2.1 Odabiranje stavke u meniju: .................................................................................................... 29 10.2.2 Zatvaranje menija:..................................................................................................................... 29 10.3 TOOLBAR .................................................................................................................................................. 29 10.3.1 STANDARD TOOLBAR: ....................................................................................................... 31 10.3.2 Format toolbar-linija za formatiranje ..................................................................................... 31 10.4 RULER ........................................................................................................................................................ 32 10.5 RADNI PROSTOR .................................................................................................................................... 33 10.5.1 Radni prostor.............................................................................................................................. 33

Windows 98

3

10.6 Skrol bar ...................................................................................................................................................... 33 10.6.2 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta ......................................................... 33 10.7 Statusna linija ............................................................................................................................................. 34 10.8 Taskbar linija .............................................................................................................................................. 34 10.8.1 Nazivi datoteka .......................................................................................................................... 35 10.8.2 Karakteristike unošenja podataka ........................................................................................... 35 10.9 Kretanje kroz dokument: ........................................................................................................................... 36 10.9.1 Korišćenjem vertikalne i horizontalne trake za skrolovanje: .............................................. 36 10.9.2 Pomeranje kursora uz pomoć specijalnih tastera .................................................................. 36 10.9.3 Pomoću tastera sa tastature ...................................................................................................... 37 10.9.4 Pomoću komande GO TO (idi na) .......................................................................................... 38 10.10 Rad sa tekstom............................................................................................................................................ 38 10.10.1 Ukucavanje i prekucavanje ...................................................................................................... 38 10.10.2 Uklanjanje teksta ....................................................................................................................... 38 10.10.3 Označavanje(selektovanje) dela dokumenta: ........................................................................ 38 10.10.4 Funkcija selekt all ..................................................................................................................... 40 10.10.5 Stvaranje ikone za dokument: ................................................................................................. 40

Windows 98 OSNOVE KORIŠĆENJA PC RAČUNARA

4

1 Istorijat i arhitektura PC računara Familija računara IBM PC počela je svoj svetski pohod 24. aprila 1981. godine. Računar odlikuje širokim krugom periferijalnih uređaja. Glavni cilj kod projektovanja IBM PC računara je bio da se stvori mikroračunar sa pristupačnom cenom koji pruža svom korisniku mogućnost dogradnje osnovne konfiguracije po svojim ličnim zahtevima i mogućnostima. Posle prvih PC-jeva pojavili su se upotrebljivi računari proizvedeni u velikim serijama zvani XT po engleskoj reči (extended – proširen). Tri godine posle pojave XT računara pojavilo se računar AT (Advanced Technology - napredna tehnologija). Gro prodatih PC računara nije originalan IBM-ov proizvod nego takozvani IBM kompatibilni klon. Klonovi su takvi računari koji su slične arhitekture i funkcionisanja kao i originalni PC-jevi. Svet je ukratko bio poplavljen klonovima poreklom sa dalekog istoka proizvodi nepoznatih proizvođača. Ti računari su se odlikovali nižom cenom ali i nižim performansima od originalnih proizvoda. No, cilj IBM-a je postignut PC arhitektura je postao standard u klasi personalnih računara izguravši sa tržišta konkurenciju. Krajem 80-tih godina pojavio se naslednik AT računara nazvan 386 a početkom devedesetih i četvrta generacija zvana 486. Pentium računari – peta PC generacija – pojavili su se 1994. godine i održali su se i do danas. U međuvremenu pojavila se i šesta, pa čak i sedma generacija PC-ja, zvani Pentium Pro (P6) i Pentium II. Windows: • 1990 godine verzija 1.0 • 1990 godine verzija 3.0 • 1990 godine verzija 3.1 • 1990 godine verzija 3.11 • 1990 godine verzija 95 • 1990 godine verzija 95 OSR2 Windows 97 • 1990 godine verzija 98 (Memphis) Windows NT (paralelno se razvija sa 3.10 i 95 a daleko je moćniji i skuplji operativni sistem, namenjen korisnicima većih zahteva tj. za umrežene računare koji se profesionalno primenjuju. Delimo ga na Windows NT Workstation: jeftinija verzija namenjena je radnim stanicama u mreži, Verzija 4.0 (stara 3.51) Windows NT Serwer: skuplja verzija, namenjena je velikim mrežnim serverima, Verzija 4.0 (stara 3.51)

2 Sastavni delovi računara
Hardver Elektronski delovi koji izvršavaju sve akcije, hardver je sve ono što je u računaru fizičko, postojeće i vidljivo. Softver: Zajednički naziv za sve podatke i programe koji komanduju hardverom. Softver su samo nevidljivi nizovi informacija koji su elektronskim putem smešteni u memoriju i nisu "opipljivi" kao hardver, ali predstavljaju "pamet" koja vodi računar ka izvršenju različitih zadataka. 2.1 Hardver 2.2 Centralna jedinica: (sistemska jedinica) Glavni deo računara u kojoj se nalazi najveći broj elemenata (mikroprocesor, memorija, medijumi za čuvanje i prenos podataka idr.). Ona prima ulazne podatke, izvršava softver, određuje šta i kako će monitor prikazati i šalje instrukcije štampaču. Na zadnjoj strani se nalaze konektori za priključenje spoljnih uređaja pomoću kablova (tastatura, monitor, miš, struja) i (dodatni periferijski uređaji: štampač, telefonski kabal,spoljašnji zvučnici). 2.2.1 Kućište Metalna kutija u kojoj se nalaze komponente centralne jedinice. Poseduje otvore sa prednje i zadnje strane, a u unutrašnjosti su predviđena mesta za smeštanje komponenti.

• brava : za zaključavanje računara • turbo taster: za izbor brzine rada • reset taster: ponovna inicijalizacija računara bez potrebe za uključivanjem i isključivanjem. Te veze zovemo sabirnicama (eng. itd. U savremenim računarima se uglavnom koriste dva tipa ležišta: ISA (stariji tip. Na njoj su napravljene veze koje te delove povezuju u jednu celinu. Taj čip se zove CMOS BIOS. • Tower-vertikalno postavljeno kućište (stojeće).Windows 98 5 Uloga kućište je da delove računara drži zajedno i da ih napaja jednosmernim naponom određenih iznosa. Prednja strana kućišta nalaze se otvori za: • disketnu jedinicu i CD-ROM uređaje • Power: dugme za uključivanje i isključivanje računara • zelena lampica: da je računar uključen • žuta lampica: da li računar radi u turbo režimu • crvena lampica: da li je trenutno aktivan hard disk • displej: brojčani podatak može da sadrži brzinu rada mikroprocesora u megahercima ili neki drugi podatak što podešava stručnjak specijalnim kratkospojnicima u kućištu. Zajedničko je kod svakog kučišta da ima • dugme za uključivanje i isključivanje računara (power button). površine približno listu papira. otpornici. Mogu biti:: • Desktop-horizontalno postavljeno kućište (ležeće).2 Matična ploča: Osnovni element računara. matične ploče za Pentium.: bus). Tako imamo matične ploče za 486. na kojoj su smešteni mnogobrojni čipovi (integrisana kola). Zadnja strana kućišta: • otvor za ventilaciju: unutrašnjost kućišta se hladi ventilatorom koji se automatski uključuje kada uključite računar. 16-bitni) i PCI (noviji tip. 32-bitni). kondezatori idr. • priključci za struju: u kućištu se nalazi ispravljač koji struju od 220V prevodi u potreban oblik za elektronske sklopove računara • konektor za priključivanje tastature • konektor za priključivanje monitora • konektor za priključivanje miša • konektor za priključivanje štampača • i drugi priključci 2. Na nju se postavljaju ili priključuju sve ostale komponente računara direktno ili indirektno preko odgovarajućih kartica. Na sabirnicama su izgrađena ležišta za dodatne kartice za proširivanje računara. • dugme za restartovanje računara (reset). • Od posebnog značaja je čip u kom se čuvaju osnovni podaci o računaru CMOS BIOS. Ta ležišta se zovu slotovima. -tower (srednje veličine) -big tower (veće varijante koje se obično drže na podu pored radnog stola. . u obliku štampane ploče. elementi.2. Kućišta se izrađuju i proizvode u nekoliko standardnih veličina i oblika. Važno je znati da svakoj generaciji mikroprocesora odgovara posebna generacija matičnih ploča. Pored sabirnica na matičnoj ploči se nalaze i određeni čipovi koji opslužuju delove računara: oscilator. Praktična su i imamo više vrsti: -mini tower (kućište manjih dimenzija pogodno za držanje pored monitora na stolu). • konektore za priključivanje napajanja • nekoliko indikatora (LED). Matična ploča je osnova računara. • dugme za turbo mod. kontroleri periferijalnih uređaja i sl. srce računara. Od posebnog značaja je čip u kom se čuvaju osnovni podaci o računaru. i u više vrsta i dimenzija.

2. Pentium II) i koliki je njen radni takt. 2. ili 32) koji se postavljaju u određena ležišta na matičnoj ploči. SIMM ili DIMM modulima RAM-a (kapaciteta 2 MB. Po sadašnjim uslovima računari do 486 se smatraju zastarelima i pri kupovini računara ih teba izbegavati. Naziva se i operativna memorija. 4 MB. trake i sl. • Grafička kartica (video kartica) je sklop koji kontroliše signale koji se šalju na monitor. uspoređivanje itd. Zbog velike količine zadataka koje obavlja.je jedna od najvažnijih komponenti računara. pa se zato podaci čuvaju i snimaju na jedinice sa trajnom memorijom (disketa. 80386. Kada se radi o procesoru najvažnije je znati o kojoj se familiji radi (8086/8088. Kapacitet memorije se izražava u količini podataka koju memorija može da primi (merna jedinica 1 bit). postoj i magistrala namenjena komunikaciji sa karticama.2.). Pentium.4 MEMORIJA Skup čipova u kojim se nalaze programi i podaci za vreme rada računara. RAM memorija se izrađuje na tzv. Kartice se mogu zamenjivati ili dopunjavati. Svaki čip je veoma složen sklop minijaturnih silicijumskih elemenata (oni se ne vide . • SLOTOVI: duguljasti konektori koji omogućavaju da se na magistralu priključuju kartice (štampane ploče specijalnih namena) koje kontrolišu sve elemente računara na matičnoj ploči (monitor. Pentium.5 Magistrale Snopovi elektronskih vodova kojima se signali kreću između različitih delova matične ploče. Namenjen je da upravlja radom ostalih delova računara i da obrađuje podatke (matematičke operacije. telefonski priključak itd. dok se u međuvremenu oni čuvaju na spoljnim memorijskim jedinicama. Pentium II. 80386.2.Windows 98 6 Ostali važniji delovi su: • ČIPOVI. Postoje vrste: 8086/8088. 80286. Važan podatak je vreme odziva tj vreme potrebno za pronalaženje i iščitavanje podataka iz memorije (najviše oko 60 ns).3 Mikroprocesor Procesor (CPU) najvažniji čip koji izvršava programe i upravlja ostalim delovima matične ploče. Mikroprocesor je “mozak” računara. Programi se izvršavaju i podaci obrađuju isključivo u brzoj elektronskoj memoriji (RAM) koja se pri isključenju briše. 80486. Pentium Pro. kojom se naglašava razlika između ove memorije i spoljnih nosilaca podataka kao što je hard disk. O radnom taktu treba zapamtiti da što je veći radni takt procesora to je procesor “brži”. Postoje dve vrste radne memorije: • ROM-(Read Only Memory-memorija koja se čita)-iz njega se podaci mogu jedino čitati. U nju se pohranjuju podaci koji su računaru potrebni pri radu. 2. odakle se ponovo učitavaju u RAM na obradu kad zatreba. Pored Intela procesore proizvode i firme AMD i Cyrix čija je cena niža.male crne kutije sa mnogobrojnim metalnim nožicama zalemljenim na matičnu ploču. Količina ram memorije utiče na brzinu računara. Podaci se u ROM upisuju fabrički i ne mogu se više iz nje izbrisati. Memorija može da u sebi pamti podatke samo dok je računar uključen. jer su zaliveni u crni plastični omot) koji zamenjuje hiljade klasičnih tranzistora ili elektronskih cevi) 2. Pentium Pro.). Preformanse su slične i uglavnom su preporučljive za kućnu upotrebu. • KARTICE su štampane ploče manjih dimenzija koje su utaknute u slotove matične ploče. 16 MB.). Osim internih magistrala za komunikaciju između mikroprocesora. • RAM (Random Access Memory-memorija sa slučajnim pristupom). hard. 80486. Važan je njihov radni takt a što je veći radni takt procesora to je procesor "brži". 80286. mikroprocesor najčešće radi na sopstvenoj frekvenciji koja je višestruko brža od takta matične ploče. 8 MB. Generacije PC računara dobijaju nazive prema ugrađenom procesoru. Svaki računar mora da ima grafičku karticu kako bi mogao da se priključi monitor . diskove. memorije i drugih sklopova.

Površina diskete se deli na sektore.3 Mediji za skladištenje podataka Služe za čuvanje podataka i kada je računar isključen. a te krugove na nekoliko sektora. Sledeća tabela prikazuje osnovne podatke o disketama: Prečnik Oznaka DS DD 3.25 inča sa 1.Windows 98 7 2. podaci se mogu zapisivati na obe strane diskete (double sided – DS). čita i briše podatke sa disketa zove se disketni uređaj (floppy disk drive – FDD). ali održale su se do dan danas. Uređaj koji zapisuje.5 “ DS HD DS DD 5.2 megabajta podataka.5 inčne. pošto su u širokoj upotrebi i predstavljaju pogodan medij za prenos (manje količine) podataka sa jednog računara na drugi. Postoje više vrsta flopija a koriste se: • Disketa od 5. Sa današnjeg stanovišta diskete su malog kapaciteta.25” DS HD 1. Postoje magnetni i optički mediji za skladištenje podataka.3.1 Disketni uređaj i floppy disk Služi za permanentno smeštanje podataka i programa. Zbog toga oni ostaju na njima i posle isključenja računara Ugrađen je u čvrsto plastično kućIšte. Taj polivinil disk je savitljiv i odatle dolazi i naziv jer reč floppy znači savitljiv. Floppy diskovi (ili diskete) su magnetni mediji za skladištenje poadataka. Sve danas korišćene diskete su dvostrane tj. Drugi važan podatak je gustna zapisa na disketi. Najpoznatiji magnetni mediji za skladištenje podataka su diskete (floppy disk) i hard (čvrsti) diskovi.25 inča. Najpozantiji optički medij je CD na kom se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promenuti. Najpoznatiji: diskete (flopi disk) i hard (čvrsti) diskovi • Optički medij za skladištenje podataka: Najpoznatiji CD na kom se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promeniti Mediji za skladištejne podataka služe za čuvanje podataka i kada je računar isključen.5 inča sa 2. Postoje : • Magnetni medij za skladištenje podataka: u njima se podaci mogu pisati.44 megabajta podataka.88 megabajta podataka. Disketni uređaji se priključuju na uređaj koji se zove floppy disk kontroler (FDC) a zadužen je za kontrolu rada . mini disketa. Na magnetne medije podaci se mogu i pisati. najviše se koristi • Disketa od 3. Interesantan podatak je da na po fizičkim dimenzijama manje diskete od 3.5 inčnih HD disketa postoji otvor a kod 5. Podrazumeva se da postoje disketni uređaji za 3. čitati i brisati. skupa. 2.5 inča sa 1. Ova disketa je zaštićena plastičnim omotačem. U upotrebi su diskete dva formata 5. • Disketa od 3. U vreme nastanka PC računara disketa je bila jedini pogodni medij za čuvanje podataka. Imamo diskete dvostruke gustine (double density – DD) i visoke gustine (high density – HD). Te sektore dobijamo tako da disk podelimo na koncentrične krugove (staze –track). čitati i brisati. Jedan sektor može da sadrži 512 B podataka. kod starijih kompjutera.44 MB 360 kB 80 40 18 9 1440 360 Kapacitet 720 kB Broj tragova 80 Broj sektora Ukupan po tragu broj sektora 9 720 Tabela 1 – Osnovni podaci o disketama Kako razlikovati HD od DD disketa? U slučaju 3.25 inčne diskete.2 MB 80 15 1200 1. Radi se o polivinilnom disku presvučenom oksidom željeza.25 inčne i 3.5 inča može stati veća količina podataka nego na fizički veće diskete od 5.5 inčne i disketni uređaji za 5.25 inčnih HD disketa nema ojačanog prstena na središnjem otvoru diskete.

Na jednu Zip disketu moguće je smestiti 100 MB podataka a na jednu Jaz disketu 1 GB. Kod SCSI standarda na jedan kontroler. Paralelni se priključuje na LPT port računara između računara i štampača.3. Od ta dva uređaja jedan predstavlja “gospodara” (master) a drugi “roba” (slave). Trvdi diskovi se vežu na kontroler tvrdih diskova (hard disk controler – HDC). koji se nalazi na posebnoj kartici i postavlja se u slot matične ploče.3 Ostali magneti mediji za čuvanje podataka Pored gore navedenih magnetnih medija koriste se još nekoliko. jednu odozdo i jednu odozgo. a postoji i nekoliko alternativa za zamenu disketa i disketnih uređaja. Glavni nedostatak ovog medija je sekvencijalni pristup podacima. mogu se priljučiti sedam uređaja. SCSI diskovi su brži.3. Priključuje se na jedan od IDE kontrolera na matičnoj ploči. Radi se o magnetnoj traci stavljenih u plastičnu kutiju slično audio kasetama.2 Hard disk Srce kompjutera tj sve što se dešava teče kroz njega. traka se mora premotavati da bi se određeni podatak pronašao. primarni slave. većeg kapaciteta ali i dosta skuplji. Tvrdi disk (Hard disk) Hard disk uređaj (Hard disk drive – HDD) je kod savremenih računara glavni medij za skladištenje podataka. tj.2 Zip uređaj i Jaz uređaj Dva rešenja za zamenu postojećih disketa koja nudi firma IOmega. Kod savremenih računara na matičnoj ploči je integrisano dva IDE kontrolera: primarni IDE1 i sekundarni IDE2.5 inčnim disketama.3.3. na njega smeštamo podatke i nalazimo rezultate obrade.3. Tako raspoznajemo primarni master.5 inčnih disketa. Novije matične ploče podržavaju i podizanje sistema sa A-drive-a. koji se smatraju zastarelim zbog premalog kapaciteta u odnosu na današnje potrebe. Ovi mediji uglavnom služe za čuvanje rezervnih kopija podataka sa tvrdog diska.Skup staza svih diskova koje se nalaze tačno jedna ispod druge nazivamo cilindrima Prednosti tvrdog diska nad disketama je u višestruko bržim pristupom podacima i većem kapacitetu. tj može da zapisuje i da čita podatke sa starih 3. Savremeni tvrdi diskovi imaju kapacitet od nekoliko gigabajta.Windows 98 8 disketnih uređaja. Seagate i Quantum. Najpoznatiji proizvođači tvrdih diskova su: Western Digital. Kapacitet ovih traka je nekoliko stotina megabajta. Zip uređaj se izrađuje u dve varijanti: paralelni i SCSI. Sastoje se od nekolicine magnetnih tvrdih ploča (odatle i naziv) postavljenih jedan iznad drugog.5 inčne diskete vrlo slične klasičnim. Na jedan kontroler mogu se priključiti dva disketna uređaja. 2. Postoje dve vrste kontrolera: IDE (Integrated Device Electronics) i SCSI (Small Computer System).3 A-drive Pretstavlja kompletno rešenje za zamenu postojećih disketa. 2. 2. 2. Kompatibilan je sa starim disketnim uređajima.3. Floppy disk kontroler je kod savremenih računara integrisan na matičnoj ploči.1 Strimer trake i uređaji Strimer trake su naslednici magnetnih traka velikih računarskih sistema. Svaka ploča ima po dve magnetne glave. Glavni nedostatak ovih rešenja je nekompatibilnost sa postojećim 3. ali na koje može stati 120 MB podataka.3. na njega instaliramo i sa njega pokrećemo komercijalne programe. Diskovi tvrdog diska su organizovani slično disketama stim da imaju više staza i sektora. . IDE diskovi su sporiji. Jaz uređaj se izrađuje samo u SCSI varijanti. Na oba kontrolera mogu se spojiti po dva disk uređaja. a koristi 3.3. 2.sa njega se učitava operativni sistem po svakom uključivanju kompjutera. Uređaj izvana izgleda potpuno isto kao i klasični disketni uređaj. manjeg kapaciteta i jeftiniji. sekundarni master i sekundarni slave uređaj.

u kombinaciji sa Shift služi za štampanje izgleda trenutnog ekrana • SCROLL LOCK-služi za zamrzavanje skrolovanja ekrana • PAUSE BREAK-pauza ili prekid neke akcije ALFANUMERIČKI TASTERI. Tastatura za PC računar ima najmanje 101 tipku raspoređenih u celine. često prikazan kao nacrtana podebljana strelica ulevo.1 Tastatura Tastatura je ulazni periferijalni uređaj preko kojeg čovek “govori” računaru. Vremenom brzina CD-ROM čitača postala je sve veća. mikrofone i sl. miš. • PRINT SCREEN SysRq-prebacuje sadržaj ekrana u clipboard. Sada se na tržištu mogu naći i CD-ROM čitači dvadesetostruke pa čak i dvadesetčetvorostruke brzine. FUNKCIJSKI TASTERI • Esc. praksa je da se CD-ROM priključi kao primarni slave ili sekundarni master. Ove komande su različite od programa do programa. Računar analizira taj govor i postupa prema njemu. 2. . koja se smešta na kompakt dsk. džojstike. Upotrebljavaju se za unošenje komandi. • TAB-tabulator. CD-ROM uređaji (čitači i pisači) priključuju se na kontroler tvrdog diska. U drugoj polovini ove godine pojavljuju se i IDE CD-ROM pisači.Windows 98 9 2. Pojavili sus se čitači dvostruke. uključujući i tastaturu i monitor. to uključuje zvučne kartice. pomera kursor za nekoliko mesta (mi određujemo koliko) • CAPS LOCK-služi za prebacivanje tastature u režim velikih slova i obratno • BACK SPACE. Preko tih uređaja korisnik saopštava računaru podatke a isto tako i računar saopštava korisniku obrađene podatke. Naziv CD-ROM znači da se radi o memoriji koja se može samo čitati. • F-1 do F12-funkcijski tasteri.su ime koje podrazumeva sve tastere koji mogu uneti slovo. se nalaze na vrhu tastature i imaju oznake F1. U početku ti uređaji su izrađivani samo u SCSI standardu. F10 ili F12. F2. uređaji koji podatke “urezuju” na prazne kompakt diskove.. izlazne i ulazno-izlazne. U taj spoljni svet spada u korisnik računara.. štampač. Preko tih uređaja korisnik i računar razmenjuju određene podatke.4 Periferijalni uređaji Periferijalni uređaji služe za komunikaciju računara sa spoljnim svetom. Često se pod perifernim uređajima podrazumevaju svi uređaji koji se priključuju na sistemsku jedinicu. 2. skenere. . Nije prošlo mnogo do pojave prvih CD-ROM-ova.4 CD-ROM uređaj Pojava kompakt diskova sredinom osamdesetih je izazvao pravu revoluciju kod snimanja zvuka.3. Uspoređivanja radi na jedan CD-ROM može stati cela Biblija na nekoliko jezika sa dodatnim ilustracijama. pa četvorostruke. Mali plastični diskovi na koje je zvuk sniman u digitalnom formatu (predstavljen nulama i jedinicama) izgledao je prikladnim za čuvanje podataka za računare. Ukoliko se radi o IDE uređaju.4. mora biti razumljiv računaru. tj jednom zapisani podaci se viče ne mogu popravljati niti brisati. U međuvremenu su se pojavili i CD-ROM pisači. Najčešće korišćeni periferijalni uređaji su: tastatura.služi za brisanje znak ulevo i pomera kursor ulevo. Taj “govor”.se nalazi u levom gornjem uglu tastature i najčešće označava odustajanje od započete operacije ili izlaz iz programa. dvanaestostruke brzine. palica za igru itd. Prema tome da li računar prima ili saopštava podatke preko uređaja periferijalne uređaje delimo na ulazne. broj i interpunkciju. osmostruke. monitor. Na jedan CD može se zapisati oko 650 MB podataka. Periferni uređaj predstavlja bilo koju komponentu koja nije direktno povezana sa izvršavanjem računarskog procesa. Periferijalni uređaji služe za komunikaciju računara sa spoljnim svetom gde spada i korisnik računara.. Izrađuju se i u IDE i u SCSI standardu. podrazumeva se.

Monitor prikazuje sliku koja se sastoji od hiljade tačaka. U zavisnosti od odabranog tastera i strelice pomoću njih se vrši pomeranje kursora (trepčuća linija) na ekranu (desno.kursorom briše znak desno od kursora ili znak obeležen NUMERIČKA TASTATURA Sasvim desno se nalazi numerička tastatura sa tipkama za unos brojeva. Tačke se grupišu u različite oblike.pomera kurzor na početak reda • END. iz koliko tačaka (piksela) se sastoji slika na monitoru (640*480.predstavlja najmanji element prikazivanja na ekranu tj tačku. 2.pomera kursor za jednu stranicu (ekran) gore • PAGE DOWN. kucanje preko postojećeg texta • DELETE. Varijacija VGA kartice je Super VGA (SVGA). Savremene SVGA kartice se isporučuju sa 1 MB VRAM-a sa mogućnošću proširenja na 2 MB.4. gore i dole za jedno mesto).uključuje opciju OVR. VGA nudi grafiku visoke rezolucije.(Alternative) taster koji u kombinaciji sa drugim tasterima menja njihovo značenje.2 MONITOR Monitor je osnovni izlazni uređaj računara preko kojeg računar saopštava podatke korisniku. Na tastaturi se pored tipki nalaze i tri indikatora: • NUM LOCK-ako je uključeno (svetli lampica zelena) unose se brojevi sa numeričkih tastera • CAPS LOCK. Tačka (pixel). • Space-najduži daster. To znači da moramo držati pritisnut prvi i drugi taster dok pritiskamo treći taster. ulogu i funkciju KURSORSKI tasteri. levo.ako je uključeno (svetli lampica zelena) sva slova su velika • SCROLL LOCK. potrebno je istovremeno pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl + Alt + Del. VGA standard (video graphic array-video grafički niz) je razvila firma IBM. koji je odgovoran za prikazivanje slike na monitoru bez . 1024*768. lako čitljiv tekst.21) i njegova rezolucija tj.pomera kurzor za jednu stranicu (ekran) dole • HOME. Da bismo ponovo startovali računar. podloge i šrafure kako bi mogle prikazati tekst i grafičke slike. savršenih boja i jasan. Glavna karakteristika mu je veličina ekrana tj prečnika ekrana (14.Windows 98 10 • ENTER ili Return-je taster koji služi za prelazak u novi red pri kucanju teksta.ako je uključeno (svetli lampica zelena) nema posebnu funkciju KOMBINACIJA TASTERA. Monitor se priključuje na matičnu ploču preko grafičke kartice koja se postavlja u odgovarajući slot. Obično je nešto veći od ostalih tastera. Na grafičkoj kartici se nalazi grafički koprocesor. Monitor se priključuje na matičnu ploču preko grafičke kartice koja se postavlja u odgovarajući slot. Monitor je uređaj koji omogućava korisniku da vidi šta se trenutno dešava sa računarom. za umetanje razmaka između slova u toku kucanja. u određenim slučajevima je potrebno pritisnuti dva ili više tastera istovremeno kako bismo aktivirali komandu npr. ulogu i funkciju • ALT. 1280*1024 piksela). na ekranu se pokazuje efekat koji je uzrokovala data komanda. a u komandnom modu se koristi za potvrdu zadate ili izabrane naredbe. koja služi za prebacivanje numeričke tastature iz kursorskog u numerički režim i nazad. 800*600.pomera kurzor na kraj reda • INSERT.(tasteri sa strelicama) desno od alfanumeričkih tastera. • SHIFT-služi za pisanje velikih slova • CTRL (control)-taster koji u kombinaciji sa drugim tasterima menjaju njihovo značenje. na desnom kraju tastature. • PAGE UP. KONTROLNI tasteri-specijalni tasteri koji nemaju svoje značenje (dejstvo) ali u kombinaciji sa drugim tasterima modifikuju značenje tih tastera.15. koja se preporučuje kod kupovine novog računara. Kada unesemo komandu.17. pored tipki sa brojevima tu se nalaze još i tipke sa osnovnim matematičkim operacijama i tipka Num Lock. Monitore delimo na crno-bele i kolor monitore.

Pored koprocesora na grafičkoj kartici nalazi se i video memorija u kojoj se pohranjuju podaci o prikazivanoj slici.3 Miš Miš je ulazni periferijalni uređaj koji u grafičkim radnim okruženjima služe za pomeranje pokazivača (pointer) na ekranu i za izbor odgovarajućih komandi. Međutim. Savremene SVGA kartice se isporučuju sa 1 MB VRAM-a sa mogućnošću proširenja na 2 MB. Razvojem računarske opreme razvijao se i grafički podsistem računara. Laserski štampači na jednom valjku laserskim zrakom ispisuju podatke za štampanje. Iglice. koje se nalaze u glavi štampača pritiskaju traku (ribon) sa mastilom i tako se prenosi otisak na papir (sa 9. jednostavni za održavanje su dobre osobine a loše. lako čitljiv tekst. Prašak se na papiru fiksira termičkom obradom na oko 200 °C. Sa valjka se toner prenosi na papir na onim mestima koje je obeležio laserski snop. savršenih boja i jasan. koja se preporučuje kod kupovine novog računara. Kvalitet prikazanog teksta je bio slab i loše je uticao na vid čoveka. slab kvalitet štampe. CGA EGA VGA Tabela – Vrste grafičkog podsistema računara 2. Niska cena.18 i 24 iglice).4. veoma spor i bučan. crno beli su. Ovaj valjak se presvuče tankim slojem praška (toner). VGA standard (video graphic array . Korišćen je u prvobitnim PC računarima i nije nudio grafiku. već samo tekst. Ozna ka MDA Kratak opis Oznaka MDA potiče od engleskog naziva monochrome display adapter – adapter za monohromatski (crno-beli) ekran. U Tabela su navedeni standardi za grafički podsistem sa kratkim objašnjenjima. ali i visokim cenama. Gore spomenuti lasreski tampači predstavljaju sam vrh štampača. • Kolor laserski štampači: desetostruko skuplji.4 Štampač Štampač je izlazni uređaj preko kojeg možete podatke odštampati na papir.Windows 98 11 optrerećenja procesora. Njegov klon. • Inkdžet(ink-jet) štampači: preko tankih cevčica ubrizgavaju farbu na papir Postoje crno-beli i kolor.VGA nudi grafiku visoke rezolucije. pristupačna cena i dobar kvalitet štampe. 2.4. EGA ili enhanced graphic adapter – poboljšani grafički adapter predstavljao je rešenje koje je nudio jasniji tekst na ekranu i mnogo više boja. Odlikuju se vrhunskim kvalitetom štampe. Postoje razne vrste štampača: • Matrični štampač: rade slično pisačoj mašini. Postoje i kolor laserski štampači ali su desetostruko skuplji od crno-belilh štampača. Brzina koprocesora direktno utiče na brzinu prikazivanja slike. Priključuje se na serijski interfejs (COM1) računara. Hercules ili monografički adapter imao je grafiku. Na svim štampačima postoje nekoliko uobičajenih tastera i indikatora. Sledeća tabela prikazuje neke od tih pojmova: .video-grafički niz) je razvila firma IBM. Varijacija VGA kartice je Super VGA (SVGA). U poslednje vreme pojavljuju se jeftiniji crno-beli lasreski štampači. Veličina video memorije je ograničavajući faktor u pogledu rezolucije i broja istovremeno prikazivanih boja na monitoru. što ove štampače čini dostupnim i za kućnu upotrebu. tzv. ubrzo je pao u senku i dan-danas popularnog VGA sistema. On prima podatke u elektronskoj formi i vrši njihovo štampanje na papir. U vreme kad su se PC računari tek pojavili jedino je CGA nudio tekst i grafiku u boji. CGA je skraćenica od naziva color graphic adapter.

Savremeni skeneri se isporučuju sa programom za prepoznavanje rukopisa. Sve ove poslove može da obavi sam računar. 33600 ili 56600 bps.7 Skener Uređaj za kopiranje informacija koji je dat u obliku slike na papiru. 14. Savremeni modemi imaju brzinu od 14400. menjati i obrađivati u grafičkim programima i prebacivati je u dokument. koji služe za povezivanje modema sa telefonskom linijom sa jedne strane i sa telefonskim uređajem sa druge strane. razgovaramo sa drugim korisnicima.Windows 98 12 Pojam POWE R ON LINE LOAD EJECT LF FF Objašnjenje Napajanje štampača Spremnost štampača za prijem podataka Uvlačenje papira Izbacivanje papira Line Feed – pomeranje papira za jedan red Form Feed – pomeranje papira za jednu stranicu Tabela 2– Oznake na štampačima Štampači se priključuju na paralelni port (LPT) računara tzv. 28800. Vanjski modemi se prikjučuju kablom na drugi serijski port računara (COM2). Na modemu se nalaze dva konektora RJ-11. moramo imati instalisan i softver koji omogućava takav proces.6 Džojstik Koristi se za igranje s računarskim igrama. Razvojem računarske opreme modem je prestao da bude samo uređaj za povezivanje dva računara. Brzina modema se meri u broju bita koji je modem u stanju preneti i jednoj sekundi. omogućava računaru da prima i šalje faksove drugim faks uređajima ili računarima koji su opremljeni faks-modemom. Moramo napomenuti da na brzinu komunikacije preko modema ne utiče samo brzina samog modema nego i kvalitet telefonskih veza između dva povezanih računara. Popularan je jer omogućava dobru kontrolu upravljanja u mnogim igrama. kao i na prijem i snimanje glasovnih poruka na računar (telefonska automatska sekretarica). i to sve preko uspostavljene komunikacije telefonskom linijom. FAX-MODEM.4.4. kao i crno-bela i kolor varijanta skenera. datu sliku možemo editovati. Sezam) prenosimo podatke. Pošto se radi o uređaju preko kojeg se vrši razmena podataka između dva ili više računara veoma je važna brzina modema. kao i da pretražujemo određene informacije. Modem je uređaj koji služi za povezivanje računara preko telefonske linije (dial-up networking). Kada pretvorimo skeniranu sliku u elektronsku formu.5 Modem Omogućava da se priključimo na direktni servise (npr.4 Kbps i više. Cetronix kablom. izmenjujemo elektronsku poštu.4. . Da bismo poslali ili primili faks. Tipični iznosi su 9600 bps. Vremenom su njegove mogućnosti proširene na prijem i slanje telefaks poruka. u računar. Ona se specifira u broju prenesenih bita u sekundi. 2. a unutrašnji se postavlja u određeni slot na matičnoj ploči. Postoji ručna i stona. Naziv za tu mernu jedinicu je bit-po-sekundi ili skraćeno bps. 2. Može biti vanjski i unutrašnji. Najvažnija karakteristika modema je brzina. odnosno bps. Skeneri su ulazni uređaji računara a služe za unos slika sa papira u računar. 2. To znači da ukoliko imate u kući PC novijeg tipa sa modemom povezanog na telefonsku liniju ne treba vam ni telefaks ni automatske telefonska sekretarica.

ljudi koji računarima ne žele da se bave – već da ih koriste kako bi olakšali obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i rešili neke probleme. Ovaj kapacitet se izražava u voltamperima (VA). koje su se postavljale u slot matične ploče. a kod novijih računara su integrisani na matičnu ploču. Serijski portovi se označavaju sa skraćenicom COM. U zadnje vreme je počelo sa primenom Fast (brzog) Etherneta koji ima brzinu od 100 megabita po sekundi. Postoje dve vrste komunikacionih portova: serijski i paraleleni. Zvučna kartica je prva u nizu kartica koje računar pretvaraju u multimedijalnu mašinu. koliku zalihu električne energije čuvaju u sebi. 2. 3 Operativni sistem Windows 95 Pre nego što krenemo u upoznavanje rada u Windows 98 okruženju upoznajmo se sa nejim najbitnijim osobinama danas najpopularnijeg operatvnog sistema. Kod starijih računara ovi uređaji su bili izvedeni na posebnim karticama.4. a da sebi ne naprave nove.4.12 Neprekidni izvori napajanja Neprekidni izvori napajanja (Uninterupted Power Supply – UPS) nisu periferijalni uređaju u pravom smislu reči jer se prako njih ne vrši komunikacija računara sa okolinom.4. Iz toga proizilazi da je komunikacija preko serijskog porta sporija od komunikacije preko paralelnog porta. 2. Računari u Ethernet mreži razmenjuju podatke brzinom od 10 megabita u sekundi a mogu bit povezani pomoću 50 omskih koaksijalnih kablova ili preko neoklopljenih upredenih telefonskih parica (UTP kabl). Neke kartice u sebi imaju integrisan FM radio prijemnik.10 Mrežna kartica Mrežne kartice služe za povezivanje računara u lokalnu (LAN – local area network) mrežu. Preko serijskog porta se bitovi šalju jedan za drugim. Oznaka ovih standarda je 100BaseTX za STP kablove i 100BaseFX za optičke keblove.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 Windows 95 donosi brojna uanpređenja čiji je cilj da upotrebu računara maksimalno pojednostavi i omogući njihov ulazak u najširi krug neprofesionalaca. Zvučne kartice proizvode zvuk CD kvaliteta. 2. a paralelni sa LPT. Zavisno od vrste računarske mreže postoje i različiti tipovi mrežnih kartica. muzička linija i mikrofon. 2. Namenjeni su da napajaju računar električnom energijom u slučaju nestanka struje i da štite računar od nastabilnosti napajanja iz gradske elektroenergetske mreže. Svaka zvučna kartica na sebi ima i priključak za palicu za igru (džojstik). Kod ove mreže računari se povezuju pomoću oklopljenih upredenih telefonskih parica pete generacije (STP) ili pomoću optičkih kablova. uvek smo u mogućnosti restaurisati ove podatke sa trake. 3.4.11 Zvučna kartica Omogućava da vršimo snimanje i reprodukciju zvuka i muzike. Od tih se najviše primenjuje Ethernet standard. dok se preko paralelnog porta istovremeno se šalje osam bitova (1 bajt) informacije. Ima različitih zvučnih kartica različitih proizvođača. Mrežna kartica na sebi ima BNC konektor za priljučivanje koaksijalnog kabla i RJ-45 konektor za priključivanje UTP kabla. tj.4.9 Komunikacioni portovi Komunikacioni portovi računara su ulazno/izlazni uređaji na koje se priključuju kablovi određenih periferiajlnih uređaja i preko kojih računar komunicira sa tim uređajima. Glavna karakteristika ovih izvora je njihov kapacitet. Sa tih uređaja su izvedeni konektori na zadnjoj strani kućišta. Osnovna namena mu je da se važni podaci pohrane na siguran medijum radi zaštite i osiguravanja podataka. a za Ethernet sa UTP kablom je 10BaseT. . Najpozantiji među njima je SoundBlaster firme Creative Labs. Oznaka za Ethernet mrežu kod koje se koristi koaksijalni kabl je 10Base2. Najčešće se data kartica koristi za ozvučavanje igara ili za reprodukciju zvuka sa multimedijskih CD diskova. tj.Windows 98 13 2. Na ovu karticu se mogu priključiti zvučnici.8 Strimer Koristi se za kopiranje datoteka s hard diska na strimer traku. U slučaju da dođe do uništenja podataka na hard disku. Na tim matičnim pločama obično se nalaze dva serijska uređaja (COM1 i COM2) i jedan paralelni (LPT1).

Osnovna uloga operativnog sistema je da bude prevodilac između čoveka i mašine. Taj postupak je do sada zahtevao veliku stručnost i pozanvanje digitalne elektronike.1.1 Grafičko radno okruženje Cilj uvođenja grafičkog radnog okruženja je obezbediti što logičniji. 3. računarske arhitekture. On sadrži sve diskove. njihove osobine se mogu pregledati. tako da je u praksi potrebno ukucavati ih samo jedanput – prilikom kreiranja. Lista članova kolektiva je potrebna i tamo gde se pripremaju izveštaji o platama. koji su unificiran način predstavljanja svih elemenata računara i računarskih programa. Ovi fajlovi su neka vrsta virtuelnih objekata na koji pokazuju i omogućavaju da se obezbedi dostupnost na svim mestima na kojima je to potrebno. Sam softver obezbeđuje automatizovane procedure za izvođenje instalacije i deinstalacije programa. 3.2 Objektna orijentacija Windows 95 je baziran na objektima. nezavisno o kakvom objektu se radi? Još jedna zajednička osobina koju imaju svi objekti – da imaju neke osobine. Korisnik nemmora više da smišlja i pamti imena tipa mesizvjl već fajl može nazvati sasvim normalno i očigledno Mesečni izveštaj za juli.1. pa je unos dugog imena bio naporan i podložan greškama. podešavati i slično.. Na primer.6 Instalacija uređaja i programa Uvođenjem tehnologije Plug & Play (utakni i pokreni) za automatsko prepozanvanje i konfiguraciju računarskih komponenti koje obavlja sam sistem treba da uprosti postupak instalacije tih računarskih komponenti i uređaja. Windows 95 uvodi koncept pokazivačkih fajlove (eng.1. kreće u razna podešavanja sistema. zahteva pronalaženje podataka ili traži upustva (Help).. Dizajneri su novim izgledom pokušali da reše zadatak što prirodnijeg predstavljanja računarskih resursa korisniku na jednostavan način. Uvid u te osobine i njihovo podešavanje se takođe može izvoditi uvek na isti način bez obzira što se one bitno različite i usko vezane za tip objekta koji je konkretno u pitanju.. pri planiranju zaduženja. Predviđen je poseban modul operativnog sistema iz koga se vrši intalacija softvera. mrežne servise itd. 3. a windows može da izvršava više programa istovremeno. štampače. 3. 3.7 Multitasking (istovremeni rad više programa) Personalni računar u najvećem broju slučajeva ima samo jedan procesor. a njihovo uklanjanje jednostavno i potpuno automatski. Ova “kontradikcija” se rešava puštanjem svake od aktivnih aplikacija da koristi procesor neko kratko .Windows 98 14 3. zajednička osobina svih mogućih elemenata je da imaju svoje ime i. sopstvenu grafičku prezentaciju ili simbol. Kopirati neku datoteku na mnogo mesta je najpre neracionalno. shortcuts) koji su kratki i zauzimaju malo resursa a postupke preduzete nad njima transparentno preusmeravaju ka objektu na koji ukazuju.4 Pokazivački fajlovi Da bi se brzo i efikasno radilo. kao proizvod toga. Sadržaj ovog objekta su novi objekti koji se dalje mogu otvarati. bio je to posao za profesionalca. Uz ovakav pritup se bitno smanjuje količina informavija koju čovek mora da memoriše da bi koristio računar. ukratko.. što razumljiviji čoveku. a što efikasniji prema spletu digitalne elektronike i precizne mehanike koja sačinjava računar. potrebni objekti treba da budu uvek pri ruci.1.3 Produženi nazivi datoteka Nazivi koji se mogu davati fajlovima i direktorijumima nisu više ograničene na svega 8 slova i tri slova ekstenzije. Dakle. Opravdanje za kratke nazive je nekada postojalo jer su komande ukucavane. Preduzimanje akcija Windows 95 kreće sa jedinstvenog. jednostavniji i prirodniji izgled i upotrebu pojedinih elemenata. Rešenje koje je ponuđeno predstavlja rezultat obimnih istraživanja i ispitivanja velikog broja uzoraka iz raznovrsnih ciljnih grupa korisnika.5 Grafička prezentacija sistema Komponente i uređaji od kojih se računar sastoji su dobili logičnu hijerarhijsku prezentaciju u obliku My Computer (moj računar) objektu. u prijavnoj službi.1. Ovim dugmetom se pokreću sve instalirane aplikacije (programi). Danas se elementi komandi biraju sa liste ili pokazivanjem na njihove grafičke simbole. 3. kontrolni panel za podešavanje. bez ostavljanja tragova i nepotrebnog zauzimanja resursa. objekti su pokušaj pronalaženja što više zajedničkih karakteristika i što šireg uniformisanja načina manipulacije svim elementima.1. a uz to treba voditi računa o ažurnosti i tekućoj verziji. upućenost u raspodelu računarskih resursa. Umesto da se različitim komponentama pristupa na potpuno svojstven način.1. To znači da se proširivanje sistema novim programima obavlja po unificiranom postupku. centralizovanog i uvek dostupnog mesta – dugmeta sa natpisom Start. gde god da se potreba z anjima ukaže. zašto se ne bi nazivima i grafičkim simbolima rukovalo uvek na isti način.

cilj je da ti objekti budu stilizovani tako da njihova upotreba bude jasna i logična. 4 Način rada pod Windows 95 Osnovna ideja operativnih sistema koji su grafčki orijentisani j ešto prirodnija upotreba računara. Postoje samo neke uobičajene norme za korišćenje pojedinih tastera na tastaturi. Obezbeđena je i podrška z apriključivanje najrazličitijih modela multimedijalnih dodataka i adaptera (audio kartice. Jedini nedostatak jenjihova rascepkanost i izolivanost. Istovremeno sa izdavanjem Windows 95 operativnog sistema. faks uređajima. Mogu se koristiti ethernet i druge mrežne topologije. 3. Svi programi na disku predstavljeni su kao sličice (ikonice) sa njihovim imenom ispisanim ispod.8 Jaka podrška računarskom povezivanju Personalni računari su ekonomično i vrlo fleksibilno rešenje za informacioni sistem. Windows 95 radne stanice se lako uključuju u mreže zasnovane na nekom drugom operativnom sistemu (Novell Netware. korišćenje zajedničkih podataka..a programi samo koriste njegove usluge. štampačima. ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. Komande koje korisnik upućuje računaru treba da se unose na “pokazivački” način koji se koristi i u stvarnom svetu. brojnih podataka i slično. NAPOMENA: Skoro sve akcije u Windows 95 mogu da se izvedu kako mišem tako i tastaturom. animacije. itd. video snimci. ima posebnu namenu i rad sa njim je različit u odnosu na druge programe. ali se povezivanje može obavljati i modemskim vezama preko telefonskih linija. Drugi uređaj koji se koristi za komandovanje je tastatura.). ne može se lako crtati tastaturom ili unositi tekst mišem. razmena elektronske pošte i poruka. Interakcija korisnika i programa se vrši preko specijalnih grafičkih elemenata (tzv. Pošto je veza računara sa korisnikom virtualna. Microsoft Network (MSN). Windows NT). Obezbeđena j eposrška i globalnom povezivanju preko svetske Internet mreže u koju je trenutno uključeno više desetine miliona korisnika. naprotiv liče veoma jedan na drugi zato što sam operativni sistem nudi standardne elemente za interakciju s korisnikom. a da ipak nisu opterećeni suvičnim detaljima koji bi usporili rad računara. video kartice za obradu analognih video signala itd. bolje i lakše obavlja.kontrola) koji na različit način omogućavaju da korisnik unosi ili prihvata podatke dok radi sa programom. što se popularno naziva multimedijom. pa je urađena ekvivalentni pisaćoj mašini i koristi se na sličan način. jednostavan pokazivački uređaj na kome je zasnovan dobar deo upravljanja Windows 95 operativnim sistemom.Windows 98 15 vreme a onda prelaženjem na sledeću. Unix. Windows 95 ima ugrađenu izvanrednu podršku z apovezivanje računara na razne načine. gde god je to pogodno. Zbog toga je izmišljen miš. Aktiviraju se dvostrukim klikom miša na ikonu.. pri čemu treba birati onaj koji je u konkretnom slučaju lakši.1.1. Windows programi. Pored toga. tj. 5 RAD SA PROGRAMIMA Svaki program je poseban. Dijalog prozori: aplikacije se obično izvršavaju u jednom prozoru. Glavni cilj je koristiti računar na vizuelno jasan način. koja je u potpunosti podržana na nivou operativnog sistema. ali izbor komandi je moguć n aoba načina. Naravno. neophodna za unošenje tekstova. . Sve ovo treba da obezbedi mnogo bogatiu prezentaciju podataka pripremanih u računarima i njegovo prirodnije korišćenje za automatizovano. Podrška ovakvim tehnologijama je u Windows 95 ugrađena bolje nego ikada ranije. sledeći ligiku upotrebe raznih drugih predmeta i alatki iz svakodnevnog života. fima Microsoft je pustila u rad svoju globalnu mrežu. a to se rešava povezivanjem u računarske mreže.9 Multimedijalni pristup podacima Sa povećanjem moći računara oni prestaju da budu ograničeni samo na rad sa teskstom i grafikom. Uvode se i neke druge tahnologije prezentacije informacija kao što je zvuk. Unutar Windows 95 mreža obezbeđen je veliki broj lepo urađenih mrežnih servisa mao što su zajednički pristup diskovima. računar se korisniku obraća preko veštački generisanih objekata na ekranu monitora. 3. 6 Operativni sistem Windows 95 Pre nego što krenemo u upoznavanje rada u Windows 98 okruženju upoznajmo se sa nejim najbitnijim osobinama danas najpopularnijeg operatvnog sistema. Obično se sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podešava raznovrsne opcije. CD-ROM uređaja. saradnja timova. a u samom paketu su prisutne razne aplikacije z aprikaz i obradu multimedijalnih podataka. Ukolliko s eove izmene odvijaju dovoljno brzo (više desetina puta u sekundi) korisnik ima utisak da sve aplikacije rade istovremeno.

Lista članova kolektiva je potrebna i tamo gde se pripremaju izveštaji o platama. štampače. a da sebi ne naprave nove. Sam softver obezbeđuje automatizovane procedure za izvođenje instalacije i deinstalacije programa. 6.1. Taj postupak je do sada zahtevao veliku stručnost i pozanvanje digitalne elektronike.3 Produženi nazivi datoteka Nazivi koji se mogu davati fajlovima i direktorijumima nisu više ograničene na svega 8 slova i tri slova ekstenzije. tako da je u praksi potrebno ukucavati ih samo jedanput – prilikom kreiranja. Ovi fajlovi su neka vrsta virtuelnih objekata na koji pokazuju i omogućavaju da se obezbedi dostupnost na svim mestima na kojima je to potrebno. ukratko.. Windows 95 uvodi koncept pokazivačkih fajlove (eng. a uz to treba voditi računa o ažurnosti i tekućoj verziji.1.. pri planiranju zaduženja. Uz ovakav pritup se bitno smanjuje količina informavija koju čovek mora da memoriše da bi koristio računar. jednostavniji i prirodniji izgled i upotrebu pojedinih elemenata. Rešenje koje je ponuđeno predstavlja rezultat obimnih istraživanja i ispitivanja velikog broja uzoraka iz raznovrsnih ciljnih grupa korisnika. računarske arhitekture.1 Bitne karakteristike Windows-a 95 Windows 95 donosi brojna uanpređenja čiji je cilj da upotrebu računara maksimalno pojednostavi i omogući njihov ulazak u najširi krug neprofesionalaca. zahteva pronalaženje podataka ili traži upustva (Help). Ovim dugmetom se pokreću sve instalirane aplikacije (programi).Windows 98 16 6. 6. podešavati i slično. a što efikasniji prema spletu digitalne elektronike i precizne mehanike koja sačinjava računar. shortcuts) koji su kratki i zauzimaju malo resursa a postupke preduzete nad njima transparentno preusmeravaju ka objektu na koji ukazuju. u prijavnoj službi. Korisnik ne mora više da smišlja i pamti imena tipa mesizvjl već fajl može nazvati sasvim normalno i očigledno Mesečni izveštaj za juli.1 Grafičko radno okruženje Cilj uvođenja grafičkog radnog okruženja je obezbediti što logičniji. Opravdanje za kratke nazive je nekada postojalo jer su komande ukucavane. tj. sopstvenu grafičku prezentaciju ili simbol. ljudi koji računarima ne žele da se bave – već da ih koriste kako bi olakšali obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i rešili neke probleme. upućenost u raspodelu računarskih resursa. kao proizvod toga. Predviđen je poseban modul operativnog sistema iz koga se vrši intalacija softvera. centralizovanog i uvek dostupnog mesta – dugmeta sa natpisom Start.2 Objektna orijentacija Windows 95 je baziran na objektima. gde god da se potreba z anjima ukaže.1. kreće u razna podešavanja sistema. Uvid u te osobine i njihovo podešavanje se takođe može izvoditi uvek na isti način bez obzira što se one bitno različite i usko vezane za tip objekta koji je konkretno u pitanju. Kopirati neku datoteku na mnogo mesta je najpre neracionalno. mrežne servise itd. zajednička osobina svih mogućih elemenata je da imaju svoje ime i.. njihove osobine se mogu pregledati.1. objekti su pokušaj pronalaženja što više zajedničkih karakteristika i što šireg uniformisanja načina manipulacije svim elementima. Preduzimanje akcija Windows 95 kreće sa jedinstvenog.1. Danas se elementi komandi biraju sa liste ili pokazivanjem na njihove grafičke simbole.1. To znači da se proširivanje sistema novim . što razumljiviji čoveku.6 Instalacija uređaja i programa Uvođenjem tehnologije Plug & Play (utakni i pokreni) za automatsko prepozanvanje i konfiguraciju računarskih komponenti koje obavlja sam sistem treba da uprosti postupak instalacije tih računarskih komponenti i uređaja. Dakle. 6. 6. bio je to posao za profesionalca. kontrolni panel za podešavanje. Umesto da se različitim komponentama pristupa na potpuno svojstven način. On sadrži sve diskove. Sadržaj ovog objekta su novi objekti koji se dalje mogu otvarati. potrebni objekti treba da budu uvek pri ruci.4 Pokazivački fajlovi Da bi se brzo i efikasno radilo. zašto se ne bi nazivima i grafičkim simbolima rukovalo uvek na isti način..5 Grafička prezentacija sistema Komponente i uređaji od kojih se računar sastoji su dobili logičnu hijerarhijsku prezentaciju u obliku My Computer (moj računar) objektu. Dizajneri su novim izgledom pokušali da reše zadatak što prirodnijeg predstavljanja računarskih resursa korisniku na jednostavan način. Osnovna uloga operativnog sistema je da bude prevodilac između čoveka i mašine. nezavisno o kakvom objektu se radi? Još jedna zajednička osobina koju imaju svi objekti – da imaju neke osobine. Na primer. 6. pa je unos dugog imena bio naporan i podložan greškama. 6. koji su unificiran način predstavljanja svih elemenata računara i računarskih programa.

brojnih podataka i slično. Istovremeno sa izdavanjem Windows 95 operativnog sistema. 7 Način rada pod Windows 95 Osnovna ideja operativnih sistema koji su grafčki orijentisani j ešto prirodnija upotreba računara. Podrška ovakvim tehnologijama je u Windows 95 ugrađena bolje nego ikada ranije. Unix. korišćenje zajedničkih podataka. ne može se lako crtati tastaturom ili unositi tekst mišem. bolje i lakše obavlja. a njihovo uklanjanje jednostavno i potpuno automatski. pri čemu treba birati onaj koji je u konkretnom slučaju lakši. a to se rešava povezivanjem u računarske mreže. itd..1.9 Multimedijalni pristup podacima Sa povećanjem moći računara oni prestaju da budu ograničeni samo na rad sa teskstom i grafikom. Drugi uređaj koji se koristi za komandovanje je tastatura. jednostavan pokazivački uređaj na kome je zasnovan dobar deo upravljanja Windows 95 operativnim sistemom.. CD-ROM uređaja.1. Obezbeđena j eposrška i globalnom povezivanju preko svetske Internet mreže u koju je trenutno uključeno više desetine miliona korisnika. NAPOMENA: Skoro sve akcije u Windows 95 mogu da se izvedu kako mišem tako i tastaturom. video snimci. animacije. a u samom paketu su prisutne razne aplikacije z aprikaz i obradu multimedijalnih podataka. neophodna za unošenje tekstova. saradnja timova. 6. gde god je to pogodno. Zbog toga je izmišljen miš. računar se korisniku obraća preko veštački generisanih objekata na ekranu monitora. koja je u potpunosti podržana na nivou operativnog sistema. ima posebnu namenu i rad sa njim je različit u odnosu na druge programe. Windows programi. ali izbor komandi je moguć n aoba načina. video kartice za obradu analognih video signala itd.7 Multitasking (istovremeni rad više programa) Personalni računar u najvećem broju slučajeva ima samo jedan procesor. 6. Svi programi na disku predstavljeni su kao sličice (ikonice) sa njihovim imenom ispisanim ispod. fima Microsoft je pustila u rad svoju globalnu mrežu. . 6.Windows 98 17 programima obavlja po unificiranom postupku. tj. bez ostavljanja tragova i nepotrebnog zauzimanja resursa. štampačima. cilj je da ti objekti budu stilizovani tako da njihova upotreba bude jasna i logična. Postoje samo neke uobičajene norme za korišćenje pojedinih tastera na tastaturi. razmena elektronske pošte i poruka. Obezbeđena je i podrška z apriključivanje najrazličitijih modela multimedijalnih dodataka i adaptera (audio kartice.1. Mogu se koristiti ethernet i druge mrežne topologije. a da ipak nisu opterećeni suvičnim detaljima koji bi usporili rad računara. što se popularno naziva multimedijom. Aktiviraju se dvostrukim klikom miša na ikonu. faks uređajima. Windows NT). Sve ovo treba da obezbedi mnogo bogatiu prezentaciju podataka pripremanih u računarima i njegovo prirodnije korišćenje za automatizovano. a windows može da izvršava više programa istovremeno. Ova “kontradikcija” se rešava puštanjem svake od aktivnih aplikacija da koristi procesor neko kratko vreme a onda prelaženjem na sledeću. naprotiv liče veoma jedan na drugi zato što sam operativni sistem nudi standardne elemente za interakciju s korisnikom. pa je urađena ekvivalentni pisaćoj mašini i koristi se na sličan način.a programi samo koriste njegove usluge. sledeći ligiku upotrebe raznih drugih predmeta i alatki iz svakodnevnog života. Unutar Windows 95 mreža obezbeđen je veliki broj lepo urađenih mrežnih servisa mao što su zajednički pristup diskovima. Jedini nedostatak jenjihova rascepkanost i izolivanost. ali se povezivanje može obavljati i modemskim vezama preko telefonskih linija. Windows 95 radne stanice se lako uključuju u mreže zasnovane na nekom drugom operativnom sistemu (Novell Netware.). Windows 95 ima ugrađenu izvanrednu podršku z apovezivanje računara na razne načine. Komande koje korisnik upućuje računaru treba da se unose na “pokazivački” način koji se koristi i u stvarnom svetu. Naravno. 8 RAD SA PROGRAMIMA Svaki program je poseban. Ukolliko s eove izmene odvijaju dovoljno brzo (više desetina puta u sekundi) korisnik ima utisak da sve aplikacije rade istovremeno. Glavni cilj je koristiti računar na vizuelno jasan način. Pored toga. Uvode se i neke druge tahnologije prezentacije informacija kao što je zvuk.8 Jaka podrška računarskom povezivanju Personalni računari su ekonomično i vrlo fleksibilno rešenje za informacioni sistem. Pošto je veza računara sa korisnikom virtualna. Microsoft Network (MSN).

ako je aplikacija otkazala poslušnost. možemo završiti rad programa. CD-ROM jedinicom i drugim uređajima).1.2. (PLEASE wait while your computer shuts down) .1. Obično se sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podešava raznovrsne opcije. • Izborom komande Close iz kontrolne liste. u velikoj meri zavisi od toga kako je konfigurisan sam računar. Ekran će se lagano zatamniti i biće ponuđeno više mogućnosti. 9 Prvi Windows 95 koraci 9.Windows 98 18 Dijalog prozori: aplikacije se obično izvršavaju u jednom prozoru. odnosno obaranje operativnog sistema i njegovo ponovno startovanje sa diska • RESTART the computer in MS-DOS mode.1 Izlazak iz programa Pošto je rezultat rada snimljen. Potrebno je provesti sledeću proceduru: • Izvaditi flopi disketu iz flopi jedinice. • Uključite sistemsku jedinicu računara ( POWER) • Po potrebi uključite štampač • Sačekati da se pojavi DESKTOP (radna površina). • Pozivom Task Managera kombinacijom Ctrl+Alt+Del.1 Pokretanje programa 9.kontrola) koji na različit način omogućavaju da korisnik unosi ili prihvata podatke dok radi sa programom. • Klikom desnim tasterom miša na dugme aplikacije u taskbar delu i izborom opcije Close. dok sam računar preuzima odgovornost za ostale komponente. izborom apliakcije sa liste i komandom End Task. ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori.1 Uključivanje računara: Prilikom startovanja PC računara potrbno je prvo priključiti monitor. 9. Kada se startuje računar. Tokom tog procesa možemo čuti kako se oglašava flopi disk i videti kako se na flopi jedinici pali i gasi lampica.izvodi restartovanje. štampač i sistemsku jedinicu. Šta ćemo sve videti na ekranu prilikom startovanja računara. isto tako monitor prikazuje određeni tekst koji pokazuje proces upunjavanja drajvera ( Drajveri su programi koji pokazuju računaru na koji i kakav način da sarađuje sa mišem. zvučnom karticom. odnosno “izaći iz aplikacije”: • Klik na dugme sa krstićem u gornjem desnom uglu prozora • Dvostruk klik na sličicu aplikacije u gornjem levom uglu prozora. • Pregledajte da li ste priključili sve delove računara • Priključite računar na napajanje.vrši restart operativnog sistema. • SHUT down the computer. • Uključite monitor-na ekranu će se pojaviti poruke prilikom uklj. • Komandom File->Exit. Ovaj metod se primenjuje samo u krajnjem slučaju. Interakcija korisnika i programa se vrši preko specijalnih grafičkih elemenata (tzv.1.vrši pripremu za isključivanje računara • RESTART the computer. • Pritiskom na Alt+F4.2 ISKLJUČIVANJE RAČUNARA: 9. uz mogućnosti prijavljivanja drugog korisnika za rad u mreži • Pritisnite YES.izaziva prelaz iz grafičkog okruženja u DOS • CLOSE all programs and log on as a different user.3 Izlazak iz Windows-a Odaberite START / SHUT DOWN.1.računara. on izvršava niz testova kako bi proverio da li svi njegovi delovi pravilno rade. 9. pošto može da dovede do gubitka obrađivanih podataka. Na ekranu će se pojaviti slika sa molbom da sačekate dok se računar pripremi za isključivanje.

Objekti koji se mogu naći na desktopu su ikone aplikacija (ili njihovi prozori kada su aktivne). počinje Shut Down procedura koja najpre proziva sve aktivne aplikacije i upućuje im zahtev da završne sa radom i uklone se. Potom se prazne memorijski baferi. koja se u praksi svodi na zadavanje komande Start->Shut Down. Međutim. sa Taskbar komandne linije. 9. Operativni sistemi namenjeni izvršavanju više aplikacija i procesa istovremeno (ponekad od strane više korisnika) zahtevaju propisnu proceduru isključivanja računara ( za razliku od DOS-a). nikada ne držimo na stolu sav kacelarijski materijal. Najveći deo predstavlja radnu površinu (desktop) na kojoj se odvijaju sve aktivnosti programa. već samo neki od njih koji su najčešće potrebni. zatvaraju se otvorene datoteke i izvršavaju ostale pripreme za završetak rada. Najbitnije ikonice My computer i recycle bin. izabiranjem ove ikone (dvostruki klik) otvara se prozor u kojem su prikazani svi sastavni elementi vašeg računara. U računaru može biti na stotine programa i datoteka. • My computer-ikona.. 9. već ponešto odložimo i u fioke dok nam ne zatreba. datoteka. Pošto se izabere jedna od četiri ponuđene opcije i klikne na dugme Yes. On se zove taskbar (paleta sa poslovima) i predstavlja liniju sa koje se pokreću aplikacije.2 Radna površina -desktop Desktop j e osnovna radn apovršina na kojoj se odvijaju aplikacije. kataloga (folders – naziv za direktorijume). ono što se vidi na desktopu je samo “vrh ledenog brega”.Windows 98 19 • Kada završi pripreme ispisaće text na crnoj podlozi (IT s now safe to turn off your computer) da je postalo bezbedno da ugasite računar. Propisnim izlaskom iz aplikacija sve datoteke se zatvaraju a privremene uklanjaju sa diska. Najzad se poajvljuje poruka It’s now safe to turn off your computer. pa bi desktop bio prepunjen i nepregledan ako bi se sve postavljalo na njega. Za to vreme na ekranu stoji poruka da sačeka dok posao ne bude završen (Please wait while your computer shuts down). . sadrži sve elemente koji su delovi PC. iz koga može da se izabere jedan od četiri načina za izlazak iz Windows 95: • Close all programs and log on as a different user takođe vrši restart operativnog sistema. ali desktop predstavlja mnogo više od toga. Ukoliko neka od njih zahteva intervenciju korisnika pre isključenja (recimo postoje podaci koji nisu snimljeni). zatim pokazivači na njih . Pošto uključite računar na ekranu će se pojaviti : • DESKTOP-radna površina na kojoj se odvijaju sve aktivnosti aplikacija. To je objekat sa svojim osobinama. mreže i drugi. pokazivači na uređaje. otvaraju se dvostrukim klikom miša. koja znači da se računar može bezbedno isključiti. prelazi iz jedne u drugu. prikazuje status rada i drugo. Može se posmatrati kao obična pozadina svih ostalih objekata na ekranu. uz mogućnosti prijavljivanja drugog korisnika za rad u mreži. na njoj se nalaze ikonice. Zbog svega toga pre gašenja računara mora da se sprovede propisana procedura regularnog izlaska iz aplikacija. jer se na njemu ne drže svi objekti koji postoje u računaru. koje se mogu prilagođavati potrebama i na sebi može “držati” razne druge objekte u obliku grafičkih simbola. slike koje prezentuju programe.. datoteke. Uostalom. datoteke (najčešće korišćeni objekti). pod Windows 98 se ne sme jednostavno ugasiti ili resetovati računar! Razne aplikacije tokom rada drže otvorene priručne datoteke za smeštanje tekućih podataka. (minijaturni grafički simboli). o štampaču i računaru.1. Pojaviće se dijalog kao na slici. sve se beleži na disk. • Isključite na računaru dugme POWER a zatim i dugme na monitoru i štampač ako je bio uključen. biće prikazan odgovarajući dijalog. Drugi deo je mnogo manji i nalazi se obično na dnu ekrana.4 Osnovni izgled ekrana Ekran je u Windows 95 podeljen na dva osnovna dela. ikona ili otvorenih prozore u kojima se zadaju komande aplikaciji i ispisuju rezulatati njenog rada. • IKONICE-sličice.

• Inbox-pojavljuje se kada aktivan Microsoft Exchange. Sastoji se od tri osnovna segmenta: • START-taster u donjem levom uglu. Pomeranjem miša po stolu.statusno polje u desnom uglu linije gde se može nalaziti časovnik (ukoliko naciljate sat i sačekate malo pojaviće se i datum). kugla dodiruje elektronske senzore. Ako držite levi taster miša dok povlačite folder Windows ne pita već jednostavno premesti . preko koga se pokreću sve instalirane aplikacije i zadaju razne sistemske komande. • My Briefcase-omogućava ažuriranje datoteka koje su prisutne u računaru 9. komanda za podešavanje jačine zvuka (sličica zvučnika). jer se postavlja iznad svih aktivnih prozora i aplikacija. (kao birač kanala na televizoru). Možete i da držite pritisnut desni taster miša dok folder povlačite po ekranu. neki imaju tri. komandi i objekata na koji korisnik želi da primeni akciju. prelazi iz jedne u drugu. elektronska pošta ili MS Fax softver). a koristi se za dobijanje informacija od različitih informacionih servisa: (Compuserve. Kada promeni oblik.kanta za otpatke / trash can / u koju se pohranjuju podaci koji se odbacuju i koje želimo ukloniti.1 Taskbar Kontrolna tabla sa koje se pokreću aplikacije. Strelica miša menja oblik.2. zavisno od toga šta pokazuje u windowsu. i omogućava da se jednostavnim klikom na taster odgovarajuća aplikacija pozove u prednji plan. vi vidite strelicu ili pokazivač. komanda za praćenje toka štampanja (sličica štampača koja se pojavi kada je štampanje u toku).3 Upotreba miša Rad mišem: Miš je računarska komponenta koja se koristi za brzo pomeranje kurzora (miša) po ekranu. Otvara meni koji sadrži komande i programe • DUGME (ili više njih) desno od START. Ako pokažete na nešto i pritisnete desni taster miša. Aktiviranjem omogućava da vidimo koji su sve računari I elementi povezani u mrežu. obično otvarate tajni. to gotovo sigurno znači da to nešto treba da izaberete pritiskom na levi taster miša. Inicijalno se nalazi u dnu ekrana i uvek je vidljiv. dobija status programa i slično. Kada vam neko kaže da pritisnete nešto u Windowsu. • Sistray . Window sluša pritiske koji dolaze od desnog i od levog tastera miša (najviše se upotrebljava). Senzori registruju kretanje miša i šalju informaciju računaru. Može da stane puno tastera ali se smanjuje veličina tastera (imaju tooltips). • Pokazivač miša. a neki egzotični modeli za saobraćajne inženjere imaju više od 32. za izbor komandi i opcija u meniju. 9. simbol za izbor aktivnog jezika (plavo polje) itd. Kada čujete da neko kaže ¨Pritisnite taster miša¨ izostavljen je važan detalj ¨Otpusti taster miša pošto ga pritisneš¨ Pojam Pritisnuti jednom upotrebljavamo kada odabiramo (selecting) nešto u Windowsu a pojam Pritisnuti dvaputa kada smo zadovoljni odabirom i želimo da to prikažemo na ekranu ili da se radnja odmah sprovede. centralni deo taskbara koji je rezervisan za tastere aktivnih aplikacija. Windows otvara meni koji vas pita da li ste sigurni da želite folder da premestite na to mesto. skriveni pomoćni meni sa dodatnim opcijama. Kada pomerate miša. Miš u sebi sadrži kuglicu.Windows 98 20 • Recycle bin. Pokazivač miša sledi akciju koju vrši miš tj pomerajte miša kako biste pomerali pokazivač miša. Korisnici su većinom dešnjaci i njihov kažiprst obično počiva na levom tasteru miša radi lakšeg ciljanja. • Network Neighbord-prikazuje se kada je vaš računar povezan u mrežu.najčešće je prikazan strelicom. koristi se za izabiranje elemenata. vi znate da je spremna da izvrši zadatak. kako se simultano pomera preko ekrana računara. Miševi večinom imaju dva tastera.

• aktiviranje objekta ili dvostruki klik: zahvat za nijansu teži od prethodnih. Levi taster miša se mnogo češće koristi nego desni. O mišu kao uređaju bilo je nekoliko reči u delu teksta o hardveru. ili na koje se postavlja grafički objekat i ostli elementi prilikom njihovog upisivanja i umetanja. kao i kombinacija ovih smerova (pomeranje ukoso). Dva klika ne predstavljaju dvostruki klik. Precizno pozicioniranje pokazivača je dakle. dakle. Dvostruki klik se najčešće koristi za aktiviranje akcija predstavljenih u obliku ikona. operativni sistem će ga shvatiti kao dva “obična” klika (dozvoljena pauza se inače može podesiti).da biste pokazali na određeni element na ekranu potrebno je pomerati miša po podlozi. Dakle. Najbitniji deo strelice je njen vrh-njime pokazujete ono čime ćete raditi. a ne akciju dvostrukog klika. “pritiskanje” nacrtanog dugmeta i slično. a brzina pomeranja zavisi od brzine kretanja miša i podešene osetljivosti. pokretanje komande ili izbor opcije sa liste. Ove pokrete softver prevodi u analogna pomeranja strelice na ekranu. Računar misli da ciljanje još traje dok ne kliknemo na stavku. Najčešće otvaramo ono što smo prethodno naciljali. Izvodi se tako što se levo dugme miša pritisne dva puta uz vrlo malu pauzu između (ispod 1 sekunde). ovom akcijom obično ispisujete pomoćne liste komandi za objekat na kome se trenutno nalazi pokazivač. izvršićete samo izbor elementa dvaput. u kratkom vremenskom razmaku. Ako kliknete na određeni element. a onda kliknemo desnim tasterom miša. Ova akcija deluje isključivo na objekat iznad koga se trenutno nalazi pokazivač (preciznije: sam vrh strelice). ukoliko pomerate miša (pokazivač miša) dok vršite klik. Obratiti pažnju na pravilno i nepravilno držanje miša KLIK: (pritisak levog ili desnog tastera miša). Navešćemo osnovne zahvate koji se izvode mišem: • pomeranje pokazivača: pokazivač miša je na ekranu prikazan u obliku strelice i služi operativnom sistemu kao indikacija objekta na koji korisnik želi da primeni neku akciju. Kursor je dugačak. ali niste aktivirali komandu ili akciju. Napomena za rad sa mišem: • Držite mirno miša dok vršite klik. od vitalnog značaja za pravilnu interpretaciju komande od strane računara. Ako želite izvršiti komandu napravite dvostruki klik • Brzo uradite dvostruki klik. • Kliknite da biste izabrali određeni element. DUPLI KLIK: kada bez pomeranja miša dva puta uzastopce. . vertikalni štapić. Vežba: Pomerajte miša i posmatrajte kako se strelica pomera po ekranu. a klik-klik pokreće akciju koju dotična sličica simbolizuje. Pomeranje pokazivača se izvodi pomeranjem miša po površini stola u četiri osnovna smera napred-nazad (što se na ekranu prevodi u gore-dole) i levo-desno. mada će malo prakse ređiti probleme.Kada naciljamo određenu stavku moramo saopštiti računaru da je baš to naša stavka sa kojom ćemo raditi a zatim pritisnemo na trenutak levi taster miša. • alternativna akcija ili klik desnim tasterom: izvodi se isto kao izbor objekta ali se pitiska desni taster miša. rezultat može biti dovođenje objekta u fokus. Naime. • Tačka umetanja (insertion point) koja se zove i kursor. koji odgovara najčešćim operacijama nad objektom. primarno i koristi se za selektovanje objekata. Ukoliko izvršite spori dvostruki klik. sve dok se pokazivač miša (vrh strelice) ne postavi na željenu lokaciju na ekranu. jedan klik na ikonu obučno je dovede u fokus. vi ste ga zapravo izabrali. tako da ćemo se ovde koncentrisati na upotrebu tog uređaja. po pravilu dobijamo neki meni. • izbor objekta ili klik: izvodi se kratkim pritiskom i otpuštanjem levog tastera miša. DESNI KLIK: kada naciljamo određeni objekat. Zavisno od vrste objekta i konteksta u kome se klik izvodi.Windows 98 21 CILJANJE: (pokazivanje). vi zapravo pomerate pokazivač miša sa elementa koji treba da bude izabran. pulsirajuđi. pa se naziva dugmetom za meni objekta. Levo dugme je. određuje mesto od kog počinje tekst. Dvostruko kliknite da biste aktivirali komandu ili akciju. pritisnemo levi taster miša. Ukoliko “dvoklik” ne bude dovoljno brz. tanak.

često je potebno neki objekat premestiti. Zbog toga ćete. Ikonica je promenila mesto i nalazi se gde smo mi želeli.3 Odvlačenje (pomeranje) ikona Vežba: Pomeranje ikone: Naciljajte ikonicu (My computer). 9. a ostali prozori su neaktivni (siva naslovna linija). kada se objekat odvoji od pokazivača i “padne” na desktop. vrlo lako koristiti i svaki drugi. Važna osobina Windows-a je i jednoobraznost svih aplikacija koje se pod njim izvršavaju. ne utičući na objekte preko kojih prelazi. Na ekranu može biti istovremeno otvoreno više prozora. 9. nalazi se odmah iza poslednjeg znaka dokumenta. pritisne se (i ne pušta!) levi taster i pri tome pomera miš. a zatim otpustite taster. 9.3. sve dok se taster na pusti. pošto pruža usluge prikazivanja njenih elemenata. 9.2 Uređivanje ikona na radnoj površini Ponekada su ikone razbacane posvuda i potrebno ih je srediti: Desnim tasterom miša kliknite u prazan prostor radne površine / iz menija izaberite Arrange Icons / Izaberite kako želite da Windows organizuje ikone: po imenima (Name). Pokazivač na ekranu onda sa sobom “nosi” zabrani objekat. držeči ga pritisnutog. ceo prozor će biti premešten na novu lokaciju.1 Kursor Kursor je mala treptava linija koja pokazuje na kom će se mestu u tekstu pojaviti sledeće slovo. veličini (Size) ili datumima (Date) Auto Arrange-ikone će na radnoj površini uvek ostati u urednim redovima. Windows je operativni sistem u kome se istovremeno može pokrenuti više programa (multitasking). svaki od njih ima naslovnu liniju (title bar) sa nazivom aplikacije (caption) koja se u njemu izvršava (eventualno i nazivom dokumenta koji se trenutno obrađuje ili sličnim podacima). Sam operativni sistem određuje dobrim delom vizuelni izgled aplikacije. Prozor sa kojim radite je aktivan prozor (plava naslovna linija). tipovima (Type). Dovedete pokazivač miša unutar naslovnog dela (linija u kojoj u ovom slučaju piše Document –1). i ne puštajući ga pomerite miša na željeno mesto.3. Svaka aplikacija dobija svoj pravougaoni prostor na ekranu koji se naziva prozor (window). pritisnite levi taster miša.3. Kursor se pojavljuje samo kada je Windows spreman da vi upisujete tekst. naravno uz malo poznavanja engleskog jezika i proučavanje specifičnosti date aplikacije. Kursor pomerate na novo mesto u dokumentu pomoću kursorskih tastera na tastaturi (tasteri sa strelicama) ili postavite pokazivač miša na mesto na koje želite da premestite kursor i pritisnite taster miša. pritisnite levi taster i. Na ekranu može bit istovremeno aktivno više prozora. HORIZONTALNA LINIJA.Windows 98 22 • prevlačenje objekata: pokazivač miša se slobodno kreće po ekranu. To se onda izvodi pomeranjem miša uz pritisnuti levi taster (prevlačenje). pomerate mišem okvir prozora po ekranu. Pokazivač se dovede na objekat. odnosno “hvatanjem“ naslova i njegovim prevlačenjem se čitav prozor pomera po ekranu. i oznaka je za kraj dokumenta. Kada otpustite taster. Veličinu i položaj tog prozora korisnk slobodno podešava. Veličinu i položaj prozora korisnik slobodno podešava. Da bi oni bili jasno razgraničeni. Međutim. brojeve i simbole. pošto ovladate upotebom jednog prozora.4 Osnovni elementi prozora WINDOW-prozor. Pritiskom na taster tab kada radite u tabeli vi prebacujete kursor u sledeće polje tabele ili obrasca. . Naslovna linija je i “nosilac” čitavog prozora. Prozori obezbeđuju pogled na sadržaj koji se krije iza neke ikonice. označiti neki širi prostor na ekranu i slično. pravougaoni prostor koji ima svaka aplikacija. ili na sadržaj nekog dokumenta.

ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. liste osobina objekata. a potom se odabere neka stavka. Ukoliko u nazivu nekoog polja postoji podvučeno slovo. • kvadratić za čekiranje (check box) koristi se za zadavanje opcija koje imaju samo dva moguća stanja. omogućavaju da se dimenzija prozora istovremeno menja i po horizontali i po vretikali.4. a unutar lista kurzirima. radi se o kombinaciji polja za unos teksta (edit box) i liste (list box). kucanjem tog slova uz pritisnut taster Alt ulazi se u dotično polje. NAPOMENA: Ne može se menjati veličina svakog prozora. kao što je lista za izbor diska (drive list box). Ivice takvih prozora ne mogu se “hvatati” i pomerati. Dijalog prozori se obično sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podešava opcije. Dovođenjem pokazivača na šrafuru i prevlačenjem mogu se pomerati dve ivice istovremeno. izabrana ivica prati smer pomeranja. a pošto u jednom trenutku u datom polju opcija može biti samo jedna aktivna isključuje se automatski ona koja je do tada bila uključena. Okvir možete da podebljate ili stanjite pomoću Control Panela . npr. Ivice prozora imaju posebnu ulogu: njihovim prevlačenjem se menjaju dimenzije standardnih prozora. Aplikacije mogu otvarati i prozore fiksne veličine. koje pokazuju smer mogućeg prevlačenja. što važi i za preostala tri ugla na kojima nema šrafure i čije hvatanje zahteva veću preciznost. i dijalog prozori specifični za konkretne aplikacije.3 Dijalog prozori Većina aplikacija se izvršava u jednom prozoru. Tako se i koristi: dovođenjem pokazivača miša na njega i klikom na levi taster miša (ili pritiskom na razmaknicu ili Enter ukoliko je dotično dugme u fokusu što se prepoznaje po isprekidanim linijama oko naziva) dugme se “pritiska” što prati odgovarajuća animacija. direktorijuma (directory list box) i samih datoteka (file list box). Dakle. Može biti jednilinijsko ili (ređe) višelinijsko. što znači da se poslovi iz svih aplikacija obavljaju na isti način. Postoje još neke specijalne vrste lista koja se dobijaju pri lociranju datoteka. kao spojevi dve ivice. lista se otvara klikom na strelicu sa desne strane (ili kombinacijom Alt+Down).).4. 9.. naravno. Klikom na kvadratić (ili pritiskom na razmaknicu) opcija se uključuje (čekira) dok je sledeći klik isključuje.. Osnovni elementi dijalog prozora su: • polje za unos teksta (text box) u kome se ukucava neki sadržaj. • komandno dugme (command button) u svemu liči na taster koji se pritisne da bi bila izvedena neka operacija. Opcije unutar dijalog prozora mogu da se biraju i sa tastature. Posebno je pogodan desni donji ugao prozora koji je i označen malom šrafurom. podešavanje štampača. Opcija se bira kliktanjem na kružić pored nje (ili kucanjem razmaka ako je u fokusu) čime on postaje aktivan. Postoje. ukoliko to odgovara njihovoj nameni. Ukoliko se u tom položaju pritisne levi taster miša i miš pomera.4. U polju se mogu koristiti i neke osnovne editorske funkcije. Otpuštanjem tastera prozor se skalira na novu veličinu. Između pojedinih polja dijalog prozora se kreće pritiskanjem tastera Tab. U nekim slučajevima to će biti opšti dijalog prozori koje kontroliše sem Windows 98 (izbor datoteke. 9. Dovedite pokazivač na neku od horizontalnih ili vertikalnih ivica i njegov oblik će se promeniti u dvostrane strelice. uključena i isključena. • kombinovana lista (combo box) je ista kao prethodna ali je korisniku ostavljena mogućnost da ukuca sopstveni sadržaj pored onog na listi. a time se i pokreće akcija kojoj je dugme namenjeno na šta upućuje natpis ili simbol na njemu. Okvire koristite da biste menjali veličinu prozora.1 Okvir prozora Okvir je tanka linija koja obuhvata prozor. . Uglovi prozora. • lista (list box) sadrži listu mogućih opcija. posebna vrsta “padajućih” lista su meniji o kojima ćemo detaljnije malo kasnije. • izbor opcije (option button) se koristi kada treba između više mogućih opcija odabrati jednu.2 Ugao prozora Uglovi prozora omogućavaju da se istovremeno menja širina i visina prozora.Windows 98 23 9.

Pritisnemo levi taster miša i miš pomeramo. Isprobajte i horizontalni i vertikalni klizač i uočite efekte korišćenja svih delova klizača (dugme klizača. Aplikacije mogu otvarati i prozore fiksnih dimenzija. pomeramo okvir prozora po ekranu/ kada otpustimo taster. Otpuštanjem tastera prozor se skalira na novu veličinu. Otvorite Control Panel. dovedemo pokazivač miša na naslovnu liniju prozora/ pritisnemo levi taster miša i držeći ga pritisnutog. prostor za klizanje. Klikom u vidljivi deo unutrašnjosti prozora My Computer on postaje aktivni prozor. Ivice takvih prozora ne mogu se "hvatati" i pomerati. kao spojevi dve ivice. Ostale ikonice možemo gledati i bez promene veličine prozora pomoću horizontalnih i vertikalnih klizača prozora.Windows 98 24 9. Windows ne iscrtava ceo prozor dok ga pomerate. Posebno je pogodan desni donji ugao prozora. ceo prozor će biti premešten na novu lokaciju. . pritisnite ESC pre nego što otpustite taster miša. Međutim.5 Menjanje veličine prozora Vrši se: odvlačenjem njegovog donjeg desnog ugla. 9. već samo njegov obris. koji je označen malom šrafurom. • Ako ste se predomislili i nećete da menjate veličinu prozora. izabrana ivica prati smer pomeranja.4. ivična dugmad sa strelicama) Programi i aplikacije: često se za iste stvari koriste oba navedena termina. Vežba: Promena pogleda u prozoru pomoću klizača: Kada je sadržaj prozora veći od veličine prozora: U prethodnoj vežbi smanjili smo prozor tako da se vide samo četiri ikonice u njemu. Pokazivač miša dovedemo na neku od horizontalnih ili vertikalnih ivica prozora (oblik pokazivača će se promeniti u dvostranu strelicu.4. Pomerite prozor Control Panel tako da delimično pokriva prozor My Computer. ukoliko to odgovara njihovoj nameni. • Uglovi prozora. Zatvorite oba prozora klikom na simbol X. • Ne može se menjati veličina svakog prozora. Sada se na radnoj površini nalaze dva prozora. operativni sistem i okruženje. ispred prozora Control Panel. tako da vidite i ostale ikone u prozoru. Termin programa je mnogo širi. Vežba: Otvorite ikonicu My Computer. Zatvorite prozor klikom na simbol X u gornjem desnom uglu prozora.4. Otvorite Control Panel.7 Povećavanje prozora na najveću veličinu Mišem: • / Izaberite prozor / kliknite na dugme Maximize ( kvadrat sa srelicom na gore. omogućavaju da se dimenzija prozora istovremeno menja i po horizontali i po vertikali. u gornjem desnom uglu prozora ) / • / Kliknite na Control meni prozora ( ikona u gornjem levom uglu prozora u redu ispod naslovne linije ) / kliknite na stavku Maximize / 9. jer bi mu to bilo previše zamorno.4.6 Smanjivanje prozora na ikonu: Mišem: • / Izaberite prozor / kliknite na dugme Minimize / ikona prozora će biti smeštena u task baru • / Kliknite na Control meni prozora ( ikona u gornjem levom uglu prozora u redu ispod naslovne linije ) / kliknite na stavku Minimize / ikona prozora će biti smeštena u task baru 9. 9. koja pokazuje smer mogućeg povlačenja). a aktivan je Control Panel. Tek kada otpustite taster miša prozoru će sadržaj biti potpuno iscrtan. Prozor mora biti aktivan. Upotrebom klizača menjajte pogled na sadržinu prozora Control Panel. Promenite njegovu veličinu tako da se vide samo četiri ikonice. Naime on se odnosi na aplikacije. aplikacija je vrsta programa koja omogućava da izvršimo određeni zadatak (kao što je pisanje pisma).4.4 Pomeranje prozora Vežba: Pomeranje prozora: vrši se odvlačenjem njegove naslovne linije: Otvorite ikonicu My computer.8 Promena aktivnog prozora Vežba: Promena aktivnog prozora: Otvorite ikonicu My Computer. Primetite kako je prozor kada je postao aktivan "isplivao" na površinu.

13 Najčešće korišćene kontrole: • Menu-meni : skup opcija programa. tako da se može odabrati neka druga stavka. Dva puta kliknite na ikonu Control menija prozora. Sve ih vidite ali su premali da bi koristili Napomena: Komande Tile i Cascade raspoređuju samo otvorene prozore.Windows 98 25 9. prikazuje se jedna stavka (izabrana).4. Zatim držite pritisnut taster Alt i pritisnite razmaknicu (Space). kratkih reči koje aktiviraju pojedine akcije. pritiskom na taj taster izaći ćete iz programa.4.spisak mogućnosti tj kratkih poruka u posebnim redovima od kojih biramo jednu klikom na nju.( na tasteru piše "exit". U Control meniju prozora izaberite komandu Close. Pritisnite kombinaciju tastera ALT + F4 Pritisnite kombinaciju tastera CTRL + F4 • • • • • 9. pritiskom na mali taster sa desne strane otvara se cela lista. Prozor programa se sastoji . ostvarujete akciju definisanu tom komandom.4. Iskoristite je uvek kada imate problema da pronađete prozore ili kada hoćete da očistite radnu povrčinu da biste lakše pronalazili ono što vam je potrebno. Paleta poslova nije na dnu! Držite pritisnut taster Ctrl i pritisnite Esc. Pritiskajte kursorske tastere dok se okvir prozora ne premesti na mesto sa kog ga je lakše dohvatiti i pritisnite Enter. pritisnite i držžite taster miša i povucite prozor nazad u centar • Pritisnite bilo koji deo prozora koji se vidi. Kada kliknete mišem na neku od njih. pritisk na naslovnu liniju nije moguć.4.kraći podaci • List box-otvorena lista.4. • Button-taster. Raspoređuje prozore kao pločice u kupatilu. 9. Postupite prema sledećem: • Ako možete da vidite bar neki deo naslovne linije prozora.9 Ređanje prozora u kaskade ili kao pločice Ponekada su prozori razbacani posvuda i potrebno ih je srediti: Cascade • Desnim tasterom miša kliknite u prazan prostor palete poslova (mesto blizu sata) / Cascade Svi otvoreni prozori se uredno ređaju po ekranu a vide se samo njihove naslovne linije Horizontally. pa će se paleta poslova odmah pojaviti 9. na ekranu kvadratići slični dugmadima sa nekom porukom npr. • Edit box-polje za unos teksta . Otvara se meni. • Combo box-zatvorena lista.11 Zatvaranje prozora: U File meniju programa izaberite komandu Exit. vertically • Desnim tasterom miša kliknite u prazan prostor palete poslova (mesto blizu sata) / Tile (horizontally. izaberite Move i pojaviće se četvorostrana strelica.vertically) Minimize all windows Desnim tasterom miša kliknite u prazan prostor palete poslova (mesto blizu sata) / Minimize all windows Komande Tile ređaju trenutno otvorene prozore preko ekrana ali tako da svakom daju samo njegovo mesto.12 Pronalaženje palete poslova Paleta poslova je pomoćnik kome se lako pristupa.10 Pronalaženje prozora izvan ivice ekrana Program može da bude na ekranu ali da mu je vidljiv veoma mali deo prozora. Ne otvaraju prozore koji su trenutno u obliku dugmadi na paleti poslova 9.

(pronalaženje). uz pojedine specifične elemente koji zavise od konkretnog programa sa kojim radite. • Programs. kraći je i ima tri stavke: • Open-otvara dijalog prozor Start Menu koji sadrži sve što se nalazi pod opcijom Programs menija Start • Explorer. 9. • Check box.klikom na taster pokreće se procedura završetka rada na računaru Pod dugmetom Start nalazi se skriven meni koji se otvara pritiskom na desni taster miša. čime se u kružiću pojavljuje tačka. dovođenjem pokazivača miša na taster prikazuje listu dokumenata koji su obrađivani u poslednje vreme. dokumenta. kada se aktivira neka opcija koja zahteva dodatne podatke ( ili izaberemo opciju koja sadrži tri tačke . • Dijalog okvir-da korisnik unese ili specificira određene opcije • List box.lista. printers) • Find. • Taster za izlistavanje. Pošto kod ovog tipa kontrole samo jedna opcija može da bude aktivna. fascikli koja se nalazi u kompjuteru • Help.element koji sadrži određene informacije koje se žele dati na uvid korisniku.otvara dijalog prozor Find:All Files • Play in Winamp .vrši izbor jedne od više mogućih opcija .polje za overu.Korisnik u dijalogu unese potrebne podatke i potvrdi ili opovrgne unos. izborom bilo koje druge od njih automatski se isključuje opcija koja je prethodno bila aktivna. čekiranje -omogućavaju izbor jedne ili više opcija iz grupe opcija.(parametri). jedan element je vidljiv. nakon čega se dijalog prozor zatvara i rad sa programom se nastavlja. Klikom na kvadratić opcija se overava (čekira) dok je sledeći klik isključuje.otvara dijalog prozor Explorer • Find. sadrži pregled mogućih opcija.proširuje listu izbora • Radio button-Opcijski taster. cancel.) pojavljuje se dijalog sa potrebnim kontrolama za ovaj poso. klik na njemu (ok. help).dovođenjem pokazivača miša na taster prikazuje i pokreće traženje neke datoteke. pokreće ili otkazuje komandu koju ste izabrali u dijalog okviru. kvadrat sa V.dovođenjem pokazivača miša na taster prikazuje spisak programa koji se mogu startovati klikom na stavku. • Dijalog-pomoćni prozor. • Prozor. klikom u okvir omogućava nam da u njemu unesemo promene.. Opcija se bira klikom na kružić pored nje. • Shut down.klikom na taster poziva se sistem za davanje upustva (na engleskom). • Settings. • Documents-(dokumenti).polje za unos teksta. taskbar.dovođenjem pokazivača miša na taster prikazuje i pokreće podešavanje raznih opcija i parametara sistema (control panel. Kaskadni meni: određene stavke start menija imaju malu strelicu (trouglić) desno od naziva koje označavaju postojanje kaskade (podliste) koje se aktiviraju klikom na stavku ili ako pokazivač zadržimo par sekundi na oznaci stavke (bez klika) računar će sam ponuditi. • Command button. • Drop-down-list..Windows 98 26 od pogodno raspoređenih kontrola. omogućavaju unošenje texta.5 Padajući start meni Klikom na taster START dobijamo padajući start meni: Meniji su pregledno organizovane liste sa komandama čime je korisnik oslobođen obaveze da pamti precizne oblike komandi i njihovih parametara već mu je dovoljno da izabere ono što mu je potrebno sa liste. Pritiskom na dugme Browse možemo pregledati strukturu direktorijuma vašeg PC računara. Aktiviraju se klikom na stavku. Lista se otvara klikom na strelicu sa desne strane a potom se bira neka njena stavka. a namenjena je brzom pozivanju tih dokumenata. • Run. biramo strelicom desno. • Text box.komandni taster. Sadržaj podliste zavisi od instaliranih programa.(pokretanje) klikom na taster prikazuje dijalog u kojem zadajemo naziv programa ili podatke na osnovu kojih pronalazi i pokreće program ili dokument.

Minimize uklanja prozor sa ekrana. možemo videti ime dokumenta. Kada to uradimo pojaviće se uvodni ekran. • Minimize.1 Naslovna linija (title bar) Naslovna linija prikazuje ime trenutno aktivnog programa i datoteke.1.za premeštanje prozora na novu lokaciju • Size. NAPOMENA: Treba uočiti razliku između minimizovanja i zatvaranja prozora. Size započinje promenu dimenzije prozora. Restore vraća dimenzije prozora na početne. Kod minimizovanja aplikacija nastavlja da se izvršava. Ponovni klik na isti taster (simbol na njemu se promenio u dva preklopljena kvadrata) vratiće prozoru prethodne dimenzije.kvadratić. ali je njen prozor privremeno sklonjen sa ekrana. Move.Windows 98 27 • • 10 Enqueue in Winamp AntiViral Toolkit Pro Izgled osnovnog windows prozora u Wordu: 10. • Move. ukoliko je on trenutno maksimizovan.2 Kontrolni meni: U levom gornjem uglu prozora je grafički simbol (ikona) aplikacije koja se u njemu trenutno izvršava.započinje promenu dimenzija prozora. prazan dokument. tu piše Document1 što je standardna oznaka za takve radove. već je treba ponovo pokrenuti. U levom gornjem uglu prozora nalazi se grafički simbol aplikacije koja se u njemu izvršava.1. naredbom se prozor premešta na novu lokaciju.1. a nakon njega i otvoren nov.uklanja prozor sa ekrana i smešta aplikaciju u taskbar.uvećava prozor na celu površinu desktopa. • Close. Kod zatvaranja se i izvršavanje aplikacija prekida i nema mogućnosti za njen nastavak. Naslovna linija može da posluži kao ručica za premeštanje prozora po ekranu. . dok se izborom naredbe Close prozor zatvara i aplikacija u njemu prestaje sa radom (ova važna naredba se može izvesti i direktno sa tastature. služi za zatvaranje prozora. Maximize ga uvećava na celu površinu desktopa. uklanja prozor sa ekrana i smešta aplikaciju u taskbar.vraća dimenzije prozora na početne (ukoliko je maksimizovan). Klikom na taj simbol dobija se lista sa kontrolnim komandama za upravljanje prozorom. Klikom na taj simbol dobija se lista sa kontrolnim komandama za upravljanje prozorom: • Restore.crtica pri dnu. Na samom vrhu je. • Srednji taster. uvećava prozor tako da ispuni čitav ekran.stilizovano slovo X. 10. • Desni taster. na koji se kasnijom naredbom korisnika može vratiti. korisnik prekida dalji rad programa koji se u tom prozoru izvršava.3 Kontrolni tasteri Tri kvadrantna tastera u gornjem desnom uglu • Levi taster. • Maximize.zatvara prozor a aplikacija prestaje sa radom 10.1 Startovanje Word-a Odaberite stavku: START / PROGRAM / MICROSOFT WORD Kliknimo na Start dugme. Dvostrukim klikom na naslovnu liniju prozor se smanjuje za pola na ekranu i obratno. 10. pritiskom na Alt+F4). koja sadrži praktično sve komande koje smo upravo opisali. i iz Programs menija odaberitmo Microsoft Word. I ovoj listi mogu da se jave i neke dodatne stavke koje zavise od aplikacije. Pošto je trenutni dokument prazan i nije bio sniman. • Title bar (naslovna linija).

pa su tako i sve operacije pristupačne i preko tastature. na primer. Rečima ukazuje na komandu koju aktivirate kada kliknete na ikonu. Meniji su pregledno organizovane liste sa komandama čime je korisnik oslobođen obaveze da pamti precizne oblike komandi i njihovih parametara već mu je dovoljno da izabere ono što mu je potrebno sa liste. Format. Ispod naslovne. Window. Sadržaj podliste zavisi od instaliranih programa.). Njegovim otvaranjem dobijamo izbor različitih komandi koje obavljaju različite zadatke. štampanje CTRL + P i sl. Meniji se otvaraju klikom na odgovarajući naziv. Za neke opcije iz menija postoje prečice upisane pored imena opcije (Ctrl+Z) MS Word sadrži sledeće menije: • File-rad sa datotekama dokumenta (otvaranje. nalaze grupe komandi tematski povezane za komandu glavnog menija. . i Help.ispis. • HOT KEY: kombinacija tastera najpotrebnijih komandi sa tastature (upotreba funkcijskih tastera i modifikatora CTRL i ALT). bira konkretna komanda.) • Edit. Snimanje dokumenta se standardno izvodi sa CTRL + S.snimanje.2 Meni linija (glavni meni) Menu Line. U njemu se opisane rečima. Pritiskom na Alt+Space otvara se lista. Smešten je u drugoj liniji ekrana i omogućava izbor različitih opcija tokom obrađivanja dokumenta.Za sada zatvorimo meni File. Svaki od ovih menija možemo jednostavno otvoriti tako što ćemo kliknuti levim tasterom miša na njega. PADAJUĆI MENI: dobija se aktiviranjem komande sa meni linije. File meni. Ove kombinacije tastera su u menijima naznačene desno od odgovarajuće komande (npr. BRZI MENI: pritiskom na desni taster miša daje tzv brzi meni tj meni u kojem su najčešće akcije nad tim objektom TOOL TIP.štampanje itd. • Kaskadni meni: određene stavke menija imaju malu strelicu (trouglić) desno od naziva koje označavaju postojanje kaskade (podliste) koje se aktiviraju klikom na stavku ili ako pokazivač zadržimo par sekundi na oznaci stavke (bez klika) računar će sam ponuditi. U nazivu svakog menija i njegove stavke podvučeno je jedno slovo. Sa mišom klikom na željenu komandu a tastaturom tako što se drži pritisnut taster ALT i pritisne slovo koje je podvučeno u reči komande na glavnom meniju. • View• Insert• Format• Tools• Table• Window• HelpKomande se aktiviraju mišem ili tastaturom. vidimo liniju koja sadrži sledeće padajuće menije: File. Sve opcije koje nisu dostupne ispisane su sivim slovima. Insert. Tools. Table. Edit. pojavljuje se kada pokazivačem miša stanete iznad neke ikone ili tastera. Pogledajmo.objedinjuje komande za obradu blokova podataka i sl. Pravougaonog je oblika i žute boje.Windows 98 28 Kod Windowsa se ista stvar obično može postići na nekoliko različitih načina. 10. View. kurzorskim tasterima (ili podvučenim slovom) se odabere komanda i potvrdi sa Enter. koje omogućava prečicu za izbor odgovarajućeg objekta sa tastature ( ALT + F). a zatim se iz liste novim klikom.

pa mogu osetno ubrzati rad. odabiranje željene stavke podrazumeva višestruko pritiskanje međustavki koje vode do željene stavke. zatvorite prozor klikom na simbol X u gornjem desnom uglu prozora. pa je snalaženje olakšano. Ako u tekstu piše “izaberite komandu iz menija Edit / Find”.2 Zatvaranje menija: Mišem: • Mišem kliknite na naziv menija • Kliknite izvan površine menija Sa tastature: • Pritisnite ALT ili F10 da bi prešli nazad u program. • Pritisnite taster ESC ( Escape ) Vežba: Otvaranje ikonice. ponovnim zadavanjem komande View -> Ruler lenjir se opet pojavljuje. Jedna od mogućnosti je: / Pritisnemo taster ALT i držeći ga pritisnutog. programi imaju i sopstvene menije. Meniji su pregledno organizovane liste komandi koje se u datom trenutku mogu izabrati. zatvaranje prozora: Naciljajte ikonicu My computer i uradite dupli klik.2. Da bi izabrali opciju ili komandu iz menija potrebno je uraditi: Mišem: Pokazivač miša namestimo na ime menija i kliknemo (pritisnemo levi taster). Neke komande u listi su “prekidači” koji mogu biti uključeni (checked) što se označava “štriklom” levo od naziva ili isključeni (unchecked). pritisnemo taster slova u meniju koje je podvučeno / 10. Dobar deo komandnih lista (menija) karakteriše većinu aplikacija. Zatvorite prozor tako što ćete naciljati simbol X u desnom gornjem uglu prozora i kliknite na znak. Edit. Pojedine stavke mogu da budu nazivi novih lista komandi. na osnovu koga se ta komanda bira sa tastature. 10.Windows 98 29 10. recimo izabere lista View a potom komanda Ruler koja je standardno čekirana. Pored menija zajedničkih za sve aplikacije (File. čime se otvara lista sa tim nazivom. Help). Svaka aplikacija koja obrađivanje podatke snima u datoteke ima listu File sa standardnim opcijama za manipulaciju datotekama. Sa tastature: Prečice na tastaturi: Rad ćete ubrzati i pojednostaviti ako koristite neku od kombinacija tastera koje postoje za mnoge komande.1 Odabiranje stavke u meniju: Komande su u Windowsu grupisane u menijima. Pošto meni često ima podmenije. One su obično navedene pored imena komandi u menijima. Daljim kucanjem podvučenih slova iz liste se biraju komande itd. koje se dalje otvaraju kaskadno – prepoznaćete ih po maloj strelici dasno od naziva. Uz pritisnut taster Alt otkuca se neko od podvučenih slova u meniju. Radi se o komandanma kojima se samo bira jedno od dva moguća stanja: ako se. Ukoliko neka komanda nema odgovarajuću prečicu možete da je napravite sami. Osnovna prednost zbog koje se sistemi menija koriste u skoro svim aplikacijama a i u samom operativnom sistemu je u tome što se korisnik na taj način oslobađa obaveze pamćenja sintaksi komandi – samo izabere željenu iz liste. Svaki Toolbar sadrži alate pomoću kojih možemo pre svega brzo i efikasno da pristupimo raznim komandama. NAPOMENA: U daljem tekstu ćemo izbor stavki iz menija skraćeno ozančavati sa / . Vežba: Odabiranje stavke u meniju: START/PROGRAMS/MS WORD/ otvoriće se prozor za pisanje. Takođe. Primetimo još da pozicioniranjem strelice kursora iznad nekog od alata iz Toolbara dobijamo oblačić sa tekstom koji detaljnije . Tokom rada u Word-u. razna obaveštenja i slično. U nazivima lista i samih komandi uvek postoji po jedno podvučeno slovo. Svaka aplikacija ima Help listu preko koje se dobijaju uputstva za rad sa programom. Ikonica će se otvoriti. lista Edit uvek sadrži komande za obradu blokova podataka i slično. izgubiće se prikaz lenjira u editorskom prozoru. dok će komanda Ruler postati neoznačena.3 TOOLBAR Ispod linije menija se nalaze dva Toolbar-a (palete sa alatkama).2. treba da kliknete na listu Edit pa zatim iz nje izaberite komandu Find. meniji omogućavaju zadavanje komandi mišem. samo je pitanje izbora da li ćemo nekoj komandi pristupiti iz linije menija ili iz Toolbar-a.

mod rada i slično (status bar). bez klika. npr. Ovo nisu jedine palete sa alatkama koje možete upotrebiti. tj. • Standard (standardna) • Formatting (formatiranje) • Tables and borders (table i okviri) • database (baza podataka) • Draving (crtanje) • Forms )obrasci) • Visual Basic (vizuelni bazik) • Microsoft (mikrosoftovi programi) • AutoText (automatski tekst) • Web (Internet) • WordArt (umetnički oblikovani tekst) • 3-D Settings (podešavanje senki) • Picture (slika) • Reviewing (pregledanje revizija) • Control Toolbox (kontrolne alatke) • Menu bar (linija menija) • Shortcut Menus (priručni meniji) Imena svih 18 paleta se vide na meniju : View /toolbars kao i Tools / Customize . iz menija View odaberite funkciju Toolbars. Recimo. Ako poželimo naknadno da ga sakrijemo. pa nije racionalno tražiti ih po menijima i listama. On je skup ikona koje omogućavaju brzo aktiviranje određene komande. videćete da su dva Toolbar-a koja trenutno vidite na ekranu (standardni i za formatiranje) označeni kao odabrani. U te svrhe se obično koriste funkcijski tasteri ili slova u kombinaciji sa Ctrl ili Alt modifikatorima. U malom pravougaoniku se obično ispiše naziv komande što je dovoljan podsetnik. U statusnoj liniji se ispisuju i druga obaveštenja koja emituje aktivni program: mogu se pojaviti i izdvojena statusna polja koja pokazuju stanja pojedinih tastera. datum ako se pokazivač zadrži iznad časovnika i slično. za crtanje (Drawing). pogotovu ako tek ovladava novim programom. Aplikacije često imaju tasterski meni koji se sastoji od jednog reda dugmića. Pojedine komande izvršavaju se jako često. štiklirani. Tooltip se koristi u raznim segmentima Windows 95: preko njega ćete saznati naziiv programa čije je dugme na taskbar-u. Osim toga. ali složeniji programi mogu imati i više ovakvih kompleta alatki. samo kliknite na njega i on će se pojaviti pri dnu okvira. potrebno je da ponovo otvorimo View meni pa zatim komandu Toolbars. Linija sa alatkama (tasterski meni). neće se pojaviti samo tooltip prozorčić već i rečenica u statusnoj liniji koja će pojasniti ulogu dotičnog tastera.Windows 98 30 objašnjava njegovu funkciju. U mnoštvu grafičkih simbola često nije lako pogoditi šta koji od njih označava – najzad. Zbog toga je ostavljena mogućnost upotrebe “kontrolne table” sa dugmićima (paleta sa alatkama – tool bar). koja se postavi ispod menija: pritisak na dugme direktno poziva naredu čiji je stilizovani grafički simbol n anjemu nacrtan. Najpotrebnije komande se obično mogu zadavati i sa tastature. Kada se pokazivač miša zadrži iznad nekog dugmeta na tool baru. Windows nudi određene kombinacije ikona koje su grupisane u celine i dati su im određeni zbirni nazivi (standard. Da bismo dodali još neku paletu. Dodatnu pomoć pruža linija za poruke (message bar) koja se nalazi na dnu prozora večine aplikacija. Pojaviće se prozor sa dugačkom listom koja sadrži nazive svih paleta koje su na raspolaganju. oni su smešteni u četvrtoj. objašnjava čemu trenutno izabrana naredba služi. Obeležićemo Drawing i na taj način ga uklonili sa ekrana. Naziv komande nije uvek dovoljan da korisnik zaključi čemu ona služi. Slično važi i za šetnju kroz menije – statusna linija. neki simbol ne mora vas asocirati na ono na šta je asocirao autora programa. Ove kombinacije su u menijima naznačene desno od imena pridružene komande. format) . petoj itd. One se samo standardno pojavljuju posle instalacije programa. smeštena je u trećoj liniji ekrana a ako ih ima više na ekranu. poput vodiča. korišćenjem kombinacije tastera koje se zove hot key (vruća tipka). te da zatim deselektujemo paletu koju želimo da sakrijemo. dugmeta). Zbog toga aplikacije pisane za Windows 95 podržavaju prikaz kratkih napomena (tooltip) koje se pojave ako pokazivač miša stoji par sekundi iznad nekog objekta (npr. liniji ekrana. Da bi njima priključili još neki. ovde je dodat red sa koamndama i listama za formatiranje teksta (format bar).

proces automatskog formatiranja izgleda dokumenta.selektovani text se odseca i prebacuje u klipboard.ispod linije za formatiranje pojavljuje se linija za tip wizard gde se daju saveti za rad sa MSW95.pregled svih stilova i trenutno aktivan stil • Font. • Help.pokazuje gde se nalazi kraj reči ili reda Taster (padajući okvir) za definisanje procenta zumiranja: • Zoom control.3.pokreće help datoteku-objašnjenje za temu 10.da li smo gramatički napisali text na engleskom. Tasteri za Undo i Redo funkcije: • Undo . kolonama i crtežima: • Insert table.sadržaj iz klipboarda prebacuje na željenu lokaciju. • Redo.2 Format toolbar-linija za formatiranje Tri okvira u kojima je specifirano formatiranje texta: • Style / font /.uključuje se tabela formirana u excelu • Columns. • Format painter.naglašavanje -podebljavanje fonta izabranog texta • Italic.1 STANDARD TOOLBAR: Tasteri za rad sa datotekama dokumenta: • New .3.daje okvir gde biramo informacije o stranicama koje štampam.sadrži pregled fontova i pokazuje aktivni font • Font size. • Spelling . • Paste . Tasteri za aktivnosti editovanja: • Cut .otvaranje postojećih dokumenata • Save .formatiranje selektovanog dela u obliku više kolona • Drawing-kada želimo da određeni crtež uključimo u MW95 • Show / hide Pi.pregled veličine fonta i trenutna veličina Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova) • Bold.snimanje postojećeg dokumenta Tasteri povezani sa komandama za štampanje dokumenta • Print .omogućava specificiranje veličine tabele koja se želi uključiti u dokument.otvaranje novog dokumenta • Open .povratak na stanje za jednu akciju posle undo Tasteri AutoFormat i Insert Address: • Auto format.omogućava preslikavanje oblika texta (formata) sa jednog paragrafa na drugi paragraf.pregled izgleda dokumenta pre štampanja.veličina izgleda Tasteri za aktiviranje Tip Wizarda i Helpa: • Tip wizard. • Copy .omogućava specificiranje adrese u dokument Tasteri za rad sa tabelama. Strelica s desne strane daje spisak poslednjih 100 akcije koje omogućavaju povratak na prethodno stanje. • Insert microsoft excel worksheet.omogućava povratak na stanje pre izvršenja poslednje akcije.može se procentualno specif. • Print Preview .Windows 98 31 10. • Insert address.za nakrivljavanje fonta izabranog texta.selektovani text kopira i prenosi u klipboard.kursiv .

koristi se za formatiranje pasusa.5 • Increase indent.taster za postavljanje linija uz objekat na dole • Left border. • Vođice lenjira omogućavaju direktno uvlačenje texta.deli se na sivu i belu oblast.ostvaruje povečanje uvlačenja u koracima 0.poravnavanje texta u levo • Center. odmeravanja na radnom dokumentu i slično.poravnavanje texta u centru • Align right. PRIKAZIVANJE/UKLANJANJE RULERA: VIEW/ čekirajte ili uklonite znak pored reči RULER. na liniji se pokazuje po jedan kratak savet • Show me.umesto brojeva postavlja karakterističnu oznaku • Decrease indent.4 RULER Lenjir.za podvlačenje izabranog texta • Highlight. • Leva vođica sastavljena je iz tri dela: • Gornji trougao-vrši uvlačenje prve linije izabranog texta. • Donji trougao-vrši uvlačenje ostalih linija izabranog texta • Kvadrat-vrši istovremeno uvlačenje i prve i ostalih linija izabranog texta. Tasteri za poravnavanje texta • Align left.taster za postavljanje okvira oko objekta • Top border.taster za postavljanje linija uz objekat na gore • Bottom border.daje definiciju radnje čiji savet daje wizard 10. (klik ispred reči). Imamo horizontalni i vertikalni lenjir sa podelama u inčima ili centimetrima (kako podesimo Horizontalni lenjir. Ispod paleta sa alatkama se nalazi lenjir koji nam služi za podešavanje razmaka. Efekat sličan označavanju texta sa fluoroscentnim markerima.Windows 98 32 • Underline.taster za postavljanje linija u okviru objekta • Inside border-unutar okvira horizontalno i vertikalno • Inside horizontal-unutar okvira horizontalno • Inside vertical-unutar okvira vertikalno • No border. za stilove ili za tabele. bela predstavlja graničnike texta.taster za postavljanje linija uz objekat levo • Right border.ostvaruje smanjenje uvlačenja texta Linija sa alatkama za postavljanje okvira • Outside border.daje savete o trenutnim akcijama koje izvršavamo.uvlačenje texta i svaki paragraf dobija broj • Bullets.za označavanje texta određenom specificiranom bojom.boja slova • Linija tip vizarda. dok siva oblast su margine.izuzima bilo kakav okvir Font color. • Desna vođica-vrši poravnavanje desne ivice texta izabranog paragrafa. .taster za postavljanje linija uz objekat desno • All border. za podešavanje margine.poravnavanje texta u levo i desno Tasteri za postavljanje različitih tipova uvlačenja texta • Numbering .poravnavanje texta u desno • Justify.

1. 10. Scrollbar možete koristiti i za brže skrolovanje. • Klik na slobodnu površinu scroll bara između klizača i strelice izaziva pomeranje sadržaja za po jedan “ekran”. sa leve strane možemo primetiti četiri dugmeta. 10. Oba Scrollbar-a imaju par strelica na krajevima. Istu funkciju imaju i komande koje se nalaze u okviru View menija.6. u slučaju da je dokument previše širok da bi mogao da stane na ekran. radni prostor sadrži sam tekst koji se unosi. Kliknite iznad njega da bi ste se kretali na gore za ceo ekran.1 Prikaz i uklanjanje scroll bar: TOOLS/ OPTIONS/ VIEW čekirajte ili uklonite znak za čekiranje u ramu Window pored horizontal ili vertikal scroll bar 10.1 Radni prostor Ukoliko je aplikacija namenjena obradi veće količine podataka (tekst. Menjamo pogled sadržaja dokumenta na ekranu. Za ovakve operacije potrebna je određena praksa i osećaj gde se otprilike željeni segment teksta nalazi.Omogućava da se pregledaju oni delovi dokumenta koji ne mogu odjednom biti vidljivi na ekranu zbog njegove ograničene vidljivosti. za brzo kretanje kroz dokument. Ona služe za promenu pogleda na dokument. Vertikalni Scrollbar koristimo da bi se kretali gore-dole kroz dokument koji je po visini veći od površine ekrana.5 RADNI PROSTOR Ispod lenjira dolazimo do radne table! Radna tabla je određena velikom belom površinom na kojoj kreiramo izgled našeg dokumenta.6 Skrol bar Verikalni i horizontalni Scrollbar su elementi koji pomažu u kretanju po našem dokumentu. Kod programa za obradu teksta. grafika. . Kliknite ispod klizača da se pomerite na dole za ceo ekran. koje nam omogućavaju kretanje u koracima i sam klizač kojim lako upravljamo jednostavnim povlačenjem gore dole uz stisnut levi taster miša.5. na primer. pritiskom na njega pokazuje se žuti kvadrat sa brojem stranice na kojoj se trenutno nalazimo.6.2 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta Pored horizontalnog klizača. Pomeranje sadržaja prozora (skrolovanje) može da se izvede na tri načina. • Najjednostavnije je kliknuti na strelicu koja se nalazi na kraju klizača i pokazuje u željenom smeru – sadržaj se tako pomera za jednu liniju. Vucite klizač da bi skrolovali do određene strane. Primetite da se tekst pojavljuje na mestu kurzora koji ima oblik vertikalne trepteće crte koja se. edit area) u kome se ti podaci unose. Traka za skrolovanje. a za sada unesite nekoliko rečenica u pokrenuti Word. donji-pomera text za jednu stranicu prema kraju dok. Delovi su: • Ivična dugmad-pomeranje dokumenta za jedan red gore ili dole. • Prostor za klizanje-za kretanje kroz dokument • Dugme klizača-ili skrol bar kvadrat. Koristi se za kontinuirano ili skokovito premeštanje na određeni deo dokumenta.. za razliku od strelice miša. ne može pomerati svuda po ekranu. već se javlja samo u zonama predviđenim za unos teksta. gornji-pomera text za jednu stranicu prema početku • Taster dve strelice. 10. takođe služi za pomeranje radne površine ali sad levo-desno. kasnije ćemo govoriti o detaljima. • Taster dve strelice. Horizontalni Scrollbar se nalazu ispod radne površine. • Za veće “skokove” treba uhvatiti klizač i pomeriti ga na željeno mesto.Windows 98 33 10. Postoje: Vertikalni skrol bar-vertikalna traka za skrolovanje..) njen centralni deo zauzima radni prostor (apllication workspace.

• Page Layout View-daje prikaz dokumenta u realnom obliku. dakle. bez otvaranja prozora i dugmeta na taskbaru. U desnom uglu je statusno polje (notification area) preko koga se prati stanje sistema. • Master Document-predstavlja dokument koji povezuje više drugih dokumenata u celinu tj. ukupan broj strana našeg rada i još mnogo toga što ćemo naknadno videti. U levom uglu je dugme Start preko koga se pokreću sve instalirane aplikacije i zadaju razne sistemske komande. pogodan je za oblikovanje dokumenta. prilikom pisanja većih dokumenata i knjiga.Statusbar. veličina i druge osobine mogu po potrebi promeniti. koja se nalazi na samom dnu okvira. • Previous-strana napred/ prema početku dokumenta / • Next page-sledeća strana / prema kraju dokumenta / 10. Daje informacije o aktivnom dokumentu. markiranje korekcija u toku editovanja texta • EXT. Pri pokretanju aplikacija ovde se pojavljuje njihovi grafički simboli u obliku dugmeta (tastera).8 Taskbar linija Paleta sa poslovima Taskbar se može posmatrati kao centralna komandna tabla sa koje se pokreću aplikacije.modul koji omogućava označav.7 Statusna linija Poslednji element Word prozora je statusna linija . jer se postavlja iznad svih aktivnih prozora i aplikacija. komanda z apraćenje toka štampanja (sličica štampača koja se pojavi kada je štampanje u toku). Ak o par sekundi zadržite pokazivač iznad ovih sličica.modul koji omogućava izabiranje više objekata u textu • OVR. komanda za podešavanje jačine zvuka (sličica zvučnika). Centralni deo taskbara rezervisan je za dugmad trenutno aktivnih aplikacija. kao što su: broj strane na kojoj se trenutno nalazimo. dobija status rada i slično. unošenje slika i drugih grafičkih oblika. mada se njegov položaj. odnosno raznih programa koji se izvršavaju u pozadini. prelazi iz jedne u drugu. O ovom važnom dugmetu govorićemo kasnije veoma detaljno. ali se zato vide oznake za postavljanje nove strane i dr.( overwrite) modul za pisanje preko postojećeg tekstao • WPH-aktivira Word perfect help 10. dobićete dodatne informacije. Ona sadrži razne informacije aktuelne za otvoreni dokument. što omogućava da se na jednom mestu prate svi pokrenuti programi i da se jednostavnim pritiskom na dugmr nekog od njih izabere ona sa kojom se trenutno radi. Tu se može nalaziti i časovnik. simbol za ozbor aktivnog rasporeda tastature ukoliko je instalirano više od njih itd.Windows 98 34 • Normal View-daje prikaz dokumenta u normalnom pregledu. tj. može posmatrati kao birač kanala na televizoru. a dvostrukim klikom se pokreće aplikacija za upravljanje njihovim radom. • Trenutno aktivna strana • Trenutna sekcija-paragraf • Koja je trenutna strana u odnosu na ukupan broj strana 5/6 • U odnosu na kursor na kojoj razdaljini od vrha se nalazimo • Koja je trenutno linija u textu/ lin 7/ • Koja je trenutna kolona u textu / col 38 / • REC. Ovaj deo taskbara se. ne vidi se realni izgled strane dokumenta.modul koji pokreć akciju snimanja makroa • MRK. Taskbar se sastoi od tri osnovna segmenta. Inicijalno se nalazi na dnu ekrana i uvek j evidljiv. • START -omogućava prikazivanje plivajućeg menija s opcijama • Trenutno aktivni program • Vreme • Engleski • Antivirus . Naročito je pogodan za unošenje podataka u dokument. tok modemske ili faks veze (sličica modema).

JPG ili .8. plus tri znaka za ekstenziju .Windows 98 35 10.1 Nazivi datoteka Naziv datoteke se sastoji iz dva segmenta razdvojena tačkom. U svakodnevnom radu bezbedno se mogu koristiti duga imena. Vidite. a iza tačke se nalazi tzv ekstenzija. Kada dodajete novi tekst usred nekog postojeđeg. Ovaj režim rada predstavlja kucanje jednih karaktera preko drugih i pomoću njega možete prekucati. razmaka i specijalnih znakova !»#$%&/()=?* mada specijalne znakove treba izbegavati. spreman da započne kucanje. U novootvoreni dokument se prvo unose podaci pa se zatim vrši njegovo oblikovanje.8. Sve što treba da radimo jeste da kursor postavimo na radnu površinu. • Režim rada OVR (Type over) ( u statusnoj liniji je uključeno OVR ). • Automatski prelazak u sledeći red i na novu stranu. U nazivima se mogu upotrebljavati velika i mala slova. Ranija verzije DOS-a i Windowsa koristile su konvenciju po kojoj je ime fajla moglo da ima najviše 8 znakova. a redovi će se formirati u skladu sa novim sadržajem. Naziv datoteke može biti dug do 255 karaktera i sastojati se od slova.EXE-po njemu se prepoznaju programi • . koji želimo sada da unesemo. Prvi deo je samo ime. Da bi tekst. Tip se najčešće sastoji od tri slova i opisuje sadržaj datoteke: • . Zapamtite da pritiskom na razmaknicu (Space) pravite razmak između reči. sav tekst koji sledi će automatski biti pomeren u desno. • Ako želite da započnete novi red u okviru istog pasusa pritisnite tastere SHIFT+ENTER • Ako želite da napravite jedan ili više praznih redova između pasusa pritisnite jednom ili više puta taster Enter. započeo u novom redu. • Kursor se nalazi u prostoru za prikaz sadržaja ekrana. . • Brisanje karaktera (slova): Back Space briše karakter levo od kursora a DELETE briše karakter desno od kursora. kliknemo na nju i da unesemo neki tekst.DOC-svi dokumenti • .GIF-prepoznajemo slike Pri snimanju datoteka dovoljno je otkucati samo ime (bez tačke). Svaki pasus se završava pritiskom na taster Enter. Ubacivanje teksta je najosnovniji i najjednostavniji zadatak u Word-u. što znatno olakšava snalaženje na disku i indentifikaciju dokumenta. a pritisnuta zajedno sa SHIFT tasterom-velika slova ( ili znaci u gornjem delu tastera). Ne zaboravite ni na tačku na kraju rečenice. 10. Otkucajmo: Word is a useful tool (Word je koristan alat). Nastavimo sada sa kucanjem: Some of the documents may include i dodaćemo tačku zarez na kraju. na mestu gde se nalazio kursor a on se pomera za jedno mesto u desno. Ako želite da izbrišete više karaktera ponovite radnju sa tasterom. odnosno zameniti jednu grupu karaktera nekom drugom grupom karaktera. a aplikacija će automatski dodati odgovarajuću ekstenziju. Operativni sistem prema ekstenzijama određuje aplikaciju u koju će datoteku učitati kada naložite njeno otvaranje. • Bela slova na centralnom delu tastature označavaju mala slova (ili znaci u donjem delu tastera). neku vrstu “prezimena” (tj tipa). u radnoj površini. koja određuje tip datoteke. Pri pokretanju MS Word automatski se otvara novi dokument spreman za unos teksta. • Režim rada INSERT-omogućava umetanje karaktera(slova) između postojećih karaktera. jer kasnije onemogućava pravilno formatiranje teksta. U imenu se nisu smeli koristiti blanko simbol.2 Karakteristike unošenja podataka Počnimo sada sa radom na našem dokumentu. na samom početku dokumenta . pritisnućemo Enter. • Slova (karakteri) na ekranu se pojavljuju. • Taster Enter pritiskajte samo onda kada želite da napravite kraj pasusa i počnete sa kucanjem u novom pasusu. Pritiskanje tastera Enter na kraju reda je štetno. posle pritiskanja tastera sa tastature. tekst je u novom redu.

Pojaviće se padajuća lista sa različitim veličinama fontova. Za kretanje po dokumentu korisni tasteri su Page Up i Page Down. Pokazaćemo vam kako radi taster Home.1 Korišćenjem vertikalne i horizontalne trake za skrolovanje: • • • • Klikom na dugmad sa strelicom na gore ili na dole pomeramo pogled na dokument za jedan red na gore ili na dole Klikom na dugmad sa po dve strelice na gore ili na dole pomeramo pogled na dokument za jedanu stranicu na gore ili na dole Klikom na traku za skrolovanje (između klizača i dugmeta sa jednom strelicom) pomeramo pogled na dokument za više stranica Klikom na klizač (držimo ga pritisnutim) pojavljuje se pravougaonik sa informacijom na kojoj strani se trenutno nalazimo. potreban nam je duži tekst koji ćemo dobiti ako malo povećamo naša slova. 10. Do sada smo već naučili tri načina za pomeranje kursora: 1. pomoću razmaknice 3. u tome što Home uvek postavlja kursor na početak reda.Windows 98 36 • • Ako ste obrisali pogrešan karakter ili deo teksta možete ga jednostavno vratiti u tekst tako što ćete kliknuti na ikonu Undo (vrati) Taster F4 ponavlja poslednju promenu. kursor se pomera u sledeći red. Izabraćemo. To je polje u kome se trenutno nalazi vrednost 10. Da bi smo deselektovali tekst. dole. pomera se još jedan red na niže i formira prazan red u okviru dokumenta. . unosom teksta 2. Njih možete lako pronaći na tastaturi jer. te se njihovim pritiskom kursor pomera za jedan ekran na više ili na niže.9 Kretanje kroz dokument: Mesto na kojem se nalazi trepćući kursor na ekranu je mesto gde će se pojaviti tekst koji kucate sa tastature. Kakva je razlika? Sada ne možemo videti kompletan tekst na ekranu. Pritisak na njih pomera kursor u pravcu strelice. Da bi meniji i Toolbarovi izgledali kao u Office-u 97 otvorite meni Tools i izaberite opcije Sav naš tekst je naglašen (selektovan). Pritisak na njega vodi nas na kraj dokumenta. Počnimo tako što ćemo otvoriti meni Edit i izabrati Select All. • 10. levo i desno. Oni su korisni kada nam je dokument duži od dužine ekrana. slično kao i kod Home tastera. Pritiskom na njega.9. dok Page Up pomera kursor na početak teksta koji se trenutno nalazi na ekranu.2 Pomeranje kursora uz pomoć specijalnih tastera Pomeranje kursora moguće je i uz pomoć specijalnih tastera. 10. Jedan od načina za to je upotreba tastera sa strelicama.9. Neophodno je da pomerite kursor na ono mesto na kojem želite da umetnete novi karakter ili tekst. logično. Sada ćemo naučiti kako se pomera kursor u prozoru. pritisak na Enter prebacuje kursor u sledeći red. To su strelice za gore. izmenom ili preoblikovanjem teksta. recimo veličinu 36. Pored spomenutih postoje još neki načini za pomeranje kursora po dokumentu. Pritiskom na Page Up. Sada ćemo promeniti veličinu teksta tako što ćemo iz Toolbar-a za formatiranje izabrati alat za promenu veličine fonta. Na taj način možemo veoma lako izabrati veličinu koja nam je potrebna. Razlika je međutim. Ako sada pomeramo miša gore ili dole možemo izabrati stranu na koju želimo da se prikaže na ekranu (tada otpustimo levi taster miša). kursor se pomera na početak dokumenta. Da bi bolje razumeli upotrebu ovih tastera. vidimo da se kursor pomerio na početak reda. Njime se ponavlja bilo koja promena izazvana unosom. imaju strelice na sebi. Ako ga pritisnemo ponovo. Ispod Home se nalazi End dugme. pritiskom na Enter Ako pritisnemo Enter. Dakle. Da probamo sada Page Down. Ima voše načina kretanja kroz dokument: Ova treptajuća vertikalna linijica (kursor) ima važnu ulogu u Word-u jer pokazuje na kom delu dokumenta trenutno radimo. I na ovako kratkom dokumentu se može videti upotrebna vrednost ovih tastera. levim tasterom miša kliknimo bilo gde na dokument van obeleženog dela. Pritiskom na njega pomeramo naš pokazivač na kraj reda. tako da se pritiskom na Page Down krećemo za sadržaj ekrana na više i na niže.

Postoji još jedan način da lako i brzo pomerimo kursor. Ako je pritisnemo još jednom.naredni ekran Ctrl + Home. tj. respektivno. Kada stignemo na kraj reda. Kada imamo nekoliko praznh linija bez teksta ili razmaka onda pritisak na levu ili desnu strelicu pomera kursor na sledeću ili prethodnu stranu. pomera kursor na ekranu u red ispod. Sada da vidimo strelicu za pomeranje u desno. . samo što ne treperi. Kursor se pomera u red na više.poslednji znak u prozoru PgUp. 10. Ctrl+Home postavlja kursor na početak dokumenta. Probajmo kako ide pomeranje našeg markera u levo i u desno.početak reda Ctrl + strelica na gore. Kao što vidite. kursor se pojavio tamo gde smo kliknuli. Uradimo tako na početak rečenice Teens and adults. kursor ide za jedno mesto u levo. Kada je kursor na početku linije. pomeranje u levo podrazumeva njegovo postavljanje na kraj prethodnog reda. Iskusni korisnici ih intezivno koriste. Međutim.jedan red dole Postoji mnogo kombinacija tastera koje se koriste za pomeranje kursora.kursor se pomera u levo. Pomeranjem miša iznad radne površine.9. Kretanje kroz dokument možemo ostvariti pritiskom na jedan taster ili kombinacijom više tastera.prvi znak u prozoru Ctrl + PgDn. Držimo zajedno pritisnute tastere Ctrl i Home. manje iskusni korisnici često ne znaju za ove prečice. reč po reč . • strelica ulevo. kursor se pomera ka poslednjoj liniji teksta..kraj reda Home.kraj dokumenta Izlaz iz programa ALT+F4 Da počnemo tako što ćemo pritisnuti strelicu na gore.početak dokumenta Ctrl + End.jedna reč levo Ctrl + strelica u desno.početak prethodnog pasusa Ctrl + strelica na dole.. Znak plus ( + ) znači da prvi taster držimo pritisnutim dok drugi pritiskamo. jer značajno povećavaju efikasnost u radu. Pritisak na taster sa strelicom na dole. Klik mišem je veoma efikasan način za pozicioniranje kursora.jedan red gore • strelica na dole. primetićemo da pointer izgleda kao i kursor. kursor se pomera na početak sledeće linije.kursor se pomera na vrh prethodne strane .kursor se pomera na vrh sledeće strane Ctrl + strelica u levo.3 Pomoću tastera sa tastature Pomoću kursorskih tastera sa strelicama.jedna reč desno End.jedan karakter desno • strelica na gore. Ona pomera kursor u desno.jedan karakter levo • strelica udesno. naravno takođe za po jedno mesto prilikom svakog pritiska na taster.Windows 98 37 Taster Ctrl u kombinaciji sa još nekim tasterima ima neke veoma korisne funkcije. kursor će biti premešten na to mesto. Ponovnim pritiscima na strelicu kursor se pomera za po jedno mesto. kao vertikalna linijica. CTRL+LEVA STRELICA CTRL+DESNA STRELICA CTRL+STRELICA NA GORE CTRL+STRELICA NA DOLE CTRL+PAGE UP CTRL+PAGE DOWN • • • • • • • • • • • • • .početak sledećeg pasusa Ctrl + PgUp.prethodni ekran PgDn. umesto na početak linije.kursor se pomera u desno. Pomerimo kursor na početak dokumenta. Sada ćemo pokazati neke od njih koje možete isprobati u radu. Ako kliknemo levim tasterom miša negde na dokument. Na primer.kursor se pomera za pasus na gore . reč po reč .kursor se pomera za pasus na dole . Ako pritisnemo strelicu za levo. a to je pomoću miša. Sada se kursor nalazi na početku našeg dokumenta.

1 Ukucavanje i prekucavanje Do sada smo koristili samo režim ukucavanja teksta (Inserting mode). i slova OVR će opet postati siva što je znak da smo ponovo u Insert modu. Suprotno od toga je režim prekucavanja (Overwriting mode) kod koga novi tekst zamenjuje stari. praveći mesta za novi tekst. a ako držimo pritisnut taster duže vreme proces brisanja će se značajno ubrzati.(ako smo odabrali stranicu upišemo broj željene strane)/klik na ekranski taster Go to/ 10. Pošto želimo da provežbamo upotrebu ovih tastera. videćimo da će novi tekst zameniti stari što je u nekim situacijama korisno. . Vidimo da se ako taster Delete pritisnemo samo jednom. Postavimo kursor u sred rečenice i otkucajmo neki tekst. prvo računaru moramo označiti deo teksta nad kojim želimo da sprovedemo promene. footnota)/ upišemo odgovarajući broj u polju Enter . Pošto nam druga rečenica nije od koristi. podebljamo. umanjimo. 10. Sada kada smo u ovom režimu. pritisnite taster Insert. hajde da ga isprobamo. To ćemo uraditi tasterom Delete. Prvo da vidimo kako radi režim ukucavanja pošto u njemu najviše i radimo. section.10.9. Na njoj možetmo videti sivi kvadratić u kojem piše OVR (Overwrite). potrebno nam je još malo teksta. pritisnimo CtrlL+Backspace da bi izbrisali poslednju reč..10. hajde da je obrišemo. Pošto taster Delete briše karaktere desno od kursora.. i pritisnite Ctrl+Backspace. Why right. Brži način za brisanje je upotreba tastera Ctrl uz Backspace. Sad pritisnimo taster Delete. Postavite kursor na dokument i dva puta pritisnite Enter.. Počećemo sa ukucavanjem teksta u novom redu. Potvrda da ste promenili način rada se sastoji u tome da su sada slova u kvadratiću prikazana crnom bojom.3 Označavanje(selektovanje) dela dokumenta: Pri pisanju dokumenta ćesto želimo da određeni deo teksta obradimo na različit način od ostatka teksta (povećamo. Ovo će obrisati celu reč.Windows 98 38 10. U ovaj režim se može preći i pritiskom na taster Insert.4 Pomoću komande GO TO (idi na) EDIT/GO TO/ dijalog okvir go to/ u polju Go to what izaberite tip odredišta (page. Sad možemo otkucati pravilnu rečenicu i završiti je znakom pitanja. Postavite kursor iza reči The i pritisnite Backspace tri puta. Da probamo sada taster Backspace. Režim ukucavanja se koristi u svakodnevnom radu u Word-u. obrišemo). briše samo jedan karakter.(ako smo odabrali stranicu upišemo broj željene strane)/klik na ekranski taster Go to/ / dupli klik u statusnoj liniji gde se prikazuje broj strane(prva levo)/dijalog okvir Go to/ u polju Go to what izaberite tip odredišta (page.. section.10 Rad sa tekstom 10. Pre nego što promenimo deo teksta. 10. Ovo je sve bilo u Instering modu.10. Sada ćemo dodati recimo. Postavite kursor na kraj reči Document.. Kursor je i dalje na istom mestu i ako sada odkucamo nešto. iskosimo.2 Uklanjanje teksta Pogledajmo sada kako možemo brisati tekst. Pošto ta rečenica što smo je dodali nije u odgovarajućem kontekstu. Za prelazak u režim prekucavanja dva puta brzo pritisnite levi taster miša držeći pointer nad tom kućicom. footnota)/ upišemo odgovarajući broj u polju Enter . Pogledajmo sad kako radi režim prekucavanja teksta (Overwrite mod). Jedan od načina za prelazak u novi režim jeste uz pomoć indikatora na statusnoj liniji. To znači da kada smo ukucavali novi tekst u sred rečenice postojeći sadržaj bi se pomerao u desno. Da bi se vratili u režim ukucavanja.. Označeni deo dokumenta često se zove selekcija. Cela reč je obrisana. Vidimo da se postojeći tekst pomera u desno praveći mesta za novi. kliknućemo na početak te rečenice da bi tu postavili pokazivač za tekst.

• Označavanje celog pasusa.. Biće selektovan (izabran) ceo red koji se nalazi desno od mesta gde smo kliknuli. možete da koristite tastere Page Up i Page Down.proširuje izbor do kraja tekuće linije Shift+Home . pritisnemo i držimo Shift i kliknemo na kraj selekcije. • Sliku ćete selektovati tako što ćete jednostavno kliknuti na nju. • Da biste selektovali (obeležili) blok teksta uz pomoć tastature i miša. pokazivač miša dovedemo u prostor pasusa i tri puta kliknemo uzastopce. Da probamo! Kliknućemo takođe na početak reči Thing. • Označavanje celog dokumenta: pokazivač miša postavimo na traku za biranje. postavite kursor na ono mesto u kojem želite da započnete selektovanje. • Označavanje rečenice: držimo pritisnuto CTRL i kliknemo bilo gde u rečenici. prestanite da pritiskate kursorske tastere i otpustite taster SHIFT. Takvim povlačenjem biramo cele reči. pritisnemo i držimo taster SHIFT a pokazivačem miša dođemo na kraj željene selekcije i kliknemo. označava pomoću miša. Pritisnite taster SHIFT i pritiskajte odgovarajuće kursorske tastere na tastaturi (tasteri sa strelicama) da biste sproveli operaciju obeležavanja. se svodi na upotrebu miša. potrebno je da pozicionirate kursor na ono mesto u tekstu od kojeg želite da započnete obeležavanje. • Označavanje jedne reči: pokazivač miša dovedemo na sredinu željene reči i napravimo dupli klik. Rezultat će biti odabir cele reči. po pravilu.+ Selekcija se razlikuje od ostatka teksta po tome što su u njoj slova bela na crnoj (ili plavoj) pozadini. • Označavanje dve ili više susednih reči: napravimo dupli klik na prvoj reči u nizu a zatim povlačimo miša do zadnje reči. jer želimo da tu bude početak selekcije. Uobičajen način za obeležavanje. • Željeni deo se. Drugi takođe brzi način za odabir teksta se takođe može izvesti prevlačenjem miša preko teksta. Kada želite da prekinete obeležavanje. Postaviću kursor na početak reči Thing. • Označavanje dela teksta ( više redova): pokazivač miša dovedemo na početak željene selekcije i kliknemo. Trostruki klik će selektovati ceo pasus. Poništavanje selekcije je takođe jednostavno. tj na traci za biranje (selection bar pokazivač miša dobija izgled strelice okrenute poludesno prema redu) i kliknemo . pokazivač miša dovedemo na početak reda. Da biste obeležili veći blok teksta. posle reči Word i na taj način ćemo obeležiti ceo tekst koji se nalazi između ova dva mesta. Još jedan način za poništavanje odabira teksta je pomoću kursorskih strelica. odabraću celu rečenicu. Pritisnite taster SHIFT i kliknite mišem na ono mesto na kojem želite da vam se završi selektovani blok teksta ( Shift-click metoda). Pritisnimo sad strelicu u levo i tako poništimo ovu selekciju.proširuje izbor do početka tekuće linije . sve dok ne selektujem sve željene reči. Pritisnemo taster CTRL i kliknemo. Ako držite tastere Shift+Ctrl pomoću strelica možete izabrati cele reči ili pasuse. Biranje veće količine teksta se može izvesti i ovako: postavimo kursor na početak selekcije. • Označavanje celog reda. zatim uz zadržavanje tastera Shift kliknimo na kraj sledećeg pasusa. Home ili End. Postaviću kursor miša iznad reči i kliknuti dva puta na reč. odnosno odabir nekog teksta. Na taj način poništavate prethodnu selekciju..Windows 98 39 Osvrnimo se sada na obeležavanje dela teksta. tako što se na početku buduće selekcije pritisne levi taster miša i drži dok se miš pomera ka kraju buduće selekcije i na kraju otpustimo taster miša. • Označavanje više redova. i prevući kursorom preko teksta sa pritisnutim levim tasterom miša. Potrebno je samo pritisak levog tastera miša na bilo koji deo dokumenta koji nije selektovan. • Označavanje celog dokumenta: pokazivač miša dovedemo na početak bilo kog reda na traku za biranje (pokazivač miša dobija izgled strelice okrenute poludesno prema redu) i tri puta kliknemo uzastopno. Ako kliknem tri puta. • Da biste tekst ili sliku selektovali pomoću tastature. • Označavanje cele rečenice: držimo pritisnut taster CTRL i kliknemo bilo gde u rečenici i povlačimo miša na druge rečenice. • Izbor (selektovanje) teksta sa tastature: Shift+strelica na dole -proširuje izbor do sledećeg reda Shift+strelica na gore -proširuje izbor do prethodnog reda Shift+End . pokazivač miša dovedemo na početak pevog reda (traka za biranje). kliknemo na taj red i držeći levi taster pritisnut povlačimo na dole do zadnjeg željenog reda gde otpustimo taster.

veličinu slova itd. Naročito je korisna kada želimo da napravimo izmenu na nivo‹еu dokumenta.10.proširuje izbor na prethodni ekran Shift+Ctrl+strelica na desno -proširuje izbor na sledeću reč Shift+Ctrl+strelica na levo -proširuje izbor na prethodnu reč Shift+Ctrl+End .4 Funkcija selekt all Poslednji od načina za odabir teksta ste već imali prilike da vidite u jednoj od prethodnih lekcija ali ću ga sada ipak ponoviti. recimo da promenimo font. Da bi smo videli dejstvo ove komande iz padajućeg menija Edit izaberimo Select All što će selektovati ceo sadržaj dokumenta. 10.10.Windows 98 40 Shift+Page Down -Proširuje izbor na sledećI ekran Shift+Page Up .5 Stvaranje ikone za dokument: Start / Explorer / selektujemo željeni dokument / desni klik na njemu / create shorcat / dobijamo ikonu u eksploreru / odvučemo ikonu iz explorera na desk top / zatvorimo Explorer / desni klik na ikonu / Properties / prozor shortcut Properties / list shortcut / change icon / prozor change icon / u okviru Current icon kliknemo na oblik ikone koju želimo za objekat / OK / Apply / OK . To je komanda Select All i pomoću nje selektujemo sve u dokumentu.proširuje izbor do kraja dokumenta Shift+Ctrl+End . Prečica sa tastature je Ctrl+A.proširuje izbor do početka dokumenta 10.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful