Visoka poslovna kola sktrukovnih studija

EMOCIONALNA INTELIGENCIJA

Leskovac, Maj 2010.

1

SADRAJ 1. UVOD....................................................................................................................... 1 1.1 Emocionalna inteligencija u kontekstu teorija inteligencije..........................3 1.2. Modeli emocionalne inteligencije.................................................................6 1.2.1. Model Mayera i Saloveya..................................................................... 6 1.2.2. Golemanov model emocionalne inteligencije.....................................11 1.2.3. Bar-On-ov model emocionalne inteligencije......................................12 1.2.4. Zakljuno o modelima emocionalne inteligencije.............................. 13 1.3. Naini merenja emocionalne inteligencije................................................. 14 1.3.1. Samoprocene ispitanika..................................................................... 14 1.3.2. Procene drugih ljudi........................................................................... 15 1.3.3. Neposredno procenjivanje slinosti............................................. 1.4. Emocionalna inteligencija i razliiti pokazatelji prilagoavanja dece i adolescenata.................................................................. 1.5. Sociometrijski status...................................................................................20 1.6. kolski uspeh i emocionalna inteligencija................................................. 22 7. LITERATURA....................................................................................................... 49 18 15

1. UVOD Pojava emocionalne inteligencije primljena je sa velikim zanimanjem u naunim a posebno u irim drutvenim krugovima. Jedan od uzroka takve popularnosti mogao bi biti u karakteristici savremenog oveka da mnogo uspenije reava tehnike od humanih problema. Neki od segmenata humanih problema pojedinca danas, svakako je reavanje nesklada izmeu onoga ta misli i onoga ta osea, odnosno usklaivanja emocije sa razumom. Emocionalna inteligencija je relativno novo podruje u psihologiji i novi predmet psihologijskih istraivanja. U posljednjih 12 godina uveliko privlai interes medija, postala je esta tema knjiga i asopisa, od kojih je najpoznatija Daniela Golemana, predavaa na amerikom unuverzitetu Harvard i dopisnika New York Timesa, pod naslovom Emocionalna inteligencija. Emocionlalna inteligencija se prvi put pojavila u naunoj literaturi u ranim devedesetim godinama, za to su zasluni autori Peter Salovey sa univerziteta Yale i John D. Mayer sa univerziteta New Hempshire. Oni su odredili emocionlalnu inteligenciju kao skup slinosti koje bi trebale dobrineti tanoj proceni i izraavanju svojih emocija, kao i procenu tuih emocija i upotreba oseaja u motivisanju, planiranju i postizanju ciljeva u ivotu (Taki, 1998). Dakle, emocionalna inteligiencija oznaava tip inteligencije koji ukljuuje sposobnost procesuiranja emocionalnih informacija (Roberts, Zeidner i Matthews, 2003). Emocije su organizovani mentalni odgovor na dogaaj, a ukljuuju psiholoki, iskustveni i kognitivni aspekt. Naroito je vano to to se emocije obino javljaju u kontekstu odnosa. Kako se menja odnos neke osobe prema drugoj osobi ili objektu, menja se i njena emocija prema toj osobi ili objektu. Bilo da su ti odnosi stvarni, smeteni u seanju ili zamiljeni, praeni su signalima koje nazivamo emocijama. Emocionalna inteligencija se odnosi na sposobnost prepoznavanja znaenja emocija i njihovih veza, korienja emocija kao temelja razumevanja i reavanja problema. Nadalje, ukljuuje korienje emocija za poboljanje kognitivnih aktivnosti (Mayer i dr.,1999, prema Mayer, Caruso, Salovey, i Sitarenios, 2001). Sa stanovita emocionalne inteligencije, onaj ko poseduje takve slinosti smatra se dobro prilagoenim i emocionalno vetim pojedincem, dok onaj ko ih ne poseduje u dovoljnoj meri moe biti oteen u emocionalnom i socijalnom funkcionisanju (Mayer, DiPaolo i Salovey, 1990). Koncept emocionalne inteligencije je nastavak jedne od dveju tradicija naina gledanja na odnos izmeu emocija i logikog miljenja u psihologiji. Jedna tradicija zastupa stav da su emocije
3

i logiko miljenje okrenuti jedno drugome, odnosno, da emocije ometaju, pogreno usmeravaju i uopteno negativno utiu na pokuaje racionalnog funkcionisanja oveka. Nasuprot ovoj, druga tradicija zastupa stav da su emocije deo logikog miljenja i da uopteno doprinose inteligenciji i uopte kvalitetu funkcionisanja u mnogim aspektima ivota. Autori koncepta istiu da je vrlo vano razumeti da emocionalna inteligencija ne iskljuuje inteligenciju, da ona ne predstavlja pobedu glave nad srcem to je jedinstveni spoj jednog i drugog. Emocionalna inteligencija kombinuje afekt s kognicijom, emocije s inteligencijom . Postojea istraivanja sugeriu da e emocionalna inteligencija verovatno zauzeti mesto uz druge vane psiholoke varijable kao prediktor razliitih faktora uspenosti na poslu, u koli i kod kue. Npr. vii stepen emocionalne inteligencije moe predvideti smanjenu verovatnost potekoa s drogama ili nasiljem (Brackett, 2001; Formica, 1988; Mayer, Perkins, Caruso i Salovey, 2001; Rubin,1999; Salovey, Mayer, Caruso i Lopez, u tisku, prema Mayer, Salovey, Caruso i Sitarenios, 2001).

INTELIGENCIJA I EMOCIJE Psiholozi su jo u 18 veku podelili ljudsko miljenje na tri segmenta:

Kogniciju ili spoznaju (pamenje, apstraktno i logiko miljenje, prosuivanje) Afekt (emocije, raspoloenja, oseajna stanja poput umora i sl.) Motivacija (bioloki porivi i steeni postupci)

Prema Mayeru i Saloveyu (1997) savremena psiholoka istraivanja potvrdila su naunu pstojnost ovakve klasifikacije. Iz naziva konstrukcije emocionalne inteligencije proizlazi da bi ona trebala biti kombinacija inteligencije i emocija. Stoga je potrebno prvo pokuati obrazloiti ova dva pojma. U skladu sa gore navedenom podelom pod inteligencijom se smatra kvalitet funkcionisanja kognitivne sfere miljenja. Ipak, jo uvek u psihologiji ne postoji saglasnost jednoznanog i opteprihvaenog definisanja inteligencije, pa ak ni oko toga ta je to tano inteligencija (Zarevski 1999). Verovatno najee citiranu definiciju inteligencije dao je Wechsler smatrajui da je inteligencija ukupan ili globalni kapacitet pojedinca da deluje celishodno, misli racionalno i efektivno vlada svojom okolinom (iz Salovey i Mayer 1990). Prema Andriloviu i udini (1994) takoe do danas nema jedinstvenog naunog odgovora na pitanje ta su emocije. Autori se priklanjaju definiciji po kojoj su emocije doivljaji naeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, dogaajima i vlastitim postupcima. U klasifikaciji emocija razlikuju: - primarne (strah, bijes, radost, alost) - oseajne (bol, odvratnost, raspon emocija od kategorije zadovoljstva do nezadovoljstva) - intelektualne (znatielja, uenje, divljenje, estetski oseaji) - emocije prema sebi (sram, ponos, krivica, kajanje, zbunjenost) - emocije prema drugima (ljubav, mrnja, zavist, potavanje, simpatija, prijezir)

Osnovno pitanje koje se postavlja jeste kako emocije utiu na inteligenciju. Prema tradicionalnom shvatanju emocije dezorganiziraju i ometaju uspeni i racionalnu mentalnu aktivnost ( iz Salovey i Mayer 1999). Ovom se suprotstavljaju moderne teorije (Strongman, 1987; Schwarz, 1990. iz Taki 1998) po kojima emocije mogu, ukoliko se njima ispravno upravlja, pokrenuti i poboljati racionalno delovanje pojedinca tako to e delovati na poveanje motivacije za reavanje problema za koji je neophodno racionalno rezonovanje (Salovey i Mayer 1990).

1.1. Emocionalna inteligencija u kontekstu teorija inteligencije Opsta inteligencija odnosi se na ukupan kapacitet osobe za prilagoavanje kroz efikasno miljenje i procesiranje informacija (Roberts, Zeidner i Matthews, 2003). Postoje mnogobrojni pristupi i modeli koji pokuavaju opisati prirodu inteligencije i njene funkce. Neki od njih sadre elemente koji su konceptualno povezani s elementima emocionalne inteligencije. Jedan od takvih elemenata je socijalna inteligencija, iz koje, prema mnogima, proizlazi emocionalna inteligencija (Roberts, Zeidner i Matthews, 2003). Jo 1920.godine Thorndike je podelio inteligenciju na apstraktnu (verbalnu), mehaniku (vidno prostornu) i socijalnu. Socijalnu inteligenciju definisao je kao sposobnost razumevanja mukaraca i ena, deaka i devojica mudrog delovanja u meuljudskim odnosima (prema Papi, 2003). Na temelju Thorndikeove apstraktne definice socijalne inteligencije konstruisan je i standardizirani instrument za merenje individualnih razlika u ovom elementu. Ali uprkos znatnom interesu i brojnim pokuajima da se definie i izmeri socijalna inteligencija u proteklih osam decenija, ti su pokuaji bili neuspeni. Iako se definisanje inilo dovoljno lakim, merenje se pokazalo kao gotovo nesavladiv zadatak. Osim toga, socijalna inteligencija je prouavana manje od drugih vrsta inteligencije, jer se ini da je najtee teorijski i empirijski odvojiti od drugih (Mayer i Geher, 1996, prema Roberts, Zeidner i Matthew, 2003). I u Sternbergovoj teoriji socijalna inteligencija zauzima svoje mesto. Sternberg je, na temelju svojih istraivanja koja su pokazala da snalaenje u svakodnevnim situacijama zahteva drugae slinosti od onih koje mere klasini testovi inteligencije, uz analitiku i kreativnu inteligenciju u svoju teoriju uvrstio i praktinu. On smatra da su sadraj veine testova kojima se procenjuje akademska inteligencija analitiki problemi koji su jasno definisani, sadre sve informacije potrebne da se moe reiti i imaju samo jedno reenje do kojeg se moe doi samo jednim putem. Za razliku od analitikih problema, praktini problemi zahtevaju prepoznavanje i formulisanje problema koji su slabo definisani, ne sadre sve potrebne informacije, imaju vie prihvatljivih reenja, i zahtevaju prethodno iskustvo, motivaciju i linu zainteresiranost. Cantor i Kihlstrom (1985; prema Papi, 2003) predlau socijalnu inteligenciju kao jedinstven model za razumevanje linosti. Prema njihovom miljenju reavanje socijalnih problema centralni je proces koji podupire socijalno ponaanje. Mayer i Geher (1996) predlau da se, umesto da se zbog problema u definisanju i operacionalizaciji odustane od modela socijalne inteligencije, socijalna inteligencija podeli na emocionalnu i motivacijsku inteligenciju. Motivacijska inteligencija ukljuivala bi razumevanje razliitih oblika motivace kao to su potreba za uspehom, pripadanjem i moi, kao i razumevanje onoga to Sternberg i sur. (Taki, 1998) nazivaju znanje
6

koje se podrazumeva (tacit knowledge) i definiu kao delovanju usmereno znanje naueno bez neposredne pomoi drugih, koje osobi omoguava postizanje ciljeva od licne vanosti. Emocionalna inteligencija ukljuivala bi prepoznavanje svojih i tuih emocija, rezonovanje o emocijama i informacijama povezanih s njima, i procesiranje emocionalnih informacija kao deo opte slinosti reavanja problema. Koncept emocionalne inteligencije snano se preklapa s Gardnerovom predlogom socijalne inteligencije, koju je on odredio kao tip line inteligencije. On je, naime, u svoj model viestrukih inteligencija meu sedam uvrstio i dva oblika linih inteligencija. Uz muziku, telesno kinestetiku, logiko matematiku, lingvistiku i spacijalnu, u kategoriju inteligencija svrstao je i interpersonalnu, i intrapersonalnu inteligenciju. Intrapersonalnu inteligenciju definisao je kao sposobnost pristupa u svoj emocionalni ivot, identifikovanja, opisivanja i razlikovanja vlastitih oseaja, i njihovog simbolikog predstavljanja. Interpersonalnu inteligenciju definisao je kao sposobnost prepoznavanja raspoloenja, namera i elja drugih ljudi (Roberts, Zeidner, & Matthew, 2003). Inteligencija u razumevanju ponaanja i njegovog znaenja pojavljuje se u Guilfordovom (1959) modelu inteligencije, koji se temelji na svim moguim kombinacijama tri glavna faktora: a) operace (kognicija, memorija, divergentna produkcija, konvergentna produkcija i evaluacija); b) sadraji (figuralni, semantiki, simboliki i ponaajni) i c) produkti (jedinice, klase, relace, sustavi, transformace i implikace). Dakle, svaka se intelektualna aktivnost sastoji od sadraja, operacija i produkata. Svaka od etiri vrste inteligencije (odnosno kategore sadraja informacija) obuhvaa po 30 slinosti (6 produkata puta 5 operacija). Figurativni, semantiki i simboliki sadraj u velikoj meri se odnosi na apstraktni materijal sadran u standardnim testovima inteligencije. Posebno, emocionalna inteligencija se preklapa sa kognicijom bihevioralnog sadraja (sposobnost identifikace unutranjeg stanja pojedinca, interpretacija posljedica socijalnog ponaanja, itd.). estice testa formirane za merenje tih slinosti podseaju na bihevioralne mere emocionalne inteligencije. Od 30 moguih faktora socijalne inteligencije istraivanja Guilforda i saradnika potvrdila su postojanje njih 12, koji se odnose na kogniciju i divergentnu produkciju (PetroskaBeka, 1987, prema Taki, 1998.). Emocionalnu inteligenciju moemo smestiti i u teoriju o fluidnoj i kristalizovanoj inteligenciji koju su predloili Cattell (1971), Horn (1988) i njihovi saradnici. Istraivai smatraju da emocionalnz ineligenciju ini deo kristalizovane inteligencije, a svoje miljenje temelje na pretpostavci da se procena, ekspresija, regulacija i korienje emocija razvijaju kroz iskustvo i socijalnu interakciju na isti nain kao i drugi psiholoki procesi koji ine kristaliziranu inteligenciju (Roberts, Zeidner, & Matthew, 2003).
7

1.2. Modeli emocionalne inteligencije

Neke konceptualizacije emocionalne inteligencije su prilino iroke i ukljuuju raspon adaptivnih karakteristika povezanih sa emocijama, dok druge naglaavaju kognitivne elemente, kao to su olakavanje rasuivanja i pamenja. Nadalje, istraivai su koncepirali emocionalnu inteligenciju i kao sposobnost i kao crtu linosti (Schutte i sur., 2001). Mayer, Caruso i Salovey (1999,2000, prema Roberts, Zeidner i Matthew, 2003) su upozorili da je potrebna paljiva analiza da bi se utvrdilo ta jeste, a ta nije deo emocionalne inteligencije. Mayer i sur. napravili su razliku izmeu razliitih modela emocionalne inteligencije koji se javljaju u strunoj literaturi tako to su ih podelili u dve grupe:

a) modeli mentalnih slinosti fokusiraju se na sposobnost procesuiranja afektivnih

informacija

b) meoviti modeli koncepiraju emocionalnu inteligenciju kao raznovrsni konstrukt koji

ukljuuje aspekte linosti, kao i sposobnost primeivanja, obrade, razumevanja i upravljanja emocijama, i motivacijske faktore i afektivne dispozicje.

1.2.1. Model Mayera i Saloveya

Model koji se najee navodi u radovima posveenima temi emocionalne inteligencije, a emocionalnu inteligenciju tretira kao skup mentalnih slinosti je model Mayera i Saloveya. U svojoj prvoj verziji iz 1990. godine ukljuivao je tri nivoa slinosti, a to su:

a) procena i izraavanje emocija kod sebe i kod drugih

b) regulacija emocija kod sebe i drugih

c) upotreba emocija u adaptivne svrhe

Opisani model imao je uglavnom heuristiku vrednost, te predstavlja prvi pokuaj konceptualizace ovog konstrukta. Pokuao je integrisati spoznaje iz razliitih podruja psihologe. Bitno je da slinosti koje sadri ukljuuju konceptualno srodne procese obrade emocionalnih informacija, i da su neophodne za minimalni nivo kompetentnosti i inteligentnog funkcionisanja. Prva definicija emocionalne inteligencije koju su predstavili autori ovog modela je bila da je to sposobnost praenja svojih i tuih oseanja i emocija, i upotreba tih informacija u razmiljanju i ponaanju. (Salovey i Mayer, 1990).

Nakon nekoliko godina istraivanja i teorijskog usavravanja prvobitnog modela emocionalne inteligencije, isti autori su objavili drugu verziju konstrukta u koju su uneli neke promene, i predloili promenjenu definiciju prema kojoj emocionalna inteligencija ukljuuje slinosti brzog zapaanja, procene i izraavanja emocija; sposobnost uvianja i generisanje oseanja koja olakavaju miljenje; slinosti razumevanja emocija i znanje o emocijama; i sposobnost regulisanja emocija u svrhu promocije emocionalnog i intelektualnog razvoja (Mayer i Salovey, 1996). Druga verzija konstrukta proirena je za jedna nivo slinosti i prikazana u obliku dijagrama, tako da su etiri ogranka dijagrama poreana od jednostavnijih psiholokih procesa prema viim, psiholoki objedinjenim procesima. Svaki ogranak ima etiri reprezentativne slinosti. Slinosti koje se javljaju na srazmerno ranom stepenu razvoja nalaze se na levoj strani ogranka, a one koje se razvijaju kasnije, na desnoj. Od ljudi visoke emocionalne inteligencije oekuje se da bre napreduju kroz spomenute slinosti i da ih svladaju u veem broju (Salovey i Sluyter, 1997). Na slici 1. prikazan je taj model. U nastavku su opisane pojedini nivoi slinosti koje su predstavljene u modelu Mayera i Saloveya.

A) Percepcija, procena i izraavanje emocija

Ova najnii nivo predstavlja slinosti i vetine osobe da tano uoi emocionalni obrazac. Tako deca ve naue identifikovati lina i tua emocionalna stanja, i razlikovati ih. Kako dete raste, ono imaginativno pripisuje oseaje i ivim i neivim pojavama. To imaginativno miljenje moe pomoi detetu da izvoditi opte zakljuke od sebe prema drugima. Slika 1. Revidirani model emocionalne inteligencije Mayera i Saloveya, 1997. (Mayer i Salovey, 1997)

4. nivo: REFLEKSIVNA REGULACIJA EMOCIJA U PROMOCIJI EMOCIONALNOG I INTELEKTUALNOG RAZVOJA

sposobnost otvorenosti za oseaje za one ugodne kao i za one neugodne sposobnost refleksivnog uivljavanja ili odvajanja od emocija zavisno o proceni informativnosti ili korisnosti sposobnost refleksivnog praenja emocija u odnosu na sebe koliko jasne, i druge su kao toga tipine, ili prepoznavanje utecajne sposobnost upravljanja svojim i tuim emocijama ublaavajui neugodne i pojaavajui ugodne emocije, bez umanjivanja ili prenaglaavanja informacija koje prenose 9

odmerene

3. nivo: RAZUMEVANJE I ANALIZA EMOCIJA: UPOTREBA EMOCIONALNIH ZNANJA

sposobnost imenovanja sposobnost interpretiranja znaenja koje (npr. emocije da je prenose tuga sposobnost razumevanja sloenih oseanja istovremeni ljubavi i mrnje) (npr. oseaj sposobnost prepoznavanja verovatnih prelaz u stid iz prelaza ljutnje u izmeu emocija kao zadovoljstvo ili ljutnje emocija i prepoznavanje odnosa izmeu rei i samih emocija (npr. izmeu sviati i voleti)

povezana s gubikom)

2. nivo: EMOCIONALNA FACILITACIJA MILJENJA

emocije miljenje usmeravaju odreuju tako panju da na emocije su dovoljno promene raspoloenja menjaju pojedinca optimistine pesimistine, posdstiui razmatranja razliitih pogleda situaciju na istu perspektivu od do emocionalna olakavaju specifinim problemima: olakava radost induktivno stanja pristupe

jasne i dostupne tako da pomau prosuivanju i pamenju dogaaja koji su u vezi sa razliitim emocijama

vane informacije

miljenje i kreativnost

1. nivo: PERCEPCIJA, PROCENA I IZRAAVANJE EMOCIJA

sposobnost emocija telesnom u zapaanja neem stanju, sposobnost emocija ljudi, delima, ponaanju u kod zapaanja drugih i umetnikim jeziku sposobnost izraavanja kao i tanog emocija, izraavanja sposobnost razlikovanja tanog od netanog, iskrenog od odnosno lanog

oseajima i miljenju

potreba povezanih s tim emocijama

izraavanja emocija

10

Zrela osoba zna da briljivo pratiti unutanje oseaje. Primereno trezvena i samostalna osoba u razvoju poinje ocenjivati emocije gde god se one mogu izraziti kod drugih ljudi, u arhitekturi, umetnikim delima, itd. Ovaj nivo slinosti ukljuuje i mogunost preciznog izraavanja oseaja i potreba koje okruuju te oseaje. A budui da emocionalno inteligentni pojedinci poznaju izraavanje emocija, oni su ujedno i osetljivi i na manipulativne izraze (Salovey i Sluyter, 1997). Ukrtko, ovaj aspekt emocionalne inteligencije utie na svesnost pojedinca o vlastitim emocijama i mislima koje se tiu emocija, na njihovo meusobno razlikovanje, i sposobnost adekvatnog izraavanja emocija (Roberts, Zeidner i Matthew, 2003). B) Emocionalna facilitacija miljenja Ovaj drugi nivo ukljuuje slinosti da se emocije koriste na naine koji olakavaju intelektualne procese. Emocije uvode prioritete u miljenje time to usmeravaju panju na vane informacije. One su dovoljno ivopisne i dostupne, pa se mogu pozvati po potrebi kao pomo u razumevanju i pamenju dogaaja. Ako se uspemo uiveti u neki dogaaj ili oseanja osoba iju priu pratimo, moi emo se lake snai i odluiti (za povoljniji ishod) u slinim situacijama u kojima se kasnije naemo u ivotu (Taki, 1998). Promene raspoloenja menjaju pojedinevu perspektivu od optimistine do pesimistine, i potiu da se uzimaju u obzir razliita stanovita. Razliite vrste raspoloenja olakavaju razliite vrste posla i razliite oblike zakljuivanja (Salovey i Sluyter, 1997). Ukratko, ova komponenta emocionalne inteligencije ukljuuje asimuliranje osnovnih emocionalnih iskustava u mentalni ivot (Mayer, Caruso i Salovey, 1999, 2000). Stavljanje emocija u funkciju cilja je neophodno za selektivnu panju, samomotrenje, samomotivisanje, itd. (Roberts, Zeidner i Matthew, 2003).

11

C) Razumevanje i analiziranje emocija; korienje emocionalnog znanja Trei nivo ukljuuje slinosti razumevanja emocija i upotrebe emocionalnog znanja. Tako dete poinje primeivati slinosti i razlike izmeu simpatije i ljubavi, netrpeljivosti i besa itd. Kasne se javlja i sposobnost tumaenja znaenja koje emocije prenose s obzirom na odnose, npr. da tuga prati gubitak, i sposobnost razumevanja sloenih oseaja. Dete uoava da se u nekim situacijama mogu istovremeno javiti i suprotne emocije (npr. ljubav i mrnja), te da se kombinacijom razliitih emocija dobivaju nove kvalitete (npr. nada je spoj vere i optimizma). Kod zrelih pojedinaca se javlja sposobnost prepoznavanja verovatnih prelaza izmeu emocija, kao to je prelaz iz besa u zadovoljstvo ili iz besa u stid. Poznavanje toka razvoja oseajnosti u meuljudskim odnosima bitan je element emocionalne inteligencije. Emocionalna znanja se poinju sticati u detinjstvu i usavravaju se celog ivota, a ljudi se obino slau u svojim miljenjima o tome ta izaziva pojedine emocije (Salovey i Sluyter, 1997). Ukratko, ova komponenta se odnosi na primeivanje zakonitosti pojavljivanja specifinih emocija, a takoe i razumevanje emocionalnih problema, kao to je znanje o tome koje su emocije sline i u kojim su relacijama (Roberts, Zeidner i Matthew, 2003).

D) Refleksivna regulacija emocija u svrhu emocionalnog i intelektualnog razvitka

Najsloeniji nivo emocionalne inteligencije je svesna regulacija emocija koja vodi emocionalnom i intelektualnom napretku. Osnovna sposobnost na ovom niovu je otvorenost prema oseajima, bili oni pozitivni ili negativni. Jedino ako je osoba svesna svojih oseaja i otvorena prema njima, moe o njima neto i nauiti. Kako dete raste, ono se ui socijalizovanju emocija, odnosno selektivnom izraavanju emocija zavisno informacijama, odnosno socijalnim normama. Dakle, razvija se sposobnost refleksivnog ukljuivanja u emocije ili iskljuivanja iz njih, zavisno proceni njihove korisnosti. Osoba koja poseduje ovu sposobnost je emocionalno zrela osoba koja u razliitim situacijama reaguje adekvatne i hladne glave. Ovaj nivo emocionalne inteligencije ukljuuje i sposobnost refleksivnog praenja emocija u odnosu na sebe i druge, kao to su prepoznavanje koliko su one jasne, tipine, uticajne ili razumljive, odnosno meta evaluaciju. Najsloenija sposobnost najvieg nivoa emocionalne inteligencije, prema ovom modelu, je sposobnost upravljanja emocijama u sebi i drugima ublaavanjem negativnih emocija i pojaanjem pozitivnih, a da se ne umanji ili prenapregne informacija koju one prenose.

12

Ovaj aspekt poboljava socijalnu adaptaciju i reavanje problema, jer ukljuuje znanje o tome kako se smiriti nakon stresnih oseaja ili kako ublaiti stresne emocije kod drugih ljudi (Roberts, Zeidner i Matthew, 2003). Pored ovog modela koji emocionalna inteligencija tretira prvenstveno kao skup mentalnih slinosti, bie ukrako opisana i dva tzv. meovita modela koji osim slinosti ukljuuju i neka druga nekognitivna svojstva Golemanov iz 1995.g. i Bar-Onov iz 1997. g.

13

1.2.2. Golemanov model emocionalne inteligencije

Daniel Goleman, nekadanji profesor psihologije na univerzitetu Harward i nauni dopisnik New York Times-a, objavio je 1995-e godine knjigu pod naslovom Emocionalna inteligencija -zata moe biti vanija od procenata inteligencije, koja je iste godine postala najbolje prodavana knjiga u SAD. Iste godine objavio je lanak u magazinu Time s slinim sadrajem. Ne sumnjivo je da je time uinio ogroman doprinos u popularnosti ideje o emocionalnoj inteligenciji. Meutim Goleman sagledava emocionalnu inteligenciju na potpuno drugaiji nain od Mayera i Saloveya. Tako da naunim krugovima Golemanove teorije nemaju veliku teinu, ta vie vrlo esto je kritikovana kao nauno neutemeljena, kao produkt slobodnih nagaanja ili neta ta ve od prije postoji (Ciarrochi 2002). Pogotovo se to odnosi na Golemanovu tvrdnju kako IQ objanjava 20 % varijance uspeha u ivotu (ta je okvirno korektno) a ostatak pripisuje uticaju emocionalne inteligencije onakve kakvom je on sagledava. Autor naglaava kako osobe s visokim IQ-om nisu uvek uspene i u realnim ivotnim situacijama, kako prema kriterijumumu veliine osobnog dohotka, produktivnosti i statusa u struci, tako i postizanja ivotnog zadovoljstva i sree u interpersonalnim odnosima. U tu svrhu je neophodno biti u stanju motivisati samoga sebe da se istraje unato potekoama i frustracijama, da se odgodi trenutak primanja nagrade i da se uspije upravljati vlastitim raspoloenjem kako ono ne bi zaguilo sposobnost miljenja. Ove sposobnosti Goleman svrstava pod pojam emocionalno inteligentnog ponaanja. On je proirio znaenje termina izvan njegovog originalnog znaenja i definisao emocionalnu inteligenciju kao: poznavanje vlastitih emocija upravljanje emocijama samomotivisanje prepoznavanje emocija u drugima snalaenje u vezama

Tako su u Golemanov model emocionalne inteligencije ukljueni konstrukti poput optimizma, motivacije, svesnosti, socijalne kompetence, specifine socijalne i komunikacijske vetine.

14

1.2.3. Bar-Onov model emocionalne inteligencije

Najistaknutiji predstavnik meanih modela emocionalne inteligencije Bar-Onov koncept koji prema autoru predstavlja podruije nekognitivnih kapaciteta, kompetencija i vetina koje utiu na neiji uspeh u suoavanju sa zahevima i pritiscima okoline. Prema Bar-On (2000) model obuhvata 5 podruja :

intrapersonalni kapacitet (sposobnost svesnosti i razumevanja samoga sebe, vlastitih emocija i izraavanje vlastitih oseaja i ideja)

interpersonalne vetine (sposobnost svesnosti, razumevanja i shvatanja tuih oseaja, kao i uspostavljanja i odravanja uzajamno zadovoljavajuih i odgovornih odnosa s drugima)

prilagodljivost ( sposobnost proveravanja vlastitih oseaja na osnovu objektivnih vanjskih znakova i precizne procene neposredne situacije, fleksibilnost prema prilagoavanju oseaja i miljenja prema promeni situacije i reavanje osobnih i meuosobnih problema) upravljanje stresom (sposobnost svladavanja stresa i kontrola jakih emocija) opte raspoloenje i motivacija ( sposobnost da se bude optimistian, uiva u sebi i drugima i oseaju i izraavaju pozitivne emocije)

Vidljivo je kako je svako podruije dodatno razloena na 2 do 5 uih komponenata. Uporeivanjem ovog modela s modelom od Mayera, Carusa i Saloveya vidljivo da i jedan i drugi u sebi sadre (ipak na neta razliite naine) percepciju ili svesnost i razumevanje emocija kod sebe i drugih, kao i regulaciju emocija. Sigurno je kako je Bar-On postavio iri model u smislu ubacivanja nekih osobina linosti kao ta su optimizam. Pored toga dodao je i vetine reavanja problema, otpornost na stres i slino. Autor to objanjava eljom da napravi konstrukciju i njemu shodne testove koji e to bolje proceniti ivotnu uspenost pojedinca. Kritika ovog koncepta vrlo esto naglaava kako se on ne razlikuje bitno od modela osobina linosti tako da je upitan njegov autonomni doprinos objanjenju ovekovog psihikog funkcionisanja. 1.2.4. Zakljuno o predstavljenim modelima emocionalne inteligencije Za razliku od modela Mayera i Saloveya koji tretira emocionalnu iteligenciju kao skup mentalnih slinosti, modeli Golemana i Bar-Ona osim slinosti ukljuuju i razliite aspekte linosti, motivacijske faktore, vetine snalaenja u interpersonalnim odnosima, razliite socijalne vetine i sl. Neki autori smatraju da su takvi meoviti modeli emocionalne inteligencije preiroki, da ne opravdano neintelektualne karakteristike nazivamo inteligencijom. Zbog toga se upotreba modela Mayera i Saloveya u istraivanjima emocionalne inteligencije ini nauno opravdanijom.

15

Bez obzira na odreene razliitosti u pristupu konceptu emocionalana inteligencija, Opsta ideja navedenih autora je zajednika: Procesiranje emocionalnih informacija je: a) drugaije prirode i relativno nezavisno slinostima koje se vezuju uz tradicionalno shvatanje intelektualnih potencijala, b) posebna klasa slinosti, a ne sistem preferiranih ponaanja i c) vana specifina determinanta uspeha u mnogim podrujima ivota, koja moe biti vanija od IQ (Goleman, 1997.) (Kulenovi i sur, 2001). 1.3. Naini merenja emocionalne inteligencije Emocionalna inteligencija je esto, kao i mnogi drugi psihologijski konstrukti, u literaturi nejasno definisana, pa tako izaziva znatnu zbrku meu istraivaima u podruju (Roberts, Zeidner i Matthew, 2003). Budui da predloeni modeli emocionalne inteligencije pretpostavljaju da su to viestruke slinosti, potrebno je bilo nai nain i metodu procene svake od njih. Najvie pokuaja merenja emocionalne inteligencije uinili su autori koncepta, Mayer i Salovey. Oni su takoer postavili i kriterijume kako je mogue valjano meriti i procenjivati emocionalnu inteligenciju. Istraivanja emocionalne inteligencije odvijaju se uglavnom na tri naina:

1. neposrednim procenjivanjem slinosti 2. samoprocenama ispitanika 3. procenama drugih ljudi

1.3.1. Samoprocene ispitanika Samoprocene se konstruiu da bismo pomou njih procenili verovanja i percepcije pojedinca o kompetencijama u specifinim podrujima. Rane skale emocionalne inteligencije su ukljuivale upotrebu takvih mera. Ali, one se nisu pokazale naroito korisnima. Pronaeno je da veina skala samoprocene emocionalne inteligencije ima slabu pouzdanost. Istraivanje Daviesa i saradnika je pokazalo da se emocionalna inteligencija merena samoprocenama ispitanika ne moe razlikovati od osobina linosti jer samoprocene emocionalne inteligencije visoko koreliraju sa faktorima linosti. Samoprocene se oslanjaju na samorazumevanje osobe. Ako su samoprocene netone, ove mere sadre informacije koje se odnose na samopercepciju osobe, a ne na stvarni nivo emocionalne inteligencije.

16

Jo neke od potekoa sa samoprocenama su to one esto nisu dostupne svesnoj interpretaciji, podlone su uticaju cele skale na pojedine odgovore, na njih utie faktor socijalne poeljnosti odgovora, pa su podlone upravljanju impresijama i varanju. Istraivanja su utvrdila prilino skromne povezanosti izmeu samoprocena i stvarnih mera slinosti. Metaanalizom 55 studija Mabe i West (1982.) su utvrdili korelaciju od 0.34 izmeu samoprocena inteligencije i objektivnih rezultata testova inteligencije. 1.3.2. Procene drugih ljudi Procene drugih ljudi su reko koriena mera emocionalne inteligencije, verovatno zbog svojih brojnih nedostataka. Najvei je, naravno, taj to procene tueg ponaanja jako zavise od percepcije opaaa. U kontekstu emocionalne inteligencije, ako procenjiva poseduje niski nivo emocionalne inteligencije, tada njegovi odgovori nee biti ispravni, jer on nee znati proceniti emocionalnu inteligenciju druge osobe. Osim toga, procenjiva poseduje vrlo malu koliinu informacija koja iskljuuje stvarne misli i oseaje druge osobe. Na njegove procene mogu uticati neke osobine procenjivane osobe, koje nisu u vezi s emocionalnom inteligencijom, npr. simpatinost, ljepota, komunikativnost i sl. Autori koncepta smatraju da procene drugih ljudi nemaju svoje mesto u pokuajima merenja slinosti emocionalne inteligencije i da nam one pruaju samo zanimljivu informaciju o tome kako nas drugi vide, odnosno kako doivljavaju nae vetine (prema www.emotionaliq.com). Ali, mi smatramo da je vredno proveriti moemo li procenama drugih ljudi zahvatiti odreene facete emocionalne inteligencije i na temelju njih predviati neke aspekte prilagoavanja uenika.

1.3.3. Neposredno procenjivanje slinosti Neposredno procenjivanje emocionalne inteligencije obavlja se pomou psihologijskih instrumenata koji izravno mere sposobnost osobe za rjeavanje problema (npr. identificiranje emocija na licu, slici ili u nekoj prii), a odgovor ispitanika dostupan je za evaluaciju u odnosu na neki kriterijum. Kako je emocionalna inteligencija definisana kao skup slinosti, ovakvo procenjivanje je nuno primenjivati, ali testovi su malobrojni i nedovoljno provereni. Prvi takav instrument konstruirali su autori koncepta emocionalne inteligencije, operacionalizirajui kroz Multi-Factor Emotional Intelligence Scale (MEIS; Mayer, Caruso i Salovey, 1999) svoj, prethodno

17

opisani, model EI. Nedavno su razvili i Mayer-Salovey-Caruso Emotional Intelligence Test (MSCEIT; Mayer, Caruso i Salovey, 2000.). U MSCEIT-u se od ispitanika trai da:

a) identificiraju emocije u izrazima lica i slikama b) generiu raspoloenje i reavaju odreene probleme u tom raspoloenju c) definiu uzroke razliitih emocija i razumiju progresiju emocija d) odrede kako najbolje ukljuiti emocije u miljenje u situacijama koje se odnose na njih
same ili na druge ljude. Postoje znatne tekoe u odreivanju tanih, odnosno netanih odgovora u ovakvim testovima. Za to se mogu koristiti tri naina bodovanja, odnosno tri vrste kriterijuma, a to su:

1. KONSENZUS - primenom ovog kriterija taan odgovor je onaj koji je odabrala veina
ispitanika. Npr., ako se grupa slae da lice (ili slika, muziki odlomak i sl.) izraava emociju sree ili tuge, tada taj odgovor postaje taan. Prikladnost korienja ovog kriterijuma temelji se na evolucijskim i kulturolokim nalazima koji potvruju konzistentnost informacija koje signaliziraju emocije (Bar-On, 1997; Mayer, Caruso i Salovey, 1999). Ali na takav nain odreivanja tanog odgovora u testovima emocionalne inteligencije mogu uticati iskrivljena kulturoloka verovanja, pa u najgorem sluaju takvo bodovanje jednostavno moe indicirati stepen slaganja s kulturolokim ili spolnim stereotipima.

2. MILJENJE STRUNJAKA (expert thinking) sud o tanom odgovoru donose strunjaci koji
se bave emocijama (npr. psihijatri, psiholozi i sl.), a pri tome se koriste svojim profesionalnim iskustvom. Dakle, tonim odgovorom se smatra onaj kojeg je izabrao strunjak. Meutim, istraivai su se sloili da procene strunjaka ne moraju biti pouzdaniji indikator tonog odgovora od konsenzusa grupe (Legree, 1995, prema Roberts, Zeidner i Matthew, 2003).

3. MILJENJE CILJNE OSOBE (target scoring)- taan odgovor odreuje osoba koja je ukljuena
u neku emocionalnu aktivnost (npr. pisanje pesme, sviranje, slikanje), a procenjiva procenjuje to ta osoba osea. Dri se da ta osoba ima vie informacija nego to je dostupno spoljnom posmatrau (Bar-On, 1997; Mayer, Caruso i Salovey, 1999, 2000; Mayer i Geher, 1996, prema Roberts, Zeidner i Matthew, 2003). Ovakav nain odreivanja tanog odgovora dobija malo panje u istraivanjima, verovatno zato jer je prikladan samo za zadatke identifikovanja emocija, a ne i za vie nivoe emocionalne inteligencije. Verovatnoa da postoji verodostojan standard za evaluaciju odgovora zavisi od prirode estice testa emocionalne inteligencije. Kao i kod kognitivnih slinosti, estice se mogu odnositi na
18

razliite stepene apstrakcije od sirovih podataka. Tako emocionalna inteligencija moe biti procenjena kroz procese nieg reda, u koje svrstavamo oseaje i percepciju, kao to je detekcija prisutnosti emocija na licu prezentovanom tahistoskopski ili odluivanje imaju li dve rei istu ili slinu valenciju. A u isto vreme se estice testa emocionalne inteligencije mogu odnositi na procese miljenja vieg reda, kao to je izbor kako se suoiti sa stresnom izjavom. ini se da je temeljne slinosti mogue najobjektivne proceniti. U tom sluaju se miljenje strunjaka ini prikladnim i nema mesta za konsenzus. Ali bodovanje estica kojima ispitujemo sposobnost upravljanja emocijama je sloene, jer se odreene emocionalne reakcijr mogu proceniti samo prema osobnim i drutvenim standardima. Mayer i njegovi saradnici su se sloili da se odreivanje tanog odgovora pomou miljenja strunjaka i pomou konsenzusa preklapaju do odreenog nivoa, zato to se konsenzus pokazao kao pouzdanija mera i iz njega proizlazi bolja faktorska struktura, trebalo bi ga koristiti (Mayer i sur., 2003). 1.4. Emocionalna inteligencija i razliiti pokazatelji prilagoivanja dece i adolescenata Oni koji piu o emocionalnoj inteligenciji obino pretpostavljaju da je visoka nivo emocionalne inteligencije povezana s uspehom u vanim aspektima ivota, kao to su obrazovanje, posao i odnosi s ljudima. Goleman tako navodi da brojni dokazi potvruju da osobe koje imaju visoko razvijene emocionalne slinosti, koje dobro poznaju i upravljaju vlastitim oseajima i koje iitavaju i efikasno reagirau na oseaje drugih, imaju prednost u svim podrujima (Goleman, 1995). Ali, kako emocionalna inteligencija jo uvek nije dovoljno istraena, ne zna se puno o tome to ona predvia. U nastavku su prikazani rezultati nekih istraivanja koja su ispitivala povezanost slinosti emocionalne inteligencije s razliitim kriterijumima prilagoavanja dece i adolescenata. Poznati su rezultati nekoliko istraivanja koja su ispitivala povezanost percepcije emocija iz neverbalnog sadraja s razliitim kriterijima. U ispitivanjima vie od sedam hiljada osoba u SAD-u i osamnaest drugih zemalja, meu prednostima slinosti iitavanja oseaja iz neverbalnih znakova bila je i bolja emocionalna usklaenost, vea popularnost, vea otvorenost i vea senzibilnost. U ispitivanju hiljadu jedanaestero dece, oni koji su pokazali sposobnost iitavanja oseaja iz neverbalnih znakova bili su u svojoj koli meu najomiljenijim uenicima i meu emocionalno najstabilnijom decom. Oni su takoer bili bolji uenici premda im, u proseku, procenat inteligencije nije bio vei od procenta kod dece koja su bila manje umena u itanju neverbalnih poruka. tavie, ispitivanja deje neverbalne osetljivosti su pokazala da oni koji pogreno tumae emocionalne znakove u koli esto postiu
19

rezultate koji su loiji u odnosu na potencijal iskazan u ispitivanjima procenta inteligencije (Goleman, 1995). U jednom istraivanju se pokazalo da mladi koji imaju tekoa sa zakonom esto nisu stekli vetine percepce emocija (McCown, Johnson i Austin, 1986, prema Mayer, Di Paolo i Salovey,1990). Takoe se ispitivala povezanost nekih slinosti emocionalne inteligencje i agresivnog ponaanja u dece. U nekoliko istraivanja se pokazalo da deca koja iskazuju vee koliine agresivnog ponaanja imaju vie tekoa u prepoznavanju i upravljanju svojim emocijama. Meu decom kolskog uzrasta, vii stepen eksternalizirajuih simptoma je bio povezan sa smanjenom sposobnou pronalaenja primera prolih emocionalnih iskustava i manje prikladnim primerima oseaja (Cook, Greenberg i Kusche, 1994, prema Bohnert, Crnic i Lim, 2003). Neka istraivanja pokazuju da deca koja iskazuju visok stepen agresivnog ponaanja imaju tekoa u regulaciji svojih emocija (Shields i Cicchetti, 1998, prema Bohnert, Crnic i Lim, 2003). U istraivanju povezanosti izmeu emocionalne inteligencije i upotrebe cigareta i alkohola u ranoj adolescenciji, rezultati su pokazali da je emocionalna inteligencija u negativnoj korelaciji s upotrebom cigareta i alkohola (Trinidad i Johnson, 2000). Pretpostavka je da emocionalno kompetentna deca upravljaju svojim postupcima, mislima i oseajima na prilagoen i fleksibilan nain u raznim kontekstima, iskazuju samoefikasnost, samopouzdanje i oseaj povezanosti s drugima (Salovey i Slyter, 1999), moemo pretpostaviti da su i bolje prihvaena od strane vrnjaka, to emo proveriti u ovom istraivanju. 1.5. Sociometrijski status Socijalni status pokazuje kako neka grupa prihvata osobu i kako je osoba socijalno adaptirana grupi. Socijalna prilagoenost se, izmeu ostalog utvruje i razliitim sociometrijskim postupcima. U takve tehnike ubrajamo sociometrijski test kao sredstvo za prouavanje obiteljskih, radnih i kolskih grupa. Sociometrijski test omoguuje da se odredi prihvaenost pojedinca u grupi. Prednost ovog testa pred psihometrijskim testovima je u tome to situacije zamenjuje prirodnim situacijama koje se javljaju u svakodnevnom ivotu. Sociometrijsku metodu je razvio J. L. Moreno 1934. godine. Prema njemu sociometrija ima nekoliko funkcija, a to su: 1. Sociometrija predstavlja istraivaku tehniku koja slui kako bi se prouila organizacija grupe ili grupa;

2. Sociometriju shvata kao dijagnostiku proceduru kojom se treba odrediti poloaj pojedinca u
grupi i poloaj grupe u iroj drutvenoj zajednici;

20

3. Sociometrija ukljuuje i psihoterapijsku tehniku koja pomae pojedincu ili grupi da se bolje prilagode. U najjednostavnijem obliku sociometrijski upitnik sadri pitanja upuena svakom lanu grupe da oznai meu ostalim lanovima grupe one s kojima bi elio uestvovati u nekoj aktivnosti ili one s kojima ne bi. Aktivnosti za uestovanje u kojima se ispituje odnos prihvatanja ili odbijanja nazivamo sociometrijskim kriterijumima. U sociometrijskom ispitivanju se moe koristiti jedan ili vie kriterijuma. Kriterijumi moraju biti logini i moraju se odnositi na aktivnosti znaajne za pojedinca. Ispitivanje se provodi u malim grupama, a uslov za primenu je da se deca meusobno poznaju i da su zajedno provela odreeno vreme. Poeljno je da ispitivanje bude anonimno. Sociometrijski poloaj pojedinca u grupi moe se odrediti pomou tri vrste informacija. To su pozitivna, negativna biranja i neutralni glasovi.

Postoje razliiti sociometrijski postupci kao to su, npr.: 1. Tehnika imenovanja od pojedinca se trai da imenuje odreeni broj lanova grupe koji mu se jako sviaju ili ne sviaju. Broj biranja moe biti ogranien (npr. 3 ili 5 moguih biranja) ili neogranien.

2. Tehnika rangiranja od pojedinca se trai da prema nekom kriterijumu porea sve lanove
grupe.

3. Tehika uporeivanja u parovima pojedincu se iznesu imena dvoje lanova iz grupe i on

mora izabrati onoga ko mu se vie svia. Nakon procene svih moguih parova dobije se rezultat koji pokazuje koliko se pojedincu svia svaki lan grupe. Podaci dobijeni sociometrijskim ispitivanjem mogu se prikazati kvantitativno

(sociometrijskim matricama, grupnim i individualnim indeksima) i grafiki (sociogramom). U sluaju veih grupa sociogram je nepregledan, pa se ne koristi. Sociometrijski upitnik je vrlo prilagodljiv razliitim grupama i koristi se u razliitim podrujima ljudske delatnosti: u industriji, kolama, domovima, vojnim jedinicama itd. Primenjuje se svugde gde su neki kolektiv ili grupa nastali ili bi ih trebalo formirati unutar jednog ireg, ve nastalog, kolektiva.

21

U ovom istraivanju sociometrijski upitnik je upotebljen kao jedan od kriterijuma prilagoavanja dece rane adolescentne dobi, odnosno kao mera prihvaenosti u grupi vrnjaka. Ako pretpostavimo da su slinosti emocionalne inteligencije nune za razvijanje razliitih emocionalnih i socijalnih vetina koje osiguravaju vei sociometrijski status u grupi vrnjaka, odnosno da pojedinci koji imaju razvijene slinosti emocionalne inteligencije imaju i vei kapacitet za razvoj socijalnih vetina, tada moemo oekivati da nivo slinosti emocionalne inteligencije objanjava deo varijacije sociometrijskog statusa uenika u razredu. 1.6. kolski uspeh i emocionalna inteligencija Istraujui faktore koji odreuju kolsko postignue najvie se ispitivala inteligencija uenika, ali utvreno je da ona objanjava samo deo varijacije. U traenju drugih faktora koji bi mogli uticati na uspeh dece u koli, istraivali su se socijalni faktori, kao to je porodino poreklo i socioekonomski status, faktori linosti i motivacijski faktori. Cattel, Sealy i Sweny (1966) su se bavili ispitivanjem povezanosti kolskog uspeha s faktorima linosti i motivacije , pa su pronali da od ukupne varijacije kolskog postignua testovi inteligencije objanjavaju izmeu 21-23%, motivacijske osobine 23-27%, a crte linosti 27-36%. U novije vreme javila se ideja da bi se barem deo uspenosti u podruju kolskog i profesionalnog uspeha mogao objasniti emocionalnom inteligencijom. Jo je Kahneman (1973) tvrdeo da to koliko je osoba u stanju drati pod kontrolom ostale, za osnovnu aktivnost irelevantne misli i dogaanja utie na uspeh u obavljanju osnovne aktivnosti (Taki, 1998). Goleman takoe opisuje vanost upravljanja emocijama za uspeh u koli: Razmeri do kojih emocionalna uzrujanost moe uticati na mentalni ivot za uitelje nisu nita novo. Uenici koji su nervozni, ljutiti ili deprimirani ne ue; osobe koje su obuzete ovim stanjima ne primaju informacije na efikasan nain ili s njima postupaju loe. Snane negativne emocije prebacuju panju na njihove vlastite preokupacije, ometajui pokuaje da se fokusiraju na neto drugo. (Goleman, 1995, str ). U okviru modela Mayera i Saloveya, logika u osnovi pretpostavke da bi slinosti emocionalne inteligencije mogle imati pozitivne efekte na uspeh u koli temeljila se uglavnom na delu modela koji razrauje nain na koji emocije facilitiraju miljenje (nivo B). Taki je u svom istraivanju doao do zakljuka da varijable emocionalne inteligencije znaajno dodatno doprinose objanjenju kolskog uspeha. Varijable emocionalne inteligencije su poveale za 13.5% postotak varijance kolskog uspeha objanjene optom inteligencijom (Taki, 1998). Uopteno govorei, faktor linosti objanjava samo mali deo ivotnih pria, pa bi se doprinos emocionalne inteligencije od 10% u razjanjavanju toga mogao smatrati vrlo velikim (Salovey i Sluyter, 1999).

22

23

6. ZAKLJUAK

Emocionalna inteligencija kao nova potencijalna vrsta inteligencije proivela je prvih 12 godina velikih napora za njeno nauno dokazivanje kao zasebnog konstrukcija za ije merenje su razvijeni testovi sa zadovoljavajuim metrijskim karakteristikama i koja ima prediktorsku vrednost za neke segmente ljudske uspenosti. Uspeh je oit iako jo uvek nije u potpunosti primljena u obitelj zajedno s drugim klasinim vrstama inteligencije. Svoj dosadanji razvoj konstrukciju moe najvie zahvaliti naunom triju Mayer, Caruso, Salovey, koji su uspeli razviti svoj model emocionalne inteligencije tako da on zadovoljava sve uvijete klasinih inteligencija. Preostaje naravno, da se ovaj model i drugi dodatno preispitaju i dorade u slijedeim godinama istraivanja na ovom podruju. Isto tako bit e potrebno provesti istraivanja o uticaju EI na sportsku uspenost, kako u vrhunskom tako i u rekreacijskom i kolskom sportu. Ovime bi se hipotetski moglo oekivati dodatno objanjenje jednadbe specifikacije sportskog uspeha, posebno onog dijela koji se odnosi na psiholoki dio varijance sportskih postignua. U posljednjih nekoliko godina veina seminara, naunih lanaka, doktorskih disertacija i magistarskih radnji i knjiga koje se bave problemom postojanja emocionalne inteligencije u sebi sadre poprilino staru Aristotelova izreka Svatko se moe naljutiti - to je lako. Ali naljutiti se na pravu osobu, do ispravnog stupnja, u pravi trenutak, zbog ispravnog razloga i na ispravan nain - to nije lako (Aristotel, prema Goleman, 1997). ini se da kvaliteta ove izreke, koja se moe primijeniti na veinu emocija a ne samo na ljutnju, jo uvek odolijeva i tako enormnoj citiranosti, pa bi bilo korektno da ne bude izostavljena ni iz ovog seminarskog rada.

24

7. LITERATURA 1. Bohnert, A..M., Crnic, K. A., Lim, K. G. (2003). Emotional competence and aggressive behavior in school-age children (1). Journal of Abnormal Child Psychology.

2. Ciarrochi, J., Chan, A. Y. C., Bajgar, J. (2001). Measuring emotional intelligence in

adolescents. Personality and Individual Differences, 31 (7), 1105-1119.

3. Goleman, D.(1997). Emocionalna inteligencija zato je vanija od kvocenta inteligencije?.

Mozaik knjiga, Zagreb.

4. Kulenovi, A., Balenovi, T., Buko, V. (2000). Test analize emocija: jedan pokuaj
objektivnog merenja slinosti emocionalne inteligencije. Suvremena psihologija. 3(1-2), 27-48. 5. Mayer, D., Salovey, P., Caruso, D. R., Sitarenios, G. (2001). Emotional Intelligence as a Standard Intelligence. Emotion, 1(3), 232-242.

6. Mayer, D., Salovey, P., Caruso, D. R., Sitarenios, G. (2003). Measuring Emotional Intelligence
With the MSCEIT V2.0. Emotion, 3(1), 97-105. 7. Papi, M.(2003). Emocionalna inteligencija u kolskom kontekstu. Magistarski rad. Filozofski fakultet, Zagreb.

8. Roberts, R. D., Zeidner, M., Matthews, G. (2001). Does Emotional Intelligence Meet
Traditional Standards for an Intelligence? Some New Data and Conclusions. Emotion, 1(3), 196-231.

9. Salovey, P. i Sluyter, D. J.(1999). Emocionalni razvoj i emocionalna inteligencija: pedagoke

implikace. Educa, Zagreb. 10. Schutte, N. S., Malouff, J. M. , Coston, T. D., Greeson, C., Jedlicka, C., Rhodes, E., Wendorf, G. (2001). Emotional Intelligence and Interpersonal Relations. The Journal of Social Psychology, 141(4), 523-536.

11. Taki, V.(1998). Validacija konstrukta emocionalne inteligencije. Doktorska dizertacija.

Filozofski fakultet, Zagreb. 12. Trinidad, D. R., Johnson, C. A.(2000). The association between emotional intelligence and early adolescent tobacco and alcohol use. Personality and Individual Differences 32(2002), 95-105.

25