Ekart Tol

MOĆ SADAŠNJEG TRENUTKA
Echart Tolle : The Power of Now Copyright © 1999 by Echart Tolle

EQ

Vi ste ovde da božanskom smislu univerzuma omogućite da se prikaže. Eto koliki je vaš značaj! - Ekart Tol

SADRŽAJ Predgovor američkog izdavača Uvodna reč Zahvalnice Uvod Istina koja je u vama l.Vi niste vaš um 2.Svest: put ka izlasku iz bola 3.Duboko poniranje u sadašnji trenutak . . . 4.Strategije uma za izbegavanje sadašnjeg trenutka 5.Stanje prisustva 6.Unutrašnje telo 7.Kapije u duhovni svet 8.Prosvetljeni odnosi 9.Iznad sreće i nesreće počiva spokojstvo l0.Značenje predaje
3 6 11 12 15 19 38 51 72 92 104 123 136
163 187

PREDGOVOR AMERIČKOG IZDAVAČA

Autor knjiga "Vizionarski posao" i "Vizionarski život" Možda jednom u deset godina ili čak samo jednom u gene­ raciji, pojavi se knjiga poput Moći sadašnjeg trenutka. Ona predstavlja više od knjige; u njoj obitava životna energija, ona koju verovatno možete da osetite držeći knjigu u rukama. Ona poseduje moć da u čitaocima stvara iskustvo i njihove živote menja nabolje. Moć sadašnjeg trenutka je prvobitno objavljena u Kanadi, i kanadski izdavač Koni Kelou mi je rekla kako je neprekidno slušala priče o pozitivnim promenama, pa čak i čudima, koja su se događala onog trenutka kada su se ljudi prihvatili knjige. „Čitaoci se javljaju", rekla je. ,,I toliki broj njih mi govori o čudesnim isceljenjima, transformacijama i većoj radosti koju doživljavaju zato što su prigrlili ovu knjigu." Zahvaljujući ovoj knjizi ja postajem svestan toga da svaki trenutak našeg života predstavlja jedno čudo. To je savršeno tačno, bez obzira na to da li ja to uviđam ili ne. I Moć sadašnjeg trenutka mi iznova i iznova pokazuje na koji način to da uvidim. Od prve stranice koju je napisao postaje jasno da Ekart Tol predstavlja savremenog učitelja. On nije priklonjen nijednoj posebnoj religiji ni doktrini, a nije ni guru; njegovo učenje obuh­ vata suštinu, osnovu svih ostalih tradicija i ne protivreči nijednoj

MARK ALEN

od njih - ni hrišćanskoj, ni hinduističkoj, ni budističkoj, ni musli­ manskoj, ni urođeničkoj, niti bilo kojoj drugoj. On je u stanju da učini ono što su svi veliki učitelji činili: da nam pokaže, jednos­ tavnim i jasnim jezikom, kako se put, istina i svetlost nalaze pred nama. Ekart Tol započinje ukratko nas upoznajući sa sopstvenom pričom - pričom o ranoj depresiji i očaju koji su kulminirali neverovatnim iskustvom buđenja jedne noći, nedugo nakon nje­ govog dvadeset i devetog rođendana. Tokom poslednjih dvade­ set godina on se osvrtao na to iskustvo, meditirao i produbljivao svoje shvatanje. U proteklih deset godina postao je i učitelj svetskog ranga, široka duša sa velikom porukom, onom koju je prenosio Hrist, onom koju je prenosio Buda: stanje prosvetljenja se može postići, sada i ovde. Moguće je živeti bez patnje, bez strepnje i neuroza. Da bi se to postiglo, moramo shvatiti našu ulogu kao kreatora sopstvenog bola; naš um stvara probleme, a ne drugi ljudi, ne 'spoljašnji svet'. Krivac je naš sopstveni um, sa svojim skoro neprestanim tokom misli dok razmišlja o prošlosti, brine se o budućnosti. Mi činimo veliku grešku poistovećujući se sa svo­ jim umom, misleći da smo to mi - dok, u stvari, predstavljamo daleko uzvišenija bića. Iznova i iznova, Ekart Tol nam pokazuje na koji način da se povežemo sa onim što on naziva Biće: „Biće je večni, uvek-prisutni Jedini život iznad brojnih obli­ ka života koji podležu rođenju i smrti. Međutim, Biće se ne nalazi samo iznad već i duboko unutar svakog oblika kao njegova naj­ dublja nevidljiva i neuništiva suština. To znači da vam je ono dos­ tupno ovog trenutka kao vaše najdublje ja, vaša istinska priroda. Ali nemojte pokušavati da ga dosegnete svojim umom. Ne pokušavajte da ga shvatite. Možete ga spoznati samo onda kada je um miran, kada ste intenzivno i u potpunosti u sadašnjem trenutku... Prosvetljenje znači ponovo postati svestan Bića i osta­ ti u tom stanju 'osećanja razumevanja'."

Knjigu Moć sadašnjeg trenutka gotovo da je nemoguće pročitati u jednom dahu - ona od vas traži da je povremeno odložite i osvrnete se na pročitano kako biste to primenili u ličnom životnom iskustvu. Ona predstavlja kompletan vodič, pot­ puni kurs iz meditacije i spoznaje. To je knjiga kojoj se treba stal­ no vraćati - i svaki put kada joj se opet posvetite, bićete nagrađeni novom mudrošću i značenjem. To je knjiga koju će mnogi ljudi, uključujući tu i mene, želeti da proučavaju do kraja života. Moć sadašnjeg trenutka ima predane čitaoce čiji broj je u porastu. Već je proglašena za remek-delo, a kako god da je ljudi nazivaju, kako god da je opisuju, u pitanju je knjiga koja ima snagu da menja živote, snagu da nas u potpunosti dovede do spoznaje toga ko smo zaista. Mark Alen Novato, Kalifomija SAD Avgust, 1999.

UVODNA REČ

Autor knjige ,,U susret Novom pogledu na svet" Prekriveni azurnim nebom, narandžastožuti sunčevi zraci na zalasku mogu nas u posebnim prilikama počastiti trenutkom tako velike lepote da se u momentu nalazimo zatečeni, ukočenog pogleda. Raskoš takvog trenutka nas potpuno zbunju­ je, naši prisilno brbljivi umovi prave pauzu kako nas ne bi men­ talno prebacili na neko mesto koje nije ovde-i-sada. Okupana svetlošću, vrata ka drugačijoj stvarnosti kao da se otvaraju, uvek prisutna, a ipak retko kad viđena. Abraham Maslou je ovo nazvao 'vrhunskim iskustvima', pošto ona predstavljaju istaknute trenutke u životu kada se zateknemo odaslatim izvan granica zemaljskog i običnog. 1 Mogao ih je isto tako nazvati i 'iskustvima provirivanja'. Tokom ovih proširenih trenutaka mi krišom zavirujemo u večno carstvo samog Bića. Makar to bilo i samo na kratko, mi se vraćamo svom Istinskom ja. „Ali", mogli biste uzdahnuti, „to je tako divno... Kada bi se samo moglo tu i ostati. Ali kako da se tu stalno nastanim?"
Neprevodiva igra reči: 'peak experience' (vrhunsko iskustvo) i 'peek experi­ ence' (iskustvo provirivanja). Reči peak i peek se različito pišu a isto čitaju, mada imaju različito značenje. - Prim. prev.
1

RASEL E. DI KARLO

Tokom proteklih deset godina posvetio sam se pronalaženju tog odgovora. U toku pretrage bila mi je čast da učestvujem u razgovorima sa nekim od najodvažnijih, najinspirativnijih i najpronicljivijih 'pionira za primer' našeg vremena na polju medicine, prirodnih nauka, psihologije, poslovanja, religi­ je/duhovnosti i ljudskih potencijala. Ovu raznovrsnu grupu poje­ dinaca povezuje njihovo izraženo zajedničko mišljenje da čovečanstvo sada veoma značajno napreduje u svom evolutivnom razvoju. Tu promenu prati i drugačiji pogled na svet - na osnovu slike koju imamo o tome 'kako stvari stoje'. Pogled na svet želi da odgovori na fundamentalna pitanja: „Ko smo?" i „Kakva je priroda svemira u kom živimo?" Odgovori na ova pitanja diktiraju kvalitet i karakteristike naših ličnih veza sa porodicom, sa prijateljima i poslodavcima/radnicima. Kada ih posmatramo u širem okviru, oni određuju društva. Ne bi trebalo da nas iznenadi to što pogled na svet koji iskrsava dovodi u pitanje mnoge stvari za koje Zapadno društvo misli da su istinite: MIT 1. Čovečanstvo je doseglo vrhunac svog razvoja. Ko-osnivač „Esalena", Majkl Marfi, služeći se komparativn­ im studijama religija, medicinskih nauka, antropologije i sporta, došao je do provokativne teze da postoje još napredniji nivoi u razvoju čoveka. Kada se osoba približava ovim naprednijim nivoima, neobične sposobnosti počinju da cvetaju - sposobnost za ljubav, za vitalnost, čoveštvo, svest o telu, intuiciju, percepci­ ju, komunikaciju i volju. Prvi korak jeste prepoznati njihovo postojanje. Većina ljudi to ne čini. Nakon toga, metode se mogu primeniti svesnom namerom. MIT 2. Mi smo u potpunosti odvojeni jedni od drugih, od prirode i od Kosmosa. Ovaj mit o 'onom drugom' je odgovoran za ratove, silovanje planete i sve oblike i manifestacije ljudske nepravde. Na kraju

krajeva, ko bi čiste pameti povredio onog drugog da je tu osobu doživljavao kao deo sebe samog? Sten Grof u svom istraživanju neuobičajenih stanja svesti sumira stvari, govoreći da su „psiha i svest svakog od nas, u konačnoj analizi, u srazmeri sa 'svim onim što jeste' jer ne postoje apsolutne granice između tela/ega i sveukupnosti postojanja." „Era 3", tretman dr. Lerija Dosija, u kom misli, stavovi i isceliteljske namere jednog lica mogu uticati na fiziologiju dru­ gog lica (suprotno od „Era 2", opšteprihvaćenog um-telo tret­ mana), veoma je dobro potkrepljen naučnim studijama o isceliteljskoj moći molitve. E sad, sudeći po poznatim principima fizike, i po pogledu na svet koji gaji tradicionalna nauka, to je nemoguće. Ipak, nadmoćan broj dokaza pokazuje da je to zapra­ vo moguće. MIT 3. Fizički svet je sve što postoji. Okovana materijalizmom, tradicionalna nauka podrazumeva da ništa što se ne može izmeriti, testirati u laboratoriji ili iskušati sa pet čula ili putem njihovih tehnoloških produžetaka jednostavno ne postoji. To 'nije stvarno'. Posledica toga je da je sveukupna realnost svedena na fizičku stvarnost. Duhovne, ili ono što bih nazvao nefizičke dimenzije realnosti su proterane sa vidika. Ovo je u sukobu sa 'Večnom filozofijom', tim filozofskim konsenzusom koji se provlači kroz vekove, kroz religije, kroz tradicije i kultove, opisujući različite ali neprekidne dimenzije realnosti. One se protežu od onih najgušćih i najmanje svesnih koje bismo nazvali 'materijom' - pa do najređih i najviše svesnih, koje bismo nazvali duhovnim. Veoma je zanimljivo da su ovakav prošireni multidimenzionalni model realnosti predlagali kvantni teoretičari kao što je Džek Skarfeti, koji opisuje nadsvetlosno putovanje. Druge dimenzije se koriste da bi se objasnilo putovanje koje se odvija brže od svetlosti - tog konačnog ograničenja brzine; ili posma-

trajte rad legendarnog fizičara Dejvida Boma sa njegovim ekspli­ ciranim (fizičkim) i impliciranim (nefizičkim) multidimenzionalnim modelom realnosti. Ovo ne predstavlja puku teoriju - eksperiment 'Aspekt' iz 1982., izveden u Francuskoj, pokazao je da dve prethodno povezane kvantne čestice nakon što su razdvojene na veliku udaljenost na neki način i dalje ostaju povezane. Kada je jedna čestica bila promenjena i druga se menjala - istog trenutka. Naučnici ne znaju postupak na osnovu kojeg se ovo putovanje brže od svetlosti može odvijati mada neki teoretičari čak pred­ lažu objašnjenje da se ova povezanost odvija putem ulaza ka višim dimenzijama. Dakle, nasuprot onome što možda misle oni koji su posvećeni tradicionalnom shvatanju, uticajne odvažne osobe sa kojima sam razgovarao osećale su da još uvek nismo dosegli vrhunac u razvoju čovečanstva, da smo povezani sa svekolikim životom, a ne razdvojeni od njega i da potpuni spektar svesti obuhvata i fizičku i mnoštvo nefizičkih dimenzija realnosti. U suštini, ovaj novi pogled na svet uključuje vaš pogled na sebe same, na druge ljude i na ukupan život, ne kroz oči našeg malecnog, ovozemaljskog 'ja', koje živi u vremenu i rođeno je u vremenu, već radije kroz oči duše, našeg Bića, Istinskog 'ja'. Jedan za drugim, ljudi uskaču u ovu višu orbitu. Svojom knjigom Moć sadašnjeg trenutka Ekart Tol puno­ pravno zauzima svoje mesto u ovoj grupi učitelja svetskog ranga. Ekartova poruka glasi: problem čovečanstva leži duboko ukorenjen u samom umu ili, još bolje, u našem pogrešnom poistovećivanju sa umom. Naša neodlučna svest, naša težnja da krenemo linijom naj­ manjeg otpora time što nismo u potpunosti budni u sadašnjem trenutku, to stvara prazninu. I vremenom okovani um, koji je stvoren da bi bio koristan sluga, premošćuje tu prazninu, proglašavajući sebe za gospodara. Poput leptira koji leprša od cveta do cveta, um povezuje prošla iskustva ili, prikazujući sebi sopstveni film, predviđa ono što će doći. Retko kad ćemo zateći sebe kako se odmaramo u okeanskim dubinama sadašnjeg

trenutka, jer samo tu - u sadašnjem trenutku - mi pronalazimo naše Istinsko 'ja' koje leži ispod fizičkog tela, promenljivih emo­ cija i brbljivog uma. Okrunjena slava čovekovog razvoja ne leži u našoj sposobnosti da rasuđujemo i mislimo iako je to ono po čemu se razlikujemo od životinja. Intelekt, kao i instinkt, naprosto pred­ stavlja jednu od usputnih tačaka. Naša božanska sudbina jeste da se ponovo povežemo sa našim suštinskim Bićem i svoju neobičnu božansku stvarnost izrazimo u običnom fizičkom svetu, tren za trenom. Lako je to reći, a ipak, retki su oni koji su dospeli do krajnjih granica čovekovog razvoja. Na svu sreću, postoje vodiči i učitelji koji nam na tom putu pomažu. Ekartova impresivna snaga kao vodiča i učitelja ne leži u njegovoj usavršenoj sposobnosti da nas zadivi interesantnim pričama, da apstraktno učini konkretnim ili da obezbedi korisnu tehniku. Više od toga, njegova magija leži u iskustvu njega samog kao nekoga ko zna. Kao rezultat, iza njegovih reči nalazi se snaga koju su posedovali samo najslavniji duhovni učitelji. Živeći u dubinama ove Više stvarnosti, Ekart utire energetski put kome se i ostali mogu pridružiti. I šta ako ostali baš to i učine? Svet kakav poznajemo sig­ urno bi se promenio na bolje. Vrednosti bi se pretvorile u krho­ tine nestajućih strahova koji bi bili izbačeni kroz vir samog Bića. Nova civilizacija bi se rodila. „Gde se nalazi dokaz o ovoj Višoj stvarnosti?", pitate se vi. Ja vam nudim jedino analogiju: četa naučnika se može sastati i govoriti vam o naučnim dokazima za činjenicu da su banane gorke. Ali, sve što treba da uradite jeste da zagrizete jednu, samo jednom, kako biste uvideli da postoji sasvim druga strana banane. Naposletku, dokaz ne leži u intelektualnim argumenti­ ma, već u biću koje je na neki način dotaklo nešto sveto i spolja i iznutra. Ekart Tol nas vešto čini otvorenima za tu mogućnost. Rasel E. Di Karlo

ZAHVALNICE

Duboko sam zahvalan Koni Kelou na njenoj ljubavi, podršci i njenoj vitalnoj ulozi u transformisanju rukopisa u ovu knjigu i iznošenju iste na svetio dana. Uživanje je raditi sa njom. Proširujem svoju zahvalnost na Koreju Lender i one divne ljude koji su potpomogli ovu knjigu dajući mi prostor, taj najdragoceniji dar - prostor za pisanje i prostor za život. Hvala i Adrijani Bredli iz Vankuvera, Margaret Miler iz Londona i Endži Frančesko iz Glastonberija u Engleskoj, Ričardu iz Menlo Parka i Reni Framkin iz Sausalitoa, Kalifomija. Takođe sam zahvalan Širli Speksman i Hauardu Kelou na njihovoj reviziji rukopisa i korisnim informacijama, kao i onim pojedincima koji su bili toliko ljubazni da revidiraju rukopis u kasnijoj fazi i obezbede dodatne podatke. Hvala Rouz Dendevič za tekstualnu obradu rukopisa, za njen jedinstveni veseli profe­ sionalni stil. Konačno, želeo bih da izrazim svoju ljubav i zahvalnost majci i ocu, bez kojih ova knjiga ne bi nastala, mojim duhovnim učiteljima i najvećem guruu od svih: životu.

UVOD

POREKLO OVE KNJIGE
Ja imam malo koristi od prošlosti i retko kad mislim o njoj. Međutim, ukratko bih voleo da vam ispričam na koji način sam postao duhovni učitelj i kako je nastala ova knjiga. Sve do svoje tridesete godine živeo sam u stanju gotovo neprestane strepnje, prošarane periodima samoubilačke depre­ sije. Sada mi se čini kao da govorim o nekom prošlom životu ili životu nekog drugog. Jedne noći, ne dugo nakon mog dvadeset i devetog rođendana, probudio sam se u rane sate uz osećanje apsolutnog užasa. Sa takvim osećanjem sam se budio mnogo puta ranije, ali sada je to bilo intenzivnije nego ikad pre. Tišina noći, nejasni obrisi nameštaja u mračnoj sobi, udaljeni zvuk voza koji promiče - sve se činilo tako stranim, tako neprijateljskim i tako u pot­ punosti besmislenim da je u meni stvorilo dubok prezir prema svetu. Najprezrenija stvar od svih, međutim, bilo je moje lično postojanje. U čemu je ležao smisao daljeg življenja sa ovakvim teretom nesreće? Zašto nastaviti sa ovom neprekidnom borbom? Mogao sam da osetim kako je duboka težnja za uništenjem, za nepostojanjem, sada postajala daleko snažnija od instinktivne želje za nastavkom života. „Ne mogu više da živim sa samim sobom." To je bila misao koja se ponavljala u mom umu. A onda sam iznenada postao svestan koliko je neobična bila ta misao. „Jesam li ja jedan ili dvoje? Ako ne mogu da živim sa samim sobom, onda mora da

postoje dvojica mene: 'ja' i 'onaj' sa kojim 'ja' ne može da živi." „Možda je", pomislio sam, „samo jedan od nas dvojice stvaran." Ovo čudno uviđanje me je toliko zapanjilo da se moj um zaustavio. Bio sam u potpunosti svestan, ali više nije bilo misli. Zatim sam se osetio uvučenim u nešto što je izgledalo kao vrtlog energije. U početku je to bilo sporo kretanje, ali vremenom se ubrzavalo. Obuzeo me je veliki strah i moje telo je počelo da se trese. Čuo sam reči: 'ne opiri se ničemu', kao da su izgovorene u mojim grudima. Mogao sam da osetim kako bivam uvučen u nekakvu prazninu. Činilo se kao da se ona nalazi većim delom u meni nego oko mene. Iznenada više nije bilo straha i dozvolio sam sebi da propadnem u tu prazninu. Ne sećam se šta je bilo nakon toga. Probudio me je cvrkut ptica sa spoljne strane prozora. Nikad pre nisam čuo takav zvuk. Moje oči su i dalje bile zatvorene, a ugledao sam sliku skupocenog dijamanta. Iako je, da je dijamant mogao da proizvede zvuk, bio bi baš ovakav. Otvorio sam oči. Prvo svetio zore se probijalo kroz zavese. Bez ijedne misli, osetio sam, znao sam, da u svetlosti ima beskrajno više od onoga što mi mislimo. Ta meka svetlucavost koja se pro­ bijala kroz zavese bila je ljubav kao takva. Suze su mi navrle na oči. Podigao sam se i prošetao po sobi. Prepoznao sam prostori­ ju ipak shvativši da je nikada pre nisam istinski video. Sve je bilo sveže i netaknuto kao da je upravo nastalo. Podizao sam pred­ mete, olovku, praznu flašu, diveći se lepoti i živosti svega toga. Toga dana sam koračao ulicama grada potpuno očaran čudesnim životom na zemlji kao da sam tek dospeo na ovaj svet. U toku sledećih pet meseci živeo sam u stanju nenarušenog mira i blaženstva. Nakon toga, intenzitet je donek­ le opao ili se možda samo činilo tako jer je to postalo moje prirodno stanje. I dalje sam mogao da funkcionišem u svetu iako sam shvatao da ništa što učinim neće nimalo doprineti onome što već imam. Znao sam, naravno, da mi se dogodilo nešto od velike važnosti, ali nisam uopšte mogao da to razumem. Tek posle nekoliko godina, nakon iščitavanja duhovnih tekstova i vremena

provedenog sa duhovnim učiteljima, uvideo sam da su svi tragali za onim što se meni već desilo. Shvatio sam da intenzivni pritisak patnje mora da je te noći naterao moju svest da odustane od poistovećivanja sa nesrećnim i duboko uplašenim 'ja' koje, na kraju krajeva, predstavlja izmišljotinu uma. To povlačenje izgle­ da da je bilo tako potpuno da je ovo lažno napaćeno 'ja' u trenutku kolabiralo kao da ste izvukli čep iz igračke na naduvavanje. Ono što je tada preostalo bila je moja prava priroda kao uvek prisutno Ja jesam: svest u svom čistom stanju koje prethodi poistovećivanju sa formom. Kasnije sam takođe naučio kako da ulazim u to unutrašnje carstvo u kom vreme i smrt ne postoje i koje sam isprva iskusio kao prazninu, ostajući pritom potpuno svestan. Boravio sam u stanjima tako neopisivog blaženstva i svetosti da je početno iskustvo koje sam upravo opisao bledo u poređenju sa njima. Došlo je vreme kada sam, nakratko, ostajao bez ičega na fizičkom polju. Nisam imao veze, posao, dom, društveno određen identitet. Skoro dve godine sam proveo na klupama po parku u stanju potpune radosti. Ali, čak i najlepša iskustva dođu i prođu. Možda je još bitnije od bilo kakvog iskustva osnovno osećanje mira koje me od tada više nije napuštalo. Ponekad je ono veoma snažno, skoro opipljivo, tako da ga i drugi mogu osetiti. A ponekad se nalazi negde u pozadini nalik udaljenoj melodiji. Kasnije bi mi ljudi povremeno prilazili i govorili mi: „Želim da imam to što ti imaš. Možeš li mi to dati ili mi pokazati kako da to dobijem?" A ja bih odgovarao: „Vi to već imate. Samo ne možete da osetite jer vaš um stvara preveliku buku." Takav odgovor je docnije prerastao u knjigu koju držite u rukama. I pre nego što sam to shvatio, ponovo sam zadobio spoljašnji identitet. Postao sam duhovni učitelj.

ISTINA KOJA JE U VAMA

Ova knjiga predstavlja srž mog rada u proteklih deset god­ ina, onoliko koliko on može biti pretočen u reči, u Evropi i Severnoj Americi, sa pojedincima i malim grupama onih koji tra­ gaju za duhom. Uz duboku ljubav i poštovanje želeo bih da se zahvalim tim izuzetnim ljudima na njihovoj hrabrosti, volji da pri­ hvate unutrašnju promenu na izazovnim pitanjima i spremnosti da saslušaju. Ova knjiga ne bi nastala da nije bilo njih. Oni pri­ padaju još uvek neznatnoj, ali, na svu sreću, rastućoj manjini duhovnih pionira: ljudi koji dostižu tačku na kojoj postaju sposobni da se probiju kroz nasleđene kolektivne obrasce uma koji su eonima držali ljude u okovima patnje. Verujem da će ova knjiga pronaći put do onih koji su spremni za toliko radikalnu unutrašnju promenu i da će tako delovati kao katalizator za nju. Takođe, nadam se da će ona dopreti do mnogih drugih koji će njen sadržaj smatrati vrednim poimanja iako možda neće biti spremni da u potpunosti žive po njemu i praktikuju ga. Moguće je da će se u nekom kasnijem trenutku seme posejano za vreme njenog čitanja spojiti sa semenom prosvetljenja koje svako ljud­ sko biće nosi u sebi i ono će iznenada proklijati i oživeti unutar njih. Ova knjiga je, u svom sadašnjem obliku, često spontano nastajala kao odgovor na pitanja koja su pojedinci postavljali na seminarima, na časovima meditacija i privatnim savetodavnim sastancima, tako da sam zadržao formu pitanja i odgovora.

Naučio sam i primio na tim časovima i sastancima isto koliko i oni koji su postavljali pitanja. Neke od pitanja i odgovora sam zapisivao skoro od reči do reči. Ostalo su generički oblici, što znači da sam određene tipove pitanja koja su mi često postavl­ jana kombinovao u jedno i izdvajao srž iz različitih odgovora kako bih stvorio generički odgovor. Ponekad bi se u procesu pisanja pojavio sasvim novi odgovor koji je dublji ili oštroumniji od bilo čega što sam ja ikada izgovorio. Neka dodatna pitanja postavio je urednik ne bi li obezbedio dodatno razjašnjenje određenih tačaka. Otkrićete da se od prve do poslednje stranice dijalozi bez prestanka smenjuju između dva različita nivoa. Na jednom nivou ja vašu pažnju usmeravam na ono što je lažno u vama. Govorim o prirodi čovekovog nesvesnog i disfunkcije, baš kao i o njihovim najčešćim manifestacijama u ponašanju, počev od konflikata u vezama do ratnih odnosa između plemena ili nacija. Takvo znanje je ključno jer ukoliko ne naučite kako da prepoznate lažno kao lažno - kao nešto što niste vi - ne može doći do trajnog preobražaja i uvek ćete na kraju biti ponovo uvučeni u iluziju i neki oblik bola. Na ovom nivou takođe vam pokazujem kako da to što je lažno u vama ne pretvorite u svoje 'ja' i u lični problem jer je to način na koji ta laž samu sebe dalje održava. Na drugom nivou ja govorim o dubokom preobražaju ljudske svesti - ne u smislu nekakve mogućnosti u dalekoj budućnosti, već o nečemu što je dostupno sada - bez obzira na to ko ste i gde se nalazite. Biće vam pokazano kako da se oslo­ bodite iz ropstva uma, kako da stupite u ovo prosvetljeno stanje svesti i održite ga u svakodnevnom životu. Na ovom nivou knjige reči se ne bave uvek informacijama, već su često skrojene kako bi vas uvukle u ovu novu svest dok čitate. Iznova i iznova ja nastojim da vas povedem sa sobom u to večito stanje intenzivne svesne prisutnosti u Sadašnjem trenutku kako bih vam ponudio osećaj prosvetljenja. Dok ne budete u stanju da iskusite ono o čemu govorim, možda će vam se činiti da se ovi delovi donekle ponavljaju. Međutim, čim to iskusite,

verujem da ćete uvideti kako oni sadrže ogromnu količinu duhovne snage i oni za vas mogu postati najvredniji delovi knjige. Štaviše, pošto svaka osoba u sebi nosi seme prosvetljenja, ja se često obraćam znalcu u vama koji boravi iza mislioca, onom stvarnijem 'ja' koje odmah prepoznaje duhovnu istinu, usklađuje se sa njom i od nje prima snagu. Simbol za pauzu § nakon određenih pasusa vam sugeriše da bi možda valjalo da prestanete sa čitanjem na trenutak, umirite se i osetite i iskusite istinitost onoga što je upravo rečeno. Možda će postojati i druga mesta u tekstu na kojima ćete to učiniti prirodno i spontano. Dok počinjete da čitate ovu knjigu značenje određenih reči, kao što su 'Biće' ili 'prisustvo', možda vam u početku neće biti najjasnije. Samo nastavite sa čitanjem. Dok budete čitali, možda će vam padati na um pitanja ili primedbe. Verovatno ćete dobiti odgovor na njih kasnije u knjizi ili će se ispostaviti da su nevažni kako budete sve dublje zalazili u učenje - i u sebe. Nemojte čitati samo umom. Obratite pažnju na bilo kakav 'emocionalni odgovor' tokom čitanja i na osećanje prepoznavan­ ja duboko iznutra. Ja vam ne mogu saopštiti nikakvu duhovnu istinu koju vi duboko u sebi već ne poznajete. Sve što mogu da učinim jeste da vas podsetim na ono što ste zaboravili. Životno znanje, drevno a ipak uvek novo, tada se aktivira i oslobađa iz svake ćelije vašeg tela. Um želi da kategorizuje i upoređuje, ali ova knjiga će bolje delovati na vas ako ne pokušate da upoređujete njenu ter­ minologiju sa onom drugih učitelja jer ćete u protivnom biti zbun­ jeni. Ja koristim reči kao što su 'um', 'sreća' i 'svest' na način koji se ne slaže nužno sa drugim učenjima. Nemojte se vezivati ni za kakve reči. One samo predstavljaju sredstva za postizanje cilja i treba ih što pre ostaviti iza sebe. Kada povremeno citiram reči Isusa ili Bude iz Puta čuda ili drugih učenja, to ne činim kako bih upoređivao, već da bih vašu pažnju usmerio na činjenicu da u suštini postoji, i oduvek je pos­ tojalo, samo jedno duhovno učenje mada se pojavljivalo u

mnogim oblicima. Neki od ovih oblika, kao što su drevne religi­ je, postali su toliko opterećeni nevažnim stvarima da je kod njih gotovo sasvim zaklonjena duhovna suština. Stoga se njihovo dublje značenje dobrim delom više ne prepoznaje, a njihova moć da izazovu promenu je izgubljena. Kada uzimam citate iz drevnih religija i drugih učenja, to je da bih otkrio njihovo dublje značenje i time ponovo osposobio njihovu moć da izazovu promenu - posebno za one čitaoce koji su sledbenici ovih religi­ ja ili učenja. Njima poručujem: nema potrebe da na drugom mestu tragate za istinom. Dozvolite da vam pokažem kako da zađete dublje u ono što već posedujete. Ipak, uglavnom sam pokušao da koristim što neutralniju terminologiju kako bih se obratio širokoj masi ljudi. Ova knjiga se može posmatrati i kao novo formulisanje tog večnog duhovnog učenja, suštine svih religija, u našem vremenu. Ona nije izvede­ na na osnovu spoljnih izvora, već jednog istinskog unutrašnjeg Izvora, tako da ne sadrži ni teoriju ni spekulacije. Ja govorim iz unutrašnjeg iskustva, i ako u nekim trenucima govorim prodorno, to je stoga da bih probio čvrste naslage mentalnog otpora i domogao se mesta u vama na kom vi već znate, baš kao što i ja znam, i na kom istinu prepoznajete onog trenutka kada je čujete. U tom trenutku postoji izvesno osećanje zanosa i povećane živosti dok nešto unutar vas izgovara: „Da. Znam da je to istina."

VI NISTE VAŠ UM

Najveća prepreka prosvetljenju Prosvetljenje - šta je to? Prosjak sedi pokraj puta već više od trideset godina. Jednog dana prođe pored njega neki stranac. „Imate li šta sitno?", promrmlja prosjak, mehanički držeći isturenu svoju staru bejzbol kapu. „Nemam ništa da ti dam", reče stranac. A onda upita: „Šta je to na čemu sediš?" „Ništa", odgovori prosjak. „Samo neki stari sanduk. Sedim na njemu otkako me pamćenje služi." „Da li si ikada pogledao unutra?", upita stranac. Prosjak uspe malko da otvori poklopac. Zapanjen, u neverici i oduševl­ jenju, video je da je sanduk bio prepun zlata. Ja sam taj stranac koji nema ništa da vam da i koji vam govori da pogledate unutra. Ne u neki tamo sanduk, kao u ovoj paraboli2, već u nešto mnogo bliže: u sebe. „Ali, ja nisam prosjak", mogu da vas čujem kako govorite. Oni koji nisu pronašli svoje istinsko bogatstvo, a to je blis­ tava radost Bića i duboki mir koji ide sa njom, a koji je nemoguće uzdrmati, prosjaci su, čak i ako poseduju veliko materijalno bogatstvo. Oni tragaju u spoljašnjosti za tračkom zadovoljstva ili
2

Priča u kojoj se poređenjem kazuje neka moralna ideja.- Prim. prev.

ispunjenja, tragaju za priznanjem, sigurnošću ili ljubavlju iako poseduju blago u sebi koje ne samo da uključuje sve te stvari već je i beskrajno veće od bilo čega što vam svet može ponuditi. Reč prosvetljenje stvara sliku o nekakvom nadljudskom dostignuću, i ego želi da to tako i ostane, ali to je jednostavno vaše prirodno stanje osećaja jedinstva sa Bićem. To je stanje povezanosti sa nečim nemerljivim i neuništivim, nečim što, goto­ vo paradoksalno, predstavlja vas, a u isto vreme je i veće od vas. To je pronalaženje vaše istinske prirode koja prevazilazi naziv i oblik. Nemogućnost da sada osetite ovu povezanost daje vam povoda za iluziju o razdvojenosti od sebe i od sveta koji vas okružuje. Zato sebe shvatate, svesno ili nesvesno, kao izolovani deo. Javlja se strah i sukob unutar vas i izvan vas postaje pravilo. Dopada mi se Budina jednostavna definicija prosvetljenja kao 'kraja patnje'. U tome nema ničega nadljudskog, zar ne? Naravno, kao definicija ona je nepotpuna. Ona vam samo govori šta prosvetljenje nije: nije patnja. Ali šta preostaje kada više nema patnje? Buda ne govori o tome i njegovo ćutanje vam kazu­ je da ćete to morati sami da otkrijete. On koristi negativnu defini­ ciju kako um ne bi mogao da je pretvori u nešto u šta se može verovati, ili u nadljudsko dostignuće, cilj koji ne možete da postignete. Uprkos ovoj predostrožnosti većina budista i dalje veruje da je prosvetljenje namenjeno Budi, a ne njima, barem ne u ovom životu. Upotrebili ste reč Biće. Možete li da objasnite šta ste pod time mis­ lili? Biće je večni, uvek prisutni Jedini život iznad brojnih oblika života koji podležu rođenju i smrti. Međutim, Biće se ne nalazi samo iznad, već i duboko unutar svakog oblika kao njegova naj­ dublja, nevidljiva i neuništiva suština. To znači da vam je ono dostupno ovog trenutka kao vaše najdublje 'ja', vaša istinska priroda. Ali, nemojte pokušavati da ga dosegnete svojim umom. Ne pokušavajte da ga shvatite. Možete ga spoznati samo onda kada je um miran. Kada ste prisutni, kada se vaša pažnja u pot-

punosti i svom silinom nalazi u Sadašnjem trenutku, Biće je moguće osetiti, ali mentalno ne može biti shvaćeno. Prosvetljenje znači ponovo postati svestan Bića i ostati u tom stanju 'osećanja razumevanja'.

§
Kada kažete Biće, da li govorite o Bogu? Ako govorite, zašto onda ne kažete tako? Reč Bog izgubila je značenje tokom hiljada godina pogrešne upotrebe. Ja je ponekad koristim, ali to činim štedljivo. Kada kažem pogrešna upotreba, mislim na to da je ljudi koji nika­ da nisu čak ni zavirili u carstvo svetog beskrajnog prostranstva koje se nalazi iza te reči koriste vrlo ubeđeno kao da znaju o čemu govore. Ili joj se suprotstavljaju kao da znaju šta je to što poriču. Pogrešna upotreba omogućuje pojavu apsurdnih verovanja, predubeđenja i egoističkih zabluda, kao što je ona da je 'moj ili naš Bog jedini pravi Bog, a tvoj Bog je lažan' ili Ničeova poznata izjava: „Bog je mrtav." Reč 'Bog' je postala zatvoreni koncept. Onog trenutka kada je reč izgovorena, mentalna slika se stvara, možda ne više slika starca sa belom bradom, ali i dalje mentalna predstava o nekome ili nečemu izvan vas, i da, skoro neizbežno o nekome ili nečemu muškog pola. Ni Bog, ni Biće, ni bilo koja druga reč ne može da definiše niti da objasni neizrecivu stvarnost iza sebe, tako da jedino značajno pitanje glasi: da li je ta reč pomoć ili smetnja u omogućavanju vama da iskusite to na šta se ona odnosi. Da li se odnosi na transcendentalnu3 stvarnost iznad sebe, ili se spušta
3

Ovaj termin se ne koristi u smislu u kojem ga koristi Kant (u kantovskoj termi­ nologiji ovde bi trebalo da stoji transcedentno). - Prim. ur.

suviše lako na to da postane ništa više od ideje u vašoj glavi u koju verujete, u mentalnog idola? Reč Biće ne objašnjava ništa, ali to ne čini ni reč Bog. Biće, međutim, ima prednost u tome što predstavlja otvoren koncept. Ona ne svodi beskonačno nevidljivo na konačni entitet. Nemoguće je stvoriti mentalnu sliku o njoj. Niko ne može da tvrdi kako jedini polaže prava na nju. Ono je vaša sama suština i dos­ tupno vam je u ovom trenutku kao osećanje vašeg sopstvenog prisustva, kao shvatanje Ja jesam koje prehodi onom 'ja sam ovo' ili 'ja sam ono'. Stoga, mali je korak od reči Biće do iskustva Bića.

§
Šta predstavlja najveću prepreku doživljavanju te stvarnosti? Identifikacija sa vašim umom koja uzrokuje da mišljenje postane prisila. Ne biti u mogućnosti da prestanete sa razmišljanjem predstavlja jezivu zavisnost, ali mi to ne uviđamo jer gotovo svako boluje od nje, tako da se ta zavisnost smatra normalnom. Ova neprestana mentalna buka vas sprečava da pronađete to carstvo unutrašnje smirenosti koje je nerazdvojivo od Bića. Ona takođe stvara i lažno, umom stvoreno 'ja', koje baca senku straha i patnje. Svim tim stvarima ćemo se detaljnije poz­ abaviti kasnije. Filozof Dekart je verovao da je došao do najfundamentalnije istine kada je izrekao svoju poznatu tvrdnju: „Mislim, dakle postojim." U stvari, on je rečima uobličio najosnovniju grešku: izjednačio je mišljenje sa Bićem i identitet sa mišljenjem. Prisilni mislilac, što znači gotovo svako, živi u stanju prividne izolovanosti u suludo složenom svetu stalnih problema i sukoba, svetu koji odražava stalno rastuću rasparčanost uma. Prosvetljenje je

stanje celosti, stanje Bića 'u celini', a samim tim i stanje mira. To je stanje jedinstva sa životom u njegovom pojavnom aspektu, odnosno sa svetom, kao i sa svojim najdubljim 'ja' i duhovnim životom - stanje jedinstva sa Bićem. Prosvetljenje ne predstavlja samo završetak patnje i stalnih spoljašnjih i unutrašnjih sukoba, već takođe i kraj jezivog robovanja neprekidnom razmišljanju. Kakvo je to samo neverovatno oslobođenje! Identifikacija sa vašim umom stvara neprovidan paravan od pojmova, oznaka, predstava, reči, sudova i definicija koji blokira svaku istinsku vezu. On stoji između vas i vašeg 'ja', između vas i vašeg sadruga, između vas i prirode, između vas i Boga. Upravo ovaj paravan od misli stvara iluziju izdvojenosti, iluziju da postojite vi i potpuno različit 'neko drugi'. Tada zabo­ ravljate na ključnu činjenicu da ispod nivoa fizičkih pojava i zasebnih oblika vi činite celinu sa svim što postoji. Pod 'zaboravljanjem' podrazumevam to da više niste u stanju da osetite ovo jedinstvo kao očiglednu stvarnost. Vera može biti utešna. Međutim, samo putem ličnog iskustva ona postaje oslobađajuća. Razmišljanje je postalo bolest. Bolest nastaje onda kada stvari izlete iz ravnoteže. Na primer, ne postoji ništa loše u deobi i razmnožavanju ćelija u telu, ali kada se taj proces nastavi ne obraćajući pažnju na celokupni organizam, ćelije se množe i mi oboljevamo. Um je izvanredan instrument ako se koristi ispravno. Međutim, ako se koristi pogrešno, postaje veoma destruktivan. Da se izrazim preciznije, ne radi se toliko o tome da vi koristite svoj um pogešno - uglavnom ga ne koristite uopšte. On koristi vas. To predstavlja bolest. Vi verujete da ste isto što i vaš um. To je zabluda. Instrument je preuzeo kontrolu nad vama. Ne slažem se sasvim. Istina je da se dosta bavim besciljnim razmišljanjem, kao i većina ljudi, ali i dalje mogu da odaberem da iskoristim svoj um kako bi se neke stvari postigle, i ja to sve vreme činim.

To što ste u stanju da rešite ukrštene reči ili da napravite atomsku bombu, ne znači da koristite svoj um. Baš kao što psi vole da glođu kosti, tako um voli da zarije svoje zube u probleme. Zbog toga on rešava ukrštene reči i pravi atomske bombe. Vas ne interesuje ni jedno ni drugo. Dozvolite da vas ovo pitam: da li ste u stanju da se oslobodite svog uma kad god to poželite? Da li ste pronašli dugme za isključenje?
Mislite da u potpunosti prestanem da mislim? Ne, ne mogu, osim možda na trenutak ili dva.

Onda vas vaš um iskorišćava. Vi ste se nesvesno poistovetili sa njim, tako da čak i ne znate da ste njegov rob. Gotovo kao da ste nečije vlasništvo a da to znate, tako da mislite da je entitet koji vas okupira isto što i vi. Početak slobode predstavlja uviđanje da vi niste entitet koji okupira - mislilac. Svest o tome vam omogućuje da posmatrate taj entitet. Onog trenutka kada započnete da posmatrate mislioca, viši nivo svesti se aktivira. Tada počinjete da uviđate da postoji prostrano carstvo razuma iznad misli i da je misao samo jedan mali aspekt tog razuma. Uviđate, takođe, i da sve zaista važne stvari - lepota, ljubav, kreativnost, radost, unutrašnji mir - svoj koren imaju iznad uma. Vi počinjete da se budite.

§

Oslobađanje od sopstvenog uma
Šta tačno podrazumevate pod 'posmatranjem mislioca'? Kada neko ode kod lekara i kaže: „Čujem glas u svojoj glavi", najverovatnije će biti upućen psihijatru. Činjenica je da, na vrlo sličan način, praktično svako čuje glas ili nekoliko glaso­ va u svojoj glavi sve vreme: nevoljni misaoni proces za koji ne shvatate da ga je moguće zaustaviti. Neprekidni monolozi ili dijalozi. Verovatno ste naletali na 'ludake' na ulici koji bez prestanka pričaju ili mrmljaju nešto sa samim sobom. Pa, to se ne razlikuje mnogo od onog što vi kao i svi ostali 'normalni' ljudi radite, osim što to ne radite naglas. Glas daje komentare, spekuliše, sudi, upoređuje, žali se, voli, ne voli, itd. Glas nije neminovno bitan za situaciju u kojoj se u tom trenutku nalazite; moguće je da on oživljava skoriju ili dalju prošlost, ili uvežbava i zamišlja moguće buduće situacije. Pri tom, on često zamišlja kako se stvari odvijaju loše i sa negativnim ishodima. To se zove briga. Ponekad je ova zvučna podloga praćena i vizuelnim pred­ stavama ili 'mentalnim filmovima'. Čak i ako je glas bitan za trenutnu situaciju, on će je predstaviti kao prošlu. To je zato što glas pripada vašem uslovljenom umu koji je rezultat vaše celokupne prošlosti, kao i kolektivnog kulturnog načina razmišljanja koji ste nasledili. Tako da vi vidite i sudite o sadašnjosti kroz oči prošlosti i dobijate sasvim iskrivljen pogled na nju. Nije neobično ako taj glas postane najveći neprijatelj jedne osobe. Mnogi ljudi žive sa mučiteljem u svojoj glavi koji ih neprestano napada i kažnjava, isisavajući njihovu životnu energi­ ju. On je uzrok neverovatne bede i nezodovoljstva, kao i bolesti. Dobra vest jeste ta da se možete osloboditi svog uma. To predstavlja jedino pravo oslobođenje. Prvi korak možete preduzeti upravo sada. Počnite da osluškujete glas u svojoj glavi što je češće moguće. Posebno obratite pažnju na bilo kakve obrasce koji se ponavljaju, na onu stranu gramofonske ploče koja se, možda, već godinama okretala u vašoj glavi. To je ono što ja

podrazumevam pod 'posmatranjem mislioca', što drugim rečima znači: slušajte glas u svojoj glavi, budite tamo prisutni kao svedok. Dok slušate taj glas, činite to nepristrasno. Što znači, ne osuđujte. Nemojte osuđivati niti nipodaštavati ono što čujete jer to bi značilo da je isti taj glas ponovo kročio unutra na zadnja vrata. Ubrzo ćete uvideti: to Ja jesam shvatanje, to osećanje sopstvene prisutnosti, nije misao. Ono se uzdiže iznad uma.

§
Stoga, dok osluškujete misao, vi ste svesni ne samo te misli već i samih sebe kao svedoka te misli. Nova dimenzija svesti se pojavila. Dok slušate misao, vi zapravo osećate svesno prisustvo - vaše dublje 'ja' - iza ili ispod misli. Misao tada gubi svoju moć nad vama i brzo se povlači jer vi više ne osnažujete um poistovećujući se sa njim. To predstavlja početak kraja nevoljnog i prisilnog razmišljanja. Kada se misao povuče, vi doživljavate diskontinuitet u toku misli - prazninu 'ne-uma'. Isprva će ovaj praznina biti kratka, možda u trajanju od nekoliko sekundi, ali će postepeno postajati sve duža. Kada se pojavi, osetićete izvesnu smirenost i spokojstvo unutar sebe. To je početak vašeg prirodnog stanja opipljivog jedinstva sa Bićem, što je obično blokirano umom. Vežbanjem, osećaj smirenosti i spokojstva će se produbljivati. U stvari, toj dubini nema kraja. Takođe ćete osetiti i suptilno izlivanje radosti koja izvire iz te dubine: radost Bića. To stanje nije nalik transu. Nimalo. Ovde nema gubitka svesti. Slučaj je obrnut. Da je cena mira umanjivanje vaše svesti, a cena smirenosti manjak vitalnosti i spremnosti, onda ih ne bi vredelo ni imati. U ovom stanju unutrašnje povezanosti vi ste

daleko spremniji, daleko budniji nego u stanju poistovećenosti sa umom. U potpunosti ste prisutni. To, takođe, podiže i vibracionu frekvenciju energetskog polja koja vašem fizičkom telu daje život. Spuštajući se sve dublje u ovo carstvo ne-uma, kako ga ponekad nazivaju na istoku, vi spoznajete stanje čiste svesti. U tom stanju osećate sopstveno prisustvo sa takvim intenzitetom i takvom radošću da celokupno mišljenje, vaše fizičko telo, kao i ceo spoljni svet postaju relativno beznačajni u poređenju sa njim. A ipak to nije sebično stanje, već stanje gubitka svog 'ja'.4 Ono vas vodi iznad onog što ste ranije smatrali 'svojim ja'. To prisust­ vo predstavlja vašu suštinu, a u isto vreme i nešto neizmerno veće od vas. Ono što pokušavam da predstavim ovde može zvučati paradoksalno ili čak kontradiktorno, ali ne postoji drugi način na koji bih to mogao izraziti.

§
Umesto da 'posmatrate mislioca', prazninu u toku misli možete da stvorite i jednostavno usmeravajući žižu vaše pažnje ka Sadašnjem trenutku. Naprosto postanite intenzivno svesni ovog trenutka. Tako nešto pričinjava veliko zadovoljstvo. Na taj način vi odvlačite pažnju od aktivnosti uma i stvarate prazninu ne-uma u kojoj ste vrlo pripravni i svesni, ali ne razmišljate. Ovo je suština meditacije. U svakodnevnom životu možete da praktikujete ovo, uzi­ majući bilo koju rutinsku aktivnost koja inače predstavlja samo sredstvo za postizanje cilja i posvetite joj apsolutnu pažnju, tako da ona sama postane cilj. Na primer, svaki put kada se penjete ili
4

Igra reči: 'selfless' znači nesebično, ali u ovom kontekstu ima i značenje „gubitak svoga ja". - Prim. prev.

spuštate stepenicama u svojoj kući ili na poslu, dobro obratite pažnju na svaki korak, svaki pokret, čak i na svoje disanje. Budite potpuno prisutni. Ili, kada perete ruke, obratite pažnju na sve čulne doživljaje povezane sa tom radnjom: zvuk vode i osećaj koji ona stvara, pokrete vaših ruku, miris sapuna, itd. Ili, kada uđete u automobil, nakon što zatvorite vrata, umirite se na neko­ liko sekundi i posmatrajte sopstveni dah. Postanite svesni nečujnog ali snažnog osećaja prisustva. Postoji jedan sigurni kriterijum po kojem možete da izmerite svoj uspeh pri ovoj vežbi: to je nivo mira koji osećate iznutra.

§
Stoga, jedini najvažniji korak na vašem putu ka prosvetljenju jeste ovaj: naučite kako da prestanete da se poistovećujete sa svojim umom. Svaki put kada stvorite prazninu u toku misli, svetlost vaše svesti postaje jača. Jednog dana ćete se možda zateći kako se smejete glasu u svojoj glavi, baš kao što biste se smejali i dečijim budalaština­ ma. To znači da više ne uzimate sadržaj svog uma toliko ozbiljno pošto osećaj za vaše sopstveno 'ja' ne zavisi od njega.

Prosvetljenje: uzdizanje iznad misli Zar razmišljanje nije ključna stvar za preživljavanje u ovom svetu? Vaš um je instrument, alatka. On postoji kako bi se iskoris­ tio za određeni zadatak, i kada je taj zadatak obavljen, vi ga

odlažete na stranu. Kako stvari stoje, rekao bih da osamdeset do devedeset procenata misli većine ljudi ne samo da se ponavlja i ne donosi korist već zbog svoje disfunkcionalne i često nega­ tivne prirode dobrim delom nanosi i štetu. Posmatrajte svoj um i otkrićete da je to istina. On uzrokuje ozbiljan odliv vaše životne energije. Ova vrsta prisilnog razmišljanja zapravo predstavlja zavis­ nost. Šta karakteriše zavisnost? Veoma jednostavno: više ne osećate da imate mogućnost da se zaustavite. Ona se čini jačom od vas. Takođe vam nudi lažni osećaj zadovoljstva, zadovoljstva koje se bez izuzetka pretvara u bol. Zašto bismo mi bili zavisni od razmišljanja? Zato što ste se poistovetili sa njim. Što znači da osećaj o sopstvenom 'ja' izvodite iz sadržaja i aktivnosti uma. Zato što verujete da biste prestali da postojite ukoliko bi prestali sa razmišljanjem. Dok odrastate, vi formirate mentalnu predstavu o tome ko ste, zasnovanu na ličnim i kulturološkim uslovima. Ovo fantomsko 'ja' možemo nazvati egom. On se sastoji od aktivnosti uma i može se održavati samo neprestanim razmišljanjem. Pojam ega označava različite stvari za različite ljude, ali kada ga ja ovde koristim, on predstavlja lažno 'ja', stvoreno nesvesnim poistovećivanjem sa umom. Za ego, sadašnji trenutak jedva da postoji. Samo prošlost i budućnost se smatraju važnima. Ovo potpuno izvrtanje istine počiva na činjenici da je u ego-modalitetu um veoma disfunkcionalan. On se uvek bavi oživljavanjem prošlosti, ne bi li osigurao svoj opstanak i pronašao tamo nekakvu vrstu oslobođenja ili ispunjenja. On govori: „Jednog dana, kada se ovo ili ono dogodi, biće mi dobro, biću srećan i spokojan." Čak i kada se čini da se ego bavi sadašnjošću, to nije ona sadašnjost koju opaža: on je sasvim pogrešno tumači jer na nju gleda očima prošlosti. Ili je svodi na sredstvo ka cilju, cilju koji leži u umom

projektovanoj budućnosti. Posmatrajte svoj um i videćete da on funkcioniše na ovakav način. Ja ne želim da izgubim mogućnost da analiziram i razlikujem. Nemam ništa protiv toga da naučim da razmišljam jasnije, na usredsređeniji način, ali ne želim da izgubim svoj um. Dar mišljen­ ja je najvrednija stvar koju posedujemo. Bez nje, bili bismo samo još jedna životinjska vrsta. Prevlast uma nije ništa drugo do jedan stadijum u evoluciji svesti. Potrebno je da sada hitno pređemo na sledeći nivo jer će nas u protivnom um, koji se pretvorio u monstruma, uništiti. O ovome ću detaljnije govoriti kasnije. Mišljenje i svest nisu sinon­ imi. Mišljenje je samo jedan mali deo svesti. Misao ne može da postoji bez svesti, ali svest ne zahteva misao. Prosvetljenje označava uzdizanje iznad misli, a ne pad na nivo ispod misli, na nivo životinje ili biljke. U prosvetljenom stan­ ju vi se i dalje služite svojim umom kada je to potrebno, ali na daleko usredsređeniji i efikasniji način nego pre. Više ga koris­ tite u praktične svrhe, ali ste oslobođeni od nevoljnih unutrašnjih monologa, a prisutna je i unutrašnja smirenost. Kada koristite svoj um, a posebno kada je potrebno kreativno rešenje, vi prib­ ližno svakih nekoliko minuta oscilirate između misli i smirenosti, između uma i ne-uma. Ne-um predstavlja svest bez misli. Jedino tako je moguće razmišljati kreativno jer samo na takav način misao ima bilo kakvu snagu. Sama za sebe, kada više nije povezana sa daleko prostranijim carstvom svesti, ona brzo postaje ogoljena, luda i destruktivna. Um je ključna mašina opstanka. Napad i odbrana od drugih umova, prikupljanje, pohranjivanje i analiziranje informa­ cija - to je ono u čemu je on dobar, ali uopšte nije kreativan. Svi istinski umetnici, bili toga svesni ili ne, stvaraju iz ne-uma, iz unutrašnje smirenosti. Um, zatim, kreativnim impulsima ili uvidi­ ma daje oblik. Čak su i slavni naučnici izvestili o tome da su do kreativnih otkrića došli u trenucima mentalne tišine. Iznenađujući

rezultati nacionalne ankete među najeminentnijim matematičarima Amerike, uključujući i Ajnštajna, u cilju sazna­ vanja njihovih metoda rada, pokazali su da mišljenje 'igra samo sporednu ulogu u kratkoj odlučnoj fazi samog kreativnog čina'. Stoga bih ja rekao da jednostavan razlog iz kog većina naučnika nije kreativna nije taj što oni ne razmišljaju, već taj što ne znaju kako da prestanu sa razmišljanjem! Čuda života na Zemlji ili postojanja vašeg tela nisu stvore­ na niti održavana putem uma, putem mišljenja. Jasno je da posto­ ji inteligencija na delu koja je daleko veća od uma. Na koji način jedna ljudska ćelija veličine hiljaditog dela inča može sadržavati instrukcije u okviru svoje DNK koje bi popunile hiljadu knjiga od po šest stotina stranica? Što više saznajemo o funkcionisanju našeg tela, to više shvatamo koliko je široka inteligencija na delu unutar njega i koliko malo mi znamo. Kada se um ponovo poveže sa njim, on postaje čudesno oružje. On tada služi nečemu većem od sebe.

Emocija: reakcija tela na vaš um
Šta je sa emocijama? Bivamo upleteni u sopstvene emocije čak i više nego u sopstveni um. Um, onako kako ja koristim tu reč, nije samo misao. On uključuje i vaše emocije, kao i sve nesvesne mentalno-emocionalne načine reagovanja. Emocija se javlja na mestu na kom se um i telo susreću. Ona predstavlja rekciju tela na vaš um - ili, mogli bismo reći, odraz vašeg uma u telu. Na primer, nasilna misao ili neprijateljska misao će stvoriti zalihu energije u telu, što nazivamo besom. Telo se sprema za borbu. Pomisao na to da ste ugroženi, fizički ili psihički, nagoni telo da se zgrči i to predstavl­ ja fizičku stranu onog što zovemo strah. Istraživanja su pokazala da ova snažna emocija uzrokuje čak i biohemijske promene u telu. Biohemijske promene predstavljaju fizički ili materijalni aspekt emocije. Naravno, vi obično niste svesni svih vaših toko-

va misli i često ih možete dovesti u žižu pažnje jedino posmatrajući emocije. Što ste više poistovećeni sa svojim mišljenjem, onim što volite ili ne volite, svojim sudovima i interpretacijama, odnosno, što ste manje prisutni kao svest koja posmatra, to će snažnije emocionalno punjenje biti, bili vi toga svesni ili ne. Ako ne možete da osetite svoje emocije, ako ste odsečeni od njih, vre­ menom ćete ih iskusiti na čisto fizičkom nivou kao fizičke prob­ leme ili simptome. Mnogo toga je napisano o ovome poslednjih godina, tako da nema potrebe da ovde dublje zalazimo u to. Jak nesvesni emocionalni obrazac se čak može manifestovati kao spoljni događaj koji se, izgleda, samo vama dešava. Na primer, primetio sam da ljudi koji u sebi nesvesno nose mnogo neispoljenog besa više će biti napadani, verbalno ili čak fizički, od strane drugih ljudi punih besa, i to često bez nekog vidljivog povoda. Oni poseduju veći izliv besa, koji određeni ljudi podsvesno uhvate i to okida njihovu sopstvenu prikrivenu ljutnju. Ako imate poteškoća da osetite vlastite emocije, započnite sa usmeravanjem pažnje na unutrašnje energetsko polje vašeg tela. Osetite telo iznutra. To će vas takođe povezati sa vašim emocijama. Ovo ćemo kasnije detaljno istražiti.

§
Kažete da je emocija odraz uma u telu. Ali, ponekad se između njih javlja sukob: um kaže 'ne' dok emocija kaže 'da' i obrnuto. Ako zaista želite da upoznate svoj um, telo će vam uvek ponuditi istinski odraz, stoga pogledajte u emociju ili je, još bolje, osetite u svom telu. Ako između njih postoji očigledan sukob, misao će predstavljati laž, a emocija istinu. Ne apsolutnu

istinu o tome ko ste vi, već relativnu istinu o vašem stanju uma u tom trenutku. Sukob između površinskih misli i nesvesnih mentalnih procesa je bez sumnje čest. Možda još uvek niste u stanju da aktivnosti svog nesvesnog uma svesno uobličite kao misli, ali će se one u telu uvek odražavati kao emocije i toga možete postati svesni. Posmatranje emocije na ovaj način je u osnovi isto kao i osluškivanje ili posmatranje misli što sam ranije opisao. Jedina razlika je u tome što dok je misao u vašoj glavi, emocija poseduje jaku ličnu komponentu i zato se prvenstveno oseća u telu. Tada možete dozvoliti emociji da bude tamo, a da vas ne kontroliše. Vi više niste isto što i emocija; vi ste posmatrač, posmatrajuće prisustvo. Ako ovo budete praktikovali, sve što je nesvesno u vama biće dovedeno pod svetlost svesti. Dakle, posmatranje naših emocija je isto tako važno kao i posma­ tranje naših misli? Da. Neka vam postane navika da sebe pitate: „Šta se odvija unutar mene u ovom trenutku?" To pitanje će vas okrenuti u pravom smeru. Ali, nemojte analizirati, samo posmatrajte. Usmerite svoju pažnju ka unutra. Osetite energiju emocije. Ako nijedna emocija nije prisutna, povedite svoju pažnju dublje u unutrašnje energetsko polje svog tela. To je ulaz u Biće.

§
Emocija obično predstavlja pojačan i energijom nabijen tok misli, i zbog njenog često nadmoćnog energetskog naboja u početku nije lako ostati dovoljno prisutan i biti u stanju posma-

tranja. Ona želi da vas nadvlada i uglavnom uspeva u tome osim ako u vama ima dovoljno prisustva. Ako ste manjkom pris­ ustva uvučeni u nesvesno poistovećivanje sa emocijom, što je normalno, ona privremeno postaje 'vi'. Često se izgrađuje zloćudni krug između vašeg mišljenja i emocije: oni hrane jedno drugo. Tok misli stvara uvećani odraz samog sebe u obliku emo­ cije, a vibraciona frekvencija emocije nastavlja da ishranjuje originalni tok misli. Mentalnim ovladavanjem situacijom, događajem ili osobom koja je opaženi uzrok emocije, misao hrani emociju energijom, a ona zauzvrat energetski pospešuje tok misli, itd. U osnovi, sve emocije su modifikacije jedne osnovne nejasne emocije koja svoje poreklo ima u gubitku svesti o tome ko smo izvan našeg imena i forme. Zbog njene nejasne prirode teško je pronaći ime koje precizno opisuje ovu emociju. 'Strah' je blizu, ali, pored neprekidnog osećanja ugroženosti, ona takođe uključuje i dubok osećaj napuštenosti i nepotpunosti. Možda je najbolje koristiti termin koji je nejasan kao i ta osnovna emocija i jednostavno je nazvati 'bol'. Jedan od glavnih zadataka uma jeste da se bori i da odstrani taj emocionalni bol koji je jedan od razlo­ ga za njegovu neprestanu aktivnost, ali sve što on ikada može da postigne jeste da ga privremeno zataška. U stvari, što se um više bori da se oslobodi bola, to je bol veći. Um nikada ne može da iznađe rešenje niti može da priušti sebi da vi iznađete rešenje jer je on sam bitan deo 'problema'. Zamislite šefa policije koji pokušava da pronađe palikuću, a palikuća je on sam. Nećete se osloboditi bola sve dok ne prestanete da izvodite svest o sebi iz poistovećenosti sa umom, odnosno iz ega. Um će tada biti srušen sa svoje moćne pozicije i Biće će se otkriti kao vaša istin­ ska priroda. Da, znam šta ćete me pitati. Želim da pitam: šta je sa pozitivnim emocijama kao što su ljubav i sreća?

One su nerazdvojive od vašeg prirodnog stanja unutrašnje povezanosti sa Bićem. Tračci ljubavi i sreće ili kratki trenuci dubokog mira mogući su kad god se pojavi praznina u toku misli. Za većinu ljudi takve praznine nastaju retko i samo slučajno, u trenucima kada je um ostao 'bez teksta': ponekad usled velike lepote, ekstremnog fizičkog napora ili čak velike opasnosti. Iznenada, javlja se unutrašnja smirenost. I unutar te mirnoće pos­ toji suptilna, ali intenzivna sreća, postoji ljubav, postoji mir. Obično su takvi trenuci kratkog veka jer um brzo iznova uspostavlja svoju bučnu aktivnost koju nazivamo mišljenjem. Ljubav, sreća i mir ne mogu da procvetaju sve dok se ne oslo­ bodite dominacije uma. Ali, one nisu nešto što bih ja nazvao emo­ cijama. One leže ispod emocija na mnogo dubljem nivou. Zato je potrebno da postanete sasvim svesni svojih emocija i da budete u stanju da ih osetite pre nego što budete sposobni da osetite ono što leži ispod njih. Emocija doslovno znači 'uznemirenost'. Reč dolazi od latinske reči emovere, što znači 'uznemiravati'. Ljubav, sreća i mir su prava stanja Bića ili bolje, tri aspekta stanja unutrašnje povezanosti sa Bićem. Kao takva, ona nemaju suprotnosti. To je zato što potiču iz veće dubine nego um. Emocije su, sa druge strane, kao delovi dualističkog uma, podložne zakonu o suprotnostima. To jednostavno znači da ne možete imati dobro bez lošeg. Stoga je, u neprosvetljenom stanju poistovećenosti sa umom, ono što se ponekad pogrešno naziva srećom uglavnom zapravo period kratkotrajnog zado­ voljstva u okviru neprekidnog naizmeničnog ciklusa bol/zado­ voljstvo. Zadovoljstvo je uvek izvedeno iz nečega izvan vas, dok sreća izvire iz vas. Ona ista stvar koja vam danas donosi zado­ voljstvo sutra će vam nanositi bol ili će vas napustiti, tako da će vam njeno odsustvo nanositi bol. A ono što se često naziva ljubavlju može biti prijatno i uzbudljivo neko vreme, ali to pred­ stavlja zavisničku odanost, stanje ekstremne potrebe koje se može pretvoriti u svoju suprotnost u treptaju oka. Mnoge 'ljubavne' veze, nakon što prođe početna euforija, zapravo oscili­ raju između žljubavi' i mržnje, privlačnosti i napada.

Prava ljubav vas ne tera da patite. Kako bi i mogla? Ona se ne pretvara iznenada u mržnju niti se prava sreća pretvara u bol. Kao što sam već rekao, čak i pre nego što ste prosvetljeni - pre nego što ste se oslobodili sopstvenog uma - možete da zavirite u pravu sreću, pravu ljubav ili u dubok unutrašnji mir, spokojan ali ustreptalo živ. Ovo su aspekti vaše prave prirode, koja je uglavnom zaklonjena vašim umom. Čak i u okviru 'normalne' zavisničke veze mogu postojati trenuci u kojima se može osetiti prisustvo nečeg stvarnijeg, nečeg neuništivog. Ali, to će biti samo letimični pogledi koje će uskoro ponovo prekriti šumovi uma. Tada vam može izgledati kao da ste posedovali nešto veoma vredno i izgubili ga, ili vas vaš um može ubediti da je to ionako bila iluzija. Istina glasi da to nije bila iluzija, već nešto što ne možete izgubiti. To je deo vašeg prirodnog stanja kog je um u stanju da zamrači, ali ne i da uništi, čak i kada je nebo potpuno zamračeno, sunca nije nestalo. Ono se i dalje nalazi tamo, sa druge strane oblaka. Buda kaže da bol ili patnja izviru iz želje ili težnje i da je potrebno raskinuti okove želje kako bismo se oslobodili bola. Sve težnje predstavljaju um koji traga za spasenjem ili ispunjenjem u spoljnim stvarima i budućnosti kako bi zamenio radost Bića. Sve dok sam ja poistovećen sa svojim umom, poistovećen sam i sa tim težnjama, tim: potrebama, zahtevima, privrženostima i odbojnostima i pored njih ne postoji 'ja', osim kao puka mogućnost, neostvareni potencijal, seme koje još nije proklijalo. U tom stanju, čak je i moja želja da postanem slobo­ dan ili prosvetljen samo još jedna težnja za ispunjenjem i upot­ punjenjem u budućnosti. Stoga, nemojte tražiti da se oslobodite želje ili 'dostignete' prosvetljenje. Postanite prisutni. Budite tu kao posmatrač uma. Umesto da citirate Budu, budite Buda, budite 'onaj probuđeni', što i jeste značenje reči buda. Ljudska bića su bila pod stegom bola eonima, još od trenutka kada su pali iz stanja uzvišenosti i zakoračili u carstvo

vremena i uma, izgubivši svest o Biću. Na toj tački su počeli sebe da poimaju kao besmislene fragmente u stranom univerzumu, nepovezane sa Izvorom i između sebe. Bol je neizbežan sve dok ste poistovećeni sa svojim umom, odnosno sve dok ste nesvesni u duhovnom smislu. Ja ovde prevashodno govorim o emocionalnom bolu, koji je takođe i razlog za fizički bol i bolest. Netrpeljivost, mržnja, samosažaljenje, krivica, bes, depresivnost, ljubomora, itd., čak i najmanja razdraženost, sve su to oblici bola. I svako zadovoljst­ vo ili emocionalna uzvišenost sadrži u sebi klicu bola, svoju ner­ azdvojivu suprotnost koja će se manifestovati tokom vremena. Svako ko je ikada uzeo drogu kako bi 'dotakao visine' znaće da se uzvišenost na kraju pretvara u potištenost, da se zadovoljstvo pretače u neki oblik bola. Mnogi ljudi takođe znaju, iz ličnog iskustva, kako se lako i brzo intimne veze od izvora zadovoljstva mogu pretvoriti u izvor bola. Gledano iz više per­ spektive, i negativni i pozitivni polariteti predstavljaju dva lica istog novčića, oba su delovi osnovnog bola koji je nerazdvojiv od egoističnog stanja poistovećenosti svesti sa umom. Postoje dva nivoa vašeg bola: bol koji stvarate u sadašnjem trenutku i bol iz prošlosti koji i dalje živi u vašem umu i telu. Ono o čemu sada želim da govorim jeste prestanak stvaranja bola u sadašnjosti i razgrađivanje bola iz prošlosti.

SVEST: PUT KA IZLASKU IZ BOLA

Ne stvarajte više bol u sadašnjosti
Ničiji život nije sasvim oslobođen bola i tuge. Nije li pravo pitanje kako naučiti da se živi sa njima, a ne pokušavati da se oni izbegnu? Najveći deo ljudskog bola je nepotreban. On će sam sebe proizvoditi sve dok nekontrolisani um bude upravljao vašim živo­ tom. Bol koji sada proizvodite uvek predstavlja nekakav oblik neprihvatanja, nekakav oblik nesvesnog otpora prema onome što jeste. Na misaonom nivou otpor predstavlja neki vid suda. Na emocionalnom nivou on predstavlja neki oblik negativnosti. Intenzitet bola zavisi od nivoa otpora prema sadašnjem trenutku, a ovo zauzvrat zavisi od toga koliko snažno ste poistovećeni sa svojim umom. Um uvek traži način da porekne Sadašnji trenutak i pobegne od njega. Drugim rečima, što ste više poistovećeni sa umom, više patite. Ili bi se to moglo ovako reći: što ste više u stanju da poštujete i prihvatite Sadašnji trenutak, to ste oslobođeniji od bola, patnje - i egoističnog uma. Zbog čega um po navici poriče Sadašnji trenutak i opire mu se? Zbog toga što bez vremena, odnosno bez prošlosti i budućnosti, nije u stanju da funkcioniše i kontroliše stvari, tako

da večni Sadašnji trenutak shvata kao pretnju. Vreme i um su, zapravo, nerazdvojivi. Zamislite Zemlju bez ljudi na njoj, nastanjenu samo biljka­ ma i životinjama. Da li bi ona i dalje posedovala prošlost i budućnost? Da li bismo i dalje mogli smisleno da govorimo o vremenu? Pitanje „Koliko je sati?", ili „Koji je danas dan?" - kada bi bilo nekoga da to pita - bilo bi prilično besmisleno. Hrastovo drvo ili orao bi bili zbunjeni takvim pitanjem. „Kakvo vreme?", pitali bi oni. „Pa, naravno da je sada. Vreme je sadašnje. Šta drugo postoji?" Da, nama je um potreban baš kao i vreme da bismo funkcionisali u ovom svetu, ali onda nastupi trenutak kada oni preuzimaju naše živote i tada se disfunkcija, bol i tuga usađuju u nas. Um, da bi se uverio kako ima kontrolu, neprestano pokušava da sadašnji trenutak prikrije prošlošću i budućnošću i na taj način vaša istinska priroda postaje zaklonjena umom, dok vitalnost i beskrajni kreativni potencijal Bića, koje je nerazdvoji­ vo od Sadašnjeg trenutka, bivaju prekriveni vremenom. Sve teži teret vremena se akumulirao u ljudskom umu. Svi pate pod ovim teretom, ali ga takođe i povećavaju, pridodajući mu svaki onaj dragoceni trenutak koji ignorišu, poriču ili ga svode na sredstvo za dospevanje do nekog budućeg trenutka koji postoji isključivo u njihovom umu, nipošto u stvarnosti. Nagomilavanje vremena u kolektivnom i individualnom ljudskom umu takođe sadrži i veliku količinu zaostalog bola iz prošlosti. Ako više ne želite da stvarate bol sebi i drugima, ako više ne želite da povećavate zaostali bol iz prošlosti koji još uvek živi u vama, onda nemojte da proizvodite više vremena, barem ne više od onog što je neophodno za bavljenje praktičnim aspekti­ ma vašeg života. Kako prestati sa proizvođenjem vremena? U potpunosti prihvatite da je sadašnjost sve što zaista posedujete. Neka Sadašnji trenutak postane centar interesovanja u vašem životu. Dok ste ranije obitavali u vremenu i samo nakratko posećivali Sadašnji trenutak, sada svijte sebi gnezdo u Sadašnjem trenutku, a nakratko posećujte prošlost i budućnost,

onda kada bavljenje praktičnim aspektima vašeg života to zahteva. Uvek recite 'da' sadašnjosti. Šta bi moglo biti beskorisnije, nerazumnije, od stvaranja unutrašnjeg otpora prema nečemu što već jeste? Šta bi moglo biti nerazumnije od suprotstavljanja samom životu koji je u sadašnjosti, i jedino u sadašnjosti? Predajte se onome što jeste. Kažite 'da' životu - i posmatrajte kako on počinje da radi za vas, a ne protiv vas.

§
Sadašnji trenutak je ponekad neprihvatljiv, neprijatan ili odvratan. Takav je kakav je. Posmatrajte na koji način ga um obeležava i kako taj proces obeležavanja, to neprestano stvaran­ je sudova, stvara bol i nesreću. Posmatranjem mehanike uma, vi vršite iskorak iz njegovih obrazaca otpora i tada sadašnjem trenutku možete dopustiti da bude. To će vam podariti ukus stan­ ja unutrašnjeg oslobođenja od spoljašnjih uslova, stanja istin­ skog unutrašnjeg mira. Tek tada posmatrajte šta se dešava i preduzmite korake ako je to potrebno i ako ste u mogućnosti. Prvo prihvatite - a onda delajte. Šta god da u sebi sadrži sadašnji trenutak, prihvatite ga kao da je on vaš izbor. Uvek radite sa njim, a ne protiv njega. Načinite od njega svog prijatel­ ja i saveznika, a ne neprijatelja. To će čudesno izmeniti vaš ceo život.

§

Bol iz prošlosti: razgrađivanje otelotvorenog bola
Sve dok ne budete u stanju da dosegnete moć Sadašnjeg trenutka, svaki emocionalni bol koji doživljavate ostavljaće za sobom ostatak bola koji nastavlja da živi u vama. On se utapa u bol iz prošlosti koji se već nalazi tu i smešta se u vašem umu i telu. To, naravno, uključuje i bol koji ste propatili kao dete, prouzrokovan neposedovanjem svesti o svetu u kom ste rođeni. Taj nagomilani bol predstavlja negativno energetsko polje koje okupira vaše telo i um. Ako na njega gledate kao na nekakav nevidljivi entitet u punom izdanju, prilično ste blizu istine. To je otelotvoreni emocionalni bol. On ima dva vida postojanja: prita­ jeni i aktivni. Otelotvoreni bol može biti pritajen devedeset posto vremena, ali u vrlo nesrećnoj osobi on može biti aktivan sto posto vremena. Neki ljudi žive gotovo u potpunosti kroz svoj otelotvoreni bol dok ga drugi možda doživljavaju samo u određenim situacijama, kao što su intimne veze ili situacije povezane sa gubicima u prošlosti, napuštanjima, fizičkim ili emo­ cionalnim povredama i tako dalje. Razne stvari ga mogu pokrenuti, naročito ako on odiše obrascima bola iz prošlosti. Kada je spreman da se trgne iz pritajene faze, čak ga i neka misao ili nedužna primedba od strane nekog vama bliskog mogu aktivirati. Neki otelotvoreni bolovi su nepodnošljivi, ali relativno bezopasni, recimo kao dete koje ne prestaje da cmizdri. Drugi predstavljaju zloćudna i destruktivna čudovišta, prave demone. Neki su fizički nasilni, a daleko više ih je emocionalno nasilno. Neki će napadati ljude oko vas ili bliske vam osobe, dok će drugi možda napadati vas, svog domaćina. Misli i osećanja koja imate o svom životu tada će postati izrazito negativni i samodestruktivni. Na ovaj način često nastaju nesreće i bolesti. Neki otelotvoreni bolovi ponekad svoje domaćine nagone na samoubistvo. Kada mislite da poznajete neku osobu, a onda iznenada budete po prvi put suprotstavljeni tom nepoznatom zlobnom stvorenju, doživljavate priličan šok. Međutim, važnije je posma-

trati ga unutar sebe, nego u nekome drugome. Obratite pažnju na bilo kakve znake nezadovoljstva u sebi, u bilo kakvom obliku možda je u pitanju buđenje otelotvorenog bola. To se može javi­ ti u obliku razdraženosti, nestrpljenja, sumornog raspoloženja, želje za povređivanjem, ljutnje, besa, depresije, želje da stvarate dramu u vezi i tako dalje. Uhvatite ga onog trenutka kada se još nalazi u pritajenom stanju. Otelotvoreni bol želi da preživi, baš kao i svaki drugi živi entitet, a može da preživi jedino ako vas navede da se nesvesno poistovetite sa njim. Onda on može da se uzdigne, preuzme kon­ trolu nad vama, „postane isto što i vi" i živi kroz vas. Potrebno mu je da kroz vas nabavlja sebi „hranu". Hraniće se bilo kakvim iskustvom koje odiše njegovim tipom energije, bilo čime što u nekom obliku stvara dodatni bol: ljutnjom, destruktivnošću, mržnjom, žalom, emocionalnom dramom, nasiljem, pa čak i bolešću. Dakle, otelotvoreni bol će nakon preuzimanja kontrole nad vama kreirati situaciju u vašem životu koja će reflektovati natrag svoju energetsku frekvenciju kako bi se on mogao ishranjivati. Bol se hrani jedino bolom. Bol se ne može hraniti radošću. Za njega je ona prilično nesvarljiva. Onog trenutka kada otelovoreni bol bude preuzeo kon­ trolu nad vama, vi ćete poželeti još bola. Postaćete ili zločinac ili žrtva. Osetićete potrebu da nanesete bol ili da iskusite bol ili oboje. Između te dve stvari zapravo i nema neke razlike. Vi, nar­ avno, ovoga nećete biti svesni i oštro ćete tvrditi kako ne želite bol. Ali, zagledajte pažljivije i otkrićete da su vaše razmišljanje i ponašanje kreirani tako da održavaju bol u vama i u drugima. Da ste toga zaista bili svesni, obrazac bi se raspao, jer priželjkivati još bola predstavlja ludost, a niko nije svesno lud. Otelotvoreni bol, ta tamna senka koju baca ego, u stvari se plaši svetlosti vaše svesti. Plaši se razotkrivanja. Njegovo preživl­ javanje zavisi od vašeg nesvesnog poistovećivanja sa njim, kao i od svesnog straha od suočavanja sa bolom koji živi u vama. Ali, ako se ne suočite sa njim, ako u bol ne unesete svetlost vaše svesti, bićete primorani da ga iznova i iznova proživljavate. Otelotvoreni bol vam se možda može činiti nalik opasnom

čudovištu u koje ne smete ni da pogledate, ali ja vas uveravam da je to slabašna utvara koja ne može da nadvlada moć vašeg prisustva. Pojedina duhovna učenja tvrde da je sav bol na kraju samo iluzija, i to je tačno. Pitanje glasi: da li je to tačno i u vašem slučaju? Puko verovanje ne doprinosi istinitosti tvrdnje. Da li želite da doživljavate bol do kraja svog života pričajući sve vreme kako on predstavlja iluziju? Hoće li vas to osloboditi bola? Ono što nas ovde zanima jeste na koji način vi možete da uvidite tu istinu, odnosno da je učinite stvarnom u sopstvenom iskustvu. Dakle, otelotvoreni bol ne želi da ga posmatrate direktno i vidite onakvog kakav je. Onog trenutka kada ga uočite, osetite njegovo energetsko polje unutar vas i obratite pažnju na njega, time će identifikacija biti prekinuta. Viša dimenzija svesti će stupiti na scenu. Ja je nazivam prisustvo. Vi sada postajete svedok ili posmatrač otelotvorenog bola. To znači da vas on više ne može koristiti pretvarajući se da je isto što i vi i da više ne može da se obnavlja kroz vas. Pronašli ste svoju najdublju snagu. Dosegli ste moć Sadašnjeg trenutka. Šta se dešava sa otelotvorenim bolom onda kada postanemo dovoljno svesni da možemo prekinuti našu poistovećenost sa njim? Njega stvara ono nesvesno u nama, a ono svesno u nama ga preobražava u sebe. Sveti Pavle je prekrasno iskazao univerzal­ ni princip: „Sve se pokazuje kada je izneto na svetlost i sve ono što je izneto na svetlost i samo postaje svetlost." Baš kao što se ne možete boriti protiv tame, tako se ne možete boriti ni protiv otelotvorenog bola. Pokušaj da se to učini će stvoriti unutrašnji konflikt i samim time dodatni bol. Dovoljno je posmatrati ga. Posmatranje bola sa sobom nosi i prihvatanje bola kao dela onoga što u tom trenutku jeste. Otelotvoreni bol se sastoji od zatočene životne energije koja je odsečena od vašeg ukupnog energetskog polja, privre-

meno postavši nezavisna kroz neprirodni proces poistovećivanja sa umom. Ona se okrenula protiv sebe same i postala antiživot, poput životinje koja pokušava da proguta sopstveni rep. Šta mislite, zbog čega je naša civilizacija izrasla u takvog razoritelja života? Ali, čak i snage koje razaraju život i dalje predstavljaju životnu energiju. Kada prekinete sa poistovećivanjem i postanete posmatrač, otelotvoreni bol će nastaviti da deluje neko vreme i pokušati da vas na prevaru navede da se ponovo poistovetite sa njim. I mada ga vi više ne osnažujete kroz poistovećivanje, on poseduje izvesni zamah, baš kao vrteška koja neko vreme nastavlja da se okreće mada je ruko više ne vrti. Na ovom stadijumu on može da stvara i fizičke nelagode i bolove u raznim delovima tela, ali to neće potrajati. Ostanite prisutni, ostanite svesni. Budite večito oprezni čuvar svog unutrašnjeg prostora. Potrebno je da budete dovoljno prisutni kako bi bili u stanju da direktno posmatrate otelotvoreni bol i osetite njegovu energiju. On tada ne može da kontroliše vaše razmišljanje. Onog trenutka kada vaše razmišljanje postane poravnato sa energetskim poljem otelotvorenog bola, vi ćete biti identifikovani sa njim i ponovo ga ishranjivati svojim mislima. Na primer, ako je ljutnja prevladavajuća energetska vibracija otelotvorenog bola, i ona se pojavljuje u mislima koje se bave onim što vam je neko učinio ili onim što ćete mu vi učiniti, onda ste postali nesvesni a otelotvoreni bol je postao 'vi'. Kada postoji ljutnja, ispod nje se uvek nalazi bol. Ili kada nastupe mračna raspoloženja i vi upadnete u negativni tok misli, razmišljajući o tome kako je vaš život grozan, vaše razmišljanje je postalo poravnato sa otelotvorenim bolom i postali ste nesves­ ni i podložni njegovom napadu.To podrazumeva potpuno odsust­ vo posmatrača. Neprekidna svesna pažnja raskida vezu između otelotvorenog bola i vaših misaonih procesa i na scenu dovodi proces preobražaja. To je kao da sam bol postaje gorivo za pla­ men vaše svesti, plamen koji usled toga snažnije gori. Ovo pred­ stavlja ezoterični smisao drevne umetnosti alhemije: pretvaranje

neplemenitih metala u zlato, patnje u svest. Unutrašnji rascep je premošćen i vi bivate zaceljeni. Vaša je dužnost da tada ne stvarate više bola. Dozvolite da sumiram ovaj proces. Usmerite pažnju na to osećanje u vama. Spoznajte da je to otelotvoreni bol. Prihvatite da on postoji. Nemojte misliti o njemu - nemojte dozvoliti da se osećanje pretvori u razmišljanje. Nemojte da sudite ili anali­ zirate. Nemojte od njega da stvarate sopstveni identitet. Ostanite prisutni i nastavite da nadzirete ono što se događa u vama. Postanite svesni ne samo emocionalnog bola već i 'onoga koji nadzire', tihog posmatrača. To predstavlja moć Sadašnjeg trenut­ ka, moć vašeg ličnog svesnog prisustva. A onda pogledajte šta se dešava.

§
Kod mnogih žena, otelotvoreni bol se posebno budi u vreme koje prethodi menstruaciji. Kasnije ću detaljnije govoriti o ovome. Za sada, dopustite samo da kažem sledeće: ako ste u stanju da u tom periodu ostanete pripravni i prisutni i da posmatrate sve što osećate u sebi a da to ne preuzme kontrolu nad vama, onda se otvara mogućnost za najsnažniju duhovnu praksu i brzi preobražaj sveg bola iz prošlosti postaje moguć. Poistovećivanje ega sa otelotvorenim bolom Proces koji sam upravo opisao je veoma snažan, a ipak jed­ nostavan. I dete bi ga moglo naučiti i nadajmo se da će jednoga dana to i biti jedna od prvih stvari koje će deca učiti u školi. Onog trenutka kada budete razumeli osnovni princip posmatranja

onoga što se dešava unutar vas - i kada to budete „shvatili" putem iskustva - na raspolaganju ćete imati najmoćniju alatku promene. To ne znači da se nećete susresti sa žestokim otporom prema prestanku poistovećivanja sa svojim bolom. To će se desi­ ti posebno ako ste veći deo života proveli blisko poistovećeni sa svojim emocionalnim otelotvorenim bolom i ako je vaše osećanje o sopstvenom ja u celini ili dobrim delom obuzeto time. Ovo znači da ste od vašeg otelotvorenog bola stvorili jedno nesrećno ja i da verujete kako ova fikcija uma predstavlja vas. U tom slučaju, nesvesni strah od gubitka sopstvenog identiteta stvoriće jak otpor prema bilo kakvom prestanku poistovećivanja. Drugim rečima, radije biste bili u bolovima - bili sam otelotvoreni bol nego zakoračili u nepoznato i rizikovatli gubitak vama bliskog nesrećnog ja. Ako se ovo odnosi na vas, posmatrajte otpor unutar sebe. Posmatrajte privrženost svom bolu. Budite na velikom oprezu. Posmatrajte neobično zadovoljstvo koje vam pruža to što ste nesrećni. Posmatrajte prisilnu želju da razgovarate ili razmišljate o tome. Otpor će slabiti ako ga vi učinite svesnim. Tada možete da usmerite svoju pažnju prema otelotvorenom bolu, ostanete prisutni i time podstaknete njegov preobražaj. Jedino ste vi u stanju to da učinite. Niko to ne može da uradi umesto vas. Ali, ako budete imali dovoljno sreće da pronađete neke osobe koje su intenzivno svesne, ako budete u stanju da provodite vreme sa njima i pridružite im se u stanju prisustva, to može biti od koristi i ubrzati stvari. Na taj način vaše svetio će ubrzo goreti jače. Kada kladu koje je tek zapaljena stavite pored one koja već žestoko gori i nakon nekog vremena ih ponovo razdvojite, ona prva klada će goreti većim intenzitetom. Na kraju krajeva, sve je to ista vatra. Biti takva vatra jedna je od uloga duhovnog učitelja. Neka psihoterapeuti mogu takođe biti u stanju da vrše tu ulogu, pod uslovom da su odmakli dalje od nivoa uma i da su u mogućnosti da stvaraju i održavaju stanje intenzivnog svesnog prisustva dok rade sa vama.

Poreklo straha
Pomenuli ste da je strah deo našeg osnovnog emocionalnog bola. Na koji način se javlja strah i zbog čega ga ima u toj meri u životu ljudi? I, zar izvesna doza straha nije naprosto zdrav način samozaštite? Kada se ne bismo plašili vatre, mogli bi gurnuti ruku u nju i opeći se. Razlog iz kog ne gurate ruku u vatru nije strah, već to što znate da ćete se opeći. Nije vam potreban strah kako biste izbegli nepotrebnu opasnost - već samo minimum inteligencije i zdravog razuma. Kod tih praktičnih stvari korisno je primeniti lek­ cije naučene u prošlosti. E sada, kada bi vam neko pretio vatrom ili fizičkim nasiljem, mogli biste iskusiti nešto nalik strahu. To predstavlja instinktivno uzmicanje pred opasnošću, a ne psiho­ loško stanje straha o kome je ovde reč. Psihološko stanje straha nije u vezi sa bilo kakvom konkretnom i istinskom neposrednom opasnošću. Ono se pojavljuje u mnogim oblicima: kao nelagoda, briga, strepnja, nervoza, napetost, jeza, fobija i tako dalje. Ovakav psihološki strah uvek se odnosi na nešto što bi se moglo desiti, a ne na nešto što se dešava upravo sada. Vi se nalazite na ovom mestu i u sadašnjem trenutku, a vaš um je u budućnosti. To stvara prazninu strepnje. I ako ste se poistovetili sa svojim umom i izgubili moć i jednostavnost Sadašnjeg trenutka, ta praznina strepnje će postati vaš stalni sadrug. Uvek se možete uhvatiti u koštac sa sadašnjim trenutkom, ali ne i sa nečim što predstavlja ništa drugo do projekciju vašeg uma - ne možete se uhvatiti u koštac sa budućnošću. Štaviše, dokle god budete poistovećeni sa svojim umom, ego će upravljati vašim životom kako sam ranije i istakao. Zbog svoje nestvarne prirode i uprkos svojim razrađenim odbrambenim mehanizmima ego je vrlo ranjiv i nesiguran i samog sebe vidi pod stalnom pretnjom. Ovo se, uzgred, dešava čak i ako ego spolja izgleda veoma samouvereno. Prisetite se sada da emoci­ ja predstavlja reakciju tela na vaš um. Kakvu to poruku telo neprekidno prima od ega, lažnog umom-stvorenog „ja"?

Opasnost, nalazim se u opasnosti. A koju emociju ova neprekid­ na poruka stvara? Strah, naravno. Izgleda kao da strah ima mnogo izvora. Strah od gubitka, strah od neuspeha, strah od povrede i tako dalje, ali svi ti strahovi na kraju predstavljaju strah ega od smrti, od uništenja. Za ego, smrt se uvek nalazi tu, iza ugla. U ovom stanju poistovećenosti sa umom, strah od smrti utiče na svaki aspekt vašeg života. Na primer, čak i naizgled tako trivijalna i „normalna" stvar kao što je prisilna potreba da se u prepirci bude u pravu i dokaže kako ona druga osoba greši - odbrana mentalnog stava sa kojim ste poistovećeni - koren ima u strahu od smrti. Ako se poistovećujete sa mentalnim stavom i pritom niste u pravu, vašem osećaju za sopstveno „ja", zasnovanom na umu, preti ozbiljna opasnost od uništenja. Stoga vi i vaš ego ne možete prihvatiti da niste u pravu. Ne biti u pravu znači umreti. Zbog ovoga su se vodili ratovi i srušene su nebrojene veze. Onog trenutka kada budete prestali da se poistovećujte sa svojim umom, vašem osećaju za sopstveno „ja" neće više značiti ništa to da li ste u pravu ili ne, tako da će silom nametnuta i duboko nesvesna potreba da se bude u pravu, što predstavlja jedan oblik nasilja, prestati da postoji. Bićete u stanju da jasno i glasno iskažete kako se osećate i šta mislite, ali više pri tome neće biti agresivnosti niti odbrambenog stava. Vaš osećaj o sopstvenom „ja" tada će proizaći iz dubljeg i iskrenijeg mesta u vama, a ne iz uma. Pripazite na bilo kakvu vrstu odbrambenog stava u vama. Šta je to što branite? Iluzorni identitet, predstavu u vašem umu, zamišljeni entitet. Time što taj obrazac činite svesnim, time što mu postajete svedok, vi prestajete da se poistovećujete sa njim. U svetlu vaše svesti, nesvesni obrazac će se brzo raspasti. To predstavlja završetak svih prepirki i igara moći koje toliko štete vezama. Moć nad drugima predstavlja sla­ bost prikrivenu kao snagu. Istinska moć se nalazi unutra i dostup­ na vam je ovog trenutka. Dakle, svako ko je poistovećen sa svojim umom i time odsečen od svoje istinske moći, svog dubljeg „ja" ukorenjenog u Biću, imaće strah za svog stalnog sadruga. Broj ljudi koji su

prešli granicu uma još uvek je veoma mali, tako da možete pret­ postaviti da se gotovo svako koga sretnete ili poznajete u svom životu nalazi u stanju straha. Varira jedino njegova jačina. Ona se kreće od strepnje i jeze na jednom kraju skale do nejasne nelagode i osećanja ugroženosti na drugom. Većina ljudi posta­ je svesna straha tek kada on poprimi neki od težih oblika. Potraga ega za celošću Još jedan vid emocionalnog bola koji je sastavni deo ego­ ističnog uma jeste duboko usađeno osećanje nedostatka ili nepotpunosti, toga da niste celoviti. Kod nekih ljudi ono se javlja svesno, a kod drugih nesvesno. Ako se javlja svesno, manifestuje se kao uznemirujuće i stalno osećanje da niste dovoljno vredni ili dobri. A ako je nesvesno, moći će da se oseti jedino posred­ no kao jaka žudnja, želja i potreba. U oba slučaja ljudi često pod prisilom počinju da tragaju za zadovoljenjem ega i za stvarima kojima je moguće da se identifikuju kako bi se ispunila ta prazn­ ina koju u sebi osećaju. Oni, dakle, žude za imetkom, novcem, uspehom, moći, titulom ili posebnom vezom u osnovi zbog toga da bi mogli imati bolje mišljenje o sebi, da bi se mogli osećati upotpunjenjima. Ali, čak i kada postignu sve te stvari, uskoro otkrivaju da praznina i dalje postoji, da ona nema dno. Tada se nalaze u pravoj nevolji jer više ne mogu da se zavaravaju. U stvari, mogu, ali to postaje sve teže. Dokle god egoistični um bude upravljao vašim životom, vi nećete moći stvarno da odahnete, nećete biti mirni ni spokojni, osim u kratkim periodima kada budete postigli ono što ste želeli, kada žudnja bude ispunjena. Pošto ego predstavlja izvedeno osećanje o sopstvenom ja, potrebno mu je da se poistoveti sa spoljašnjim stvarima. Potrebno mu je da bez prestanka biva i zaštićen i potkrepljivan. Ego se najčešće poistovećuje sa vlasništvom, sa poslom koji obavljate, društvenim statusom i titu­ lom, fizičkim izgledom, posebnim sposobnostima, vezama,

ličnom i porodičnom istorijom, sistemom verovanja, a često i sa političkim, nacionalističkim, rasnim, verskim i drugim kolektivn­ im identifikacijama. Nijedna od ovih ne predstavlja vas. Da li vas ovo plaši? Ili vam je lakše sada kada ovo znate? Sve te stvari ćete pre ili kasnije morati da napustite. Možda vam je za sada još uvek teško da u to povenijete i ja uopšte ne tražim od vas da verujete kako svoj identitet ne možete pronaći ni u jed­ noj od ovih stvari. Sami ćete saznati tu istinu. Saznaćete je najkas­ nije onda kada budete osetili da se smrt približava. Smrt svlači sa vas sve ono što niste vi. Tajna života i jeste da „umrete pre nego što umrete" - i otkrijete da smrt ne postoji.

DUBOKO PONIRANJE U SADAŠNJI TRENUTAK

Nemojte u u m u tragati za svojim ja
Osećam da ima toliko toga što treba da shvatim o tome kako moj um funkcioniše, pre nego što budem u stanju da se na bilo koji način približim potpunoj svesti ili duhovnom prosvetljenju.

Ne, to nije tačno. Problemi uma se ne mogu resiti na nivou uma. Kada budete shvatili osnovnu disfunkciju, zaista neće preo­ stati mnogo toga što je potrebno da naučite ili razumete. Proučavanjem složenosti uma vi možete postati dobar psiholog, ali to vas neće odvesti izvan uma, baš kao što proučavanje ludila nije dovoljno za stvaranje zdravog razuma. Vi ste već razumeli osnovni način funkcionisanja nesvesnog stanja: poistovećenost sa umom koja dovodi do pojave lažnog „ja", ega, kao zamene za vaše istinsko „ja" ukorenjeno u Biću. Vi postajete nalik „grani otrgnutoj od loze", kako to Isus formuliše. Potrebe ega su beskrajne. On se oseća ranjivim i ugroženim, tako da živi u stanju straha i potrebe. Onog trenutka kada budete shvatili na koji način deluje osnovna disfunkcija, više neće biti potrebe da istražujete sve njene nebrojene pojavne oblike, neće biti potrebe da od toga pravite složeni lični prob­ lem. Ego, naravno, to voli. On uvek traga za nečim za šta bi se

mogao vezati kako bi održao i osnažio svoje nestvarno osećanje o sopstvenom ja i spreman je da se veže za vaše probleme. Upravo zato je kod tolikog broja ljudi veliki deo njihovog osećanja za sopstveno ja duboko povezan sa njihovim problemi­ ma. Onog trenutka kada se ovo dogodi, poslednja stvar koju ti ljudi žele da učine jeste da ih se oslobode. To bi značilo da gube svoje „ja". Dobar deo nesvesnog ega može biti uložen u bol i pat­ nju. Dakle, onog trena kada budete prepoznali da koren nesvesnog leži u poistovećivanju sa umom, što naravno uključuje i emocije, vi ćete se povući odatle. Postaćete prisutni. A kada postanete prisutni, moći ćete da dozvolite svom umu da bude ono što jeste, a da se ne upletete u njegovu mrežu. Um sam po sebi nije disfunkcionalan. On predstavlja izvrsnu alatku. Disfunkcija se javlja kada u njemu tragate za svojim „ja" i kada zamenite njega sa sobom. On tada postaje egoistični um i preuzuma komandu nad čitavim vašim životom.

Okončajte zabludu o vremenu
Čini se da je gotovo nemoguće prekinuti poistovećenost sa umom. Svi smo mi duboko uronjeni u nju. Kako naučiti ribu da leti? Evo rešenja: okončajte zabludu o vremenu. Vreme i um su nerazdvojivi. Ako odvojite vreme od uma, ono će se zaustaviti osim ako vi ne odlučite da ga koristite. Biti poistovećen sa svojim umom znači biti uhvaćen u zamku vremena: to predstavlja prisilnu težnju da se živi isključivo kroz sećanja i predviđanja. Ovo uzrokuje beskrajnu okupiranost prošlošću i budućnošću i nevoljnost da se poštuje i prihvati sadašnji trenutak i da mu se omogući da bude. Prisila se javlja zato što vam prošlost daje identitet, a budućnost sadrži obećanje o spasenju, o nekakvoj vrsti ispunjenja. I jedno i drugo su iluzije.

Ali, kako bismo funkcionisali u ovom svetu bez osećaja o vre­ menu? Tada više ne bi postojali ciljevi kojima bi se težilo. Čak ne bismo znali ni ko smo jer nas naša prošlost čini onakvima kakvi smo danas. Mislim da je vreme nešto veoma dragoceno i potrebno je da naučimo kako da ga mudro koristimo, a ne da ga traćimo. Vreme uopšte nije dragoceno, zato što predstavlja iluziju. Ono što vi doživljavate nije vreme, već jedna tačka koja se nalazi izvan vremena: Sadašnji trenutak. On zaista jeste dragocen. Što ste više usredsređeni na vreme - na prošlost i budućnost - to vam više nedostaje Sadašnji trenutak, najdragocenija stvar koja postoji. Zbog čega je to najdragocenija stvar? Kao prvo, zato što je to jedina stvar. Ona predstavlja sve što postoji. Večita sadašnjost jeste prostor u okviru kojeg se otkriva vaš celokupan život, jedi­ ni činilac koji se ne menja. Život jeste sadašnji trenutak. Nikada nije postojalo vreme u kom vaš život nije bio sadašnji trenutak, niti će ikada postojati. A kao drugo, Sadašnji trenutak predstavlja jedinu tačku koja vas može odvesti izvan uskih okvira uma. To je vaša jedina tačka pristupa bezvremenom i bezobličnom carstvu Bića.

§
Ništa ne postoji izvan sadašnjeg t r e n u t k a Zar prošlost i budućnost nisu jednako stvarne, ponekad čak i stvarnije od sadašnjosti? Na kraju krajeva, prošlost određuje ko smo, baš kao i na koji način sagledavamo stvari i ponašamo se u

sadašnjosti. A naši budući ciljevi određuju koje radnje ćemo preduzeti u sadašnjosti. Još uvek niste uspeli da doprete do suštine onoga što vam govorim jer pokušavate da je razumete mentalno. Um ne može ovo da razume. Jedino vi možete. Molim vas da samo slušate. Da li ste ikada iskusili, preduzeli, pomislili ili osetili bilo šta izvan Sadašnjeg trenutka? Da li mislite da ćete to ikada učiniti? Da li je moguće da se bilo šta dogodi ili postoji izvan Sadašnjeg trenutka? Odgovor je očigledan, zar ne? Nikada se ništa nije desilo u prošlosti, desilo se u Sadašnjem trenutku. Nikada se ništa neće desiti u budućnosti, desiće se u Sadašnjem trenutku. Ono što vi podrazumevate pod prošlošću jeste trag sećanja, pohranjen u umu, o prethodnom Sadašnjem trenutku. Kada se prisećate prošlosti, vi ponovo aktivirate taj trag - i to činite i sada. Budućnost predstavlja zamišljeni Sadašnji trenutak, projekciju uma. Kada nastupi budućnost, ona predstavlja Sadašnji trenutak. Kada razmišljate o budućnosti, vi to činite sada. Prošlost i budućnost očigledno nemaju sopstvenu realnost. Baš kao što mesec nema sopstvenu svetlost, ali je u stanju da reflektuje svetio sunca, tako su i prošlost i budućnost samo bledi odrazi svetlosti, moći i stvarnosti večite sadašnjosti. Njihova stvarnost je 'pozajmljena' od Sadašnjeg trenutka. Suština onoga što ovde govorim ne može se razumeti umom. Onog trenutka kada budete doprli do nje, svest će se iz uma prebaciti u Biće, iz vremena u prisustvo. Iznenada, sve će izgledati živo, zračiti energijom, izlivati Biće.

§

Ključ za duhovnu dimenziju
U situacijama neposredne životne opasnosti promena svesti od vremena ka prisustvu ponekad se odvija prirodnim putem. Ličnost koja poseduje prošlost i budućnost u trenutku uzmiče i biva zamenjena intenzivnim svesnim prisustvom, veoma smirenim, ali u isto vreme i veoma pripravnim. Iz takvog stanja svesti onda proizlazi svaka potrebna reakcija. Razlog iz kog neki ljudi vole da se bave opasnim aktivnos­ tima kao što je planinarenje, auto-trke, itd., iako možda toga nisu ni svesni, jeste taj što ih one silom gone u Sadašnji trenutak - to veoma živo stanje oslobođeno vremena, problema, razmišljanja, tereta ličnosti. Beg iz sadašnjosti čak i na trenutak može značiti smrt. Na nesreću, da bi se našli u tom stanju oni postaju zavisni od određenih aktivnosti. Ali, nije potrebno da se uspinjete severnom stranom Ajgera. U to stanje možete da stupite upravo sada.

§
Još od davnina, duhovni učitelji svih tradicija su ukazivali na to da je Sadašnji trenutak ključ za duhovnu dimenziju. Uprkos tome, izgleda da je to ostalo tajna. Sigurno je da u crkvama i hramovima tako nisu podučavali. Ako odete u crkvu, možete čuti delove iz Jevanđelja kao što je „ne mislite na sutra jer će se sutra samo brinuti o sebi" ili „niko ko se hvata pluga i gleda unatrag nije pogodan za Božje carstvo". Ili možete čuti onaj deo o prekrasnim cvetovima koji se ne brinu šta će biti sutra, već bezbrižno žive u večnom Sadašnjem trenutku jer im je Bog podario sve što im treba. Dubokoumnost i suštastvena priroda ovih učenja ostaju neotkrivene. Čini se da niko ne shvata da njih treba proživeti i time prouzrokovati duboku unutrašnju promenu.

§
Cela suština Zena sastoji se u koračanju duž oštrice Sadašnjeg trenutka - u tome da se tako celovito, tako potpuno bude prisutno, da nijedan problem, nikakva patnja, ništa što ne predstavlja vašu samu suštinu ne može da preživi u vama. U Sadašnjem trenutku, u odsustvu vremena, svi problemi se razrešavaju. Patnji je potrebno vreme, ona ne može da preživi u Sadašnjem trenutku. Veliki Zen učitelj Rinzai često bi podizao svoj prst kako bi pažnju svojih učenika odvukao od vremena i polako postavljao pitanje: „Šta u ovom trenutku nedostaje?" To je snažno pitanje koje ne zahteva odgovor na nivou uma. Smišljeno je da bi vašu pažnju odvelo duboko u Sadašnji trenutak. Slično pitanje u Zen tradiciji glasi: „Ako ne sada, kada?"

§
Sadašnji trenutak takođe se nalazi u središtu učenja sufizma, mistične grane islama. Sufisti imaju izreku: „Sufi je sin sadašnjeg vremena." A Rumi, veliki pesnik i učitelj sufizma, tvrdi: „Prošlost i budućnost prikrivaju Boga pred našim očima, i jedno i drugo spalite vatrom." Majstor Ekart, duhovni učitelj iz trinaestog veka, prelepo je to sažeo: "Vreme je ono što sprečava svetlost da dopre do nas. Ne postoji veća prepreka Bogu od vremena."

Dostizanje moći Sadašnjeg trenutka
Maločas, dok ste govorili o večitoj sadašnjosti i nestvarnoj prošlosti i budućnosti, zatekoh sebe kako posmatram drvo kroz prozor. I ranije mi se to dešavalo, ali ovog puta je bilo drugačije. Spoljni izgled se nije mnogo promenio, osim što su boje izgledale jasnije i titravije. Ali sada je bila pridodata jedna nova dimenzija. Teško je to objasniti. Ne znam kako, ali u meni se javila svest o nečemu nevidljivom i osećanje da to predstavlja srž tog drveta, njegov unutrašnji duh, ako vam se više dopada. I na neki način, to je i mene sadržavalo. Sada mi je jasno da ranije za mene to drvo nije istinski postojalo, već samo njegova beživotna i mrtva slika. Sada kada pogledam u drvo, deo te svesti je i dalje prisutan, ali mogu da osetim kako mi izmiče. Vidite, iskustvo se već povlači u prošlost. Da li ovako nešto ikada može postati više od prolaznog bljeska? Na trenutak ste bili oslobođeni vremena. Preselili ste se u Sadašnji trenutak i samim time drvo posmatrali bez paravana uma. Svest o Biću je postala deo vaše percepcije. Sa tom večnom dimenzijom javlja se i drugačiji način spoznaje, onaj koji više ne „ubija" duh koji živi u svakom stvorenju i svakoj stvari. To je spoz­ naja koja ne uništava svetost i tajnu života, već sadrži duboku ljubav i poštovanje prema svemu što jeste. To je spoznaja o kojoj um ne zna ništa. Um ne može da spozna drvo. On jedino može da sazna činjenice ili informacije o drvetu. Moj um ne može da spozna vas, već samo karakteristike, sudove, činjenice i mišljenja o vama. Jedino Biće zna neposredno. Postoji mesto namenjeno umu i znanju uma. Ono se nalazi u praktičnom carstvu svakodnevnog života. Međutim, kada preuzme kontrolu nad svim aspektima vašeg života, uključujući vaše veze sa drugim ljudskim bićima i prirodom, on postaje mon­ struozni parazit koji je bez nadzora, i u stanju je da završi uništavajući kompletan život na planeti ubijajući na kraju samog sebe, tako što uklanja domaćina.

Bacili ste pogled na to kako večnost može da promeni vaša opažanja. Ali jedno iskustvo nije dovoljno, ma koliko se prelepim ili dubokim činilo. Ono što je potrebno i što nas interesuje jeste trajna promena svesti. Stoga srušite ranije obrasce poricanja sadašnjosti i otpora prema sadašnjem trenutku. Neka vam postane navika da skrećete pažnju sa prošlosti i budućnosti onda kada vam one nisu potrebne. Iskačite iz dimenzije vremena koliko god je to u svakodnevnom životu moguće. Ako vam bude isuviše teško da u Sadašnji trenutak stupite direktno, započnite tako što ćete posmatrati uobičajene sklonosti vašeg uma ka begu od Sadašnjeg trenutka. Primetićete da je budućnost obično zamišljena ili kao nešto bolje ili kao nešto gore od sadašnjosti. Ako je zamišljena budućnost bolja, ona vam pruža nadu ili predviđanje koje zado­ voljava. Ako je lošija, onda stvara strepnju. Obe su iluzorne. Putem samoposmatranja veća količina prisustva sama od sebe ulazi u vaš život. Onog trenutka kada budete shvatili da niste prisutni, tada jeste prisutni. Kad god bili u mogućnosti da posmatrate um, više nećete biti zarobljeni u njemu. Još jedan činilac se pojavljuje, nešto što ne potiče iz uma: prisustvo svedoka. Budite prisutni kao posmatrač svog uma - svojih misli i emocija, kao i reakcija na različite situacije. Budite u najmanju ruku zainteresovani za svoje reakcije koliko ste zainteresovani za situaciju ili osobu koja vas nagoni da reagujete. Takođe pripazite i na to koliko često se vaša pažnja nalazi u prošlosti ili budućnosti. Nemojte da osuđujete ili analizirate ono što ste primetili. Posmatrajte misao, osetite emociju, posmatrajte reakci­ ju. Nemojte od njih praviti lični problem. Tada ćete osetiti nešto snažnije od bilo koje od tih stvari koje ste posmatali: mimo posmatrajuće prisustvo u pozadini sadržaja vašeg uma, tihog posmatrača.

§

Intenzivno prisustvo je potrebno kada određene situacije prouzrokuju reakcije sa snažnim emocionalnim nabojem kao što su one kada je vaša slika o samima sebi ugrožena, kada se u vašem životu pojavi izazov koji podstiče strah, kada stvari „pođu naopako" ili kada ponovo na videlo izađe emocionalni kompleks iz prošlosti. U tim slučajevima vi težite da postanete „nesvesni". Reakcija ili emocija preuzima kontrolu nad vama - vi „postajete" ona. To sprovodite u ponašanju. Vi odobravate, okrivljujete, napadate, branite... samo što to niste vi, to je obrazac reagovanja, um u svom uobičajenom modalitetu preživljavanja. Poistovećenost sa umom mu pruža dodatnu energiju, a posmatranje uma izvlači energiju iz njega. Poistovećenost sa umom stvara još vremena, a posmatranje uma otvara dimenziju večnosti. Energija koja je izvučena iz uma pretvara se u prisust­ vo. Onog trena kada budete mogli da osetite šta znači biti prisu­ tan, postaće vam mnogo lakše da naprosto odlučite da istupite iz dimenzije vremena kad god vam vreme ne bude bilo potrebno iz praktičnih razloga i zađete dublje u Sadašnji trenutak. Ovo neće umanjiti vašu sposobnost da koristite um, zapravo će je uvećati. Kada budete zaista koristili svoj um, to će biti oštrije, usmerenije. Napuštanje psihološkog vremena Naučite da koristite vreme za praktične aspekte vašeg života - ovo bismo mogli nazvati „satnim vremenom" - ali kada se pozabavite tim praktičnim pitanjima, istog časa povratite svest o sadašnjem trenutku. Na ovaj način se neće stvarati nagomilano „psihološko vreme", koje predstavlja poistovećenost sa prošlošću i neprekidno prisilno prebacivanje u budućnost. Satno vreme ne označava samo zakazivanje sastanaka ili planiranje putovanja. Ono uključuje i učenje lekcija iz prošlosti kako ne bismo iznova ponavljali iste greške. Postavljanje ciljeva i napredovanje ka njima. Predviđanje budućnosti preko fizičkih, matematičkih, itd. obrazaca i zakona naučenih u prošlosti i preduzimanje odgovarajućih radnji na osnovu naših predviđanja.

Ali, čak i ovde, u domenu praktičnog života, gde ne možemo da funkcionišemo bez osvrta na prošlost i budućnost, sadašnji trenutak ostaje sušinski faktor. Svaka lekcija iz prošlosti postaje bitna i primenjuje se u sadašnjosti. Svako planiranje kao i napredovanje ka postizanju određenog cilja odvija se u sadašnjosti. Najveći deo pažnje prosvetljenih osoba uvek je usmeren na Sadašnji trenutak, ali one su i dalje periferno svesne vremena. Drugim rečima, one nastavljaju da koriste satno vreme, ali su oslobođene psihološkog vremena. Budite oprezni dok praktikujete ovo kako ne biste satno vreme nesvesno pretvorili u psihološko vreme. Na primer, ako ste u prošlosti načinili grešku i sada učite iz nje, vi koristite satno vreme. Sa druge strane, ako se bavite njom mentalno i pritom se pojave samokritika, kajanje ili krivica, onda od greške stvarate „sebe" i nešto „vaše", pravite od nje deo svog osećanja o sopstvenom ja i ona postaje psihološko vreme, koje je uvek povezano sa lažnim osećajem identiteta. Nepraštanje nužno nosi sa sobom teški teret psihološkog vremena. Ako sebi postavite cilj i krećete se ka njemu, vi koristite satno vreme. Svesni ste toga kuda želite da idete, ali poštujete i u potpunosti obraćate pažnju na korak koji preduzimate u ovom trenutku. Ako tada postanete pojačano usmereni ka cilju, možda zbog toga što u njemu tragate za srećom, zadovoljenjem ili pot­ punijim osećajem o svom ja, više ne uvažavate Sadašnji trenutak. On postaje sveden na puki korak ka budućnosti, bez stvarne vrednosti. Satno vreme se tada pretvara u psihološko vreme. Put vašeg života više nije avantura, već samo opsesivna potreba da se negde stigne, da se nešto postigne, da se „uspe". Vi takođe više ne uočavate niti mirišete cveće pored puta, a niste ni svesni lepote i čuda života koji se otkiva svuda oko vas kada ste prisut­ ni u Sadašnjem trenutku.

§

U stanju sam da uvidim ogromnu važnost Sadašnjeg trenutka, ali ne mogu da se do kraja složim sa vama kada kažete da je vreme potpuna iluzija. Kada kažem „vreme je iluzija", moja namera nije da izreknem filozofsku tvrdnju. Ja vas samo podsećam na jednos­ tavnu činjenicu - činjenicu tako očiglednu da će vam možda biti teško da je pojmite i možda ćete je smatrati besmislenom - ali, kada je jednom budete shvatili, ona će poput mača biti u stanju da proseca sve umom stvorene slojeve komplikacija i „proble­ ma". Hajde da je ponovim: sadašnji trenutak je sve što imate. Ne postoji vreme u kom vaš život ne predstavlja „ovaj trenutak". Zar to nije činjenica?

Ludilo psihološkog vremena
Nećete nimalo sumnjati u to da psihološko vreme pred­ stavlja mentalni poremećaj ukoliko pogledate njegove kolek­ tivne manifestacije. One se javljaju, na primer, u obliku ideologi­ ja kao što su komunizam, nacionalsocijalizam ili bilo kakav drugi nacionalizam ili rigidni religiozni sistem verovanja koji deluju pod bezuslovnom pretpostavkom da najviše dobro leži u budućnosti i da stoga cilj opravdava sredstvo. Cilj predstavlja ideju, tačku u umom projektovanoj budućnosti u kojoj će se postići spasenje u nekom od oblika - kao sreća, zadovoljenje, jednakost, oslobođenje, itd. Neretko su sredstva koja omogućavaju da se do tamo stigne ropstvo, mučenje i ubijanje ljudi u sadašnjosti. Na primer, procenjeno je da je ni manje ni više nego pedeset miliona ljudi pobijeno kako bi se ostvario cilj komuniz­ ma, kako bi se došlo do „boljeg života" u Rusiji, Kini i drugim zemljama. To je zastrašujući primer toga na koji način vera u budućnost stvara pakao u sadašnjosti. Može li postojati ikakva sumnja da psihološko vreme predstavlja ozbiljnu i opasnu men­ talnu bolest?

Na koji način ovaj obrazac uma deluje u vašem životu? Da li neprestano pokušavate da dospete na neko drugo mesto, tamo gde se ne nalazite? Da li veći deo onoga što činite predstavlja samo sredstvo za postizanje cilja? Da li se ispunjenje nalazi uvek tu iza ugla ili je posvećeno kratkotrajnim zadovoljstvima kao što su seks, hrana, piće, droga, veselje ili uzbuđenje? Da li ste stal­ no usmereni na to da nešto postanete, nešto postignete i to održavate jer ćete u protivnom odjuriti za nekim novim uzbuđenjem ili zadovoljstvom? Da li verujete da ćete ako postignete više stvari postati ispunjeniji, dovoljno dobri ili psiho­ loški savršeni? Da li čekate da neki muškarac ili žena daju smisao vašem životu? U normalnom stanju svesti, poistovećenim sa umom, odnosno neprosvetljenom, moć i beskrajni kreativni potencijal koji leže skriveni u Sadašnjem trenutku sasvim su zamračeni psi­ hološkim vremenom. Vaš život tada gubi svoju vibraciju, svoju svežinu, svoj smisao za čudesno. Stari tokovi misli, emocija, ponašanja, reakcija i želja bivaju ispoljeni u predstavama koje se beskrajno ponavljaju kao scenario u vašem umu koji vam daje neku vrstu identiteta, ali prikriva realnost Sadašnjeg trenutka. Um tada stvara opsesiju budućnošću kako bi pobegao od nezadovol­ javajuće sadašnjosti.

Negativnost i patnja svoje korene imaju u vremenu
Ali verovanje da će budućnost biti bolja od sadašnjosti ne pred­ stavlja uvek iluziju. Sadašnjost ume da bude strašna i stvari u budućnosti mogu postati bolje, što se često i dešava. Budućnost je obično replika prošlosti. Površne promene su moguće, ali pravi preobražaj je redak i zavisi od toga da li ste u stanju da postanete dovoljno prisutni kako bi rastočili prošlost dostizanjem moći Sadašnjeg trenutka. Ono što vi vidite kao budućnost sastavni je deo vašeg sadašnjeg stanja svesti. Ako vaš

um nosi teški teret prošlosti, još ćete više tereta iskusiti. Prošlost se produžava kroz manjak prisustva. Kvalitet vaše svesti u ovom trenutku jeste ono što oblikuje budućnost - što se, naravno, može iskusiti samo kao Sadašnji trenutak. Možete zaraditi i deset miliona dolara, ali takva vrsta promene samo će biti površinska. Jednostavno ćete nastaviti da proživljavate one iste uslovljene obrasce u jednom luksuznijem okruženju. Ljudi su naučili kako da pocepaju atom. Umesto da drvenom motkom ubije deset ili dvanaest ljudi, jedna osoba sada može da ubije milione jednostavnim pritiskom na dugme. Da li je to istinska promena? Ako je kvalitet vaše svesti u ovom trenutku ono što određuje budućnost, šta je onda to što određuje kvalitet vaše svesti? Nivo vašeg prisustva. Tako da je jedino mesto na kom se prava promena može odigrati i na kom prošlost može biti rastočena upravo Sadašnji trenutak.

§
Svu negativnost uzrokuje nagomilavanje psihološkog vre­ mena i poricanje sadašnjosti. Nelagoda, strepnja, napetost, stres, briga - svi oblici straha - prouzrokovani su prevelikom količinom budućnosti, a manjkom prisustva. Krivica, griža savesti, netr­ peljivost, žaljenje, tuga, ogorčenost i svi oblici nepraštanja nastali su zbog prevelike količine prošlosti, a manjka prisustva. Većini ljudi je teško da poveruje kako je stanje svesti sasvim oslobođeno negativnosti moguće. A ipak to je ono oslobođeno stanje na koje svi duhovni učitelji ukazuju. To je obećanje spasenja, ne u iluzornoj budućnosti, već upravo ovde i sada. Možda će vam biti teško da uvidite da je vreme uzrok vaše patnje ili vaših problema. Vi verujete da su njih prouzrokovale

određene situacije u vašem životu i, gledano iz konvencionalnog ugla, to je istina. Ali, sve dok se ne pozabavite osnovnom disfunkcijom uma koja stvara probleme - njenom vezom sa prošlošću i budućnošću i poricanjem Sadašnjeg trenutka - prob­ lemi su u stvari međusobno zamenjivi. Da su kojim čudom svi vaši problemi i uočeni, uzroci nesreće bili otklonjeni danas, s tim da vi niste postali pojačano prisutni, odnosno pojačano svesni, uskoro biste sebe zatekli sa sličnom grupom problema ili uzroka patnje, poput senke koja vas prati gde god da krenete. Na kraju krajeva, postoji samo jedan problem: um okovan vremenom. Ne mogu da poverujem u to da ću ikada dosegnuti tačku u kojoj više neću imati nikakvih problema. U pravu ste. Vi nikada ne možete da dosegnete tu tačku zato što ste na toj tački sada. Spasenje ne nastupa vremenom. Ne možete biti slobodni u budućnosti. Prisustvo predstavlja jedini ključ za slobodu, tako da jedino sada možete biti slobodni.

§
Otkrivanje života koji leži ispod vaše životne situacije Ne vidim na koji način sada mogu da osećam slobodu. Kako stvari stoje, trenutno osećam veliko nezadovljsvo u pogledu svog života. To je činjenica, i pokušaji da ubedim sebe kako je sve u redu kada to očigledno nije istina predstavljali bi zabludu. Za mene, sadašnji trenutak je vrlo nesrećan; uopšte nije oslobađajući. Ono što mi daje snagu jeste nada ili mogućnost nekakvog poboljšanja u budućnosti.

Vi mislite da se vaša pažnja nalazi u sadašnjem trenutku dok je nju u stvari sasvim preuzelo vreme. Ne možete biti i nesrećni i potpuno prisutni u Sadašnjem trenutku. Ono što vi podrazumevate pod „životom" trebalo bi pre­ ciznije nazvati „životnom situacijom". To predstavlja psihološko vreme: prošlost i budućnost. Određene stvari u prošlosti nisu se odvijale onako kako ste vi to želeli. I dalje se opirete tome što se desilo u prošlosti, a sada se opirete i onome što jeste. Nada je ono što vam daje snagu, ali nada vas drži usmerenim ka budućnosti i taj neprekidni fokus produžava vaše poricanje Sadašnjeg trenutka, a time i vašu nesreću. Istina je da je moja sadašnja situacija posledica stvari koje su se desile u prošlosti, ali to je i dalje moja sadašnja situacija i zatočenost u njoj za mene predstavlja nesreću. Zaboravite na trenutak na svoju životnu situaciju i obratite pažnju na vaš život. U čemu je razlika? Vaša životna situacija postoji u vremenu. Vaš život je sadašnjost. Vaša životna situacija je stvar uma. Vaš život je stvaran. Pronađite „uzani prolaz što vodi ka životu". On se zove Sadašnji trenutak. Svedite svoj život na ovaj trenutak. Vaša život­ na situacija može biti prepuna problema - većina životnih situacija je takva - ali ustanovite da li imate bilo kakvih problema u ovom trenutku. Ne sutra ili za deset minuta, već sada. Da li imate bilo kakvih problema sada? Kada ste prepuni problema, tu nema mesta za pojavu bilo čega novog, nema mesta za rešenje. Stoga, kad god možete,

napravite malo mesta, oslobodite malo prostora, tako da možete da otkrijete život koji leži ispod vaše životne situacije. U potpunosti se korisite čulima. Budite tu gde ste. Posmatrajte naokolo. Samo posmatrajte, nemojte da tumačite. Gledajte svetlost, oblike, boje, teksture. Budite svesni tihog pris­ ustva u svakoj stvari. Budite svesni prostora koji svemu omogućava da postoji. Osluškujte zvuke; nemojte im suditi. Osluškujte tišinu ispod zvukova. Dodirnite nešto - bilo šta - i osetite i prihvatite njegovo Biće. Posmatrajte ritam svog disanja; osetite vazduh kako ulazi i izlazi, osetite životnu energiju unutar vašeg tela. Dozvolite svemu da postoji, iznutra i spolja. Dozvolite „bivanje" svih stvari. Spustite se duboko u Sadašnji trenutak. Vi za sobom ostavljate umirući svet mentalnih apstrakcija, svet vremena. Oslobađate se iz ludog uma koji isisava vašu život­ nu energiju, baš kao što polagano truje i uništava Zemlju. Budite se iz sna vremena u sadašnjost.

§
Svi problemi predstavljaju iluzije u m a Osećam se kao da je sa mene zbačen težak teret. Prisutno je osećanje lakoće. Osećam se tako bistro... ali moji problemi me i dalje čekaju, zar ne? Oni nisu rešeni. Zar ih ja ne izbegavam samo privremeno? Da ste se našli u raju, ne bi mnogo prošlo pre nego što bi vaš um rekao „sve je to u redu, ali..." Na kraju krajeva, ovde se i ne radi o rešavanju vaših problema. Radi se o uviđanju da nema

nikakvih problema. Postoje samo situacije - kojima se treba bav­ iti ili ih treba ostaviti na miru i prihvatiti kao delove „bivanja" sadašnjeg trenutka, sve dok se ne promene ili dok ne bude bilo moguće njima se baviti. Probleme je stvorio um i kako bi preživeli potrebno im je vreme. Oni ne mogu preživeti u realnos­ ti Sadašnjeg trenutka. Usmerite svoju pažnju na Sadašnji trenutak i recite mi koje to probleme imate sada?

§
Ne dobijam odgovor zato što je nemoguće imati problem kada je vaša pažnja u potpunosti u Sadašnjem trenutku. Situaciju koju treba rešiti ili prihvatiti - to da. Zbog čega od nje stvarati problem? Zbog čega od bilo čega stvarati problem? Zar život sam po sebi ne sadrži dovoljno izazova? Zbog čega su vam potrebni problemi? Um nesvesno voli probleme jer vam oni daju neku vrstu identiteta. To je normalno, a isto tako i poremećeno. „Problem" ukazuje na to da se situacijom bavite mentalno bez postojanja istinske namere ili mogućnosti preduzimanja akcije u sadašnjosti i da nesvesno od njega gradite deo vašeg osećanja o sopstvenom ja. Postajete toliko nadvladani svojom životnom situacijom da gubite osećanje o životu, o Biću. Ili u svom umu nosite besmisleni teret stotina stvari koje ćete možda ili sigurno uraditi u budućnosti, umesto da usmerite svoju pažnju na jedinu stvar koju možete uraditi sada. Kada stvarate problem, vi stvarate i bol. Sve što treba da uradite jeste da donesete jednostavan izbor, jednostavnu odluku: šta god da se desi, ja više sebi neću prouzrokovati bol. Neću više stvarati probleme. Iako je u pitanju jednostavan izbor, on je takođe i veoma radikalan. Vi nećete doneti takvu odluku, osim ako vam patnje zaista nije preko glave, osim ako vam stvarno nije

dosta. I nećete biti u stanju da prođete kroz sve to, osim ako ne dosegnete moć Sadašnjeg trenutka. Ako ne budete više stvarali bol samima sebi, nećete ga stvarati ni drugima. Takođe više nećete negativnošću stvaranja problema zagađivati ni prelepu Zemlju, ni vaš unutrašnji prostor, a ni kolektivni duh čovečanstva.

§
Ako ste se ikada našli u situaciji neposredne životne opas­ nosti, onda znate da ona nije predstavljala problem. Um nije imao vremena da se zamajava i stvara problem. U istinskoj opas­ nosti, um se zaustavlja, vi postajete potpuno prisutni u Sadašnjem trenutku, i nešto daleko moćnije preuzima kontrolu nad vama. To je razlog postojanja tolikog broja svedočanstava u kojima obični ljudi iznenada postaju sposobni za neverovatno hrabre poduh­ vate. U svakoj opasnosti vi ćete ili preživeti ili nećete. Kako god bilo, to ne predstavlja problem. Neki ljudi se ljute kad me čuju kako govorim da su prob­ lemi iluzije. Ja pretim da ću oduzeti njihovo osećanje o sopstvenom identitetu. Oni su mnogo vremena uložili u lažno osećanje o samima sebi. Tokom mnogih godina svoj celokupni identitet su nesvesno određivali na osnovu svojih problema ili patnji. Šta bi oni bili bez toga? Veliki deo onoga što ljudi govore, misle ili čine zapravo je motivisano strahom, što je naravno uvek povezano sa usmeravanjem pažnje na budućnost i gubljenjem dodira sa Sadašnjim trenutkom. Pošto u Sadašnjem trenutku ne postoje problemi, tu takođe nema ni straha. Ako iskrsne situacija u kojoj je potrebno pozabaviti se sadašnjošću, vaša akcija će, ako bude proistekla iz svesti o sadašnjem trenutku, biti jasna i odsečna. Takođe će najverovat-

nije biti i uspešna. Ona neće predstavljati reakciju koja potiče od uslovljenosti vašeg uma iz prošlosti, već intuitivni odgovor na situaciju. U ostalim slučajevima, kada bi reagovao vremenom okovani um, shvatićete da je korisnije ne činiti ništa - i naprosto ostati usredsređen u Sadašnjem trenutku.

Kvantni skok u evoluciji svesti
Nakratko mi se ukazivalo to stanje oslobođenosti od uma i vreme­ na koje opisujete, ali prošlost i budućnost su toliko snažne da ne mogu dugo da ih zadržim napolju. Vremenom okovani modalitet svesti je duboko ukorenjen u ljudskoj psihi. Ali ono čime se mi ovde bavimo predstavlja deo duboke promene koja se odvija u kolektivnoj svesti planete i dalje od toga: to je buđenje svesti iz sna o materiji, obliku i izd­ vojenosti. Okončavanje vremena. Mi probijamo obrasce uma koji su dominirali ljudskim životom eonima. Obrasce uma koji su stvorili nezamislive patnje u ogromnoj količini. Ja ne koristim reč zlo. Od veće pomoći je to proglasiti nesvesnim ili ludošću. Ovo razbijanje starog modaliteta svesti ili, bolje rečeno, nesvesnog: da li je to nešto što treba mi da preduzmemo ili će to ionako nastupiti? Mislim, da li je ta promena neizbežna? To zavisi od tačke gledišta. I preduzeti nešto i čekati da se to isto desi samo od sebe, zapravo, predstavljaju jedan proces jer vi ste ujedinjeni sa celokupnom svešću, te dve stvari je nemoguće odvojiti. Ali, ne postoje potpune garancije da će ljudi u tome uspeti. Taj proces nije neizbežan ili automatski. Vaša saradnja predstavlja njegov suštinski deo. Kako god vi gledali na to, on predstavlja kvantni skok u evoluciji svesti, baš kao i našu jedinu šansu da preživimo kao rasa.

Radost Bića
Možete koristiti jednostavan kriterijum koji će vas upozora­ vati na to da li ste dozvolili da kontrolu nad vama preuzme psiho­ loško vreme. Upitajte sami sebe: ima li radosti, lagodnosti i lakoće u onome što radim? Ako toga nema, onda je vreme zak­ lonilo sadašnji trenutak i život je shvaćen kao teret ili kao borba. Ako nema radosti, lagodnosti i lakoće u vašem poslu, to ne znači nužno da vam je potrebna promena onoga što radite. Možda je dovoljno promeniti ono kako radite. "Kako" je uvek značajnije nego "šta". Pokušajte više pažnje da posvetite samom procesu rada nego rezultatu koji njime želite da postignete. Obratite u potpunosti pažnju na sve što vam sadašnji trenutak predoči. To takođe podrazumeva da u potpunosti prihvatite ono što jeste, jer nije moguće posvetiti punu pažnju nečemu i istovemeno se opirati tome. Čim budete prihvatili sadašnji trenutak, sva nezadovoljst­ va i borbe će nestati i život će početi da teče ispunjen radošću i lagodnošću. Kada budete delovali iz svesti o sadašnjem trenutku, sve što budete činili postaće prožeto osećanjem kvaliteta, brige i ljubavi - čak i najjednostavnije radnje. Dakle, nemojte brinuti o plodovima vašeg rada - jednos­ tavno posvetite pažnju samom radu. Plodovi će doći sami od sebe. To predstavlja veoma moćnu duhovnu vežbu. U Bhagavad Giti, jednom od najstarijih i najlepših duhovnih učenja koja pos­ toje, nepovezanost sa plodovima svog rada naziva se Karma joga. Opisana je kao put „posvećenog rada". Kada prisilna težnja za begom od Sadašnjeg trenutka zgasne, radost Bića uplovljava u sve što radite. Onog trenutka kada vaša pažnja bude usmerena u Sadašnji trenutak, osetićete prisustvo, smirenost, spokojstvo. Više nećete zavisiti od budućnosti kako bi došli do ispunjenja i zadovoljenja - nećete se njoj obraćati za spasenje. Stoga, nećete biti ni povezani sa rezul­ tatima. Ni neuspeh ni uspeh neće imati moć da izmene vaše

unutrašnje stanje Bića. Pronaći ćete život koji leži ispod vaše životne situacije. U odsustvu psihološkog vremena, vaše osećanje o sopstvenom ja biva izvođeno iz Bića, a ne iz vaše lične prošlosti. Stoga, psihološka potreba da se postane bilo šta drugo, samo ne ono što zaista jeste više ne postoji. U svetu, na nivou vaše životne situacije, možete bez problema postati imućni, puni znanja, uspešni, oslobođeni ovoga ili onoga, ali u dubljoj dimenziji Bića vi ste upotpunjeni i u celini ste u sadašnjem trenutku. U stanju celosti, da li ćemo i dalje moći ili želeti da postižemo spoljne ciljeve? Naravno, ali nećete imati iluzorna očekivanja da će vas bilo šta ili bilo ko u budućnosti spasti ili učiniti srećnima. Što se tiče životne situacije, možda će postojati stvari koje treba obaviti ili postići. To je svet forme, dobitaka i gubitaka. Ali, na dubljem nivou vi ste već upotpunjeni i kada budete to shvatili, razigrana radosna energija javiće se u pozadini onoga čime se budete bav­ ili. Oslobođeni psihološkog vremena, više nećete sa okrutnom odlučnošću juriti za svojim ciljevima, vođeni strahom, besom, nezadovoljstvom ili potrebom da postanete neko i nešto niti ćete ostati ukopani u mestu usled straha od neuspeha koji za ego predstavlja gubitak identiteta. Kada vaše dublje osećanje o sopstvenom „ja" bude izvedeno iz Bića, kada ne budete više imah psihološku potrebu da „postanete neko i nešto", niti će vaša sreća niti osećanje o sopstvenom „ja" zavisiti od ishoda, i to predstavlja oslobođenost od straha. Nećete više tragati za nečim stalnim tamo gde ga nema: u svetu forme, dobitaka i gubitaka, rođenja i smrti. Nećete zahtevati da situacije, uslovi, mesta ili ljudi moraju da vas čine srećnima, a onda patiti zbog toga što oni ne ispunjavaju vaša očekivanja. Sve biva priznato, ah ništa nema značaj. Oblici se rađaju i umiru, ah vi ste ipak svesni one večnosti koja se nalazi ispod oblika. Vi znate da „ničemu stvarnome ne preti opasnost". Ako ovo predstavlja stanje vašeg Bića, kako da ne uspete? Vi ste već uspeh.

STRATEGIJE UMA ZA IZBEGAVANJE SADAŠNJEG TRENUTKA

Gubitak Sadašnjeg trenutka: suštinska iluzija
Čak i ako sasvim prihvatim da je vreme, u krajnjoj tački, iluzija, kako će to promeniti stvari u mom životu? I dalje moram da živim u svetu kojim u potpunosti vlada vreme. Intelektualno prihvatanje predstavlja samo još jedno verovanje i ono neće mnogo promeniti vaš život. Da bi se uvidela ova istina, potrebno je da je proživljavate. Kada svaka ćelija vašeg tela bude toliko prisutna da se oseća prepunom života i kada budete mogli svakog trenutka da takav život osetite kao radost Bića, tada se može reći da za vas više ne postoji vreme. Ali, ja ipak moram sutra da platim račune, ipak ću ostariti i umreti baš kao i svi drugi. Kako onda uopšte mogu da kažem da za mene više ne postoji vreme? Sutrašnji računi ne predstavljaju problem. Raspadanje fizičkog tela ne predstavlja problem. Problem predstavlja gubitak Sadašnjeg trenutka ili, još bolje, suštinska iluzija koja običnu situaciju, događaj ili emociju pretvara u lični problem i patnju. Gubitak Sadašnjeg trenutka jeste gubitak Bića.

Biti oslobođen vremena znači biti oslobođen prošle psiho­ loške potrebe za identitetom i buduće potrebe za zadovoljenjem. To predstavlja najdublju promenu svesti koju možete da zamis­ lite. U nekim retkim slučajevima ta izmena u svesti se dešava dramatično i radikalno, jednom za svagda. Kada se ona desi, obično to biva putem potpune predaje usred intenzivne patnje.Većina ljudi, međutim, mora da poradi na tome. Nakon što ste po prvi put uspeli da zavirite u večno stanje svesti, vi počinjete da se krećete napred-nazad između dimenz­ ija vremena i prisustva. Isprva postajete svesni toga koliko retko se vaša pažnja zaista nalazi u Sadašnjem trenutku. Ali znati da niste prisutni predstavlja ogroman uspeh: to znanje jeste prisust­ vo - čak i ako u početku ono bude trajalo samo nekoliko satnih sekundi pre nego što opet nestane. Vi zatim, sa pojačanom učestalošću, odabirate da usmeravate svoju svest ka sadašnjosti radije nego ka prošlosti ili budućnosti, i kad god budete uvideli da ste izgubili Sadašnji trenutak, bićete u stanju da ostanete u njemu ne samo par sekundi već i mnogo duže periode, gledano iz spoljašnje perspektive satnog vremena. Dakle, pre nego što postanete čvrsto utemeljeni u stanju prisustva, odnosno pre nego što postanete u potpunosti svesni, kretaćete se neko vreme napred-nazad između svesnog i nesvesnog, između stanja pris­ ustva i stanja poistovećenosti sa umom. Gubićete Sadašnji trenu­ tak i vraćaćete mu se, iznova i iznova. Na posletku, prisustvo će postati vaše preovlađujuće stanje. Većina ljudi prisustvo ne doživi nikada ili samo slučajno i nakratko u retkim prilikama, ne shvatajući o čemu se radi. Većina ljudskih bića ne kreće se naizmenično između svesnog i nesvesnog, već samo između različitih nivoa nesvesnog.

§

Uobičajeno nesvesno i duboko nesvesno
Šta podrazumevate pod različitim nivoima nesvesnog? Kao što vam je najverovatnije poznato, dok spavate, neprestano se krećete između faza sna bez snova i stanja u kom sanjate. Isto tako, dok je u budnom stanju, većina ljudi se samo kreće između uobičajenog nesvesnog i dubokog nesvesnog. Ono što ja nazivam uobičajenim nesvesnim označava poistovećenost sa vašim misaonim procesima i emocijama, vašim reakcijama, željama i odbojnostima. Za većinu ljudi to predstavlja normalno stanje. U takvom stanju vama upravlja ego­ istični um i vi niste svesni Bića. To nije stanje žestokog bola ili nesreće, već gotovo neprekidnog niskog stepena nemira, nezadovoljstva, dosade ili nervoze - nešto slično pozadinskom šumu. Ovo možda niste u stanju da uvidite jer u velikoj meri pred­ stavlja deo vašeg „normalnog" življenja, baš kao što niste svesni ni stalnog tihog pozadinskog šuma kao što je šum klima uređaja, sve dok ne prestane. A kada iznenada zaista prestane, javlja se osećaj olakšanja. Mnogi ljudi koriste alkohol, drogu, seks, hranu, posao, televiziju ili čak odlazak u kupovinu kao anestetik u nesvesnom pokušaju da otklone osnovni nemir. Pri tome, aktivnosti koje su možda bile veoma prijatne ako su se umereno upražnjavale počeće da dobijaju kvalitet prisile ili zavisnosti i sve što putem njih bude bilo postignuto predstavljaće samo kratko­ trajno ublažavanje simptoma. Nemir uobičajenog nesvesnog pretvoriće se u bol dubokog nesvesnog - stanje veće i izraženije patnje ili nesreće - onda kada stvari „pođu naopako", kada ego postane ugrožen ili nastupi velika opasnost, pretnja ili gubitak, stvarni ili zamišljeni, u vašoj životnoj situaciji ili u sukobu u vezi. To pred­ stavlja pojačanu verziju uobičajenog nesvesnog i od njega se razlikuje ne u vrsti, već u stepenu. Kod uobičajenog nesvesnog stalni otpor prema onome što jeste ili poricanje tog istog stvara nemir i nezadovoljstvo koje mnogi ljudi prihvataju kao deo normalnog življenja. Kada se ovaj

otpor poveća pod uticajem nekih izazova ili pretnji za ego, on stvara jaku negativnost kao što je bes, veliki strah, agresija, depresija, itd. Pod dubokim nesvesnim često se podrazumeva to da je otelotvoreni bol aktiviran i da ste se poistovetili sa njim. Fizičko nasilje bi bilo nemoguće bez dubokog nesvesnog. Ono se takođe lako može javiti kad god i gde god da masa ljudi ili čak čitava nacija generiše negativno kolektivno energetsko polje. Najbolji pokazatelj vašeg nivoa svesti jeste način na koji se nosite sa izazovima života kada se pojave. Kroz te izazove već nesvesna osoba teži da postane još dublje nesvesna, a svesna osoba još intenzivnije svesna. Možete takav izazov iskoristiti da vas probudi ili mu možete dozvoliti da vas odvuče u još dublji san. San uobičajenog nesvesnog tada se pretvara u noćnu moru. Ako ne uspevate da budete prisutni čak ni u normalnim, okolnostima, kao što je recimo kada sedite sami u sobi, šetate šumom ili slušate nekoga dok govori, onda svakako nećete biti u mogućnosti da ostanete svesni ni kada nešto „pođe naopako" ili kada budete suočeni sa komplikovanim ljudima ili situacijama, sa gubitkom ili pretnjom gubitka. Kontrolu nad vama preuzeće reakcija koja, u krajnjoj tački, uvek predstavlja neku vrstu straha i povući će vas u duboko nesvesno. Ovakva iskušenja su vaše provere. Jedino će način na koji se njima bavite, a ne to koliko dugo možete sedeti zatvorenih očiju ili kakve vizije vam se prikazuju, pokazati i vama i ostalima gde se nalazite kada je u pitanju stanje vaše svesti. Stoga je neophodno da unesete veću količinu svesti u svoj život u uobičajenim situacijama kada sve teče relativno glatko. Na taj način vaša moć prisustva raste. Ona generiše energetsko polje visoke vibracione frekvencije u vama i oko vas. Nikakvo nesvesno, nikakva negativnost, nikakvo neslaganje ili nasilje neće biti u stanju da kroče u to polje i prežive, baš kao što tama ne može da preživi u prisustvu svetlosti. Pošto budete naučili da postanete svedok svojih misli i emocija što predstavlja ključni deo prisustva, možda će vas izne­ naditi kada po prvi put postanete svesni pozadinske „statike" uobičajenog nesvesnog i shvatite koliko retko, ako i uopšte,

osećate unutrašnji mir. Na nivou vašeg razmišljanja pronaći ćete veliku količinu otpora u vidu osuda, nezadovoljstva i mentalnog udaljavanja od Sadašnjeg trenutka. Na emocionalnom nivou postojaće podstruja nemira, napetosti, dosade ili nervoze. I jedno i drugo su aspekti uma u svom uobičajenom modalitetu opiranja.

Šta je to što traže?
Karl Jung u jednoj od svojih knjiga navodi razgovor koji je vodio sa jednim indijanskim poglavicom koji mu je istakao da, prema njegovom opažanju, većina belih ljudi ima napeta lica, prodorne oči i okrutno ponašanje. Rekao je: „Oni uvek nešto traže. Šta je to što traže? Belci uvek nešto zahtevaju. Nikad nema­ ju mira i spokojstva. Mi ne znamo šta to oni traže. Mi mislimo da su oni ludi." Podstruja neprekidnog nemira je začeta, naravno, daleko pre nastanka Zapadne industrijske civilizacije, ali u Zapadnoj civ­ ilizaciji koja sada obuhvata skoro celu Zemljinu kuglu, uključujući čak i veći deo Istoka, ona se manifestuje u dosad neviđenom akutnom obliku. Postojala je već u vreme Isusa, a i šest stotina stotina godina ranije, u vreme Bude, pa i davno pre toga. „Zbog čega ste uvek nestrpljivi?", pitao je Isus svoje sledbenike. „Može li nestrpljiva misao dodati jedan jedini dan vašem životu?" A Buda je podučavao da se koren patnje nalazi u našem stalnom priželjkivanju i potraživanju. Otpor Sadašnjem trenutku, kao kolektivna disfunkcija, je unutrašnje povezan sa gubitkom svesti o Biću, i on stvara osnovu naše dehumanizovane industrijske civilizacije. Frojd je, uzgred, takođe prepoznao postojanje ove podstruje nemira i pisao o njoj u svojoj knjizi Civilizacija i njena nezadovoljstva, ali on nije pre­ poznao istinski koren tog nemira i nije uspeo da uvidi da je moguće osloboditi ga se. Ova kolektivna disfunkcija je stvorila veoma nesrećnu i izuzetno nasilnu civilizaciju, koja je postala pretnja ne samo sebi samoj već i celokupnom životu na planeti.

Razgrađivanje uobičajenog nesvesnog
Dakle, na koji način možemo da se oslobodimo ove patnje? Načinite je svesnom. Posmatrajte mnoge načine na koje se nemir, nezadovoljstvo i napetost pojavljuju u vama kroz nepotrebnu osudu, otpor prema onom što jeste i poricanje Sadašnjeg trenutka. Sve što je nesvesno razgrađuje se kada na njega spustite svetlost svoje svesti. Onog trena kada budete znali kako da razgradite uobičajeno nesvesno, svetio vašeg prisustva će zasijati i biće vam mnogo lakše da se borite sa dubokim nesvesnim kad god budete osetili da vas njegova privlačna sila vuče. Međutim, uobičajeno nesvesno može biti prilično teško isprva uočiti, baš zato što je toliko normalno. Neka vam postane navika da putem samoposmatranja nad­ gledate svoje mentalno-emocionalno stanje. „Da li se u ovom trenutku osećam spokojno?" dobro je pitanje koje biste često mogli da postavite sebi. Ili možete upitati: „Šta se unutar mene odvija u ovom trenutku?" Budite zainteresovani za ono što se odvija unutar vas barem u onoj meri u kojoj ste zainteresovani za ono što se odvija izvan vas. Ako ono što je unutra budete razumeli kako valja, ovo spolja će se samo srediti. Primarna stvarnost nalazi se unutra, a sekundama napolju. Ali nemojte na ova pitanja odgovarati istog trenutka. Upravite svoje pažnju ka unutra. Osmotrite svoju unutrašnjost. Kakve misli stvara vaš um? Šta je to što osećate? Usmerite svoju pažnju na telo. Postoji li bilo kakva napetost? Kada budete ustanovili da postoji mali nivo nemira, pozadinske statike, obratite pažnju na način na koji izbegavate život, opirete mu se ili ga poričete - time što poričete Sadašnji trenutak. Postoje mnogi načini kojima se ljudi nesvesno opiru sadašnjosti. Ponudiću vam nekoliko primera. Putem prakse vaša moć samoposmatranja, nadgledanja vašeg unutrašnjeg stanja, postaće izoštrenija.

Oslobađanje od nesreće
Da li prezirete to čime se bavite? Možda je u pitanju vaš posao ili ste možda pristali nešto da radite i to i činite, ali deo vas to prezire i opire se. Da li u sebi nosite neizreciv prezir prema nekoj bliskoj osobi? Da li uviđate da energija koju tim putem odašiljete ima toliko štetne posledice da zapravo zagađujete sebe, baš kao i ljude oko vas. Pogledajte dobro u sebe. Da li unutra postoji i najmanji trag netrpeljivosti, odbojnosti? Ako pos­ toji, posmatrajte ga i na mentalnom i na emocionalnom nivou. Kakve misli vaš um stvara oko te situacije? Zatim pogledajte emociju koja predstavlja reakciju tela na te misli. Osetite emoci­ ju. Da li je ona prijatna ili neprijatna? Da li ona predstavlja energi­ ju kakvu biste zaista odabrali da imate u sebi? Da li imate izbo­ ra? Možda vi i jeste iskorišćavani, možda posao koji obavljate i jeste zamoran, možda neko blizak vama i jeste neiskren, nes­ nosan ili nesvestan, ali sve je to nevažno. To, da li su vaše misli i emocije vezane za ovu situaciju opravdane ili ne, nema nikakvog značaja. Stvar je u tome da se vi opirete onome što jeste. Vi od sadašnjeg trenutka pravite neprijatelja. Stvarate nesreću, konflikt između onog unutra i onog spolja. Vaša nesreća zagađuje ne samo vaše unutrašnje biće i one ljude oko vas, već i kolektivni čovekov duh čiji ste vi nerazdvojiv deo. Zagađenje planete pred­ stavlja samo spoljni odraz unutrašnje psihičke zagađenosti, odraz miliona nesvesnih pojedinaca koji ne preuzimaju odgov­ ornost za svoj unutrašnji prostor. Ili prestanite da se bavite time čime se bavite, razgovara­ jte sa dotičnom osobom i izrazite do kraja to što osećate ili napustite negativnost koju je vaš um stvorio oko te situacije i koja ne služi ničemu, osim ojačavanju lažnog osećanja o sopstvenom „ja". Važno je u potpunosti prepoznati njenu jalovost. Negativnost nikada ne predstavlja najbolji način za bavljenje bilo kakvom situacijom. U stvari, u većini slučajeva ona vas drži pritešnjenima u situaciji, ne dopuštajući stvarnu promenu. Sve što je učinjeno

sa negativnom energijom postaće zagađeno njome i vremenom će omogućiti pojavu dodatnog bola, dodatne nesreće. Štaviše, svako negativno unutrašnje stanje je zarazno, nesreća se širi lakše od fizičke bolesti. Putem zakona rezonance ona pokreće i ishranjuje prikrivenu negativnost u drugima, osim ako na to nisu imuni - odnosno, visoko svesni. Da li vi zagađujete ovaj svet ili čistite nered? Vi ste odgov­ orni za svoj unutrašnji prostor, ruko drugi, baš kao što ste odgov­ orni i za ovu planetu. Kako spolja, tako i iznutra, ako se ljudi oslo­ bode unutrašnjeg zagađenja, prestaće da stvaraju i spoljašnje zagađenje. Na koji način možemo da se oslobodimo negativnosti kako vi sugerišete? Tako što ćete je se osloboditi. Na koji način ćete se oslo­ boditi komada vrelog uglja kojeg držite u rukama? Na koji način ćete se osloboditi nekakvog teškog i beskorisnog prtljaga kojeg nosite? Tako što ćete shvatiti da više ne želite da podnosite bol ili nosite taj teret, a zatim ga se otarasiti. Duboko nesvesno kao što je otelotvoreni bol, ili neki drugi veliki bol kao što je gubitak voljene osobe, obično je neophodno preobraziti putem prihvatanja kombinovanim sa svetlošću vašeg prisustva - vašom stalnom pažnjom. Mnogi obrasci uobičajenog nesvesnog, sa druge strane, jednostavno se mogu napustiti onog trenutka kada shvatite da imate izbora, da ne predstavljate samo hrpu uslovljenih refleksa. Sve to ukazuje na činjenicu da ste u mogućnosti da dosegnete moć Sadašnjeg trenutka. Bez njega nećete imati izbora. Ako neke emocije nazivate negativnim, zar ne stvarate time men­ talnu polarizaciju dobrog i lošeg kako ste to ranije objasnili? Ne. Polarizacija se stvara na ranijem stadijumu, kada je vaš um procenio da je sadašnji trenutak loš; ova osuda je tada stvo­ rila negativnu emociju.

Ali kada neke emocije nazovete negativnim, zar ne govorite zapra­ vo da one ne bi trebalo da postoje, da nije u redu imati takve emo­ cije? Ja mislim da bi trebalo sebi da dozvolimo postojanje bilo kakvih emocija, a ne da ih procenjujemo kao dobre i loše ili govo­ rimo kako ne bi trebalo da ih imamo. U redu je osećati netr­ peljivost, u redu je osećati bes, razdrazenost, neraspoloženje, bilo šta drugo — jer u protivnom, zapašćemo u depresiju, unutrašnji sukob ili poricanje. Sve je u redu onakvo kakvo je. Naravno. Kada se pojavi neki obrazac uma, neka emocija ili reakcija, vi je prihvatate. Niste bili dovoljno svesni da biste imali izbora pri tome. To nije osuda, već samo činjenica. Da ste imali izbora ili shvatili da imate izbora, da li biste odabrali patnju umesto radosti, da li biste birali smirenost ili nelagodu, mir ili sukob? Da li biste se odlučili za misao ili osećanje koje vas odva­ jaju od vašeg prirodnog dobrostanja, radosti unutrašnjeg života? Svako takvo osećanje ja nazivam negativnim, što jednostavno znači da je loše. Ne u smislu da „to nije trebalo da učinite", već kao najjednostavnije činjenično loše, kao kada osećate mučninu u stomaku. Kako je moguće da su ljudi usmrtili preko sto miliona svo­ jih braće i sestara samo tokom dvadesetog stoleća? Ljudska bića koja jedna drugima nanose bol takvih razmera su dalje od svega što možete da zamislite. A u to nije ni uvršteno mentalno, emo­ cionalno i fizičko nasilje, mučenje i okrutnost koje nastavljaju svakodnevno da primenjuju jedni na drugima, baš kao i na ostal­ im svesnim bićima. Da li se ona ponašaju na ovaj način zato što su povezana sa svojim prirodnim stanjem, sa radošću unutrašnjeg života? Naravno da ne. Samo su oni ljudi koji se nalaze u duboko nega­ tivnom stanju, oni koji se zaista veoma loše osećaju, u stanju da stvore takvu stvarnost kao odraz toga kako se osećaju. Sada se bave uništavanjem prirode i planete koja ih održava u životu. Neverovatno, ali istinito. Ljudska bića su jedna opasno poremećena i veoma bolesna vrsta. To nije osuda. To je činjeni­ ca. Takođe je činjenica da se ispod tog ludila zaista nalazi zdrav razum. Isceljenje i iskupljenje su dostižni upravo sada.

Vraćajući se konkretno na ono što ste rekli - bez sumnje je istina da prihvativši svoju netrpeljivost, neraspoloženje, ljutnju, itd., vi više ne bivate prisiljavani da ih slepo sprovodite i manje je verovatno da ćete ih preneti na druge. Ali, ja se pitam da li vi to samo zavaravate sebe. Nakon određenog vremena provedenog u primeni prihvatanja, kao što ste vi to činili, doći ćete do tačke na kojoj je potrebno da pređete na sledeći nivo na kom se više ne stvaraju negativne emocije. Ako to ne učinite, vaše „prihvatanje" postaće naprosto mentalna etiketa koja omogućava vašem egu da nastavi da uživa u nesreći i time ojačava svoj osećaj izdvojenosti od drugih ljudi, od vašeg okruženja, od vašeg ovde-i-sada. Kao što vam je poznato, izdvo­ jenost predstavlja osnovu za osećaj identiteta koji ego poseduje. Istinsko prihvatanje bi istog trenutka preobrazilo ta osećanja. A da ste zaista duboko u sebi znali da je sve ,,u redu", kako ste to pomenuli i što je naravno tačno, da li biste uopšte posedovali ta negativna osećanja? Bez osude, bez otpora prema onome što jeste, ona se ne bi ni pojavila. Vi u svome umu imate ideju o tome kako je „sve u redu", ali duboko u sebi ne verujete zaista u to, tako da se stari mentalno-emocionalni obrasci otpora i dalje nalaze na istom mestu. To je ono zbog čega se osećate loše. To je takođe u redu. Branite li vi to vaše pravo da budete nesvesni, vaše pravo na patnju? Ne brinite, niko vam to neće oduzeti. Kada jednom budete shvatili da vam je od određene vrste hrane muka, da li ćete nastaviti da je jedete i tvrdite kako je u redu osećati mučninu? Gde god da se nalazite, budite t a m o u p o t p u n o s t i Možete li dati još neke primere uobičajenog nesvesnog?

Pokušajte da uhvatite sebe kako negodujete, bilo naglas, bilo u sebi, zbog situacije u kojoj ste se našli, zbog onog što drugi ljudi čine ili govore, zbog vaše okoline, vaše živome situacije, čak i zbog vremenskih prilika. Negodovanje uvek označava neprihvatanje onoga što jeste. Ono bez izuzetaka nosi u sebi nesvesni negativni naboj. Kada negodujete, vi sebe pret­ varate u žrtvu. Kada jasno i glasno zauzmete stav, vi preuzimate kontrolu. Stoga promenite situaciju tako što ćete preduzeti akci­ ju ili zauzeti stav ako je to neophodno ili moguće; ostavite situaci­ ju takvu kakva je ili je prihvatite. Sve ostalo predstavlja ludost. Uobičajeno nesvesno je uvek na neki način povezano sa poricanjem Sadašnjeg trenutka. Sada, naravno, takođe uključuje i ovde. Da li se vi opirete svome sada-i-ovde? Neki ljudi bi uvek radije bili negde drugde. Njihovo „sada" nikada nije dovoljno dobro. Otkrijte putem samoposmatranja da li je to slučaj i u vašem životu. Gde god da se nalazite, budite u potpunosti tamo. Ako ste otkrili da je vaše ovde-i-sada nepodnošljivo i zbog toga ste nesrećni, imate tri opcije: izvucite sebe iz situacije, promenite situaciju ili je sasvim prihvatite. Ako želite da preuzmete odgovornost za svoj život, onda morate da odaberete neku od ove tri opcije i morate da odaberete sada. A onda prih­ vatite posledice. Bez gledanja kroz prste. Bez negativnosti. Bez psihičkog zagađenja. Održavajte svoj unutrašnji prostor čistim. Ako budete preduzimali bilo kakvu akciju - izvlačili se iz svoje situacije ih je menjali - prvo odbacite negativnost, ako je to uopšte moguće. Akcija koja proističe iz uvida u ono što je potreb­ no je efikasnija od akcije koja proističe iz negativnosti. Bilo kakva akcija je često bolja od nikakve akcije, naročito ako ste duže vreme zatečeni u nesrećnoj situaciji. Ako je u pita­ nju greška, bar ćete nešto naučiti, tako da to više ne predstavlja grešku. Ako i dalje ostanete u bezizlaznoj situaciji, nećete naučiti ništa. Da li vas strah sprečava da preduzmete akciju? Priznajte strah, posmatrajte ga, posvetite mu pažnju, budite u potpunosti prisutni u njemu. Time ćete preseći vezu između straha i razmišljanja. Ne dozvolite da vam strah dopre do uma. Iskorisite moć Sadašnjeg trenutka. Nju strah ne može da pobedi.

Ako zaista ništa ne možete da učinite kako biste promenili vaše sada-i-ovde i niste u stanju da se izvučete iz situacije, onda prihvatite svoje sada-i-ovde tako što ćete odbaciti celokupan unutrašnji otpor. Lažno nesrećno ja koje voli da se oseća bedno, ogorčeno ili samosažaljivo tada više neće moći da preživi. To se zove predaja. Predaja ne označava slabost. U njoj se nalazi ogromna snaga. Jedino osoba koja se predala poseduje duhovnu snagu. Putem predaje bićete iznutra oslobođeni situacije. Možda ćete tada uvideti da se situacija menja i bez vašeg učešća. U svakom slučaju bićete slobodni. Ili postoji nešto što „bi trebalo" da radite, ali to ne činite? Podignite se i uradite to odmah. U suprotnom, u potpunosti prih­ vatite sopstvenu neaktivnost, lenjost ili pasivnost u ovom trenutku ako je to vaš izbor. Sasvim se posvetite tome. Uživajte u tome. Budite lenji ili neaktivni koliko god možete. Ako se tome posvetite do kraja i sasvim svesno, ubrzo ćete istupiti odatle. Ili možda nećete. Kako god bilo, neće postojati unutrašnji sukob, otpor, negativnost. Da li ste pod stresom? Da li ste toliko okupirani napre­ dovanjem ka budućnosti da je sadašnjost svedena na sredstvo za stizanje do tog cilja? Stres je prouzrokovan željom da se bude „tamo" dok se nalazite „ovde", odnosno željom da se bude u budućnosti dok se nalazite u sadašnjosti. To je razdor koji vas cepa iznutra. Ludost je živeti sa takvim unutrašnjim razdorom. To što svi ostali rade istu stvar ne čini je manje ludom. Vi možete, ako je to potrebno, i da se krećete brzo, radite brzo ili čak da trčite, bez projektovanja budućnosti i otpora prema sadašnjosti. Dok se krećete, radite, trčite - činite to do kraja. Uživajte u pro­ toku energije, visoke energije tog trenutka. Sada više niste pod stresom, više se ne cepate na dva dela. Jednostavno se krećete, trčite, radite - i uživate u tome. Ili možete da odustanete od svega toga i sedite na klupi u parku. Ali dok to činite, posmatrajte svoj um. Možda će vam reći: „Trebalo bi da radiš. Uludo trošiš svoje vreme." Posmatrajte um. Smešite mu se. Da li prošlost zauzima veliki deo vaše pažnje? Da li često govorite i mislite o njoj, bilo pozitivno, bilo negativno? O velikim

stvarima koje ste postigli, svojim avanturama i iskustvima, o tome kako ste žrtva, o groznim stvarima koje su vam učinjene ili možda o onome što ste vi nekom drugom učinili? Da li vaši misaoni pro­ cesi stvaraju krivicu, ponos, ogorčenost, ljutnju, grižu savesti ili samosažaljenje? Ako je tako, onda vi akumuliranjem prošlosti u svojoj psihi ne samo da ponovo osnažujete lažno osećanje o sopstvenom „ja", već takođe potpomažete i ubrzavate proces starenja vašeg tela. Uverite se u ovo posmatranjem onih ljudi u vašoj blizini koji imaju izraženu sklonost da se drže prošlosti. Svakog trenutka postanite zatvoreni za prošlost. Ona vam nije potrebna. Vraćajte se njoj samo kada je to apsolutno rele­ vantno za sadašnjost. Osetite moć ovog trenutka i bogatstvo Bića. Osetite sopstveno prisustvo.

§
Da li ste zabrinuti? Da li vam misli često počinju sa ,,šta ako"? Ako je to slučaj, onda ste poistovećeni sa svojim umom koji sebe projektuje u zamišljenu buduću situaciju i stvara strah. Nema načina da se nosite sa ovakvom situacijom jer ona ne pos­ toji. To je mentalna utvara. Ovo ludo propadanje zdravlja i života možete zaustaviti jednostavno prihvatajući sadašnjost. Postanite svesni sopstvenog disanja. Osetite vazduh kako ulazi i izlazi iz vašeg tela. Osetite svoje unutrašnje energetsko polje. Sve ono čime morate da se bavite, sve sa čime morate da se borite u stvarnom životu - nasuprot zamišljenim projekcijama uma predstavlja sadašnji trenutak. Zapitajte se kakav „problem" imate baš sada, ne sledeće godine, sutra ili pet minuta od sada. Šta nije u redu sa sadašnjim trenutkom? Uvek ćete biti u stanju da se nosite sa Sadašnjim trenutkom, ali nikada nećete moći da se nosite sa budućnošću - niti je to potrebno. Rešenje, snaga, pravi

korak ili pomoć će se naći tu kada vam budu bili potrebni, ne pre toga, niti kasnije. „Jednog dana ću uspeti." Da li vaša namera u toj meri odvlači vašu pažnju da sadašnji trenutak svodite na sredstvo za postizanje cilja? Da li vam ona uskraćuje radost samog izvršavanja? Da li vi to čekate kako biste počeli da živite? Ako razvijete takav mentalni obrazac, bez obzira na to šta budete postigli ili dobili, sadašnjost vam nikada neće biti dovoljno dobra, budućnost će se uvek činiti boljom. Savršen recept za stalno nezadovoljstvo i neispunjenje, zar se ne slažete? Da li ste vi po navici „onaj ili ona što čeka"? Koliki deo svog života provodite čekajući? Čekanje u redu u pošti, u zakrčenom saobraćaju, na aerodromima, da neko dođe, itd., ono je što ja nazivam „čekanjem malih razmera". „Čekanje velikih razmera" uključuje čekanje na godišnji odmor, na bolji posao, na to da deca odrastu, na vezu prepunu razumevanja, na uspeh, na zaradu, na to da se postane značajan, da se postane prosvetljen. Nije neuobičajeno da ljudi provedu cele svoje živote čekajući da počnu da žive. Čekanje predstavlja stanje uma. U osnovi, ono znači da vi želite budućnost, a ne sadašnjost. Ne želite ono što imate, a želite ono što nemate. Kod svake vrste čekanja, vi nesvesno stvarate unutrašnji sukob između svog sada-i-ovde gde ne želite da budete i projektovane budućnosti gde želite da budete. To uveliko umanjuje kvalitet vašeg života, navodeći vas da ostanete bez sadašnjosti. Nema ničeg lošeg u težnji da se poboljša vaša životna situacija. Vi ste u stanju da poboljšate svoju životnu situaciju, ali ne i da poboljšate svoj život. Život je primaran. Život je vaše naj­ dublje unutrašnje Biće. On već predstavlja celinu, potpun je i savršen. Vaša životna situacija se sastoji od vaših okolnosti i iskustava. Nema ničeg lošeg u postavljanju ciljeva i težnji da se stvari postignu. Greška leži tome što se ta situacija koristi kao zamena za osećanje života, za Biće. Jedina tačka u kojoj to može da se postigne jeste Sadašnji trenutak. Vi ste tada nalik arhitekti

koji ne obraća pažnju na temelje zgrade, već provodi mnogo vre­ mena radeći na nadgradnji. Na primer, mnogi ljudi čekaju na prosperitet. On ne može nastupiti u budućnosti. Kada budete ispoštovali, priznali i u pot­ punosti prihvatili svoju trenutnu realnost - tamo gde ste, ono šta ste, ono što ovog časa radite - kada u potpunosti budete prih­ vatili ono što ste dobili, tada ćete postati zahvalni na onome što imate, zahvalni na onome što jeste, zahvalni na Biću. Zahvalnost na sadašnjem trenutku i na bogatstvu života u sadašnjosti pred­ stavlja istinski prosperitet. On ne može doći u budućnosti. A onda se, vremenom, taj prosperitet za vas ispoljava na različite načine. Ako niste zadovoljni onim što imate ili ste čak frustrirani ili ljuti zbog svoj sadašnjeg manjka, to će vas možda motivisati da postanete bogati, ali čak i ako budete zarađivali milione, nastavićete da proživljavate unutrašnje stanje manjka i duboko u sebi i dalje ćete se osećati neispunjenim. Možda ste u stanju da priuštite sebi mnoge stvari koje novac može da kupi, ali one će dolaziti i prolaziti, uvek vas ostavljajući sa osećanjem praznine i potrebom za daljim telesnim ili psihološkim zadovoljenjem. Nećete boraviti u Biću i zahvaljujući tome osećati bogatstvo života u sadašnjosti, koji sam po sebi predstavlja istinski pros­ peritet. Stoga, odustanite od čekanja kao stanja uma. Kada uhvatite sebe da počinjete da čekate... izvucite se odatle. Uđite u sadašnjost. Jednostavno budite to što jeste i uživajte u tome. Ako budete prisutni, nikada se neće javiti potreba da bilo šta čekate. Tako da ćete sledeći put kada vam neko bude rekao: „Izvinjavam se što ste me čekali", vi moći da odgovorite: „Nema problema, nisam vas čekao. Samo sam stajao ovde i uživao - u svojoj unutrašnjoj radosti." 5
Neprevodiva igra reči. U originalu, rečenica glasi: "I was just standing here enjoying myself - in joy in myself.' "Enjoying myself' (uživati) se izgovara slično kao "In joy in myself" (u svojoj unutrašnjoj radosti), mada je značenje potonje fraze smisleno samo u kontekstu. - Prim. prev.
5

Ovo su samo neke od uobičajenih strategija za poricanje sadašnjeg trenutka koje su deo uobičajenog nesvesnog. Lako ih je prevideti jer su u velikoj meri deo normalnog života - pozadin­ ski šum neprekidnog nezadovoljstva. Ali, što više budete primenjivali nadziranje svog unutrašnjeg mentalno-emocionalnog stan­ ja, lakše će vam biti da uvidite kada ste zarobljeni u prošlosti ili budućnosti, odnosno u nesvesnom, i da se iz sna o vremenu probudite u sadašnjost. Ali pazite: lažno nesrećno „ja" zasno­ vano na poistovećenosti sa umom živi od vremena. Ono zna da sadašnji trenutak predstavlja njegovu smrt i zbog toga se oseća veoma ugroženo njime. Učiniće sve što može kako bi vas izvuk­ lo odatle. Pokušaće da vas drži okovane vremenom.

§
Unutrašnji cilj vašeg životnog puta
Mogu da vidim istinitost onoga što govorite, ali i dalje mislim da mora postojati cilj našeg životnog puta; u protivnom ćemo napros­ to plutati, a cilj označava budućnost, zar ne? Na koji način da to pomirimo sa životom u sadašnjosti? Kada ste na putu, svakako je korisno znati kuda idete ili, u najmanju ruku, otprilike znati pravac u kojem se krećete, ali nemojte zaboraviti: jedina stvar vezana za vaše putovanje koja je zaista stvarna jeste korak koji ovog trenutka činite. To je sve što postoji. Vaš životni put poseduje spoljašnji cilj i unutrašnji cilj. Spoljašnji cilj jeste dospeti do kraja ili odredišta, postići ono što ste zacrtali, zadobiti ovo ili ono, što naravno uključuje budućnost.

Ali, ako vaša destinacija ili koraci koje ćete preduzeti u budućnosti zahtevaju toliko pažnje da postaju važniji od onog koraka koji sada preduzimate, onda ste u potpunosti promašili unutrašnji cilj putovanja koji nema nikakve veze sa onim gde idete ili šta radite, već samo sa onim kako to radite. On nema nikakve veze sa budućnošću, već samo sa kvalitetom vaše svesti u ovom trenutku. Spoljašnji cilj pripada horizontalnoj dimenziji vremena i prostora; unutrašnji cilj podrazumeva produbljavanje vašeg Bića u vertikalnoj dimenziji večnog Sadašnjeg trenutka. Vaše spoljašnje putovanje može sadržati milion koraka, vaše unutrašnje putovanje ima samo jedan, onaj korak koji preduzi­ mate upravo sada. Kako budete postajali dublje svesni ovog koraka, uviđaćete da on u sebi već sadrži sve ostale korake, kao i samo odredište. Taj jedan korak tada biva preobražen u izraz savršenstva, čin neverovatne lepote i kvaliteta. On će vas odvesti u Biće i svetlost Bića će sijati kroz njega. On ujedno predstavlja i nameru i ispunjenje vašeg unutrašnjeg puta, puta u same sebe.

§
Da li je od ikakvog značaja to da li ćemo postići naš spoljašnji cilj, to da li ćemo uspeti ili omanuti na ovom svetu? To će vam biti značajno sve dok ne shvatite svoj unutrašnji cilj. Nakon toga, spoljašnji cilj postaće samo igra koju možete da nastavite da igrate samo zato što uživate u njoj. Isto tako je moguće potpuno propasti u spoljašnjoj nameri, a u isto vreme ostvariti do kraja unutrašnju nameru. Ili obrnuto, što se zapravo češće i događa: posedovati spoljašnje bogatstvo i unutrašnju bedu ili „zadobiti svet, a izgubiti dušu", kako je to Isus sročio. Na

kraju krajeva, naravno, svakom spoljašnjem cilju je suđeno da pre ili kasnije „propadne", jednostavno zato što je podložan zakonu o prolaznosti svih stvari. Što pre shvatite da vam spoljašnji cilj ne može doneti trajno zadovoljenje, to bolje. Kada budete uvideli ograničenja spoljašnjeg cilja, odustaćete od svo­ jih nerealnih očekivanja da će vas on učiniti srećnima i podredićete ga svom unutrašnjem cilju.

Prošlost ne može da preživi u vašem prisustvu
Pomenuli ste da je bespotrebno razmišljanje ili razgovor o prošlosti jedan od načina na koji izbegavamo sadašnjost. Ali, osim prošlosti koje se sećamo i sa kojom se možda poistovećujemo, zar ne postoji još jedan nivo prošlosti unutar nas koji je daleko dublje ukorenjen? Govorim o nesvesnoj prošlosti koja uslovljava naše živote, naročito preko iskustava iz ranog detinjstva, možda čak i iz prehodnog života. A pored toga postoji i kulturno uslovljavanje koje ima veze sa time gde živimo geografski i sa istorijskim vremenskim periodom u kojem živimo. Sve ove stvari određuju naš pogled na svet, način na koji reagujemo, ono što mislimo, vrstu veza koje ostvarujemo, način na koji živimo svoje živote. Kako je uopšte moguće da ikada postanemo svesni ili da se oslo­ bodimo svega toga? Koliko bi to trajalo? I čak i kada bismo uspeli, šta bi na kraju preostalo? Šta preostaje kada se iluzije okončaju? Nema potrebe da istražujete nesvesnu prošlost u sebi, osim onog dela koji se ispoljava u ovom trenutku kao misao, kao emocija, želja, reakcija ili kao spoljašnji događaj koji vam se dešava. Sve što treba da znate o nesvesnoj prošlosti u vama izneće na videlo izazovi iz sadašnjosti. Ako budete kopali po prošlosti, ona će postati rupa bez dna, uvek će je biti još. Možda

ćete misliti da vam treba dodatno vreme kako biste prošlost razumeli ili je se rešili, drugim rečima, da će vas budućnost na kraju osloboditi prošlosti. To je obmana. Jedino vas sadašnjost može osloboditi prošlosti. Dodamo vreme vas ne može oslobod­ iti vremena. Dosegnite moć Sadašnjeg trenutka. U tome leži rešenje. Šta predstavlja moć Sadašnjeg trenutka? Ništa drugo do moć vašeg prisustva, vašu svest oslobođenu misaonih oblika. Dakle, bavite se prošlošću na nivou sadašnjosti. Što više pažnje posvećujete prošlosti, to je više osnažujete i sve je verovatnije da ćete od nje načiniti 'svoje ja'. Nemojte me pogrešno razumeti; pažnja je ključna stvar, ali ne kada je usmerena na prošlost kao prošlost. Obratite pažnju na sadašnjost, obratite pažnju na svoje ponašanje, na svoje reakcije, raspoloženja, misli, emocije, strahove i želje dok se pojavljuju u sadašnjosti. U vama postoji prošlost. Ako ste u stanju da budete dovoljno prisutni da posmatrate sve ove stvari, ne kritički niti analitički, već ne sudeći, onda se zaista bavite prošlošću i raz­ građujete je putem moći svog prisustva. Ne možete sebe pronaći odlaskom u prošlost. Sebe pronalazite dolaskom u sadašnjost. Zar nije korisno razumeti prošlost i samim time razumeti zbog čega činimo određene stvari, reagujemo na određene načine ili zašto nesvesno stvaramo našu karakterističnu vrstu drame, obrasce u vezama, i tako dalje? Postajući sve više svesni svoje trenutne stvarnosti, možda ćete iznenada steći izvesni uvid u to zbog čega ste uslovljavani baš na te određene načine i zbog čega, na primer, vaše veze slede određene obrasce, tako da ćete se možda prisetiti stvari

koje su se dogodile u prošlosti ili ih videti jasnije. To je dobro i može biti od koristi, ali nije i neophodno. Ono što je neophodno jeste vaše svesno prisustvo. To razgrađuje prošlost. To predstavl­ ja silu promene. Stoga, nemojte pokušavati da razumete prošlost, već budite prisutni koliko god možete. Prošlost ne može da preživi u vašem prisustvu. Ona može da opstane jedino u vašem odsustvu.

STANJE PRISUSTVA

To nije ono što vi mislite
Neprekidno govorite da stanje prisustva predstavlja rešenje. Ja to razumem, ali ne znam da li uopšte posedujem takvo iskustvo. Pitam se — da li je to ono što ja mislim da jeste ili je to nešto sasvim drugačije? To nije ono što vi mislite! Nemoguće je misliti o prisustvu i um ga ne može shvatiti. Razumeti prisustvo znači biti prisutan. Pokušajte jedan mali eksperiment. Zatvorite oči i recite sebi: „Pitam se koja će mi biti sledeća misao." Onda postanite veoma oprezni i čekajte sledeću misao. Budite kao mačka koja posmatra mišju rupu. Kakva misao će se pojaviti iz mišje rupe? Probajte to sada.

§
Pa?

Bilo je potrebno čekati dosta dugo pre nego što se sledeća misao pojavila.

Upravo tako. Sve dok se nalazite u stanju intenzivnog pris­ ustva, oslobođeni ste misli. Smireni ste, ali ipak veoma oprezni. Istog trenutka kada se vaša svesna pažnja spusti ispod određenog nivoa, misli nagrnu unutra. Mentalna buka se vraća, smirenost je izgubljena. Ponovo ste se vratili u vreme. Kako bi testirali nivo prisustva svojih studenata, neki Zen majstori su imali običaj da im se prikradaju s leđa i iznenada ih udaraju štapom. Kakav šok! Ako je student bio u potpunosti prisu­ tan i u stanju opreza, ako je držao „stegnuta leđa i lampu da gori", što je jedna od analogija koje je Isus koristio za prisustvo, bio je u stanju da primeti učitelja kako mu se približava s leđa i zaustavi ga ili se izmakne. Ali ako je dobio udarac, to je značilo da je bio uronjen u misli, što znači odsutan, nesvestan. Ostati prisutan u svakodnevnom životu, to vam pomaže da budete duboko ukorenjeni unutar sebe; u protivnom će vas um, koji ima neverovatan zamah, povući za sobom poput divlje reke. Šta podrazumevate pod „ukorenjeni unutar sebe"? To znači da u potpunosti nastanite svoje telo. Da uvek zadržavate deo pažnje u unutrašnjem energetskom polju svog tela. Da osetite telo iznutra, takoreći. Svest o telu vas održava prisutnima. Ona vas smešta u Sadašnji trenutak (vidi poglavlje šest).

Ezoterično značenje „čekanja"
U neku ruku stanje prisustva bi se moglo uporediti sa čekanjem. Isus je koristio analogiju čekanja u nekim od svojih parabola. To nije ona uobičajena dosadna ili nestrpljiva vrsta čekanja koja predstavlja poricanje sadašnjosti i o kojoj sam već govorio. To ne predstavlja čekanje pri kojem je vaša pažnja usmerena na neku tačku u budućnosti dok se sadašnjost shvata

kao neželjena prepreka koja vas sprečava u tome da imate ono što želite. Postoji jedna kvalitativno drugačija vrsta čekanja, ona koja zahteva vašu potpunu pažnju. Nešto bi se moglo desiti svakog časa i ako niste sasvim budni, sasvim mirni, propustićete to. Ovo je vrsta čekanja o kojoj je Isus govorio. U tom stanju sva vaša pažnja nalazi se u Sadašnjem trenutku. Ništa se ne troši na sanjarenje, razmišljanje, prisećanje, predviđanje. U njemu nema napetosti, nema straha, već samo budnog prisustva. Prisutni ste svim svojim Bićem, svakom ćelijom svog tela. U ovom stanju ono „vi" koje poseduje prošlost i budućnost, vaša ličnost, ako vam se to više dopada, jedva da uopšte postoji. A ipak, ništa od vrednosti nije izgubljeno. Vaša suština je i dalje ista. U stvari, vi ste upotpunjeniji nego ikada pre, ili još bolje, jedino u sadašnjem trenutku vi ste zaista vi. „Budite kao sluga koji čeka povratak svog gospodara", kaže Isus. Sluga ne zna u koji čas će se vratiti njegov gospodar. Stoga on ostaje budan, oprezan, miran, spreman kako ne bi pro­ pustio gospodarov povratak. U jednoj drugoj paraboli Isus gov­ ori o pet nemarnih žena (nesvesnih) koje nemaju dovoljno ulja (svesti) da održe plamen u lampama (ostanu prisutne), tako da ne sreću mladoženju (Sadašnji trenutak) i ne stižu na svadbeno slavlje (prosvetljenje). Njih pet stoje nasuprot pet mudrih žena koje imaju dovoljno ulja (ostaju prisutne). Čak i ljudi koji su pisali Jevanđelja nisu razumeli značenje ovih parabola, tako da su se prva pogrešna tumačenja i izvrtanja javila pri njihovom zapisivanju. Sa pogrešnim tumačenjima koja su usledila pravo značenje se sasvim izgubilo. Ovo nisu parabole o kraju sveta, već o kraju psihološkog vremena. One ukazuju na transcendentnost egoističnog uma i mogućnost života u potpuno novom stanju svesti.

Lepota se pojavljuje u dubokom miru vašeg prisustva
Ono što ste vi upravo opisali jeste nešto što ja s vremena na vreme nakratko iskusim kada se oko mene ne nalazi niko i ništa osim prirode

Da. Zen učitelji koriste reč satori kako bi opisali bljesak uvida, trenutak ne-uma i potpunog prisustva. Iako satori ne pred­ stavlja trajnu promenu, budite mu zahvalni kada nastupi jer vam on pruža delić prosvetljenja. Možda ste ga zaista iskusili mnogo puta, a da niste znali o čemu se radi niti shvatali njegov značaj. Da bi čovek postao svestan lepote, uzvišenosti, svetosti prirode, potrebno je prisustvo. Da li ste ikada tokom vedre noći zurili u beskraj svemira, zatečeni njegovom apsolutnom tišinom i nepoj­ mljivim prostranstvom? Da li ste osluškivali, zaista osluškivali, zvuk planinskog potoka u šumi? Ili pesmu kosa u sumrak tihe letnje večeri? Kako bi postao svestan svih tih stvari, um treba da bude umiren. Potrebno je da na trenutak odložite svoj lični prtljag pun problema, pun prošlosti ili budućnosti, baš kao i svoje znanje, jer ćete u protivnom gledati a nećete videti; slušaćete a nećete čuti. Potrebno je vaše potpuno prisustvo. Ispod lepote spoljašnjih oblika postoji još nešto: nešto što se ne može imenovati, nešto neopisivo, nekakva duboka unutrašnja sveta suština. Kad god i gde god da postoji lepota, ova unutrašnja suština na neki način izbija na površinu. Ona vam se otkriva jedino kada ste prisutni. Da li može biti da su ova neimen­ ovana suština i vaše prisustvo jedno te isto? Da li bi ona postojala bez vašeg prisustva? Porinite duboko u nju. Sami otkrijte istinu.

§
Iskusivši ove trenutke prisustva, najverovatnije niste uvideli da ste nakratko boravili u stanju neuma. To je zato što je prazni­ na između tog stanja i priliva misli bila previše uska. Možda je vaš satori trajao samo nekoliko sekundi pre nego što se um

upetljao, ali je on ipak postojao; u protivnom ne biste uspeli da doživite lepotu. Um ne može ni da prepoznaje ni da stvara lepotu. Samo na nekoliko sekundi koliko ste bili u potpunosti prisutni ta lepota ili svetost nalazila se tamo. Zbog suženosti praznine i nedostatka budnosti i opreza sa vaše strane verovatno niste bili u stanju da vidite osnovnu razliku između opažanja, odnosno nemisaone svesti o lepoti i njenog imenovanja i prikazivanja u obliku misli: vremenska praznina bila je toliko mala da se činilo kako je u pitanju samo jedan proces. Međutim, istina je da ste vi onog trenutka kada se pojavila misao od svega toga posedovali samo sećanje. Što je šira vremenska praznina između opažanja i misli, to vi kao ljudsko biće dosežete veću dubinu, odnosno postajete svesniji. Mnogi ljudi su u toj meri okovani svojim umovima da za njih lepota prirode zapravo ne postoji. Oni će možda reći: „Gle, kako lep cvet", ali u pitanju je samo mehaničko mentalno označavanje. Zbog toga što nisu umireni, što nisu prisutni, oni ne mogu istinski da vide taj cvet, ne osećaju njegovu suštinu, nje­ govu svetost - baš kao što ne poznaju ni sami sebe, ne osećaju svoju suštinu, sopstvenu svetost. Upravo zato što živimo u takvoj kulturi kojom dominira um, veći deo modeme arhitekture, muzike i literature ne sadrži lepo­ tu niti unutrašnju suštinu, osim nekoliko izuzetaka. Razlog je taj što ljudi koji to stvaraju ne mogu - čak ni za tren - da se oslobode svog uma. Tako da nikada nisu u vezi sa onim unutrašnjim mestom na kom se rađaju prava kreativnost i lepota. Um prepušten samom sebi stvara grozote, i to ne samo u umetničkim galerijama. Pogledajte urbane pejzaže i industrijske pustoši. Nijedna civilizacija nije stvorila toliko toga ružnog.

§

Uviđanje čiste svesti
Da li je prisustvo jednako Biću? Kada postanete svesni Bića, ono što se zaista dešava jeste da Biće postaje svesno samog sebe. Kada Biće postane svesno samog sebe - to je prisustvo. Pošto su Biće, svest i život sinoni­ mi, mogli bismo reći da prisustvo označava svest koja postaje svesna same sebe ili život koji dostiže samosvest. Ali, nemojte se vezivati za reći i nemojte pokušavati da ovo razumete. Ne posto­ ji ništa što treba da razumete pre nego što postanete prisutni. Ja razumem ono što ste upravo rekli, ali to kao da sugeriše da Biće, konačna transcendentalna stvarnost, još uvek nije kompletno, da je ono u procesu razvoja. Da li je Bogu potrebno lično usavršavanje? Da, ali samo kada se posmatra iz ograničene perspektive pojavnog univerzuma. U Bibliji Bog objavljuje: „Ja sam Alfa i Omega i ja sam Život." U večnom carstvu u kom obitava Bog, i koje je takođe i vaš dom, početak i kraj, odnosno Alfa i Omega, su jedno, i suština svega što je ikada bilo i ikada će biti zauvek je prisutna u stanju jedinstva i savršenstva koje nije pojavno - pot­ puno iznad svega što ljudski um može na bilo koji način da zamisli ili razume. U našem svetu prividno zasebnih oblika, međutim, bezvremeno savršenstvo predstavlja još jedan nesh­ vatljiv pojam. Ovde je, izgleda, čak i svest koja predstavlja svetlost što se izliva iz večitog Izvora podložna procesu stalne promene, ali je to posledica naše ograničene moći opažanja. To nije tako u apsolutnim pojmovima. Kako god bilo, dozvolite mi da kažem nekoliko reči o evoluciji svesti u ovom svetu. Sve što postoji poseduje Biće, poseduje Božju suštinu, poseduje nekakakav nivo svesti. Čak i kamen poseduje zametak svesti, inače ne bi postojao, a njegovi atomi i molekuli bi se

raspršili. Sve je živo. Sunce, Zemlja, biljke, životinje, ljudi - sve su to ispoljavanja svesti na različitim nivoima, svesti koja se manifestuje kao forma. Svet nastaje onda kada svest poprimi oblike i forme, misaone oblike i materijalne oblike. Pogledajte milione oblika života samo na Zemlji. U moru, na kopnu, u vazduhu - a zatim se svaki od oblika života umnožava milionima puta. Dokle? Da li to neko ili nešto igra nekakvu igru, igru sa oblicima? To je ono što su se pitali drevni mudraci iz Indije. Oni su svet videli kao lilu, nekakvu uzvišenu igru koju igra Bog. Očigledno je da u njoj zasebni oblici života nisu posebno bitni. U moru veći deo živih oblika ne preživi duže od nekoliko minuta nakon svog rođenja. I ljudski oblik se prilično brzo pretvara u prašinu, i kada nestane kao da ga nikada nije ni bilo. Da li je to tragično ili okrutno? Jedino ako za svaki oblik načinite zasebni identitet, ako zabo­ ravite da je njegova svest zapravo Božja suština izražena u formi. Ali, to ne možete istinski da znate sve dok sopstvenu Božju suštinu ne uvidite kao čistu svest. Ako se riba rodi u akvarijumu i vi je nazovete Joca, uvedete je u knjigu rođenih, ispričate joj istoriju njene porodice, a onda nju nakon dva minuta pojede neka druga riba - to je tragično. Ali, tragično je samo zato što ste vi projektovali zasebno ja tamo gde ga nema. Vi ste se upleli u deobu prirodnog procesa, moleku­ larnog plesa, i od toga načinili izdvojen entitet. Svest stavlja na sebe maske oblika sve dok oni ne postanu toliko složeni da se ona u njima u potpunosti ne izgubi. Kod savremenih ljudskih bića svest je sasvim poistovećena sa svojom maskom. Ona za sebe zna jedino kao za formu i stoga živi u strahu od uništenja svog fizičkog ili psihološkog oblika. Ovo predstavlja egoistični um i tu nastaje dobar deo disfunkcije. Sada se čini kao da je nešto pošlo veoma naopako duž linije evoluci­ je. Ali, čak je i to deo lilua, božanske igre. Konačno, pritisak pat­ nje koju je stvorila ova očigledna disfunkcija nagoni svest da prestane da se poistovećuje sa formom i da se probudi iz svog sna o obliku: ona ponovo zadobija samosvest, ali na daleko dubljem nivou od onog na kom ju je izgubila.

Taj proces je objasnio Isus u svojoj paraboli o izgubljenom sinu koji napušta dom svog oca, troši svoje bogatstvo i postaje siromah, tako da ga njegova patnja nagoni da se vrati kući. Kada to učini, otac ga voli više nego pre. Sinovljevo stanje je isto kao i ranije, ali ipak nije identično. Ono poseduje dodatnu dimenziju dubine. Parabola opisuje putovanje od nesvesnog savršenstva, preko očiglednog nesavršenstva i „zla", sve do svesnog savršenstva. Možete li sada da sagledate dublje i šire značenje toga da postanete prisutni kao posmatrač svog uma? Kad god budete posmatrali um, vi ćete povlačiti svest iz oblika uma i ona će tada postati ono što mi nazivamo posmatračem ili svedokom. Shodno tome, posmatrač - čista svest iznad oblika - postajaće snažniji, a mentalne formacije će slabiti. Kada govorimo o posmatranju uma, mi personalizujemo jedan događaj koji je zaista od kosmičkog značaja: kroz vas, svest se budi iz sna o poistovećenosti sa formom i povlači se iz nje. Ovo je samo prethodnica, ali već predstavlja deo jednog događaja, onog koji se verovatno i dalje nalazi u dalekoj budućnosti, bar što se hronološkog vremena tiče. Taj događaj se zove - kraj sveta.

§
Kada se svest bude oslobodila poistovećenosti sa fizičkim i mentalnim oblicima, ona će postati ono što možemo da nazove­ mo čistom ili prosvetljenom svesti, odnosno prisustvom. Nekoliko osoba je to već doživelo i izgleda da je mnogo većem broju ljudi suđeno da uskoro doživi istu stvar mada ne postoje pouzdane garancije da će se to zaista desiti. Većina ljudi se i dalje nalazi u stisku egoističnog modaliteta svesti, poistovećeni

su sa svojim umom i pod njegovom su kontrolom. Ako se ne budu na vreme oslobodili svog uma, on će ih uništiti. Zadesiće ih porast zbunjenosti, sukoba, nasilja, bolesti, očajanja, ludila. Egoistični um je postao nalik brodu koji tone. Ako ne siđete sa njega, potonućete sa njim. Kolektivni egoistični um je najluđi i najdestruktivniji entitet od svih kcji su ikada nastanjivali ovu plan­ etu. Šta mislite da će se desiti na ovoj planeti ako ljudska svest ostane nepromenjena? Već sada za većinu ljudi jedini predah od svojih umova koji mogu da pronađu predstavlja povratak na nivo svesti ispod misli. Svi to redovno rade noću u toku sna. Ali, do izvesne granice to se postiže i kroz seks, alkohol i ostale droge koje potiskuju preveliku aktivnost uma. Da nije alkohola, sredstava za smirenje, antidepresiva, baš kao i ilegalnih droga - što se sve konzumira u ogromnim količinama - ludilo ljudskog uma posta­ lo bi još očiglednije nego što je sada. Ja verujem da bi veliki deo stanovništva, kada bi mu se uskratile njegove droge, počeo da predstavlja opasnost za sebe i za druge. Ove droge vas, naravno, jednostavno drže svezanima u disfunkciji. Njihova raširena upotreba samo odgađa kolaps starih struktura uma i hitnu potre­ bu za uzvišenijom svešću. Iako individualni korisnici mogu pronaći nekakvo olakšanje od svakodnevnih muka koje im nanosi njihov um, oni zapravo bivaju sprečeni da generišu dovoljno svesnog prisustva kako bi se uzdigli iznad misli i tako došli do istinskog oslobođenja. Spuštanje na nivo svesti ispod uma, a to je predmisaoni nivo naših dalekih predaka, životinja i biljaka, za nas ne predstavlja rešenje. Nema uzmicanja. Ako ljudska rasa želi da preživi, moraće da nastavi da se kreće ka sledećem stadijumu. Svest evoluira širom univerzuma u milijardama oblika. Stoga, čak i ako ne uspemo, to neće biti važno u kosmičkim razmerama. Ništa što se zadobije u svesti nikada se ne gubi, već se jednostavno ispoljava kroz neki drugi oblik. Ali, sama činjenica da ja ovde govorim, a vi to slušate ili čitate, predstavlja jasan znak da nova svest zaista polaže temelje na ovoj planeti.

U ovome nema ničeg ličnog, ja vas ne podučavam. Vi ste svesni i slušate sami sebe. Postoji jedna istočnjačka izreka: „Učitelj i učenik zajedno stvaraju učenje." U svakom slučaju, reči same po sebi nisu značajne. One ne predstavljaju Istinu; one samo ukazuju na nju. Ja govorim iz prisustva, i dok budem govo­ rio, vi ćete možda biti u mogućnosti da mi se pridružite u tom stanju. Iako svaka reč koju izgovaram ima istoriju, naravno, i dolazi iz prošlosti, kao što to čini svaki jezik, reči koje vam ja sada kazujem nosioci su visokoenergetske frekvencije prisustva, prilično udaljene od značenja koje kao reči pokrivaju. Tišina je još moćniji nosilac prisustva, stoga čitajući ovo ili slušajući kako govorim, postanite svesni tišine između i ispod reči. Budite svesni praznine. Osluškivati tišinu gde god da se nalazite jednostavan je i direktan način da postanete prisutni. Čak i ako postoji buka, ispod i između zvukova se uvek nalazi izvesna tišina. Osluškivanje tišine će istog časa u vama izazvati mir. Jedino mir u vama može da pojmi tišinu izvan vas. A šta je drugo tišina do prisustvo, svest oslobođena misaonih oblika? Evo i živog primera onoga o čemu smo govorili.

§
Hrist: realnost vašeg božanskog prisustva
Nemojte se hvatati ni za jednu reč. Možete reč „Hrist" da zamenite sa prisustvom, ako vam se čini da to ima više smisla. Hrist predstavlja božansku suštinu vašeg Ja, kako se to često naziva na istoku. Jedina razlika između Isusa i prisustva jeste ta što se Hrist odnosi na uzvišenost koja vlada u vama, bez obzira na to da li ste je vi svesni ili ne, dok prisustvo označava vašu probuđenu uzvišenost, ili božansku suštinu.

Mnogi nesporazumi i lažna verovanja vezana za Hrista postaće jasniji ako budete uvideli da u Hristu nema prošlosti ili budućnosti. Reći da je Hrist bio ili da će biti predstavlja kon­ tradikciju u pojmovima. Isus je bio. Bio je čovek koji je živeo pre dve hiljade godine i koji je uvideo svoje božansko prisustvo, svoju istinsku prirodu. I stoga je rekao: „Pre nego što je Avram bio, ja jesam." Nije rekao: „Ja sam već postojao pre nego što se Avram rodio." To bi značilo da se on i dalje nalazi u okviru dimenzije vremena i formalnog identiteta. Reći ja jesam upotrebljene u rečenici koja počinje u prošlom vremenu pokazuju radikalnu promenu, prekid u vremenskoj dimenziji. To je konstat­ acija dubokog smisla, slična Zen konstatacijama. Isus je pokušao direktno, a ne putem nejasne misli, da predoči značenje prisust­ va, samospoznaje. On je istupio iz svesne dimenzije kojom upravlja vreme i zakoračio u bezvremeno carstvo. Dimenzija večnosti je dospela u ovaj svet. Večnost, naravno, ne označava beskrajno vreme, već nepostojanje vremena. Stoga je čovek Isus postao Hrist, nosilac čiste svesti. A na koji način je Bog samog sebe definisao u Bibliji? Zar je rekao: „Ja sam oduvek bio i zauvek ću biti." Naravno da nije. To bi stvarnost predalo u ruke prošlosti i budućnosti. Bog je rekao: „JA SAM ONAJ KOJI JESAM." Tu ne postoji vreme, već samo prisustvo. „Drugi dolazak" Hristov predstavlja preobražaj ljudske svesti, premeštanje iz vremena u prisustvo, iz razmišljanja u čistu svest, a ne pojavljivanje nekakvog čoveka ili žene. Kada bi se „Hrist" sutradan vratio natrag u nekom spoljašnjem obliku, šta bi to on ili ona mogli da vam kažu osim: „Ja sam istina. Ja sam božansko prisustvo. Ja sam večni život. Ja sam unutar vas. Ja sam na ovom mestu. Ja sam u Sadašnjem trenutku."

§

Nikada nemojte da personifikujete Hrista. Nemojte od Hrista da stvarate neki oblik identiteta. Avatari, božje majke, prosvetljeni učitelji, ona nekolicina istinskih, kao ličnosti nisu nimalo posebni. Bez lažnog „ja" koje treba održavati, braniti i ishranjivati, oni su još jednostavniji i običniji od običnih muškara­ ca ili žena. Svaka osoba sa jakim egom njih bi videla kao nebitne ili ih, što je još verovatnije, ne bi čak ni videla. Ako vas je privukao prosvetljeni učitelj, to je zato što u vama već ima dovoljno prisustva da biste prepoznali prisustvo u drugima. Postojali su mnogi ljudi koji nisu prepoznali Isusa ili Budu, baš kao što je oduvek bilo i uvek će biti onih koje privlače lažni učitelji. Ego biva privučen još većim egom. Tama ne može da prepozna svetlost. Jedino svetlost može da prepozna svetlost. Stoga, nemojte da verujete da se svetlost nalazi izvan vas ili da može da se pojavi samo u jednom određenom obliku. Ako samo vaš učitelj predstavlja inkarnaciju Boga, ko ste onda vi? Svaka vrsta isključivosti predstavlja poistovećenost sa formom, a poistovećenost sa formom označava ego, bez obzira na to koliko je dobro maskiran. Iskoristite prisustvo svog učitelja kako biste odrazili sopstveni identitet izvan imena i forme natrag ka sebi i postali i sami pojačano prisutni. Uskoro ćete uvideti da u prisustvu nema „moga" ili „tvoga". Prisustvo je samo jedno. Grupni rad takođe može biti koristan u pojačavanju svetla vašeg prisustva. Grupa ljudi koja se sastaje u stanju prisustva stvara kolektivno energetsko polje velike gustine. Ono ne samo da podiže nivo prisustva svakog člana grupe, već takođe pomaže da se kolektivna čovekova svest oslobodi iz svog sadašnjeg stanja kojim dominira um. To će stanje prisustva učiniti daleko dostupnije pojedincima. Međutim, ukoliko se barem jedan član grupe već ne nalazi čvrsto ukorenjen u njemu i samim time može da održava energetsku frekvenciju tog stanja, egoistični um može lako ponovo da se sabere i sabotira nasto­ janja grupe. Iako je grupni rad neprocenjiv, on nije dovoljan i ne smete da zavisite od njega. Niti smete da zavisite od učitelja, osim tokom prelaznog perioda kada se upoznajete sa značenjem i vežbama prisustva.

UNUTRAŠNJE TELO

Biće je vaše najdublje ja
Ranije ste govorili o važnosti posedovanja dubokih unutrašnjih korena, odnosno o važnosti nastanjivanja tela. Možete li da objas­ nite šta ste pod tim mislili? Telo može da postane tačka ulaska u carstvo Bića. Hajde da zađemo u tu dublju sadašnjost. Još uvek ne znam da li u potpunosti razumem šta podrazumevate pod Bićem. "Voda? Šta podrazumevate pod tim? Ne razumem." Eto šta bi riba rekla kada bi imala ljudski um. Molim vas da ne pokušavate da razumete Biće. Već ste značajno uspeli da zavirite u njega, ali um će uvek pokušavati da ga sabije u neku malu kutiju i zatim zalepi etiketu na nju. To je nemoguće. Biće ne može postati objekt znanja. U Biću i subjekt i objekt postaju jedno. Biće se može osetiti kao uvek prisutno ja jesam koje se nalazi izvan imena i oblika. Osetiti, a shodno tome i saznati da vi jeste i boraviti u tom duboko ukorenjenom stanju predstavlja prosvetljenje, predstavlja onu istinu za koju je Isus rekao da će vas osloboditi.

Osloboditi čega? Osloboditi vas iluzije da ne predstavljate ništa više od vašeg fizičkog tela i uma. Ta „iluzija o sopstvenom ja", kako je Buda naziva, predstavlja osnovnu grešku. Osloboditi vas straha u svojim bezbrojnim skrivenim oblicima kao neizbežne posledice te iluzije - straha koji će, sve dok osećanje o sopstvenom ja budete izvlačili iz te prolazne i ranjive forme, predstavljati vašeg stalnog mučitelja. I osloboditi vas greha, odnosno patnje koju ćete nesvesno nanositi i sebi i drugima sve dok to iluzorno osećanje o vašem ja bude upravljalo onim što mislite, govorite i činite.

Posmatrajte ono što leži iza reči
Ja ne volim reč greh. Ona podrazumeva da nam se sudi i da smo proglašeni krivima. Mogu to da razumem. Stolećima su se mnogi pogrešni pogledi i tumačenja nagomilali oko takvih reči kao što je greh, zahvaljujući neznanju, nerazumevanju ili želji da se stvari kontrolišu, ali one sadrže samu srž istine. Ako niste u stanju da pogledate iza takvih tumačenja niti da prepoznate realnost na koju ta reč ukazuje, onda je nemojte ni koristiti. Nemojte da ostanete zaglavljeni na nivou reči. Reč nije ništa drugo do sred­ stvo za postizanje cilja. Ona predstavlja apstrakciju. Slično putokazu, ona ukazuje na nešto iza sebe. Reč med nije isto što i med. Možete da čitate i govorite koliko god hoćete o medu, ali ga nećete istinski spoznati sve dok ga ne probate. A nakon što ga probate sama reč postaje manje važna. Više nećete biti vezani za nju. Isto tako, možete da govorite ili razmišljate o Bogu bez prestanka do kraja svog života, ali da li to znači i da ste spoznali ili barem provirili u tu realnost na koju reč ukazuje? To se zaista

ne razlikuje mnogo od opsesivne vezanosti za putokaze, men­ talne idole. Takođe važi i obrnut slučaj: ako vam se, iz nekog razloga, nije sviđala reč med, to vas je moglo sprečiti da ga ikada pro­ bate. Ako ste imali jaku odbojnost prema reči Bog, što predsta­ vlja negativni vid vezanosti, možda ste poricali ne samo tu reč, već i realnost na koju ona ukazuje. Odvajali ste sebe od mogućnosti da doživite tu realnost. Sve ovo je, naravno, unutrašnje povezano sa poistovećivanjem sa sopstvenim umom. Dakle, ako vam neka reč više ne odgovara, odbacite je i zamenite onom koja vam odgovara. Ako ne volite reč greh, onda to nazovite nesvesnim ili ludilom. To će vas možda više približiti istini, realnosti koja leži iza reči, od dugo pogrešno upotreblja­ vane reči kao što je greh, i gotovo da neće ostaviti prostora za krivicu. Ni te reči mi se ne dopadaju. One podrazumevaju da sa mnom nešto nije u redu. One me osuđuju. Naravno da sa vama nešto nije u redu - ali vas niko ne osuđuje. Ne želim da vas lično vređam, ali zar vi ne pripadate ljudskoj rasi koja je pobila preko sto miliona pripadnika svoje vrste samo u dvadesetom veku? Mislite li na krivicu saučesništva? To nije pitanje krivice. Ali, sve dok vama bude upravljao egoistični um, predstavljaćete deo kolektivnog ludila. Možda niste dovoljno duboko sagledali stanje u kom se nalazi čovek kojim dominira eogistični um. Otvorite oči i pogledajte strah, očaj, pohlepu i nasilje koji vladaju svuda. Pogledajte mon­ struoznu okrutnost i patnju neverovatnih razmera koje ljudska bića nanose jedna drugima, baš kao i ostalim oblicima života na planeti. Nije potrebno da osuđujete. Samo posmatrajte. To je greh. To je ludilo. To je ono nesvesno. Povrh svega, nemojte zab-

oraviti da posmatrate i sopstveni um. Tragajte u njemu za korenom tog ludila.

Pronalaženje svoje nevidljive i neuništive stvarnosti
Rekli ste da poistovećenost sa našim fizičkim oblikom predstavlja deo iluzije. Na koji način vas telo, fizički oblik onda može dovesti do svesti o Biću? Telo koje ste vi u stanju da vidite i osetite ne može vas odvesti u Biće. Ali to vidljivo i opipljivo telo predstavlja samo spoljašnji okvir ili, još bolje, ograničeno i iskrivljeno opažanje jedne dublje stvarnosti. U vašem prirodnom stanju povezanosti sa Bićem ova dublja stvarnost se može osetiti u bilo kom trenutku kao nevidljivo unutrašnje telo, životvomo prisustvo u vama. Stoga, „nastaniti telo" znači osetiti telo iznutra, osetiti život unutar tela i zahvaljujući tome spoznati da vi postojite izvan spoljašnjeg oblika. No, to predstavlja samo početak unutrašnjeg putovanja koje će vas odvesti dublje u carstvo velikog mira i spokojstva, ali isto tako i velike moći i ustreptalog života. Isprva ćete možda uspeti da vidite samo deliće, ali kroz njih ćete uvideti da ne pred­ stavljate samo besmisleni fragment u stranom univerzumu, nakratko zadržan između rođenja i smrti, kome je dozvoljeno nekoliko kratkorajnih zadovoljstava koje prati bol i konačno uništenje. Ispod vašeg spoljašnjeg oblika povezani ste sa nečim tako velikim, tako nemerljivim i svetim, da se ne može ni pojmiti ni opisati - a ipak ja o tome sada govorim. Ali, ne da bih vam ponudio nešto u šta možete da verujete, već kako bih vam pokazao na koji način možete sami to da spoznate. Bićete odvojeni od Bića sve dok vam svu vašu pažnju bude oduzimao um. Dok se to dešava - a za većinu ljudi dešava se bez prestanka - vi ne obitavate u svom telu. Um upija svu vašu svest i pretvara je u mentalni sadržaj. Ne možete da prestanete sa

razmišljanjem. Prisilno razmišljanje je postalo kolektivna bolest. Vaše kompletno osećanje o tome ko ste zapravo tada biva izve­ deno iz aktivnosti uma. Vaš identitet, pošto više nije ukorenjen u Biću, postaje ranjiva i večito zahtevna mentalna tvorevina koja stvara strah kao preovlađujuću emociju. Jedina stvar koja je tada zaista od značaja nedostaje u vašem životu: svest o vašem dubljem „ja" - o vašoj nevidljivoj i neuništivoj stvarnosti. Da biste postali svesni Bića, potrebno je da od uma otrgnete natrag svoju svest. Ovo predstavlja jedan od najvažnijih zadataka na vašem duhovnom putovanju. To će osloboditi ogromne količine svesti koje su prethodno bile zatočene u beskorisnom i prisilnom razmišljanju. Vrlo uspešan način da se to postigne jeste jednostavno odvraćanje vaše pažnje sa razmišljanja i njeno usmeravanje u telo, tamo gde se Biće može osetiti iz prve ruke kao nevidljivo energetsko polje koje daje život onome što vi poi­ mate kao fizičko telo.

Povezivanje sa unutrašnjim telom
Molim vas da to pokušate sada. Možda će vam biti lakše ako za ovu vežbu zatvorite oči. Kasnije, kada „boravljenje u telu" postane prirodno i jednostavno, to više neće biti neophodno. Usmerite svoju pažnju u telo. Osetite ga iznutra. Da li je živo? Da li ima života u vašim šakama, rukama, nogama, stopalima - u vašem abdomenu, vašim grudima? Možete li da osetite tanano energetsko polje kako preplavljuje celo vaše telo i unosi ustrep­ tali život u svaki organ i svaku ćeliju? Možete li to da osetite istovremeno u svakom delu tela kao jedinstveno energetsko polje? Usredsredite se na to da osećate svoje telo još nekoliko trenutaka. Nemojte da krenete da mislite o njemu. Osetite ga. Što mu više pažnje budete posvećivali, to će jasnije i snažnije ovo osećanje postati. Osetićete kao da svaka vaša ćelija postaje življa i, ako imate izraženu sposobnost da stvarate mentalne slike, možda će se pojaviti slika vašeg tela kako počinje da svetluca. Iako vam takva slika može privremeno pomoći, više

pažnje posvetite osećanju nego bilo kakvoj slici koja se može pojaviti. Slika, bez obzira na to koliko je lepa ili snažna, već je definisana u formi, tako da su manji izgledi za vaše dublje poni­ ranje.

§
Osećanje o vašem unutrašnjem telu nema oblik, nema granicu i nema dno. Uvek možete u njega ponirati dublje i dublje. Ako na ovom stadijumu ne možete da osetite mnogo, obratite pažnju na ono što možete da osetite. Možda je prisutno samo blago peckanje u vašim rukama i nogama. To je za sada sasvim dovoljno. Naprosto se usredsredite na taj osećaj. Vaše telo posta­ je živo. Kasnije ćemo vežbati nešto više. Molim vas da sada otvorite oči, ali deo svoje pažnje ostavite usmeren na unutrašnje energetsko polje tela, čak i dok gledate oko sebe po sobi. Unutrašnje telo leži na pragu između vašeg oformljenog identite­ ta i vašeg suštinskog identiteta, odnosno vaše istinske prirode. Nemojte nikada da izgubite kontakt sa njim.

§

Promena kroz telo
Zbog čega većina religija prezire ili poriče telo? Čini se da su duhovni tragači oduvek telo smatrali smetnjom ili čak grehom. Zbog čega tako malo tragača postaju pronalazači? Na telesnom nivou ljudi su veoma blizu životinja. Sve osnovne živome funkcije - zadovoljstvo, bol, disanje, uzimanje hrane i vode, izlučivanje materija, spavanje, nagon za pronalaženjem sadruga i parenjem i, naravno, rođenje i smrt sve mi to delimo sa životinjama. Dugo vremena nakon svog pada iz stanja blaženstva i jedinstva u iluziju, ljudi su se iznenada probudili u nečemu što je izgledalo kao životinjsko telo - i to ih je veoma uznemirilo. „Ne zavaravajte se. Vi niste ništa više od životinja." To kao da je bila istina pred kojom su stajali. Ali, takvu istinu je bilo isuviše teško tolerisati. Adam i Eva su videli da su nagi i počeli su da se plaše. Nesvesno poricanje njihove životinj­ ske prirode veoma se brzo usadilo. Opasnost od toga da bi njima mogli zavladati snažni instinktivni nagoni i vratiti ih u stanje bez ikakve svesti zaista je bila stvarna. Sramote i tabui su se pojavili oko određenih delova tela i telesnih funkcija, naročito vezano za seksualnost. Svetlost njihove svesti još uvek nije bila dovojno snažna da bi se pomirili sa svojom životinjskom prirodom, da bi joj dozvolili da postoji, pa čak i uživali u tom svom aspektu - a da ne govorimo o dubljem poniranju kako bi unutar nje otkrili ono božansko, realnost unutar iluzije. Tako da su oni uradili ono što su morali. Počeli su da se odvajaju od svog tela. Sada su na sebe gledali kao da imaju telo, a ne da to zapravo i jesu. Kada su se rodile religije, ovo odvajanje je postalo još izraženije kroz verovanje da „vi niste vaše telo". Nebrojeni ljudi na Istoku i Zapadu su tokom vekova pokušavali da pronađu Boga, spasenje ili prosvetljenje tako što su poricali svoj telo. To je poprimilo oblik poricanja čulnih zadovoljstava, a posebno seksu­ alnosti, oblik posta i drugih veština asketizma. Čak su svome telu nanosili i bol u pokušaju da ga oslabe ili kazne jer su smatrali da je ono grešno. U hrišćanstvu, ovo se obično nazivalo ponižavanj-

em tela. Drugi su pokušavali da pobegnu od tela tako što su zapadali u stanja transa ili tragali za vantelesnim iskustvima. Mnogi to i dalje čine. čak se i za Budu tvrdi da je praktikovao poricanje tela putem posta i ekstremnih oblika asketizma tokom šest godina, ali nije dosegao prosvetljenje sve dok nije napustio tu praksu. Činjenica je da niko nikada nije postao prosvetljen putem poricanja tela niti kroz borbu sa njim, a ni kroz vantelesno iskust­ vo. Iako takvo iskustvo može biti očaravajuće i dati vam da zavirite u stanje u kom ste oslobođeni materijalnog oblika, na kraju ćete uvek morati da se vratite u telo gde se odvija ključna promena. Promena teče kroz telo, ne iz njega. Upravo iz tog razloga nijedan pravi učitelj nikada nije zastupao napuštanje tela niti borbu protiv njega iako njihovi umom gonjeni sledbenici često jesu. Od drevnih učenja koja se tiču tela samo su određeni delovi preživeli, kao što je Isusova tvrdnja da će „vaše celo telo biti ispunjeno svetlošću", ili su ona ostala sačuvana kao mitovi, kao što je verovanje da Isus nikada nije napustio svoje telo, već je ostao jedno sa njim i uzdigao se na „nebesa" sa njim. Skoro niko do dana današnjeg nije razumeo ove fragmente niti skrive­ na značenja određenih mitova i verovanje da „vi niste vaše telo" je postalo univerzalno, vodeći ka poricanju tela i pokušajima da se od tela pobegne. Nebrojeni tragači su na taj način bili sprečeni da dosegnu duhovno uviđanje i postanu pronalazači. Da li je moguće povratiti izgubljena učenja o značaju tela ili ih rekonstruisati na osnovu postojećih fragmenata? Nema potrebe za tim. Sva duhovna učenja kreću od istog Izvora. Tako gledano, uvek postoji i oduvek je postojao samo jedan učitelj, koji se prikazuje u različitim oblicima. Ja sam taj učitelj, a isto tako ste i vi od onog trenutka kada budete u stanju da dosegnete Izvor unutar vas. A put ka njemu jeste vaše

unutrašnje telo. Iako sva duhovna učenja kreću od istog Izvora, očito je da onog trenutka kada se ona pretoče u reči i postanu zapisana ne predstavljaju ništa više od skupova reči - a reč nije ništa drugo do putokaz, kako smo to ranije rekli. Sva takva učenja su znaci koji pokazuju put natrag ka Izvoru. Ja sam već govorio o Istini koja je skrivena u vašem telu, ali ću za vas ponovo sabrati izgubljena učenja - stoga, evo još jednog putokaza. Molim vas da pokušate da osetite svoje unutrašnje telo dok čitate ili slušate.

Beseda o telu

Ono što vi vidite kao gustu fizičku strukturu nazvanu telo, podložnu bolestima, starenju i smrti, nije u potpunosti stvarno to ne predstavlja vas. U pitanju je pogrešno opažanje vaše suštinske stvarnosti, koja se nalazi iznad rođenja i smrti, sve zah­ valjujući ograničenjima vašeg uma koji, izgubivši svoj dodir sa Bićem, stvara telo kao potvrdu svoje iluzorne vere u izdvojenost, kao i da bi opravdao stanje straha u kom se nalazi. Ali nemojte da okrećete leđa telu jer se unutar tog simbola netrajnosti, ograničenja i smrti, kog vi doživljavate kao iluzornu kreaciju uma, nalazi skrivena raskoš vaše suštinske i besmrtne stvarnosti. Ne usmeravajte svoju pažnju na druge stvari u svojoj potrazi za Istinom jer je nju nemoguće pronaći bilo gde osim u vašem telu. Nemojte se boriti protiv tela jer se time borite protiv sopstvene stvarnosti. Vi jeste vaše telo. Ono telo koje možete da vidite i dodimete predstavlja samo iluzornu masku. Ispod njega leži nevidljivo unutrašnje telo, ulaz u Biće, u Duhovni život. Kroz unutrašnje telo vi ste nerazdvojivo povezani sa ovim Jedinim životom koji nije pojavan - oslobođeni ste rođenja, oslobođeni smrti, večno prisutni. Kroz unutrašnje telo vi ste zauvek sjedinjeni sa Bogom.

§
Duboko se ukorenite unutar sebe
Ključna stvar jeste biti u stanju stalne povezanosti sa svojim unutrašnjim telom - osećati ga sve vreme. To će ubrzano produ­ biti i promeniti vaš život. Što više svesti budete usmerili u unutrašnje telo, to će veća njegova vibraciona frekvencija posta­ ti, slično osvetljenju koje postaje jače kako vi odvrtanjem prigušivača povećavate dotok električne energije. Na ovom višem energetskom nivou negativnost ne može da utiče na vas i vi težite da privučete k sebi nove okolnosti koje odražavaju ovu veću frekvenciju. Ako budete usmerili svoju pažnju u telo što je više moguće, bićete postavljeni u Sadašnji trenutak. Nećete se izgu­ biti u spoljašnjem svetu, a nećete se izgubiti ni u umu. Misli i emocije, strahovi i želje, sve se to i dalje može naći u izvesnoj meri tamo, ali vas neće nadvladati. Molim vas da proverite gde je vaša pažnja usmerena u ovom trenutku. Vi me slušate ili čitate ove reči u knjizi. To pred­ stavlja centar vaše pažnje. Takođe ste periferno svesni i vaše okoline, drugih ljudi, i tako dalje. Štaviše, možda je prisutna i neka aktivnost uma vezana za ono što čujete ili čitate, nekakav mentalni komentar. Ali ipak nema potrebe da vam bilo šta od ovoga oduzme pažnju u celini. Pokušajte istovremeno da budete i u dodiru sa svojim unutrašnjim telom. Ostavite deo svoje pažnje usmeren ka unutra. Nemojte dozvoliti da sve ode napolje. Osetite vaše celo telo iznutra kao jedinstveno energetsko polje. Može se reći da je to kao da ste slušali, odnosno čitali, celim svojim telom. Neka vam to bude vežba u danima i nedeljama koje dolaze.

Ne prepuštajte svu svoju pažnju umu i spoljašnjem svetu. Po svaku cenu se usredsredite na ono što radite, ali istovremeno osetite unutrašnje telo kad god je to moguće. Ostanite ukorenjeni unutar sebe. A zatim posmatrajte na koji način to menja stanje vaše svesti i kvalitet onoga što radite. Kad god čekate i gde god to bilo, iskoristite to vreme da osetite unutrašnje telo. Na taj način zakrčenja saobraćaja i čekanje u redu postaju uživanje. Umesto da se mentalno projektujete što dalje od Sadašnjeg trenutka, zađite dublje u njega tako što ćete dublje porinuti u telo. Veština posedovanja svesti o unutrašnjem telu će se razvi­ ti u potpuno nov način života, stanje neprestane povezanosti sa Bićem i to će u vaš život uneti izvesnu dubinu koju nikada ranije niste spoznali. Lako je ostati prisutan kao posmatrač svog uma kada ste duboko ukorenjeni unutar svog tela. Bez obzira na to šta se dešava napolju, ništa vas više ne može uzdrmati. Ako ne postanete prisutni - a nastanjivanje svog tela uvek predstavlja ključni deo toga - vama će nastaviti da vlada vaš um. Zapis koji ste naučili nekada davno, uslovljenost vašeg uma, diktiraće vaše mišljenje i ponašanje. Možda ćete moći toga da se oslobodite na kratko, ali retko kad na duži period. Ovo se pokazuje posebno tačnim kada nešto „pođe naopako" ili se javl­ ja neki gubitak ili uznemirenost. Vaša uslovljena reakcija će tada biti nevoljna, automatska i predvidljiva, podsticana jednom jedi­ nom osnovnom emocijom koja leži u pozadini stanja poistovećenosti svesti sa umom: strahom. Stoga, kada nastupe takvi izazovi, baš kao što uvek i nas­ tupaju, neka vam bude navika da se istog trena okrenete ka unutra i usredsredite što je više moguće na unutrašnje energet­ sko polje vašeg tela. Za to nije potrebno mnogo vremena, samo nekoliko sekundi. Ali neophodno je da to učinite onog trenutka kada se pojavi izazov. Bilo kakvo odlaganje će dozvoliti uslovljenoj mentalno-emocionalnoj reakciji da se pojavi i preuzme kontrolu nad vama. Kada ste usmereni ka unutra i osećate unutrašnje telo, istog trenutka postajete staloženi i prisutni dok

povlačite svoju svest iz uma. Ako takva situacija zahteva odgov­ or, on će proisteći sa ovog dubljeg nivoa. Baš kao što je sunce beskrajno svetlije od plamena sveće, tako beskrajno više razuma ima u Biću nego u vašem umu. Sve dok ste u svesnom kontaktu sa svojim unutrašnjim telom, nalik ste drvetu koje je duboko ukorenjeno u zemlji ili kući sa dubokim i čvrstim temeljima. Ovu potonju analogiju je koristio Isus u uglavnom pogrešno shvaćenoj paraboli o dvojici ljudi koji grade kuću. Jedan čovek je gradi na pesku, bez temelja, i kada nastupe oluje i poplave, kuća biva uništena. Onaj drugi čovek kopa duboko sve dok ne dospe do kamena, a onda gradi svoju kuću koju poplave ne uništavaju. Pre nego što stupite u telo, dajte oproštaj Bilo mi je veoma neugodno prilikom pokušavanja da usmerim pažnju na unutrašnje telo. Javila se uznemirenost i nekakva mučnina. Zbog toga nije bilo moguće da doživim ono o čemu gov­ orite. To što ste osetili je preostala emocija koje verovatno niste ni bili svesni sve dok niste počeli da usmeravate pažnju na unutrašnje telo. Ukoliko joj prvo ne poklonite izvesnu pažnju, emocija će vas sprečiti da ostvarite pristup unutrašnjem telu koje počiva na jednom dubljem nivou ispod nje. Pažnja ne podrazumeva to da počnete da razmišljate o njoj. Ona znači da samo posmatrate emociju, osetite je u potpunosti i da je na taj način potvrdite i prihvatite onakvu kakva jeste. Neke emocije se lako prepoznaju: bes, strah, duboka žalost, i tako dalje. Neke druge mogu biti mnogo teže za označavanje. To mogu biti tek nejasna osećanja teskobe, tromosti ili napetosti na pola puta između emocije i fizičkog osećaja. U svakom slučaju, ono što je važno jeste to da li možete u što većoj meri da unesete osećanje te emocije u svest, a ne to da li je možete mentalno označiti. Pažnja je ključna stvar koja dovodi do promene - a potpuna

pažnja takođe podrazumeva prihvatanje. Pažnja je nalik svetlosnom zraku - to je usmerena moć vaše svesti koja sve preobražava u sebe. U potpuno funkcionalnom organizmu neka emocija ima vrlo kratak životni vek. Ona je nalik trenutnom mreškanju ili talasu na površini vašeg Bića. Međutim, kada niste u svom telu, emocija može danima ili nedeljama da opstaje u vama ili da se pridruži drugim emocijama slične frekvencije koje su se spojile i postale otelotvoreni bol, parazit koji godinama može živeti u vama, hran­ iti se vašom energijom, dovesti do fizičke bolesti i učiniti vaš život nesretnim (vidi Poglavlje 2). Stoga usmerite pažnju na to da osetite emociju i proverite da li vaš um ostaje pri obrascu žalbi kao što su - okrivljavanje, samosažaljenje ili mržnja - koji hrani emociju. Ako ostaje, to znači da niste oprostili. Često se dešava da ne opraštate drugoj osobi ili sebi, ali isto tako oprost može da izostane za bilo koju situaciju ili stanje - prošlost, sadašnjost ili budućnost - koje vaš um odbija da prihvati. Da, neopraštanje se može odnositi čak i na budućnost. Ono predstavlja odbijanje uma da prihvati neizvesnost, da prihvati da je budućnost u konačnoj tački izvan njegove kontrole. Opraštati znači odustati od žalbi i time se osloboditi tuge. Tb se prirodno događa onda kada uvidite da vaša žalba ne služi nikakvoj svrsi, osim što potkrepljuje lažan osećaj o sopstvenom „ja". Opraštati znači ne pružati otpor životu - dozvoliti životu da živi kroz vas. Ostale mogućnosti su bol i patnja, znatno ograničen protok živome energije, a u mnogim slučajevima i fizička bolest. Onog trenutka kad zaista oprostite, povratićete svoju moć natrag iz uma. Neopraštanje je prava priroda uma, baš kao što umom izgrađeno lažno „ja", ego, ne može da opstane bez svađe i sukoba. Um ne može da oprosti. Samo vi to možete. Vi postajete prisutni, vi ponirete u svoje telo, vi osećate titravi mir i spokojstvo koji zrače iz Bića. To je razlog zbog kojeg je Isus rekao: „Pre nego što zakoračite u hram, oprostite".

§
Vaša spona sa Duhovnim svetom
Kakav je odnos između prisustva i unutrašnjeg tela? Prisustvo je čista svest - svest koja je vraćena natrag iz uma, iz sveta oblika. Unutrašnje telo je vaša spona sa Duhovnim sve­ tom, a u svom najdubljem aspektu ono jeste Duhovni svet: Izvor iz kojeg svest zrači kao što svetlost zrači iz sunca. Svesnost o unutrašnjem telu je svest koja se seća svog porekla i vraća se Izvoru. Da li je Duhovni svet isto što i Biće? Da. Reč Duhovno pokušava putem negacije da izrazi Ono što je neizrecivo, nepojmljivo ili nezamislivo. Ona ukazuje na ono što ona jeste time što izražava ono što nije. Biće je, sa druge strane, pozitivan termin. Molim vas, nemojte se vezivati ni za jednu od ovih reči i nemojte početi da verujete u njih. One nisu ništa drugo do putokazi. Rekli ste da je prisustvo svest koja je vraćena natrag iz uma. Koje vraća natrag? Vi. Ali pošto vi u svojoj biti jeste svesni, mogli bismo isto tako reći da je to zapravo buđenje svesti iz sna o obliku. To ne znači da će vaš sopstveni oblik istog trenutka nestati u eksploziji

svetlosti. Vi možete nastaviti dalje u svom sadašnjem obliku, a ipak biti svesni onog bezobličnog i besmrtnog koje se nalazi duboko u vama. Moram priznati da je to daleko izvan moje moći shvatanja, a ipak na nekom dubljem nivou čini mi se da znam o čemu govorite. Više je nalik osećanju, nego bilo čemu drugom. Da li sam u zabludi? Ne, niste. Osećanje će vas više od razmišljanja približiti isti­ ni o tome ko ste. Ne mogu vam reći ništa što vi duboko u sebi već ne znate. Kada dostignete izvesni stepen unutrašnje povezanos­ ti, vi prepoznajete istinu kad je čujete. Ako još uvek niste dostigli taj stepen, vežbanje svesti o telu će dovesti do neophodnog produbljavanja.

Usporavanje procesa starenja
U međuvremenu, svest o unutrašnjem telu ima druge pred­ nosti u fizičkom carstvu. Jedna od njih je značajno usporavanje starenja fizičkog tela. Dok spoljašnje telo prirodno stari i vene prilično brzo, unutrašnje telo se vremenom ne menja, osim što ga možete dublje osećati i potpunije boraviti u njemu. Ako sada imate dvadeset godina, energetsko polje vašeg unutrašnjeg tela će se osećati potpuno isto i kada budete imali osamdeset. Ono će biti isto toliko lepršavo i puno života. Čim se vaše uobičajeno stanje promeni, od toga da ste izvan tela i zarobljeni u svom umu u to da ste u telu i prisutni u Sadašnjem trenutku, vaše fizičko telo će se osećati okretnije, slobodnije i živahnije. Što je više svesti u telu, njegova molekulama struktura zapravo postaje manje gusta. Više svesti znači slabljenje iluzije o materijalnosti. Kada se budete poistovetili sa večnim unutrašnjim telom u većoj meri nego sa spoljašnjim telom, kada prisustvo postane vaš uobičajeni modalitet svesti, a prošlost i budućnost prestanu

da vladaju vašom pažnjom, nećete više nagomilavati vreme u svojoj psihi i u ćelijama tela. Nagomilavanje vremena kao psiho­ loškog tereta prošlosti i budućnosti znatno umanjuje kapacitet samoobnavljanja ćelija. Prema tome, ako nastanite unutrašnje telo spoljašnje telo će stariti mnogo sporije, a čak i kada bude starilo, vaša večna suština će isijavati kroz spoljašnji oblik i vi nećete odavati izgled stare osobe. Da li postoji bilo kakav naučni dokaz za to? Isprobajte ovo i vi ćete biti dokaz.

Ojačavanje imunološkog sistema
Druga prednost ove vežbe u fizičkom carstvu jeste značajno ojačavanje imunološkog sistema, koje se javlja kada nastanite telo. Što više svesti unosite u telo, imunološki sistem postaje jači. To je kao da se svaka ćelija budi i raduje. Telo voli kada mu poklanjate pažnju. To je takođe i moćan oblik samoisceljenja. Najveći broj bolesti se ušunja kada niste prisutni u telu. Ako gazda nije u kući, raznorazni sumnjivi tipovi će se useliti u nju. Kada budete nastanili svoje telo, nezvanim gostima će biti teško da uđu. Nije samo vaš fizički imunološki sistem taj koji se osnažuje; vaš psihički imunološki sistem takođe je veoma pojačan. Potonji vas štiti od negativnih mentalno-emocionalnih polja sile drugih ljudi, koja su visoko zarazna. Nastanjujući telo vi se ne zaštićujete tako što postavljate blokade, već tako što podižete frekvenciju vibracije vašeg ukupnog energetskog polja, tako da sve što vibrira na nižoj frekvenciji, kao što su strah, bes, potištenost i drugo, sada postoji u onome što je zapravo drugačiji vid realnosti. Sve to više ne zalazi u vaše polje svesti, ili ako zađe ne morate da pružate nikakav otpor jer će proći pravo kroz vas. Molim vas, nemojte samo prihvatati ili odbacivati ono što gov­ orim. Stavite to na probu.

Postoji jedna jednostavna, ali moćna samoisceljujuća meditativna vežba koju možete raditi kad god osetite potrebu da podignete svoj imunološki sistem. Ona je naročito efikasna uko­ liko se upotrebi čim osetite prve znake neke bolesti, ali isto tako deluje i na bolesti koje su se već ustalile ako je koristite u učestalim intervalima i uz snažnu koncentraciju. Takođe, ona će osujetiti bilo kakav prekid u vašem energetskom polju zbog nekog oblika negativnosti. Ipak, ta vežba nije zamena za praktikovanje obitavanja u telu iz trenutka u trenutak; u suprotnom, njen efekat će biti samo privremen. Evo te vežbe. Kada ste slobodni na nekoliko minuta, „preplavite" svoje telo svesnošću, a pogotovu neka to bude poslednja stvar koju ćete uraditi pre nego što zaspite uveče i prva stvar pre nego što ustanete ujutru. Zatvorite oči. Ispružite se na leđa. Odaberite različite delove svog tela na koje ćete isprva vrlo kratko usmeriti pažnju: šake, stopala, ruke, noge, abdomen, grudi, glava, i tako dalje. Osetite životnu energiju u tim delovima tela što intenzivni­ je možete. Ostanite u svakom od njih oko petnaest sekundi. Potom pustite da vam pažnja projuri nekoliko puta kroz telo kao talas, od stopala do glave i natrag. To treba da potraje samo oko jednog minuta. Nakon toga osetite unutrašnje telo u njegovoj celokupnosti kao jedinstveno energetsko polje. Zadržite to osećanje nekoliko minuta. Za to vreme budite intenzivno prisut­ ni, prisutni u svakoj ćeliji svog tela. Nemojte se brinuti ako um povremeno uspe da vam odvuče pažnju iz tela pa se izgubite u nekoj misli. Čim primetite da se to dogodilo, samo vratite pažnju na unutrašnje telo.

Neka vas dah odvede u telo
Povremeno, kada mi je um veoma aktivan, on postigne takav zamah da mi skretanje pažnje sa njega i osećanje unutrašnjeg tela deluje nemoguće. To se posebno događa kada zapadnem u obrazac brige ili nemira. Imate li neki predlog?

Ako vam je u bilo kom trenutku teško da stupite u kontakt sa unutrašnjim telom, obično je lakše ako se prvo koncentrišete na disanje. Svesno disanje, što samo po sebi predstavlja moćnu meditativnu vežbu, postepeno će vas dovesti u kontakt sa telom. Pratite dah svojom pažnjom dok ulazi i izlazi iz vašeg tela. Dišite u telo, i oserite kako vam se abdomen blago širi i grči sa svakim udisajem i izdisajem. Ako sa lakoćom stvarate mentalne slike, zatvorite oči i zamislite kako ste okruženi svetlošću ili uronjeni u svetlucavu supstanciju - more svesti. Potom udahnite tu svetlost. Osetite kako svetlucava supstancija ispunjava vaše telo i njega takođe čini svetlucavim. Zatim se postepeno više usredsredite na osećanje. Sada ste u svom telu. Nemojte se vezati ni za jednu mentalnu sliku.

§
Kreativna upotreba uma
Ako morate da upotrebite um u neku posebnu svrhu, upotrebite ga zajedno sa svojim unutrašnjim telom. Samo ako ste u stanju da budete svesni bez razmišljanja, možete upotrebiti svoj um na kreativan način, a najlakši način da uđete u to stanje jeste pomoću tela. Kad god vam je potreban neki odgovor, rešenje ili kreativna ideja, na trenutak prestanite da razmišljate tako što ćete usmeriti pažnju na svoje unutrašnje energetsko polje. Postanite svesni dubokog mira. Kada nastavite da razmišljate, radićete to na jedan svež i kreativan način. Pri svakoj aktivnosti razmišljanja neka vam postane navika da se svakih par minuta krećete tamo-amo između razmišljanja i unutrašnje vrste slušanja, unutrašnje umirenosti. Mogli bismo reći: nemojte razmišljati samo glavom, razmišljajte celim svojim telom.

§
Veština slušanja
Kada slušate drugu osobu nemojte slušati samo umom, slušajte čitavim telom. Osetite energetsko polje svog unutrašnjeg tela dok slušate. To će odvući pažnju od razmišljanja i stvoriti miran prostor koji će vam omogućiti da zaista slušate bez uplitanja uma. Daćete toj drugoj osobi prostora - prostora da bude ono što jeste. To je najdragoceniji poklon koji joj možete dati. Većina ljudi ne zna kako da sluša jer je veći deo njihove pažnje zaokupljen razmišljanjem. Oni tome poklanjaju više pažnje nego onome što druga osoba govori, a nikakvu pažnju ne poklanjaju onome što je zaista važno: Biću druge osobe koje počiva ispod reči i uma. Naravno, ne možete osetiti Biće drugog, osim kroz svoje sopstveno. Ovo je početak spoznaje jedinstva a to pred­ stavlja ljubav. Na najdubljem nivou Bića vi ste jedno sa svim što postoji. Većina ljudskih odnosa uglavnom se sastoji od umova koji uzajamno deluju, a ne od ljudskih bića koja komuniciraju, koja su u zajedništvu. Nijedan odnos ne može da napreduje na taj način i to je razlog zbog kojeg postoji toliko sukoba u vezama. Kada um upravlja vašim životom, sukobi, svađe i problemi su neizbežni. A kada ste u kontaktu sa svojim unutrašnjim telom, vi stvarate prazan prostor ne-uma u okviru kojeg veza može da cveta.

KAPIJE U DUHOVNI SVET

Poniranje duboko u telo
Mogu da osetim energiju u svom telu, naročito u rukama i noga­ ma, ali mi se čini da ne mogu da zađem još dublje, kao što ste prethodno sugerisali. Pripremite se za meditaciju. Ne mora da traje dugo. Deset do petnaest minuta satnog vremena bi trebalo da bude dovoljno. Prvo se postarajte za to da ne bude spoljašnjih ometača kao što su telefonski pozivi ili ljudi koji bi vas mogli prekidati. Sedite na stolicu, ali se nemojte naslanjati. Držite kičmu uspravljenom. To će vam pomoći da ostanete u pripravnosti. Ili odaberite sopstvenu omiljenu pozu za meditaciju. Telo treba da bude potpuno opušteno. Zatvorite oči. Udahite duboko nekoliko puta. Osetite kako dišete u donjem delu abdomena, takoreći. Obratite pažnju na to kako se on širi i skuplja svakim udisajem i izdisajem. Zatim postanite svesni čitavog unutrašnjeg energetskog polja tela. Nemojte razmišljati o njemu - osetite ga. Čineći to, vratićete svest natrag iz uma. Ako ustanovite da od nje ima te koristi, upotrebite „svetlosnu" vizualizaciju koju sam već opisao. Kad budete mogli jasno da osetite svoje unutrašnje telo kao jedinstveno polje energije, odbacite, ako je to moguće, svaku vizuelnu sliku i skoncentrišite se isključivo na osećanje.

Ako možete, odbacite svaku mentalnu sliku koju možda još uvek imate o fizičkom telu. Sve što potom ostaje jeste sveobuzimajući osećaj prisustva ili „bivstva", i čini se da unutrašnje telo nema granice. Potom usmerite svoju pažnju još dublje ka tom osećanju. Sjedinite se sa njim. Stopite se sa ener­ getskim poljem tako da više ne postoji opaženo dvojstvo posmatrača i posmatranog, vas i vašeg tela. Sada se takođe poništava i razlika između unutrašnjeg i spoljašnjeg, tako da unutrašnjeg tela više nema. Poniranjem duboko u telo vi ste ga prevazišli. Ostanite u ovom carstvu čistog Bića onoliko koliko vam se čini ugodnim; zatim ponovo postanite svesni fizičkog tela, svog disanja i fizičkih čula, i otvorite oči. Posmatrajte okolinu nekoliko minuta na meditativan način - to jest, tako da je mentalno ne označavate - i dok to radite, nastavite da osećate unutrašnje telo.

§
Imati pristup tom bezobličnom carstvu istinski je oslobađajuće. Ono vas izbavlja iz robovanja obliku i poistovećivanja sa njim. To bezoblično carstvo predstavlja život u njegovom homogenom stanju pre umnogostručavanja. Možemo ga nazvati Duhovnim svetom, nevidljivim Izvorom svih stvari, Bićem unutar svih bića. To je carstvo dubokog mira i spokojstva, ali takođe i radosti i silne živahnosti. Kad god ste prisutni, vi postajete „prozirni" do izvesne granice i propuštate svetlost, čistu svest koja ističe iz ovog Izvora. Takođe uviđate da ta svetlost nije odvojena od onoga što vi jeste, već sačinjava samu vašu suštinu.

Izvor či-energije
Da li Duhovni svet predstavlja ono što se na Istoku zove či, neka vrsta univerzalne životne energije? Ne. Duhovni svet je izvor či-a. Či je unutrašnje energetsko polje vašeg tela. To je most između vašeg spoljašnjeg bića i Izvora. Nalazi se na pola puta između pojavnog sveta, sveta obli­ ka i Duhovnog sveta. Či može biti nalik reci ili energetskom toku. Ako usmerite centar svoje pažnje duboko ka unutrašnjem telu, vi ćete pratiti tok ove reke unatrag sve do njenog Izvora. Či je kre­ tanje; Duhovni svet je mirovanje. Kad budete dosegnuli tačku apsolutnog mirovanja koja uprkos tome sva treperi od života, premašićete unutrašnje telo i premašićete či i dospećete do samog Izvora: do Duhovnog sveta. Či je spoj između Duhovnog sveta i fizičkog univerzuma. Dakle, ako usmerite svoju pažnju duboko ka unutrašnjem telu, možete dosegnuti ovu tačku, ovu jedinstvenost u kojoj se svet rastapa u ono što je Duhovno, a Duhovno poprima oblik čienergetskog toka koji zatim postaje svet. To je tačka rođenja i smrti. Kada je vaša svest usmerena ka spoljašnjosti, um i svet se pojavljuju. Kada je usmerena ka unutrašnjosti, ona spoznaje sopstveni Izvor i vraća se kući u Duhovni svet. Onda, kada se vaša svest bude vratila u pojavni svet, ponovo ćete zadobiti identitet oblika kojeg ste se privremeno odrekli. Imaćete ime, prošlost, živomu situaciju, budućnost. Ali u jednom suštinskom pogledu nećete više biti ona ista osoba kakva ste bili ranije: bacili ste leti­ mičan pogled na realnost unutar vas koja nije „od ovog sveta", premda nije ni odvojena od njega, baš kao što nije odvojena ni od vas. Neka vaša duhovna praksa bude sledeća: dok putujete kroz život, nemojte poklanjati sto procenata svoje pažnje spoljašnjem svetu i sopstvenom umu. Sačuvajte jedan deo u sebi. Već sam govorio o tome. Osećajte unutrašnje telo čak i kada se bavite svakodnevnim aktivnostima, naročito kada se upuštate u

veze sa drugim ljudima ili kada uspostavljate odnos sa prirodom. Osećajte umirenost duboko u unutrašnjem telu. Držite kapiju otvorenom. Prilično je moguće biti svestan Duhovnog sveta u toku svog života. Doživljavacete ga kao dubok osećaj spokojstva negde u pozadini, mira koji vas nikada ne napušta, bez obzira na to šta se u spoljasnjem svetu događa. Vi ćete postati most između Duhovnog i pojavnog sveta, između Boga i sveta. To je stanje povezanosti sa Izvorom koje mi nazivamo prosvetljenjem. Nemojte steći utisak da je Duhovni svet odvojen od pojavnog. Kako bi uopšte mogao biti? On predstavlja život unutar svakog oblika, unutrašnju suština svega što postoji. On prožima ovaj svet. Dozvolite mi da objasnim.

San bez snova
Svake noći kada zakoračite u fazu dubokog sna bez snova vi krećete na putovanje u Duhovni svet. Spajate se sa Izvorom. Crpite iz njega životvornu energiju koja vas održava neko vreme nakon što se vratite natrag u pojavno, u svet zasebnih oblika. Ova energija je važnija za život od hrane: „Čovek ne živi samo od hleba." Ali, kada je u pitanju san bez snova, vi ne ulazite u njega svesno. Iako telesne funkcije još uvek rade, „vi" više ne postojite u tom stanju. Možete li da zamislite kako bi bilo stupiti u san bez snova potpuno svesno? To je nemoguće zamisliti jer takvo stanje nema nikakav sadržaj. Duhovni svet vas oslobađa tek onda kad mu svesno pris­ tupite. To je razlog zbog kojeg Isus nije rekao: istina će vas oslo­ boditi, već je rekao: „Spoznaćete istinu i istina će vas oslobodi­ ti." To nije pojmovna istina. To je istina večnog života izvan obli­ ka, koja se spoznaje direktno ili se ne spoznaje uopšte. Ali nemo­ jte pokušavati da ostanete svesni tokom sna bez snova. Vrlo je verovatno da nećete uspeti. U najboljem slučaju možete ostati svesni tokom faze sna, ali ništa dalje od toga. To se zove bistro sanjanje, koje može biti zanimljivo i fascinantno, ali nije oslobađajuće.

Stoga upotrebite svoje unutrašnje telo kao kapiju kroz koju ćete ulaziti u Duhovni svet, i držite tu kapiju otvorenom kako bi u svakom trenutku bili povezani sa Izvorom. Kada je u pitanju unutrašnje telo, nije važno da li je spoljašnje fizičko telo staro ili mlado, krhko ili snažno. Unutrašnje telo je večno. Ako još uvek niste u stanju da osetite unutrašnje telo, upotrebite neku od ostal­ ih kapija premda su sve one u krajnjoj tački jedno. O nekima sam već podrobno govorio, ali ću ih ukratko i ovde pomenuti.

Ostale kapije
Sadašnji trenutak se može posmatrati kao glavna kapija. On je suštinski aspekt svake druge kapije, uključujući i unutrašnje telo. Ne možete biti u svom telu a da niste intenzivno prisutni u Sadašnjem trenutku. Vreme i pojavni svet su isto toliko neraskidivo povezani kao što su to večni Sadašnji trenutak i Duhovni svet. Kada rastočite psihološko vreme putem intenzivne svesti o sadašnjem trenutku, vi postajete svesni Duhovnog sveta i direktno i indirek­ tno. Direktno, osećate ga kao blistanje i moć vašeg svesnog pris­ ustva - bez sadržaja, samo kao prisustvo. Indirektno, svesni ste Duhovnog sveta u carstvu čula i pomoću njih. Drugim rečima, vi osećate božansku suštinu u svakom stvorenju, svakom cvetu, svakom kamenu i uviđate da: „Sve što postoji je sveto." Zbog toga Isus, govoreći u potpunosti iz svoje suštine ili Hristovog identiteta, kaže u Jevanđelju po Tomi: „Rasecite komad drveta; ja sam u njemu. Podignite kamen i naći ćete me tamo." Jedna druga kapija koja vodi u Duhovni svet stvara se prekidom razmišljanja. To se može započeti na vrlo jednostavan način, recimo jednim svesnim udisajem ili posmatranjem cveta u stanju napete budnosti, tako da istovremeno nikakav mentalni komentar ne navire. Postoji mnogo načina da se stvori praznina u neprekidnom toku misli. To je ono što meditacija u suštini pred-

stavlja. Misao je deo pojavnog carstva. Neprekidna umna aktivnost drži vas zatvorenim u svetu oblika i predstavlja neprozi­ ran zastor koji vas sprečava da postanete svesni Duhovnog sveta, svesni bezoblične i bezvremene božanske suštine u vama samima i u svim stvarima i svim stvorenjima. Kada ste intenzivno prisutni ne morate da brinete o prekidanju razmišljanja, naravno, jer se um tada automatski zaustavlja. To je razlog zbog kojeg sam rekao da je Sadašnji trenutak suštinski aspekt svake druge kapije. Predaja - slabljenje mentalno-emocionalnog otpora prema onome što jeste - takođe postaje kapija ka Duhovnom svetu. Razlog za to je jednostavan: unutrašnji otpor prekida vašu vezu sa drugim ljudima, sa vama samima, sa svetom koji vas okružuje. On pojačava osećaj izolovanosti od kojeg zavisi ego kada je u pitanju njegov opstanak. Što je jači osećaj izolovanosti, to ste vi u većoj meri ograničeni na pojavno, na svet zasebnih oblika. Što ste više ograničeni na svet oblika, vaš identitet oblika postaje tvrđi i neprobojniji. Kapija se zatvara i vi ste odsečeni od unutrašnje dimenzije, dimenzije dubine. U stanju predaje vaš identitet oblika postaje omekšan i donekle takoreći „proziran", pa je stoga Duhovni svet u stanju da zrači kroz vas. Na vama je da otvorite kapiju u svom životu koja vam pruža svestan pristup Duhovnom svetu. Stupiti u kontakt sa energet­ skim poljem unutrašnjeg tela, biti intenzivno prisutan, prekinuti poistovećivanje sa umom, predati se onome što jeste; sve su ovo kapije koje možete koristiti - ali vama je potrebna samo jedna. Ljubav zasigurno mora biti jedna od tih kapija? Ne, nije tačno. Čim se jedna od kapija otvori, ljubav je prisutna u vama kao „osećanje razumevanja" jedinstva. Ljubav nije kapija, ljubav je ono što ulazi kroz kapiju u ovaj svet. Sve dok ste potpuno sputani svojim identitetom oblika, ne može biti nikakve ljubavi. Vaš zadatak nije da tragate za ljubavlju, već da pronađete kapiju kroz koju ljubav može da uđe.

Tišina
Da li postoje neke druge kapije osim onih koje ste upravo pomenuli? Da, postoje. Duhovni svet nije odvojen od pojavnog. On prožima ovaj svet, ali je toliko dobro prerušen da ga gotovo niko uopšte ne opaža. Ako znate gde treba da tražite, pronaći ćete ga svuda. Kapija se otvara svakog trenutka. Čujete li tog psa koji laje u daljini? Ili automobil koji pro­ lazi? Pažljivo oslušnite. Možete li da osetite prisustvo Duhovnog u tome? Ne možete? Potražite ga u tišini iz koje zvuci nastaju i u koju se vraćaju. Obratite više pažnje na tišinu nego na zvuke. Usmeravanje pažnje na spoljašnju tišinu stvara unutrašnju tišinu - um se umiruje. Kapija se otvara. Svaki zvuk se rađa iz tišine, zamire u tišini i tokom svog životnog veka okružen je tišinom. Tišina omogućava zvuku da postoji. To je urođeni, ali neispoljeni deo svakog zvuka, svake muzičke note, svake pesme, svake reči. Duhovni svet je prisutan u ovom svetu kao tišina. Zato je rečeno da ništa na ovom svetu nije toliko nalik Bogu kao tišina. Sve što treba da uradite jeste da obratite pažnju na nju. čak i tokom razgovora postanite svesni pauza između reči, kratkih intervala tišine između rečenica. Dok to činite, dimenzija dubokog mira će se povećavati u vama. Ne možete obratiti pažnju na tišinu, a da istovremeno ne postanete mirni iznutra. Tišina izvana, mir iznutra. Stupili ste u Duhovni svet.

Prostor
Baš kao što zvuk ne može da postoji bez tišine, tako i nijed­ na stvar ne može da postoji bez nestvari, bez praznog prostora koji omogućava postojanje. Svaki fizički objekt ili telo nastaju iz ničega, okruženi su ničim i na kraju će se vratiti ničemu. I ne

samo to već čak i unutar svakog fizičkog tela postoji daleko više „ničega" nego „nečega". Fizičari nam kažu da je čvrstoća mater­ ije varka. Čak i prividno čvrsta materija, uključujući vaše fizičko telo, gotovo da je sto procenata prazan prostor - toliko su ogromne udaljenosti između atoma u poređenju sa njihovom veličinom. Štaviše, unutar svakog atoma nalazi se uglavnom prazan prostor. Ono što preostaje više je nalik titravoj frekvenciji nego česticama čvrste materije, više liči na muzičku notu. Budisti to znaju već više od 2500 godina. „Oblik je praznina, praznina je oblik", navodi se u Sutri srca, jednom od najpoznatijih budističkih spisa. Suština svih stvari jeste praznina. Duhovno nije na ovom svetu prisutno samo kao tišina; ono takođe prožima ceo fizički univerzum kao prostor - iznutra i izvana. Kao i tišina i ovo vrlo lako može ostati neopaženo. Svi obraćaju pažnju na stvari u prostoru, ali ko obraća pažnju na sam prostor? Čini se da vi nagoveštavate kako „praznina" ili „ništa" nije baš ništa, već da tu postoji nekakav misteriozni kvalitet? Šta pred­ stavlja to ništa? Ne možete postaviti takvo pitanje. Vaš um pokušava da pretvori ništa u nešto. Onog trenutka kada ga pretvorite u nešto, ništa vam je promaklo. Ništa - prostor - jeste pojava Duhovnog sveta kao fenomena prikazanog u spoljašnjem obliku u čulnom svetu. To je otprilike sve što se može reći o njemu, a čak je i to neka vrsta paradoksa. Ništa ne može postati objekt saznanja. Ne možete napisati doktorsku disertaciju na temu „ničega". Kada naučnici proučavaju prostor, oni ga obično pretvore u nešto i pritom im u potpunosti promakne njegova suština. Nimalo izne­ nađujuće, prema najnovijoj teoriji prostor uopšte nije prazan, već je ispunjen nekakvom supstancijom. Kad jednom dođete do neke teorije, nije previše teško pronaći dokaze koji će je podržati, barem dok se neka druga teorija ne pojavi. „Ništa" može postati kapija ka Duhovnom svetu za vas jedino ukoliko ne pokušavate da to pojmite ili shvatite.

Zar to nije upravo ono što mi ovde radimo? Ni u kom slučaju. Ja vam dajem smernice da bih vam pokazao kako možete uvesti dimenziju Duhovnog sveta u svoj život. Mi ne pokušavamo da ga shvatimo. Tu nema ničega što treba shvatiti. Prostor nema „postojanje". „Postojati" doslovno znači „isticati se". Ne možete shvatiti prostor jer se on ne ističe. Mada sam po sebi nema postojanje, on omogućava svemu drugom da postoji. Ni tišina nema postojanje, a takođe ni Duhovni svet. Dakle, šta se događa ako skrenete pažnju sa objekata u prostoru i postanete svesni samog prostora? Šta je suština ove sobe? Nameštaj, slike i ostalo su u sobi, ali oni nisu soba. Pod, zidovi i tavanica definišu granice sobe, ali ni oni nisu soba. Prema tome, šta je suština sobe? Prostor, naravno, prazan pros­ tor. „Sobe" ne bi ni bilo da nema njega. Pošto je prostor „ništa", možemo reći da je ono što nije tu važnije od onoga što jeste tu. Stoga postanite svesni prostora koji se nalazi svuda oko vas. Nemojte razmišljati o njemu. Osetite ga, takoreći. Obratite pažnju na „ništa". Dok to činite, u vama će se dogoditi promena svesti. Evo razloga za to. Unutrašnji ekvivalenti objektima u prostoru kao što su nameštaj, zidovi i ostalo su objekti vašeg uma: misli, emocije i objekti čula. A unutrašnji ekvivalent prostora jeste svest koja omogućava objektima vašeg uma da postoje, baš kao što prostor omogućava svim stvarima da postoje. Stoga ukoliko skrenete pažnju sa stvari - objekata u prostoru - vi automatski skrećete pažnju i sa objekata svog uma takođe. Drugim rečima: vi prak­ tično ne možete i razmišljati i biti svesni prostora - ili tišine. Time što postajete svesni praznog prostora oko sebe, vi istovremeno postajete svesni prostora ne-uma, čiste svesti: Duhovnog sveta. To je način na koji duboko razmišljanje o prostoru može za vas postati kapija. Prostor i tišina dva su aspekta jedne iste stvari, jednog istog ništa. Oni predstavljaju spoljašnji oblik unutrašnjeg prosto­ ra i unutrašnje tišine, a to je duboki mir - bezgranično kreativna

utroba sveg postojanja. Većina ljudi je potpuno nesvesna ove dimenzije. Ne postoji unutrašnji prostor, nema dubokog mira. Oni nisu u ravnoteži. Drugim rečima, oni poznaju svet ili misle da ga poznaju, ali ne poznaju Boga. Poistovećuju se isključivo sa sopstvenim fizičkim i psihološkim oblikom, nesvesni suštine. A pošto je svaki oblik u velikoj meri nestabilan, oni žive u strahu, taj strah uzrokuje duboko pogrešnu percepciju njih samih i ostalih ljudi, iskrivljenost u njihovom viđenju sveta. Ako bi nekakvi kosmički potresi okončali postojanje našeg sveta, Duhovni svet bi ostao potpuno netaknut. Put čuda oštro izražava ovu istinu : „Ništa stvarno ne može biti u opasnos­ ti. Ništa nestvarno ne postoji. U tome leži mir Božji." Ako ostanete svesno povezani sa Duhovnim svetom, vi ćete vrednovati, voleti i duboko poštovati pojavni svet i svaki oblik života u njemu kao izraz Jedinog života izvan oblika. Takođe ćete znati da je svakom obliku suđeno da se ponovo raz­ gradi i da u konačnoj tački ništa na ovom svetu nema toliki značaj. Time ćete po rečima Isusa „nadvladati svet" ili kao što je to Buda rekao, vi ćete „preći na drugu obalu".

Prava priroda prostora i vremena
Razmislite sada o sledećem, ako ničeg ne bi bilo sem tišine, ona ne bi postojala za vas. Vi ne biste znali šta je ona. Tek kada se zvuk pojavi, tišina počinje da postoji. Slično tome, ako bi samo prostora bilo bez ikakvih objekata u njemu, on ne bi postojao za vas. Zamislite sebe kao tačku svesti koja pluta u beskraju prosto­ ra - nema zvezda, nema galaksija, samo praznina. Najednom, prostor više ne bi bio beskrajan, ne bi ga uopšte bilo. Ne bi bilo nikakve brzine, nikakvog kretanja od jedne do druge tačke. Najmanje su dve referentne tačke potrebne kako bi razdaljina i prostor počeli da postoje. Prostor počinje da postoji onog trenut­ ka kada Jedno postane dva, a „dva" postane „deset hiljada stvari", kako Lao Ce naziva pojavni svet, prostor postaje sve više i više beskrajan. Prema tome, svet i prostor nastaju istovremeno.

Ništa ne bi moglo da postoji bez prostora, a ipak prostor je ništa. Pre nego što je univerzum počeo da postoji, pre „velikog praska" ako hoćete, prazan prostor koji čeka da bude ispunjen nije postojao. Nije bilo nikakvog prostora kao što nije bilo ni stvari. Postojalo je samo ono Duhovno - Jedno. Kada je Jedno postalo „deset hiljada stvari", najednom je prostor bio tu i omogućio mnoštvu da postoji. Odakle je on potekao? Da li ga je Bog stvorio kako bi smestio univerzum? Naravno da nije. Prostor je ništa, prema tome nikada nije ni bio stvoren. Izađite napolje jedne vedre noći i pogledajte u nebo. Hiljade zvezda koje možete videti golim okom tek su beskonačno mali delić onoga što se tamo nalazi. Više od 100 mil­ ijardi galaksija se već mogu detektovati najmoćnijim teleskopi­ ma, pri čemu je svaka galaksija jedno ostrvce univerzuma sa mil­ ijardama zvezda. Ipak, ono što čak još više uliva strahopoštovan­ je jeste beskonačnost samog prostora, dubina i mir koji omogućavaju čitavoj toj veličanstvenosti da postoji. Ništa ne može biti veličanstvenije i ulivati veće strahopoštovanje od nepo­ jmljivog beskraja i mira prostora, a ipak šta je to? Praznina, beskonačna praznina. Ono što nam se ukazuje kao prostor u našem univerzumu, a što opažamo putem uma i čula, jeste upravo Duhovni svet, prikazan u spoljašnjem obliku. To je „telo" Boga. A najveće čudo je sledeće: taj mir i beskraj koji omogućava univerzumu da pos­ toji ne nalazi se samo spolja u prostoru - on postoji takođe i unutar vas. Kada budete apsolutno i potpuno prisutni, susrešćete se sa njim kao mirnim unutrašnjim prostorom ne-uma. Unutar vas beskrajna je njegova dubina, a ne širina. Prostorna širina je u kra­ jnjoj liniji pogrešno shvaćena beskrajna dubina - atribut jedne transcendentalne stvarnosti. Prema Ajnštajnu, prostor i vreme nisu odvojeni. To mi nije baš najjasnije, ali mislim da on govori o tome da je vreme četvrta dimenzija prostora. On naziva to „prostorno-vremenski kontinu­ um".

Da. Ono što vi spolja opažate kao prostor i vreme je u kra­ jnjoj liniji iluzorno, ali sadrži srž istine. To su dva suštinska atribu­ ta Boga, beskonačnost i večnost, koje opažate kao da imaju spoljašnje postojanje izvan vas. Unutar vas i prostor i vreme imaju jedan unutrašnji ekvivalent koji otkriva njihovu pravu prirodu, baš kao što otkriva i vašu. Dok je prostor mimo beskrajno duboko carstvo ne-uma, unutrašnji ekevivalent vremena je prisustvo, svest o večnom Sadašnjem trenutku. Upamtite da među njima nema nikakve razlike. Kada se prostor i vreme iznutra shvate kao Duhovni svet - kao ne-um i prisustvo - spoljašnji prostor i vreme će nastaviti da postoje za vas, ali će postati daleko manje značajni. Svet će takođe nastaviti da postoji za vas, ali vas više neće ograničavati. Dakle, konačna svrha sveta ne leži unutar sveta već u transcedentnosti sveta. Baš kao što vi ne biste bili svesni prostora kada u njemu ne bi bilo objekata, svet je potreban da bi se spoz­ nalo ono što je Duhovno. Možda ste čuli za budističku poslovicu: „Kada ne bi postojala iluzija, ne bi bilo ni prosvetljenja". Upravo kroz ovaj svet, i u konačnoj tački kroz vas, Duhovni svet spozna­ je sebe. Vi ste ovde da božanskom smislu univerzuma omogućite da se razotkrije. Eto koliki je vaš značaj!

Svesna smrt
Osim sna bez snova kojeg sam već pomenuo, postoji još jedna nesvesna kapija. Ona se nakratko otvara u vreme fizičke smrti. Čak i ako ste propustili sve ostale prilike za duhovnu spoz­ naju tokom vašeg životnog veka, poslednja kapija će vam se otvoriti neposredno nakon smrti tela. Postoje nebrojena svedočanstva ljudi koji su imali vizuelni doživljaj ove kapije u vidu blistave svetlosti, a potom se povratili iz nečega što je opšte poznato kao iskustvo blisko smrti. Mnogi od njih takođe su govorili i o osećaju blaženog spokojstva i dubokog mira. U Tibetanskoj knjizi mrtvih to je opisano kao „sja-

jna blistavost bezbojnog svetla Praznine", što se u njoj naziva „vašim istinskim ja". Ova kapija je otvorena veoma kratko i osim ako se već niste susreli sa dimenzijom Duhovnog tokom vašeg životnog veka, najverovatnije ćete je propustiti. Većina ljudi u sebi nosi isuviše preostalog otpora, isuviše straha, isuviše oslanj­ anja na čulni doživljaj, isuviše poistovećivanja sa pojavnim sve­ tom. Stoga oni ugledaju kapiju, u strahu okrenu glavu i potom izgube svest. Veći deo onoga što se posle toga događa je nesvestan i automatski. Na kraju krajeva, nastupiće još jedan krug rođenja i smrti. Njihovo prisustvo još uvek nije bilo dovoljno snažno za svesnu besmrtnost. Dakle prolazak kroz ovu kapiju ne znači uništenje? Kao što je to slučaj sa svim ostalim kapijama, vaša blistava istinska priroda ostaje, ali ne i ličnost. U svakom slučaju, sve ono što je stvarno ili zaista vredno u vašoj ličnosti je zapravo isijavan­ je vaše istinske prirode. To nikada nećete izgubiti. Ništa što je vredno, ništa što je istinsko ne može se izgubiti. Približavanje smrti i sama smrt, razgrađivanje fizičkog oblika, uvek je odlična prilika za duhovnu spoznaju. Ova prilika se nažalost uglavnom propušta s obzirom na to da je kultura u kojoj živimo gotovo potpuno neupućena u smrt kao što je gotovo sasvim neupućena u sve ono što je zaista značajno. Svaka kapija je kapija smrti, smrti lažnog „ja". Kada budete prošli kroz nju, prestaćete da izvodite svoj identitet iz vašeg psi­ hološkog, umom izgrađenog oblika. Onda ćete uvideti da je smrt iluzija, baš kao što je i vaše poistovećivanje sa oblikom bilo iluz­ ija. Kraj iluzije - to je ono što smrt predstavlja. Bolna je samo ako se grčevito držite iluzije.

PROSVETLJENI ODNOSI

Zakoračite u Sadašnji trenutak gde god da se nalazite
Oduvek je kod mene postojalo mišljenje da pravo prosvetljenje nije moguće izuzev putem ljubavi u vezi između muškarca i žene. Zar to nije ono što nas ponovo čini celim? Kako nečiji život može biti ispunjen pre nego što se to dogodi? Da li je to tačno prema vašem iskustvu? Da li se to vama dogodilo? Ne još, ali zar bi moglo biti drugačije? Ja znam da će se sigurno dogoditi. Drugim rečima vi čekate neki događaj da vas na vreme spasi. Nije li to ona suštinska greška o kojoj sve vreme govo­ rimo? Spasenje nije negde drugde u prostoru i vremenu. Ono je ovde i sada. Šta znači ta rečenica, „spasenje je ovde i sada"? Ne razumem je. Čak ne znam ni šta spasenje znači. Većina ljudi teži fizičkim zadovoljstvima ili raznim oblicima psihološkog zadovoljenja jer veruju da će ih te stvari učiniti srećnim ili ih osloboditi osećanja straha ili nedostatka. Sreća se

može doživeti kao pojačan osećaj živosti postignut putem fizičkog zadovoljstva ili mirniji i potpuniji osećaj o svom „ja" dostignut putem nekog oblika psihološkog zadovoljenja. To je potraga za spasenjem iz stanja nezadovoljstva ili nedostatka. Svako zadovoljstvo koje oni postižu je bez izuzetka kratkotrajno pa se stanje zadovoljstva ili ispunjenja obično još jednom projektuje na zamišljenu tačku udaljenu od ovog mesta i sadašnjeg trenutka. „Kada dobijem ovo ili se oslobodim onoga - onda ću biti dobro." To je nesvesna postavka uma koja stvara iluziju spasenja u budućnosti. Istinsko spasenje predstavlja ispunjenje, spokojstvo, život u svoj njegovoj punoći. Biti ono što jesi, osećati dobro u sebi - to je ono što nema svoju suprotnost, to je radost Bića koje ne zavisi ni od čega drugog osim od sebe samog. Ona se ne doživljava kao prolazno iskustvo, već kao trajno prisustvo. Teističkim jezikom rečeno, to znači „spoznati Boga" - ne kao nešto izvan vas već kao vašu sopstvenu najdublju suštinu. Istinsko spasenje znači spoznati sebe kao nerazdvojiv deo bezvremenog i bezobličnog Jedinog života iz kojeg sve što postoji dobija svoje postojanje. Istinsko spasenje je stanje slobode - od straha, od patnje, od doživljenog stanja nedostatka i nedovoljnosti, a prema tome i od želje, potrebe, grčevitog držanja i odanosti. To je sloboda od prinudnog razmišljanja, od negativnosti i, iznad svega, od prošlosti i budućnosti kao psiholoških potreba. Um vam govori da odavde ne možete doći do tog stanja. Nešto će morati da se dogodi ili ćete morati da postanete ovo ili ono pre nego što budete oslobođeni i ispunjeni. On zapravo govori da vam je potrebno vreme - da je potrebno da pronađete, izaberete, ura­ dite, postignete, steknete, postanete ili shvatite nešto pre nego što budete mogli da se oslobodite ili upotpunite. Vi vidite vreme kao sredstvo za spasenje, dok je ono zapravo najveća prepreka ka spasenju. Mislite da kao osoba kakva jeste u ovom trenutku i sa mesta na kome se sada nalazite ne možete doći do njega jer još uvek niste kompletna ili dovoljno dobra osoba, ali istina je ta da su ovde i sada zapravo jedine tačke iz kojih to možete učiniti.

Vi „dolazite" do njega na taj način što uviđate da već jeste u njemu. Pronalazite Boga onog trenutka kada shvatite da ne morate da tragate za Bogom. Dakle ne postoji nikakav jedini put do spasenja: svako stanje se može upotrebiti, ali nijedno poseb­ no stanje nije potrebno. Međutim, postoji samo jedna tačka pris­ tupa: Sadašnji trenutak. Ne može biti nikakvog spasenja dalje od ovog trenutka. Sami ste i nemate partnera? Zakoračite u Sadašnji trenutak odatle. U vezi ste sa nekom osobom? Uđite u Sadašnji trenutak odatle. Ne postoji ništa što biste mogli uraditi ili dostići, a što bi vas moglo u većoj meri približiti spasenju nego što je to slučaj sa ovim trenutkom. To može biti teško pojmljivo za um koji je navikao da misli kako se sve što je vredno zapravo nalazi u budućnosti. Takođe, ništa što ste ikada učinili ili što je vama učinjeno u prošlosti ne može vas sprečiti da kažete „da" onome što jeste i usmerite pažnju duboko u Sadašnji trenutak. Ovo ne možete uraditi u budućnosti. Uradite to sada ili nikada.

§
Odnosi ljubavi / mržnje
Sve dok ne dođete do frekvencije svesti o prisustvu ili ako to uopšte ne učinite, svi odnosi, a naročito oni intimni biće duboko oštećeni i krajnje disfunkcionalni. Neko vreme će se činiti savršenim kao što je to slučaj kada ste „zaljubljeni", ali svaki put će se to prividno savršenstvo narušavati sve učestali­ jom pojavom svađa, sukoba, nezadovoljstva i emocionalnog ili

čak fizičkog nasilja. Čini se da većina „ljubavnih odnosa" vrlo brzo postaju odnosi ljubavi/mržnje. Ljubav se onda za tren oka može pretvoriti u divljački napad, osećanje neprijateljstva ili pot­ puno povlačenje naklonosti. Smatra se da je to prirodno. Odnos potom oscilira neko vreme, nekoliko meseci ili nekoliko godina, između polariteta „ljubavi" i mržnje i pruža vam isto toliko zado­ voljstva koliko vam zadaje bola. Nije neuobičajeno da parovi postanu zavisni od tih ciklusa. Njihova drama im pruža osećaj da su živi. Kada se balans između pozitivnog i negativnog polarite­ ta izgubi a negativni destruktivni ciklusi se pojave sa rastućom učestalošću i intenzitetom, što pre ili kasnije ima običaj da se desi, onda neće proći puno vremena pre nego što odnos konačno propadne. Može vam se učiniti da bi sve bilo u redu i da bi odnos predivno cvetao kada biste samo mogli da uklonite negativne ili destruktivne cikluse - ali nažalost, to nije moguće. Polariteti su u uzajamnoj međuzavisnosti. Ne možete imati jedan bez drugog. Pozitivan već sadrži u sebi još uvek neispoljen negativan polari­ tet. Oba su zapravo različiti aspekti iste disfunkcije. Ovde mislim na ono što se obično naziva romantičnim odnosima - ne istinskom ljubavi koja nema suprotnost jer nastaje izvan uma. Ljubav kao trajno stanje je zasada vrlo retka - onoliko retka koliko su to i svesna ljudska bića. Ipak, kratkotrajni i neuhvatljivi bljesci ljubavi su mogući kad god nastane praznina u mentalnom toku. Negativnu stranu odnosa je naravno lakše prepoznati kao disfunkcionalnu od one pozitivne. A isto tako je lakše prepoznati izvor negativnosti u svom partneru nego ga uočiti u samom sebi. Ona se može ispoljavati na mnogo načina: kao posesivnost, ljubomora, kontrola, povlačenje u sebe i neizrečena mržnja, potreba da se bude u pravu, neosetljivost i zaokupljenost samim sobom, kao emocionalni zahtevi i manipulacija, nagon za svađanjem, kritikovanjem, osudom, okrivljavanjem ili kao napad, bes, nesvesna osveta zbog bola koji je roditelj nanosio u prošlosti, kao gnev i fizičko nasilje. Na pozitivnoj strani vi ste „zaljubljeni" u svog partnera. To je isprva duboko zadovoljavajuće stanje. Osećate da ste puni

života. Vaše postojanje je iznenada dobilo smisao jer vas neko treba, želi i čini da se osećate posebno, a vi to isto činite za njega ili nju. Kada ste zajedno, osećate da ste celoviti. To osećanje može biti toliko snažno da ostatak sveta postaje beznačajan. Međutim, možda ste takođe primetili da se u toj silnoj ljubavi javlja osećaj potrebe i neka vrsta odanosti. Postajete zavi­ sni od te druge osobe. On ili ona deluje na vas kao droga. U oblacima ste kada je droga dostupna, ali čak i sama mogućnost ili pomisao da on ili ona možda neće biti tu za vas može voditi ka ljubomori, posesivnosti, pokušajima manipulacije putem emo­ cionalne ucene, prekorevanja i optuživanja - može voditi ka strahu od gubitka. Ako vas ta druga osoba zaista napusti, to može izazvati najsnažnije neprijateljstvo ili najdublju žalost i očajanje. Začas, nežnost puna ljubavi može se preobraziti u divljački napad ili strahovitu patnju. Gde je tu ljubav? Može li se ljubav pretvoriti u svoju suprotnost za tren oka? Da li je to uopšte i bila ljubav ili samo zavisnička odanost drugoj osobi i grčevito držanje za nju? Zavisnost i potraga sa celošću Zašto uopšte postajemo zavisni o drugoj osobi? Razlog zbog kog romantični ljubavni odnos predstavlja jedno toliko snažno iskustvo za kojim svi tragaju jeste upravo taj što on deluje kao da pruža oslobađanje od duboko ukorenjenog stanja straha, potrebe, nedostatka i nepotpunosti koje je deo čovekove situacije u njegovom neiskupljenom i neprosvetljenom stanju. Ovo stanje ima fizičku kao i psihološku dimenziju. Na fizičkom nivou vi očigledno niste celoviti niti ćete ikada biti: vi ste ili muškarac ili žena što, reklo bi se, predstavlja jednu polovinu celog. Na ovom nivou čežnja za celošću - za povratkom jedinstvu - ispoljava se kao muško-ženska uzajamna privlačnost, muškarčeva potreba za ženom, ženina potreba za

muškarcem. To je poriv za sjedinjenjem kojem gotovo da se ne možete odupreti, sjedinjenjem sa suprotnim energetskim polari­ tetom. Koren ovog fizičkog poriva je duhovne prirode, to je čežnja za okončanjem dvojstva, za povratkom u stanje celosti. Seksualno sjedinjenje je najbliže što možete prići ovom stanju na fizičkom nivou. Zbog toga ono predstavlja iskustvo koje pruža najdublje zadovoljstvo, a koje fizičko carstvo može da ponudi. Ali seksualno sjedinjenje nije ništa više do kratak bljesak celosti, trenutak blaženstva. Sve dok nesvesno tragate za njim kao sred­ stvom spasenja, vi tragate za okončanjem dualizma na nivou forme, tamo gde ga ne možete naći. Dat vam je zavodljiv tračak nebesa, ali vam nije dozvoljeno da ostanete tamo, tako da se ponovo vraćate zasebnom telu. Na psihološkom nivou, osećaj nedostatka i nepotpunosti je, ako ga uopšte ima, čak i veći nego na fizičkom nivou. Dokle god se poistovećujete sa umom, vaše osećanje o svom „ja" izve­ deno je iz spoljašnjeg sveta. To jest, sričete osećaj o tome ko ste na osnovu stvari koje u sušini nemaju nikakve veze sa onim što vi jeste: sa vašom društvenom ulogom, imetkom, spoljašnjim izgle­ dom, uspehom i neuspehom, sistemom verovanja, i tako dalje. Ovo lažno, umom izgrađeno „ja", ego, oseća se ranjivim, nesigu­ rnim i stalno traga za novim stvarima sa kojima će se poistovetiti kako bi mu one pružile osećanje postojanja. Ali ništa nije dovoljno da bi mu pružilo trajno ispunjenje. Njegov strah ostaje tu, njegov osećaj nedostatka i potrebe ostaje tu. Ali, onda se pojavljuje taj izvanredni odnos. Čini se da je on odgovor na sve probleme ega i da izlazi u susret svim njegov­ im potrebama. Tako barem isprva izgleda. Sve ostale stvari iz kojih ste ranije izvodili osećaj o svom „ja" sada postaju relativno beznačajne. Sada imate jednu jedinu centralnu tačku koja ih sve zamenjuje, koja daje smisao vašem životu i putem koje definišete svoj identitet - osoba u koju ste „zaljubljeni". Vi više ne pred­ stavljate nepovezani delić u bezobzirnom univerzumu, ili barem tako izgleda. Vaš svet sada ima centar: voljenu osobu. Činjenica da je centar izvan vas i da stoga još uvek posedujete osećanje o svom „ja" izvedeno iz spoljašnjeg sveta isprva se ne čini

značajnom. Ono što je važno jeste to da osećanja nepotpunosti, straha, nedostatka i neispunjenosti, koja se nalaze u pozadini i toliko su karakteristična za stanje ega, više nisu tu - ili možda jesu? Da li su poništena ili su nastavila da postoje ispod površine srećne stvarnosti? Ako u svojim odnosima doživljavate i „ljubav" i ono što je suprotno od ljubavi - napad, emocionalno nasilje, i tako dalje onda ste verovatno pobrkali privženost ega i zavisničku odanost sa ljubavlju. Ne možete u jednom trenutku voleti svog partnera, a u sledećem ga napadati. Istinska ljubav nema suprotnost. Ako vaša „ljubav" ima suprotnost, onda to nije ljubav, već snažna potreba ega za potpunijim i dubljim osećanjem sopstvenog „ja", potreba koju ta druga osoba privremeno zadovoljava. To je zamena za spasenje koju vrši ego, a tokom jednog kratkog vre­ menskog perioda ona gotovo i deluje kao spasenje. Ali, nakon toga nastupa trenutak kada se vaš partner ponaša na način koji ne uspeva da udovolji vašim potrebama, ili radije potrebama vašeg ega. Osećanja straha, bola i nedostatka koja su urođeni deo svesti ega, ali su bila prikrivena „ljubavnim odnosom", sada ponovo izlaze na površinu. Baš kao što je to slučaj kod svake druge vrste zavisnosti, u oblacima ste kada vam je droga dostupna, ali na kraju uvek nastupa trenutak u kom droga više ne deluje na vas. Kada se ta bolna osećanja ponovo jave, još su snažnija nego ranije, a osim toga vi sada svog part­ nera doživljavate kao uzrok tih osećanja. To znači da ih projektujete ka spoljašnjosti i napadate tu drugu osobu divljačkom nasilnošću koja je deo vašeg bola. Ovaj napad može probuditi part­ nerov lični bol i on ili ona mogu uzvratiti na vaš napad. U ovoj tački ego se još uvek nesvesno nada da će njegov napad ili pokušaji manipulacije predstavljati dovoljnu kaznu da vašeg partnera ubede da promeni svoje ponašanje kako bi ih ego ponovo mogao upotrebni kao kamuflažu za vaš bol. Svaka zavisnost se rađa iz nesvesnog odbijanja da se suočite sa sopstvenim bolom i prebrodite ga. Svaka zavisnost počinje bolom i završava se bolom. Od koje god supstance da ste zavisni - od alkohola, hrane, legalne ili nelegalne droge ili

neke osobe - vi nekoga ili nešto koristite da prikrijete svoj bol. To je razlog zbog kog nakon početne euforije u intimnim odnosi­ ma postoji toliko nezadovoljstva, toliko bola. Oni nisu uzrok bola i nezadovoljstva. Oni iznose na videlo onaj bol i nezadovoljstvo koji već postoje u vama. Svaka zavisnost to čini. Svaka zavisnost dostiže tačku u kojoj više ne radi u vašu korist, i tada osećate bol snažnije nego ikada pre. To je jedan od razloga zbog kojih većina ljudi večito pokušava da pobegne od sadašnjeg trenutka i večito traga za nekom vrstom spasenja u budućnosti. Prva stvar na koju mogu naići ako usmere pažnju na Sadašnji trenutak jeste njihov lični bol, i to je ono čega se plaše. Kad bi samo znali koliko je lako ući u Sadašnji trenutak, u moć sadašnjosti koja poništava prošlost i njen bol, u stvarnost koja razgrađuje iluziju. Kad bi samo znali koliko su blizu sopstvene stvarnosti, koliko su blizu Boga. Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokušaju da se izbegne bol ne predstavlja rešenje. Bol je tu u svakom slučaju. Veća je verovatnoća da će vas tri neuspele veze u isto toliko godina naterati da se osvestite, nego tri godine provedene na pustom ostrvu ili unutar četiri zida vaše sobe. Ali ako biste mogli da une­ sete intenzivno prisustvo u svoju samoću, to bi takođe moglo da vam pomogne.

§
Od zavisničkih do prosvetljenih odnosa
Da li možemo zavisnički odnos da promenimo u onaj pravi?

Da. Bilo da živite sami ili sa partnerom, ključna stvar je: biti prisutan i intenzivirati prisustvo tako što ćete usmeriti svoju pažnju još dublje u Sadašnji trenutak. Da bi ljubav cvetala, potrebno je da svetio vašeg prisustva bude dovoljno jako kako više ne bi došli u situaciju da vas zaposednu „mislilac" ili otelotvoreni bol i da ih pogrešno zamenite sa onim što vi zaista jeste. Spoznati sebe kao Biće koje počiva ispod mislioca, mir ispod mentalne buke, ljubav i radost ispod bola, znači slobodu, spasenje, prosvetljenje. Prekinuti poistovećivanje sa otelotvorenim bolom znači uneti prisustvo u bol i time ga preobraziti. Prekinuti poistovećivanje sa razmišljanjem znači biti nemi posmatrač sopstvenih misli i ponašanja, naročito ponavljajućih men­ talnih obrazaca i uloga koje igra ego. Ako prestanete da mu pridodajete „svoje ja", um će izgu­ biti svoju prisilnu osobinu koja u osnovi predstavlja nagon za osuđivanjem, odnosno za pružanjem otpora prema onome što jeste, što stvara sukob, dramu i novi bol. U stvari, onog momenta kada prihvatanjem onoga što jeste prestane osuđivanje, bićete oslobođeni od uma. Stvorićete prostor za ljubav, za radost, za spokojstvo. Prvo ćete prestati da osuđujete sebe; potom ćete prestati da osuđujete partnera. Najveći katalizator promene u odnosu jeste potpuno prihvatanje vašeg partnera onakvog kakav on jeste, bez potrebe da ga na bilo koji način osuđujete ili promenite. To vas istog trenutka odvodi iznad ega. Sve igre uma i zavisnička odanost tada prestaju. Nema više žrtava niti zločinaca, nema tužilaca i optuženih. Ovo takođe predstavlja i kraj uzajamne zavisnosti, uvlačenja u tuđi nesvesni obrazac omogućavajući mu time da opstane. Potom ćete se ili razdvojiti u ljubavi - ili ćete se zajedno zauvek premestiti duboko u Sadašnji trenutak - u Biće. Može li to zaista biti toliko jednos­ tavno? Da, toliko je jednostavno. Ljubav je stanje Bića. Vaša ljubav nije u spoljašnjem svetu, ona počiva duboko u vama. Nikada je ne možete izgubiti i ona vas ne može napustiti. Ona ne zavisi od nekog drugog tela, nekog spoljašnjeg oblika. U miru vašeg prisustva možete osetiti sopstvenu bezobličnu i bezvremenu stvarnost kao duhovni život

koji udahnjuje dušu vašem fizičkom obliku. Onda možete osetiti isti taj život duboko unutar svakog drugog čoveka i svakog dru­ gog stvorenja. Posmatrate ono što leži iza koprene oblika i odvo­ jenosti. To je spoznaja jedinstva. To je ljubav. Šta je Bog? Večiti Jedini život koji počiva ispod svih oblika života. Šta je ljubav? Osećati prisustvo tog Jedinog života duboko u sebi i u svim stvorenjima. Biti taj Jedini život. Stoga, sva ljubav je ljubav Boga.

§
Ljubav nije selektivna, baš kao što ni svetlost sunca nije selektivna. Ona ne čini samo jednu osobu posebnom. Ona nije isključiva. Isključivost ne predstavlja ljubav Boga, već „ljubav" ega. Međutim, intenzitet kojim se prava ljubav oseća može vari­ rati. U svetu može postojati jedna osoba koja reflektuje vašu ljubav jasnije i intenzivnije od ostalih, i ukoliko ta osoba oseća isto prema vama može se reći da ste u ljubavnom odnosu sa njom. Spona koja vas povezuje sa tom osobom je ista ona spona koja vas povezuje sa osobom koja sedi do vas u autobusu ili sa pticom, drvetom ili cvetom. Razlikuje se jedino u stepenu inten­ ziteta kojim je osećate. Međutim, i u inače zavisničkom odnosu mogu postojati trenuci kada zasija svetlost nečeg stvarnijeg, nečeg što je iznad naših uzajamnih zavisničkih potreba. To su trenuci kada se vaš um i um vašeg partnera nakratko povlače i otelotvoreni bol privremeno prelazi u uspavano stanje. Ovo se ponekad može dogoditi u trenucima fizičke intimnosti ili kada oboje prisustvu­ jete čudu rođenja deteta ili u prisustvu smrti ili kada je jedno od vas ozbiljno bolesno - tokom svega onoga što um čini nemoćnim. Kada se to dogodi, vaše Biće koje obično počiva

skriveno ispod uma se otkriva i to je ono što omogućava istinsku komunikaciju. Istinska komunikacija predstavlja zajedništvo - spoznaju jedinstva, a to je ljubav. Obično, ovo vrlo brzo ponovo nestaje, osim ako niste sposobni da u dovoljnoj meri ostanete prisutni kako bi um i njegove stare obrasce držali po strani. Čim se um i poistovećenost sa umom povrate, to više niste vi, već mentalna slika vas, tako da ponovo počinjete da igrate igre i uloge, ne bi li udovoljili potrebama vašeg ega. Ponovo postajete ljudski um koji se pretvara da je ljudsko biće, uzajamno deluje sa umom onog drugoga, igra dramu koja se zove „ljubav". Mada su kratkotrajni bljesci mogući, ljubav ne može da cveta ukoliko niste trajno oslobođeni poistovećenosti sa umom i ukoliko vaše prisustvo nije dovoljno intenzivno da poništi otelotvoreni bol - ili ukoliko ne možete barem ostati prisutni kao posmatrač. Otelotvoreni bol vas onda ne može nadvladati i postati destruktivan po ljubav.

Veze kao duhovna praksa Budući da modalitet svesti ega i sve društvene, političke i ekonomske strukture koje je on stvorio ulaze u poslednju fazu rasula, veze između muškaraca i žena odražavaju stanje duboke krize u kojoj se čovečanstvo danas nalazi. Pošto se ljudi sve više poistovećuju sa svojim umom, većina veza nije ukorenjena u Biću pa se stoga pretvaraju u izvor bola i njima počinju da dominiraju problemi i sukobi. Milioni ljudi sada žive sami ili kao samohrani roditelji koji nisu u stanju da uspostave intimni odnos ili nisu voljni da ponove suludu dramu prošlih veza. Drugi idu iz jedne veze u drugu, od jednog ciklusa zadovoljstva-i-bola do drugog, u potrazi za neuh­ vatljivim ispunjenjem putem sjedinjenja sa suprotnim energet­ skim polaritetom. Treći opet prave kompromise i radi dece ili

sigurnosti ostaju zajedno u disfunkcionalnom odnosu u kojem prevladava negativnost i to zbog moći navike, straha od samoće ili neke druge uzajamno „korisne" nagodbe, ili čak zbog nesvesne zavisnosti od uzbuđenja koje prati emocionalnu dramu ili bol. Međutim, svaka kriza predstavlja ne samo opasnost već takođe i povoljnu priliku. Ako odnosi potkrepljuju i povećavaju mentalne obrasce ega i aktiviraju otelotvoreni bol, kao što to čine u ovom trenutku, zašto ne biste prihvatili ovu činjenicu umesto što pokušavate da pobegnete od nje? Zašto ne biste sarađivali sa njom umesto što izbegavate odnose ili nastavljate da jurite za fantomskim idealnim partnerom kao rešenjem svih vaših proble­ ma ili sredstvom za ispunjenje osećanja? Prilika koja se skriva u svakoj krizi neće se pokazati sve dok i poslednja činjenica o svakoj datoj situaciji ne bude priznata i potpuno prihvaćena. Sve dok ih poričete, sve dok pokušavate da pobegnete od njih ili priželjkujete da su stvari drugačije, vrata mogućnosti neće se otvoriti i vi ćete biti zarobljeni u toj situaciji koja će ostati ista ili će se još više pogoršati. Sa priznavanjem i prihvatanjem činjenica takođe dolazi i izvestan stepen slobode od njih. Na primer, kada spoznate da postoji nesklad i držite se te „spoznaje", kroz vašu spoznaju je ušao novi faktor, tako da nesklad ne može ostati nepromenjen. Kada spoznate da niste spokojni, vaša spoznaja stvara miran prostor koji nežnim zagrljajem prepunim ljubavi obuhvata vaše nespokojstvo i potom ga pretvara u spokojstvo. Kada je u pitanju unutrašnja promena, ne postoji ništa što možete uraditi povodom toga. Ne možete promeniti sebe, a zasigurno ne možete promeniti svog partnera niti bilo koga drugog. Sve što možete da uradite jeste da stvorite prostor kako bi se promena dogodila, kako bi milost i ljubav nastupile. Dakle, kad god vaš odnos ne funkcioniše, kad god ispoljava „ludilo" u vama i vašem partneru, budite srećni. Ono što je bilo nesvesno iznosi se na videlo. To je prilika za spasenje. Ona se javlja svakog trenutka, imajte na umu taj trenutak, a naročito ima­ jte na umu vaše unutrašnje stanje. Ako postoji bes, spoznajte da

on postoji. Ako se javlja ljubomora, potreba da se branite i da budete u pravu, poriv za svađanjem, dete u vama koje zahteva ljubav i pažnju ili emocionalni bol bilo kakve vrste - šta god da je u pitanju, spoznajte realnost tog trenutka i imajte na umu tu spoz­ naju. Odnos će onda postati vaša sadhana, vaša duhovna praksa. Ako posmatrate nesvesno ponašanje svog partnera, uz puno ljubavi ga čuvajte u svojoj spoznaji kako ne biste reagovali na njega. Nesvesnost i spoznaja ne mogu dugo koegzistirati - čak i ako spoznaja postoji samo u drugoj osobi, a ne u onoj koja ispoljava nesvesno. Prisustvo ljubavi je apsolutno neprihvatljivo za oblik energije koji se nalazi u pozadini neprijateljstva i napada. Ako ikako odreagujete na ono nesvesno u vašem partneru i sami ćete postati nesvesni. Ali ukoliko se tada setite da spoznate svoju reakciju, ništa nije izgubljeno. Čovečanstvo se nalazi pod velikim pritiskom da se dalje razvija zato što je to naša jedina šansa da opstanemo kao rasa. To će štetno delovati na svaki aspekt vašeg života, a posebno na bliske veze sa drugima. Nikada pre nisu odnosi bili toliko prob­ lematični i opterećeni sukobima kao što su to danas. Kao što ste možda već primetili, oni ne postoje da bi vas učinili srećnim ili ispunjenim. Ako nastavite da težite cilju spasenja kroz veze sa drugima, stalno ćete iznova doživljavati razočarenja. Ali ako pri­ hvatite to da je veza tu da vas učini svesnim umesto srećnim, onda će vam taj odnos zaista pružiti spasenje i bićete izjednačeni sa uzvišenijom svešću koja želi da bude doneta na ovaj svet. Za one koji ostaju pri starim obrascima, nastupiće sve jači bol, nasilje, zabuna i ludilo. Pretpostavljam da je za pretvaranje veze u duhovnu praksu potrebno dvoje, kao što vi predlažete. Na primer, moj partner još uvek ispoljava svoje stare obrasce ljubomore i kontrole. Skrenuta mu je pažnja na njih mnogo puta, ali on nije u stanju da to uvidi. Koliko ljudi je potrebno da se vaš život preobrazi u duhovnu praksu? Nije važno ako vaš partner neće da sarađuje. Zdrav duh - svest - jedino može doći na ovaj svet kroz vas. Nije potrebno

da čekate da svet duševno ozdravi ili da neko drugi postane svestan pre nego što vi budete mogli da se prosvetlite. Mogli biste doveka čekati na to. Nemojte optuživati jedno drugo da ste nesvesni. Onog trenutka kada počnete da se svađate, poistovetili ste se sa mentalnom pozicijom i ne samo da branite tu poziciju već i svoj osećaj o sopstvenom „ja". Ego upravlja situacijom. Vi ste postali nesvesni. S vremena na vreme može biti prikladno da se istaknu pojedini aspekti ponašanja vašeg partnera. Ako ste veoma oprezni, veoma prisutni, možete to činiti bez uplitanja ega - bez okrivljavanja, optuživanja ili ubeđivanja onog drugog da nije u pravu. Kada se vaš partner ponaša nesvesno, odustanite od svih osuda. Osuda će ili pobrkati nečije nesvesno ponašanje sa onim što ta osoba zaista jeste ili će projektovati vaše sopstveno nesvesno na drugu osobu i pogrešno shvatiti da je to ono što ona jeste. Odustajanje od osude ne znači da ne prepoznajete disfunkciju i nesvesno kada ih vidite. To znači „biti spoznajući" pre nego „biti reakcija" i sudija. Tada ćete biti ili u potpunosti oslobođeni reakcije ili ćete biti u mogućnosti da reagujete, a ipak biti spoznajući, prostor u kom se motri na reakciju i u kom joj je dozvoljeno da postoji. Umesto da se borite protiv tame, vi ćete unositi svetlost. Umesto da reagujete na obmanu, vi ćete je videti, a ipak istovremeno gledati kroz nju. „Biti spoznajući" stvara otvoren prostor prisustva punog ljubavi, koji omogućava svim stvarima i svim ljudima da budu kakvi jesu. Ne postoji veći katalizator promene. Ako tako budete činili, vaš partner neće moći da ostane sa vama i ostane nesvestan. Ako se oboje složite da veza bude vaša duhovna praksa, utoliko bolje. Onda možete da izrazite jedno drugom svoje misli i osećanja čim se pojave ili čim nastupi reakcija, kako ne biste stvarali vremenski jaz u kojem bi neiskazana ili nepotvrđena emocija ili pritužba mogle da se gnoje i rastu. Naučite da izražavate ono što osećate bez optuživanja. Naučite da slušate svog partnera na jedan otvoren neodbrambeni način. Dajte svom partneru prostora da izrazi sebe. Budite prisutni. Optuživanje, odbrana, napadanje - svi oni obrasci koji su namenjeni jačanju ili

zaštiti ega ili udovoljavanju njegovim potrebama, postaće tada izlišni. Davanje prostora drugima - i sebi - od vitalnog je značaja. Ljubav ne može da cveta bez toga. Kada budete uklonili dva fak­ tora koja su destruktivna po veze, kada budete preobrazili otelotvoreni bol i prestali da se poistovećujete sa umom i mental­ nim položajima i ukoliko vaš partner učini to isto, doživećete blaženi procvat veze. Umesto da uzajamno odražavate svoj bol i nesvesno, umesto da zadovoljavate uzajamne zavisničke potrebe ega, uzvratićete jedno drugom ljubav koju osećate duboko u sebi, ljubav koja dolazi sa spoznajom sopstvenog jedinstva sa svim što postoji. To je ljubav koja nema suprotnost. Ako se vaš partner još uvek poistovećuje sa umom i otelotvorenim bolom dok ste vi već oslobođeni, to će predstavl­ jati veliki izazov - ne za vas, već za vašeg partnera. Nije lako živeti sa prosvetljenom osobom ili je, bolje reći, toliko lako da on to doživljava kao najveću pretnju. Setite se da su egu potrebni problemi, sukobi i „neprijatelji" kako bi ojačao osećaj odvo­ jenosti od kojeg zavisi njegov identitet. Neprosvetljen partnerov um će biti duboko isfrustriran jer se njegovim učvršćenim pozi­ cijama ne pruža otpor, što znači da će one postati nesigurne i slabe, a čak postoji i opasnost od njihovog rušenja u celini, što bi rezultiralo gubitkom svog „ja". Otelotvoreni bol zahteva povratno potkrepljenje, a ne dobija ga. Potreba za svađom, dramom i sukobom nije zadovoljena. Ali budite na oprezu: neki ljudi koji su ravnodušni, povučeni, neosetljivi ili odsečeni od svo­ jih osećanja mogu smatrati da su prosvetljeni i pokušavati druge da ubede u to ili barem u to da je sa njima „sve u redu", a da nešto ne valja sa njihovim partnerom. Muškarci su skloni da to čine više od žena. Oni mogu videu" svoje partnerke kao ner­ azumne ili previše emotivne. Ali, ako ste u stanju da osetite svoje emocije, onda niste daleko od blistavog unutrašnjeg tela koje počiva tik ispod njih. Ako se uglavnom oslanjate na razum, raz­ daljina je daleko veća i potrebno je da u emocionalno telo une­ sete svest pre nego što budete mogli da dosegnete unutrašnje telo.

Ako ne postoji emanacija ljubavi i radosti, potpunog pris­ ustva i otvorenosti prema svim bićima, to onda nije prosvetljenost. Još jedan od pokazatelja jeste taj kako se neka osoba ponaša u teškim ili iskušavajućim situacijama, ili onda kada stvari „pođu naopako". Ako je vaše „prosvetljenje" samoobmana ega, onda će vam život ubrzo postaviti izazov koji će izneti na videlo vaše nesvesno u bilo kojem od oblika - kao strah, bes, potreba da se branite, osuđivanje, potištenost, i tako dalje. Ako ste u nekoj vezi, mnogi vaši izazovi će doći od partnera. Na primer, žena može biti izazivana od strane ravnodušnog partnera koji se gotovo u potpunosti oslanja na sopstveni razum. Ona će biti iskušavana njegovom nesposobnošću da je sasluša, da joj pruži pažnju i prostor kako bi bila ono što jeste, a sve to je prouzroko­ vano njegovim nedostatkom prisustva. Odsustvo ljubavi u toj vezi, što žena obično mnogo snažnije oseća od muškarca, okinuće obarač ženinog otelotvorenog bola i kroz njega će ona napasti svog partnera - okrivljavati, kritikovati, vređati, i tako dalje. To će onda zauzvrat postati njegov izazov. Da bi se odbranio od napada njenog otelotvorenog bola kojeg smatra potpuno neopravdanim, on će, pravdajući se, braneći ili uzvraćajući napad, postati još dublje ukopan u svoje mentalne pozicije. Na kraju to može aktivirati njegov lični otelotvoreni bol. Kada su na taj način oba partnera zaposednuta, dosegnut je nivo dubokog nesvesnog emocionalnog nasilja, divljačkog napada ili protivnapada. On neće popustiti sve dok se oba otelotvorena bola ponovo ne zasite i potom uđu u pritajenu fazu. Do sledeće prilike. Ovo je samo jedan od beskonačnog broja mogućih sce­ narija. Tomovi knjiga su napisani, a još bi se mnogi mogli napisati o načinima na koje se nesvesno ispoljava u muško-ženskim odnosima. Ali, kao što sam već rekao, kad jednom shvatite šta je izvor disfunkcije, nije potrebno istraživati njene nebrojene pojavne oblike. Hajde da na trenutak ponovo pogledamo scenario koji sam upravo opisao. Svaki izazov koji on sadrži je zapravo prerušena prilika za spasenje. U svakoj fazi razotkrivanja dis-

funkcionalnog procesa sloboda od nesvesnog je moguća. Na primer, ženino neprijateljstvo može postati signal za muškarca da istupi iz stanja poistovećenosti sa umom, probudi se u Sadašnjem trenutku, postane prisutan - umesto što postaje još više poistovećen sa svojim umom, još više nesvestan. Umesto da „bude" otelotvoreni bol, žena može da bude spoznaja koja posmatra emocionalni bol u sebi i na taj način dolazi do moći Sadašnjeg trenutka i započinje da preobražava bol. To bi ukloni­ lo njegovu prisilnu i automatsku spoljašnju projekciju. Nakon toga ona bi bila u stanju da izrazi svoja osećanja partneru. Naravno, ne postoji nikakva garancija da će on slušati, ali mu to pruža odličnu šansu da postane prisutan i u svakom slučaju prekida suludi ciklus nehotičnog ispoljavanja starih mentalnih obrazaca. Ako žena propusti tu priliku, muškarac može posmatrati sopstvenu mentalno-emocionalnu reakciju na njen bol, sopstveni odbrambeni mehanizam, umesto da bude reakcija. Onda bi on bio u stanju da posmatra kako se obarač njegovog otelotvorenog bola povlači i tako bi uneo svest u svoje emocije. Na ovaj način, jasan i miran prostor čiste svesti bi zaživeo - spoz­ naja, nemi svedok, posmatrač. Ova svesnost ne poriče bol, a ipak se nalazi iznad njega. Ona omogućava bolu da postoji, a ipak ga istovremeno preobražava. Ona prihvata sve i izaziva promenu u svemu. Vrata bi se zatim otvorila za ženu i ona bi mogla vrlo lako da se pridruži muškarcu u tom prostoru. Ako ste neprekidno ili barem pretežno prisutni u svojoj vezi, ovo će biti najveći izazov za vašeg partnera. On neće biti u stanju da toleriše vaše prisustvo još dugo i da ostane nesvestan. Ako je spreman, ušetaće kroz ta vrata koja ste za njega otvorili i pridružiti vam se u tom stanju. Ako nije, razdvojićete se kao ulje i voda. Svetlost nanosi isuviše bola onome ko želi da ostane u tami.

§

Zašto su žene bliže prosvetljenju?
Da li su prepreke za mušarca na putu ka prosvetljenju iste kao i za ženu? Jesu, ali je razlika u naglašavanju. Generalno govoreći, ženi je lakše da oseća svoje telo i živi u njemu, tako da je ona prirod­ no bliža Biću i potencijalno bliža prosvetljenju od muškarca. To je razlog iz kojeg mnoge drevne kulture instinktivno odabiraju ženske figure ili analogije da bi predstavile ili opisale bezobličnu i transcendentalnu stvarnost. Ona je često doživljavana kao materica koja rađa sve što postoji, održava i hrani ga tokom nje­ govog života kao oblika. U Tao Te Čing-u, jednoj od najdrevnijih i najdubokoumnijih knjiga ikada napisanih, Tao, koji bi se mogao prevesti kao Biće, opisan je kao „beskrajna večno prisutna majka univerzuma". Prirodno, žene su mu bliže nego muškarci pošto one praktično „otelotvoruju" Duhovni svet. Štaviše, sva stvorenja i sve stvari moraju se na kraju vratiti Izvoru. „Sve stvari iščezava­ ju u Tao-u. Samo on opstaje." Pošto se Izvor doživljava kao žena, ovo je u psihologiji i mitologiji predstavljeno kao svetla i mračna strana arhetipskog ženskog principa. Boginja ili Božanska majka ima dva aspekta, ona daje život i ona ga uzima. Kada je um preuzeo vlast a ljudi izgubili dodir sa real­ nošću svoje božanske suštine, Boga su počeli da smatraju muškom figurom. Društvom su počeli da dominiraju muškarci, žene su im bile potčinjene. Ja ne predlažem povratak na raniju žensku predstavu o božanskom. Neki ljudi danas koriste termin Boginja umesto Bog. Oni ponovo uspostavljaju ravnotežu između muškaraca i žena koja se davno izgubila, i to je dobro. Ali to su ipak slika i pojam koji su možda privremeno korisni, baš kao što su mapa ili putokaz privremeno korisni, ali predstavljaju više smetnju nego pomoćno sredstvo kada ste spremni da spoznate stvarnost iznad svih pojmova i slika. Međutim, ono što zaista ostaje istina jeste to da je energetska frekvencija uma izgleda u suštini muška. Um se

opire, bori se da održi vlast, koristi, manipuliše, napada, pokušava da zgrabi i zaposedne, i tako dalje. To je razlog zbog kojeg je tradicionalni Bog patrijarhalna autoritativna figura, često besan muškarac od kojeg treba stalno da strahujete, kao što to Stari zavet prikazuje. Taj Bog je projekcija ljudskog uma. Da biste se našli iznad uma i ponovo uspostavili vezu sa dubljom realnošću Bića, potrebno je da imate sasvim drugačije odlike: mogućnost predaje, neosuđivanja, otvorenost koja omogućava životu da postoji umesto da mu se opire, sposobnost da držite sve stvari u ljubavnom zagrljaju sopstvene spoznaje. Sve ove odlike su u daleko bližoj vezi sa ženskim principom. Dok je energija uma tvrda i rigidna, energija Bića je meka i popustlji­ va, a ipak beskonačno moćnija od uma. Um upravlja našom civ­ ilizacijom, dok je Biće zaduženo za sav život na našoj planeti i izvan nje. Biće je sama Inteligencija čija je vidljiva manifestacija zapravo fizički univerzum. Premda su mu žene potencijalno bliže, muškarci mu takođe mogu pristupiti unutar sebe samih. U ovom trenutku ogromna većina muškaraca kao i žena još uvek se nalazi u čvrstom zagrljaju uma, poistovećeni su sa „misliocem" i otelotvorenim bolom. To je naravno ono što sprečava prosvetljenje i procvat ljubavi. Opšte pravilo glasi da najveća prepreka za muškarce postaje upravo um koji razmišlja, a najveća prepreka za žene otelotvoreni bol, mada u izvesnim zasebnim slučajevima situacija može biti obrnuta, a u nekim drugim ta dva faktora mogu biti izjednačena.

Razgrađivanje kolektivnog ženskog otelotvorenog bola
Zašto je otelotvoreni bol u većoj meri prepreka za žene? Otelotvoreni bol obično ima kolektivni kao i lični aspekt. Lični aspekt predstavlja nagomilani talog emocionalnog bola koji je neko doživeo u sopstvenoj prošlosti. Kolektivni aspekt

predstavlja bol koji se taložio u kolektivnoj ljudskoj psihi hilja­ dama godina zbog bolesti, mučenja, ratova, ubistava, surovosti, ludila, i tako dalje. Lični otelotvoreni bol svake osobe takođe sudeluje u ovom kolektivnom otelotvorenom bolu. Postoje različiti slojevi u ovom kolektivnom otelotvorenom telu. Na primer, neki narodi ili zemlje u kojima se javljaju ekstremni obli­ ci sukoba ili nasilja imaju snažniji kolektivni otelotvoreni bol od drugih. Svako ko ima snažan otelotvoreni bol, a nema dovoljno svesti da bi prekinuo poistovećivanje sa njim neće biti samo neprekidno ili periodično prisiljen da daje oduška svom emo­ cionalnom bolu već takođe može vrlo lako postati bilo zločinac, bilo žrtva nasilja u zavisnosti od toga da li je njegov otelotvoreni bol pretežno aktivan ili pasivan. Sa druge strane, on može takođe biti potencijalno bliži prosvetljenju. Naravno, ovaj potencijal se ne uviđa baš uvek, ali ako sanjate neku noćnu moru, verovatno ćete biti snažnije motivisani da se probudite od nekoga ko samo doživljava dobre i loše trenutke običnog sna. Pored ličnog otelotvorenog bola svaka žena sudeluje u onome što bi se moglo opisati kao kolektivni ženski otelotvoreni bol - osim ako nije potpuno svesna. On se sastoji iz nakupljenog bola koji su žene doživljavale delimično zbog muškog potčinjavanja ženskog roda, zatim zbog robovanja, iskorišćavanja, silo­ vanja, porađanja, gubitka dece, i tako dalje, što je trajalo hil­ jadama godina. Emocionalni ili fizički bol koji kod mnogih žena ili prethodi ili se poklapa sa menstruacijom jeste otelotvoreni bol u njegovom kolektivnom aspektu koji se u tom periodu budi iz sna, mada se njegov obarač može takođe okinuti i u nekom dru­ gom trenutku. On ograničava slobodan protok životne energije kroz telo, čega je fizički izraz upravo menstruacija. Hajde da se na trenutak pozabavimo ovim i vidimo na koji način to može postati prilika za prosvetljenje. Žena je često „zaposednuta" otelotvorenim bolom u tom periodu. On ima ekstremno snažan energetski naboj, koji vas može vrlo lako uvući u nesvesno poistovećivanje sa njim. Tada ste aktivno obuzeti energetskim poljem koje okupira vaš unutrašnji prostor i lažno se prikazuje kao vi - ali, naravno, on

nimalo ne predstavlja vas. On govori kroz vas, deluje kroz vas, razmišlja kroz vas. On će stvoriti negativnu situaciju u vašem životu kako bi se mogao hraniti vašom energijom. On priželjkuje još bola u bilo kom obliku. Već sam opisao ovaj proces. On može biti zao i destruktivan. On je čist bol, nekadašnji bol - i on nije vi. Broj žena koje se danas približavaju potpuno svesnom stanju već nadmašuje broj muškaraca i biće u još bržem porastu u godinama koje dolaze. Muškarci će ih možda sustići na kraju, ali tokom jednog prilično velikog vremenskog perioda postojaće jaz između svesti muškaraca i svesti žena. Žene ponovo dobijaju ulogu koja je njihovo prirodno pravo, pa je one stoga mnogo prirodnije obavljaju od muškaraca, a to je uloga mosta između pojavnog sveta i Duhovnog sveta, između telesnog u nama i duha. Sada je vaš osnovni zadatak kao žene da preobrazite otelotvoreni bol tako da se više ne upliće između vas i vašeg istinskog ja, suštine onoga što vi jeste. Naravno, takođe ćete morati da izađete na kraj i sa drugom preprekom na putu ka preosvetljenju, a to je um koji razmišlja, ali će vas intenzivno prisust­ vo koje stvarate kada izlazite na kraj sa otelotvorenim bolom osloboditi i od poistovećivanja sa umom. Prva stvar koju treba da upamtite je sledeća: sve dok iz bola gradite identitet za sebe, nećete ga se moći osloboditi. Sve dok je deo vašeg osećaja o sopstvenom „ja" uložen u vaš emo­ cionalni bol, nesvesno ćete se opirati ili sabotirati svaki pokušaj da izlečite taj bol. Zašto? Jednostavno zato što želite da ostanete nepovređeni, a bol je postao suštinski deo vas. To je jedan nesvesni proces, a jedini način da ga prevaziđete jeste da ga učinite svesnim. Iznenada shvatiti da ste sada, ili ste još od ranije bili, vrlo privrženi sopstvenom bolu može biti prilično šokantno. Onog trenutka kada to uvidite, prekinuli ste tu privrženost. Otelotvoreni bol predstavlja energetsko polje, gotovo kao entitet koji je postao privremeno smešten u vašem unutrašnjem prostoru. On pred­ stavlja živomu energiju koja je postala zarobljena, energiju koja više ne teče. Naravno, otelotvoreni bol je tu zbog izvesnih stvari koje su se dogodile u prošlosti. On jeste prošlost koja još uvek

živi u vama i ako se poistovetite sa njim, vi se poistovećujete sa prošlošću. Identitet žrtve je verovanje da je prošlost moćnija od sadašnjosti, što je suprotno istini. To je ubeđenje da su drugi ljudi, zajedno sa onim što su vama učinili, odgovorni za ono što ste vi sada, za vaš emocionalni bol ili nesposobnost da ispoljite svoje pravo ja. A istina glasi da je jedina moć koja tu postoji sadržana u ovom trenutku, to je moć vašeg prisustva. Kada to jed­ nom budete shvatili, uvidećete i da ste sada vi odgovorni za vaš unutrašnji prostor - i niko drugi - i da prošlost ne može nadvla­ dati moć Sadašnjeg trenutka.

§
Dakle, poistovećivanje vas sprečava da izađete na kraj sa otelotvorenim bolom. Neke žene koje su već toliko svesne da su se odrekle svog identiteta žrtve na ličnom nivou još uvek zadržavaju kolektivni identitet žrtve - „ono što su muškarci uradili ženama". One su u pravu - a takođe i nisu u pravu. U pravu su s obzirom na to da za kolektivni ženski otelotvoreni bol jeste velikim delom zaslužno nasilje koje su muškarci sprovodili nad ženama i suzbijanje ženskog principa širom planete što je trajalo milenijumima. Nisu u pravu ukoliko izvode osećaj o svom „ja" iz te činjenice i time sebe drže zatvorenim u kolektivnom identitetu žrtve. Ako se žena još uvek oslanja na bes, prezir ili osuđivanje, ona se oslanja na svoj otelotvoreni bol. To joj može pružiti utešni osećaj identiteta i solidarnosti sa drugim ženama, ali je takođe drži u okovima prošlosti i ometa potpuni pristup njenoj suštini i pravoj moći. Ako žene odbace muškarce, to će podsticati osećaj izdvojenosti, a prema tome i jačanje ega. A što je ego snažniji, to ste vi udaljeniji od svoje istinske prirode.

Stoga nemojte koristiti otelotvoreni bol kako bi dobili iden­ titet. Umesto toga, upotrebite ga za prosvetljenje. Preobrazite ga u svesnost. Jedan od najboljih trenutaka za to je tokom menstruacije. Verujem da će u godinama koje su pred nama mnoge žene ući u potpuno svesno stanje tokom tog perioda. Obično je to za mnoge žene period nesvesnog budući da su zaposednute od strane kolektivnog ženskog otelotvorenog bola. Međutim, jednom kada dosegnete izvestan stepen svesnosti, možete ga preokrenuti, pa tako umesto da postanete nesvesni vi postajete više svesni. Već sam opisao osnovni proces, ali dozvolite mi da ga ponovim, obraćajući ovoga puta posebnu pažnju na kolektivni ženski otelotvoreni bol. Kada znate da vam se period menstruacije približava, pre nego što osetite prve znake onoga što se uobičajeno naziva predmenstrualnom napetošću, buđenjem kolektivnog ženskog otelotvorenog bola, postanite veoma pripravni i nastanite svoje telo što je potpunije moguće. Kada se prvi znak pojavi, morate biti dovoljno oprezni da ga „uhvatite" pre nego što on vas zaposedne. Na primer, prvi znak može biti iznenadna snažna razdraženost ili izliv besa ili može biti čisto fizički simptom. Šta god da je, uhvatite ga pre nego što on bude u stanju da preuzme vaše razmišljanje ili ponašanje. To jednostavno znači da usmerite cen­ tar svoje pažnje na njega. Ako je u pitanju neka emocija, osetite snažan energetski naboj iza nje. Spoznajte da je to otelotvoreni bol. Istovremeno budite ta spoznaja, odnosno, budite svesni svog svesnog prisustva i osetite njegovu moć. Svaka emocija u koju unesete svoje prisustvo brzo će popustiti i postati preobražena. Ako je u pitanju čisto fizički simptom, pažnja koju mu poklanjate će ga sprečiti da se pretvori u emociju ili misao. Potom nastavite da budete oprezni i čekajte naredni znak otelotvorenog bola. Kada se on pojavi, uhvatite ga ponovo na isti način kao i ovaj prethodni. Kasnije, kada se otelotvoreni bol potpuno probudi iz uspa­ vanog stanja, neko vreme možete doživljavati priličan nemir u svom unutrašnjem prostoru, možda tokom nekoliko dana. Koji god oblik da ovo poprimi, ostanite prisutni. Poklonite mu svoju

nepodeljenu pažnju. Posmatrajte nemir u sebi. Spoznajte da je on tu. Zadržite tu spoznaju i budite ta spoznaja. Upamtite: nemojte dozvoliti otelotvorenom bolu da upotrebi vaš um i preuzme vaše razmišljanje. Posmatrajte ga. Osetite njegovu energiju direktno u vašem telu. Kao što znate, potpuna pažnja znači potpuno prihvatanje. Putem neprekidne pažnje, a time i prihvatanja, dolazi se do promene. Otelotvoreni bol se peobražava u blistavu svest, baš kao što se i samo parče drveta kada se stavi u vatru ili blizu nje pretvara u vatru. Menstruacija će onda postati ne samo radostan i ispunjavajući izraz vaše ženstvenosti, već takođe i sveti period preobražaja kada rađate novu svest. Vaša prava priroda će onda početi da blista i u svom ženskom aspektu kao Boginja i u svom transcendentalnom aspektu kao božansko Biće koje vi predstavljate, a koje je iznad muškog i ženskog dualizma. Ako je vaš partner dovoljno svestan, on vam može pomoći metodom koji sam upravo opisao, tako što će naročito u ovom periodu održavati frekvenciju intenzivog prisustva. Ako on ostane prisutan kad god vi ponovo zapadnete u nesvesnu poistovećenost sa otelotvorenim bolom, što se u početku može dogoditi i sigurno će se dogoditi, bićete sposobni da mu se brzo pridružite u tom stanju. To znači da kad god otelotvoreni bol privremeno preuzme vlast, bilo u toku menzisa ili u nekom dru­ gom periodu, vaš partner neće pobrkati vas sa njim. Čak i ako ga otelotvoreni bol napadne, što će se verovatno i dogoditi, on neće odreagovati kao da ste to „vi", neće se povući ili podići neku vrstu odbrambenog zida. On će zauzeti prostor intenzivnog pris­ ustva. Ništa drugo nije potrebno da bi došlo do promene. U nekom drugom periodu vi ćete biti u stanju da to isto učinite za njega ili da mu pomognete da povrati svest natrag iz uma time što ćete skretati njegovu pažnju na ovde i sada svaki put kada se poistoveti sa svojim razmišljanjem. Na ovaj način trajno energetsko polje čiste i visoke frekvencije će se pojaviti između vas. Nikakva iluzija, nikakav bol, nikakav sukob, ništa što nije vi i ništa što nije ljubav ne može opstati u njemu. Ovo predstavlja ispunjenje božanske svrhe vaše veze koja prevazilazi lično. Ona postaje vrtlog svesti koji će u sebe uvući i mnoge druge.

§
Odustanite od veze sa sobom
Kada je čovek potpuno svestan, da li će još uvek imati potrebu za vezom ? Da li će muškarca žena još uvek privlačiti? Da li će se žena još uvek osećati nepotpunom bez muškarca? Prosvetljeni ili ne, vi ste ili muškarac ili žena, tako da na nivou vašeg identiteta oblika niste potpuni. Vi ste jedna polovina celog. Ta nepotpunost se doživljava kao muško-žensko privlačenje, trzaj prema suprotnom energetskom polaritetu, bez obzira na to koliko ste svesni. Ali u tom stanju unutrašnje povezanosti, vi osećate to privlačenje negde na površini ili peri­ feriji svog života. Bilo šta što vam se dešava u tom stanju deluje donekle slično tome. Ceo svet izgleda kao valovi ili talasići na površini beskrajnog i dubokog okeana. Vi ste taj okean, a nara­ vno vi ste i taj talasić, ali talasić koji je spoznao svoj pravi iden­ titet kao okean i u poređenju sa tim beskrajem i dubinom, svet valova i talasića nije baš mnogo značajan. Ovo ne znači da niste duboko povezani sa drugim ljudima ili vašim partnerom. U stvari, možete uspostaviti duboku vezu jedino ako ste svesni Bića. Dolazeći iz Bića u stanju ste da se usredsredite na ono što se nalazi iza koprene oblika. U Biću, muško i žensko su jedno. Vaš oblik može nastaviti da ima izvesne potrebe, ali Biće nema nijedne. Ono je već kompletno i celo. Ako se tim potrebama udo­ volji, to je predivno, ali bilo da su zadovoljene ili ne, to nije od važnosti za vaš duboki unutrašnji prostor. Prema tome, savršeno je moguće da jedna prosvetljena osoba, ako potreba za muškim ili ženskim polaritetom nije zadovoljena, ima osećaj nedostatka ili nepotpunosti na spoljašnjem nivou svog bića, a da ipak istovremeno bude sasvim kompletna, ispunjena i spokojna iznutra.

Da li je, u potrazi za prosvetljenjem, biti homoseksualna osoba olakšavajuća ili otežavajuća okolnost, ili to nema nikakvog značaja? Kako se približavate odraslom dobu, nesigurnost u vezi sa sopstvenom seksualnošću praćena uviđanjem da ste „drugačiji" od drugih može vas naterati da prekinete da se poistovećujete sa društveno uslovljenim obrascima razmišljanja i ponašanja. To će automatski podići vaš nivo svesti iznad onog koji pripada nesvesnoj većini, čiji pripadnici bezuslovno usvajaju sve nasleđene obrasce. U tom pogledu biti homoseksualna osoba može biti od pomoći. To što ste donekle autsajder, neko ko se ne „podudara" sa drugima ili je odbačen od njih iz bilo kojeg razlo­ ga, otežava vam život, ali vam takođe daje prednost kada je prosvetljenje u pitanju. Gotovo vas na silu izvlači iz nesvesnog. S druge strane, ako tada razvijete osećaj identiteta zasno­ van na vašem homoseksualizmu, izbegli ste jednu zamku a upali u drugu. Igraćete uloge i igre koje diktira mentalna slika koju imate o sebi kao homoseksualnoj osobi. Postaćete nesvesni. Postaćete nestvarni. Ispod vaše maske ega postaćete veoma nesrećni. Ako vam se to desi, homoseksualnost će postati prepreka. Ali uvek ćete dobiti drugu priliku, naravno. Jaka nesreća ume da bude dobar budilnik. Nije li tačno da je prvo potrebno da imate dobar odnos sa samim sobom i da volite samog sebe kako bi imali ispunjavajući odnos sa drugom osobom? Ako vam nije ugodno sa samim sobom kada ste bez part­ nera, tragaćete za vezom kako bi prikrili nelagodnost. Budite sigurni da će se nelagodnost tada ponovo javiti u nekom drugom obliku u vezi i vi ćete verovatno vašeg partnera smatrati odgovo­ rnim za to. Sve što je zaista potrebno da uradite, jeste da prihvatite taj trenutak u potpunosti. Onda će vam biti ugodno ovde i sada i biće vam ugodno sa samim sobom.

Ali da li je potrebno da uopšte imate odnos sa samim sobom? Zašto ne možete jednostavno biti to što jeste? Kada ste u odnosu sa samim sobom, vi delite sebe na dva dela: na „ja" i na „sebe", na subjekt i na objekt. To umom stvoreno dvojstvo osnovni je uzrok celokupne bespotrebne zamršenosti, svih prob­ lema i sukoba u vašem životu. U stanju prosvetljenja vi jeste ono što jeste - vaše „ja" i vaše „sebe" spajaju se u jedno. Vi ne osuđujete sebe, ne sažaljevate sebe, niste ponosni na sebe, ne volite sebe, ne mrzite sebe, i tako dalje. Podela koju stvara samoreflektujuća svest biva isceljena, njena kletva poništena. Više nema tog „sebe" koji mora biti zaštićen, odbranjen ili prehranjen. Kada ste prosvetljeni, jednu vezu više nemate, vezu sa samim sobom. Jednom kada se toga odreknete, sve vaše ostale veze biće ljubavne veze.

IZNAD SREĆE I NESREĆE POČIVA SPOKOJSTVO

Uzvišenije dobro iznad dobrog i lošeg
Da li postoji razlika između sreće i unutrašnjeg spokojstva? Da. Sreća zavisi od uslova koji se doživljavaju kao pozitivni, unutrašnje spokojstvo ne zavisi od toga. Zar nije moguće privući samo pozitivne uslove u naš život? Ako bi naš stav i naše razmišljanje uvek bili pozitivni, ispoljavali bismo samo pozitivne događaje i situacije, zar ne? Da li zaista znate šta je pozitivno, a šta negativno? Imate li potpunu sliku o tome? Bilo je mnogo ljudi kod kojih se ispostavi­ lo da su ograničenje, neuspeh, gubitak, bolest ili bol u bilo kom obliku u stvari bili njihovi najbolji učitelji. To ih je naučilo kako da odbace lažne prestave o sebi i površne ciljeve i želje koje je ego diktirao. Dalo im je dubinu, poniznost i samilost. Učinilo ih je stvarnijima. Kad god vam se nešto negativno dogodi, u tome je skrive­ na snažna pouka, iako je vi možda u tom trenutku ne vidite. Čak i kratkotrajna bolest ili neka nesreća mogu vam pokazati šta je stvarno a šta nestvarno u vašem životu, šta je u krajnjoj tački važno a šta nije.

Kada se posmatraju iz jedne više perspektive, uslovi jesu uvek pozitivni. Da budem precizniji, nisu ni pozitivni ni negativni. Onakvi su kakvi jesu. A kada živite tako da potpuno prihvatate ono što jeste - što je jedini razuman način da se živi - u vašem životu više nema ni „dobrog" ni „lošeg". Postoji samo uzvišenije dobro - koje u sebi sadržava i „loše". Međutim, kada se posmatra iz perspektive uma, kategorije kao što su dobro - loše, sviđanje - nesviđanje, ljubav - mržnja postoje. Zbog toga se u knjizi postanja kaže da Adamu i Evi više nije bilo dozvoljeno da obitavaju u „raju" nakon što su „jeli sa drveta saznanja o dobru i zlu". To mi zvuči kao poricanje i samoobmanjivanje. Kada se nešto užasno dogodi meni ili nekome ko mi je blizak - nesreća, bolest, bol neke vrste ili smrt - „ja" mogu da se pretvaram da to nije loše, ali činjenica ostaje da to jeste loše, dakle zašto poricati? Vi se uopšte ne pretvarate. Dozvoljavate mu da bude to što jeste, to je sve. To „dozvoljavanje da bude" odvodi vas izvan granica uma, sa njegovim obrascima otpora koji stvaraju pozitivno-negativne polaritete. To je suštinski aspekt praštanja. Praštanje sadašnjosti je čak još važnije od praštanja prošlosti. Ako oprostite svaki trenutak - ako mu dozvolite da bude onakav kakav jeste - onda neće doći do nagomilavanja mržnje koju ćete morati da oprostite u nekom budućem trenutku. Upamtite da ovde ne govorimo o sreći. Na primer, kada voljena osoba umre ili osetite da se smrt vama približava, ne možete biti srećni. To je nemoguće. Ali možete biti spokojni. Tuge i suza može biti, ali ukoliko odustanete od otpora, ispod tuge ćete osetiti duboko spokojstvo, mir, sveto prisustvo. To je emanacija Bića, to je unutrašnje spokojstvo, dobro koje nema suprotnost. Šta ako je u pitanju situacija povodom koje mogu nešto da učinim? Kako mogu da joj dozvolim da bude takva kakva jeste i menjam je istovremeno?

Radite ono što morate. U međuvremenu, prihvatite to što jeste. Budući da su um i otpor istoznačni, prihvatanje će vas istog trenutka osloboditi od prevlasti uma i na taj način vas ponovo dovesti u vezu sa Bićem. Rezultat jeste taj da će uobičajene moti­ vacije ega za „činjenjem" - strah, pohlepa, kontrola, odbrana ili potkrepljivanje lažnog osećaja o sopstvenom „ja" - prestati da deluju. Sada je na vlasti inteligencija koja je daleko veća od uma, pa će stoga drugačiji kvalitet svesti imati udela u onome što radite. „Prihvatite sve ono što je utkano u mustru vaše sudbine, jer šta može prikladnije odgovarati vašim potrebama?" To je pre dve hiljade godina napisao Marko Aurelije, jedan od onih krajnje retkih ljudi koji su posedovali praktičnu moć baš kao i mudrost. Čini se da većina ljudi ima potrebu da iskusi prilično veliku patnju pre nego što odustane od otpora i prihvati - pre nego što oprosti. Čim to učini, događa se jedno od najvećih čuda: buđenje svesti o Biću putem onoga što izgleda kao zlo, preobražaj patnje u unutrašnje spokojstvo. Konačni učinak sveg zla i patnje na svetu jeste taj što će naterati ljude da uvide ko su oni u stvari, izvan imena i forme. Prema tome, ono što mi vidimo kao zlo iz naše ograničene perspektive zapravo je deo uzvišenijeg dobra koje nema suprotnost. Međutim, to će vam se obistini­ ti jedino kroz praštanje. Sve dok se to ne dogodi, zlo nije isku­ pljeno i stoga ostaje zlo. Kroz praštanje, što u suštini znači uviđanje koliko je prošlost nebitna i omogućavanje sadašnjem trenutku da bude onakav kakav jeste, čudo promene se dešava ne samo iznutra već i spolja. Tihi prostor unutrašnjeg prisustva nastaje i u vama i oko vas. Ko god ili šta god da uđe u to polje svesti, biće pod nje­ govim uticajem, ponekad vidljivo i trenutno, a ponekad na dubljim nivoima gde će se vidljive promene tek kasnije pojaviti. Vi poništavate razdor, lečite bol, raspršujete nesvesno - a da ništa ne radite - već prosto time što jeste i što održavate tu frekvenciju intenzivnog prisustva.

§
Kraj vaše životne drame
U tom stanju prihvatanja i unutrašnjeg spokojstva može li u vaš život ipak ući nešto što bi se nazvalo „lošim" iz perspektive obične svesti, čak iako ga možda nećete nazvati „lošim"? Većina takozvanih „loših stvari" koje se dešavaju u životima ljudi postoji zahvaljujući nesvesnom. One su samostvorene, ili bolje reći, stvorene od strane ega. Ponekad te stvari nazivam „dramom". Kada ste potpuno svesni, drama se više ne javlja u vašem životu. Dozvolite mi da vas ukratko podsetim na koji način ego funkcioniše i kako stvara dramu. Ego je nenadgledani um koji upravlja vašim životom kada vi niste prisutni kao svest koja je svedok, kao posmatrač. Ego sebe doživljava kao izdvojeni deo u neprijateljskom univerzumu bez ikakave prave unutrašnje povezanosti sa bilo kojim drugim bićem, okružen drugim egoima koje on ili vidi kao potencijalnu pretnju ili pokušava da ih upotrebi za lične ciljeve. Osnovni obrasci ega su namenjeni borbi sa njegovim ličnim, duboko ukorenjenim strahom i osećajem nedostatka. Ti obrasci su otpor, kontrola, moć, pohlepa, odbrana, napad. Neke od strategija ega su izuzetno mudre, a ipak nikada zaista ne rešavaju bilo koji od njegovih problema naprosto zato što sam ego predstavlja prob­ lem. Kada se više ega nađe zajedno, bilo u privatnim odnosima, bilo u organizacijama ili institucijama, „loše" stvari će se pre ili kasnije dogoditi: neka vrsta drame u obliku sukoba, problema, borbe moći, emocionalnog ili fizičkog nasilja, i tako dalje. To

uključuje kolektivna zla kao što su rat, genocid i eksplotacija - a za sve to je zaslužno masovno nesvesno. Povrh toga, mnogi tipovi bolesti su uzrokovani neprekidnim otporom ega, što stvara ograničenja i smetnje u protoku energije kroz telo. Kada ponovo uspostavite vezu sa Bićem i više ne budete vođeni umom, prestaćete da uzrokujete sve te stvari. Više nećete stvarati niti sudelovati u drami. Kad god se dva ili više ega nađu zajedno, to rezultira dramom neke vrste. Ali čak i ako živite potpuno sami, vi ipak stvarate sopstvenu dramu. Kada sažaljevate same sebe, to je drama. Kada osećate krivicu ili zabrinutost, to je drama. Kada dopustite da prošlost ili budućnost zasene sadašnjost, vi stvarate vreme, psihološko vreme - stvar od koje se pravi drama. Kad god ne poštujete sadašnji trenutak tako što mu ne dopuštate da pos­ toji, vi stvarate dramu. Većina ljudi je zaljubljena u sopstvenu živomu dramu. Njihova priča je njihov identitet. Ego upravlja njihovim životom. Uložili su celokupan osećaj o svom „ja" u njega. Čak i njihova obično neuspešna - potraga za odgovorom, rešenjem ili za isceljenjem postaje deo te priče. Ono čega se plaše i čemu se najviše opiru jeste kraj njihove drame. Sve dok predstavljaju sopstveni um, ono čega se plaše i čemu se opiru jeste buđenje. Kada budete živeli tako da potpuno prihvatate ono što jeste, to će biti kraj drame u vašem životu. Niko više neće moći čak ni da se sporečka sa vama, ma koliko to pokušavao. Ne možete se svađati sa potpuno svesnom osobom. Svađa ukazuje na poistovećivanje sa sopstvenim umom i mentalnom pozicijom, kao i na pružanje otpora i reakciju na poziciju te druge osobe. Rezultat je taj da suprotni polariteti počinju uzajamno da se potkrepljuju. To je mehanika nesvesnog. Još uvek ćete biti u stan­ ju da jasno i čvrsto izrazite svoj stav, ali neće biti nikakve reak­ tivne sile iza toga, nikakve odbrane niti napada. Dakle, to se neće pretvoriti u dramu. Kada ste potpuno svesni, prestajete da budete u sukobu. „Niko ko čini celinu sa sobom ne može čak ni da zamisli sukob," navodi se u Putu čuda. To se odnosi ne samo na sukob sa drugim ljudima, već u jednom fundamentalnijem smis-

lu i na sukob u samoj osobi koji prestaje onda kada više nema nikakvog nesklada između zahteva i očekivanja vašeg uma i onoga što jeste.

Nepostojanost i ciklusi života
Ipak, sve dok se nalazite u fizičkoj dimenziji i sve dok ste povezani sa kolektivnom ljudskom psihom, fizički bol je - mada retko - još uvek moguć. Ovo ne treba mešati sa patnjom, sa mentalno-emocionalnim bolom. Sva patnja je stvorena od strane ega i za nju je zaslužno pružanje otpora. Takođe, sve dok ste u ovoj dimenziji još uvek ste podređeni njenoj cikličnoj prirodi i zakonu nepostojanosti svih stvari, ali vi ovo više ne doživljavate kao „loše" - to naprosto jeste. Priznavanjem „bivanja" svih stvari, jedna dublja dimenzija koja počiva ispod igre suprotnosti otkriva vam se kao trajno pris­ ustvo, nepromenljivi duboki mir, ničim izazvana radost iznad dobra i zla. To je radost Bića, mir Božji. Na nivou forme postoji rođenje i smrt, stvaranje i uništenje, rast i raspadanje naizgled zasebnih oblika. To se odražava svuda, u životnom ciklusu zvezde ili planete, fizičkom telu, drve­ ni, cvetu; u uzdizanju i padu nacija, političkih sistema, civilizaci­ ja; i u neizbežnim ciklusima dobitaka i gubitaka u životu jedne individue. Postoje ciklusi uspeha kada vam se stvari događaju i polaze za rukom i ciklusi neuspeha kada one propadaju ili se raspadaju i morate ih napustiti da biste napravih prostora za nas­ tanak novih stvari ili kako bi se odigrala promena. Ako se grčevito držite i pružate otpor, to znači da odbijate da se pre­ pustite životnom toku i zbog toga ćete patiti. Nije tačno da je ciklus uspeha dobar, a ciklus neuspeha loš, sem po mišljenju uma. Razvoj se obično smatra pozitivnim, ali ništa ne može da se razvija večno. Ukoliko bi se razvoj bilo koje vrste odvijao bez prestanka, na kraju bi postao monstruozan

i destruktivan. Razgrađivanje je potrebno kako bi se novi razvoj dogodio. Jedno ne može egzistirati bez drugog. Ciklus neuspeha je apsolutno neophodan za duhovnu spoznaju. Mora da ste doživeli ozbiljan neuspeh na nekom nivou ili iskusili neki snažan gubitak ili bol pa vas je privukla duhovna dimenzija. Ili je možda sam vaš uspeh postao isprazan i beznačajan, pa se tako pokazao kao neuspeh. Neuspeh leži skriven u svakom uspehu, a uspeh u svakom neuspehu. U ovom svetu, što znači na nivou oblika, svako pre ili kasnije doživljava „neuspeh", naravno, a svako postignuće na kraju se svede na nulu. Svi oblici su nepostojani. Još uvek možete biti aktivni i uživati u ispoljavanju i stvaranju novih oblika i okolnosti, ali se nećete poistovećivati sa njima. One vam nisu potrebne da vam pruže osećaj sopstvenog „ja". One nisu vaš život - već samo vaša životna situacija. Vaša fizička energija takođe je podređena ciklusima. Ona ne može uvek biti na vrhuncu. Biće trenutaka jake, ali i slabe energije. Biće perioda velike aktivnosti i kreativnosti, ali su takođe mogući i trenuci kada će sve izgledati kao da stagnira, kada će vam se činiti da nikuda ne napredujete, da ništa ne postižete. Jedan ciklus može trajati od nekoliko sati pa sve do nekoliko godina. Postoje veliki ciklusi i mali ciklusi u okviru ovih velikih. Mnoge bolesti nastaju iz borbe protiv ciklusa slabe energije, koji su neophodni za regeneraciju. Poriv da ostvarite nešto i sklonost da izvodite osećaj o sopstvenoj vrednosti i iden­ titetu iz spoljašnjih faktora, kao što je uspeh, neizbežna su zablu­ da sve dok ste poistovećeni sa umom. To vam otežava ili onemogućava da prihvatite slabe cikluse i dopustite im da pos­ toje. Stoga inteligencija organizma može da kao samozaštitnu meru preuzme vlast i prouzrokuje bolest kako bi vas naterala da se zaustavite, ne bi li neophodna regeneracija mogla da se odi­ gra. Ciklična priroda univerzuma blisko je povezana sa nepos­ tojanošću svih stvari i situacija. Buda je ovo učinio centralnim delom svog učenja. Sva stanja su visoko nestabilna i stalno se menjaju ili, kako je on to rekao, nepostojanost je karakteristika

svakog stanja, svake situacije na koju ćete ikada naići u svom životu. Ona će se promeniti, nestati ili vas više neće zadovolja­ vati. Nepostojanost je takođe centralna stvar u Isusovom učenju: „Nemojte prikupljati za sebe bogatstvo na zemlji gde moljci i rđa proždiru i gde kradljivci provaljuju i kradu..." Sve dok vaš um procenjuje neko stanje kao „dobro", bilo da je u pitanju veza, imetak, društvena uloga, mesto ili vaše fizičko telo, on mu se priklanja i poistovećuje se sa njim. To stanje vas čini srećnim, čini da mislite dobro o sebi i može posta­ ti deo onoga što vi jeste ili mislite da jeste. Ali ništa ne traje večno u ovoj dimenziji u kojoj moljci i rđa proždiru. Ili će se okončati ili će se promeniti ili će možda preživeti promenu polariteta, jer isto ono stanje koje je juče ili prošle godine bilo dobro, iznenada ili postepeno se pogoršalo. Isto ono stanje koje vas je ranije činilo srećnim kasnije vas čini nesrećnim. Današnji prosperitet sutra postaje besmisleno trošenje. Srećno venčanje i medeni mesec postaju nesrećni razvod ili nesrećna koegzistencija. Ili to stanje nestaje, pa vas njegovo odsustvo čini nesrećnim. Kada se stanje ili situacija kojoj se um priklonio i sa kojom se poistovetio promeni ili nestane, um to ne može da prihvati. Grčevito će se držati stanja koje nestaje i opiraće se promeni. To je skoro kao da vam se neki ud otkida od tela. Ponekad čujemo da su ljudi koji su izgubili sav svoj novac ili čija je reputacija uništena, počinili samoubistvo. To su ekstremni slučajevi. Ostali, kad god se desi veliki gubitak neke vrste, samo postaju duboko nesrećni ili bolesni. Oni ne mogu da naprave razliku između svog života i svoje životne situacije. Nedavno sam čitao o poznatoj glumici koja je umrla u osamde­ setoj godini. Kada je njena lepota počela da bledi i propada od starosti, ona je postala očajnički nesretna i povukla se u sebe. Ona se takođe poistovetila sa jednim stanjem, sa svojim spoljašnjim izgledom. U početku joj je to stanje pružalo zadovolj­ an osećaj o sopstvenom „ja", a potom nezadovoljan. Da je bila sposobna da uspostavi vezu sa bezobličnim i bezvremenim živo­ tom u sebi, mogla bi sa jednog mesta spokojstva i mira da posmatra i dopusti iščezavanje svog spoljašnjeg oblika. Osim toga,

njen spoljašnji oblik bi sve više propuštao blistavu svetlost njene večno mlade istinske prirode, tako da njena lepota ne bi zaista izbledela, već bi se jednostavno preobrazila u duhovnu lepotu. Međutim, niko joj nije rekao da je to moguće. Ona najvažnija vrsta saznanja još uvek nije u velikoj meri dostupna.

§
Buda je podučavao da je čak i vaša sreća zapravo dukkha - reč iz jezika Pali koja znači „patnja" ili „stanje nezadovoljstva". Ona je neodvojiva od svoje suprotnosti. To znači da su vaša sreća i nesreća u stvari jedno. Samo ih iluzija vremena razdvaja. Ovo nije negativno razmišljanje. To je jednostavno pre­ poznavanje prirode stvari kako ne biste sledili iluziju do kraja svog života. Takođe, ovo vam ne govori da ne treba više da cenite prijatne ili predivne stvari ili stanja. Ali tragati pomoću njih za nečim što one ne mogu da pruže - identitet, osećaj sigurnosti i ispunjenosti - to je recept za frustraciju i patnju. Čitava mar­ ketinška industrija i potrošačko društvo bi propali ako bi ljudi postali prosvetljeni i prestali da tragaju za svojim identitetom pomoću stvari. Što više tragate za srećom na ovaj način, ona će vam još više izmicati. Sve ono što se nalazi u spoljašnjem svetu će vas zadovoljiti samo privremeno i površno, ali možda će mnoge vaše iluzije morati da se razbiju pre nego što uvidite tu istinu. Stvari i stanja mogu vam pružiti zadovoljstvo, ali će vam takođe naneti i bol. Stvari i stanja mogu vam pružiti zadovoljstvo, ali vam ne mogu pružiti radost. Ništa vam ne može pružiti radost. Radost je neprouzrokovana i nastaje iznutra kao radost Bića. Ona je suštinski deo unutrašnjeg stanja spokojstva, stanja koje se naziva spokojstvom Boga. Ona je vaše prirodno stanje, a

ne nešto za šta je potrebno da se jako potrudite ili da se borite da biste je dostigli. Mnogi ljudi nikada ne uvide da nema „spasenja" u onome što čine, što poseduju ili postižu. Oni koji to uvide često postanu umorni od života i depresivni. Ako vam ništa ne može pružiti pravo ispunjenje, za šta onda da se borite, ima li svrhe u bilo čemu? Starozavetni prorok mora da je isto to shvatio kada je napisao: "Video sam sve što je učinjeno pod suncem i gle, sve je taština i jurnjava za vetrom." Kada dostignete ovu tačku, jedan ste korak daleko od očaja - i jedan korak od prosvetljenja. Jedan budistički monah mi je nekom prilikom rekao: „Sve što sam naučio za dvadeset godina koliko živim kao monah mogu da sažmem u jednu rečenicu: 'Sve što se pojavljuje, pro­ lazno je. To tvrdim'." Ono što je naravno mislio jeste sledeće: „Naučio sam da ne pružam nikakav otpor onome što jeste; naučio sam da dopuštam sadašnjem trenutku da bude i da prihvatam nepostojanu prirodu svih stvari i stanja. Tako sam pronašao mir." Ne pružati nikakav otpor životu znači biti u stanju sklada, lagodnosti i neopterećenosti. To stanje onda više ne zavisi od stvari koje postoje na određeni način, kao dobre ili loše. Deluje gotovo paradoksalno, a ipak kada vaša unutrašnja zavisnost od oblika nestane, opšte prilike vašeg života, spoljašnji oblici, teže da se poboljšaju u ogromnoj meri. Stvari, ljudi ili prilike koje ste smatrali potrebnim da biste bili srećni sada vam dolaze bez ikakve borbe ili napora sa vaše strane i slobodni ste da uživate u njima i cenite ih - sve dok traju. Naravno, sve te stvari će ipak proći, ciklusi će dolaziti i prolaziti, ali nestankom zavisnosti nema više ni straha od gubitka. Život se odvija sa lakoćom. Sreća koja je dobijena iz nekog sekundarnog izvora nika­ da nije previše duboka. Ona je tek bledi odraz radosti Bića, treperavog mira koji pronalazite iznutra nakon što stupite u stan­ je nepružanja otpora. Biće vas odvodi iznad suprotnih polariteta uma i oslobađa vas zavisnosti od oblika. Čak i ako bi se sve oko vas srušilo i raspalo, vi biste i dalje osećali duboku unutrašnju srž spokojstva. Možda nećete biti srećni, ali ćete sigurno biti spokojni.

§
Upotreba i odbacivanje negativnosti

Sav unutrašnji otpor se doživljava kao negativnost u ovom ili onom obliku. Sva negativnost jeste otpor. U ovom kontekstu te dve reči su gotovo istoznačne. Negativnost se proteže od razdraženosti ili nestrpljivosti do strahovitog besa, od potištenosti ili sumorne zlovolje do samoubilačkog očajanja. Ponekad otpor povlači obarač emocionalnog otelotvorenog bola, a u tom slučaju čak i beznačajna situacija može proizvesti žestoku nega­ tivnost kao što je bes, utučenost ili duboku žalost. Ego veruje da pomoću negativnosti može da manipuliše stvarnošću i dobije ono što želi. On veruje da pomoću nega­ tivnosti može da privuče poželjno stanje ili uništi ono koje je nepoželjno. Put čuda s pravom ističe da kad god ste nesrećni, postoji nesvesno uverenje da vam nesreća „kupuje" ono što želite. Ako „vi" - um - ne verujete da nesreća funkcioniše, zašto biste je stvarali. Činjenica je, naravno, da negativnost ne funkcioniše. Umesto da privlači poželjno stanje, ona ga sprečava da nastane. Umesto da poništi negativno stanje, ona ga održava. Jedina njena „korisna" funkcija jeste da ojačava ego, i to je razlog zbog kojeg je ego obožava. Kada se jednom poistovetite sa nekim oblikom nega­ tivnosti, vi nećete želeti da ga napustite, i na jednom duboko nesvesnom nivou, nećete priželjkivati pozitivnu promenu. Ona bi dovela u opasnost vaš identitet potištene, ljute ili ružno tretirane osobe. Vi ćete onda ignorisati, poricati ili sabotirati ono pozitivno u svom životu. Ovo je uobičajeni fenomen. A takođe je i sulud.

Negativnost je potpuno neprirodna. Ona je duševni zagađivač, i postoji duboka spona između trovanja i razaranja prirode i silne negativnosti koja se nakupila u kolektivnoj ljudskoj psihi. Nijedan drugi oblik života na ovoj planeti ne zna za nega­ tivnost, samo ljudi, baš kao što nijedan drugi oblik života ne skr­ navi i ne truje zemlju koja ga hrani. Da li ste ikada videli nesretan cvet ili hrast pod stresom? Jeste li ikada naišli na potištenog del­ fina, žabu koja ima problema sa samopoštovanjem, mačku koja ne može da se opusti ili pticu koja nosi u sebi mržnju i prezir? Jedine životinje koje mogu povremeno da dožive nešto slično negativnosti ili pokažu znake neurotičnog ponašanja su one koje žive u bliskom kontaktu sa ljudima pa se na taj način povezuju sa ljudskim umom i njegovim ludilom. Posmatrajte bilo koju biljku ili životinju i dopustite joj da vas nauči prihvatanju onoga što jeste, predaji Sadašnjem trenutku. Dopustite joj da vas nauči Biću. Dopustite joj da vas nauči integritetu - što znači biti jedno, biti ono što jeste, biti stvaran. Dopustite joj da vas nauči kako se živi i kako se umire, a ne kako da življenje i umiranje pretvorite u problem. Živeo sam sa nekolicinom Zen učitelja - svi su bili mačke. Čak su me i patke naučile važnim duhovnim lekcijama. Samo posmatranje patki predstavlja meditaciju. Kako spokojno i mimo plove, potpuno prisutne u Sadašnjem trenutku, dostojanstvene i savršene onako kako to samo stvorenja bez uma mogu biti. Međutim, povremeno bi dve patke stupile u borbu - ponekad bez ikakvog vidljivog razloga ili zato što je jedna patka zalutala u privatni prostor one druge. Borba bi obično trajala samo nekoliko sekundi, a potom bi se patke razdvojile, otplivale u suprotnim pravcima i nekoliko puta energično zaklepetale krilima. Zatim bi nastavile da plivaju spokojno kao da se borba uopšte nije ni odi­ grala. Kada sam to posmatrao prvi put, najednom sam uvideo da su klepetanjem krila oslobađale višak energije i na taj način sprečavale da ona ostane zarobljena u njihovom telu i pretvori se u negativnost. Ovo predstavlja prirodnu mudrost i one to čine sa lakoćom jer nemaju um koji bespotrebno održava prošlost u životu i oko nje gradi identitet.

Zar ne bi i negativna emocija takođe mogla da sadržava važnu poruku? Na primer, ako se često osećam utučeno, to može biti znak da nešto nije u redu sa mojim životom i može me naterati da razmotrim svoju životnu situaciju i napravim neke promene. Dakle, moram da osluškujem šta mi ta emocija govori, a ne samo da je odbacim kao negativnu. Da, negativne emocije koje se ponavljaju zaista ponekad sadrže poruku kao što je to slučaj i sa bolestima. Ali koje god promene da pravite, bilo da se tiču vašeg posla, vaših veza ili vašeg okruženja, one su u krajnjoj tački samo kozmetičke, osim ako ne nastanu iz promene u vašem nivou svesti. A kada je to u pitanju, onda može značiti samo jednu stvar - povećavanje pris­ ustva. Kada dostignete izvestan stepen prisustva, više vam neće biti potrebna negativnost da vam kaže čime oskudeva vaša život­ na situacija. Ali sve dok negativnost jeste tu, iskoristite je. Koristite je kao neku vrstu signala koji će vas podsećati da budete više prisutni. Kako da sprečimo pojavu negativnosti i kako da je se otarasimo ako se ipak pojavi? Kao što sam rekao, sprečićete njenu pojavu time što ćete biti potpuno prisutni. Ali nemojte se obeshrabriti. Za sada posto­ ji vrlo malo ljudi na ovoj planeti koji mogu da održe stanje neprekidnog prisustva, mada se još neki približavaju tome. Uskoro, verujem, biće ih mnogo više. Kad god primetite da se neki oblik negativnosti javlja u vama, posmatrajte ga ne kao neuspeh, već kao koristan signal koji vam govori: „Probudi se. Izađi iz svog uma. Budi prisutan." Postoji priča Oldosa Hakslija koja se zove Ostrvo, napisana u poznim godinama, kada je postao veoma zainteresovan za duhovna učenja. Ona govori o čoveku čiji se brod nasukao na udaljenom ostrvu odsečenom od ostatka sveta. To ostrvo ima jedinstvenu civilizaciju. Neobična stvar u vezi sa njim jeste ta da su njegovi stanovnici, za razliku od ostatka sveta,

zapravo zdravog duha. Prva stvar koju taj čovek uočava su šareni papagaji koji sede na drveću i kao da neprekidno grakću reći: „Pažnja. Ovde i sada. Pažnja. Ovde i sada." Kasnije saznajemo da su ih ostrvljani naučili tim rečima kako bi ih konstantno podsećale da ostanu prisutni. Dakle, kad god osetite da se u vama javlja negativnost, bilo da je prouzrokovana nekim spoljašnjim faktorom, mišlju ili čak ničim posebnim čega biste bili svesni, posmatrajte to kao glas koji vam govori: „Pažnja. Ovde i sada. Probudi se." Čak i najblaža razdraženost je značajna i mora biti priznata i razmotre­ na; u suprotnom, doći će do rastućeg nagomilavanja nenadgledanih reakcija. Kao što sam ranije napomenuo, možda ćete biti u stanju da jednostavno odbacite to energetsko polje u sebi i da zaključite da ono nema nikakvu svrhu, čim shvatite da ga ne želite. Ali onda se pobrinite da ga odbacite u potpunosti. Ukoliko ne možete da ga odbacite, jednostavno prihvatite njegovo pris­ ustvo i usmerite pažnju na osećanje, kao što sam ranije istakao. Kao zamena za odbacivanje negativne reakcije možete učiniti da ona nestane tako što ćete zamisliti sebe kako postajete prozirni za spoljašnji uzrok reakcije. Preporučujem da u početku vežbate sa sitnim, čak trivijalnim stvarima. Recimo da sedite mimo u svojoj kući. Najednom, začuje se prodoran zvuk alarma na automobilu sa druge strane ulice. Razdraženost se pojavljuje. Kakva je svrha te razdraženosti? Baš nikakva. Zašto ste je stvorili? Niste vi. Um je to učinio. Zbilo se sasvim automatski, sasvim nesvesno. Zašto ju je um stvorio? Zato što se on drži nesvesnog ubeđenja da će njegov otpor, koji vi doživljavate kao negativnost ili nesreću u nekom obliku, na neki način uništiti nepoželjno stan­ je. To je naravno zabluda. Otpor koji on stvara, razdraženost ili bes u ovom slučaju, daleko više uznemiruje od prvobitnog uzro­ ka koji on pokušava da uništi. Sve ovo može se pretvoriti u duhovnu vežbu. Osetite sebe kako postajete takoreći prozirni, bez čvrstoće materijalnog tela. Sada dozvolite da buka ili bilo šta što uzrokuje negativnu reakci­ ju prođe direktno kroz vas. Ona više ne udara u čvrsti „zid" u vama. Kao što sam rekao, vežbajte u početku sa sitnijim stvarima.

Alarm na automobilu, lavež psa, vriska dece, zastoj u saobraćaju. Umesto da imate zid otpora u sebi o koji neprekidno i bolno udaraju stvari koje „ne bi trebalo da se događaju", pustite da sve prođe kroz vas. Neko vam recimo uputi nešto što je neuljudno ili smišljeno da vas povredi. Umesto da se upustite u nesvesnu reakciju i negativnost kao što su napad, odbrana ili povlačenje, vi puštate da to prođe pravo kroz vas. Nemojte pružati nikakav otpor. Kao da više nema nikoga ko će biti povređen. To se naziva praštanje. Na taj način postajete nepovredivi. Vi i dalje možete reći toj osobi da je njeno ponašanje neprihvatljivo ako je to vaš izbor. Ali ta osoba više nema moć da kontroliše vaše unutrašnje stanje. Tada vi imate moć nad samima sobom, a ne neko drugi, i vama ne upravlja vaš um. Bilo da je u pitanju alarm na automobilu, neuljudna osoba, poplava, zemljotres ili gubitak čitavog vašeg imetka, mehanizam otpora je isti. Nakon bavljenja meditacijom, posećivanja radionica, čitanja mnogih knjiga o duhovnosti, bilo je pokušaja da budem u stanju nepružanja otpora - ali ako me pitate da li je postignut istinski i trajni unutrašnji mir, moj iskreni odgovor bi morao da bude „ne". Zašto on nije ostvaren? Šta još mogu da učinim? Vi još uvek tragate u spoljašnjem svetu i niste u stanju da napustite taj modus traganja. Možda će naredna radionica imati odgovor, možda ta nova tehnika. Vama bih poručio: „Nemojte tra­ gati za mirom. Nemojte tragati za bilo kojim drugim stanjem, osim onog u kojem se sada nalazite; u suprotnom, izazvaćete unutrašnji sukob i nesvesni otpor. Oprostite sebi što niste spoko­ jni. Onog trenutka kada potpuno prihvatite svoje nespokojstvo, ono će se preobraziti u spokojstvo. Sve što u potpunosti prih­ vatite odvešće vas do cilja, odvešće vas do spokojstva. To je čudo predaje."

§
Možda ste čuli za frazu „okreni drugi obraz" koju je veliki učitelj prosvetljenja upotrebio pre 2000 godina. Pokušavao je simbolično da izrazi tajnu nepružanja otpora i nereagovanja. U ovoj izjavi, kao i u svim ostalim njegovim izjavama, on se bavio jedino vašom unutrašnjom stvarnošću, a nikako spoljašnjim vođenjem vašeg života. Da li znate priču o Banzanu? Pre nego što je postao veliki Zen učitelj proveo je mnoge godine u potrazi za prosvetljenjem, ali mu je ono stalno izmicalo. A onda jednoga dana, dok je ulazio u pijacu, slučajno je čuo razgovor između mesara i njegove mušterije. „Dajte mi najbolji komad mesa koji imate", rekla je mušterija. A mesar je odgovorio: „Svaki komad mesa koji imam je najbolji. Ovde nema nijednog komada mesa koji nije najbolji." Čuvši to, Banzan je postao prosvetljen. Vidim da čekate nekakvo objašnjenje. Kada prihvatite ono što jeste, svaki komad mesa - svaki trenutak - je najbolji. To je prosvetljenje.

Priroda samilosti
Otisnuvši se iznad umom izgrađenih suprotnosti, postali ste nalik dubokom jezeru. Spoljašnja situacija vašeg života i sve što se u njoj događa predstavlja površinu jezera. Ponekad je mirna, ponekad vetrovita i uzburkana u zavisnosti od ciklusa i godišnjih doba. Dole u dubini, međutim, jezero je uvek netaknuto. Vi pred­ stavljate celo jezero, ne samo njegovu površinu, i u kontaktu ste

sa sopstvenom dubinom, koja ostaje apsolutno mirna. Ne opirete se promeni pomoću mentalnog oslanjanja na bilo koju situaciju. Vaš unutrašnji mir ne zavisi od nje. Vi boravite u Biću nepromenljivi, večni, besmrtni - i kada je u pitanju ispunjenje ili sreća, više ne zavisite od spoljašnjeg sveta oblika koji se stalno menjaju. Možete uživati u njima, poigravati se sa njima, stvarati nove oblike, poštovati lepotu svega toga. Ali neće biti nikakve potrebe da se priklonite bilo čemu. Kada postanete ovako odeljeni, zar to ne znači da se takođe udalja­ vate od ostalih ljudskih bića? Naprotiv. Sve dok ne budete svesni Bića, realnost drugih ljudi će vam izmicati zato što niste pronašli svoju sopstvenu. Vašem umu će se dopadati ili mu se neće dopadati njihov oblik koji ne podrazumeva samo njihovo telo već i um, takođe. Prava veza postaje moguća jedino kada postoji svest o Biću. Potičući od Bića, opažaćete telo i um druge osobe samo kao, recimo, paravan iza kojeg možete da osetite njihovu pravu realnost, kao što osećate svoju. Prema tome, kada se suočite sa tuđom pat­ njom ili nesvesnim ponašanjem, ostanite prisutni i u kontaktu sa Bićem i na taj način ćete biti u stanju da pogledate iza oblika i osetite blistavo i čisto Biće te druge osobe kroz svoje sopstveno. Na nivou Bića sva patnja se prepoznaje kao varka. Za patnju je zaslužno poistovećivanje sa oblikom. Čuda isceljenja ponekad se događaju pomoću ove spoznaje, pomoću buđenja svesti o Biću u drugima - ukoliko su spremni za to. Da li je to samilost? Da. Samilost je svest o dubokoj sponi između vas i svih stvorenja. Ali postoje dve strane samilosti, dve strane ove spone. S jedne strane, pošto još uvek postojite na ovom svetu kao fizičko telo, vi delite ranjivost i smrtnost vašeg fizičkog oblika sa svakim drugim čovekom i sa svakim živim bićem. Sledećeg puta kada budete rekli: „Nemam ničeg zajedničkog sa ovom osobom",

setite se da imate puno toga zajedničkog. Za nekoliko godina za dve ili sedamdeset, nema neke velike razlike - oboje ćete postati truli leševi, zatim gomile prašine, a potom ništa. Ovo je otrežnjujuća i ponizna spoznaja, koja ostavlja malo mesta za ponos. Da li je to negativna misao? Ne, to je istina. Zašto zatvarati oči pred njom? U tom smislu postoji potpuna jednakost između vas i svakog drugog stvorenja. Jedna od najmoćnijih duhovnih vežbi jeste ta da se zadu­ bite u meditaciju o smrtnosti fizičkih oblika, uključujući i vaš sopstveni. Ovo se zove: „Umrite pre nego što umrete." Upustite se duboko u meditaciju. Prvo se vaš fizički oblik poništava, više ne postoji. Potom dolazi trenutak kada svi oblici uma ili misli takođe umiru. Ipak vi ste još uvek tu - vaše božansko prisustvo. Isijavajuće, potpuno budno. Ništa što je bilo stvarno nikada ne umire, samo imena, oblici i iluzije.

§
Uviđanje ove besmrtne dimenzije, vaše istinske prirode, druga je strana samilosti. Na dubokom nivou osećanja vi sada prepoznajete ne samo vašu sopstvenu besmrtnost, već pomoću nje i onu koja pripada svakom drugom stvorenju takođe. Na nivou oblika vi delite smrtnost i nesigurnost postojanja. Na nivou Bića delite večni blistavi život. Ovo su ta dva aspekta samilosti. U samilosti naizgled suprotna osećanja tuge i radosti spajaju se u jedno i preobražavaju se u duboki unutrašnji mir. To je mir Božji. To je jedno od najplemenitijih osećanja za koje su ljudi sposobni i ono poseduje ogromnu isceljujuću moć, kao i moć da izazove promenu. Ali istinska samilost, onakva kakvom sam je upravo opisao, za sada je veoma retka. Duboko saosećati sa patnjom

drugog bića zasigurno zahteva visok stepen svesti, ali predstavlja samo jednu stranu samilosti. Ona nije kompletna. Istinska samilost prevazilazi saosećanje ili razumevanje. Ona se neće javiti sve dok se tuga ne spoji sa radošću, radošću Bića izvan oblika, radošću večnog života.

U susret drugačijem vidu realnosti
Ne slažem se sa tim da telo mora da umre. Tvrdim da možemo postići fizičku besmrtnost. Mi verujemo u smrt i to je razlog zbog kojeg telo umire. Telo ne umire zato što vi verujete u smrt. Telo postoji ili naiz­ gled postoji zato što vi verujete u smrt. Telo i smrt su deo iste varke, stvorene od strane modaliteta svesti ega koji ne zna ništa o Izvoru života, a sebe vidi kao nešto zasebno što je neprekidno u opasnosti. Tako on stvara iluziju da ste vi telo, gusti fizički prenosnik kojem konstantno preti opasnost. Doživljavati samog sebe kao ranjivo telo koje se rodilo i nešto kasnije će umreti - to predstavlja varku. Telo i smrt su najo­ bičnija iluzija. Ne možete imati jedno bez drugog. Vi želite da zadržite jednu stranu iluzije a da se otarasite druge, ali to je nemoguće. Ili ćete je zadržati celu ili ćete je celu odbaciti. Ipak, vi ne možete pobeći od tela niti ima potrebe za tim. Telo predstavlja neverovatno pogrešnu percepciju vaše prave prirode. Ali vaša prava priroda je skrivena negde unutar granica te iluzije, ne izvan nje, tako da je telo ipak jedina tačka iz koje joj možete pristupiti. Ako biste ugledali anđela i pogrešno pomislili da je to kamena statua, sve što bi trebalo da uradite jeste da usredsredite pogled i pažljivije osmotrite tu „kamenu statuu", a ne da gle­ date u nekom drugom pravcu. Onda biste otkriti da kamena statua nikada nije ni postojala. Ako verovanje u smrt stvara telo, zašto životinja ima telo? Jedna životinja nema ego i ne veruje u smrt...

Ali ona ipak umire ili naizgled umire. Setite se da je vaša percepcija sveta odraz stanja vaše svesti. Vi niste odvojeni od nje, a nikakav objektivan svet ne pos­ toji u spoljašnjosti. Svakog trenutka vaša svest stvara svet koji nastanjujete. Jedan od najvažnijih uvida koji je proistekao iz savremene fizike jeste onaj o jedinstvu između posmatrača i posmatranog: osoba koja izvodi eksperiment - svest koja posmatra - ne može se odvojiti od fenomena koji se posmatra, a drugačiji način posmatranja uzrokuje da se opaženi fenomen ponaša drugačije. Ako na jednom dubljem nivou verujete u odvojenost i borbu za opstanak, onda se to verovanje reflektuje na sve oko vas i strah upravlja vašom percepcijom. Nastanjeni ste u svetu smrti i tela koja se bore, ubijaju i međusobno proždiru. Ništa nije onako kako se čini. Svet koji stvarate i koji posmatrate kroz um ega može izgledati kao veoma nesavršeno mesto, čak kao dolina suza. Ali sve što opažate predstavlja samo neku vrstu simbola, kao slika iz sna. To je ono kako vaša svest tumači i uzajamno deluje sa molekularnim energetskim plesom univerzuma. Ta energija predstavlja sirovinu takozvane fizičke realnosti. Vi je vidite u obliku tela, rođenja i smrti ili kao borbu za opstanak. Beskonačan broj potpuno različitih tumačenja, pot­ puno različitih svetova je moguć i zapravo postoji - u zavisnosti od svesti koja opaža. Svako biće predstavlja fokusnu tačku svesti, a svaka takva fokusna tačka stvara sopstveni svet mada su svi ti svetovi međusobno povezani. Postoji svet ljudi, svet mrava, svet delfina i tako dalje. Postoje nebrojena bića čija je frekvencija svesti toliko drugačija od vaše da verovatno niste svesni njihovog postojanja, kao što ni ona nisu svesna vašeg. Visoko svesna bića koja znaju za svoju povezanost sa Izvorom, kao i za međusobnu povezanost, nastanjivala bi svet koji bi vama delovao kao carstvo nebesko - a opet, svi svetovi su u krajnjoj liniji jedno. Naš kolektivni ljudski svet je većim delom stvoren pomoću nivoa svesti koji nazivamo um. Čak i u okvirima kolek­ tivnog ljudskog sveta postoje ogromna neslaganja, mnogi različiti „podsvetovi", u zavisnosti od promatrača ili stvaralaca

sopstvenih zasebnih svetova. Pošto su svi svetovi međusobno povezani, kada se kolektivna ljudska svest bude preobrazila, priroda i životinjsko carstvo će odražavati tu promenu. Stoga navod iz Biblije kaže da u dobu koje dolazi: „Lav će leći sa jagnjetom". Ovo ukazuje na mogućnost jednog sasvim drugačijeg stepena realnosti. Svet, onakav kakav nam sada izgleda je, kao što sam već rekao, ponajviše odraz uma ega. Pošto je strah neizbežna posledica zablude ega, to je svet kojim vlada strah. Baš kao što su slike iz sna zapravo simboli unutrašnjih stanja i osećanja, tako je i naša kolektivna realnost pretežno simbolički izraz straha i masivnih naslaga negativnosti koje su se nataložile u kolektivnoj ljudskoj psihi. Mi nismo odvojeni od našeg sveta i zbog toga će, onda kada se većina ljudi bude oslobodila zablude ega, ova unutrašnja promena pogoditi ceo svet. Doslovce ćete nastaniti novi svet. To je promena u planetarnoj svesti. Reči nepoznatog budiste koje kažu da će svako drvo i svaka vlat trave na kraju postati prosvetljeni ukazuju na istovetnu istinu. Prema Svetom Pavlu čitav svet čeka da ljudi postanu prosvetljeni. To je način na koji „ja" tumačim njegove reči da: „Stvoreni univerzum nestrplji­ vo iščekuje objavu Božijih sinova". Sveti Pavle nastavlja dalje rečima da će se ceo svet iskupiti kroz prosvetljenje: „Do ovog trenutka... čitav stvoreni univerzum u svakom svom delu ječi kao da je na porođajnim mukama." Ono što se rađa jeste nova svest i jedan novi svet kao njen neizbežan odraz. To je takođe predskazano u starozavetnoj knjizi otkrovenja: „Tada sam video novo nebo i novu zemlju jer su prvo nebo i prva zemlja iščezli". Ali nemojte pobrkati uzrok i posledicu. Vaš primami zadatak nije da tragate za spasenjem putem stvaranja boljeg sveta, već da se probudite iz poistovećivanja sa oblikom. Nakon toga više nećete biti ograničeni na ovaj svet, ovaj nivo realnosti. Moći ćete da osetite svoje korene u Duhovnom svetu i na taj način bićete oslobođeni privrženosti pojavnom svetu. I dalje ćete moći da uživate u prolaznim zadovoljstvima ovoga sveta, ali ovoga puta bez straha od gubitka, tako da neće biti potrebe da

se grčevito držite za njih. Iako ćete biti u mogućnosti da uživate u čulnim zadovoljstvima, žudnja za čulnim iskustvom će nestati, baš kao što više neće biti ni neprekidne potrage za ispunjenjem putem psihološkog zadovoljenja, putem zadovoljavanja ega. Bićete u dodiru sa nečim beskrajno većim od bilo kog zado­ voljstva, većim od bilo koje pojavne stvari. Na izvestan način ovaj svet vam više neće biti potreban. Čak vam neće biti potrebno ni da bude drugačiji od onoga kakav već jeste. Tek u toj tački vi ćete početi da dajete pravi doprinos proizvođenju novog sveta, stvaranju drugačijeg vida realnosti. Tek u toj tački bićete u stanju da osetite istinsku samilost i da pomažete drugima na nivou uzroka. Samo oni koji su prevazišli ovaj svet mogu da proizvedu bolji svet. Možda se sećate da smo govorili o dvojnoj prirodi istinske samilosti koja predstavlja svest o uobičajenoj sponi smrtnosti i besmrtnosti. Na ovom dubokom nivou samilost postaje isceljujuća u najširem smislu te reči. U tom stanju vaš isceljujući uticaj nije zasnovan na onome što činite, već prvenstveno na bivstvu. Svi oni sa kojima budete došli u kontakt biće dirnuti vašim pris­ ustvom i pogođeni spokojstvom koje iz vas zrači, bilo da su toga svesni ili ne. Kada ste potpuno prisutni, a ljudi oko vas ispoljavaju nesvesno ponašanje, vi ne osećate potrebu da odreagujete na to, što znači da mu ne pridajete bilo kakvu realnost. Vaše spoko­ jstvo je toliko ogromno i duboko da sve što nije spokojno iščezava u njemu kao da nikada nije ni postojalo. To ruši karmički ciklus akcije i reakcije. Životinje, drveće, cveće, sve će osećati vaše spokojstvo i odazvaće se na njega. Vi učite druge pomoću bivstva, putem demonstriranja spokojstva Boga. Vi postajete „svetio sveta", emanacija čiste svesti i na taj način poništavate patnju na nivou uzroka. Uklanjate ono nesvesno iz sveta.

§

Ovo ne znači da ne možete učiti druge preko onoga što činite - na primer, ukazivanjem na to kako da prekinu poistovećivanje sa umom, kako da prepoznaju nesvesne obrasce u sebi, i tako dalje. Ali, ono što vi jeste uvek je važnija pouka i moćnija stvar koja preobražava svet od onoga što vi gov­ orite i bitnije je čak i od onoga što činite. Osim toga, prepoznati primat Bića i prema tome raditi na nivou uzroka ne isključuje mogućnost da se vaša samilost istovremeno ispolji i na nivou onoga što preduzimate i na nivou posledice time što ćete ublažavati patnju kad god naiđete na nju. Kada vas gladna osoba zamoli za parče hleba a vi ga imate, daćete joj ga. Ali dok dajete taj hleb, iako vaše međusobno delovanje može biti tek vrlo kratko, ono što je zaista važno jeste taj trenutak zajedničkog učešća u Biću čiji je jedini simbol hleb. Duboko isceljenje se odi­ grava u okviru njega. U tom trenutku ne postoji davalac niti pri­ malac. Ali nikakva glad niti umiranje od gladi ne bi uopšte trebalo da po­ stoje. Kako možemo da stvaramo bolji svet a da se prvo ne uhva­ timo u koštac sa zlom kao što je glad ili nasilje? Sva zla su posledica nesvesnog. Možete ublažiti posledice nesvesnog, ali ih ne možete ukloniti, osim ako ne uklonite njihov uzrok. Prava promena se događa iznutra, a ne spolja. Ako se osećate pozvanim da ublažite patnju u svetu, to je vrlo plemenita stvar, ali upamtite da koncentraciju ne treba da usmerite isključivo na spoljašnji svet; u suprotnom ćete naići na frustraciju i očaj. Bez temeljite promene u ljudskoj svesti, svetska patnja predstavlja rupu bez dna. Prema tome, nemojte dozvoliti da vaša samilost postane jednostrana. Uživljavanje u tuđi bol ili nedostatak i želja da mu pomognete mora biti dovede­ na u ravnotežu sa dubljom spoznajom večne prirode sveg života i konačne varke sveukupnog bola. Zato pustite da se vaše spokojstvo ulije u sve što činite i tako ćete istovremeno raditi na nivoima i posledice i uzroka.

Isto ovo se preporučuje i ukoliko podržavate pokret koji ima za cilj da zaustavi duboko nesvesne ljude od samouništenja, međusobnog uništenja i uništenja planete ili od nanošenja stra­ hovite patnje drugim osećajnim bićima. Upamtite: baš kao što ne možete da se borite protiv večnog mraka, tako ne možete ni da se borite protiv nesvesnog. Ako pokušate, suprotni polariteti će samo postati jači i još dublje ukopani. Vi ćete se poistovetiti sa jednom od suprotnosti, stvorićete „neprijatelja" a time ćete i sami biti uvučeni u nesvesno. Podignite svest tako što ćete širiti svoja saznanja među ljudima ili, u najboljem slučaju, vežbajte pružanje pasivnog otpora. Ali se postarajte za to da ne bude nikakvog otpora u vama, nikakve mržnje, nikakve negativnosti. „Volite svoje neprijatelje", rekao je Isus, što naravno znači „nemojte imati neprijatelje." Kada se jednom zapletete u rad na nivou posledica, vrlo lako se može desiti da se izgubite u svemu tome. Ostanite u pripravnosti i budite veoma, veoma prisutni. Uzročni nivo mora da ostane vaše primarna žarišna tačka, učenje o prosvetljenju vaš glavni cilj a spokojstvo vaš najdragoceniji poklon ovom svetu.

ZNAČENJE PREDAJE

Prihvatanje Sadašnjeg trenutka
Pomenuli ste „predaju" nekoliko puta. Ne dopada mi se ta ideja. Zvuči donekle fatalistički. Ako stalno prihvatamo stvari onakve kakve jesu, nećemo učiniti nikakav napor da ih poboljšamo. Čini mi se da ono što napredak zaista predstavlja, i u našem ličnom životu i kolektivno, nije prihvatanje ograničenja sadašnjosti, već težnja da se ta ograničenja prevaziđu i stvori nešto bolje. Da to nismo već uradili, još uvek bi živeli u pećinama. Na koji način se predaja može pomiriti sa menjanjem i obavljanjem stvari? Za neke ljude predaja može imati negativnu konotaciju, nagoveštavajući poraz, odustajanje, nedoraslost izazovima života, padanje u letargiju, i tako dalje. Međutim, istinska preda­ ja je nešto sasvim drugačije. Ona ne znači da treba pasivno da trpite bilo koju situaciju u kojoj se možete naći i da ne radite ništa povodom nje. Niti ona znači da treba da prekinete sa pravljenjem planova ili započinjanjem pozitivne akcije. Predaja označava jednostavnu, ali duboku mudrost prepuštanja, pre nego suprotstavljanja, životnom toku. Jedino mesto gde možete iskusiti tok života jeste Sadašnji trenutak, pa tako predati se znači prihvatiti sadašnji trenutak bezuslovno i bez rezerve. To znači odbaciti unutrašnji otpor prema onome što jeste. Unutrašnji otpor znači reći „ne" onome što jeste, putem mentalne osude i emocionalne negativnosti. On je posebno

izražen kada stvari „pođu naopako", što znači da postoji jaz između zahteva ili nepokolebljivih očekivanja vašeg uma i onoga što jeste. To je jaz bola. Ako ste odrasli, znaćete da stvari prilično često „pođu naopako". Tačno u tim trenucima treba izvršiti predaju ako želite da uklonite bol i tugu iz svog života. Prihvatanje onoga što jeste istog trenutka vas oslobađa poistovećivanja sa umom i time vas ponovo povezuje sa Bićem. Otpor jeste um. Predaja je čisto unutrašnji fenomen. To ne znači da na spoljašnjem nivou ne možete preduzeti akciju i promeniti situaci­ ju. Zapravo, nije sveukupna situacija ono što je potrebno da prih­ vatite kada se predajete, već samo maleni segment koji se zove Sadašnji trenutak. Na primer, ako biste se negde zaglibili u blatu, vi ne biste rekli: „U redu, pomiriću se sa tim da ostanem zaglavljen u blatu." Pomirenost sa sudbinom nije predaja. Ne morate da prihvatite nepoželjnu ili neprijatnu životnu situaciju. Niti morate da se zavaravate govoreći kako nema ničeg lošeg u tome što ste zaglavljeni u blatu. Ne. Vi u potpunosti uviđate da želite da se izbavite odatle. Potom sužavate svoju pažnju na sadašnji trenutak bez toga da ga mentalno označite na bilo koji način. To znači da ne gradite nikakav sud o Sadašnjem trenutku. Prema tome, nema nikakvog otpora, nikakve emocionalne negativnosti. Vi prihvatate „bivanje" ovog trenutka. Zatim preduzimate akciju i činite sve što možete da se izbavite iz blata. Takvu akciju „ja" nazivam pozitivnom akcijom. Ona je daleko efikasnija od negativne akci­ je koja se javlja iz besa, očaja ili frustracije. Sve dok ne postignete željeni rezultat, nastavićete da vežbate predaju putem suzdržavanja od mentalnog označavanja Sadašnjeg trenutka. Dozvolite mi da vam ponudim vizuelnu analogiju kako bih ilustrovao ono što pokušavam da istaknem. Noć je, vi šetate nekom stazom, okruženi ste gustom maglom. Ali imate snažnu baterijsku lampu koja seče kroz maglu i stvara uzak jasan pros­ tor ispred vas. Magla je vaša životna situacija koja uključuje prošlost i budućnost; baterijska lampa je vaše svesno prisustvo; jasan prostor je Sadašnji trenutak.

Neizvršenje predaje učvršćuje vaš psihološki oblik, oklop ega, i tako stvara snažan osećaj izdvojenosti. Počinjete da svet oko sebe, a posebno ljude, doživljavate kao pretnju. Javlja se nesvesni poriv za uništenjem drugih putem osude, kao i potreba za nadmetanjem i dominiranjem. Čak i priroda postaje vaš nepri­ jatelj, a vaša opažanja i tumačenja su rukovođena strahom. Mentalna bolest koju nazivamo paranoja tek je malo akutniji oblik ovog normalnog, ali disfunkcionalnog stanja svesti. Ne samo vaš psihološki oblik, već onaj fizički - vaše telo kroz otpor postaje krut i rigidan. Napetost se javlja u različitim delovima tela i ono se u celini grči. Slobodan protok životne energije kroz telo je u velikoj meri ograničen. Rad na telu i izvesni oblici fizikalne terapije mogu biti od pomoći u obnavljanju ovog toka ali, osim ako ne vežbate predaju u svom svakod­ nevnom životu, te stvari vam mogu pružiti samo privremeni simp­ tom olakšanja pošto uzrok - obrazac otpora - još uvek nije otk­ lonjen. Postoji nešto u vama što ostaje izvan uticaja prolaznih okolnosti koje grade vašu životnu situaciju i samo putem preda­ je vi imate pristup tome. To je vaš život, vaše sopstveno Biće koje postoji večno u bezvremenom carstvu sadašnjosti. Pronaći ovaj život - to je ona „jedina stvar koja je potrebna" o kojoj je Isus govorio.

§
Ako smatrate da je vaša životna situacija nezadovoljavajuća ili čak nepodnošljiva, obrazac nesvesnog otpora koji produžava tu situaciju možete prekinuti jedino ako se prvo predate.

Predaja je savršeno spojiva sa preduzimanjem akcije, započinjanjem promene ili postizanjem ciljeva. Ali u stanju predaje jedna sasvim drugačija energija, drugačiji kvalitet, uliva se u ono što činite. Predaja vas ponovo povezuje sa izvornom energijom Bića i ukoliko je sve što činite ispunjeno Bićem to će postati radosno veličanje životne energije koje vas odvodi još dublje u Sadašnji trenutak. Putem nepružanja otpora kvalitet vaše svesti, a prema tome i kvalitet svega što činite ili stvarate, neizmerno se povećava. Rezultati će potom sami po sebi doći i odražavati taj kvalitet. Mogli bismo ovo nazvati „predatom akci­ jom". To nije isti onaj rad za koji znamo već hiljadama godina. Kako ljudi u sve većem broju budu postajali probuđeni, reč rad će nestati iz našeg rečnika i možda će nova reč biti stvorena da je zameni. Kvalitet vaše svesti u ovom trenutku je odlučujući faktor kada je u pitanju vrsta budućnosti koju ćete iskusiti, pa je zato predaja najvažnija stvar koju možete uraditi kako bi nastupila pozitivna promena. Svaka akcija koju preduzimate je sekundar­ na. Nikakva istinski pozitivna akcija ne može nastati iz stanja svesti koje ne zna za predaju. Mogu da shvatim da ako sam u situaciji koja je neprijatna ili nezadovoljavajuća i potpuno prihvatim taj trenutak takvim kakav jeste, neće biti patnje ili nesreće. Uzdignuću se iznad toga. Ali još uvek ne mogu baš najbolje da vidim odakle će doći energija ili motivacija za preduzimanje akcije i postizanje promene ako ne postoji izvesna količina nezadovoljstva. U stanju predaje vi sasvim jasno vidite šta je to što treba da se uradi i preduzimate akciju, radeći stvari redom i koncentrišući se na jednu po jednu. Neka vas priroda nauči, pogledajte kako se sve može postići i kako se čudo života razotkriva bez nezado­ voljstva ili nesreće. To je razlog zbog kog je Isus rekao: „Pogledajte ljiljane, način na koji rastu; niti se muče, niti žure". Ako je vaša sveukupna situacija nezadovoljavajuća ih neprijatna, odvojite se ovoga trenutka i predajte se onome što

jeste. To je ona baterijska lampa koja seče kroz maglu. Spoljašnje okolnosti će onda prestati da upravljaju vašim stanjem svesti. Više nećete proizlaziti iz reakcije i otpora. Potom razmotrite detalje te situacije. Zapitajte se: „Postoji li bilo šta što bi se moglo uraditi kako bi se situacija promenila, poboljšala ili kako mene više ne bi bilo u njoj?" Ako postoji, preduzmite odgovarajuću akciju. Nemojte se koncentrisati na stoti­ nu stvari koje ćete sigurno morati ili možda morati da uradite u nekom trenutku u budućnosti, već na jednu jedinu stvar koju možete da uradite sada. To ne znači da uopšte ne treba da plani­ rate. Upravo planiranje može biti ta jedina stvar koju možete sada da uradite. Ali se pobrinite da ne počnete da puštate „men­ talne filmove", da projektujete sebe u budućnost, i tako izgubite Sadašnji trenutak. Neće možda svaka akcija koju preduzmete uroditi plodom istog trenutka. Sve dok se to ne desi - nemojte se opirati onome što jeste. Ako ne postoji nikakva akcija koju možete preduzeti, a ni vi niste u stanju da se udaljite od situaci­ je, onda iskoristite tu situaciju kako biste ušli još dublje u preda­ ju, još dublje u Sadašnji trenutak, još dublje u Biće. Kada se zako­ rači u ovu večnu dimenziju sadašnjosti, promena se najčešće događa na neobične načine, bez potrebe za ulaganjem preve­ likog truda sa vaše strane. Život postaje uslužan i kooperativan. Ako su vas unutrašnji faktori kao što su strah, krivica ili pasivnost sprečavali da preduzmete akciju, oni će se rastopiti na svetlu vašeg svesnog prisustva. Nemojte pobrkati predaju sa stavom kao što je „ne mogu više da se trudim" ili „jednostavno, više mi nije stalo". Ako se time pažljivije pozabavite, otkrićete da je takav stav zatrovan negativnošću u obliku prikrivene zlovolje, pa zato on uopšte ne predstavlja predaju, već zamaskirani otpor. Nakon što se pre­ date, usmerite svoju pažnju prema unutra kako biste proverili da li je ostao ikakav trag otpora u vama. Budite veoma oprezni dok to radite; u suprotnom, vrećica otpora u obliku misli ili nepotvrđene emocije može nastaviti da se krije u nekom mračnom uglu.

Od energije uma do duhovne energije
Prestati sa otporom - to je lakše reći nego uraditi. Još uvek mi nije baš najjasnije kako to da učinim. Ako kažete da je predaja način za to, ostaje pitanje:"Kako?" Počnite tako što ćete priznati da otpor postoji. Budite tu kad se on dogodi, kada se otpor pojavi. Posmatrajte kako ga vaš um stvara, na koji način označava situaciju, vas ili druge. Obratite pažnju na proces razmišljanja koji je u to uključen. Osetite energiju emocije. Time što prisustvujete pojavi otpora, uvidećete da on nema nikakvu svrhu. Usmeravanjem celokupne vaše pažnje na Sadašnji trenutak nesvesni otpor je učinjen svesnim i to je njegov kraj. Ne možete biti i svesni i nesrećni i svesni i puni negativnosti. Negativnost, nesreća ili patnja, u kojem god obliku, znače da postoji otpor, a otpor je uvek nesvestan. Nesumnjivo je moguće da budemo svesni svojih nesrećnih osećanja? Da li ste vi odabrali nesreću? Ako niste, kako se pojavila? Šta je njena svrha? Ko je održava u životu? Kažete da ste svesni svojih nesrećnih osećanja, ali istina je ta da ste se poistovetili sa njima i održavate taj proces u životu putem prisilnog razmišljan­ ja. Kad biste bili svesni, odnosno potpuno prisutni u Sadašnjem trenutku, sva negativnost bi se gotovo istog trenutka poništila. Ne bi mogla da opstane u vašem prisustvu. Ona jedino može opsta­ ti u vašem odsustvu. Čak ni otelotvoreni bol ne može opstati dugo u vašem prisustvu. Vi održavate svoju nesreću time što joj dajete vremena. To je njen glavni pokretač. Uklonite vreme putem intenzivne svesti o sadašnjem trenutku i ona će prestati. Ali, da li želite da prestane? Da li ste je se zaista zasitili? Ko ćete biti bez nje? Sve dok ne ostvarite predaju, duhovna dimenzija je nešto o čemu čitate, o čemu razgovarate, što vas uzbuđuje, o čemu

pišete knjige, o čemu razmišljate, u šta verujete - ili ne verujete, kako bilo. Nema nikakve razlike. Sve dok se ne predate, ta dimenzija neće postati živa stvarnost u vašem životu. A kada to učinite, energija koja će zračiti iz vas i upravljati vašim životom imaće daleko veću vibracionu frekvenciju od energije uma koji još uvek upravlja našim svetom - energije koja je stvorila posto­ jeće društvene, političke i ekonomske strukture naše civilizacije i koja se takođe neprekidno obnavlja putem naših obrazovnih sistema i medija. Kroz predaju duhovna energija dolazi na ovaj svet. Ona ne stvara nikakvu patnju ni vama, ni drugim ljudima, niti bilo kojem drugom obliku života na ovoj planeti. Za razliku od energije uma ona ne zagađuje zemlju i nije potčinjena zakonu polariteta koji nalaže da ništa ne može postojati bez svoje suprot­ nosti, da dobro ne može postojati bez lošeg. Oni koji su vodeni energijom uma što je još uvek slučaj sa ogromnom većinom pop­ ulacije na Zemlji, ostaju nesvesni postojanja duhovne energije. Ona pripada drugačijem stepenu realnosti i stvoriće drugačiji svet onda kada dovoljan broj ljudi stupi u stanje predaje i na taj način se potpuno oslobodi negativnosti. Ako Zemlja bude opsta­ la, ovo će biti energija onih koji će je nastanjivati. Isus je ukazao na ovu energiju kada je dao svoju poznatu proročansku izjavu u besedi na gori: „Blagosloveni su oni koji popuštaju; oni će imati zemlju u svom posedu." Tiho ali inten­ zivno prisustvo je ono što poništava nesvesne mentalne obrasce. Oni ipak mogu ostati aktivni još neko vreme, ali više neće upravl­ jati vašim životom. Spoljasnje okolnosti kojima ste se opirali takođe teže da se brzo promene ili ponište kroz predaju. Ona na veoma moćan način preobražava situacije i ljude. Ukoliko se okolnosti ne promene odmah, vaše prihvatanje Sadašnjeg trenut­ ka će vam omogućiti da se uzdignete iznad njih. U oba slučaja bićete slobodni.

§

Predaja u ličnim vezama
Šta je sa onim ljudima koji žele da me iskoriste, da utiču na mene ili da me kontrolišu? Da li treba njima da se predam? Oni su odvojeni od Bića, stoga nesvesno pokušavaju da od vas dobiju energiju i moć. Tačno je da će samo nesvesna osoba pokušati da iskoristi ili izmanipuliše druge, ali je podjednako tačno da samo nesvesna osoba može biti iskorišćena i izmanipulisana. Ako se opirete nesvesnom ponašanju drugih, ili se borite protiv njega, i sami postajete nesvesni. Ali predaja ne znači da treba dopuštati da vas nesvesni ljudi koriste. Nipošto. Apsolutno je moguće nekoj osobi jasno i glasno reći „ne" ili okrenuti glavu od neke situacije i istovremeno biti u stanju potpunog unutrašnjeg nepružanja otpora. Kada kažete „ne" nekoj osobi ili situaciji, neka ono ne proistekne iz reakcije, već iz uvida, iz jasne spoznaje toga šta je u tom trenutku za vas dobro a šta ne. Neka to bude nereagujuće „ne", „ne" visokog kvaliteta, „ne" koje je sasvim oslobođeno negativnosti i zato više ne stvara nikakvu patnju. Na poslu se nalazim u jednoj situaciji koja je neprijatna. Uprkos pokušajima bilo je nemoguće da joj se predam. I dalje nastavlja da se javlja velika količina otpora. Ako ne možete da se predate, odmah preduzmite akciju. Otvoreno kažite ili učinite ono što će izazvati promenu u situaciji - ili se udaljite od nje. Preuzmite odgovornost za svoj život. Nemojte ni vaše prelepo blistavo unutrašnje Biće ni Zemlju zagađivati negativnošću. Nemojte ostavljati prostora u sebi za neraspoloženje u bilo kakvom obliku. Ako ne možete da preduzmete akciju, na primer ako ste u zatvoru, onda vam ostaju dva izbora: otpor ili predaja. Ropstvo ili unutrašnja sloboda od spoljašnjih uslova. Patnja ili unutrašnji mir.

Da li nepružanje otpora takođe treba primenjivati u spoljašnjem vođenju naših života, kao što je nepružanje otpora nasilju Ili je to nešto što se odnosi samo na naš unutrašnji život? Vas jedino treba da interesuje unutrašnji aspekt. To je pri­ marno. Naravno, to će takođe izmeniti i vođenje vašeg spoljašnjeg života, vaših veza, i tako dalje. Putem predaje vaše veze će biti vrlo temeljno promenjene. Ako nikada ne budete mogli da prihvatite ono što jeste, samim tim nećete biti u stanju da prihvatite nijednu osobu onakvom kakva ona jeste. Vi ćete osuđivati, kritikovati, etiketirati, odbacivati ili pokušavati da promenite ljude. Osim toga, ako Sadašnji trenutak stalno budete pretvarali u sredstvo za postizanje cilja u budućnosti, onda ćete i svaku osobu na koju naiđete ili sa kojom uspostavite vezu pretvarati u sredstvo za postizanje cilja. Veza - ljudsko biće - tada postaje od sekun­ darne važnosti za vas ili gubi bilo kakav značaj. Primamo posta­ je ono što možete da izvucete iz veze - bilo da je to materijalna korist, osećaj moći, fizičko zadovoljstvo ili neki oblik zadovoljen­ ja ega. Dozvolite mi da vam prikažem na koji način predaja može da funkcioniše u vezama. Kada postanete umešani u svađu ili neku konfliktnu situaciju, recimo sa partnerom ili nekim ko vam je blizak, započnite tako što ćete posmatrati sopstvenu potrebu da se branite onda kada je vaš stav napadnut ili pokušajte da osetite snagu sopstvene agresije dok napadate stav druge osobe. Posmatrajte privrženost koju osećate prema svojim pogledima i mišljenjima. Osetite mentalno-emocionalnu energi­ ju koja leži u pozadini vaše potrebe da budete u pravu i optužujete onu drugu osobu da nije u pravu. To predstavlja energiju egoističnog uma. Vi je činite svesnom time što je priz­ najete, time što je osećate što je više moguće. A onda, jednog dana, usred nekakve svađe, iznenada ćete shvatiti da imate izb­ ora, tako da ćete možda odlučiti da odustanete od sopstvene reakcije - samo da biste videli šta će se dogoditi. Vi se preda­ jete. Ne mislim na odustajanje samo od verbalne reakcije tako

što ćete reći: ,,U redu, ti si u pravu", sa izrazom na licu koji govo­ ri „ja sam iznad ovog detinjastog nesvesnog stanja". Time samo premeštate otpor na jedan drugi nivo, dok egoistično i dalje ostaje na vlasti, prisvajajući pravo na komandu. „Ja" govorim o napuštanju čitavog mentalno-emocionalnog energetskog polja u vama koje se bori za moć. Ego je lukav, zato morate da budete veoma oprezni, veoma prisutni i potpuno iskreni prema sebi kako biste se uverili jeste li zaista odustali od poistovećivanja sa mentalnim stavom i time se oslobodili svog uma. Ako se iznenada osetite veoma lagano, neopterećeno i duboko spokojno, to je nepogrešiv znak istinske predaje. A zatim posmatrajte šta će se desiti sa mental­ nim stavom one druge osobe pošto ga vi više ne potkrepljujete pružanjem otpora. Prava komunikacija počinje tek kada se poistovećenost sa mentalnim stavovima ukloni sa puta. Šta je sa nepružanjem otpora uprkos nasilju, agresiji, i tome slično? Nepružanje otpora ne znači nužno da ne radite ništa. Sve što znači jeste da bilo kakvo „činjenje" prestaje da bude reak­ tivno. Setite se duboke mudrosti koja leži u osnovi vežbanja istočnjačkih borilačkih veština: nemojte se opirati snazi protivni­ ka. Popustite kako bi ga nadjačali. Znajući to, „ne činiti ništa" dok ste u stanju intenzivnog prisustva veoma je moćan način na koji se situacije i ljudi menjaju i isceljuju. U taoizmu postoji termin koji se zove vu vei, obično prevođen kao „aktivnost bez akcije" ili „sedeti mimo i raditi ništa". U drevnoj Kini ovo je smatrano jednim od najviših dostignuća, odnosno vrlina. To se radikalno razlikuje od neak­ tivnosti u običnom stanju svesti ili, bolje rečeno, u stanju bez svesti koja potiče od straha, inercije ili neodlučnosti. Ono pravo „ne činiti ništa" podrazumeva unutrašnje nepružanje otpora i veliki oprez. Sa druge strane, ako je potrebna akcija, vi više nećete reagovati iz uslovljenog uma, već ćete na situaciju odgovarati iz

vašeg svesnog prisustva. U tom stanju vaš um je oslobođen poj­ mova, uključujući tu i pojam nenasilja. Prema tome, ko može da predvidi šta ćete uraditi? Ego veruje da vaša snaga leži u vašem otporu, a tačno je zapravo to da vas otpor odvaja od Bića, jedinog mesta istinske moći. Otpor predstavlja slabost i strah maskiran kao snagu. Ono što ego vidi kao slabost u stvari je vaše Biće u svoj svojoj čistoti, nevinosti i moći. A ono što on vidi kao snagu zapravo je slabost. Dakle ego postoji u neprekidnom modalitetu otpora, igrajući lažne uloge kako bi prikrio vašu „slabost" koja zapravo pred­ stavlja vašu moć. Sve dok ne bude nastupila predaja, nesvesno igranje uloga sačinjavaće veliki deo ljudskog međusobnog delovanja. Kad se budete predali, neće vam više biti potrebne utvrde ega i lažne maske. Postaćete veoma jednostavni, veoma stvarni. „To je opasno", kaže ego. „Bićete povređeni. Postaćete ranjivi." Ono što ego ne zna, naravno, jeste da samo ako odbacite otpor, ako postanete „ranjivi", možete da otkrijete vašu istinsku i suštinsku neranjivost.

Preobražaj bolesti u prosvetljenje
Ako se neko ozbiljno razboli i u potpunosti prihvati svoje stanje predajući se bolesti, neće li time odustati od svoje rešenosti da ponovo ozdravi? Više ne bi postojala odlučnost da se bori protiv bolesti, zar ne? Predaja predstavlja unutrašnje prihvatanje onoga što jeste bez rezerve. Govorimo o vašem životu - o ovom trenutku - a ne o uslovima ili okolnostima u vašem životu, ne o onome što nazi­ vamo vašom životnom situacijom. Već smo o tome govorili. Što se tiče bolesti, evo šta ona znači. Bolest je deo vaše životne situacije. Kao takva, ona ima prošlost i budućnost. Prošlost i budućnost grade neprekidni kontinuum, osim ako isku-

pljujuća moć Sadašnjeg trenutka ne bude aktivirana putem vašeg svesnog prisustva. Kao što znate, ispod raznoraznih uslova koji sačinjavaju vašu životnu situaciju koja egzistira u vremenu posto­ ji nešto dublje, nešto suštastvenije: vaš Život, vaše Biće u bezvre­ menom Sadašnjem trenutku. Pošto u Sadašnjem trenutku ne postoje nikakvi problemi, tako nema ni bolesti. Verovanje u etiketu kojom neko označava vaše stanje upravo održava to stanje na prvom mestu, opunomoćuje ga i od te privremene nestabilnosti stvara prividno pouzdanu stvarnost. Vašem stanju to pruža ne samo realnost i pouzdanost već i kontinuitet u vremenu kakav ono ranije nije imalo. Usmeravanjem pažnje na sadašnji trenutak i suzdržavan­ jem od njegovog mentalnog označavanja bolest se svodi na jedan ili nekolicinu sledećih činilaca: fizički bol, slabost, nelagodnost ili nesposobnost. Sadašnji trenutak - to je ono čemu se predajete. Vi se ne predajete ideji o „bolesti". Dozvolite patnji da vas uvuče u sadašnji trenutak, u stanje intenzivnog svesnog prisustva. Iskoristite je za prosvetljenje. Predaja ne preobražava ono što jeste ili barem to ne čini direktno. Predaja preobražava vas. Kada vi postanete preobraženi, ceo vaš svet biva preobražen jer svet predstavlja samo odraz. O tome smo ranije govorili. Ako pogledate u ogledalo i ne dopadne vam se ono što vidite, morali biste da budete ludi pa da nasmete na odraz. A to je upravo ono što radite kada ste u stanju neprihvatanja. I nar­ avno, ako napadnete odraz, on će vam uzvratiti napad. Ako prih­ vatite odraz, bez obzira na to kakav je, ako postanete prijateljski nastrojeni prema njemu, on ne može postati neprijateljski nastro­ jen prema vama. To je način na koji vi menjate svet. Bolest nije problem. Vi ste problem - sve dok kontrolu ima egoistični um. Kada ste bolesni ili nemoćni, nemojte to osećati kao neku vrstu neuspeha, nemojte osećati krivicu. Nemojte optuživati život da nepravedno postupa sa vama, ali nemojte optuživati ni sebe. Sve je to, u stvari, otpor. Ako patite od neke ozbiljne bolesti, iskoristite je za prosvetljenje. Sve „loše" stvari koje vam se događaju u životu - iskoristite za prosvetljenje.

Oduzmite vreme od bolesti. Nemojte joj davati nikakvu prošlost ni budućnost. Neka vas ona odvede u intenzivnu svest o sadašnjem trenutku - i tada posmatrajte šta će se dogoditi. Postanite alhemičar. Pretvarajte običan metal u zlato, pat­ nju u svest, veliku nesreću u prosvetljenje. Da li ste ozbiljno bolesni i sada osećate bes zbog onoga što sam upravo rekao? Ako je tako, onda je to jasan pokazatelj da je bolest postala deo vašeg osećaja o sopstvenom „ja" i da vi sada štitite svoj identitet - baš kao što štitite i bolest. Stanje koje je označeno kao „bolest" nema nikakve veze sa onim što vi zaista jeste.

Kad udari velika nesreća
Kada je u pitanju veći deo populacije koji je još uvek nesvestan, jedino neka kritična granična situacija ima snage da razbije tvrdi oklop ega i natera te ljude na predaju, dovodeći ih u probuđeno stanje. Granična situacija se javlja onda kada se putem neke velike nesreće, drastičnog preokreta, strašnog gubitka ili patnje ceo vaš svet sruši i izgubi smisao. Ona pred­ stavlja susret sa smrću, bilo da je fizička, bilo psihološka. Egoistični um, tvorac ovog sveta, ruši se. Novi svet potom može nastati iz pepela onog starog. Ne postoje nikakve garancije, naravno, da će čak i granična situacija uspeti to da učini, ali mogućnost uvek postoji. Otpor prema onome što jeste se kod nekih ljudi u takvoj situaci­ ji čak pojačava, i to onda prerasta u spuštanje u pakao. Kod drugih može se javiti samo delimična predaja, ali čak i to će im dati izvesnu dubinu i spokojstvo koje ranije nisu imali. Delovi oklopa ega će otpadati, omogućavajući delićima sjaja i spokojstva koji leže ispod uma da zasijaju. Granične situacije su dovele do mnogih čuda. Bilo je ubica koji su u zatvoru čekali na izvršenje smrtne kazne i u toku poslednjih par sati svog života iskusili stanje u kom ego ne pos-

toji, i duboku radost i spokojstvo koji idu uz to. Unutrašnji otpor prema situaciji u kojoj su se našli postao je toliko snažan da je proizveo nepodnošnjivu patnju, a nisu imali gde da pobegnu niti su mogli bilo šta da učine da je izbegnu, čak ni da se umom projektuju u budućnost. To ih je navelo da u potpunosti prihvate neprihvatljivo. Bili su naterani na predaju. Na ovaj način postali su sposobni da uđu u stanje milosti sa kojim nastupa i iskupljenje: potpuno oslobađanje od prošlosti. Naravno, ono što zaista utire put čudu milosti i iskupljenja nije granična situacija, već sam čin predaje. Dakle, kad god vas bude pogodila nekakva velika nesreća ili se nešto ozbiljno bude „pogoršalo" - bolest, nesposobnost, gubitak doma, bogatstva ili društveno određenog identiteta, prekid bliske veze, smrt ili patnja voljene osobe ili smrt koja lebdi nad vama samima - znajte da sve to poseduje i svoju drugu stranu, da ste samo jedan korak udaljeni od nečeg neverovatnog, od potpunog alhemijskog preobražaja neplemenitog metala bola i patnje u zlato. Taj jedan korak naziva se predaja. Nemam nameru da tvrdim kako ćete u nekoj od takvih situacija postati srećni. Nećete. Ali će strah i bol biti pretvoreni u unutrašnji mir i spokojstvo koji potiču sa jednog veoma dubokog mesta - iz samog Duhovnog sveta. To je onaj „mir Božji koji prevazilazi razum". U poređenju sa tim sreća je prilično površna stvar. Sa ovim blistavim mirom dolazi i spoznaja - ne na nivou uma, već u dubini vašeg Bića - da ste neuništivi, besmrtni. Ovo nije verovanje. To je apsolutna uverenost kojoj ne treba nikakav spoljašnji dokaz ili potvrda od nekog sekundarnog izvora.

Preobražaj patnje u mir
Postoji priča o jednom filozofu stoiku u staroj Grčkoj koji je, pošto mu je rečeno da mu je sin poginuo u nesreći, odgovorio: „Znao sam da nije besmrtan". Da li je to predaja? Ako jeste, „ja" je ne želim. Postoje neke situacije kada se predaja čini neprirodnom i neljudskom.

Biti odsečen od svojih osećanja nije predaja. Ali mi ne znamo kakvo je bilo njegovo unutrašnje stanje kada je izgovorio te reči. U izvesnim ekstremnim situacijama će vam i dalje možda biti nemoguće da prihvatite Sadašnji trenutak. Ali kod predaje ćete uvek dobiti drugu šansu. Vaša prva šansa jeste da svaki trenutak predate realnosti tog trenutka. Znajući da ono što jeste ne može biti poništeno - jer ono već jeste - vi govorite „da" onome što jeste ili prihvatate ono što nije. Zatim radite ono što morate, šta god da situacija nalaže. Ako budete obitavali u ovom stanju prihvatanja, više nećete stvarati negativnost, patnju, nesreću. Tada ćete živeti u stanju nepružanja otpora, stanju milosti i prosvetljenosti, oslobođeni borbe. Kad god ne budete u stanju to da učinite, kad god pro­ pustite tu šansu - bilo zbog toga što ne stvarate dovoljno svesnog prisustva da biste sprečili pojavljivanje nekog uobičajenog i nesvesnog obrasca otpora, bilo zato što je stanje toliko ekstrem­ no da je za vas apsolutno neprihvatljivo - vi tada stvarate neki oblik bola, neki oblik patnje. Može vam izgledati kao da je situacija ta koja stvara patnju, ali u osnovi nije tako - to čini vaš otpor. Evo sada vaše druge šanse da se predate, ako ne možete da prihvatite ono što se nalazi spolja, onda prihvatite ono što se nalazi unutra. Ako ne možete da prihvatite spoljašnje stanje, pri­ hvatite unutrašnje. To znači: nemojte se opirati bolu. Dopustite mu da bude tu. Predajte se žalosti, očaju, strahu, usamljenosti ili bilo kojem obliku koji patnja poprimi. Budite joj svedok a da je mentalno ne označavate. Prigrlite bol. Onda ćete videti na koji način čudo predavanja duboku patnju preobražava u duboki mir. Ovo je vaše raspeće. Neka ono postane i vaše uskrsnuće i uzdignuće. Ne vidim kako neko može da se preda patnji. Kao što ste i sami istakli, patnja je ne-predaja. Kako možete da se predate nepredaji?

Zaboravite predaju na trenutak. Kada je vaš bol dubok, sva priča o predaji verovatno će delovati isprazno i beznačajno. Kada je vaš bol dubok, najverovatnije ćete osećati snažan poriv da pobegnete od njega pre nego da mu se predate. Nećete želeti da osećate to što osećate. Ima li ičeg prirodnijeg od toga? Ali ne možete pobeći, nema izlaza. Postoje mnogi pseudo izlazi - posao, alkohol, droga, bes, projektovanje, potiskivanje, i tako dalje - ali oni vas ne oslobađaju bola. Intenzitet patnje se ne umanjuje time što je pravite nesvesnom. Kada poričete emo­ cionalni bol, sve što činite ili mislite, baš kao i vaše veze, posta­ je zaraženo njime. Vi ga takoreći emitujete kao energiju koja zrači iz vas, a drugi ga podsvesno prihvataju. Ako su nesvesni, možda će se čak osetiti prisiljenim da vas napadnu ili povrede na neki način ili ćete možda vi njih povrediti prilikom nesvesnog projektovanja vašeg bola. Vi privlačite i ispoljavate sve ono što odgovara vašem unutrašnjem stanju. Kada ne postoji izlaz, još uvek ipak postoji prolaz. Stoga nemojte okretati glavu od bola. Suočite se sa njim. Osetite ga u potpunosti. Nemojte razmišljati o njemu - osetite ga! Izrazite ga ako je to neophodno, ali nemojte u svojoj glavi oko njega graditi scenario. Poklonite svu svoju pažnju osećanju, a ne osobi, događaju ili situaciji za koje vam se čini da su ga prouzrokovali. Nemojte dozvoliti umu da iskoristi bol kako bi iz njega stvorio identitet žrtve za vas. Samosažaljenje i iznošenje svoje priče drugima će vas održavati zatočenim u patnji. Pošto je nemoguće pobeći od osećanja, jedina mogućnost promene jeste da se uđe u njega; u suprotnom, ništa se neće izmeniti. Prema tome, pok­ lonite celokupnu pažnju onome što osećate i pokušajte da to mentalno ne označite. Dok budete zalazili dublje u osećanje, budite na velikom oprezu. U početku, može vam se činiti kao da je u pitanju jedno mračno i užasavajuće mesto, međutim, kada se bude javio poriv da okrenete glavu od njega, posmatrajte ga, ne reagujte. Nastavite da usmeravate svoju pažnju na bol, nastavite da osećate žalost, strah, prestravljenost, usamljenost, šta god da je prisutno. Ostanite oprezni, ostanite prisutni - prisutni celim svojim Bićem, svakom ćelijom svog tela. Dok to budete činili, unosićete svetlost u ovu tamu. To je plamen vaše svesti.

Na ovom stadijumu ne morate se više brinuti o predaji. Ona se već odigrala. Kako? Potpuna pažnja isto je što i potpuno prihvatanje, isto je što i predaja. Posvećivanjem pune pažnje vi koristite moć Sadašnjeg trenutka, odnosno moć vašeg prisustva. Nijedan skriveni ostatak otpora tu ne može opstati. Prisustvo uklanja vreme. A bez vremena, nikakva patnja, nikakva negativnost ne može da opstane. Prihvatanje patnje jeste putovanje u smrt. Suočavanje sa dubokim bolom, dopuštanje da on postoji, usmeravanje pažnje na njega, sve to predstavlja svestan odlazak u smrt. Kada budete umrli ovom smrću, uvidećete da smrti u stvari nema - i da se nemate čega bojati. Samo ego umire. Zamislite svetlosni zrak koji je zaboravio da je neodvojivi deo sunca i sebe zavarava verovanjem da mora da se bori za opstanak, stvarajući neki drugi identitet koji nije sunce i grčevito se držeći za njega. Zar smrt ove zablude ne bi predstavljala neverovatno oslobođenje? Želite li laku smrt? Da li biste radije umrli bez bola, bez agonije? Onda svakog trenutka umrite za prošlost i pustite da svetlost vašeg prisustva svojim zracima spere teško, vremenom okovano „ja" za koje ste mislili da je „vi".

§

Put krsta
Postoje mnoga svedočanstva ljudi koji kažu da su pronašli Boga putem duboke lične patnje, a postoji i hrišćanski izraz „put krsta" koji, pretpostavljam, ukazuje na istu stvar.

Ovde se samo time i bavimo. Strogo uzevši, oni nisu pronašli Boga putem svoje patnje, zato što patnja podrazumeva otpor. Pronašli su Boga putem predaje, putem potpunog prihvatanja onoga što jeste, a njihova žestoka patnja ih je primorala na to. Mora da su uvideli na nekom nivou da je njihov bol samog sebe stvorio. Na koji način izjednačavate predaju sa pronalaženjem Boga? Pošto je otpor nerazdvojiv od uma, napuštanje otpora odnosno predaja - predstavlja smrt uma kao vašeg gospodara, varalice koji se pretvara da je „vi", lažnog boga. Sve osude i sva negativnost se razgrađuju. Carstvo Bića, koje je bilo prikriveno umom, tada otvara svoje kapije. Iznenada, duboka tišina se javl­ ja u vama, neobjašnjiv osećaj mira. A u tom miru leži ogromna radost. A u toj radosti leži ljubav. A u samom središtu počiva ono sveto, ono bezgranično. Ono što se ne može imenovati. Ja to ne nazivam pronalaženjem Boga, jer kako možete pronaći ono što nikada nije ni bilo izgubljeno, sam život koji vi predstavljate? Reč Bog je ograničavajuća ne samo zbog toga što je hiljadama godina bila pogrešno prihvatana i pogrešno upotre­ bljavana, već i zbog toga što ona podrazumeva i neko drugo biće pored vas. Bog predstavlja Biće samo, a ne neko biće. Tu ne može biti nikakvog subjekat-objekat odnosa, nikakve dvojnosti, ne možete postojati vi i Bog. Spoznaja Boga je najprirodnija stvar koja postoji. Iznenađujuća i neshvatljiva činjenica nije ta da možete postati svesni Boga, već ta da niste svesni Boga. Put krsta koji ste pomenuli predstavlja stari put ka prosvetljenju, a do nedavno to je bio i jedini put. Ali nemojte ga odbacivati ili potcenjivati njegovu efikasnost. On još uvek deluje. Put krsta predstavlja potpuni preokret. To znači da se naj­ gora stvar u vašem životu, vaš krst, pretvara u najbolju stvar koja vam se ikada dogodila, time što vas primorava na predaju, na „smrt", primorava vas da postanete ništa, da postanete kao Bog - jer Bog takođe ne predstavlja nešto.

U ovom trenutku, barem kada je u pitanju većinska nesvesna populacija, put krsta je još uvek jedini put. Oni će se probuditi jedino putem dalje patnje, a prosvetljenju će, kao kolektivnom fenomenu, predvidljivo, prethoditi silni preokreti. Taj proces odražava delovanje izvesnih univerzalnih zakona koji upravljaju razvojem svesti i kao takvog su ga predvideli neki pro­ roci. Opisan je, između ostalih mesta, i u Knjizi Otkrovenja, odnosno Apokalipsi, mada je prekriven nejasnom i ponekad nedokučivom simbolikom. Tu patnju ne zadaje Bog, već ljudi koji je nanose sebi samima i jedni drugima, kao i pojedine odbrambene mere koje će Zemlja, taj živi inteligentni organizam, preduzeti kako bi se zaštitila od naleta čovekovog ludila. Ipak, danas je prisutan porast broj ljudi čija je svest dovoljno evoluirala da joj nije potrebna dalja patnja pre nego što spozna prosvetljenje. Vi ste možda jedna od tih osoba. Biti prosvetljen putem patnje - taj put krsta - znači biti silom uteran u nebesko carstvo dok se ritate i vrištite. Na kraju ćete se predati jer ne možete više da podnesete bol, ali taj bol bi mogao da traje još dugo vremena pre nego što se ovo dogodi. Svesno odabrati prosvetljenje znači odbaciti svoju privrženost prošlosti i budućnosti i načiniti Sadašnji trenutak središtem svog života. To znači izabrati da obitavate u stanju prisustva, a ne u vremenu. To znači reći „da" onome što jeste. Bol vam tada više neće biti potreban. Koliko još vremena smatrate da će vam biti potrebno pre nego što budete u stariju da kažete: „Neću više stvarati bol niti patnju"? Koliko još bola će vam biti potrebno pre nego budete mogli da načinite taj izbor? Ako mislite da vam je potrebno još vremena, dobićete ga - a dobićete i još bola. Vreme i bol su nerazdvojivi. Moć izbora Šta je sa svim onim ljudima koji, izgleda, zapravo žele da pate? Imam prijateljicu koju partner fizički zlostavlja, a i njena prethod­ na veza je bila slične prirode. Zašto ona bira takve ljude i zašto

odbija da se odmah izvuče iz te situacije? Zašto toliko mnogo ljudi zapravo bira bol? Znam da je reč „odabirati" omiljeni termin Novog doba, ali ona nije sasvim precizna u ovom kontekstu. Reći da je neko „odabrao" disfunkcionalnu vezu, ili bilo koju drugu negativnu situaciju u svom životu, vodi ka pogrešnom zaključku. Izbor podrazumeva svest - visok stepen svesti. Bez nje vi nemate izbo­ ra. Izbor nastupa onog trenutka kada prestanete da se poistovećujete sa umom i njegovim uslovljenim obrascima, onog trenutka kada postanete prisutni. Sve dok ne dosegnete tu tačku, vi ste nesvesni, duhovno govoreći. To znači da ste prisiljeni da mislite, bsećate i funkcionišete na određene načine, zavisno od uslovljenosti vašeg uma. Iz tog razloga je Isus i rekao: „Oprosti im jer oni ne znaju šta čine". Ovo nije povezano sa inteligencijom u konvencionalnom smislu te reči. Susreo sam mnoge veoma inteligentne i obrazovane ljude koji su takođe bili potpuno nesvesni, što znači potpuno poistovećeni sa svojim umom. Zapravo, ako mentalni razvoj i nagomilano znanje nemaju protivtežu u odgovarajućem razvoju svesti, mogućnost pojavljivanja nezadovoljstva i velike nesreće veoma je velika. Vaša prijateljica je upletena u vezu sa partnerom koji je zlostavlja, i to ne po prvi put. Zašto? Ona nema izbora. Um, uslovljen prošlošću, stalno nastoji da ponovo stvori ono što poz­ naje i što mu je blisko. Čak i ako je to bolno, barem je poznato. Um uvek ostaje blizu onoga što poznaje. Sve što je nepoznato samim tim je i opasno jer on nema kontrolu nad njim. To je razlog zbog kojeg um ne voli sadašnji trenutak i ignoriše ga. Svest o sadašnjem trenutku stvara prazninu ne samo u misaonom toku, već i u kontinuumu prošlosti-budućnosti. Ništa istinski novo i kreativno ne može doći na ovaj svet, osim kroz tu prazninu, taj otvoreni prostor beskonačne mogućnosti. Stoga vaša prijateljica, budući da je poistovećena sa svo­ jim umom, možda ponovo stvara obrazac naučen u prošlosti po kojem su intimnost i zlostavljanje neraskidivo povezani. Ili možda ispoljava mentalni obrazac naučen u ranom detinjstvu prema

kojem je ona bezvredna i zaslužuje da bude kažnjena. Moguće je i to da ona veliki deo svog života živi pomoću otelotvorenog bola, koji stalno traži dodatni bol kojim će se hraniti. Njen part­ ner ima sopstvene nesvesne obrasce koji nadopunjuju njene. Naravno da je njena situacija samostvorena, ali ko ili šta je to „ja" koje ju je stvorilo? Mentalno-emocionalni obrazac iz prošlosti, ništa drugo. Zašto od toga stvarati nekakvo „ja"? Ako joj budete rekli da je sama odabrala svoje stanje ili situaciju, pojačaćete njeno stanje poistovećenosti sa umom. Ali, da li je njen mentalni obrazac isto što i ona? Da li on predstavlja njeno ja? Da li je njen pravi identitet izveden iz prošlosti? Pokažite svojoj prijateljici kako da postane posmatrajuće prisustvo iza svojih misli i svojih emocija. Ispričajte joj o otelotvorenom bolu i kako da ga se oslo­ bodi. Naučite je veštini posedovanja svesti o unutrašnjem telu. Pokažite joj značaj prisustva. Čim bude sposobna da dosegne moć Sadašnjeg trenutka, rušeći time svoju uslovljenu prošlost, ona će sigurno imati izbora. Niko ne odabira disfunkciju, sukob, bol. Niko ne odabira ludilo. Oni se dešavaju jer u vama nema dovoljno prisustva da bi se uništila prošlost, nema dovoljno svetlosti da bi se rasterala tama. Vi niste u potpunosti ovde. Još uvek se niste sasvim probudili. U međuvremenu, uslovljeni um upravlja vašim živo­ tom. Slično tome, ako ste vi jedna od mnogih osoba koje imaju nekakav problem sa svojim roditeljima, ako još uvek gajite mržnju zbog nečega što oni jesu ili nisu uradili, onda i dalje verujete da su imali izbora - da su mogli da postupe drugačije. Uvek nam se čini da su ljudi imali izbora, ali to je varka. Sve dok vaš um sa svojim uslovljenim obrascima upravlja vašim životom, sve dok vi jeste vaš um, kakav izbor imate? Nikakav. Vi se čak ne nalazite ni tu gde stojite. Stanje poistovećenosti sa umom je veoma disfunkcionalno. Ono predstavlja oblik ludila. Gotovo svi boluju od ove bolesti u različitim stepenima. Onog trenutka kada to budete uvideli, mržnje više neće biti. Kako možete da mrzite nečiju bolest? Jedino što je prikladno jeste uzvratiti samilošću.

Dakle, to znači da niko nije odgovoran za ono što čini? Ne dopada mi se ta ideja. Ako vama upravlja vaš um, ipak ćete, iako nemate drugog izbora, preživljavati posledice toga što niste svesni, stvarajući dalju patnju. Nosićete teret straha, sukoba, problema i bola. Tako stvorena patnja će vas na kraju prisiliti da istupite iz nesvesnog stanja. Pretpostavljam da se to što kažete o izboru odnosi i na praštanje. Morate biti potpuno svesni i predati se pre nego što budete mogli da oprostite. „Praštanje" je termin koji se koristi već 2000 godina, ali većina ljudi ima veoma ograničeno mišljenje o tome šta on zapravo znači. Ne možete zaista oprostiti sebi ili drugima sve dok izvodite osećanje o sopstvenom „ja" na osnovu prošlosti. Jedino dosezanjem moći Sadašnjeg trenutka, koja predstavlja vašu ličnu moć, može se doći do istinskog oproštaja. To prošlost čini nemoćnom, a vi postajete duboko svesni toga da ništa što ste ikada učinili ili što je učinjeno vama ne može čak ni u najmanjoj meri dotaknuti blistavu suštinu onoga što vi predstavljate. Čitav pojam praštanja tada postaje bespotreban. A kako da stignem do te tačke spoznaje? Kada se budete predali onome što jeste i tako postali pot­ puno prisutni, prošlost će prestati da poseduje bilo kakvu moć. Više vam ona neće biti potrebna. Prisustvo je ključ. Sadašnji trenutak je ključ. Kako ću znati kada je nastupila predaja? Onda kada više ne budete osećali potrebu da postavljate to pitanje.

.. ~OO~

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful