You are on page 1of 5

Isidora Sekuli

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Isidora Sekuli

roena: preminula:

16. februar 1877. Moorin (Austro-Ugarska) 5. april 1958. Beograd (Srbija)

Isidora Sekuli (Moorin, 16. februar 1877 Beograd, 5. april 1958) je bila srpska knjievnica i akademik SANU.

Sadraj

[sakrij]

1 ivot 2 Stvaralatvo 3 Rekla je 4 Dela 5 Vidi jo 6 Spoljanje veze

ivot
Roena je 16. februara 1877. godine podno Titelskog brega, u bakom selu Moorinu kod ablja. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. kolovala se u Novom Sadu (Via devojaka kola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpeti (Pedagogijum). Radila kao nastavnica u Panevu, apcu i Beogradu.

Stvaralatvo
Do kraja, i bez ostatka, posveena lepoti smislene rei, knjievnica Isidora Sekuli je za ivota stekla uvaenje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac vie jezika, i poznavalac vie kultura i podruja umetnikog izraavanja, Isidora Sekuli je kao pisac, prevodilac i tuma knjievnih dela ponirala u samu sutinu srpskog narodnog govora i njegovog umetnikog izraza, smatrajui govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog lana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog lana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva ena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu.Duboko promiljen i umetniki istanan njen knjievni, prevodilaki i kritiki izraz je praznik nae pisane rei.

Isidora Sekuli na bilbordu kod otvorenog trnog centra, Novi Beograd juli 2010

Rekla je
Ta larma to je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide neto o meni napisano, prigue. Ali eto ta su uradili. Zvali su me na neko vee o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kau: ima 80 godina, skoro e umreti, daj da napiemo neto i da je ostavimo. To strano vrea. Volim tiinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako neto vredim, neka kau posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne elim da me hvale. Nisam bila srena. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska srea koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ete vi nastojati da vas vole.

Dela
Spomenik Isidori Sekuli ispred Pedagokog fakulteta u Somboru U pola veka knjievnog rada u vie oblika umetnikog iskazivanja i rasuivanja objavila je mnotvo knjiga narativne proze, kritikih knjiga i lanaka. Navodimo samo neka od vanijih dela:

Saputnici (1913) pripovedna vrsta intimnog dnevnika Pisma iz Norveke (1914) putopis Iz prolosti (1919) akon Bogorodiine crkve (1919) roman Kronika palanakog groblja (1940) pripovetke Zapisi (1941) Analitiki trenuci i teme, knj. 1-3 (1941) eseji Zapisi o mome narodu (1948) Njegou knjiga duboke odanosti (1951) Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).

ISIDORA SEKULI (18771958) Isidora Sekuli spada u red najistaknutijih pisaca srpske knjievnosti. Ona je to po vremenu koje je obeleila svojim stvaralatvom (od 1913. godine kada je objavila prvu knjigu Saputnici, do 1957. godine, kada je objavila knjigu "oglednih radova" Mir i nemir); po raznovrsnosti stvaralakih interesovanja; po osobenom proznom stilu; po izvrsnim, nadahnutim i stilski savrenim esejima; po obrazovanju i erudiciji. Po obrazovanju je doktor filozofskih nauka, po profesiji nastavnik, po roenju pripoveda i esejista, po zasluzi akademik. Rodila se u Banatu, Vojvodina je njen zaviaj, Zemun grad odrastanja, Beograd grad stvaralake afirmacije. Ona je izvan svih knjievnih pokreta ali je njen stvaralaki duh bio tako otvoren i radoznao da se nije dao ograniiti bilo stvaralakim tokom, bilo idejnim opredeljenjem, bilo poetikim naelima. Dubinom svoga intelekta zala je u sve sfere ljudskog stvaranja i sigurno sudila o stvaraocima i delima. Isidora Sekuli je pripoveda (Saputnici, 1913; Iz prolosti, 1919; Kronika palanakog groblja I - II, 1940, 1958; Zapisi o mome narodu, 1948), romansijer (akon Bogorodiine crkve, 1920), putopisac (Pisma iz Norveke, 1914), esejista (Analitiki trenuci i teme I - III, 1940; Govor i jezik - kulturna smotra naroda, 1956; Njegou knjiga duboke odanosti, 1951; Mir i nemir, 1957), prevodilac. Kronika palanakog Groblja, objavljena 1940. godine, dopisana 1958. godine, osobena je knjiga proze o sveoptoj prolaznosti, knjiga koja ide obrnutim redom u opisivanju ivota svojih junaka: palanako groblje je kronika palanke i palanana pa se od njega i polazi u pokretanju prie o izumrlim palananima i palanakim porodicima. Sve te prie u osnovi svojoj imaju romaneskni potencijal: Kosta Zemljotres, Gospa Nola, Ljmbicije, dim, Vlaovii, Deca, Ljudi s Kaikare, Palanka i njeni poslednji Grci. Ova knjiga proze,

posebno pripovetka Gospa Nola, obezbedila je Isidori Sekuli istaknuto mesto meu srpskim pripovedaima. Dr Stania Velikovi Interpretacije iz knjievnosti