ALFA CENTAR

ETVRTI REGIONALNI EVROATLANTSKI KAMP REACT 2011.

etvrti regionalni evroatlantski kamp REACT 2011. otvoren je 04.07. i trajao je do 10.07.2011. godine na Vuju. U isto vrijeme odvijalo se i Finale svjetskog takmienja ALIANTE 2011. REACT i ALIANTE okupili su oko 120 uesnika iz 14 zemalja. Kamp je otvorio Boro Vuini, ministar odbrane, a uesnicima su se jo obratili Dragan Pejanovi, ef koordinacionog tima za implementaciju komunikacione strategije o evro-atlantskim integracijama Crne Gore , Esben Aass, vojni atae u ambasadi Kraljevine Norveke u Srbiji, Zbynek Pavlacik, predsjedavajui JAGELLO 2000, Republika eka, Neboja Radojii, predsjednik optine Niki i Aleksandar Dedovi, izvrni direktor Alfa Centra.

Prvi radni dan zapoeo je predavanjem Esbena Aassa, vojnog ataea Kraljevine Norveke u Srbiji, na temu ,,Norveka bezbjedonosna politika prema NATO-u u svijetlu nordijske saradnje u
oblasti odbrane. Aass se tokom predavanja osvrnuo na Crnu Goru istakavi da bi njeno lanstvo u EU doprinijelo ekonomskom prosperitetu, a lanstvo u NATO trajnom miru i bezbijednosti zemlje. Potom je uslijedila panel diskusija na temu ,,NATO savez - kritiki kriterijumi, na kojoj su uestvovali Roger Batho, pukovnik u penziji iz Velike Britanije i Dritan Abazovi , zamjenik direktora Alfa Centra. Dritan Abazovi je poruio da je lanstvo Crne Gore u EU i NATO naa budunost. Batho je kroz svoje predavanje uesnicima pribliio NATO strategiju, koncepte, zatim je analizirao regionalnu i kolektivnu bezbijednost, nacionalne politike i njihova iskustva i istakao vanost civilnog drutva.

Na temu angaovanja u mirovnim misijama svoja miljenja i iskustva zemalja iz kojih potiu, go vnim govorili su uesnici REACT-a 2011 i to: Nataa Kecman iz Bosne i Hercegovine Skender Pertei sa Kosova i Hercegovine, Viktorija Bada iz Crne Gore.Zamjenik ministra odbrane Albanije Arian Starova govorio je na temu Zamjenik Prednosti kolektivnog sistema odbrane Starova je miljenja da je NATO savez veoma vana Prednosti odbrane. organizacija koja radi na postizanju mira i bezbijednosti irom svijeta, zatiti ljudskih prava, ostvarivanju demokratskih principa, a takodje je izrazio uvjerenje da e i Crna Gora ubrzo postati lanica NATO saveza.

Tokom prvog radnog dana u poslijepodnevnoj sesiji, na REACT-u 2011. predavanje je odrala H.E. Sue Kathrine Brown, ambasadorka Sjedinjenih Amerikih Drava u Crnoj Gori. Tema Politika SAD prema zemljama Zapadnog Balkana izazvala je preko dvadesetak pitanja i komentara 120 prisutnih uesnika jer su na predavanju pored uesnika REACT-a, bili prisutni i uesnici finala svjetskog takmienja ALIANTE 2011. U svom obraanju ambasadorka je analizirajui pojedinano stanje u zemljama Zapadnog Balkana istakla da vidi njihov napredak. Po njenom miljenju Crna Gora je na dobrom putu da postane punopravni lan EU i NATO, kao i da u tom smislu ima svesrdnu podrku SAD. Njeno zapaanje je da crnogorska Vlada ini velike napore na tom polju i da su rezultati sve uoljiviji.

Nakon predavanja ambasadorka je izala u susret molbi uesnika i uivajui u ljepotama Vuja, razgovarala i fotografisala se sa oduevljenim uesnicima REACTa i ALIANTEa.

Drugi radni dan na REACT-u zapoeo je panel diskusijom pod nazivom Crnogorske dileme: Za i Protiv. Uesnici panel diskusije bili su: ore Otaevi i Branko Aleksi , iz Crne Gore. Otaevi je dao svoje razloge Za i Protiv ulaska Crne Gore u NATO. On smatra da je NATO jaka organizacija, koja zemljama lanicama moe obezbjedit sigurnost, prosperitet, ali i da ima svojih mana, naglasivi naroito obezbjediti dominantan uticaj politike Sjedinjenih Amerikih Drava pri donoenju odluka u NATO savezu. Potom je uslijedila i druga panel diskusija pod nazivom Iskustva zemalja u razliitim fazama ulanjenja u NATO . Panel diskusiju su vodili uesnici REACT a 2011 iz Slovake, Albanije i Makedonije. Obzirom REACT-a da je Slovaka punopravan lan NATO saveza, predstavnica Slovake je istakla da je ulaskom u NATO savez njena zemlja ostvarila znaajne napretke u pogledu bezbjednosti, saradnje i razvoja. Takoe je bezbjednosti, istakla da se nada brzom ulanjenju Crne Gore u evroatlantski savez.

Pripadnici Vojske Crne Gore major Mitar Klikovac i stariji vodnik prve klase Branko Drobnjak , odrali su predavanje pod nazivom Uee Vojske Crne Gore u mirovnim misijama. Mitar Klikovac, koji je uestvovao u ISAF misiji, govorio je o trijema mirovnim misijama u kojima participira Vojska Crne Gore. To su: misija Atalanta u Somaliji, ISAF u Afganistanu i UNMIL misija u Liberiji. Branko Drobnjak je

takoe boravio u Afganistanu, istakavi da su se crnogorski vojnici za ovu misiju pripremali dvije godine. Takoe je rekao da su vojnici Crne Gore spremni da se ukljue u sledei nivo u mirovnim misijama. Panel diskusiju na temu Razliita politika gledita na NATO integracije vodili su poslanici i lanovi politikih partija iz Crne Gore: Koa Pavlovi, Pokret za promjene, Obrad Mio Stanii, Demokratska partija socijalista i Mirko Stani, Socijaldemokratska partija. Pokret za promjene se zalae za punopravno lanstvo Crne Gore u NATO i po tom pitanju treba odrati referendum kako bi se na taj nain utvrdila volja naroda, poruio je Pavlovi. Sa druge strane Stanii je potvrdio stav svoje partije koja se zalae i radi na tome da Crna Gora to prije ue u NATO alijansu. Smatra da e Crna Gora prvo postati lanica NATOa pa tek onda Evropske unije. Odluku o lanstvu treba donijeti na demokratski nain, bilo da je to u parlamentu ili na referendumu. Mirko Stani smatra da su rizici po bezbjednost Crne Gore u ovom regionu dosta veliki pa je samim tim prirodno da Crna Gora postane lanica NATO saveza. Po njemu, ulazak Crne Gore u NATO savez garantovae joj bezbjednost i ukljuie je u porodicu najrazvijenijih zemalja svijeta.

Istog dana odrana je i panel diskusija na kojoj su govorili: Milan Radovi, potpredsjednik Narodne stranke Crne Gore i uesnici REACTa: Nadira Bonjak, Nenad Risti i Vukain Pejovi. Milan Radovi govorio je na temu ukljuivanja Crne Gore u NATO savez. Prenio je stav svoje stranke, a to je da Crna Gora treba da postane punopravni lan Evropske Unije, ali ne i NATO saveza. Radovi smatra da je Evropska Unija dovoljan mehanizam za ostvarivanje i postizanje sigurnosti i bezbjednosti . Sa stavom vlade da e Crna Gora ulaskom u NATO savez prosperirati na ekonomskom planu u smislu inostranih investicija Radovi se ne slae, ve ima oponentno miljenje. Crna Gora treba da ostane neutralna drava u odnosu na NATO i da bi sauvala, po njegovom miljenju, dobre odnose koje gaji sa Rusijom, Kinom i drugim neutralnim zemljama. On je naglasio da je za Crnu Goru dovoljno to to se nalazi u Partnerstvu za Mir. Na kraju je naglasio da bi stav graana po ovom pitanju trebalo provjeriti i na referendumu.

Trei dan REACT-a zapoeo je predavanjem koje je odrala Dubravka Lalovi, direktor Direktorata za NATO pri Ministarstvu vanjskih poslova i evropskih integracija na temu Crna Gora u NATO nauene lekcije . Na pitanje zato Crna Gora treba da ue u NATO, navela je nekoliko razloga. Prioritet je dala . nekoliko bezbjednosnom faktoru, obzirom na to da se Crna Gora nalazi na Zapadnom Balkanu, koji je kroz istoriju bio nestabilan. Pored toga, vaan je i ekonomski aspekt lanstva u NATO, koji bi Crnoj Gori omoguio ekonomski prosperitet i priliv investicija. Osvrnula se i na doprinos Vojske Crne Gore u eritet Afganistanu, kroz mirovnu misiju ISAF, gdje na kontigent vojnika nije brojan, ali Lalovi istie da je veoma vaan. Na kraju je dodala da su ciljevi Crne Gore ulazak u EU i NATO dva komplementarna va procesa, za koje se nada da e Crna Gora i ostvariti.

Drugo predavanje na temu Uvod u projekat GEPSUS ( NATO nauka za mir ), odrali su Prof. dr Radovan Stojanovi, direktor GEPSUS programa u Crnoj Gori i Andrej Skraba sa Univerziteta u Mariboru. Stojanovi je objasnio uesnicima ta zapravo podrazumjeva GEPSUS program (novo polje NATO djelovanja) , njegovu djelatnost i ciljeve. Budui da se Crna Gora u poslednjih par godina suoavala sa poplavama , GEPSUS projekat kod nas se fokusirao na simuliranje prirodnih katastrofa kompjuterskim putem. Glavni cilj ove kompjuterske simulacije je spaavanje ljudskih ivota i stvaranje bezbjednog okruenja. Sa druge strane oba predavaa su kao vaan faktor za stvaranje zdrave ivotne sredine u Crnoj Gori napravili prezentacije, na primjeru Kombinata aluminijuma u Podgorici i rudnika uglja u Pljevljima koje smatraju velikim zagaivaima ivotne sredine. Andrej Skraba je naglasio da su ovakvi projekti od izuzetne vanosti zbog stvarnih kriznih situacija koje se mogu desiti u bliskoj budunosti, a na koje svaka drava pa i Crna Gora moraju znati kako efikasno da odgovore.

Prvu panel diskusija na temu lanstvo u NATO - Reavanje energije rizika i implikacije u zatiti ivotne sredine otvorila je Daliborka Pejovi, izvrna direktorica Agencije za zatitu ivotne sredine. Pejovika je izrazila veliko zadovoljstvo svojim ueem na REACT-u. U svom izlaganju prioritet je dala klimatskim promjenama, kao ogromnom problemu za nau planetu koji je poslednjih godina veoma diskutabilno pitanje na mnogim meunarodnim konferencijama . Smatra da velike drave moraju biti

aurnije po ovom pitanju kao i po pitanju zagaenja i zatite ivotne sredine, jer ukoliko se i dalje nastaviti trend porasta temperature na zemlji veliko je pitanje kako e naa planeta izgledati u skorije vrijeme i da li e biti mogu ivot na njoj. Predavanje na temu Oruja za masovno unitavanje imao je Predrag Manojlovi, dipl.in. hemije I pukovnik u penziji iz ALFA Centra. Svojim predavanjem obogatio je saznanja mladih slualaca o pojmu i vrstama oruja za masovno unitenje (nuklearno, radioloko, hemijsko I bioloko). Definisao je termin prljava bomba koji oznaava nenuklearnu bombu, koja raspruje radioaktivni materijal, koji se nalazi unutar bombe. Za kontrolu ovakvih vrsta oruja zadueni su enevski protokol iz 1929.god., Sporazum o djeliminoj nuklearnoj zabrani testiranja, Sporazum o zabrani irenja nuklearnog naoruanja, Konvencija o biolokom I toksinom naoruanju

Zavrno predavanje treeg radnog dana REACTa na temu Crna Gora nova lanica NATO-a i Slovenako iskustvo na putu ka NATO-u imali su Drako Jovanovi, zamjenik ministra odbrane Crne Gore i Primo avc, generalni direktor Direktorata za odbrambenu politiku u Vladi Republike Slovenije. Jovanovi je rekao da su glavni ciljevi Crne Gore integracije u EU I NATO kao i regionalna saradnja. NATO garantuje bezbjednost u regionu, razvoj demokratije i civilno drutvo, smatra Jovanovi. Primo avc je istakao da e pristup Crne Gore u NATO biti drugaiji od pristupa Slovenije. Kada pristupite veliki izazovi tek predstoje i morate biti strpljivi na duge staze bila je poruka koju je avc uputio Crnoj Gori. Na kraju je rekao da moramo hrabro raditi i preuzeti rizik po pitanju podrke javnog mnenja za ulazak u NATO savez. Takoe nije krio oduevljenje prirodom i ambijentom u kojem se odrava etvrti regionalni evroatlantski kamp REACT 2011, rekavi da ga podsjea na prirodu njegove zemlje.

etvrti radni dan REACTa 2011. izazvao je veliku panju uesnika koji su aktivno uestvovali u predavanjima i panel diskusijama bilo da su predavaima postavljali pitanja ili iskazivali svoj stav u zavisnosti od teme koja je bila predmet izlaganja. Radni dan otvorio je Jack Petri, penzionisani pukovnik Sjedinjenih Amerikih Drava, na temu Razvoj NATO misija od kraja Hladnog rata. U svom predavanju Petri je istakao da su struktura i organizacija NATO-a danas drugaije nego to su bile za vrijeme Hladnog rata. U poslednjih dvanaest godina NATO misije promoviu razvoj civilnih institucija, zakon i red, kontroliu izborni proces, nadgledaju da li se potuju ljudska prava Takoe je govorio o ulozi NATO-a u Makedoniji, Iraku, Avganistanu kao i ciljevima i prioritetima ISAF misije. Posebno se osvrnuo na skorija deavanja na Bliskom Istoku poznatija kao Arapsko proljee. to se tie humanitarne intervencije, koju NATO sprovodi u Libiji, Petri istie da e se intervencija nastaviti radi zatite tamonjeg civilnog stanovnitva i uvjeren je da e se na kraju uspjeno realizovati.

Zatim je na temu NATOnovi strateki koncept izlaganje imao Zsolt Rabai, NATO PDD (Public Diplomacy Division). Novi strategijski bezbjednosni koncept iz 1999.god. bio je koristan prvenstveno zbog jugoslovenske krize, religijskih i etnikih konflikata smatra Rabai. Danas NATO ima nova polja djelovanja i nove izazove kao to su terorizam, sajber kriminal, klimatske promjene, globalno zagrijavanje. Na pitanje jednog od uesnika da li e Rusija jednog dana postati lanica NATO-a , Rabai je odgovorio da su odnosi izmeu NATO-a i Rusije na zadovoljavajuem nivou, pogotovu jer imaju zajednike bezbjednosne interese u oblastima terorizma, organizovanog kriminala i misije u Avganistanu. Poruio je da je jasno da bez Rusije nema ni bezbjednosti jer se zna da je Rusija svjetska sila.

Istog dana sluaoci su imali priliku da uju i panel diskusiju na temu Otvorena ili zatvorena pitanja na Zapadnom Balkanu. O ovoj temi diskutovali su: Nadica Stoi, izvrni direktor Inicijative za integracije, Srbija, Zoran Filipovski, profesor na Fakultetu za bezbjednosne studije, Makedonija i Milo olaja, Predsjednik Centra za meunarodne odnose, Bosna i Hercegovina. Kao najvanije otvoreno pitanje sa kojim se Srbija suoava Stoieva je istakla pitanje Kosova, odnosno kako pronai rjeenje za normalan ivot Srba na ovom podruju. Po njenom miljenju srpska i kosovska vlada treba da pronadju najbolje rjeenje za ovaj problem, ali i ukljuivanje Srbije u evroatlanske integracije moe takoe znaajno doprinijeti rjeavanju ovog problema. Panelisti na temu ,,Uloga civilnog sektora u evroatlantskim integracijama Ivan Joveti, magistar iz Instituta za strateke studije i prognoze i Oliver Andonov, profesor na fakultetu za studije bezbjednosti iz Makedonije su se sloili da je uloga civilnog drutva znaajan segment zajednice i da svi zajedno moemo mnogo doprinijeti brem ukljuivanju u evroatlantske integracije.

Savjetnik u Mnistarstvu odbrane Slovenije Aljoa Selan odrao je predavanje na temu Pragmatina regionalna saradnja-SEEC. Pojam Clearing Housa je do detalja razjanjen uesnicima, kao jedan od postojeih modela saradnje zemalja u bezbjednosnom smislu. Ovo predavanje je bilo vrlo interesantno najvie onim koji se bave bezbjednosnim integracijama svojih zemalja.

Predavanje na temu Vojvodina u Srbiji-Srbija na Zapadnom Balkanu Nenada anka Predsjednika Lige Socijaldemokrata Vojvodine i Aleksandre Jerkov, lana parlamenta Srbije je bilo zavrno predavanje etvrtog radnog dana. Jerkov je upoznala uesnike sa istorijiskim injenicama koje se odnose na Vojvodinu, rekavi da je rije o specifinoj pokrajini, koja broji dva miliona ljudi, u kojoj je zastupljeno 27 nacija i govori se 6 zvaninih jezika. anak je akcenat svog predavanja stavio na nezavidan poloaj Vojvodine u Srbiji danas. Na pitanje jednog od uesnika da li Crna Gora treba da slijedi put evroatlanskih integracija anak je odgovorio potvrdno , rekavi da svaka drava pa i Crna Gora treba da budu uz jake i mone organizacije, a jedna od njih je upravo NATO savez. Ka tom putu Crna Gora uspjeno koraa dodao je anak. Veoma inspirativno predavanje anka pored uesnika REACTa imali su priliku da uju i uesnici finala svjetskog takmienja ALIANTE 2011.

Peti i poslednji radni dan na REACTu 2011 izazvao je veliku panju uesnika, koji su aktivno uestvovali u predavanjima i panel diskusijama bilo da su predavaima postavljali pitanja ili iskazivali svoj stav u zavisnosti od teme koja je bila predmet izlaganja. Po prvi put, zahvaljujui REACT-u, uesnici su imali priliku da uju izlaganje Tomasa Rojsa, politikog u, savjetnika EUFORA u BosnI i Hercegovini na temu NATO i EU od kolektivne do zajednike sigurnosti sigurnostiizazovi i perspektive, tokom kojeg je veini po prvi put bila poznata uloga, misija i zadaci EUFORA u BiH. kao i

Iskustva lanica NATO Maarske i Hrvatske bila su preneena kroz razgovor sa NJ.E.Tiborom Csaszarom i razgovor Mladenom Nakiem iz Ministarstva za vanjske poslove i evropske integracije Republike Hrvatske kroz temu lanstvo u NATO-proces donoenja odluka Nain na koji je doneena odluka u ovim dvijema proces odluka. zemljama je razliit. On nije definisan, ve svaka zemlja posebno odluuje o lanstvu u Alijansi rekao je lanstvu Csazar.

Izmir Tali, ambasador BiH u Crnoj Gori u okviru teme BiH na putu u NATO kao dva osnovna cilja spoljne politike BiH je istakao lanstvo u EU i NATO. Iskustva govore da sve zemlje koje su lanice ovih organizacija su prikljuivanjem samo jo vie uivanjem napredovale i razvijale se, ocijenio je Tali. Njegova poruka je bila da sve zemlje treba to prije da postanu lanice NATOa. je BiH ima sve kapacitete da udovolji uslovima NATO i postane volji NATO-a njegov punopravni lan, zakljuio je Tali.

Blagoje Grahovac, general u penziji je uesnicima govorio na temu Geopolitika Zapadnog Balkana. Istakao je pojam globalizacije, pri emu je organizovani kriminal i korupciju oznaio kao njene glavne nus pojave. Veoma interesantno i nadahnuto predavanje zavreno je avanje iscrpnom diskusijom i veliki brojem pitanja. U NATO treba ii to prije, ali treba napraviti i odriv model na tom putu miljenje je Grahovca. Predavanje genera generala no Grahovca ujedno je bilo zavrno predavanje na REACTu 2011.

Ceremonija sveanog zatvaranja REACTa 2011. i ALIANTEa 2011. odrana je u subotu sa poetkom u 20.00h. Prisutni su bili: Douglas M.Faherty, pukovnik, Ambasada SADa, Bruce Myrphy, novoimenovani vojni atae SADa u Crnoj Gori, eljko egarac, pukovnik Vojske Crne Gore, Mitar Klikovac, major Vojske Crne Gore i Aleksandar Dedovi, Izvrni direktor Alfa Centra. Aleksandar Dedovi je svim uesnicima REACTa 2011. i ALIANTEa 2011. uruio diplome, istakavi tom prilikom da se evroatlantske integracije najvie tiu mladih ljudi, koji su pokretaka snaga i budunost svakog drutva.