You are on page 1of 3

Тихпмир је пд јунашкпг спја, јунашки је живеп, и јунашки ппгинуп.

У
нарпднппслпбпдилашкпм рату стекап је највећи прден ратника, Орден нарпднпг херпја
Југпславије.
Тихпмир је рпђен 1921. гпдине у Луоевици. Тихпмирпви рпдитељи Радпмир и Славка
имали су шетвпрп деце: Јпвана, Тихпмира, Злату и Љубицу, а били су дпста имућни
земљпрадници. Тихпмирпви преци ппреклпм су из Никщићке жупе из племена
Никщић, кпји се ппмиоу јпщ 1399. гпдине. Тихпмир Матијевић и Никпла Луоевица пд
једнпг су рпда.
Кап дете, Тихпмир је радп слущап казиваоа стрица Матија п прецима и оихпвпм
ппреклу; п минулим ратпвима српскпг нарпда, српским јунацима и оихпвим
јунащтвима; п ратницима ратпва пд 1912. дп 1918. гпдине, нпсипцима Албанске
сппменице и Карађпрђеве звезде. Интересантнп је истаћи да је Тихпмир шестп
запиткивап стрица Матија, каква су се све јунащтва мпрала шинити за дпбијаое
ппјединих прдена. Кап дешак са видним ппщтпваоем прплазип је ппред Јездимира
Трифунпвића, нпсипца Карађпрђеве звезде, других пдликпваоа и Албанске сппменице
и дивип се прденима кпји су се светлуцали на оегпвимј грудима, кап и другим
пдликпваоима кпја је запажап на грудима мнпгих ратника Луоевице.
Тихпмир је детиоствп прпвеп у Луоевици из кпје је свакпдневнп ищап у щкплу у Гпрои
Миланпвац. Ппсле шетвртпг разреда гимназије уписап се у средоу ппљппривредну
щкплу у Ваљеву. За време щкплпваоа, пд 1934. дп 1940. гпдине, живеп је у
интернатким живптпм, стекап сплиднп пбразпваое ппљппривреднпг струшоака, дух
кплективнпг живљеоа и првп знаое п ревплуципнарнпм раднишкпм ппкрету. На свпје
врщоаке пренпсип је стешенп знаое п ппљппривреди и мнпге наушип да калеме впћке.
Данас, на пбалама Бистрпг Пптпка и неким луоевашким впћоацима мпгу се наћи пп
нека јабука, крущка, мущмула, дуоа кпју је калемип Тихпмир или оегпви врщоаци,
кпје је пн ушип калемљеоу.
Кап талентпван ппљппривредни струшоак, ппщтен, искрен, дпбар и радан младић,
Тихпмир је бип радп виђен у друщтву старијих и млађих. Сви су га призивали и вплели.
Ппсле заврщене ппљппривредне щкпле и праксе у Шапцу, Тихпмир се вратип у
Луоевицу. Ту су га затекле мартпвске демпнстрације, у кпјима је ушествпвап са свпјим
врщоацима и другим из Луоевице. Са свпјим врщоацима ищап је дан касније
кпманданту миланпвашкпг гарнизпна, са захтевпм да оега и оегпве другпве прими ппд
пружје, у пдбрану Отачбине, наппмиоући да је рат са фащистишкпм Немашкпм
неизбежан. Кпмандант гарнизпна, неки капетан прве класе, пспрнп је узвратип
Тихпмиру: "Кући! Ви балавци знате щта је рат и впјска" и ппказап рукпм на врата. Убрзп,
фащистишка Немашка, не пбјављујући рат, напала је на Југпславију кпја за непуних

петнаест дана вище није ппстпјала кап држава. Нещтп касније јавили су се партизани у
такпвскпм крају, а убрзп фпрмирана је Такпвска шета, у кпју је месеца августа 1941.
гпдине ступип и Тихпмир.
Ппсле фпрмираоа Такпвскпг батаљпна и пплагаоа заклетве ппд старим кестенпвима
Никпле Луоевице, 28. септембра Тихпмир ушествује у нападу и пслпбпђеоу Гпроег
Миланпвца. Тада је дпживеп првп ватренп крщтеое. Запажен је кап пдважан младић,
кпји пппут старпг ратника, креће на јурищ и у бпрбу, смелп и без страха. Ппсле два
месеца, у кпјима је Миланпвац бип прдстража Ужишке Републике, немашке јединице пд
стране шетника, љптићеваца и жандарма кренуле су у пфанзиву. Такпвски батаљпн, са
псталим партизанским снагама, пружип је снажан птппр. Када је бип принуђен да се
ппвуше, Тихпмир је стигап у Санчак, где је пд препсталих бпраца фпрмирана такпвска
шета Чашанскпг батаљпна. Тада је Тихпмир ппстап десетар, нещтп касније впдник и
кпмандир шете.
Тихпмир је два пута стап пши у пши са Врхпвним кпмандантпм, другпм Титпм. Први пут у
Чајнишу, 1. марта 1942. гпдине, на дан фпрмираоа Друге прплетерске бригаде, други
пут на ппљани кпд Дрвара, 17. пктпбра 1942. гпдине, када је друга прплетерска
бригада, из руку брхпвнпг кпманданта,примила заставе. Два месеца касније, ппщтп је
ппстап кпмандир 3. шете 2. батаљпна друге прплетерске бригаде, Тихпмир је ппстап
шлан Кпмунистишке партије Југпславије кап псведпшени храбар бпрац и кпмандир шете,
дпбар друг, рукпвпдилац и шпвек кпји је спреман да у свакп дпба жртвује себе за друаг,
бпрца, за шету.
Тихпмирпв ратни пут впди пд Луоевице дп Хумића прекп Ужица, Сјенице, Златибпра,
Камене Гпре, Златара, Нпве Варпщи, Чајниша, Бприка, Гпражда, Купреса, Бугпјна,
Милића, Рпгатице, Пазарића, Чардашице, Пјенпвца, Лима, Дрежнице, Грахпва, Цетинске
Крајине... На пвпм хиљаде килпметара дугпм путу, тещкпм и крвавпм, Тихпмир је кап
бпрац, кпмандир пдељеоа, впда и шете, пуних щест стптина дана марщевап крпз кищу,
магле, снежне вејавице, ппмнпгим беспућима. Честп без хлеба и пдмпра, без сна и
тпплпг пгоищта, впдип је мнпге и мнпге бпрбе, ищап је из марща у бпрбу из бпрбе на
марщ. У мнпгим јурищима и бпрбама гинули су Тихпмирпви другпви, гинули су
најхрабрији, неустращиви, а Тихпмир је за оима тугпвап и у сузама се пд оих ппращтап
решима: "Збпг Вас, збпг слпбпде,ми мпрамп даље, дп краја, дп ппбеде, дп пптпуне
слпбпде, дпкле живпт траје... " Тихпмир је рущип бункере, птварап прплазе шети и
бригади,у мнпгим јурищима сударап се прса у прса са непријатељем, кпга је ратнишким
умећем и јунашким срцем брзп савлађивап, а шестп пута и зарпбљавап. Ппсле щест
стптина дана ратпваоа Тихпмир је 16. априла 1943. гпдине стигап ппд брдп Хумић.

Прва, друга и трећа шета, друге прплетерске бригаде, 120 бпраца, јурищала је ка врху
Хумића. Циљ шетника је бип да пвладају Хумићем, а пптпм да унищте бплницу
раоеника и бплесних у селу Бастасима. Тихпмир се са трећпм шетпм први успеп на
брдп и пвладап оеним врхпм. Затим је дпнеп пдлуку: "Пп цену живпта бранићемп пвај
врх и нећемп дпзвплити шетницима да се на оега успеју све дпк у нама траје живпта."
Цеп дан у паклу ватре и шелика пдплевала је Тихпмирпва шета, пдбијала је јурище за
јурищима. Тихпмир је бпдрип бпрце да истрају дп нпћи а и сам је шас кап митраљезац
шас кап бпмбащ пдбијап прптивника. Чета се смаоивала, гинули су бпрци. Ппгинуп је и
кпмандир шете Тихпмир Матијевић. Од тридесет пет бпраца, кпликп је имала шета,
щеснаест је ппгинулп. Нпћ је пала, а Хумић су држали прплетери, пдбранили су га
херпји. Бплница је спащена.
Тихпмир је ищап напред дп краја живпта, бприп се и дап живпт за слпбпду, за пнп щтп
је шпвеку најмилије. Бип је јунак међу јунацима. За нарпднпг херпја Југпславије
прпглащен је 13. марта 1945. гпдине.

Петкпвић, Драгпмир, Луоевица на југу Шумадије, Културни центар Гпрои
Миланпвац, Гпрои Миланпвац, 1988. гпдине