Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Hypertext Markup Language

    Uploaded by

    Ilija Vujičić
    53 views30 pages

    Copyright

    © Attribution Non-Commercial (BY-NC)

    Available Formats

    DOC, PDF, TXT or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    53 views30 pages

    Hypertext Markup Language

    Uploaded by

    Ilija Vujičić

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 30

    HYPERTEXT MARKUP LANGUAGE - HTML Osnovna obeleja HTML-a Snaga World Wide Web-a lei u dvema skraenicama: HTTP

    P i HTML. HTTP (engl. Hyper Text Transfer Protocol) je jednostavan protokol za prenos fajlova izmeu dva raunara. HTML (engl. Hyper Text Markup Language) - relativno jednostavan jezik za opis stranice baziran na daleko kompleksnijem SGML-u (engl. Standard Generalized Markup Language), koji je u vreme stvaranja HTML-a bio u irokoj upotrebi. Rast HTML-a je najpre inicirao Netscape, uvoenjem nestandardnih proirenja u jezik, a trenutno se proirenjima i novim verzijama jezika bavi W3C komitet, mada proizvodai dva trenutno najpopularnija browsera (Microsoft i Netscape) i dalje u svojim proizvodima podravaju nestandardna proirenja. Ipak, HTML je u svakoj svojoj verziji ostao "nadole kompatibilan" i zadrao jednostavnost dizajna.

    HTML jeste kompjuterski jezik, ali se njime ne kreiraju nikakvi programi, nego se radi o pisanom nizu naredbi (skripti) za ve napravljen program koji e obaviti te radnje za koje je predvien i napravljen, a koje mu se nareuju HTML jezikom. Ti programi su tzv. browseri ili itai kao to su Netscape Navigator, Itnernet Explorer, Opera, Mosaic i sl. Uvod u HTML Kako se ti posebni podaci za formatiranje i povezivanje uvaju u tekstualnom dokumentu? Oni se uvaju u oznakama (engl. tags) koji izgledaju kao par uglastih zagrada <>. U ovim uglastim zagradama se upisuju HTML naredbe koje razumeju itai. Izgled tih oznaka i znaenje svake od njih odreuje specifikacija pod nazivom HTML.

    Da vidimo na ta se odnosi izraz HyperText Markup Language? Hipertekst znai tekst koji sadri veze (linkove) ka drugim tekstovima, tj. tekst koji ne mora imati linearnu strukturu. U stvari, HTML slui za prikaz hipermedijskih dokumenata, tj hiperteksta koji nije ogranien samo na tekst, ve moe sadrati i slike, animaciju ili zvuk. ta je to markup language (jezik za oznaavanje)? To je samo nain da se podaci o dokumentu, recimo o hipervezama i formatiranju, smeste u sam dokument. Jezici za oznaavanje esto koriste oznake koje se nalaze u tekstu i sadre uputstva za prikazivanje.

    HyperText Markup Language HTML, jeste poseban sistem oznaka kojima se saoptavaju podaci o dokumentu. Datoteke, koje sadre HTML sadraje, imaju ekstenzije html ili htm. Kreiranje prve HTML datoteke HTML slui za opis logike strukture dokumenta. To se postie kombinovanjem kljunih rei tagova (eng. tags) i sadraja koji treba da se prikae. Sadraj se prikazuje pomou itaa Web-a (engl. browser) i od konkretnog browser-a zavisi konaan prikaz dokumenta. HTML dokumenta se mogu kreirati pomou obinih tekst-editora ili posebnih alata (MS FrontPage, Netscape Composer, DreamWeaver itd).

    Da bi ste kreirali svoju prvu HTML datoteku, potrebno je da u tekst procesoru formirate dokument pod nazivom index.html. Veina Web servera prihvata upravo ovakav naziv dokumenta kao poetak Home Page prezentacije. Za to vam moe posluiti i MS Word u svom HTML reimu. Potrebno je da: otvorite nov dokument, unesete nekoliko redova teksta i snimite ga u nekoj fascikli opcijom Save As (sauvaj kao) u formatu HTML document. Struktura HTML-a HTML dokumenti imaju precizno odreenu strukturu: Dokument poinje sa otvorenim tag-om (<HTML>) i zavrava se zatvorenim tag-om (</HTML>). Unutar HTML sekcije, mora da se nalazi zaglavlje i telo <HEAD> </HEAD> i <BODY></BODY>. Poeljno je da svaki dokument ima naslov (koji se prikazuje u naslovnoj liniji browser-a) i sadran je u <HEAD> tagu: <TITLE></TITLE>.

    Minimalan sadraj korektnog HTML-dokumenta je:

    <HTML> <HEAD> <TITLE> ..Naslov..</TITLE></HEAD> <BODY> .</BODY> </HTML> Jednostavan primer <HTML> <HEAD> <TITLE>Ovo je test</TITLE> </HEAD> <BODY> Ovo je primer </BODY> </HTML> Tagovi Tag (naznaka, obeleje, privezak, marker, etiketa, kljuna re) je engleska re ili skraenica ograena streliastim zagradama (<, >). Tagovi se mogu pisati bilo malim, bilo velikim slovima ili njihovom kombinacijom (neosetljivi su na razlike izmeu velikih i malih slova, s obzirom da browseri sve tagove i atribute sa parametrima tretiraju kao mala slova, te se upotreba velikih slova moe koristiti samo radi preglednosti teksta).

    Veina tagova ide u paru, poput <head></head>, jer je potrebno svaku naredbu za vrenje neke radnje i opozvati da ne bi radila non-stop. Funkcija opoziva se vri ubacivanjem udesno nakoene crte (/) ispred komandne rei taga. Tag: <b> Pogledajmo primer taga <b> koji ispisuje re polucrnim likom (tzv. bold). Oznaka <b> ukazuje na poetak promene i prikazivanja boldiranog teksta, a druga oznaka </b> ukazuje na kraj boldiranog teksta. Evo kako izgleda reenica obeleena HTML oznakama:

    To je <B>loa</B> ideja Izgled reenice na ekranu je sledei:

    To je loa ideja.

    ita proita izvornu reenicu u tekstualnom (engl. text-only) formatu To je <B>loa</B> ideja. i zakljui ovako: "Najpre prikazujem To je, pa ukljuujem isticanje polucrnim, prikaem loa, iskljuim polucrni tekst i prikaem ideja". Oznake unosi autor reenice, ita ih prevodi, a korisnik vidi samo rezultat - u ovom sluaju, to je re "loa" ispisana polucrno. Oznake <B> i </B> su oznake za formatiranje (engl. formatting tags) i ukazuju na izgled teksta na ekranu. Neopozivi tagovi <br> i <meta> U HTML-u postoji i jedan broj tagova koji ne idu u paru, jer nemaju svoga opoziva jednostavno zato to im je funkcija neopoziva, poput taga <br>.

    Tagom <br> se unutar nekog teksta odreuje prelazak u novi red pisanja, pa je onda to stanje i besmisleno opozivati, poto vai samo za to mesto preloma izmeu dve rei gde se i nalazi, ne utiui niim na dogaanja u daljem sadraju. Sa jednim takvim tagom emo i odpoeti prve korake u popunjavanju HTML kostura, a to je <meta> tag.

    <html> <head> <meta NAME="description" CONTENT="Ovde upisete opis sadrzaja vase prezentacije"> <meta NAME="keywords" CONTENT="srbi,srbija,yugos,html,a ovde kljuchne rechi za prepoznavanje tragachu"> </head> <body></body> </html> Vrste tagova Ako sa X oznaimo englesku re ili skraenicu, a sa sadraj ono to se prikazuje, moemo razlikovati: neograivake (nekontejnerske) tagove oblika: <X> ograivake (kontejnerske) tagove oblika: <X> sadraj </X> neograivake (nekontejnerske)-atributne oblika: <X At1=v1 At2=v2 > ograivake (kontejnerske)-atributne oblika: <X At1=v1 At2=v2 > sadraj </X> Atributi Mnogi tagovi imaju atribute (At1, At2, ) (pojedini atributi su obavezni!) i oni slue da prue razne opcije u vezi sa sadrajem na koji se atribut odnosi. Atributi najee imaju vrednosti. Unapred je odreeno koji tip vredosti mogu uzimati atributi (esto je to izbor iz malog skupa).

    Vrednosti se, navode izmeu navodnika, ali navodnici se mogu izostaviti ako su u pitanju: slova, brojevi i dr.

    Browser-i ignoriu viak blanko-simbola u tekstu (ukoliko tekst nije pod dejstvom nekih specijalnih tagova). Tagovi Blokovski tagovi ukljuuju automatski prelaz u novi red. Na primer: <P> - Paragraph <BR> - Break (Prelazak u novi red pisanja sa najmanjim standardom razmaka izmeu redova) <H1> - Heading level 1 (Dovodi tekst u status naslova, veliine upisanog broja je od 6 do 1) <UL> - Unordered list (Oznaava nesortiranu listu) itd.

    Linijski tagovi ne podrazumevaju automatski prelazak u novi red. Na primer: <I> - Italic text <IMG> - In Line Image (Uvodi prikaz slike ili grafike u sadraj) itd.

    Izgled sekvenci za formatiranje Osnovne sekvence za formatiranje imaju sledei izgled:


    <title>Zaglavlje</title> <h1>Naslov, najvea slova</h1> <h6>Naslov, najmanja slova</h6> <p>Poetak pasusa <hr>Horizontalna linija <ul>Uvueno</ul> <li>Element liste <b>Bold</b>

    <em>Italika</em>

    Tag za povezivanje <a href> </a> Oznake za povezivanje (engl. linking tags) ukazuju na spoljne podatke koje treba ukljuiti u dokument. Da bi ste dobili vise informacija o upisu na <i>Fakultet za poslovne studije</i>, pogledajte sajt <a href="www.megatrend-edu.net"> Megatrend univerziteta. </a> Tekst na ekranu izgleda ovako: Da bi ste dobili vise informacija o upisu na Fakultet za poslovne studije, pogledajte sajt Megatrend univerziteta. Oznake za formatiranje <I> i </I> ukazuju na to da re Fakultet za poslovne studije treba da se prikae kurzivom. Oznake za povezivanje <A> i </A> ukazuju na to da se Megatrend univerzitet ispisuje kao sidro (engl. anchor), to jest poetak veze. U veini itaa sidro se ispisuje podvueno. HREF je skraeno od Hypertext REFeference (hipertekstualna referenca). Kada pritisnete vezu, ita trai URL adresu koja slui kao hipertekstualna referenca. Mape slika, obrasci, skriptovi i dr. Kada se u dokumentu referencira na neki drugi dokument, npr. sliku, navodi se ime datoteke na istom serveru ili nain kako se stie do dokumenta na drugom serveru preko URL-a. Obino se koriste GIF i JPG grafiki formati i to GIF za ikone i male slike, a JPG za skenirane, vee slike. Tei se tome da datoteke sa slikama budu relativno male zbog brzine prenosa kroz mreu.

    Dva najvanija elementa od kojih zavisi ta sve moete da uradite s Webom jesu mape slika i

    obrasci. Mapa slike (engl. image map) ili aktivna mapa slike (engl. clickable image map), jeste slika sa ugraenim aktivnim oblastima. Aktivna oblast je oblast unutar slike koja predstavlja vezu s nekom drugom adresom. Mape slika se teko prave, a ako se u itau iskljui prikaz slika, onda se i ne vide. Meutim, veoma su privlane i lako se koriste. Obrazac (engl. form) je list u koji korisnici mogu da unose podatke, recimo ime, adresu i broj telefona. Obrazac se sastoji od polja u koja se podaci upisuju direktno i onih u koja se podaci unose izborom s liste ponuenih opcija. Iako se obrasci jednostavno postavljaju na Web stranu, strana nije u stanju da automatski obradi podatke koji se unesu u obrazac. Morali biste da napiete program ili da upotrebite neku drugu alatku za prijem i obradu podataka.

    Jezik za opisivanje prezentacija koje omoguavaju nekakav vid interaktivnosti naziva se dinamiki HTML. Pordrku dinamikom HTML-u pruaju: JavaScript, Java (preko apleta), Visual BasicScript, ActiveX, JavaScript i dr. Skriptovi se ukljuuju u HTML-dokument i interpretiraju se od strane Web-itaa. Skriptovi se ukljuuju pomou taga: <SCRIPT Language = jezik, SRC=URL> .</SCRIPT>, gse se umesto jezik pie: JavaScript. INTERNET POSLOVNO PROGRAMIRANJE Doc. dr Angelina Njegu, dipl. ing. Fakultet za poslovne studije

    Beograd, 2004/2005. godina Internet Identifikovanje Internet koncepta


    Razvoj Interneta Struktura Interneta Servisi Interneta

    Pristupanje Internetu Osobine i arhitektura Interneta Intranet

    Internet i globalizacija poslovnih procesa Internet koncept Internet je globalna kolekcija mrea koje povezuju raunare korisnika irom sveta. Internet je globalna mrea raunara/raunarskih mrea koji komuniciraju i razmenjuju podatke putem TCP/IP protokola obezbeujui nekoliko usluga tzv. Web servisa. Internet obezbeuje univerzalnu vezu sa raunarima, nezavisno od toga na koju pojedinanu mreu su oni prikljueni. TCP/IP protokol omoguava komunikaciju izmeu raunara na kojima su instalirani razliiti operativni sistemi. Razvoj Interneta 1969. - Projekat ARPA (engl. Advanced Research Projects Agency): Pokuaj da raunari na razliitim lokacijama budu meusobno povezani tehnologijom packet switching koja obezbeuje prenos poruka u paketima od kojih svaki u sebi nosi identif. odredita i koje mreni softver na krajnjem odreditu slae u jedinstvenu celinu. Naziv prvobitne mree: ARPANet 1971. Napravljen je prvi mreni program za elektronsku potu (e-mail).

    1972. Poslata je prva e-mail poruka i razvijen Telnet koji omoguava prijavljivanje i rad na udaljenim raunarima. 1973. Razvijen je FTP (engl. File Transfer Protocol) koji omoguava prenos datoteka izmeu raunara u mrei. Razvoj Interneta 1977. Razvijena je prva verzija TCP (engl. Transmission Control Protocol) protokola za prenos podataka izmeu razliitih mrea raunara. ARPANet se povezuje sa drugim mreama i dobija naziv Internet. 1979. - Razvijen je Usenet, za razmenu informacija o Unix-u. 1983. ARPANet standardizuje TCP/IP set mrenih protokola. 1991. Razvija se Gopher za navigaciju po Internet-u.

    1993. Razvijen WWW koji je laki za korienje od Gopher-a. Uz pomo grafikog alata Mosaic mogu je prikaz i multimedije. Ubrzo Netscape Navigator i Microsoft Internet Explorer prevazilaze Mosaic. Budua istraivanja su usmerena na poveanje propusne moi mree. Struktura Interneta Koristei Internet, ljudi irom sveta mogu da razmenjuju informacije tekst, dokumenta, slike, video i audio zapise i raunarske programe putem raunara.

    Posebne organizacije mogu da razvijaju alate ili programe za Internet.

    Ni jedan individualac ili organizacija ne kontrolie ili upravlja Internetom, meutim, neke privatne kompanije poseduju strutkuru (kimu) Interneta (fiziki mediji kroz koji se odvija saboraaj Inteneta). Raunari na Internetu koriste klijent/server arhitekturu, to podrazumeva da udaljeni server obezbeuje fajlove i dr. servise korisnicima lokalnih klijent kompjutera.

    Brzina kojom klijent moe da pristupa servisima koje obezbeuje server zavisi od raspoloive tehnologije. Struktura Interneta TCP/IP je standardni stek protokola koji se koristi za komunikaciju na Internetu.

    TCP/IP stek protokola se sastoji od nisko-nivovskih protokola TCP i IP i takvih visoko-nivovskih protokola kao to su HTTP (Hypertext Transfer Protocol), FTP (File Transfer Protocol) i SMTP (Simple Mail Transfer Protocol).

    TCP i IP obezbeuju nii nivo funkcionalnosti neophodnih za mnoge aplikacije, dok HTTP, FTP i SMTP daju pristup visoko-nivovskim servisima kao to su prenos fajlova izmeu raunara, slanje e-mail-a ili identifikovanje ko je ulogovan na drugi raunar.

    Zbog veeg broja funkcija, TCP/IP se mora instalirati i konfigurisati na svim raunarima koji pristupaju Internetu.

    Da bi se shvatilo kako TCP/IP funkcionie, mora se znati kako se raunarima dodeljuje IP adresa za pristupanje Internetu.

    Privatne i javne adrese Internet Assigned Numbers Authority (IANA) dodeljuje IP adrese. Adrese koje su dodeljene od IANA su poznate kao javne adrese.

    Za mala preduzea ili kune kancelarije, javne adrese dodeljuje Internet service provider (ISP) kompanija koja odrava javne adrese i nudi pristup Internetu. Svaki raunar u manjim kancelarijama ili kui mora da ima sopstvenu javnu adresu. Zahtevi za javnim adresama su velike, tako da IANA obezbeuje adrese koje rezerviu grupe IP adresa tzv. privatne adrese. Privatne adrese ne mogu direktno da prihvataju saobraaj sa Internet lokacija. ta nudi Internet? Osnovni servisi

    Osnovni servisi su servisi koji postoje skoro na svakom raunaru koji je povezan na Internet.

    Da bi mogli da ih koristite, morate da imate korisniko ime na nekom od servera na mrei i odgovarajuu lozinku za pristup. E-mail, FTP, Telnet. Elektronska pota (e-mail) Email je brz, zgodan, efikasan i jevtin nain za komunikaciju i sa pojedincima i sa grupama ljudi. Nedostaci korienja e-mail-a su: premnogo, preesto i ne odnose se sve na vas, zahteva se trenutni odgovor, nezatieni mejlovi, a naroito nezatieni attachment-i,

    moe da dovede do toga da osobe uopte ne priaju zajedno, virusi iz attachment-a. E-mail saveti E-mail saveti Napravite svoj potpis: Petar Petrovi komercijalista ABC inenjering Nuieva 30, Beograd Tel: (011) 123-4567 Fax: (011) 123-4568 petar@abc.co.yu E-mail adresa Sastavljena je od imena korisnika (identifikuje primaoca ili poiljaoca) i Internet domena (identifikuje lokaciju korisnika na mrei). Veina Internet domena se zavrava sa sufiksom koji oznaava vrstu sistema ili geografsku lokaciju: com komercijalne organizacije; gov vladine agencije; org sve ostale organizacije; edu obrazovne ustanove, mil vojni sistemi; net mreni centri. Izvan SAD-a, veina mrenih adresa se zavrava kodom zemlje: de Nemaka; uk Velika Britanija; yu Jugoslavija ... E-mail sistemi

    Raspoloivi Email sistemi: Microsoft Outlook; Incredimail; Eudora;

    Pegasus itd. FTP File Transfer Protocol

    Protokol za slanje datoteka izmeu raunara. Usluni program koji se kopira na sistem u toku instalacije kompleta TCP/IP protokola. Veina Internet pretraivaa podrava FTP.

    FTP serveri sadre ogromne koliine informacija koje se uvaju kao datoteke, koje moete prebaciti na va raunar. Programi, elektronske knjige, slike, zvuni zapisi i dr. Jedan od prvih razvijenih Internet protokola. Telnet

    Telnet omoguava udaljeno logovanje na raunar ime korisnik moe da pristupa uslugama ili izvorima koje moda nepostoje na sopstvenoj radnoj stanici. Va raunar se ponaa kao udaljeni terminal nekog matinog raunara na Internetu.

    Kada se aktivira Telnet, komande se alju sa polaznog raunara lokalnom Telnet servisu, a on ih prosleuje odredinom raunaru.

    Telnet se koristi za pretraivanje baza podataka, listanje biblioteke fajlova i za druge javne servise koji su na raspolaganju korisnicima. Javni servisi

    Instalirani su na znaajnijim serverima u mrei kako bi se obezbedio jednostavan pristup podacima, obino bez provere identiteta korisnika. Neki od njih su News, IRC, WWW i dr. NEWS NNTP (Network News Transfer Protocol) protokol za prenos vesti preko mree, definisan za distribuciju, istraivanje, izvlaenje i upuivanje raznih vesti, poruka i sl. U ponudi su diskusione grupe, oglasne table, sobe za askanje i Network News.

    Network News (UseNet) jedan od popularnih upotreba NNTP-a je masivan sistem na kome se odvija vie od 5000 konferencija (newsgroups). Pristup tim novinskim grupama je mogu ukoliko se uita poseban program sa Interneta koji doputa uestvovanje u eljenoj novinskoj grupi i ukoliko se pretplatite na iste. World Wide Web - WWW World Wide Web ili krae Web je termin koji se koristi da opie meupovezanu kolekciju hipertekstualnih dokumenata i multimedijalnog sadraja dostupnih na Internetu. Korienjem Web browsera kao na primer Microsoft Interent Explorer-a mogu se pretraivati, pregledati i downloadovati informacije sa Interneta.

    WWW nastaje marta 89 godine u Cern-u (evropska laboratorija za fiziku estica). Javno startuje na Internetu 95 godine i postaje najkomercijalizovanija i najbre rastua usluga.

    Pomou teksta, grafike, multimedije i povezanih datoteka, WWW formira dinovsku mreu lako dostupnih podataka.

    Web omoguava da skoite sa strane na stranu na Web mrei. Web strane se uvaju na Web serverima.

    Web server je raunar povezan na Internet i u stanju je da ispunjava zahteve koji mu se upute na posebnom jeziku komunikacije, po imenu HTTP (HyperText Transfer Protocol). Struktura Web prezentacije Kolekcija meusobno povezanih Web strana se naziva Web sajtom. Svaka Web strana, ukljuujui Home Page ima jedinstvenu adresu koja se zove univerzalni resurs lokator (Universal Resource Locator URL).

    Najpoznatiji Web itai su Microsoft Internet Explorer i Netscape Communicator alati za navigaciju i pristup informacijama na Web-u. Korienje klijent tehnologija

    Da bi pristupili informacijama na Webu moete koristiti Web browser-e, Internet protokole i newsgroup-e. Web browseri omoguavaju pretragu Interneta, slanje i primanje e-mail poruka i prikazivanje Internet sadraja.

    Newsreaders omoguavaju pristup i pridruivanje online diskusionim grupama.

    Postoji mnogo Internet protokola, kao to su HTTP, HTTPS (Secure), FTP, NNTP (Network News Transfer Protocol), SMTP i dr., koji omoguavaju komunikaciju sa drugim raunarima povezanih na Internet. Bilo koji fajl se moe locirati na Internetu korienjem sistem adresiranja fajlova (file-addressing system) nazvanog Uniform Resource Locator (URL). Newsreaders Newsgroup, takoe nazvan kao forum je online diskusiona grupa. Na Internetu hiljade newgroup-a prikazuje mnoga interesovanja i aktivnosti njihovih korisnika. Postoje tri tipa newsgroup-a: Usenet, Public news servers i Private news servers: Usenet je ogromna kolekcija otvorenih diskusionih grupa razliitih tema. Public news servers su newsgroup-e kao to je msnews koji obezbeuje odreen sadraj i dostupan je javnosti. Private news servers su newsgroup-e koje obezbeuju odreen sadraj, ali nisu dostupni javnosti. Ovakve news grupe zahtevaju password za pristup.

    Za gledanje i slanje poruka mnogi ljudi koriste newsreader koji predstavlja jednu aplikaciju koja povezuje korisnika sa news serverom na Internet. Nakon dobijanja newsreader-a, korisnik se moe pretplatiti na newsgroup-e, dowlnoadovati neke ili sve artikle sa news servera ili poslati sopstvena miljenja i odgovore na miljenja drugih.

    Internet newsgroups, intranet newsgroups i bulletin boards koriste Network News Transfer Protocol (NNTP) za slanje, distribuiranje i prihvatanje poruka na Internetu. Web browsers

    Web se razvio u mreu interaktivnih dokumenata kojima se moe lako pristupiti i itati korienjem razliitih Web browsera. Web browser je klijent aplikacija koja omoguava klijent kompjuteru da dobije pristup Web serveru ili nekom drugom, na primer FTP serveru. Najea upotreba Web browsera je pronalaenje informacija. Mogu se koristiti dva metoda za pristup informacijama na Webu i to search engines ili portali: Search engines alati za pronalaenje specifinih informacija na Webu. Portal je Web sajt koji nudi irok niz resursa i servisa, kao to su email messages, forumi, search i online sajtovi za kupovinu. Korienje portala je lake od search engine-a zato to su informacije sortirane i unapred ureene. Internet protokoli Mogu se koristiti razliiti protokoli za komunikaciju na Internetu. Opti Internet protokoli koji omoguavaju pristup Internetu su: HTTP je konvencija za slanje poruka od servera do klijenta korienjem TCP/IP. HTTPS omoguava bezbednu Web server konekciju korienjem Secure Sockets Layer (SSL). SSL je ifrovana tehnologija koja omoguava bezbednu vezu izmeu servera i klijenta. URL za Web stranice koje zahtevaju SSL konekciju poinju sa https://. SMTP omoguava slanje emailova putem Interneta.

    NNTP (Net News) omoguava slanje, distribuiranje i prihvatanje poruka na Internetu i intranet newsgroup-e. HTML je standardni jezik za kreiranje i formatiranje Web stranica. HTML pokazuje kako e se tekst pokazati u Web browseru. DHTML se odnosi na HTML dodatke koje podravaju animaciju i omoguavaju pravljenje interaktivne Web strane. URL (Uniform Resource Locator) Da bi moglo da se pristupi fajlu na raunaru koji je povezan na Internet, neophodno je znati stazu do tog fajla, odnosno njegovu adresu. Sistem adresiranja razvijenog u te svrhe naziva se Uniform Resource Locator (URL). URL odreuje jedinstvenu adresu za svaki fajl smeten na raunaru koji je povezan na Internet. Na primer: http://example.microsoft.com/tutorial/default.html. URL daje tip usluge koja se koristi i putanju do fajla koji se trai. Opti format adrese je tip://host.domen/putanja/ime_fajla. Prvi deo URL (http) odgovara odreenom protokolu koji se koristi. Drugi deo odgovara domain name ili DNS adresi, koja se prevodi u numeriku IP adresu kada se da zahtev za prenosom podataka. Informacija desno od domain name-a (/tutorial/default.html) je staza do izvora i ukljuuje naziv i tip fajla koji se eli prikazati ili preuzeti. Tip je jedna od sledeih usluga: file - fajl na lokalnom raunarskom sistemu ili fajl na anonimnom FTP serveru. http - fajl na WWW serveru. telnet - pristup preko telneta udaljenim raunarima. news - itanje news grupa. Primer: http://www.megatrend-edu.net/srpski/fpsb.html: Prvo se navodi tip usluge, dvotaka, dva slea, mrena adresa servera i poloaj datoteke u stablu kataloga. Princip rada WWW-a WWW je organizovan po klijent-server principu.

    Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP.

    Za pristup WWW serveru potrebno je imati instaliran TCP/IP na raunaru sa koje se pristupa i odgovarajui program za pristup, npr. Internet Explorer. Za adresiranje u mrei koristi se URL nain adresiranja koji tano locira neki resurs koji moe biti fajl ili neka usluga Interneta. HTML (HyperText Markup Language) Dokumenti WWW su standardne tekstualne datoteke, sa dodatkom sekvenci za formatiranje teksta.

    Jezik kojim se piu takve datoteke zove se HTML.

    HTML je nastao 91. na osnovama SGML-a (Standard Generalized Markup Language).

    Najnovija verzija HTML 4.0 donosi novine u radu sa matematikim formulama, tabelama, internacionalnoj podrci itd. Osnovna arhitektura Web aplikacije Arhitektura Web aplikacije se sastoji od tri komponente: Web servera, veze preko Interneta i vie klijenata, browser-a. Web server distribuira stranice ka klijentima koji su ih zahtevali. Zahtev se alje preko mree korienjem HTTP protokola.

    Osnovna arhitektura Web aplikacije Kada korisnik eli da pogleda Web stranicu, softver mora prvo da konsultuje DNS (engl. Domain Name System) koji pretvara niz karaktera u Internet adresu. Browser otvara TCP vezu ka server maini i alje zahtev za stranicom. Veliku ulogu igra HTTP, koji daje pravila i format poruka kojima se zahteva Web stranica. Transfer Web stranice zahteva akcije na nekoliko razliitih nivoa istovremeno: IP: Na Internet nivou, paketi se primaju i prenose onda kada se zahteva Web stranica. Na ovom nivou jedini relevantni faktor je Internet adresa u paketima. TCP: TCP softver uzima jedinicu podataka, bilo da je to datoteka, zahtev za Web stranicom ili neto drugo i prebacuje je preko Interneta kao seriju paketa. HTTP: Za razliku od TCP-a, HTTP analizira sadraj zahteva, razume format i znaenje ovih zahteva i na osnovu toga trai odgovarajuu Web stranicu. Zatim se vri transfer Web stranice. HTML: HTML predstavlja jezik u kome se definiu Web stranice. Web stranica, pohranjenja na serveru, nije ono to korisnik na kraju vidi na ekranu u browser-u. Web stranica je pre serija instrukcija o tome kako slika na ekranu treba da se konsturie. Ove slike ukljuuju tekst i slike, informacije o lokacijama tih sadraja, veliini, fontovima, specifikaciju linkova na druge stranice, izgled pozadine, boje itd. Troredna Web arhitektura Klijent raunar alje zahtev koji se rastavlja od strane Web servera i servera aplikacije. Server aplikacije kontaktira server baze podataka za neophodne podatke i alje rezultate do raunara klijenta. Svi podaci su skladiteni na serveru baze podataka kome mogu pristupati brojni serveri aplikacija. Kako se pravi dobra Web prezentacija Kvalitetna Internet prezentacija: dobro zamiljena, usmerena na odreenu grupu korisnika, dobro organizovana, lepo dizajnirana, aurna, duhovita i pametno postavljena na mrei. Lina prezentacija, prezentacija kompanija, medija, internet asopisa, reklama i sl. Na naslovnoj strani prezentacije kompanije (Home Page): Mogunost logikog kretanja kroz sadraj (Celokupan dizajn u funkciji sadraja) Svi relevantni podaci o preduzeu (logo, ime, adresa, tel, faks, email i dr) i njihovim aktivnostima Mali profil firme (krai istorijat, predstavljanje ueg rukovodstva i dr) Web lokacije bi trebalo da sadri: FAQ (engl. Frequently Asked Questions) najee postavljana pitanja i odgovori. Aurne tehnike informacije o svojim proizvodima. Auran softver upravljakih programa (ako ih njihovi proizvodi koriste). Adrese elektronske pote na koje korisnici mogu da se obrate da bi dobili odgovore na svoja pitanja. Neke bolje Web prezentacije sadre i kompatibilne baze podataka sa mogunou pretraivanja. Zamke na Web-u Autori prezentacija se suoavaju sa izvesnim potekoama: Razlike u itaima. razliite verzije itaa iste HTML oznake prikazuju razliito. Razliite brzine prenosa. Pojedini korisnici imaju mrene prikljuke velike brzine prenosa, dok znatan broj privatnih korisnika "tapka" brzinom od 28,8 kb/s, to je deset puta sporije od brzine uobiajenog korporacijskog prikljuka. Razliiti ekrani. Korisnici imaju ekrane razliitih veliina, a mogu i da prilagoavaju itae, recimo tako da koriste neki drugi font, veliinu prozora, itd., time istu Web stranu vide razliito. Kako dospeti na server. Da bi se vae strane za Web zaista na njemu i nale, moraju da se smeste na neki od Web servera. To znai da morate da pronaete nekog ko ima Web server i na njemu malo slobodnog prostora. Savet: Neka sve bude jednostavno! Web server koncept Microsoft Internet Information Services (IIS) je javan softver koji omoguava postavljanje sadraja na Internet.

    Korienjem IIS mogue je obezbediti servise kao to su Web pages, interaktivne aplikacije, katalozi za klijente i postavljanje i auriranje baze podataka na Web.

    Klijent raunar se povezuje na Internet ili intranet korienjem Web browsera kako bi pronaao informacije skladitene i organizovane na Web serverima.

    Web server je raunar koji koristi TCP/IP za slanje sadraja Web strana do klijent raunara preko mree. Web server komunicira sa klijentima koristei odgovarajue protokole, kao to su HTTP ili HTTPS.

    Svaki Web server ima IP adresu, a moda i naziv domena. Na primer, kada se unese neka URL adresa u Web browseru, alje se zahtev do Web servera sa odogvarajuim nazivom domena. Zatim Web server pronalazi i alje stranu do browsera. Web server Pristupanje Internetu Da biste postali deo Internet zajednice, va raunar mora da bude fiziki povezan sa Internetom: Modem i telefonska linija Putem linije za kablovsku televiziju LAN mree firme Putem digitalne pretplaene linije (DSL digital subscriber line). DSL (Digital Subscriber Line)

    DSL je visoko-brzinska konekcija koja koristi iste ice kao i obina telefonska linija.

    Prednosti DSL-a su: Pored otvorene Internet veze moe se koristiti i telefonska linija; Brzina im je znatno vea od obinih modema (1.5 Mbps vs. 56 Kbps); DSL ne zahteva nove ice, ve se mogu koristiti postojee telefonske linije; Kompanija koja nudi DSL e obino obezbediti modem kao deo instalacije. DSL konekcija na lokaciji klijenta se nalazi DSL modem (ili DSL transceiver) odakle su podaci sa korisnikog kompjutera ili mree povezani do DSL linije na strani provajdera (ISP), telefonske kompanije ili dugog provajdera DSL usluga postoji DSL Access Mulitplexer (DSLAM) koji prima konekcije klijenata. Pristup Internetu od kue Dobavlja Internet usluga (Internet Service Proveder, ISP) e vam obezbediti: Telefonski broj za uspostavljanje veze sa Internetom; Vae korisniko ime (nalog); Vau lozinku (password) pomou koje se vri autentifikacija; Vau adresu za e-potu; Ime (adresa) servera za potu obino ime smtp servera za odlaznu potu i/ili ime pop (ili pop3) servera za dolaznu potu. Ime usenet servera obezbeuje pristup Usenet diskusionim grupama; IP adresa raunara. Pristupanje i pretraivanje Interneta za pristupanje i korienje Interneta potreban je pretraiva (Browser): Netscape Navigator radi malo bre i kompletniji je po pitanju korienja Internet servisa; Microsoft Internet Explorer je apsolutno kompatibilan sa ostalim programima Microsofta. Pretraivanje Interneta putem sistema za pretraivanje (search engine) aktivni pretraivai koji se korienjem pauk-programa (spider) kreu kroz Internet mreu traei navedene kljune rei: Search a lot www.searchalot.com Google www.google.com Yahoo www.yahoo.com Krstarica www.krstarica.com

    Bezbedno konektovanje na Internet Veoma je vano razmotriti bezbednost mree kada se raunar konektuje na Internet. Kada se korisnik konektuje na Internet drugi raunari mogu da pristupe korisnikom raunaru to poveava mogunost neautorizovanog pristupa od strane drugih korisnika. Fizike komponente koje se koriste za bezbedno povezivanje mree na Internet ukljuuju network address translators (NATs), proxy servers i firewalls. NATs omoguava konfigurisanje manje mree za deljenje jedne konekcije na Internet. Proxy serveri zamenjuju privatne IP adrese raunara slanjem zahteva Internet serveru sa javnom IP adresom koju dodeljuje ISP proxy serverima. Firewalls se ponaa kao bezbednosni zid izmeu intraneta i Interneta kako bi pazio na napade neautorizovanih korisnika. Microsoft implementira proxy server i firewall u jednom proizvodu nazvan Microsoft Internet Security i Acceleration Server. Network Address Translators (NATs) Privatne adrese ne mogu da primaju saobraaj sa Internet lokacija. Stoga, da bi omoguili mrei, koja koristi privatnu adresu, da komunicira sa Internet lokacijama mora se koristiti NAT.

    NAT je ureaj ili servis koji prevodi privatne IP adrese u javne IP adrese.

    Prevoenje mrenih adresa je Internet standard koji omoguava javnom intranetu da koristi skup privatnih IP adresa za unutranji saobraaj i za povezivanje raunara koji koristi javnu IP adresu za spoljni saobraaj. Kako NAT radi? NAT je ruter koji je smeten izmeu javnog intraneta koji koristi privatne IP adrese i Interneta koji koristi javne IP adrese. NAT prevodi privatne IP adrese u javne IP adrese kod odlazeih paketa ili javne u privatne IP adrese kod pristiuih paketa. NAT ima dve glavne svrhe: Poveava bezbednost skrivajui unutranju IP adresu. Omoguavajui organizacijama da zahtevaju manje javnih IP adresa. Na primer, Windows 2000 NAT Services omoguava konfigurisanje kune mree za deljenje jedne konekcije na Internet. Network Address Translators (NATs) Proxy serveri Mnoge kune ili mree manjih kancelarija koristi dial-up ili modemsku mreu za konekciju do ISP koji ih zatim povezuje na Internet. ISP dodeljuje jednu IP adresu svakoj mrei za povezivanje na Internet. S obzirom da svaki raunar u mrei zahteva IP adresu za pristup Internetu efektivnije je koristiti jednu IP adresu za vie raunara.

    Proxy server je firewall komponenta koja omoguava povezivanje vie umreenih raunara na Internet koristei jednu IP adresu.

    Proxy serveri imaju dve glavne funkcije: da poboljaju performanse mree i filtriraju zahteve klijenata. Poboljanje performansi proxy server smanjuje vreme odziva na zahteve grupe korisnika tako to skriva ili uva rezultate svih zahteva nainjenih u jednom periodu vremena. Ukoliko korisnik eli da ponovo pregleda Web stranu koju je ranije zahtevao, proxy server jednostavno vraa tu stranu korisniku pre nego da ponovo upuuje zahtev Web serveru i downloadujev istu stranu.

    Filtrira zahteve klijenata proxy server se moe koristiti i za filtriranje zahteva klijenata za odreenim Internet konekcijama. Na primer, kompanija moe da koristi proxy server kako bi zatitila svoje zaposlene od pristupanja odreenim Web sajtovima. Kako radi Proxy server? Kada se koristi Proxy server, raunari na lokalnoj mrei su konfigurisani tako da imaju privatne IP adrese. Kada raunar da zahtev za konektovanje na Internet, on alje svoje podatke kroz TCP/IP mreu do proxy servera.

    Proxy server modifikuje zahtev, ubacuje sopstveni naziv i IP adresu, koju je obezbedio ISP i alje podatke na Internet.

    Kada je odgovor prihvaen, proxy server ga alje kroz lokalnu mreu nazad do raunara koji je inicirao zahtev. Firewalls Svaka mrea koja je povezana na Internet treba da sprovodi komunikaciju kroz firewall.

    Firewall je kombinacija hardvera i softvera koji titi od spoljnog neautorizovanog pristupa unutranjosti mree.

    Sve poruke ulaze ili odlaze kroz firewall koji ispituje svaku poruku i blokove na to da li ispunjavaju odreene bezbednosne kriterijume. Firewall filtrira spoljni saobraaj.

    Kako Firewall radi? Firewall spreava direktnu komunikaciju izmeu mree i spoljnih raunara rutiranjem komunikacija kroz proxy server koji je lociran van mree. Firewall odreuje da li je bezbedno da fajl proe do mree i od mree. Firewall se takoe naziva i bezbednosna strana kapije.

    Kapija ili gateway je sistem koji je povezan na vie fizikih TCP/IP mrea i sposoban je da rutira ili isporuuje IP pakete izmeu njih. Gateway prevodi razliite trasportne protokole ili formate podataka. Firewalls Microsoft Proxy Server Microsoft je obezbedio softver koji kombinuje osobine proxy servera i firewall-a u jedan proizvod nazvan Microsoft Proxy Server koji predstavlja deo Windows operativnog sistema.

    Microsoft Proxy Server se ponaa kao sigurnosna kapija izmeu LAN-a i Interneta. Gateway (kapija) omoguava komunikaciju dve razliite mree. Proxy server obezbeuje konekciju do Interneta i ponaa kao bezbednosni gateway i firewall dozvoljavajui pristup od Interneta ka mrei.

    Korienjem Proxy server gateway-a obezbeuje se mrea od napada. Proxy server omoguava slanje zahteva na Internet i primanje informacija, ali spreava neautorizovane korisnike da pristupaju mrei.

    Evaluacija kursa Evaluacija kursa You want to register a domain name for use on the Internet. What is a valid example of a domain name that could be used to communicate on the Internet? example.microsoft.com. 2. You want to use a Web browser and an Internet-based application, such as a newsreader, to improve the sharing of information on your local network. Which protocol stack do you need to install before using these applications? TCP/IP.

    3. You want to find information on the Internet by using a Web browser. What must you type in the Web browsers Address bar to access a particular site? Which three pieces of information are included in the information youve typed? A URL that includes the protocol used to connect to the Internet, the domain name, and the path to the file you want to download. Evaluacija kursa 4. You want to reduce the number of public IP addresses you are leasing from an ISP. What can you install that will enable you to use private IP addresses for your internal network and still maintain connectivity with the Internet? You can install either a NAT or a proxy server. 5. You want to prevent unauthorized access to an internal network from outside. What can you install that will examine each message and blocks on security criteria? Firewall 6. What is the name of the Microsoft software that combines the features of a proxy server and a firewall? Microsoft Proxy Server Osobine i arhitektura Interneta Tehnologija koja je najodgovornija za postojanje Interneta su pre svega ruteri. Ruteri su specijalizovani kompjuteri za slanje poruka du hiljade mrenih staza. Ruteri Jedan od alata koje ruteri koriste da bi odluili gde paket treba da ide je tabela konfiguracije (engl. Configuration table). Ruteri

    Tabela konfiguracije je kolekcija informacija koje ukljuuju: informacije na koje konekcije vode odreene grupe adresa; prioritete za koriene konekcije; pravila za rukovanje rutinama i specijalnim sluajevima saobraaja. Ruter ima dva odvojena, ali ujedno povezana posla: Ruter osigurava da informacija ne ode tamo gde nije potrebna. Ruter proverava da li je informacija stigla do eljene destinacije.

    U obavljanju ova dva posla, ruter spaja dve mree prosleujui informacije od jedne do druge i u neki sluajevima prevodi razliite protokole izmeu dve mree. Habovi, svievi (engl. switches) i ruteri, svi oni preuzimaju signale od raunara ili mree i alju ih ka drugim raunarima ili mrei, ali jedino ruter odluuje o tome kojom stazom paket treba da proe kako bi bezbedno stigao do eljene destinacije. Da bi doneo takve odluke, ruter mora da poseduje dve vrste informacija: adrese i mrenu strukturu. Arhitektura Interneta Arhitektura Interneta Arhitektura Interneta Arhitektura Interneta Arhitektura Interneta Arhitektura Interneta Intranet

    Savremena lokalna Ethernet mrea Tehnologija lokalne mree je Ethernet. Ethernet medijum je obino koaksijalni kabl, kabl sa upredenim paricama ili optiki kabl koji obezbeuje stazu du koje putuju elektrini signali.

    U dananje vreme, vorovi su obino povezani putem habova i svieva (engl. switches).

    Svievi omoguavaju da nekoliko korisnika istovremeno alje informacije preko mree, a da nijedan neusporava onog drugog. Postoji mnogo razliitih tipova svieva. Svievi koji obezbeuju posebnu konekciju za svaki vor u internoj mrei kompanije nazivaju se LAN svievi. Extranet Kada kompanija eli da deli svoje poslovne informacije za svojim dobavljaima, klijentima i drugim partnerima onda im ona dozvoljava ogranieni pristup svom Intranetu. Intranet koji je parcijalno dostupan autorizovanim korisnicima putem Interneta ili drugim sredstvima naziva se Extranet.

    Postavljanjem extraneta kroz Internet je mnogo lake i ekonominije nego postavljanje iznajmljenog komunikacionog linka izmeu dve kompanije.

    Meutim, extranet je manje bezbedan neko privatni Intranet zato to dozvoljava mogui pristup neautorizovanim korisnicima. Koncept umreavanja Sistem u kome je vie nezavisnih raunara povezano u cilju zajednikog korienja podataka ili spoljnih ureaja.

    Umreavanje poveava efikasnost i smanjuje trokove. Umreavanje omoguava: Zajedniko korienje informacija (podataka) Zajedniko korienje hardvera i softvera Centralizovanu administraciju i podrku.

    Raunari koji su u mrei mogu zajedniki da koriste: dokumente, elektronsku potu, softver za obradu teksta, softver za praenje projekta, ilustracije, fotografije, video i audio datoteke, audio i video prenose, tampae, faks maine, modeme, CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice, itd. Dva osnovna tipa raunarskih mrea: lokalne i globalne raunarske mree (LAN-ovi i WAN-ovi) LAN (Local Area Network) Osnova svake mree. Moe biti jednostavna (dva raunara povezana kablom), ili sloena (stotine raunara i periferijskih ureaja u jednoj velikoj korporaciji). Prostorno ograniena. Povezuju raunare koji su smeteni u okviru jedne zgrade, kampusa ili kompanije ukoliko su locirani u zgradama koje nisu daleko jedna od druge. Obezbeuju brze komunikacije i zajedniko korienje ureaja. WAN (Wide Area Network) Povezuje raunare i ureaje irom sveta. Veliki broj povezanih lokalnih mrea. WAN slui da povee LAN-ove i specifine resurse i uini ih dostupnim velikom broju korisnika, kako lokalnih tako i udaljenih. WAN mree esto koriste telekomunikacione veze koje su u posedu telekomunikacionih kompanija (npr. Telekom, kod nas) Konfiguracija mree

    Nain na koji se zajedniki koriste informacije (stoga postoje dve kategorije: mree ravnopravnih korisnika i mree sa serverom). Termini: Serveri raunari koji opsluuju umreene korisnike. Klijenti raunari koji koriste zajednike mrene resurse. Medijum sredstvo kojim se raunari povezuju. Zajedniki podaci datoteke koje server obezbeuje umreenim korisnicima na korienje. Zajedniki tampai i drugi mreni ureaji dodatni resursi koje obezbeuju serveri. Resursi datoteke, tampai i drugi elementi koji se stavljaju na raspolaganje umreenim korisnicima. Osnove lokalnog umreavanja Osnovni delovi mree: Mrea (engl. network) mrea je grupa raunara koji su meusobno povezani na nain koji omoguava razmenu informacija izmeu raunara. vor (engl. node) vor je bilo ta (raunari, tampai i dr.) to je povezano na mreu. Segment segment je bilo koji deo mree koji je odvojen, sviem, mostom ili ruterom od drugog dela mree. Kimeni stub kimeni stub je glavni provodnik (kablovi) mree na koju su povezani segmenti. Sposoban je da nosi vie informacija od individualnih segmenata. Topologija topologija je nain na koji je svaki vor fiziki konektovan na mreu. Vrsta mree koju ete uvesti zavisi od: Veliine organizacije; Potrebnog nivoa bezbednosti; Vrste posla kojim se bavite; Raspoloivog nivoa administrativne podrke; Gustine saobraaja na mrei; Potreba korisnika mree; Raspoloivog budeta. Mree ravnopravnih korisnika Ne postoje namenski serveri niti hijerarhija raunara. Svi raunari su jednaki, odnosno ravnopravni. Svaki rauhar funkcionie i kao klijent i kao server pa ne postoji ni administrator koji bi bio odgovoran za celu mreu. Korisnik svakog raunara sam odreuje koji se podaci sa njegovog raunara mogu deliti preko mree. 10 ili manje raunara ini ovakvu mreu, tzv. radne grupe. Jeftinije od serverskih mrea. Svaki korisnik sam podeava sopstvenu bezbednost time je teko sprvesti centralnu kontrolu. Serverske mree Namenski server je raunar ija je jedina uloga opsluivanje mree i ne koristi se kao klijent ili radna stanica. Optimizovani su da brzo opslue zahteve mrenih klijenata i osiguraju bezbednost datoteka i direktorijuma. Specijalizovani serveri Server za datoteke i tampanje Server za aplikacije Server za elektronsku potu Faks serveri Komunikacijski server idr. Uloga servera u serverskoj mrei

    Mreni server i njegov operativni sistem funkcioniu kao jedna celina. Napredni serverski operativni sistemi, napravljeni su tako da mogu da izvuku maksimum iz najsavremenijeg mrenog hardvera. Prednosti serverskih mrea: Zajedniko korienje resursa Bezbednost Rezervne kopije Redundantnost Broj korisnika Mrena topologija Mrena topologija se odnosi na fiziko ureenje ili raspored raunara, kablova i drugih komponenti mree. Komponente telekomunikacione mree: telekomunikaciona oprema, telekomunikacioni softver, telekomunikacione veze, raunar, server. Razliiti tipovi kablova, u kombinaciji sa razliitiim mrenim karticama, mrenim operativnim sistemima i drugim komponentama, zahtevaju i razliito ureenje. Standardne topologije: Magistrale Zvezde Prstena Zvezda-magistrala Topologija magistrale Magistrala (engl. Bus) je topologija u kojoj su raunari u nizu povezani jednim zajednikim kablom. Raunari komuniciraju obraajui se konkretnom raunaru, a podaci se sprovode kroz kabl u vidu elektronskih signala. U jednom trenutku samo jedan raunar moe da alje podatke, stoga vei broj raunara u magistrali, znai sporiju mreu. Slanje signala: Podaci se u vidu elektronskih signala alju svim raunarima u mrei, ali ih prihvata samo onaj raunar ija se adresa poklapa sa adresom kodiranom u originalno poslatom signalu. Odbijanje signala: Zbog toga to se podatak, ili elektronski signal, alje kroz celu mreu on putuje od jednog do drugog kraja kabla. Ukoliko ne bi bio spreen, taj signal bi nastavio da se odbija od jednog do drugog kraja kabla beskonano i na taj nain bi spreavao druge raunare u mrei da poalju svoje poruke. Zbog toga signal mora da se zaustavi im stigne do predviene adrese (raunara). Terminator: da bi se spreilo ovo odbijanje signala, na oba kraja kabla se nalazi komponenta nazvana terminator. Zadatak terminatora je da apsorbuje lutajue signale i da na taj nain oslobodi kabl za nove elektronske signale. Topologija zvezde Svi raunari su segmentima kabla povezani sa centralnom komponentom koja se zove hab. Signal se prenosi od raunara koji je poslao, kroz hab, do svih raunara u mrei. Ukoliko se pokvari jedan raunar ili njegov kabl, samo e on biti iskljuen iz mree.

    Nedostatak: neophodnost velike koliine kablova i ukoliko centralna jedinica zakae, cela mrea pada. Topologija prstena Raunari su kruno povezani jednim kablom. Nema krajeva sa terminatorima. Signal kroz petlju putuje u jednom smeru, od raunara do raunara, a sami raunari mogu da se ponaaju kao repetitori i da ga pojaavaju. Repetitor pojaava signal pre nego to ga poalje te omoguava slanje signala na vee daljine i njihov korektan prijem. Kvar jednog raunara moe da ima uticaja na itavu mreu.

    Jedan od naina prenoenja podataka kroz prsten je prosleivanje tokena. Token je posebna serija bitova koja putuje kroz mreu. Svaka mrea moe imati samo jedan token. Token se prosleuje od raunara do raunara, dok ne stigne do raunara koji treba da poalje podatke. Taj raunar menja token, podacima prikljuuje elektronsku adresu primaoca i alje token dalje kroz mreu. Ti podaci prolaze kroz svaki raunar dok ne stignu do raunara ija adresa odgovara adresi poslatih podataka. Raunar koji je primio podatke uzvraa porukom da su podaci primljeni. Nakon verifikacije prijema podataka, raunar koji je prvobitno poslao podatke pravi novi token i alje ga da cirkulie kroz mreu. Novi token krui kroz mreu sve dok sledea radna stanica ne poalje nove podatke. Topologija zvezda-magistrala Prednosti i nedostaci nekih topologija Internet i globalizacija poslovnih procesa Pojava Interneta menja naine poslovanja preduzea.

    Internet uvodi: Poboljane poslovne komunikacije Elektronski transfer novca Elektronski transfer tehnike dokumentacije Poslovne transakcije Servise za rezervacije i kupovinu itd.

    Primena Internet servisa na poslovne funkcije: Komercijala Finansije Opte pravni poslovi Proizvodnja Razvojno-tehniki sektor Komercijalna delatnost E-mail Kontakti sa klijentima Informisanje klijenata o novom proizvodu Podrka klijentima za korienje proizvoda Kontakt sa dobavljaima i kupcima Telnet Direktan pristup raunaru Praenje propagande i distribucije novog proizvoda Praenje prodaje proizvoda

    FTP Dostavljanje novih informacija klijentima, Dostavljanje propagandnog materijala, Prikupljanje informacija o konkurenciji. Komercijalna delatnost News Diskusija i kontakti sa klijentima WWW Pretraivanje BP o proizvodima Pregled BP o novom proizvodu Pregled BP o stanju na tritu Pretraivanje BP o konkurenciji i potroaima Pregled BP ocene dobavljaa i solventnosti kupaca Prezentacije FIRME i proizvodnog programa Multimedijalna prezentacija novog proizvoda Video On Demand - Reklamni spotovi, pasivna podrka klijentima Interaktivne video konferencije

    Finansijska delatnost E-mail Pripremanje ugovora Telnet Pregled stanja na raunu FTP Prenos dokumenata WWW Multimedijalni izvetaji o poslovanju, Prikupljanje informacija o berzanskom poslovanju Video On Demand Izvetaji o poslovanju Specijalizovani servisi Potpisivanje ugovora, Elektronski prenos sredstava plaanja Opti i pravni poslovi E-mail Informisanje zaposlenih Telnet Pristup raunarima unutar firme FTP Dostavljanje dokumentacije WWW Pregled lokalnih baza (kadrovske, proizvodnog programa, klijenata, ...) Line prezentacije IRC Direktna komunikacija izmeu zaposlenih Video On Demand Praenje kretanja ljudi i sredstava unutar firme Specijalizovani servisi Organizacija slubenih putovanja, godinjih odmora, ... Proizvodnja E-mail Izdavanje radnih naloga i koordinacija poslova Dostavljanje primedbi Telnet Praenje procesa proizvodnje na razliitim lokacijama Dostavljanje planova FTP Dostavljanje tehnike dokumentacije WWW Pregled BP znaajnih za proces proizvodnje Pregled BP rezervnih delova Pregled BP magacina ambalae Pregled BP o stanju sirovina Pregled BP standarda i kataloga Multimedijalna prezentacija procesa proizvodnje Video On Demand On-line podrka za izvoenje procesa proizvodnje Specijalizovani servisi Tehniki informacioni sistemi, automatsko upravljanje procesom proizvodnje, ... Tehniki sektor E-mail Predlozi i konsultacije sa klijentima oko novog proizvoda

    Predlozi i konsultacije za definisanje tehnikio - tehnolokih zahteva Evidentiranje primedbi i ideja FTP Dostavljanje predloga i planova Prenos podataka od konkurencije o karakteristikama proizvoda koji se razvija News Diskusije sa klijentima o karakteristikama novog proizvoda Diskusija sa proizvodnjom o mogunostima realizacije Diskusija sa komercijalom o mogunostima nabavke sirovina Diskusija o mogunostima prodaje sa slubom prodaje Tehniki sektor WWW Pregled BP internih i dravnih standarda znaajnih za razvoj proizvoda Pregled BP za bazni projekat tehnologije proizvoda Pregled BP oznaavanja predmeta poslovanja i karakteristika Ovlaeno pretraivanje tehniko tehnoloke dokumentacuje Praenje izmene tehniko tehnoloke dokumentacije Multimedijalna prezentacija proizvoda Upoznavanje zaposlenih sa planovima razvoja IRC Direktna komunikacija izmeu ininjera i tehnologa u razvoju sa proizvodnjom i marketingom Poslovanje na internetu Komunikacija (interna - eksterna) Kreiranje korporativnog imida Poslovne anse malih Postizanje i odravanje konkurentske prednosti Smanjivanje trokova Poslovna saradnja i razvoj Prikupljanje informacija i korienje Unapreenje marketinga i prodaje MRENI STANDARDI Doc. dr Angelina Njegu Fakultet za poslovne studije Proces komunikacije Aktivnost na mrei Aktivnost na mrei obuhvata slanje podataka od jednog do drugog raunara.

    Ovaj proces moe da se razloi na sledee sekvencijalne poslove:

    Prepozna podatke; Podeli podatke u segmente kojima moe da se upravlja; Doda informaciju svakom segmentu kako bi se definisalo koji njegov deo nosi korisne podatke i kako bi se identifikovao prijemnik; Doda informacije koje slue za proveru da li je dolo do greke prilikom transporta; Postavi podatke na mreu i poalje ih gde treba. Uvod u mrene standarde Usled naglog rasta proizvodnje mrenog hardvera i softvera, pojavila se potreba za standardnim protokolima koji bi omoguili da hardver i softver razliitih proizvoaa komuniciraju. Kao odgovor, razvijena su dva glavna skupa standarda i to OSI model i njegova modifikacija nazvana Project 802.

    Razumevanje ovih modela je prvi korak u shvatanju tehnike strane naina na koji rade mree tj. mrenog komunikacionog sistema.

    OSI referentni model Meunarodna organizacija za standarde ISO (engl. International Standards Organization) izdala je 1978. godine skup specifikacija koje opisuju arhitekturu mree koja slui za povezivanje raznorodnih raunarskih ureaja. ISO je 1984. godine tampao reviziju ovog modela i nazvao ga Referentni model za otvoreno povezivanje sistema OSI (engl. Open Systems Interconnection (OSI) reference model). Ova revizija je postala meunarodni standard i slui kao vodi za umreavanje.

    OSI model je najpoznatiji i najee korien model za slikovitu predstavu umreenih okruenja, te ga se proizvoai pridravaju kada projektuju proizvode za mreu.

    OSI model opisuje nain na koji mreni hardver i softver zajedniki deluju kako bi se omoguila komunikacija. Model takoe pomae pri reavanju problema tako to nudi referentni okvir koji opisuje kako se pretpostavlja da komponente rade. Sedmoslojni OSI referentni model Arhitektura OSI referentnog modela razvrstava mrene komunikacije u sedam slojeva.

    Svaki sloj pokriva razliite mrene aktivnosti, opremu ili protokole. Slojevitost oznaava razliite funkcije i usluge pri prenosu podataka sa jednog na drugi raunar preko mrene instalacije.

    OSI referentni model definie kako svaki sloj komunicira i sarauje sa slojevima koji su neposredno iznad i ispod njega.

    Interakcija izmeu susednih slojeva odvija se kroz interfejs koji odreuje usluge koje nii sloj prua viem sloju, kao i kako se njima pristupa. Relacije izmeu OSI slojeva Pre nego to se podaci proslede iz jednog u drugi sloj, oni se podele u pakete, koji se na viim OSI slojevima nazivaju datagrami. Mrea prosleuje pakete od jednog do drugog softverskog sloja. Na svakom od nivoa, softver dodatno formatira ili adresira paket, kako bi se on uspeno preneo du mree. Na predajnom raunaru informacija mora da se prosledi kroz sve nie slojeve, sve do fizikog sloja. Zatim se ona prenosi du mrenog kabla do prijemnog raunara, a onda navie, kroz njegove mrene slojeve, sve dok ne stigne na odgovarajui sloj. 7. Sloj aplikacije Najvii sloj OSI modela se odnosi na usluge koje direktno podravaju aplikacije korisnika, kao to su softver za prenos datoteka, pristup bazama podataka, elektronska pota i dr.

    Sloj aplikacije obezbeuje taku ulaska za programe kao to su Web browsers, email sistemi kako bi dobili pristup mrenim servisima.

    Poruka koja treba da se poalje mreom ovde stupa u OSI model, a na prijemnom raunaru na nivou aplikacije istupa iz njega.

    Protokoli sloja aplikacije mogu da budu programi, npr. Protokol za prenos podataka (FTP). Ovi poslovi ukljuuju opti pristup mrei, kontrolu toka podataka i popravku eventualno nastale greke u prenosu. 6. Sloj prezentacije Sloj prezentacije prevodi podatke generisane sintaksom aplikacionog sloja u optu transportnu sintaksu koja je pogodna za prenos preko mree. Kada podatak stigne do raunara prijemnika, prezentacioni sloj tog raunara prevodi sintaksu u sopstvenu raunarsku sintaksu. Znai, esti sloj prevodi podatke izmeu razliitih raunarskih sistema na mrei.

    U ovom sloju se odreuje format koji se koristi pri razmeni podataka izmeu umreenih raunara. Zamislite ga kao prevodioca u mrei. Kada raunari iz razliitih sistema treba da komuniciraju, mora da se izvri odreeni prevod i preureenje bajtova.

    U predajnom raunaru, sloj prezentacije prevodi podatke iz formata u kome ih je poslao nivo aplikacije u opte prihvaeni, posredni format.

    U prijemnom raunaru, sloj prezentacije prevodi posredni format u format podesan sloju aplikacije tog raunara.

    Sloj prezentacije je odgovoran za konverziju protokola, prevoenje podataka, ifrovanje podataka, izmenu ili konverziju skupa znakova i proirenje grafikih naredbi. Takoe, upravlja kompresijom podataka kako bi se smanjio broj bitova koji treba da se prenesu.

    5. Sloj sesije Ovaj sloj dozvoljava da dve aplikacije na razliitim raunarima otvore, koriste i zatvore vezu koja se naziva sesija. Sesija je tano i vrlo definisani dijalog izmeu dve radne stanice ili neka dva druga ureaja na mrei. Sloj sesije je odgovoran za voenje ovog dijaloga.

    On vri prepoznavanje imena i druge funkcije, kao to je bezbednost, koja je neophodna da bi se dozvolilo da dve aplikacije komuniciraju putem mree.

    Sloj sesije sinhronizuje poslove korisnika stavljanjem kontrolnih podataka u tok podataka koji se prenose mreom.

    Kontrolnim podacima se podaci razbijaju na manje grupe, zbog mehanizma za otkrivanje i otklanjanje greke. Na ovaj nain, ako doe do smetnji u prenosu, potrebno je da se ponovo prenesu samo podaci iz poslednje grupe podataka.

    Ovaj sloj takoe vri kontrolu dijaloga izmeu procesa komunikacije, kao to je podeavanje koja od strana predaje, kada i koliko dugo. 4. Transportni sloj Ovaj sloj obezbeuje da se paketi isporuuju bez greke, prema redosledu kako su poslati, bez gubitaka ili dupliranja.

    U predajnom raunaru, ovaj sloj prepakuje poruke, deli dugake poruke u vie paketa i prikuplja male pakete u jedan. Ovaj postupak obezbeuje efikasan prenos paketa putem mree.

    U prijemnom raunaru, transportni sloj otvara pakete, ponovo sastavlja izvornu poruku i obino alje potvrdu da je poruka primljena. Ako stignu duplirani paketi on ih prepoznaje i uklanja.

    Transportni sloj obezbeuje kontrolu toka, obradu greke i uestvuje u reavanju problema koji se tiu prenosa i prijema paketa. Primer protokola tranportnog sloja je protokol za kontrolu prenosa (TCP). 3. Sloj mree Sloj mree je zaduen za adresiranje poruka i prevoenje logikih adresa i imena u fizike adrese. Isto tako, odreuje putanju od izvornog do odredinog raunara.

    Sloj mree odreuje koja e putanja podataka biti izabrana na osnovu stanja mree, prioriteta usluge i drugih inilaca. Takoe, reava probleme saobraaja u hodu, kao to su prebacivanje i usmeravanje paketa i kontrolisanje nagomilavanja podataka.

    Ukoliko mreni adapter na skretnici (ruter) ne moe da prenese segment podataka onako velikog kako ga je poslao izvorni raunar, sloj mree na ruteru to nadoknauje tako to podatke podeli na manje jedinice koje na odreditu ponovo sastavlja. Primer protokola sloja mree je Internet protokol (IP).

    2. Sloj veze Sloj veze alje okvire odnosno segmente podataka od mrenog sloja ka fizikom sloju. On kontrolie elektrine impulse koji ulaze u mreni kabl i izlaze iz njega. Na prijemnom kraju, sloj veze sirove bitove iz fizikog sloja pakuje u okvire, odnosno segmente podataka. Elektrina predstava podataka, kao to su raspored bitova, nain kodiranja i tokeni su poznati samo ovom sloju.

    Sloj veze odgovoran je za obezbeivanje prenosa okvira kroz fiziki sloj, od jednog do drugog raunara bez greke.

    Kada sloj veze alje okvir, on eka potvrdu od primaoca. Sloj veze primaoca otkriva bilo koji problem sa okvirom koji moe da se dogodi tokom prenosa.

    Okviri koji su tokom prenosa oteeni ili iji prijem nije potvren, alju se ponovo. 1. Fiziki sloj Najnii sloj OSI modela prenosi nestruktuirani sirov niz bitova preko fizikog medijuma (kao to je mreni kabl).

    Fiziki sloj je u potpunosti hardverski orjentisan i bavi se svim vidovima uspostavljanja i odravanja fizike veze izmeu raunara koji komuniciraju.

    Ovaj sloj odreuje: na koji se nain kabl povezuje sa mrenom karticom. Na primer, odreuje koliko konektor ima pinova i njihovu funkciju. koja e se tehnika prenosa koristiti za slanje podataka du mrenog kabla. obezbeuje kodiranje podataka i bit sinhronizacije. Zaduen je za prenos bitova od jednog do drugog raunara, obezbeujui da, kada matini raunar poalje bit 1, on bude primljen kao bit 1, a ne kao bit 0. Zato to razliiti fiziki medijumi razliito prenose bitove (svetlosne ili elektrine signale), fiziki sloj takoe odreuje trajanje svakog impulsa i nain na koji se svaki bit prevodi u odgovarajue elektrine ili optike impulse za mreni kabl.

    Veba Poreati slojeve OSI modela prema odgovarajuem redosledu. Standard 802 Dva donja sloja OSI modela pripadaju hardveru: mrenim karticama i mrenim kablovima.

    Kako bi dodatno pojasnio zahteve za hardver koji radi unutar ovih slojeva, Institut inenjera elektrotehnike i elektronike (Institute of Electrical and Electronics Engineers, IEEE) razvio je unapreene specifikacije za razliite mrene kartice i kablove. Zbirno, ova unapreenja su poznata kao projekat 802.

    Specifikacije standarda 802 se odnose na: mrene kartice (NIC) komponente regionalne mree (WAN) komponente koje se koriste za izradu mrea sa upredenim paricama i koaksijalnim kablom.

    Specifikacija 802 definie naine na koji mrene kartice pristupaju fizikom medijumu i preko njega prenose podatke. Ovo obuhvata prikljuivanje, odravanje i iskljuivanje mrenih ureaja.

    Standardi za lokalne mree (LAN), odreene komitetima 802, podeljeni su u 16 kategorija koji se identifikuju pomou broja 802, kao na primer 802.3 definie specifikacije Etherneta, dok 802.5 definie specifikacije Token Ring lokalne mree itd.

    Protokoli Protokoli su pravila i procedure koje slue za komuniciranje. Izraz protokol se koristi u razliitim kontekstima. Na primer, diplomate jedne zemlje pridravaju se protokola koja su napravljena kako bi pomogla laku saradnju sa diplomatama drugih zemalja. Pravila protokola se na isti nain primenjuju u raunarskom okruenju.

    Kada je vie raunara umreeno, pravila i tehnike procedure, koje upravljaju njihovom komunikacijom i saradnjom, nazivaju se protokoli. Protokoli Kada razmiljate o protokolima u mrenom okruenju, imajte u vidu sledee:

    Postoji mnogo protokola. Svaki protokol omoguava osnovnu komunikaciju, svaki ima razliitu namenu i izvrava razliite poslove. Svaki ima svojih prednosti i ogranienja. Neki protokoli rade samo na odreenom OSI sloju. Sloj na kome protokol radi opisuje njegove funkcije. Na primer, protokol koji radi na fizikom sloju obezbeuje da paket podataka proe kroz mrenu karticu do mrenog kabla. Protokoli mogu da rade zajedniki u steku ili nizu protokola. Razliiti protokoli zajedniki rade na razliitim nivoima jednog steka protokola. Na primer, sloj aplikacije TCP/IP protokola preslikava se na sloj prezentacije OSI modela.

    Protokoli Na predajnom raunaru protokol: Deli podatke u manje celine, nazvane paketi, koje moe da obrauje. Paketima dodaje adresne informacije tako da odredini raunar na mrei moe da odlui da li oni pripadaju njemu. Priprema podatke za prenos kroz mrenu karticu i dalje kroz mreni kabl. Na prijemnom raunaru, protokoli sprovode isti niz koraka, ali obrnutim redosledom: Preuzimaju pakete podataka sa kabla. Kroz mrenu karticu unose pakete podataka u raunar. Iz paketa podataka uklanjaju sve informacije o prenosu koje je dodao predajni raunar. Kopiraju podatke iz paketa u prihvatnu memoriju (bafer) koja slui za ponovno sklapanje. Ponovo sklopljene podatke prosleuju aplikaciji u obliku koji ona moe da koristi. Protokoli u slojevitoj arhitekturi Vie protokola u mrei mora da radi zajedno da bi se obezbedila ispravna priprema podataka, prenos do eljenog odredita, prijem i izvravanje.

    Rad vie protokola mora da bude usaglaen da ne bi dolo do konflikata ili nekompletnog prenosa informacija. Rezultat tog usaglaavanja naziva se slojevitost.

    Stek protokola je kombinacija, odnosno tano definisan skup protokola. Svaki sloj steka odreuje razliiti protokol za obradu funkcija ili podsistema komunikacionog procesa. Svaki sloj ima sopstveni skup pravila. Protokoli odreuju pravila za svaki sloj OSI modela. Protokoli u slojevitoj arhitekturi Raunarska industrija je uspostavila i prihvatila vie vrsta stekova kao standardne modele podataka. Proizvoai hardvera i softvera mogu da razvijaju svoje proizvode saglasno bilo kojoj kombinaciji ovih protokola.

    Meu najvanije modele spadaju: Niz ISO/OSI protokola; Arhitektura mrenih IBM sistema IBM SNA (Systems Network Architecture);

    DECnet firme Digital AppleTalk firme Apple; Niz Internet protokola TCP/IP Slojevi protokola OSI modela TCP/IP protokol (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) Niz protokola prihvaenih u industriji kao standard koji omoguava prenos informacija izmeu raunara razliitih hardvera i softvera, odnosno obezbeuje komunikaciju u heterogenim okruenjima.

    TCP/IP je protokol koji moe da rutira, tj. paketi podataka mogu da se prebace (rutiraju na drugu mreu) prema njihovim odredinim adresama.

    Pomou selektivne potvrde prijema, prijemnik moe da objavi i zahteva odreene pakete koji su isputeni ili oteeni tokom isporuke sa predajnika (poiljaoca). Time se mrei omoguava brz oporavak iz stanja privremene zaguenosti ili interferencije, jer se ponovo alju samo oteeni paketi. Slojevi TCP/IP protokola Zadaci u komunikacionom procesu, korienjem TCP/IP, se distribuiraju izmeu protokola koji su organizovani u etiri razliita sloja TCP/IP steka. OSI model definie razliite slojeve koji se odnose na pakovanje, slanje i primanje podataka koji se prenose mreom. Svaki od sloja TCP/IP protokola odgovaraju odreeni slojevi OSI modela.

    TCP/IP Slojevi i njegovi pomoni programi i servisi 4. Aplikacioni sloj Aplikacioni sloj odgovara slojevima sesije, prezentacije i aplikacije OSI modela i vri konekciju aplikacije sa mreom. Dve usluge na ovom nivou obezbeuju pristup resursima mree i to: Windows Sockets i Network Basic Input/Output Systems (NetBIOS). Oba obezbeuju standardni interfejs aplikacije za programe koji pristupaju servisima mree.

    U ovom sloju se aplikacijama omoguava pristup mrei.

    U aplikacionom sloju se izvravaju neki pomoni programi i servisi TCP/IP protokola, a to su: Protokol za prenos hiperteksta (HyperText Transfer Protocol, HTTP) protokol koji se koristi u veini WWW komunikacija je skup pravila za prenos podataka (teksta, grafikih slika, zvuka, video zapisa i drugih multimedijalnih fajlova) na WWW. im Web korisnik otvori njegov Web browser, on indirektno koristi HTTP. Svaki Web server sadri HTTP deamon program koji je napravljen da eka HTTP zahteve i da upravlja njima kada pristignu. Va Web browser je HTTP klijent koji alje zahteve serverima. Kada korisnik u browseru unese zahtev za otvaranjem Web fajla (kucajui URL ili odabirom na neki hypertext link), browser pravi HTTP zahtev i alje ga na IP adresu. HTTP deamon na udaljenom serveru prihvata zahtev i alje natrag zahtevani fajl. Poslednja verzija HTTP je HTTP 1.1. Protokol prenosa datoteka (File Transfer Protocol, FTP) servis Interneta koji prenosi datoteke sa jednog na drugi raunar. Internet Explorer i FTP (koji se koristi sa komandne linije) su klijenti. FTP server je sadran u informacionom serveru Interneta (IIS). Jednostavni protokol za prenos pote (Simple Mail Transfer Protocol, SMTP) je TCP/IP protokol koji se koristi za slanje i primanje email-a. Obino se koristi sa dva druga protokola POP3 ili IMAP koji omoguavaju da korisnik snima poruke na server mailbox i downloaduje ih periodino sa servera. Drugim reima, korisnik obino koristi program koji koristi SMTP za slanje email-a i POP3 za primanje email-a. SMTP prenosi e-mail poruke izmeu servera i od klijenata ka serverima. Pomoni programi i servisi TCP/IP protokola Sistem imena domena (Domain Name System, DNS) skup protokola i servisa TCP/IP mree koji korisnicima mree omoguavaju da matine raunare lociraju preko njihovih hijerarhijskih, razumljivih imena i da na taj nain izbegnu pamenje komplikovanih IP adresa. Kada koristite Web pretraiva, Telnet aplikaciju, FTP ili drugi slini pomoni program na Internetu, najverovatnije koristite i DNS server.

    Protokol za rutiranje informacija (Routing Information Protocol, RIP) omoguava ruterima da prihvataju informacije o drugim ruterima na mrei. Koristei RIP, ruter alje routing table (lista svih poznatih rutera) najbliem susedu svakih 30 sec. Susedni host zauzvrat prosleuje informaciju njegovom sledeem susedu i tako dalje sve dok svi hostovi unutar mree imaju uvid u ruting staze (to stanje je poznato kao network convergence)

    Jednostavni protokol za upravljanje mreama (Simple Network Management Protocol, SNMP) omoguava upravljanje vorovima mree, tj. serverima, radnim stanicama, ruterima, mrenim mostovima i habovima, sa jednog centralnog matinog raunara. Koristi se i za konfigurisanje udaljenih ureaja, nadgledanje performansi mree, detekciju otkaza mree ili nedozvoljenih pristupa i ispitivanje zauzetosti mree. Interfejsi TCP/IP protokola TCP/IP obezbeuje dva interfejsa preko kojih mrene aplikacije mogu da koriste servise steka TCP/IP protokola:

    WinSock - je realizacija popularnih soketa programskih interfejsa aplikacije (API) napravljenih za

    Unix. Windows programska leita (engl. Windows Sockets) su API-ji programski interfejs za umreavanje, projektovane da olakaju komunikaciju izmeu razliitih TCP/IP aplikacija i stekova protokola. WinSock obezbeuje zajedniki interfejs za aplikacije i protokole koji postoje u vrhu TCP/IP referentnog modela. Svaka aplikacija ili program koji koristi WinSock API, moe da komunicira sa bilo kojim TCP/IP protokolom i obrnuto. NetBIOS standardni programski interfejs aplikacije (API) koji se koristi kao mehanizam komunikacije izmeu procesa u Windows okruenju. NetBIOS moe da obezbedi standardnu vezu sa protokolima koji podravaju NetBIOS servise imenovanja i slanja poruka, npr. TCP/IP i NetBEUI. 3. Transportni sloj Transportni sloj se slae sa transportnim slojem OSI modela i zaduen je za uspostavljanje i odravanje komunikacije od poetka do kraja izmeu dva matina raunara. Obezbeuje potvrdu prijema paketa, upravljanje tokom i sekvenciranje paketa. Takoe, ponavlja prenos paketa u sluaju pojave greke u prenosu. Sloj transporta moe da koristi TCP ili UDP (engl. User Datagram Protocol) u zavisnosti od zahteva prenosa. (UDP kada nije potrebna garancija o izvrenoj isporuci). UDP User Datagram Protocol. Obezbeuje komunikaciju i ne garantuje da e paketi biti ispurueni. Pouzdana isporuka je odgovornost aplikacije. UDP takoe ne deli poruku u pakete (datagrame) i ne sastavlja ih na drugom kraju, naroito ne obezbeuje reanje pristiglih paketa u odgovarajui redosled. Aplikacije koriste UDP za bru komunikaciju. SNMP koristi UDP za slanje i primanje poruka na mrei. TCP Transmssion Control Protocol. Dok IP vodi rauna o isporuci podataka, TCP vodi rauna da poruku podeli na pakete, poalje ih IP sloju i s obzirom da paketi pristiu sa razliitih mrenih putanja, ponovo ih sloi u red i poalje viem sloju kao jedan fajl. Obezbeuje pouzdanu konekciju za aplikacije koje obino prenose vee iznose podataka ili kada se zahteva potvrda prijema podataka. Transmission Control Protocol (TCP) User Datagram Protocol (UDP) Koraci TCP protokola Da bi uspostavio pouzdanu konekciju, TCP koristi ono to se naziva trostruko rukovanje koje prolazi kroz sledee korake:

    Izdavalac zahteva alje serveru paket u kome navodi broj porta (referencira lokaciju aplikacije) koji namerava da koristi i svoj poetni broj sekvence (engl. Initial Sequence Number, ISN); Server potvruje prijem tako to alje svoj ISN koji je za 1 vei od vrednosti ISN-a izdavaoca zahteva; Izdavalac zahteva potvruje prijem porukom koja sadri ISN servera plus 1. Sadraj datagrama

    2. Internet sloj Internet sloj se slae sa slojem mree OSI modela i koristi vie protokola za odreivanje putanje paketa i njihovu isporuku. Kada TCP napravi datagram (podeljeni paketi) on ga predaje Internet sloju iji je zadatak da "progura" sve te datagrame do odredita, ukljuujui i reemitovanje datagrama koliko god je puta to potrebno i za koje god datagrame je to potrebno, koristei pri tome optimalni ili jedini mogui put.

    U Internet sloju je implementirano pet protokola od kojih IP protokol ne ostvaruje posebnu konekciju izmeu raunara koji alje i raunara koji prima, odnosno alje pakete, ne oekujui da prijemni raunar potvrdi prijem.

    IP je zaduen za sastavljanje i rastavljanje paketa, isto kao to se zahteva i od sloja veze i fizikog sloja OSI modela. Protokoli Inetrnet sloja U Internet sloju je implementirano pet protokola: Internet protokol (Internet Protocol, IP) adresira i rutira pakete izmeu hostova i mree. (Host oznaava bilo koji kompjuter koji ima potpun pristup drugim kompjuterima na Internetu. Host ima specifian broj koji zajedno sa brojem mree formira jedinstvenu IP adresu. Ukoliko koristite Point-topoint protokol da bi pristupili provajderu, tada imate jedinstvenu IP adresu za vreme trajanja bilo koje veze koju napravite do Interneta, a va raunar je host za taj period. U ovom kontekstu host je vor na mrei). Protokol za razreavanje adresa (Address Resolution Protocol, ARP) sadri hardverske adrese matinih raunara koji su locirani na istoj fizikoj mrei. (Da bi se povezale IP i Ethernet adresa mora postojati neka tabela njihove meusobne zavisnosti i o ovom mehanizmu se brine programski modul ARP cache). Inverzni protokol prepoznavanja adresa (Reverse Address Resolution Protocol, RARP) obezbeuje prepoznavanje adresa na prijemnom matinom raunaru (Microsoft nije implementirao RARP protokol, ali se moe nai na sistemima drugih proizvoaa). Internet protokol za kontrolu poruka (Internet Control Message Protocol, ICMP) alje IP protokolu poruke i izvetava ga o postojanju greke kod isporuke paketa. Protokol lanstva u Internet grupi (Internet Group Management, IGMP) obavetava rutere o dostupnosti lanova IP multicast grupa. (Multicast je komunikacija izmeu jednog poiljaoca i vie primaoca na mrei. Multicast IP Routing protokol se koristi da distribuira podatke na vie prijemnika. Koristei multicast, izvorni raunar moe da poalje samo jednu kopiju podataka na jednu multicast adresu, koja se zatim distribuira na itavu grupu prijemnika. Multicast grupa identifikuje skup primaoca koji su zainteresovani za odreene podatke. Podaci poslati na te IP adrese se forwarduju na sve lanove multicast grupe. Ruteri izmeu izvora i prijemnika dupliciraju paket podataka i prosleuju vie kopija gde god se nalazi staza prijemnika. Izvorni host alje podatke na multicast grupu tako to podeava destinaciju IP adrese datagrama na multicast grupnu adresu.)

    Internet Protocol (IP) Internet Control Message Protocol (ICMP) Internet Group Management Protocol (IGMP) Address Resolution Protocol (ARP) Polja IP datagrama U zaglavlje paketa, koji se prosleuje iz sloja mrenog interfejsa (nagore), dodaju se polja IP datagrama i to: Izvorina IP adresa identifikuje poiljaoca datagrama na osnovu IP adrese. Odredina IP adresa identifikuje odredite datagrama na osnovu IP adrese (adrese ine brojevi koji predstavljaju identifikaciju raunara i njih odreuje, dodeljuje i administrira poseban servis Interneta koji se zove NIC (Network Information Center). Protokol informie IP protokol odredinog matinog raunara da li paket da prosledi nagore ka protokolu TCP ili ka UDP. Kontrolni zbir jednostavno matematiko izraunavanje koje se koristi za proveru ispravnosti pristiglog paketa (reemituje se ceo datagram).

    Vreme trajanja (TTL- time to live) oznaava koliko sekundi datagram sme da provede u prenosu, pre nego to se ukloni. Time se spreava beskonano kruenje paketa u mrei. Protokol za razreenje adrese ARP (engl. Address Resolution Protocol) odreuje hardversku adresu koja odgovara IP adresi, pre nego to se IP paket prosledi drugom matinom raunaru. 1. Sloj mrenog interfejsa ili sloj veze Sloj mrenog interfejsa se slae sa slojem veze i fizikim slojem OSI modela i komunicira direktno sa mreom. Ovaj sloj specifira zahteve za slanje i primanje paketa. Sloj je odgovoran za smetanje podataka na fiziku mreu i primanje podataka sa fizike mree. Obezbeuje interfejs izmeu arhitekture mree (npr. Ethernet) i Internet sloja. Svaka lokalna mrea i tipovi povezivanja preko telefonske mree, kao to su Ethernet, Token Ring, interfejs optiki distribuiranih podataka (Fiber Distributed Data Interface, FDDI) i ARCnet, postavljaju svoje zahteve za kablove, signalizaciju i kodovanje podataka. Sloj mrenog interfejsa je odgovoran za slanje i prijem okvira. Okviri su paketi informacija koji se kao celina prenose mreom. Sloj mrenog interfejsa postavlja i skida okvire sa mree.

    Realizacija fizikog nivoa pristupa IP prosleuje svoje datagrame Ethernet mrenom adapteru koji obezbeuje taj najnii fiziki nivo pristupa mrei. Svaki Ethernet adapter ima svoj jedinstveni interni broj dugaak 48 bitova. On se pie kao 6 uzastopnih heksadecimalnih brojeva sa znakom minus "-" izmeu njih. Na primer: 07-05-AB-5C-F3.

    Ethernet formira svoj datagram koji e u vidu elektrinih impulsa biti emitovan kroz kabl. Zaglavlje Ethernet datagrama se sastoji od: Ethernet adrese primaoca; Ethernet adrese poiljaoca; koda tipa paketa; kontrolne sume.

    Tok podataka Prenos podataka preko rutera Kratak pregled funkcija TCP/IP slojeva Veba Poreati slojeve TCP/IP protokola prema odgovarajuem redosledu i navesti neke njegove servise. Veba Koji slojevi OSI modela odgovaraju slojevima TCP/IP protokola? Dodatak: Nadgledanje komunikacije na mrei TCP/IP implementacija ukljuuje osnovni mreni ureaj nazvan Ping.

    Ping se koristi za testiranje da li mreni hardver i protokoli funkcioniu korektno.

    Kada se koristi Ping generie se saobraaj na mrei, dok Network Monitor analiziraju taj saobraaj. Ping se pokree tako to se koristi sintaksa ping i ime raunara ili IP adresa ciljnog raunara: Klijent raunar pokree ping naredbu specificirajui server kao ciljni raunar. Ping generie seriju poruka eho zahteva (Echo Request) koristei ICMP i prenosi poruke eho zahteva do servera. Server alje poruke eho odgovora do klijent raunara. Kada raunar primi poruke eho zahteva on daje izlazne podatke koje ukljuuju IP adresu ciljnog raunara, broj bitova podataka ukljuenih sa svakim zahtevom i vrednost Time to Live (TTL) polja u IP zaglavlju. Odgovor od ciljnog raunara oznaava da njegov mreni hardver i protokoli funkcioniu korektno.

    ta je Network Monitor? Network Monitor je ureaj koji je ukljuen u Windows Server 2003 u Windows 2000 Server proizovde i u Microsoft Systems Mangement Server (SMS). Network Monitor se koristi za: Lociranje problema kod konekcije klijent-server. Identifikuje raunare koji prave disproporcionalni broj servisnih zahteva. Prikuplja pakete direktno sa mree. Identifikuje neautorizovane korisnike na mrei... Network Monitor (Slika): Prikuplja uzorke saobraaja na mrei Koristi filtere da selektuje odreene pakete Dekodira pakete u jezik individualnih protokola Prikuplja statistiku mree

    You might also like