Uredili: Dr Radivoje Dinulović Mr Dragana Konstantinović Miljana Zeković

ARHITEKTURA SCENSKIH OBJEKATA U REPUBLICI SRBIJI

Novi Sad, 2011.

Arhitektura scenskih objekata u Republici Srbiji Uredili: Dr Radivoje Dinulović Mr Dragana Konstantinović Miljana Zeković Recenzenti: Dr Miomir Mijić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Dr Jelena Todorović, vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu ISBN 978-86-7892-255-8 Tehnička obrada: Višnja Žugić Izdavač: Departman za arhitekturu i urbanizam Fakultet tehničkih nauka Novi Sad Izdanje pomaže: Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije Štampa: Fakultet tehničkih nauka Grafički centar “Grid” Novi Sad Tiraž: 250

Uredili: Dr Radivoje Dinulović Mr Dragana Konstantinović Miljana Zeković

ARHITEKTURA SCENSKIH OBJEKATA U REPUBLICI SRBIJI

Autori: Dr Radivoje Dinulović Dijana Apostolović Nataša Bulut Dr Jelena Atanacković Jeličić Petar Mirković Bojana Dragutinović Višnja Svrdlan Mr Olivera Gračanin Mr Slobodаn Grković Dr Danijel Kukaras Mr Radovan Beleslin Tatjana Jovanovski Dragana Mandić Mr Dragana Konstantinović Miljana Zeković Mr Milica Kostreš Vladimir Kubet Olga Carić Dejana Nedučin Igor Maraš Dragana Pilipović Dr Darko Reba Aleksandra Bandić Dr Maja Ristić Dr Ljiljana Vukajlov Miloš Kopić Mirjana Gegenbauer

Sadržaj: TEHNIČKO-TEHNOLOŠKO STANjE I POTENCIJALI POZORIŠNIH ZGRADA U SRBIJI ...................................................................................................................... 7 TECHNICAL AND TECHNOLOGICAL CONDITION AND POTENTIALS OF THEATRE BUILDINGS IN SERBIA ....................................................................... 17 USLOVLJENOSTI I VEZE POZORIŠNOG DOGAĐAJA I POZORIŠNE ZGRADE - ŠTA ZAPRAVO ČINI POZORIŠTE? PRIMERI: POZORIŠTE NA TERAZIJAMA, KRALJEVAČKO POZORIŠTE ................................................................................ 27 NAMENA, PROGRAMSKA STRUKTURA I KULTURNA FUNKCIJA ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI ........................................................................................................................ 41 KONFLIKTNI KONTEKSTUALNI ODNOSI POZORIŠNIH KUĆA NA PRIMERU SNPa I BDPa .............................................................................................................. 55 TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI .......................... 67 DIJAGNOSTIKA STANJA KONSTRUKCIJA ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE ZA POTREBE SAVREMENOG KOCEPTA UPRAVLJANJA ........................................................................................................ 85 POJAM TRADICIONALNOG I ALTERNATIVNOG TEATRA U ODNOSU NA DRUŠTVENO - POLITIČKA KRETANJA I OTPORE U SRBIJI ......................... 105 NOVE FUNKCIJE POZORIŠNE KUĆE ................................................................ 121 URBANI KONTEKSTI ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI....................................................................... 137 PRIKAZ PUBLIKOVANIH TEKSTOVA I DELA O ARHITEKTONSKIM OBJEKTIMA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U SRBIJI OBJAVLJENIH DO 2010. GODINE................................................................................................................... 151 PREDSTAVE POZORIŠNIH KUĆA U REPUBLICI SRBIJI ................................ 193 EKOLOŠKE I BEZBEDNOSNE KARAKTERISTIKE ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI ........................ 213 MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI .................................................... 231

PROGRAMSKA KONCEPCIJA I PRODUKCIONI MODELI POZORIŠTA U SRBIJI – IZMEĐU TRADICIONALNE INSTITUCIJE I MODERNOG PROJEKTA .................................................................................................................................. 269 URBANISTIČKI KRITERIJUMI SCENSKIH OBJEKATA U REPUBLICI SRBIJI .................................................................................................................................. 283 ANALIZA FUNKCIJA SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA – STANJE I POTENCIJALI PRVOG NACIONALNOG POZORIŠTA ..................................... 301 BIOGRAFIJE AUTORA RADOVA........................................................................ 319

New York. normativima i standardima do sada prepoznata isključivo već pomenuta kategorija „objekti javne namene“. kontradiktorne tipološke klasifikacije. te italijanskog istoričara arhitekture Roberta Aloja (Aloi. teorije. Ronnie & Shewring. Methuen. London. George: Theater Design. 1995). Ovde mislim prvenstveno na američke autore Lija Simonsona (Simonson. 1985). 1996). 1976). britanske istoričare scenskog prostora Ričarda i Helen Likroft (Leacroft. Karl Kramer Verlag. Roberto: Architettura per lo 7 . O tome govori i činjenica da je u našim važećim zakonima. a ne pravne ili formalne. 1971). London. REFERENTNA DELA I PRETHODNA ISTRAŽIVANJA Za shvatanje savremenog pristupa temi opštih arhitektonskih tipologija referentnim smatram rad Nikolausa Pevznera „Istorija tipova grañevina“ (Pevsner. Thames & Hudson. Lee: The Stage is Set. Startford-upon-Avon. Margaret: Making Space for Theatre. Actor & Audience. Iain: Architecture. Richard & Helen: Theatre & Playhouse. koja. jedinica „pozorišne zgrade“ pripada podgrupi „arhitektonski scenski objekti“. Hannelore: Moderner Theaterbau. tehnologije. kao i istraživanje iz koga je tekst nastao. London. mislimo i na nemačku autorku Hanelore Šubert (Schubert. zaštite i bezbednosti scenskih objekata. Yale University Press. 1. koja nije dalje tipološki razrañivana. New Haven. često. Suttgart. 1993). Zbog toga je u pogledu tipoloških klasifikacija ovaj tekst. konačno.Dr Radivoje Dinulović1 TEHNIČKO-TEHNOLOŠKO STANJE I POTENCIJALI POZORIŠNIH ZGRADA U SRBIJI 2 Na osnovu uobičajenih tipoloških klasifikacija. Mulryne and Shewring LTD. Ronija Halrina i Margaret Šuring (Mulryne. Routledge. Nikolaus: History of Building Types. Theatre Art Books. Naravno. ili „javne zgrade“). koji su uspostavili pojedinačne i. zasnovan na izabranim referentnim naučnim izvorima iz opštih i posebnih oblasti arhitekture. U domenu objekata spektakla možemo konstatovati izuzetno divergentan pristup i orijentacije različitih autora. opet. sve poznate tipološke klasifikacije u oblasti arhitektonske teorije i istorije su po svom karakteru autorske. dizajna. 1963) i Džordža Ajzenora (Izenour. pripada tipološkoj grupi „objekti kulture“. Takoñe. tipološkoj vrsti „objekti javne namene“ („javni objekti“. kao i savremene teoretičare Ijana Mekintoša (Mackintosh. a ova.

et Architectes de Théâtre). takoñe. pod voñstvom prof. i 2003. organizovan od strane meñunarodne asocijacije OISTAT (Organisation Internationale des Scénographes. Beograd. Milano. Na ovim izvorima je nastala i moja knjiga „Arhitektura pozorišta HH veka“ (Klio. dr Miomira Mijića. Novi Sad. Grañevinski fakultet. kao i metodološkog postupka za ovaj rad i naučni projekat „Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji“ posebno referentnim smatram rad grupe ruskih naučnika „Arhitektura sovjetskog teatra“ (Gnedovskiй. godine. Veoma su značajna i naučna istraživanja koja u kontinuitetu vrši Laboratorija za akustiku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo istraživanje delimično je sprovedeno i u našoj zemlji. Moskva. U odnosu na sve nabrojane autore i njihova dela. u organizaciji JUSTAT-a. Ulrico Hoepli Editore. Beograd. Techniciens. 1986). godine. značajna su dela prof. godine. Stroйizdat. Značajna su. kazališta. koje predstavlja model problemski. tokom 2002. na osnovu karaktera kritičkog pristupa. 2009). 1958). koji je otvoren u svim zemljama . 1989). do 2007. 1988). Officina Edizioni.članicama od 1996. kao i brojnim diplomskim projektima studenata. radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. pod mojim voñstvom. Юriй. Mario: I luoghi dello spettacolo. pod voñstvom prof. i pojedinačna istraživanja sprovedena u okviru rada na doktorskim ili magistarskim tezama. kao i istraživanja vršena u okviru nastave na Grupi za scenski dizajn Centra za interdisciplinarne studije Univerziteta umetnosti u Beogradu od 2001. dr Žorža Popovića („Istorija arhitekture pozorišta. istorijski i tehnički utemeljenog naučnog istraživanja u oblasti arhitekture scenskih objekata. sa ciljem objedinjavanja i publikovanja podataka o pozorišnim zgradama u svetu. istraživanja koja su u poslednje tri decenije vršena na Institutu za pozorište. 1986) i Milenka Misailovića („Dramaturgija scenskog prostora“. ur: Arhitektura sovetskogo teatra. kao OISTAT Centra za Srbiju. dr Alojza Ujesa. i Grupe za scenski dizajn Interdisciplinarnih poslediplomskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. teatara i gledališča Evrope i Jugoslavije“. definicije obuhvata teme. posebno je za predmet našeg rada značajan projekat „Pozorišni atlas“ (Theatre Atlas). uz finansijsku podršku Sekretarijata za kulturu i Sekretarijata za urbanizam AP Vojvodina. film. Roma.spettacolo. te arhitektu i teoretičara Marija Pizanija (Pisani. U istraživačkom pogledu. 8 . Sterijino pozorje – Dnevnik. Za našu sredinu.

domovi kulture. ARHITEKTONSKI OBJEKTI ZA SCENSKE DOGAĐAJE Arhitektonski objekti za izvoñenje scenskih dogañaja predstavljaju jednu od karakterističnih tipoloških grupa objekata kulture. Ovoj tipološkoj grupi pripadaju pozorišta. 2. ili jedan od dominantnih prostornih sklopova postoji scensko-gledališni prostor. za potrebe ovog istraživanja. Nezavisno od vrste spektakla kojoj je namenjen. meñutim. bioskopi. 3. 5. i. sa druge. gde posebno mesto imaju funkcionalno-tehnološka. muzički centri. uvek je jedno od ključnih projektantskih pitanja koje neposredno utiče na čitav prostorni sklop objekata. kao i na način eksploatacije i čitav niz parametara upotrebe prostora. Ovaj tekst. grañenja i korišćenja scenskih objekata. javnih objekata. nisu deo nekog šireg arhitektonskog sklopa – kao. uključeni i u projekat „Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u republici Srbiji“. To se odnosi na sve problemske. podrazumevali objekte koji su namenjeni isključivo pozorištu (a nisu kulturni centri.Podaci prikupljeni u navedenim istraživanjima će biti. To su: 1. koncepcijske i tehničke aspekte projektovanja. inženjerska i bezbednosna pitanja. koncertne sale. formirana je lista na kojoj je 31 pozorišna zgrada. 4. pozorišnim zgradama. Pod pojmom „pozorišna zgrada“ smo. pozorište „Pinokio“ u Zemunu. dalje. Konfiguracija ove dve prostorne zone. 2. koji su celoviti (dakle. sa jedne strane. scensko-gledališni prostor je programsko i funkcionalno jezgro ovih objekata. na primer. kao i ostali javni objekti u kojima kao dominantan. kao Centar Sava u Beogradu). a karakterističan je po definisanoj podeli na dve prostorne zone – zonu scenskog dogañaja (pozornicu) i zonu iz koje se dogañaj percipira (gledalište). nakon odgovarajuće provere. kulturni i lokalni centri. Primenom ovih kriterijuma. dakle. a koje su predmet istraživanja. posvećen je isključivo onim objektima koji su projektovani i grañeni za izvoñenje pozorišnih predstava. ili Pozorištance „Puž“ u Beogradu) i u kojima postoji redovna pozorišna produkcija. koja varira u veoma bogatom i širokom opsegu. Narodno pozorište u Beogradu Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu Beogradsko dramsko pozorište u Beogradu Pozorište na Terazijama u Beogradu Pozorište „Boško Buha“ u Beogradu 9 .

Pozorište „Dobrica Milutinović“ u Sremskoj Mitrovici 22.6. Novosadsko pozorište – Újvidéki színház u Novom Sadu 14. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu 12. Narodno pozorište „Sterija“ u Vršcu 21. Narodno pozorište u Pirotu 26. Narodno pozorište u Leskovcu 28. Pozorište „Bora Stanković“ u Vranju 27. 8. Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu 10 . Narodno pozorište u Kruševcu 31. Narodno pozorište „Zoran Radmilović“ u Zaječaru 29. Opera i teatar „Madlenijanum“ u Beogradu 11. Dečije pozorište u Nišu 25. Pozorište mladih u Novom Sadu 13. Malo pozorište „Duško Radović“ u Beogradu Pozorište Atelje 212 u Beogradu Zvezdara teatar u Beogradu Bitef teatar u Beogradu 10. Pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu 19. Narodno pozorište u Šapcu 23. Narodno pozorište – Narodno kazalište . Narodno pozorište u Somboru 18. Narodno pozorište u Užicu 30. 7. 9. Narodno pozorište u Kikindi 20. Narodno pozorište u Nišu 24.Népszínház u Subotici 16. Pozorišna sala u poslovnom centru „NIS – Naftagas“ u Novom Sadu 15. Dečije pozorište u Subotici 17.

uprkos značajnim pojedinačnim intervencijama koje su pretežno izvršene u velikim gradovima. od 1991. kao rezultat. To se odnosi. Ovi su periodi. kao i na osnovu neposrednog uvida u situaciju. kao ni objekata za scenska izvoñenja u celini. ni istraženi. pre svega. do 1991. nikada nije detaljno istraženo. Niš). Ipak. (Srbija u vreme SFR Jugoslavije). Ovo može zvučati neuverljivo u kontekstu uobičajenih žalbi na stanje scenske tehnike u pozorištima. o izuzetno lošem održavanju ureñaja i sistema (u velikoj većini pozorišta). političke. Oprema koja zaista postoji veoma često je neupotrebljiva. nego što zavisi od investitora i finansijera spolja. ali se radi. ekonomske i kulturne karakteristike. od 1918. od 1945. na činjenicu da objekti nisu u potpunosti ni identifikovani. neinstalirana iz različitih tehničkih razloga. pa je. U načelu. pa je po sebi jasno da dalji koraci u proučavanju ovog grañenog fonda nisu mogli biti preduzeti. u načelu u lošem grañevinskom. operativnom stanju (vidljivom neposredno. možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je postojeći grañevinski fond. inženjerskom i tehničko-tehnološkom stanju. (od uspostavljanja moderne srpske države do kraja Prvog svetskog rata). Užice. koje su neposredno odreñivale društveni kontekst uspostavljanja institucija kulture i izgradnje objekata za zadovoljenje odreñenih kulturnih potreba. Kruševac. bili odreñeni divergentnim. može se reći da su pozorišta u Srbiji sasvim solidno tehnički opremljena (pre svega rasvetnim i audio sistemima). nekompletna. kao i u onim sredinama u koje je ulagano više nego drugde (Subotica. do danas (Srbija nakon raspada bivše SFRJ). Ipak. ili. Postojeće stanje pozorišnih objekata. do 1945. jasno je da stanje opreme mnogo više zavisi od kvaliteta menadžmenta i tehničkog voñenja samih institucija. u samim pozorištima). nastalo današnje stanje u oblasti graditeljstva za kulturu. naravno. meñutim. što dovodi do paradoksalne situacije da nominalno stanje (vidljivo u popunjenim istraživačkim upitnicima) uopšte ne odgovara realnom.U hronološkom smislu. pa država danas ne raspolaže relevantnim podacima o zgradama i prostorima koji su na raspolaganju za korišćenje. Svaki od ovih perioda ima veoma specifične ideološke. zapravo. Situacija je značajno bolja u velikim centrima (Beograd i Novi Sad). (Srbija u vreme Kraljevine Jugoslavije i pod nemačkom okupacijom). Nema nikakve sumnje u to da je moguće čak i 11 . a često i oprečnim namerama i planovima. na osnovu raspoloživih fragmentarnih podataka. mogli bismo identifikovati četiri ključna perioda izgradnje ovih objekata koji su neposredni predmet našeg istraživanja: • • • • od 1804. do 1918.

O prostorima. Zaključak se jasno nameće: pažljivo istraženim. i. ne raspolažu odgovarajućim radnim prostorom. projekat „Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji“ će biti realizovan u tri faze: Faza 1. Stanje objekata u odnosu na različite aspekte bezbednosti je zabrinjavajuće. Takoñe. putem internet pretraga i drugim raspoloživim metodima. ove nove institucije čija se alternativnost ogleda u pogledu izvora finansiranja. načina organizovanja i tehnološkim potrebama. Ove su promene posebno burne i plodne u domenu vaninstitucionalne produkcije. na veliki broj domova kulture. ISTRAŽIVAČKI METODI: U metodološkom smislu. a posebno u odnosu na zaštitu od požara. alternativnih produkcijskih institucija. a njihova nova namena nije jasno definisana. razvoj i reutilizaciju već izgrañenih arhitektonskih scenskih objekata u Srbiji. kao i za obnovu. kao i u oblasti stvaranja novih. pod pretpostavkom da je u održavanje opreme kontinuirano ulagan ljudski rad. organizovana je u tri podfaze. neposrednim uvidom. pa. u poslednje dve decenije su se dogodile dramatične promene. elektronskih i direktnih anketa. putem intervjua. Po pravilu. naravno. možemo konstatovati i da je grañevinski fond u celini nedovoljno iskorišćen.veoma staru tehničku opremu kvalitetno koristiti i dalje (što se posebno odnosi na mehaničke sklopove pozornice i rasvetna tela). bilo bi postavljeno jedno od čvrstih uporište za planiranje kulturne produkcije i kulturne politike. Podfaza 12 . telefonskih. proučavanje objekata spektakla posmatramo kao prvi korak u širem istraživanju objekata kulture. Podfaza 1a. Sa druge strane. 3. posebno. u kulturnoj produkciji. kulturnih i lokalnih centara koji su tokom društvenih i političkih promena izgubili svoju osnovnu namenu. što se odnosi. javnih zgrada u našoj zemlji uopšte. i da je ta oprema predmet opšte pažnje i brige. na osnovu raspoloživih baza podataka. Istovremeno. pre svega. obuhvatila je identifikaciju arhitektonskih objekata za scenske dogañaje. Po sebi se razume da je u našim okolnostima ovakav pristup izuzetno redak. sistematizovanim i prikazanim stanjem objekata za izvoñenje scenskih dogañaja. produkciji scenskih dogañaja. koja je zaključena. zatim. koje bi država i lokalne zajednice mogli ponuditi kako bi podstakli nove kulturne programe još uvek ne možemo govoriti. službenih i ličnih adresara. u okviru koje je već izvršena situaciona analiza3.

1b. 13 . drugim raspoloživim metodima). 3. uvidom u dokumentaciju lokalnih stručnih institucija. kao i zvaničnu dokumentaciju nadležnih republičkih. a zatim uspostavljanju tipoloških klasifikacija i uporednog prikaza karakteristika. Faza 1 će biti zaključena izradom i prezentacijom Baze podataka o arhitektonskim objektima za izvoñenje scenskih dogañaja u Republici Srbiji. uvidom u dokumentaciju kojom raspolažu institucije-korisnici. Po karakteru tehničko-tehnološke strukture (tehničko-tehnološki kriterijum) Po karakteru fizičke strukture (morfološki kriterijum) 8. tako. i dostupna svim zainteresovanim korisnicima.4 Istovremeno. Faza 2 će biti posvećena vrednovanju istraženih objekata na osnovu niza problemskih kriterijuma. verzija baze podataka na engleskom jeziku će biti prosleñena uredništvu projekat OISTAT-a „Pozorišni atlas“. te. 7. 4. Objekti će biti klasifikovani na osnovu sledećih kriterijuma: 1. Po nameni (utilitarni kriterijum) Po karakteru programske strukture (programski kriterijum) Po karakteru kulturne funkcije (kulturološki kriterijum) Po kriterijumima vrednovanja kulturnog nasleña (kriterijum zaštite spomenika kulture) Po karakteru pozicije u neposrednom i širem okruženju (urbanistički kriterijum) Po karakteru funkcionalno-tehnološke (arhitektonski kriterijum) i prostorne strukture 5. koja će biti ustupljena na korišćenje Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka i biti postavljena na veb-sajt Zavoda. pokrajinskih i lokalnih institucija. obuhvata obradu podataka o objektima i institucijama i formiranja interaktivne baze podataka. na osnovu uvida u arhivsku dokumentaciju. upotrebom posebnih intervjua i anketa. 2. Podfaza 1v. koja je u završnom stepenu rada. čime će postati deo globalnog informacionog sistema podataka o pozorišnim objektima. 6. vrednosti i potencijala svih istraženih objekata. koja je takoñe zaključena. obuhvatila je prikupljanje podataka o objektima i institucijama na osnovu neposrednog istraživanja na terenu – arhitektonskim i fotografskim snimanjem objekata.

kritička analiza. kao i tehničko-tehnološkim i bezbednosnim karakteristikama objekata. kao i tehničko-tehnološkom stanju tih objekata. pored publikovanja pisanih dokumenata. razvoj ili zamenu arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. a biće zaključena pojedinačnim i uporednim vrednovanjem. Novom Sadu. programskim i funkcionalno-tehnološkim. obnovu. OČEKIVANI NAUČNI REZULTATI ISTRAŽIVANJA Projektom „Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u republici Srbiji“ biće obuhvaćena identifikacija. Naučnu dokumentaciju će činiti podaci o istorijatu. kao i predstavljanja rezultata projekta u svim lokalnim sredinama koje su predmet ovog istraživanja.9. Faza 3 će biti posvećena izradi Programskih pretpostavki za izradu planskih dokumenata za očuvanje. razvoj ili zamenu arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Srbiji. ovim projektom će biti formirana istraživačka baza za uspostavljanje programskih osnova za očuvanje. naučnih i stručnih skupova) u Beogradu. Dokumentaciju će činiti tekstualni. stručnoj i opštoj javnosti. valorizacija i prezentacija podataka o svim zgradama namenjenim izvoñenju scenskih programa. kulturnoj i spomeničkoj vrednosti. razvoj. rekonstrukciju. tribina. Faza 3 će biti zaključena prezentacijom Programskih pretpostavki za izradu planskih dokumenata za očuvanje. rekonstrukciju. što znači da će u ovoj fazi projekta istraživački tim delovati u neposrednoj saradnji sa odgovarajućim stručnim telima Ministarstva kulture Vlade Republike Srbije. kao i fotografije. numerički i grafički podaci. pa time i dostupna istraživačima. 4. Po karakteru likovne strukture (stilsko-estetički kriterijum) Faza 2 će biti zaključena prezentacijom Kritičkog prikaza karakteristika. morfološkim. podrazumevati i niz javnih dogañaja (prezentacija. u skladu sa potrebama kulturne produkcije i 14 . U ovoj fazi će posebna pažnja biti posvećena usklañivanju Programskih pretpostavki sa principima kulturne politike i kulturne produkcije u Republici. vrednosti i potencijala arhitektonskih objekata za izvoñenje scenskih dogañaja u Republici Srbiji. Time će biti formirana relevantna naučna dokumentacija o grañevinskom fondu u ovoj kategoriji javnih zgrada. reutilizaciju ili zamenu ovih objekata. Istovremeno. i biće publikovana u formi edicije naučnih monografija klasifikovanih po tipološkim parametrima. Ova prezentacija će. rekonstrukciju. kao i argumentovanom procenom potencijala objekata. video i audio zapisi.

projekta 16010) koji je finansiran od strane Ministarstva nauke Republike Srbije Istraživanje je sprovedeno na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. i 2009/2010. nakon zaključenja prve faze (izvršene identifikacije objekata) učešće u projektu biti ponuñeno i navedenim institucijama. Sekretarijatom za kulturu AP Vojvodina. Miljane Zeković Jasno je da ova baza podataka mora biti predmet sekvencijalne provere i dopune. pokrajinskih. kao i korisnika objekata. kako bi ostala trajno relevantna i pouzdana. Ove programske osnove treba da budu definisane u saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije. kao i projektne dokumentacije vezane za moguće transformacije istraženih objekata. regionalnih i lokalnih zajednica. 5. kao potencijalnim participantima. koje moraju biti verifikovane na stručnom. u okviru master studijskog programa školske 2008/2009. kao i planerskih i projektantskih organizacija. ZAVRŠNE NAPOMENE 1 Dr Radivoje Dinulović je vanredni profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i rukovodilac naučnog projekta „Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji“ (br. skraćeno vreme i pojednostavljena procedura definisanja projektnih programa. pokrajinske i lokalnih zajednica. investicionih. srednjoročnog i neposrednog planiranja biće značajno podignut kvalitativni nivo. projekta 16010) koji je finansiran od strane Ministarstva nauke Republike Srbije Ovaj tekst je nastao kao rezultat naučnog projekta „Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji“ (br. formalnom i javnom nivou. Programske osnove. Ove programske osnove će biti u direktnoj funkciji državne. prostornih i regulacionih planova. 4 3 2 15 . kao i svim relevantnim stručnim službama republičkih. dr Radivoja Dinulovića. as. Zbog toga.kulturnom politikom Republike Srbije. godine pod voñstvom prof. odgovarajućih nadležnih stručnih službi. mr Dragane Konstantinović i as. potencijalnih investitora. možemo smatrati dokumentom strateškog značaja za Republiku Srbiju koji će sadržati sistematizovane neposredne ulazne podatke za buduće planiranje i projektovanje arhitektonskih scenskih objekata u našoj zemlji. Primenom programskih osnova u procesima dugoročnog.

16 .

Hence.D. This can also be observed from the fact that in domestic current laws. is a member of the typological type of “buildings with public purpose” (“public facilities”. one has to bear in mind that all known typological classifications in the field of architectural theory and history are primarily authorial in their character rather than being legal or formal. technology. regarding the typological classifications. normative and standards. only the alreadymentioned category of the “buildings with public purpose” has been recognized. this paper. or “public buildings”). protection and safety of performance buildings.1 TECHNICAL AND TECHNOLOGICAL CONDITION AND POTENTIALS 2 OF THEATRE BUILDINGS IN SERBIA Based on the common typological classifications. and it has not been typologically elaborated any further. is based on the selected referential scientific sources from general and specialized fields of architecture. which. the item “theatre building” is included in the subgroup “architectural performance buildings”.Radivoje Dinulović. for its own. which is a member of the typological group “culture facilities”. theory. 17 . together with the research preceding it. Ph. design. Of course.

1971). 18 . Roberto: Architettura per lo spettacolo. kazališta. In the domain of spectacle buildings. Iain: Architecture. one can observe a remarkably divergent approach and orientations by various authors who have established individual. 1995). history and methodology for a scientific research in the field of architecture of performance buildings. the referential paper is the one by Nikolaus Pevsner. Officina Edizioni. Milano. Richard & Helen: Theatre & Playhouse. Routledge. 1988). Margaret: Making Space for Theatre.1. 1976). Roma. Startford-upon-Avon. 1996). London. Methuen. topic-related definitions. Thames & Hudson. These have been the sources on which the author of this paper wrote the book “Architecture of the Theatre of the 20th Century” (Dinulović. Yale University Press. Suttgart. 1993). Sterijino pozorje – Dnevnik. Theatre Art Books. George: Theater Design. Grañevinski fakultet. Stroйizdat. one also has to consider the German author Hannelore Schubert (Schubert. Юriй. Beograd. 1985). as well as methodological procedure for this paper and the scientific project “Technical and Technological Condition and Potentials of Architectural Buildings for Performance Events in the Republic of Serbia“. Hannelore: Moderner Theaterbau. Novi Sad. Karl Kramer Verlag. Ronnie Mulryne and Margaret Shewring (Mulryne. the significant work includes the works of Žorž Popović („Istorija arhitekture pozorišta. Ulrico Hoepli Editore. 1958). 1989). 2009). REFERENTIAL WORK AND PRECEDING RESEARCH To understand the contemporary approach to the topic of general architectural typologies. London. and often contradictory. 1963) and George Izenour (Izenour. Richard and Helen Leacroft (Leacroft. Likewise. of a special reference is the work by the group of Russian scientists “Architecture of the Soviet Theatre“ (Gnedovskiй. In relation to all mentioned authors and their work. and based on the character of critical approach. Actor & Audience. ur: Arhitektura sovetskogo teatra. Radivoje: Architektura pozorišta XX veka. as well as the architect and theoretician Mario Pisani (Pisani. as well as contemporary theoreticians Iain Mackintosh (Mackintosh. Mario: I luoghi dello spettacolo. New York. the Italian historian of architecture Roberto Aloi (Aloi. This primarily implies to American authors Lee Simonson (Simonson. Moskva. Klio. Nikolaus: History of Building Types. New Haven. 1986) and Milenko Misailović („Dramaturgija scenskog prostora“. 1986). Beograd. British historians of the performance space. For domestic surroundings. which presents a model for establishing problems. London. Ronnie & Shewring. Mulryne and Shewring LTD. History of Building Types (Pevsner. Lee: The Stage is Set. typological classifications. teatara i gledališča Evrope i Jugoslavije“.

and hence. characterized by the defined division into two spatial zones – the zone of a performance event (stage) and the zone for the perception of the event (auditorium). Independently from the type of spectacle to which it is intended.D. organized by the International Association OISTAT (Organisation Internationale des Scénographes. the stage and auditorium space is the programme and functional core of these facilities. ARCHITECTURAL BUILDINGS FOR PERFORMANCE EVENTS Architectural buildings for performing stage events present one of the characteristic typological groups of the buildings for culture. in the period between 2001 and 2007. This typological group includes theatres. Great significance also lies in the scientific research conducted in continuity by the Laboratory for Acoustics at the Faculty of Electrical Engineering. which has variations in a very lavish and wide range. public buildings. Alojzo Ujes. and the Group for Scene Design at the Interdisciplinary Postgraduate Studies at the University of Arts in Belgrade. after adequate verification. Radio and Television at the Faculty of Dramatic Arts. This research was partially conducted in our country as well. opened in all countries – members. and the research conducted during teaching the Group for Scene Design at the Centre for Interdisciplinary Studies. Great significance is also placed in individual research conducted during the elaboration of doctoral and master theses.. headed by prof. The configuration of these two spatial zones. the research conducted in the last three decades at the Institute for Theatre. Ph. University in Belgrade. Miomir Mijić. cinemas. is always one of the key design features directly influencing the entire 19 . since 1996. with the aim of integrating and publishing data on theatre buildings worldwide. the topic of this paper is significantly influenced by the project Theatre Atlas. University of Arts in Belgrade. as well as other public structures in which the dominant or one of the most dominant spatial features is the stage and auditorium space. Techniciens..D. 2. Ph. as well as numerous graduation theses by undergraduate students. during 2002 and 2003. concert halls. with the financial support by the Secretariat for Culture and Secretariat for Urban Planning of the AP Vojvodina. music centres.Regarding the research. organized by JUSTAT as OISTAT Centre for Serbia. Data gathered in all the mentioned research is to be included. headed by the author of this paper. et Architectes de Théâtre). Film. headed by prof. into the project “Technical and Technological Condition and Potentials of Architectural Buildings for Performance Events in the Republic of Serbia“. University in Belgrade. cultural and local centres. community centres.

implies facilities intended to theatre purposes only (and not being cultural centres. engineering and safety issues. The notion of a “theatre building”. theatre buildings. National Theatre in Belgrade Yugoslav Drama Theatre in Belgrade Belgrade Drama Theatre in Belgrade Terazije Theatre in Belgrade Theatre “Boško Buha” in Belgrade Small Theatre “Duško Radović” in Belgrade Theatre Atelje 212 in Belgrade Zvezdara Theatre in Belgrade Bitef Theatre in Belgrade 10. On applying these criteria. 9. or Children’s Theatre “Puž” in Belgrade) and in which theatre productions are regularly held. concept and technical aspects of design. These are the following: 1. 2.spatial unity of the structure on one side. This paper. Serbian National Theatre in Novi Sad 12. as well as the manner of exploitation and a whole set of parameters for utilizing the space on other side. they are not a segment of a wider architectural structure like. like Centra Sava in Belgrade). Opera and Thetre “Madlenijanum” in Belgrade 11. is concerned exclusively with those structures designed and constructed for performing theatre plays. National Theatre – Narodno kazalište . 6. Children’s Theatre in Subotica 20 . Theatre Hall in the Business Centre “NIS – Naftagas” in Novi Sad 15. Youth Theatre in Novi Sad 13. 7. Novi Sad Theatre – Újvidéki színház in Novi Sad 14. 5. construction and utilization of performance buildings. theatre “Pinokio” in Zemun. which are independent buildings (hence. a list has been formed with 31 theatre buildings that represent the subject of the project. 8. for the purpose of this research. i.Népszínház in Subotica 16.e. however. It also involves all problem. 3. technological. 4. where a special place is assigned to functional. for example.

National Theatre in Kruševac 31. Theatre “Bora Stanković“ in Vranje 27. From 1918 to 1945 (Serbia during the Kingdom of Yugoslavia and under the German occupation). Theatre “Toša Jovanović” in Zrenjanin 19. Theatre “Dobrica Milutinović” in Sremska Mitrovica 22. National Theatre in Niš 24. National Theatre in Kikinda 20. economical and cultural features that directly determined the social context for establishing cultural institutions and building structures for fulfilling certain cultural demands. political. These 21 . National Theatre in Pirot 26. National Theatre in Šabac 23. National Theatre “Zoran Radmilović” in Zaječar 29. From 1991 to today (Serbia after the fall of the former SFRY) Each of these periods had very specific ideological.17. From 1945 to 1991 (Serbia during the existence of SFR Yugoslavia). National Theatre in Sombor 18. Children’s Theatre in Niš 25. National Theatre in Užice 30. Knjaževsko-Serbian Theatre in Kragujevac Chronologically. one could identify four key periods in building these structures that are the subject of this research: • • • • From 1804 to 1918 (From establishing the modern Serbian state until the end of the First World War). National Theatre “Sterija” in Vršac 21. National Theatre in Leskovac 28.

due to available fragment data. it is concerned with extremely poor maintenance of the equipment and systems (in most theatres). leading to the paradox situation that the nominal condition (observed in filled research surveys) has no connection to the real. as well as in the towns with more investments (Subotica. as well as buildings for stage performing in general. one can observe that the theatres in Serbia are satisfactorily technically equipped (primarily with light and audio systems). the result can be observed in the current condition in the field of constructing cultural facilities. are in fact in a rather poor construction. especially concerning the fire protection and safety. Likewise. cultural and local centres which have lost their primary purpose during the social and political changes in the country. while their new purpose has not yet been clearly defined. it is clear that the condition of the equipment is much more dependent on the quality of the management and technical management in the very institutions rather than dependant on the outside investors. s well as direct insight into the situation. on the other hand. which is primarily related to a great number of community cultural centres. The existing condition of the theatre buildings. but rather. 22 . and hence. The condition of buildings related to diverse safety aspects is disturbing. It refers primarily to the fact that the facilities have never been completely identified or investigated. However. The existing equipment is more often than not unusable. There is no doubt that the very old technical equipment can still be qualitatively utilized (which is especially related to mechanical stage assembling and lights) with the assumption that the human work has been continuously invested into the equipment maintenance and that the equipment is the subject to general concern and care. Kruševac.periods were. hence. so it is completely evident that there has never been any possibility to undertake further steps in investigating those facilities. one can claim with certainty that the existing buildings. technical and technological condition. operative condition (observed directly in theatres). the state does not possess any relevant data on buildings and facilities available for usage. The situation is significantly better in larger centres (Belgrade and Novi Sad). incomplete or not installed from diverse technical reasons. It is understood by itself that in domestic circumstances this approach is extremely rare. It can sound unconvincingly in the context of common complaints over the condition of stage technology at theatres. Niš). despite significant individual interventions primarily undertaken in larger cities. has never been researched in detail. In general. engineering. Užice. of course. Still. it can be stated that the facilities are in general underused. determined by divergent and rather often opposite intentions and plans.

as well as official documentation of authorized republic. provincial and local institutions. and other available means and methods. insight into the documentation of local professional institutions. also completed. Subphase 1b. RESEARCH METHODS In methodological sense. as well as in the field of creating new. and especially in the production of performing events. there have been some dramatic changes in the last two decades. interviews. insight into the documentation available to institutions – users. utilization of special interviews and surveys. 3. Internet searches. official and personal address books. within which the situation analysis3 has already been performed. and other available methods. Subphase 1a. is organized in three subphases. manner of organization and technological demands. the project “Technical and Technological Condition and Potentials of Architectural Buildings for Performance Events in the Republic of Serbia“ is being realized in three phases. electronic and personal surveys. in cultural production. Subphase 1v. included the identification of architectural buildings for performance events based on available databases. Phase 1. whose alternativeness is observed in relation to the sources of finances. includes data processing on buildings and institutions and the formation of an interactive database. as follows. Simultaneously. which is soon to be completed. developing and reutilizing the already existing architectural performance buildings in Serbia. As a rule.On the other hand. insight into the archive documentation. the investigation of the buildings for stage performances is a first step in a wider research on cultural facilities. included data gathering on structures and institutions based on direct field research – architectural and photographic shooting of the buildings. as well as for renovating. alternative production institutions. following by the research on public buildings in general in the country. These changes have been especially lively and provoking in the area of out-ofinstitution production. systematization and presentation on the conditions of buildings for performing stage events can provide a solid ground for planning cultural production and cultural policy. which is completed. 23 . direct insight. phone calls. one still cannot talk about the space that the state and local community could offer in order to stimulate new cultural programmes. these new institutions. However. The conclusion is clear: careful research. do not posses adequate working space.

values and potentials of all researched structures. 7. 8. reconstruction. a special attention is to be attributed to coordinate programme assumptions with the 24 . Phase 2 is to be dedicated to the evaluation of researched structures on the bases of a series of problem criteria. In this phase. the database version in English is to be sent to the editorial board of the OISTAT project “Theatre Atlas” to become a part of the global information database system on theatre buildings. 6. and then to the establishment of typological classifications and comparative presentation of features. At the same time. which is to be granted for usage to the Centre for Study in Cultural Development and is to be placed on the Centre’s website and hence accessible to all interested parties4. technological and spatial structure (architectural criterion) Character of technical and technological structure (technical and technological criterion) Character of physical structure (morphological criterion) Character of arts structure (stylistic and aesthetic criterion) 5. development or replacement of architectural buildings for performance events in Serbia. Buildings are to be classified according to the following criteria: 1. Phase 3 is to be dedicated to the elaboration of the programme assumptions for elaborating plan documentation for the protection. Phase 2 is to be concluded with the presentation of the critical survey of characteristics. Purpose (utilitarian criterion) Character of the programme structure (programme criterion) Character of the cultural function (culturological criterion) Criteria for evaluating cultural heritage (protection of monuments of culture criterion) Position character in immediate and wider surroundings (urban criterion) Character of functional. 3. 4. 2. 9.Phase 1 is to be completed with the elaboration and presentation of the database on architectural buildings for performance events in the Republic of Serbia. values and potentials of architectural buildings for performance events in the Republic of Serbia.

provincial. valorisation and presentation of data on all structures intended for performing scene programmes. functional and technological. reconstructing. renovating. This presentation. critical analysis. video and audio material. as well as photographs. These programme foundations should be defined in cooperation with the Ministry of Culture of the Republic of Serbia. development or replacement of architectural buildings for performance events in the Republic of Serbia. Simultaneously. cultural and monumental values. as well as 25 . scientific and professional conferences) in Belgrade and Novi Sad. and they are to be published in the form of an edition of scientific monographs classified by typological parameters. and thus available to researchers. platforms. Scientific documentation is to include data on history. as well as technical and technological. and safety facility features. after the completion of the first phase (performed identification of structures). 4. It is to be concluded in individual and comparative evaluation. The objective is to establish the relevant scientific documentation on structures in this category of public buildings. as well as all other relevant professional institutions of the republic. as well as their technical and technological condition. as well as argumentative evaluation on structure potentials. In relation to this. Phase 3 is to be concluded in the presentation of the programme assumptions for elaborating plan documentation for the protection. Documentation is to include textual. the participation in the project is to be offered to all the mentioned institutions. ANTICIPATED SCIENTIFIC RESEARCH RESULTS The project “Technical and Technological Condition and Potentials of Architectural Buildings for Performance Events in the Republic of Serbia“ has the aim to encircle the identification. meaning that in this phase of the project the research team is to act in direct cooperation with the appropriate professional institutions of the Ministry of Culture of the Government of the Republic of Serbia. numerical and graphic data. reutilizing or replacing these structures in accordance with the demands of cultural production and cultural policy of the Republic of Serbia. Secretariat for Culture of AP Vojvodina. reconstruction. regional and local communities. professionals and general public. programme. apart from publishing written documents. is to imply a series of public events (presentations. developing. as well as presentations of project results in all local areas being the subject of the research.principles of cultural policy and cultural production in the Republic. this project is to found a research base for establishing programme bases for maintaining. morphological.

as well as the head of the scientific project “Technical and Technological Condition and Potentials of Architectural Buildings for Performance Events in the Republic of Serbia” (project No. Ph. It is evident that this database has to be a subject to sequential evaluation and supplementation in order to remain permanently relevant and reliable. can be considered as a document of strategic significance for the Republic of Serbia which is to contain systematic immediate input data for future planning and design of architectural performance buildings in the country.D. This paper resulted from the scientific project “Technical and Technological Condition and Potentials of Architectural Buildings for Performance Events in the Republic of Serbia” (project No. mid-term and immediate planning has to significantly contribute to the quality. ass. 4 3 2 1 26 . 16010) financed by the Ministry of Science of the Republic of Serbia”. 16010) financed by the Ministry of Science of the Republic of Serbia. University of Novi Sad and the Faculty of Dramatic Arts. as well as project documentation related to possible transformation of the investigated facilities.. Radivoje Dinulović. These programme foundations are to be in direct function to republic. is the associate professor at the Faculty of Technical Sciences. MSc and ass. potential investors. University of Novi Sad. within the Master study programme in the academic years 2008/2009 and 2009/2010 headed by prof. as well as facility users. Ph. Programme bases. formal and public levels.D. spatial and regulation plans. University of Arts in Belgrade. Research has been conducted at the Department for Architecture and Urban Planning at the Faculty of Technical Sciences. shorter time periods and simpler procedure in defining project programmes. provincial and local community. and planning and design organizations. Radivoje Dinulović. and investment. which have to be verified at professional.potential participants. Dragana Konstantinović. adequate official professional institutions. The application of programme foundations in the processes of long-term. Miljana Zeković.

samo pitanje njihove zavisnost od spoljnih faktora. finansijski faktori. Novi Sad USLOVLJENOSTI I VEZE POZORIŠNOG DOGAĐAJA I POZORIŠNE ZGRADE . na arhitekturu matičnih pozorišnih kuća. KRALJEVAČKO POZORIŠTE Apstrakt: U predstavljenom radu istraživane su dve pozorišne kuće u Srbiji. prvenstveno. u najmanju ruku tradicionalna. neosporno su nametnuli pitanje: da li je umesto postojećih pozorišnih kuća. arhitektonska rešenja. urbanistički i tehničko – tehnološki aspekti svake od njih. ali i politička i društvena previranja. uočene su. Kraljevačko pozorište 27 . potpuno različite okolnosti u kojima su ove dve kuće nastale i egzistirale tokom vremena. jedno zajedničko pitanje.previše kruta. možda bolje rešenje pozorištu dati potpunu prostornu slobodu i ne zatvarati ga u oblik koji je „preraslo“ u ranijim epohama? Ključne reči: pozorišne kuće u Srbiji. vrlo jasno. Departman za arhitekturu i urbanizam. Rezultati su nametnuli potrebu za razmatranjem niza pitanja vezanih za moderno pozorište kakvo je danas ustanovljeno. ali još više. Prilikom istraživanja sproveden je istorijski pregled svake od ovih kuća i analizirani su arhitektonski. i pored svih razlika. nameću se u oba slučaja. i adekvatnost arhitekture postojećih scenskih objekta . dok u širem smislu obuhvataju i niz drugih faktora. arhitektura scenskih objekata. Meñutim. Sredine u kojima su nastale. Fakultet tehničkih nauka. Sprovedeno istraživanje i svi postojeći problemi. jednom rečju. izdvojilo se. Kroz istraživanja i rad na pomenutim pozorišnim kućama. sa pravcima u kojima se razvija.Dijana Apostolović Nataša Bulut. Konstantna produkcija i zapaženi uspesi ovih institucija. koje je obrañeno u ovom tekstu i koje je njegova osnovna tema. socijalno okruženje. Pozorište na Terazijama i Kraljevačko pozorište. studenti Master studija smera Istraživanje u arhitekturi i urbanizmu.ŠTA ZAPRAVO ČINI POZORIŠTE? PRIMERI: POZORIŠTE NA TERAZIJAMA. istorijske okolnosti. na prvi pogled. svi kriterijumi koji se smatraju za odrednice jednog pozorišta. bili su krajnje različiti kod posmatranih kuća. Ti faktori se u razmatranim slučajevima odnose. kakva im nudi naša stvarnost. Pozorište na Terazijama.

and the adequacy of the architecture of the existing performance buildings. and often traditional. architectural solutions have been offered to them by our reality. During the research. Theatre on Terazije. In the presented paper two theatre buildings in Serbia are investigated. Constant production and notable success of these institutions is observed in both cases. urban and technical and technological aspects of each of them have been analyzed.1. though it is rather just a question of their dependence on external factors. However.DEPENDENCE AND CONNECTIONS OF THEATRE EVENTS AND THEATRE BUILDINGS . historical circumstances. Pozorišne kuće u Srbiji 3. a very clear. while in the broader sense they include a number of other factors. Zaključak 5. Uvod 2. and it is processed in this text and it is its main theme. The Theatre on Terazije and the Theatre of Kraljevo. the historical overview of each of these buildings has been conducted and the architectural. social environment. architecture of performing facilities. Pozorište na terazijama 3. financial factors. Pitanja modernog pozorišta 3. presented themselves to be very different in the studied structures. These factors are related in the discussed cases primarily on the architecture of domestic theatre buildings. Results impose the need to consider a series of questions related to any modern theatre that is being established. Theatre of Kraljevo Sadržaj: 1. Key words: domestic theatres. at first glance. Završne napomene 6. not closing it in a form that has been “grown” in earlier epochs. common question stood out.WHAT REALLY MAKES A THEATRE? EXAMPLES: THE THEATRE ON TERAZIJE. despite all differences. perhaps a better solution is to give the theatre a full spatial freedom. The research and work in these theatres provided.2. in a word. Reference 28 . Instead of these theatre buildings. all criteria that are considered to be determinants of a theatre. THEATRE OF KRALJEVO Abstract. with the direction for the development. completely different circumstances in which the two buildings were created and have existed over time. but also related to political and social turmoil. Too rigid. Environment in which they exist. Kraljevačko pozorište 4.

u tome je misterija teatra i ako se ona shvati na pravi način. Pitanja poput onih kome pripisati zasluge za postojeći uspeh. a sa kojima se većina suočava i danas. Primećeno je da su pozorišta u Srbiji. sceničnost prostora i efekte koje on pruža. Potrebno je bilo proveriti. 2. već na doživljajima koji će se tamo osetiti. Više nije bitna raskoš gledališnog prostora niti veličina bine. dok neko nasumice odabrano dvorište može biti mesto susreta od ogromnog značaja. detalji. kao i umetnost uopšte. akcenat nije na samom odlasku u pozorište. a pri tom neadekvatnim arhitektonskim okvirima (kakvi prate rad naših pozorišta). improvizacijom i inovacijama. do koje mere je objekat i njegovo stanje.1. već njihova morfologija. Upravo takva zapažanja pokrenula su ideju za ovaj rad.“ (Piter Bruk)1 Predmet ovog rada uokviruje pitanja koja su se nametnula prilikom sagledavanja stanja pozorišnih kuća u Srbiji. Istraživanja u priloženom radu potvrdila su da se iznesena činjenica jasno uočava i na dva primera domaćih pozorišnih kuća Pozorištu na Terazijama i Kraljevačkom pozorištu. zaista uticalo na instituciju pozorišta. kao i da li je tendencija odsustva objekata u današnjem. Graditelji ostaju slepi za to načelo – vekovima se teatarska iskustva od najdubljeg značaja dešavaju izvan legitimnih mesta sazdanih sa tim ciljem. Danas. na stvarnim primerima našeg okruženja. danas teži da se oslobodi svih oblika tradicionalnog i da što je više moguće. modernom pozorišnom svetu bolja od ograničavanja dogañaja veoma krutim. njegova nedovršenost i konstantna mogućnost transformacije. 29 . i pored nezavidnih uslova koji su ih pratili tokom njihovog postojanja. tu leži jedina mogućnost da se stvari naučno odrede. kroz izvedbu glumaca. nesvakidašnji efekti koje prostor pruža. PITANJA MODERNOG POZORIŠTA Danas se razmatraju pitanja modernog teatra iz različitih uglova i svako pitanje stvara niz novih dilema. Zanimljivo je osvrnuti se na meñusobnu zavisnost ova dva pozorišna aspekta iz ugla modernog teatra i tendencija po kojima se ona menja i oblikuje. ali i njihove produkcije. opstala uz uspešne sezone i bogate i kvalitetne produkcije. doprinese povećanju doživljaja. Moderno pozorište. otvaraju čitav niz polemika i diskusija. UVOD „Sa arhitektama koji projektuju nova pozorišta vodio sam mnoge neuspešne razgovore pokušavajući uglavnom da pronañem reči kojima bih preneo svoje uverenje da stvar nije u tome da li su zgrade dobre ili loše: može se desiti da se u nekom lepom prostoru nikada ne dogodi eksplozija života.

Sve. Vrlo često. Neki od mnogobrojnih primera su godišnji koncert Njujorške filharmonije i Šekspirov festival u Central Parku u Njujorku. manje ili više prilagoñene toj nameni. stara fabrička postrojenja ili neke druge prikladne kuće – kulminirao je izlaskom na otvorene. 30 . do sada. traganje za nesvakidašnjim. pomenuto ukazuje na drastične promene u odnosu pozorišnog dogañaja i arhitekture scenskih objekata. Igra je postala nezavisna. koji su istupom na otvoreni i netradicionalni prostor. Brojni su primeri scenskih dešavanja u kojima produkcija „iskače iz okvira“ tradicionalnog. Ta konstantna potreba pozorišta za drugačijim. napušta konvencionalne oblike i seli se u alternativne prostore. postala je nepisano pravilo današnjice. Moderno pozorište ulazi u teorijske rasprave posebno kao igra i dogañaj. Sva ova previranja su. Danas. promenila razmišljanje o pozorištu i odvojila pozorišnu institucija od same arhitekture. a paralelno se menja i doživljaj samog prostora.Paralelno sa teorijskim pitanjima i dilemama. pri tom. drugačiju i neočekivanu namenu. spektakl. Na koji način oblikovati te promene i u kom pravcu menjati arhitekturu. nekonvencionalne objekte – muzeje. bez jasne slike o arhitektonskom obliku koji ga prati. javne prostore grada. u pojedinim slučajevima. skladišta. eksperimentišući. sa čulima i mogućnostima. novim okvirima za prezentaciju dogañaja. Izlazak iz sopstvene kuće u druge. dovoljno važna da opstane sama. kako bi eksperimentisala sa čulima i doživljajima gledalaca. kod publike izazivaju novi doživljaj umetnosti. prostore vekovne i istinske drame i večitih dogañaja. već i one tradicionalne grane. tempo i brzinu života. potpuno promenili doživljaj umetničkog izraza. a sam život postao je. čak improvizovanim scenskim prostorom postaje primarni zadatak u postavci dogañaja. pomeranju granica izvoñenja. pitanje je koje tek treba da podlegne teorijskim razmatranjima. koje ne ispoljavaju samo oblasti modernih umetnosti. Ovakvi prostori. Umetnost izlazi iz svog uobičajenog okvira. jer je dogañaj postao jači i opstaje nezavisno od prostora u koji se smešta. u celokupnom umetničkom svetu se uvode i praktične novine. koji ima novu. koja je „izvañena“ iz svog tradicionalnog okvira. a posebno kao arhitektura. Teži se izazivanju novih doživljaja kod publike. U prošlim vremenima se nije moglo zamisliti pominjanje pozorišta. više nego ikada ranije. to više nije slučaj. kao što su klasična muzika ili pozorište. Moderno društvo praktično je postalo sinonim za posve novi način.

Ovaj dualitet. NY Sl. pojam pozorište danas više nema jedinstveno. I u vremenima najrazvijenijih pluraliteta. Central park. Central park. teatar se 31 . razuñene i kontradiktorne linije izraza govore o različitim viñenjima načina na koje se pozorište iskazuje. već za svaku konkretnu situaciju označava sistem stavova koji su krajnje subjektivni. “Drugim rečima. teme su brojnih diskusija.1 Šekspirov festival. podrazumevajuće značenje. neophodno je ukazati na činjenicu da tradicionalno i konvencionalno pozorište i dalje nastavlja da postoji i uspešno opstaje.Sl. kao što je naše. 2 Koncert Njujorške filharmonije. kontroverza i povremena ekstremnost. paralelno sa svim promenama i tendencijama u savremenom trenutku. U različitim epohama i sredinama. ali i opšta slika i predstava višedimenzionalnosti i prirode samoga teatra. važe samo za taj trenutak i nije ih moguće uopštavati… Sa punom svešću govorimo o jednoj ideji. NY Meñutim.

Teško je govoriti o razvoju. Bez obzira na različit karakter problema. svaka od ovih institucija. nego u tome što su različita”.obraća različitim socijalnim grupama. sve češće. nebriga. ostvariti zajednički katartički doživljaj. argumentuje različita politička uverenja. pokazaće vreme. evidentno je da su se ona od samog osnivanja suočavala sa egzistencijalnim pitanjima. u ovom današnjem obliku. pozorišna kuća uopšte potrebna da bi se uobličio kvalitetan pozorišni dogañaj? To pitanje provući će se kroz analizu dve aktivne pozorišne kuće u Republici Srbiji. razvijaju u posebnim okolnostima. ali činjenica je da on postoji i da će uneti velike promene u odnos dogañaj – objekat. nestručno započete investicije (koliko je samo puta navodno započeta rekonstrukcija „Boško Buhe“). Bilo da je reč o kulturnom centru. 32 . primarno zbog egzistencijalnih problema sa kojima se naša pozorišta suočavaju. besparica. iako manje saglediv nego u svetu. „Jadna je bila slika beogradskih pozorišta početkom novog milenijuma. POZORIŠNE KUĆE U SRBIJI Ako se okvir svede na situaciju kod nas i na temu pozorišta. S obzirom na sve uočene okolnosti i registrovane probleme. kakav je Beograd. kako u produkcijskom tako i u arhitektonskom smislu. a kamoli o adekvatnosti arhitekture pozorišnih kuća. u kakvoj se nalazi Kraljevačko pozorište. izdvaja se ljudski faktor – entuzijazam. publika nije odustajala. Mnoštvo načina na koji različita pozorišta tu svoju osnovnu funkciju realizuju.2 3. Lažna obećanja. problemi su prisutni. U Srbiji. u situaciji u kojoj nisu zadovoljene ni osnovne potrebe. teško je govoriti o unapreñenju pozorišne produkcije. Uzimajući u obzir teške okolnosti u kojima su pozorišta u Srbiji nastajala i održala se do danas. A predstave su se igrale. postavlja se pitanje da li je. ali je misija pozorišta konstantna – scenskim sredstvima. kao presudan. sa svojim brojnim pozorištima ili o manjoj sredini. nalazila je načine da se sa njima izbori. Beogradska pozorišta opstajala su na entuzijazmu i nepojmljivoj energiji zaljubljenika i posvećenika umetnosti. Dokle? Do neke prave tragedije koja je vrebala i pozorišne ljude i publiku.“3 Jasno je da se pitanje dogañaja i arhitekture i ovde razdvojilo i da se oni. Kako će se te promene manifestovati na oblik arhitekture u funkcionalnom i morfološkom smislu. Taj proces je prisutan i na domaćoj sceni. upornost i stvaralačka energija onih koji su u njihovom radu učestvovali. kroz komunikaciju glumaca i gledalaca. u realnom vremenu i fizičkom prostoru. u kojoj su u prošlom veku izgrañena svega četiri pozorišta. iz niza primarnih tipoloških odrednica. ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje njihovu jedinstvenu prirodu – nije „njihova istost u tome što su ista.

u nezavidnim uslovima rada. Humorističko ili bulevarsko pozorište. Vezano za objekat u kome ovo pozorište postoji. kao najbitniji aspekt. umetnici ovog pozorišta stvarali su dela u različitim žanrovima komedije.“4 Sa današnjeg aspekta položaja pozorišta u gradu. ali je ostalo dosledno idejnom konceptu po kom je osnovano. Sa osvrtom na jasnu sliku i doprinos Pozorišta na Terazijama celokupnoj domaćoj pozorišnoj sceni. godine.3. uz jasan akcenat na muzičkom karakteru izvoñenih produkcija. 33 . gde ljudi ubijaju vreme. Kontinuitet u radu i konstantni kvalitet produkcije. za vreme rekonstrukcije matičnog objekta. izgrañena 1938. tokom postojanja. kada je bio pozvan da osnuje novo pozorište. Osnovano kao pozorište koje gaji komediografski repertoar. ovaj period stvaralaštva Pozorišta. Pozorište na terazijama Pozorište na Terazijama osnovano je sredinom prošlog veka. Njen položaj time postaje opravdan. nailazimo na odgovor. „Tražim da sala bude na Terazijama. promenilo je mnoga imena. satire i razni oblici „muzičkog“ pozorišta. a to je Teatar T. Na repertoaru se uvek nalazio širok dijapazon dela domaće i strane komedije. koje nedostaje Beogradu. kontekst nije potpuno jednoznačan.1.bio je uslov Lole Đukića. ova kuća nalazi se na jednoj od značajnih i posećenih lokacija Beograda. uz dugu tradiciju. Izvan svoje pozorišne kuće. godine u Beogradu. pred sam rat. mora biti tamo gde šetaju beskućnici i besprijateljnici. čekala je celu deceniju kako bi dobila epitet „pozorišna“ i definisala sebe kao takvu. važno je pomenuti jednu bitnu činjenicu. u gusto izgrañenom jezgru. Tokom više od pola veka postojanja. 22. izdvaja se. Kada se pogleda urbanistička slika grada i u njoj poziciju ove kuće. u kojoj je pozorište postojalo dugi niz godina. decembra 1949. a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće. Danas radi sa bogatom produkcijom uz veliko interesovanje publike za u njemu stvorena dela. ali žanrovski jasno definisan repertoar ovog pozorišta. Danas nam to potvrñuje tematski raznovrsan. učinili su da ova institucija zasluži visok renome i jednu od vodećih uloga pozorišnog stvaralaštva. Vraćajući se u posleratni Beograd i davne 1950-te godine. činjenica da je ovo pozorište prvo i jedino „muzičko pozorište“ u našoj zemlji. ovo pozorište namenjeno je raznolikoj strukturi gledalaca. . Arhitektonski oblik. scena u Domu kulture „Vuk Karadžić“. Pozorište na Terazijama dobilo je osnivanjem. Kuća arhitekte. Od tog vremena do danas. Grigorija Somolova.

Svim intervencijama omogućeno je da Pozorište na Terazijama dobije veoma komfornu. Poreñenjem Atlasa pozorišta iz perioda delovanja u matičnom objektu i nizu godina tokom kojih je ono funkcionisalo u adaptiranim objektima. nikako se ne može oceniti neuspešnim. nakon dugog vremenskom perioda. Izvoñenje se odvija na dva pozorišna scenska prostora sa kapacitetom gledališta od 486 mesta po sceni i potrebnim sadržajem u vidu orkestre i propadališta. baletski. Morfološke karakteristike objekta veoma su nesvakidašnje po pogledu na njegovu funkciju. epohu u kome je nastao. garderobama. je ono koje se tiče veze samog objekta na Terazijama 29. bila spremna da u svoje prostorije ponovo smesti instituciju pozorišta i da joj pruži udobnost rada koja joj je nedostajala u adaptiranim prostorima scene Teatar T. Sada je u nju moguće smestiti četiri umetnička ansambla (dramski. po završetku rekonstrukcije arhitekata Slobodana Drinjakovića i Ljubomira Zdravkovića. horski i orkestarski).od 1991 do 2005. kroz doslednost u konstantnom visokom kvalitetu i obimu repertoara. Pozorište na Terazijama može se svrstati u jedan od 34 . s druge strane. Rekonstrukcija je obuhvatila obnavljanje i spoljašnjosti i unutrašnjosti kuće. mogla bi u sebi smestiti mnoge funkcije i nikako ne oslikava jasno da se radi o pozorištu. dolazi se do zaključka da u produkcijskom smislu i u uspehu nije bilo značajnih razlika. Sa osvrtom na uspehe Pozorišta na Terazijama. godine. i rada ovog pozorišta. Ovim zaključkom. Veliki gabarit objekta. vidi se da ga ovaj teatar ne može zahvaliti svojoj kući. U nizu objekata reñanih na Terazijama. iz samih volumena i kompozicije arhitektonskih oblika. radom i smeštanjem tehnike i radionica. već instituciji i ljudima koji su u njoj delovali kroz godine postojanja. Zidovi su prezidani novom opekom i dodati su armiranobetonski stubovi. savremenu kuću u kojoj će još dugo nesmetano moći da radi i stvara. jednostavna kompozicija i prilično pasivna forma. kako u estetskom tako i u konstrukcijskom smislu. to je pitanje koje je već dugo aktualno i razmatrano. Svojim arhitektonskim odlikama objekat. koje se pokreće sagledavanjem institucijalnih i arhitektonskih karakteristika Pozorišta na Terazijama. jasno prikazuje arhitektonsku sliku Beograda izmeñu dva Svetska rata. Najbitnije pitanje. niti u smislu bogatstva i kvaliteta produkcije. kroz celo njegovo postojanje. niti u smislu posećenosti predstava. teško je. Treba li se onda razmotriti pitanje koliko je Pozorište vezano za Objekat? Svakako. shvatiti da je ovo pozorišna kuća. bez jasne diferencijacije masa. administraciju i tehniku. upravu. Objekat pokriva potrebe za probama svih umetničkih grupa. Matična kuća je ipak.

na momente.2.4 Pozorište na Terazijama. a još manje govori i piše. ili kako danas zvanično nosi naziv Kraljevačko pozorište. izgled sale 3. veka. imala krajnje neizvesnu sudbinu. je kuća koja se može pohvaliti dugom i burnom istorijom.l 3 Pozorište na Terazijama. Sa time bi se. Mali broj dostupnih podataka o jednoj ovakvoj ustanovi. morao zadovoljiti. da se u različitim oblicima pojavljuje još od kraja 19. a koja je. zapanjuje činjenica da se o njemu. eventualno. Kraljevačko pozorište Pozorište u Kraljevu. visoko-kulturnog i obrazovnog karaktera. ulazni hol Sl. mogao da doñe prvenstveno su vezani za novija ostvarenja pozorišne produkcije i po koji pasus te duge i neizvesne istorije. nažalost. S obzirom. S. vrlo malo zna. Podaci do kojih bi radoznali entuzijasta. otvara neminovno niz pretpostavki i pitanja 35 . u nekom širem kontekstu.brojnih primera u kojima je najveće pitanje da li pozorište treba vezati za objekat ili je ono veličanstveno baš u njegovom odsustvu i prostornoj slobodi koju time dobija.

slabe otvorenosti. Pojas zelenog rastinja i moderna ulična rasveta. godine ono je naziv promenilo u Srpsko narodno pozorište Okruga kraljevačkog. Umetnost u kafansko-gostioničarskom ambijentu (u kom su se izvodile te prve predstave). Zgrada današnjeg pozorišta. ovakva pozicija i ugrañenost zdanja. Kada je tačno. Oni prevashodno nastaju zahvaljujući pojedincima progresivnih i smelih ideja. Današnje Kraljevačko pozorište osnovano je 1996. tokom svoje različito-statusne istorije. osnovni su razlozi njegove neuočljivosti. nalazi se u samom centru grada i zapravo je bočno krilo objekta koji izlazi na glavni gradski trg i koji je nekada bio hotel „Pariz“. Posmatrajući sa ove distance. ova institucija uspela je da se uzdigne. po značaju se izdvojilo kulturno-umetničko društvo „Abrašević“. koji su na ovaj način videli svoju šansu. doveden u pitanje. ali najviše jednoličnost arhitektonskog izraza. 36 . Pedesetih godina. ovo pozorište pozicionirano na lokaciju na kojoj se i danas nalazi. Ravno fasadno platno u linijskoj je i visinskoj regulaciji sa neparnim uličnim frontom. godine kada je ugašeno naredbom državnog vrha. Kraljevo je živelo bez profesionalnog oblika pozorišta. godine odlukom gradskih vlasti da ožive pozorišni profesionalizam u svom gradu. Ovo je i period u kome se meñu članovima pozorišta spominju i poznata glumačka imena meñuratnog perioda. Meñutim. zapravo su jedini elementi koji u ovom prostoru pozivaju na zadržavanje.vezanih za kulturu i kulturni život. a zatim i za sam fenomen pozorišta u jednoj manjoj sredini. U kratkom vremenskom periodu. s obzirom da se već početkom 20. a naredne 1944. Odnos javnog objekta i otvorenog javnog prostora ispred njega. ali i minimalne komunikacije sa okolinom. Ambijentalna uklopljenost ovog objekta u postojeći urbanistički kontekst je neosporna. mada je gotovo istovremeno nastavilo da postoji u izvesnom amaterskom obliku. ali je on zaštićen kao deo istorijskog gradskog jezgra. Kulturna vrednost ovog objekta ne postoji kao takva. Priča zapravo počinje na samom kraju 19. Ulaz u pozorište nalazi se u jednoj od četiri ulice koje se ulivaju u glavni gradski trg. veka pojavljuju prvi amaterski pozorišni oblici u gradu. meñutim. veka. pa gotovo četiri naredne decenije. Godine 1943. Od ovoga perioda. Tokom godina. godine. ipak je ostavila značajniji utisak na Kraljevčane. zaista. ovde je. kada su ostvareni prvi dodiri Kraljeva sa pozorištem i to zahvaljujući putujućim pozorišnim trupama koje su kroz njega prolazile. osnovano je Diletantsko pozorište Okruga kraljevačkog. upravo je ovo bilo vreme koje možemo nazvati „zlatno doba pozorišta u Kraljevu“. koje je bilo aktivno sve do 1940. obezbedi kulise i potreban prostor. ovo pozorište deli sudbinu većine pozorišta u Srbiji i biva ugašeno odlukom ministarstva prosvete 1956. Tačna godina izgradnje i arhitekta nisu poznati. nije sasvim poznato.

uvek postojala u trupi. Objekat. koja sa postojećim salama i mnoštvom drugih prostorija. nasuprot spoljnim uticajima koji nisu uvek bili naročito povoljni. ništa nam ne ukazuje da je reč o značajnijem gradskom objektu. osim sale. rasporeñenih u dva krila. prvenstveno o njenim funkcionalnim. volumen i detalji. Zgrada je neadekvatna. meñutim. Energija koja je uspela da se održi tokom svih ovih godina. izdvojena su znatna novčana sredstva kako bi se zgrada rekonstruisala i u najvećoj mogućoj meri prilagodila potrebama pozorišta.Morfologija postojećeg objekta. koriste u te svrhe. da je za jedno savremeno pozorište ovo nedovoljno. što je doprinelo da se prošire njene mogućnosti. U nedostatku bolje opcije. ali i urbanom kontekstu neuporediva. Sala ima 226 mesta. te se pomenuta prostorija na spratu. tj. i pored svega. nedvosmisleno nas tera da se zapitamo Šta zapravo čini jedno pozorište? Da li je zaista moguće da su ideja. Godine 2005. Imajući sve ovo u vidu. književne večeri. neosporna je. u najvećoj meri odnosile na samu salu (tačnije rekonstrukciju gledališta i izvesna tehnička unapreñenja). poseduje minimalnu biletarnicu. kulturnom. Činjenica je. Činjenica da zgrada nije prvobitno namenski projektovana za ovu namenu. kancelarije i jedan višenamenski pomoćni prostor na spratu. kafe. bila je jedina promocija pozorišnog života tokom svih ovih godina. već je i u stilsko-oblikovnom. foaje. Upravo ta energija nadopunjena raznovrsnim. a kamoli da se radi o instituciji od kulturnog značaja za grad. rad ovog pozorišta nije ostao nezapažen. ali i tehničko-tehnološkim karakteristikama. adaptirane prostorije za garderobu i šminku. zanimljivim i kvalitetnim repertoarom. Činjenica da. Ove intervencije su se. meñutim. Nedostatak magacinskog prostora predstavlja veliki problem. pozorišnoj kući. govori nam mnogo. čak i fascinirajuća stvaralačka energija koja je. Pozorište poseduje jednu adaptiranu scenu. Niti kompozicija. entuzijazam i ogromna želja praćena umešnošću ljudi dovoljni da se govori o pozorištu? Da li je možda to zaista jedini potreban i dovoljan uslov za savremene scenske dogañaje? 37 . čini se. Njegova estetska adekvatnost je diskutabilna i u slučaju obične zgrade u centralnom gradskom području. naivna je i bleda u poreñenju sa funkcijom i statusom koji bi takav objekat trebalo da nosi. kao i zadnja polovina scene. a kao fasade pozorišta je gotovo neprihvatljiva. ne samo da je funkcionalno primerenija za jednu ovakvu namenu. naročito u sezonama koje su za nama. postoji nada da će ovaj problem biti rešen dobijanjem i renoviranjem zgrade Doma vojske. manje koncerte i druge skupove. te je ona danas dobila multifinkcionalnu namenu i često se koristi kao prostor za promocije. niti arhitektonski izraz.

”5 38 . pa i okov za mišljenja o pozorištu. u današnjem svetlu i pokušajima adaptacije brojnih neadekvatnih objekata. ostaviti pozorište u prostorima koje je u 21. može biti osnov i podsticaj. Shvatajući poziciju i pravce modernog pozorišta i njegove težnje. takoñe. kako dva analizirana pozorišta. javlja se jedno pitanje na koje upućuju. javljaju se mnoge dileme. Ako se osvrnemo na sve do sada rečeno o pozorištu kod nas. tako i mnoge druge kuće u Srbiji. Da li je bolje. Sa savremenim potrebama funkcije i traganjem za novim u pozorišnoj produkciji.Sl. svesni njihovih razlika. vidi se da su promene neizostavne. ZAKLJUČAK Nakon sagledavanja dve potpuno različite pozorišne kuće. ali uz to i konstantnosti produkcija i zabeleženog uspeha i napretka.5 Kraljevačko pozorište-ulazna partija Sl. veku evidentno preraslo svojim težnjama ili ga potpuno osloboditi kuće? Ili je rešenje nešto drugo? “Arhitektura može biti okvir.6 Kraljevačko pozorište-scensko-gledališni prostor 4. jasno je da se paralelno razvija i potreba za drugačijom arhitekturom koja bi pratila te promene.

vredna i trajna. Spektakl pozorišne igre i poruka koja se tom igrom šalje jasna je. raspuštanje pojedinih trupa ili novi zahtevi . Istovremeno. kako pri adaptacijama. Master studija Departmana za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. ni u najtežim vremenima nisu postali toliki da prekinu produkcije i ugase entuzijazam i stvaralačku energiju. arhitektonski prostor je uvek tu. njihovo zatvaranje ili gašenje. i sa tom činjenicom moramo računati i kada stvaramo pozorišna dela. Pozorište na Terazijama i Kraljevačko pozorište odličan su primer za to. rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. potrebno je kritički ispitati doslednost postojanja pozorišnog objekta u tradicionalnom obliku.”6 Sve su to dileme koje traže duboke teorijske postavke. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali 39 . a i kada gradimo kuće i gradove. Treba li se možda okrenuti sagledavanju pozorišne arhitekture iz sasvim novog ugla? Jer. ZAVRŠNE NAPOMENE Ovaj rad proizašao je iz individualnih radova autora na temu KRITIKA ARHITEKTONSKOG DELA. Proučavajući opšte stanje. jasno se pokazalo da nepostojanje adekvatne arhitekture pozorišnih kuća u Srbiji. ali i konkretne objekte i njihove probleme. radom analizirana. stručne pristupe i pružaju. “ u svakom slučaju. rañenog u okviru predmeta Teorija i kritika arhitektonskog dela. odrediti pravce razvoja pozorišnog komada. koncepte igre i doživljaja iste. kao i svi prateći problemi. kroz teorijske radove. ne možemo ga izbeći. Meñutim. neograničene mogućnosti razvoja i poboljšanja pozorišta u svakom smislu. primera. na smeru Istraživanje u arhitekturi i urbanizmu. želeli mi to ili ne. najvažniji zaključak na koji ukazuju dva. Rekapitulacijom iznetih stavova u ovom radu. jeste da kvalitet produkcije i opstanak pozorišta kao institucije nije u direktnoj zavisnosti sa postojanjem arhitektonskog oblika projektovanog za tu namenu.Sva ova pitanja veoma su kompleksna i svako od njih otvara mesto za dalja istraživanja. taj prostor vrši svoje dejstvo.nikada nisu mogli suštinski da prekinu pozorišni život niti da ga osiromaše do te mere da postane beznačajno za one koji u njega veruju“7. Potrebno je. Sa druge strane. „Formiranje pozorišnih institucija. 5. tako i pri projektovanju novih objekata ove tipologije. u kakvom je najzastupljeniji u Srbiji. jasno je da je došlo do prekretnice u oblasti arhitekture scenskih objekata i do potrebe za promenama u pristupu.

pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. urednik: Pozorište na Terazijama. FDU Institut. Fakultet tehničkih nauka.10 40 . Arhitektura savremenog pozorišta. dr Radivojem Dinulovićem.arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. dr Radivojem Dinulovićem.. str. 1990.e-novine. Pozorište na Terazijama. str. Pozorišni život u Srbiji 1944/1986. Novi Sad.. Beograd. Gorica. 7 Intervju sa prof. 2005. Beograd. 1 Dinulović. . Radivoje. Beograd. Aleksandar. str. YUSTAT. Teatar. vanrednog profesora. u TEATAR-POLITIKA-GRAD. 200-201. www. www.Radivoje. Univerzitet u Novom Sadu. 2 Dinulović. 4 3 Đaja.e-novine. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti. doktorska disertacija. 2004.. u Funkcionalno – tehnološki procesi i oblikovanje prostora modernog pozorišta .. TIPOLOGIJE POZORIŠNOG PROSTORA: Klasifikacije tipova i modela scensko-gledališnog prostora u teoriji i istoriji pozorišta XX veka. 2005. 9. 2007. Beogradska pozorišta.com 5 6 7 Volk. Beograd. Studija slučaja: BEOGRAD. str. 13-47. dr Petar.com Intervju sa prof. 103. Mojović.(8-9): str.

inž. Fakultet tehničkih nauka. Takoñe. u radu će biti analiziran uticaj arhitekture. docent. odnosa prema produkciji i mogućnostima korišćenja. kao jednog od aspekata produkcije u sferi kulture.arh. Novi Sad Petar Mirković. ali i postojanje uticaja vice versa. Ključne reči: arhitektura pozorišta. akademski vajar NAMENA. Departman za arhitekturu i urbanizam. u radu se ispituju i novi mogući modeli ovog odnosa. dipl.Dr Jelena Atanacković Jeličić. kulturna funkcija arhitektonskih objekata za scenske dogañaje 41 . Kroz teorijsko istraživanje. na pozorište. PROGRAMSKA STRUKTURA I KULTURNA FUNKCIJA ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI Apstrakt: Cilj rada je da ispita postojeće arhitektonske objekte pozorišnih objekata u Srbiji u smislu njihove kulturne funkcije.

5.PROGRAMME STRUCTURE AND CULTURAL FUNCTION OF THEATRE ARCHITECTURE IN THE REPUBLIC OF SERBIA Abstract: This paper is addressing the issue of cultural function of the existing theatre buildings in the Republic of Serbia. their programme and relations between their architectural design and production of events. Keywords: theatre architecture. Uvod – teorijski okvir istraživanja Kratak pregled produkcije u sferi kulture u republici Srbiji Arhitektura kao prostorni okvir kulturnih dešavanja Zaključak Završne napomene Reference 42 . cultural function of theatre buildings Sadržaj: 1. 2. The impact of architectural design (in means of consistency and quality) related to overall production in the field of culture will also be examined. A new model of complex relation between theatrical performance and theatre architecture will be proposed. 6. 4. 3.

op. efemerna priroda pozorišta nam ne samo dozvoljava već nas i primorava da u svom sećanju 1 • • 43 . korišćenja grañevinskog zemljišta. na primer? Ili. ali i potrebe za umanjenjem troškova izgradnje. pa i političkih okolnosti.) stari kavez» ovde će biti razmatrana u suštinski izmenjenom obliku. koje u različitim režimima korišćenja mogu odgovoriti čitavom spektru promenljivih namena. želimo da vrednujemo na osnovu ukupne produkcije.aut. sa jedne strane. tj. Ako se činjenica da je svaki arhitektonski objekat izraz ljudske potrebe materijalizovane prvo kroz programsku strukturu. kao i savremeno pozorište uopšte. predstavlja jednu od najinteresantnijih tema savremene grañene sredine. kako na opažajnom. naše će nezadovoljstvo biti izvesno. Pre svega. dobro poznata teza da je «novi vrt (veoma često. Ipak. tako i na teorijskom nivou ići u sledećim pravcima: • veliki broj postojećih objekata je promenio svoju prvobitnu namenu. zatim kroz funkcionalno/tehnološku shemu i konačno u samom prostoru. omeñen je sa nekoliko polazišta. što je najčešće posledica promenjenih društvenih. ekonomska kretanja u savremenom društvu nameću potrebu za arhitektonskim strukturama. odreñen broj objekata je u potpunosti izgubio svoju namenu. ali se pokazuju kao intrigantni za današnje stvaraoce? Teorijski prostor u okviru koga će navedene teze biti ispitane. ekonomskih. postavi u kontekst vremenske koordinate. UVOD – TEORIJSKI OKVIR ISTRAŽIVANJA Odnos arhitekture posmatrane isključivo kao materijalne strukture i njenog sadržaja/programa/aktivnosti koje se odvijaju unutar izgrañenog omotača. održavanja. potrebe za frekventnim javnim prostorom/životom u urbanim sredinama. iz oblasti kulture. jasno je da će zaključak. Dakle. da li stari postojeći prostori (arhitektonski objekti)2 mogu da odgovore zahtevima savremene produkcije ili novih tehnologija. jer su se postojeće strukture pokazale kao netolerantne za promene. proces analize biće sproveden na temi odnosa pozorišne produkcije i pozorišnih objekata i to pod pretpostavkom da: «Ako grañenje savremenih pozorišnih kuća.1. pitanje koje savremeno društvo nužno nameće jeste i sledeće: da li je ponekad i «stari vrt» potpuno «novi kavez»? Drugim rečima. tehnoloških. Ovo je posledica. da li je moguće današnju produkciju unaprediti pokušajem da se pronañu negde meñu «starim vrtovima» prostori čija je prvobitna namena iz potpuno druge programske sfere.

u eri prezasićenosti komercijalnim i marketinškim sadržajima svake vrste ponuñenim pre svega kroz televizijsku i filmsku produkciju. U unutrašnjosti arhitekture a priori je istorija. Istraživanje koje uzima u obzir mogućnost da arhitektura može da ima sopstvenu manifestaciju.zadržimo samo one prizore čije nam vrednosti grade poglede na život i postojanje.i o načinu na koji zgrade postaju deo ljudskih života. u odnosu na prethodno. društvenim uslovima. odnos spoljnih fenomena i arhitekture kao zasebne discipline će biti razmatran u okvirima savremenog društva. da li je arhitektura dužna da danas. trga – bez ideje o arhitekti tog prostora ali to nije ni poenta. odgovori na ono što Peter Zumthor naziva «magijom stvarnosti»:4 «Mi koristimo signale. Pomislite na «Prozor u dvorište» Alfreda Hičkoka.»6 U ovim okvirima. Retko je teorijski istraživan njen sopstveni diskurs. ulice. Dakle. 5 Ono o čemu razmišljam je moje ljudsko okruženje – iako nije samo moje.»8 44 . čitanje i pamćenje pozorišne arhitekture»3 Značajno pitanje koje se. pomerili. Ovo nije voajerizam. to ima puno veze sa atmosferom. manifestaciju svoje unutrašnjosti kroz izgrañeni objekat. Moj rad na dijagramima je jedno takvo istraživanje. Klasik. Mi posmatramo. I možda će im se jedna od tih zgrada vratiti u sećanje 25 godina kasnije. prema navodima grupe MVRDV: «Dolazeća era će biti ključna za klasičnu artističku ulogu arhitekture.»7 Konačno. posmatran od spolja. koje nisam sam projektovao. njena unutrašnjost. arhitektura će biti posmatrana kao zasebna i autonomna disciplina. Originalnost i autentičnost će se nalaziti na iskušenjima. a ne kao amalgam povezanih znanja iz oblasti tehnologije. nauke i umetnosti.. kulturološkim vrednostima i sličnim uticajima. Sama ideja da su ta sećanja još tu – postoji mnogo takvih objekata kojih se ja sećam. To se danas jednako odnosi i na doživljaj. Život u prozoru. a uloga arhitekte će biti preispitana. ovde postavlja je i dalji odnos «doživljaja» i arhitekture kao artefakta. dali mi osećaj olakšanja ili mi pomogli na neki drugi način. Naprotiv. Ne znam da li na Vas ova moja strast ima isti uticaj kao na mene. ali koji su me dotakli. mesto gde deca odrastaju. odnosno kako navodi Peter Eisenmann: «Arhitektura je tradicionalno povezana sa spoljnim fenomenima: politikom.. i takoñe u eri opšte zaokupljenosti sadržajima koji kroz ekstremne uslove pokušavaju da simuliraju realnost. i setiće se ugla. akumulirano znanje svih prethodnih arhitektura.

Slika 1 Pitanje autentičnosti. originalnosti i artističke vrednosti u 9 konzumentskoj eri: Andy Warhol scena iz filma Sleep i scena iz VIP 10 Veliki Brat Srbija 45 .

uglavnom se ogledao u uspostavljanju osnovnih društvenih normi. KRATAK PREGLED PRODUKCIJE U SFERI KULTURE U REPUBLICI SRBIJI Danas smo svedoci rezultata dve decenije velikog zastoja u napredovanju svih oblasti na ovim prostorima. argumentovano ili ne.2. Ključno pitanje koje se ovde postavlja je: kako i na koji način arhitektonskim sredstvima uticati na izmenu kulturne politike. ljudskih sloboda i ponovnog uspostavljanja komunikacije sa globalnim društvom. Nebrojeno mnogo manifestacija koje imaju za cilj proizvodnju zabave. Nije potrebno navoditi sve pojave koje su popunile to upražnjeno mesto. tako da se fokus pažnje šire javnosti bar delimično izmesti sa voajerskih režiranih «veštačkih rajeva» reality show programa na neku drugu vrstu sadržaja koja bi imala pretenzije na umetničku vrednost. Sa druge strane imamo tranzicionu pojavu spektakla kao kompenzativne stvari. Društveni razvoj koji je proteklih godina. edukacije i svega onoga što direktno ili indirektno proizilazi iz dve prethodno navedene. obraćanje vrlo širokom auditorijumu. ali nikako kao nosilac kulturnog života. Kao glavni nosioci procesa kreiranja strategije neosporno se nameću javne institucije koje su pak ostale nereformisane. Ovakav jedan fenomen može biti opravdan u nekoj meri. Takoñe. nedovoljno produktivne i preglomazne. nekonkurentne. ali zbog toga i neophodnost da programski ostanu dovoljno neutralni. površni i samo trenutačni. izostanak kulturne svesti tokom dugog vremenskog perioda često se smatra opravdanim u takvim okolnostima. pa na kraju svrha postojanja samih institucija više nije njihova osnovna namena već egzistencija zaposlenih. Gola borba za egzistenciju i povratak animalnim nagonima uticali su da se celokupan sistem vrednosti poremeti. 46 . preko nacionalističkih. U tako složenim društvenim okolnostima neočekivano je tražiti krivca. Pri tome ovakvi aparati ozbiljno opterećuju budžet i troše preko potreban novac. navijačkih i ostalih masovnih udruživanja pa do ličnog teatra bolesti zavisnosti. u nekoj meri pokrenut sa mrtve tačke. Sfere koje su najviše pretrpele tokom proteklih decenija svakako su sfera kulture. počevši od turbo folka. Sadašnje stanje kulture u Republici Srbiji posledica je nepostojanja jasne i dugoročne strategije za razvoj kulture. dok je i pitanje svrsishodnosti takve akcije i dalje otvoreno. Ono što je bitno jeste neophodnost osvešćenja trenutne pozicije i rad na ponovnom uspostavljanju trajnih vrednosti.

Mnogi objekti koji su do skora stajali kao prva slika koja se pojavi pred očima pri pomenu bilo kog grada u Republici Srbiji do sad su opravdano srušeni i zamenjeni novim. 3.. pa i nacije. ali i sasvim komercijalno usmereni teatri u vlasništvu države. Ukoliko koristimo meñunarodnu scenu kao komparativni model. a potom i sa meñunarodnim centrima. progresivno i razvijeno u oblasti kulture. moguće je osloniti se na mnogobrojna tuña iskustva i kvalitetno iskoristiti postojeća rešenja. Ovakav «palanački sindrom» je ogromna kočnica za razvoj celog društva.Veliki broj gradova u Srbiji se suočava i sa problemom nedovoljne komunikacije lokalnih kulturnih zajednica meñusobno. te da tako nešto nije na prvom mestu i da postoje mnogo značajnije teme za opšti napredak društva. ARHITEKTURA KAO PROSTORNI OKVIR KULTURNIH DEŠAVANJA «Pozorište dvadesetog veka obeleženo je nastojanjem da se dovede u pitanje svaka konvencionalna odrednica institucionalnog teatra. u procesu revitalizacije na širem kulturnom planu. to ima za rezultat nedovoljno interesantan program i odsustvo publike kao krajnjeg konzumenta. O tome svedoče privatna pozorišta sa najvišom umetničkom i društvenom misijom.11 U neraskidivoj uzajamnoj sprezi ovde stoji i pitanje graditeljske kulture. posebno u manjim urbanim centrima. uključujući i namenski projektovanu i izgrañenu arhitektonsku strukturu kao podrazumevajući prostorni okvir. ona. nije konkurentna na meñunarodnoj sceni. Kako kultura uopšte predstavlja osnov identiteta jednog društva. meñutim izvesno je da je sve manje autentičnih grañevina koje izazivaju asocijacije na prošlost i dovode u kontakt sa korenima. Kao jedna od mogućih prepreka i kočnica mogla bi se pojaviti ustaljena misao da se za napredak u oblasti kulture nema dovoljno budžetskih sredstava. a u okvirima pojedinačnog grada. Stoga je veoma lako uočljivo da se kompletna kulturna produkcija realizuje i plasira isključivo unutar pojedinačne lokalne samouprave. Posebno je važno napomenuti da kada produkcija u sferi kulture. ili kako se navodi u White Paper on Education and Training. što se uspostavlja kao potpuno posebna tema. Na kraju. i postoji.. Za orijentaciju gledalaca (i naročito arhitekata) neuporedivo je značajnija svest o kulturnoj funkciji konkretnog pozorišta. buduće evropsko društvo bi moralo da bude pravično.»12 47 . cena ovakvih teza može biti veoma velika u budućnosti. tj graditeljskog nasleña i onoga što čini identitet grada. niti prostornih kapaciteta.

«Arhitektura je način da se ispriča priča o onome ko arhitekturu stvara. impresioniraju i zastraše»13 i u ovom kontekstu je moguće razmatrati i značajne grañevinske poduhvate nacionalnih (ali i drugih značajnih) teatara globalno. Ovde se ne misli na prostorne kapacitete koji su neophodni da bi se neka tehnologija primenila. da li možemo smatrati da je «magija realnog» u njima nestala. Arhitekturu koriste političke voñe da zavedu.Pitanje kulturne funkcije pozorišne zgrade u direktnoj je i neraskidivoj vezi sa produkcijom iste ustanove. činjenica je da arhitektura per se. sada posmatrana kao zasebna disciplina (kako to navodi Eisenman).. ovde možemo govoriti o relativno velikom broju objekata kulture različitih programskih. možemo smatrati da je arhitektura. Kako zaključuje Dejan Sudjic. da je struktura «unutrašnjosti arhitekture» u njima bitno narušena. ostao bez svojih korisnika. nezavisno od sopstvenog kvaliteta. koji su sve to prostorni problemi sa kojima se susreće savremena pozorišna produkcija u starim. Sa druge strane. Ipak. najveći deo ovih neusaglašenosti potiče od značajnog razvoja svih vrsta tehnologija u poslednjim decenijama. koji se danas suočavaju sa nužnošću privlačenja savremenog gledaoca programom. mogla da sa svojim dometima nadomesti nedostatke programa. nego na proste uslove koje je odreñeni 48 .. Dakle. postojećim pozorišnim objektima? Pre svih. nije na zadovoljavajućem nivou. pa i u Republici Srbiji. Dakle. Tipološka klasifikacija postojećih pozorišnih zgrada potpuno je zasebna tema i može pružiti detaljnije odgovore na pitanja potrebnih prostornih promena na konkretnim objektima. ne predstavlja izvor fascinacije posmatrača na način na koji to može da učini pozorišni dogañaj bilo koga tipa. koja. ukoliko je ikad i postojala? I dalje. Dakle. u tom smislu. ona podleže transformacijama shodno promenama programa. koji će za istog biti zadovoljavajući. sada posmatranih isključivo kao arhitektonska dela. kako je veliki broj pozorišnih zgrada. Odnos ovih objekata prema okružujućim javnim prostorima i njihova značenjska uloga u široj gradskoj matrici profiliše ulogu ovih objekata mnogo više u «memoriji grada» ili personalnoj memoriji posmatrača (kako navodi Zumthor). odnosno. u slučaju pozorišnih zgrada. da li je arhitektura pozorišnih objekata. a sa tim u vezi i prostornim okvirom. ali i morfoloških i tipoloških karakteristika. «stari vrtovi» mogu postati «novi kavezi». u slučaju pozorišnih objekata. pa sa tim u vezi i gledalaca? Izvesno je da je ovo moguće samo delimično. Ipak. Ovo potvrñuje tezu da. sekundarni prenosilac poruke u odnosu na programsku orijentaciju i da. razvoja koji se i sada odvija toliko brzo da je prostorni okvir koji bi ga pratio sve manje predvidljiv. nego njegov kulturni značaj. današnja tehnološka rešenja su rešila veliki deo arhitektonskog problema. a nikako obrnuto. u najvećem broju gradova u Republici Srbiji.

dok se danas oni ispunjavaju primenom različitih tehnologija. neki od ovih aspekata kulturne produkcije ne prethode jedan drugom.. Napuštanje pozorišne zgrade i posvećenje grañenju ambijenta za svaku predstavu ponaosob (umesto da se u okviru pozorišne kutije-kakvog god ona oblika bila. da li je onda potrebno da ova prostorna opna. od kvaliteta arhitektonskog objekta u kome nastaje. Posmatrano dalje. postavljao pred projektanta prostora. samo je jedan od derivata opšte kulturne produkcije jednog društva. sa kojima su opet uzročno-posledično povezani na vrlo složene načine. činjenica je da repertoar i umetnička orijentacija institucija koje u njima deluju gotovo da više nisu značajni za formiranje arhitektonskog programa. Takoñe. neupotrebljavanih ili prenamenjenih zgrada? I kako to korespondira sa potrebama savremenog gledaoca. U tom smislu. ZAKLJUČAK Arhitektonska produkcija. svi ovi aspekti su odraz savremenih društvenih kretanja. pa konačno i sa savremenim ekonomskim kretanjima? 4. odgovara tipologiji «crne kutije». posmatrati kao jedan od mogućih izbora... ali ne uvek i ne u potpunosti. Kako navodi prof. posmatrano globalno. odnosno umetničke stavove i ideje o pozorištu.14 U prilog ovoj tezi govori i činjenica da sve više savremenih pozorišnih objekata. Ako meñutim govorimo o namenski projektovanim pozorišnim zgradama. nove ideje i nova viñenja sveta izražena kroz format likovnih ili izvoñačkih umetnosti mogu izmeniti i mišljenja unutar arhitektonskog stvaralaštva. Dinulović: «Vrste i karakter dramskog sadržaja. scenski sklop stvara dekorom-kojim god se sredstvima scenograf služio). plesno ili mjuzikl na primer). To svakako ne znači da je kvalitet svih autorskih ili artističkih dela ujednačen i takoñe ne znači da ponekad. postaje rediteljsko i scenografsko pitanje.15 gde je arhitektura samo prostorna pregrada izmeñu spoljašnosti i složene tehnološke unutrašnjosti potrebne za produkciju pozorišnog spektakla. Drugim rečima. ili je moguće pronaći objekte koji bi zadovoljili zahtevane uslove u postojećem grañevinskom fondu napuštenih. treba. «crna kutija» ili savremena pozorišna zgrada uvek bude novoizgrañeni objekat. ali opet ne uvek i ne u potpunosti. izmeñu ostalog. u prošlosti. danas možemo posmatrati kao značajno uticajno polje jedino kada je reč o ambijentalnom teatru i reutilizaciji postojećih prostora i objekata. jednako kao i pozorišna ili likovna. činjenica je da kvalitet pozorišne predstave zavisi. Tako tipologija modernih pozornica.»16 49 . u tom smislu. osim u odnosu na eventualne žanrovske specifičnosti (dramskog pozorišta u odnosu na opersko.sadržaj. od arhitektonskog i graditeljskog.

Ogromne industrijske hale. gde bi se danas ti gledaoci nalazili? Na kraju. pre svega u smislu očuvanja opšteg nacionalnog i kulturnog identiteta. Tako se izbegavaju velike i nesigurne investicije jer se prostori postavljaju kao multifunkcionalne jedinice i kroz vreme je moguće prilagoñavati ih novodolazećim potrebama. ali i sveopšte kulturne produkcije u Srbiji? Takoñe. toliko neophodno kulturnoj produkciji? Rešenje koje upravo obuhvata pomenute probleme jeste model koji izuzetno suptilno integriše kulturu. Autentični objekti iz prošlosti koji na sebi nose trag vremena. da li je moguće pronaći i rešenja koja bi pomirila nomadski duh putujućih trupa i tradicionalnu pozorišnu scenu. virtuelan ili drugi) i takoñe. S obzirom na to da je u ovim slučajevima moguća postepena revitalizacija. činjenicu da postojeći pozorišni objekti. turizam i ekonomsku stranu. ali i partikularno u pozorišne objekte. predstavljaju opeterćenje jednako za stvaraoce koliko i za budžet. moguće je: • Uvesti srodne komercijalne programe. • • Konačno. da li je zapravo taj javni prostor danas i unutrašnjost tržnog centra ili hol aerodroma? Ako pozorišna produkcija traži put do svojih gledalaca i izvan fiksirane lokacije koja se zove pozorišna zgrada. koje danas više ne služe svojoj prvobitnoj nameni nameću se kao idealne podloge za stvaranje novog društvenog momenta. u okviru ovakvog modela prenamene objekata u objekte kulture (u širem smislu). graditeljsko nasleñe.Ako prihvatimo činjenicu da je ambijentalni teatar generator onoga što će se u budućnosti pokazati kao nova programska i/ili tipološka kategorija pozorišne zgrade (gde dozvoljavamo svaki mogući format ove buduće strukture. Očuvanje ovakvih objekata je od neprocenjivog značaja za širu zajednicu. produkciju. Nešto što je odavno praktikovano i veoma uspešno funkcioniše i danas širom sveta jeste stvaranje novih kulturnih centara na platformama industrijskog nasleña. fabrike. uključujući efemeran. u velikoj meri. Prednosti ovog modela su višestruke: • Nije potrebno ulagati velika finansijska sredstva na izgradnju novih objekata već se isti kvalitet postiže kreativnim korišćenjem postojećeg graditeljskog fonda. otvara se i mogućnost da se sadržaji i njihov obim prirodno odrede prema realnim potrebama i u ekonomski realnim okvirima. da li vibrantan javni prostor može ponovo da postane akcelerator i buduće pozorišne. prenoseći duh graditeljske tradicije mogu postati i generator stvaranja nove kulturne klime. Transformacija koju su muzejske institucije doživele u poslednjim decenijama XX veka govori u prilog ovoj tezi (u 50 . ali i ponudila savremeno i energično viñenje.

Novi Sad. 2009. Birkhauser Verlag. usled svojih morfoloških karakteristika.46 51 . koje veoma često zauzimaju mnogo značajniji medijski. This isn' t voyerism. str. Peter. inspirativan prostorni okvir bez ulaganja prevelikih finansijskih sredstava. 2006. odnosno. 2005 Javni prostori se. 2006. str. A classic. radionice za edukaciju i slično). ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.. internet centri.. dozvolilo svim sferama kulture. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. Life in a window. Birkhauser Verlag. prikazati da je kultura jednom društvu potrebna ništa manje nego druge delatnosti. ili arhitekture. • Konačno. Arhitektura pozorišta XX veka. Think of Rear Window-Alfred Hitchcock. .. Predloženi model pokušava da ukaže na rešenje koje bi. u sferi pozorišta. str. 3 4 5 2 Dinulović. • Proširiti ciljnu grupu eventualnih gledalaca pozorišnog spektakla. bar na nivou prostornog.okviru muzejskih ustanova su se kao srodni sadržaji pojavile i knjižare. imati dovoljno strpljenja da sačeka. izbegavanjem monumentalnih prostora i klime u kojoj su pozorišne zgrade namenjene isključivo «elitnim» društvenim grupama. Atmospheres. Stylos. vanrednog profesora. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. opšti društveni razvoj u velikoj meri zavisi od kulturne produkcije jedne sredine. ali i značenjski prostor u društvenoj stvarnosti.18 “ We use signals. Ostaje nada da će publika. Postaviti kulturnu produkciju u sferu svakodnevne produktivnosti. Atmospheres. ali i razloga i istorije postanka mogu smatrati mnogo tolerantnijim prema različitim režimima korišćenja nego što je to slučaj sa arhitektonskim objektima. Clio. pa i pozorištu. Beograd. kafei i restorani. it has a great deal to do with atmospeheres.188 “magic of the real” Zumthor. Peter. 1 Naslov knjige prof. We observe. I don t know if this passion of mine affects You in the same way. On the contrary. observed from without. “Zumthor. 5. dr Ranka Radovića “Novi vrt-stari kavez”. sa jedne strane. Radivoje.

eu/education/languages/pdf/doc409_en. str. Arhitektura pozorišta XX veka.In the interiority of architecture there is also an a priori history. “black box theatre” 15 52 . Atmospheres. str.. 2006. Time je pitanje arhitektonskog rešavanja prostora (odgovarajuće pozicije prozorskih otvora koja je dovoljna za osvetljenje prostora. not done by me.38 http://www. “ Eisenman. a street. manifest its on interiority in a realized building.although they won't only be mine. architecture is the means to tell the story about those who build it… Architecture is used by polticial leaders to seduce. i u potpunosti se zamenjuje sa veštačkim. Birkhauser Verlag. Dejan. the accumulated knowledge of all previous architectures. 37 MVRDV.KM3. Penguin.2010. str.rs/gallery/page3. u savremenim muzejskim zgradama se potpuno izbegava prirodno osvetljenje.65 7 6 “Architecture is traditionally concerned with external phenomena: politics. str. Actar. zamenjeno tehnološkim. given me a sense of relief or helped me in some way. And perhaps one of the buildings will come back to them 25 years later. http://vbvip4.4. Thames and Hudson. 184 12 13 “Above all.2010.qld.au/?a=47968:v2. involuntarily. 2005. My work on the diagram is one such examination.qag.velikibrat. The Edifice Complex – How the Rich and Powerfull Shape the World.html.and of the building becoming a part of people's lives.” White Paper on Education and Training. It concerns the possibility that architecture can manifest itself.3 14 Na primer.pdf Dinulović.4. Peter. 7. 2009. 8 9 10 11 “The objective is to make it into a just and progressive society based on its cultural wealth and diversity. Diagram Diaries. Rarely has it theoretically examined its own discourse.europa. cultural values. Radivoje. 1999. and the like. and they'll remember a corner. its interiority.gov. Clio. str. a square – with no thought of it's architect but that isn't the point. moved me. but which have touched me. ali ne i štetna za eksponate). 2006. Excursion on Capacity. Just the idea of these things still being there – there are plenty of buildings like that I remember. to impress and to intimidate” Sudjic.. http://ec. Peter. Teaching and Learning–Towards the Learning Society. social conditions. a place where children grew up. zbog njegove štetnosti za umetnička dela. 7.“ What I am thinking of are my human surroundings .“ Zumthor.

Peter. 1999 4) MVRDV.KM3.eu/education/languages/pdf/doc409_en. 2006 53 . Actar. Dejan.16 Dinulović. Arhitektura pozorišta XX veka. 2006 3) Eisenman. The Edifice Complex – How the Rich and Powerfull Shape the World. str. 2009. Clio. http://ec. 2009 2) Zumthor. Penguin. 184-185 1. Beograd. Clio. Diagram Diaries. Radivoje. Excursion on Capacity.pdf 6) Sudjic. REFERENCE 1) Dinulović. Radivoje. Peter. Birkhauser Verlag. 2005 5) White Paper on Education and Training. Atmospheres.europa. Arhitektura pozorišta XX veka. Teaching and Learning–Towards the Learning Society. Thames and Hudson.

54 .

Fakultet tehničkih nauka. Obe zgrade su posmatrane pre svega u kontekstu grada. U narednom radu. što za posledicu ima neutemeljenost ovih pozorišnih kuća u njihovo neposredno okruženje. Ključne reči: pozorište. ustanoviti uzroke konflikta. Kako su ova dva objekta srodna isključivo u ovom . tačnije konfliktima koji se javljaju izmeñu zgrade SNP-a u Novom Sadu i BDP-a u Beogradu i njihovih grañenih okruženja. i drugog sa težištem na programsko-sadržajnoj kompatibilnosti. javlja se odnos posmatranog objekta i neposredne okoline. jednog koji se tiče kompatibilnosti arhitektonskih jezika. Stoga smatramo da je bitno proučiti neke problematične primere. urbani kontekst. Beogradsko Dramsko Pozorište. u poreñenja drugih karakteristika objekata se nije ulazilo. zaključeno je da se odnos bilo koje kuće i okruženja može i mora posmatrati sa dva aspekta. Departman za arhitekturu i urbanizam. Novi Sad KONFLIKTNI KONTEKSTUALNI ODNOSI POZORIŠNIH KUĆA NA PRIMERU SNPA I BDPA Apstrakt: Kao jedan od bitnih činilaca pri valorizaciji nekog arhitektonskog dela.Bojana Dragutinović. pa i pozorišne kuće. Dubljim ulaženjem u problematiku. kontekstualnom smislu. Višnja Svrdlan Studenti master kursa. U oba proučena primera. konfliktne situacije 55 . Srpsko Narodno Pozorište. definisan je problem. bavićemo se analizom dva slučaja. a zatim i uzroci njegovog nastanka. ako postoje. kako bi se isti kasnije mogli izbegnuti. javlja se nesklad u bar jednoj od ove dve ravni.

but strictly as aspects of a somewhat more complex problem. this was not always the case. It was the fact that. what is more. its cultural. As the buildings erected at that time are still actively used. theatres: Serbian National Theatre in Novi Sad (Srpsko narodno pozorište. from an aspect of compatibility of architectural expressions (form. BDP) and. we found this issue to be a legitimate one. In fact. one of the most productive periods in the history of this country. the urban conflict that arose between them and the existing urban fabric. the urban conflict 56 . from a strictly functional point of view. a building that was originally used as A House of Culture. Throughout the essay. that neglected this crucial aspect. it is established that such a conflict can and must be observed in a twofold manner: firstly. it was renamed a theatre. As a result. and its architectural practice. A CASE STUDY Extended Abstract:. A new question arises? Who is here out of context? And what becomes the context now: the one that is more dominant in the quantitative or the qualitative sense? In both cases. etc. rather ambiguous urban context. However. we have the case of BDP. not long after the building was erected. we exclusively focused on identifying the causes and aspects. architecturally speaking. as well as the particular conditions under which they were built and the potentially complex and changing relations of programme/function. that we perceive as the core of the conflict. we have a building and its urban surrounding in perfect synchronization: situated in the historical core of Novi Sad. On the other hand. The predominantly residential and. Both buildings originated from a similar socio/cultural/historical milieu. Correlation between a building and its urban surrounding is certainly one of the key basic issues to consider today when trying to establish an informed opinion on an architectural piece and/or evaluate it. The focus of this theoretical analysis have been two public buildings. variants of this problem. However. does not suite the newly established and professionally asserted theatre as a cultural institution. it was the period after the Second World War.CONFLICTING CONTEXTUAL RELATIONS OF THEATRE BUILDINGS: SERBIAN NATIONAL THEATRE IN NOVI SAD AND BELGRADE DRAMA THEATRE. Architectural form and style. that simply does not belong there. As such institutions were rather informal. In the case of SNP. style. a state founded/funded cultural institution intended for the education/entertainment for the masses that poured to the ever-expanding. secondly.) and. this cannot be said for the spatial articulation and the form of the building. educational and entertainment centre. Serbian National Theatre perfectly coincides with the values that its urban surrounding exemplifies. in particular. are not observed as such. the above-mentioned period of post-war Revival and Reconstruction of a nation. newly industrialized cities of the post/socialist era. their architectural language did not exude the symbolism and the meaning to the extent that a theatre building does/should do. built in large numbers in the city suburbs. SNP) and Belgrade Drama Theatre (Beogradsko dramsko pozorište.

Belgrade Drama Theatre (BDP). 4. urban context. 5. 2. Serbian National Theatre (SNP). Uvodno razmatranje Analiza SNP-a Analiza BDP-a Korelaciona analiza i zaključna razmatranja Završne napomene Reference 57 . 3. conflicting urban relations Sadržaj: 1. 6.arises either in the functional or the formal (in the sense of architectural expression/language) aspect that in turn results in a poorly integrated structure. Keywords: theatre.

. Čini se da je ovaj fenomen. na prvi pogled. Ne možemo. katalizator procesa deagrarizacije te urbanizacije u zemlji. prostorima srodne vrednosti: dok je SNP izveden u samom istorijskom jezgru naselja. u gradove Jugoslavije doveo čak 6. Ovde treba naglasiti i samu 58 . odnosno društveni i prostorni aspekti ostvarenja kojima ćemo u ovom teorijskom osvrtu posvetiti pažnju. bavićemo se objektima Srpskog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu i Beogradskog Dramskog Pozorišta. druga originalno zamišljena kao Dom kulture. Objekti čak nisu podignuti u. Obe pozorišne kuće su projektovane u sličnom političko–kulturnom miljeu. do 1981. tipološki posmatrano. Postmodernistički oblikovni izraz Srpskog Narodnog Pozorišta svakako nije srodan kasno modernističkom stilu originalnog zdanja Beogradskog Dramskog. meñutim. budući da preduzetničke energije i radne snage nije manjkalo. Posmatrajući ceo proces sa ove istorijske distance. ova dva ostvarenja nemaju zajedničkih dodirnih tačaka. ovi i ovakvi propusti su možda i bili donekle opravdani. u potpunom saglasju sa prostornim transformacijama. UVODNO RAZMATRANJE Decenije posleratnog perioda u Jugoslaviji (SFRJ) svakako su obeležene ubrzanim procesom modernizacije društva i iznuñenom industrijalizacijom zemlje.Crvenom Krstu. što je postavilo brojna pitanja te ustanovilo problem tzv. čini se. u periodu od 1948. Naime. U narednom izlaganju. To se meñutim ne može reći i za svest o istorijskom nasleñu i izgrañenom urbanom kontekstu. Budući da je industrijalizacija pretežno zasnivana na ekstenzivnom zapošljavanju nekvalifikovane i polukvalifikovane radne snage sa sela. Domova Kulture i Narodnih Pozorišta. kasnije prekrojena u teatar. koje su dale toliko nesrećnih prostornih rešenja. prva namenski projektovana kao pozorište i nešto kasnije izvedena uz brojne kontroverze. Ono što na samom početku moramo istaći su okviri analize. Ovaj i ovakav. Ove veštačke tvorevine te intenzivna grañevinska delatnost u svim privrednim sektorima trebale su biti "početna kapisla" tj. plan je naizgled uspeo. kao izvorima sigurne zarade. ako imamo u vidu u tom trenutku više i urgentnije društvene ciljeve. Rurbanizacije grada 1. negirati jednostranost preovlañujuće društvene svesti toga doba.1.5 miliona migranata sa sela. BDP je podignut na tadašnjoj periferiji . zajedno sa socijalističkom krilaticom "sve za svakoga" (pa tako i kultura) naveo relevantne činioce na izgradnju zavidnog broja objekata kulturnoobrazovnog sadržaja tzv. Kultura je zaista brzo pronašla svoj dom u svim značajnijim opštinama. skraćeni put industrijalizacije je. te je narod u do tada neviñenom broju pohrlio gradovima.

Dodatno smo. Iako postoji. Posmatrani u jedinstvu uticaja. krajnje. Objekat ima ureñenu pripadajuću površinu. narodnih. pak. postavili utvrñivanje korena uočenog problema u oba slučaja. za razliku od SNPa pripadajuću ureñenu površinu. nije mu dala dostojanstvo. jedno od mnogih. 59 .) ali ne samostalno. sa funkcionalnog aspekta posmatrano. nego je nedorečen. stilskom izrazu i pripadajućem otvorenom prostoru jedno krajnje pretenciozno i dominantno zdanje od nacionalnog značaja. Ono što.važnost koja je time pripojena objektu: dok je SNP po lokaciji. razmeri. ne bismo ulazili. U tom smislu neposredna okolina objekta nije utvrñena kao javna površina dramskog pozorišta neko pozajmljena površina parkinga. Imajući u vidu različito značenje i jačinu arhitektonskih izraza primenjenih na oba zdanja. oni stvaraju sliku o složenim odnosima na urbanističkom prostornom nivou. Dramsko pozorište u Beogradu je. SNP je izgrañen u starom jezgru Novog Sada. konstatujemo kao opipljivu sličnost je konflikt zdanja sa neposrednim postojećim urbanim okruženjem. narušio je postojeću matricu. simbolike oblika i sl. nego u korelaciji jednih sa drugim. ne tvrdimo postojanje dodirnih tačaka. posmatraćemo čitav niz već pomenutih elemenata (poput arhitektonskog/oblikovnog izraza. ali nema. za cilj ovog analitičkog teorijskog diskursa. odnosno relacije kuće i njene neposredne grañene sredine. programskog okvira objekta i okoline. BDP je isto narušio tradicionalni blok. te značenje samog mesta izgradnje i postojeći kontekst. U tom smislu. Nivo složenosti arhitektonskog jezika nije isti. znači. dostojnu javnog objekta. neposrednih zdanja. Ni tu. niti je slična složenost i obim programa koji se u njima odigrava. te toga da li su uzroci pomenutih prostornih konflikata iste kategorije. meñutim. u toku dalje analize ćemo pokušati da identifikujemo vodeće faktore nastanka pomenutih konfliktnih prostornih odnosa. U to koliko je u arhitektonskom smislu objekat uspešno ostvaren. kao i u vrednost samih spomenika. izbrisao granice zatvorenog tradicionalnog bloka tipičnog za ovaj deo grada i postavio sasvim nove prostorne odnose. Može se reći da se nije nametnuo.

Neposredni urbani kontekst zdanja. Urbano tkivo uoči izgradnje pozorišta Zgrada SNPa je smeštena u starom jezgru grada. nekadašnje JNA ( broj 8-12. Da nesreća bude veća. ali je odbačena kao nedostojna veličini i značaju zahvata kakav je bio izgradnja Narodnog pozorišta. a on je postao proširena ulica. novo zdanje je pojasom zelenila odvojeno od trga. kao da čak i popločanjem želi da se ogradi od suseda. na način svojstven tom vremenu i radikalnim graditeljskim zahvatima u stilu Obnove i Izgradnje. takoreći «napravljeno mesta» miniranjem parnog fronta ulice JNA da bi novo pozorište dobilo glavni trg. Vertikalni gabarit objekta je usklañen sa zahtevima pozorišne tehnologije i ograničenjima susednih objekata. asimetričan. pošto su trenutno. prostor nezgrapnih dimenzija i nejasnog jezika. jer je dobijeni prostor više ulica. čini se. Krajnje Le Korbizijeovski. raščišćavanjem lokacije u produžetku Jevrejske ulice. pak. godine) je bila na terenu Limanskog parka. Budući da u osnovi zauzima 8500 m2 zbog zahteva pozorišne tehnologije. Bilo bi lepo videti dijalog zdanja sa okolnim prostorom. Prethodno planirana lokacija (iz 1959.) i bulevara Josipa Broza (danas Mihajla Pupina). ANALIZA SNPA: Slika 1. 60 . novu pešačku zonu. neparni front ulice JNA. viñeno sa susedne saobraćajnice.2. svedočanstva velikih graditeljskih poteza prošlosti. za nju je. neformiran. nepravilan. Čini se. usputna stanica. na ratnoj nozi. Preživeli. da je žrtva bila uzaludna. čine većim delom slepe fasade i slepe ulice.

zaposesti. kao da morfologija istih priziva urbane buntovnike da ih menjaju po sopstvenom nahoñenju. tvrñavu. Sama morfologija ureñenih površina oko zgrade je takva da podseća na bedeme. inače uvrštena na listu spomenika kulture od izuzetnog značaja. Metafora bastiona kulture je možda adekvatna. bastione. zapušteni i devastirani. koji pre ovaj prostor doživljavaju kao izazov. mesto koje treba osvojiti. Odnos otvorenog prostora Pozorišnog trga i preostalog fronta ulice JNA Do izgradnje pozorišta. nestaju samo na onim delovima gde se funkcije objekta "izlivaju" u otvoreni javni prostor. ali nikako i prihvaćena od urbanih korisnika. obližnja Uspenska crkva.Slika 2. imala je portu i parohijski dom. uključiti u grad. Ovakve demonstracije nezadovoljstva. odnosno. Simptomatično je da se sa svih fasada nalaze prostori koji su mračni. uspostavlja primirje. Možda se upravo tu. na mestu glavnog ulaza i bašte kafea Sterija. Više je nema. 61 . gde postoji kakavtakav dijalog objekta i njegove sadržine sa okolinom.

kada je Pozorište osnovano. kako bi se dobilo proširenje i prodor ka paralelnoj ulici u kojoj se nalazi zgrada Pozorišta. što nam danas deluje kao vrlo dostupno (pogotovo kada pomislimo gde je Mirijevo ili Sremčica od te iste Slavije). Trg Save Kovačevića. koje je zatim prekrojen u teatar. originalno se krenulo u izgradnju objekta osmišljenog kao Dom Kulture Četvrtog rejona. a u ovu grupu bi trebalo svrstati i Beograd. Termin trg ovde možda nije najadekvatniji. Crveni krst jeste i dalje na 30tak minuta hoda od Slavije. koji su svojom veličinom postali neodrživi i nepregledni. Danas je to uvučen prostor. nastao izostavljanjem jednog dela fasadnih platana sa obe strane ulice. Lokacija: Crveni Krst. U svetlu podataka da je ovo pre svega trebalo da bude Dom Kulture. ANALIZA BDPA: Problem kuće BDP-a je nešto drugačiji. Danas ovo možda ne deluje neuobičajeno. Kao što je već rečeno. ako se imaju na umu posleratne socijalističke tendencije da svi imaju pravo na kulturu. ova odluka postaje malo logičnija. kada se u celom svetu teži ka decentralizaciji gradova. Ostaje malo nejasno zašto je u startu odabran Crveni Krst kao lokacija za teatar. Ali zašto je jedno pozorište tada useljeno u Dom na Crvenom krstu ostaje nejasno. ali pre 60 godina.Slike 3 i 4. «Bastion Kulture» 3. to sigurno 62 .

jeste neposredno okruženje. pa stoga uzimamo da je to bilo ugrañivanje u postojeći kontekst. pa ćemo pretpostaviti i da nije toliko omražen kod lokalnih „umetnika“. kontrast sa pripadajućim okruženjem dodatno pojačan. Stambene zgrade. u nekom drugom kontekstu bila bi potpuno prihvatljiva. Na ovom mestu. soliteri. I upravo ovo celu strukturu čini pomalo grotesknom u odnosu na urbani haos koji oko nje vlada. Meñutim. Pozorište na trgu. zakrčen taksi vozilima. Na originalnom projektu koji je izradio arhitekta Jozif Najman je takoñe vidljiv ovaj objekat.nije bio slučaj. stiče se posve drugačiji utisak. sada zatvoren i nekorišten. Deo zgrade koji je u vlasništvu Beograd filma. poput cveta na bunjištu. Kada se posmatraju fotografije samog objekta. sa jedne strane nešto što može da proñe kao kolski prolaz. Drvored breza ispred. Verovatno je tokom proteklih šezdesetak godina pomalo stihijski proširivan program zgrade. Kako je to već napomenuto lokacija deluje samo u pisanom obliku odgovarajuća. pa se to ne sme pripisati originalnom projektantu. Ulazna partija je sasvim adekvatno naglašena. Zgrada koja se na prvi pogled jasno čita kao pozorište. Iza. neke nelegalno. tako ambiciozno proglašeno trgom. Trg. onoj ka kolskom prolazu. godine. radnje sa prehranom. Nakon rekonstrukcije iz 2003. purpurna fasada. zgrada je dobila izraz dostojan pozorišta. čini se. parking. iako nije u konfliktu sa samim terenom. verovatno emituje slične vibracije kao i dobar deo SNP-a. betonskim žardinjerama sa polu-uvelim biljkama i par klupa zaklonjenih istim. jednoporodične kuće. Sa druge strane «trga» vrlo nedefinisan poluparkovski prostor i montažni kiosk sa kineskom robom. sa istoka opet jednoporodična kuća. a korišćeni materijali savršeno korespondiraju sa funkcijom zgrade. ni slobodnostojeći. ali je . Ali kada se ode na to mesto. Kontradiktorno i iznenañujuće. da o tome ne vredi ni raspravljati. bez okružujućih struktura ovo ne upada u oko. meñutim nema slične ožiljke. kasnije dograñene. parcela Vodovoda. Na ovom planu meñutim ne postoje pomoćne strukture. kako je u datom trenutku bilo potrebno i moguće. parkiranje pod uglom. Ostatak zgrade. dostojanstvena i nepretenciozna. 63 . a u blizini betonsko čedo socijalne urbanizacije od ko-znakoliko spratova. Prilaz. Objekat nije ni ugrañen. pored. ono što i dalje ostaje neadekvatno. meñutim. deluje ugroženo i sputano. bar po našem stanovištu. bioskop Avala. koje su se koliko je to moguće približile ivicama parcele. To deluje tako prirodno i organski. I sve to naravno začinjeno nedefinisanim zelenilom. Tragovi istih onih buntovnika su i ovde vidljivi. Pomalo nedopustivo za jednu takvu kuću. pre svega na bočnoj fasadi. neke legalno. ograñena poljana u nagibu.

i nije se dobro snašla. Svakako da je. Neposredna blizina svih važnijih centralnih sadržaja čini društveno generisani duh mesta. Ona prva. ova glomazna i pomalo zastrašujuća struktura sasvim jasno stavlja do znanja da tu ne pripada. moglo reći da je nepretenciozna i pomalo diskretna. dok je sa druge strane suštinska ili programsko-sadržajna kompatibilnost postignuta. Razlog ovome se verovatno krije i u prirodi okružujuće sredine. Kontrast starog i novog u ovom slučaju bio je na obostranu štetu. kojoj je neko pridodao stranca koji je ugrožava. Značenje sadržaja. lokacija za ovakav javni objekat.Slika 5. Kuća je tu skoro sporedna stvar. Zgrada BDP-a u kontekstu Crvenog Krsta 4. 64 . i u većini su. sa druge strane. hladnih i glatkih površina. Niti je upotrebljeni arhitektonski izraz ikako mogao da tome da doprinese. sa kojim je značenje funkcije Pozorišta u potpunom saglasju. Napokon. te nacifrane. Zatvorenih fasada. opna u koju je taj sadržaj umotan. Stoga. je ovde mnogo ukorenjenije u okruženje nego što je to arhitektonski izraz. mnogo srećnije odabrana nego za BDP. Pretežno stambeno naselje. napramapostavljena toplom i šarolikom frontu ulice austrijske provincije. KORELACIONA ANALIZA SA ZAKLJUČNIM RAZMATRANJIMA Na prvi pogled je vidljivo koliko su ove dve kuće slabo utemeljene u svom okruženju. starinske fasade su tu bile pre. je na posve banalan način nakalemljena na nešto što je na tom mestu postojalo stotinama godina pre nje. Za zgradu BDP-a bi se. ni toliko godina posle izgradnje. Nije se ukorenila. Institucija koja je u njoj smeštena isključivo svojim značajem i radom. pa je prirodno novu zgradu pozorišta posmatrati kao stran i suvišan objekat. ovde je pre svega problem u nekompatibilnosti arhitektonskog izraza. Niti će ikada pripasti. ali posmatrač će ipak pre saosećati sa arhitekturom minulih vremena. sa druge strane. kuća SNP-a. gradi sliku o sebi.

gabarita i namena. Glavni problem u takvom poduhvatu predstavlja razlika u značenju tog "spolja" i "unutra". gde se značenje pozorišta kao institucije ne uklapa u okolnu sredinu. odnosno suštinske kompatibilnosti. Sredina bi ovde mogla da se posmatra kao neodgovarajuća. ili bolje. Vidi se da u ova dva slučaja ne postoji sklad po oba kriterijuma (pojavno. ali u odnosu na spolja. dok je u slučaju BDPa okruženje neodgovarajuće objektu. nego što toj sredini ne odgovara zgrada. Ovaj problem se znači može sagledati iz dva različita ugla. moguće nedovoljno snažan. dok se o usklañenosti arhitektonskih izraza u potpunoj kakofoniji različitih stilova. iako su vidljivi gestovi kojima se pokušava to "spolja" uključiti u ono "unutra" i obrnuto. neusklañeno samo sa sobom a kamoli sa pozorištem. gde se značenje sredine ne uklapa sa značenjem pozorišta. Ne bi se moglo reći da je zatvoren u sebe. Kako zgrada sama po sebi ne bi mogla ni po jednom osnovu biti negativno ocenjena. dok se kod BDP nije vodilo računa o programskoj usklañenosti kuće i sredine. Iako je moguće da je izvor konflikta kod SNPa razlika izmeñu originalno projektom predviñenog i izvedenog stanja. Konflikt upravo nastaje na ovom mestu. gde ne postoji nijedan zajednički estetski imenitelj. u poreñenju sa nedorečenom i nedefinisanom haotičnom okolinom. kompatibilnosti arhitektonskih izraza. to je moguće reći da njoj pre ne odgovara sredina. shodno tome od kuće sada očekuje nešto više. pa se. kada je odlučeno da se u predviñeni Dom kulture useli pozorište. koja je meñutim vremenom značajno dobila na vrednosti kako na beogradskoj tako i na srpskoj kulturnoj sceni. mnogo više nego što je sam objekat tu nepripadajući. gde se ni jedan ne nameće kao dominantan. Za SNP bi se moglo reći da je preagresivan za svoju okolinu. institucija naoko sličnog karaktera. te da se u datom okružju nameće kao skoro determinišući. To znači da ovde govorimo o programsko-sadržajnoj nekompatibilnosti. Izvesnije je pak da je kod BDPa problem nastao u onom trenutku. sa aspekta programsko-sadržajne.. i one pojavne. odnosno oblikovno i suštinsko. U slučaju SNPa objekat je neodgovarajući okruženju. dostojno epiteta koje ova titula sa sobom nosi. odnosno programsko-sadržajno). toliko čak da ni purpurna boja fasade ne ostaje kao dominanta. Da li je uopšte legitimno da je glavni kamen spoticanja upravo to što je ovo pozorište preoblikovano iz Doma Kulture br. heterogena i raznorodna grupacija objekata. ne može diskutovati. ovo se ne može sa sigurnošću tvrditi. Da li je ovde možda slučaj 65 .nedefinisano. svakako gradi svoj mikrosvet. Tako se na primeru SNPa nije vodilo računa o skladu arhitektonskih izraza. dok je BDP. HY.

ogledi o gradu. Grad u senci rata. profesoru Radivoju Dinuloviću. Novi Sad./Beograd. 1997. zahteva dostojanstvo. 1 6. Zorica (drugo).. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. za svesrdnu pomoć. Vujović. i našim. Prometej/Institut za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Beograd 2007. vanrednog profesora. 5. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Beogradsko Dramsko Pozorište: BDP 60: 1947 – 2007. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji.da se od krajnje neposrednih i pragmatičnih institucija kao što su domovi kulture. REFERENCE 1) Pašić. str. više nego predusretljivim. 28 Želele bismo da se zahvalimo. Dragani Pilipović za podatke i Fakultetu Tehničkih Nauka. asistentkinjama Dragani Konstantinović i Miljani Zeković. pre svih. Pašić. 66 . (urednik). siromaštvu i sukobima. reči podrške i ovu jedinstvenu priliku i jedno novo iskustvo. Beogradsko Dramsko Pozorište. Feliks. Sreten.

na način na koji će delo biti oblikovano i na kompletan scenski dizajn. uglavnom ne postoji dovoljna povezanost izmeñu definisanja repertoarske politike sa jedne strane i planiranja razvoja i promena tehničko-tehnoloških karakteristika sa druge strane. Posebno je važno organizovati saradnju pozorišnih institucija u Srbiji sa meñunarodnim stručnim udruženjima u oblasti scenske tehnike i tehnologije. organizacija tehničkotehnološkog sektora 67 . potrebno je napraviti i jasnu strategiju evaluacije. održavanja i obnove tehnologije. kao što često ne postoji dovoljno dobro organizovana saradnja izmeñu tehničkog i autorskog dela ekipe u radu na samoj pripremi predstave. U sladu sa time. Akademija umetnosti. a članstvo u takvim organizacijama je najbolji način da se doñe do pravovremenih i proverenih informacija i relevantnih iskustava.tehnološke karakteristike objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji odražavaju ukupno stanje u pozorišnoj umetnosti u Srbiji. scenska mehanika. Opremanje prostora i angažovanje ljudi koji će raditi u tehničkom sektoru treba da bude usklañeno sa repertoarskom politikom pozorišta. strategija evaluacije. dizajn zvuka. dizajn svetla. To je takoñe jedan od dobrih načina za dodatno usavršavanje zaposlenih u pozorištu. jer se tehnologija veoma brzo menja. Novi Sad TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE KARAKTERISTIKE ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI Apstrakt: Tehničko. održavanja i obnove opreme da bi se optimizovala upotrebljivost ureñaja i samim tim se popravili uslovi rada. izražajne mogućnosti uz pomoć tehnologije se menjaju.Mr Olivera Gračanin Docent. Tehničko-tehnološke karakteristike prostora utiču na izbor dela koje će biti postavljeno na toj sceni. Ključne reči: scenska tehnologija. Meñutim.

Furthermore. and updating of the implemented technology. or more adequately the architectural properties of the given space. production). It is of utmost importance to organize a functional cooperation between Serbian theatres and international organisations of professionals in the domain of stage technology. particularly from the point of view of stage design as a whole (scenography. Technological properties of a theatre include: • energy supply • stage mechanics • wiring • equipment for light design • equipment for sound design 68 . Technical properties of a theatre are first and foremost the spatial. However. lighting. and the manner it will be portrayed. Also. the cooperation between the technical and authorial parts of the team is often not profound enough during the rehearsal periods. there seems to be a lack of coordination and communication between instances that are defining repertoire policy on one side. and the designated persons in charge of planning technological updates on the other side. have to be in accordance with the repertoire policy of that institution. Memberships in organizations of professionals provide a manner for experts to learn about new technologies in a timely manner. there exists a need for a clear strategy in regards to the evaluation. additionally allowing them to learn about the experience in working with some new forms of the said technologies with all the accessible possibilities that they provide. maintenance. sound. lighting.TECHNICAL AND TECHNOLOGICAL PROPERTIES OF PERFORMANCE VENUES IN THE REPUBLIC OF SERBIA Abstract: Technical and technological properties of performance venues unduly influence the selection of the production. as well as defining the staff policies in the respect of what the theatre institution actually requires. Stage technologies are changing and improving very fast and together with them there is also a change in the available forms of expression through technology. with the resulting effect that the usability of individual pieces of equipment can be optimised and therefore in itself lead to the improved working capacities. Planning the extent and properties of stage mechanics. The process of changing and improving these particular properties is potentially the most difficult and the most expensive undertaking a theatre may encounter. and sound technology. This is an excellent manner for employees in a theatre to improve their knowledge and also keep up-todate with information in their particular field of work.

• in some cases the equipment for recording theatre shows on video and production of video files. on the repairing procedures. As the author of this comprehensive evaluation and as an educated authority in the field in question. but on the other hand making it very versatile and applicable for amplified sound productions and situations where microphones are being used on stage. The matters of energy supply. wiring. While gathering data. in order to provide the proper and regular maintenance. I see the establishing of such procedures and their unanimous acknowledgement and implementation within all theatre institutions in the country of Serbia as a dire necessity. listed as installed and deployed. Our conclusion is that the reason for this unfavourable state of affairs is the fact that there is no universal and clearly defined system of evaluating the equipment that the theatre has and no standardized maintenance procedures. 69 . inefficient and least safe solution. The Terazije Theatre can be taken as a rare example of a theatre for which the designing engineers deviate from the common industry recommendations for acoustical properties of a theatre hall in order to create a more appropriate venue for the repertoire that the theatre intends to follow. Considering that The Terazije Theatre is mostly oriented towards producing musicals that are using the amplified sound. The widely encountered practice of minimal maintenance has proven to be a more expensive.before the actual building or an eventual adaptation of the theatre takes place . The main stage and audience room of The Terazije Theatre has a much shorter reverberation time than what is generally viewed as appropriate for such theatre halls. and for producing video materials. are more flexible and easier to update. rendering it quite unfavourably suited for the non-amplified sound. if the improvement of technical and technological properties of theatres in the country is to be achieved. Systems for light and sound design. we have established that there are considerable differences between the list of equipment that a theatre has. there is a requirement for clear and comprehensive procedure definitions in regards to evaluating the condition the equipment is in.mainly because after the architectural work has been completed any subsequent changes to the original design would become laborious and expensive. it is evident that the implemented deviation from commonly deployed acoustic properties has been made to accommodate better the repertoire that the theatre is set on producing. and stage mechanics should be carefully considered at the same time when the architectural properties are considered . which does not diminish the necessity of careful planning of those systems as well. and the actual available equipment that can be properly used or is in a workable condition. However. International organisations of theatre professionals can offer some very useful guidelines on how to establish such procedures. with properties that are almost removing any risk of feedback. and possible disposal of pieces of equipment whose repair is beyond feasibility or simply not possible.

and one for the technical staff). it would be much less costly than the subsequent inevitable repairs of the consequences of the devastating fire. Wiring throughout the whole building. During the data gathering process. even if they are purchasing new consoles. is indicative of the lack of readiness by the technical staff to accept and adapt to new technologies. when the entire theatre building burned down to the ground due to faulty wiring. the feature was not used. and that other theatres. as well as during the pre-production process. it was noted that even if the theatres were capable of connecting sound and lighting consoles through the MIDI protocol. there was not even one single theatre that employs or uses one of the specialised software tools for stage sound design (for example Show Cue System or Ableton Live).These procedures are additionally gaining in importance when observed as a safety improving tool. and one has an analogue console with digital controls (Yugoslav Drama Theatre). There were only a very few theatres that use MIDI and sampling technologies during their productions. but it is not being exploited as well as it could be. that even their coffee breaks have to be taken apart from each other. In addition to that. In some theatres members of the technical and managerial staff are so carefully divided. in separate spaces (there are two separate coffee break lounges. there is a considerable potential in the theatres in Serbia. Safety precautions in a theatre building need to be taken seriously. During the data gathering process it has been established that only two theatres in Serbia use digital sound consoles (The Terazije Theatre and Madlenianum). taught us that even though regular evaluations and repairs might increase the expenses. Digital sound consoles are not something that is vital for achieving good sound design. The experience that was involuntarily gathered due to the fire in Yugoslavian Drama Theatre in 1997. even though that would make the work much easier and enable more synchronicity between changes of light and sound cues. still decide to opt for the analogue. one for the management. These facts convey an image of how the importance of technology in theatre is viewed within Serbian theatre institutions. poses as a hazard on multiple levels and is a crucial safety issue. 70 . Technology-wise. which also has a bearing on how the technical staff working in theatres are perceived by their colleagues who belong to the elite club of the so-called authorial staff. but the mere fact that in the year 2010 only 2 theatres have digital consoles. even if the damages have proven to be only on material and structure. and partly due to the fact that the theatre officials and the technical staff are unwilling to follow new trends regularly and implement new and improved technologies. Sound booths are usually equipped with computers. mostly due to the poor and untimely equipment and facility maintenance. not just on stage. with no human casualties. but their capabilities and versatility are only marginally employed. These facts correlate with the fact that theatre institutions in Serbia and their technical staff in particular fail to communicate in an organised fashion with international professional organisations that concern themselves with stage technology and design.

2. maintenance procedures Sadržaj: 1. 7. Uvod Karakteristike prostora Tehničko-tehnološka opremljenost prostora Saradnja sa stručnim organizacijama u zemlji i inostranstvu Zaključak Završne napomene Reference 71 . 4. which results in a profound lack of interest and motivation to contribute to the overall work process. stage sound design. 3. 6. but are regarded by their peers from the management staff (and indirectly also by themselves) as mere technical support. stage mechanics. Keywords: technological properties of stage venues. 5. light design.The consequence of that kind of segregation is that the members of technical staff are not being properly motivated to partake in the production itself.

Gabariti prostora odreñuju veličinu produkcije i moguć broj izvoñača na sceni. Tehničko-tehnološki uslovi za rad u scenskom prostoru pre svega zavise od karakteristika prostora. Zbog toga. Izmene tih karakteristika su ujedno i najteže i najskuplje. pa čak i na kompletnu postavku scenskog dela. UVOD Svako pozorište. opremljenost ureñajima za dizajn zvuka i eventualno oprema za pripremu video materjala i snimanje predstava. a opremljenost tehnologijom može da deluje kao ograničavajući faktor. i nužno utiču na formulisanje kompletnog scenskog dizajna. Sledeća po važnosti je tehničko-tehnološka opremljenost prostora. Tehničko-tehnološke karakteristike prostora su jedan od okvira scenskog dela. već i kao spektar alata koji otvaraju šire mogućnosti kreativnog izražavanja. svaki objekat predviñen za izvoñenje scenskih dogañaja definisan je. pod kojom podrazumevamo: • • • • • • energetske uslove. Trebalo bi da postoji i obrnut proces. 72 . i tehničko-tehnološkim uslovima. same karakteristike scene utiču donekle da repertoarske politike. pre svega u domenu planiranja opremljenosti ureñajima za dizajn svetla i zvuka. da i sama repertoarska politika utiče na tehnološke karakteristike prostora. ne samo kao faktor ograničenja. pogotovo pri izboru savremenih tekstova. Već pri samom izboru dramskog dela koje će biti obrañeno i postavljeno na scenu. Važno je da se tehničko-tehnološke karakteristike posmatraju.1. ožičenje. opremljenost ureñajima za dizajn svetla. opremljenost scenskom mehanikom. a takoñe i u definisanju prostornih uslova pri eventualnom renoviranju. izmeñu ostalog. autorski tim pokušava da uskladi zahteve tog dela sa prostorom u kome će se to delo igrati.

JDP). radionice) možemo da posmatramo kao deo podloge za stvaranje scenskog dela. KARATERISTIKE PROSTORA Rešenje prostora scene i gledališta možemo da posmatramo kao okvir. pa zatim adaptirane. Veoma mali broj pozorišnih zgrada u Srbiji je grañen sa namerom da se napravi pozorišna zgrada. Zgrade su uglavnom zidane u drugačije svrhe. 73 . Promene zahteva savremene produkcije zahtevaju odreñene intervencije u prostoru. Sl. ram samog scenskog dela. pogotovo kad su uslovi za rad sa tehnologijom u pitanju. U savremenim produkcijama postoji zahtev da režije zvuka i svetla budu otvorene ka sali. Kako stvari trenutno stoje u Srbiji. dok su u većini pozorišta režije još uvek zatvorene (slika 1). bilo da kabine imaju mogućnost otvaranja prema sali po potrebi. svega nekoliko pozorišta ima tu mogućnost i koristi je redovno (Pozorište na Terazijama. garderobe.1 Režija zvuka i svetla u Pozorištu „Dobrica Milutinović” u Sremskoj Mitrovici Promene prostornih uslova su finansijski i organizaciono najzahtevnije i zbog toga zahtevaju dugo i pažljivo promišljanje o potrebama institucije u domenu prostornih rešenja. bilo da postoje alternativne miksete za voñenje svetla i zvuka iz sale. Rešenja prostora u okviru pozorišne institucije koji su namenjeni za pripremu pozorišne predstave (probne sale. Madlenianum.2.

energetski zahtevi. zbog specifične konstrukcije i pozicije zgrade. Zgrada Pozorišta na Terazijama ima problem nemogućnosti utovara tereta. Sl. svaki prostorni problem je rešiv. 74 .akustički zahtevi prostora. a zatim je potrebno u projektu definisati sve buduće tehničkotehnološke zahteve. . koja se proračunava u odnosu na broj ljudi koji će boraviti u prostoriji i zagrevanje rasvetnih tela. jer svi oni zavise uveliko od rešenja prostora. utovariti i spustiti do scene (Slika 2). . i tako se do samog lifta može jednostavno dostaviti teret. Sa tehničkotehnološke strane. Pre svega je potrebno razmotriti pitanje koncepta rešenja scenskog prostora (odnos scene i gledališta). Da bi se rešio taj problem. Dobar primer je lift za utovar i istovar tereta u Pozorištu na Terazijama.2 Lift za utovar na trgu pored Pozorišta na Terazijama. . Uz pažljivo planiranje.ventilacija prostora.tehničke potrebe scenske mehanike. za prostor je bitno da se precizno definišu sledeći zahtevi: . .žične veze. . napravljen je lift koji izlazi na obližnji trg.fizičke komunikacije (prolazi i rampe).Pripreme i planiranje adaptacije podrazumeva razmatranje mnogih uslova.

govornog. hrabrih primera gde se odstupilo od uobičajenih preporuka. neozvučenog programa. jasno definisan sistem evaluacije postojeće opreme i održavanja iste. neefikasnije i manje bezbedno rešenje. Pretpostavka je da do toga dolazi jer ne postoji univerzalan. da bi se bolje izašlo u susret repertoarskoj politici pozorišta. Praksa minimalnog održavanja je skuplje. Naravno. Sala sa takvim vremenom reverberacije je nepovoljna za izvoñenje klasičnog. Ako se uzme u obzir da je Pozorište na Terazijama repertoarski primarno okrenuto proizvodnji mjuzikla. Naime. raspolaganja finansijama. TEHNIČKO -TEHNOLOŠKA OPREMLJENOST PROSTORA Jasno je da tehničko-tehnološki uslovi pre svega zavise od finansijskih preduslova. i autor ovog rada vidi sastavljanje takvog protokola i njegovo usvajanje od 75 . Tokom prikupljanja podataka ustanovljeno je da je razlika izmeñu spiska ureñaja koji su na raspolaganju i spiska ureñaja koji zapravo mogu da se sasvim ispravno koriste prilično velika. moguće je aktivirati sistem za dozvučavanje u vidu visećih mikrofona. sala Pozorišta na Terazijama ima vreme reverberacije (jedno od akustičkih svojstava prostora) koje je znatno niže od uobičajenog za pozorišne sale . Ovo je jedan od retkih. kojim se imitira povećanje reverberacije prostora. onda je jasno da je sala pripremljena upravo u skladu sa repertoarskom politikom. kao i od saradnje izmeñu sektora. načinu i proceduri remonta i eventualnom rashodovanju ureñaja. pogotovo kada su ureñaji za dizajn svetla u pitanju. koji se izvodi uz upotrebu ozvučenja. potrebno je da postoji jasan protokol o evaluaciji stanja ureñaja. Meñutim. Redovno. Pozorište na Terazijama možemo uzeti kao redak primer pozorišta koje je svoju jasno profilisanu repertoarsku politiku uzelo u obzir prilikom planiranja akustičkih svojstava prostora. ukoliko se na sceni izvodi klasičan dramski program. da bi održavanje bilo redovno i dosledno izvedeno. ali zavise i od pažljivog planiranja.Pored zanimljivog rešenja sa liftom. Preporuke stručnih meñunarodnih organizacija bi bile veoma korisne pri sastavljanju takvog protokola. sistematsko održavanje ureñaja i sistematska evaluacija potreba u nabavci ureñaja se pojavljuje kao imperativ za postojanje dobrih tehničko-tehnoloških uslova u pozorišnoj instituciji. ali je izuzetno povoljna za izvoñenje programa u kojima se glasovi ozvučavaju jer je smanjena opasnost od pojavljivanja akustičke povratne sprege (mikrofonije). 1 3.

kao nužan preduslov za poboljšanje tehničkotehnoloških uslova u pozorišnim institucijama u zemlji. 3. Kad su sistemi scenske mehanike u pitanju. energetska rešenja su usko vezana sa bezbednosnim uslovima u zgradi. Energetski uslovi Pažljivo i pravilno definisanje energetskih potreba mora da se izvrši u fazi izgradnje ili renoviranja prostora za izvoñenje scenskih dogañaja i predstavlja jedan od ključnih preduslova za kasniji kvalitetan i bezbedan rad. ne postoji velika razlika izmeñu kapaciteta koji stoje na raspolaganju i kapaciteta koji zaista funkcionišu. čak decenijama otežavaju rad i čine ga manje bezbednim. troše mnogo energije. mogućnosti rada sa scenografijom će biti vezane za eventualnu mogućnost rotiranja bine ili propadanja i sl. hlañenje i ventilaciju. Pozicije rasvetnih tela zavise od mogućnosti kačenja na cugove. a zatim i na zvuk i mehaniku. rotirajuću binu. efikasnijim telima koja troše manje energije i manje koštaju u održavanju bi. Scenski dogañaji. ali i ne mora. po pravilu. gvozdenu zavesu i ostale zavese. potrebno je da relevantne osobe u instituciji razmišljaju dalekosežno. pa sve eventualne greške ostaju da godinama. propadališta. pre svega zato što scenska mehanika služi kao podloga za delovanje scenskog dizajna. pa zaključujemo da se sistemi scenske mehanike solidno održavaju u odnosu na potrebe. Da bi se jedna pozorišna kuća odvažila na zamenu starih rasvetnih tela novim. pogotovo zato što zajedno sa prostornim uslovima i ožičenjem.strane pozorišnih institucija u zemlji. Opremljenost scenskom mehanikom je direktno vezana za rad sa svim elementima scenskog dizajna. Dodatno opremanje tehnologijom može da znači sve veću energetsku potrošnju. pokretne barijere i platforme. 3. spada u karakteristike koje se kasnije teško menjaju. emituju manje toplote (pa se manje troši na ventilaciju) i jeftiniji su za održavanje2. Uz to. Opremljenost scenskom mehanikom Pod scenskom mehanikom podrazumevamo sve pokretne elemente na sceni i oko nje: povlake (cugove).2.1. pre svega na rasvetu. Postoje moderni sistemi za rasvetu koji troše mnogo manje energije sami po sebi. 76 .

kontrole zvuka i svetla iz režije ka sali i sceni i veze izmeñu režija (MIDI protokol). 3. Narodno pozorište u Beogradu Doduše. Ipak. lako ćemo dokupiti mikrofone.3. audio-video linije.Slika 3. kao na primer scenska rasveta. pa je to još jedan od razloga zašto scenska mehanika u pozorištima u Srbiji funkcioniše solidno. Ožičenje Pitanje ožičenja je vezano za pitanja planiranja sistema za dizajn svetla i zvuka sistema za praćenje predstave u svom prostorima zgrade. ali i za energetske uslove. sistem interne televizije. ali ako sistem ožičenja nije dobro isplaniran onda ljudima zaposlenim u pozorištu sleduje dosta godina dovijanja i razvlačenja kablova kroz hodnike sve do sledećeg renoviranja. Sistem ožičenja podrazumeva sve žične veze u zgradi: energetske vodove. problem ožičenja pozorišne zgrade posmatramo odvojeno. scenska mehanika nije sklona kvarenju i ne zahteva česte i skupe zamene delova. Lako ćemo promeniti neke procesore za zvuk ili nekoliko rasvetnih tela. veze izmeñu inspicijentskog pulta i svih 77 .Povlake. zbog činjenice da je taj sistem dobrim delom ugrañen u zidove zgrade i samim tim teško promenljiv.

Upravo zbog toga je potrebno ustanoviti tačan protokol redovne provere sistema. Narodno pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu oko 60 komada. što je omogućilo mnogo bolje uslove za rad sa ozvučenjem. Pozorište na Terazijama je primer pozorišta koje je svoju jasno profilisanu repertoarsku politiku detaljno uskladilo sa planiranjem i opremanjem sistemima za dizajn zvuka i svetla. Iskustvo vezano za požar u Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje je 1997. Pri tom treba napomenuti da su žične instalacije jedna od kritičnih tačaka bezbednosti zgrade. došli smo do zanimljivih podataka. koliko god da skupe bile provere i remonti. Kad je savremenost i opremljenost ureñajima za dizajn zvuka i svetla u pitanju. dolazimo do zaključka da su pozorišta u velikom broju solidno opremljena. Jugoslovensko dramsko pozorište sa preko 200 rasvetnih tela. Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu 46 komada itd. čak i ako je šteta samo materijalna i nema izgubljenih života.1. možemo da primetimo da prednjače „Madlenianum“. Narodno pozorište u Beogradu je raspolagalo sa oko 300 rasvetnih tela. Ureñaji za dizajn svetla Tokom prikupljanja podataka u istraživanju. Sistem ožičenja prožima sve delove zgrade i može da se posmatra kao krvotok zgrade. Presedan u odnosu na druga pozorišta je u tome što su čak i akustičke osobine sale usklañene sa repertoarskom politikom.4. Pozorište na Terazijama i Jugoslovensko dramsko pozorište. Kraljevačko pozorište 45 komada. Narodno pozorište u Nišu 129 komada. godine izgorelo do temelja3. na taj način što je vreme reverberacije prostora smanjeno daleko ispod uobičajenog. Naime. Pozorište na Terazijama sa oko 350 komada. U vreme prikupljanja podataka. 78 . te procedure su svakako mnogo jeftinije od saniranja posledica požara. 3. veze iz režija zvuka i svetla ka prostorima pozorišta van sale (foajeima i hodnicima) gde mogu da se održavaju odvojeni programi ili delovi predstave. 3. ako pogledamo samo broj rasvetnih tela kojima raspolažu prostori za izvoñenje scenskih dogañaja u Srbiji.4. nas uči da. evaluacije stanja i eventualne popravke.delova pozorišne zgrade. Opremljenost ureñajima za dizajn zvuka i svetla Opremljenost ureñajima za dizajn zvuka i svetla je veoma različita od objekta do objekta.

Tačnije. pažljivijim pregledom konkretne situacije u svakoj instituciji nailazimo na poražavajuće podatke o upotrebljivosti ureñaja koji se vode kao ureñaji koji su na raspolaganju za rad. makar usmeno definisanog. ne postoji jasan sistem evaluacije ureñaja i planiranja obnavljanja i održavanja ureñaja. Naime. koga se drži ako je u mogućnosti odnosno ako ima finansijski resursa za to. a zamena istih nije jedan od prioriteta u planiranju troškova. lako ćemo zaključiti da je moguće uraditi solidan osnovni dizajn svetla. već i od vrste rasvetnih tela i broja tiristora (slika 4.Fleksibilnost dizajna svetla ne zavisi samo do broja rasvetnih tela. ali ne postoji neki univerzalni standard. uočićemo da sijalice rade tek u svakom četvrtom rasvetnom telu koje nam je na raspolaganju što svakako uveliko menja sliku o opremljenosti sale u domenu dizajna svetla. održavanje i obnavljanje trebalo da se odvija. Slika 4. 60 rasvetnih tela. Beograd Meñutim. Stoga dolazimo do zaključka da potencijal svakako postoji. Postoji značajan problem u održavanju ureñaja koji je povezan sa načinom i dinamikom finansiranja institucija.). ukoliko zapravo pokušamo da uključimo sva ta rasvetna tela. ukoliko piše da pozorišna kuća ima. Digitalni dimeri. „Madlenianum“. na primer. čak i kad je opremljenost ureñajima u pitanju. svaka institucija ima neku vrstu sopstvenog protokola. ali kvalitet i fleksibilnost uglavnom korespondira sa brojem samih rasvetnih tela. Postojanje univerzalnog standarda ili bar skupa preporuka u vezi sa evaluacijom. Sijalice u rasvetnim telima ne traju dugo i prilično su skupe. održavanjem i obnavljanjem ureñaja bi moglo da doprinese boljoj 79 . čak ni skup preporuka o tome kako bi evaluacija. Takoñe. Meñutim.

U audio režijama često postoje računari. ta se mogućnost ne koristi. ali treba proračunati da li je to na duže staze ekonomičnije rešenje nego opremanje sopstvene video režije.4. ali samo podatak o malobrojnosti digitalnih mikseta kod nas je indikativan za spremnost u praćenju novih tehnologija4.5. Audio tehnologija napreduje velikim koracima svaki dan. čak i narativnog toka u pozorišnoj predstavi. kao i kada je rasveta u pitanju. U toku prikupljanja podataka ni jedno pozorište nije posedovalo neki od specijalizovanih softvera za dizajn zvuka na sceni (na primer Show Cue System ili Ableton Live). pa je jasno da je opremanje video režija sledeći korak u opremanju pozorišta. Tokom prikupljanja podataka ustanovljeno samo dve pozorišne kuće u Srbiji raspolažu digitalnom miksetom: Pozorište na Terazijama i Madlenianum. čak ni u pozorištima gde postoji mogućnost povezivanja režije svetla preko MIDI protokola sa režijom zvuka. 80 . Ipak. a uočeno je da veoma mali broj pozorišta koriste MIDI i semplersku tehnologiju pri samom izvoñenju predstave (Pozorištance Puž. ali se njihove mogućnosti samo minimalno koriste. 3. Uz to. 3. uviña se problem nedostatka jasnog protokola evaluacije i daljeg planiranja razvoja. Ureñaji za dizajn zvuka Ureñaji za dizajn zvuka su nešto manje zahtevni za održavanje. pa da se priprema video materijala i snimanje predstava plati od situacije do situacije. na primer)5. iako je takav rad lakši i daje veći stepen sinhroniteta izmeñu svetlosnih i zvučnih promena. pa samim tim napreduju i kreativni zahtevi koji se postavljaju u domenu dizajna zvuka. Uvek postoji mogućnost da se iznajme oprema i ljudi. primećeno je da.2. Opremljenost ureñajima za pripremu video materijala i eventualno snimanje predstava U toku prikupljanja podataka utvrñeno je da samo nekoliko pozorišnih kuća raspolaže opremom za snimanje video materijala i samih predstava. pa je situacija sa iskorišćenošću ureñaja nešto bolja u poreñenju sa ureñajima za dizajn svetla. U današnje vreme videoprojekcija je postala sastavni deo scenskog dizajna.iskorišćenosti ureñaja i boljem razumevanju čitavog procesa od strane uprave institucija i od strane finansijera. Posedovanje digitalne miksete nije imperativ za dobar dizajn zvuka.

se izuzetno brzo razvija. što je svakako dobar način da se stekne utisak i stav o nekoj tehnološkoj novini. Dobro bi bilo kada bi postojao i obrnut proces. standardi i mogućnosti. za odnos institucije prema ljudima koji rade u tehničkom sektoru. 81 . pa na kraju i za zainteresovanost i motivisanost istih tih ljudi za napredovanje u poslu. 5. održavanju i obnavljanju opreme. Taj podatak je svakako indikativan za vrstu odnosa prema scenskoj tehnici i tehnologiji. pa se samim tim menjaju i mogućnosti kreativnog izraza. odnosno kada bi jasno definisana repertoarska politika uticala na planiranje i oblikovanje tehničko-tehnoloških karakteristika prostora. Oblast scenske tehnike i tehnologije. ali i informisanjem. pogotovo u domenu tehnologije za dizajn svetla i zvuka i video tehnologije. Menjaju se tehnički uslovi. Potrebno je da postoji univerzalni standard.Postoje situacije kada pozorište godinama iznajmljuje odreñeni potrebni deo opreme i tako na iznajmljivanje potroši mnogo više novca nego na kupovinu ureñaja6. Učešće u meñunarodnim organizacijama obezbeñuje saznavanje novina. definisan i tehničko-tehnološkim karakteristikama koje donekle utiču na repertoarsku politiku i izbor dela koja se u tom prostoru mogu izvoditi. 4. Postojanje takvog standarda je preduslov za poboljšanje tehničkotehnoloških karakteristika scenskih prostora. Dostupnost relevantnih informacija bi uveliko umanjila procenat greške u proceni. SARADNJA SA STRUČNIM ORGANIZACIJAMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU Prilikom prikupljanja podataka ustanovljeno je da praktično nijedna pozorišna institucija kod nas nije član bilo kakve stručne organizacije koja se bavi scenskom tehnikom i tehnologijom u zemlji ili inostranstvu. Takav standard bi svakako trebalo da bude uzet u obzir u nekoj budućoj reevaluaciji načina finansiranja pozorišnih institucija u Srbiji. uz stalne probleme u vezi sa finansiranjem. ZAKLJUČAK Svaki prostor za izvoñenje scenskih dogañaja je. pri izboru i nabavci novih ureñaja i organizaciji istih. ili bar spisak preporuka o evaluaciji. uz uporeñenje tuñih iskustava. izmeñu ostalog. U pozorišnim institucijama u Srbiji tehnološki napredak se odvija teško.

Naime. bilo bi veoma važno uspostaviti bolju saradnju meñu sektorima u samoj instituciji i uspostaviti saradnju sa stručnim organizacijama u zemlji i inostranstvu. u nekim pozorišnim institucijama su ljudi koji rade kao tehnički i kao autorski deo ekipe veoma jasno odvojeni u svim fazama Praktično se na tehnički deo ekipe gleda kao na uslužni servis koji treba da podmiri odreñene potrebe autora i same predstave bez ikakvog kreativnog doprinosa. kad se pogledaju spiskovi opreme koju pozorišta poseduju. Kao dodatnu nepovoljnost vidim i nesaradnju sa meñunarodnim stručnim organizacijama iz bilo koje od oblasti scenskog dizajna. Pozorišta u Srbiji nisu toliko loše opremljena koliko se ta oprema loše i nepravovremeno održava i neadekvatno iskorišćava. za odnos institucije prema zaposlenima u tehničkom sektoru. Problem se uočava tek kada se pogledaju eventualni spiskovi opreme koja je zaista ispravna i upotrebljiva u punoj meri. Naime. pa na kraju i za odnos zaposlenih prema sopstvenoj struci. zanimljiv je jedan fenomen. Uz to. Zbog načina budžetiranja redovno održavanje gotovo nikada ne dolazi na red i dosta toga se svodi na tehničku umešnost radnika pozorišta i njihovu sposobnost da izvuku još koji sat rada iz poluispravnih ureñaja. Takav stav prema stanju u struci je indikativan za odnos institucije prema strukama vezanim za scenski dizajn. Zaključak je da je potrebno je napraviti sistem procene upotrebljivosti opreme. Iskorišćenost tehničko-tehnoloških uslova uveliko zavisi od načina organizacije rada u samoj instituciji. To odvajanje ide toliko daleko da postoje odvojeni bifei za tehničku i autorsku ekipu. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za 82 . stiče se utisak da su tehničko-tehnološki uslovi u pozorištima u Srbiji zadovoljavajući. 6. potrebno je napraviti sistem analize realnih tehnoloških potreba jednog objekta za scenske dogañaje i potrebno je osmisliti drugačiji sistem i dinamiku budžetiranja.Bez ikakve želje da umanjujem problem nedovoljnog ulaganja u opremu. stručne obučenosti i motivisanosti zaposlenih u tehničkom sektoru. moram da naglasim da postoji i problem u načinu i dinamici finansiranja. koji ne omogućavaju da se nova sredstva i postojeći resursi iskoriste maksimalno efikasno. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. U smislu saradnje izmeñu sektora.

efikasnija rasvetna tela koja se manje zagrevaju dobijaju uštedu energije od 48%. i sačinjen je na osnovu detaljnog istraživanja i snimanja stanja pre svega u pozorišnim institucijama u Srbiji. Digitalne miksete imaju veće mogućnosti u odnosu na cenu ureñaja. brz rad sa velikim brojem numera i obezbeñuje bolji sinhronitet Atelje 212 je iznajmljivao naglavni mikrofon za svako igranje predstave „Leda“ i na taj način potrošio novca u vrednosti od desetak mikrofona istog tipa. Tehnički tim Sivik Teatra u Njukaslu. podešavanje sistema i preformulisanje načina rada. ekonomičnija rasvetna tela. Meñutim. što zbog smanjenja potreba za hlañenjem. Sam rad je deo Podprojekta pod nazivom Tehničko-tehnološke karakteristike arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. U skladu sa svetskim trendom uštede energije. Posle požara je utvrñeno da je do požara došlo zbog problema na starim i neipravnim instalacijama. 1 Uobičajeno je da pozorišna sala ima vreme reverberacije od 1.3 sekunde (ako je predviñena za dramske programe) do 1. vanrednog profesora. Australija je utvrdio da zamenom rasvetnih tela za nova. postoje planovi da mnogi scenski prostori u svetu počnu da upotrebljavaju upravo takva. predviñena i za operu). Izgradnjom loža u parteru Pozorišta na Terazijama vreme reverberacije je spušteno na ispod 1 sekunde. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. što je čini posebno pogodnom za upotrebu ozvučenja i mikrofona. upotreba takve miksete zahteva kratku dodatnu obuku.scenske dogañaje u Republici Srbiji. što zbog smanjenja potrošnje energije na aktiviranje rasvetnih tela. 5 4 3 2 Pozorištance Puž je jedno od retkih pozorišta koje koristi sekvencer i sempler u reprodukciji zvuka u predstavi. ali omogućuje siguran. Takav rad zahteva poznavanje tog tipa ureñaja zbog priprema uzike i efekata.8 sekundi (ako je mešovita. i mnogo su fleksibilnije od analognih. vanredni profesor. čiji je rukovodilac dr Miomir Mijić. 6 83 .

Pamela: Šta je scenografija. Dina i Lebreht. Radivoje: Arhitektura pozorišta XX veka. Clio. 3) Kurtović Š. Beograd. Toshiro: Theatre Engineering and stage Machinery. Beograd 2009. REFERENCE 1) Dinulović. Entertainment Technology Press Ltd. 1999. 84 . Clio. Clio. 2001.. 5) Kej. 1990. Crowood Press Ltd. 4) Ogawa. Džejms: Zvuk i muzika u pozorištu. 6) Hauard. Nail: Stage Lighting Design. Husnija: Osnovi tehničke akustike. 2) Frasier. IDP „Naučna knjiga“. 2004.7. 2002..

Osnova svih savremenih sistema upravljanja. je postojanje dobro organizovane baze podataka iz koje se crpe brojni podaci neophodni za što ispravnije i ekonomičnije upravljanje. Ključne reči: objekti za scenske dogañaje. Univerzitet u Novom Sadu Mr Radovan Beleslin Arhitektonsko-grañevinski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci DIJAGNOSTIKA STANJA KONSTRUKCIJA ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE ZA POTREBE SAVREMENOG KOCEPTA UPRAVLJANJA Apstrakt: U radu se obrañuju osnovni principi dijagnostike stanja i održavanja konstrukcija sa mogućnošću primene na arhitektonske objekte za scenske dogañaje u Republici Srbiji u cilju formiranja baze podataka i formulisanju savremenijeg koncepta upravljanja ovim objektima. Razlog tome je nepostojanje ili nezainteresovanost odgovarajuće službe koja bi "povezala" vlasnike objekata.Mr Slobodan Grković Grañevnski fakultet Subotica. zbog navodne neisplativosti izrade baze podataka za mali broj objekata. naglasila značaj ispravnog održavanja objekata. Funkcionisanje baze podataka je u direktnoj zavisnosti od načina njene organizovanosti. osim delimično kod puteva i mostova. broju informacija koje se daju za jednu jedinku. projektovanje i korišćenje ovakve baze podataka. Ovo je imperativ. pa i za ove objekte. mogućnosti obrade i povezivanja tih podataka. ali pravi razlog treba potražiti upravo u nepostojanju odgovarajućih predradnji koje bi omogućile organizovanje. za većinu kojih je nadležno Ministarstvo kulture Republike Srbije. organizovala i vršila njihovo održavanje i izradila bazu podataka za uspešno upravljanje njima. upravljanje. ovo nije postignuto. jer je savremeno upravljanje sistemima i objektima ove vrste i namene nemoguće bez validne baze podataka. Ekspertni sistemi ove vrste nisu zaživeli kod nas u praksi. Generalno u grañevinarstvu. naročito o ukupnom broju jedinki čiji su podaci pohranjeni u bazi podataka. baza podataka 85 . Dijagnostika stanja konstrukcija postojećih arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji je podsticaj organizovanja baze podataka za ove objekte u Republici Srbiji. time i kod ovih objekata. razradu. održavanje. što se mora prevazići. dijagnostika stanja. obratila pažnju na gubitke koji se mogu javiti pri neodgovarajućem održavanju. Univerzitet u Novom Sadu Dr Danijel Kukaras Grañevinski fakultet Subotica.

However. condition diagnostics. data interlinking and. aiming at the creation of a database and guidelines for modern concept of managing the facilities that mostly belong to the Ministry of Culture of the Republic of Serbia. Condition diagnostics of structures of the existing architectural facilities for performance events in Serbia is a significant stimulant for creating a database of these facilities in the Republic of Serbia. is an existence of a well organized database that represents a source of information necessary for correct and economic management. The reason for this is the inexistence or disinterest of adequate public service that would “join“ the facility owners.CONDITION DIAGNOSTICS OF STRUCTURES BELONGING TO ARCHITECTURAL PERFORMANCE BUILDINGS WITHIN A MODERN MANAGEMENT CONCEPT Abstract: The paper describes the basic principles of condition diagnostics and the maintenance of structures with special application on architectural facilities used for performance events in Serbia. in general. including these facilities. Keywords: performance event facilities. Functioning of the database is directly dependant on its organization. it can be stated that the real reason lies within the inexistence of adequate and sustainable preliminary activities. the total number of individual items within the database. detailing. Expert systems still have not found their place in our practice due to the alleged high costs of database creation for small number of facilities. quantity of information for each item. organize and perform maintenance activities and create databases for successful facility management. maintenance. point out the losses that can occur as a result of inadequate maintenance. since the modern management of systems and facilities is impossible without valid databases. database 86 . emphasize the importance of correct facility management. there are still no databases of facilities in civil engineering except for partial databases for roads and bridges. management. design and usage of such databases and this practice has to be overcome. It can be stated that. The base of all modern management systems. processability. This is an imperative. especially.

generalni inspektor 87 .2. Gradnjom složenih kompleksa iniciran je početak i razvoj upravljanja u održavanju uz predviñanje otkaza i plansko održavanje. evidentiranje. 3. Od vremena nastanka prvih objekata izgrañenih ljudskom rukom javlja se i potreba za njihovim održavanjem. Uvod 2. Dijagram razvoja koncepcije održavanja objekata Temelje savremenog koncepta upravljanja u grañevinarstvu dao je francuski inženjer Tresage (Pierre-Marie-Jérôme Trésaguet.2.1. Detaljan pregled. kartiranje i klasifikacija oštećenja i defekata Održavanje objekata Zaključak Završne napomene Reference UVOD Razvoj baze podataka i sistema upravljanja 2.1. 1716. Razvoj koncepta održavanja može se prikazati sledećim dijagramom.1.1. 4. Uvod 1. Slika 1.1796). Stanje arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u republici Srbiji Dijagnostika stanja konstrukcija 2. Pregledi i dijagnostika stanja konstrukcija 2. 5. Razvoj baze podataka i sistema upravljanja 1. 6. .Sadržaj: 1. 1.2. 1.

uz najmanje ukupne troškove. Zajednička odlika svih sistema upravljanja je neminovno oslanjanje na formiranu bazu podataka. Sa Džonom Mekadamom (John Loudon McAdam. 88 .1836) učinio je da grañenje i održavanje puteva već krajem 18. uvode se u velike industrijske pogone sredinom osamdesetih godina prošlog veka. predstavljaju esencijalni deo svakog sistema za upravljanje. Uprkos drastičnom padu cene opreme za savremen sistem upravljanja i izrade odgovarajućeg softvera. . podržani odgovarajućim softverima. Te aktivnosti su sadržane u planiranju radova. Modeli za donošenje odluka analiziraju podatke iz baze podataka i koriste ih za donošenje odluka o pragu pojedinih intervencija. 1756.puteva i mostova za celu Francusku od 1775. Šematski prikaz aktivnosti upravljanja objektima Prvi savremeniji sistemi upravljanja u Republici Srbiji. U svetu se sistem upravljanja putevima i mostovima prihvata kao model upravljanja svih grañevinskih objekata. veka postane definisana stručna i naučna oblast inženjerskog delovanja. uključenih u obezbeñivanje funkcionalnog stanja za normalnu eksploataciju. programiranju finansijskih sredstava. istraživanju i samom izvoñenju radova uz neophodnu podršku baze podataka. prouzrokovane raspadom SFRJ učinile su da ovaj vid upravljanja bude usporen. praćenju i oceni stanja. krizne godine. kao i za predviñanje budućih stanja svake komponente objekta. 2. Raznovrsne tehničke i ekonomske analize. čak i danas još uvek je malo onih koji imaju razrañene sisteme upravljanja jer su u pitanju eksperimentalni sistemi ili su tek u fazi razvoja. Prikupljanje podataka i rezultata merenja radi utvrñivanja stanja pojedinih indikatora funkcionalnih svojstava objekata i trenutnog stanja troškova. kao i postojanje četiri osnovne faze: 1. U današnje vreme savremeni koncept upravljanja objektima podrazumeva efikasno i efektivno sprovoñenje raznih aktivnosti. Slika 2. godine. mada se pored razrade parcijalnih sistema upravljanja o celovitom sistemu upravljanja ovim objektima ne može govoriti. Ipak. Razrañeni modeli ove faze najčešće nazvani modelima za donošenje odluka.

Primenom računara. MANIAC. Uprkos stalnom razrañivanju kartiranja pohranjenog materijala. Kriterijumi optimalizacije mogu biti bazirani na dozvoljenim vrednostima funkcionalnosti i minimiziranju opštih troškova i/ili maksimiziranju dobiti od uloženih financijskih sredstava. svi zajedno. neposredno zatim.. kroz mogućnost automatskog sortiranja i meñusobnog povezivanja podataka. Mogućnost skladištenja informacija se usavršava. Danas su razvijene brojne baze podataka koje su proces iznalaženja podataka ubrzale i povezivanjem računara u globalnu mrežu. odnosno njihovom mogućnošću da skladište podatke. jezik za zadatke prerade podataka komercijalne prirode koji je omogućio formiranje prvih baza podataka i njihov dalji razvoj. napušta se koncept zapisa podataka na magnetnim trakama i ubrzava se razvoj i upotreba računara. počinje izrada prvog kompjuterskog programskog jezika pod nazivom FORTRAN. traženje i pronalaženje željenog podatka u bibliotekama je mukotrpan i dug proces (Slika 3). Razvoj savremene baze podataka je direktno povezan sa nastankom i razvojem računara. otvorile mogućnost dobijanja odreñene informacija iz bilo koje tačke sveta. izrañuju se jeftini računari koji se meñusobno povezuju. pod imenom ENIAC. Potreba za čuvanjem i klasifikovanjem informacija i znanja.. Tada se odreñuju konačni financijski planovi srednjoročnog i dugoročnog programa radova i. Tako je 1944. obavljaju se aktivnosti povezane sa zadacima koje odreñuju samo grañenje. 89 . Knjiški crv zatim nastaje COBOL. nalaženja i svrstavanja željenih podataka je znatno ubrzan i dobio se pravi smisao baze podataka. Treća faza sistema upravljanja karakteriše se različitim procedurama i modelima za sprovoñenje postupaka optimalizacije. godine na Harvardu nastala mašina. posao traženja. Slika 3...3. U četvrtoj fazi analiziraju se ukupne financijske posledice svih donetih odluka i to sada na najvišem nivou odlučivanja. zatim nastaju UNIVAC. dobili su ime «computer ». koja pamti. sortira i usmerava podatke. 4. Godine 1954. nastaje onda kada tih informacija ima previše da bi se odjednom pamtile pa su nastale biblioteke u kojima se klasifikuje i skladišti ogromno ljudsko znanje i iskustvo.

6. 2. Beograd Madlenijanum. Beograd Pozorište "Duško Radović". 12. godine i • Od 1991. 10.1. 7. Novi Sad "Ujvideki szinhaz" (Ben Akiba). 21. 11. 5. do 1918. 17. 24. 14. 31. 26. 8. 3. 25. Kragujevac Pozorište u Kraljevu Pozorište u Kruševcu Narodno Pozorište u Nišu Pozorište lutaka u Nišu Narodno Pozorište u Pirotu Pozoiršte "Zoran Radmilović". 23. Sremska Mitrovica Pozorište u Šapcu Narodno Pozorište u Užicu Knjaževsko-srpski teatar. 15. Znatan broj ovih objekata ima status spomenika kulture i/ili spomenika kulture od posebnog značaja. primarno mesto može zauzeti 90 . Beograd Narodno Pozorište u Kikindi Narodno Pozorište "Sterija". Beograd Beogradsko Dramsko Pozorište. 9. 30. 16. 1.2. 20. 29. Novi Sad Pozorište Mladih. čemu doprinosi i nepostojanje adekvatne zakonske obaveze vlasnika/korisnika objekta u tom pogledu. prema našem dosadašnjem saznanju. Beograd Pozorište "Boško Buha". mogu se identifikovati četiri ključna perioda nastanka arhitektonskih objekata za potrebe scenskih dogañaja u Republici Srbiji: • Od 1804. Bitno mesto sa aspekta pouzdanog korišćenja je stanje i pouzdanost konstrukcija ovih objekata. 13. je zabrinjavajuće sa više aspekata. Razlozi su višestruki i mogu se identifikovati. Zrenjanin Narodno Pozorište u Subotici Dečje Pozorište u Subotici Narodno Pozorište u Somboru Srpsko Narodno Pozorište. 28. Zaječar Pozorište "Bora Stanković". pre svih. 19. Novi Sad Pozorište "Dobrica Milutinović". 18. Beograd Pozorište na Terazijama "Teatar T". Vranje Slika 4. Narodno Pozorište. Spisak pozorišta u Republici Srbiji U cilju odreñivanja prema budućem statusu objekta iz aspekta pouzdanosti korišćenja. do 1945. u savremenom konceptu upravljanja. 27. Beograd BITEF. Stanje arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji U hronološkom smislu. 4. godine • Od 1945. Stanje većeg broja ovih objekata. osim onih mlañeg datuma i/ili onih koji su nedavno sanirani i/ili rekonstruisani. Vršac Narodno Pozorište "Toša Jovanović". Beograd Jugoslovensko Dramsko Pozorište. Beograd Zvezdara Teatar. 22. Beograd Atelje 212. godine do danas. do 1991. u neadekvatnom i neblagovremenom održavanju tokom višegodišnje eksploatacije. Novi Sad Pozorišna sala NIS-a. godine • Od 1918.

održavanja i formiranja baze podataka o objektima u celosti. odnosno njihovih konstrukcija. 2. Šematski prikaz osnovnih grupa aktivnosti na održavanju Nedostatak finansijskih sredstava i važeća zakonska regulativa nedovoljno obavezuju korisnike arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji da redovno obavljaju aktivnosti vezane za njihovo održavanje.1. DIJAGNOSTIKA STANJA KONSTRUCKIJA Uvod Savremeni koncept održavanja objekata u sistemu upravljanja. Blagovremeno. stručno i kvalitetno obavljanje aktivnosti na održavanju objekata je bitan faktor osnovne funkcije objekta tokom eksploatacije. 2.dijagnostika stanja konstrukcija kao podloga za procenu preostalog veka trajanja. Prema tome. što čini velike poteškoće u vršenju tih aktivnosti. ODRŽAVANJE OCENA STANJA ISTRAŽIVANJE I AKTIVNOSTI NA ODRŽAVANJU Slika 5. što je jedan od osnovnih preduslova za donošenje tehnički i ekonomski najprihvatljivijih odluka. • 91 . U isto vreme nedovoljno je definisana i problematika održavanja objekata. istraživanje i aktivnosti na održavanju (Slika 5). predviñanje i odlučivanje. baziran je na stalnom praćenju i proceni stanja objekata. Prva velika grupa aktivnosti vezana za održavanje ovih objekata je praćenje i ocena stanja u šta se mogu svrstati (Slika 6): • • dijagnosticiranje. održavanje objekata se generalno može podeliti na: • • praćenje i ocenu stanja.

početka i kraja pojedinih grupa aktivnosti. • • • 92 . sva potrebna ispitivanja. kao i razvoja oštećenja.Slika 6. Hronološki redosled pomenutih grupa aktivnosti prikazan je na Slici 7. praćenje ponašanja objekata. Tamnijim delovima je označeno moguće i orijentaciono vreme trajanja. njihove konstrukcije. • klasifikaciju svih oštećenja koja su tokom prethodnih koraka identifikovana. Šematski prikaz grupa aktivnosti "praćenja i ocene stanja" U cilju pravilnog dijagnosticiranja neophodno je izvršiti: pregled objekata.

Na osnovu postojeće regulative i iz dostupne literature pregledi objekata. Hronološki redosled obavljanja pojedinih grupa aktivnosti 2. 93 . metodologija pregleda može se prikazati kao na slici 9. U opštem slučaju.Slika 7. odnosno konstrukcija mogu se podeliti u sledeće grupe (Slika 8): Slika 8. neophodno je definisati: • vrste i obim pregleda objekata. • opremu koja je neophodna prilikom pregleda objekata i • samu metodologiju pregleda objekata. pregledi se mogu vršiti i radi donošenja zaključaka o nosivosti konstrukcije ili njenog dela. a zbog želje vlasnika da na konstrukciju nanese dodatno opterećenje (npr.2. • učestalost pregleda objekata. ugradnja nove scenske tehnike). Pregledi i dijagnostika stanja konstrukcija Pregledi ovih objekata služe da se blagovremeno otkriju svi nedostaci na njima. vrsta zaključaka koji treba da se nakon obavljenog pregleda donesu i radova održavanja koji će se tom prilikom obavljati. Pored toga.odnosno konstrukcija Osnovna razlika u pomenutim pregledima je njihov obim. stručna osposobljenost lica koje odreñen pregled treba da izvrši. kako bi se ti nedostaci i njihovi uzroci uklonili. Vrste pregleda objekata. U cilju efikasnog obavljanja pregleda objekata.

početka i završetka pojedinih aktivnosti Pojedine aktivnosti se odnose na pregled objekta u opštem slučaju. U zavisnosti od vrste pregleda kao i od toga koliki je stepen poznavanja predmetnog objekta lica koja vrše pregled. pojedine grupe mogu biti izostavljene. Hronološki prikaz trajanja.Slika 9. Pored toga uz uredno voñenje dokumentacije o svim vrstama pregleda na objektu obim posla u 94 . kao i njen početak i kraj. Zatamnjenim delom je označeno orijentaciono vreme trajanja pojedine aktivnosti. Slika 10. Aktivnosti povezane sa pregledom objekata Hronološki redosled ovih aktivnosti je prikazan na Slici 10.

može se ukazati potreba za utvrñivanjem količine ugrañene armature i kvaliteta ugrañenog materijala. mrlje itd). kao i ostali nedostaci u betonskoj masi ne mogu biti utvrñeni vizuelnom kontrolom. 2. elektro-magnetne metode.2. ljuspanje. bez obzira da li se vizuelni pregled vrši "golim okom" ili upotrebom optičkih pomagala. evidentiranje. Sve promene u konstrukciji objekta treba jasno naznačiti na odgovarajućim planovima. metode infracrvenog zračenja itd. radiografske metode. U tom cilju moguće je i za ove objekte izvršiti raščlanjivanje objekta na njegove konstruktivne i nekonstruktivne elemente kako je to prikazano na Slici 11 (opšta podela). izvrši merenje njihovih dimenzija i donese zaključak o tačnosti izvedenih radova u odnosu na projektovanje. 95 . Osnovni vid pregleda je vizuelni pregled. npr. koje se mogu podeliti u dve grupe: destruktivne i nedestruktivne metode. defektoskopija korišćenjem zvučne emisije. Pored geometrije objekta i geometrije njegovih konstruktivnih elemenata. rendgenske metode. Prilikom poreñenja projektovanog i izvedenog stanja treba veliku pažnju obratiti na sve elemente konstrukcije koji su eventualno tokom eksploatacije objekta menjani ili dodavani. dinamičke metode. te za svaki element izvršiti odgovarajući pregled i sačiniti kartu oštećenja. Detaljan pregled. No. otpadanje. pa se iz tog razloga pribegava drugim metodama. kojim se mogu utvrditi nedostaci vidljivi na površini. Ukoliko postoje odstupanja od izvedenog i projektovanog stanja. dok dubina prsline. Pregled pojedinog konstruktivnog elementa može biti vizuelan pregled. U tom cilju se upotrebljavaju razne metode. stepen korozije ugrañenog materijala. kartiranje i klasifikacija oštećenja i defekata Cilj detaljnog pregleda objekta je evidentiranje. vazdušna jezgra. neophodno je prisustvo odgovarajuće količine svetlosti. Ovde se prevashodno misli na aktivnosti sanacije i pojačavanja konstrukcija. Posebno je važno da se nakon izvršene podele i klasifikacije konstruktivnih i nekonstukrivnih elemenata objekta. Prilikom vizuelnog pregleda elemenata.pojedinim grupama se može uveliko smanjiti. betona (prsline. što je čest slučaj. odnosno konstrukcije mogu se koristiti razna optička pomagala. potrebno je uraditi projekat izvedenog stanja objekta. Takoñe se mora obratiti pažnja na konstruktivne elemente koji su tokom eksploatacije objekta uklonjeni (promena konstruktivnog sistema).1. klasificiranje i procena stepena i ozbiljnosti svih postojećih oštećenja na konstrukciji i objektu uopšte.

Podela elemenata objekta 96 .Slika 11.

Vrlo često se evidentirane prsline i pukotine markiraju-ocrtavaju na samoj konstrukciji. Prilikom markiranja prslina mogu se koristiti boje kojima će se definisati prsline odreñenog opsega. ali je neophodno jasno definisati koji opseg širina prslina pripada pojedinoj boji.Vizuelnim pregledom objekta treba obuhvatiti sve konstruktivne elemente. pošto ih definiše boja. Slika 12. pored prsline. Markiranje prslina na krovnoj armiranobetonskoj konstrukciji Narodnog pozorišta u Subotici U cilju što boljeg sagledavanja svih oštećenja i nedostataka na konstrukciji neophodno je prilikom detaljnog pregleda izvršiti njihovo kartiranje. Prilikom markiranja prslina ili pukotina treba voditi računa da se markiranje vrši tako da se ne zapunjavaju prsline. ili će se debljom linijom markirati zona oko nje. Postupak kartiranja evidentiranih oštećenja i nedostataka zavisi od metode koja se primenjuje za pregled konstrukcije. Prsline se mogu markirati tako što će se duž njihovog prostiranja povlačiti linija preko prsline. Prilikom vizuelnog pregleda konstrukcije evidentiraju se i beleže svi nedostaci na površini kontrolisanog elementa. Položaj i veličinu evidentiranih oštećenja treba sa što većom 97 . kako bi se njihova širina mogla izmeriti. U ovom slučaju nema potrebe ispisivati širinu prsline. nekonstruktivne elemente i ugrañenu opremu.

kao i stepen oštećenja objekta i štete koje na taj način mogu nastati. ODRŽAVANJE OBJEKATA Bez obzira na svu specifičnost arhitektonskih objekata za scenske dogañaje. elektromagnetna metoda. kao i za većinu drugih objekata i za ove objekte mogu se koristiti tri osnove strategije održavanja: a) Osnovno održavanje popravkama nakon registrovanja oštećenja. do samog kraja se koristi rezerva upotrebljivosti pojedinih delova. posledica koje oštećenja na objektu mogu izazvati i obima sredstava koja su predviñena ili isplativa za njegovo održavanje. Slika 13. Ostale metode pregleda-defektoskopije (metoda ultrazvuka. koja će talase odreñene frekvencije (u zavisnosti od korišćene metode) "pročistiti" i na prikladan način prikazati preko odgovarajuće izlazne jedinice. Ovim održavanjem. Osnovno održavanje .korektivno održavanje: Ovaj vid održavanja se može primeniti za skoro sve delove objekta. c) Intervencije prema stanju važnijih komponenti nakon nepredviñenih okolnosti ili usled prekoračenja granica odstupanja konstatovanih redovnim pregledom. Šematski prikaz korektivnog održavanja 98 .tačnošću ucrtati i jasno ih naznačiti. Iz tog razloga ovaj vid održavanja se danas uglavnom može kod ovih objekata koristiti za održavanje instalacija. 3. njegovog značaja. no posledica toga je da vreme prekida eksploatacije može biti vrlo dugo. rendgenska metoda) se zasnivaju na osobinama prostiranja. b) Popravkama nakon odreñenog vremena korišćenja objekta. Ove metode podrazumevaju odgovarajuću opremu. scensku tehniku i dr. prelamanja. konstrukciju. radarska metoda. infracrvena termografija. Koja će strategija održavanja kod ovih objekata biti izabrana zavisi od veličine objekta. odbijanja i prodiranja talasa kroz odgovarajući medij.

Period intervencija na objektu nije unapred definisan. kao i kod kvarova koji se često javljuju u odreñenim vremenskim periodima. Time se performanse objekta stalno drže na zadovoljavajućem nivou i sprečavaju se veći zastoji (slika 14).Popravka nakon odreñenog vremena korišćenja objekta: U cilju izbegavanja prekida korišćenja objekta. primenjuje se preventivno održavanje koje se zasniva u zameni odreñenih delova nakon utvrñenog vremenskog intervala. Ona treba da posluži kao podloga za odluke o obimu radova na održavanju. Ovakva strategija se 99 . Šematski prikaz preventivnog održavanja Održavanje prema stanju: Održavanje prema stanju oslanja se na praćenje delova tehničkih komponenti u cilju definisanja njihovog stanja. Nakon svakog pregleda objekta uporeñuje se njegovo stanje sa onim iz prethodnog pregleda. nego se unapred definiše učestalost pregleda objekta. a) b) Slika 14. odnosno uspostavljanja odgovarajuće dijagnoze. što je u slučaju ovih objekata nedopustivo.

Predviñanje konačne cene objekta ima ključno mesto u upravljanju objektima. Šematski prikaz održavanja prema stanju Održavanje . Od toga koliko će biti uloženo u održavanje i na koji način će se koristiti sredstva namenjena za održavanje zavisiće i vek trajanja objekta. troškova grañenja. procenu stanja i održavanje obezbedimo nesmetano funkcionisanje objekta u odreñenom vremenskom periodu. Slika 15. Uprošćeni izrazi za odreñivanje koštanja održavanja u zavisnosti od strategije održavanja su: Osnovno održavanje: E (C ) = Cr + Cf TC Popravke nakon odreñenog perioda vremena: C r + Pf ( t r ) ⋅ C f E (C) = TC Održavanje prema stanju: E(C ) = Cr + n ⋅ Ci + Pf ( n. vremena i obima intervencije.ekonomski aspekt: Arhitektonski objekti za scenske dogañaje su najčešće skupi. Konačna cena objekta se sastoji iz: prethodnih troškova.zasniva na predviñanju razvoja oštećenja izmeñu dva pregleda u cilju definisanja brzine razvoja oštećenja. koje ima za cilj da sa minimalnim ulaganjima u praćenje ponašanja. njihovu je konačnu cenu vrlo teško utvrditi. u prvom redu zbog nepoznavanje ulaganja u njihovo održavanje. održavanja i uklanjanja objekta. g ) ⋅ C f TC 100 .

izvoñenja i ugrañenog materijala što povlači za sobom višu početnu cenu objekta.očekivano ukupno koštanje u jedinici vremena.direktne investicije (projektovanje.realna vrednost kamatne stope (nominalna cena minus inflacija).gubitak usled otkaza u godini j. podeljeno sa zadatim životnim vekom. ne posmatra se samo interval izmeñu pregleda već i nivo odbačenih uticaja u posmatranom životnom veku i preostalom riziku. Kvalitetni materijali. tG .Gde je: E(C) .konačna cena objekta. grañenje. TC . Pored starosti objekta na cenu njegovog održavanja utiču i početna svojstva (kvalitetno projektovanje i izvoñenja radova). r' .cena održavanja i administracioni troškovi u godini j.srednji vek trajanja.broj pregleda. Cf . S .koštanje pregleda. Za treći je odreñivanje cene najkomplikovanije.verovatnoća oštećenja. u toku zadatog vremena za preduzimanje akcija. Početna svojstva objekta zavise od kvalitetnog projektovanja.željeni eksploatacioni vek. Cr . ali to ne znači da će konačna cena biti viša.verovatnoća otkaza u godini j. te je ulaganje u održavanje manje.ograničenja ili odbacivanje. Ukupno koštanje je zbir koštanja popravki. plus totalni rizik od oštećenja. usporavaju proces deterioracije. Vj . g . Starenjem objekta rastu i troškovi njegovog održavanja. kada troškovi održavanja veoma porastu u odnosu na početne troškove. Za drugi metod to je zbir neke popravke i rizika od oštećenja. uklanjanje). treba 101 . podeljeno sa životnim vekom objekta. P{f} . Za prvi metod koštanje je zbir koštanja popravki i konsekvenci oštećenja podeljeno sa prosečnim vekom objekta. Generalno gledano. Za proračun konačne cene objekta se često koristi izraz: tG E (C) = S + ∑ J =1 (1 + r') Vj j +∑ J =1 tG P{Fj }⋅ D j (1 + r ') j Gde je: E(C) . Pf . n . očekivanih pregleda.koštanje konsekvenci otkaza (oštećenja). Dj .

kao deo njegovog održavanja. Intervencije na objektu.pristupiti odreñenim aktivnostima (popravke. Ukoliko bi cena aktivnosti bila previsoka. sanacije.aktivnosti održavanja. treba razmotriti varijantu sa zamenom objekta. INTERVENCIJE OTKLANJANJE NEDOSTATAKA POPRAVKE SANACIJE REKONSTRUKCIJE ZAMENA NIJE POTREBAN PROJEKAT NITI ELABORAT NIJE POTREBAN PROJEKAT. Intervencije . u zavisnosti utvrñenog stanja konstrukcije ili opreme (slika 16). ili se troškovi održavanja nakon izvršenih aktivnosti ne mogu umanjiti. mogu biti različitog nivoa i obima. ELABORAT POŽELJAN POTREBAN PROJEKAT ILI ELABORAT POSEBNO IZRAĐEN PROJEKAT KORISNIK ILI VLASNIK STRUČNA LICA ILI SLUŽBE ODGOVARAJUĆE STRUČNE ORGANIZACIJE Slika 16.Nepszinhaz" u Subotici gde je veći deo devastirane zgrade uklonjen i zamenjen novom. Vrste intervencija 102 . pojačanja itd) kako bi se umanjili i sveli na poželjni nivo. ili njegovog dela kao u slučaju "Narodnog pozorišta Narodnog kazališta . a manji deo rekonstruisan.

Ovo povlači za sobom zaključak da se puna iskorišćenost baze podataka može postići jedino ako postoji dovoljno mnogo različitih podataka. broja informacija koje se daju za jednu jedinku (količina i raznovrsnost podataka o pojedinom objektu). dok za ostale objekte nije. organizovala i vršila njihovo održavanje i izradila bazu podataka. njenu dalju razradu i korišćenje. dijagnosticiranje stanja konstrukcija objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji kao organizovana aktivnost. dovoljan broj sličnih objekata. 103 . već u nepostojanju ili nezainteresovanosti odgovarajuće službe koja bi povezala vlasnike pojedine vrste objekata. kod nas. naglasila značaj ispravnog održavanja objekata. adekvatna je predradnja koja bi omogućila početak organizovanja baze podataka za ove objekte. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. Kao razlog ovome se često navodi neisplativost izrade baze podataka za mali broj objekata. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. kao i nepostojanje odgovarajućih predradnji koje bi omogućile organizovanje. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. U grañevinarstvu ovo je delimično postignuto samo sa putevima i mostovima. razradu. Postoje pokušaji organizovanja baze podataka za pojedine grupe objekata. vanrednog profesora. Upravo zato. mogućnosti obrade i povezivanja tih podataka. najbolje na nivou nadležnog Ministarstva. a naročito od ukupnog broja jedinki čiji su podaci pohranjeni u bazi podataka (recimo ukupan broj objekata jedne grupe). projektovanje i korišćenje ovakve baze podataka. nisu zaživeli u praksi. obratila pažnju na gubitke koji se mogu javiti pri neodgovarajućem održavanju. Funkcionisanje baze podataka je u direktnoj zavisnosti od načina njene organizovanosti. ali još uvek ovakvi ekspertni sistemi. Ovim bi se ostvarili i preduslovi za savremeniji koncept upravljanja i organizovano održavanje ovih objekata. 5. Razlog ne treba tražiti u malom broju objekata iste grupe (recimo arhitektonskih objekata za scenske dogañaje). ZAKLJUČAK Osnova svih savremenih sistema upravljanja je postojanje dobro organizovane baze podataka iz koje se crpe brojni podaci i "iskustva" neophodna za što ispravnije i ekonomičnije upravljanje.4.

Radivoje: Arhitektura pozorišta XX veka. Slobodan: Dokumenatcija o uklanjanju dela zgrade “Narodno pozorište . 104 . Novi Sad. Slobodan: Prilog projektovanju betonskih mostova sa aspekta trajnosti u agresivnom okruženju. Radovan: Dijaganostika stanja kao podloga za procenu preostalog veka trajanja i održavanja. 1998.. Radovan. Grković.6. Grañevinski fakultet u Subotici. 2) Vojnović. Beleslin. Grañevinski fakultet u Subotici. Slobodan: Analiza i ocena stanja zgrade “Narodno pozorište . 4) Beleslin. i drugi: Problematika održavanja i revitalizacije objekata. REFERENCE 1) Dinulović. Subotica. april. Magistarski rad.Nepszinhaz” u Subotici Grañevinski fakultet u Subotici. Brana. 2007-2009. 1999. 5) Grković. Beograd 2009. 2000. 3) Konferencija grañevinara Jugoslavije. 6) Folić. Subotica. Grković. Clio.Nepszinhaz” u Subotici Grañevinski fakultet u Subotici. Slobodan: Značaj održavanja u upravljanju betonskim konstrukcijama. Beograd. Radomir. Radomir. 7) 8) Grković. 1994. Magistarski rad. Folić. VIII Jugoslovenski i prvi meñunarodni skup INDIS. 1999.

pozorišna produkcija nije nastajala samo iz umetničkih. Fakultet tehničkih nauka. teatar zasnovan na alternativnom umetničkom izrazu. Ronkoni. U posleratnom periodu. koja nikad nije bila odvojena od politike i društva. U radu su razmatrani uticaji koji su uslovili pojavu tog dualiteta.POLITIČKA KRETANJA I OTPORE U SRBIJI Apstrakt: Pozorišni život u Srbiji u periodu od XIX do XXI veka odvijao se uporedo sa kompleksnim društveno .Tatjana Jovanovski student. Narodno pozorište u Beogradu i Atelje 212. Fakultet tehničkih nauka. U tom kontekstu analizirana su dva beogradska pozorišta. Bruk.političkim okolnostima. kao oličenja ove dve krajnosti. Barba. alternativni teatar 105 . Ključne reči: srpsko pozorište. Šekner. Departman za arhitekturu i urbanizam. Departman za arhitekturu i urbanizam. forma pomenutih pozorišnih kuća direktan je odraz stvaraličkih ideja i vremena koji su generisali njihov nastanak. Atelje 212. Narodno pozorište u Beogradu. U tom smislu. nego i iz političkih potreba. uporedo sa pojavom postmodernog teatra koji su obeležile unutarteatarske strategije preureñenja teatarskog dela kao dogañaja i teatra kao paradigme (Grotovski. a sa druge. Novi Sad POJAM TRADICIONALNOG I ALTERNATIVNOG TEATRA U ODNOSU NA DRUŠTVENO . tradicionalni teatar. Novi Sad Dragana Mandić student. ili je nasuprot tome izražavala opozicioni stav prema njima. Posmatrano i sa stanovišta arhitekture. Vilson). teatar zasnovan na tradicionalnim vrednostima. javlja se i podvojenost u srpskom pozorišnom stvarlaštvu na dve različite vizije: sa jedne strane.

7. theatre is based on an alternative artistic expression. Shekner. Wilson). 5. or in contrary expressed opposition attitude towards them. National Theatre in Belgrade. 6. Barba.POLITICAL DEVELOPMENTS AND RESISTANCE IN SERBIA Abstract: Theatre life in Serbia from the nineteenth to the twenty-first century occurred parallel to complex socio . Atelje 212. the theatrical production appeared not only from art. there appeared a division in the Serbian theatre into two different visions: on one hand. The paper discusses the influences that have caused the appearance of duality. traditional theatre.political circumstances. Brooke. theatre is based on traditional values. the analyses of the Belgrade Theatre. 3. these forms of theatre facilities are a direct reflection of ideas and time that has generated their occurrence. which has never been separated from politics and society. In the post-war period. alternative theatre Sadržaj: 1. and Atelje 212 present the embodiment of these two extremes. but also for political demands. Keywords: Serbian Theatre. 9. Ronkoni.THE NOTION OF TRADITIONAL AND ALTERNATIVE THEATRE IN RELATION TO SOCIO . Seen from the point of architecture. In this context. 4. 8. on the other hand. National Theatre in Belgrade. In this sense. Uvod Osnivanje srpskog teatra u kontekstu društveno – političke ideologije Srpski teatar krajem XIX i u prvoj polovini XX veka Začeci novih pozorišnih tendencija Grad kao pozornica Konflikt izmeñu tradicionalnog i alternativnog shvatanja teatra Završna razmatranja Završne napomene Reference 106 . along with the emergence of a postmodern theatre that marked the restructuring strategy works as theatrical events and theatres as a paradigm (Grotowski. 2.

i kao grañevine. vremenu koje možemo identifikovati kao epohu modernog pozorišta. 107 . mnogo različitih pojavnih oblika zamenilo je jedinstven model pozorišta.4 Ovakve promene u shvatanju ideje o pozorištu poništile su značenje i ulogu arhitekture u procesu scenskog stvaralaštva.1. i „pozorište neslaganja“. odjednom je postao nedovoljan da bi se osetili „svaki čin provokacije od strane glumca. Kada se takva dešavanja na globalnom nivou dovedu u vezu sa razvojem i trenutnim stanjem pozorišnog života u Srbiji. a glumac otelotvorenje vernosti političkog aktiviste. postavlja tezu o dva tipa istočnoevropskog pozorišta prisutna u periodu jednopartijskog sistema bivše Jugoslavije: „pozorište konsenzusa“. Naime. a oruña prostor i telo. a sa druge preispitivanje odnosa prostora i scenskog dogañaja u cilju „oslobañanja od ograničenja koje pozorišna zgrada. Beograd je kao prestonica zemlje bio mesto najveće političke moći i kao takav je. sa najvećom koncentracijom pozorišnih institucija na svojoj teritoriji. i kao socijalnog fenomena.“1 Konvencionalni pozorišni prostor. sa jedne strane nove sadržajne forme. ma kakva da je. UVOD „U XX veku. svako ispoljavanje njegove magije“.6 Teza Valentijeve da je eksperimentalno pozorište Istočne Evrope spojilo „estetske izazove i politički opozicioni stav“7 može se direktno preneti na beogradska pozorišta. i kao forme umetničkog delovanja. ona dobijaju obeležja naročite složenosti. možemo sa sigurnošću tvrditi da je ambivalentni odnos izmeñu ove dve različite teatarske ideje. predstavlja“. a konstituisanjem novih shvatanja o pozorištu više kao „kao ideji i stavu. bio uslovljen specifičnom kompleksnošću i različitim ideološkim perspektivama. u kojem su protagonisti autor i reditelj. u kome su scena i publika meñusobno suprotstavljeni. u svom predavanju „Estetika i politika istočnoevropskog pozorišta“. a ne kao instituciji“5 započet je idejni sukob izmeñu tradicije i avangarde. Iako konflikt izmeñu ideja tradicionalnog i alternativnog u pozorišnom stvaralaštvu predstavlja mesto na kome se lome mnoga koplja. U prilog tome ide i činjenica da teatraloginja Valentina Valentini. koji je u Srbiji počeo pedesetih i šezdesetih godina XX veka. Uzroci toga leže upravo u tome što je pozorišni život kod nas retko kad uspevao da umakne složenim društveno . u kojem je tekst socrealistički i klasičan.2 Potreba za prevladavanjem elitističke produkcije i stvaranjem novih oblika „saradnje izmeñu gledalaca i glumaca“3 doneli su sa sobom.političkim tendencijama vremena u kojima se razvijao.

političke i kulturološke premise zajednice u kojoj je nastalo.10 utrle su put ka stvaranju prvog stalnog pozorišta. i kao takvo. u vreme kada u zemlji još uvek nije bilo profesionalnih glumaca (Teatar na Ćumruku. u velikoj meri se razlikuje. Naime.politički uslovi. Narodno 108 . socijalnoj i političkoj funkciji koje su vršili. Pokret ustavobranitelja (1835). ono što predstavlja tradicionalno pozorište u Srbiji. govora i umetničkog stvaranja. OSNIVANJE SRPSKOG TEATRA U KONTEKSTU DRUŠTVENO POLITIČKE IDEOLOGIJE „Pozorište je produkt i deo društvenog bića.predstavljao mesto u kome su se u posleratnom periodu istovremeno manifestovali repertoarsko pozorište „usmeravano partijskom ideologijom“8. a aplikacija različitih pozorišnih vizija. isto koliko se razlikuju i društveno . koja je bila u skladu sa duhom vremena i u potpunosti odgovarala duševno radoznaloj. nego i u arhitekturi samih objekata. koje su za posledicu imale izvoñenje predstava u improvizovanim prostorima. a nasuprot tome. Narodnog pozorišta u Beogradu i Ateljea 212.saborskom teatru u periodu 1835/36. prelaženje tog puta bilo je osujećeno burnim istorijskim dogañajima koji su sledili. Srbija je bila tek na svom početku. godine. nove pozorišne tendencije koje su nastale iz potrebe za slobodom mišljenja. Ako zanemarimo diletatntsku delatnost i prethodno pokretane inicijative za podizanje pozorišnog zdanja u Beogradu. „plemenite po nameni i jednostavnoj radnji. odigrane u Knjaževsko . iako je po svojoj formi i sadržini nastalo na osnovama evropskog grañanskog pozorišta. premeštanje srpske prestonice u Beograd i smene dinastija uticali su na to da Srbija svoje stalno pozorište dobije tek više od tri decenije kasnije kada su se za to stekli povoljni društveno . Prve pozorišne predstave. na kojima su se izrodili i kojima su bili izloženi tokom vremena svog postojanja. vidno je primetna ne samo u umetničkoj.“9 U tom smislu. ni u sopstvenoj organizacionoj strukturi ne može da izbegne ideološke. 2. barem po toku svog razvoja. Meñutim. od ostalih evropskih pozorišta. Pozorište „Kod jelena“. ali malo obrazovanoj srpskoj sredini“. u vreme kada je u velikim evropskim državama već uveliko postojao kontinuitet razvoja pozorišnog stvaralaštva. ono se zasniva pre svega na analizi dešavanja vezanih za rad dva pozorišta. Da bismo potvrdili prethodno iznete stavove i upotpunili naše istraživanje o razvoju i konfliktu tradicionalnog i alternativnog teatra u Srbiji. I jedan i drugi teatar su u trenucima svog nastanka napravili prekretnicu u razvoju pozorišne delatnosti.političke okolnosti u kojima je zemlja Srbija stekla svoju državnost.

dve godine nakon što je knez Mihailo Obrenović dobio od turskog sultana na upravu i čuvanje srpske gradove. „Ivkova slava“. Izbor renesanse. škola i utočište svega što je dobro.13 Ovakva ideja o pozorištu. „Koštana“). živelo sudbinu „hrama patriotske religije“. godine. „zahvatima 11 deotomanizacije“ i pokušajima modernizacije i evropeizacije zaostalog srpskog društva imali su velikog uticaja i na karakter arhitekture i na idejne osnove na kojima je teatar počivao. uz nacionalne predstave društvenog života („Zona Zamfirova“. pouzdano merilo njegove sposobnosti za civilizaciju. živi znak potpune narodne samostalnosti i jemac narodne budućnosti i veličine“. proizišlih iz opšteprihvaćenih shvatanja o pozorištu kao o ustanovi „narodne pedagogije“14. koje je u narednih nekoliko decenija.12 jasno je da je prvo pozorišno stvaralaštvo u Srbiji bilo pobuñeno ne samo potrebom za kulturnim uzdizanjem i privrženosti prema pozorištu.pozorište u Velikoj pivari). koja je još od sredine XIX veka dominirala beogradskom arhitekturom. koja je manifestovala svojoj specifični odraz i u slikanom dekoru u unutrašnjosti zdanja. naručena od Đorña Maletića za potrebe svečanog otvaranja. slaveći osnivača kneza Mihila i druge istorijske heroje. Osvedočeno i u besedi Jovana Đorñevića prilikom svečanog otvaranja. formiranjem nacionalnog identiteta. Poklapanje procesa osnivanja prvog srpskog teatra sa procesom sticanja državne nezavisnosti. meñutim. imao je jasne ideološke konotacije . podignuto da bude „čuvar narodnog jezika. nego i jakim ideološkim stavovima koji su se podudarali sa tadašnjom kulturno . bila je već uveliko prisutna praksa još početkom XIX veka širom Evrope . narodnog ponosa i sviju narodnih vrlina. jasna svedodžba probuñenog u narodu duhovnog života.„dodovoravanje“ Evropi i pokušaj uspostavljanje veze sa renesansom kao simbolom grañanskog društva i demokratije. budilnik narodne svesti. Procvat istorijske drame i osnivanje brojnih nacionalnih pozorišnih institucija. prvo stalno pozorište Srbija je dobila tek 1869.političkom orijentacijom države. meñutim poklapala se istovremeno i sa željom za pripadanjem u krugu savremene evropske civilizacije. Prva pozorišna predstava „Posmrtna slava kneza Mihaila“. 109 . nije nastala samo iz ideoloških ubeñenja tadašnje srpske elite. Potraga za nacionalnim identitetom. u velikoj meri je nagovestila budući repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu. Fenomen „evropeizacije“ u konstituisanju moderne srpske države i društva ogledao se u podizanju zgrade kao monumentalnog neoklasičnog zdanja sa neorenesansnom obradom po uzoru na italijansku pozorišnu arhitekturu. lepo i uzvišeno.

Datum: 15. U programskom tekstu. do 1893. godine uticala na to da je „priliv dela srpskih dramatičara bio neravnomeran“16 što je sigurno imalo velikog uticaja i na smisao reformi u 110 .Sl.). 1. Šekspir. Rostan. kaže da se „publika zasitila repertoara okrenutog nacionalnim temama i njegovog površnog patriotizma“15 što je za posledicu imalo da repertoar na sceni ustupi mesto velikim svetskim klasicima (Sofokle.. godinu. Rasin. Gogolj. Gorki. SRPSKI TEATAR KRAJEM XIX I U PRVOJ POLOVINI XX VEKA Poslednje decenije XIX veka medjutim donele su sa sobom kritiku patriotske uloge pozorišta u krugu mladih intelektualaca.jpg. Jovanović i Milenko Misailović. Gete. meñutim.blogspot. naročito u periodu od 1889. do 1899.) 3..bp.2009. tadašnji upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.com/_kMPNVauYFlM/SNeakFU9iVI/AAAAAAAADRw/HEqudTK IUSQ/s400/narodno_pozoriste_u_beogradu+%282%29. Šapčanin. Molijer. Savremeni kritičari kao što je Rašlo V. objavljenom u Srpskim novinama za 1988. Pojava novih vizija o pozorištu kao sredstvu argumentacije umetničkog izraza umesto političkih uverenja. Čehov. Kalderon.10. uticala su na to da već u periodu od 1880. Narodno pozorište u Beogradu – 140 godina duga tradicija pozorišnog stvraralštva u Srbiji ( Preuzeto sa http://3. Ibzen. godine započinje prva pozorišna reforma koja je prethodna shvatanja o pozorištu kao „hramu patriotske religije“ usaglasila sa savremenim idejama kritičkog istorizma. Šiler. danas ukazuju da su nova pozorišna shvatanja o repertoaru. Milorad P.

nastupajućem periodu koja se desila uporedo sa liberalizacijom srpskog društva posle Majskog prevrata 1903. Vreme rušenja svih klišea koji su godinama kočili svaku smeliju umetničku individualnost i podstrek domaćim piscima da pišu za teatar su pružili srpskom teatru čitavu plejadu velikih imena domaćeg dramskog stvaralaštva. istovremeno su igrala i značajnu ulogu u konstituisanju srpskog nacionalnog identiteta u okviru integralnog jugoslovenstva novoformirane države u periodu dva svetska rata. godine. ocenio dela koja su pripadala lakom. prevaziñe sopstvene umetničke domete i modifikuje sopstvene umetničke ciljeve. Meñutim. dešavale su se najveće kulturno političke promene u zemlji. 4. politička situacija je znatno uticala na kulturna dešavanja. vladajuća komunistička partija bila je dominantan faktor u razlučivanju ispravnosti i opravdanosti ideoloških pojava u umetnosti i kulturnoj produkciji. Vojislava Jovanovića Maramboa. sasvim se logično nameće zaključak o kulturno . godine pod rukovodstvom Milana Grola i Milutina Čekića. Nakon Drugog svetskog rata. Ukoliko se osvrnemo na činjenicu. promene u političkoj orijentaciji zemlje ga nisu poštedele društvene stvarnosti koja je usledila. bulevarskom repertoaru koja se istovremeno prikazivala na sceni zajedno sa domaćim i stranim klasicima. U prvim decenijama dvadesetog veka na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu prvi put se pojavljuju dela Branislava Nušića. projekat o saradnji jugoslovenskih pozorišta i prva gostovanja inostranih pozorišnih stvaraoca u domaćem okrilju. pri čemu su pozorišne predstave toga perioda „slavile“ političku situaciju u zemlji. kada su predstave sovjetskih autora zamenjene 111 . Tada zvanično započinje era „modernog srpskog pozorišta“17 ovekovečena značajnim projektima i idejama koje se po svojoj vrednosti mogu porediti i sa savremenim kulturnim trendovima: predlozi i rad na Zakonu i Uredbi o pozorištu.80-tih godina XX veka u tadašnjoj Jugoslaviji. ZAČECI NOVIH POZORIŠNIH TENDENCIJA U periodu od 50. Pristupačnija domaćoj publici u odnosu „na svaku perverziju mozga zapadnih kultura“. Raša Plaović.političkoj kontroli i sputavanju slobode umetničkog ispoljavanja i adekvatnog afirmisanja. edukaciji kao strategiji novih umetničkih kadrova. Sime Matavulja. koja su imala velikog uticaja na formiranje identiteta tradicije srpskog pozorišnog stvaralaštva. Milivoja Predića i Jovana Sterije Popovića.18 kako je poznati glumac i reditelj. nakon segregacije zemlje od Sovjetskog Saveza 1948. da je u pomenutom periodu cenzurisano i ukinuto oko dvadeset i pet predstava iz repertoara beogradskih pozorišta. ideje o stvaranju domova kulture. a samim tim i na pozorišnu delatnost. Uprkos težnji srpskog pozorišnog stvaralaštva da u prvoj polovini XX veka obogati svoj repertoar.

postepeno je prelazilo u zaborav. Postepenim gušenjem strogih pozorišnih kriterijuma. Osnivanje Ateljea 212 inicirano od strane istaknutih pozorišnih ljudi i intelektualaca. godine. U odnosu na aktuelnu domaću kulturu i arhitektonsko stvaralaštvo. materijalizovanom u skladu sa scenografsko . i u neku ruku. sve što je smatrano konvencionalnim. u duhu novonastalog pozorišnog entuzijazma. uz uspostavljanje sopstvenih kriterijuma i presedana. kontrapunkta. i ekscentričnim repertoarom. upravnica ove ekspresivne pozorišne kuće. neočekivano je 1956.tih godina XX veka. koja je potisnuta iz već napomenutih razloga iz repertoara Beogradskog Dramskog pozorišta. političke i kulturne klime vremena. godine otvorila prvu sezonu pozorišta Atelje 212. i da je protagonistima novih umetničkih stremljenja „jedini cilj bio da sa svojim delima dopru u svet. S novim pozorišnim strategijama.22 Osim pozorišne produkcije. Sopstvenom zgradom. što se jasno moglo uočiti u oblikovanju Ateljea 212 112 . U kontekstu društvene. anti .arhitekture. kako u produkcijskom tako i u arhitektonskom pogledu. interdisciplinarnim formama. i pri tome smo umetničkim delovanjem „dostigli nivo na kojem su moguće vrhunske vrednosti“. smatran za „enfant terrible“19. sa izrazitom željom i nadom za dostizanjem umetničke afirmisanosti i zauzimanjem specifičnog mesta na kulturnoj karti dugo podražavane Evrope.predstavama autora sa Zapada. Naime. usvajana su otkrića evropske dramske avangarde XX veka. obeleživši jedan od presudnih i možda najznačajnijih trenutaka u istoriji savremenog srpskog pozorišta. tokom 70 . Atelje 212 predstavljao je kako u arhitektonskom. je u saradnji sa Jovanom Ćirilovim. prva izvedba famozne drame Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“. uslovilo je ujedno i stvaranje našeg novog pozorišnog i umetničkog trenutka. Mira Trailović. Tri godine nakon što je Atelje 212 izdejstvovao svoju pozorišnu kuću. Kritičari poput Slobodana Turlakova smatraju da se putem ove pozorišne revolucije „sprovela temeljna i totalna bitefizacija celog našeg teatarskog prostora“20. tako i u stvaralačkom smislu otelotvorenje anarhizma. srpski teatar je svojim originalnim i smelim ostvarenjima zablistao na savremenoj evropskoj sceni.21 Pa ipak. BITEF. ubrzo je i naša arhitektura zakoračila u sledeći krug estetskih i sadržinskih značenja. ovakve eklektičke tendencije i interdisciplinarni oblici izražavanja doveli su do preispitivanja i revizije postavki moderne. inicirala osnivanje prvog beogradskog internacionalnog festivala.umetničkim radikalnim vizijama pozorišnog velikana Bojana Stupice u periodu od 1956 . izrazima i modernijim shvatanjima scenskih prostora. Atelje 212 utvrdio je svoj avangardni status i visok renome.1964. po želji i meri tog sveta“.

nb.12. godine. Radivoje. i onog što u osnovi treba da u potpunosti istakne samu „bit“ pozorišnog stvaralaštva Ateljea 212. Datum: 15.2009. br.23 „Treća inkarnacija“24 objekta predstavljala je lični pečat autorske arhitektonske vizije pozorišnog modela Ranka Radovića. Preuzeto sa: ttp://scindeksclanci. str. 2. Sl. O kontinuitetu ideja i oblika u arhitekturi Ranka Radovića. 16. kao oličenje teatralnosti arhitekture.arhitektura kao medij pozorišnog stvaralaštva (Dinulović. pojedine objekte možemo smatrati delima arhitektonske scenografije. 16-17. Atelje 212 . kao jedinstva tradicionalne reminiscencije i alternativnih vizija. obeležio ovaj period istorijske avangarde. Arhitektura i urbanizam 2005. GRAD KAO POZORNICA Ukoliko grad posmatramo kao pozornicu života.rs/data/pdf/0354-6055/2005/0354-60550517014D.1992.pdf. pri čemu su sceničnost i živost pozorišnih zbivanja prenesene na fasadu „u duhu popularnog trenda postmoderne“. Atelje 212 je zaista. prevashodno možemo 113 .) 5. U tom kontekstu.nakon rekonstrukcije u periodu od 1988 .

godine. često poseduju i ideološke konotacije jednog društva i vremena u kojima su nastali. pribeći alternativi. borbu za opstanak. unapreñuje i afirmiše u svakom mogućem smislu. modernog postao je isprazan. ekspresivnim i ekscentričnim pozorišnim izrazom. pa čak ponekad i banalan. U vremenu „procvata“ socijalističkog društva. pronašla svoje institucionalno uporište. pozorište je u vidu scenskog dogañaja premešteno na ulice Beograda. postepeno je došlo i do izostajanja autentičnosti pozorišne vizije. postajući stecišta intelektualnih previranja i protivrečnosti. nastojeći da izdejstvuje svoje mesto u životu grada i sačuva suštinu svog postojanja. godine. nakon samopotrošnje svih raspoloživih stvaralačkih aduta i inovacija. institucija i kao grañevina. i one koje žive na intenzivan način. a zatim je pretočena u već pomenuti BITEF festival i konačno nakon osnivanja Bitef Teatra 1989. Formiran u vremenu društvene dekadencije i rezignacije 1997. Da li je u procesu preispitivanja i pronalaženja srpskog savremenog teatra kao modela. pozorište kao model. osvežiti pozorišnu umetnost koja je zapadala u duhovnu i materijalnu bedu. jer zaista 114 .“25 Osnivanjem ovog festivala produbljena je ideja o anti – teatru. BELEF je u svom manifestu umetničkih provokacija „umesto tradicionalnih pozorišnih prostora birao pozornice grada. institucije ili kuće neminovno došlo do starenja samog pojma „novog“? Pojam same avangarde zadobio je potpuno drugačiji smisao i značenja u skladu sa novom političkom situacijom prve decenije XXI veka. i u kojima egzistiraju. Srpski teatar je na izvestan način. Nekadašnji pojam novog.posmatrati i scenske objekte. Dakle. Kako to i obično biva sa novim i alternativnim manifestima koji započinju sa velikim entuzijazmom i originalnošću. Jasno je da su naše kulturne ustanove konstantno nailazile na mnogobrojna osporavanja i suprotstavljanja. kaskajući za vizijama evropske umetničke scene obojen tradicionalnim i avangardnim ostvarenjima. sklonjeni od pažnje javnosti. često devastirani i uništeni. koja je prvobitno iznikla u Ateljeu 212. oduvek bio upleten u tzv. koji osim svoje kulturno . nanovo je trebalo pokrenuti novi pozorišni entuzijazam. preplavljeno dramatičnim političkim i društveno . Poslednjih godina XX veka. U procesu odbacivanja svega što je okarakterisano kao tradicionalno. srpski teatar tonuo je u neminovnu opštost i formalizam. Dakle. gde će se na neki način i ubuduće zadržati pretapajući svoje ideje bunta u novonastalom beogradskom pozorišnom letnjem festivalu poznatijem kao BELEF. istom tom brzinom su i usahla zajedno sa svojim stvaralačkim nabojem. praćenih grañanskim demonstracijama. naši festivali i takozvana avangardna ili bolje rečeno alternativna pozorišta. i traganjem za alternativnim. konvencionalno ili prevaziñeno.umetničke uloge.ekonomskim promenama. ali i one koji su na marginama društvenog života. direktan je odraz društva koje ga stvara.

početkom novog milenijuma u Srbiji je započeta modernizacija i temeljna reforma muzičko . a kamoli naše 115 . a to nameće i zahtev da svako bude sopstvena avangarda i da tako prevazilazi sve što je do sada postignuto. U novom. pri čemu su pre svega znatno unapreñena unutrašnja struktura i organizacija scenskih prostora.scenskih prostora u tehnološkom smislu. Pojam nacionalnog identiteta je prisutan u negativnom kontekstu tokom druge polovine XX veka. „od svih se traže pouzdane i kvalitetne vrednosti.“27 Čuvene devedesete godine uvele su takozvani kič – trend. mora se priznati. krajnje je neophodno sprovesti reviziju današnjih neoliberalnih uticaja na pozorište kao model i instituciju.„danas replicirati bilo kojoj ideologiji izgleda besmisleno“. U tom kontekstu već duže vreme se i Narodno pozorište u Beogradu smatra prevaziñenom devetnaestovekovnom tekovinom „koje su se rešile mnoge zemlje s progresivnijom kulturnom politikom“29. jer po rečima Petra Volka. a nekadašnja avangardna strana već odavno zaostaje usled nedostatka originalnosti i istrošenosti svih aduta. čija je glavna zamerka pozorišna zastarelost ili odsustvo modernosti. politizovanom teatru razvijeno je pitanje fenomena. Nacionalne pozorišne kuće dobijaju epitete prevaziñenih institucija. i njegovu efemernost. sunovrat svih binarnih modela razumevanja sveta i etičke krize.26 Danas. Meñutim. nije bilo „u stanju da nadraste sebe. i u prvom redu Srbije. nastojeći da shvate svoj kontekst u svetlu meñunarodne pozorišne produkcije i interkulturalizacije. i okretanje „lakim“ žanrovima koji su pružali kratkotrajan beg od stvarnosti.“28 Osim kritičkog preispitivanja kategorija socijalističkog režima i uticaja na pozorišno afirmisanje. globalizma. naziva „zastrašujuće doba postdemokratske ere. KONFLIKT IZMEĐU TRADICIONALNOG I ALTERNATIVNOG SHVATANJA TEATRA Na prostorima južnoslovenskih zemalja Balkana potrošene su decenije na isticanje. zapadajući u sve veći formalizam. pa čak i odricanje nacionalnog i kulturnog identiteta. teži ka aktuelnim i savremenim pozorišnim izrazom. 6. kojim su potisnute kulturne navike publike. Kolektivna degradacija uslovila je izvesno zanemarivanje scenske umetnosti. Sva ta pometnja na pozorišnoj sceni podstaknuta je od strane kritičara. Konvencionalna strana naše pozorišne scene. bivši upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. koje saterane u ćošak preispituju svoje koncepte. koje meksički teoretičar Gomez – Penja. ali i potiranje. pri čemu čak ni pozorište Atelje 212 nije uspelo da izbegne marginalizaciju. ali i u prvoj deceniji XXI veka koji karakteriše tranzicija istočnoevropskih zemalja.

) Ne postoji ormar iz koga kritičari.. različite estetike. i na osnovu kojih kriterijuma se tačno može jedna pozorišna kuća okarakterisati kao zastarela. ostaju verna svedočanstva društveno . takva mišljenja ne odgovaraju istini“. Ako bi tako bilo. a tek evropsko pozorište“.političkog života naše zemlje. kojih su se uporno odricali takozvani avangardisti. mogu izvući gotove estetike. Na koji način bi se u internacionalnom smislu adekvatno mogao prezentovati identitet srpskog pozorišta. Beogradske pozorišne kuće uprkos različitim kritičkim preispitivanjima. i odgovarajuće umetničke produkcije kao odgovor na krizu. Ona postaje medijum pozorišnog stvaralaštva i političke ideologije. Po meni. zaista je teško objektivno proceniti šta je ustvari savremeno pozorište. dok za neke kritičare poput Momčila Kovačevića nesumnjivo predstavlja „lice naroda“. od esencijalnog je značaja razumevanje današnjeg trenutka u kome se kriza kapitalizma nameće kao realnost. pri čemu „se u meñuvremenu nisu oslobodili tradicionalnih pozorišnih predrasuda i konvencija i ostali su u atmosferi ličnog bunta koji nije bio u stanju da predloži i afirmiše istinske promene i da sebe prevaziñe zaista novim tendencijama u izrazu.. naravno. arhitektura je zauzimala dominantnu reprezentativnu ulogu kulturno . za koje kaže da su u nastojanju „da se izbore protiv društvene diktature“ ustvari nametali „diktaturu svojih privatnih improvizacija“.istorijskih okolnosti i deo urbane memorije. a ono novo. otvarajući redom fioke.“31 Meñutim.savremeno. artikulišući različito poimanje identiteta pozorišta kao modela i kao institucije. 116 . Prema tome.30 Mnogi teatrolozi poput njega zalažu se za tradicionalne pozorišne vrednosti i identitet našeg teatra.33 Da bi se uopšte moglo govoriti o kategorijama i konceptima samog pozorišnog identiteta. koju svakako ne možemo negirati. mora se priznati da je sasvim opravdano mišljenje Rišarda Češlaka koji izjavljuje: „Pozorište je uvek pozorište! Postoje. već i same pozorišne arhitekture. objedinjujući tradicionalne i avangardne umetničke oblike i stilove. ali njihovo značenje postignuto je zaslugom ličnosti koje su ih stvorile (.32 Pojam tradicionalnog teatra se sve više povezuje sa pojmom pozorišnog identiteta. društvene i političke okolnosti uslovile ne samo prevazilaženje pomenutih pozorišnih inscenacija. tradicionalnog i alternativnog teatra. i da li vrednovanje pozorišta treba usmeriti prema meñunarodnim ili prema lokalnim kriterijumima? U procesu prelamanja ove dve krajnosti. mogli bi da kažu da je ovo staro. Sasvim je jasno da su istorijske.

ukazujući na činjenicu koliko protivrečnost same sredine i interpretacije pojmova tradicionalnog i alternativnog. hram boginje Talije. moramo se okrenuti samoj suštini ovog kompleksnog fenomena zvanog pozorište. i sa druge strane. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Kompleksne društveno . deleći je na dva ekstrema . dom svih umetnosti. Svako pozorište je u okviru svog stvaralaštva i scenskog prostora na sebi svojstven način pronašlo svoje mesto pod suncem. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. Ta metafizička višedimenzijalnost ga i čini vječnim. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. Neosporno je meñutim da je svaka epoha pozorišnog stvaralaštva sa sobom donela specifičan pogled na umetnost.političke okolnosti uslovile su pojavu izvesnog raskola pozorišta kao institucije. Pomenuta pozorišta. Samim tim svaki istorijski period ostavio je za sobom jedinstvenu pozorišnu kuću. pa samim tim postalo deo pozorišne tradicije i kulturni reper grada. Čini se da je u Srbiji oduvek postojao negativan odnos izmeñu ova dva tabora. u neprestanoj težnji ka otvaranju novih mogućnosti i premašivanju postojećih pozorišnih granica. bez obzira na povremene krize. jer svakako sredina u kojoj je oformljena „dala je sceni svoj način mišljenja. osećanja. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. a pozorišni prostor. svoj duh i upravo to je ono što je izgradilo svako pozorište. umetničkog eksperimentisanja skrivenog u senci evropskog avangardnog stvaralaštva. za koje akademski reditelj Blagota Eraković kaže: „Zbog same biti ljudskosti u osnovi postanja pozorište je umjetnost najbliža čovjeku. vanrednog profesora. Narodno pozorište u Beogradu i Atelje 212. ostaje nam samo da se pitamo kakve alternativne globalne vizije i vrednosti mogu da kanališu društvena kretanja i radikalne umetničke prakse u narednom periodu. i onih koji sebe smatraju inovatorima.7. U ovom trenutku teško je odgovoriti na pitanje kako stvarati pravo pozorište? Gde pozorište počinje.“34 Danas. dalo mu ličnu boju po kojoj obični posmatrač vrlo lako pravi razliku izmeñu jednih i drugih. a gde prestaje? Da li će pozorište trajati? Da bi smo mogli odgovoriti na ova pitanja.“35 8. 117 . ono opstaje i opstajaće dok je i čovjeka samog. onih koji su pobornici tradicionalnih ideja. mogu uticati na formiranje pozorišnih modela i njihovu efemernost.puko preživljavanje pozorišta sa jedne strane. predstavljaju u neku ruku oličenja ove dve krajnosti.

str . Teatar – Politika – Grad/ Studija slučaja: Beograd. 9. 21 Ignjatović. 2007 str. Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007.klasifikacije tipova i modela scensko-gledališnog prostora u teoriji i istoriji pozorišta XX veka. Radivoje. str. br. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 9 – 10. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 2006. film. Časopis za pozorišnu umetnost Scena I – 2. Časopis za pozorišnu umetnost Scena I – 2. 14 Toporišič.. Beograd 2006. str. Radivoje. Novi Sad 2009. Pregled istorije Narodnog pozorišta 1868 – 1993. Institut za pozorište. 8-9. Dinamična organizacija pozorišne stvarnosti. Tipologije pozorišnog prostora . str. str. str. Aleksandar. 53 11 10 118 . Radivoje. br. 1 – 2. 252 Ibid. Institut za pozorište. 253 Kurić. Beograd. str. 3. Taktike političkog i politizovanog pozorišta druge polovine dvadesetog stoleća. Radivoje. Ježi. Tomaž. Naučni časopis Nasleñe.9. prema Dinulović. Standard 2. Narodno pozorište u Beogradu. radio i televiziju. REFERENCE 1 Dinulović. str. Tipologije pozorišnog prostora . 1 – 2. 237 Radovanović. 13 Grotovski. Tipologije pozorišnog prostora klasifikacije tipova i modela scensko-gledališnog prostora u teoriji i istoriji pozorišta XX veka. Beograd 2006. Beograd 1994. Novi Sad 2009. 41 Dinulović. str. str. br.klasifikacije tipova i modela scensko-gledališnog prostora u teoriji i istoriji pozorišta XX veka. A. br. 43 Šekner. film. Izmeñu žezla i ključa: nacionalni identitet i arhitektonsko nasleñe Beograda i Srbije u XIX i prvoj polovini XX veka. br. Bitef – Beogradski internacionalni teatarski festival: kuće. YUSTAT. Novi Sad 2009. 252 7 8 9 6 5 4 3 2 Ibid. radio i televiziju. Hadi. Ogoljeni glumac. Ričard. 344 Dinulović. grad i „nove pozorišne tendencije“. Beograd 2006. Časopis za pozorišnu umetnost Scena I – 2. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 9 – 10.

12 Timotijević. A. Standard 2. 2002. Pozorište su spalili oni koji su ga uništili. str. 36 Jovanović. Narodno pozorište u Beogradu – hram patriotske religije.org.2010. Draslar Partner. Savremena srpska drama.Radovanović. 200 Čolić – Biljanski. http://www. str. Identitet nacionalnog pozorišta. str. Drama 6.1. str. Beograd.1. 2004.03. 2008. Zoran. 2006 – 2007. Beograd 1994. 2007. 6.125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu. 200 17 18 Ibid. Volk. Za naš dramski izraz. Radomir. Draslar Partner. br. Milenković. Savremena Srpska drama. 314. Dragićević – Šešić. Drama I.drama. http://www. str. april 1930. datum preuzimanja: 01. Aleksandar. Narodno pozorište u Beogradu. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku. Belef . 42.149. Misao. str.asp.03.. Beograd. Slobodan.beogradski letnji festival:Otkrivanje suštine grada. 43. Teatar – Politika – Grad/ Studija slučaja: Beograd.. Naučni časopis Nasleñe. T. br. 20-21. Petar. 2008. originalni izvor: Plaović. 31 14 15 16 13 12 Ibid. Beograd. Aleksandar.2010. Dragana. datum preuzimanja: 01. str. 34-35. 24 25 23 Ibid. Milena. Turlakov. Avangarda i pozorište koje želimo. 9 Ibid. Sudbina doktrina(urbo-arhitektonska sfera). Sudbina doktrina(urbo-arhitektonska sfera). 21 22 20 19 Ibid. str. Miroslav. str. YUSTAT.rs/D6_ese1.drama. Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku. str. str. Beograd. str. Milenković. 476482.. Pregled istorije Narodnog pozorišta 1868 – 1993. Br. str. 1.asp. Novi Sad 1997.rs/D1_txt5. 43.org. str. 119 . Prikaz knjige Značajan teatrološki zbornik . str.

Drama 21. 261. Scena 1 -2. Jovićević.asp. http://www. Scena 3. Fragmenti o tradiciji. Tomaž. 44. 31 32 30 29 Ibid. Časopis za pozorišnu umetnost.Volk. 2006 – 2007. 2008. Identitet nacionalnog pozorišta. str. str. Aleksandra. str. Za naš dramski izraz. str. str. datum preuzimanja: 01. Blagota: Scenska tehnika kao osnov metafizike pozorišta. Volk.2010.rs/D6_ese1. Drama 6. str. Scena 3.asp. Časopis za pozorišnu umetnost. Avangarda i pozorište koje želimo.asp. datum preuzimanja: 01. 27 28 26 Ibid. str.. Čolić – Biljanski. 2007. 2009.149. april 1930. str. datum preuzimanja: 01. Petar. Beograd. 2004. Dragana. Avangarda i pozorište koje želimo. str.drama. Rišard. Toporišič. Novi Sad.. U senci zla: Primer jedne “neuspele” kulturne politike. 2009. Nikolić. Beograd. 476482..03. Predgovor. Kovačević. kulturnim promenama i prilagoñavanju. 2. Petar. Savremena Srpska drama. Novi sad. 105.2. http://www.rs/D21_txt3. Taktike političkog i politizovanog pozorišta druge polovine dvadesetog stoleća. Časopis za pozorišnu umetnost.03. Dobrilo: Arhitektura scensko gledališnih prostora i tehnika scene.org. Misao.03.drama. str. 2009.3. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku. Biro ST-Scenska tehnika. 1. Novi Sad. Eraković. Br. Savremena srpska drama. Radomir. 34-35. Momčilo. 2004.drama. Savremena srpska drama. Rudari.2010. Drama 6. Češlak.org. 3. originalni izvor: Plaović. 35 34 33 120 .org.rs/D6_ese1. http://www.2010.

Suočeni s tim.vek 121 . asistent. pozorište. 21. koja teži savremenom pristupu kreiranja fleksibilnog i nesputanog prostora igre.inž. Novi Sad NOVE FUNKCIJE POZORIŠNE KUĆE Apstrakt: Posmatrano iz perspektive savremene arhitektonske prakse. s jedne strane. dipl. nove funkcije mogle bi doneti potpuno nova značenja ovim objektima. razvoj igre otišao je u potpuno drugom smeru. Departman za arhitekturu i urbanizam. reflektujući na taj način istinsko razumevanje njihovog programa. ambijentalne. Iako su pozorišna igra i kuća uspostavili jasan dijalog u pojedinim epohama svog razvoja.veku.arh. Fakultet tehničkih nauka. uspostavlja neophodni nivo interakcije sa gradom. pozorišna igra. asistent. grañanima i društvom.Mr Dragana Konstantinović. opšteprihvaćena je činjenica da ne postoji jasno definisan tip pozorišne kuće koji može kvalitetno udomiti pozorišnu igru. tipologija objekata za scenska izvoñenja pokazuje izvesnu stagnaciju. dipl. u jednom trenutku. i pozorišne igre. Posmatranjem konverzije zatvorene pozorišne kutije u gotovo neograničen otvoreni i interaktivni prostor. i «teatralizovao» grad. Svojevrsni razvoj «granica» pozorišta i pozorišnih kuća. koja promoviše igru i instituciju.arh. pažljivo analizirajući tekovine arhitektonske prakse u 20. dok je razvoj pozorišne arhitekture gotovo zaustavljen suočen sa sopstvenim fizičkim ograničenjima. pokušali smo da razumemo trenutnu situaciju i anticipiramo moguća arhitektonska rešenja. Fakultet tehničkih nauka.inž. i omogućujući arhitektonske odgovore na potrebe nove pozorišne igre. s druge. Razlozi za to leže u divergentnim putevima razvoja arhitekture. To je dovelo do ideje o preispitivanju pozicije pozorišne kuće i pažljivog sagledavanja njenih novih funkcija: tehnološke. Ključne reči: arhitektonske tipologije. ne možemo a da se ne zapitamo: da li je igri kuća uopšte i potrebna? Rad analizira uslove za nastanak današnjeg stanja u arhitektonskoj produkciji pozorišnih zgrada. U trenutku kada je arhitektura gotovo dosegla svoje granice u bezbrojnim varijacijama arhitektonske forme. U trenutku kada su mnoge pozorišne kuće postale ikone svojih nacija ili gradova. komunikacijske. arhitektonske funkcije. kada je program u konstantom evolutivnom procesu. zauvek je izmestio igru van grañenog okvira. tražeći za sebe nove prostore i uvodeći sredstva drugih umetničkih polja. Danas. postavlja se pitanje samog projektantskog procesa. koja uspostavlja dijalog pozorišne kuće s kontekstom i stimuliše razvoj same pozorišne igre. Novi Sad Miljana Zeković. Departman za arhitekturu i urbanizam.

confronted with it own physical limits. Observed from the perspective of contemporary architectural practice it is obvious that the typology of scene performance buildings reflects certain stagnation. On the contrary the development of the stage performance buildings stopped. as well as in enabling some architectural responses to new needs of the performance today. and the performance / theatre play on the other. when many of existing theatre buildings became icons of their nations and cities. citizens and the society as a whole. architectural functions. Confronted with this. Today we accept the fact that there exists no specific. Main reasons for this should be looked for in divergent development of architecture on one side. Performance evolved trying to conquer new unconventional spaces. By observing conversion of the closed theatre box into almost limitless open and interactive space. theatre play. clearly defined type of the stage performance building able to embrace performance at all levels. thus causing ″theatralisation″ of the city. which establishes the dialogue between the stage performance building and its context thus stimulating the development of the theatre play. ambiental. communicational. In spite of the distinct dialogue established during certain epochs between stage performance building and performance itself. by using methods typical for some other art disciplines. Today. we tried to understand current situation and anticipate possible design solutions.NEW FUNCTIONS OF THE TYPOLOGY OF THEATRE BUILDINGS Abstrac:. we have to wonder: does contemporary play need a building at all? By analyzing achievements of 20th century architectural practice. 21st century 122 . At this moment. Key words: architectural typologies. which promotes the play and the institution. this paper deals with the conditions that led to emergence of state of the art in architectural production of stage performance buildings. which aims towards contemporary approach to creating flexible and unrestrained playing space. as well as in stage performance buildings. when architecture has almost reached its limits in terms of infinite variations of architectural form. their developments separated at one point. Specific development of ″limits″ in theatre. thus establishing the necessary level of interaction with the city. new functions of these buildings could bring up completely new meanings to them. a question arises: what is happening with the design process when the program constantly evolves? This led to the idea of revising the position of the stage performance building and careful perception of its new functions: technological. This would result in reflection of deep understanding of the architectural programs of these buildings. relocated the theatre play outside the built frame. theatre.

Reference 1. 2. Pozorišna kuća i okruženje kao ambijent igre – AMBIJENTALNA FUNKCIJA 7.Sadržaj: Uvod Pozorišnoj kući u 20.KOMUNIKACIJSKA FUNKCIJA 8. Ka kući budućnosti 9. 3. Završne napomene 10.«granice» pozorišne arhitekture Nove funkcije pozorišne kuće Pozorišna kuća kao mesto igre – TEHNIČKO . Pozorišna kuća kao promoter (i korisnik) igre . 5.veku Pozorište i grad . 4.TEHNOLOŠKA FUNKCIJA KUĆE 6. 123 .

1.

UVOD

Arhitektonski objekti za izvoñenje scenskih dogañaja predstavljaju jednu od karakterističnih tipoloških grupa objekata kulture, i, dalje, javnih objekata. Ovoj tipološkoj grupi pripadaju pozorišta, koncertne sale, muzički centri, bioskopi, domovi kulture, kulturni i lokalni centri, kao i ostali javni objekti u kojima kao dominantan, ili jedan od dominantnih prostornih sklopova postoji scensko-gledališni prostor. Nezavisno od vrste spektakla kojoj je namenjen, scensko-gledališni prostor je programsko i funkcionalno jezgro ovih objekata, a karakterističan je po definisanoj podeli na dve prostorne zone – zonu scenskog dogañaja (pozornicu) i zonu iz koje se dogañaj percipira (gledalište). Konfiguracija ove dve prostorne zone, koja varira u veoma bogatom i širokom opsegu, uvek je jedno od ključnih projektantskih pitanja koje neposredno utiče na čitav prostorni sklop objekata, sa jedne strane, kao i na način eksploatacije i čitav niz parametara upotrebe prostora, sa druge1. Na taj način, pozorišna kuća 21. veka, shvaćena je kao složeni arhitektonski sistem, prostorno projektantsko rešenje, koje objedinjava niz funkcija, koje mu se dodeljuju projektovanjem, ili se spontano razvijaju kroz vreme. U uslovima kada se granice meñu tipovima iznova preispituju, i gde tehnološka stepen razvoja nudi odgovor na većinu projektantskih izazova, s razlogom se postavlja pitanje sudbine pozorišne kuće. Meñutim, kriza nove pozorišne kuće legat je prošlog veka, te se i u ovom samo dalje nastavlja zapitanost o konačnom rešenju. Zbog toga, u središtu analize ovog rada jeste ponovno postavljanje pitanja odnosa kuće i igre, ali i kontekstualizacija istog kroz širu socijalnu funkciju pozorišne kuće. Kroz uspostavljanje trijade odnosa kuća-igra-okruženje/grad, preispituju se nove funkcije pozorišne kuće u 21.veku, s idejom da se uspostavi novi projektantski okvir za dalje arhitektonsko delovanje.

2.

O POZORIŠNOJ KUĆI U 20.VEKU

Kako navodi i Pevsner u razmatranju tipologije pozorišne kuće, središte projektantskih problema same tipologije leži u definisanju odnosa prostora igre i prostora gledalaca te igre. «Modernizacija» promišljanja i projektovanja ovog prostora došla je kroz dva izdvojena uticaja koji su se ubrzo spojili: kroz socijalnopolitičko stanje društva koje je promovisalo viši stepen jednakosti meñu grañanima, ali i kroz oživljavanje antičkih vrednosti, te shodno tome ugledanje na konfiguracije pozornica tog perioda2. Ove promene predstavile su svojevrsni uvod u evolutivni ciklus koji pozorišna kuća prolazi poslednja dva veka pokušavajući često da objedini

124

ponekad nepomirljive protivrečnosti socijalno-kulturološkog konteksta, graditeljstva, tehnologije i igre, dajući arhitektonske odgovore na loše postavljena pitanja. Na taj način, samo su započeta nova istraživanja odnosa dva osnovna konstitutivna elementa i njihove delikatne granice, «četvrtog zida», koji razgraničava dva sveta, «koji imaju koji imaju svoje nezavisne živote u vremenskom i prostornom smislu, a koji se neminovno sreću i sjedinjuju u arhitektonskoj konfiguraciji pozorišne dvorane i pozornice.»3 Ukoliko govorimo o savremenom pozorištu, pozorištu 20. veka, jasno je da se u tom periodu preispituju sve dotadašnje vrednosti teatra, u novouspostavljenim socijalnim, ekonomskim i ideološkim uslovima. Opisujući pluralitet ideja o novom pozorištu i nepostojanje jedinstvenog stanovišta, Sabljak navodi: «...Dovoljno je, na primjer, da jedan kazališni entuzijast prisustvuje jednoj jedinoj predstavi na otvorenom....da bi zamislio kako se rješenje problema kazališne reforme sastoji jednostavno u tome da se čitavo kazalište prenese na otvoreno. Drugi vjeruje je sve stvar inscenacije. Treći misli da je sve pitanje umjetnog osvetljenja....»4 Ove višekolosečne tradicije reflektovale su se jednim delom i u arhitektonskoj praksi. Meñutim, ono što je obeležilo projektovanje pozorišnih kuća u prvim dekadama dvadesetog veka jesu promene nastale kao odraz novih ideja o arhitekturi i prostoru, s jedne strane, i kontinuiranog razvoja tehnologije, s druge. U tom pogledu, jasno se i u ovoj tipologiji mogu uvideti uticaji modernizacije shvaćene kroz Korbizjeansku modernizaciju arhitektonske forme, koja je u dvestogodišnjem raskoraku s navikama ljudi i graditeljskom tehnologijom, i Banemovo poimanje modernizacije, kao tehnološko osavremenjavanje i opremanje prostora, i shodno tome, opremanje prostora igre razvijenom scenskom tehnologijom. Naravno, ova dva sistema ideja nisu davali izolovane pojave, mada se mogu uočiti primeri čisto selektivnog bavljenja jednim ili drugim sistemom uticaja. U sadejstvu ovih diskursa, koji su obeležili period kristalizacije osnovnih ideja Modernizma, nastali su novi modeli pozorišnih kuća, koji su pokušavali da pomire potrebe nove pozorišne igre i prevaziñenog prostornog okvira iste – pozorišne kuće. Projektantski zahtevi su se pomerali u skladu s novonastalim uslovima, kako bi se postigli novouspostavljeni ciljevi: «uspostavljanje jedinstva gledališta i glumca, potpuno izgubljenog na italijanskoj pozornici kutiji; socijalno izjednačavanje publika; stvaranje polivalentnog prostora koji bi omogućio različite scensko-rediteljske izraze i postavke»5 Dok je modernizacija u tehnološkom smislu bila više nego radikalna, modernizacija kuće, u prostorno-arhitektonskom smislu bila je fragmentirana i nedovoljna. Ipak, retki projekti postavljali su pitanja o novim funkcijama pozorišne

125

kuće u 20.veku, i Total teatar Gropijusa i Piskatorea, iz 1927.godine, govori u prilog toj tezi. Iako projekat nikad nije realizovan, on svedoči o diskusiji projektanata nad pitanjima uspostavljanja novog odnosa savremene igre i kuće, govori o mestu tehnologije u savremenom teatru, značaju odnosa kuće prema useljavanju nove tehnologije i spremnosti arhitekture da obujmi ove promene. «Značajniji, meñutim, paradigmatski fenomen predstavlja činjenica da su centralne teme ovog projekta promenljiva konfiguracija i aktivna uloga scensko-gledališnog prostora, tehnika pozornice i tehnologija izvoñenja pozorišne predstave, ali ne i sva ostala problemska pitanja arhitekture (program i funkcionalna tehnologija objekta, morfološka struktura kuće, arhitektonski jezik, odnos prema urbanom kontekstu...). Već ovde postaje jasno, i to će mnogo puta kasnije biti potvrñeno, da moderno pozorište otvara temu relacije drame i prostora za igru, ali uopšte ne postavlja, pa čak i ne primećuje, pitanje kuće u celini»6. Bez obzira na odsustvo finalnog rešenja za pitanja pozorišne kuće, tip pozorište-mašina doprinos je razvoju novog mišljenja, kao odgovora na «udomljavanje» nove teatarske igre. Istovremeno, on je preteča razvoja alternativnih pozornica i rezultat razbijanja pozorišta-kutije. Avangardni pokreti kulture i umetnosti istraživali su alternativu oficijelnoj i institucionalizovanoj kulturi, kroz delovanje u nekonvencionalnim prostorima i kroz nove medije. Studio teatar, Black Box, i slične eksperimentalne scene, stvarane za novu pozorišnu igru, nastale su kao potreba za prevazilaženjem barijere scena-gledalište, i zapravo su rezultat realizacije scenskogledališnog prostora u jednom prostornom sistemu. Iako originalno razvijani kao alternativa konvencionalnom pozorištu, ali i konvencionalnoj pozorišnoj instituciji, ovi prostorni eksperimenti vrlo brzo su postali deo programa savremenih pozorišnih kuća. Tako je, u krajnjem ishodu, program koji je začet kao prostorno-tehnološki eksperiment postao konvencionalni programski element, razvijajući ponovo težište novog pozorišnog prostora na visokoj tehnologiji, transformabilnosti i univerzalnom prostoru-omniplatzu, koji može postati sve. U par izolovanih slučajeva, kao što su pozorište Jang Vik (Young Vic Theater) u Londonu, iz 1970.godine, i Pozorište u Kraljevskoj berzi u Mančesteru, Studija Levit Bernstajn (Levitt Bernstein Architects) iz 1976.godine, ovi alternativni, visokotehnološki prostori uspostavili su snažnu interaktivnu relaciju sa samom kućom, predstavljajući projekte koji su obeleženi «postupkom objedinjavanja». U takvim, nažalost retkim primerima, geneza i nastajanje teatarskog prostora je jedinstveni čin, i predstavlja «sintezu svih konstitutivnih linija promišljanja pozorišta i arhitekture»7, dok je većini drugih, tehnologija odgovor, na večito, «Prajsovsko», nikad jasno formulisano pitanje, pitanje o suštini pozorišne kuće.

126

3.

POZORIŠTE I GRAD - «GRANICE» POZORIŠNE ARHITEKTURE

Ono što razvoj pozorišne igre u 20.veku donosi u svom finalnom ishodu jeste napuštanje pozorišne kuće, u potrebi za osvajanjem novih prostora. Izlazak igre na ulicu, u grad, težio je novim podsticajima koji su novi ambijenti donosili. Ovaj proces nije izolovana pojava modernih gradova, i rezultat je kako težnje za istraživanjem novih prostora, i ispitivanjem njegovog scenskog potencijala, tako i težnje za nesputanom komunikacijom, težnje da se publikom načine obični grañani. Demistifikacija pozorišne igre, njenim postavljanjem u poznate gradske okvire, samo jedan je oblik novog pozorišnog delovanja. Paralelno, prisutna je sveopšta «teatralizacija» različitih aspekata gradskog života, u službi različitih potreba socijalno-ekonomskog trenutka, bilo za potrebe «društva spektakla» ili borbe za njegovo osvešćivanje. Kakvi god bili razlozi za ove promene, ovaj proces je nepovratno izmenio funkciju pozorišne kuće, a igru trajno izmestio izvan granica grañene strukture. U izmenjenim okolnostima, vrednosti pozorišne arhitekture dodatno su problematizovane i iznova se ispituju njene suštinske funkcije: programske, tehnološke, socijalne, kulturne, i shodno tome, arhitektonskog, sveobuhvatnog rešenja za pitanja pozorišta danas. U uslovima kada je pozorišna produkcija jednim delom napustila svoje viševekovno središte- pozorišnu kuću, postavlja se pitanje koja je uloga nove pozorišne kuće. Ili, u nekom radikalnijem posmatranju stvari, ima li pozorišne kuće, ukoliko je igra van nje? Ukoliko prihvatimo postojanje pozorišne kuće kao neophodnu tačku za očuvanje sopstvene kulturne i arhitektonske tradicije, samim tim potvrñujemo značajnu poziciju pozorišne institucije i njenog neprolaznog značaja u kulturi i društvu. Ako je institucionalna pozicija pozorišta i zagarantovana potrebom da se očuva identitet sopstvene kulture, i dalje pitanje pozorišne kuće ostaje nerasvetljeno, u lokalnim i globalnim okvirima. Mesto pozorišne kuće, shvaćeno kao fizičko prisustvo pozorišne arhitekture u grañenom kontekstu refleksija je pozicije pozorišne institucije u društvu, ali i posledica shvatanja problema urbaniteta u nekom društvu, kontinuiteta urbane tradicije, i mesta arhitekture u strukturama vrednosti jednog naroda. Rosijev rad, a posebno odnos prema savremenom svetu, uvek je bio «subjektivan i kritičan», a kontekst u kom su dela nastajala, nabijen tradicionalnim nanosima arhitekture koji je on dovodio u delikatnu vezu sa svojim kućama, naročito osvežavajući temu «prisustva» pozorišne arhitekture u modernom svetu. Za Rosija, pozorišni svet

127

prostirao se i izvan granica pozorišnih kuća, i postupak «tetralizacije» arhitekture dešavao se jednako na urbanističkom i arhitektonskom nivou – kroz snažno uspostavljanje dijaloga kuće i konteksta. Na taj način, Rosijeve univerzalne ideje o arhitekturi uvek su snažno preispitivane u sudaru prostora kuće i grada, te nije čudno što se i fenomen «prisustva» u kontekstu u njegovom opusu rešava na mnogo načina, gde izdvajamo dva dijametralno različita. Projektu rekonstrukcije pozorišta Karlo Feliče Rosi pristupa kroz «dramatizaciju prisustva» pozorišne kuće u gradu, a posebno korpusa binskog tornja, koji je simbolična predstava mesta kuće u širem kontekstu. Tako, arhitektura je spomenička i gradska, kroz koju on potvrñuje tezu da je «arhitektonska forma grada vidljiva u pojedinačnim spomenicima» koji su «kao datumi, a bez njih ne bismo mogli shvatiti istoriju»8. Rosijeva pozorišna kuća je upravo tačka u gradskoj istoriji, i stvara novi graditeljski nanos istorijskog trenutka, a u ime kolektivne svesti i memorije. Nasuprot tome, «efemeralizacija prisustva» mobilnog pozorišta-barže, Teatro del Mondo, postaje osvedočenje efemernosti pozorišnog čina i otvaranje diskusije o preispitivanju potreba novog pozorišnog sveta. Kontekst kuće – grad/spomenik čije istorijske reference prevazilaze zahteve pojedinačnog dela – postavlja pred arhitekturu sasvim drugačije zahteve. U slučaju Venecije, nova pozorišna kuća je suptilni doprinos gradskoj silueti, prolazan i gotovo nestvaran, a sama kuća «u kojoj se sastaju brojne reference, predstavlja ovaploćenje napora da se istorija, grad, tipologija i arhitektura sjedine u konstrukciji tek nešto ozbiljnijoj od igračke, i koja prenosi urbanom fragmentu «besmisao još jednog projekta, malog naučnog pozorišta», prikazujući, možda, upravo ovim stavom esencijalni aspekt problema bilo koje arhitektonske forme»9 Savremena pozorišna arhitektura danas je kao program predodreñena da postane deo globalne mape, i pitanje njene kontekstualizacije može se posmatrati i na tom nivou. Kao što Rosijevo pozorište govori o svom mestu u gradu, amblematična svojstva nekih pozorišnih kuća doprinose mapiranju globalne arhitektonske karte. Ikonična svojstva Sidnejske opere Jorna Utcona ili Velikog kineskog nacionalnog pozorišta Pola Andrua, govore o praksi koja preispituje granice arhitekture, njene simbolike i vrednosti, dometa tehnologije, nacionalne reprezentacije, ostavljajući po strani programske osnove ovih kuća. I pored toga, ovi primeri predstavljaju dugo očekivani iskorak u marginalizovanoj arhitektonskoj praksi tipologije koja karakteriše 20.vek. U tom svetlu, možemo pričati o novim funkcijama pozorišne kuće; o kućama koje će postati fizički i duhovni okvir igre, medijator izmeñu igre i publike, a zatim, igre i grada, o kućama koje svoj arhitektonski integritet, globalni i/ili lokalni, razvijaju upravo na ovim osnovama.

128

4.

NOVE FUNKCIJE POZORIŠNE KUĆE

Analizom prevoñenja čvrste zatvorene strukture pozorišne kuće u skoro nedefinisane otvorene prostore, što su uslovile rastuće razvojne potrebe pozorišne igre, pokušali smo da razumemo trenutno aktuelnu situaciju ovog fenomena i ponudimo projektantski odgovor na problem. Pokušaji umetnika i kritičara da razumeju ovu promenu uspostavila je nove stavove, prema kojima kuća pozorištu možda i nije potrebna, već bi bilo „dovoljno da se na raspolaganju ima neki prostor“. U osnovi glavnog pitanja leži nedoumica o tome kojim razvojnim putem bi bilo potrebno da arhitektura ide, kada je već dosegla fizičke granice svojih oblikovnih/prostornih mogućnosti, dok se istovremeno pozorišna igra modifikuje i razvija u nedogled. Oslanjajući se na aktuelno stanje stvari u ovoj oblasti i opisane nedoumice, uspostavljena je glavna hipoteza ovog rada – posmatrano iz projektantskog ugla, neophodno je zauzeti sledeći stav: neminovno je da će pozorišna kuća postojati u budućnosti, ali je pitanje u kom pojavnom obliku? Koju vrstu stava će zauzeti i koje vrste odnosa će formirati sa okruženjem. Sve tipologije javnih objekata, pogotovo one od izuzetnog društvenog, nacionalnog ili državnog značaja, reflektuju arhitektonske i urbanističke funkcije, svaka prema svom sistemu vrednosti uspostavljenom u odnosu na program i kontekst. Ako pretpostavimo da se pozorišna kuća, u smislu svoje fizičke strukture, vremenom ne menja, faktor koji generiše drugačije konstelacije u prostornim odnosima i društvenoj interakciji je upravo promena u hijerarhiji arhitektonskih i urbanističkih funkcija kuće. Nove potrebe gradskih sredina i stanovnika gradova dovele su do uspostavljanja novih primarnih funkcija pozorišnih objekata, do usložnjavanja ovih funkcija i njihovih refleksija na grad. Iz nastojanja tipologije pozorišnih kuća da opstanu u vremenu brzih promena svog sadržaja, formulisana je ideja o njihovoj meñusobnoj interakciji kroz sredstva poput fleksibilnosti i podsticaja. Prilagoñavanje jedne tipologije novonastalim uslovima ipak nije jednostavno bez jasno definisanih projektantsko-upotrebnih namera. Filtriranjem kompleksnih odnosa pozorišne kuće i igre danas, uspostavljena su tri problemska nivoa koja vode direktno u raščlanjavanje i definisanje novih funkcija savremene pozorišne kuće. Koraci koje je potrebno da preduzme i uslovi koje je potrebno da obezbedi pozorišna kuća budućnosti su: - Da udomi igru;

129

označen je kao pozorišna igra u nekom obliku. Stoga smatramo da bi pozorišna kuća budućnosti morala da usvoji jezik fleksibilnosti. ali će ih svakako imati sa pružanjem mogućnosti da se ovo značenje održi omogućujući igri da se nesmetano odvija.Da omogući igri osnovu za kontinuirano odvijanje i . To bi konkretno značilo da kuća mora da bude sposobna da udomi najrazvijenije tehnologije današnjice i još nerazvijene tehnologije sutrašnjice. kako igra ne bi nailazila na prostorno-tehnološka ograničenja i imala potrebu da ostane u kući. rečima : „Šta ometa reditelja i glumca? Uvek po nešto. 5.“11.tehnološka funkcija kuće postepeno dobija na značenju i snazi i zauzima sam vrh hijerarhijske lestvice arhitektonskih i urbanističkih funkcija koje reflektuje kuća. Osnovni argument za stav koji zauzimamo . Kako je još pre gotovo pola veka Boda Marković.da će kuća u budućnosti postojati . smatramo da to „nešto“ ni u kom slučaju ne sme biti nemogućnost adaptabilnosti i tehnološka nesposobnost kuće. ili makar nepotpunoj mogućnosti da isprati razvoj funkcije kojoj treba da pruži prostorni okvir. čini se da kuća budućnosti neće imati problema sa značenjem. POZORIŠNA KUĆA KAO MESTO IGRE – TEHNIČKO TEHNOLOŠKA FUNKCIJA KUĆE Tehničko . Sinergija pozorišne igre i visoko zahtevnih tehničko-tehnoloških rešenja postala je svakodnevica sa kojom se arhitektura scenskih prostora bori. uobličio večito činjenično stanje vezano za zahteve i potrebe učesnika u scenskim dogañajima. iako smatramo neophodnim da „pozorišna kuća u gradu bude identifikovana kao pozorište“10. govoreći o fatamorgani na našim pozorišnim scenama. Kao i u sučeljavanju sa mnogim drugim tipologijama arhitektonskih objekata i njihovim programskim odrednicama. koja je projektovana da bude mesto pozorišne igre. 130 . osnovane su na odnosima koje nova kuća teži da uspostavi i vrednostima koje teži da promoviše. arhitektura se danas suočava sa ozbiljnim nedostatkom koji se ogleda u nemogućnosti. ne u arhitektonskom. Ovim predoznačenjem svaki dogañaj koji se odvija u kući. Nepromenljivost arhitektonskih elemenata koji formiraju fizičku strukturu pozorišne kuće u značajnoj meri utiče na odvijanje tehničko-tehnoloških procesa u samom objektu. Namere koje pretpostavljamo kao generatore novih funkcija arhitektonskih objekata za scenske dogañaje.je zapravo postojanje značenjske funkcije pozorišta. Dakle. već u tehnološkom smislu.Da igru plasira i proda.. koje je predoznačeno kao mesto odvijanja igre.

postavlja se pitanje na koje to još zahteve ova kuća mora da odgovori. koji je preduzet pri utvrñivanju same lokacije pozorišta i obeležavanjem gradilišta. Urbanistička funkcija objekta pozorišta je statična funkcija. i glumci i gledaoci imaju potrebu za identifikacijom s konkretnim arhitektonskim ambijentom. Prepoznavanje i mapiranje gradskih prostora koji imaju potencijal potreban za „udomljavanje“ pozorišne i druge igre. neosporno se u njegovu svest usañuje ideja o prihvatanju nove funkcije odreñenog gradskog prostora aktiviranog u ovu svrhu. Pretpostavlja se da je urbanističko-morfološki korak. Tu. Teatar danas ukazuje na potrebu prostorne ekspanzije – izlaska iz arhitektonskih objekata funkcionalno predodreñenih za izvoñenje scenskih dogañaja – i okupiranje prostora grada u cilju ostvarenja čitavog niza posebnih odnosa vezanih za odvijanje i posmatranje igre. prestaje potreba za bilo kakvim izraženim arhitektonskim karakterom prostora. ali i na ambijentalizaciji prostora koji pozorišnu kuću okružuju. koji postaje čak opterećenje i smetnja rediteljskom i scenografskom radu.6. posebno u kontekstu promenljivosti teatra i stalnosti grañevine. To znači da bi studijski teatri trebalo da budu. prvi je korak koji preduzima animacija. S druge strane. često okarakterisana kao funkcija s nedovoljno razvojnog potencijala. Kako igra ne bi nailazila na 131 . na planu ambijentalizacije enterijera same kuće. Prostorni odnosi koje ovaj objekat uspostavlja sa svojom okolinom mogli bi se razumeti upravo kao potencijal pozorišne kuće da komunicira sa svojim okruženjem i ponudi i samom okruženju i svom programu mogućnost za razmenu sadržaja. šok koji je grañena sredina doživela i sa kojim se pomirila u većoj ili manjoj meri. meñutim.13 Pobuñivanjem interesovanja stanovnika grada – potencijalnog posmatrača scenskog dogañaja – za sam dogañaj. tako i u svom neposrednom okruženju. POZORIŠNA KUĆA I OKRUŽENJE KAO AMBIJENT IGRE – AMBIJENTALNA FUNKCIJA „Studijsko pozorište se ispostavilo kao jedan od razumnih odgovora na temu prostorne neodreñenosti savremenog pozorišta. Kako je već ustanovljeno da pozorišna kuća budućnosti neosporno mora ostvariti uslove koje zahteva tehničko-tehnološka fleksibilizacija. arhitektonski neutralni. Pre svega. Pozorišna kuća bi morala da omogući kontinuirani razvoj igre. kao granična delatnost prevoñenja jednog stanja svesti u drugo. kako u svojim prostorima.“12 Definisanje potrebe za postojanjem jasnog identiteta pozorišnog ambijenta u cilju spontanog odvijanja funkcije pozorišta odvija se na nekoliko planova. obično velikih razmera. i najčešće jesu.

kao i „prilagoñavanje glumaca i reditelja“. kao i osetljivost na povratne informacije koje pruža bilo gledalac. u smislu potrebe za mobilnošću i interakcijom.Spontano i slučajno formirane ambijente u samoj kući i u neposrednom kontaktu kuće i okoline. bilo stanovnik grada u kom pozorišna kuća postoji.Prostore/ambijente nastale jasnom namerom projektanta da kreira prostore van kuće koji će svojim prostornim kvalitetima privući igru kao potencijalna mesta vršenja radnje. prilagoñavanja i primene „teatarskih efekata. Postojeći problemi koji prate eventualni izlazak pozorišne igre iz pozorišne kuće ni u kom slučaju ne predstavljaju barijere. problem izolovanja publike od okolnih gradskih zbivanja. POZORIŠNA KUĆA KAO PROMOTER (I KORISNIK) IGRE KOMUNIKACIJSKA FUNKCIJA Neka od ključnih pitanja koja postavljaju kulturolozi. 7. Ono što bi bez sumnje bilo neophodno uzeti u razmatranje prilikom analize bilo kog otvorenog prostora za potrebe izvoñenja pozorišne igre van pozorišne zgrade. Jasno je da je vrsta komunikacije koju kuća uspostavlja sa gradom i 132 . ogleda se u novim vidovima komunikacije koje ova institucija kulture usvaja. a vezana za ostvarivanje dijaloga pozorišta danas sa gradom u kom se nalazi i sa publikom kojoj se obraća. su problemi akustike. tiču se promena koje je pozorište spremno ili sposobno da prihvati: „Kako pozorište može da se promeni? Kako može da se uključi u lokalne razvojne strategije? Kako može da postane deo gradske turističko-kulturne ponude?“ Kulturna politika smatra da je odgovor u tome da je neophodno da pozorište „prihvati sve promene sveta oko sebe i prilagoñava se potrebama novog vremena i drugačije publike. Ambijentalizacija kuće je upravo potreba i preispitivanje igre za novim kulisama koje će joj istaći značenje. a da oni ne budu u opreci sa prirodnim ambijentom“14. ne samo lokalnog stanovništva već i turista. Ovo ukazuje na potrebu za ozbiljnim promišljanjem odabira otvorenog gradskog prostora. koje igra zauzima i u kojima se odvija i . potrebno bi bilo imati na umu da angažovanost okoline pozorišne kuće u cilju ostvarenja prostora za igru ima izuzetan značaj. ukoliko ambijent nije najpametnije odabran. da reditelj ne bi upao u zamku „uguravanja“ funkcije u „formu“. U ovom smislu razlikujemo dve mogućnosti ostvarenja ove interakcije: .“15 Reakcija na zahteve koji se postavljaju pred novo pozorište. već izazov koji igra danas i zahteva. a zatim na tu istu igru izvršiti uticaj.fizičke i zančenjske prepreke.

Ideološka funkcija u vremenu u kom nema ideologije neminovno pada na ovoj lestvici. mi identično pitanje postavljamo u vezi sa pozorišnom kućom. angažovanje i otvaranje svih mogućih prostora kuće korisnicima. funkcije koje su tehničko-tehnološke po prirodi. uzimaju zalet i pojavljuju se kao dominantne. Isto kao što se. koje se grañanima obraćalo isključivo ulaznim portalom visokim 6 metara.stanovnicima presudna pri uobličavanju i postavljanju predstave i značenja kuće u svesti korisnika. čiste. Arhitektonska sredstva upotrebljena za realizaciju ovog koncepta su različita i variraju od jasne. Promocija i plasman pozorišne igre postaju osnovni motivi pozorišne kuće. Komunikacija pozorišne kuće budućnosti sa okruženjem i korisnicima. analizirajući mogućnosti tipova komunikacije vezanih za grad.Narodnog kazališta . ali zarad potpuno drugačijih razloga. Može se reći da komercijalna funkcija pozorišta danas zauzima mesto nekada visoko kotirane ideološke funkcije. KA KUĆI BUDUĆNOSTI Fenomen zamene mesta u hijerarhiji meñu funkcijama pozorišne kuće ukazuje na to da je ovakva zamena moguća i jasna. a projektantsko je pitanje na koje sve načine možemo to da joj omogućimo. Ovo je u direktnoj korelaciji sa promenom ili zamenom trijada funkcija koje svaka kuća reflektuje. 8. dok se promotivna funkcija širi opseg tipova komunikacija kojima se bavi. Ako smo u prošlosti monumentalnim izrazom i upotrebom prepoznatljivih elemenata neku kuću označavali kao pozorište. Projekat Narodnog pozorišta . i ostvarivanje medijske funkcije kuće bez ugrožavanja njenog integriteta. zamenjen je novom strukturom koja pokušava da pronañe put do svesti grañana/ posetilaca/ gledalaca obraćajući im se svakom svojom fasadom. Živković pita kako je uopšte moguće da „nikako da naučimo da interaktivna priroda komuniciranja pruža priliku da gradom emitujemo poruke?“16. Urbanistička funkcija se razvija u skladu sa razvojem novih potreba i želje za osvajanjem i ambijentalizacijom novih prostora. Kuća danas pokušava da komunicira sama za sebe. otvarajući se i otkrivajući na svakoj strani lokacije različite strane svog unutarnjeg bića. 133 . dok pod snažnim uticajem razvoja tehnologije. S obzirom na trendove brze i lake prilagodljivosti čoveka novonastalim uslovima i generisanjem novih potreba u skladu sa tim. svojim programom i suštinom. danas to nikako nije dovoljno. zahtevaće od kuće njenu programsku transparentnost. Ruinirani objekat starog pozorišta. u cilju sopstvene promocije. logično je razmatrati mogućnosti i brzinu promena ovih potreba.Népszínház u Subotici ilustruje ovakav pristup.

str. smatramo da u ovom pitanju postoji ozbiljan potencijal. str. str. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. Ipak. Beograd.19 Isto. Ž. str.: «A History of Building Types». Thames and Hudson Ltd. 9.. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića.. Grañevinska knjiga.: „Arhitektura pozorišta XX veka“. D. kazališta. koja sopstvenom inverzijom unutrašnjost . A.: «Istorija arhitekture pozorišta. Rosi. Teatar XX stoleća.78. Konstantinović. str. preuzeto iz Popović. 42. 1997. vanrednog profesora. Design. Analizom promene pristupa u projektovanju pozorišta u zavisnosti od razvoja odreñenih potreba kroz vreme. 250 Pevsner. 249-256. R. str. Zagreb. 1996. Beograd. CLIO.193. N. shvatamo da ne možemo ni da pretpostavimo na koje ćemo sve to načine tražiti od kuće budućnosti da komunicira sa čovekom i gradom.: «Arhitektura grada». koja mu dopušta pogled u administrativno biće kuće. 2009. gledališča i teatara Evrope i Jugoslavije».str. Grañevinski fakultet. 232 6 7 8 5 4 Dinulović R.staklene fasade okrenute ka glavnom pešačkom pravcu grada. Beograd. 1986. 3 2 1 Dinulović R. 134 . 1971.prostor skriveni. Ž. str. ali ništa manje željan prikazivanja. kazališta.prostor garderoba . Novi Sad. 1986. gledališča i teatara Evrope i Jugoslavije». Grañevinski fakultet. Zeković. u Proceedings of 11th National and 5th International Scientific Meeting – INDIS 2009 Planning. preko arhitekture binskog tornja. M.: „Arhitektura pozorišta XX veka“. pa do fasade koja otkriva „kuću glumaca“ . ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Construction and Renewal in the Civil Engineering. November 25-27. 241 Popović. 167.najzahtevnijeg tehničko-tehnološkog segmenta objekta prevodi i u spoljašnjost. Dinulović.: «Istorija arhitekture pozorišta. London. «Performance Buildings as a Specific Type of Public Buildings in Architectural Theory and Practice in Serbia». MH. str. Beograd. Izd. 20 Sabljak Tomislav.

V. 2003. Novi Sad. Beograd: YUSTAT.: „Kulturni turizam: menadžment i razvojne strategije“. Beograd.: „Funkcionalno-tehnološki procesi i oblikovanje prostora modernog pozorišta“-doktorska disertacija. 113-130. I Brkić A. 12 13 11 10 9 Dinulović R. Teatar-politika-grad: studija slučaja: Beograd: (Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007). 191-202.: „Orbem minuit orbe“. D. 1965. 2007. 135 . sep-okt 1965. god I.. Marković B. and Architecture. SCENA.: „Arhitektura pozorišta XX veka“. 55. Novi Sad. str. 26.: «The Theaters of the Architect».121. Kultura. Theatricality. Sartarelli S. Theater. broj 4. Sterijino pozorje..Ferlenga. 1981. Časopis za pozorišnu umetnost. 2005 15 16 14 Isto Živković. FTN. Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. Urednici: Dinulović R.195 Dinulović R. str. A. knjiga II.191. Beograd. Vol. Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. Đukić-Dojčinović. 167-171. CLIO.181-189. Perspecta.: „Fatamorgana na našim pozorišnim scenama“. Dragičević M. 1990.: „Animacija: instrument kulturne politike u Francuskoj“.

10. Construction and Renewal in the Civil Engineering. M. sep-okt 1965. CLIO. SCENA.Thames and Hudson Ltd. Beograd: YUSTAT. 2005 5) Marković B. Design. Grañevinski fakultet. 2) Dinulović R. Ž. 1990 7) Konstantinović. Beograd. broj 4. 8) Pevsner. Dinulović. Theater. 1996 11) Živković. Beograd. London. 1997 9) Popović. 2003.: «The Theaters of the Architect».: „Funkcionalno-tehnološki procesi i oblikovanje prostora modernog pozorišta“-doktorska disertacija.: «A History of Building Types». Zeković. 6) Ferlenga. knjiga II. Sterijino pozorje. FTN. 4) Đukić-Dojčinović. V. «Performance Buildings as a Specific Type of Public Buildings in Architectural Theory and Practice in Serbia». 113130. Vol. 3) Dragičević M. 26. Perspecta. Beograd.: «Istorija arhitekture pozorišta. Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. Sartarelli S.: „Animacija: instrument kulturne politike u Francuskoj“. 55. Novi Sad. gledališča i teatara Evrope i Jugoslavije». Časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. Novi Sad. Časopis za pozorišnu umetnost. D. 2007. A...181-189. 167-171. CLIO. 249-256. Beograd. Kultura. 191-202.: „Orbem minuit orbe“. Beograd. 1981.: „Fatamorgana na našim pozorišnim scenama“.. A. 1965. I Brkić A. D. R.: „Kulturni turizam: menadžment i razvojne strategije“. Urednici: Dinulović R. 1986 10) Rosi. N. Novi Sad. god I.. 2009. November 25-27. kazališta. u Proceedings of 11th National and 5th International Scientific Meeting – INDIS 2009 Planning. REFERENCE 1) Dinulović R.: „Arhitektura pozorišta XX veka“. Theatricality. Grañevinska knjiga. Teatar-politika-grad: studija slučaja: Beograd: (Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007).: «Arhitektura grada». and Architecture. 136 .

te uloga zgrade u procesima svakodnevnog gradskog života. javni prostor.Mr Milica Kostreš. i u praktičnom i u teorijskom smislu. urbani kontekst. predstavljale jednu od najvažnijih tema gradograñenja. kulturne i ekonomske tranzicije. monumentalnost. Departman za arhitekturu i urbanizam. asistent. Novom Sadu i Beogradu). 137 . razmere. u fizičkom. mentalnom i socijalnom smislu. uvek su.arh. samo su neki od elemenata koji čine ukupni urbani kontekst grañevine. Novi Sad URBANI KONTEKSTI ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI Apstrakt: Složene veze izmeñu arhitektonskih objekata i neizgrañenih prostora koji ih okružuju. a tumačeni u okvirima sadašnjeg trenutka i specifičnog procesa društvene. Posebna pažnja biće posvećena analizi odnosa izmeñu monumentalnosti zgrade i monumentalnosti prostora koji odreñuje i obeležava. U radu će ovi činioci biti analizirani na odabranim primerima objekata namenjenih scenskim dogañajima u Republici Srbiji (u Zaječaru. Fakultet tehničkih nauka.inž. Ključne reči: pozorište. Pirotu. Subotici. dipl. nadopunjavanje i preklapanje arhitektonskog i urbanog sadržaja. Odnosi veličina.

located in the cities of Zaječar. Uvod Teorijski okvir . cultural and economic transition. as well as the roles of buildings in shaping townscape and the processes of everyday urban life.STAGE VENUES IN THE REPUBLIC OF SERBIA: URBAN CONTEXTS AND SURROUNDINGS Abstract: Urban design is often regarded as the complex art of creating relations and relationships between buildings and their urban surroundings. 4.both theoretically and in the practical field of work. Novi Sad and Belgrade. which have always been in the focus of town planning . Their values as parts of urban milieu are interpreted within the framework of the present moment and specific processes in social. interfaces and overlaps of architectural and urban content. Sizes. are just some of the elements that make up the overall urban context. 3. Keywords: theatre. In this paper. public space Sadržaj: 1. scales. the analysis is based on the selected range of stage venues in the Republic of Serbia. urban context. 2. 6. 5. monumental space. Pirot.monumentalnost zgrade i monumentalni prostor Arhitektonski objekti za scenske dogañaje u Republici Srbiji Zaključak Završne napomene Reference 138 . mental and social characteristics. Special attention is attributed to analyzing the relationship between the monumentality of the building and the monumentality of the space – based on the physical.

samo su neki od elemenata koji čine ukupni urbani kontekst grañevine. istaknutom horizontalnom i vertikalnom regulacijom.. veza i meñu-uticaja raznorodnih urbanih sila. da bi relacije bile skladne1. socijalnih. u tumačenju njegove „fizičnosti“ i prostornosti. Prva linija obuhvata analizu parametara i odnosa koji grade karakter fizičke prisutnosti zgrade u gradskom prostoru. razmere. UVOD Složene veze izmeñu arhitektonskih objekata i urbanih prostora koji ih okružuju. meñu kojima su ovi objekti najčešće dominirali svojom razmerom. Na nivou fizičkih odnosa i funkcija – veličine. kao i prepoznatljivim ambijentalnim i stilskim karakteristikama. uvek su. koje su dovele do njegovog formiranja. i grada. Veoma eksplicitno odslikavajući funkcije koje su u svim vremenima imala – od kulturne i kulturološke. do ideološke i političke. programskih. kao entiteta koji reprezentuje opšte/univerzalno. preko promotivne i zabavljačke. od antičkih vremena do savremenog trenutka. dakle. podjednako je važno sagledati ove faktore kao rezultat dejstva različitih uticaja – istorijskih. kod kojih ovakav analitički pristup ima puni smisao. kao pojedinačnog elementa. prirodnih. a koje su se najviše ogledale u atmosferi i energiji. potrebno je prevazići i povezati mnoge različitosti izmeñu objekta. i u praktičnom i u teorijskom smislu. političkih.. aktivnostima i komunikaciji u gradskom prostoru. a koji je moguće analizirati sledeći dve osnovne linije istraživanja. su objekti za scenske dogañaje – pre svih pozorišne zgrade. 139 . Već na konceptualnom nivou. ključ za potpuno razumevanje uloge koju svaki objekat ima u gradskom prostoru mora ležati. Ovi činioci definišu način na koji objekat učestvuje kao deo kompleksnog urbanog sistema2. kao i specifičnom doprinosu socijalnim kontaktima. Monumentalni karakter volumena se odražavao u odnosima prema okružujućim izgrañenim strukturama.3 Jedan od kompleksnih arhitektonskih sadržaja.1. objekti za pozorišnu umetnost su u gradskom tkivu uvek imali poseban značaj i dominantan položaj u planimetriji. ali i istovremenom traženju uzroka za svaki urbani artefakt i otkrivanju zakonitosti. nadopunjavanje i preklapanje arhitektonskog i urbanog sadržaja. predstavljale jednu od najvažnijih tema gradograñenja. pozorišta su uvek u isto vreme bila referentne tačke grada i značajna obeležja vremena u kome su grañena. predstavljala „paradigmu socijalne i urbane sredine“4. kulturnih. materijalizacijom. ekonomskih. U tom smislu. Za potvrñivanje ove monumentalnosti ključne su uvek bile i veze pozorišnih zgrada sa neizgrañenim prostorima koje su odreñivale. te uloga zgrade u procesima svakodnevnog gradskog života. Sa druge strane. Kako su.

Složeni tradicionalni odnosi objekata sa otvorenim javnim prostorima dobijaju svoj savremeni pandan u specifičnoj kombinaciji različitih programa – u ovom slučaju sala za scenske dogañaje sa trgovačkim. Sa druge strane. te se u tom smislu razvijaju i nove tipologije.Projekat Palate plesa u Sankt Peterburgu UN Studia iz 2009. 1. „funkcionalna. činjenica da korisnike urbanih ambijenta očigledno i oduvek najviše privlače ljudske aktivnosti7. meñutim. 140 . meñutim. Pri tome se uloga javnog prostora unutar zgrade izjednačava sa ulogom otvorenih javnih gradskih ambijenata. formalna i semantička vrednost pozorišta u strukturi grada potvrñena je i razvijena“ (u XX veku. dok se u programskom smislu dešava specifična hibridizacija raznorodnih programa. Kako piše Dinulović.aut. koji odslikava značajnu izmenu ukupne kulturološke slike savremenog društva. „Napuštanje pozorišne zgrade u potrazi za ambijentom koji odgovara novom pozorišnom senzibilitetu postalo je jedna od najsnažnijih savremenih tendencija“6. Dinamični procesi. ali i trgovine. deo ukupnog fenomena urbanizacije pozorišnog čina. ugostiteljske sadržaje. uslužnim i ugostiteljskim sadržajima u okviru iste arhitektonske strukture.. a tako menja i programski i arhitektonski okvir objekata u kojima se danas odvijaju scenski dogañaji. ali i na specifičan način transformisana u XX i XXI veku. postaje . a „pozicija i funkcija savremenih pozorišnih zgrada. prim. koje. dok objekat komunicira sa zgradama iz drugih istorijskih perioda Sl. na globalnom planu i novi izraz. 2 Esplanade – Theatres on the Bay u Singapuru iz 2002.). uporedo sa razvojem pozorišta u različitim gradskim ambijentima. dobila je. doveli su do promene arhitektonskog okvira.Navedena osnovna obeležja pozorišnih zgrada potvrñena su. ali i karaktera odnosa objekta sa gradskim prostorom. Monumentalnost objekta je pritom najčešće posebno naglašena. Sl. koji u svim sferama karakterišu savremeni trenutak.. čija je ključna uloga da savremenom korisniku olakša njihovo konzumiranje (slika 2). godine – celovita fizička struktura aktivno koristi otvoreni javni gradski prostor. kao i teatralizacije urbane strukture“5.. a taj ambijent se još uvek u odreñenoj meri pronalazi u javnom gradskom prostoru (slika 1). godine – objekat grandioznih dimenzija sadrži veliki broj sala.. ne mogu da dostignu kompleksnost i bogatstvo prepoznatljivih urbanih pejzaža.

ne uspevaju da na dovoljno jasan način povežu opažanja. Tako veliki broj savremenih arhitektonskih objekata ostaju „autistične. muzika. a kako navodi Radović. kulturne i ekonomske tranzicije. imaju posebnu složenost baš kada se tiče objekata za scenske dogañaje.8 Monumentalni prostor tako „svakom pojedincu treba da omogući aktivno učešće. Novom Sadu i Beogradu. da odslika njegovo pravo „društveno – javno lice“ (social visage) 9. Monumentalnost prostora je. maske.. Izbor primera je izvršen sa ciljem problematizacije značaja odreñenih elemenata koji čine urbani kontekst grañevine u ostvarivanju punog uticaja objekata za scenske dogañaje na društveni život i aktivnosti u urbanoj sredini u specifičnom tranzicionom okviru.11 Sa druge strane. Teorijski okvir ideje o monumentalnom prostoru daje Anri Lefevr u svojoj knjizi „The Production of Space“. monumentalni prostor predstavlja arhitekturu značenja. u kojima se svi aspekti moraju percipirati i tumačiti istovremeno. a detaljnije su sagledani odabrani objekti locirani u gradovima različitih veličina i karakteristika – u Zaječaru. Kada se tiče „fizičnosti“ prostora.. U tom smislu. 2. koji su obeležili proteklih nekoliko decenija u našoj sredini. u potpunosti sjedinjavali sa glumcima i onim što je izrečeno“ 10. Kao ultimatni monumentalni prostor Lefevr navodi grčki teatar. Pirotu. analiza je usmerena ka urbanom kontekstu ovih grañevina. ostvarena samo na fizičkom nivou – objekti mogu biti prisutni kao značajni i dominantni u ukupnoj gradskoj slici. Subotici.Cilj ovog rada je da utvrdi u kojoj se meri i na koji način postojeći fond objekata namenjenih scenskim dogañajima u Republici Srbiji transformisao pod uticajem dinamičnih savremenih procesa. horovi. Posebna pažnja posvećena je razumevanju odnosa izmeñu monumentalnosti zgrade i monumentalnosti prostora koji odreñuje i obeležava. ali. odnosno. savremene arhitektonske strukture i prostore Lefevr kritikuje kao apstraktne. dakle. ali kao posebni i odvojeni elementi. gde su se „prostor. čime se gubi jedinstvo celine12. zalažući se za „teoriju jedinstva“ po kojoj fizički. iako u idealnom slučaju čak odražavaju pozitivan karakter vremena u kome su izgrañeni. zatvorene zgrade“ – zgrade koje su u svom okruženju prisutne kao snažni artefakti. koji je tumačen u okvirima sadašnjeg trenutka i specifičnog procesa društvene. niti sa korisnicima prostora13. a ne arhitekturu izraza. mentalni i društveni prostor predstavljaju neodvojive delove jedinstvenog sistema. TEORIJSKI OKVIR – MONUMENTALNOST ZGRADE I MONUMENTALNI PROSTOR Odnosi izmeñu monumentalnosti arhitektonskog objekta i značenja koja takva fizička izrazitost treba sa sobom da nosi. ali ne poseduju karakteristike koje bi ih dovele u aktivan istinski dijalog sa okružujućim strukturama (izgrañenim i neizgrañenim). sećanja i imaginaciju 141 .

biće utvrñeno kroz analizu odabranih pozorišnih zgrada u Zaječaru. postoji izražen preduslov za eksplicitniju povezanost sva tri aspekta monumentalnog prostora – fizičkog. objekti namenjeni za izvoñenje različitih scenskih dogañaja ipak ostvaruju i dele odreñene zajedničke karakteristike. pa i monumentalnost ostaje vezana samo za fizički prostor koji zgrada ocrtava. čime njegov značaj prevazilazi okvire grada u kome se nalazi. od manjih zgrada koje su kuće lokalnih pozorišnih trupa do gabaritnih objekata nacionalnog teatra. Pirotu. Subotici. U kojoj je meri to zaista ostvareno i koji su to elementi ovih grañevina koji najaktivnije učestvuju u ostvarivanju njihovih funkcija i punog značenja u urbanoj sredini. Ova grupna obeležja su pre svega vezana za dominantan položaj u urbanom tkivu. mentalnog i društvenog. ARHITEKTONSKI OBJEKTI ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI Postojeći fond objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji karakterisan je velikom raznovrsnošću na mnogim nivoima: od neoklasicističkih do modernih grañevina. trebalo bi da bude značajan preduslov i za aktivno korišćenje ovih zgrada. koje takvi objekti imaju.. od slobodnostojećih do objekata u kontinualnom uličnom nizu. tako ne predstavlja celovit izraz. Činjenica je.savremenog korisnika prostora. Najčešće veoma upečatljiv gabaritski volumen zgrade mogao bi da obezbedi monumentalnost fizičkog prostora. 3. Novom Sadu i Beogradu. meñutim. Oslonjenost na žive javne prostore – trgove i ulice (često pešačke) u kojima je intenzitet dogañanja uvek veliki. U slučaju pozorišnih zgrada. te je uglavnom reč o objektima koji zauzimaju značajne lokacije u područjima najužih gradskih centara. od adaptiranih zgrada grañenih za neki drugi sadržaj do namenski grañenih objekata sa složenim programom. da u Republici Srbiji objekti za scenske dogañaje imaju sve manje posetilaca. dok se preplitanje mentalne i socijalne funkcije može kriti u ulozi same pozorišne umetnosti koja uvek reflektuje fenomene društva. „Društveno lice“. Cilj dalje analize je utvrñivanje u kojoj meri odabrani objekti imaju potencijal da prevaziñu navedene negativne trendove kulturne stagnacije kroz ostvarivanje pune monumentalnosti prostora. čiji programi obezbeñuju „instant zabavu“. dok se povećava broj korisnika drugih prostora – stvarnih. „Pozorište Timočke krajine Zoran Radmilović“ u Zaječaru spada u grupu regionalnih pozorišta. ali ne i za njenu mentalnu i socijalnu funkciju. te kao takva može da podstakne socijalne aktivnosti. Na nivou urbanog konteksta. ali i virtualnih.. 142 . a posmatrano na nivou elemenata koji učestvuju u kreiranju njihovog ukupnog urbanog konteksta.

u slučaju zgrade „Narodnog pozorišta“ u Pirotu potencijal za ostvarivanje pune monumentalnosti prostora leži pre svega u izuzetno povoljnom položaju i 143 . Ovaj preduslov za ostvarivanje monumentalnosti na nivou mentalnog prostora nije. Nepovoljni tranzicioni uslovi i materijalni nedostaci svoj fizički izraz imaju u mogućnosti da se održava i naglasi samo pročelje i ulazna partija. dve pešačke ulice i manji trg-pjacetu. nedovoljno koristi.Funkcije koje bi ovo pozorište trebalo da ima uključuju time i ulogu u decentralizaciji kulture. meñutim. zgrada. Deo grañevine koji najaktivnije učestvuje u procesima neposrednog gradskog okruženja je lokal u prizemlju sa ugostiteljskim sadržajem. locirana je u najužem centralnom području i oslonjena na tipološki različite javne prostore – glavni gradski trg. koji letnjom baštom zauzima deo prostora trga. Zgrada većeg gabarita. kao i u odražavanju kulturnog obrasca prostora šireg od nacionalnog. praćen doslednom fizičkom monumentalnošću zgrade niti njenim aktivnim učešćem u procesima urbanog okruženja. godine. meñutim.3 „Pozorište Timočke krajine Zoran Radmilović“ u Zaječaru – okrečeno i naglašeno pročelje i neodržavana bočna fasada „Narodno pozorište“ u Pirotu deluje u okviru objekta koji je namenski izgrañen 1981. Sl. a gotovo potpuno onemogućeno programsko „napuštanje“ zgrade i korišćenje prostora na koje je zgrada neposredno oslonjena. dok ostale fasade ostaju neodržavane i zapuštene (slika 3). čime je značajno otežan čak i ulaz. Prednosti položaja i relativne ureñenosti okolnih ambijenata. preureñeni esnafski dom. ipak nedovoljno doslednu monumentalnost fizičke strukture. u arhitektonskom smislu. Zgrada velikog gabarita sa izraženim obeležjima postmodernog pristupa koncipiranju arhitektonskih objekata. locirana je na raskrsnici prometnih gradskih saobraćajnica. budući da su u program pozorišta uključene i predstave autora iz Rumunije i Bugarske. Uz.

nažalost. godine naseljava objekat Sokolskog doma. sa naglašenom ulaznom partijom i simetričnom organizacijom. Monumentalna po poziciji u najužem gradskom jezgru. Ovo specifično pozorište od 1934. lociran je u ulici Đure Đakovića. Dok se osnovni sadržaj dečijeg pozorišta odvija na nekom drugom mestu. neadekvatnim i nedovoljno prilagoñenim specifičnostima izvoñenja dečijih i lutkarskih predstava po dostupnoj tehnici i kapacitetima.14 Predstave Dečijeg pozorišta od tada se igraju u drugim gradskim salama. kroz proces svoñenja na fizički okvir aktivnosti za koje nije namenski projektovana. Zgrada Sokolskog doma. ostaje samo prazan fizički okvir. ostaje uglavnom naseljena sadržajima koji nisu bliski kulturnim – sportskim klubovima. Godine 2007. bilijar-klubom i sportskom kladionicom. zgrada danas. Gabaritni objekat obložen crvenom opekom. kao krajnja vizura i početak glavne subotičke pešačke ulice Korzo. barem kada se tiče pozorišnog sadržaja. koji zbog nedostatka sredstava nisu okončani do 2011. čiji je Sokolski dom jedan od izgrañenih okvira. bez dečijeg pozorišta. do 144 . Sl. U tom smislu. „Zeleni fon“ grañevine čini park Rajhl Ferenca (nekadašnji Lenjinov park). počeli su radovi na rekonstrukciji dvorane. koje je projektovao i namenio deci i omladini Kosta Petrović. grañevina se u konceptualnom smislu dematerijalizuje i odvaja od svog prvobitnog značenja i pozicije u mentalnoj slici grada i društvene uloge koju je imala. čije trenutno stanje veoma eksplicitno odražava uticaj ekonomsko-političkih atributa tranzicionog procesa na zbivanja na kulturnoj sceni u Republici Srbiji. 4 „Narodno pozorište“ u Pirotu – položaj na centralnom gradskom trgu i kafeklub u prizemlju objekta kao deo grañevine koji najaktivnije učestvuje u procesima neposrednog urbanog okruženja „Dečje pozorište-Dječje kazalište-Gyermekszínház“ u Subotici predstavlja primer institucije. godine. kafeima. okružena ureñenim ambijentima različitih karaktera.morfološkoj jasnoći i veličini okružujućih neizgrañenih prostora u centralnoj gradskoj matrici (slika 4).

zamenjeni su gradnjom jedinstvenog slobodnostojećeg objekta – velikom i skupom investicijom. meñutim. godine koncipirano je sa ciljem stvaranja protivtega kulturnoj dominaciji Beča i Budimpešte. izuzimajući vreme neposredno pre početka gledanijih predstava (slika 6). Prostor trga ispred ulaza u objekat formiran je kao glavni. i pročelje sa reklamama za sportsku kladionicu i bilijar-klub „Srpsko narodno pozorište“ u Novom Sadu od svog osnivanja 1861. Sl. dok su ostali zamišljeni i projektovani kao opslužujući (od onih namenjenih unosu scenografije i pozorišne tehnike. čija se monumentalnost ogleda u grandioznom volumenu i materijalizaciji. Nedosledno sprovedena „savremenost“ postala je koncepcija sa kojom grañani ne mogu da se poistovete ni tri decenije nakon izgradnje. Izgradnja sa ciljem stvaranja novog i prepoznatljivog simbola grada lociranog u najužem centru Novog Sada. Kompleksni tipološki i morfološki odnosi. za Novosañane je postala sinonim za negativne karakteristike savremenog graditeljstva na ovim prostorima i grub planerski i projektantski odnos prema kulturnom nasleñu. zgrada koja je 1981. kao predradnju je imala rušenje čitavih blokova tradicionalnih prizemnih kuća. ovaj objekat ostaje samo snažan monumentalan artefakt u fizičkoj strukturi grada. 5 „Dečje pozorište-Dječje kazalište-Gyermekszínház“ u Subotici – položaj na početku glavne pešačke ulice i uz park. do onih sa funkcijom pešačkog prolaza i parkiranja). Paradoksalno. pa sve do nivoa parternih detalja. Okružujući otvoreni prostori tretirani su sa jasnom hijerarhijom na svim nivoima – od konceptualnog. koji su karakterisali prethodnu strukturu. ne funkcioniše kao aktivna gradska površina visoke klase. iako ureñen i delom ozelenjen. godine izgrañena po projektu Viktora Jackijeviča kao nova kuća ovog pozorišta. a kroz promociju značaja i specifičnosti srpske nacionalne kulture.novih investicija. Po hijerarhiji glavni neizgrañeni prostor. Izdizanjem 145 .

koji ipak nije neposredno povezan sa programom pozorišta. ali i posebno privlačna za vozače skejt-borda koji su. u nedostatku adekvatnog. 6 „Srpsko narodno pozorište” u Novom Sadu – monumentalni karakter zgrade.na višu kotu. a funkcioniše i kao platno na kojem se najavljuju predstojeći dogañaji. ulazna platforma je dugo bila nedostupna za grañane sa invaliditetom. Neobičan i buran istorijat grañevine mogao je biti osnov za formiranje novih značenja. Jugoslovensko dramsko pozorište zaista i postaje primer problematizacije uloge fasade u kreiranju urbanog konteksta i podsticanju procesa gradskog okruženja. ovakav koncept fasade odslikava i „modernističku ideologiju veličanja transparentnosti. Istovremeno. Sl. ovaj ambijent učinili prostorom specifičnog urbanog dogañaja. što takoñe učestvuje u formiranju prividne monumentalnosti. rekonstrukcije završene 2003. Monumentalni karakter se očituje u dvojnosti fasadnog platna – velikoj staklenoj površini koja otkriva obnovljenu fasadu po viziji prethodnog arhitekte Krasnova. preko njene adaptacije u scenski prostor i obnove u neoklasičnom maniru nakon prvog požara15. jer se može tumačiti kao „neutralna opna od savremenih materijala koja uokviruje slike iz prošlih vremena“17. čiji su autori arhitekti Dejan Miljković i Zoran Radojčić16. Budući da su se brojne dosadašnje arhitektonske intervencije bavile u najvećoj meri fasadom. pri čemu se podrazumeva da prosta činjenica da 146 . na kraju. ova fasada u većoj meri prezentuje izraz nego značenja. do oziñivanja opekom i formiranja novih otvora i. što odslikava tranzicione društvene i ekonomske procese čiji je rezultat činjenica da ugostiteljski objekti gotovo uvek posluju bolje od pozorišnih kuća. koji nije praćen punom monumentalnošću okolnog javnog prostora „Jugoslovensko dramsko pozorište” (JDP) u Beogradu se po produkcionom modelu svrstava u gradska pozorišta. Deo zgrade koji najaktivnije koristi okolni javni prostor ponovo je kafe-klub u prizemlju objekta. godine. Iako u tehnološkom i zanatskom smislu odlično izrañena. Decenije su prošle od izgradnje prvobitne zgrade jahaće škole.

do prostora oslonjenih na ambijente različitih sadržinskih i morfoloških karakteristika („Dečje pozorište-Dječje kazalište-Gyermekszínház“ u Subotici i „Jugoslovensko dramsko pozorište“ u Beogradu). gotovo isključivo i samo u okviru objekta. 7 „Jugoslovensko dramsko pozorište” u Beogradu – povoljna pozicija u gradskoj planimetriji oslonjena na ambijente raznolikog karaktera i „fasada-izlog” 4. Vredne su i značajne i programske funkcije – bilo da se radi o tradiciji u decentralizaciji kulturnih zbivanja i promociji nacionalnog teatra („Srpsko narodno pozorište“ u Novom Sadu). U slučaju Jugoslovenskog dramskog pozorišta učešće se zaista dešava ipak. relativno ureñena i ozelenjena pjaceta i veliki gradski park) ipak nisu aktivni učesnici u programu objekta. koji prevazilazi nacionalno (u slučaju „Pozorišta Timočke krajine Zoran Radmilović“ u Zaječaru). Sl. niti arhitektonski sadržaj „izlazi“ iz same grañevine u meri u kojoj bi to bilo moguće (slika 7). Morfološki različiti prostori koji okružuju zgradu (prometna gradska saobraćajnica. Načini transformacije i prilagoñavanja postojećeg fonda ovih objekata vremenu tranzicije i stagnacije kulturnog razvoja. ZAKLJUČAK Analiza objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji sa aspekta njihovog urbanog konteksta obuhvatila je sagledavanje odabranih primera sa ciljem utvrñivanja njihovih potencijala za ostvarivanje pune monumentalnosti. Potencijali analiziranih objekata obuhvataju najpre povoljnosti i specifičnosti njihovog položaja – od glavnih gradskih trgova („Narodno pozorište“ u Pirotu). značaja i brojnih funkcija koje bi mogli da imaju u budućnosti.je nešto dostupno pogledu treba da znači i da je učešće posmatrača u tome zagarantovano“ 18. ili o specifičnom repertoaru koji odražava širi regionalni karakter pozorišta. pokazali su da je najveći deo prednosti i pozitivnih karakteristika ostao nedovoljno iskorišćen. Uprkos navedenim potencijalima ne dolazi do kontinuirane razmene i bogatih dvosmernih 147 .

). Routledge. London. Jer kako piše Gel. Stilos. i aktivnosti na otvorenim javnim prostorima. ni „društveno lice“ koje prezentuju objekti za scenske dogañaje u Republici Srbiji nije ono sa kojim se grañani poistovećuju. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. njihovog izgrañenog i neizgrañenog okruženja. Is Space Political?. sa druge strane. Orion Art. kao i materijalizacije. 5. p. U slučaju analiziranih objekata upravo su. nedovoljna šansa data je razvijanju povezanosti programa i fizičke strukture. sa jedne. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. i korisnika gradskog prostora. koje je zbog nedostatka sredstava za rekonstrukciju napustilo prvobitnu zgradu. leži upravo u programskim promenama kojim bi se funkcija pozorišta proširila na okolni gradski prostor. barem kada se tiče postojećeg fonda objekata. Beograd 2003. prostora i ambijenata. Promene na tom nivou verovatno bi imale samo „kozmetički efekat“. arhitektonske koncepcije u oblikovanju najmanje fleksibilne da bi prihvatile novonastale transformacije. meñutim. str. Neil. dok se čini da razvojni potencijal. Čini se. do uticaja koje u ekonomskom i socijalnom smislu ima savremeni tranzicioni proces. (Radović. veoma dobro posećeno na privremenim i neadekvatnim lokacijama na kojim radi. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. U ostalim analiziranim primerima. odnosno.odnosa izmeñu objekata. kao „kompleksni skup grañenih elemenata. Monumentalni karakter je ostvaren u svim analiziranim primerima uglavnom u pogledu upečatljivosti volumena. Ovo potvrñuje i činjenica da je „Dečje pozorište-Dječje kazalište-Gyermekszínház“ u Subotici. jedinica i sklopova koji zajednički i povezani u integrisani urbani sistem stvaraju ambijent i okružje za odvijanje složenih procesa urbanog života“. da baš u razvoju tih veza leže ključni potencijali. 256 Urbana sredina. U tom pogledu. kako je definiše Radović. ako se aktivnostima i „životu meñu zgradama pruže povoljniji uslovi. sa jedne. vanrednog profesora. Ranko. poštedeli bismo se mnogih skupih i često izveštačenih i usiljenih pokušaja da korišćenjem arhitektonskih efekata učinimo zgrade zanimljivim i bogatim“19. meñutim. fizička struktura grada je u ovom radu tumačena. sa druge strane. a uzroke je moguće potražiti u raznolikim uticajnim faktorima – od tehnoloških i konstruktivnih ograničenja koje nameće sam program grañevine. Brojne funkcije ovih grañevina nedovoljno se reflektuju na grad. (ed. Frederic. 1 Jameson. New York 2009. Forma grada. Novi Sad. u Leach.16) 2 148 . Rethinking Architecture.

. Kavanaugh. 125 10 11 12 13 Ovakve objekte Verner naziva „the autistic individual buildings“. Arie. U drugoj fazi planirana je i dogradnja i nadogradnja zgrade bivšeg Sokolskog doma za potrebe pozorišta. Rotterdam 2006. Crossover. godine i Nagradom Saveza arhitekata Srbije za 2005. Blackwell.cit. str. Radivoje. op. u Graafland. Deo burne istorije objekta „Jugoslovenskog dramskog pozorišta“ u Beogradu je i period kada je u njenom krilu zasedao Parlament Kraljevine Jugoslavije. 149 . Život meñu zgradama – korišćenje javnog prostora. The New Simplicity: A Problem of Representation in Architecture and Town Planning?. Frank R. Jan. Radovi su otpočeli po prilivu sredstava iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. str 153 Ibid.3 4 5 6 7 Ibid. kao i obnova scenske tehnike. Ranko.. Henri. 222 Radović. 29 8 9 Lefebvre. str 262 Ibid. Henri. Stilos. Novi Sad 1998. 010 Publishers. str 148) 14 Projektom je kao prioritetna predviñena adaptacija i rekonstrukcija scene i ulaznog hola. Beograd 2010. (Werner.5 Dinulović. Arhitektura pozorišta XX veka. U godinama nakon izgradnje. Architecture Urbanism Technology. što predstavlja neuobičajen i eksplicitan primer povezanosti države i umetničkog delovanja. meñu kojima i Aprilskom nagradom Grada Beograda za arhitekturu i urbanizam 2004. str. 16 15 Projekat arhitekata Miljkovića i Radojčića nagrañen je prvom nagradom na Konkursu za rekonstrukciju Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu 1997.). str. 220 Lefebvre. takoñe. kojoj bi trebalo da prethode obimni radovi na zameni instalacija. godinu. Clio. (eds. str. Savremena arhitektura. Leslie Jaye. Urbanistički zavod Beograd. The Production of Space. str. str 262 Gel. nagrañen sa nekoliko značajnih nagrada. godine. objekat je. a zatim prestali zbog nemogućnosti daljeg finansiranja. Oxford 1991. 11 Ibid. str. 220 Ibid. Beograd 2009. str.

Architecture Urbanism Technology. Frederic. poslovnih i administrativnih zgrada sa fasadama od stakla.). Routledge. New York 2009.161) Ponovo kritika Filipa Uršprunga. Blackwell. 010 Publishers.. Rotterdam 2006. The New Simplicity: A Problem of Representation in Architecture and Town Planning?. u Leach. Stilos. Architecture Urbanism Technology. gde se takva materijalizacija često direktno koristi kao simbol socijalne transparentnosti sadržaja koji se odvija unutar objekta. Leslie Jaye. Philip. Život meñu zgradama – korišćenje javnog prostora. u Graafland. London. Kavanaugh. 22 REFERENCE 1) Dinulović. Ranko. Kavanaugh.). Beograd 2003. Crossover. Savremena arhitektura. (ed. Orion Art. 3) Jameson. 7) Ursprung.159) 19 18 17 Gel. 140-153 6. Beograd 2009. Arie. Crossover. (eds. 255-269 4) Lefebvre. str. ovde usmerena. Jan. Frank R. op. 010 Publishers. str. 2) Gel. 5) Radović. Radivoje. (eds.). (Ibid. Arie. Arie. pp. ka velikim objektima tržnih centara. Arhitektura pozorišta XX veka. Forma grada. Kavanaugh. Ranko. Rotterdam 2006.. Built Images: The Eberswalde Library by Herzog & de Meuron. (Ursprung. 154-169 8) Werner. Is Space Political?. pp. Beograd 2010.pp. Neil. Urbanistički zavod Beograd. U slučaju JDP-a je ovakvu kritiku moguće razumeti i u bukvalnom smislu. Stilos. 6) Radović. Oxford 1991. u Graafland. 150 .). 010 Publishers. The Production of Space. Built Images: The Eberswalde Library by Herzog & de Meuron. Novi Sad. Novi Sad 1998. Henri. Rotterdam 2006. Crossover. u Graafland. Philip. Clio. Architecture Urbanism Technology. Leslie Jaye. str.Ovo je kritika koju Uršprung upućuje većini savremenih arhitektonskih objekata lociranih u istorijskim centrima gradova.cit. (eds. Leslie Jaye. pre svega. Jan. Rethinking Architecture.

arh-master.inž. asistent. Uprkos tome što je prikupljena bibliografija prema formi indikativna. GODINE Apstrakt: U cilju identifikovanja tekstova i dela o arhitektonskim objektima za scenske dogañaje na teritoriji Republike Srbije. obimom najkraći i pruža odgovor na osnovne zahteve korisnika. arhitektura scenskih objekata. Novi Sad PRIKAZ PUBLIKOVANIH TEKSTOVA I DELA O ARHITEKTONSKIM OBJEKTIMA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U SRBIJI OBJAVLJENIH DO 2010. Univerzitet Privredna akademija.Fakultet tehničkih nauka.inž.arh-master. tj. dipl. pozorište. Cilj objavljivanja ove bibliografije jeste da se publikacije identifikuju i grupišu. Novi Sad Dejana Nedučin. publikovane do 2010. bibliografske jedinice koje uopšteno ili pojedinačno obrañuju pozorišne i scenske prostore. Departman za arhitekturu i urbanizam. asistent. s obzirom da sadrži bitne elemente. Ovakav tip bibliografije je najčešći. asistent. ona kao takva je dovoljna da bi bila upotrebljiva. Ključne reči: bibliografske jedinice. dipl. u datom radu prikazane su prikupljene bibliografije knjiga. 151 .inž. Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment. Novi Sad Olga Carić. predstave i približe naučnoj javnosti koja proučava arhitektonske objekte za scenske prostore. Fakultet tehničkih nauka. godine.arh-master. dipl. zbornika i tekstova u časopisima koje direktno ili indirektno istražuju pomenutu temu. Departman za arhitekturu i urbanizam.Vladimir Kubet.

This type of bibliography is most frequent. in order to identify texts on performance buildings in the Republic of Serbia. 4. Keywords: bibliographical units. With the aim of simpler processing and clearer classification. 7.A SURVEY OF TEXTS PUBLISHED BY THE YEAR 2010 ON PERFORMANCE BUILDINGS IN SERBIA Abstract: In this paper. Sadržaj: 1. proceedings and journal articles that directly or indirectly research this topic i. in particular in the Republic of Serbia. Srbije Analiza bibliografske grañe Zaključak Završne napomene Reference 152 . the bibliographical units analyzed have been divided into those in which performance spaces have been examined in general and publications in which a certain theatre is being analyzed.e. Uvod Opšta bibliografska graña pozorišnih kuća i scenskih prostora Posebna bibliografska graña pozorišnih kuća R. architecture of performance buildings. are being presented. The purpose of publishing this bibliography was to identify. A quantification of the availability of all bibliographical units gathered in libraries across the Republic of Serbia has been carried out as well. 3. Despite being indicative in form. The material gathered on 42 theatres in Serbia has been further methodologically classified depending on the geographic region of the Republic within which the analyzed theatre building is positioned. Additional analyses and classifications have been conducted according to the year in which a certain bibliographical unit was published and according to the sum total of units collected on each theatre. 5. theatre. group and present these units to academic circles studying performance buildings. the gathered bibliography comprises of important elements and is as such sufficiently valuable. bibliographical units published by the year 2010 in which theatre and performance spaces have been analyzed. 6. concise and useful in relation to basic requirements from its users. the collected bibliographies of books. 2.

1.

UVOD

U cilju lakše obrade i bolje preglednosti bibliografskih jedinica, obim grañe je podeljen u opšte publikacije koje generalno analiziraju scenske prostore i posebne publikacije koje obrañuju odreñenu pozorišnu kuću. Graña o 42 pozorišne kuće je, radi jasnije analize, dalje metodološki klasifikovana u zavisnosti kom geografskom regionu Republike Srbije obrañivana pozorišna kuća pripada (Grad Beograd, Vojvodina i Uža Srbija). Jedan deo bibliotečkih jedinica je selektovan po nazivu publikacije, ključnim rečima, sadržaju i autorima relevantnim za istraživanu oblast, dok je veći deo odabira izvršen de visu. Za svaku pozorišnu kuću, graña je abecedno razvrstana po autorima i to hronološki, ukoliko je pronañeno više jedinica od istog autora,. Prikupljanje bibliografije je sprovedeno u: bibliotekarskim kućama na prostoru Republike Srbije (Biblioteka Matice srpske, Narodna biblioteka Srbije, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, itd.), muzejima specijalizovanim za pozorišnu umetnost (Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Pozorišni muzej Vojvodine) i online bibliografskim sistemima i serverima (Cobiss, KoBSON, SCIndeks). Katalogizacija i formiranje kartona za svaku prikazanu publikaciju je izvršena po osnovnim bibliotečkim kriterijumima za citiranje i kataložnim načelima tzv. „Pariška načela”. Uz svaku jedinicu je navedeno u koji tip data publikacija spada: u monografsku ili serijsku publikaciju (članci, analitički i drugi sastavni delovi). Analiza i klasifikacija je izvršena po godini publikovanja grañe i količini prikupljenih jedinica za svaku pozorišnu kuću na području Republike Srbije. Takoñe je izvedena kvantifikacija dostupnosti grañe u bibliotekama na prostoru Republike Srbije.

2.

OPŠTA BIBLIOGRAFSKA GRAĐA POZORIŠNIH KUĆA I SCENSKIH PROSTORA:

1. Barhin, G. B. Arhitektura teatra, Moskva: Академия архитектуры СССР, 1947, (245 str.,1 presavijen list: ilustr.;36 cm.), monografska publikacija. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 2. Bijenale scenskog dizajna 2004, Šentevska, I. Peto bijenale scenskog dizajna, Muzej primenjene umetnosti Beograd, 9-27. septembar 2004. = Fifth Biennial of Stage Design, Museum of Applied Arts Belgrade, September 9-27, 2004., B Beograd: YUSTAT [i. e.] Jugoslovenski centar za scensku umetnost i

153

tehnologiju: Muzej primenjene umetnosti, 2004, (207 str.: ilustr.; 22 x 22 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd.

3. Bijenale scenskog dizajna, Šentevska, I. Šesto bijenale scenskog dizajna = Six Biennial of Stage Design: Muzej primenjene umetnosti, Beograd, 7-21 septembar 2006., Beograd: YUSTAT [Jugoslovenski centar za scensku umetnost i tehnologiju]: Muzej primenjene umetnosti, 2006, (65 str.: ilustr.; 22 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd.

4. Dinulović, R. Funkcionalno-tehnološki procesi i oblikovanje prostora modernog pozorišta: doktorska disertacija, Novi Sad: [R. Dinulović], 2003, (323 str,: ilustr.; 30 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd.

5. Dinulović, R. Scenografija i kostimografija na Sterijinom pozorju od 1956. do 2004. godine, Teatron. - ISSN 0351-7500. - Br. 130/131 (2005), str. 112-121., analitički nivo.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.

6. Dinulović, R. Tipologije pozorišnog prostora: Klasifikacije tipova i modela scensko-gledališnog prostora u teoriji i istoriji pozorišta XX veka, Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti. - ISSN 1450-5681. - Br. 8/9 (2005), str. 13-47., analitički nivo.
u biblioteci Narodna biblioteka Srbije, Beograd.

7. Dinulović, R. Teatar - politika - grad: studija slučaja, Beograd: [Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007.] = Theatre - Politics - City: case study, Belgrade: [Serbia on Prague Quadriennial 2007], Beograd: YUSTAT, 2007, (526 str.: ilustr.; 16 x 16 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Arhitektonski fakultet, Beograd.

8. Dinulović, R. O scenskim prostorima i scenskim slikama grada, Rukovet. - ISSN 0035-9793. - God. 54, br. 10/11/12 (2008), str. 1-7., analitički nivo.
u biblioteci Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.

154

9. Dinulović, R. Arhitektura pozorišta XX veka, Beograd: Clio, 2009, (266 str.: ilustr.; 24 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Gradska biblioteka Vršac; Narodna biblioteka Kruševac.

10. Đerić Z. Strategije novog teatra, Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, 2009;(40):147-149., analitički nivo.
u biblioteci http://scindeks-clanci.nb.rs

11. Đilas, M. Prostori državnog spektakla u Jugoslaviji izmeñu 1941. i 1980. godine: magistarska teza, Novi Sad: M. Đilas, 2009, (125 str.: ilustr.; 30 cm), monografska publikacija.
u biblioteci Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.

12. Glišić, B. Pozorište: istorijski uvod u proučavanje scenske umetnosti, Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije, 1964, (239 str., 26 str. s tablama: ilustr.;20 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor.

13. Janić, S. Pozorište jugoslovenskih naroda i narodnosti od 1944 do 1978 = Das Theater der jugoslawischen Völker und Nationalitären von 1944 bis 1978, Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije, 68 str., 1978, monografska publikacija.
u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd.

14. Jevtović, V. Siromašno pozorište, Beograd: FDU, Institut za pozorište, film, radio i televiziju: Naučna knjiga, 1992, (204 str.: ilustr.; 25 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.

15. Jevtović, V. Uzbudljivo pozorište, Beograd: Gea, 1997, (187 str., 8 str. s tablama (fotogr.); 21 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Radio-televizija Srbije, Beograd.

16. Jovanov, LJ. Arhitektura na scenskiot prostor, Skopje: Fakultet za dramski umetnosti, 2004, (216 str.: ilustr.; 24 cm), monografska publikacija.
u biblioteci Biblioteka Matice srpske.

155

17. Jovanović, T. Pregled priprema za izgradnju beogradske Opere = A survey of the preparations for the construction of the Belgrade Opera House, Beograd: Direkcija za izgradnju Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, 1972, (179 str.: ilustr.; 25 cm), monografska publikacija.
u biblioteci Arhitektonski fakultet, Beograd.

18. Jukić, S. Arhitektura u teatru - Robert Wilson, Sarajevo: Poslovna zajednica profesionalnih pozorišta Bosne i Hercegovine, 1991, (421 str.: ilustr.; 22 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.

19. Lazić, R. Daske koje život znače: svetlosti i tmine pozornice: antologija srpskih pozorišnih priča, Beograd: R. Lazić: Foto Futura, 2007, (169 str.: portreti; 21 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Fakultet primenjenih umetnosti Beograd.

20. Malić, G. Fotografije u pozorištu, kroz vreme: sažet istoriografski ogled o počecima pozorišne fotografije u svetu i kod nas, podstaknut izložbom Mirjane Odavić „Pozorišna fotografija u Srbiji do 1914. godine”, muzej pozorišne umetnosti Srbije, 17. maj-septembar, 2004, Teatron. - ISSN 0351-7500. - Vol. 29, br. 128 (2004), str. 43-50., analitički nivo.
u biblioteci http://scindeks.nb.rs/

21. Marenić, V. Promišljanje scenskog prostora, Scena. - ISSN 0036-5734. - 1, 27, 3, (1991) str.78-79., аналитички ниво. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 22. Meñunarodni multidisciplinarni simpozijum. Balkanski gradovi - pozornice kraja XX veka, Beograd: Jugoslovenski centar za scensku umetnost i tehnologiju, Yugoslav Performing Arts Centre: Atelje 212, [Sofija]: Oistat, Timisoara: Intercultural Institute, 2000, 134 str.; 24 cm, monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.

23. Misailović, M. Dramaturgija scenskog prostora, Novi Sad: Sterijino pozorje: Dnevnik, 1988, 456 str., monografska publikacija.
u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd; Univerzitetska biblioteka, Kragujevac.

156

24. Nikolić, D. Arhitektura scensko gledališnih prostora i tehnika scene, Novi Beograd: Biro ST - Scenska tehnika, 2008, (242 str.: ilustr.; 25 x 25 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Fakultet primenjenih umetnosti Beograd; Arhitektonski fakultet, Beograd.

25. Nikolić, D. Gradnja pozorišta: uputstvo za projektovanje višenamenskih prostora za scenska izvoñenja sa normativima, Novi Beograd: Biro ST - Scenska tehnika, 2008, (106 str.: ilustr.; 25 x 25 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Fakultet primenjenih umetnosti Beograd; Arhitektonski fakultet, Beograd.

26. Nikolić, D. Tehnika scene: priručnik za predavanja na Arhitektonskon fakultetu i Fakultetu dramskih umetnosti - Katedra za pozorišnu produkciju, Novi Beograd: Biro ST - Scenska tehnika, 2008, (119 str.: ilustr.; 30 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Fakultet primenjenih umetnosti Beograd; Arhitektonski fakultet, Beograd.

27. Nikolić, R. D. Leksikon pozorišnih izraza i fraza, Beograd: Biro ST - Scenska tehnika, 2008, (178 str.: autorova slika; 21 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Fakultet primenjenih umetnosti Beograd, Arhitektonski fakultet, Beograd.

28. Nikolić, D. R. Arhitektura scensko gledališnih prostora i tehnika scene, Beograd: Biro ST - Scenska tehnika, 2008, (242 str.: ilustr.; 25 x 25 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Arhitektonski fakultet, Beograd.

29. Nikolić, D. R. Gradnja pozorišta: uputstvo za projektovanje višenamenskih prostora za scenska izvoñenja sa normativima, Beograd: Biro ST - Scenska tehnika, 2008, (106 str.: ilustr.; 25 x 25 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Arhitektonski fakultet, Beograd.

30. Nikolić, D. R. Tehnika scene: priručnik za predavanja na Arhitektonskon fakultetu i Fakultetu dramskih umetnosti - Katedra za pozorišnu produkciju,

157

Beograd: Biro ST - Scenska tehnika, 2008, (119 str.: ilustr.; 30 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Arhitektonski fakultet, Beograd.

31. Odavić, M. Pozorišna fotografija u Srbiji do 1914., Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2004, (31 str.: fotogr.; 25 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Fakultet primenjenih umetnosti Beograd.

32. Perić, N. O arhitekturi suvremenog kazališta: seminarski rad, Karlovac: [s. n.], 1972, (24 str.; 30 cm.), monografska publikacija.
u biblioteci Biblioteka Matice srpske.

33. Popović, Ž. Objekti spektakla: od srednjeg do XX veka, Beograd: s. n., 1972, (56 str.: ilustr.; 30 cm.), monografska publikacija.
u biblioteci Biblioteka Matice srpske.

34. Popović, Ž. Geneza i razvitak arhitekture pozorišnih objekata na tlu Jugoslavije i arhitektura pozorišnih objekata izvan Jugoslavije: doktorska disertacija, Beograd: [Ž. Popović], 1980, (840 str.: ilustr.; 30 cm), monografska publikacija.
u biblioteci Biblioteka Matice srpske; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.

35. Popović, Ž. Istorija arhitekture pozorišta, kazališta, gledališča i teatara Evrope i Jugoslavije, Beograd: Grañevinski fakultet, 1986, (512 str.: ilustr.; 24 cm.), monografska publikacija.
u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor.

36. Popović, Ž. Geneza i izgled pozornice Knjažesko-srbskog teatra, Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku. - ISSN 0352-9738. - 6/7 (1990), str. 115134., analitički nivo.
u biblioteci Biblioteka Matice srpske.

37. Popović, Ž. Srpska pozorišta: [drama iz XIX veka u 9 činova sa prologom i epilogom, iako se takva drama nastavlja i u XX i XXI veku naše ere], Beograd: Društvo arhitekata Beograda: Savez arhitekata Srbije: Ž. V. Popović, 2003, (186 str.: ilustr.; 24 cm), monografska publikacija.
u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Biblioteka Matice srpske, Novi Sad; Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”, Beograd; Arhitektonski fakultet, Beograd.

158

12. Biblioteka Matice srpske. Biblioteka Matice srpske. .169. 452. Pedeset godina Muzeja pozorišne umetnosti Srbije: 1950-2000. . analitički nivo. Budapest: Műszaki Könyvkiadó. 5 (nov. Fakultet primenjenih umetnosti Beograd. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 104 str. S. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Novi Sad. 20 cm. Šuvaković. Letopis Matice srpske. 1939. Fakultet primenjenih umetnosti. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Antički teatar na tlu Jugoslavije: istorija i savremenost: zbornik radova. 24 cm.4. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske.23 cm). monografska publikacija. 29 cm. str. monografska publikacija. 40.God. s tablama: fotogr. Novi Sad: Matica srpska. (59 str. . 38. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.: [52. 1989.. Tabački. (177 str. M. 20 cm: ilustr.). 1987.. Šukuljević-Marković. 45. Novi Sad. Uredba o oblasnim narodnim pozorištima / Pravilnik o radu oblasnih narodnih pozorišta. maj . (29 str. 43. Rnjak.). M.. [30] str. 41. monografska publikacija. str. 159 . Scena. 5 (2002).38. (447 str. 597-610. vizuelne umetnosti. . monografska publikacija. L. Beograd: Zadruga Profesorskog društva.]. Novi Sad: Sterijino pozorje. 42. Beograd. Sterijino pozorje. Beograd: Državna štamparija. Beograd. s tablama: ilustr.. K. Fakultet primenjenih umetnosti. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. (168 str. br.: ilustr. 44. Foaje Srpskog narodnog pozorišta. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 32str. pozorište i teoriju postmodernizma. 2007. Pozorište kod Srba. 1993). Todorović. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.: ilustr.. 39. Szekér.. u bojama. 1942. analitički nivo. monografska publikacija.. Beograd. 2000. monografska publikacija.. Priroda i scenografija. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. 65 pojmova postmoderne kulture (5): pogled s kraja veka na književnost. 26. 21 cm). D.).. Šumarević. A nemzet színháza építésének 150 éves története.ISSN 0036-5734. Beograd.ISSN 0025-5939. Novi Sad.. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Novi Sad. D. 70-73. izložba pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja: 20042007. jun 2007.

. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. monografska publikacija. 3. POSEBNA BIBLIOGRAFSKA GRAĐA POZORIŠTA R. 2001. Beograd: Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. (1416 str. Biblioteka Matice srpske. radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti. Beograd. 1990. Novi Sad. Beograd: Madlenianum.. Beograd. 2000. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. 50. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.juna 1977. Novi Sad. Beograd. 1977. 25 cm). (948 str. Beograd. Tri izdvojene geografske celine su: zona Grada Beograda. 49. Volk. Beograd. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. Pozorišni život u Srbiji: 1944-1986. (295 str. monografska publikacija. 47. Vasić. Pozorište i tradicija: studije i eseji. P. ilustr. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.-23. Volk. Niš. 22 cm. monografska publikacija. [Beograd] 14.. Novi Sad. Novi Sad. P. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. film. Vojvodina i područje Centralne Srbije.. Fakultet primenjenih umetnosti. P. 20 cm). monografska publikacija. monografska publikacija.. Novi Sad. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. 48. Volk. Novi Sad: Prometej. P. Beogradsko glumište. 2003. 24 cm). 308 str. Beograd: Institut za pozorište. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Beograd. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske..46. P. Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla”. BITEF i pozorište. Biblioteka Matice srpske.). Savremena srpska scenografija i kostimografija: Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić". 160 . SRBIJE Bibliografska graña o pojedinačno analiziranim pozorišnim kućama na prostoru Republike Srbije grupisana je u tri celine u zavisnosti od geografske zone kojoj obrañivana pozorišna kuća pripada. Beograd. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. (1 mapa (70 listova). Volk. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.

161 . Beograd.. : ilustr.. [30] str. monografska publikacija. novembar-decembar. 1971. Bibliografska graña pozorišta na prostoru Grada Beograda: Od ukupno 16 pozorišnih kuća na teritoriji Grada Beograda pronañene su bibliografske jedinice za 11 pozorišnih kuća i njihovih scenskih prostora. .3. V. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti. Letopis Matice srpske. Repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu: 1868-1965: hronološki pregled premijera i obnova. sa reprodukcijama : ilustr.1. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Dragutinović. 416 str. 1994. Gligorić. Beograd : SANU. B. Beograd: Arhiv Srbije. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Fakultet primenjenih umetnosti. 56. (79 str. Beograd. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. 1968 (644 str. 318. 2 (novembar 1928). Novi Sad. Univerzitet umetnosti u Beogradu. Arhitektonski fakultet. 55. 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu : Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti. 1986. monografska publikacija. Beograd. R. Fakultet primenjenih umetnosti. 1994. Filozofski fakultet.102.: 25 cm.1. Novi Sad.: ilustr.1. monografska publikacija. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. ilustr. (172 str. Graña Arhiva Srbije o Narodnom pozorištu u Beogradu: 18351914. 24 cm. 52. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. G. u bibliotekama: Univerzitet u Beogradu.ISSN 0025-5939. Istraživanja Trga Republike za potrebe rekonstrukcije Narodnog pozorišta Beograd. Beograd. Arhiv Jugoslavije.).. Jovanović. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Narodno Pozorište u Beogradu. 25 cm. 24 cm). 273-278. Bobić.. u bibliotekama: Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. monografska publikacija. Beograd. 3. Biblioteka Matice srpske.. analitički nivo. Beograd. Kovijanić. Jedan vek Narodnog pozorišta u Beogradu: 1868-1968. 54. M. 25 cm). Beograd. Beograd: Centar za planiranje urbanog razvoja. 53. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. . Cvetković. Novi Sad. 1966. str. Fakultet muzičke umetnosti. V. Narodna biblioteka Srbije.. Beograd. Beograd: 51. Beograd. Beograd: Narodno pozorište: Nolit. Novi Sad. u bibliotekama: Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. .: 24 cm). S. (903 str.

februar 2007. zbornik.). 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu / urednik Stanojlo Rajičić. knj. 519-524. . 1997. Zaječar. 1997. Beograd. 59. Iz istorije Narodnog pozorišta u Beogradu. (100 str. Beograd. Beograd. knj. periodika. sv. str. 1899. analitički nivo. Ž. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.6.rs/index. . 6166.57. Petrović..Knj. Odeljenje likovne i muzičke umetnosti. 61. Teatron . u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. Novi Sad 58. (Naučni skupovi. Beograd: Narodno pozorište. . Sto godina Narodnog pozorišta: 1868-1968. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu / urednik Stanojlo Rajičić. 1 (1983). Ž. str.narodnopozoriste. 1968. analitički nivo. u biblioteci www. . Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. 60. U Beogradu: Državna štamparija Kraljevine Srbije. Ž. 22. Narodno pozorište. Odeljenje likovne i muzičke umetnosti. monografska publikacija. Popović.Beograd: SANU.). 86. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Popović. – ISBN 86-7025-258-9. Narodno pozorište arhitekte Josifa Bukavca. Matična biblioteka „Svetozar Marković”. 149-160. Novi Sad.ISSN 0543-1220. Ž.co.str. (31 str. u biblioteci Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.Beograd: SANU.: analitički nivo. 24 cm. XI 1949 god. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Nikolić. (132 str. ilustr. 62. broj 13. . Pozorištne novine. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SRS. Kraljevsko Srpsko narodno pozorište.php?id=265 162 .: 23 cm).]. monografska publikacija. . M.God. Novi Sad. 4). 98 (1997). knj. Popović. 1949. 86. br. .(Naučni skupovi. godina II. str.ISSN 0351-7500. Novi Sad. monografska publikacija. analitički nivo. 31. Pomenik o tridesetogodišnjici Kraljevskog Srpskog narodnog pozorišta: 1869-1899. 63. Arhitekta Josif Bukavac i njegovo delo.: 29 cm. Narodno pozorište u Beogradu: 1869-1949: [program jubilarne dekade: 11-21..

Arhitektura grañevina javnih namena izgrañenih u Beogradu od 1868. Beograd: Trg Republike sa zgradom Narodnog pozorišta sagrañenom 1869. 2003. ISBN 86-7025-258-9.nb. 1997. Novi Sad. 23 cm. Narodna biblioteka Srbije. analitički nivo. Univerzitetska biblioteka. Srbije. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije: Arhiv Srbije. 23 cm). 21 x 15 cm). novembra 1994. monografska publikacija. str. 5 listova. br.. (62 str. . 67. Novi Sad. Reljić. 1994.ISSN 0036-5734. . 1/2 (1995). Jugoslovensko Dramsko Pozorište. monografska publikacija.i. br. Kragujevac. 65. slikovna graña. Beograd..God. . u biblioteci Biblioteka Matice srpske. u bibliotec http://scindeks-clanci. 21 cm. A. Narodno pozorište: (1868-1918): tragom dokumenata Arhiva Srbije.g. 69. Univerzitetska biblioteka. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. (295 str. (1 razglednica: u boji. do 1900. knj. Kragujevac. 1994. 163 . u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. (15 str. J. Beograd: SANU. Roter-Blagojević. Z. 629 str. 2008. 1911. B. M. Deset godina iskustva. 3. Beograd: b.2. J. Novi Sad. 31. Srpsko kraljevsko narodno pozorište. b.). Novi Sad. Beograd: Štampano u Državnoj štampariji Kralje. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Uredba o Narodnom pozorištu u Beogradu.1.64. analitički nivo. Beograd: Narodno pozorište: Institut za književnost i umetnost. str. Rajičić. / Belgrade: Republic Square with the National Theatre built in 1869..). monografska publikacija. Narodna biblioteka Užice. monografska publikacija u bibliotekama: Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. časopis. Radovanović. monografska publikacija. Beograd: Studio Strugar.rs 68. S. Strugar.). sa fotogr. 1. Beograd: 71. 66... u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Pregled istorije Narodnog pozorišta u Beogradu: 1868-1993. (20 str. 34-36. godine . Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. s tablama: ilustr.prvi deo. godne. 12-13.... 109-121. Beograd. Ćirilov. Arhitektura i urbanizam. monografska publikacija. 70. Novi Sad. Rad srpskoga kraljevskog narodnog pozorišta u 1890 godini.: ilustr. Scena. 24 cm. 125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu: zbornik radova sa naučnog skupa održanog 16-19.

ISSN 0351-9775. Novi Sad.ISSN 0354-5288. 76.. P. A. Reč. 267 str. str. 207-209... Beograd. 4. Beograd: Jugoslovensko dramsko pozorište. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. 3. monografska publikacija. Beograd: Jugoslovensko dramsko pozorište. M. analitički nivo. Novi Sad.. Beograd. Jugoslovensko dramsko pozorište: 1948-1973: dvadeset pet godina rada. Mirković. u biblioteka Biblioteka Matice srpske. Beogradsko dramsko pozorište. Nova zgrada jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. (81 str. str. 90 (1995). Novi Sad. 75. monografska publikacija. Kovačević. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.ISSN 0351-7500. Milosavljević. Biblioteka Matice srpske. 1954.): fotogr. . Beogradsko Dramsko Pozorište. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. br. sećanja. Volk. br. u biblioteka Narodna biblioteka Srbije. Beograd. 3 (1998). . monografska publikacija. Gradska biblioteka Vršac..Br..: ilustr. monografska publikacija. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. 164 . Beograd. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pet godina Beogradskog dramskog pozorišta: [1949-1954]. 3-17. Iluzije na Cvetnom trgu: Jugoslovensko dramsko pozorište u pedeset sezona.u biblioteci: Narodna biblioteka Srbije. Filološki fakultet. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije.God. P. . 50 godina Jugoslovenskog dramskog pozorišta.God. Volk. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. 25 cm). str. Teatron. D. 73. Beograd: Beogradsko dramsko pozorište. Beograd: 79. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. G. Beograd. 19. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. . 74.. 78. Mitrović. br. Beograd. Beograd. 31 cm). Scena. (s tablama (fotogr.ISSN 0036-5734. Novi Sad. Beograd. 23 cm. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske.God. Jugoslovensko dramsko pozorište: 60 godina: lica. 72. analitički nivo. 2008.: fotogr. Beograd. 1. Četiri moje godine. DANS. knj. (277 str. 42 (jun 2003). 1997. 24-44. . slike. 1973. analitički nivo.. 21-23. analitički nivo. Beograd. .1.3.: fotogr. 39 (1997). . 34. Stojanović. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. . Dan kada je gorelo Pozorište. 29 cm). 77. str. V.

97. Čolić-Biljanovski.80. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. str. 21-26. Novi Sad. knj. 23 cm). M. Kraj sezone. Beograd. 83. 1 (1978). Krečković.. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti. str. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. Beograd: Atelje 212.: sa tablama fotografija. F. 87. br.God. analitički nivo. knj.ISSN 00232408. analitički nivo. Beograd: Beogradsko dramsko pozorište. Biblioteka Matice srpske. Pedeset godina Beogradskog dramskog pozorišta. Beograd. Atelje dve stonine dvanaest. M. alitički nivo. .. . Beogradski književni časopis. D. 1997. Beogradsko dramsko pozorište. Hristić. Književnost. – ISSN 1452-2950. br. zbirni zapis. str. 1801-1806. u biblioteci Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. (415 str. God. . Scena. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. 104-108. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. 85. 88. 11/12 (1992). .God. Ševarlić. Atelje 212 u novoj zgradi. analitički nivo. 34. 3.nb.4.rs/ 165 . u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Beograd. Beogradsko dramsko pozorište: BDP. 2008. Beograd.God. 31 cm). Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Beogradsko dramsko pozorište i njegove zlatne godine. (24 str. Reflektor. 3 (1998). Hristić. 82. 706 str.Br. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. u biblioteci http //scindeks. 84. Hristić. J..: 30 cm. Novi Sad. sv. br. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 3.. Pola veka Beogradskog dramskog pozorišta. 1978 – 1980. monografska publikacija. 6 (2007).: fotogr.1. 1997. Biblioteka Matice srpske.ISSN 1450-5681.. Beograd: 86. 2006. Atelje 212 u novoj zgradi: kraj sezone. J. Beograd: Beogradsko dramsko pozorište. J. Beograd. 60: 1947-2007. analitički nivo. Beograd.ISSN 0036-5734. 2007. 21-38. 6/7 (2003). Beograd. Beograd.. Beograd: Beogradsko dramsko pozorište. Novi Sad. . 47. Atelje 212. monografska publikacija. 81. monografska publikacija. Beograd. 1. str. Pašić.. . tekstualna graña. Beogradsko dramsko pozorište. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. 1. . Atelje 212: [premladi za pedesete = too young for fifties].

ISSN 0023-2408. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. J.1.89.. monografska publikacija. . Beograd. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. knj. . .God.). Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti.God.: ilustr.1. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. 96. . 38.3 (1999). u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. BITEF. Treće pozorište. 65-77. 93. 3. 166 . Scena.ISSN 0351-7500. Beograd. 20. Pozorište „Boško Buha”. 10 (2006). 90. Istorijski polemičan teatar. 2003. analitički nivo. Volk. (308 str. R. 33-45.God.. str. (82 str.. 24 cm.. Ćirilov. Niš.Br. 21 cm. Kraljevstvo eksperimenta: dvadeset godina Bitefa. Beograd: 92.ISSN 0036-5734. M..).5. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 11-22.. Fakultet primenjenih umetnosti. M. Moje režije u Pozorištu „Boško Buha”. dve o sebi: monografija. 95. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Beograd. V. analitički nivo. Beograd : Pozorište Atelje 212. 20-24. Književnost.83. M. Novi Sad: Prometej. analitički nivo. Beograd: Nova knjiga. str. (314 str. (272 str. Reč. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti ISSN 1450-5681. Beograd. 41. 1987. Biblioteka Matice srpske. Teatron. 1 (2002). Dinulović. Novi Sad. Stamenković. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. . str. Beogradski internacionalni teatarski festival.6. Bitef 25. 91. Petrović. 3. G.. ilustr. . Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla”. Kostić.).br. 1991. 1905-1907. P. Beograd. . Beograd. Novi Sad. Beograd. monografska publikacija. Novi Sad. 20cm. analitički nivo. Novi Sad. Beograd: 97. BITEF i pozorište. Petrović. Belović. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. 25 cm). 1995.11 (1986). . ed. str. 93 (1995). str. . br. monografska publikacija. Definisanje vizije i misije pozorišta. kao prvi korak u upravljanju pozorištem -ilustrovano na primeru pozorišta "Atelje 212". V. 94. Beograd.ISSN 1450-5681. Otašević.. Ambijentalne pozornice BITEF-a: tri decenije istraživanja arhitektonskih scenskih prostora Beograda. od toga 32 s tablama. monografska publikacija. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. analitički nivo. br.

u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Pozorište „Boško Buha”: Beograd (1950-2000). u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Malo pozorište „Duško Radović” (Beograd): 1949-1989. Radio-televizija Srbije. Deset godina pozorišta „Boško Buha”. 1985.: fotogr. Novi Sad. 102. 108 str. Pozorište „Duško Radović”. 98. str. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. monografska publikacija.. Novi Sad. 2006. Beograd: Pozorište „Boško Buha”. Novi Sad. Beograd.u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. Dvadeset godina pozorišta „Boško Buha”: [1950-1970]. Santini. Beograd: Malo pozorište „Duško Radović”.God. Beograd. 94 str. 22 cm. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Suša. 20. (108 str. Kravljanac. 106. br. Beograd: Malo pozorište „Duško Radović”. Trideset godina Pozorišta „Boško Buha”: 1950-1985.. 22 x 23 cm). 1989. 519. 93 (1995).: fotogr. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Beograd. Beograd. Fakultet primenjenih umetnosti. 1961. Beograd: Pozorište „Boško Buha”. (29 str. Novi Sad. 99. 100. monografska publikacija.. monografska publikacija.: ilustr. Beograd: 104. Malo pozorište „Duško Radović” Beograd: 1949-1989. Stojković-Kikić.45 godina jednog pozorišta. Beograd... . 23 cm). (46 str.ISSN 0351-7500. monografska publikacija. I. (29 str. 23 x 21 cm). monografska publikacija.. 3. Beograd: Malo pozorište „Duško Radović”. 23 cm).: fotografije. . monografska publikacija. Večernja scena „Duško Radović”. Beograd: „Boško Buha”. 167 . u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. 1989. Beograd: Boško Buha. Beograd. M. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Beograd.). monografska publikacija. 1985. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 101. 103. monografska publikacija. 2000. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. (38 str. 24 cm). B. 1970. Pozorište „Boško Buha”Beograd: 1950-1985.1. Dečje pozorište „Boško Buha”. A. Novi Sad..7.: fotogr. Beograd. (119 str. 105. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. analitički nivo. Teatron. Priča o istoriji Pozorišta „Boško Buha”(1951-1996) .

3. Beograd. Pozorište lutaka „Pinokio” Zemun: 1972-1987. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Beograd. Ž. Zemun: Pozorište lutaka „Pinokio”. Teatron. 3. 24 cm). Zemun: Pozorište lutaka „Pinokio”. Beograd. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije.u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. (371 str. Beograd. Beograd. Novi Sad.. 110. monografska publikacija. Bolje je praviti dobra i lepa dugmeta nego loše brodove: 60 godina Malog pozorišta „Duško Radović”. analitički nivo. br.: ilustr. Beograd: 113. Joković.1. Novi Sad. Biblioteka Matice srpske. 85-87. Razgovor sa rediteljem Živomirom Jokovićem. Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. 22. monografska publikacija. B. Lazić. 109.. Jubilej pozorišta lutaka „Pinokio”. B..1..: ilustr. (92 str. str.. Beograd. upravnikom i osnivačem Pozorišta lutaka „Pinokio”. Odavić. Teatron. Zemun: Pozorište lutaka „Pinokio”. Novi Sad. 18. . Beograd. 21 x 21 cm). Beograd: 108.God.: ilustr. Beograd. Kravljanac. 168 . 99 (1996). . 25 cm). (96 str.God. 112. A. Pozorište lutaka „Pinokio”. monografska publikacija.ISSN 0351-7500. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. M. monografska publikacija. Novi Sad.ISSN 0351-7500. 111. br. Pozorište lutaka „Pinokio”.: fotograf. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Pozorište lutaka Pinokio = The puppet theatre Pinokio: 35 godina = 35 years.). Suša. Novi Sad. Kravljanac. Beograd. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. Beograd. (70 str. str. Fakultet primenjenih umetnosti. Beograd : Pozorište „Puž”. 107. Zemun: 1972-1997. 1987. 2007. I. 27-28.9. Bojović. 21 x 21 cm). 2007. Pozorište „Puž”. Beograd: Malo pozorište „Duško Radović”. 1997.: ilustr. Pozorište „Puž”: 1977-2007. monografska publikacija. (336 str. 2009. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Biblioteka Matice srpske. . Biblioteka Matice srpske. analitički nivo. 88 (1994). 21 x 21 cm.. Beograd. R.8.. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Kragujevac. .

3. str.. (77 str. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.ISSN 0036-5734. Scena. Trideset godina Pozorištanceta „Puž”. Milosavljević. 67-74. 1975. 30 cm). Dah teatar .. analitički nivo. Novi Sad.ISSN 0350-7556. 5/6 (1995). 169 . 3.. 2007. Novi Sad. jun 1961). monografska publikacija. Beograd.1. 2008. 4. str. Beograd: Omladinsko pozorište „Dadov”: Interprint. br. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. . Entuzijasti u pozorištu: hronika kikindskog pozorišnog života (1962-1970). Odavić. (101 str. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. Bibliografska graña pozorišta na prostoru Vojvodine: Od ukupno 14 pozorišta na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine pronañene su bibliografske jedinice za 11 pozorišnih kuća i njihovih scenskih prostora. Dva sadržajna dana: Susret amaterskih pozorišta Vojvodine u Kikindi. M. monografska publikacija. Univerzitet umetnosti u Beogradu. 118. 3.: ilustr... 44 cm). Beograd. 29 cm).putevi alternative. monografska publikacija.: fotogr.10. 116.1. Beograd. M. Beograd: Vračarski omladinski centar. „Dah” Teatar.1. 87-94. Beograd: 117. .19 [tj. Duh „Dadov”: zapisi povodom 50 godina rada. Tošić. analitički nivo.God. str. Baljak. Dnevnik. 2. Biblioteka Matice srpske. izd. br. monografska publikacija.. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Beograd. 3. Fakultet primenjenih umetnosti. . 38. .do poslednjeg daha. Scena.114. M. D. 20]. Antonijević. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. D. Pozorište u Kikindi: 119. God. Dadov: novine posvećene obeležavanju 35 godins Pozorišta Dadov. (jub. A. knj. Beograd: 115. . 120. Dah teatar . Beograd. Kikinda: Narodno amatersko pozorište. 21 cm). Novi Sad. 1993.11. Antić. Knežević. analitički nivo. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Pozorište „Dadov”. M.2.2. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. 5240 (12. 31. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 2 (2002).. (294 str.ISSN 0036-5734.

monografska publikacija. Gvero.God. 45 sezona Narodnog pozorišta Kikinda: 1950/51-1994/95. Novi Sad: Književno-umetnička zadruga Slavija.: ilustr. Narodno pozorište Kikinda. S. Đ. monografska publikacija. Manjulov. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. . S. 21.. M. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 29 cm). (112 str.: ilustr. 3. Dve decenije pozorišnog amaterizma. str. Novi Sad. 1991.).: ilustr.: ilustr. (352 str. 21 cm). (36 str. 121. 126. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Novi Sad. br. 1. .u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Ćirilov. . 150-158. Kikinda: Narodno pozorište.. S. analitički nivo.ISSN 0351-3629. 21 cm). (59 str.. J. Latinović. 1970. 123. Vršac: Narodno pozorište "Sterija": Gradska biblioteka... Kikinda: Narodno pozorište. Više i manje od pozorišta. Vojvoñanska Scena. Lazić. Pozorište u Vršcu: 129. . 124. Kikinda: Dirty Books. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.. 1 (dec. Novi Sad. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.. monografska publikacija. (73 str. 1960. 74-75) u ed.). Novi Sad. Novi preseci. (56 str. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 170 . Pozorište (str.: Kikinda. monografska publikacija. J. R. Savin. monografska publikacija. novi pogledi. Đurić-Bosnić. Novi Sad. J. 128. A.: ilustr. [32] str. 125. (54 str. 17 x 23 cm). u biblioteci Biblioteka Matice srpske. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. analitički nivo. Stav. monografska publikacija. Kikinda: Grafika.). 2000. Savin. Džepno pozorište. 2004. 1995. 1993. 127. 2.2. br. monografska publikacija. 21 cm). Novi Sad. Novi Sad. Deset godina rada Narodnog amaterskog pozorišta u Kikindi: 1950-1960. 122. Novi Sad. u biblioteci Biblioteka Matice srpske..: 20 cm).: prilozi za istoriju.. Kikinda: Narodno amatersko pozorište.2. str. s tablama (fotogr. Attendite. Novi Sad.ISSN 14517612. Pedeset godina rada Narodnog pozorišta u Kikindi. 4/5 (1977).God. 21 cm. Grahovac. Beograd. 2003.

ISSN 1451-4591.ISSN 0352-9738. Beograd. K.. Pozorišni život u Srbiji: 1944-1986. 452 (13. april 1946). 171 . (23 str. Prva školska pozorišna predstava na srpskom jeziku u Vršcu 1793. A. 1990. 136. (73 str. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti. br.. Novi Sad. (314 str.). Gradska biblioteka Vršac. 132. analitički nivo. Mikić.. Gradska biblioteka Vršac. Pozorište u Zrenjaninu: 134. . str. Hajduković. 130 (1991). Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.: ilustr. ISSN 0503-1362. 2004. Heñi. Ulaznica. 131. film.list s tablama. 3. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Kaič. . 5. J. V.26/27 (2000 [št. . Novi Sad. godine. P. 1982. Zrenjanin. Beograd. monografska publikacija. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Beograd: Institut za pozorište.). L.: 20 cm. analitički nivo. monografska publikacija. Narodno pozorište „Sterija” u Vršcu: od 1945. Novi Sad.5. Novi Sad. Biblioteka Matice srpske. 21 cm).. 25. Novi Sad. Novi Sad. 2001]). u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske.. s osvrtom na razvoj pozorišne kulture Vršca od njenih početaka do 1944. Novi Sad. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. str. Novi Sad. 130. Pozorište u Vršcu dalo je u ovoj sezoni 90 pretstava. monografska publikacija. Vršac. 17-28.2. analitički nivo. godine: (i njen značaj za srpsko pozorište). Uz tekst zrenjaninsko pozorište u mom sećanju. Volk. 271-275. Amatersko pozorište Madách = Madách amatőr színház: 1952-1982: 30 [godina].3. Srpske pozorišne predstave u Velikom Bečkereku prema nedeljniku Grossbetchkereker Wochenblatt (1860/61). u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 70-71. . Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku.. 1980. Ujes. Zrenjanin: Amatersko pozorište Madách. Slobodna Vojvodina. str. Vršac: „Sterija”. Novi Sad: Sterijino pozorje. godine.God. . 133. do 1975. 24 cm. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Beograd. 135. str. Vršac: Gradski muzej. Rumunsko narodno pozorište-Teatrul popular romanesc Vršac. str: 253-275. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. monografska publikacija.

. monografska publikacija. analitički nivo. analitički nivo.God. Novi Sad. br. Zrenjanin str. Novi Sad. br. str. 25.God.ISSN 0352-907X. analitički nivo. 145. analitički nivo. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Zrenjanin: NP „Toša Jovanović”. Udicki. . .God. S. Krčmar. 72-87. Zrenjanin: Gradska [narodna] biblioteka „Žarko Zrenjanin”. . 1996. 101-106. B. Beograd. 1990. 1/4 (sepembar . u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Novi Sad. br. . 53-55. (143 str.. Ulaznica. br. Veče ispunjeno bogatim pozorišnim biografijama: Narodno pozorište „Toša Jovanović ” u Zrenjaninu. br.ISSN 0503-1362. 51-54. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Niškanović.). Stankov. ISSN 0503-1362. 139. . 172 . Novi Sad. Beograd: Institut za pozorište. 119-120 (1989). str. Narodno pozorište „Toša Jovanović” u Zrenjaninu: 60 godina Dramske scene: 50 godina Lutkarske scene. Zrenjanin: Zajednica profesionalnih pozorišta SAP Vojvodine. 1972. Nevidljivo pozorište.God. . P... Novi Sad. 138. 67. Ulaznica..God. 2007. 161. 33. radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti. Ujes. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. . str.162. analitički nivo. Novi Sad: Prometej. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 52 str.. 71-78. Novi Sad.ISSN 0503-1362.decembar 1999. Razvoj pozorišta u Zrenjaninu. Volk. monografska publikacija. Počeci i razvoj pozorišta u Zrenjaninu: (1839-1989). Radonjić. S. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Zrenjaninsko pozorište u mom sećanju.163 (1999). monografska publikacija. 142.. Pozorišni život u Srbiji: 1944-1986. 1. 130 (1991). Đ.: 20 cm). Narodno pozorište „Toša Jovanović” u Zrenjaninu. Pozorišne tradicije grada Zrenjanina 1783(?)-1972. 143. 19 str. A. str. 140. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Ulaznica. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Kostić. film. 3 (1967).137. Novi Sad. str. Ulaznica. 276-296. M. 141. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Novi Sad. . Novi Sad: Pozorišni muzej Vojvodine. V. Đ. 23. monografska publikacija. Šajtinac. 144. Pozorište. ISSN 0503-1362.

M. 1. Pančevo: Istorijski arhiv. analitički nivo. monografska publikacija. Dnevnik. Tomandl. 24 cm).5. Ko je Pančevu ubio pozorište?.ISSN 0350-7556. Novi Sad 150.. Slobodna Vojvodina. Srpsko svetovno školsko pozorište u Vojvodini krajem XVIII i početkom XIX veka.ISSN 1451-4591. 2. monografska publikacija. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 149. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.: Sjaj grañanske i umetničke elite. 152.. 2005. Biblioteka Matice srpske. 38 str. Beograd. 173 . 190-206 . Tomandl. monografska publikacija. Beograd. 151. (1736-1868).4. 14. 1978. Ujes. Pančevo: Istorijski arhiv. Ćurčin. 2003. Beograd: Zajednica profesionalnih pozorišta SAP Vojvodine: Kulturni centar Pančeva. Srpsko pozorište u Vojvodini. (Str. U Pančevu se podiže nova pozorišna dvorana. 147. Novi Sad. Novi Sad: Matica srpska. Srpsko pozorište u Vojvodini. . M. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. ed. M. Novi Sad. monografska publikacija. . Novi Sad.: 113-120. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Biblioteka Matice srpske.2. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. M. Pozorišne tradicije i tendencija grada Pančeva: 1753-1978. Novi Sad. Novi Sad. Novi Sad. Joakim Vujić i početak srpskog pozoriša u Pančevu. Tomandl. Pančevo: Mali Nemo. 195 str. Gradska biblioteka Vršac. Slobodna Vojvodina. str. analitički nivo. avgust 1946). 556 (17. Pančevačko Srpsko narodno pozorište obuhvatilo je svojim radom ceo Banat.ISSN 1451-4591. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Beograd.. 153. . (1868-1919). Antić. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 9958 (23. 2005. Dečje pozorište „Žarko Zrenjanin” Pančevo. 543 (4. str.33. Beograd. 3.5.u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. str. avgust 1946. Pozorište u Pančevu: 146. monografska publikacija. jul 1974). . 1950. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. A.). 148. Novi Sad. str. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.: 22 cm). u biblioteci Biblioteka Matice srpske. . M. analitički nivo.. . Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. 5. Novi Sad. 3.. (157 str.

radio i televiziju: Muzej pozorišne umetnosti Srbije.Városi könyvtár Szabadka. 2003.ISSN 0035-9793. str: 252-262. Pozorišni život u Srbiji: 1835/1944. Z. Novi Sad. 1 (dec. Biblioteka Matice srpske. Barácius. . 1. DANS. Zbornik radova Grañevinskog fakulteta.). str. Novi Sad. R. 44. . Beograd. Szabadka: Szabadegyetem. 1992. 14 (2005). L. Beograd: Fakultet dramskih umetnosti. 158. Od velike gostione do pozorišta. Novi Sad. monografska publikacija. 174 . analitički nivo. . (215 str. Gradska biblioteka Subotica. Novi Sad.ISSN 0351-9775. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. A Szabadkai Népszínház magyar társulata: 1945-1970: (műsor és bibliográfia). . Daković. Novi Sad. 2004. Pozorište koje čeka krov nad glavom. S. film. 4-10. Aladžić. V. Vojvoñanska Scena. Dunavsko narodno pozorište u Pančevu. Novi Sad. . 58 (jun 2007). 25 cm). Újvidék: Forum. Br. Od velike gostione do pozorišta: (pokušaj otkupa Rudić Kuće). str.God. Volk. . br. Gradska biblioteka Vršac. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. V. P. Rukovet. Újvidék: Hungarológiai Intézet.. Beograd. 156. Aladžić. br. Ötgarasos színház: a szabadkai Népszínház Magyar Társulatának múltjából: (1960-1971). Beograd. str. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.. Novi Sad.God.Br. monografska publikacija. 161.154. 157. Biblioteka Matice srpske. analitički nivo. 10/12 (1998). 1970. Institut za pozorište. Decennium: a szabadkai Népszínház Magyar Társulata: 1995/1996-2004/2005. 2005.. 58-59. 160. (117 str. 159. Biblioteka Matice srpske. analitički nivo. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije.. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.2. . Gerold.: ilustr. monografska publikacija. monografska publikacija. 17-18.5. V. 49-52.ISSN 1451-7612. Narodno pozorište Subotice/ Narodno kazalište Subotice/ Népszínház Szabatka: 155.ISSN 0352-6852. 24 cm). Brestyánszki Boros. (128 str. Aladžić. str. Beograd. analitički nivo. Zgrada Narodnog pozorišta u Subotici. s tablama. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.. 3. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije.: ilustr. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 20 cm).

M. 2007). 169.). str. novembar 1945). (123 str.. monografska publikacija. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. (34 str. monografska publikacija. Novi Sad. 1969. 23 x 24 cm.godišnjice pozorišne zgrade i 40. 66-67. L. DANS.2002. str. Narodno pozorište. 163. sezone Narodnog pozorišta . analitički nivo. 310 (1. Slučaj subotičkog pozorišta: mala lokalna kontroverza i mišljenja za koja se hvata mahovina.. Sabadka. 24 cm). 1984. zbirni zapis. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 166. 1990. Z.Népszínház. 1955. században: (1816-1918). 24 cm. 175 . u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske.. 1954. (39 str. Narodno pozorište. Száz év színház: dráma és színjátszás Szabadkán a XIX. . Subotica: Sindikalna podružnica Narodnogpozorišta . 130 godina pozorišne zgrade u Subotici: izložba: (1854-1984) = A szabadkai színházépület 130 éve: kiállítás. analitički nivo. monografska publikacija.. Subotica: Narodno pozorište . Újvidék: Forum. Novi Sad.: ilustr.Népszinház.). u biblioteci Biblioteka Matice srpske.ISSN 0351-9775. Novi Sad.). u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 168. Novi Sad. Gradska biblioteka Subotica.Városi Könyvtár Szabadka. Mitrović. 1-2. Subotica: Narodno pozorište. 60 (dec. Subotica/ Népszínház.).4. Slobodna Vojvodina. 1984. Proslava 130 . Subotica: Narodno pozorište. monografska publikacija. 167. Sto godina. Narodno pozorište.Népszínház u Subotici = Ünnepség a szinház épületének 130 éves fennállása és a szabadkai Narodno pozorište-Népszínház 40-ik évadja alzalmából. Gerold. Jovanović.Népszínház Subotica: 1945-1955.. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Subotica: Narodno pozorište.ISSN 1451-4591. Narodno pozorište – Népszinház. Subotica. 165. . Hrvati i Mañari u Vojvodini dobili su svoja narodna pozorišta: Svečano otvaranje Hrvatskog narodnog kazališta u Subotici: Svečano otvaranje mañarskog narodnog pozorišta. (309 p. Novi Sad. Novi Sad. 23x24 cm. monografska publikacija. 162.u biblioteci Biblioteka Matice srpske. . Narodno pozorište . (24 str. Novi Sad.Br. .: ilustr. 164. Novi Sad.

150 godina pozorišne zgrade = 150 godina kazališne zgrade = 150 éves a színház épülete.. 170. 23x24 cm. Novi Sad. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. 171. Rukovet. str. Subotica: Narodno pozorište.: 195-238. P.. Subotica: Osvit. 1990. br. 175. Novi Sad. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. Razmišljanja povodom idejnog rešenja dogradnje i rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici. analitički nivo. . film. Biblioteka Matice srpske. Rukovet. 1992. 21 x 21 cm). 23 cm). u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. (123 str. R. Subotica: Narodno pozorište = Narodno kazalište = Népszínház. Novi Sad. Subotica: Meñuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture [etc. Subotica. Narodno pozorište u Subotici : dilema staro – novo... 4-8. 174. 176 . (176 str. Prčić-Vujnović. Novi Sad. Biblioteka Matice srpske. Biblioteka Matice srpske.327329.). 10/12 (1996). (261 str. Gradska biblioteka Vršac. monografska publikacija. Beograd. . . ilustr. Ristovski. Beograd. Beograd.God. analitički nivo. monografska publikacija. sezone Narodnog pozorištaNépszínház u Subotici = Ünnepség a szinház épületének 130 éves fennállása és a szabadkai Narodno pozorište. 176. I. Prčić-Vujnović. LJ. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. 172. G. monografska publikacija. G.u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Beograd. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. 2005. str. Pozorišni život u Srbiji: 1944-1986. 1977.ISSN 0035-9793. u biblioteci Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Proslava 130-godišnjice pozorišne zgrade i 40. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. 1984. radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti.]. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Iz pozorišnog albuma Subotice. Beograd. Zgrada subotičkog pozorišta. Radović. str. .: ilustr. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.Népszínház 40-ik évadja alzalmából. Volk. Novi Sad. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Novi Sad. Beograd. 42. 173. monografska publikacija. Szabadka. monografska publikacija. Beograd: Institut za pozorište. 78 str.4 (1986).ISSN 0035-9793.. Novi Sad. Gradska biblioteka Subotica Városi könyvtár. Rackov..

185. 1993. analitički nivo. str. 1994..html 181. analitički nivo. 183. sep. 2006. (20 str. Istorijat Dečjeg pozorišta. Novi Sad. monografska publikacija.. 1. 179. Novi Sad. Putujuće pozorišne družine u Srba do 1944. 24cm). (78 str. (12 str.rs/istorijat_sr. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. monografska publikacija. 3.co. 177 . u biblioteci http://www. Kaič. Zgrada subotičkog pozorišta..). Dečije pozorište u Subotici: 178. Subotica = 60-év: Gyermekszínház. u biblioteci http://scindeks-clanci. Vujnović Prčić. 2010. Subotica. br.. 1977. Putujuće trupe i izgradnja pozorišne zgrade u Somboru 1882. Lukács. Tanulmányok. monografska publikacija. 22 x 22 cm). 77-82. Subotica: Dečje pozorište = Gyermekszínház. Baraciuš. Sedlak. . . Novi Sad. 21 cm)... Subotica: Meñuopštinski zavod za zaštitu. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije.rs/ 180. Novi Sad. Dečje pozorište. Keskenović. Z. Képes Ifjúság. Lj. s tablama. 6-7. (60 str. Beograd.nb.7. Narodno pozorište u Somboru: 184. Brenner J. = Szabadka: Gyermekszínház.177. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Szabadka. U Somboru: Narodno pozorište: Prosveta. 19 cm). M. [9] str. Subotica: Dečje pozorište. 2007. Subotičke novine.. 1992. K. ilustr. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. 1992. Glumac na ognjištu: sto deset godina somborskog pozorišnog zdanja: (1882-1992). Novi Sad: Pozorišni muzej Vojvodine. Institutional names in Szabadka. M. 62. Beograd. 1996. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 7583. (19.deposi. godine. Ristovski. 2461. Biblioteka Matice srpske. Subotica = Gyermekszínház. monografska publikacija.. 12 str. str. 60 godina: Dečje pozorište.ISSN 0352-647X. analitički nivo. analitički nivo. Új évadtervek a színházakban. Novi Sad. A.6.Put dug sedam decenija. Subotica: Dečje pozorište. analitički nivo.2.str.2. 182. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. godine . Trideset godina profesionalnog rada = Hivatásos munkánk harminc éve. 3.. G.

10.ISSN 03519775. – ISSN 0350-9656. . str. .: ilustr. Dan pozorišta. 90/91 (jesen-zima 1997). (47 str. Glasnik Društva konzervatora Srbije.8. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 28. maja 1989.19 [tj. 1990. str. Zrnić. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Dnevnik. Srpsko Narodno Pozorište. Novi Sad. 23 cm).: ilustr. 178 . . 187. 20]. 32 (2008). 1989. analitički nivo. M. P. 186. Beograd. 191. Jugoslovenski anonimni konkurs za izradu idejnog urbanističkog i arhitektonsko-oblikovnog rešenja užeg centra Sombora: izložba konkursnih radova u Narodnom pozorištu od 04. Beograd. Narodno pozorište u Somboru.. Josip Jasenović Žiga: mali ansambl kao veliki teatar. M.2. Dimitrijević. Sladić. str.God. 2 (1983). . A. str. do 12. film. monografska publikacija. monografska publikacija. Biblioteka Matice srpske. 188. analitički nivo. 126-130. M. Novi Sad. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije.. 5405 (24. Antić. Beograd. 14-15. . radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. Novi Sad. monografska publikacija. 192. br. Pozorišni život u Srbiji: 1944-1986. 24. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Novi Sad. monografska publikacija. 1961). Novi Sad. Sombor: Narodno pozorište. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. Beograd: Institut za pozorište. M. 189.Br. Đurković. Novi Sad. analitički nivo..Br. 3. 297-321. Pola veka somborskog pozorišta. Četrdeset godina profesionalnog pozorišta u Somboru. Sombor. nov. Grandiozno i impresivno: gosti o stogodišnjici Srpskog narodnog pozorišta. Dometi. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Biblioteka Matice srpske. mart 1990.ISSN 0351-0425. Beograd. Gradska biblioteka Vršac. . Kujundžić. 1990. 193. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.. str.ISSN 0350-7556.sadrži i: Ustav Društva za srbsko narodno pozorište. M. DANS. Novi Sad. (157 str.. Sombor: Samoupravna interesna zajednica u komunalnoj oblasti opštine. u ed. . Volk.u biblioteci Biblioteka Matice srpske.. Novi Sad: 190. 93-105. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Novi Sad: Srpsko narodno pozorište. analitički nivo.. 1986. 17 x 25 cm).. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.

1931.). 18611914. 33 cm).Srpsko narodno pozorište. O Srpskom narodnom pozorištu: 1881-1905. g. 157. (381 str. U Srem. (82 str.God.. monografska publikacija. monografska publikacija. D. Novi Sad. Izveštaj o radu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu u 1971 godini. Marjanović P. Novi Sad: Matica srpska. Društvo za Srpsko narodno pozorište (331-332). sv. Sadržaj Zastave 1871-1875. Z. 198. Novi Sad. – koautor. Novi Sad. ed. i drugi. 6 (jun 1981). Kirilović. 199. monografska publikacija.. 427. Jovanović Z. analitički nivo. br. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. (41 list. monografska publikacija. Novi Sad. knj. 910-916. B. Novi Sad. 195. . Filozofski fakultet. Filozofski fakultet. Novi Sad: Srpsko narodno pozorište.: ilustr. Srpsko narodno pozorište: povodom sedamdesetogodišnjice. 194. Novi Sad. T. Program za idejni projekat zgrade Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. 29 cm. D. Stanojević. monografska publikacija u biblioteci Biblioteka Matice srpske. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Popović. . 24 cm. Novi Sad.. Novi Sad. str. 1960. tema: Narodno pozorište Dunavske banovine (1936-1941). monografska publikacija. str. u ed. 22-23. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. B. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 1990. 1972. Letopis Matice srpske. (68 str.. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku 1998. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (333-337). Aktivnost prvog srpskog profesionalnog pozorišta u Carevini Austriji i Austrougarskoj monarhiji . 24 cm). Poglavlje: XII Pozorište (331338): A.ISSN 0025-5939. Novi Sad. Srpsko narodno pozorište. 79-83. (56 str. Jovanović. 200. Novi Sad 196. 1906. 201. analitički nivo.Kovaček. Umetnost na tlu Vojvodine: naučnoistraživački projekat Poglavlje: 10. Novi Sad.). Zapis povodom prve dramske premijere u novoj zgradi SNP. L. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Istorija Srpskog pozorišta (331). Karlovcima: Srpska manastirska štamparija.u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 24 cm). 1985. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Novi Sad.: tabele. 179 . V. Novi Sad. Militar. Sremski Karlovci: Srpska manastirska štamparija.. Novi Sad. 197.

Strajnić. Franyó. Dnevnik. Novosadsko pozorište [Plakat]: 1973-1998: program jubileja 26. Novosadska pozorišta izmeñu dva rata 1918-1941. 3 (septembar 1929). Novosadsko pozorište . Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. 25 cm).. Új Kép. Zs....2. 204.: ilustr.ISSN 1450-5010. 2004. Beograd. fotogr. M. analitički nivo. Beograd. monografska publikacija. Pejčić. Újvidék: Forum: Újvidéki Színház. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Novi Sad. str.. Letopis Matice srpske. Biblioteka Matice srpske.Knj. (459-510). (124 p. Cterijino pozorje (759-772). Za publiku. januar.Újvidéki színház: 205. . . Biblioteka Matice srpske. Zs.= Újvidéki színház: a jubileumi rendezvénysorozat programja 1999.God. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. br. str. Újvidék: Forum: Újvidéki Színház. Novi Sad. . 3 (1959). január 26 . (jun 2004. K. Volk. . 1994. Vranić. Graña za proučavanje spomenika kulture Vojvodine. 1997.). 209. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.február 5. . jan. M. 6. 208. 203.9. Novi Sad. .. 2004). 15. februar 1999.5. 180 . 27-28. monografska publikacija. 3... Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu 1861-1914. (337-372). N. 321. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 20457 (23. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. (851 str. monografska publikacija. „Grañanska dvorana”. 266-269. Káich. 32 cm). Vojvoñanska raskršća (689-714). Franyó. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. analitički nivo. (145-180).ISSN 0434-300X. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu 19451995. str. Za savremenu arhitekturu: povodom konkursa za novosadsko Pozorište. 207. Az Újvidéki Színház harminc éve. Matica srpska.: ill. na visokom nivou: Novosadsko pozorište/ Újvidéki Színház proslavlja tri decenije postojanja. 1999. analitički nivo. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 25 cm). u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. P.prva zgrada Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Srpsko pozorište: ilustrovana istorija dramskog teatra. Az Újvidéki Színház húsz éve.202. .. Beograd. monografska publikacija. K. analitički nivo. Novi Sad. Novi Sad..ISSN 0350-7556. (1 plakat: dvobojan. Novi Sad. Novi Sad. Novi Sad. 206. Nikolajević.8. str. 103. (151 p. Egy színház harminc éve (Trideset godina Novosadskog pozorišta). Novi Sad. 377-403.ISSN 0025-5939.: ill. 62. 68 x 48 cm).

br. Almanah pozorišta Vojvodine. Prodanović-Mesaroš. .. 2004). Novi Sad. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije.Újvidéki színház (str. . Jovanović. feb.. 15. . . 2004). 4.2. 23 cm). Biblioteka Matice srpske. 7. . Vojvoñanska Scena. Gradska biblioteka Subotica -Városi könyvtár Szabadka.-22. 2. 2007). S.ISSN 1451-7612. 25 cm).sv. 211. jul/1. Pozorište mladih sutra počinje s radom!. monografska publikacija.. God. . Novi Sad. Beograd: Institut za pozorište. analitički nivo. str.185-186). u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 215. monografska publikacija. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Pozprište mladih. 62.. avg. (295 str. br. Pozorišni život u Srbiji: 1944-1986. (1416 str. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. . S.). str. Selaković. Novi Sad.ISSN 0350-7556. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.. Beograd. Novi Sad.2001.. Novosadsko pozorište . str. monografska publikacija.: ilustr.God. 38 (2003/2004 [št. Uvek drugačije i uvek dobro: tri decenije Novosadskog pozorišta/ Újvidéki Színház. 217. Novi Sad. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Rešavanje gorućih problema: počinje rekonstrukcija zgrade Pozorišta mladih. br. 14. analitički nivo. 70 godina Pozorišta mladih: Novi Sad.10. 1324/1325 (31. D. analitički nivo. Novi Sad: Pozorište mladih.u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Újvidéki Színház. Dnevnik. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.God. analitički nivo. – ISSN 0572-4872. 210. film. str. 17-18. 2004. Novi Sad. Novi Sad. 2254 (16. 1990. 216. Grañanski list. Čamber.ISSN 1450-9725. P. Pozorište mladih. 29-30. N. Novi Sad. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 181 . 15.: ill. . Biblioteka Matice srpske. Beograd.God. 2001. 214. S. Novi Sad: 213. Komnenović. 20462 (28.. str. radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti..ISSN 1450-9725. 15 x 15 cm). u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 2/3 (sezona 2004/2005. Pozorište Mladih. Beograd. M. 11. Grañanski list.09. analitički nivo. Novi Sad. Pejčić. 212. Léthuzatban: húsz év száz kritikája az Újvidéki Színház előadásairól. 3.. (16 listova. Újvidék: Forum. 2007]). br. jan. Volk.

1.Knj.. 219. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. 3.. str. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Novi Sad. Sremska Mitrovica. – 6 (1972). 3. Almanah pozorišta Vojvodine. A. Budošan. str.). zbirni zapis. Novi Sad. Beograd: Institut za pozorište. 220.God. mart 1946). analitički nivo. 1 (dec. Novi Sad. Anojčić. Novi Sad. Srpsko pozorište u Mitrovici sredinom XIX veka. Slobodna Vojvodina. . . u biblioteci Biblioteka Matice srpske. br.ISSN 0374-0730. D. Denić. 3..:322335. Novi Sad. Novi Sad.ISSN 1451-7612. Vojvoñanska Scena. 2006). 5.u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Beograd. Novi Sad. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 1. 19-29. analitički nivo. Beograd. . film. Pozorišni život u Srbiji: 1944-1986. Amaterska umetnička ekipa u Sremu uspešno zamenjuje profesionalno pozorište. Biblioteka Matice srpske. 1990. . 15-16. 224. A.3. 25 (1997 št. Pozorište „Dobrica Milutinović”. Novi Sad. Pozorišni život u Sremskoj Mitrovici.ISSN 1451-4591. 1998). 4446.God. str. Volk. Zbornik za istoriju. analitički nivo. Tišma. Č. 2004. Sremska Mitrovica. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. monografska publikacija..11. br. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. str. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 146-152. . N. 37 (2002/2003 št. 223. 221. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. analitički nivo. radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti. str. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. analitički nivo. Sremska Mitrovica: Pozorište „Dobrica Milutinović”. Pozorište „Dobrica Milutinović”. Počeci pozorišnog života u Mitrovici kao odraz nastanka grañanskog staleža. P.. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. . – ISSN 0572-4872. ed. . 222. Bibliografska graña pozorišta na prostoru Centralne Srbije: Od ukupno 12 pozorišta na prostoru Uže Srbije pronañene su bibliografske jedinice za 10 pozorišnih kuća i njihovih scenskih prostora. 1986-198?. 416 (3.2.3. 5. . Lemajić.ISSN 0350-0489. Sremska Mitrovica str.sv. Pozorište u Sremskoj Mitrovici: 218. Pozorište u Šapcu: 182 .

Novi Sad. Beograd. Fakultet primenjenih umetnosti. str. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije.br.nov. Dinamičan je pozorišni život u Šapcu.35 (1995). 232.3. 87-114. . 183 . Meñaj. analitički nivo. Beograd. Krčmar. str. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Glasnik. Beograd. Novi Sad. str. B. Traganje za savremenim izrazom na sceni u Šapcu. Pozorište. Tragom minulog vremena Narodnog pozorišta u Titovom Užicu. 53/55 (1985). A. Novi Sad. Narodno pozorište Titovo Užice: 1945-1985. Početak rada Narodnog pozorišta u Titovom Užicu. Univerzitetska biblioteka.. analitički nivo. 233.225. Beograd: Narodno pozorište. Nedović. . br.ISSN 0354-9143. Velikani srpskog pozorišta. 65. Kragujevac. monografska publikacija.. analitički nivo. 72/73/74 (1990). Milinović. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. Šabac: Narodno pozorište „Ljubiša Jovanović”. . (224 str. 33 (1999). Beograd. Teatron. 1986. monografska publikacija.. 23-4. 1983.ISSN 0351-7500. 40-41. Narodno pozorište.. 50 godina Narodnog pozorišta u Užicu. P.. 3. . 363 str. Beograd. 51-54. ISSN 0351-7500. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Valjevo: „Milić Rakić”. 227. 3.ISSN 0351-7500.3. . 150 godina pozorišta u Šapcu: 1840-1990. Pozorište u Užicu: 230.3. Beograd. Beograd.: ilustr. O. monografska publikacija. .. 229. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. 64 str. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije.God. V. Gradsko narodno pozorište (GNP) u Valjevu 1950-1956. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije.God.2. 1997. . Beograd: Srpska književna zadruga. 15. Milosavljević. 32-39.. . Biblioteka Matice srpske. Teatron. br. 226. analitički nivo. . Marković. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. Titovo Užice. Biblioteka Matice srpske. . 1990. Beograd. analitički nivo. str. 5-122. 24 cm). . u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Novi Sad. . Teatron. O. analitički nivo. str.ISSN 0351-5451. Pozorište u Valjevu: 228. u biblioteci Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”.ISSN 0352907X. Stojković.). 231.Br. 53/55 (1985). str.br. 1/3 (sept. Volk. K..

Novi Sad. u biblioteci Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Kragujevac: Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Kragujevcu.ISSN 1451-0197. . analitički nivo. Univerzitetska biblioteka. 53-55. monografska publikacija. 238. 104-116. Pozorište u Čačku: 235.. godine. Kragujevačko pozorište: 1951-1984.Br.: ilustr. Bogdanović. 23 cm). Narodno pozorište u Čačku: (1946-1956): [izložba povodom 60 godina od osnivanja čačanskog pozorišta]. Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”. Beograd. (225 str. Istorijski kontinuitet i savremena organizacionoprodukcijska problematika Teatra „Joakim Vujić” u Kragujevcu početkom XXI veka.. Filološko-umetnički fakultet. Joakim Vujić. povodom 170 godina osnivanja Knjažesko-srbskog teatra. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. .234. Kragujevac. Beograd. D. Beograd. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 184 . Novi Sad. Biblioteka Matice srpske.: ilustr.. analitički nivo. Beograd. 2005.ISSN 1450-5681. 2006. (176 str.4. monografska publikacija.. Beograd. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. (112 str. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti. Beograd. Istorijski muzej Srbije. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. februara 2005. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. str. Kratka istorija jednog pozorišta: Pozorište u Čačku od 1946. Biblioteka Matice srpske. april – maj 2006. 3.Br. O. Bošković.. godine u Kragujevcu. 10 (2004).: ilustr. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. monografska publikacija.5. 239. Kragujevac: Grad Kragujevac. Milošević. 22 x 22 cm).3. Kragujevac. Užice: Narodno pozorište. 2006. Beograd. M. Beograd. do 1956. 3. otac srpskog pozorišta: zbornik radova sa okruglog stola održanog 12.. 2008. Radović. Pozorište u Kragujevcu: 237. S. Čolić-Biljanovski. . (12 str. . S. 22 x 22 cm). Art 032. Čačak: Meñuopštinski istorijski arhiv.3. Tragom Užičkog teatralnog društva. 21 cm).. 236. D. monografska publikacija. Milosavljević. str. Kragujevac. 5 (2001).

. 245. Univerzitetska biblioteka. 22-23.3. 2/3 (apr. festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić” u Kruševcu. Kragujevac. Novi Sad. Kragujevac. Biblioteka Matice srpske. R. 426/427 (1996). Kragujevačko pozorište: 1951-1984. Novi Sad. 2008. str. Biblioteka Matice srpske. Beograd. 244. R. R. Pozorište u Kruševcu: 243. monografska publikacija. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Scena. (225 str. 44. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. 102 str. Beograd. Kruševac: Kruševačko pozorište. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. 1996. 3. Istorijski muzej Srbije.God. Mirković. Andrić i pozorište u Kruševcu. Stojadinović.). Beograd. 22 x 22 cm).6. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.mart 2002. Novi Sad.ISSN 0352-907X. Kragujevačko pozorište: 1835-1951. D. 38-39. br.. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Novi Sad.. 1994. . .. 241. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. Kruševačko pozorište: 1946-1996. . Pedeset godina Kruševačkog pozorišta: 1946-1996. M. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Narodna biblioteka Kruševac 246.).ISSN 0036-5734..). monografska publikacija. Krčmar. monografska publikacija. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. ISSN 0005-3880. 242. analitički nivo. Beograd. 69. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. 247. 185 . Stojadinović. Mirković. 22 cm). Beograd. Južnije ne znači tužnije: 44.God. br. 1975.. 38. Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”. Kruševac: Kruševačko pozorište. Univerzitetska biblioteka. (49 str. Svetlost: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. 2001. Beograd. 89-91. Narodna biblioteka Kruševac. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. monografska publikacija. 125 godišnjica knjažesko-srbskog teatra u Kragujevcu. M..: ilustr. str. Batančev. Novi Sad. 1960. br. Kragujevac: Odbor za proslavu. Kragujevac.sept. 2005. Kragujevac: Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Kragujevcu. analitički nivo. Petrović. Stojadinović. M.240. Novi Sad. God. monografska publikacija. Pozorište. . V. 13 str. Bagdala. analitički nivo. Novi Sad. Iz trinaestog reda: pozorišne beleške. 250 str.. str. 1/7 (sept. s tablama (fotogr.

): retrospektivna izložba. . monografska publikacija. Niš: Narodne novine. 63. br. 75/Sedamdeset pet/ godina pozorišta u Nišu 1887-1962. Jovanović. 250. analitički nivo. Novi Sad. Pozorište bez snova. 253. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. T. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. 1963. Z. 1 (1987). 256. Het. monografska publikacija. u biblioteci Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla”.)..3. . Krstić. 22 cm). 23 cm). u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. Beograd. 252. 1987. str. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Novi Sad. Radio-televizija Srbije.. Niš: Narodno pozorište. 22. (31 str. Jovanović. Radojković. Niš: Narodno pozorište. 257. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.jun 1996. 1987. 1992. 251. . u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. 150-160.God.: ilustr. Novi Sad.: ilustr.: katalog izložbe. . Janić. Beograd.3. Pozorište. S. Beograd. 20 cm. Novi Sad..). 20 cm.. Niš: Istorijski arhiv. Niš: Prosveta: Narodno pozorište. Niško pozorište: 1887-1944.7.. 8/9/10 (apr. 53. 23 cm). Beograd. Narodno pozorište Niš: 1944-1987. . Sto godina dramskog stvaralaštva u Nišu. monografska publikacija.. S.God.ISSN 0352-907X. Z. Novi Sad. Kostić.ISSN 04362616. Janić. (110 str. O. br. 5. 255. 21 cm).God. S. Godine rada i značajnih uspeha: uz stodevetu godišnjicu Narodnog pozorišta u Nišu. (342 str.-12. monografska publikacija. maj 1963. Vreme na sceni: kazivanja povodom stogodišnjice Narodnog pozorišta u Nišu. 254. 22. Izložba 75 godina pozorišta u Nišu: 1887-1962: Niš. Gradina. Sto godina Narodnog pozorišta u Nišu: (1887-1987. Beograd.).. Gradina.. analitički nivo. R. u biblioteci Biblioteka Matice srpske. monografska publikacija.. str. (156 str. 1963. monografska publikacija. (166 str. 186-190. 1987. Biblioteka Matice srpske.: ilustr..: ilustr.ISSN 0436-2616.: ilustr. monografska publikacija. br. .. Narodno Pozorište u Nišu: 248. 24 cm). str. 186 . 197?. Biblioteka Matice srpske. (67 str. .: ilustr. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Niš 249. 12 (1987). Meñu kulisama. analitički nivo. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije.: ilustr. Novi Sad. (67 str..

1996. Antić. Pirot: Narodno pozorište. 3. Izložba slika Zorana Petrušijevića akademskog slikara.: ilustr. 264.: karikature. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. Vranje: Dom kulture.: ilustr. Pozorišni život Vranja. Z.8. Ruma: Srpska knjiga. m. 3. 30.]. 21 cm. Lazić.. g. 25 cm). Niš. monografska publikacija. Novi Sad.: ilustr. 30 cm). 262. b.. Pozorište u Pirotu: 258. Novi Sad. Matična biblioteka „Svetozar Marković”. (177 str. Beograd. (128 str.: sto godina pozorišta u Vranju. Zaječar. Nikolić. Pozorište Timočke krajine.. [B. Novi Sad. 2008. monografska publikacija. Biblioteka Matice srpske.).3.9. Prvulović. Narodna biblioteka Bor. (20 str. 296 str. 259. Svetlosti dimitrovgradske pozornice. R. i. Beograd. monografska publikacija. 1996. 1. Krstić. 28 cm.. G. Beograd. Novi Sad. monografska publikacija. (159 str. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske.: ilustr.. 1994.3. (591 str.: b. Pozorište u Zaječaru: 260. Pozorište u Vranju: 263. (296 str. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. S. Zaječar: Pozorište „Zoran Radmilović”. Dimitrovgrad: Centar za kulturu: Skupština Opštine. Petrušijević.10. 2003. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije. Novi Sad.. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. 3. Beograd. monografska publikacija. u biblioteci Biblioteka Matice srpske.. P.3. 50 godina pozorišta u Pirotu: 1944-1994. V. monografska publikacija.: ilustr. Sva Talijina lica: 105 članova Zaječarskog pozorišta 1947-2002 u karikaturi. u bibliotekama: Narodna biblioteka Srbije.). u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. Zaječar.: ilustr. Matična biblioteka „Svetozar Marković”. 24 cm). 1998. 21 cm). M. Vranje: Dom kulture „Bora Stanković”. Fond za humanitarno pravo. (14 str. 1987. Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor. Beograd. u bibliotekama: Biblioteka Matice srpske. Cerović. 187 . Novi Sad. Biblioteka Matice srpske. Pozorište uprkos svemu.u biblioteci Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla”. 22 x 22 cm).. Beograd. 261. Zaječar: Žitopromet. monografska publikacija.

– 1950. kartografska. – 2010. 4.. – 2000. Srbije 1. 7. 1970. 1950. 5. – 1980. 1920. Klasifikacija po godini publikovanja: Opšte dokentacije / 1 2 / 1 5 5 7 29 50 Pozorišta u Vojvodini Pozorišta u Užoj Srbiji Ukupno na prostoru Srbije Ukupno 4 4 8 5 14 23 41 75 94 265 godina publikovanja Beogradskih pozorišta 3 1 1 1 4 4 9 24 21 68 1. zastupljenosti i pristupačnosti u bibliotekama na prostoru Republike Srbije. godini publikovanja. 2.). serijska. 3. 1940. Beograd. (103 str. na prostoru Srbije 4.: ilustr. 9. 4. 1990.. R. ukupno: 1 2 5 4 6 11 13 32 32 106 / / / / 3 2 12 14 10 41 4 3 6 5 13 17 34 70 63 215 188 . br. – 1940. pozorišta Beograd 2. Klasifikacija bibliografske grañe po vrsti. 6. Vranje: Pozorište „Bora Stanković”. na monografske i serijske: monografska graña 40 45 27 112 41 153 serijska graña periodika 28 61 14 103 9 112 ukupno br.1. do 1920. . Pozorišni vremeplov Vranja: 1896-2006.265. 1980. u biblioteci Narodna biblioteka Srbije. 2000. 8. opšta pozorišna graña ukupan broj bibliografska graña 4. ANALIZA BIBLIOGRAFSKE GRAĐE Prikupljene bibliografske jedinice o arhitektonskim objektima za scenske dogañaje na području Republike Srbije moguće je analizirati i klasifikovati prema: • • • vrsti bibliografskih jedinica (monografska.2. 24 cm). – 1960. 4. 2006. – 1970. monografska publikacija.. – 1990. pozorišta Vojvodine 3. bibliografske grañe 68 106 41 215 50 265 Bibliografska graña pozorišnih kuća grupisana po regionima R. pozorišta Uže Srbije ukupan br. Radivojević. br. 1960.

16. Opšta bibliografska graña o arhitektonskim objektima i prostorima za scenske dogañaje: broj identifikovanih jedinica 23 45 22 13 10 1 5 1 2 1 1 1 biblioteka Narodna biblioteka Srbije. Beograd Fakultet primenjenih umetnosti. Beograd Matična biblioteka „S.co. 10.rs/ Narodna biblioteka Kruševac Univerzitetska biblioteka. 12. 9. Tesla”.co. 189 . Beograd Gradska biblioteka Subotica http://www. 3. Beograd Gradska biblioteka „K.2.narodnopozoriste.rs/ Narodna biblioteka Kruševac Univerzitetska biblioteka. Posebna bibliografska graña o arhitektonskim objektima i prostorima za svaku pozorišnu kuću u Republici Srbiji Biblioteka: Narodna biblioteka Srbije. Kragujevac www. 4. Beograd Fakultet primenjenih umetnosti. 11. 6. Beograd Arhiv Jugoslavije. 11. 5. Niš http://scindeks.deposi. 4. Beograd Radio-televizija Srbije. Beograd Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla”. Bijelicki” Sombor Univerzitetska biblioteka „N.rs/ Fakultet muzičke umetnosti. 8. Klasifikacija po zastupljenosti i pristupačnosti jedinica u bibliotekama na prostoru Republike Srbije. 18. 1. 6. 14. Beograd Biblioteka Matice srpske. 10.nb. 2. Marković” Zaječar Gradska biblioteka. 1. 9. br. Beograd Biblioteka Matice srpske.1. 8. 4. Novi Sad Univerzitetska biblioteka „S.3. 15. 3. 21.nb. 2. 5. Beograd Arhitektonski fakultet. Beograd Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Niš http://scindeks. Novi Sad Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković”. 19. 17. 13. 7. Marković”. 12.3. Beograd Filozofski fakultet.4. 7. 20.rs/ Beograd 33 36 17 6 1 1 5 1 2 / 3 1 1 1 3 1 1 1 1 / / Vojvodina 19 100 14 / / / 8 / 1 / / / / / / / / 2 / 4 1 Uža Srbija 21 24 6 1 / 1 2 2 / 2 5 / / / / / 1 / / / / Srbija 73 160 37 7 1 2 15 3 3 2 8 1 1 1 3 1 2 3 1 4 1 br. Kragujevac Gradska biblioteka Vršac 4. Vršac Filološki fakultet. Beograd Arhitektonski fakultet. Beograd Radio-televizija Srbije.3.

Beograd prikazano u 20 jedinica i Srpsko Narodno Pozorište. došlo se do zaključka da je najplodniji period bio od 2000. Zemun. 50 ih je identifikovano kao opšta bibliografska graña. Subotica prikazano u 23 jedinice. Madlenijanum. Kragujevac Istorijski muzej Srbije. Arhitektonski objekti pozorišnih funkcija koji su najviše bibliografski obrañivani su Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népszínház. Beograd). Filozofski fakultet. godine sa ukupno 94 objavljene bibliografske jedinice. do 2010. dok su ostale publikacije serijske. Razvrstavanjem bibliografskih jedinica po bibliotekama u kojima se mogu pronaći.22. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za 190 . Beograd. Beograd Fond za humanitarno pravo. u dela koja se direktno tiču odreñene analizirane pozorišne kuće na prostoru Republike Srbije i njenih arhitektonskih prostora za scenske dogañaje. Beograd. 25. Celokupna prikupljena bibliografska graña pretežno je sačinjena od monografskih publikacija – 153 jedinice su ovog tipa. 23. Novi Sad Filološko-umetnički fakultet. Beograd Narodna biblioteka Bor Ukupno: / / / / / 115 2 / / / / 151 / 1 1 1 1 69 2 1 1 1 1 335 5. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Pozorište „Deže Kostolanji”/„Kosztolányi Dezső Színház”. Pozorišta za koja nije pronañena nikakva dokumentacija o publikovanoj analizi njihovih scenskih prostora predstavljaju: 5 pozorišta u beogradskom regionu ( „Teatar T”. ZAKLJUČAK Od ukupno prikupljenih 265 bibliografskih jedinica. Narodno Pozorište. najbrojnija kolekcija se nalazi u fondu biblioteke Matice srpske u Novom Sadu sa ukupno 160 bibliografskih jedinica za datu analiziranu temu. Zvezdara Teatar. Novi Sad prikazano u 15 bibliografskih jedinica. Analizom vremena publikovanja grañe. Novi Sad. Subotica) i 2 pozorišta na prostoru Uže Srbije (Pozorište u Kraljevu i Dečije Pozorište u Nišu). 6. i „Pan” Teatar. dok ostalih 215 spadaju u domen posebne grañe tj. Pozorište na Slaviji. 3 pozorišta na prostoru Vojvodine (Dečije pozorište u Somboru. 26. Beograd. 24. Pozorišna sala NIS-a.

scenske dogañaje u Republici Srbiji, pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića, vanrednog profesora.

7.

REFERENCE 1) COBISS.SR – Kooperativni online bibliografski sistem i servisi (videti: http://www.vbs.rs/cobiss/) 2) KoBSON - Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (videti: http://kobson.nb.rs/) SCIndeks – srpski nacionalni citatni indeks (videti: http://scindeks.nb.rs/) Statement of international cataloguing principles - Draft approved by the IFLA Meeting of Experts on an International Cataloguing Code, 1st, Frankfurt, 2003 (videti: http: http://www.d-nb.de/) Svenonius, Elaine: „The Intellectual Foundation of Information Organization”, Cambridge, Mass.: MIT Press 2000. Tillett, Barbara B., Cristán, Ana Lupe: „Cataloguing Principles: The Statement of International Cataloguing (ICP) and its Glossary”, International Federation of Library Associations and Institutions (IFLA), The Hague, 2009. Van Raan, Anthony F.J.: „The use of bibliometric analysis in research performance assessment and monitoring of interdisciplinary scientific developments”, Technikfolgenabschätzung-Theorie und Praxis/Technology Assessment-Theory and Practice, br. 12(1), EggensteinLeopoldshafen 2003, str.20-29.

3)

4)

5)

6)

7)

191

192

Igor Maraš, dipl.inž.arh. asistent, Departman za arhitekturu i urbanizam, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

PREDSTAVE POZORIŠNIH KUĆA U REPUBLICI SRBIJI

Apstrakt:. Pozorište je uvek idealizovana predstava života. Za razliku od socijalnog, živog prostora, pozorište podrazumeva teatralizaciju, dramatizaciju odnosa, jasno odreñene relacije, unapred odreñene kodove, odnose i granice. Pozorište uvek podrazumeva interpretaciju, izvoñenje, simulaciju, odreñen, kontrolisan sistem predstave, za razliku od socijalnog prostora koji je uvek predmet pregovora, a kontrola i pristup su predmet spora. Ako je to tako, da li je moguće predstaviti jedan decentralizovani, razvojni, kompleksni sistem kakav je urbani prostor sa centralizovanim i hijerarhijskim sistemom scenskog dogañaja, i kako, i na koji način, se to manifestuje kroz objekte u kojima se ti dogañaji odvijaju? Ključne reči: arhitektura pozorišta; predstave prostora; prostori predstave

193

REPRESENTATIONS OF THEATER HOUSES IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Abstract:. Theatre has always been an idealized representation of a life. It implies theatre presentation, the dramatization of relationships and relations, pre-determined codes, relations and boundaries. If so, is it possible to present a decentralized, developmental, complex system that the urban space is by utilizing the centralized and hierarchy system of a performance event, and what is the manner it manifests itself through the buildings in which it is all taking place? Keywords: theatres; representational space architecture of theatres; representations of space;

Sadržaj: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Uvod Predstave prostora Prostori predstave Zaključak Završne napomene Reference

194

1.

UVOD

Pozorište je oduvek zauzimalo važnu, a često i centralnu poziciju, svakog društva kroz istoriju. Ta pozicija se ogledala i u dominantnom položaju samog pozorišta u okviru gradskog prostora. Pozorišne kuće, svakako pripadaju onome što Aldo Rosi naziva primarnim elementima urbane strukture, urbanim spomenicima, kao obeležjima kolektivne želje1. Ovakvi urbani spomenici i njihovi prostori nude svakom članu društva sliku zajedništva, pripadnosti i identiteta, sliku onoga što Anri Lefevr zove „slikom društvene pojave“2. „Videti i biti viñen, razumeti i biti shvaćen, to je sudbina ljudskog; biti glumac i gledalac, to je stanje ljudskog života“3. Meñutim, pozorište je uvek idealizovana predstava života. Predstava zahteva prostornu postavku, a bez obzira na vremenski period tu postavku možemo svesti na osnovnu podelu, na scenu i auditorijum. Pozorišni prostor je prostor drugačiji od onog kojeg predstavlja, on pravi jasnu razliku izmeñu glumca i gledaoca. Za razliku od socijalnog, živog prostora, pozorište podrazumeva teatralizaciju, dramatizaciju odnosa, jasno odreñene relacije, unapred odreñene kodove, odnose i granice. Ova teatralizacija, ta „sceničnost“, kada su pozorišni objekti u pitanju, se uglavnom odnosila „na korespodenciju pročelja zgrade s ulicom ili trgom, tradicionalno sredstvo iskazivanja pozorišta arhitekturom“4. Upravo ovakav način „komunikacije“ objekta sa okruženjem se vrlo često manifestuje kroz formalistički, fiksni, kodirani i hijerarhijski sistem, kroz odreñeni „stil“5. „Stil“ čini da predstava arhitekture bude familijarna, laka za čitanje, a arhitektonske odluke donesene u okviru nekog „stila“ su sigurne i lišene odgovornosti6. Predstava kuće se manifestuje kroz niz statičnih narativa-slika, koje postaju značajnije od autentičnosti. To su estetizovane, idealizovane slike nas samih i prostora u kojima boravimo. Zato želimo da budemo zavedeni njima, da budemo apsorbovani teatrom postavljenim za nas7. Meñutim, ljudima treba razonoda, i u tom stanju apsorbuju umetničko delo. Arhitektura se uvek predstavlja kao prototip umetnosti koja se posmatra u razonodi, u stanju rasute pažnje8. Ona više nije predmet pažljivog posmatranja. Prostor i način na koji ga doživljavamo, formira i čini deo onoga što zovemo unutrašnjom predstavom, tako značajnom i nezamenljivom u procesu koji omogućava interakciju pojedinca sa okruženjem. Upravo na ovo misli Mišel Fuko kada kaže da veruje da anksioznost naše ere ima fudamentalne veze sa prostorom9.

195

Slika 1. Velika Opera, Pariz

Slika 2.Pozorište Karlo Feliče, Đenova

Neodvojivi deo ovih predstava čini i način na koji „čitamo“ i razumemo javne objekte, kao dominantne elemente urbane strukture (slike 1. i 2.). Urbani spomenici, kako kaže Aldo Rosi, su obeležja kolektivne želje, i nameću se kao primarni elementi, kao stalne tačke urbane dinamike10. Njihov položaj u razumevanju razvoja, dinamike neke urbane sredine ne ogleda se u njihovoj funkciji, jer ovi objekti su često tokom vremena menjali svoj program, već u njihovoj trajnosti i načinu na koji formiraju „celoviti sistem prostornih jedinica i sklopova koje su, pre svega, izvor i utok ljudskih aktivnosti i okrilje složenih životnih procesa u urbanoj sredini“11. Meñutim, svedoci smo, danas, da ova pretpostavka odnosa delova i celine, kao skladnog odnosa kuće i grada, više ne postoji. Celina više nije ništa drugo do skup njenih delova; delovi nemaju vezu jedni sa drugima12. Naš doživljaj prostora nije više onaj postepenog linearnog razvoja kroz vreme, već pre mreže koja meñusobno spaja tačke praveći sopstveni preplet13. Da bi razumeli ove prostore, način i razloge njihovog nastanka, moramo pronaći način da „razmrsimo“, dekodiramo mrežu koju grade, da „demarkiramo“14 njihovo tkanje.

2.

PREDSTAVE PROSTORA

Kada su pozorišta i njihove kuće u pitanju , kao i prostori koje formiraju, to dekodiranje čini se mora biti vezano za ono što Garnije tvrdi da čini pozorište interesantnim, i čini da ono oduševljava, a to je da ono vuče svoje paradigme iz „pozorišta života“15. Iz prostora, stvorenog kroz svakodnevno delovanje i relacije, proizvedenog kao ljudski prostor. Pozorište je uvek teatralizacija života, a pozorišna kuća, kao prostorna manifestacija, uvek predstava prostora koji nas okružuje. Anri Lefevr opisuje ove „predstave prostora“16 kao dominantne u oblicima znanja, koja su temelj racionalno-profesionalne strukture moći države. Zato je pozorište oduvek bilo

196

Prva 1912. Gotfrid Semper. odražavanja nacionalnog identiteta. Drezdensko pozorište. prati svoje savremene uzore po načinu organizovanja. duh buñenja i stvaranja nacije.objekat interesovanja države. duh teatralnosti. ali i da obnove i održe prostorno značenje samog objekta koje je imao u trenutku nastajanja. prestižni i dominantni elementi fizičke strukture grada“17. dve rekonstrukcije. Objekat pozorišta je tokom vremena doživeo nekoliko rekonstrukcija. Ove rekonstrukcije su imale za cilja da obezbede bolje i kvalitetnije funkcionisanje pozorišta. koje nastaje u istom periodu (1868-1869).Gotfrid Semper. godine. čini se. značenju i odnosu prema prostoru u kojem nastaje (slika 5. kojom objekat dobija svoj današnji izgled.). i postaju „dragoceni. Drezdensko pozorište i Burgteatar u Beču (slike 3. Beč Upravo ovakav položaj pozorišta toga vremena utiče i na način na koji se formiraju nacionalna pozorišta na ovim prostorima. 197 . godine. kojim pročelje pozorišta dobija izgled kakav zadržava i do danas. Burgteatar. Velika Opera u Parizu Šarla Garnijea. i način na koji „komunicira“ sa okruženjem.). Slika 3. najbitnije su. Drezden Slika 4. Druga je rekonstrukcija iz 1986.). Gotfrida Sempera koji kroz svoju arhitekturu svedoče o značaju i vrednosti pozorišta. i 4. Narodno pozorište u Beogradu. Najbolji primer ovoga su pozorišta i pozorišne kuće XIX veka. i najvažnije održavanja i predstave moći jedne nacije. Za sam izgled pozorišta. kao jedan od bitnih elemenata stvaranja nacije. godine (slika 6. koja je zbog ratova završena tek 1922. da održe duh epohe u kojoj nastaje.

i značaja pozorišne kuće kao arhitektonskog i prostornog produkta u tom kontekstu. važna su tri projekta Gotfrida Sempera.Minhen. Monumentalno pozorište.Slika 5. nesumnjiv značaj arhitektonskog sklopa ovih pozorišta za arhitekturu i razvoj pozorišnih kuća. ali su ipak od velikog značaja za razvoj pozorišne arhitekture18. Ova tri projekta Monumentalno pozorište. prostor koji je odabran za njihovu realizaciju. model Slika 8. Meñutim. Narodno pozorište. Slika 7. Beograd.Narodno pozorište. Gotfrid Semper i Rihard Vagner su radili na projektu novog operskog teatra. 1868-1869. Minhen. Za razumevanje pozorišta kao predstave moći države ili vladara. situacija 198 .Beograd. Slika 6. Po nalogu bavarskog kralja Ludviga II. neće biti predmet proučavanja već mesto. Staklena palata A i Staklena palata B nikada nisu izvedena.Monumentalno pozorište. 1922. koji je pre svega trebao da bude prostorna postavka za izvoñenje muzičkih drama Riharda Vagnera.

Meñutim. Semper opet bira da zauzme prostor koji je važan i obožavan u sredini u kojoj radi. godine (slika 11. dovoljno govori činjenica da će na ovoj lokaciji kasnije biti izgrañen Maximilianeum. najznačajnijem primeru arhitekture i planiranja gradova XIX veka. a zatim i po treći put menjana projektom slikara Čedomira Vasića i arhitekte Đorña Bobića 1985. uz Osmanovu rekonstrukciju Pariza.). Staklena palata A Slika 10. grañen kao kraljevska palata.U slučaju Monumentalnog pozorišta kao stalnog pozorišta. koliko je značajna i bitna za Sempera i Vagnera bila lokacija i položaj pozorišta. godine. „urami“ savremenu kopiju. iste godine se raspisuje konkurs za novu zgradu pozorišta. Po planu pozorište se nalazilo na kraju novog poteza koji je kretao od Hofgartena ispred kraljeve rezidencije (slika 8.) i staklenu palatu B (slika 10. 199 . lokacija se nalazila u još neizgrañenom. Raspisom konkursa je uslovljeno zadržavanje fasade onakve kakva je urañena po projektu ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova iz 1926. izgrañenoj po ugledu na Staklenu palatu Džozefa Pakstona u Londonu.). u odnosu na gradski prostor u kojem intervenišu.) su možda još značajniji zato što Semper ovde pokušava da klasično antičko pozorište. Slika 9. kao jednim od najdominantnijih objekata u ovom. Gotfrid Semper je postigao sa Burgteatrom na bečkom Ringu. Ono što nije uspeo u Minhenu. Pod pritiskom javnosti kralj Ludvig II odustaje od ovog projekta. i zbog toga unapred osuñen na odbacivanje19. uvede u za to vreme i sa stanovišta tehnologije i arhitektonskog jezika visoko tehnološki objekat Staklene palate i na taj način „obuče“. Staklena palata B Ovde ne možemo a da ne napravimo paralelu sa novom zgradom Jugoslovenskog dramskog pozorišta. prilagoñeno za izvoñenje Vagnerovih muzičkih drama. ali atraktivnom delu Minhena (slika 7. Iako Monumentalno pozorište nije izvedeno. fasade koja je rekonstrukcijom 1947. Zgrada JDP-a je 1997. godine izgorela u požaru.). Semper nastavlja svoj rad na dve varijante privremenog pozorišta smeštenih u Staklenoj palati u Minhenu. arhitekte Momčila Bjelobrka potpuno pokrivena. Projekti za Staklenu palatu A (slika 9. a danas je i sedište Parlamenta Bavarske.

simulacije „evropskog duha“ Beograda 20-tih godina XX veka.Slika 11. koju je Krasnovljeva fasada trebalo da simulira. Inače Krasnovljeva fasada nastaje kao rekonstrukcija fasade Dvorskog manježa. Savremena kopija Krasnovljeve fasade tako postaje simulacija simulacije. Zoran Radojičić i Dejan Miljković. za potrebe izvoñenja pozorišnih predstava „koristeći neoklasični manir. JDP. možda treba tražiti u pokušaju održavanja. 2003. Razloge za konkursni zahtev za obnavljane ovakve fasade. ona je hiper-realna. Raspisom konkursa se takoñe insistira na zadržavanju unutrašnje strukture objekta koja je zatim tokom gradnje menjana i prilagoñavana20. predstave. Beograd. Posebnu temu predstavlja sam izgled objekta urañenog po pobedničkom projektu arhitekata Zorana Radojičića i Dejana Miljkovića (slika 12.). 200 . Skica fasade JDP-a u Beogradu. Slika 12. koji koristeći savremeni arhitektonski jezik i elemente. autentičnija od samog originala. prilagoñenog posle Prvog svetskog rata. Ona je realnija. prilagoñen epohi“21. Čedomir Vasić. štiti i „sakriva“ repliku fasade Krasnova. postaje simulakrum22. 1985.

ili nadrealna predstava dvorca kralja Ludviga II (slika 14. Bavarska Slika 15. a zapravo i formalno kralj. kao prvo privatno pozorište i opera u Srbiji.). enterijer Slika 14 Ludvig II. nekada otvoreno. arhitektonskim sklopom. nastalo kao rekonstrukcija Zemunskog pozorišta po projektu arhitekte Ivana Antića. a Narodno pozorište osniva država. hiper-svet zabave i razonode (slika 15. bilo da je to predstava barokne opere Šarla Garnijea (slika 13. nekada prikriveno. Pepeljugin dvorac. kao slika Drugog francuskog carstva.Čarls Garnije. Madlenianum i Narodno pozorište su dve strane iste medalje. koja kroz sistem kodova predstavlja. Obe kuće nastaju kao izraz moći pojedinca.Slika 13.). Velika Opera. Madlenianum osniva Madlene Zepter. idealizovana slike života. Ako je to tako. Dvorac Neuschwanstein. Slika koja se za nas kao korisnika stvara.). izraz moći. Oba primera su slična upravo u insistiranju na zadovoljenju potreba društva u kojima nastaju23. svojim pročeljem. ne treba se čuditi što Madlenianum (slika 17. Pariz. neodoljivo podseća na Narodno pozorište. 201 . Volt Dizni park Ovde se ponovo vraćamo na problem autentičnosti pozorišta i njegovih kuća.) koju Volt Dizni smešta u svoj zabavni park.

najbolje ogleda u slučaju Pozorišta na Terazijama (slika 18. izvoñenje. odreñen. PROSTORI PREDSTAVE Pozorište ima tu sposobnost da naprampostavlja u pojedinačnom stvarnom mestu više prostora. o gradskom prostoru kao scenografiji životnih aktivnosti. za razliku od socijalnog prostora koji je uvek predmet pregovora. Ovde Garnije zastupa tezu o gradu i njegovim kućama kao pozornici života. a kontrola i pristup su predmet spora. koja ih izoluju i čine propusnim. jedno za drugim. možda. Zemun 3. Predhodno se. Meñutim pozorište uvek podrazumeva interpretaciju.Slika 16. komunicira jedino preko svog ulaznog prostora. Madlenianu. Za razliku od javnog prostora. komičnih i tragičnih scena koje se meñusobno preklapaju26. i time opravdava potrebu za teatralnošću arhitekture. Garnije vidi svet pozornicu kao niz dramskih. koje sa gradom. pozorišta uvek predstavljaju sistem otvaranja i zatvaranja. na ovaj način pozorište donosi u pravougaonik bine. čitavu seriju različitih mesta i prostora24. Na sličan način. prostora života. Narodno pozorište. simulaciju. kroz relacije stvoreni prostori ukrštaju i preklapaju jedan na drugi. 202 . kontrolisan sistem predstave. Beograd Slika 17.). se naši stvarni. Generalno ona nisu slobodno pristupna mesta kao javni prostori25.

1992. Aldo Rosi. Pozorište Karlo Feliče. Prostor u čijoj osnovi leži ideja o gradu i kućama kao pozadini za ljudska delovanja koja kompletiraju i opravdavaju arhitekturu27. godine po projektu Bojana Stupice (slika 19. Ranko Radović i Radivoje Dinulović. Bojan Stupica. Pozorište Karlo Feliče. Pozorište Karlo Feliče. Obe realizacije posebnu pažnju poklanjanju fasadi objekta. koji nije predstava grada. Beograd Slika 19. Ulazna pjaceta pozorišta je ta koja čini ovaj urbani fragment „prostorom predstave“. godine rekonstruisana i dograñena po projektu arhitekata Ranka Radovića i Radivoja Dinulovića (slika 20. Ovo na najbolji način možda pokazuje rekonstruisano pozorište Ateljea 212. sceničnosti arhitekture. Pozorište na Terazijama.). auditorijum 203 .). već stvarni prostor gradskog života. situacija Slika 22.Pozorište Atelje 212. do 1992.Slika 18. Aldo Rosi. presek Slika 23. je njen odnos prema gradu. a zatim od 1988. Slika 20. Slika 21.Pozorište Atelje 212. Đenova. Aldo Rosi. 1964. Meñutim. tretirajući fasadno platno jednako kao scenografiju neke pozorišne predstave. ono što čini da ovu kuću posmatramo kao nešto više od scenografskog rešenja. Zgrada pozorišta Atelje 212 izvedena je 1964. insistirajući na teatralnosti.

da bi na kraju sami postali kuće28 (slika 26.” Stavljajući u novi kontekst. Aldo Rosi. i auditorijumom čiji enterijer postaje prostor grada. stvarni prostor sa svojim relacijama. objektima grada se takoñe ogleda i u slučaju auditorijuma pozorišta Karlo Feliče u Đenovi. sa svojim prostorima i arhitekturom. koji je uglavnom i činio osnovnu referencu tog istog teatra. i 25). kroz dizajn za Alezijev Tea & Coffe Piazza (slika 28. Projekat rekonstrukcije pozorišta u Đenovi. Ova povratna veza od pozorišnog prostora. koji se proporcionalno uveličavaju do nivoa kuće (slike 24. Slika 26. Slika 24. grad“29.). „Variations on coffeemakers. je možda na najbolji način artikulisana u slučaju pozorišta Karlo Feliče u Đenovi (slike 21.” 1983/84.” 204 . već sam grad. ali i o gradu kao socijalnom prostoru i njegovim relacijama. „Variations on coffee„Variations on coffeemakers. objekta fikcije ka stvarnim prostorima. ranije već istražene sklopove. Slika 25. kao osnovnu temu postavlja pozorišnu kuću kao produžetak grada. čiji zidovi su kuće (slika 23. Texas 1983/84. Na sličan način Mali naučni teatar (slika 27. postaje potpuno živeći prostor. „Pozorište je. Aldo Rosi. arhitekte Alda Rosija.). Auditorijum postaje virtuelni trg. i time „urbanizuje“ prostor spektakla. Ovaj postupak možemo videti i u slučaju Rosijevih crteža aparata za kafu.). Aldo Rosi rekodira prostor pozorišta čineći da on nije više samo predstava života i grada. na taj način pozorište postaje deo gradskog prostora. kućama. i 22. dakle. kako bi ga „demarkirali“. Texas 1983/84. kao osnovnom stvaralačkom elementu.Ideja o gradu.). Aldo Rosi ovde uvodi „teatralnost“ urbanog prostora u pozorište. Aldo Rosi. kako bi učinili gradski prostor u kojem se nalaze vidljivim. sa natkrivenim trgom kao ulazom.). kao prostor koji je predstava suštine pozorišne kuće kao urbanog fragmenta. Texas makers.

fizičke i vizuelne. Kuća postaje u isto vreme mediator ali i proizvod socijalnih delovanja i odnosa (slika 29. godine (slika 28. Tema kuće kao produžetka grada je možda na najbolji način predstavljena u slučaju Londonskog Nacionalnog pozorišta izvedeno po projektu arhitekte Denisa Lazdana 1976. već postaje i tema propusnosti. Na taj način kuća i njeni prostori postaju predmet pregovora. Aldo Rosi. Teatrino Scientifico. oblika i karaktera. tema kontrole i pristupa. Korišćenjem horizontalnih terasa. Dinamika ovakvog arhitektonskog sklopa.).Tea & Coffe Piazza. 205 . više nije samo u funkciji oblikovanja. 1982. u unutrašnjosti objekta i van kuće“30. Slika 28. neophodne da bi neki prostor bio javni. Denis Lazdan gradi novu urbanu topografiju. Aldo Rosi.). njihovim preklapanjem. 1983.Slika 27. Arhitekta Denis Lazdan u ovom projektu uspostavlja veoma specifičan odnos kuće i grada. formirajući „javne prostore različitih veličina.

gde se razlika izmeñu korisnika. Festival Watch this Space. su imali na umu projektanti31 Narodnog pozorišta u Subotici (slike 30. kao delovima fasade. kroz sistem holova i komunikacija. razumeti i biti shvaćen. maketa Slika 31. maketa 206 . čini se. Narodno pozorište u Subotici. je sudbina ljudskog. biti glumac i gledalac. Na ovaj način. Slika 30. i prolaznika smanjuje.). Nacionalno pozorište u Londonu Slika 29. Narodno pozorište u Subotici. Nacionalno pozorište u Londonu Upravo tu temu dinamike urbanog. to je stanje ljudskog života“32. a odatle prostorom „stanovnika“ i „korisnika“33. „živi“ prostor gde „videti i biti viñen. pozorište postaje. stvori novi prostor grada. prostorom doživljenim preko svojih povezanih slika i značenja. pokušava da „otvaranjem“ pozorišne kuće.Slika 28. Denis Lazdan. Projekat rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici. posetioca. barem na trenutak. ono što Lefevr zove „prostorom predstave“. i 31.

Meñutim. može važiti da je problem organizovane kompleksnosti. C: Le Theatre.4. da li je moguće kroz jedan linearni. kao prostora grada. i osnovna referenca samog pozorišta. postavlja se pitanje. Dakle vidimo da je sa druge strane pozorište. Vol. Nestalnost scenskog dogañaja. 1996. Oxford .26. Za svaki scenski dogañaj. koji predstavlja situaciju u kojoj nekoliko desetina vrednosti varira istovremeno na veoma suptilno povezane načine36. Predhodno se pre svega odnosi na socijalni karakter pozorišnog prostora. predstaviti decentralizovani. i relacija unutar njega. H: The Production of Space. se može podvesti pod ono što Rob Šilds naziva „trenutci prisustva“34. 2009. kompleksni sistem kakav je gradski prostor. Tvrdnja Džejn Džejkobs. pozorište je uvek idealizovana predstava života. 5. na kraju krajeva. Blackwell. i čini da ono bude toliko slično „pozorištu života“. barem kada je reč o tradicionalnom institucionalizovanom pozorištu. R: Arhitektura pozorišta XX veka. čini se leži u razumevanju pozorišne kuće kao gradskog prostora kao pozadine za ljudska delovanja na koje su. naravno vezana za gradove. Ta predstava je uvek kontrolisani sistem. Lefebvre. U slučaju kuće kao prostornog okvira pozorišnog dogañaja. ZAKLJUČAK Pozorište svoj najveći kvalitet vuče iz svoje efemernosti. na ovo. „Theatricality and Representation“. Garnier. odnosima i granicama. 1990. čini se. kao „mesta za sve“37. se može. onda. Theatricality. razvojni. Ovo je. Ova privremenost je i „ i najveća trajna vrednost“35 pozorišta. Clio. Beograd. Perspecta. na prvi pogled. kao priliku da procese stvaranja pozorišnih prostora posmatramo kao otvorene sisteme koji bi. vodili ka samosvesnijoj arhitekturi koja može da se prilagoñava i stvara alternative. fiksni. zasnovano na unapred odreñenim „konvencionalnim pretpostavkama čija je priroda potpuno nepromenljiva“. 1991. prostor života. sa jasno odreñenim relacijama i unapred odreñenim kodovima. Odgovor. Theater. 21-40. 4 5 Dinulović. The MIT Press. moguće ako našu ulogu shvatimo kao priliku da stvorimo okvir koji će garantovati organizovano a ipak slobodno delovanje svih aktera. hijerarhijski proces projektovanja pozorišnih kuća. 1 2 3 ZAVRŠNE NAPOMENE Rosi. prema : Karsten Harries. tako karakterističnih za stvarni prostor. and Arhitecture. možda. Rad je rañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnologiju „Tehničkotehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u 207 . Grañevinska knjiga i Premis. primeniti na svaki pozorišni dogañaj. str. Beograd. A: Arhitektura grada.

Benjamin.16. Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije.11. 1990. The Johns Hopkins University Press. Diacritics Vol. Henri. 18-25 Foucault.: “Of Other Spaces”. Theatricality. s navodnicima u originalu. 2007.. 13 14 Harries. A. Beograd. op.1. P: „The Post-Indexical: A Critical Option“.. prema primedbi prevodioca Andrije Filipovića: „Demarquer znači ukloniti indetifikujuća obeležja ili umanjiti vrednost!/cenu. C: Notes on the Synthesis of Form. 22-27. 21-40. London. M: “Of Other Spaces”. Vol. and Arhitecture. radnje kao prostor u svom uobičajenom obliku. na podprojektu a temom „Stilsko-estetičke karakteristike arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji“ Alexander. 1990. str. The MIT Press. K: „Theatricality and Re-presentation“. jeste u tome da defamilijarizuje ili dekodira sliku ili stvar preispitujući mrežu odnosa i očekivanja koji nose konvencionalna i predvidljiva značenja i vrednosti. Perspecta.“. 21-40.1. Prostor koji je. 1991. Harries. Ove predstave su centralne u oblicima znanja . R: Fizičke struktura grada.26. Massachusetts.16. Ž. Radović. The MIT Press. 22-27. Diacritics Vol. Vol. str. M.Republici Srbiji“. Sremski Karlovci. 208 . On je prostor izveden iz podloge nastale u okvirima svakodnevnog života. predstave prostora diskurzivni režimi analiza. str. prostori predstave ovo je prostor kakav bi mogao biti. delovanja. Delez. Retihinking Representation. 1971. str. Foucault. W: „The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction“. Pregovori. Theater. K. „Theatricality and Re-presentation“. No. Blackwell. Perspecta. No. proizveden kao ljudski prostor. 12 Eisenman. 1986. Novi Sad. koja su danas temelj racionalneprofesionalne strukture moći države.cit. kroz svakodnevno delovanje.26.. 17 16 15 Dinulović. potpuno živeći. 1986.. 2010.. Theater. 1969. The Berlage Institute. The Johns Hopkins University Press. Ž: Pokretne slike. 1972. str. Illuminations. op. 10 11 9 8 7 6 Rosi. Theatricality. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Produkcija i reprodukcija specifičnih prostora i prostornih sklopova koji odgovaraju odreñenim socijalnim oblicima. Lefevrova trodelna podela unutar procesa stvaranja prostora. Hunch. The Production of Space. str. Loznica. prostornih i planerskih profesija i ekspertskih znanja koja stvaraju prostor. No. 1998. 217-52. Karpos. Cambridge. iz utopijskih elemenata koji izazivaju novi koncept prostornosti svakodnevnog života. Oxford . Lefebvre.. and Arhitecture. Schocken. Delez. Essays and Reflections. prostornosti: prostorne prakse. Funkcija demarquea-a.cit. The Harvard University Press. New York. R.

Lefebvre. op.jdp. Maš. rukovodilac koordinacionog tima. Autorski tim radio je u sledećem sastavu prof. The Berlage Institute. R. Vladimir Kulić i Nataša Teofilović. arhitekta. M. op.cit.. www. na kome prve nagrade nije bilo. and Arhitecture. Hunch. Dr Ranko Radović. str. Đ: „Istorija zgrade JDP“. 2007.11. Vol. P: „Blow-Up“.. M. The MIT Press. 76-83. Katarina Mrkonjić. and London. R. Zorica Savičić. str. S. A. No. Theater. 1990. R.26. str.rukovodilac projekta. Michigan. 28 29 30 31 1992. Vol.. The MIT Press.. The MIT Press. The MIT Press. 191-202..2010.. Gobran. glavni konsultant..26. 24 25 26 23 Foucault. Cambridge. and Arhitecture.cit.cit. dia i Jasmina Telić. str. Sartarelli.03. Ravnoprravnu povećanu drugu nagradu osvojila su dva tima. kao i projektanti Sandra Skenderlija. Theatricality. Urañeni su idejno rešenje i glavni projekat rekonstrukcije. R.html. Baudrillard. Prvi tim su činili Zorica Savičić. Dean. Theater.dia. C: Le Theatre.. Theater. Bobić. Theatricality.pozorišni reditelj.cit. 1990. and Arhitecture. Mr Radivoje Dinulović.cit. S: „The Theaters of the Architect“.co. Dinulović. 209 . 1984. dipl.cit. 21-40. J: Simulacra and Simulation. op. Theatricality. 1990.26. op. 05. op.cit. 32 33 Garnier. op. „The Munich Theater Letters“..dia. Drugi tim su činili Radivoje Dinulović i tim studija 212. Perspecta. 20 21 22 Dinulović. godine raspisan je konkurs za idejno rešenje. prema : Karsten Harries. Retihinking Representation. University of Michigan Press. Mihailo Vasiljević. Zatim je usledio konkurs za izbor projektanta na kome je pobedio YUSTAT. Perspecta. rukovodilac autorskog tima. 47-68. Ljubomir Draškić. Perspecta. Foucault. prof. K. op. dia.scenograf. „Theatricality and Representation“. Ing..18 19 Dinulović.dia. op. Ann Arbor.. F: Collage City. Koetter.cit. C. adaptacije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta.rs/galleries/zgrada. Ištvan Hupko. 27 Ferlenga. Semper je očigledno bio svestan rastućeg nezadovoljstva i neodobravanja u Minhenu prema ideji da Ričard Vagner preuzme tada veoma popularnu i obožavanu Staklenu palatu grañana Minhena. Srñan Jovanović Weiss. Massachusetts. Dinulović. Vol. H. Garnier. 1994 Rowe..

. The Berlage Institute. Loznica.03. No. Stephen: „The Theaters of the Architect“. 05. Michel: “Of Other Spaces”. Walter: „The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction“.. 22-27. No. Hunch.cit. 8) Dinulović. New York. Đorñe: „Istorija zgrade JDP“. 191-202. 7) Dean. 37 6. Random House. Hunch. 210 . 1986. 6) Delez. str. 1990. Diacritics Vol. Retihinking Representation.26. The Berlage Institute. J: The Death and Life of Great American Cities. R: Lefebvre: love and struggle. and Arhitecture. 1971. University of Michigan Press. 35 36 34 Dinulović. Theater. Jacobs. The Johns Hopkins University Press. Massachusetts. Novi Sad. 1969.Shields. New York.cit. Beograd. 217-52. str. The Harvard University Press..1. 1992 Dinulović. op..html. Sremski Karlovci. 2010. 18-25 10) Ferlenga. R.jdp. London. 2) Baudrillard. The MIT Press. Michigan. 76-83. Essays and Reflections. Peter: „The Post-Indexical: A Critical Option“. Christopher: Notes on the Synthesis of Form. Jean: Simulacra and Simulation. Illuminations. Penelope: „Blow-Up“. 2007.16. REFERENCE 1) Alexander. 2005. Alberto. spatial dialectics. str. Perspecta. Taylor & Francis eLibrary.2010. 11) Foucault. op. str. Theatricality.11. 9) Eisenman. Sartarelli. 5) Delez. R. 1994 3) Benjamin. Vol. Žan: Pregovori. Vintage Books. No. 2007. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. Clio. Cambridge. Radivoje: Arhitektura pozorišta XX veka. Schocken. Karpos. Ann Arbor. Retihinking Representation. 4) Bobić.rs/galleries/zgrada. str.co. www. 1998. Žan: Pokretne slike.11. 2009.

Aldo: Arhitektura grada. Cambridge. Massachusetts. 17) Rosi. Theatricality. Random House. Charles: Le Theatre. Beograd. Vol. Kolin. 1990. Vol. 1972. Theatricality. Henri: The Production of Space. Theater. 1991. 211 . Fred: Collage City. Blackwell. Grañevinska knjiga i Premis. 1996 18) Rowe. Koetter. str. Ranko: Fizičke struktura grada. 21-40. and London. and Arhitecture. The MIT Press. 21-40.26. 13) Harries. 1990. Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Jane: The Death and Life of Great American Cities. New York. Karsten: „Theatricality and Re-presentation“. „Theatricality and Re-presentation“. Theater. The MIT Press. 16) Radović. Perspecta. Beograd. 1984. Vintage Books. Perspecta. The MIT Press.26. Oxford .12) Garnier. 14) Jacobs. 1992 15) Lefebvre. str. prema : Karsten Harries. and Arhitecture.

212 .

stipendista Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. ekološke mere. zaštita od požara.-master Student doktorskih studija . Problem protivpožarne zaštite dalje utiče na rekonstrukciju pojedinih delova objekata i primenu principa univerzalnog dizajna. Ključne reči: pozorište.Dragana Pilipović. bezbednosne mere. primenom tih preporuka. Novi Sad EKOLOŠKE I BEZBEDNOSNE KARAKTERISTIKE ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI Apstrakt: U našoj zemlji propisima u oblasti zaštite od požara nisu obuhvaćene grañevinske tehničke mere zaštite za stambene. dipl. Iz rada proizilazi. Fakultet tehničkih nauka. održivost 213 . kao i osnovnih zahteva za obezbeñivanje evakuacionih puteva posebno razmatrano za scensko-gledališni prostor. poslovne i javne zgrade. Po pitanju ekoloških mera i održivosti. U radu su prikazane klasifikacije koje se odnose na probleme pristupa objektima i prilaženju vatrogasnih vozila. Imajući u vidu značaj zaštite od požara izrañena je Tehnička preporuka (prema JUS TP 21:2003) kojom su obuhvaćene i pozorišne zgrade.inž.arh. Cilj rada je da ukaže na značaj ekoloških i bezbednosnih karakteristika kao važnog faktora za razvoj i rekonstrukciju već izgrañenih arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Srbiji. u radu je razmatran i problem emitovanja ogromne količine energije i njihova moguća rešenja. da se većina objekta za scenske dogañaje u odnosu na različite aspekte bezbednosti nalazi u zabrinjavajućem stanju.

2. the paper considers the question of transmitting huge amounts of energy and various possible solutions. by applying these recommendations. it has soon been concluded that most of the buildings and spaces for stage performance. as well as basic requirements for ensuring the evacuation routes considered separately for the stage-audience space. 4. Through practice. the regulations in the field of fire protection do not include constructive/technical protective measures for residential. environmental measures. Urbanističke mere 5.3. sustainability Sadržaj: 1. The issue of fire protection further affects the reconstruction of certain parts of the premises and the application of the principles of universal design. Zaključak 9. Završne napomene 10. security measures. Given the importance of fire protection. In terms of environmental and sustainability measures. certain technical recommendations (JUS TA 21:2003) were made to include theatre buildings as well. 3. Uvod Značaj ekoloških i bezbednosnih mera Zaštita od požara objekata za scenske dogañaje Tehničke preporuke i primena kod objekata za scenske dogañaje Mere zaštite od požara 5. Univerzalni dizajn 7. 2. Podela na požarne sektore i segmente 5. Reference 214 . Ekološke mere 8. commercial and public buildings.ENVIRONMENTAL AND SAFETY FEATURES OF ARCHITECTURAL BUILDINGS FOR STAGE PERFORMANCE IN SERBIA Abstract: In our country. The aim of the paper is to stress the importance of environmental and safety features as important factors for the development and reconstruction of already built architectural performing buildings in Serbia. are in an alarming condition. regarding different aspects of security. Evakuacija 6. Keywords: theatre.1. fire protection. 5. This paper presents a classification closely related to the problems of access to facilities and fire engine approachability.

Ovo je sistemski zakon koji je prilagoñen evropskim standardima i koji na celovit način reguliše zaštitu od požara u Republici Srbiji. čime će Republika Srbija na celokupan način regulisati ovu oblast. jer se kroz ovu vrstu saradnje (konsultovanjem njihovih. na osnovu procene i činjeničnog stanja. Japan. uputstava i standarda. a osnovni elementi plana utvrñeni su zakonom o zaštiti od požara. već je donet. SAD. Pravilnik o izradi plana zaštite od požara i obavezama. 215 . pravilnika. svi objekti biti obuhvaćeni jednom od kategorija gde postoje rizici i opasnosti od požara. tako da se u ovom trenutku ulažu maksimalni napori za što bržim rešavanjem brojnih problema i nedostataka. To će biti od izuzetnog značaja i u oblasti kulture gde pozorišta imaju značajno mesto. što se već i čini. Posebno treba istaći i meñunarodnu saradnju. Nakon donošenja svih podzakonskih akata pretpostavlja se da će u toku 2011. koje su u meñuvremenu postali neprimenljivi jer su ih vreme i novi standardi prevazišli.1. tako da je 2009. koja je već ostvarena sa svim zemljama u okruženju a naročito sa razvijenim zemljama Evropske unije. što će svakako doprineti tome da se objekti za scenske dogañaje svrstaju u jednu od kategorija ugroženosti od požara. npr. meñu njima i srpskih standarda o zaštiti od požara koji će u potpunosti zameniti ranije propise. godine biti doneseni i svi podzakonski propisi iz oblasti zaštite od požara.111/2009). Jedan broj podzakonskih akata. Ovaj zakon i sva podzakonska akta koji budu doneseni moraju biti potpuno u skladu s evropskim standardima. Očekuje se da će. U rešavanju ukupne problematike značajnu ulogu imaju i naučnoistraživačke organizacije u Republici Srbiji. iskustava) mnogo brže dolazi do kvalitetnijih propisa. veoma pozitivnih. UVOD U Republici Srbiji poslednjih nekoliko godina zaštiti od požara poklanja se mnogo veća pažnja. pa i sa drugim zemljama kao što su Rusija. donet i novi Zakon zaštite od požara (objavljen u Službenom glasniku RS br. na osnovu ovog zakona od požara. o čemu će na bazi detaljnog uvida odlučivati Ministarstvo unutrašnjih poslova. koje imaju gradovi i opštine u vezi sa izradom plana sa svim elementima šta plan treba da sadrži. Stručnjaci ga često nazivaju „sistemski zakon“ iz razloga što na osnovu ovog zakona treba doneti oko 20 podzakonskih akata u vidu uredbi. Važan podzakonski akt je Uredba o kategorizaciji objekata sa aspekta ugroženosti od požara.

1 Kompleksna struktura pozorišta dovodi u pitanje niz tema vezanih za bezbednost i pitanje eksploatacije energije gledano na planu celokupnog objekta. koje imaju zadatak da putem inspekcijskog nadzora . Tako će i objekti za scenske dogañaje morati da imaju svoje procene. Objekti za scenske dogañaje pre ovog projekta nikada nisu bili detaljno istraživani. Iako su pojedini objekti sanirani. pogotovo na zaštitu od požara. ali nikako i jedini funkcionalno-tehnološki proces pozorišta kao grañevine. gde je svakako jedna od važnijih mera i obuka radnika po posebnom planu i programu sa ciljem da nauče kako da postupaju u slučaju požara (kako na gašenju požara tako i u očuvanju imovine samog objekta. „Pri tome. ZNAČAJ EKOLOŠKIH I BEZBEDNOSNIH MERA ZA OBJEKTE ZA SCENSKE DOGAĐAJE U okviru naučnoistraživačkog projekta "Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji" posebna pažnja je bila posvećena proučavanju grañevinskog fonda. Postojeće stanje je. Centralno mesto objekta za scenske dogañaje jeste scensko-gledališni prostor. uglavnom u većim gradovima. direktori i upravnici. za koja su predviñene i oštre sankcije – kazne. sve vreme moramo imati na umu da izvoñenje pozorišne predstave jeste ključni.Na bazi pomenutog zakona i brojnih podzakonskih propisa uslediće i primena ovih propisa kod svih subjekata u društvu. koja bi trebala da dobiju prioritete u daljim razmatranjima. pa država i nema raspoložive podatke o zgradama. planove i zaštite od požara i razrañene postupke u sprovoñenju preventivnih protivpožarnih mera. Naročito je zabrinjavajuće u odnosu na različite bezbednosne aspekte. uključujući evakuaciju i spasavanje ljudi). Odlučujuću ulogu ovde ima rukovodstvo odnosno odgovorna lica. a ni kao institucije”. Na taj će se način sadašnji nivo ove zaista skromno ureñene oblasti znatno unaprediti. Zna se da je potrošnja energije u delu scensko-gledališnog prostora najizraženija. 216 . ukoliko ne sprovedu propisane zakonske obaveze i ne postupe po nalogu nadležnih službi. 2. kako se i pretpostavljalo. a time će biti obezbeñen mnogo veći stepen sigurnosti i zaštite.kontrole prate sprovoñenje zakona i nalažu adekvatne mere za otklanjanje nedostataka. inženjerskom i tehničko-tehnološkom stanju. postoje i dalje kritična mesta. u vrlo lošem grañevinskom. te će u daljem segmentu rada biti prikazana neka od rešenja za njegovu racionalnu potrošnju. kom je u ovom radu bila posvećena posebna pažnja. koje su na raspolaganju za korišćenje i proučavanje.

Očekuje se da će se u 2011. kao i postavljanje svih znakova neophodnih za bržu evakuaciju. Otpornosti konstrukcija koje nisu obuhvaćene standardom. 217 . Stepena otpornosti zgrade ili segmenta prema požaru. 2 za Ovakvim definisanjem predmeta i područja primene. gde će biti predviñene razne tehničke mere koje će se morati primenjivati kako u postojećim a naročito u novim objektima.prema JUS TP 21:2003. izrañena je tehnička preporuka . kojom su obuhvaćene. izmeñu ostalog. Ovim preporukama se daju rešenja iz evropske prakse i stvara osnova za pripremu i donošenje standarda ili pravilnika o tehničkim normativima. Prilaza za vatrogasna vozila u unutrašnja dvorišta zgrada koja formiraju zatvoren blok i u garaže. i pozorišne zgrade. poslovne i javne zgrade. mere će obuhvatiti i zamenu ili ugradnju kvalitetnih materijala koji imaju veliki stepen otpornosti na požar. date preporuke su preispitane na svim analiziranim objektima za scenske dogañaje i na taj način su dobijene odreñene grube smernice kako treba tretirati probleme u okviru bezbednosti. TEHNIČKE PREPORUKE I PRIMENA KOD OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE JUS TP 21 se odnosi na grañevinske mere zaštite od požara i koriste za odreñivanje: • • • • • • Rastojanja izmeñu zgrada kako bi se sprečilo širenje požara sa jedne zgrade na drugu. ZAŠTITA OD POŽARA OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U našoj zemlji propisima u oblasti zaštite od požara nisu obuhvaćene grañevinsko-tehničke mere zaštite za stambene. jer je na osnovu Zakona o zaštiti od požara već u proceduri izrada odgovarajućih standarda. Merama će biti obuhvaćene urbanističke mere zaštite kao i mere koje se odnose na podelu objekata na požarne segmente i sektore. Opštih zahteva za podelu zgrada na požarne segmente i požarne sektore. Osnovnih arhitektonsko-grañevinskih performansi zgrada obezbeñenje evakuacije i uspešno gašenje u slučaju požara. godini učiniti značajan korak napred. Zbog potrebe za donošenjem ovakvog dokumenta. 4. Takoñe.3.

3. pre nego što su prilagoñeni za funkciju pozorišta. 218 .3 : Vrata magacina spolja.2. vrata za unos dekora iz magacina Za prvu grupu objekata (oni koji su prethodno imali drugu namenu) karakteristično je da su po pravilu najviše ugroženi od požara jer su prilagoñavani potrebama pozorišta i evidentno je da ima dosta nedostataka koji doprinose lošoj bezbednosti.Predlozi za rešavanje odreñenih pitanja biće prosleñeni institucijama specijalizovanim za odreñen problem. Tipičan primer je današnje Pozorište mladih 3 koje je grañeno kao Sokolski dom da bi posle II svetskog rata dobilo drugačiju funkciju – za izvoñenje pozorišnih predstava. stanje objekata koji su. tu su prisutne tri veoma značajne grupe objekata: 1.2. 5. tehnički prilaz i unos dekora se odvija preko glavnog ulaza iako je za to predviñen poseban ulaz koji je onemogućen uzanom saobraćajnicom. 5. Takoñe. 2. sadašnje stanje objekata koji su namenski grañeni za scenske dogañaje. Kada se radi o urbanističkim merama zaštite. i zakrčenim prolazom za unos dekora direktno na scenu (slike 1. služili za druge potrebe. Sada se do šminkernice i garderobe. vrata magacina s unutrašnje strane. MERE ZAŠTITE OD POŽARA Urbanističke mere Objekti za scenske dogañaje se uglavnom nalaze u centralnim. Slike 1. buduće stanje gde se planira izgradnja ovih objekata.1. kao i do lutkarske radionice pristupa preko hinter bine stepenicama koje su ujedno i put za evakuaciju. starim gradskim jezgrima što zbog gustine saobraćaja često otežava pristup objektu. Ovde se pre svega misli na pristup vatrogasnim i medicinskim vozilima.3).

pa čak i postavljenim metalnim preprekama zbog kojih vatrogasna tehnika ne može uspešno intervenisati.5. odnosno. stvaraju se svi preduslovi da se poštuju sve urbanističke mere zaštite. kao što je već spomenuto. kod Srpskog narodnog pozorišta. ali nisu maksimalno sprovedene sve urbanističke mere zaštite. na osnovu koje bi se utvrdili detaljniji kriterijumi za svaki objekat i izdvojili pojedinačni slučajevi kroz vežbe gašenja požara. što svakako pogoduje tome da nadležni organi. Ova situacija se jednim delom odnosi i na Srpsko narodno pozorište.6 : Srpsko narodno pozorište .otežan pristup vatrogasnim vozilima i tehnici Na bazi prethodnih elemenata. Hidrantska mreža je često slaba ili uopšte nije u funkciji. 219 . formirane su četiri osnovne kategorije pristupačnosti (tabela 1). Slike 4. kod trećeg slučaja. ispoštuju savremene standarde. jer se nalaze unutar blokovskog prostora. Četvrta kategorija je karakteristična jer su oba navedena objekta prilagodili trenutnu namenu. Nedostaci se ogledaju u preteranoj gustini izgrañenih objekata oko pozorišta. gusto izgrañeno okruženje onemogućava lako pristupanje. iako je slobodnostojeći objekat u prostoru. Prva kategorija objekata je „najpristupačnija“ .slobodnostojeći objekti u urbanom fragmentu kojem je najlakše prići pri obavljanju akcije spašavanja i gašenja požara. vatrogasna tehnika nije u mogućnosti da priñe dovoljno blizu što bi u slučaju izbijanja požara stvaralo dodatne teškoće i usporilo akciju gašenja požara. Klasifikovanjem analiziranih objekata u odnosu na poziciju u urbanizmu. dok su u četvrtoj kategoriji prikazani objekti kojima je najteže pristupiti. odgovorni i zaduženi za planiranje i projektovanje.Kod objekata druge grupe postoje situacije gde su objekti dobro isprojektovani i izgrañeni. Meñutim. lošim pristupnim putevima. kod budućih pozorišnih objekata. gde se u praksi pokazalo da prilikom izvoñenja vežbi. Iz te činjenice sledi da ova tabela zahteva dalju analizu.

1 • • • • • • • • • • • • • Narodno pozorište. Beograd Zvezdara teatar. Beograd slobodnostojeći objekti 2 • • • • • • • • • • • • • objekti u nizu 3 • • objekti unutar bloka 4 • • Pozorište mladih. Beograd BITEF. klasifikacija – shematski prikaz pristupačnosti analiziranih objekata u odnosu na poziciju u urbanizmu 220 . Beograd Beogradsko dramsko pozorište. Beograd Pozorište u Vršcu Pozorište u Kikindi Pozorište u Zrenjaninu Narodno pozorište u Somboru Ben Akiba. Novi Sad Pozorište u Sremskoj Mitrovici Pozorište u Užicu Pozorište u Kragujevcu Dečije pozorište u Nišu Narodno pozorište u Nišu Pozorište u Pirotu Atelje 212. Novi Sad Pozorište u Šapcu Pozorište u Kraljevu Pozorište u Kruševcu Pozorište u Zaječaru Pozorišna sala NIS-a. Beograd Madlenijanum. Beograd Narodno pozorište u Subotici Srpsko narodno pozorište. Beograd Pozorište na Terazijama „Teatar T“. Beograd Pozorište „Boško Buha“. Novi Sad Pozorište „Boško Buha“. Beograd Jugoslovensko dramsko pozorište. Novi Sad Dečije pozorište u Subotici objekat u objektu Tabela 1.

Podela na požarne sektore i segmente Objekti složene funkcionalne strukture izdvajaju se na požarne sektore kako bi se sprečilo širenje požara na dužini većoj od 50m. 221 .5 Slika 7: princip podele zgrade pozorišta na požarne segmente Prema principima koji su dati na skici (slika 7). kod nekih analiziranih objekata za scenske dogañaje je ustanovljeno da ne postoji osnovna požarna barijera izmeñu scene i gledališta u vidu metalne protivpožarne zavese ili vodene zavese.5. ukoliko ne postoje. žaluzine i slične ureñaje za ispuštanje dima i toplote nastalih usled požara.2. Kod zgrada u nizu jedna od njih treba da ima zid koji nadvisuje drugu. kao ni otpornost izlaznih vrata po pitanju otpornosti na požar. U krov bine. Pozorišta klase od P4 do P74 dele se na sledeće požarne sektore: • • • • • • Binski prostor Gledalište Deo za administrativno i tehničko osoblje Skladišne prostorije za dekor Radionice Tehničke prostorije Veća gledališta umesto tavanice i krovne konstrukcije trebalo bi da imaju samo krovnu konstrukciju (sa pokrivnom podkonstrukcijom od negorivih ploča) čija je otpornost prema požaru najmanje F60. ugraditi klapne.

a manje od 50 lica 222 . voda i dr. koji se moraju poštovati pri gradnji novih pozorišta. upotrebu raspoložive opreme u pozorištima (hidranti i vatrogasni aparati. drugih odgovornih lica i ostalih radnika pozorišta). Prema broju lica u takvim prostorima trebalo je proveriti sledeće: • • • za više od 50 a manje 300 osoba u prostoriji treba da postoji 2 API za više od 300 a manje 600 osoba u prostoriji treba da postoji 3 API za više od 600 a manje 2000 osoba u prostoriji treba da postoji 4API Gledalište treba da ima sledeće minimalne arhitektonske karakteristike. način pružanja prve pomoći povreñenim od požara i njihovo sprovoñenje do prvih zdravstvenih ustanova. pesak. postupak nakon izvršene evakuacije sa ciljem dovoñenja u redovnu funkciju za normalan rad. kojom su utvrñene arhitektonsko-grañevinske performanse. način dojave požara nadležnoj vatrogasnoj službi. profesionalnim vatrogasnim jedinicama.5. u objektu za vreme predstave. u postojećim pozorištima koja aktivno funkcionišu.3. Minimalna širina otvora vrata prostorije u kom boravi više od 10. način obaveštavanja prisutnih gledalaca u pozorištu i sprovoñenje mera bezbednosti koje omogućavaju brzo napuštanje objekta bez posledica. • • Analizirani objekti za scenske dogañaje su proveravani kroz shemu (slika 8). U gledalištima treba da postoje osim prvih izlaza – PI i dodatni alternativni izlazi . detaljno mora biti razrañen plan evakuacije u slučaju izbijanja požara. Evakuacija je izuzetno značajna mera zaštite i spasavanja i ona se mora sadržati sledeće: • • • • • • • procenu ugroženosti od požara. zaposlenih i publike. kao i obaveštavanje hitne medicinske pomoći.API. Akcenat je stavljen na scensko-gledališni prostor kao prostor u kom boravi najviše ljudi u odnosu na preostale delove objekta. tj.). Evakuacija Pored primene svih standarda tehničkog karaktera. vatrogasnih jedinica koje pristižu nakon dojave požara. postupak nakon izbijanja požara (postupak rukovodstva. broj prisutnih. obezbeñenje pristupa ljudstva i tehnike.

razmaka izmeñu redova i drugih elemenata evakuacije za veća gledališta U narednom primeru (slika 9) je dat prikaz primene prethodne šeme na konkretnom slučaju male sale Pozorišta mladih. U redu sedišta gde je propisan samo jedan prolaz može biti najviše 12 sedišta. Nagib gledališta ne treba da bude veći od 40º. Druga rizična situacija vezana za malu salu Pozorišta mladih je etaža iznad scensko-gledališnog prostora kojom se pristupa preko vrlo neprohodnih i uzanih kružnih stepenica. Ovaj scensko-gledališni prostor spada u kategoriju najugroženijih od svih obuhvaćenih analizom. sto ovde nije slučaj. do naslona sledećeg sedišta ispred ima p≥35+N/2 (cm). Visina vrata na svim koridorima za evakuaciju treba da bude najmanje 200-205cm. ka režiji i garderobi vode uzani hodnici čije su dimenzije manje od preporučenih.5cm. gde je N-broj sedišta u tom redu. teško su prohodani i u smislu širine i visine. tj. Kapacitet sale je 135 mesta gde je po preporukama predviñeno da ovakva prostorija mora imati 2 alternativna izlaza. 7 223 .6 Slika 8 : šematski prikaz prvih izlaza. najviše 48. Vrata za evakuaciju su širine 3m a njihova otpornost prema požaru nije utvrñena. Dalje. Iako je njihova dimenzija mnogo veća od preporučenih. broja sedišta. Posebno se mora uzeti u obzir da je ova sala prvenstveno namenjena deci. u ovoj sali mora postojati još jedan alternativni izlaz.treba da bude 1m. Za prostorije u kojim boravi više od 100 lica primenjuje se više dvokrilnih ili jednokrilnih vrata. Razmaci izmeñu redova sedišta su takvi da kad se sedište obori u položaj za sedenje. Za prostorije u kojima boravi od 50-100 lica primenjuju se dvokrilna vrata ili dvoja vrata dovoljno razdvojena.

Situacija je vrlo slična Pozorištu mladih u Novom Sadu . ali njima se samo pristupa do pojedinih delova objekta. Radovi na realizaciji ovih projekata su zaustavljeni iz finansijskih razloga. Odnosno. Na slici 10 je prikazan izlaz u slučaju požara koji trenutno postoji .sala je prilagoñena potrebama izvoñenja dečjih predstava.Dječjeg kazališta –Gyermekszínház u Subotici.isprekidana strelica (trenutno ulaz u magacin) planiran u idejnom projektu dogradnje aneksa. Kako univerzalni dizajn podrazumeva pristupačnost svim licima. UNIVERZALNI DIZAJN Imajući u vidu ozbiljnost problema protivpožarne zaštite. 224 .Slika 9: Mala sala Pozorišta mladih u Novom Sadu Slika 10: Sala Dečjeg pozorišta-Dječjeg kazalištaGyermekszínház u Subotici Sledeći primer je sala Dečjeg pozorišta . kod malog broja analiziranih objekata je to obezbeñeno. Ovde se misli na rampe koju su poslednjih godina dograñene. primena principa univerzalnog dizajna je u većini slučajeva nemoguća jer zahteva odreñene intervencije i rekonstrukciju delova objekata. predhodno treba zadovoljiti sve pomenute mere zaštite i bezbednosti od požara. ali u nekom prilagoñenom ili delimično rešenom obliku. U predviñenom idejnom rešenju ova vrata će postati izlazna u hodnik za evakuaciju. 6. Trenutno su u ovom scenskogledališnom prostoru radovi koji obuhvataju korekcije nagiba gledališta i rekonstrukciju scenskog prostora. a zatim i evakuaciju svih ljudi. da bi objekat dobio odreñene dozvole. a do tada je potrebno pronaći rešenje za alternativni izlaz jer je kapacitet gledališta198 mesta.puna strelica dok je alternativni izlaz .

omoguće pristup do gledališta u ovom pozorištu. Kada se govori o univerzalnom dizajnu. Sa druge strane treba voditi računa i o starim licima. jer mnoga ispitivana pozorišta imaju dečiju scenu i predstave za decu. mestu u gledalištu za lica sa posebnim potrebama. teže pokretljivim i iz tog razloga je potrebno predvideti liftove ili prilagoñene pokretne platforme gotovo u svim pozorištima. na neki način. koja bi bila čitljiva svim licima. treba pravilno postaviti oznake.“ 8 225 . što bi moglo da stvori problem licima sa posebnim potrebama koja su u kolicima u slušaju kiše ili snega. Osim rampi i pokretljivih platformi. Novi Sad 7. kod stepenica u holu je moguće postaviti rampu koja se teleskopski izvlači ukoliko je to potrebno.10.13: Prilagoñavanje objekta za lica sa posebnim potrebama u Pozorištu mladih. pomoćni element je platforma koja se mehanički pomera uz stepenište. ne treba zaboraviti dečiji uzrast. EKOLOŠKE MERE „U oblasti grañevinarstva potroši se oko polovina proizvedene energije. treba pohvaliti trud nadležnih da.11). a nisu prilagodili prostor onima kojima je prvenstveno namenjen. Iz tog razloga mnoge zemlje su na nacionalnom nivou donele zakonske okvire koji stimulišu smanjenje korišćenja klasičnih i upotrebu obnovljivih izvora energije. Slike 11. Pozorišta mladih je za sada rešilo pristupanje licima sa posebnim potrebama (slike 9. Ispred glavnog ulaza je postavljena rampa čiji je nedostatak to što nije natkrivena.12. toaleti i dr). putokaze i smernice za brzu evakuaciju.Rekonstrukcije podrazumevaju da se na svim ključnim mestima omogući nesmetan pristup osobama sa posebnim potrebama (pre svega pristupanje holu i gledališnom prostoru. Dalje. Treći. Iako ovaj primer ima mana.

2-direktni spoljni vazduh. potrebno je preispitati i nivo buke. Edukacija putem predstava i rad na važnosti održivog razvoja – ono su na čemu se treba i mora u budućnosti insistirati. Ovaj problem se mora rešavati zajedno sa urbanističkim problemima.Zamena trenutne opreme. odnosno zimi zagrejao. 3-spoljni vazduh preko termolavirinta. pa i do požara. Primer se odnosi na novoprojektovani objekat. bi bila od velike važnosti za celokupnu uštedu energije. reciklaža postojećeg fonda kostima bi finansijski doprinela uštedi. Mnoga pozorišta imaju problem sa saobraćajem u neposrednom okruženju i to im stvara odreñene smetnje u radu. a usled lošeg održavanja električne mreže može doći do havarija. predlaže se usisavanje spoljnog vazduha preko cevi položenih u zemljište ili uvoñenje vazduha preko betonskih termolavirinata. 226 . 7-poklopac za uključivanje direktnog termo vazduha Slika 14: Šema spoljne vazdušne struje i uvoñenja vazduha u ventilacionu centralu ili preko “termolavirinta” Takoñe. 6-ventilator . 4-dovod vazduha u prostorije.9 Termolavirint je jedan od načina kako bi se mogla uštedeti energija u pozorišnim zgradama (slika 14). Uvoñenje recikliranih materijala u scenografiju. koja je takoñe jedan od ozbiljnijih ekoloških problema. a princip bi se mogao primeniti u postojećim uvoñenjem podzemnih termokanala u suterenske prostore. Zastarela oprema daleko više troši. betonsko-termalni kanal. koji se nalaze ispod grañevine. a mnoga pozorišta u inostranstvu to primenjuju. bilo da se radi o audio-opremi ili rasvetnim telima. 5-podzemni toplotni razmenjivač. Da bi se spoljni vazduh leti ohladio pre ulaska u grañevinu (u datom slučaju oslobodio vlage).10 1-spoljni vazduh.

3 3 Pozorište mladih u Novom Sadu je nekoliko puta spomenuto u tekstu iz razloga povećane opasnosti od požara. ovaj projekat bi mogao postati strateški važan za unapreñenje i podizanje kulturne svesti grañana. Prostore gde se u odreñenom vremenskom intervalu zadržava veliki broj ljudi treba posebno tretirati i shodno tome predložiti optimalne mere za poboljšanja komfora. Sada. Arhitektura pozorišta XX veka. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. a objekti za scenske dogañaje. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. objekte za scenske dogañaje treba posebno ispitati i napraviti metodologiju rekonstruisanja u pravcu smanjenja troškova i energije. i ukazani problemi vezani za protivpožarnu zaštitu evidentirani. vanrednog profesora. str.Kao velike potrošače. kada je stanje grañevinskog fonda objekata za scenske dogañaje konstatovano kroz kriterijume i principe koji su pomenuti u ovom radu. dobijeni podaci mogu biti prosleñeni stručnim licima i relevantnim institucijama. Uključivanjem naučnih institucija u istraživanje ekoloških i bezbednosnih karakteristika ovih objekata. projektom „Tehničko-tehnološko stanje i potencijali objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji“ formirane su programske osnove i ulazni podaci za dalju analizu. Beograd 2009. str. naročito u nerazvijenim delovima i opštinama Republike Srbije. Clio. valorizovani i grubo grupisani u odnosu na ozbiljnost situacije. Savezni zavod za standardizaciju. 1 2 Dinulović. Beograd 2003. kako sa urbanističkog tako i sa arhitektonskog aspekta 227 . „Naučna i stručna javnost je dužna da upozori na ove probleme i ponudi rešenja“11. te principe prezentuju i primenjuju kako bismo se što pre uključili u meñunarodni sistem. ZAKLJUČAK Značaj ovog potprojekta. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. kao uticajne institucije u društvu. koji se bavi ekološkim i bezbednosnim karakteristikama objekata za scenske dogañaje. 9. Ljiljana (urednik): Jus TP 21: Tehnička preporuka za grañevinske tehničke mere zaštite od požara stambenih i poslovnih i javnih zgrada. višestruk je. On je samo polazna tačka za dalja istraživanja. 8. Radivoje. Takoñe. 19 Pavković Bugarski.

Mila. Nenković. Ljiljana.uk/default. 4 Pavković Bugarski. str 246249. str. 7 http://ashdendirectory..24 5 6 7 Ibid: str. klasifikacija zgrada prema broju lica.. Arhitekture i urbanizam. 22. 8 9 10 11 12 Slike 7 i 8 su preuzete iz Tehničkih preporuka: Pavković Bugarski. Danijels. Marina. Tehnologija ekološkog grañenja. op. Nenković. br. U toku je izrada projekta rekonstrukcije velike sale gde će većina tehničkih problema vezanih za bezbednost biti uklonjena.2m. str. 8 Pucar. Mila. Projektovanje novih i rekonstrukcija postojećih gradskih blokova sa aspekta povećanja energetske efikasnosti – svetska iskustva i lokalne preporuke. Ljiljana (urednik): Jus TP 21: Tehnička preporuka za grañevinske tehničke mere zaštite od požara stambenih i poslovnih i javnih zgrada. Ljiljana. Projekat je finansiralo Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.cit. Minimalan širina hodnika za evakuaciju je najmanje 1. str.asp Mnoga pozorišta primenjuju koncept Zelenog teatra i podizanje svesti o održivosti putem predstava i korišćenjem recikliranih materijala u predstavama.cit. Klaus. 24 i 39 13 Slika 14 je preuzeta iz knjige Klaus. Beograd 2003. op.cit. Pucar. 18-19. Danijels. 2006.7 Pavković Bugarski. NK Jasen. 228 . širina stepeništa 1m. str..posmatrano. za pozorišta je to P4:101-300 lica . op. str. 248 14 Ovaj rad je deo projekta „Tehničko-tehnološko stanje i potencijali objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji“. str. Tehnologija ekološkog grañenja. 23. Savezni zavod za standardizaciju. 16 Ibid: str. odnosno 1. Beograd 2009. 15 Uvodni deo ovog teksta je proistekao iz razgovora sa stručnim licima iz oblasti protiv požarne zaštite. odnosno P7-1501 i više lica. Beograd 2009. NK Jasen.2m – ako je za požarni segment to jedino stepenište.org. Marina.

Graditeljstvo i zaštita životne sredine. NK Jasen. Beograd 2009 4) Pucar.org. Novi Sad 2004. Arhitektura pozorišta XX veka. Nenković.10. Slobodan. Marina. Clio. Danijels.eca.asp 229 . br. Radivoje. Savezni zavod za standardizaciju. 1819. Mila. Beograd 2003. 2) Dinulović. Tehnologija ekološkog grañenja. Arhitekture i urbanizam. REFERENCE 1) Ljiljana Pavković Bugarski (urednik): Jus TP 21: Tehnička preporuka za grañevinske tehničke mere zaštite od požara stambenih i poslovnih i javnih zgrada. Beograd 2009 3) Klaus. 2006. Projektovanje novih i rekonstrukcija postojećih gradskih blokova sa aspekta povećanja energetske efikasnosti – svetska iskustva i lokalne preporuke.uk/default. str. Prometej. Internet izvori: 6) www.lu 7) http://ashdendirectory. 7-17 5) Krnjetin.

230 .

morfološke karakteristike. istorijske i društvene tokove koji su bili generatori nastanka i transformacija.dr Darko Reba. Otežavajuću okolnost pri analizama morfoloških karakteristika. arhitekta. U radu će biti analizirano 20 pozorišta. Ključne reči: pozorišna arhitektura. ne dozvoljava konačno formiranje zaključaka i stavova generalno primenjivih na odabrani uzorak. U skladu sa tim. čini situacija da se sve kuće na isti način nisu videle i doživele u stvarnom urbanom prostoru.Doc. a kao takav. urbani kontekst. Svaki od projekata jedinstven je na odreñen način. što predstavlja validan uzorak za formiranje tipologije morfoloških karakteristika objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji.o. docent.inž. kao i svojstvima nadzemnog sklopa i korelacijama arhitektonske strukture sa neposrednim okruženjem. kulturološke. šef Departmana za arhitekturu i urbanizam. Zadatak utvrñivanja tipologije savremenih pozorišnih zgrada. Novi Sad Aleksandra Bandić.inž. potpuno nezavisan od ostalih tipova. geometrijskim i kompozicionim strukturama. Fakultet tehničkih nauka. na osnovu kojih bi klasifikacije bile moguće. klasifikacija se može izvršiti za kriterijume prepoznate kao jedinstvene i zajedničke svim izabranim pozorištima. arhitektonski sklop 231 .arh-master Student doktorskih studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam.arh. Novi Sad. arhitektonsko-urbanističku pa čak i spomeničku vrednost u sredini u kojoj se nalazi i za koju je vezan. dipl. Potencijal svake pozorišne zgrade neposredno je vezan za kulturološku. njihovim tipološkim.o. Temerinska 102. dipl. ekonomsku. a imajući u vidu sva prethodno stečena iskustva. Gardi d. Novi Sad MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ARHITEKTONSKIH OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE U REPUBLICI SRBIJI Apstrakt: Ovaj rad se bavi istraživanjem morfoloških karakteristika arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. Fakultet tehničkih nauka.

architectural and urban planning. morphological characteristics. which is a valid model for the formation of typologies of the morphological characteristics of performance facilities in the Republic of Serbia. Arhitektonska forma-tumačenja značajnih teoretičara arhitekture XX veka 1. 5. Tabelarni prikaz zaključaka Zaključak Završne napomene Reference 2. Kriterijumi za analizu morfoloških karakteristika objekata za scenske dogañaje Analiza primera 2. economic. and all cultural. and even to the monumental value in the environment surrounding it and linked to it. 232 . 4.MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF ARCHITECTURAL PERFORMANCE BUILDINGS IN THE REPUBLIC OF SERBIA Abstract: This paper deals with the morphological characteristics of architectural research performance facilities in the Republic of Serbia. the classification can be made following the criteria recognized as a unique and common to all selected theatres.2. This paper analyzes 20 theatres. and as such. because all the buildings are not experienced in the real urban space in the same manner. Uvod 1. Each project is unique in a certain manner. and taking into account all the previously acquired experience. Metode naučno-istraživačkog postupka 1. 3. Accordingly. There is also an aggravating factor in the analysis of morphological characteristics. The potential of each theatre building is directly related to the cultural. historical and social trends that have been generators for the creation and transformation. as well as correlations with the neighbouring structures.3.1. The task of determining the typology of a modern theatre building does not allow the formation of the final conclusions and opinions. architectural composition Sadržaj: 1. Keywords: theatre architecture. properties of the above-ground architectural patterns. geometrical and compositional structures. urban context. their typological. totally independent of other types.1.

Funkciju objekta nije moguće posmatrati nezavisno od njegove forme. U prilog tome svedoči činjenica da je svaka pozorišna kuća podjednako umetnički koliko i kulturni projekat. dogañaja. konstrukcija. Monumentalni karakter volumena u pojedinim sredinama.3 Osim one utilitarne funkcije koju svaka pozorišna zgrada sa sobom nosi. arhitektonska forma je uvek složen niz znakova i jezičkih oblika kojima arhitektura operiše približnih 40. čime pozorište postaje mesto koje aktivno učestvuje u formiranju slike grada i poziva na razmišljanje i provocira u isto vreme. sklop. namena. zaključilo bi se da "izvoñenje pozorišne predstave jeste ključni. Upravo ta 1 233 . da često postane primarna vizuelna asocijacija grada. Simboličko-semantička forma i višeslojna funkcija. je takav.000 godina i čiji svaki element.1. mera. a ni kao institucije. a i projektovanja objekata za spektakl uopšte. Posmatrana završna forma pozorišnog objekta najčešće je takva da nam ostavlja potpuno apstraktnu ideju čitavog unutrašnjeg prostora. odnos ili boja imaju trajne i uvek ponovo obnovljene valere. reprezentativno tehničko-tehnološko dostignuće i složena tipološka struktura. po svom oblikovanju i monumentalnosti. jednako arhitektonsko ostvarenje koliko i reper grada. danas je samo još više naglašen i poziva na aktivnosti koje treba da doprinesu urbanoj energiji. položaj. neposrednog okruženja i šireg konteksta u odnosu na grad. preispitane poruke i uzbudljive veze“. zasnovan na polaritetu želje i potrebe“4 da se svaki završni iskaz što bolje predstavi kao umetnost." Odavno je prevaziñena činjenica da je pozorišni objekat samo "kulturološko ogledalo nekog društva" i mesto nastanka predstave. kao složen duhovni proizvod jedna je od najinspirativnijih tema istraživanja scenskih prostora. maštovitost i kreativnost. fraktura. dekor. ovi objekti su na višem nivou najčešće i simbolički reperi grada. provokacija. Sama funkcija pozorišta veoma je stara i kada bi se pratila njena geneza. Tako je „polaritet izmeñu forme i funkcije. nepoznatog na vertikalnom i horizontalnom nivou. osnovne su karakteristike svakog scenskog objekta. „U svojoj autonomiji i poetici iskaza. spektakla. UVOD "Arhitektonski program pozorišta. Arhitektonski volumen je vremenom postao izraz ličnih aspiracija ili umetnika ili arhitektonske tipologije i njene želje za dominacijom i urbanim isticanjem."2 Sociološki značaj koji su ove "kuće" imale na razvoj društva. ali nikako i jedini funkcionalno-tehnološki proces pozorišta kao grañevine.

Za Luisa Salivena "forma je sledila funkciju"9 i bila u njenoj službi. u prilog čemu govore materijali. shvatićemo da je nemoguće razdvojiti Vitruvijevo trojstvo koje firmitas (čvrstoća). Arhitektonska forma-tumačenja značajnih teoretičara arhitekture xx veka Posmatrajući završi izraz nekog arhitektonskog dela. ideologije i simbolike autora. znakova.5 1. istorijska. ekonomska. koje sistemom čistih oblika "prodiru" kroz prostor. Korbizijeova definicija da je arhitektura "znalačka.14 Forma objekta podjednako je dominantan element koliko i sama ideologija. i kao takva razlog mnogih protivurečnosti u arhitekturi10.1. "arhitektonski objekti otkrivaju značenja: prostorna. aspiracija i uverenja. uvidećemo višeslojnost poruka. kulturna. dok je Luis Kan 50-ih godina rekao da arhitekta treba da bude iznenañen pojavom svog projekta i njegovim završnim ishodom8. njen sastavni element. Najbolji dokaz organske12 arhitekture možemo videti na delima Frenk Lojd Rajta. sadržaj ili sveobuhvatni značaj objekta. konstruktivnih i funkcionalnih karakteristika koje su odredile volumen objekta. volumen i izražajni karakter kojim će arhitekta oblikovati svoje ostvarenje.volumenoznost grandiozno zatvara pozorište kao "možda poslednje mesto na kome je idealizam još uvek otvoreno pitanje". ali i niz konventivnih tehnoloških. ali da su tumačenja bila drugačija."13 i kao takvi za nas su "pre svega komponente arhitektonskog ansambla". Tako je Mis van der Roe kroz svoju ideologiju "manje je više"7 arhitektonsku formu oslobodio dekorativne plastike i simbolike. bila teško dosledno i u potpunosti ostvariva. ali i izvedenih projektantskih dela. Sintezna razmišljanja koja se ovakvom analizom dobijaju mogu dovesti do zaključka da projektant može koristiti različite arhitektonske rečnike15 kako bi stvorio 234 . itd. vizuelna. politička. ili ostvarenjima Alvara Alta. prema Venturiju. od kojih su neki svoja duboka uverenja ostavili trajno kroz izvedena dela. za koje je arhitekture deo prirode. tehnička. Analizirajući završnu formu kroz istoriju i stavove istaknutih teoretičara arhitekture. pravilna i raskošna igra oblika okupljenih na svetlosti"11 eksplicitno povezuje fundamentalne stavove kubizma i jednostavnih formi. Prema rečima Ranka Radovića. tokova. urbana. ali ponekad je ovakva relacija. društvena. utilitas (svrha) i venustas (lepota)6 predstavljaju u arhitekturi. zavisno od vremena. postao je pobornik konstruktivnog ornamenta. njihovih pisanih radova. zbog čega je bila stalna komponenta i predmet preokupacije i istraživanja istaknutih teoretičara.

možemo zaključiti da će skoro svaki pozorišni objekat predstavljati poseban tip sa svojim specifičnostima iako će kriterijumi posmatranja i analize biti gore pomenuti. Odabrani kriterijum je morfološki. postoje ustanovljeni kriterijumi grupisani u devet osnovnih celina: 1. ali će se kod reprezentativnih gradskih sadržaja. 2.16 U metodološkom smislu. 8.delo koje se tematski. kao što je to slučaj sa pozorištima. mogu da postanu značajna istraživačka platforma u sinteznoj formaciji i objedinjenoj formi sprovedenoj kroz sve navedene kriterijume. na osnovu kojeg će se posmatrati fizička struktura i korelativni odnos arhitektonskog objekta. 5. 1. Tako dobijeni podaci o reprezentativnim scenskim institucijama u razvijenim gradovima Srbije. predviñeno je da se posle definisanja i identifikacije odabranih objekata u zemlji pristupi sistematičnoj analizi istih i na osnovu sprovedenog postupka donesu zaključci o svakoj grañevini zasebno. 9. njegovog nadzemnog sklopa i neposrednog okruženja. stilski ili koloristički uklapa u svoje neposredno okruženje. zasnovana je na jasno definisanim kriterijumima koji treba da doprinesu njihovoj klasifikaciji i tipologiji. 3. Metode naučno-istraživačkog postupka Analiza morfoloških karakteristika objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. pokazati da monumentalnost dolazi kroz formu. možemo dobiti 235 . Po nameni (utilitarni kriterijum) Po karakteru programske strukture (programski kriterijum) Po karakteru kulturne funkcije (kulturološki kriterijum) Po kriterijumima vrednovanja kulturnog nasleña (kriterijum zaštite spomenika kulture) Po karakteru pozicije u neposrednom i širem okruženju (urbanistički kriterijum) Po karakteru funkcionalno-tehnološke i prostorne strukture (arhitektonski kriterijum) Po karakteru tehničko-tehnološke strukture (tehničko-tehnološki kriterijum) Po karakteru fizičke strukture (morfološki kriterijum) Po karakteru likovne strukture (stilsko-estetički kriterijum).2. 7. Kako relevantnost dobijenih rezultata zavisi direktno od detaljnosti i slojevitosti. Kao napomenu je potrebno izdvojiti da svaka od celina predstavlja podjednako važan deo istraživanja i da tek njihovim objedinjavanjem i sistematizacijom. Prema Radivoju Dinuloviću. 6. urbanističko i prirodno okruženje i sveobuhvatnu morfološku konfiguraciju. ali i funkciju. što će ovaj rad i pokazati. 4.

kompozicija u kontakt sa okružujućim strukturama.simetrične kompozicije .primarne geometrijske forme . definisana su dva osnovna kriterijuma za analizu: A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje. a kako je na 236 .centralizovane kompozicije . numeričke i grafičke podatke. Definisani su sledeći tipovi gabarita koji strukture zauzimaju u urbanom kontekstu: . B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Arhitektonska forma je složen niz znakova i simbola sa izraženim dijalogom koji ima sa okolinom bez obzira na programski okvir. Pionirski pokret moderne sa ponosom se oslanjao na stav Horejšio Grinoa da "forma sledi funkciju". može da se uoči i prepozna. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Geometrijska forma i sveukupna konfiguracija su najuočljiviji elementi sagledavanja strukture svakog objekta. Izabrani primeri biće analizirani kroz tekstualne. dok ostali kriterijumi neće biti predmet analize i rad će se baviti njihovim postojanjem samo u onoj meri koliko ih je nemoguće fizički i esencijalno razdvojiti od morfoloških karakteristika.ekscentrične kompozicije . na prostornom nivou.jasnu sliku na osnovu koje je moguće formirati stajne tačke za buduće mišljenje stvarnih potencijala pozorišnih institucija.dinamične kompozicije .3. 1. a zaključci će biti tabelarno prezentovani po utvrñenim kriterijumima ustanovljenim za ovo područje istraživanja. Kriterijumi za analizu morfoloških karakteristika objekata za scenske dogañaje Predmet rada je klasifikacija po morfološkom. kao i kroz fotodokumentaciju. Tako se i na arhitektonskoj tipologiji pozorišnih kuća može zaključiti da li postoji prepoznatljiva ideja u kompozicionom smislu i da li ona iz ugla posmatrača ili korisnika prostora. Kako bi se istraživanje dosledno sprovelo po metodološkom postupku.

nadzemni sklop u pojedinim slučajevima ne prati datu formulu. Faktičko stanje često je drugačije od očekivanog. njihove forme. 3. ANALIZA PRIMERA Svi objekti javnog spektakla predstavljaju izraz umetničke i kulturološke sinteze u gradovima Srbije. dispozicija glavne pozornice i postojanje pomoćne ili više njih. a u isto vreme i sociološko uporište svakog od njih. pa se u istom gradu vidi velika razlika izmeñu dve pozorišne zgrade. grupne. ali je obuhvaćen znatni deo. geometrijske forme kao preovlañujući način da se zadovolji zadata funkcija. u izabranoj tipologiji možemo da prepoznamo i složene. sociološkog značaja. 2. odnos ulazne partije i otvorenog prostora. 2. a samim tim i posećenosti i važnosti za grad. Sredine u kojima se 20 izabranih pozorišnih kuća nalazi dosta su različite. semantički elementi čitanja i identitet. na šta u velikoj meri pretenciozno utiču i politički i marketinški tokovi u svakom od gradova.primeru pozorišnih objekata funkcija izrazito kompleksna. 237 . U prilog tome govori i činjenica da pored pravilnih . arhitektonski jezik. U analizu nisu uključeni svi pozorišni objekti Srbije. što je dovoljan uzorak da pruži opšte zaključke i prikaže jasnu sliku postojećeg stanja. Najznačajniji činioci koji bliže definišu nadzemni sklop objekta za scenske dogañaje i utiču na elemente i volumen forme su: 1.

odakle je objekat u svoj svojoj grandioznosti potpuno saglediv. Reprezentativna forma i arhitektura u velikoj meri opravdavaju odličnu lokaciju. 1 . SRPSKO NARODNO POZORIŠTE 10. JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE 3. NARODNO POZORIŠTE ZAJEČAR 18. POZORIŠTE MLADIH ZRENJANIN 12. BEN AKIBA 11. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje U oblikovanju objekta korišćene su primarne geometrijske forme u centralizovanoj simetričnoj kompoziciji. DEČJE POZORIŠTE NIŠ 17. NARODNO POZORIŠTE STERIJA SUBOTICA 16. Beograd Najstarije beogradsko pozorište osnovano 1863.dispozicija izabranih pozorišnih kuća u Srbiji 1. POZORIŠTE DOBRICA MILUTINOVIĆ VRŠAC 15. NARODNO POZORIŠTE TOŠA JOVANOVIĆ SOMBOR 13. ZVEZDARA TEATAR NOVI SAD 9. BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE 8. BITEF TEATAR 7. u samom centru grada.BEOGRAD 1. NARODNO POZORIŠTE KRALJEVO 20. NARODNO POZORIŠTE SREMSKA MITROVICA 14. godine od strane Republike Srbije u objektu namenski projektovanom za njegovu primarnu. koja ima elemente prostorne dinamike i ni na 238 . NARODNO POZORIŠTE 2. do danas nepromenjenu namenu. POZORIŠTE TIMOČKE KRAJNE ZORAN RADMILOVIĆ UŽICE 19. MADLENIANUM 4. POZORIŠTE BOŠKO BUHA 6. POZORIŠTE NA TERAZIJAMA 5. NARODNO POZORIŠTE. KRALJEVAČKO POZORIŠTE Sl. a scenski aspekt nesumnjivo uočljiv.

ponekad i bukvalno. a kako je već pomenuto. u ulici iznova menjanog i vraćanog imena. kulturnim i ideološkim metamorfozama društva koje je u različitim periodima njene 140 godina duge istorije ovu zgradu dizalo iz pepela. "Priča o transformacijama ovog pozorišta je i priča o političkim. zgrada Narodnog pozorišta volumenski je saglediva. potresnom i neverovatnom u isto vreme. najreprezentativnijih i najstarijih pozorišta u Beogradu. jer je gorela u dva 239 . kao i Velika scena. 3. sa dugom istorijom.urbanistička dispozicija. gde se prepoznaju naglašeni elementi ulaznih kula . 1. nalazi se jedno od danas. a objekat ima i scenu Raša Plaović. Beograd Na mestu nekadašnjeg dvorskog Manježa. koja. model 2. 2. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora veoma je nepovoljan zbog blizine prometne saobraćajnice.pilona. ekonomskim. 3 . prati izduženi oblika gabarita objekta. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Nadzemni sklop je pravilna geometrijska forma složena iz manjih potcelina sa mnoštvom ukrasa i detalja u završnom oblikovanju. Sl. „Javne grañevine se odslikavaju u ogledalima javnih prostora“17. ali sa slobodnih prostora u neposrednom okruženju. Glavne pozornica je potpuno simetrična. JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE. Arhitektonski jezik je u duhu istoricizma. a ne sa ulaznog platoa. 2.koji način ne stvara smirenu formu koju stroga simetrija često ostavlja na posmatrača. Objekat je vizuelno dualističke prirode i jasno se razlikuju stari i novi deo strukture. Na taj način umanjen je sveukupni doživljaj možda najbitnijeg dela koji predstavlja neraskidivu sponu izmeñu slobodnog okružujućeg prostora i same unutrašnjosti objekta. Bez kontakta sa okružujućim strukturama ovaj objekat je celina sama po sebi sa prepoznatljivom idejom da scenski objekat postane urbani monument. Identitet objekta i dominanta urbanog izraza je glavna fasada ka Trgu Republike koja daje veliki značaj ovom čuvenom programu kulture.

Semantički element čini očuvana stara fasada iza zid zavese. 1. iako se gabarit sastoji od dva povezana paralelna trakta. a po svemu je okrenuta budućnosti. 3. detaljima i svetlom ulazni deo naglašen.navrata. 4. maestralno je delo koje čuva tradiciju i duh moderne i pleni svojom nesvakidašnjošću. 5. koji podržava složenu i razgranatu funkciju. a u okviru objekta postoje još dve scene.urbanistička dispozicija. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je male razmere u odnosu na gabarit čitave strukture što je nedostatak u sagledavanju zanimljive strukture i svih njenih elemenata. ne postoji prostran slobodan prostor sa koga bi ove prednosti mogle jasno i lako da se uoče. ulazna partija i ulična fasada 240 . zgradu koja čuva prošlost. 6 . saglediv je smo na planu i potvrda je Vitruvijevog stava da „kontrast izmeñu unutrašnjosti i spoljašnjosti može da bude jedna od velikih manifestacija protivrečnosti u arhitekturi“19 Kontakt sa okružujućim strukturama ne postoji. 2. Sl. Iako je oblikovanjem. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Objekat se odlikuje pravilnom geometrijskom formom dela koji je saglediv sa ulice i glavnog ulaza u sklopu ove strukture. Pozornica "Ljuba Tadić" je glavna scena pozorišta simetrična po podužnoj osi."18 Zgrada kakvu danas javnost poznaje. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Primarna geometrijske forma objekta uočava se samo sa ulice kralja Milana. Arhitektonski jezik modernog transparentnog izraza jasno je čitljiv na kontinualnoj fasadi duž ulice. Rizik i narativna arhitektura veliko su merilo kreativnog čina arhitekata Zorana Radojičića i Dejana Miljkovića koji su gradu poklonili JDP. što je i najznačajniji identitet strukture. Ovakav oblik.

3. a kako Beograd nije samo glavni grad. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Pravilna geometrijska forma je dominantna u vizuelnom kontaktu sa objektom. bila je da se stvori još jedan centar kulture za kojim. pa ću ti reći kakvi su kulturni ciljevi njegovog stanovništva"20. u volumenskom smislu oblikovala je i povezala ulaznu sekciju sa platoom i slobodnim prostorom ispred objekta. pa i političko-ekonomske moći države. 1. MADLENIANUM. a svojom kraćom fasadom orjentisan je ka pristupnoj saobraćajnici. sociološke. svaka institucija koja podstiče bolju obrazovnu i kulturološku sliku je više nego neophodan i dobrodošao. Sceničnost primarne funkcije. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan jer postoji dovoljno prostora za gledaoce. čak i za dolazak motornim vozilima direktno do ulazne partije. Ideja Madlene Zepter. publika i stanovnici Beograda jako žude. što danas dokazuje bogat repertoar i posećenost ove pozorišne kuće. Naglašena nadstrešnica pokrenute zakrivljene linije. po njenim rečima. Gabarit je izduženog tipa. Arhitektonski jezik je postmodernistički sa transformisanim tradicionalnim elementima izvedenim u savremenim materijalima. Pozorište ima Veliku i Malu scenu i dve pomoćne multifunkcionalne sale. postala je sveukupna dominanta urbanog izraza i istakla ga i u urbanističkom smislu kao urbani dogañaj i monument. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Centralizovano simetrična kompozicija pozorišnog objekta je takva da se jasno sagledavaju i prepoznaju kontakt i veza sa okružujućim strukturama. 241 . Beograd Najreprezentativnije privatno pozorište Madlenianum u kulturološkoj slici veliki je ponos Beograda. "Pokaži mi svoj grad. osnivača i vlasnice pozorišta. Kao i kod prethodno opisanih primera. su simetrične kule na glavnoj fasadi i velika nadstrešnica ulazne partije koji su ujedno i prepoznatljivi elementi identiteta cele kuće. 2. Elementi koji daju dinamiku celoj kompoziciji. nego i sveukupni centar umetničke. rekao je Eliel Sarinen. i ovde se jasno čita program objekta kulture iz njegove pozicije i konfiguracije. 3.

Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan ukoliko se posmatra dimenzija uličnog trotoara. a u okviru objekta je i kabaretska scena. Arhitektonski jezik strukture u kojoj se nalazi pozorište je poslovni. jer scenski dizajn savremenog mjuzikla ima zahtevne prostorne i tehnološke preduslove. baletski. Prostor u neposrednom okruženju je dosta prostran. 242 . i ni po čemu ne odaje program kulture sem ulaznom nadstrešnicom i prepoznatljivim logoom specifičnog dizajna. su se na neki način pokazale kao moguće za organizovanje pozorišnih aktivnosti posle zamene dotrajalih i prevaziñenih tehničko-tehnoloških karakteristika objekta. i kompleksnost pozorišta kao mesta. potpuno ugrañenog objekta. jer objedinjuje četiri umetnička ansambla: dramski. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Složene geometrijske forme. 7. 8 . kada ona ovde ne postoji.Sl.fasada. Beograd Kada je 2005."21 Jedino pozorište na teritoriji Srbije koje kao osnovni žanr ima mjuzikl. 3. jeste Pozorište na Terazijama. Objekat je potpuno u kontaktu sa okružujućim strukturama i po horizontali i po vertikali što jedak slučaj u ovoj arhitektonskoj tipologiji. u samom centru Beograda. 1. što "podrazumeva stanovitu kompleksnost pozorišta kao institucije. 2. U slučaju pozorišta na Terazijama ne možemo govoriti o grandioznoj arhitekturi i impozantnosti grañevine. označen je kraj višegodišnje duge "grañevinske i pozorišne transformacije. godine auditorijum prisustvovao svečanom dizanju zavesa na terazijskom pozorištu. horski i orkestarski. enterijer glavne pozornice 4. POZORIŠTE NA TERAZIJAMA. Glavna pozornica je ekscentrična. gde sa urbanističkog aspekta slobodno možemo govoriti da se radi o trgu."22 A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Ekscentrična kompozicija je osnovna karakteristika gabarita u koji je smešten pozorišni sadržaj.

Beograd „Beograd je grad prekinutih sećanja. 243 . a na realizaciju rekonstrukcije objekat spremno čeka već više od decenije.10. 1. ni danas rekonstruisano pozorište Boško Buha. i ni po čemu ne odaje program kulture sem natpisom na ulazu. 2. a objekat ima i dečju scenu. 3. ulazna partija.11 . Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom da se ispred nalazi Trg Republike. "Bez javnih prostora oko sebe. a sličan i po periodu nastanka. mnogo je veći i u funkcionalnom i u oblikovnom smislu. Koliko je publika ipak uporna.“24 Usklañeno i ostvareno jedinstvo javnog objekata i javnog prostora ipak nije dovoljno naglašeno iako postoji. o stalnim željama i težnjama za njihovom rekonstrukcijom i reanimacijom.“23 Ova tvrdnja može se prihvatiti i kada se govori o pozorišnim kućama nastalim posle II svetskog. bez obzira na kombinovanu funkciju i karakter. Arhitektonski jezik strukture u kojoj se nalazi pozorište je poslovni. vlastima i političkim i društvenim strujama koje usporavaju obnovu ove kuće. javne zgrade bi veoma teško mogle gradski da funkcionišu pa čak i da postoje na pravi način. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Kao i prethodni analiziran primer. Potencijal objekta. pozorište Boško Buha može se izdvojiti po ekscentričnoj kompoziciji. 9. enterijer glavne pozornice 5. govori činjenica da je. potpuno u kontaktu sa okružujućim strukturama i po horizontali i po vertikali. i dalje aktivno i prkosi tokovima. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Složene geometrijske forme potpuno ugrañenog objekta pozorišta čitljive su iz prostornog plana i na taj način jedino su moguće sagledivost i čitljivost funkcije.osnova. grad stalno razaranog i iznova grañenog identiteta.Sl. POZORIŠTE BOŠKO BUHA. iskidane istorije. Glavna scena "Buha" je ekscentrična. zbog neprikladnog završnog oblikovanja ove pozorišne zgrade.

Nastao po uzoru na moderna evropska pozorišta. pre rekonstrukcije. po rečima osnivača. Glavna i jedina pozornica je potpuno simetrična i zauzima centralni deo objekta. BITEF teatar nema stalno zaposlen umetnički ansambl i pozorišne postavke i predstave. 1.urbanistička dispozicija. Funkcija je smeštena u rekonstruisanu evangelističku crkvu na Dorćolu. jeste karakteristična tipologiji sakralnih objekata obzirom da se radi o transformaciji programa.Sl. koja skriva složenu funkciju. jeste pravilne geometrijske forme. BITEF TEATAR. fasada 6. ali kao nedostatak se 244 . najefikasnija dostignuća postižu kada se timovi različitih stručnjaka angažuju za konkretne projekte. ali se u neposrednom okruženju nalazi plato sa koga može da se sagleda monumentalnost i veličina sakralnog objekta. a ujedno i element identiteta. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora nije potpuno adekvatan. Materijalizacijom i monumentalnošću sam objekat je dovoljno narativan i u dijalogu sa okolnim prostorima. 3. u onoj meri u kojoj je objekat prvobitno formiran i postavljen u urbani kontekst. nego se. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Kao glavna karakteristika. Beograd Najmlañe pozorište od jedanaest institucionalnih25 nastalo 1989. Deo objekta koji je saglediv sa ulice i trga. godine specifično je po mnogim pojedinostima. 12. 2.13 . A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Simetrično dinamična kompozicije gabarita objekta je u minimalnom kontaktu sa okružujućim strukturama. Arhitektonski jezik sakralnog objekta ne pokazuje ni po kome elementu današnju namenu za scenske dogañaje. a sama ideja teatara je nastala kao mesto sa kog bi festival mogao da se širi dalje i stalno bude aktivan.

osnova. Velika scena je simetrična. kuća koja dočekuje gostujuće ansamble i preko svojih glumaca. "Jedan od najtežih arhitektonskih problema je projektovanje okoline zgrade po meri čoveka"26 kada je objekat javnog karaktera deo postojeće urbane strukture. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Gabarit objekta je formiram od primarnih geometrijskih formi postavljenih u simetričnu kompoziciju. 14. putuje svuda po svetu. objekat pozorišta je u kontaktu sa njima. 245 . nema adekvatan odnos sa neposrednim okruženjem zbog blizine saobraćajnice. Ulazna partija iako volumenski i arhitektonski zanimljivo oblikovana. fasade 7. a i danas je često predmet rasprava gradskih i političkih vlasti.izdvaja grandioznost sakralne. Ukoliko posmatramo njegov odnos sa ostalim strukturama u neposrednom okruženju. BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE. Sl. a u objektu postoji i Nova scena. Beograd Pozorište koje je ponos Beograda staro je preko 60 godina. ali danas je Beogradsko dramsko pozorište mesto bogatog dramskog repertoara. 1. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Pravilna geometrijska forma koja se čita iz prostornog plana sastoji iz nekoliko elemenata.urbanistička dispozicija. 16 . čime nije ostvaren odnos izmeñu javne površine i javnog objekta. Bilo je godina kada su se predstave igrale jedan put nedeljno i posećenost bila mala. 2. ali sadrži elemente oblikovanja koji ga izdvajaju i daju mu jedinstven karakter. ali ne i pozorišno-scenične arhitekture prepoznate na ostalim analiziranim objektima. Svaki od njih je meñusobno povezan tako da se dobija kompaktna i jedinstvena celina sa jasno definisanim funkcionalnim zonama. 15.

ZVEZDARA TEATAR. Arhitektonski jezik modernog izraza čitljiv je na fasadama pozorišne kuće. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Danas je gabarit objekta ekscentrična kompozicija koja se sastoji od nekoliko zavisnih celina nastalih dogradnjama i rekonstrukcijama tokom godina. Beograd Kada je 2001. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je veoma minimalan za objekat ovakve namene. 18.osnova. U visinskom smislu dominira binski toranj u skladu sa potrebama i karakterom funkcije. Objekat ima samo jednu scenu. Sl. bez puno detalja i plastike. 17. presek. Ovaj objekat nestrpljivo iščekuje najavljene i pokrenute rekonstrukcije kojima će se na mestu današnjeg objekta. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Nadzemni sklop je nepravilna geometrijska forma. fasada 8. stvaraju prepoznatljiv završni volumen i dokazuju da forma scenskog objekta može biti jak adut u formiranju identiteta urbane sredine. složena od više elemenata. tehnološkom i komercijalnom smislu po pitanju savremenih srpskih pisaca. 2. Zvezdara teatar je postalo mesto koje sa ponosom neguje izvoñenje stranih tekstova. godine izgrañena Nova scena. 1. nalik na savremene centre istog tipa u Evropi. 19 . Stalni problemi koji smanjuju sociološku vezu izmeñu ulaznog dela i 246 .3. Objekat nije potpuno slobodnostojeći tako da kontakt sa okružujućim strukturama postoji na nekoliko mesta. a i dalje čuva specifičnosti u programskom. Savremeni materijali sa zanimljivim kombinacijama elemenata i boja. stvoriti moderan kulturni centar.

21 . potpuno neshvatljiva ako se uzme činjenica da je objekat namenski projektovan za funkciju pozorišta. Novi Sad Ne jedino. mnogima je i dalje nepoznata.. Organizacija unutrašnjeg prostora i kompleksnost i razgranatost funkcionalnih nivoa.osim na jedinom mestu koje bi u pozorištu nesumnjivo trebalo kriti od gledalaca-na bloku glumačkih garderoba. a "forma plana potpuno zatvorena. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Geometrijska forma koja se sastoji od dva kubusa sastavljenih od različitih segmenata i meñucelina koje povezuju dve glavne pozornice. 3."27 247 . Gabarit je nečitljiv. Rekli bismo da je završna struktura objekta u horizontalnom smislu. Na primeru ovog objekta ne postoji ni komercijalizacija koja je danas sve više vezana za pozorišne kuće. Srpsko narodno pozorište je odličan primer urbanog i simboličkog repera nekog grada. 20.prilaznog platoa. odoleva vremenu i privlači poglede svaki put kada kraj njega proñete. javljaju se kao aktivni. Sl. i predstavljaju jedan od glavnih nedostataka u urbanističko-morfološkom smislu. fasada 9. ne može zaključiti utilitarna namena objekta. ali najistaknutije pozorište grada kulture. SRPSKO NARODNO POZORIŠTE. ali ovaj monument na uzvišenoj platformi u samoj centralnoj zoni grada. kako ga grañani sa ponosom zovu. Arhitektonski jezik je moderan bez jasnog čitanja programa. nepravilna je u svojoj sveukupnosti..šematski prikaz funkcionalnih celina kroz presek. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Potpuno nepravilna geometrijska forma slobodnostojećeg objekta ističe se ukoliko se posmatra i analizira njegov gabarit. tako da se često ni reklamnim elementima.

Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom da je objekat orijentisan na Pozorišni trg. kada tako hipertrofirano stepenište predstavlja socijalnu barijeru za sadržaj koji prolaznike treba da poziva i privlači? 3. i mala scena "Pera Dobrinović" su 2. osnova. 22. Arhitektonski jezik je potpuno moderan izraz zatvorene forme. potpuno nesrazmernu u odnosu na razmeru trga. meñutim prilazno stepenište zauzima veoma veliku površinu.urbanistička dispozicija. ali se onda postavlja pitanje. Velike svetle površine bez otvora kao "slepe" fasade danas su sve češća mesta za oglašavanje i reklamiranje. Ako je ideja bila da se u urbanističkom smislu objekat podigne na pijedestal ili platformu radi monumentalnosti. što ne treba da predstavlja praksu u završnom oblikovanju scenskih objekata. a postoji i kamerna scena. Sl. koja sem ulaznom partijom ni na koji način ne uspostavlja kontakte sa okružujućim prostorom. prilazni plato i ulazna partija 248 .1. 23. šta je sa relacijom javni objekat-javni prostor. Velika scena "Jovan Đorñević" paralelne. 24 . zadatak je uspešno obavljen.

godine smešteno je na današnjoj lokacijom u prostorijama nekadašnjeg Ben Akibe. 3. postoji i kamerna pozornica. igra svetlosti i bogatija fasadna plastika. a nepostojanje modernih karakteristika i boja. Glavna pozornica je simetrična u odnosu na pravac pružanja objekta. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Pravilna forma tipičnog jednospratnog objekta centralnog područja Novog Sada može da se pročita i na primeru scenskog objekta. sa klasicističkom glavnom fasadom gde se u plastici naslućuje portal grčkog hrama sa timpanonom i pilastrima umesto stubova. vrata kuće se stalno otvaraju i postaju prostori čestih premijera i mnogobrojnih gostovanja. ali u pogledu institucije oni su objedinjeni i kao jedinstvo predstavljaju završnu formu. a pored nje.10. glavni su razlog zašto u urbanističkom i likovnom smislu. Nadstrešnica ispred ulaza je znak da se radi o javnom objektu kulture i to je jedini detalj koji ukazuje na namenu čitavog objekta. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Pravilna geometrijska simetrična forma pozorišnog objekta svojom dužom fasadom orjentisana je ka prometnoj ulici Jovana Subotića u samom centru grada. Kako se radi o malom pozorištu koje se svojim talentom i sposobnostima dokazuje na srpskoj pozorišnoj sceni. Novi Sad Novosadsko pozorište od 1985. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je izrazito neadekvatan obzirom je orijentisan na uski trotoar prometne saobraćajnice. Objekat nije slobodnostojeći. Arhitektonski jezik je kombinacija tipične kuće centra. 2. Nadzemni sklop na prvi pogled čini više prostih struktura. nego deo uličnog niza i tako neprimetan i po oblikovanju i po karakteristikama gabarita. POZORIŠTE BEN AKIBA. 1. Jednostavna nadstrešnica prepuštena nad delom trotoara jedini je element koji pokazuje da je ulaz u pozorište zapravo tu. 249 . pozorište Ben Akiba ostaje potpuno volumenski i institucionalno neprimećeno. Glavna specifičnost čitave institucije jeste negovanje bilingvističkih scenskih izvoñenja na mañarskom i srpskom jeziku.

koje su pored za primarnu funkciju. 25. POZORIŠTE MLADIH. Objekat ima veliku i malu pozornicu koje nisu ni u kakvoj vezi. 26 . Danas je pozorište značajan objekat za širenje kulture i obrazovanja u Novom Sadu sa dve scene. sa uzanim i prometnim ulicama. gusto izgrañenom. predstave su igrane i na mañarskom. slovačkom. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Pravilna simetrična kompozicija koja se sastoji iz glavnog centralnog korpusa i dva dugačka bočna krila je oblik nadzemnog sklopa. Novi Sad Nastalo izmeñu dva rata kao Lutkarsko pozorište Sokolske sekcije lutaka. obzirom da objekat poseduje i veliku salu za vežbanje. 1. fasade 11. promocije knjiga i takmičenja u besedništvu. godine kada je odigrana prva "živa" predstava i kada počinje sa radom institucija kakvu danas poznajemo. rusinskom i albanskom jeziku. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Izdužena simetrična kompozicija gabarita dužom stranom je orjentisana u pravcu pružanja pristupne saobraćajnice. mesta za književne večeri.Sl. na ulaznoj 250 . kao jedinstvenog dela Sokolskog društva. 2. a kako se nalazi u samom centru grada. objekat svojim volumenom izgleda veoma dominantan nad neposrednim okruženjem. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je neadekvatan obzirom da se ispred nalazi samo uski trotoar. Kao jedna od najčešćih karakteristika.urbanistička dispozicija. Objekat nije čisto slobodnostojeći. gabarit sa ostalih strana nije u potpunosti saglediv. današnje pozorište Mladih svoj naziv je dobilo tek 1968. jer je grañen kao Sokolski dom. lutkarskom i dramskom. Osim na srpskom. Kako je dužom stranom okrenut ka prilaznoj saobraćajnici.

jeste uspešan lutkarski ansambl koji godinama izvodi veliki broj predstava. 3. NARODNO POZORIŠTE TOŠA JOVANOVIĆ. tako i u inostranstvu i osvaja zapažena priznanja i nagrade. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Pravilna forma gabarita glavna je karakteristika ugrañenog objekta orjentisanog ka glavnom gradskom trgu Slobode. Boje. 28. Tako je želja jednog čoveka prerasla je u ponos svih stanovnika koji su dobili jedno od najstarijih teatarskih zdanja u Srbiji. Pozorište je kamernog tipa sa bogatim baroknim enterijerom. slobodnom prostoru u nekoj urbanoj sredini. koje ističe ideju "podizanja na pijedestal". Arhitektonski jezik je meñuratna moderna koja se jasno čita na svim fasadama. staro zrenjaninsko pozorište nastalo je iz ljubavi jednog domaćeg imućnog grañanina prema peštanskoj glumici i njegove prevelike želje da joj se približi i zbog ljubavi dovede je u grad. Ono čime se još može pohvaliti. a često i najposećenijem. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Pravilna geometrijska forma tipične strukture vojvoñanskih centralnih područja čitljiva je na nadzemnom sklopu pozorišta. kako kod nas. dovoljno ističe ulaz u objekat. izvanrednom akustikom i dovoljnom funkcionalnošću. 29 . Staro pozorište u Zrenjaninu je još jedno u nizu koje pokazuje inkluzivnu ulogu teatarske kuće i njen značaj kojim zaslužuje da se nañe na najvažnijem.partiji nalazi se ne tako velika nadstrešnica koja sa naglašenim urbanim stepeništem. materijali i fasadna plastika čitaju se na svim korpusima jednog od najznačajnijih ostvarenja arhitekte Tabakovića.urbanistička dispozicija. Zrenjanin Po legendi. 27. fasade 12. Karakteristični oblik dvovodnog 251 . Sl. s obzirom da je objekat oblikovan kao reprezentativan iz svih vizura.

tako i gostujućih pozorišta i studenata dramskih fakulteta i sekcija. scena je paralelna. a izvode se predstave premijerno izvedene u prethodnoj sezoni. smenjuju predstave bez prestanka. čime se ovaj grad može pohvaliti jednim od najstarijih scenskih institucija. a pored nje postoji lutkarska scena. prepoznatljiv za arhitekturu palata tog vremena. 31 . materijalizacija i oblikovanje naglašavaju tradiciju i uklapaju se u karakter starog dela grada. Specifična zanimljivost ove kuće jeste Pozorišni maraton. koji ni na koji način ne izražava program pozorišta. kako domaćih trupa i ansambla. 3. horizontalna izdeljenost fasada. fasada sa glavnog trga 13. Ustanova kakvu danas poznajemo pod nazivom Narodno pozorište aktivna je od 1956. Sl. godine. 1. 30. Arhitektonski jezik je barokni. Po oblikovanju saglasan sa okruženjem i karakterom okolnih objekata. 252 . godine pozorište radi kontinuirano. NARODNO POZORIŠTE. Na taj način se javni prostor korelativno odnosi ka javnom objektu i postaje njegov sastavni deo. Sombor Grañani Sombora koji su bili članovi Deoničarskog društva somborskog pozorišta uticali su na izgradnju zdanja. koji se izdvaja na glavnom gradskom trgu.osnova. glavna. ali volumenski nedominantan i u prilog tome ne možemo reći da je objekat pozorišta morfološki onaj. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom da je objekat orijentisan na trg. a od 1882. 2.krova. Dramska. kada se tri dana i noći.

smanjuje reprezentativnost preostale fasade i ugrañenih bočnih strana. posmatranom sa sociološkog aspekta. 32. Sl. Četiri isturena jonska stuba karakteristika su ulaznog dela. POZORIŠTE DOBRICA MILUTINOVIĆ. 2. 3. možemo reći da se pozorište nalazi na povoljnom mestu. a u svemu po uzoru na grčke hramove. osnova.A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Nepravilna skoro simetrična forma prizemlja deo je kontinualnog niza objekata na trgu. Kako je objektu istaknuta jedna. 33. arhitektonskoj organizaciji i fasadnoj plastici cele zgrade. fasada 14. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Pravilna geometrijska forma u skoro svim oblikovnim elementima i strukturama čitljiva je i uočljiva na objektu pozorišne kuće. ovakvo vezivanje scenskog sadržaja za slobodne prostore. 1. Sremska Mitrovica 1989. Dispozicija glavne pozornice je simetrična u odnosu na pravac pružanja objekta. dok se postavljanjem monumentalnog objekta kao objekta u nizu.urbanistička dispozicija. kao glavna fasada. Kako se i u prethodno analiziranim primerima pokazalo. Formiranje klasicističke kuće čita se i na fenestraciji.34 . Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom da je objekat orijentisan na trg. najadekvatniji je slučaj dobro ostvarenog odnosa javni objekat-javni prostor. godine pozorište "Dobrica Milutinović" u Sremskoj Mitrovici dobija profesionalni status i od tada predstavlja jednu od najznačajnijih vrednosti 253 . na njoj se jasno izdvaja naglašena ulazna partija kao najdominantniji deo arhitektonskog sklopa. a pozorište ima i malu scenu "Studio 99". Ovakvom urbanističkom lokacijom. Arhitektonski jezik je potpuno klasicistički što se najjasnije čita na ulaznoj partiji i oblikovanju bočnih krila objekta.

pravilnim kubusom bez erkera ili amorfnih oblika. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom da je objekat orijentisan na trg i javnu površinu koristi kao produžetak unutrašnjeg prostora.osnova. tako i ukupnim značajem za grad. 1. 3. Tradicija duga decenijama neguje i bez prestanka doprinosi umetničkom i socijalnom životu grada. objekat je deo grupe objekata koji formiraju trg. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Gabarit objekta je pravilna geometrijska forma tipične strukture vojvoñanskih centralnih područja. Arhitektonski jezik je karakterističan za palate iz perioda baroka sa svim fizičkim svojstvima koje su ovakvi objekti imali. a pozorište danas ima i dramsku školu i pozorišni klub "Duga" koji mlade talente priprema za velika ostvarenja. Objekat je naglašen u svojoj horizontalnosti i fasadnom plastikom i materijalima. a ne isključivo funkcijom. 35. Kako se radi o ugrañenom objektu ka glavnom otvorenom prostoru Trgu Ćire Milekića. objekat pozorišta reprezentuje duh starog dela grada kako svojim volumenom. fasada 254 . svojom konfiguracijom i arhitektonskim sklopom. 36 . ali po oblikovanju ni na koji način ne izražava program pozorišta. Dispozicija Velike pozornice je asimetrična u odnosu na gledalište.spomeničke kulture druge XX veka ne samo u gradu nego i šire. fenestracijom. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Nepravilna forma gabarita odreñena je i urbanističkim i morfološkim karakteristikama lokacije i okolnih objekata. a pozorišni objekat ima i Malu scenu. Sl. Materijalizacijom. 2.

njegova monumentalnost nije narušena zbog adekvatnog isticanja arhitektonske strukture elementima oblikovanja kao što su boja. u sezoni 2003-2004 izvedena je prva profesionalna predstava na rumunskom jeziku.15. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom da je objekat orijentisan na trg. objekat je svojim volumenom morao da istakne sveukupnu monumentalnost i institucije i arhitekture. i ulica u kojoj se nalazi. Vršac Nastalo neposredno posle II svetskog rata. Dispozicija glavne pozornice je simetrična u odnosu na pravac pružanja objekta. NARODNO POZRIŠTE STERIJA. 255 . 1. Arhitektonski jezik je kombinacija moderne i dominantnog dvovodnog krova koji svojom razmerom naglašava program pozorišta. Narodno "Sterijino" pozorište do danas nije prestajalo sa radom. fasadna plastika. Pored stalnih izvoñenja predstava na srpskom. 3. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Pravilna pravougaona geometrijska simetrična forma. glumci Narodnog pozorišta "Sterija" nikada nisu učestvovali na Sterijinom pozorju u Novom Sadu iako i institucija i pozorišni festival nose ime istaknutog srpskog književnika roñenog u Vršcu. ali se na ukupnoj strukturi uočava reinterpretacija stilova i istorijskih perioda. a ovo je ujedno i jedina scena u pozorištu. stil. Kako je objekat deo niza ka gradskom trgu. materijali. nose. Iako su ansambl i glumci ovog pozorišta bili domaćini mnogim pozorišnim grupama iz sveta i zemlje. bila je povoljno rešenje za organizovanje scenske funkcije unutar pomenutog gabarita. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Pravilna geometrijska forma hipertrofirane tipične strukture vojvoñanskih centralnih područja je osnovni element oblikovanja gabarita. Pored naglašenog ulaza sa denivelacijom. što je najčešća situacija u vojvoñanskim gradovima. 2. a i sami gostovali širom Evrope. na ovom delu je i velika tabla sa logom institucije koja ukazuje na sadržaj i sa ponosom ističe ime koje pozorište. Kako objekat nije slobodnostojeći.

Objekat je slobodnostojeći i sagledivost je moguća sa svih strana. 37. 2 na mañarskom. Od 2002. Dominanta je glavna fasada sa simetrično formiranim korpusima na uglu i ulaznom partijom sa nadstrešnicom i velikim stepeništem. 2. godine. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je neadekvatan obzirom da se ispred nalazi samo trotoar i prometna saobraćajnica. pretvorila je i ustanovu i pozorišni ansambl u jedan od najzapaženijih. kako u prizemlju. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Nepravilna dinamična kompozicija gabarita. pozorište dobija novo ime Dečje pozorište-Dječje kazalište-Gyermekszínház i izvodi godišnje 6 premijera. socijalnog i ekonomskog tipa. 39 . ulazna partija i glavna fasada 16. i kroz kulturno i umetničko uzdizanje najmlañih. 1. 2 na srpskom. zaboravlja na sve probleme nacionalnog. je u obliku slova T. tako i na ostalim etažama. 1 na hrvatskom jeziku i jedan dvojezičan novogodišnji program. Na ovom primeru uočava se urbanistički zanimljiva situacija da se u neposrednom okruženju objekta nalaze 256 . čime mogu da odgovore na najsloženija pitanja savremenog teatra za decu. političkog. DEČJE POZORIŠTE. odakle struktura izgleda razuñenija nego što zaista jeste u osnovi. Subotica Sedam decenija duga istorija koju pamti ova institucija. kako u organizacionom. Ovako formirana dečija institucija. sa ponosom niže priznanja i pohvale. tako i u umetničkom smislu.osnova. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Nepravilna grupna forma sastavljena iz različitih geometrijskih elemenata. Dispozicija glavne pozornice je simetrična u odnosu na pravac pružanja izduženog kubusa upravnog na ulazni trakt. 38.Sl.

Sl. 40. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Pravilna skoro simetrična kompozicija slobodnostojećeg objekta čita se na gabaritu prizemlja koji je i po materijalizaciji izdvojen kao posebna celina. fasada iz parka 17. i bočnih krila simetrično postavljenih u odnosu na nju.parkovska površina i pjaceta. sa naglašavanjem pojedinih kubusa. a ujedno i najizvoñenijih mjuzikla "Violinista na krovu". 3. Neujednačenim visinama. ples i muziku na svojim pozornicama. pasivno koriste ovaj prostor zbog orjentacije glavnog ulaza ka saobraćajnici.urbanistička dispozicija. Niš Zavidno duga tradicija Narodnog pozorišta svrstala je niški teatar u instituciju koja objedinjuje umetnička i kulturna dešavanja u gradu i neguje glumu. ovaj objekat je reprezent monumentalne arhitekture osloboñene dekorativne plastike i modernih amorfnih oblika. ova pozorišna kuća sa ponosom je ljubitelje pozorišta obradovala jednim od najzahtevnijih. Kako bi proslavila više od deceniju postojanja. ulična fasada. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom da se ispred nalazi široki otvoreni prostor trga sa kojeg se monumentalnim stepeništem 257 . Objekat ima jednu scenu za predstave. što je veoma netipična situacija za ovakav tip objekta u našoj sredini. 41. 2. 1. 42 . Crvena fasadna opeka je najdominantniji materijal. NARODNO POZORIŠTE. koji je još više naglašen vertikalnim belim elementima i staklenim površinama. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Pravilna kompozicija koja se sastoji iz dominantne ulazne partije lučnog oblika. Arhitektonski jezik je meñuratna moderna koja je prepoznatljivo oblikovala volumen institucije. ali sam objekat i njegovi posetioci.

Lučni oblik senzibilno oblikovane ulazne nadstrešnice sa stubovima. Zaječar se sa ponosom može pohvaliti i poznatom manifestacijom "Dani Zorana Radmilovića" kada se pozorišnoj publici prikaže znatan broj domaćih i stranih predstava i dodeli veliki broj nagrada pozorišnim ostvarenjima. 44 . na spratu postaje terasa sa koje se otvara izvanredan pogled ka trgu koji se pruže ispred objekta. Na neki način. dobijamo grupnu formu unutar jedinstvenog objekta. gledališta i binskog prostora koji se jasno sagledavaju u podužnom pružanju objekta. godine teatar nosi ime Zorana Radmilovića. 258 . POZORIŠTE TIMOČKE KRAJNE ZORAN RADMILOVIĆ. moderno je reinterpretiran na ovom objektu. zbog neujednačenih visina. Drugom stranom pozorišna zgrada orjentisana je na pristupnu saobraćajnicu sa koje se sagledava ukupna konfiguracija i oblikovanje volumena. sa veoma zanimljivim rešenjem glavne fasade i dva bočna korpusa potpuno iste visine kao i centralni deo. 43. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Objekat se sastoji od tri jasno izražena gabarita: ulazne partije. Zaječar Nakon završetka II svetskog rata ljubitelji pozorišne umetnosti obnovili su i preuredili zgradu bivšeg esnafskog doma. Arhitektonski jezik je meñuratna moderna. čime se ne stiče utisak njegove prave veličine. Sl. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Pravilna geometrijska forma simetrične kompozicije. a od 1990. Iako ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je ideja bila baš to.glavna i bočna fasada 18. sa jedne podužne strane je u kontaktu sa drugim objektom. ansamblima i glumcima.penje na ulaznu partiju. koja ubrzo prerasta u profesionalno pozorište. čime je Zaječar dobio svoju stalnu pozorišnu scenu. simbolički osvrt na grčki hram sa naglašenim stubovima na ulaznom delu. kao uspomenu na svog sugrañana. 3.

NARODNO POZORIŠTE. glavna i bočna fasada 19. 47 . Sl. teatar je dobio novu zgradu koja je danas urbani identitet grada. može da nadomesti nepostojanje otvora na većem delu fasade. poznatoj kao Užički kraj. Na ovom primeru zaječarskog pozorišta. možemo uočiti koliko arhitektonski stil. čime je i njegov značaj postao još veći. danas je jedino profesionalno pozorište na teritoriji jugozapadne Srbije. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom da se u objekat pristupa sa velikog otvorenog prostora koji se poput pjacete prostire ispred samog ulaza. održavala predstave na neprikladnim mestima. što je posledica unutrašnje organizacije. najdominantniji je volumenski element glavne fasade. Razlika u materijalizaciji i završnoj obradi bočne strane i glavne. na kojoj se nalazi ulaz. Narodno pozorište u Užicu. godine rekonstruisan glavni gradski Trg partizana. doprinosi dinamici strukture iako se radi o istom stilu oblikovanja. Užice Često je prva pozorišna institucija u Užicu menjala lokacije. Dispozicija pozornice zauzima sa gledalištem i ulaznom partijom prostor celog objekta. materijalima i fasadnim elementima. dobijala nova imena i menjala ih u skladu sa društveni i političkim tokovima. s obzirom da sagledavamo bočnu stranu objekta. a glavna fasada i čitava konfiguracija jasno ukazuju na namenu i program objekta. 3.1. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje 259 . što je bio čest slučaj pozorišnih kuća u Srbiji nastalim još u XIX veku. Arhitektonski jezik strukture u kojoj se nalazi pozorište prilagoñen je tipičnom izgledu baroknih palata u centralnom području. Naglašena i strukturalno izdvojena nadstrešnica sa pristupnim stepeništem i četiri jonska stuba. 45. Kada je 1967.urbanistička dispozicija. 2. 46.

Arhitektonski jezik pripada periodu moderne iz druge polovine XX veka sa izraženom artikulacijom masa. karakteristična je s obzirom na period nastanka objekta i arhitektonski jezik. a od 2000. Volumen objekta naglašen je i korišćenjem svetlih boja povezanih staklenim površinama. koja okuplja talentovanu decu 260 . čime objekat izgleda vizuelno još dominantnije u urbanom okruženju. 2. preseci 20. godine aktivno radi Škola glume. 1. Objekat je monumentalan. sa mnoštvom preklopljenih elemenata i kolonadom koja pešačku stazu povezuje sa objektom tako da jasna granica ne postoji. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom je objekat glavnom fasadom orijentisan na široki otvoreni prostor. 49 . 3. Trg partizana. a binski toranj se izdvaja svojom visinom. a podužno razvijena kompozicija na nekoliko mesta menja pravac pružanja. osnove. na kojoj se izvode predstave za odrasle i za decu. pozorište ima status profesionalnog pod nazivom KRALJEVAČKO POZORIŠTE. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Gabarit objekta je nepravilan i u horizontalnom i u vertikalnom smislu. 48. Teatar raspolaže jednom pozornicom i salom od 226 mesta. Sl. status. godine. Dispozicija pozornice periferna je u odnosu na ceo objekat.ulazna partija. Kraljevo Godinama je prvo pozorište u Kraljevu menjalo ime. glumce i repertoare. slobodnostojećeg karaktera koje su analizirane u ostalim gradovima. slobodnostojećeg objekta. ali se pouzdano može reći da od januara 1996.Nepravilna asimetrična forma. KRALJEVAČKO POZORIŠTE. ali se ne može prepoznati grandioznost starih pozorišnih zgrada. Kubusi i fasade su rešeni u modernom duhu.

ulazna vrata 2. 2. sa kojima priprema nova ostvarenja za kraljevačku i drugu publiku . Oblikovanje. karakterističan za spratne kuće iz ovog perioda. materijalizacija i fasadni elementi nisu dominantni u volumenskom smislu. Sl. Tabelarni prikaz zaključaka Analizirani objekti u radu. čime se ni na koji način ne čita funkcija objekta. 3. izabirani su na osnovu institucionalnih. Sa jedne strane neizostavno je ponovo napomenuti da su spomenički. A Morfološke karakteristike gabarita prizemlja objekta za scenske dogañaje Forma gabarita je pravilna. 51. ambijentalnih i tipoloških karakteristika. B Morfologija nadzemnog sklopa objekta za scenske dogañaje Geometrijska forma je pravilna. Dispozicija glavne pozornice je simetrična u odnosu na gledalište od 226 mesta. Objekat je deo uličnog niza i svojom dužom fasadom orjentisan prema trgu. Odnos ulazne partije i otvorenog prostora je adekvatan obzirom da je objekat orijentisan na trg. fasada. 52 . 1. tako i na ostalim etažama.osnova. Stilski i umetnički utisak uočava se jedino na ulaznim vratima sa manjom nadstrešnicom. 261 . spratna struktura karakteristična za centralno područja naselja. 50. Arhitektonski jezik je barokni. a ujedno je jedina scena za izvoñenje predstava za odrasle i decu. čime se ne ostvaruje potpuno jedinstvo otvorenog prostora i ulazne partije. što se može pročitati kao jedna od osnovnih karakteristika objekata za scenske dogañaje.uzrasta od 7 do 18 godina.1. tipična. ali i zbog njihove vrednosti za grad u kome se nalaze. kako u prizemlju. ali se ipak mora pomenuti da postoji formiranje staze na parteru i nisko zeleno rastinje koje ograničava plato.

uočićemo da najveći broj objekata ima prostor simetrične forme sa pravilnim oblicima prepoznatljivim i jasno čitljivim u konfiguracijskom smislu. nisu isti po karakteru ugrañenosti u neposredno okruženje. dinamičnu formu potpuno netipičnu za ovaj sadržaj u našoj sredini. ali se u ovoj analizi misli na sadržaje koji su u okviru objekta kome to nije jedina.kulturni i umetnički reperi. a ni primarna funkcija. što znači da se na više mesta dodiruje sa drugim strukturama. ali sa druge strane istaći njihove razlike i sličnosti u morfološkom smislu. Posmatrajući morfološke karakteristike gabarita prizemlja. Objekti posmatrani u kompozicionom smislu. kao što je to slučaj sa Bitef teatrom u Beogradu i Dečjim pozorištem u Subotici. 262 . potpuno su ugrañeni. Pozorište „Boško Buha“ i pozorište na Terazijama. u gabaritu prizemlja ima razgranatu. četiri delimično. Samo mali broj pozorišta. tako da je tri pozorišta ugrañeno sa jedne. pet objekata pripada ulično nizu. dok je šest pozorišnih kuća slobodnostojeće u gradskom tkivu.

Tabela 1. Tabelarni prikaz analiziranih pozorišta 263 .

slobodnog prostora i okruženja sa kog se konfiguracija sagledava. 3. a pojavljuje se i složena. Pozorišta koja imaju tri scene što je uslovilo razuñenu osnovu. sam objekat će postati "objekat spektakla". urbani monument. slobodnostojeći su objekti. Srpsko narodno u Novom Sadu i Jugoslovensko dramsko u Beogradu.Nadzemni sklop objekta je struktura koja je u oku posmatrača najznačajnija. glumcima. leži najveća 264 . ali ako formulaciju prenesemo na viši. gradski reper. Tako se izdvaja najveći broj pozorišta sa dve scene za izvoñenje predstava. a ne samo one vezane za umetnost i kulturu. Periodi nastanka arhitektonskih objekata približno su ujednačeni i pripadaju vremenu velikog graditeljskog procvata u periodu baroka. umetničke i socijalne komunikacije i kreativni stvaralac spektakla kao dogañaja. a "u tom posebnom svojstvu pozorišta da gledalac u njemu uvek postaje i učesnik. najupečatljivija je karakteristika teatra. Manji broj objekata je savremenog i potpuno modernog duha dvadesetog veka. predstavom. a kao najčešći slučaj objekti su u centralnim područjima. ili posleratnoj moderni. od kojih je jedna glavna i veća. bez obzira na njihovu utilitarnu konotaciju. kada se teži komercijalizaciji svih delatnosti. kako u planu. primećujemo da je za naše podneblje pravilna forma. slobodno možemo potvrditi da se pojam spektakla. U modernom svetu i društvu. Tako se izdvajaju pozorišta koja imaju povoljan odnos ulazne partije i otvorenog prostora. urbani nivo. a druga manja po kapacitetu. jer je kao takva veza izmeñu funkcije. U slučaju 20 analiziranih kuća. ZAKLJUČAK Semantički smisao pozorišta kao kuće koja je generator kulturne. Manji broj pozorišta ima nepovoljnu situaciju nastalu zbog blizine pristupne saobraćajnice i uzanog trotoara sa kojeg je ostvaren jedini pristup objektu. Gledalac je onaj kome je sve podreñeno. prenosi i na druge gradske strukture. tako i u prostornom sklopu. Kada se radi o urbanističkom aspektu povezanosti javnog sadržaja i javnog prostora. povezani sa glavnim gradskim trgom. dok je prava grupna forma retka. a najčešće se radi o rekonstrukcijama koje su donele i potpunu reanimaciju prostora i novi duh mesta. njegova čula treba zavarati i doprineti interakciji sa prostorom. kao i ugrañenost objekta u urbanu strukturu. ovde je analizirana ulazna partija kao mesto i veza izmeñu objekta i slobodne površine. Na ovakvo oblikovanje najčešće utiče broj pozornica i kapacitet gledališta. najzastupljenija. Složena i kompleksna funkcija često je onima koji su samo posetioci ovih prostora potpuno nepoznata.

stilovima i savremenim tokovima modernog društva. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. "možda bi bilo pametnije da se pri oblikovanju grañevinskog prostora u njega ugradi organsko kretanje ljudi i tako ostvari prisni odnos izmeñu čoveka i arhitekture"31 čime bi se na najbolji način ostvarila veza izmeñu korisnika i prostora. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. urbanih i gradskih repera i dominantnih i neophodnih funkcija na umetničkom i kulturnom nivou. reperne tačke i žižna mesta u svakom gradu pa i široj okolini. Volumenska konfiguracija pokazuje koliko je "forma u arhitekturi kompleksna i složena. predstavljaju gradska uporišta i simbole sa prepoznatljivim duhom mesta (genius loci) koji u sebi nose duh naroda (volksgeist)32 i tako odolevaju vremenu. Zbog toga je čest slučaj povezivanja pozorišne delatnosti sa trgovima ili većim slobodnim površinama ka kojima su orjentisani. Ako tako javni prostor postavimo kao scenu. vidimo samo neke od složenosti i kompleksnosti arhitektonsko-urbanističke tipologije. 265 . vanrednog profesora. urbani dijalog i sceničnost? Malo je sadržaja u gradu koji na jedinstven način objedinjuju i ističu neophodnost veze izmeñu forme i funkcije i potrebu da "unutrašnjost treba da je izražena u spoljašnjosti". Na primeru morfoloških karakteristika dvadeset izabranih pozorišnih kuća u Srbiji. umetničke i literarne vrednosti.28 Tako je program i važnost ove institucije na generalnom nivou mnogo veći od onog što samo funkcija ili samo forma pružaju. posmatrača i okruženja. Volumen i ukupna morfologija pozorišne kuće za je grad bitna koliko i sama funkcija i sadržaj objekta. Prema rečima Alvara Alta.29 Ceremonijalni pristup koji je pri tome dominantan. nije li objekat onaj koji donosi dramu. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. Pozorišne kuće. Javni površine tako bi jače naglasili pluralističku ideju simboličkih.vrednost i značaj ovog umetničkog fenomena". 4. uzdiže pozorišne kuće tako da postanu objekti moći i sećanja. bez obzira koliko je sredina u kojoj se nalaze razvijena i modernizovana. višeznačna i pluralistička"30 a ne autonomno isključiva i zatvorena. Pozorišta su tako možda najsocijalniji objekti kulture koji neguju prave obrazovne.

Robert. Stilos. 16 Dinulović. Planiranje. 22. str. Stilos. Vitruvije. 182. Arhitektura pozorišta XX veka. Zbornik radova. 2007. Venturi. Ranko. Savremena arhitektura-izmeñu stalnosti i promena ideja i oblika. Grañevinska knjiga. 169. 19. 264. 76. Milan. Deset knjiga o arhitekturi. str. Robert. 1998. veku. Venturi. Ibid. Grañevinska knjiga. Novi vrt i stari kavez.1 2 3 4 Dinulović . Fakultet tehničkih nauka i Stylos. 322. Ranko. str. Arhitektura u 20. Složenosti i protivurečnosti u arhitekturi. 18. 1998.str. Braun Skot Deniz. 5 6 7 Dinulović. 16. str. Beograd. Grañevinska knjiga. Gabriele... Radivoje i Pilipović. C. str. Ranko.. Tashen. Gesel. Fakultet tehničkih nauka-Novi Sad. str. INDIS 2009. Grañevinska knjiga. Kenet. Novi Sad. Arhitektura u kontekstu. Ka pravoj arhitekturi. Moderna arhitektura-kritička istorija. 2001. Novi Sad.1990. godina. str. Ajzenur Stiven. 2005. Dragana. Novi vrt i stari kavez. Beograd. projektovanje. 2009. Radivoje. Beograd. Radović. Beograd. str. Novi Sad. Meñunarodni projekti "Pozorišni atlas" i "Nove pozorišne reči" kao okvir i platforma za istraživanje pozorišne arhitekture u Srbiji. 2009. 2009. Ranko. Arhitektura pozorišta XX veka.str. godine 11 12 10 Le Korbizije. str. 1999.str. Novi Sad. grañenje i obnova graditeljstva. Beograd. Orion art. Keln. str. 135 strana Radović. Savremena arhitektura-izmeñu stalnosti i promena ideja i oblika. Clio. 2005. 14 15 13 Ibid. Radivoje. Clio. Departman za grañevinarstvo. Peter i Lojthojzer. Pouke Las Vegasa. 291. Maksimović. Frempton. 262. 17 266 . Arhitektonski fakultet u Beogradu. 156. DIP Grañevinska knjiga. Arhitektura i. Fakultet tehničkih nauka i Stylos. Brolin. 2004. Beograd. Beograd. Radović. 2000. 188.str 9 8 Radović. Beograd. 2005. 27. 184.Beograd. 1998. Brent. str.

Robert. 30 31 Radović. Eliel. Studija slučaja:Beograd. str. 292. 143. str. 2007. Studija slučaja:Beograd. 2007. Kenet. Beograd. Beograd. Novi vrt i stari kavez. Novi Sad. str. 2005. Arhitektura pozorišta XX veka. Standard 2. str. Robert. 22 23 Ibid. 198. 32 Ibid. Ranko. 1972. 252. Stilos. Venturi. Dinulović. 9 Mijić. Ranko. 27 28 29 26 Dinulović. Teatar-Politika-Grad. Teatar-Politika-Grad. Beograd. Orion art. Novi vrt i stari kavez.Šentevska.str. Stilos. Miomir. 2004. Grañevinska knjiga. 20 21 19 18 Saarinen. str. Novi Sad. BELEF-Beogradski letnji festival:otkrivanje suštine grada. 2009. 243. Kenet. Studija slučaja:Beograd. 209. Beograd. Moderna arhitektura-kritička istorija. 2007.str. Studija slučaja:Beograd. Beograd. Clio. Moderna arhitektura-kritička istorija. Teatar-Politika-Grad. Beogradska pozorišta. 262. 143. Frempton. 2009. 267 . Frempton. Složenosti i protivurečnosti u arhitekturi. Dragićević Šešić. Sarajevo. Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007. 1999. Radović. Beograd. Standard 2. 24 25 Mojović. 2004. Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007. Milena. Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007. Grañevinska knjiga. Arhitektura pozorišta XX veka. Jugoslovensko dramsko pozorište:RE/KONSTRUKCIJA. 308-309 str. Radivoje. 22. Beograd. 1999. Orion art. Venturi. Irena. Gradovi. 142. Radivoje. Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007. Clio. str. Beograd. 198. 111. 199 str. str. 2005. str. Standard 2. str. Standard 2.str. 2007. Svjetlost. Složenosti i protivurečnosti u arhitekturi. str. Beograd. Pozorište na Terazijama-rekonstrukcija kao grañevinska transformacija. Teatar-Politika-Grad. Gorica. Beograd.

Moderna arhitektura-kritička istorija. godina 14) Vitruvije. godina 9) Radović. 2005. godine 6) Le Korbizije. Beograd. Brent. C. Beograd. Radivoje i Pilipović. Tashen. Kenet. Departman za grañevinarstvo. Ajzenur Stiven. Orion art. DIP Grañevinska knjiga. Planiranje. godina 11) Srbija na Praškom kvadrijenalu 2007. godine 8) Radović. Fakultet tehničkih nauka i Stylos. Standard 2. INDIS 2009. 1998.. Beograd. veku. grañenje i obnova graditeljstva. Gradovi. Dragana. 2007. Clio. Grañevinska knjiga. 2009. Arhitektura u kontekstu. Grañevinska knjiga. Svjetlost. Beograd. Beograd. Arhitektonski fakultet u Beogradu. godine 2) Dinulović. 2004. Fakultet tehničkih nauka-Novi Sad. Beograd. 2007. Novi Sad. godine 268 . Složenosti i protivurečnosti u arhitekturi. 1990. Novi vrt i stari kavez. Novi Sad. godine 10) Saarinen. Arhitektura u 20. Sarajevo. Meñunarodni projekti "Pozorišni atlas" i "Nove pozorišne reči" kao okvir i platforma za istraživanje pozorišne arhitekture u Srbiji. Beograd. godina 12) Venturi. 2009. Teatar-Politika-Grad. Radivoje. Ka pravoj arhitekturi. Grañevinska knjiga. godine 7) Maksimović. godina 3) Dinulović. Ranko. Braun Skot Deniz. godine 5) Gesel Peter i Lojthojzer Gabriele. 2001.5. Milan. Robert. Zbornik radova. projektovanje. Beograd. 2000. Studija slučaja: Beograd. Arhitektura i. Stilos. REFERENCE 1) Brolin. godina 4) Frempton. Beograd. Savremena arhitektura-izmeñu stalnosti i promena ideja i oblika. Deset knjiga o arhitekturi. Keln. Robert. Ranko.. 1998. 1972. Grañevinska knjiga. 2005. Pouke Las Vegasa. Eliel. godina 13) Venturi.. Arhitektura pozorišta XX veka. 1999.

I nakon Drugog svetskog rata domaće pozorište ostaje prvenstveno državna ustanova. institucija 269 . boreći se sa zakonitostima tržišta. opštinu). zavisna od politike nadležnog Ministarstva sa centralističkim sistemom upravljanja. Ključne reči: pozorište. sa tendencijom prikazivanja mjuzikla. I 1974. po ugledu na evropska pozorišta sa kraja XIX i početaka XX veka. govorna pozorišta. Milan Grol se opredelio da izgradi autentičan. ali i pokušaj sprovoñenja projektne organizacije i „otvorenosti“ za drugačija pozorišna istraživanja. oduvek anticipiralo odreñeni društveni trenutak. finansijska vezanost za osnivača (grad. Pozorišni sistem u Srbiji nastao je pod jurisdikcijom habsburške carevine kada su osnovana naša nacionalna pozorišta (Srpsko narodno pozorište i Narodno pozorište u Beogradu). Pozorišne je zavisno od društvenog. To su prvenstveno dramska. Dok je upravnik. glume i podsticanju razvoja domaće dramaturgije i kreiranju i donošenju (1911) pozorišnog zakona. godine uveli decentralizaciju pozorišnog sistema. političkog i ekonomskog ureñenja odreñene sredine. dominantan produkcioni model našeg pozorišta je repertoarsko.Dr Maja Ristić docent. kao popularne forme. reprezentativan izraz domaćeg pozorišta. institucionalno pozorište sa stalnim umetničkim. dramaturg i reditelj oba naša nacionalna pozorišta Jovan Đorñević postavio umetničke i organizacione temelje pozorišnog sistema. koje je opterećeno birokratskim nasleñem i svim društvenim promenama koje su se desile u prošlosti. društvo. Fakultet dramskih umetnosti. dotirano. zato što zalazi u one teme koje interesuju vlast i politiku. tehničkim i administrativno – operativnim ansamblom. Beograd PROGRAMSKA KONCEPCIJA I PRODUKCIONI MODELI POZORIŠTA U SRBIJI – IZMEĐU TRADICIONALNE INSTITUCIJE I MODERNOG PROJEKTA Apstrakt: Pozorište je nezavisno od vremena u kome nastaje. koji je omogućio pozorištima da slobodno kreiraju svoju programsku politiku. Od tada. koji jedino može da se ostvari u profesionalizaciji režije. neke su od osobenosti domaćeg pozorišnog sistema. organizacija. Dominantni savremeni produkcioni oblik u Srbiji je gradsko pozorište. te je uvek predstavljalo „opasno mesto“ i polje interesovanja države. dok su ustav iz 1963. Nedovoljno profilisana repertoarska politika.

While being the directors of both our national theatres.PROGRAMME STRUCTURES AND PRODUCTION MODELS OF SERBIAN THEATRES – BETWEEN TRADITIONAL INSTITUTIONS AND MODERN PROJECTS Abstract: Theatre has always anticipated specific social phenomena regardless of its own time origin. but an effort to carry out project organization and open approach to different theatrical researches as well. through passing the theatre law (1911). Belgrade). achievable only through professionalism of directing and acting and supporting the development of domestic dramaturgy and. Those are foremost drama. Since then. It is burdened with the heavy heritage of bureaucracy and social turmoil from the past. municipality). Insufficiently defined repertoire policy. technicians and administration. Novi Sad and National Theatre. financial dependency on its founder (city. Keywords: theatre. represents a specific production model that deals with opera. theatre has always been regarded as a “slippery slope” and as such a field of state interests. Opera and Theatre Madlenianum. Being dependent upon social. verbal theatres with a tendency of presenting musicals and popular forms. organization. being a private theatre. thus enabling theatres to create freely their program policy struggling with market laws. the institutional theatre with a permanent ensemble of artists. It was under the jurisdiction of the Habsburg Monarchy that the theatrical system in Serbia saw its beginnings with the foundation of the national theatres (Serbian National Theatre. the dramatist and director Jovan Djordjevic laid artistic and organizational cornerstones according to the pattern of the European theatre at the end of the 19th century. political and economic regulations of a given environment. while Zvezdara Theatre is the only project theatre in Belgrade. the dominant production model of our theatre has been the repertoire-based one. After the World War 2. finally. are some of the characteristics of domestic theatrical system. The 1963 and 1974 constitutions decentralized theatrical system. It deals with issues of importance for governments and their policy. representative expression of domestic theatre. the domestic theatre still remained primarily a state institution. depending upon the policy of the relevant Ministry with the centralized management system. institution 270 . The city theatre is presently predominant production model in Serbia. society. as well as musicals since recently. subsidized. while Milan Grol chose to establish an authentic. drama and ballet.

pozorište je oduvek je anticipiralo društvene fenomene. dok odnos države prema pozorištu odreñuje njegov institucionalni i produkcioni model. u kojoj su se pojavili dominantni oblici pozorišne produkcije. već davanje mogućnosti za novi. stvaranje repertoarske politike pozorišta možemo da posmatramo i proučavamo sa estetskog stanovišta. Tako se na teritoriji Srbije u XVIII i XIX veku razvijalo: 271 . Proces nastanka predstave. Patris Pavis. previranja i krize odreñene sredine.ISTORIJSKO KONCEPTUALNI OSVRT Nezavisno od vremena iz koga je poteklo i u kome deluje. drugačiji uvid u stvari. zato što zalazi u sferu životnih tema. da budu skeptični. Pozorište je kroz istoriju predstavljalo „opasno mesto“ i polje interesovanje države. ali i da postanu inteligentniji u promišljanju svojih života i društva. prvo na teritorijama koje su bile pod nadležnošću habsburške carevine. ne znači naturanje ideja ili govorenje ljudima šta da misle i rade.diletantskih. 4. Odnos izmeñu umetnosti i društva možemo da sagledamo kroz njihovu neposrednu povezanost.Sadržaj: 1.2. 2. (Aleksander D. Konstituisanje pozorišnog sistema u Srbiji nastalo je. 3. Nastanak i razvoj pozorišta na teritoriji Srbije odvijao se na „fonu“ političko – teritorijalnih. Uvod – istorijsko konceptualni osvrt Osnivanje karakteristike gradskih pozorišta 2. politička ureñenja. Umetnost oblikuje društvo tako što pruža pozitivne uzore i loše ponašanje predstavlja kao poželjno. sumnjičavi. Umetnost drži ogledalo naspram društva i odražava ga. UVOD . 2007: 106). teatrolog iz intervjua u listu Politika 1. koje se mogu reflektovati kroz vlast i politiku (Ristić 2005: 14). Programska orijentacija Završne napomene Reference 4. Dokumenti 4. ali može da pomogne ljudima da bolje promišljaju svoj položaj. do složenih – profesionalnih. u okviru složene i višenacionalne gradske urbane civilizacije. Mislim da je najvažnije da ono kod gledalaca izazove emocije. zatim potrebu da misle. Političko pozorište.1. da postave pitanje.1. Vebografija Pozorište ima danas sve funkcije koje želite. Nisam siguran da pozorište može da promeni političku situaciju. socijalnih i kulturoloških diskontinuiteta. od prostih .

Crkveno 1. bilo bi nemoguće konstituisati bez Milana Grola . institucionalna pozorišta. ali čini se. kao državnog. da Čekić. 6 nastavljene su i izmeñu dva svetska rata. Profesionalni pozorišni sistem. Školsko pozorište Amatersko pozorište odraslih. Jovan Đorñević je tvorac produkcionog modela u našem pozorištu. čiji je „umetnički apsolutizam bio zasnovan na najboljim tradicijama upravljanja pozorištima francuske i nemačke. dotiranog pozorište sa stalnim ansamblom i operativno – tehničkom podrškom. dve zapadnoevropske pozorišne velesile s početka dvadesetog veka (Jovanović 2004: 5 271). repertoarskog pozorišta. uvoñenje samostalnih sektora opere i baleta u nacionalni teatar. zakonopisca i upravnika Narodnog pozorišta. zasnivali su se na: „strožim merilima pri izboru pozorišnih komada. Nacionalna i gradska pozorišta kao repertoarska. Grolov interes bio je isključivo vezan za afirmisanje pozorišne umetnosti i stvaranje nacionalnog pozorišta zasnovanog na konceptu prikazivanja reprezentativnih dela domaće i strane dramaturgije. bez kojih bi naše pozorište ostalo na nivou„diletantskog“ nedovoljno autentičnog vrednovanja ove predstavljačke umetnosti od strane kulturne i pozorišne javnosti. putujućih družina. nepovlañivanju nižem ukusu publike. oslobañanje pozorišne institucije birokratizma i podizanje nivoa glumačke i 4 rediteljske profesije. Produkcioni model i vrednosno – umetnički koncept našeg pozorišta postavio 2 je Jovan Đorñević u esencijalnom dokumentu za istoriju srpskog pozorišta – 3 Memorandumu u stvaru Narodnog pozorišta u Beogradu (1868 – 1875). dok je osnovna funkcija nacionalnog teatra predstavljanje „visokih“ vrednosti nacionalne kulture i jezika. sa stalnim glumačkim ansamblom. kojeg karakteriše formiranje: tradicionalne institucionalne. kada Milutin Čekić . Prvi oblici profesionalnih pozorišnih. ozbiljnijim zahtevima režije i dovoñenjem profesionalnih i školovanih reditelja“ (Jovanović 2004: 271). u kome projektuje osobenosti nacionalno pozorište (Kovijanić 1971: 174). Kako je pozorište živa umetnost i zavisi od političkih i socijalnih kretanja u jednom društvu. Ovaj model ostao je osnovni način organizovanja i funkcionisanja domaćeg pozorišnog sistema (Ristić 2005: 65). – školsko pozorište. traženju jedinstvenog stila u glumi. stvaranje koncepta i brojne reforme našeg pozorišta. 272 . Grolovi pozorišni pogledi . reditelj i upravnik pozorišta kritikuje birokratizam u domaćem pozorištu. postojanje velikog broja oblasnih pozorišta za čije finansiranje država nema novac.

(tako bi trebalo da bude. Narodno pozorište u Beogradu. dok su ustav iz 1963 i 1974. svoj status definisala su kao društveni i to su Narodno pozorište Pirot i Šabačko pozorište. godine uveli decentralizaciju pozorišnog sistema. Organizaciona struktura najvećeg broja pozorišta u Srbiji je definisana kroz tradicionalnu – sektorsku organizaciju. čiji jedan od ciljeva jeste i definisanje produkcionog modela i koncepta srpskog pozorišta. u okviru institucije. 273 . to su: institucionalna. kao projektna (najbolji primer je Zvezdara teatar) i gde „zarada“ zavisi od uspeha predstave kod publike. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu).najviše kritikuje model razvrstavanja glumaca. domaći pozorišni sistem se nalazi u rascepu izmeñu negovanja modela državnog pozorišta. Knjažesko – serbski teatar u Kragujevcu. Još od tada. zajedničke karakteristike pozorišta u Srbiji. 2. opštine (pozorišta koja se finansiraju isključivo iz budžeta opštine. koji umetnicima obezbeñuje sigurnost stavljajući ih u isto vreme u „zavisnički“ položaj. zavisna od politike nadležnog Ministarstva sa centralističkim sistemom upravljanja. koja je organizovana. koji gube svaku ambiciju nakon nekoliko godina provedenih u pozorištu (pogotovo u centralnim državnim pozorištima iz kojih se teško prelazilo u neko drugo pozorište) Za Čekića je pozorište „elastičan“ sistem zavistan od „dobrih finansija“ (Čekić 1925: 3-7) i administracije. dok se manji procenat prihoda stiče od donatora. Igrajući u predstavama šarolikih estetskih i stilskih karakteristika. Istraživanje koje je obavljeno u okviru projekta: „Tehničko – tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji“ (Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu). Prvenstveno. koju čine tri meñusobno povezana „dela“: umetnički sektor. koji je omogućio pozorištima slobodu u kreiranju programske politike ostavljajući ih na „milost i nemilost“ tržišta. pokazalo je. od strane države i tržišnog modela koji omogućava glumcima slobodno „prelaženje“ iz jednog u drugo pozorište. Narodno pozorište 7 . OSNOVNE KARAKTERISTIKE GRADSKIH POZORIŠTA I nakon II svetskog rata domaće pozorište ostaje prvenstveno državna ustanova. umetnici mogu da se usavršavaju. repertoarska pozorišta sa stalnim ansamblima (tu prvenstveno mislimo na stalno zaposlene glumce i administrativno – operativni kadar i tehnički kadar u pozorištu) sa stalnom dotacijom od osnivača: države. mada praksa pokazuje da sektori ne komuniciraju meñusobno stvarajući brojne probleme u procesu produkcije). tehnički i administrativno operativni.Kikinda Novosadsko pozorište Ujvideki Szinhaz) koji se pojavljuju kao glavni 8 finansijeri ovih pozorišta. sponzora i povezivanja sa drugim institucijama (Narodno pozorište Užice. grada.

u nas konvencionalno i tradicionalstički usmerena. koje je sprovedeno u okviru navedenog projekta pokazuje da uglavnom sva domaća pozorišta imaju pozorišna zdanja . te i u tom pogledu „promoviše“ drugačiji sistem. onemogućava velika istraživanja i „poigravanja“ sa učesnicima predstave. „ilegalnosti“ – kako neki kažu. godine osnovala opština Subotica. Madlenianum je prerastao. rubnosti. nasleñen iz prošlosti. koje predstavlja jedino projektno pozorište u našoj zemlji. koji dobro komunicira sa vremenom i njegovom estetikom. koje celokupnu autorsku ekipu okuplja oko jednog projekta. po pravilu.„Stvaranje sektora kao posebnih organizacionih jedinica sa čvrsto odreñenim delokrugom i nadležnošću. zatim kadar koji se bavi produkcijom predstava. koji opstaje ukoliko ima dobru predstavu. To su pozorišta sa klasičnom zatvorenom scenom kutijom i odnosom publika – glumac. već čine pregradne zidove. nisu direktne i koordinirane. oslanjajući bitan deo svoje egzistencije upravo na tim procesima“(Obradović 1986: 54). kakva je pozorišna organizacija. te ovo pozorište predstavlja kombinovani produkcioni model: institucionalnog i projektnog pozorišta. znatno usporava kretanje informacija i preduzimanje akcija. dok su glumci. od pozorišta specijalizovanog za izvoñenje 11 kamerne opere u svojevrsni Kulturni centar Zemuna . koji je podeljen „rampom“. tako da s vremenom njihove linije prestaju da predstavljaju spone. Ovakav koncept. „O Zvezdara teatru se može govoriti i sa aspekta drugosti. koji je „dužan“ da sa pozorištem podeli finansijski rizik od uspeha ili „propasti“ predstave na tržištu. Specifičan produkcioni model predstavlja i privatno pozorište Opera i teatar Madlenianum. izvoñači. Izuzetak je pozorište Zvezdara teatar . One se najčešće odvajaju posrednim putem preko rukovodilaca sektora. alternativnosti. rediteljima i aktuelnim tekstom. koje se finansira od strane Fonda Madlene Zepter. Usled nedovoljno razvijenih horizontalnih meñusobnih meñuveza njihove interakcije. čiji upravnik je avangardni reditelj Andraš Urban. Izuzetak predstavlja pozorište 12 Kostztolany Dezso .administrativni kadar u pozorištu. koje je 1994.„ustupljena“ za čije korišćenje ne plaćaju nadoknadu. Ova tradicionalna organizacija davala je prednost operativnom rukovoñenju i vertikalnom povezivanju“ (Muždeka – Mandžuka 2000: 9 10 65-66). neminovno vodi zatvaranju sektora i slabljenju meñusobnih veza. Naime. što u jednom složenom sistemu. Ovo pozorište predstavlja presedan i prema svojoj 274 . ili „nesvrstanosti“ ovog pozorišta koje u svojoj prvoj ideji i korenima podrazumeva proces rastakanja i ruiniranje institucionalnih oblika pozorišnog organizovanja. sa najboljim glumcima. koja predstavlja i mecenu ovog pozorišta. Madlenianum ima stalno zaposlen operativno . što govori da su pozorišta. Istraživanje. orkestar pod ugovorom. marketingom. Ovo pozorište i nema jedinstven izvor finansiranja.

gde nedostaje direktna komunikacija izmeñu programskih jedinica. da sa novom. Pozorište u Šapcu je rekonstruisano. čijom koncepcijom je predviñeno i igranje mjuzikla. te su programi uglavnom smešteni u improvizovane prostore. 13 čije svakodnevne vežbe – treninzi. govori o fenomenu gradskog pozorišta u našoj sredini. podignuta 1981. pozorišta u Srbiji nemaju adekvatne uslove za složenija produkciona ostvarenja. probne sale) za glumce. odnosa prema publici i surovog. u Novom Sadu. Narodno pozorište Pirot. koji se nameće na osnovu obavljenog istraživanja. godine u izuzetno lošem stanju. omogućavaju. Pozorišta u Srbiji su žanrovski odreñena kao dramska. Jedan od zaključaka. galerijske programe vezane za osnovnu delatnost. ali je u najtežem položaju Narodno pozorište Nepszinhaz u Subotici. Narodno pozorište – Ujvideki Szinhaz Novi Sad.koncepciji. a deo plana je proširivanje programske koncepcije izvoñenjem drame na hrvatskom jeziku. Narodno pozorište Pirot) nakon 1945. obnovljenom zgradom. Narodno pozorište Toša Jovanović Zrenjanin. Šabačko pozorište. godine. ovo pozorište proširi svoje aktivnosti i postane kulturni centara Subotice. Pozorište Dobrica Milutinović Sremska Mitrovica. Ako izuzmemo nova. Najveći deo aktivnosti. oslanjajući se na komunikaciju sa lokalnom sredinom. zahtevaju adekvatan prostor sa odgovarajućom podlogom. su vremenom promenila svoju funkciju. Osnivana kao okružna pozorišta (Narodno pozorište Kruševac. Osobenosti ove institucije. pozorište danas obavlja u levom krilu objekta (u originalnom projektu namenjenom programu hotela). trebalo bi u budućnosti da realizuje i programe umetničke muzike. Podsetimo samo da je monumentalna zgrada Srpskog narodnog pozorišta. Ovo pozorište. Narodno pozorište Kikinda. kao i obrazovne programe. koja je odvojena od matične kuće i koja sem garderoba ne poseduje potrebne prateće sadržaje neophodne za realizaciju predstava. Pozorište u Vranju – Javna ustanova Bora Stanković zamišljena je i kao kulturni centar namenjen izvoñenju scensko – kulturnih dogañaja. govorna pozorišta sa izuzetkom Kraljevačkog pozorišta. Kosztolany Dezso – Subotica Narodno pozorište Kruševac. koja izvodi dramu na mañarskom i srpskom jeziku. Pokrajine i grada Subotice.14 koje svoje predstave prikazuje u rekonstruisanoj i adaptiranoj sali bioskopa Jadran. koje reflektuje društveni značaj . ova pozorišta. Narodno pozorište Sombor. Široka mreža gradskih pozorišta (Narodno pozorište Nepszinhaz – Subotica. Narodno pozorište Užice. na nivou Republike. Narodno pozorište Niš. koja je radikalna u pomeranju tema. Brehotvskog angažmana prema društvu i umetničkim stereotipima. sa skoro „ponižavajućim“ uslovima (garderobe. Pozorište Bora Stanković – Vranje. Kraljevačko pozorište. pogotovo baletske igrače. na makoroorganizacionom planu dovela je do preklapanja 275 . glamurozna zdanja pozorišta u Beogradu.

tj. Stefana Valdemara Holma. Cilj projekta je da.omogućilo je stvaranje autentične. za koju je muziku komponovao Rastislav Kambasković. (režija Kokan Mladenović). u režiji Vide Ognjenović. doskorašnjeg dugogodišnjeg direktora ove prestižne pozorišne kuće. njegov problemi tragične krivice smešta u manipulativni prostor medija i politike. Tako je i Narodno pozorište zadržavajući visoke vrednosti nacionalne „kuće“ koja treba da promoviše nacionalnu kulturu. „Kome verujete“ Jelene Đorñević. a koja pokazuje da se Narodno pozorište bavi i društveno aktuelnim temama. koja je izazvala burne reakcije u javnosti. Rediteljska. promoviše grupu domaćih pisaca najmlañe generacije. zato što se predstava ne zasniva na mitološkim.1. Moderno čitanje klasike najbolje pokazuje i „Car Edip“ Eshila. tradicije „nasleñenog“. Komični i zabavni delovi postoje upravo da bi tragediju na kraju učinili još strašnijom. koju je Svetislav Basara napisao na osnovu nenadmašne satire Radoja Domanovića. (režiji Darjana Mihajlovića). PROGRAMSKA ORIJENTACIJA Programska orijentacija domaćeg pozorišta takoñe potvrñuje tezu stalnog kolebanja naših institucija izmeñu. Funkciju regionalnog pozorišta obavlja jedino Pozorište Timočke krajine Zoran Radmilović. „Sigurna Kuća“ Marije Stojanović (režija Žanko Tomić). zanimljiv. 2. što omogućava ovoj predstavi da korespondira sa današnjim vremenom. Takoñe. gostovanjem jednog od vodećih evropskih reditelja. Sterijanske i Nušićevske „zaostavštine“ i stvaranja modernog pozorišta koje otkriva mlade pisce. poigrava se u duhu postmodernizma sa pozorišnim žanrovima. kao član Evropske teatarske konvencije. nedovoljne programske definisanosti. bila ona u Stokholmu. sa jedne strane. premijerno izvelo domaću operu „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića. izmeñu ostalog. okrenulo se mladim autorima kroz projekat: „Nevinost“ u okviru koga su realizovane tri predstave: „Zubi“ Aleksandre Novaković (režija Predrag Štrbac). „Taj komad je. koji će na sceni Narodnog pozorišta režirati Euripidove „Bahantkinje“. Berlinu ili Beogradu. srpske opere. zbog priče da se umetnost teatra rodila upravo iz svečanosti koje su stari Grci prireñivali u čast boga Dionisa. Ne očekujem da moderna publika. Stvaranjem opere na osnovu ovog antologijskog dramskog predloška. problematizujući i preispitujući „zablude“ našeg naciona. Predstava. Srpsko narodno pozorište. ali i afirmiše produkciju u teatru zasnovanu na 276 . Ove kuće predstavljaju veoma skupe institucije za gradove i opštine koje ih finansiraju. zna celu grčku mitologiju. Bakha.koncepata. jeste „Nova Stradija“ . Narodno pozorište će nastaviti saradnju sa Kraljevskim dramskim pozorištem -Dramatenom iz Stokholma. pa čak ni istorijskom uglu gledanja“ (Nenadović 2010: 3).

pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. bez jasne koherentnosti u repertoaru./ pretvaraju verbalnu strukturu igre. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. a opet i popularno.. beogradska pozorišta (JDP. Tako će se tokom sezone nazvane tematski „revolucija“ u Ateljeu 212 prikazati čuveni mjuzikl „Kosa“ Džems Radoa i Džeroma Ragnija (režija Kokan Mladenović). zvuka. 277 . Nove ideje opterećene su nasleñenim birokratizmom iz prošlosti. već i sarañuje sa ostalim ekipama u pozorištu. zahvaljujući žanru mjuzikla. ne umetničkih faktora. Milena Marković. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. koje na osnovu antologijskog predloška. BDP. koje još Jovan Đorñević posedovao i nadahnuto zastupao. koji je u ovom pozorištu prikazan 1969. u režiji Zorana Ratkovića i Mire Trailović (Atelje 212 2006: 404) Oslanjajući se na prošlost. Sanja Domazet. a pre svega u do pucanja doveden energetski naboj“ (Rapajić 2009: 72) Kako u jednoj rečenici objasniti koncept pozorišta u Srbiji? To je skoro nemoguće. u režiji italijanskog reditelja Andrea Porota. „reflektuje“ nove pozorišne forme. igrivosti. želi da pokaže da pozorište danas treba da bude angažovano. da se u punoj meri angažuje. u eksploziju telesnosti. „Maratonci. scena „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta) su ipak pronašla način da se približe novim popularnim vrednostima. možemo da zaključimo da se u našem pozorištu pojavilo i nacionalno muzičko pozorište. Zadržavajući koncept prikazivanja savremenih pisaca (Biljana Srbljanović. na volji ansambla. pozorište Atelje 212. Na primeru mjuzikla „Maratonci trče počasni krug“ Dušana Kovačevića (režija Kokan Mladenović) u Pozorištu na Terazijama. na koje i sama pozorišta ne mogu da utiču.entuzijazmu. reči i situacije iz Kovačevićevih komedija u preobilje teatarskih sredstava. ne samo oko predstave koju stvara. političko. Okretanje domaćeg pozorišta tržištu pokazuje i primer Narodnog pozorišta u Užicu koje je ostvarilo saradnju i gostovalo na bijenalu u Veneciji (2007) sa projektom: „Sluga dvaju gospodara“ Karla Goldonija. Filip Vujošević. savremenim stvarocima ne manjkaju vizije o pozorištu „otvorenom“ za najrazličitije uticaje i ideje. Stevan Koprivica) . 3. ali se ipak čini da. Godine. vanrednog profesora.. reditelja Kokana Mladenovića i koreografkinje Mojce Horvat /. pokreta. zato što on zavisi od brojnih. Maja Peljević.

Đorñević smatra da beogradska publika mora da dobije stalno nacionalno pozorište. Narodno pozorište u tom trenutku nije zadovoljavalo ni jedan od ovih uslova. reditelja i prosvetitelja. Jovan Đorñević je i pisac alegorija od kojih je najpoznatija „Markova Sablja. Upravi iz razloga usavršavanja i profesionalizacije glumačke profesije. te nakon upravničke funkcije. redovne i stalne glumačke članove. nacionalnog teatra sa stalnim ansamblom. koje nijedna putujuća trupa ne može da zameni. prema Đorñeviću su: postojanje pozorišne družine. prema Đorñeviću. koju je napisao rektor njihove škole Emanuilo Kozačinski. Memorandum u stvaru Narodnog pozorišta u Beogradu predstavlja organizacione temelje Narodnog pozorišta u Beograda. upravi narodnog pozorišta i načinima organizovanja pozorišnih družina. izgradnja i završetak pozorišne zgrade. dramaturga. predao ga je Namesništvu. potrebi i mogućnostima da se što pre otvori pozorište u Beogradu. dok domaća javnosti retko zaboravlja da je ovaj istaknuti srpski prosvetitelj pisac stihova za srpsku himnu „Bože pravde“ za koju je muziku napisao Davorin Jenko. Subvenciju bi trebalo dogovriti sa vladom. Memorandum je podeljen na tri dela i govori o tri segmenta pozorišnog konstituisanja i delovanja: potrebi za pozorištem. Avgusta 1736. kao i poozorišna subvencija. jer bi rukovoñenje institucijom jedino na takav način bilo stručno i relevantno. Jovan Đorñević tokom celog svog života bio vezan za pozorište. godine i tek posle Mihailove smrti. kao zemaljskim institutom. ali dok se pozorište ne završi. on je u ovu. kako bi pozorište moglo da preživi. trupe – glumačkog ansambla.Učenici Latinske škole u Sremskim Karlovcima igrali su 15. Pozorište napušta 1876. mogla da se oformi od glumaca iz Novog sada i Zagreba. Đorñević vidi preko Pozorišnog odbora. Glumačka družina je. On glumački ansambl organizuje tako što uvodi : privremene. Pozorišni odbor je na 3 2 1 278 . godine. godine postajući direktor gimnazije u Šapcu. Na osnovu ovog dokumenta napisan je Zakon o pozorištu iz 1968. Iskustva upravnika. ali su svi problemi uz malo napora mogli biti rešeni. postaje dramaturg Narodnog pozorišta u Beograd. Uslovi neophodni za osnivanje profesionalnog pozorišta. sem unutrašnje dekoracije. tada još mladu instituciju ugradio sva svoja inskustva stečena u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (1863 – 1868). koja je neophodna za postojanje pravog profesionalnog pozorišta. Godine „Tragikomediju“ . Zgrada pozorišta je bila gotova. Zatim. Jovan Đorñević je bio prvi upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu (1868 – 1870). Đorñević predlaže da se izdaju garderobe. Iako se na tom mestu zadržao veoma kratko. ali ako država ne može da pomogne. Upravljanje pozorištem. Đorñević predlaže da se predstave igraju u gostionicama. koje je pratilo izgradnju pozorišta umesto preminulog vladara. Memorandum je Đorñević završio u februaru 1868.

Tako.Grol je za upravnika Narodnog pozorišta postavljen u svojoj trideset trećoj godini. 1906/07. Milana Rakića. Jovana Skerlića. u godinama režima poslednjeg Obrenovića. 17. polazio je pre svega od studije i analize dramskog dela. Borisava Stankovića. u sistemu rada. Njegova iskustva u Berlinu rezultirala su velikim uticajem koji je na njega ostavio reditelj Maks Rajnhart. februara 1924. karakterizacije likova. XII 1869. 6 5 279 . Da bi 1910. po završetku studija. preobražaj režije. obezbeñivanje boljih pogodnosti za izvoñenje samih dela. a onda pnovo bio postavljen za upravnika 1. Januara 1911. On je jedan od prvih beogradskih intelektualaca. a potom 1908 u Pragu i Berlinu. U odsustvu Milana Grola i Milana Predića on je postavljen za upravnika Narodnog pozorišta. Posle završetka rata. a pripadao je sjajnoj generaciji književnika: Radoja Domanovića. podnosi Ministru prosvete elaborat o korenitoj reformi Narodnog pozorišta. veka. Januara 1911. odlučio da se u Beogradu. gde dve godine proučava pozorišni život. Milutin Čekić (1882 – 1964) bio je glavni konceptant pozorišnog makroorganizacionog sistema u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji. Grol okončava ostavkom. U administrativnom pogledu. godine. da bi 1924. godine. godine koji predstavlja najbolji pozorišni zakon u istoriji srpskog pozorišta. ponovo preuzeo dužnost upravnika od Milutina Čekića. pročišćavanje repertoara (književno i jezičko). Zajedno sa Skerlićem nakon završenih studija odlazi na stručno usavršavanje u Pariz. iako ga politika gotovo celog života zaokuplja (Jovanović 2004: 265-271). avgusta 1919. Kao pripadnik novih evropskih reditelljskih tendencija. Isidore Sekulić. On se duhovno formirao krajem 19. Grol 30. Glumačka škola otvorena je 1870. godine i napušta pozorište. Reforma je trebalo da ubrza i donošenje Zakona o pozorištu iz 1911. godine i radila je do 1873. godine dao ostavku. koja predviña sledeće mere napretka: u umnom pogledu – obnavljanje i pojačavanje glumačke trupe. Reforma je trebala da stvori bolje materijalne uslove u pozorištu.. Svoju treću upravu. oslobañajući glumačku umetnost patetike i romantičarskog zanosa. ali ne prekida veze sa pozorišnom umetnošću. reforma je trebala da omogući oslobañanje pozorišta birokratizma u interesu poboljšanja repertoara i glumačkih veština. osnuje glumačka škola. Minhenu i Briselu. ostajući na toj dužnosti sve do izbijanja rata 1914. koji se usavršavao u Evropi. Jula 1909. Grol je od 5. Milutin Čekić boravi u Beču. 4 Milna Grol (1876 – 1952) bio je književnik i političar. godine postavljen za inspektora u Umetničkom odeljenju Ministarstva prosvete.sednici 16. On je smatrao da predstave u scenografskom smislu treba da budu monumentalne i bogato opremljene. obezbedi novac za popravku zgrade.

. Trenutno objekat ima oko 1660 m2. mesta. Ovo pozorište je osnovano kao deo aktivnosti Doma kultura „Vuk Karadžić“. Živorad Žugić. i u periodu osnivanja nove. u režiji Nebojše bradića). Nenad Brkić. godine urañen je idejni projekat za izgradnju objeka. vezanog trakta izmeñu Velike scene i Nove (Mala scena) i tehničkog koridora sa ulice Milana Rakića projektovan je objekat nove Velike scene – fleksibilnog auditorijuma. Zvezdara teatar počelo je sa radom 8. celovit poduhvat. dramski komadi (Mačka na usijanom limenom krovu Tenesi Vilijamsa u režiji Ivane Vujić) i mjuzikli („Jadnici“ prema romanu Viktora Igoa. do 2001. godine. Organizacija koja omogućava njegovu realizaciju naziva se projektna organizacija (Muždeka – Mandžuka 2000: 34) 11 10 9 Tako se na sceni ovog pozorišta igraju i opere („Madam Baterflaj““ Pučinija u režiji Dejana Miladinovića). Njime je obuhvaćena rekonstrukcija postojećeg dela objekta u površini 1168m2 i izgradnja novog dela objekta površine 6528 m2. Nada Denda. čiji cilj je utvrñen i date su opšte karakteristike. čine komponibilni praktikabli najrazličitijih dimenzija. dok samo 1% od ukupmog bužeta čine prihodi od donatora. 91% ostvaruje iz državnog budžeta (budžeta Ministarstva za kulturu Republike Srbije). premijerom „Mrešćenja šarana“ Aleksandra Popovića. Ovaj ambijentalni teatarski prostor. zbog dotrajalosti obustavljeno je korišćenje Velike scene kapaciteta 407. tvoreći brojne kombinacije u prethodno „praznom“ prostoru: od teatra u krugu. 280 . Tokom 2003.7 8 Ovo pozorište finansirano je i od strane grada Novog Sada. Milena Simunović. Milan Obradović. do klasične scene kutije i scenskih prostora na različitim strukturama (Obradović 1986: 54) Tokom narednih godina zgrada se parcijalno adaptirana da bi u periodu od 1999. Tako se budžet Narodnog pozorišta. preko simultanih scena ili mansionske kombinacije. Radovanka Batulja. U sezoni je 2003-2004. u režiji Dejana Mijača. u vremenu neposredno posle gašenja ove insitucije. blizak ideji „totalnog pozorišta“. na mestu bivše letnje bašte – izgrañena takozvana Nova scena (Mala scena kapaciteta 260 mesta) sa pratećim prostorima ukupne površine 1300 m2. godine. u najvećoj meri. Pod projektom podrazumevamo objektivizaciju odreñene ideje. od strane malog broja novih ljudi: Pero Đurñević. čiji je autor Nenad Brkić. Oktobra 1984. Kompleks „Zvezdara teatra“ obuhvata dvoranu „Zvezdara“ – prostor multimedijalnih namena i visokih tehnološko – operativnih mogućnosti. Na mestu postojeće Velike scene (bivši Dom kulture iz 1950).

Za potrebe gostovanja svetske baletske zvezde M. godine. koja je usled. balska dvorana na prvom spratu bila je preureñena u pozorišnu salu. odabran je gradski trg. doneta je 1847. Za lokaciju pozorišta. Odluka o podizanju zgrade pozorišnog objekta. godine. drugo hotelu. kada je i završena. nastalo je 1951. godine (to je mala scena sa 60 gledalaca). Tako je predstava „Brecht – The Hardcore Machine“ dobila nagradu za najuspešniji eksperiment – predstavu u celini. što predstavlja specifičnost ovog projekta. Ova šokantna predstava igrana je i na BITEF. dugo se zadržala kao takva. Rekonstrukcija pozorišne zgrade započela je 1926. 1780. godine spajanjem dva profesionalna pozorišta – Hrvatskog narodnog pozorišta i mañarskog pozorišta. nazvana je studio Lajoš Škulteti. te je jedno krilo bilo namenjeno pozorištu. Funkcije se nisu preklapale. godine. sa izraženim elementom proćelja. decembra 1854. Počtkom XX veka (1915) u pozorištu je izbio požar. godine. Novi prostor. Privremena scena uspostavljena u nekadašnjoj Balskoj dvorani. a otvorena je 16. Vrlo brzo. namenjen afirmaciji mladih glumaca. bila preureñena za potrebe gostujućih pozorišnih trupa. sa šest stubova iznad kojih je izveden arhitrav i trougaoni timpanon. u periodu 1845 – 1854. zvaničan naziv ove kuće je Narodno pozorište – Narodno kazalište Nepsinhaz. kao i na smotri alternativnih pozorišta u Mañarskoj. Zatim. ona je sada preureñena i za potrebe bioskopskih projekcija.u 2008. što govori o značaju i potrebi stanovništva za prihvatanjem pozorišne umetnosti. da bi konačno 1953. Jednim objektom. bila proglašena za Malu salu na kojoj će se izvoditi predstave kamernog tipa. naklonosti magistrata. 14 13 281 . kako bi se ispunili uslovi koje je zahtevao ovaj veliki umernik. Sala gubi prvobitni potkovičasti oblik i u funkcionalnom smislu dobija novu dimenziju – pored odigravanja pozorišnih predstava. zapravo su objedinjena dva programa.12 Ovo pozorište dobilo je veliki broj nagrada na domaćim festivalima. otvoren je 2003. godine. Barašnjikova adaptirana je i renovirana jedna glumačka gaderoba. Počeci pozorišnog života u Subotici vezuju se za XVIII vek (1747) kada je odigrana prva profesionalna predstava na hrvatskom jeziku. Pozorište je izvedeno u stilu klasicizma. Narodno pozorište „Nepsinhaz“. Od 2003. u kome je sala poptuno uništena. Predstave su se prvobitno odigravale u gimnazijskoj dvorani. postoje prvi pisani izvori o gostovanju nemačke profesionalne pozorišne trupe. Zgrada je rañena prema projektu Škulteti Janoša. kao privremeno rešenje.

bdp.pozoristesubotica. Pozorište na Terazijama. Pozorište pretkumanovske Srbije.org.snp. 5) Nenadović. Clio. Pozorište Atelje 212. Pozorište na Terazijama šezdeset godina 1949 – 2009. Jasna Novakov. 1971. DOKUMENTI Premladi za pedesete – Atelje 212.yu www. Beograd.Monografija (priredili: Svetozar Cvetković. FDU. Novi Sad. intervju sa Stefanom Valdemar Holmom.rs (30. 2009. maj – jun 1986. 2000. 1925. Milan Grol i pozorište. Beograd. Arhiv Srbije. Sociologija umetnosti. 1 2010). 4. Zvezdara teatar ili novi samoorganizovanja. Zoran. Narodno pozorište. film.2005.4.Scena. Pozorište treba da izazove emocije.Viktorija. 4.narodnopozoriste. 2) Čekić Milutin . Graña arhiva Srbije o Narodnom pozorištu u Beogradu 1835 -1914). Maja. Gordana Goncić. 2006. procesi pozorišnog 9) Rapajić. www. I. Politika 26. Beograd. VEBOGRAFIJA www. Bahantkinje dolaze sa Balkana. 2007. Beograd. prema ideji Ljubomira – Mucija Draškića). 2009. Uticaj pozorišne politike na menadžment Narodnog pozorišta u Beogradu (1868 – 2003) – magistarski rad. 8) Obradović Milan.2.narodnopozoriste. Projektna organizacija u pozorištu. Beograd. 6) Madžuka Muždeka. Danka.rs www.1. Gavrilo. Beograd. Muzičko pozorište na Terazijama. Beograd. 7) Ristić. Svetozar.net www. Pozorišno pitanje. 10) Tasić. Beograd. Jelena Mijović.rs 282 . 9. Ana. Novi Sad. Grol Milan. intervju sa Patris Pavisom. REFERENCE 1) Aleksander D. radio i televiziju. 2004. 3) Kovijanović. Institut za pozorište. 4) Jovanović.

pristupilo se definisanju neophodnih urbanističkih kriterijuma. Polazeći od pretpostavke da će scenski objekti i dalje postojati. napravljen je model urbanističkog istraživanja. Taj model treba da posluži za konkretno utvrñivanje kvaliteta pozorišnih objekata sa urbanističkih aspekata. Fakultet tehničkih nauka. dostupnost 283 . Departman za arhitekturu i urbanizam. lokacija pozorišta. kao i da će ljudi imati potrebu da ih koriste i pored novih oblika sagledavanja i saznavanja dogañaja iz oblasti kulture. neophodno je postići funkcionalnost njegovih unutrašnjih prostora ali i spoljašnjeg okruženja. Radi unapreñenja metodologije za utvrñivanje urbanističke situacije arhitektonskih objekata za organizovanje scenskih dogañaja u Republici Srbiji. Ključne reči: urbanistički kriterijumi. pa i objekata za scenske dogañaje.Dr Ljiljana Vukajlov docent. Osnovni cilj ovog istraživanja je postizanje boljeg kvaliteta funkcionisanja i razvijanje sadržaja kulture u naseljima. Novi Sad URBANISTIČKI KRITERIJUMI SCENSKIH OBJEKATA U REPUBLICI SRBIJI Apstrakt: Za kvalitetno funkcionisanje svakog objekta. ali bi se mogao primeniti i na svaki drugi objekat u naselju.

The main objective of this research is to achieve a better quality of the functioning and the development of cultural facilities in the settlements. but it could also be applied to every other structure in the settlement as well. availability Sadržaj: Uvod Urbanistički aspekti objekata za scenske dogañaje Urbanistički kriterijumi za scenske objekte 3. Urbanistički kriterijumi za scenske objekte u širem okruženju 3. Zaključak 5. Reference 1. Urbanistički kriterijumi za scenske objekte u užem okruženju 4. 284 . 2. 3. including the facilities for performance events. In order to improve the methodology for determining the situation of urban architectural structures for organizing performance events in the Republic of Serbia. 1. Starting from the assumption that the performance buildings still exist.URBAN CRITERIA FOR THE THEATRES IN THE REPUBLIC OF SERBIA Abstract: For quality operation of every facility. 2. theatre locations. a model of urban research has been made. Keywords: urban criteria. it is necessary to achieve the functionality of not only its inner space. This model should be used to specifically determine the quality of theatre buildings from urban aspects. but also its outer environment. Završne napomene 6. the essential urban criteria had to be defined. and that people have the need to use them despite the new forms of perception and the learning events in the field of culture.

Ovaj rad koji se bavi sagledavanjem problema sa urbanističkog aspekta je samo jedan deo potprojekta pod nazivom "Urbanističke karakteristike arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji". Da bi se postigli navedeni ciljevi prethodno je. približi i pruži stanovnicima naselja. Zbog toga je. Tek sagledavanjem ovih vrlo specifičnih objekata sa različitih aspekata moguće je doći i do odreñenih rešenja. pa se dosadašnji način organizovanja pozorišnih i drugih scenskih aktivnosti sve češće sagledava kao prevaziñen. valorizacija i prezentacija zastupljenih urbanističkih uslova objekata sa scenskim dogañajima i definisanje neophodnih urbanističkih uslova za postizanje kvaliteta razvijanja sadržaja kulture. To znači da rezultati ovog rada mogu 285 . najčešće trgove. Valorizacija objekata sa urbanističkih aspekata je podrazumevala utvrñivanje kriterijuma po kojima bi se to istraživanje kasnije moglo i sprovesti. kao i uočeni konstantni problemi u njihovom funkcionisanju pokrenuli su istraživanje stanja pozorišnih objekata u Republici Srbiji. Potprojektom su utvrñeni sledeći ciljevi: • • • Unapreñenje metodologije za utvrñivanje urbanističkih parametara značajnih za arhitektonske objekte sa scenskim dogañajima. bilo neophodno proveriti postojeće urbanističke uslove scenskih objekata u Republici Srbiji. Pošto na način korišćenja i funkcionisanja pozorišnih objekata utiče veliki broj faktora. UVOD Savremeni trendovi. koji bi mogao da bude primenjen i na svaki drugi objekat u naselju. u okviru prve faza rada ustanovljen veći broj aspekata sagledavanja objekata u okviru šireg i užeg okruženja. pokazalo se neophodnim da se rešavanju složenih problema pristupi na jedan sveobuhvatan način. kao i njihovih potencijala. napredak i brzi razvoj tehnike doveli su do otkrića novih načina praćenja sadržaja kulture. Posebno mlañe kategorije stanovnika nemaju želju ni naviku da posećuju konvencionalne ustanove namenjene promovisanju kulture.2 Primetno smanjenje interesovanja ljudi za posete pozorištima i drugim objektima za scenske dogañaje. Sa osnovnim ciljem da se kultura ipak obezbedi. kao i razni vidovi instalacija. Uzroci nepovoljnih pojava su mnogobrojni i meñusobno veoma povezani. pa čak i na vodene površine. Formiran je model istraživanja. analiziranje. transformišu1 i prenose iz scenskih objekata na javne površine naselja. kao i u parkove. ulice. izmeñu ostalog.1. dvorišta ili holove većih objekata. evidentiranje. tržnih centara. dešava se da se predstave i performansi.

sprovela bi se uporedna analiza sa osnovnim ciljem da se sagleda opšte stanje scenskih objekata u Republici Srbiji prema utvrñenim urbanističkim uslovima. unapreñenje stanja. kao i specifični potencijali. iskorišćavanje postojećih kapaciteta i vrednosti.nedostatke. odnosno uočavanje značaja kojeg pojedini objekti mogu postići u budućnosti. Uporednom valorizacijom objekata bi se istakle zajedničke vrednosti i nedostaci objekata. tipološke klasifikacije i 3. kao i uporedna valorizacija objekata sa urbanističkih aspekata da bi se došlo do procene kako pojedinačnih objekata. 2.imati širu primenu i biti od značaja ne samo pri rekonstrukciji postojećih scenskih objekata ili pri planiranju i projektovanju novih. Te klasifikacije bi trebalo da olakšaju dalje sagledavanje problematike scenskih objekata i pomognu u rešavanju uočenih problema i otklanjanju nepovoljnih uslova. Ovakav istraživački pristup metodološki predstavlja primenu SWOT analiza (engl. konstatacija postojećeg stanja. Opportunities mogućnosti.pretnje)3 koje su.prednosti. već i za sve druge objekte bez obzira na njihovu namenu. kao krajnji cilj celokupnog istraživanja je i formulisanje preporuka za unapreñenje objekata. Nakon urbanističkih analiza pojedinačnih objekata. URBANISTIČKE KARAKTERISTIKE OBJEKATA ZA SCENSKE DOGAĐAJE Istraživački potprojekat pod nazivom "Urbanističke karakteristike arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji" je organizovan u tri faze: 1. 286 . Na osnovu tih kriterijuma vrednovanja objekata sprovela bi se i valorizacija. kao i unapreñenje potencijala objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. U prvoj fazi rada je predviñeno analiziranje postojećeg stanja objekata sa urbanističkih aspekata. 2. Na osnovu istraživanja u okviru druge faze rada predviñeno je sagledavanje perspektive i značaja postojećih objekata.)Strenghts . tako i objekata za scenske dogañaje u celini. vrednosti i nepovoljnosti pojedinačnih objekata za scenske dogañaje. inače i obavezan deo Regionalnih prostornih planova pri proceni postojećeg stanja objekata i površina. Weaknesses . Osim toga.4 Druga faza rada je predviñena za tipološke klasifikacije objekata za scenske dogañaje prema kvalitetima tih objekata sa urbanističkih aspekata. Threats . otklanjanje negativnosti.

Pri sagledavanju lokacije objekata u odnosu na druge objekte iste ili slične namene (Tabela 1) može se dogoditi da u regionu ne postoje slični objekti. kao i prema auditorijumu (odrasli. lokacija objekata u odnosu na druge objekte slične namene. Zbog toga je bilo neophodno sagledavanje lokacije svakog objekta. 2. gravitaciono područje objekata kulture u širem okruženju. ali su i ona meñusobno različita. 4. 1. 3. ono ima funkciju organizacije svih vrsta predstava. kako u širem. URBANISTIČKI KRITERIJUMI ZA SCENSKE OBJEKTE Za sprovoñenje potprojekta pod nazivom "Urbanističke karakteristike arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji" bilo je neophodno prvo utvrditi jasne kriterijume na osnovu kojih će se moći sprovesti sve planirane i potrebne analize. reprezentativnih scenskih objekata sa urbanističkih aspekata.3. Čim ima više pozorišnih objekata nameće se njihova funkcionalna specijalizacija. broj stanovnika u gravitacionom području i 5. nacionalnom ili svetskom nivou. a zatim i valorizovanje izabranih. održavanje odreñenog statusa ustanove. od kojih je veoma bitna njegova urbanistička dispozicija. u kojima postoji samo jedno pozorište. u manjim gradovima kao npr. meñusobna udaljenost objekata kulture u širem okruženju. mladi. pa tako i pozorišnog. Tako npr. 3. Dobro funkcionisanje svakog objekta u naselju zavisi od niza faktora. tako i u užem okruženju. jeste faktor udaljenosti tog objekta od ostalih objekata iste ili slične namene (Tabela 1). Zbog toga je neophodno analizirati objekte sa sledećih urbanističkih aspekata: 1. regionalnom. U Subotici i Novom Sadu ima mnogo manje pozorišta nego u Beogradu. u Zaječaru i Kraljevu. Oni mogu biti bitni na lokalnom. u Beogradu postoji veliki broj pozorišta koja se meñusobno veoma razlikuju prema veličinama i repertoarima. Manja udaljenost izmeñu više objekata može da 287 . zatim da postoji jedan sličan objekat ili da ima više objekata namenjenih scenskim dogañanjima. deca). kao i za očuvanje broja posetilaca. Nasuprot tome. uporeñivanje. saobraćajna dostupnost. Urbanistički kriterijumi za scenske objekte u širem okruženju Urbanistička analiza dispozicije objekata u širem okruženju je veoma bitna sa aspekta utvrñivanja nivoa značaja objekata. U slučaju postojanja većeg broja objekata za scenske dogañaje od velikog značaja za način njihovog funkcionisanja.

kao i uz manju razvijenost saobraćajnih sistema u naseljima. Veće udaljenosti od 1 km zahtevaju korišćenje saobraćajnih prevoznih sredstava ili sopstvenog vozila. r = 2. usled smanjenja gravitacionog područja. Broj posetilaca je još i u zavisnosti od zastupljenih vidova saobraćaja. Ovaj problem posebno postaje uočljiv ukoliko je objekat smešten u starom istorijskom jezgru grada (npr. Ukoliko su područja stanovanja veoma udaljena od tih objekata. Ovo se najčešće dešava u naseljima koja nemaju razvijen gradski prevoz ili organizovane taksi službe. Zbog toga se ponovo naglašava značaj saobraćaja za podsticanje razvoja pozorišnih ustanova. Pozorišta koja su jedina u naselju uglavnom okupljaju sve stanovnike tog naselja. kao i način organizacije sistema objekata za scenske dogañaje u okviru šire regije. Tako npr. smanjuje se i posećenost scenskih objekata iz tih područja. jer predstavlja domete pešačkog kretanja.5 km. Posebno je važno istaći i prednost naselja koje ima organizovanu taksi službu i javni prevoz. kao i od razvijenosti saobraćajnih komunikacija na nivou grada i na meñugradskom nivou. a posebno utiče na dimenzije sale za gledaoce. Pod manjom udaljenosti objekata se smatra ona koja je manja od 1km. Time se vrednost života stanovnika podiže na jedan mnogo viši nivo. pa se može razmišljati i o mreži objekata kulture koji omogućavaju širenje ove sfere života na celokupno stanovništvo.25 km. čime se stvara problem mirujućeg saobraćaja u okolini pozorišnih objekata. pojaviće se i izbegavanje posete pozorišnim objektima. 288 . Veličina naselja i broj stanovnika. SNP u Novom Sadu). Broj stanovnika jednog naselja (Tabela 1) je veoma važan podatak. r = 0.utiče na razvijanje konkurencije izmeñu objekata. U slučaju postojanja više objekata za scenske dogañaje u okviru istog naselja.5 km i r > 2. kao i stanovnike susednih manjih naselja. odnosno pozorišnog objekta. Mreža objekata za scenske dogañaje. gravitaciona područja objekata se formiraju na osnovu pešačkih distanci.5 km). utiču na stvaranje specifičnog gravitacionog područja oko svakog objekta (Tabela 1). Sa povećanjem distanci izmeñu stambenih područja i pozorišta. ali ponekad i na pojavu slabije posećenosti. Meñutim. Mnogo veća meñusobna udaljenost objekata namenjenih scenskim dogañajima utiče na ravnomernije rasporeñivanje posetilaca. kao posledica manje udaljenosti objekata za scenske umetnosti pojavljuje se i mogućnost izbora predstave. jer uslovljava unutrašnju organizaciju pozorišnog objekta. Narodno pozorište u Beogradu. Takva udaljenost uslovljava da se stanovništvo orijentiše ka onom pozorištu koje mu je najbliže. Zato se objekti mogu razvrstati po kategorijama prema radijusu gravitacije (r = 0. kao i na smanjenje broja posetilaca. stanovnici sa periferije reñe idu u pozorište nego stanovnici koji žive bliže centru u kojem se to pozorište nalazi. utiču na broj posetilaca. kao i njihova meñusobna udaljenost na nivou grada ili regije.

na većoj udaljenosti (od 1 km do 5 km). Gravitaciono područje objekata kulture u širem okruženju r = 0. Postoji više sličnih objekata. Lokacija objekta u odnosu na saobraćajne elemente Zastupljen je jedan vid saobraćaja Zastupljeno je više vidova saobraćaja U blizini autobuske stanice U blizini železničke stanice U blizini luke ili aerodroma U blizini glavne saobraćajnice Dalje od glavne saobraćajnice odgovor Tabela 1.5 km). preko 250. od 50.26 km do r = 0.25 km r = 0. Postoji jedan sličan objekat. od 100.5 km r = 0. na velikoj udaljenosti (više od 5 km). Meñusobna udaljenost objekata kulture u širem okruženju u neposrednoj blizini (do 0.000 stanovnika.000 stanovnika. na manjoj udaljenosti (od 0.000 stanovnika.Kriterijumi urbanističke dispozicije objekata u širem okruženju Postojanje objekata iste ili slične namene u okruženju Ne postoji ni jedan sličan objekat.001 do 50.5 km Broj stanovnika u gravitacionom području objekta do 20.001 do 100. od 20. Kriterijumi urbanističke dispozicije objekata u širem okruženju 289 .5 km r > 2.001 do 250.000 stanovnika.000 stanovnika.6 km do r = 2.5 km do 1 km).

Dok ravan teren omogućava nesmetano kretanje svim kategorijama stanovnika. a povećana količina izduvnih gasova može da umanji prijatnost doživljaja pozorišne predstave. kako zbog lakoće pristupa motornim vozilima. Osim toga.Gradska naselja koja uglavnom imaju više od 20. dotle teren u nagibu može da smanji pristupačnost i bezbednost osobama sa invaliditetom. 2. neophodno je sagledavanje i nepovoljnih uticaja razvijanja saobraćaja u blizini objekata za scenske dogañaje. već i blizina autobuskih meñumesnih stanica. kao i na kvalitet organizacije i načina funkcionisanja scenskih objekata. kao što i naselja sa većim brojem stanovnika imaju i više objekata namenjenih scenskim dogañajima. Ovi uslovi su posebno značajni ako se objekat nalazi na trgu ili uz veću popločanu površinu bez zelenila. Posebno treba naglasiti značaj postojanja svih vidova saobraćaja (Tabela 1) i stepen njihovog razvoja. Velika frekventnost saobraćaja može da utiče i na smanjenje bezbednosti posetilaca. Naravno. Prisustvo i blizina vodene površine (Tabela 2) osim što doprinosi atraktivnosti okruženja pozorišnog objekta. a samim tim i do onemogućavanja efikasnog pristupa. 3. Veoma je važno obratiti pažnju i na broj posetilaca iz okolnih naselja. može da utiče i na stvaranje posebnih mikroklimatskih uslova (magla. Pojačana saobraćajna buka može da ometa rad pozorišta. svežina vazduha. železničkih stanica. zbog izuzetnog uticaja na posećenost objekata za scenske dogañaje. Povezanost pretprostora ispred objekta za scenska dogañanja i obale predstavlja veliki potencijal za organizovanje izuzetnih javnih prostora naselja. jer se mogu narušiti ekološki i funkcionalni uslovi. bitna je i udaljenost objekata za scenske dogañaje od glavnih saobraćajnica u naselju. luka i aerodroma. Nagib terena je bitan zbog funkcionisanja prostora. Vodena površina se može iskoristiti i kao saobraćajna pristupna površina. Urbanistički kriterijumi za scenske objekte u užem okruženju Urbanistička analiza dispozicije pozorišta u užem okruženju se sagledava kroz lokaciju tih objekata u odnosu na prirodne i stvorene elemente. odnosno zbog načina pristupa objektu. tako i radi korišćenja javnog gradskog prevoza čije su linije najčešće organizovane na najznačajnijim saobraćajnim površinama. imaju bar jedno pozorište. pri čemu je moguće postići veliku atraktivnost i neobičnost pri stizanju do pozorišnog objekta.5 Povoljan uticaj vetra i insolacije doprinose prijatnosti boravka na 290 . a takoñe može da dovede i do zagušenja saobraćaja. jer oni takoñe utiču na kapacitete unutrašnjih prostora. Bitni su ne samo različiti vidovi saobraćaja. Zahvaljujući dobrom funkcionisanju saobraćaja moguće je poboljšati posećenost odreñenim objektima čak do te mere da oni postanu svetski poznata mesta.000 stanovnika. kako za posetioce i zaposlene. niža temperatura). tako i za ekonomska vozila.

O tome su pisali izraelski arhitekti Capeluto. Objekat je zaštićen od jakog udara vetra. Yezioro i Shaviv. izloženost slobodne površine ispred pozorišnog objekta jakom i direktnom uticaju vetra. Narodno pozorište u Beogradu odgovor 291 . Objekat je dalje od vodene površine. Kriterijumi urbanističke dispozicije objekata u užem okruženju sa aspekta lokacije u odnosu na prirodne elemente Lokacija pozorišnih objekata u odnosu na stvorene elemente (Tabela 3) se analizira sa aspekta njihovog položaja u odnosu na istorijsko jezgro naselja. Objekat je na ravnom terenu. Nasuprot tome. Objekat je na nagnutom terenu. Objekat je zasenčen. nedostatcima ili potencijalima. poteza ili obala. objekti se sagledavaju i kao elementi većih prostornih celina: ulica. značajne tačke i površine. Tabela 2. zbog sve veće efikasnosti njene primene.otvorenim površinama ispred objekata namenjenih scenskim dogañanjima. Objekat je izložen jakom udaru vetra. kao i prejaka insolacija i odsustvo zelenila. Osim toga.6 Postojanje većih slobodnih površina sa zelenilom i delimičnim natkrivanjem predstavljaju kvalitete pretprostora koji služe za okupljanje posetilaca pre početka predstave. Inolacija je jedan od značajnih faktora i pri rekonstrukcijama objekata. Ovakvim načinom sagledavanja lokacije objekata može se doći do izuzetno bitnih zaključaka o njenim vrednostima. Kriterijumi urbanističke dispozicije objekata u užem okruženju Lokacije objekata u odnosu na prirodne elemente Prirodni uslovi lokacije objekta Objekat je uz vodenu površinu. blokova. onda je takav objekat još atraktivniji i privlačniji za posetioce. u velikoj meri mogu da smanje kvalitet posete pozorištu. trgova. Objekat je previše insoliran. Ukoliko je neposredno okruženje scenskih objekata istorijsko jezgro ili ako je i sam objekat sa stilskim karakteristikama ili sa ambijentalnim vrednostima. kao i u odnosu na saobraćajne objekte i površine u naselju. proveravajući mogućnost morfoloških transformacija u blokovima Tel Aviva.

Sl. kao što i blizina saobraćajnih objekata može da podstakne češće dolaženje stanovnika iz drugih naselja ili perifernih delova. reprezentativnošću. 292 . Beograd Sl. uspostaviti nove odnose (Slika 2). blizina trga Republike u Beogradu povećava značaj i atraktivnost Narodnom pozorištu (Slika 3).1 Narodno pozorište. on se zbog svog položaja slabije uočava. na različite načine doprinose kvalitetu lokacije objekata za scenske dogañaje. Narodno pozorište u Subotici je. Atraktivnost repernih tačaka u blizini pozorišta ili dinamika trga na kojem se pozorišni objekat nalazi. Subotica Blizina saobraćajnih objekata. koje je imalo vrlo specifičan odnos sa svojim okruženjem. poteza ili obale (Tabela 3).je primer objekta u istorijskom jezgru grada koje i samo ima istorijsku i ambijentalnu vrednost (Slika 1).2 Narodno pozorište. Manja udaljenost stambenih područja od objekata za scenske dogañaje može da olakša ljudima pristup do njih i smanji korišćenje motornih vozila pri poseti pozorištima. kao i mesta okupljanja i stambenih područja (Tabela 3). arhitektonsko-stilskim odlikama. repernih i žižnih tačaka naselja. verovatno. mogu da povećaju broj njegovih posetilaca. Tada je vidan sa različitih vizurnih tačaka kao što se npr. a nakon rekonstrukcije će. Tako npr. takoñe primer objekta u centralnom istorijskom delu grada. svojom prostornom dispozicijom. Postojanje i niza drugih javnih grañevina u neposrednom okruženju pozorišta. Potpuno je drugačija situacija ako je objekat slobodnostojeći ili ako se nalazi na trgu ili uz park. na pozorišne predstave. zgrada Narodnog pozorišta u Nišu (Slika 6) može sagledati sa više strana. kao što se npr. Ukoliko je objekat deo ulice. a Pozorišni trg u Novom Sadu povećava reprezentativnost Srpskog narodnog pozorišta i omogućava njegovo sagledavanje (Slika 4). Pozorište Toša Jovanović u Zrenjaninu (Slika 5) nalazi u okviru niza objekata. ambijentalnim vrednostima i kulturno-istorijskim značajem u velikoj meri mogu da doprinesu i povećanju značaja gradskog centra i podizanju kvaliteta života stanovnika.

Zrenjanin Sl. Tako se npr. Niš U situacijama kada su pozorišni objekti ugrañeni u blok.3 Trg Republike. blizina i frekventnost saobraćaja često predstavljaju veliku opasnost za posetioce u smislu bezbednosti. a posebno ako su deo starog gradskog jezgra ili se nalaze uz uske ulice ili frekventne pešačke površine. Beograd Sl. blizina autobuskih. postojanje linija javnog gradskog prevoza. zbog manjeg prostora za manevrisanje i veće posećenosti trga na kojem se nalazi pozorište na Terazijama u Beogradu. Novi Sad Sl. taksi službi. jer se objekat nalazi u veoma izgrañenom centru grada u pešačkoj zoni. Tako su posetioci Novosadskog pozorišta u ulici Jovana Subotića posebno ugroženi saobraćajem (Slika 9) za razliku 293 . pristup do njegovih podzemnih etaža ekonomskog dela obezbeñen preko pokretne platforme (Slika 8). tramvajskih i taksi stajališta (Tabela 3) predstavljaju velike pogodnosti za posetioce.4 SNP. često se uvode specijalni režimi saobraćaja ili liftovi do ekonomskih delova objekata. Prisustvo saobraćaja. uočava otežan ekonomski pristup SNPu (Slika 7) u Novom Sadu. Sa ciljem da se obezbede što bolji uslovi funkcionisanja prostora i omogući nesmetano odvijanje svih zastupljenih vidova kretanja. Tako je npr. Meñutim. može se javiti problem pristupa.5 Pozorište Toša Jovanović.Sl. jer im omogućavaju jednostavnije dolaženja do objekata za scenske dogañaje.6 Narodno pozorište.

od posetilaca pozorišta Sterija u Vršcu, koji su potpuno zaštićeni od motornog saobraćaja, jer je glavni ulaz obezbeñen sa slobodne pešačke površine (Slika 10). Iako Kriterijumi urbanističke dispozicije objekata u užem okruženju Lokacije objekata u odnosu na stvorene elemente Lokacija objekta u odnosu na istorijske ambijente Lokacija objekta u odnosu na značajne tačke i površine naselja U istorijskom delu naselja Dalje od istorijskog dela naselja U blizini saobraćajnih objekata U blizini repernih tačaka naselja U blizini mesta okupljanja U blizini stambenih područja Objekat kao deo strukturnih elemenata naselja Objekat je deo ulice Objekat je deo trga Objekat je deo bloka Objekat je deo poteza Objekat je deo obale Lokacija objekta u odnosu na saobraćajne elemente Postoje linije gsp-a. Ne postoje linije gsp-a. U blizini linija gsp-a Dalje od linija gsp-a. U blizini autobuskih i tramvajskih stajališta. Dalje od autobuskih stajališta. Ne postoje autobuska stajališta. Postoji taksi služba. Ne postoji taksi služba. Tabela 3. Kriterijumi urbanističke dispozicije objekata u užem okruženju sa aspekta lokacije u odnosu na stvorene elemente odgovor

294

se Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu nalazi uz frekventnu ulicu, ulaz za posetioce je bezbedan jer je uvučen u odnosu na ulicu (Slika 11). Glavni ulaz u Narodno pozorište u Subotici je odvojen od saobraćajne površine žardinjerama (Slika 12).

Sl.7 Ekonomski ulaz u SNP, Novi Sad

Sl.8 Ekonomski pristup u Pozorište na Terazijama, Beograd

Sl.9 Novosadsko pozorište, Novi Sad

Sl.10 Narodno pozorište Sterija, Vršac

Sl.11 Blizina saobraćajnice uz JDP, Beograd

Sl.12 Blizina saobraćajnice uz Narodno pozorište, Subotica

295

Kvalitet funkcionisanja pozorišnih objekata u velikoj meri zavisi od pristupačnosti objekata, kako za posetioce, tako i za zaposlene, kao i od postojanja dovoljnog broja parkinga ili garažnih mesta (Tabela 4). Broj posetilaca i zaposlenih utiču na način organizacije unutrašnjeg prostora pozorišta, ali uslovljavaju i veličine platoa ispred objekata i broj potrebnih parkinga i garažnih mesta. Kriterijumi urbanističke dispozicije objekata u užem okruženju Lokacije objekata u odnosu na stvorene elemente Pristupačnost objekata postoji odvojeni ekonomski pristup postoji odvojeni ulaz za službenike postoji odvojeni ulaz za učesnike predstava postoji odvojeni ulaz za posetioce Postojanje mirujućeg saobraćaja za autobuse za automobile za bicikle, za ekonomska vozila Postojanje garaža za autobuse za automobile za bicikle za ekonomska vozila Numerički pokazatelji kapacitet gledališta veličina platoa ispred glavnog ulaza broj parking mesta broj garažnih mesta Tabela 4. Kriterijumi urbanističke dispozicije objekata u užem okruženju sa aspekta lokacije u odnosu na stvorene elemente odgovor

296

Postojanje i odvajanje ekonomskog ulaza od ulaza za službenike, zatim od ulaza za učesnike predstava, kao i od ulaza za posetioce, predstavljaju najznačajnije preduslove dobrog funkcionisanja. Veći broj potrebnih ulaza je teže ostvariti u objektima koji su deo uličnog niza ili objekata koji se nalaze na atraktivnom trgu ili u okviru ivično izgrañenog bloka, kao što je npr. slučaj sa pozorištem u Šapcu (Slika 13). Mnogo je jednostavnije obezbediti pristup objektima koji su organizovani kao slobodnostojeći, kao što je to slučaj sa pozorištem u Užicu (Slika 14). Manji pozorišni objekti najčešće nemaju odvojene ulaze, a ponekad postoji samo jedan zajednički. Ovo se pravda činjenicom da ni posećenost pozorišta nije velika.

Sl.13 Pozorište u Šapcu

Sl.14 Pozorište u Užicu

Veliki problem za sve javne grañevine, pa tako i za objekte namenjene scenskim dogañajima, je parkiranje motornih vozila. Parkinga ili garaža uglavnom nema dovoljno ili oni uopšte i ne postoje. Osim što bi svaki objekat morao da ima obezbeñen parking za putnička vozila, trebalo bi da ima i parkinge za autobuse, motore i bicikle, kao i za dostavna vozila uz ekonomski pristup. Pozorišta koja se nalaze u istorijskim jezgrima naselja uglavnom nemaju predviñenu površinu za mirujući saobraćaj. Broj parking mesta i veličine slobodne površine ispred objekata trebalo bi da proističu iz kapaciteta objekata, odnosno broja mesta u gledalištu kao i broja zaposlenih. Kod većine pozorišnih zgrada je prisutan problem mirujućeg saobraćaja, jer pri njihovom grañenju nije voñeno računa o ovoj potrebi. Naknadno obezbeñivanje parkinga zahtevalo bi značajne transformacije ne samo objekata, već i njihovog neposrednog okruženja. Jedan od načina rešavanja pitanja mirujućeg saobraćaja je zabrana kretanja motornih vozila u strogom centru naselja i favorizovanje taksi službe, javnog prevoza i biciklističkog saobraćaja. Na taj način bi se smanjila i frekventnost motornog saobraćaja i zagañenje, a povećala bi se bezbednost i izbeglo bi se parkiranje.

297

4.

ZAKLJUČAK

Ovim radom su sumarno navedeni svi potrebni elementi sagledavanja pozorišnih objekata sa urbanističkih aspekata. Ovakva metodologija istraživačkog rada bi trebalo da olakša dalje analize i valorizaciju reprezentativnih objekata, ali bi se mogla iskoristiti i za proučavanje urbanističkih aspekata i svih drugih javnih grañevina. Iako se objekti za scenske dogañaje meñusobno veoma razlikuju, na osnovu prikupljenih podataka koji su istaknuti i sistematizovani u tabelama, može se doći do opštih zaključaka o stanju objekata i kvalitetu njihovog funkcionisanja. Sve različitosti koje se budu pojavile, trebalo bi zabeležiti, istaći, vrednovati i, radi postizanja specifičnog identiteta, ne samo objekta već i naselja, sačuvati. Pri sprovoñenju istraživanja prema ovde formulisanim i navedenim kriterijumima, veoma je važno sagledati odreñene pojave u širem kontekstu, a ne samo na osnovu podataka. Tako se npr. odsustvo javnog gradskog prevoza ne mora uvek vrednovati kao negativna pojava, jer prema veličini teritorije naselja u kojem se pozorište nalazi i prema broju stanovnika, možda nije ni potreban. Na osnovu tabelarno prikazanih urbanističkih kriterijuma neophodno je proveriti vrednosti pojedinačno svakog reprezentativnog objekta za scenske dogañaje u Republici Srbiji, kako bi se utvrdile tipologije i uočile sličnosti izmeñu objekata. Nakon toga će se dati i odreñene preporuke za rekonstrukciju i preureñenje prostora oko objekata sa scenskim dogañajima, a sa osnovnim ciljem oživljavanja ovih grañevina i podizanja kvaliteta njihove prostorne organizacije i funkcionisanja.

5.

ZAVRŠNE NAPOMENE

Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji, pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića, vanrednog profesora. Podaci o stanju reprezentativnih pozorišnih objekata u Republici Srbiji, a prema ovde navedenim kriterijumima, prikupljani su tokom školske 2010/2011. godine i biće sumirani tokom ove godine.

298

6.

REFERENCE 1) Ignjatov Popović, Ivana: Mogućnosti pozorišta senki u procesu edukacije, The Seventh International Theatrological Conference “Today and here”, Banjska Bistrica, 2010. 2) Harvud (Harwood), Ronald (Ronald): Istorija pozorišta, Ceo svet je pozornica, Clio, Beograd, 1988. str.138. 3) Lokalna Agenda 21: Uvod u planiranje održivog razvoja, 2004, str. 151. 4) Zakon o planiranju i izgradnji, Sl. glasnik Republike Srbije, 81/2009, stav 2.2. član 18. str.7. 5) http://www.pristupacnost.net/public_html/?page=pages,variable,program (25.02.2011.) 6) Capeluto Isaak G, Yezioro A., Shaviv E.: Climatic aspects in urban design a case study, Building and Environment 38, 2003. str. 827-835.

299

300 .

koliko je nazadovalo u kvalitetu obraćanja grañanima i kakvi su mu potencijali da eventualno ispuni nove funkcije koje se od pozorišne kuće budućnosti očekuju. Departman za saobraćaj. koliko je napredovalo u promeni funkcija koje ga karakterišu. dipl.inž.inž. Analizom rada ustanova kulture moglo bi se pokazati da su se motivi u samim osnovama njihovog rada značajno promenili. projektant. dipl. U ovom radu razmatraće se kuća Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu izgrañena 1981. u ovom radu pokušaćemo da pokažemo na koji način se Srpsko narodno pozorište obraća stanovnicima grada i regije. Ključne reči: Srpsko narodno pozorište. možemo posmatrati i na nivou ostvarivanja i refleksija arhitektonskih i urbanističkih funkcija objekata odreñenih arhitektonskih tipologija. asistent. Fakultet tehničkih nauka. godine. arhitektonske i urbanističke funkcije objekata 301 . a da su transformacije o kojima je reč uglavnom teško razumljive i retko gde argumentovane.arh. „Nova zgrada“ pozorišta. Novi Sad Miloš Kopić. asistent. pa neminovno i do preispitivanja stavova i ideja na kojima su zasnovane i prema kojima rade sve institucije i ustanove kulture na teritoriji Republike. Departman za arhitekturu i urbanizam. Evidentne promene u smislu statusa ustanova kulture. Atelje Krstonošić. Fakultet tehničkih nauka. Novi Sad Mirjana Gegenbauer. tzv.arh.inž.Miljana Zeković. dipl. zajedno sa pozorištem u njoj samoj – nosiocem ideja i odgovornosti za dešavanja vezanih za ovu ustanovu. Prepoznavanjem novih funkcija pozorišta danas i izmenama statusa „glavnih“ funkcija koje pozorište ostvaruje.arh. Novi Sad ANALIZA FUNKCIJA SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA – STANJE I POTENCIJALI PRVOG NACIONALNOG POZORIŠTA Apstrakt: Tranzicija kroz koju godinama prolazi naše društvo povela nas je putem preispitivanja svih odnosa koje smo decenijama formirali na svim nivoima. stavova koje šire i sopstvenih prezentacija.

3.3. 2. This paper will make a research on the building of the Serbian National Theatre in Novi Sad. how it decreases the quality of addressing people and what the possibilities are for potential fulfilment of new functions that are being expected from a theatre building in the future. and that the transformations that everyone is speaking about are mostly difficult to be understood and rarely proven. the paper will try to present the manner in which the Serbian National Theatre addresses the population of the town and the region.1.FUNCTION ANALYSIS ON THE SERBIAN NATIONAL THEATRE – CONDITION AND POTENTIALS OF THE FIRST NATIONAL THEATRE Abstract: The transition that our society has been going through for years now has led us via the path of questioning all the relations we have established at all levels for years. inevitably to questioning the views and ideas that present the basis for all institutions and establishments of culture on the territory of the Republic. 302 . Uvod Srpsko narodno pozorište – od ideologije do neprepoznavanja Reprezentativne funkcije prošlosti 3. Evident alterations in the sense of the status of the institutions of culture. Urbanistička funkcija 3. how it advances in the alteration of functions that characterize it.2. and hence. The analysis on the work of the institutions of culture might prove that the motifs in the very foundations of their work have been significantly altered. Keywords: Serbian National Theatre. By recognizing new theatre functions today and the changes in the status of “leading” functions that a theatre performs. the stands they state and their presentations can also be observed at the level of establishing and reflecting architectural and urban functions of the structures of certain architectural typologies. built in 1981. 6. Tehničko-tehnološka funkcija 4. Ambijentalna funkcija 4. Komunikacijska funkcija Pouke i potencijali Srpskog narodnog pozorišta Zaključna razmatranja Reference 4. as a so-called “New building” of the theatre.2.3. Promotivna funkcija Funkcija sadašnjeg trenutka – trijada zamena 4. 5. 7. architectural and urban functions of a building Sadržaj: 1. together with the theatre it dwells in it – the bearer of ideas and responsibility for all the events connected to this institution. Ideološka funkcija 3.1.

godine. što je uzrokovano suštinskim promenama potreba koje uslovljavaju njihovo postojanje. Evidentne promene u smislu statusa ustanova kulture. Prepoznavanjem novih funkcija pozorišta danas1 i izmenama statusa „glavnih“ funkcija koje pozorište ostvaruje. U ovom radu razmatraće se kuća Srpskog narodnog pozorišta izgrañena 1981. UVOD Tranzicija kroz koju godinama prolazi naše društvo povela nas je putem preispitivanja svih odnosa koje smo decenijama formirali na svim nivoima. nemoguće je govoriti samo o kući SNP-a. 303 . koje kao posledicu imaju jasnu promenu u hijerarhiji funkcija koju ostvaruje svaki tip objekata (ili u nekim slučajevima pojedinačni objekat-institucija). ne ostvarujući više uticaje presudnih značaja prelazi u drugi plan. „Nova zgrada“ pozorišta. ili potrebe samih ustanova kulture da opstanu u vremenu kada kultura. Uzimajući u obzir razloge osnivanja. možemo posmatrati i na nivou ostvarivanja i refleksija arhitektonskih i urbanističkih funkcija objekata odreñenih arhitektonskih tipologija. Menjanje namera i ciljeva uzrokuje turbulencije. u ovom radu pokušaćemo da pokažemo na koji način se Srpsko narodno pozorište obraća stanovnicima grada i regije. zajedno sa pozorištem u njoj samoj – nosiocem ideja i odgovornosti za dešavanja vezanih za ovu ustanovu. i ansambl pozorišta predstavljali su jedinstvo. bile one trajne ili efemerne po karakteru. koje je sa više ili manje uspeha ostvarivalo svoju funkciju promotera kulture i jezika kroz vreme.1. koliko je napredovalo u promeni funkcija koje ga karakterišu. Predmet ovog rada je Srpsko Narodno Pozorište u Novom Sadu. Analizom rada ustanova kulture moglo bi se pokazati da su se motivi u samim osnovama njihovog rada značajno promenili. koliko je nazadovalo u kvalitetu obraćanja grañanima i kakvi su mu potencijali da eventualno ispuni nove funkcije koje se od pozorišne kuće budućnosti očekuju. tzv. rad i kontinuitet u namerama ove ustanove. Potrebe. pa neminovno i do preispitivanja stavova i ideja na kojima su zasnovane i prema kojima rade sve institucije i ustanove kulture na teritoriji Republike. generatori su promena stanja ovih ustanova. stavova koje šire i sopstvenih prezentacija. Tipologija objekata za kulturu je reprezentativni primer za sagledavanje navedenih promena. o njenim arhitektonskim i urbanističkim funkcijama. bile one potrebe korisnika kulturnih sadržaja. Kuće u kojima je boravilo ovo pozorište. Tipologije objekata javnih po karakteru doživljavaju ozbiljne izmene. a da su transformacije o kojima je reč uglavnom teško razumljive i retko gde argumentovane.

već zato što je uloga kulturnog prosvetitelja. Ideološka osnova kao podloga za uspešnu realizaciju „projekta“ Srpsko narodno pozorište. koja je bila namenjena ovom pozorištu pri njegovom osnivanju. veka: Miletića. Iz današnjeg ugla posmatranja Srpsko narodno pozorište ne može. SRPSKO NARODNO POZORIŠTE – OD IDEOLOGIJE DO NEPREPOZNAVANJA Istraživanje života pozorišnih trupa i pozorišnih kuća.. Ne zato što su same osnivačke ideje opstale i razvile se u pokretačku snagu SNP-a. što SNP-u u ovom trenutku daje legitimitet. sem osnivačkih ideja. te ne postoji ništa. neminovno dovodi do problematike odnosa i povezanosti pozorišta danas i njegove istorije.Slika 1: SNP u okruženju – model 2. bila je jasna – afirmacija nacionalne duhovnosti. ili tačnije – ne sme da zanemari svoju istoriju.)?“ Uvid u istorijsku grañu o osnivanju i delovanju Srpskog narodnog pozorišta ukazuje na to da su ideje koje su vodile velikane kulturne scene Srbije 19. Razvoj svesti kulturne elite Srbije 19.doživela vrstu negativne evolucije. Đorñevića. i domaćih i stranih primera. vremenom degradirala . veka doveo je do uočavanja hitnosti intervenisanja na poljima 304 . prilikom donošenja odluke o osnivanju ove kulturne institucije.. neophodne za njen opstanak i danas. Branovačkog i Zmaja. Petar Volk u svojim zapažanjima o pozorišnom životu u Srbiji2 jasno postavlja ovo pitanje: „Može li teatar da opstane bez istorije? Je li nužno to neprekidno isticanje povezanosti sa prošlošću i zar scenske iluzije ne proizilaze iz naše svesti o sebi (. već u njoj treba da pronañe inspiraciju za kulturno uskrsnuće.

nakon rata otvara Vojvoñansko narodno pozorište „na tradicijama Srpskog narodnog pozorišta“. menja se i odnos prema potrebi za jednom stalnom kućom koja bi pozorište udomila. Veliki ideali na kojima počiva osnivanje SNP-a su se ogledali u „homogenizaciji srpskog naroda“. jer Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine. godine. uključujući i sam jugoslovensko-poljski konkurs. Autor projekta je bio poljski arhitekta Viktor Jackijevič. uz Maticu srpsku. bilo u iznajmljenim dvoranama. Ubrzo nakon što se osetio oporavljeni duh pozorišta. i početka 20. Ne postoji istorijski izvor koji SNP ne vidi. 305 . Jačanjem statusa ove institucije kulture. probijanje novih trasa i miniranje čitavog fronta starog jezgra grada. ili u stanju prinudne stagnacije. ili je davalo predstave.očuvanja nacionalnog identiteta – potrebe za očuvanjem jezika i kulture Srba u Austrougarskoj. a samo idejno rešenje je. bez obzira da li je pozorište bilo aktivno. koji i donosi odluku o obnovi kulture i pozorišnog života. posredstvom širenja uticaja SNP-a na sva mesta u Vojvodini u kojima je bilo moguće osnivanje lokalnih odbora i organizovanje godišnjih gostovanja SNP-a. Srpsko narodno pozorište ostalo je oslonjeno na svoje ideale i ostvarivalo i reflektovalo svoju ideološku funkciju na najvišem mogućem nivou. stožerom srpskog identiteta 19. ali ova epizoda ostaje zabeležena kao jedna nedoumica istorije identiteta našeg pozorišta. Godine 1981. Prema nekim izvorima. „obećavalo daleko više od ostvarenog dela“. završena je nova zgrada Srpskog narodnog pozorišta. Veoma ambiciozan i uspešan period „Obnove“ Srpskog narodnog pozorišta nakon Drugog Svetskog rata doneo je novine na polju posmatranja pitanja identiteta. koji se dogodio još 1960. Problem koji je kao posledica ove zamene nastao je bila nemogućnost povratka jedanput zanemarenih ideja u novu veliku kuću. bilo u kućama koje su mu bile namenjene. čiju je dvadeset godina dugu realizaciju pratilo mnoštvo nesvakidašnjih dogañaja. velike ideje na kojima je osnovano Srpsko narodno pozorište. prema Štrausu3. njemu se vraća stari naziv. Megalomanski poduhvat izgradnje nove zgrade podrazumevao je žestoke i trajne promene u urbanoj morfologiji Novog Sada. Za sve vreme od osnivanja pozorišta do kraja Drugog Svetskog rata. bez obzira da li je bilo putujuće-gostujuće pozorište. zamenjene su velikim graditeljskim idejama. veka.

meñu kojima su najistrajniji tok i najjači pečat ostvarile njegova ideološka funkcija. dok ova ustanova pokušava da se suoči sa potrebama današnjice. do danas. jasna je prosvetiteljsko-kulturna uloga koju je Srpsko narodno pozorište ostvarilo u korist našeg naroda. i zatim urbanistička i promotivna funkcija. REPREZENTATIVNE FUNKCIJE PROŠLOSTI Vrh hijerarhije funkcije koje je gajilo i reflektovalo Srpsko narodno pozorište od početka svoje kulturne delatnosti. kao i promene u odnosu percipiranja pozorišta kao kulturne institucije od strane njegovih korisnika. Trijada funkcija koja je obeležila delovanje SNP-a do sadašnjeg trenutka ostaje neupitni deo istorije pozorišta.Slika 2: SNP .1 Ideološka funkcija Iz već navedenog. ali takoñe i napredak u mišljenju i realizaciji pozorišne igre. pogotovo u vremenima velikih previranja u kojima je pitanje očuvanja identiteta bilo od presudnog značaja. makar ponegde samo pisanom. Ideologija koju je nosilo i u nekom obliku. 3. danas prolazi kroz period modifikovanja i prilagoñavanja novim uslovima. Nove uslove postavlja vreme i način života i društvenih odnosa. prenelo do danas mogla bi se sagledati iz nekoliko istorijskih činjenica: 306 .maketa projekta 3.

širenju i očuvanju prvenstveno nacionalnih kulturnih vrednosti. a ne treba zaboraviti ni da je iniciralo osnivanje drugih kulturnih institucija. 307 . Akademiju umetnosti (1970) i Pozorišni muzej Vojvodine (1982). na žalost. tako da u vizuelnom smislu kod većine Novosañana ne prima značaj koji bi mogao imati da je urañeno u kontekstu arhitekture starog jezgra grada. godine.2 Urbanistička funkcija Još 1959. likovno ne pripada sadašnjem i traži drugi ambijent. Naše je prvo profesionalno pozorište. takoñe. i dr. Da bi arhitekta i teoretik pozorišta oplemenio taj misaoni izraz. Odlučujuće je doprinelo nastanku drugih značajnih pozorišta u svom kulturnom arealu. 3. za razvoj pozorišne umetnosti na ovim prostorima i kulture uopšte. SNP je svojim delovanjem. i prvo profesionalno pozorište u Južnoslovenskim krajevima. Vojvodina je imala potrebu da se izgradi pozorišni objekat koji bi predstavljao simbol grada Novog Sada. Sajam. kao što su Sterijino pozorje (1956). koji je prisutan kroz čitavu njegovu istoriju. predstavljanju. Petrovaradinska tvrdjava. Oni su trebali da budu atributi koji će u prostoru urbane sredine grada Novog Sada biti dominantni i pružati turisti i putniku namerniku priču o ’’Srpskoj Atini’’. nastalu zbog specifičnih istorijskih okolnosti u kojima su Srbi živeli. Visoki ideološki motivi i ciljevi ove kulturne institucije činili su da SNP kod svog naroda bude prepoznato kao nosilac identiteta. koje zaokružuju priču kulturnih svetionika u Novom Sadu. Srpsko narodno pozorište jeste matični nacionalni teatar i ima svojstvo ustanove kulture od nacionalnog značaja sa reprezentativnom ulogom u stvaranju. napravio je sadašnje pozorište koje. i drugih naroda Evrope. jer se tačno zna koji su to bili simboli (Jodna Banja. za kratko vreme premostilo vremensku distancu izmeñu srpskog. proširujući tako i pojačavajući krugove kulturnog zračenja.Neosporno da je SNP predstavljalo jednu od najvažnijih kulturnih institucija u zemlji. Neprocenjiv je značaj ovog pozorišta za očuvanje jezika. a ne rušenje starog jezgra Novog Sada i približavanje savremenog stila grañenja raznim zgradama istorijskih stilova. nasušno potrebne za sazrevanje nacije i njenu kulturnu emancipaciju. od početka je pred sebe postavilo imperativ služenja svom narodu i imalo kristalno jasan stav o sopstvenoj kulturnoj i prosvetiteljskoj misiji. takoñe uključujući veliki uticaj Matice srpske i Galerije Matice srpske. kulture i duhovnosti srpskog naroda.).

ali je ubrzo 308 . Slika 3: SNP – izgradnja novog objekta 3. kako bi bilo u korpusu sa Katedralom. i da bude stožer teatrologije na ovim prostorima. Ona svakako ni ideološki. parking mestima. a najmanje urbanistički nije to rešila. radi toga da bi se.3 Promotivna funkcija Pozorišna igra bila je prisutna u svakom društvu i zauvek će zauzimati odreñeno mesto . Režim je dozvolio da se sruši centar Novog Sada. a da u isto vreme vizuelno zapanji sa ravnom linijom gabarita. sa Miletićevim spomenikom i sa nekim eklektičnim zgradama. svedenim fasadama i svojom grandioznošću. u Vojvodini.Smatrano je da pozorište mora biti strogo u centru grada. godine. konačno izašlo u susret sa dominantnom zgradom koja bi trebala da parira i Banovini i ostalim zgradama koje su postojale u Novom Sadu. osnivanjem Društva Srpskog narodnog pozorišta još 1862. sa raznim strukturama koje se pojavljuju na krovu objekta i sa svim mogućim i nemogućim primesama različitih elemenata u kulturi Novog Sada koja sa izvornom kulturom nema nikakve veze. pre svega sa pristupima. ni arhitektonski. da se naruši ambijentalna celina istorijskog jezgra grada i da se postavi ovaj „kuglof“ savremenog betona i kamena. U doba romantike i baroka pozorište je bilo privilegija odreñenog broja ljudi i na tom malom broju je istrajalo pretvaranje i omasovljenje pozorišta u grañansko pozorište koje broji znatno veći broj publike. Širenje kulturne svesti kroz pozorište vršilo se kroz dva pravca: Jedna struja dolazila je iz samog pozorišta. čiji je rad bio prekinut za vreme Drugog svetskog rata.

Davne 1871. godine pokrenut je najstariji pozorišni časopis na Balkanu „Pozorište“ koji je ureñivao Antonije Hadžić sve do 1908. u okviru Drame.1 FUNKCIJE SADAŠNJEG TRENUTKA: TRIJADNA ZAMENA Tehničko-tehnološka funkcija Može se reći da korisnost i funkcionalnost savremenih javnih objekata počiva na njihovoj akomodativnosti najrazličitijim zahvatima koji omogućavaju primenu tehničko-tehnoloških rešenja u njihovoj eksploataciji. prisnijih i dugoročnih kulturnih i umetničkih veza sa Srbima u raseljavanju“5. pozorišna umetnost koristeći ih kao još jedan vid svog promovisanja. nasuprot današnjoj situaciji gde se meñu šarolikim propagandnim programom njegov značaj i mesto polako gubi.putem grañana. Ciljevi i zadaci Društva SNP-a su od samog osnivanja bili jasni. Takoñe. zauzimala je značajno mesto meñu njihovim kulturnim programima. koju 309 . tečajeve. odnosno da „unapreñuje i potpomaže razvoj umetnosti i umetničkog stvaralaštva kod Srba i svih naroda koji sa Srbima u ljubavi žive“4. godine kada je prestao da izlazi. odnosno da štiti ugled Srpskog narodnog pozorišta“6. Obzirom da je vizuelizacija princip kojim se ljudi najčešće vode u svojoj komunikaciji i kroz koji participiraju u svim segmentima svog života. Uprkos primeni izdavačke i produkcijske delatnosti ipak se smatralo je da je najbolji način širenja pozorišne kulture bio usmenim putem . Opere i Baleta. bitan zadatak je da „spasava od zaborava sve bivše. Kao rezultat potrebe za što efikasnijim promovisanjem pozorišne umetnosti razvija se izdavaštvo kao sekundarna delatnost koja se u SNP-u neguje i dan danas. treba da „pomaže ostvarivanju čvršćih. kao i u okviru simfonijske delatnosti. godine. može se reći da su tehničko-tehnološka funkcija. Opere i Baleta. a domaće pisce motivisalo na stvaralaštvo u ovoj oblasti. odnosno grañanstvo. dok su drugu struju činili verni ljubitelji pozorišne umetnosti. 4. da pomaže u organizovanju gostovanja kako eminentnih inostranih umetnika na sceni SNP-a tako i gostovanja umetnika SNP-a. 4. radionice ili druge oblike stručnog usavršavanja i školovanja za umetnike SNP-a. Nakon pauze od šezdeset godina. zatim. godine Srpsko narodno pozorište ga ponovo pokreće kao mesečnik. sadašnje i buduće velikane Drame. da organizuje kurseve. Razvojem novih medijskih elemenata kao što su radio i televizija. kada je nedostatak dramskih tekstova intenzivirao prevoñenje i preradu književnih dela.nakon završetka rata obnovljen. Jedan od najznačajnijih ciljeva je bio upravo da promoviše. 1968. Isto tako. Na izdavačkoj delatnosti Pozorište je počelo da radi još 1872.

ona je vrlo brzo zastarela. objekat u energetskom smislu troši toliko energije da ne upotrebljava ni rekuperaciju energije. likovnog i dramskog života za kojim je Novi Sad čeznuo i koji bi trebao da dobije. može se konstatovati da je podesan za instalaciju mnogih savremenih tehničko-tehnoloških elemenata ali sadrži i brojne nedostatke. one kojima se u današnjem vremenu treba voditi prilikom oblikovanja pozorišnih objekata. da stvar bude gora. Tehnološki razvoj društva je bio brži nego što se gradilo pozorište tako da je već u izgradnji pozorišta došlo do zaostatka: iako je kupljena i instalirana najskuplja pozorišna tehnologija. Pored toga što je uz pozorište obnovljeno i malo novosadsko pozorište „Újvidéki Színház“ Ben Akiba i ostala manjinska pozorišta u okolini. koja u tehnološkom smislu zadovoljava potrebe odvijanja njegovih funkcija. odnosno za sintezom tehnike. koja je pored te mermerne zgrade. Posmatrajući objekat SNP-a kao grañevinsku strukturu. a to je nepostojanje mogućnosti da se otvorena pozornica instalira na krovu objekta. 310 . Plašt je bio neodgovarajući. Veoma se malo ulagalo na održavanje pozorišta i na negovanje unutrašnje ekološke teatralne atmosfere. što bi se dalje nadovezivalo na turističku funkciju i elemente teme identiteta prostora i celina Novog Sada. trebala dati neku drugu koncepciju psiho-fizičkog momenta bitisanja. S jedne strane uočljiv je problem eksploatacije i neodržavanja objekta. koji predstavlja i nedostatak u njegovom funkcionisanju pa i ispunjavanju njegove osnovne funkcije. ne računajući na transformaciju teatralnog života i svega ostalog što je pratilo i standard i kulturu i pismenost.u sledu prate i ambijentalna i komunikacijska funkcija. U tom slučaju scenu bi mogle predstavljati zavisno od situacije različite vizure i siluete odreñenih celina grada koje bi se usmeravanjem mogle sagledati sa krova objekta. sa instalacijama koje su posle ne malo godina u takvom stanju da se sada moraju potpuno zameniti. nije odgovorilo nameni za koju je bio izdvojen ogroman budžet. tehnologije. nemoguće je ne primetiti da bi objekat SNP-a mogao da iskoristi znatno veći procenat svojih mogućnosti u smislu udomljavanja novih tehnologija koje zahteva moderna pozorišna igra. kako bi u odgovarajućoj meri činili objekat podesnim da služi potrebama društvene zajednice. a sa druge strane. Moglo bi se konstatovati da pozorišna zgrada sadrži još jedan upečatljiv nedostatak. Iako ima fenomenalne kvadrature. ono ipak nije moglo da zadovolji onu potrebu za pravim pozorištem. koji su ga i doveli u stanje u kom je danas. a unutrašnjost sa instalacijama koje su bile poslednji hit tog vremena.

denivelisana površina značajna je površina koja se mogla oblikovati na drugačiji način kako bi bila u funkciji svih kategorija grañana i kako bi omogućila efikasniju interakciju objekta i prolaznika na vrlo frekventnoj i značajnoj komunikaciji odnosno pešačkoj zoni. potencijal forme objekta SNP da definiše prepoznatljivu ambijentalnu celinu u centru Novog Sada ogleda se u regulaciji objekta. Denivelisane površine partera nemaju jednaku funkciju za sve kategorije grañana.Slika 4: SNP – loše održavanje 4. objekat sa parterom i malim trgovskim površinama predstavlja prepoznatljivu celinu. Taj osećaj pojačava visina objekta koja u smislu interpolacije odgovara visini objekata u neposrednoj okolini. Meñutim. 311 . bilo u pristupu samom objektu SNP ili prilikom kretanja izmeñu Uspenske ulice i Trga slobode. Takoñe. pa se ne može konstatovati da u morfološkom smislu odgovara arhitekturi urbanog fragmenta gradskog jezgra.2 Ambijentalna funkcija Svojom delimično razuñenom formom i denivelisanom parterom. bez ulaženja u njihovu detaljniju stilsku obradu i materijalizaciju. Može se reći da objekat kroz svoj kontrast u odnosu na arhitekturu i način grañenja u starom jezgru grada Novog Sada predstavlja upečatljivu celinu u urbanoj strukturi i arhitekturi. Ne može se reći da je u kontekstu sa okolnom arhitekturom. objekat SNP-a proizvodi efekat dinamičnosti prostora. što doprinosi utisku ambijentalnosti. Koliko god da su za nekoga idealna postavka kao mesto socijalizacije i rekreacije u velikom broju slučajeva one predstavljaju prepreku u kretanju. objekat je saglediv iz više karakterističnih urbanih celina i slobodnostojećeg je karaktera. ali kroz kontrast u odnosu na okruženje uz delimično podražavanje elemenata istog. Ako se uzme da smaknuti čeoni delovi fasadne površine podražavaju konfiguraciju fasadnog niza objekata preko puta Pozorišnog trga. kao i delovi fasade koji podražavaju konfiguraciju fasada niza objekata na Pozorišnom trgu preko puta objekta SNP. koji delimično formira površinu trga. Takoñe. može se reći da oblik ovog objekta u izvesnoj meri poštuje princip kontekstualnosti.

i u odnosu na korisnike. u domenu rekreacije i zabave. Tu se mogu zapaziti i elementi socijalne patologije. Kuća SNP-a ima edukativnu i kulturnu ulogu u smislu promovisanja sistema društvenih vrednosti. Ne može se reći da je prosto apliciranje plakata. više ili manje uspele intervencije. naknadno izvedene. u smislu približavanja univerzalnom dizajnu. 312 . kako u enterijeru. kao što je intenzivan boravak na hipertrofiranom stepeništu. a naročito na mestima koja manjkaju elementima urbanog mobilijara i javnim sadržajima. ili printova na tekstilu direktno na fasadu objekta pozitivan element promocije.4. Narativna funkcija sigurno dolazi do izražaja usled sagledivosti ovog objekta sa mnogih javnih površina u užem centru grada. Ipak. nemoguće bi bilo propustiti to da objekat nije planiran kao dostupan svima. Ta retka dinamička struktura u obilju ravnog urbanog pejzaža grada im to omogućava.3 Komunikacijska funkcija Različiti su načini na koje objekat Srpskog narodnog pozorišta ostvaruje komunikaciju sa svojim programom. tako i u eksterijeru objekta. tradicije i kulture svojom prostornom dispozicijom. Posledično i indirektno ima i socijalnu ulogu. U smislu standarda u arhitektonskom projektovanju. što je rasprostranjena pojava u urbanim sredinama. kao socijalno osetljivoj kategoriji. Saglediva je kako za ciljne grupe tako i za slučajne prolaznike i turiste. jer svojim denivelisanim parterom privlači mladu populaciju. jer su sve intervencije. i ono što SNP-u svakako predstoji je preispitivanje samopromocije i sredstava vezanih za nju. a sve u cilju ostvarivanja bolje komunikacije sa korisnicima. dok se promocija programa pozorišta manifestuje isticanjem plakata koji najavljuju predstave na fasadama objekta koje gledaju na trg. koja u tom prostornom sklopu ostvaruje svoju slobodu izražavanja pokretima na njima svojstven način. objekat ostavlja mogućnost pristupu ljudima sa posebnim potrebama. kontekstom.

Zavisno od ugla posmatranja. u semantičkom smislu. promovišući pozorišnu igru kroz ambijentalne celine i prostore koji su sada u okviru objekta kroz drugačije funkcije od pozorišnih okrenute grañanima. pa i oblikovnim karakteristikama u semantičkom smislu. može poslužiti kao jasan uvid u to na koji način se promene u ostvarivanju glavnih funkcija objekta-institucije reflektuju na višeslojne odnose koje ustanova kulture ostvaruje na svim nivoima. komercijalna funkcija zauzima mesto nekada visoko kotirane ideološke funkcije. kao i njegove prostorne i programske manifestacije. koja su tako prepoznatljiva i jasna mogu da imaju simboličku ulogu i vrše prikriveno psihološko dejstvo na društveni medijum. njegova namena. moglo bi se reći da je on svojom ulogom. 5. analogan temi svetionika. Nekada jasna dominacija trijade motivacionih funkcija: ideološke – urbanističke – promotivne. nego u globalnim društvenim tokovima i sistemu vrednosti koji ima savremeni svet. Može se konstatovati da u slučaju SNP-a. Meñutim. koja bi imala jači efekat kada bi parter bio rešen na drugačiji način. odgovornost za to se ne može tražiti u lokalnom menadžmentu objektom. To bi bio svojevrstan kompromis sa jakom silom društvenih tokova koja trenutno favorizuje i neke druge vrednosti od onih na kojima se bazira društveni život i nivo komunikacije meñu ljudima u kojem je nastalo i razvijalo se tradicionalno pozorište. to je okrenuti u korist pozorišnog života ove tokove koliko je to moguće. POUKE I POTENCIJALI SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA Primer Srpskog narodnog pozorišta. neprimetno je 313 .Slika 5: SNP – promocija programa U poetičnom viñenju forme objekta SNP-a. odnosno „ka pravim društvenim vrednostima“. jer svojom funkcijom usmerava na pravi put. u ideološkom smislu može se reći da forma ima sugestivnu ulogu. asocira na bastion kulture i tradicije. Takoñe svojom fortifikacijskom formom. Sva ta semantička značenja ove forme. Ono što je moguće uraditi.

mogao biti proglašen stranputicom. je primer kako su funkcije „prošlosti“ nestale sa vrha njenih reprezentativnih funkcija. živeći od slave prošlih vremena. Umesto logične smene funkcija. Potrebno bi bilo da pozorište pokuša da izañe u susret novim funkcijama koje se zahtevaju od ove tipologije na način karakterističan za njega. ali često meškoljenja u državnom i društvenom životu zemlje utiču na nemogućnost sagledavanja ovih potreba. SNP. ostalo je pozorište bez ikakvih razvojnih odlika danas. nego što je to sagledivo u ovom trenutku. naprotiv. Pretpostavlja se da je isključivo program objekta ono što ga odreñuje kao uspešnog. usled nedovoljnog zanimanja za potencijale koje mogu pružiti. ma kako jasna njihova realizacija bila. regiju. i ustanova i njena kuća. Degradiranje ideje-začetnice SNP-a dovelo je do ovog stanja pozorišta. Za njom slede ambijentalna funkcija pozorišnog kompleksa i funkcija koja obezbeñuje komunikaciju pozorišta sa svim vrstama njegovih okolina. 6. upotrebe i saživljavanja sa gradom? Nove funkcije arhitekture pozorišta danas ukazuju na to. Pitanja na koja je potrebno odgovoriti su: u kom obliku nam je potrebno pozorište danas i koji su to potencijali konkretnog objekta koje možemo doživeti kao razvojne u smislu značenja. Kada je u pitanju odreñeni objekat od značaja za grad. ostaju potpuno zanemarene u analizama i planiranju grada. Kako bismo zauzeli održiv stav prema izgrañenom graditeljskom i kulturnom nasleñu. neophodno je da razmotrimo glavne funkcije koje neki objekat reflektuje na 314 . a potencijali već izgrañenih objekata se uglavnom ni ne dovode u pitanje. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Arhitektonske i urbanističke funkcije jednog objekta. dok nije potpuno prešla u dimenziju sećanja. ili neuspešnog. Čini se da celokupan put od više od jednog veka nije ni u kom slučaju bio onaj koji bi mogao biti okarakterisan kao – razvojni – već bi. Iako nesvojstven praksi i možda previše optimističan pogled na stvari. Jasno je da uvek potrebe savremenog trenutka diktiraju zahteve za funkcijama objekata javnih namena. stvari se ne menjaju bitno. a i menadžmenta grada i menadžmenta pozorišta trebalo da se bave. naciju.prestala da utiče na život korisnika kojima je namenjena. Ustanovljeno je da su osnovne potrebe pozorišne kuće budućnosti takve da njena tehničko-tehnološka funkcija prolazi na prvo mesto. su zapravo potencijali objekata poput SNP-a. a kako se druge funkcije nisu izborile za ova dominantna mesta. projektantski ugao posmatranja nam ukazuje na to da SNP ima mnogo više potencijala. Ono čime bi stručnjaci iz oblasti arhitekture i urbanizma.

iako zabrinjavajući. Ovaj rad je za cilj imao da pokaže odnos objekta i ustanove Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu prema motivima koji su ga postavili na pijedestal srpskog identiteta. SNP mora da pruži ruku tehnologiji. i kako se nosi sa ostvarenjem ovih funkcija danas. da se jezik očuva. i da prepozna mogućnosti sopstvene fleksibilizacije. u smislu prilagoñavanja novom vremenu i uspešnosti ostvarivanja njegove funkcije u budućnosti. jer „što je učinjeno ne može biti neučinjeno“7. Srpsko narodno pozorište je počelo da jenjava. ustanovljavanjem i ponovnom formulacijom potreba koje narod – pozorišna publika – ima. Ideološka funkcija SNP-a. Prepoznajući kvalitete tradicije na kojoj je zasnovano. mogla bi se sprovoditi i dalje ova funkcija ideologije ujedinitelja i stožera kulture i identiteta. Pod fleksibilizacijom se ovde podrazumeva sposobnost kuće da primi u sebe najnovija rešenja scenske tehnologije i ostalih potreba savremene igre. načinjene kako bi se oslobodilo mesto da se postavi novi objekat. samim tim što su ogromne promene u prostoru. Ipak. prostorne i ljudske. Rezultati ove analize. došlo se do zaključka da tradicija pretočena u inspiraciju može doneti kulturno/društveno uskrsnuće ove institucije u budućnosti. Ipak. Srpsko narodno pozorište bi moralo da aktivira sve svoje kapacitete. Ipak. kao i prema motivima koje je neophodno u njemu danas probuditi kako bi se premostio period letargije i kulturne stagnacije u kom se nalazi. Niko nije bio zadovoljan izborom lokacije za novu zgradu SNP-a. jer više nije bilo potrebe da se narod poveže. Sagledavanjem novih funkcija čije se ispunjenje od pozorišne kuće budućnosti očekuje. ukoliko iz današnje perspektive posmatramo novu zgradu pozorišta – tu gde jeste. pokretačka sila konstituisanja ove ustanove. nije bila vezana za pozorišnu kuću. uočeno je na koji način je (i da li je uopšte) Srpsko narodno pozorište prepoznalo ovaj trend u potrebama sadašnjeg trenutka. lokacija otvara čitav niz mogućnosti za uspostavljanje novih odnosa sa 315 . uz detaljnu analizu osnovnih funkcija koje je ostvarivalo u prošlosti. trajnost i državni položaj. ne odgovara potrebama kuće budućnosti. Onog momenta kada su prošle sve istorijske turbulencije. u novoj zgradi nije zaživela. da se štiti od asimilacije i od neprijatelja. zaštita. Procena tehničko-tehnološkog stanja objekta SNP-a. iako ne tako loša u poreñenju sa srodnim institucijama u Srbiji. Kako bi razvilo i zadržalo pozorišnu igru u sebi danas. pa i u svesti grañana. ne zatvaraju mogućnost SNP-a da promeni razvojnu liniju i krene u preispitivanje sopstvenih potencijala za realizaciju novih funkcija. čime joj je dat legitimitet. Razloge tome treba tražiti u promeni statusa pozorišta u državnu instituciju.grad i da uočimo njegove razvojne potencijale.

gradom i za pružanje okvira za nove kulturne susrete. takozvanog „izlaženja pozorišta iz kuće“. Ipak. ni otprilike ne zadovoljava apetite koje bi SNP trebalo da ima u budućnosti. s jedne strane sa pozorišnom igrom. potpuno je logično da se rezultati analize stanja SNP-a uključe u rekonstrukcije kuće. Takoñe. u cilju proširenja funkcija pozorišta i u spoljašnju sredinu. za ishod ima dvostruku korist: iskustvo stečeno detaljnom analizom kuće SNP-a i njenim odnosima sa svojim programom i sa svojim kontekstom. S obzirom da je jedan od potrebnih ciljeva ka kojima pozorište danas ide – plasman igre – komunikacija koju bi ostvarilo kroz medijsku i promotivnu funkciju bi Srpsko narodno pozorište sasvim sigurno izvelo na dobar put. Slika 6: SNP – Nova kuća pozorišta Ambijentalizacijom okoline objekta bi se bez sumnje mnogo dobilo. Naime. pozorišnom publikom i samim gradskim kontekstom u kom se objekat nalazi. moguće bi bilo uspostaviti novi i koristan dijalog. Nažalost. moglo bi biti primenjeno direktno na slične situacije pozorišnih kuća u Srbiji. bilo pozorišta. ali oni nisu dovoljno uspešni. koja neprekidno teži novom. od kvaliteta ove komunikacije zavisila bi profitabilnost ustanove. a sa druge strane sa stanovnicima i posetiocima grada. Sa druge strane. Bez sumnje pozorište danas koristi neke mehanizme samopromocije. morala bi da se ostvari i na drugi način. planirana rekonstrukcija podrazumeva minimalne intervencije u domenu scenske tehnike i opremanja sala (i to zamenu 316 . rekonstrukcija koja je u planu. kao sile koje formiraju korake projekta te rekonstrukcije. bilo grada. Ambijentalizacijom neposredne okoline objekta. Komunikacija koju je neophodno da kuća razvije sa okruženjem je esencijalna za uspostavljanje njene uloge u društvu. potreba da kuća komunicira sa posetiocem. Uočavanje razvojnih potencijala Srpskog narodnog pozorišta. iako bombastično najavljena i promovisana.

A neće biti teško da poveruje.dotrajalih elemenata i presvlačenje nameštaja).: Arhitektonski objekti za scenske dogañaje: Nove funkcije pozorišne kuće. sve u svemu. predstavlja zamazivanje očiju javnosti. 1 Zeković M. Konstantinović D. koja bi valjda trebalo da poveruje da se zaista radi o rekonstrukciji. Zbornik radova sa stručnog skupa: Arhitektura objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji Volk Petar : Pozorišni život u Srbiji 1835/1944 Štraus Ivan: Arhitektura Jugoslavije1945-1990 Statut Društva za Srpsko narodno pozorište Statut Društva za Srpsko narodno pozorište Predlog Zakon o Srpskom narodnom pozorištu Kompletna dela Viljema Šekspira: Magbet: Čin V Scena I. Ta javnost zapravo ni ne ide u pozorište. pod nazivom Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. pod rukovodstvom dr Radivoja Dinulovića. vanrednog profesora.. ZAVRŠNE NAPOMENE Rad je urañen u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. raščišćavanja ponekih prostora u objektu (koji odavno ne služe svojoj svrsi) i. strana 880 2 3 4 5 6 7 317 . Slika 7: SNP – prepoznatljiv ambijent – enterijer kuće 7.

6) Volk Petar: Srpsko pozorište: Ilustrovana istorija dramskog teatra.REFERENCE 1) Popović Žorž: Istorija arhitekture pozorišta. kazališta. 1965. 4) The Complete Works of William Shakespeare. 8) Statut Društva za Srpsko narodno pozorište 9) Predlog Zakona o Srpskom narodnom pozorištu 318 . broj 4. Časopis za pozorišnu umetnost. Beograd. 2010. 3) Štraus Ivan: Arhitektura Jugoslavije1945-1990. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Oxford University Press. knjiga II. sep-okt 1965. Konstantinović Dragana: Arhitektonski objekti za scenske dogañaje: Nove funkcije pozorišne kuće. Sterijino pozorje. 2005. Novi Sad. Edited by Stanley Wells. FDU Institut (Institut za pozorište. 2nd edition. Fakultet dramskih umetnosti). 5) Volk Petar: Pozorišni život u Srbiji 1835/1944. FTN. Beograd. Zbornik radova sa stručnog skupa: Arhitektura objekata za scenske dogañaje u Republici Srbiji. god I. Sarajevo. Novi Sad. Svjetlost. film. 1992. radio i televiziju. 1991. Grañevinski fakultet. John Jowett. Beograd. 2) SCENA. 1997. 7) Zeković Miljana. 1986. and William Montgomery. Gary Taylor. gledališta i teatara Jugoslavije i Evrope.

Master studije istog fakulteta upisuje školske 2009/2010. Nišu i Užicu.). Autor je više od stotinu arhitektonskih i urbanističkih projekata. istraživanjem i teorijom arhitektonskog i scenskog prostora. Velikoj Britaniji. Ko-osnivač je Jugoslovenske asocijacije izvoñačkih umetnosti i Bijenala scenskog dizajna. Departmana za Arhitekturu i urbanizam. godine. Predaje arhitekturu na univerzitetima u Novom Sadu i Banjaluci. FTN. u okviru izložbe radova studenata Departmana za arhitekturu i urbanizam. Učestvovao je na meñunarodnim i jugoslovenskim arhitektonskim konkursima i osvojio tri prve i jednu treću nagradu. Teatar Sartr u Sarajevu). nacionalne pozorišne kuće u Subotici. Holandiji. godine. Dijana Apostolović Apsolvent je master studija iz oblasti Istraživanje u arhitekturi i urbanizmu. iz oblasti Graditeljskog nasleña/obnove i zaštite. Realizovao je više od 60 pozorišnih scenografija i objavio više desetina stručnih tekstova o arhitekturi i scenografiji. u Novom Sadu. Tokom studija najviše se usmerava ka temama mere čoveka u arhitekturi. Njegovi učenici su učestvovali Venecijanskom bijenalu arhitekture u 2004. Grčkoj. godine. Makedoniji.BIOGRAFIJE AUTORA RADOVA Dr Radivoje Dinulović Radivoje Dinulović roñen je u Beogradu 1957. Bugarskoj. Radove je izlagao u SAD. Italiji.maja 2009. meñu kojima je šesnaest pozorišta (Atelje 212. Bavi se projektovanjem. a doktorirao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. U toku studija izlagala rezultate istraživanja na temu „Uslovljenosti i 319 . Osnovne studije na Fakultetu tehničkih nauka upisuje školske 2005/2006. Sloveniji. a autorski rad je na temu novosadskih kuća prikazivao stil kuće u Grčkoškolskoj 5. Fakulteta tehničkih nauka. Galerija Forma. 16-26. Pozorište na Terazijama. Diplomirao je i magistrirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. kao i arhitekturu scenskih prostora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. održivog graditeljstva i pristupačnosti prostora. Crnoj Gori i Srbiji. Češkoj. jedinstvene izložbe izvoñačkih umetnosti u regionu jugoistočne Evrope. Izlagala jedan autorski i jedan koautorski grafički rad na izložbi „(Na)sledite nasleñe“ (Novi Sad. Univerziteta u Novom Sadu. Univerziteta u Novom Sadu. Naziv koautorskog rada je „Rimski limes kroz Srbiju“ na temu Kulturne staze.

Kopenhagen. Master rad na temu „ Studija javnih gradskih prostora kao mesta urbanog života – kritička valorizacija centralnog područja u Novom Sadu“ odbranila je 29. godine. sa ocenom 10. završila je 2004.95.Šta zapravo čini pozorište?“. Beč. u Novom Sadu. i koautorski rad pod nazivom „Dvorci Dunjñerskih“. nagrañenih rešenja na meñunarodnim konkursima i naučnih radova prezentovanih na konferencijama u inostranstvu. Master studije na smeru „Istraživanje u arhitekturi i urbanizmu“ završila je sa prosečnom ocenom 9. godine. Studije je upisala školske 2004. 1985. na kojoj je izlagala jedan autorski rad „Stilska analiza objekta u ulici Antona Čehova br. godine do danas.) i desetak samostalnih (Beč..11. Osnovne Bachelor studije završila je sa prosečnom ocenom 8. a na temu Kulturna staza. Rim. završnom ocenom 10. septembra 1977. Tokom studija učestvovala je na izložbi radova studenata Departmana za arhitekturu.50. Doktorirala je maja 2007.1978. Pariz. Po obrazovanju je diplomirani inženjer arhitekture. Gimnaziju „ Jovan Jovanović Zmaj“. urbanističkih i projekata enterijera. gde je. Pariz. 07. godine.2010.. Petar Mirković Roñen je 01. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.maj 2009). godine. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. prirodno matematički smer. Bečelor rad sa temom „Revitalizacija centralnog područja opštine Vranjevo u Novom Bečeju“ odbranila je u septembru 2010. Govori engleski jezik i služi se nemačkim. New York. Fakulteta tehničkih nauka pod nazivom (Na)sledite nasleñe (Galerija Forma. Na stručnom skupu „Arhitektura scenskih objekata u Republici Srbiji“. Dr Jelena Atanacković Jeličić Roñena je 30. od 2001.. Nataša Bulut Rodjena je u Novom Sadu 21.09. Oba rada nastala su kao rezultat rada na predmetu Graditeljsko nasledje . učestvovala je kao koautor. Majami. sa radom na temu „Uslovljenosti i veze pozorišnog dogañaja i pozorišne zgrade – Šta zapravo čini pozorište?“. obnova i zaštita. godine. prošla sva zvanja od asistenta pripravnika do docenta. Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku za vajarstvo. Geteburg./2005.). gde je i trenutno na magistarskim studijama. Dobitnik "Henkel Art Award" 320 . 16-26. Zagreb.veze pozorišnog dogañaja i pozorišne zgrade .4 u Novom Sadu“.. Do sada izlagao na vise od 40 grupnih izložbi (Berlin. u Novom Sadu. London. na stručnom skupu Arhitektura scenskih objekata u Republici Srbiji. Beograd. Autor je više arhitektonskih. odsek za arhitekturu i urbanizam. Novi Sad. Beograd. Novi Sad.

master rad na temu Prigraña postsocijalističkog društva . gde je upisala i Fakultet tehničkih nauka. Apsolvent je master studija. nastalog kao rezultat sprege mnoštva faktora svojstvenih postsocijalističkim društvima u procesu ekonomske globalizacije i otvaranja tržišta kapitala. Učestvovala je na stručnom skupu “Arhitektura scenskih objekata u Republici Srbiji” zajedno sa Bojanom Dragutinović i u svom radu su se bazirale na urbanističkim konfliktima posmatranih objekata i njihovih neposrednih okruženja. Tekstovi i članci publikovani u knjigama i časopisima Arte.fenomenološka analiza i studija slučaja: Beograd . 321 . se vraća na svoj matični fakultet.es (Španija). pa je sa tim u vezi leta 2009. Ove faktore rad povezuje sa posve specifičnim okolnostima demografskih kretanja u slučaju Republike Srbije i konkretno Beograda. Istra (Republika Hrvatska). Monopol (Nemačka).. Rad se obraća problemima neracionalnog trenda urbanizacije zemalja u regionu. pre svega ambijentalnih sredina koje su devastirane i razloga propadanja istih.Beč 2005.. Dalji istraživački rad će orijentisati u pravcu produbljivanja specifičnosti rasta Novog Sada. usmerenje Istraživanje u arhitekturi i urbanizmu. sa ciljem analize alarmantne situacije naselja Kaluñerica. Posle završene druge godine. godine. Višnja Svrdlan Roñena je u Novom Sadu.) Radovi se nalaze u brojnim evropskim i svetskim kolekcijama. te predlaže opšte principe i pravce razvoja u smislu programsko-prostorne regeneracije ove periurbane celine. godine brani diplomski .nagrade za moderan crtež.Kaluñerica. Made in Novi Sad. Artphalanx. Pored ovoga zanimaju je i odreñene teme koje se dotiču urbanizma. smer Arhitektura i urbanizam 2004. SerbiArt (Srbija).. godine stručnu praksu obavljala u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada. sa krajnjim ciljem postavljanja standarda daljeg optimalnog rasta naselja u skladu sa svojim i razvojnim potencijalima užeg i šireg regiona. a na temu Projektovanje na principima održivog razvoja srednjevekovne gradske celine Motovun. Bojana Dragutinović Učestvovala je na Internacionalnoj letnjoj školi arhitekture MOTOVUN 08. Godine 2007. Boravio na vise rezidenciajlnih programa (Kulturkontakt. seli se u Hamburg na godinu dana gde je pohañala tamošnji Hafen City univerzitet na odseku za arhitekturu. Student je prve godine Doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.. Osnovna interesovanja su joj pre svega vezana za zaštitu i očuvanje graditeljskog nasleña. Parnass (Austrija). 2010.

ADAPTACIJU I DOGRADNJU KONSTRUKCIJE PC "UŠĆE" U NOVOM BEOGRADU. Društvа zа istrаživаnje mаterijаlа i konstrukcijа Srbije. 2003. Prednapregnute betonske konstrukcije i Spregnute konstrukcije. Objavio je 43 nаučnа ili stručnа rаdа. na kome je i diplomirala. Olivera je zamenik direktora Centra za scensku tehniku i tehnologiju – OISTAT centra za Srbiju. projekаtа. kao nastavnik u zvanju docenta za stručno-umetničku oblast Snimanje i dizajn zvuka. Mr Slobodаn M. učestvujući kao istraživač na raznim projektima. 1986. i dr. brаni mаgistаrsku tezu "Prilog projektovanju betonskih mostovа sа аspektа zаhtevаne trаjnosti u аgresivnom okruženju". Grković Roñen je 1. do danas radi na Grañevinskom fakultetu Subotica u okviru predmeta: Eksperimentalna analiza konstrukcija. stručnih mišljenjа. Postdiplomske studije je završio na Grañevinskom fakultetu Rurskog univerziteta u Bohumu (Nemačka) 2003. Dr Danijel V. Člаn je Društvа grаñevinskih konstrukterа Srbije (člаn predsedništvа od 2010). uz nekoliko radova iz oblasti dizajna zvuka za film. 1999. Kao član autorskog tima dobitnik je POVELJE zа nаjbolje ostvаrenje u GRAĐEVINSKOM KONSTRUKTERSTVU SRBIJE u 2004. godine". Takoñe je angažovana kao nastavnik na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bio je sаrаdnik nа 7 nаučnih projekаtа Ministаrstvа zа nаuku. diplomirao je na konstruktivnom smeru Grañevinskog fakulteta Subotica. Kukaras Roñen je 12.Mr Olivera Gračanin Zaposlena je na Akademiji umetnosti Novi Sad. i 2005. Učestvovаo je nа znаtnom broju studijа. sаnаcija. godine. 1. stiče licence odgovornog projektаntа i odgovornog izvoñаčа rаdovа u Srbiji i u BiH. maja 1971. i ima brojne umetničke radove u oblasti dizajna zvuka za pozorište i izložbene prostore. Skupštine inženjerske komore Srbije. godini zа "SANACIJU. Olivera se bavi i naučnim radom. 2007. u Rijeci. Pored umetničkog rada. godine. gde se potom zapošljava. nаdzorа i tehničkih pregledа. ekspertizа. snimanja muzike i ozvučavanja. 1960. gde završava osnovnu i srednju školu. prijаvljuje doktorsku disertаciju "Prilog projektovаnju betonskih mostovа sа аspektа trаjnosti i pouzdаnosti" na GF Subotica. u Gаcku. Od 1999. BiH. Grañevinski je inženjer konstruktivnog smera. Olivera je stekla zvanje magistra umetnosti u oblasti Scenskog dizajna 2005. NAKON BOMBARDOVANJA 1999. Deo istraživačkog rada pri izradi magistarske teze iz oblasti seizmičke analize betonskih konstrukcija obavlja na Okajama univerzitetu u Japanu i na Univerzitetu 322 . REKONSTRUKCIJU.

2010. Instituto Regional de Planeamiento y Habitat (IRPHa) de la Facultad de Arquitectura. gde je u februaru 2008. u prvom redu metode “Ekološkog otiska” . Studentkinja je u periodu od 02. Tokom master studija bavila se brojnim istraživačkim radovima iz oblasti digitalne arhitekture. do 22. 3. Objavio je više desetina radova u domaćim i stranim časopisima i skupovima. U oktobru 2003. kao asistent pripravnik. Osim nastavnog i istraživačkog rada aktivno se bavi poslovima u inženjerskoj praksi. arhitekture scenskih objekata Republike Srbije. Diplomirao je na Grañevinskom fakultetu u Subotici 1992. Do sada je više puta bio u stručnim posetama Nemačkoj. Beleslin Roñen je 30.Ecological Footprint Method. u okviru Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Srednju grañevinsku školu završava u Novom Sadu. 10. Trenutno radi na pripremi master rada.Zapadna Australija u Pertu. Kroz stručni rad se najviše bavi ojačanjem i sanacijama zidanih i armiranobetonskih konstrukcija. Iste godine se zapošljava na Grañevinskom fakultetu Subotica. čime stiče zvanje magistra tehničkih nauka. 08. godine. Urbanismo y Diseño u Argentini. 1965. gde trenutno radi. odbranio doktorsku disertaciju "Eksperimentalno-teorijska analiza i računsko modeliranje ponašanja montažnih nosača spojenih visokovrednim zavrtnjima". 323 . godine u Osijeku. godine se zapošljava na Arhitektonsko-grañevinskom fakultetu u Banjoj Luci kao viši asistent na predmetima Betonske konstrukcije i Mostovi. Tom prilikom studentkinja je radila na istraživanju savremenih ekoloških metodologija primene održivog razvoja u urbanom planiranju na nacionalnom i regionalnom nivou. Tatjana Jovanovski Apsolvent Master studija Departmana za arhitekturu i urbanizam na smeru Istraživanje u arhitekturi i urbanizmu. Magistarsku tezu pod nazivom: "Dijagnoza stanja kao podloga za procenu preostalog veka trajanja i održavanja betonskih konstrukcija" je odbranio 1999. godine. urbanog dizajna i odnosa umetnosti i arhitektonskog stvaralaštva. nastavlja rad na GF Subotica. na Grañevinskom fakultetu u Subotici. U februaru 2000. čije su publikacije trenutno u pripremi. Japanu i SAD. Mr Radovan J. godine upućena preko IAESTE Pododbora Novog Sada za meñunarodnu razmenu studenata na stručnu praksu i usavršavanje na Universidad Nacional de San Juan.

Objavila je veći broj naučnih i stručnih radova. Student je doktorskih studija na istom fakultetu. efemerna arhitektura i granični prostori arhitektonske prakse. razrade. „Somborstan“ gde je upotpunila znanja koncipiranja.nemačkog centralnog muzeja u Ulmu.funkcionalni potencijali blokova Novog Sada“. na predmetima iz oblasti arhitektonskog projektovanja. Miljana Zeković Završila osnovne studije na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1998-2004). Tokom studija realizovala stručne prakse u JP za prostorno i urbanističko planiranje i zaštitu spomenika kulture Sombor i u A. Tokom godina učestvovala je u nastavi na predmetima iz oblasti arhitektonskog projektovanja. Diplomirala je 2003. kao što su „Ureñenje zapuštenih javnih prostora vojvoñanskih naselja na primeru centra Vranjeva u Novom Bečeju“ i „Kulturna razmena podunavskih zemalja“ u organizaciji Podunavsko . na Fakultetu tehničkih nauka. Nakon završetka osnovnih akademskih studija opredeljuje se za studijski program Istraživanje u arhitekturi i urbanizmu. objavljenih u zemlji i inostranstvu. Departman za arhitekturu i urbanizam. Autor je i koautor većeg broja naučnih radova. stečena tokom edukacije. Takoñe.Dragana Mandić Apsolvent master akademskih studija na Odseku za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. organizator je i rukovodilac studentskih radionica u okviru predmeta na kojima je angažovana na Departmanu. Trenutno radi na izradi diplomskog . razvoja i realizacije projekata. Tokom studiranja stipendista je mnogih republičkih i stranih fondacija.master rada na temu „Programsko . izlagala na naučnim i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu. godine učestvuje u nastavi.D. 324 . Učesnik je mnogih naučnih konferencija. magistrirala 2009. godine je i zaposlena na Departmanu za arhitekturu i urbanizam. Aktivni je projektant i istraživač na projektima Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine i Gradske uprave za zaštitu životne sredine. Tokom studija bila učesnik više projekata. na trećoj. sa tezom Interakcija arhitekture i sistema unutrašnjeg komfora – promene i razvoj odnosa na primerima poslovnih zgrada. a od 2007. Od školske 2001/2002. četvrtoj i petoj godini studiranja. Mr Dragana Konstantinović Asistent je na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka. Njena osnovna interesovanja su arhitektonsko projektovanje.godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Od 2008. sa temom „Urbana periferija vojvoñanskih gradova – naselja sa višeporodičnim stanovanjem”. Autor je i koautor nekoliko naučnih radova u časopisima. Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. godine na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Autor je i koautor većeg broja naučnih radova. a potom nastavio svoje obrazovanje na magistarskim i doktorskim studijama. a od 2008. analizom. godine na Departmanu za arhitekturu i urbanizam. časopisima. objavljenih u časopisima i predstavljenih na konferencijama u zemlji i inostranstvu. Vladimir Kubet Roñen je u Novom Sadu 1978. Godine 2009. Od 2001. kao i idejnih i glavnih arhitektonskih projekata. godine kao asistenta na predmetima gde izučava arhitektonsku analizu. treću godinu doktorskih studija iz oblasti Arhitekture i urbanizma na istom fakultetu. godine. Diplomirao je 2004. Autor je i koautor više radova objavljenih u stručnim meñunarodnim i domaćim skupovima. godine predsednica Komisije za planove Skupštine grada Novog Sada. Bavi se istraživanjem. kao i na domaćim i meñunarodnim stručnim 325 . a od 2010. godine. Na istom Departmanu 2008. Kao član autorskih i projektantskih timova učestvovala je u izradi više arhitektonskih projekata stambenih i javnih objekata. godine. teorijom i istorijom stambene arhitekture i urbane sredine. godine na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment. Univerziteta u Novom Sadu. u istom zvanju radi i na Departmanu za arhitekturu i urbanizam. gde učestvuje u nastavi na predmetima iz oblasti urbanističkog planiranja i projektovanja. Trenutno je upisan na završnu. gde završila osnovnu školu i tri razreda gimnazije. upisala doktorske studije i učestvovala u nastavi kao demonstrator tokom naredne dve školske godine.Mr Milica Kostreš Završila osnovne studije na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1996-2001). Olga Carić Roñena 1981. četvrtu godinu završila u gimnaziji „Megnet Kouv“ u Malvernu. Americi. Od 2001. godine kao demonstrator učestvuje u nastavi na Departmanu za arhitekturu i urbanizam. sa najvišom ocenom položila CPE ispit i dobila diplomu Univerziteta u Kembridžu. Master rad odbranila 2008. Fakulteta tehničkih nauka. Magistrirala na istom fakultetu 2005. godine zaposlena na Departmanu za arhitekturu i urbanizam. Fakulteta tehničkih nauka. Arkanzasu. zatim kao saradnik u nastavi od 2004. godine u Novom Sadu. elemenate objekata i stambeno projektovanje. Fakulteta tehničkih nauka. Radi kao saradnik u nastavi od 2008.

SAD. a zatim od 2008. Kao saradnik u nastavi na predmetima Arhitektonsko projektovanje 1 i 2 radi od 2006. Od septembra 2008. godine za realizovan objekat aneksa predškolske ustanove u ulici Antona Urbana u Novom Sadu (autorski tim: Igor Maraš. Od 2006-2008. Dobitnik nagrade Salona arhitekture u Novom Sadu 2010.godine. u okviru kog je radila na formiranju baze podataka on-line interaktivne baze „Atlas pozorišta u Srbiji“. godine na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Marko Todorov. Univerziteta u Novom Sadu. Fakulteta tehničkih nauka. pogotovo na temu urbanih transformacija. bila je zaposlena kao projektant – saradnik u arhitektonskom birou „I’M architect & associates“ (arhitekte Ilje Mikitišin). je aktivan član projektnog tima u izradi glavnog 326 . godine radi kao asistent na Departmanu za arhitekturu i urbanizam. Igor Maraš Od 2003. Autor je i koautor većeg broja naučnih radova prezentovanih na domaćim i meñunarodnim skupovima i objavljenih u stručnim časopisima. godine u „Capital High School” u Olimpiji. Ivana Miškeljin). godine sa temom Arhitektonska studija Vinarije u Sremskim Karlovcima. gde je i upisala doktorske studije 2008. Učestvovala je u izradi urbanističkih studija i projekata u Brazilu. a maturirala je 1997. godine kao asistent na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka. džentrifikacije i prostora univerzitetskih kampusa. Koautor je dva idejna i glavna projekta objekata visokoobrazovnih institucija. Diplomirala je 2006. trenutno student doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Od 2006. Dejana Nedučin Roñena je 1978.skupovima. Radila je u Fondu za podršku investicija u Vojvodini u Novom Sadu i u projektnim biroima INVI Investment Vision+Environments u Sao Paolu. angažovana je kao istraživač-stipendista na naučno-istraživačkom projektu „Tehničko-tehnološko stanje i potencijali arhitektonskih objekta za scenske dogañaje u Republici Srbiji“. kao i idejnih i glavnih arhitektonskih projekata u Srbiji. godine iz oblasti Arhitekture i urbanizma. i u Synthesis Quatro u Novom Sadu. godine zaposlena je kao saradnik u nastavi. Brazil. godine u Novom Sadu. na predmetima iz oblasti urbanističko projektovanje i projektovanje stambenih objekata. Diplomirala je 2004. Od avgusta 2010. Dragana Pilipović Diplomirani arhitekta-master. Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj” pohañala je u Novom Sadu.

godine. gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju „Svetozar Marković“ – opšti smer 2001. godine na Fakultetu tehničkih nauka sa disertacijom Urbana morfologija i ulični sistemi centralnih područja vojvoñanskih gradova kod mentora prof. Doktorirao 2005. Od 2005. godine ka docent predaje predmete Urbanistička projektovanja na više godina Departmana za arhitekturu i urbanizam. Februara 2008. Katedri za pozorišnu i radio produkciju. u Novom Sadu. godine stalno zaposlena na mestu projektanta u preduzeću „Gardi“ doo.arhitektonskog projekta „Naučno-istraživački park“ Univerziteta u Novom Sadu (deo FTN-a). godina u Novom Sadu. gde je završio osnovnu i srednju Grañevinsku školu 1987. je sa timom osvojila prvo mesto na konkursu za “Park prijateljstva”. godine radi u projektnom preduzeću ''Gardi''. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu sa temom Ulica – element strukture i identiteta centralnih područja vojvoñanskih gradova. godine. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1995. Dr Ranka Radovića i dr Radomira Folića. Od 2007. Dr Darko B. u kom danas rukovodi izradom projektne dokumentacije i izgradnjom brojnih objekata kao jedan od vlasnika firme. red. Od 2007. Departman za arhitekturu i urbanizam. godine u Novom Sadu. Od diplomiranja 1995. magistrirao 2001. Tokom studija učestvovala je u radionicama u Italiji (jedna od njih je bila internacionalna letnja škola IFHP-a). Departman za arhitekturu i urbanizam. godine je direktor Departmana za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Reba Roñen 1968. Bandić Roñena 1982. 2007. u penziji. godine. prof. Od novembra 2007. Od 2008. Aleksandra R. Diplomirala je kao student generacije na Fakultetu dramskih umetnosti. Diplomirala na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. magistraturu objavio kao knjigu u izdanju Orion Arta iz Beograda. Dr Maja Ristić Roñena je u Beogradu. godine na doktorskim studijama na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. godine radi kao demonstrator na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na predmetu Urbana/ruralna analiza i morfologija. gde radi na izradi projektne dokumentacije i izgradnji objekata. Magistrirala je 2005.Mandžuke. godine. godine sa temom: „Uticaj pozorišne politike na menadžment Narodnog pozorišta u Beogradu (1868 – 2003)“. kod mentora dr Danke Muždeke . Doktorsku tezu: „Pozorišna publika muzičkog pozorišta u Beogradu 327 .

Angažovana je na projektima Ministarstva nauke. Na Departmanu za arhitekturu i urbanizam FTN-a je upisao doktorske studije školske 2007/2008. godine.09. Trenutno je u zvanju docenta na Departmanu za arhitekturu i urbanizam i Departmanu za saobraćaj na FTN-u u Novom Sadu. godine.Šešić.godine u Novom Sadu u Republici Srbiji.(Pozorište na Terazijama i Opera i teatar Madlenianum 2000 – 2009) odbranila je 2010. U zvanje docenta. Zaposlio se 2007. saobraćaj. red. godine na Departmanu za saobraćaj FTN-a u Novom Sadu. urbana morfologija. za predmet Pozorišna produkcija (naučna oblast: menadžment u kulturi . godine predaje na Fakultetu dramskih umetnosti. Od 1996. Dr Ljiljana Vukajlov Roñena je 27. Katedri za menadžment i produkciju pozorišta radija i kulture. Osnovnu školu je završio u Beogradu a gimnaziju u Novom Sadu. temate.1961. Oblasti njenog interesovanja su: urbanizam. Naučno istraživački rad u okviru treće godine doktorskih studija je obavio na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani. godine sa temom "Uloga urbanog i ruralnog bloka za formiranje strukture i identiteta naselja u Vojvodini". U zvanjima u koja je biran učestvuje u nastavi i izvodi vežbe na predmetima Urbanizam 328 . Miloš Kopić Roñen je 30. Završio je integrisane osnovne i diplomske akademske-master studije na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. godine sa temom "Studentski centar u Novom Sadu". Naučne tekstove iz oblasti menadžmenta pozorišta objavljivala je u Zborniku Fakulteta dramskih umetnosti. godine u Sarajevu. pristupačnost i univerzalni dizajn. Na istom Departmanu odlukom izbornog veća je izabran u zvanje asistenta 2010. urbanističko projektovanje.01. prof.menadžment pozorišta) izabrana je 2010. urbana analiza. Diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1987. za užu naučnu oblast ’’Saobraćajni sistemi’’. godine. Radila je u SC "Jovan Vukanović" u Novom Sadu. intervjue iz oblasti kulture i pozorišta objavljuje u Kulturnom dodatku lista Politika. a kao asistent na FTN-u i na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. gde je 2007. godine izabran u zvanje saradnika u nastavi.1983. U isto zvanje je ponovo izabran 2008. godine kod mentora Milene Dragićević . magistrirala 1998. godine sa temom "Identitet grañene sredine teorijske osnove i praktični primer Novog Sada" i doktorirala na FTN-u u Novom Sadu 2010. Stručne tekstove. Objavila je veći broj naučnih i stručnih radova na teme iz oblasti arhitekture i urbanizma. a učestvovala je i u izradi nekoliko urbanističkih studija i projekata. godine.

a integrisane osnovne i diplomske akademske-master studije na Departmanu za arhitekturu i urbanizam. gde je kao deo stručnog tima učestvovala u svim fazama projektovanja. Mirjana Gegenbauer Roñena je 20. godine na Departmanu za arhitekturu i urbanizam FTN-a. Učestvovao je na više domaćih naučnih skupova sa meñunarodnim učešćem i objavio je više naučno-istraživačkih radova. izvoñenja i nadzora. Univerziteta u Novom Sadu.1980.1 i Urbanizam 2. 329 . godine u Novom Sadu. Osnovnu i srednju školu je završila u Novom Sadu.12. Miroslava Krstonošića u Novom Sadu. Fakultet tehničkih nauka. Doktorske studije je upisala školske 2007/2008. Nakon diplomiranja radi kao projektant saradnik u ateljeu arh.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful