1

Šredingerova jednačina

U ovom delu ćemo uopšteno razmatrati Šredingerovu jednačinu. Ova jednačina treba da bude
linearna i homogena da bi bio zadovoljen princip superpozicije. Dakle, ako su
1
ψ i
2
ψ rešenja talasne
jednačine datog sistema bili koja linearna kombinacija
2 2 1 1
ψ ψ C C + (
1
C i
2
C su konstante) mora takoñe
biti rešenje iste jednačine. Rezultati dobijeni korišćenjem Šredingerove jednačine treba da se slažu sa
rezultatima klasične mehanike na makroskopskom nivou, tj. mora postojati saglasnost sa principom
korespodencije. Da bi bila zadovoljena hipoteza da je evolucija sistema potpuno odreñena jedino ako je
talasna funkcija poznata u pojedinom trenutku, jednačina mora da bude prvog reda po vremenskim
izvodima
t ∂

. Ako je jednačina drugog reda po vremenskom izvodu
2
2
t ∂
Ψ ∂
tada bi bilo neophodno
poznavati i Ψ i
t ∂
Ψ ∂
za dobijanje jedinstvanog rešenja a to je u kontradikciji sa hipotezom da se zahteva
samo poznavanje talasne funkcije Ψ. Talasna jednačina treba da bude prvog reda po
t ∂

i zbog gustine
verovatnoće, što će kasnije biti bliže objašnjeno.

Vremenski zavisna Šredingerova jednačina.

Razmatranje počinjemo sa jednodimenzionalnim nerelativističkim kretanjem slobodne čestice
mase m koja ima dobro definisan impuls x p
x

( x

je jedinični vektor x ose) a energija čestice je E. Već
smo naučili da ovakva kretanja duž x-ose u pozitivnom smeru opisuje monohromatski ravni talas


ℏ / ) ( ) (
) , (
Et x p i t kx i
x
Ae Ae t x
− −
= = Ψ
ω
(67)

gde je ℏ /
x
p k = , ℏ / E = ω , a A je konstanta. Ugaona frekvencija je sa talasnim brojem povezana
relacijom
m
k
2
2

= ω što je ekvivalentno klasičnoj relaciji


m
p
E
x
2
2
= . (68)

Ako (67) diferenciramo po vremenu dobijamo


2

Ψ − =

Ψ ∂

iE
t
. (69)

Ako pak (67) diferenciramo po x dobijamo

Ψ − =

Ψ ∂
2
2
2
2

x
p
x
. (70)

Korišćenjem (68) vidimo da ravan talas (67) zadovoljavan parcijalnu diferencijalnu jednačinu

) , (
2
) , (
2
2 2
t x
x m
t x
t
i Ψ


− = Ψ

∂ ℏ
ℏ . (71)

Posmatrajući uopšteno, pošto je jednačina (71) linearna i homogena ona će biti zadovoljena i linearnom
superpozicijom ravnih talasa, na primer ako posmatramo talasni paket



+∞
∞ −
− −
Φ = Ψ
x x
t p E x p i
dp p e t x
x x
) ( ) 2 ( ) , (
/ ] ) ( [ 2 / 1 ℏ
ℏ π (72)

koji opisuje “lokalizovanost” slobodne čestice koja se kreće u jednoj dimenziji, pa je


). , (
2
) (
2
) 2 (
) ( ) ( ) 2 ( ) , (
2
2 2
/ ] ) ( [
2
2 / 1
/ ] ) ( [ 2 / 1
t x
x m
dp p e
m
p
dp p e p E t x
t
i
x x
t p E x p i x
x x
t p E x p i
x
x x
x x
Ψ


− = Φ =
= Φ = Ψ




∞ +
∞ −
− −
+∞
∞ −
− −


ℏ ℏ


π
π
(73)

Jednačina (71) poznata je kao vremenski zavisna Šredingerova jednačina za slobodno kretanje slobodne
čestuce u jednoj dimenziji. Ova jednačina zadovoljava sve potrebne uslove koje smo diskutovali napred.
Već smo ranije uveli operatore energije i impulsa


t
i E
op


= ℏ ,
x
i p
op x


− = ℏ ) (

3


pa njihovom primenom jednačinu (71) možemo da napišemo u obliku

[ ] ) , ( ) (
2
1
) , (
2
t x p
m
t x E
op x op
Ψ = Ψ (74)

a ova jednačina je kvantnomehanički “prevod” klasične relacije
m
p
E
x
2
2
= . Ova analogija sa klasičnom
mehanikom je u saglasnosti sa principom korespodencije. Ova jednačina je prvog reda po vremenskom
izvodu
t ∂

pa ako je talasna funkcija ) , ( t x Ψ data u nekom trenutku
0
t ona je ovom jednačinom
odreñena u svakom drugom trenutku.
U trodimenzionalnom slučaju imamo



/ ) ( ) (
) , (
t r p i t r k i
Ae Ae t r
ω ω − ⋅ − ⋅
= = Ψ (75)

pa je prema

p
k = ,

E
= ω i
m
k
2
2

= ω klasična jednačina energije


m
p
E
2
2

= . (76)

Odgovarajuća Šredingerova jednačina je

) , (
2
) , (
2
2
t r
m
t r
t
i

ℏ Ψ ∇ − = Ψ


(77)

gde je
2
2
2
2
2
2
2
z y x ∂

+


+


≡ ∆ ≡ ∇ Laplasov operator. Ova jednačina je direktna generalizacija
jednačine za slobodno kretanje slobodne čestice u jednoj dimenziji. Ako se opet vratimo na operatore tada
je iz


4


t
i E
op


= ℏ , ∇ − = ℏ

i p
op
(78)
) , ( ) (
2
1
) , (
2
t r p
m
t r E
op op

Ψ = Ψ . (79)

Klasično
m
p
2
2

je kinetička energija klasične čestice pa prema tome kinetička energija može da predstavlja
operator na sledeći način


2
2
2
2
) (
2
1
ˆ
∇ − = =
m
p
m
T
op

. (80)

Sada ćemo Šredingerovu jednačinu za slobodnu česticu da uopštimo na kretanje čestice u polju sile.
Pretpostavićemo da je sila koja deluje na česticu izvod potencijala

) , ( ) , ( t r V t r F

−∇ = (81)

a to je uslov da je ukupna energija klasične čestice data kao suma ukupne kinetičke i potencijalne energije

) , (
2
2
t r V
m
p
E

+ = , (82)

Za slobodnu česticu pod dejstvom polja sile moguće je pisati

) , ( ) , ( ) (
2
1
) , (
2
t r t r V p
m
t r E
op op

Ψ

+ = Ψ . (83)

Prema tome, Šredingerova jednačina za kretanje čestice mase m u polju ) , ( t r V

je

) , ( ) , (
2
) , (
2
2
t r t r V
m
t r
t
i

ℏ Ψ

+ ∇ − = Ψ


. (84)

5


Ova jednačina igra glavnu ulogu u kvantnoj mehanici. Način na koji smo došli do nje nije “izvoñenje” i
jedini način da je proverimo to je primena na odreñivanje problema i provera rezultata. Za sve
nerelativističke slučajeve gde je moguća njena primena rezultati pokazuju opravdanost te primene.
Operator u srednjim zagradama jednačine (84) jedan je od najvažnijih operatora u kvantnoj mehanici i
poznat je pod imenom Hamiltonov operator i označava se sa H

) , ( ) (
2
1
) , (
2
ˆ ˆ
2 2
2
t r V p
m
t r V
m
V T H
op

+ = + ∇ − = + = . (85)

Prema tome, Šredingerovu jednačinu možemo kratko da napišemo kao

) , (
ˆ
) , ( t r H t r
t
i

ℏ Ψ = Ψ


. (86)

Prema tome, može se reći da je rešavanje Šredingerove jednačine ustvari rešavanje svojstvenog problema
Hamiltonovog operatora.
I u trodimenzionalnom slučaju, mora da ako su ) , (
1
t r

Ψ i ) , (
2
t r

Ψ reenja, to je onda i linearna
kombinacija rešenje iste jednačine

) , ( ) , ( ) , (
2 2 1 1
t r C t r C t r

Ψ + Ψ = Ψ . (87)

Kada je potencijal ) , ( t r V

neprekidna funkcija svih koordinata tada su i ) , ( t r

Ψ ,
t ∂
Ψ ∂
i Ψ ∇ takoñe
neprekidne funkcije koordinata. Kada ) , ( t r V

ima konačan diskontinuitet po nekoj koordinati, tada ima
takvo skokovito ponašanje i Ψ ∇
2
po istoj koordinati.

Održanje verovatnoće.

Talasna funkcija pridružena čestici u kvantnoj mehanici ima statističku interpretaciju, kako je već
poznato. Već smo ranije uveli i definisali relaciju

r d t r r d t r P
2
) , ( ) , ( Ψ = ,
∫ ∫
= Ψ
V V
r d t r P r d t r

) , ( ) , (
2
(88)

6


gde je

) , ( ) , ( ) , (
*
2
t r t r t r

Ψ Ψ = Ψ (89)

gustina verovatnoće položaja.
Interpretacija veličine
2
) , ( t r

Ψ kao gustine verovatnoće položaja zahteva da verovatnoća
nalaženja čestice bilo gde mora ostati jedinica i ona se veoma koristi, pa se prema tome verovatnoća
održava. Drugim rečima, kad je ) , ( t r

Ψ normirana u datom vremenskom trenutku ona će ostati
normirana u svakom narednom I prošlom trenutku. Diferencirajući po vremenu poslednju jednačinu
dobijamo



=


V
r d t r P
t
0 ) , (

. (90)

Da bi proverili ovu relaciju i videli da je ona zadololjena u Šredingerovoj teoriji, razmotrićemo održanje
verovatnoće čestice u vremenu t u konačnoj zapremini V. Naime,

r d t r r d t r P
V V

∫ ∫
Ψ =
2
) , ( ) , ( (91)

diferencirajući po vremenu daje

r d
t t
r d t r P
t
V V

∫ ∫

Ψ
|
|
¹
|

\
|

Ψ ∂
+ |
¹
|

\
|

Ψ ∂
Ψ =


*
*
) , ( . (92)

Koristeći jednačinu

) , ( ) , (
2
) , (
2
2
t r t r V
m
t r
t
i

ℏ Ψ

+ ∇ − = Ψ


(93)


7

i njoj kompleksno konjugovani jednačinu

) , ( ) , (
2
) , (
* 2
2
*
t r t r V
m
t r
t
i

ℏ Ψ

+ ∇ − = Ψ


− (94)

sa pretpostavkom da je ) , ( t r V

realna funkcija položaja i vremena, dobijamo


( ) ( ) [ ]
( ) ( ) [ ]
∫ ∫
∫ ∫
⋅ ∇ − = Ψ Ψ ∇ + Ψ ∇ Ψ ∇ =
= Ψ Ψ ∇ + Ψ ∇ Ψ =


V V
V V
r d j r d
m
i
r d
m
i
r d t r P
t



* *
* 2 2 *
2
2
) , (
(95)

pri čemu smo u poslednjem izrazu uveli vektor

( ) ( ) [ ] Ψ Ψ ∇ + Ψ ∇ Ψ =
* *
2
) , (
m
i
t r j

. (96)

Izraz (95) možemo prema Gausovoj teoremi da napišemo u obliku

S d j r d t r P
t
S V


∫ ∫
⋅ − =


) , ( . (97)

Uslov (90) izražava održanje u vremenu normirane talasne funkcije i ovaj uslov može da se izrazi i
Hamiltonovim operatorom H. Ako iskoristimo jednačinu (86)

) , (
ˆ
) , ( t r H t r
t
i

ℏ Ψ = Ψ


(98)

i njoj konjugovanu jednačinu


* *
)] , (
ˆ
[ ) , ( t r H t r
t
i

ℏ Ψ = Ψ


− (99)

8


levu stranu relacije

=


V
r d t r P
t
0 ) , (

možemo napisati na sledeći način


[ ] . ) ( ) ( ) (
) , ( ) , (
* * 1
*
*
2

∫ ∫ ∫
Ψ Ψ − Ψ Ψ =
=

Ψ
|
|
¹
|

\
|

Ψ ∂
+ |
¹
|

\
|

Ψ ∂
Ψ = Ψ


=



r d H H i
r d
t t
r d t r
t
r d t r P
t
V



(100)

Jasno je da sada uslov

=


V
r d t r P
t
0 ) , (

možemo napisati na sledeći način


∫ ∫
Ψ Ψ = Ψ Ψ r d H r d H

* *
) ( ) ( . (101)

Ovaj uslov važi za kvadratno integrabilnu funkciju a on je i ograničenje operatora H. Operatori koji
zadovoljavaju ovaj uslov zovu se Hermitski operatori. O ovim operatorima smo već govorili u
matematičkoj fizici. Pri izvoñenju ovog uslova smo pretpostavili da je ) , ( t r V

realna funkcija koordinata i
vremena.
Vratimo se ponovo jednačini

S d j r d t r P
t
S V


∫ ∫
⋅ − =


) , ( . (102)

Pošto je promena verovatnoće nalaženja čestice jednaka fluksu verovatnoće kroz površinu S koja obuhvata
zapreminu V vektor j

može da se tretira kao gustina struje verovatnoće. Jednačina

0 ) , ( ) , ( = ⋅ ∇ +


t r j t r P
t

(103)

koja sledi iz


9

r d j r d t r P
t
V V

∫ ∫
⋅ ⋅ ∇ − =


) , ( (104)

ekvivalentna je jednačini kontinuiteta koja izražava zakon održanja naelektrisanja u elektrodinamici ili
materije u hidrodinamici. Gustina struje verovatnoće može da se izrazi i na sledeći način (to sledi iz (96))


)
`
¹
¹
´
¦
Ψ ∇ Ψ =
im
t r j

*
Re ) , ( . (105)

Pošto operator ∇
im

predstavlja
m
p

, a samim tim brzinu čestice, vidimo da j

odgovara proizvodu
brzine i gustine verovatnoće, te je moguće j

interpretirati kao gustinu struje verovatnoće. Lako se vidi da
kad je ) , ( t r

Ψ realna funkcija tada je 0 = j

. Pošto su ) , ( t r

Ψ i ) , ( t r

Ψ ∇ neprekidne funkcije
koordinata, to je i ) , ( t r j

neprekidna funkcija koordinata.

Očekivane vrednosti operatora

Neka je ) , ( t r

Ψ talasna funkcija čestice normirana na jedinicu. Pošto je
r d t r t r r d t r P

) , ( ) , ( ) , (
*
Ψ Ψ = verovatnoća nalaženja čestice u elementu zapremine r d

oko tačke r

u
vremenu t, očekivana vrednost (ili srednja vrednost) je data sa


∫ ∫
Ψ Ψ = = r d t r r t r r d t r P r r

) , ( ) , ( ) , (
*
. (106)

Pošo je rezultat integracije izraza r d t r P

) , ( gustina verovatnože položaja, tumačenje veličine
r

je sledeće: to je srednja vrednost rezultata velikog broja merenja na ekvivalentnim identično
prepariranim nezavisnim sistemima predstavljenim talasnom funkcijom ) , ( t r

Ψ . Jednačina (106) može da
se izrazi po komponentama na sledeći način


. ) , ( ) , (
) , ( ) , (
) , ( ) , (
*
*
*



Ψ Ψ =
Ψ Ψ =
Ψ Ψ =
r d t r z t r z
r d t r y t r y
r d t r x t r x



(107)

10


Očekivane vrednosti su samo funkcije vremena, što se vidi iz izraza (106) i (107).
Posmatrajući uopšteno očekivane vrednosti proizvoljne funkcije ) , , , ( ) , ( t z y x f t r f =

, koja je
funkcija koordinata i vremena, je


∫ ∫
Ψ Ψ = = r d t r t r f t r r d t r P t r f t r f

) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , (
*
(108)

i ona postoji ako postoji integral na desnoj strani.
) , ( t r f

razmotrimo kao operator koji deluje na talasnu funkciju ) , ( t r

Ψ i da je ermitski pošto je
) , ( t r f

realna funkcija. Kao primer možemo da napišemo očekivanu vrednost potencijalne energije



Ψ Ψ = r d t r t r V t r t r V

) , ( ) , ( ) , ( ) , (
*
. (109)

Da bi izračunali očekivanu vrednost impulsa p

posmatrajmo talasnu funkciju ) , ( t p

Φ , a to je talasna
funkcija u impulsnom prostoru normirana na jedinicu, i u ovom slučaju je
p d t p t p p d t p

) , ( ) , ( ) , (
*
Φ Φ = Π verovatnoća u vremenu t nalaženja čestice sa impulsom p

u elementu
z y x
dp dp dp p d =

oko tačke ) , , (
z y x
p p p p =

u impulsnom prostoru. Očekivana vrednost impulasa p

je, dakle


∫ ∫
Φ Φ = Π = p d t p p t p p d t p p p

) , ( ) , ( ) , (
*
. (110)

Tako može da se napišu i tri ekvivalentne jednačine po koordinatama


. ) , ( ) , (
) , ( ) , (
) , ( ) , (
*
*
*



Φ Φ =
Φ Φ =
Φ Φ =
p d t p p t p p
p d t p p t p p
p d t p p t p p
z z
y y
x x



(111)

I u impulsnom prostoru, uopšteno, može da se napiše očekivana vrednost proizvoljne funkcije
) , , , ( ) , ( t p p p g t p g
z y x
=

11


∫ ∫
Φ Φ = Π = p d t p t p g t p p d t p t p g t p g

) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , (
*
. (112)

Kao primer očekivana vrednost kinetičke energije je



Φ Φ = = p d t p
m
p
t p
m
p
T

) , (
2
) , (
2
2
*
2
. (113)

Ovde smo našli očekivanu vrednost impulsa preko talasnih funkcija u impulsnom prostotu. Pošto najčešće
radimo sa koordinatnom reprezentacijom bili bi interesantno naći očekivane vrednosti impulsa preko
talasnih funkcija koordinatne reprezentacije. Da bi uradili tako nešto treba talasnu funkciju ) , ( t p

Φ da
izrazimo preko talasne funkcije ) , ( t r

Ψ . Tu vezu dajemo Furierovom transformacijom



Ψ = Φ
⋅ − −
r d t r e t p
r p i



) , ( ) 2 ( ) , (
/ 2 / 3
π (114)

odnosno

' ) , ' ( ) 2 ( ) , (
* / ' 2 / 3 *

Ψ = Φ
⋅ −
r d t r e t p
r p i



π . (115)

Korišćenjem poslednjih izraza dobijamo


∫ ∫ ∫
Ψ Ψ =
⋅ − ⋅ −
) , ( ) , ' ( ' ) 2 (
/ * / ' 3
t r e p t r e r d r d p d p
r p i
x
r p i
x






π . (116)

Već ranije smo imali da je








/
/ ) (
/ r p i
z p y p x p i
x
r p i
x
e
x
i e p e p
z y x ⋅ −
+ + −
⋅ −


= = (117)

tako da (116) možemo da napišemo u obliku


12


∫ ∫ ∫
Ψ |
¹
|

\
|


Ψ =
⋅ − ⋅ −
) , ( ) , ' ( ' ) 2 (
/ * / ' 3
t r e
x
i t r e r d r d p d p
r p i r p i
x








π . (118)

Sada parcijalno integralimo po x. Deo podintegralne funkcije koji je proporcionalan vrednosti talasne
funkcije ) , ( t r

Ψ u ∞ = x iščezava pošto je ) , ( t r

Ψ normalizobilna funkcija i ona je jednaka nuli na
granicama intervala ∞ = x . Prema tome imamo


∫ ∫ ∫
|
¹
|

\
|
Ψ


− Ψ =
− ⋅ −
) , ( ) , ' ( ' ) 2 (
/ ) ' ( * 3
t r
x
i e t r r d r d p d p
r r p i
x






π . (119)

Na osnovu



− ⋅ −
= − p d e r r
r r p i





/ ) ' ( 3
) 2 ( ) ' ( π δ (120)

(osobina Dirakove δ-funkcije) imamo


∫ ∫
|
¹
|

\
|
Ψ


− − Ψ = ) , ( ) ' ( ) , ' ( '
*
t r
x
i r r t r r d r d p
x



δ , (121)

a takoñe na osnovu osobine δ-funkcije ) ( ' ) ' ( ) ' ( r f r d r r r f

= −

δ možemo odmah da napišemo rezultat
integracije po ' r

, pa dobijamo



Ψ |
¹
|

\
|


− Ψ = r d t r
x
i t r p
x

) , ( ) , (
*
. (122)

Na isti način možemo da napišemo
y
p i
z
p , pa umesto tri jednaina možemo da napišemo jednu koja
im je ekvivalentna

( )

Ψ ∇ − Ψ = r d t r i t r p



) , ( ) , (
*
. (123)


13

Poslednji rezultat (123) može da se uopšti na komplikovanije funkcije. Na primer, ako je n pozitivan ceo
broj, možemo da (123) napišemo



Ψ |
¹
|

\
|


− Ψ = r d t r
x
i t r p
n
n
x

) , ( ) , (
*
(124)

smatrajući da integral na desnoj strani konvergira.
Vrlo uopšteno, ako je ) , , , ( ) , ( t p p p g t p g
z y x
=

polinom , ili apsolutno konvergentan red po
z y x
p p p , , , tada je



Ψ
|
|
¹
|

\
|








− Ψ = r d t r t
z
i
y
i
x
i g t r t p p p g
z y x

ℏ ℏ ℏ

) , ( , , , ) , ( ) , , , (
*
(125)

ili ako iskoristimo kompaktniju notaciju

( )

Ψ ∇ − Ψ = r d t r t i g t r p g



) , ( , ) , ( ) (
*
. (126)

Napominjemo da je ( ) t i g , ∇ − ℏ Hermitski operator ako je funkcija g realna.
Na osnovu dosadašnjih razmatranja možemo da zaključimo da očekivanu vrednost
opeartora A u konfiguracionom prostoru sa koordinatnom talasnom funkcijom ) , ( t r

Ψ možemo
izraziti na sledeći način



Ψ Ψ = r d t r A t r A

) , ( ) , (
*
. (127)


U kvantnoj mehanici ćemo najčešće raditi sa linearnim operatorima

) ( ) ( ) (
2 2 1 1 2 2 1 1
Ψ + Ψ = Ψ + Ψ A C A C C C A

gde su
1
C i
2
C proizvoljni kompleksni brojevi. Sve druge operatore ćemo specijalno označavati.
Do sada smo razmatrali funkcije f i g koje zavise samo od r

ili samo od p

. Neke
dinamičke varijable mogu biti istovremeno funkcije od r

, p

i t; dakle mogu istovremeno

14

zavisiti i od r

i p

. Takva je, na primer, ukupna energija sistema ) , (
2
2
t r V
m
p
E

+ = i Hamiltonov
operator ) , (
2
2
2
t r V
m
H

+ ∇ − = . Prema principu korespodencije možemo da napišemo

) , (
2
2
t r V
m
p
E

+ = . (128)

Ako klasične veličine zamenimo operatorima, tada možemo da napišemo

) , (
2
2
2
t r V
m t
i

ℏ + ∇ − =


. (129)


Prema relaciji (127) imamo


.
) , ( ) , (
2
) , ( ) , ( ) , (
) , ( ) , (
2
2
* *
*
H
r d t r t r V
m
t r r d t r H t r
r d t r
t
i t r E
=
= Ψ

+ ∇ − Ψ = Ψ Ψ =
= Ψ |
¹
|

\
|


Ψ =
∫ ∫



(130)

Uopštavajući prethodni rezultat mi smo postulirali da ako je dinamičko stanje sistema opisano u
konfiguracionom prostoru talasnom funkcijom ) , ( t r

Ψ normiranom na jedinicu, očekivane
vrednosti dinamičke varijable moraju biti računate, kao što sledi:

1. Dinamičkoj varijabli A ( , , ) A r p t ≡ koja predstavlja fizičku veličinu, pridružujemo
linearni operator

) , , ( t i r A ∇ − ℏ

(131)

2. Očekivana vrednost operatora je sada



Ψ ∇ − Ψ = r d t r t i r A t r A



) , ( ) , , ( ) , (
*
. (132)

Ukoliko talasna funkcija ) , ( t r

Ψ nije normirana na jedinicu, tada prethodni izraz treba zameniti
izrazom




Ψ Ψ
Ψ ∇ − Ψ
=
r d t r t r
r d t r t i r A t r
A




) , ( ) , (
) , ( ) , , ( ) , (
*
*
. (133)

Merenjem fizičke veličine kojoj je pridružen operator A dobijamo naravno realne
rezultate. Prema tome, i očekivana vrednost mora da bude realna. Kao posledica ovoga, sledi da
za bilo koju funkciju Ψ uslov


∫ ∫
Ψ Ψ = Ψ Ψ r d A r d A

* *
) ( (134)

je zadovoljen, a ovaj uslov znači da dinamičke varijable opisujemo Hermitskim operatorima.


15

Fizička veličina operator
koordinata položaja x
vektor položaja r

x komponenta impulsa
x
p
x
i


− ℏ
impuls p

∇ − ℏ i
kinetička energija
m
p
T
2
2
=
2
2
2
∇ −
m


potencijalna energija ) , ( t r V

) , ( t r V


ukupna energija
) , (
2
2
2
t r V
m
H

+ ∇ − =


Prelaz od kvantne na klasičnu mehaniku. Ehrenfestova teorema.

Prema principu korespodencije očekujemo da kretanje talasnog paketa bude u saglasnosti
sa kretanjem odgovarajuće čestice i da su rastojanja i impulsi tako veliki da neodreñenost može
da se zanemari. Da bi to proučili prvo ćemo dokazati teoremu koju je dao P. Ehrenfest 1927.
godine.
Njutnova osnovna jednačina dinamike može da se napiše u obliku

m
p
dt
r d

= V
dt
dp
−∇ = (144)

a očekivane (srednje) vrednosti odgovarajućih operatora u kvantnoj mehanici takoñe
zadovoljavaju ove jednačine. Ovde treba reći da dobro definisana trajektorija ne postoji u
kvantnoj mehanici, pa nema smisla odreñivati
dt
r d

i
dt
dp
. Naravno, moguće je proučavati
promenu očekivanih vrednosti r

i p

sa vremenom. Posmatrajmo najpre kako se menja sa
vremenom x


∫ ∫

Ψ

Ψ ∂
+

Ψ ∂
Ψ =
= Ψ Ψ =
. ) , (
) , ( ) , (
) , (
) , ( ) , (
*
*
*
r d t r x
t
t r
r d
t
t r
x t r
r d t r x t r
dt
d
x
dt
d

(145)

Poslednja jednačina može da se transformiše kad se iskoristi Šredingerova jednačina i njena
kompleksno konjugovana jednačina, i dobija se


[ ]
.
2 2
) (
) ( ) (
* * 2
2
2
2
* 1
* * 1

Ψ
|
|
¹
|

\
|
Ψ + Ψ ∇ − −
|
|
¹
|

\
|
Ψ + Ψ ∇ − Ψ =
= Ψ Ψ − Ψ Ψ =
∫ ∫
∫ ∫


r d x V
m
r d V
m
x i
r d x H r d xH i x
dt
d
ℏ ℏ



(146)

Članovi jednačine (146) koji sadrže potencijal otpadaju zbog suprotnog znaka tako da se dobija


16

( ) ( ) [ ] .
2
* 2 2 *
r d x x
m
i
x
dt
d ℏ

Ψ Ψ ∇ − Ψ ∇ Ψ = (147)

Razmotrimo najpre drugi član pod integralom u (147). Da bi ga transformisali koristimo prvi
Gausov identitet


∫ ∫
⋅ ∇ = ∇ ∇ + ∇
S V
S d v u r d u v v u

) ( )] )( ( ) ( [
2


gde su u i v skalari, pa ako stavimo Ψ = x u i
*
Ψ = v dobijamo


∫ ∫ ∫
Ψ ∇ ∇ ⋅ Ψ ∇ − ⋅ Ψ ∇ Ψ = Ψ Ψ ∇ r d S d x r d x
S

) ( ) ( ) ( ) (
* * * 2
. (148)

Prvi integral na desnoj strani jednačine je nula jer je S ograničena površ a talasna funkcija je na
beskonačnosti nula, tako da imamo


∫ ∫
Ψ ∇ ∇ ⋅ Ψ ∇ − = Ψ Ψ ∇
V
r d r d x

) ( ) ( ) (
* * 2
. (149)

Ako ponovo iskoristimo prvi Gausov identitet na isti način dobijamo,
*
Ψ = u i Ψ = x v


∫ ∫ ∫
Ψ ∇ Ψ + ⋅ Ψ ∇ Ψ = Ψ ∇ ∇ ⋅ Ψ ∇ −
V S V
r d x S d x r d

) ( ) ( ) ( ) (
2 * * *
. (150)

Površinski integral je opet nula, pa je tako


∫ ∫
Ψ ∇ Ψ = Ψ Ψ ∇ r d x r d x

) ( ) (
2 * * 2
. (151)

Ako ovaj rezultat zamenimo u (147) dobijamo

( ) [ ]
∫ ∫

Ψ ∂
Ψ − = Ψ ∇ − Ψ ∇ Ψ = r d
x m
i
r d x x
m
i
x
dt
d ℏ ℏ
* 2 2 *
2
. (152)

sa druge strane, očekivana vrednost x komponente impulsa data je relacijom



Ψ |
¹
|

\
|


− Ψ = r d t r
x
i t r p
x

) , ( ) , (
*
(*)

tako da je


17


m
p
x
dt
d
x
= (153)

i ovo je kvantni analog x-komponente klasične jednačine
m
p
dt
r d

= .
Izračunajmo sada vremensku promenu
x
p . Na osnovu (*) imamo


.
*
*
*


Ψ ∂

Ψ ∂
+

Ψ ∂


Ψ − =
=

Ψ ∂
Ψ − =
∫ ∫

r d
x t
r d
t x
i
r d
x dt
d
i
dt
p d
x


(154)

Zamenom
t ∂
Ψ ∂
i
t ∂
Ψ ∂
*
na osnovu Šredingerove jednačine i njene konjugovane jednačine dobijamo


( ) . ) (
2
2 2
* * 2 2 *
2
* * 2
2
2
2
*
∫ ∫
∫ ∫


Ψ ∂
− Ψ


Ψ +


Ψ ∂
Ψ ∇ − |
¹
|

\
|

Ψ ∂
∇ Ψ =
=

Ψ ∂
|
|
¹
|

\
|
Ψ + Ψ ∇ − +
|
|
¹
|

\
|
Ψ + Ψ ∇ −


Ψ − =
r d
x
V V
x
r d
x x m
r d
x
V
m
r d V
m x dt
p d
x

ℏ ℏ
(155)

Uzimajući u obzir da
x ∂
Ψ ∂
kao i Ψ su nule u beskonačnosti, prvi integral na desnoj strani je nula na
osnovu drugog Gausovog identiteta u kome stavimo
*
Ψ = u i
x
v

Ψ ∂
=


∫ ∫
⋅ ∇ − ∇ = ∇ + ∇
S V
S d u v v u r d u v v u

] ) ( [ )] ( ) ( [
2 2
.

Drugi integral na desnoj strani (155) je


x
V
r d
x
V
r d
x
V V
x ∂

− = Ψ


Ψ − =


Ψ ∂
− Ψ


Ψ −
∫ ∫

* *
) ( . (156)

18


Prema tome je


x
V
dt
p d
x


− = . (157)

Ovo je kvantni analog x komponente klasične jednačine V
dt
dp
−∇ = .
Možemo da zaključimo: Matematička teorija Ehrenfestove teoreme je


.
z
V
dt
p d
y
V
dt
p d
x
V
dt
p d
m
p
z
dt
d
m
p
y
dt
d
m
p
x
dt
d
z
y
x
z
y
x


− =


− =


− =
= = =
, ,
, ,
(158)


Vremenski nezavisna Šredingerova jednačina. Stacionarna stanja

Posmatrajmo kretanje čestice u potencijalu V koji ne zavisi od vremena. U tom slučaju je
hamiltonijan ) (
2
2
2
r V
m
H

+ ∇ − = , i on takoñe ne zavisi od vremena, pa je Šredingerova jednačina
jednostavnija za rešavanje. Potražićemo partikularno rešenje vremenski zavisne Šredingerove jednačine u
obliku

) ( ) ( ) , ( t f r t r

ψ = Ψ . (159)

Ako sada (159) zamenimo u jednačinu

) , ( ) , (
2
) , (
2
2
t r t r V
m
t r
t
i

ℏ Ψ

+ ∇ − = Ψ




dobijamo

19


) ( ) ( ) ( ) (
2
) (
) (
2
2
t f r r V r
m dt
t df
r i

+ ∇ − =

ℏ ψ ψ ψ . (160)

Ako podelimo obe strane ove jednačine sa ) ( ) ( ) , ( t f r t r

ψ = Ψ dobijamo

+ ∇ − = ) ( ) ( ) (
2 ) (
1 ) (
) (
1
2
2
r r V r
m r dt
t df
t f
i

ℏ ψ ψ
ψ
. (161)

Iz poslednje jednačine je jasno da su promenljive razdvojene; leva strana zavisi od t, a desna samo od r

.
Ovde možemo da obe strane izjednačimo sa nekom konstantom razdvajanja, koja mora da ima dimenzije
energije (to je jasno iz poslednje jednačine), pa imamo


). ( ) ( ) ( ) (
2
) (
) (
2
2
r E r r V r
m
t Ef
dt
t df
i


ψ ψ ψ =

+ ∇ −
=
(162)

Jednačinu (162) možemo odmah da integralimo i rešenje je

|
¹
|

\
|
− = Et
i
C t f

exp ) ( (162’)

Pošto je ) ( ) ( ) , ( t f r t r

ψ = Ψ , ništa se od opštosti ne gubi ako stavimo da je C=1, pa posmatrano rešenje
vremenski zavisne jednačine možemo da napišemo u obliku

|
¹
|

\
|
− = Ψ Et
i
r t r


exp ) ( ) , ( ψ . (163)

Jednačinu (163) čije rešenje je ) (r

ψ jeste vremenski nezavisna Šredingerova jednačina. Ova jednačina
može da se napiše u operatorskom obliku


20

) ( ) ( r E r H

ψ ψ = (164)

gde je ) (
2
2
2
r V
m
H

+ ∇ − = Hamiltonov operator, ) (r

ψ svojstvena funkcija, a E svojstvena vrednost
(koja može da bude i degenerisana). I vremenski zavisnu Šredingerovu jednačinu možemo da napišemo u
operatorskom obliku

) , ( ) , ( t r E t r
t
i

ℏ Ψ = Ψ


. (165)

Ovde je
t
i


ℏ operator energije , E je svojstvena vrednost tog operatora, a ) , ( t r

Ψ je svojstvena funkcija
operatora energije.
Prethodna diskusija zahteva da talasna funkcija ( ) ℏ

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r − = Ψ ψ odgovara stanju u
kome ukupna energija ima preciznu (numeričku) vrednost E. Da bi ovo pokazali pokažimo prvo da je E
realno. Stvarno, za bilo koju talasnu funkciju (165) gustina verovatnoće položaja data je izrazom

|
¹
|

\
|
− − = Ψ Ψ = t E E
i
r r t r t r t r P ) ( exp ) ( ) ( ) , ( ) , ( ) , (
* * *


ψ ψ . (166)

Uz uslov da je Ψ kvadratno integrabilna funkcija, tada iz izraza za održanje verovatnoće
0 ) , ( =



r d t r P
t

i (166) dobijamo

0 ) , ( ) , ( ) (
* *
= Ψ Ψ − −

r d t r t r E E
i

. (167)

Integracija se vrši po celom prostoru pa kako vrednost integrala ne može da bude nula zbog normiranosti,
to je 0 ) (
*
= − E E
*
E E = ⇒ , odnosno, E je realan broj. Naravno, mi možemo tvrditi da je E realan
broj jer je hamiltonijan H Hermitski operator.
Ako potražimo očekivanu vrednost energije po stanjima (165) uz pretpostavku da su ova
normirana, dobijamo


21

E r d t r H t r r d t r
t
i t r E = Ψ Ψ = Ψ |
¹
|

\
|


Ψ =
∫ ∫

) , ( ) , ( ) , ( ) , (
* *
(168)

i ovde smo iskoristili relacije (165) i Ψ = Ψ E H . Možemo da napišemo takoñe da je

V T H E + = = (169)

na osnovu (129) i (130).
Dakle, broj E je očekivana vrednost ukupne energije u stanju (165). Uopštenije, za stanje (165)
normirano na jedinicu imamo


n n n
E r d t r H t r E = Ψ Ψ =


) , ( ) , (
*
. (170)

Ako je f(E) funkcija energije koja može da se razvije u apsolutno konvergentan red



=
n
n
n
E a E f ) ( (171)

tada je njena očekivana vrednost u normiranom stanju ( ) ℏ

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r − = Ψ ψ data izrazom

) ( ) ( E f E a E a E f
n
n
n
n
n
n
= = =
∑ ∑
(172)

tako da možemo reći da posmatrana funkcija opisuje stanje u kome totalna energija ima i definisanu
numeričku vrednost E. Drugim rečima, merenje energije na bilo kom od članova ansambla identično
prepariranih sistema opisanih talasnom funkcijom (165) daje istu numeričku vrednost E.
Po ovom rezonu svojstvena vrednost E koja se javlja u jednačini ) ( ) ( r E r H

ψ ψ = je svojstvena
vrednost energije. Odgovarajuća svojstvena funkcija ) ( ) ( r r
E

ψ ψ ≡ Hamiltonovog operatora H je
svojstvena funkcija energije. Pošto se ) (r

ψ i ( ) ℏ

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r − = Ψ ψ razlikuju samo za vremenski
zavisni fazni faktor ( ) ℏ / exp iEt − funkcija ) (r

ψ se naziva vremenski nezavisna talasna funkcija.


22

Stacionarna stanja.

Stanje ( ) ℏ

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r − = Ψ ψ odgovara preciznoj vrednosti ukupne energije E i ima
interesantne osobine. Prva je, pošto je E realna veličina vidimo iz (165) da je gustina verovatnoće položaja
koja odgovara ovom stanju data sa


2
*
) ( ) ( ) ( ) ( r r r r P

ψ ψ ψ = = (173)

i nezavisna je od vremena.
Prema ovom rezonu stanja (165) ( ) ℏ

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r − = Ψ ψ su stacionarna stanja. Struja
gustine verovatnoće koja odgovara ovim stanjima

{ } ) ( )] ( [ )] ( )[ (
2
) (
* *
r r r r
mi
r j

ψ ψ ψ ψ ∇ − ∇ = (174)

takoñe je konstantna u vremenu. Jednačina kontinuiteta se svodi na

0 ) ( = ⋅ ∇ r j

. (175)

Iz uslova normiranja

1 ) , ( ) , (
*
= Ψ Ψ

r d t r t r



i oblika separabilne funkcije stacionarnog stanja

|
¹
|

\
|
− = Ψ Et
i
r t r


exp ) ( ) , ( ψ

sledi da su vremenski nezavisne talasne funkcije takoñe normirane na jedinicu


23

1 ) ( ) (
*
=

r d r r

ψ ψ . (177)

To znači da su energijske svojstvene funkcije normirane na jedinicu.

Kvantovanje energije

Već smo videli da je vremenski nezavisna Šredingerova jednačina ) ( ) ( r E r H

ψ ψ = jednačina
svojstvenih vrednosti. U ovom delu ćemo pokazati da fizički prihvatljiva rešenja ove jednačine postoje
samo za odreñene vrednosti ukupne energije. Jednostavnosti radi, posmatrajmo kretanje čestice u
jednodimenzionalnom potencijalu V(x). Za ovaj slučaj stacionarna stanja su

|
¹
|

\
|
− = Ψ Et
i
x t x

exp ) ( ) , ( ψ (178)

a energetska svojstvena funkcija je rešenje vremenski nezavisne Šredingerove jednačine

) ( ) ( ) (
) (
2
) (
2
2 2
x E x x V
dx
x d
m
x H ψ ψ
ψ
ψ = + − =

(179)

koju možemo da napišemo u obliku

[ ] ) ( ) (
2 ) (
2 2
2
x E x V
m
dx
x d
ψ
ψ
− =

. (180)

Pošto je jednačina (180) linearna diferencijalna jednačina drugog reda ona uvek ima dva linearno
nezavisna rešenja za svako E. Ako je V(x) svuda konačno iz jednačine (180) vidi se da su drugi izvodi
2
2
) (
dx
x d ψ
takoñe konačni, a zbog toga su ) (x ψ i
dx
x d ) ( ψ
neprekidni za svako x prema opštim zahtevima
koje smo ranije definisali za talasnu funkciju i Šredingerovu jednačinu. Zbog fizičkih zahteva i statističke
interpretacije rešenje jednačine (180) ) (x ψ mora da bude konačno jedinsveno u celom intervalu. Prema
tome, tražimo rešenje ) (x ψ takvo da u intervalu ) , ( +∞ −∞ i ) (x ψ i
dx
x d ) ( ψ
bude neprekidna.
Napomenimo da kada su E i V(x) realne tada, ako je ) (x ψ rešenje jednačine (180) tada je rešenje iste

24

jednačine i ) (
*
x ψ . Na osnovu ovog i realni deo
2
) ( ) (
*
x x ψ ψ +
i imaginarni deo
i
x x
2
) ( ) (
*
ψ ψ −

funkcije ) (x ψ takoñe su rešenja vremenski nezavisne Šredingerove jednačine i realne su funkcije. Prema
tome, dovoljno je da imamo realnu talasnu funkciju kao rešenje jednačine (180) i da možemo da napišemo
sve svojstvene funkcije koje odgovaraju datoj svojstvenoj vrednosti. Dovoljno je u razmatranjima
prikazivati samo realni deo bez umanjenja opštosti.
Kao primer razmotrimo potencijal V(x) koji ima oblik prikazan na slici. Ovaj potencijal je jednak
vrednosti

V za −∞ → x , kad x raste V(x) opada, dostiže minimum ) (
0 min
x V V = za
0
x x = . Za
vrednosti
0
x x > sa porastom x raste i potencijal i asimptotski se približava vrednosti
+
V kad +∞ → x .
Razmotrićemo posebne slučajeve odnosa energije E i potencijala V(x).

1. Slučaj
min
V E < U ovom slučaju veličina 0 ) ( > − E x V je uvek pozitivna pa je prema
jednačini (180) drugi izvod talasne funkcije
2
2
) (
dx
x d ψ
uvek istog znaka kao i funkcija ) (x ψ . Ponašanje
funkcije ) (x ψ u blizini tačke x x = gde su ) (x ψ i
2
2
) (
dx
x d ψ
istog znaka lako je predvideti. Ako je
0 ) ( > x ψ tada će ) (x ψ biti konkavna nagore u blizini x x = (slika *.a). Ako je 0 ) ( < x ψ tada je ) (x ψ

25

konkavna nadole u blizini tačke x x = (slika *.b). Ako je 0 ) ( = x ψ tada ) (x ψ “odlazi” sa ose na obe
strane od tačke x x = (slika *.c). Pošto je 0 ) ( > − E x V za svako x jasno je da rešenje ) (x ψ koje mora
da bude konačno ne može da se nañe. Zaista, ) (x ψ raste neograničeno kad +∞ → x i −∞ → x ili kad
+∞ → x ili −∞ → x . Opšti zahtev (fizički) je da kad +∞ → x i −∞ → x talasna funkcija ) (x ψ mora
da bude konačna ili da teži nuli (vidi donje slike).

Prema tome, za slučaj E<V(x) za svako x nije moguće naći rešenje jednačine koje zadovoljava
sve zahteve. Napomenimo da pošto je kinetička energija za ovaj slučaj negativna ni klasično
kretanje za ovaj slučaj nije mogu}e.

2. Slučaj

< < V E V
min

Posmatrajući sliku vidimo da razlika E-V(x) postaje nula u dve tačke
1
x x = i
2
x x = . Tačke u
kojima je E=V(x) su klasične tačke povratka, jer klasična čestica može da se kreće samo dok joj je
kinetička energija pozitivna, a to je u intervalu
2 1
x x x < < .
Kvantnomehanički (kao što ćemo sada pokazati) fizički prihvatljiva rešenja postoje samo za neke
diskretne vrednosti energije E. Da bi to pokazali ispitajmo ponašanje rešenja jednačine ) (x ψ u oblasti
2 1
x x x < < i u spoljašnjim oblastima
2
x x > i
1
x x < . U unutrašnjoj oblasti
2 1
x x x < < gde je E-V(x)>0,
2
2
) (
dx
x d ψ
je suprotnog znaka od ) (x ψ , pa ako je x unutar ovog regiona i ako je 0 ) ( > x ψ tada je ) (x ψ

26

konkavno nadole u blizini x x = (slika 7.a). Ako je 0 ) ( < x ψ tada je funkcija ) (x ψ konkavna nagore u
blizini x x = (slika 7.b). I ako je 0 ) ( = x ψ tada funkcija ) (x ψ u blizini x x = menja znak (slika 7.c).






Pošto u intervalu
2 1
x x x < < talasna funkcija može da bude konkavna nagore, nadole i da menja znak
onda zaključujemo da u tom intervalu talasna funkcija (rešenje jednačine (180)) ima oscilatorni karakter
(može da ima). Treba napomenuti da ) (x ψ unutar
2 1
x x x < < može da ima nekoliko nula. Uopšte,
rešenje jednačine (180) je linearna kombinacija dva nezavisna rešenja i oba imaju oscilatorni karakter.
U spoljašnjoj oblasti
1
x x < drugi izvod
2
2
) (
dx
x d ψ
ima isti znak kao ) (x ψ (predhodni slučaj) i
opet postoje dva nezavisna rešenja jednačine (180). Jedno od njih teži nuli kad −∞ → x a za drugo
) (x ψ neograničeno raste kad −∞ → x . U oblasti
2
x x > takoñe imamo dva nezavisna rešenja od kojih
jedno teži nuli za +∞ → x a za drugo neograničeno raste ) (x ψ za +∞ → x .
Fizički uslovi zahtevaju da za
2
x x > i
1
x x < uzmemo samo ona rešenja koja teže nuli. Već smo
napomenuli da rešenje jednačine (180) more da bude neprekidna i menotona funkcija. Prema tome, u
tačkama
1
x x = i
2
x x = mora da budu neprekidni ) (x ψ i
dx
x d ) ( ψ
. Prema tome, takva rešenja
ispunjavaju sve ove uslove za izbor rešenja i za neprekidnost I odreñuju jedinstveno rešenja jednačine
(180). Dakle, rešenje koje je konačno i neprekidno i čiji su prvi izvodi neprekidni u celoj oblasti je
svojstvena funkcija jednačine (180). Pošto gustina verovatnoće
2
) ( ) ( x x P ψ = koja odgovara fizički

27

dozvoljenim stanjima pada na nulu kad ∞ → x ove svojstvene funkcije predstavljaju vezana stanja, a
odgovaraju}e diskretne energije su nazvane energije vezanih stanja. Ovim smo dobili fundamentalni
rezultat: kvantovanje vezanih stanja energije i videli smo da se to dobija rešavanjem svojstvenog
problema hamiltonijana, odnosno rešavanjem Šredingerove jednačine. Broj diskretnih energetskih nivoa
zavisi od prirode potencijala V(x) i može biti konačan ili beskonačan.

3. Slučaj
+ −
< < V E V .
Ako pogledamo zavisnost V(x) od x vidimo da za ovaj slučaj postoji samo jedna klasična tačka
povratka
3
x x = . Desno do tačke
3
x x = klasična kinetička energija je negativna pa u klasičnom smislu
nema kretanja. Levo od ove tačke kretanje je moguće sa proizvoljnom energijom i u tački
3
x x = dolazi
do refleksije. Kvantnomehanički posmatrano, levo od tačke
3
x x = postoje dva linearno nezavisna rešenja
jednačine (180) i oba imaju oscilatorni karakter. Desno od
3
x x = postoje takoñe dva linearno nezavisna
rešenja od kojih jedno teži nuli kad +∞ → x a drugo je neograničeno kad +∞ → x . Iz fizičkih razloga
desno od
3
x x = prihvatljivo je samo rešenje koje teži nuli za +∞ → x , tako da je za ovu oblast to
jedinstveno rešenje (do na multiplikativnu konstantu). Neprekidnost ) (x ψ i
dx
x d ) ( ψ
u tački
3
x x = daje
uslove za odreñivanje jedinstvene linearne kombinacije dva linearno nezavisna oscilatorna rešenja
jednačine (180). Ovo rešenje je ilustrovano na slici 8.


Levo od tačke
3
x x = i kvantnomehanički energija može imati bilo koju vrednost, dok je energijski
spektar kontunualan i nedegenerisan. Ovakva situacija, gde imamo ograničenja samo sa jedne strane

28

energija je neprekidna pa stanja nisu vezana i to u neku ruku odgovara stanju rasejanja (kasnije će to biti
detaljno razrañeno).

4. Slučaj
+
>V E .
U ovom slučaju kinetička energija je svuda pozitivna E-V(x)>0. Klasično dozvoljeno je slobodno
kretanje čestice na obe strane. Pošto su
2
2
) (
dx
x d ψ
i ) (x ψ suprotnog znaka u celom regionu po x moguća
su dva linearno nezavisna rešenja i oba imaju oscilatorni karakter i

odgovaraju za sve vrednosti energije.


Osobine energetskih svojstvenih funkcija

Koristićemo oznaku ) (r
E

ψ da bi označili svojstvenu funkciju koja odgovara svojstvenoj
vrednosti E. Razmotrimo najpre pitanje normiranja funkcije ) (r
E

ψ . Pošto smo u procesu dobijanja
svojstvene funkcije obezbedili da zadovoljava sve potrebne uslove potrebno je da bude normirana na
jedinicu

1 ) ( ) (
*
=

V
E E
r d r r

ψ ψ (185.a)

29


gde V označava oblast definisanosti potencijala. Energetske talasne funkcije
E
ψ i
*
E
ψ koje odgovaraju
nejednakim vrednostima energije E i E’ meñusobno su ortogonalne

' 0 ) ( ) (
*
'
E E r d r r
E E
≠ =



ψ ψ . (185.b)

U matematičkoj fizici smo dokazali ovakav stav za Hermitske operatore i dokaz je jednostavan. Pošto je
E E
E H ψ ψ = , ako obe strane pomnožimo sa
*
' E
ψ , dobijamo

( )
E E E E
E H ψ ψ ψ ψ
*
'
*
'
= . (186)

Sa druge strane, pošto je
' '
'
E E
E H ψ ψ = možemo pisati

( )
*
'
*
'
'
E E
E H ψ ψ = . (187)

Množenjem obe strane poslednje jednačine sa
E
ψ dobijamo

( )
E E E E
E H ψ ψ ψ ψ
*
'
*
'
' = . (188)

Oduzimanjem (186) i (188) i integracijom po V dobijamo

( ) ( ) ( ) 0 ] [ '
*
'
*
'
*
'
= − = −
∫ ∫
r d H H r d E E
E E E E E E

ψ ψ ψ ψ ψ ψ . (189)

U poslednjoj jednačini smo iskoristili činjenicu da je H Hermitski operator.
Kombinujući poslednji izraz sa uslovom normiranja vidimo da je set energetskih funkcija ) (r
E

ψ
ortonormiran


'
*
'
) ( ) (
EE E E
r d r r δ ψ ψ =


. (190)


30

Razmotrimo sada slučaj kada je energijska svojstvena vrednost degenerisana odnosno kad jednoj
vrednosti energije odgovaraju više od jedne svojstvene funkcije koje su linearno nezavisne. Pretpostavimo
da je E degenerisano reda α i označimo sa
1
E
ψ ,
2
E
ψ ,...,
α
ψ
E
skup linearno nezavisnih svojstvenih
funkcija koje odgovaraju vrednosti E. Navedene funkcije su normirane uslovom (185.a). Uslov
ortogonalnosti (189) ovde je očigledno neprimenljiv jer važi za ' E E ≠ . I stvarno, funkcije (
1
E
ψ ,
2
E
ψ ,...,
α
ψ
E
) koje pripadaju degenerisanoj vrednosti E nisu ortogonalne. Pošto su ( ) α ψ ,..., 2 , 1 = r
r
E
linearno
nezavisne funkcije primenom Šmitovog postupka ortogonalizacije možemo da formiramo set ortogonalnih
funkcija





.
2 1
3 2 1 3
2 1 2
1 1
2 1
32 31
21
α α
ψ φ φ φ
ψ φ φ φ
ψ φ φ
ψ φ
α α E E E E
E E E E
E E E
E E
a a
a a
a
+ + + =
+ + =
+ =
=


(191)

ij
a su koeficijenti koje treba odrediti da bi
i
E
φ bile ortogonalne funkcije. Prvi uslov je

0
2 1
*
=

r d
E E

φ φ . (192)

Primenom (191) dobijamo

0
2 1 1 1
* *
21
= +
∫ ∫
r d r d a
E E E E

ψ φ φ φ . (193)

Pošto je ) (
1 1
E E
ψ φ = normirana na jedinicu dobijamo da je



− = r d a
E E

2 1
*
21
ψ φ . (194)


31

Na osnovu prve relacije iz (191) možemo da napišemo



− = r d a
E E

2 1
*
21
ψ ψ . (194.a)

Iz druge relacije (191) sada možemo da pišemo


2 1 2 1 2
] [
*
E E E E E
r d ψ φ ψ φ φ + − =


. (195)

I ova funkcija je ortogonalna na
1
E
φ jer smo iz tog uslova odredili
21
a . Pošto su funkcije
1
E
φ i
2
E
ψ
linearno nezavisne iz Švarcove nejednakosti sledi da je 1
21
< a . Na osnovu relacija (191.b) i (194.a) i
činjenice da su funkcije
1
E
φ i
2
E
φ ortogonalne, pa normilizacioni integral za
2
E
φ nikad nije nula, tako da
je funkcija
2
E
φ normalizabilna.
U sledećem koraku tražimo da budu ispunjeni uslovi

0
3 1
*
=

r d
E E

φ φ i 0
3 2
*
=

r d
E E

φ φ (196)

iz kojih dobijamo

0
3 1
*
31
= +

r d a
E E

ψ φ (197)
0
3 2 2 2
* *
32
= +
∫ ∫
r d r d a
E E E E

ψ φ φ φ . (198)

Iz ovih uslova odreñujemo konstante
31
a i
32
a , pa na osnovu (191.c) dobijamo funkciju

[ ] 0
3 2
2 2
3 2
1 3 1 3 *
*
*
= +

− + − =



E E
E E
E E
E E E E
r d
r d
r d ψ φ
φ φ
ψ φ
φ φ φ φ

(199)

koja je ortogonalna na
1
E
φ i
2
E
φ i normalizobilna pošto su
1
E
φ ,
2
E
φ i
3
E
φ linearno nezavisne.

32

Ovaj proces može da se nastavi dok se ne doñe do funkcije

0
1
1
*
*
= + − =




=
α
α
α
ψ φ
φ φ
ψ φ
φ
α
E E
i
E E
E E
E
i
i i
i
r d
r d

(200)

koja je ortogonalna na funkcije
1
E
φ ,
2
E
φ ,...,
1 − α
φ
E
i normalizobilna. Način na koji smo došli do seta
ortogonalnih funkcija (200) nije jedinstven i to je moguće uraditi na mnogo načina. Od seta ortogonalnih
funkcija
r
E
φ možemo da konstruišemo set ortonormiranih funkcija


[ ]
) ,..., 2 , 1 (
2 / 1
*
α
φ φ
φ
χ = =

r
r d
r r
r
r
E E
E
E

(201)

koje zadovoljavaju uslov ortonormiranosti

) ,..., 2 , 1 , ( ) ( ) (
*
α δ χ χ = =

s r r d r r
rs E E
r s


. (202)

Možemo da zaključimo, pošto su funkcije za ' E E ≠ ortogonalne a mogu se ortogonalizovati I one koje
odgovaraju degenerisanoj vrednosti E (202) sve svojstvene funkcije energije mogu da se obuhvate
relacijom ortonormiranosti


rs EE E E
r d r r
r s
δ δ ψ ψ
'
*
'
) ( ) ( =


. (203)

Ako postuliramo da energetski spektar koji se dobija rešavanjem vremenski zavisne Šredingerove
jednačine predstavlja sva fizički dozvoljena energetska stanja sistema onda je set funkcija kompletan.
Na osnovu navedenog iskaza sledi da bilo koja funkcija, koja predstavlja fizički dozvoljeno stanje
sistema, može da se predstavi kao superpozicija svojstvenih funkcija. Generalno, rešenje vremenski
zavisne Šredingerove jednačine može da se razvije po svojstvenim stanjima
E
ψ



= Ψ
E
E E
r t C t r ) ( ) ( ) , (

ψ (204)


33

gde koeficijenti u razvoju zavise od vremena. Ovo je analogno razvoju bilo kog vektora stanja po
bazisnim vektorima. Koeficijente razvoja (204) u malom broju jednostavnih slučajeva možemo da
prepoznamo u redu koji se dobija. U opštem slučaju, koeficijente odreñujemo tako što (204) pomnožimo s
leva sa ) (
*
'
r
E

ψ i integralimo po celoj zapremini

) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) , ( ) (
' '
*
'
*
'
t C t C r d r r t C r d t r r
E
E
EE E
E
E E E E
= = = Ψ
∑ ∑
∫ ∫
δ ψ ψ ψ

. (205)

Na kraju ćemo dati jednu interesantnu osobinu energetskih svojstvenih funkcija koje odgovaraju vezanim
stanjima u jednodimenzionalnim sistemima. Pošto se ovde bavimo vezanim stanjima nije neophodno
zatvarati sistem u konačne boksove. Pretpostavimo da je potencijalna energija V(x) svuda konačna. Tada
svojstvena funkcija postaje nula na beskonačnosti (za ±∞ → x ). Ako postoje vezana stanja i ako njihove
energije možemo da poreñamo po rastućim veličinama ) (
2 1
⋯ < < E E tada će odgovarajuće svojstvene
funkcije moći da se poreñaju po rastućem broju njihovih nula tako da ) (x
n
ψ svojstvenih funkcija ima n-1
nula za konačnu vrednost x. Šta više, izmeñu dve susedne nule funkcije ) (x
n
ψ sledeća svojstvena
funkcija će imati barem jednu nulu. Ovo je poznato kao oscilatorna teorema. Ako je čestica zatvorena u
jednodimenzionalnoj kutiji sa neprobojnim zidovima, tako da je +∞ = = ) ( ) (
2 1
x V x V , tada je njeno
kretanje ograničeno u intervalu
2 1
x x x < < i (n-1) nula ima talasna funkcija ) (x
n
ψ . Ali pošto ona mora
da bude nula i na granicama oblasti ) (
2 1
x x x x = = i ukupan broj nula je n+1. Ukoliko energetski
spektar, koji se dobije rešavanjem vremenski zavisne Šredingerove jednačine, čini sva fizički dozvoljena
stanja sistema, set funkcija je kompletan.

Opšte rešenje vremenski zavisne Šredingerove jednačine za vremenski
nezavistan potencijal

Primenom razvoja (204) odredićemo koeficijente razvoja ) (t C
E
za slučaj kada se čestica kreće u
vremenski nezavisnom potencijalu ) (r V

. Zamenimo

= Ψ
E
E E
r t C t r ) ( ) ( ) , (

ψ u Šredingerovu
jednačinu vodeći računa da je Hamiltonijan nezavistan od vremena i da je
E E
E H ψ ψ = . Ovim
postupkom dobijamo

∑ ∑ ∑ ∑
= = =


E
E E
E
E E
E
E E
E
E E
r E t C r H t C r t C H r t C
t
i ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) (

ℏ ψ ψ ψ ψ . (206)


34

Ako obe strane jednačine (206) pomnožimo sa ) (
*
'
r
E

ψ i integralimo po celoj zapremini V (u kojoj se
čestica kreće) dobijamo






=


E
E E E
E
E E E
r d r r E t C r d r r t C
t
i

ℏ ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) (
*
'
*
'
ψ ψ ψ ψ . (207)

Pošto su energetske svojstvene funkcije ortogonalne poslednja jednačina se svodi na

) ( ) ( t EC t C
dt
d
i
E E
= ℏ . (208)

Jednačina (208) može jednostavno da se integrali i dobija se

[ ] ℏ / ) ( exp ) ( ) (
0 0
t t iE t C t C
E E
− − = . (209)

Ako se vratimo razvoju

= Ψ
E
E E
r t C t r ) ( ) ( ) , (

ψ i zamenimo ) (t C
E
na osnovu (209), dobijamo

[ ]

− − = Ψ
E
E E
r t t iE t C t r ) ( / ) ( exp ) ( ) , (
0 0

ψ . (210)

Ovde je opšte rešenje Šredingerove jednačine za kretanje u vremenski nezavisnom potencijalu ) (r V

.
Izraz (210) možemo da napišemo i na sledeći način

[ ]

− = Ψ
E
E E
iEt r c t r ℏ

/ exp ) ( ) , ( ψ (211)

gde je konstanta
E
c data izrazom

[ ] ℏ / exp ) (
0 0
iEt t C c
E E
− = . (212)


35

Od ranije znamo da je [ ] ℏ

/ exp ) ( iEt r
E
− ψ stacionarno stanje, odnosno rešenje vremenski zavisne
Šredingerove jednačine pa je prema tome (211) razvoj proizvoljnog stanja po stacionarnim stanjima.
Konstante
E
c mogu da se odrede ako se zna talasna funkcija Ψ u bilo kom vremenskom trenutku
0
t . Zaista, koristeći (212) i ) ( ) , ( ) (
'
*
'
t C r d t r r
E E
= Ψ


ψ imamo

[ ]

Ψ − = r d t r r iEt c
E E

ℏ ) , ( ) ( / exp
0
*
0
ψ (213)

tako da opšte rešenje može da se napiše kao

[ ] ) ( / ) ( exp ] ' ) , ' ( ) ' ( [ ) , (
0 0
*
r t t iE r d t r r t r
E
E
E



ψ ψ


− − Ψ = Ψ . (214)

Poslednji izraz daje ) , ( t r

Ψ u bilo kom vremenskom trenutku ako ga znamo u
0
t t = . Ako definišemo
funkciju

[ ]

− − =
E
E E
t t iE r r t r t r K ℏ

/ ) ( exp ) ( ) ' ( ) , ' ; , (
0
*
0
ψ ψ (215)

tada (214) možemo da napišemo u prostom obliku

' ) , ' ( ) , ' ; , ( ) , (
0
r d t r t r t r K t r

Ψ = Ψ

. (216)

Poslednji izraz nam pokazuje “propagaciju” talasne funkcije od vremena
0
t do vremena t pod kontrolom
) , ' ; , (
0
t r t r K

, pa je prema tome ova funkcija propagator.
Kompleksno konjugovano opšte rešenjeŠ [redingerove jednačine je

[ ]

= Ψ
'
*
'
*
'
*
/ ' exp ) ( ) , (
E
E E
t iE r c t r ℏ

ψ (217)

pa je uslov normiranja opšteg rešenja


36

[ ] r d r r t E E i c c r d t r t r
E E
E E E E



∑∑
∫ ∫
− − = Ψ Ψ
'
*
'
*
'
*
) ( ) ( / ) ' ( exp ) , ( ) , ( ψ ψ . (218)

Pošto su energetske svojstvene funkcije ortonormirane imamo


[ ]
[ ] . / ) ' ( exp
) ( ) ( / ) ' ( exp
'
2
'
*
'
'
*
'
*
'
∑∑ ∑
∑∑

= − − =
= − −
E E E
E EE E E
E E
E E E E
c t E E i c c
r d r r t E E i c c
δ
ψ ψ



(219)

Prema tome, uslov normiranja se svodi na

1
2
=

E
E
c . (220)

Treba naglasiti da za razliku od stacionarnih stanja, gustina verovatnoće položaja za superpoziciju
stacionarnih stanja zavisi od vremena. Zaista, ova verovatnoća je

[ ]
[ ]
.
) ( ) ( / ) ' ( exp
) ( ) ( / ) ' ( exp
) , ( ) , ( ) , (
'
'
*
'
*
'
2
'
*
'
*
'
*
E E
E E
E E E E
E
E
E E
E E E E
r r t E E i c c
c
r r t E E i c c
t r t r t r P

∑∑

∑∑
− −
+ =
= − − =
= Ψ Ψ =





ψ ψ
ψ ψ (221)

U poslednjoj liniji izdvojili smo doprinose ) , ( t r P

koji potiču od dijagonalnih (E=E’) i nedijagonalnih
) ' ( E E ≠ članova u duploj sumi po E i E’. Vidi se da nedijagonalni elementi unose zavisnost od vremena
u ) , ( t r P

.
Očekivanu vrednost totalne energije u stanjima koja su superpozicija stacionarnih stanja nalazimo


37


[ ]
[ ]
[ ]
.
/ ) ' ( exp
) ( ) ( / ) ' ( exp
) ( ) ( / ) ' ( exp
) , ( ) , (
2
'
'
*
'
'
*
'
*
'
'
*
'
*
'
*
E c
E t E E i c c
r d r r E t E E i c c
r d r H r t E E i c c
r d t r H t r H E
E
E
E E
EE E E
E E
E E E E
E E
E E E E

∑∑
∑∑

∑∑


=
= − − =
= − − =
= − − =
= Ψ Ψ = =
δ
ψ ψ
ψ ψ






(222)

Pri izvoñenju smo iskoristili
E E
E H ψ ψ = i ortonormiranost energetskih svojstvenih funkcija. Iz (222)
vidimo da je očekivana vrednost energije vremenski nezavisna kao što se i očekuje.
Važno je napomenuti da je pri sumiranju po E implicitno uključeno i sumiranje po indeksima
degenerisanih svojstvenih vrednosti energije. Ako se indeks degenerisanosti uključi eksplicitno tada se
opšte rešenje dibija u obliku

[ ]
∑∑
− = Ψ
E r
Er Er
iEt r c t r ℏ

/ exp ) ( ) , ( ψ . (223)

Uslov normiranja opšteg rešenja je sada

1
2
=
∑∑
E r
Er
c (224)

a jednačina za očekivane vrednosti je


∑∑
=
E r
Er
E c E
2
. (225)

Pošto smo pretpostavili da energetski spektar koji se dobija rešavanjem Šredingerove jednačine
predstavlja sve fizički moguće vrednosti energije sistema sledi da je svojstvena vrednost energije E jedini
mogući rezultat preciznog merenja ukupne energije čestice. Na osnovu toga veličinu


2
) (
E
c E P = (226)


38

interpretiramo kao verovatnoću da merenjem ukupne energije dobijemo vrednost E ako je energetski
spektar nedegenerisan tada su koeficijenti
E
c odgovarajuće amplitude verovatnoće. Ako je energija E α
puta degenerisana tada je



=
=
α
1
2
) (
r
Er
c E P . (227)

Jednačina (225) daje srednju vrednost koja se dobija mnogobrojnim preciznim merenjem ukupne energije
na ekvivalentnim nezavisnim sistemima opisanim istom funkcijom

[ ]
∑∑
− = Ψ
E r
Er Er
iEt r c t r ℏ

/ exp ) ( ) , ( ψ .

Napomenimo da uopšte E nije jednako ni jednoj svojstvenoj vrednosti energije. Meñutim, ako je sistem
u posebnom (odreñenom) stacionarnom stanju kome odgovara nedegenerisana vrednost energije tada se
njegova energija svodi na

[ ] ℏ

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r
E
− = Ψ ψ (228)

pa je 1 =
E
c , a ostali koeficijenti su nula. U tom slučaju je E E = a to znači da se merenjem energije
dobija vrednost E . Ako je svojstvena energija E α puta degenerisana a sistem je u stanju koje je
superpozicija talasnih funkcija koje odgovaraju istoj energiji, pa je talasna funkcija data sa

[ ]

=
− = Ψ
α
ψ
1
/ exp ) ( ) , (
r
r E r E
t E i r c t r ℏ

. (229)

Tada će postojati samo članovi sa E E = .

Šredingerova jednačina u impulsnom prostoru


39

Ve} smo pokazali da se Furierovom transformacijom prelazi iz koordinatne u impulsnu
reprezentaciju. Ovde ćemo da vidimo kako izgleda vremenski zavisna Šredingerova jednačina u
impulsnom prostoru. Polazeći od ) , (
2
2
t r V
m
p
H

+ = pisaćemo

[ ]
∫ ∫
Ψ

+ = Ψ


⋅ − − ⋅ − −
r d t r t r V
m
p
e r d t r e
t
i
r p i r p i



ℏ ℏ




) , ( ) , (
2
) 2 ( ) , ( ) 2 (
2
/ 2 / 3 / 2 / 3
π π (230)

odnosno



Ψ + Φ = Φ


⋅ − −
r d t r t r V e t p
m
p
t p
t
i
r p i






) , ( ) , ( ) 2 ( ) , (
2
) , (
/ 2 / 3
2
π . (231)

Sada možemo da napišemo



Φ − + Φ = Φ



' ) , ' ( ) , ' ( ) 2 ( ) , (
2
) , (
~
2 / 3
2
p d t p t p p V t p
m
p
t p
t
i



ℏ π . (232)

Ovo je vremenski zavisna Šredingerova jednačina u impulsnom prostoru, a uveli smo oznaku



⋅ − − −
= − r d t r V e t p p V
r p p i





) , ( ) 2 ( ) , ' (
/ ) ' ( 3
~
π . (233)

Očekivane vrednosti.

Prema datoj definiciji očekivane vrednosti, imamo



Φ
|
|
¹
|

\
|


Φ = p d t p
p
i t p x
x

) , ( ) , (
*
(234)

gde je
x
p
i x


= ℏ .

40

Za y i z možemo da napišemo odgovarajuće očekivane vrednosti, pa možemo da napišemo

( )

Φ ∇ Φ = p d t p i t p r
p



) , ( ) , (
*
. (235)

Dinamičkoj varijabli ) , , ( t p r A

≡ pridružujemo u impulsnom prostoru linearni operator

) , , ( t p i A
p

ℏ∇ (236)

i ovaj operator treba da bude Hermitski. Očekivana vrednost ovog operatora je




Φ Φ
Φ ∇ Φ
=
p d t p t p
p d t p t p i A t p
A
p


) , ( ) , (
) , ( ) , , ( ) , (
*
*
. (237)

Fizičke veličine i odgovarajući operatori u impulsnom prostoru

Fizička veličina operator
koordinata polo`aja x
x
p
i



vektor položaja r

p
i ∇ ℏ
x komponenta impulsa
x
p
x
p
impuls p

p

kinetička energija
m
p
T
2
2
=
m
p
2
2

potencijalna energija ) , ( t r V

) , ( t i V
p
∇ ℏ
ukupna energija
) , (
2
2
t i V
m
p
H
p
∇ + = ℏ

Stacionarna stanja u impulsnom prostoru.
Ako potencijalna energija ne zavisi od vremena tada rešenje vremenski zavisne jednačine pišemo
u obliku

) / exp( ) ( ) , ( ℏ

iEt p t p − = Φ φ (238)

41


a ovo odgovara preciznoj vrednosti energije E. To su stacionarna stanja a ako ovo ubacimo u vremenski
zavisnu jednačinu, dobijamo jednačinu za odgovarajuće ) ( p

φ

) ( ' ) ' ( ) ' ( ) (
2
~
2
p E p d p p p V p
m
p
φ φ φ = − +

. (239)

Ovo je vremenski nezavisna Šredingerova jednačina u impulsnom prostoru, gde je



⋅ − − −
= − r d r V e t p p V
r p p i





) ( ) 2 ( ) , ' (
/ ) ' ( 3
~
π . (240)

Jednačina (239) je integralna jednačina i u principu mnogo je teže rešiti je, nego odgovarajuću
diferencijalnu jednačinu u konfiguracionom prostoru. Ali u nekim slučajevima integralna jednačina je
pogodnija za rešavanje.

∂Ψ iE =− Ψ. ∂t ℏ
Ako pak (67) diferenciramo po x dobijamo

(69)

p ∂ 2Ψ = − x2 Ψ . 2 ∂x ℏ

2

(70)

Korišćenjem (68) vidimo da ravan talas (67) zadovoljavan parcijalnu diferencijalnu jednačinu

iℏ

∂ ℏ2 ∂2 Ψ ( x, t ) = − Ψ ( x, t ) . ∂t 2m ∂x 2

(71)

Posmatrajući uopšteno, pošto je jednačina (71) linearna i homogena ona će biti zadovoljena i linearnom superpozicijom ravnih talasa, na primer ako posmatramo talasni paket

+∞

Ψ ( x, t ) = (2πℏ)

−1 / 2

∫e

i[ p x x − E ( p x ) t ] / ℏ

Φ( p x )dp x

(72)

−∞

koji opisuje “lokalizovanost” slobodne čestice koja se kreće u jednoj dimenziji, pa je

iℏ

∂ Ψ ( x, t ) = (2πℏ) −1 / 2 ∫ E ( p x )e i[ p x x − E ( p x ) t ] / ℏ Φ( p x )dp x = ∂t −∞
+∞ 2

+∞

p ℏ2 ∂2 = (2πℏ) −1 / 2 ∫ x e i[ p x x − E ( p x )t ] / ℏ Φ( p x )dp x = − Ψ ( x, t ). 2m 2m ∂x 2 −∞

(73)

Jednačina (71) poznata je kao vremenski zavisna Šredingerova jednačina za slobodno kretanje slobodne čestuce u jednoj dimenziji. Ova jednačina zadovoljava sve potrebne uslove koje smo diskutovali napred. Već smo ranije uveli operatore energije i impulsa

E op = iℏ

∂ , ∂t

( p x ) op = −iℏ

∂ ∂x
2

pa njihovom primenom jednačinu (71) možemo da napišemo u obliku

E op Ψ ( x, t ) =

1 2 ( p x ) op Ψ ( x, t ) 2m

[

]

(74)

p a ova jednačina je kvantnomehanički “prevod” klasične relacije E = x . Ova analogija sa klasičnom 2m
mehanikom je u saglasnosti sa principom korespodencije. Ova jednačina je prvog reda po vremenskom izvodu

2

∂ pa ako je talasna funkcija Ψ ( x, t ) data u nekom trenutku t 0 ona je ovom jednačinom ∂t
U trodimenzionalnom slučaju imamo

odreñena u svakom drugom trenutku.

Ψ (r , t ) = Ae i ( k ⋅r −ωt ) = Ae i ( p⋅r −ωt ) / ℏ

(75)

pa je prema k =

E p ℏk 2 ,ω= iω= klasična jednačina energije ℏ ℏ 2m

p2 E= . 2m
Odgovarajuća Šredingerova jednačina je

(76)

iℏ

∂ ℏ2 2 Ψ (r , t ) = − ∇ Ψ (r , t ) ∂t 2m

(77)

∂2 ∂2 ∂2 gde je ∇ ≡ ∆ ≡ 2 + 2 + 2 Laplasov operator. Ova jednačina je direktna generalizacija ∂x ∂y ∂z
2

jednačine za slobodno kretanje slobodne čestice u jednoj dimenziji. Ako se opet vratimo na operatore tada je iz

3

E op = iℏ

∂ , p op = −iℏ∇ ∂t
1 ( p op ) 2 Ψ (r , t ) . 2m

(78)

E op Ψ (r , t ) =

(79)

Klasično

p2 je kinetička energija klasične čestice pa prema tome kinetička energija može da predstavlja 2m

operator na sledeći način

1 ℏ2 2 ˆ T= ( p op ) 2 = − ∇ . 2m 2m

(80)

Sada ćemo Šredingerovu jednačinu za slobodnu česticu da uopštimo na kretanje čestice u polju sile. Pretpostavićemo da je sila koja deluje na česticu izvod potencijala

F (r , t ) = −∇V (r , t )

(81)

a to je uslov da je ukupna energija klasične čestice data kao suma ukupne kinetičke i potencijalne energije

p2 + V (r , t ) , E= 2m
Za slobodnu česticu pod dejstvom polja sile moguće je pisati

(82)

 1  E op Ψ (r , t ) =  ( p op ) 2 + V (r , t ) Ψ (r , t ) .  2m 

(83)

Prema tome, Šredingerova jednačina za kretanje čestice mase m u polju V (r , t ) je

iℏ

 ℏ2 2  ∂ Ψ ( r , t ) = − ∇ + V ( r , t )  Ψ (r , t ) . ∂t  2m 

(84)

4

t ) = HΨ (r . t ) ima konačan diskontinuitet po nekoj koordinati. t ) = ( p op ) 2 + V (r . tada ima takvo skokovito ponašanje i ∇ 2 Ψ po istoj koordinati. kako je već poznato. Talasna funkcija pridružena čestici u kvantnoj mehanici ima statističku interpretaciju. Već smo ranije uveli i definisali relaciju P(r . t ) dr . (87) Kada je potencijal V (r . t )dr V (88) 5 .Ova jednačina igra glavnu ulogu u kvantnoj mehanici. Operator u srednjim zagradama jednačine (84) jedan je od najvažnijih operatora u kvantnoj mehanici i poznat je pod imenom Hamiltonov operator i označava se sa H ℏ2 2 1 ˆ ˆ H =T +V = − ∇ + V (r . t ) . t ) = C1 Ψ1 ( r . može se reći da je rešavanje Šredingerove jednačine ustvari rešavanje svojstvenog problema Hamiltonovog operatora. Način na koji smo došli do nje nije “izvoñenje” i jedini način da je proverimo to je primena na odreñivanje problema i provera rezultata. 2m 2m Prema tome. ∂t (86) Prema tome. t ) neprekidna funkcija svih koordinata tada su i Ψ (r . I u trodimenzionalnom slučaju. t )dr = Ψ (r . t ) reenja. t ) + C 2 Ψ2 (r . t ) . to je onda i linearna kombinacija rešenje iste jednačine Ψ ( r . t ) i Ψ2 ( r . t ) V 2 d r = ∫ P (r . t ) . Šredingerovu jednačinu možemo kratko da napišemo kao (85) iℏ ∂ ˆ Ψ (r . Održanje verovatnoće. t ) . Kada V (r . Za sve nerelativističke slučajeve gde je moguća njena primena rezultati pokazuju opravdanost te primene. ∂Ψ i ∇ Ψ takoñe ∂t neprekidne funkcije koordinata. mora da ako su Ψ1 ( r . 2 ∫ Ψ (r .

Naime. t ) dr = 0 . Drugim rečima.gde je Ψ (r . kad je Ψ (r . t )Ψ (r . t ) Ψ (r . t )dr = ∫ Ψ *  + ∫   ∂t V  ∂t   ∂t   V  (92) Koristeći jednačinu iℏ  ℏ2 2  ∂ Ψ ( r . Interpretacija veličine Ψ (r . t ) ∂t  2m  (93) 6 . pa se prema tome verovatnoća održava. t ) normirana u datom vremenskom trenutku ona će ostati normirana u svakom narednom I prošlom trenutku. t ) 2 (89) gustina verovatnoće položaja. t ) = Ψ * (r . t )dr = ∫ Ψ(r . t ) V V 2 dr (91) diferencirajući po vremenu daje   ∂Ψ   ∂Ψ *   ∂ Ψ  d r . t ) = − ∇ + V (r . ∫ P(r . ∂t V (90) Da bi proverili ovu relaciju i videli da je ona zadololjena u Šredingerovoj teoriji. P(r . razmotrićemo održanje verovatnoće čestice u vremenu t u konačnoj zapremini V. t ) 2 kao gustine verovatnoće položaja zahteva da verovatnoća nalaženja čestice bilo gde mora ostati jedinica i ona se veoma koristi. Diferencirajući po vremenu poslednju jednačinu dobijamo ∂ ∫ P ( r .

t ) = HΨ (r . t )  Ψ * ( r . dobijamo ∂ iℏ * 2 2 * ∫ P(r . t ) = iℏ Ψ * (∇Ψ ) + ∇Ψ * Ψ . t ) ∂t  2m  (94) sa pretpostavkom da je V (r . t ) = − ∇ + V (r . ∂t V S (97) Uslov (90) izražava održanje u vremenu normirane talasne funkcije i ovaj uslov može da se izrazi i Hamiltonovim operatorom H. t ) realna funkcija položaja i vremena. t ) = [ HΨ (r . Ako iskoristimo jednačinu (86) iℏ ∂ ˆ Ψ (r . t )dr = 2m V Ψ ∇ Ψ + ∇ Ψ Ψ d r = ∫ ∂t V [ ( ) ( ) ] iℏ * * = ∫ ∇ Ψ (∇Ψ ) + ∇Ψ Ψ dr = −V ∇ ⋅ j dr ∫ 2m V [ ( ) ] (95) pri čemu smo u poslednjem izrazu uveli vektor j (r . t )]* ∂t 7 (99) .i njoj kompleksno konjugovani jednačinu − iℏ  ℏ2 2  ∂ * Ψ (r . 2m [ ( ) ] (96) Izraz (95) možemo prema Gausovoj teoremi da napišemo u obliku ∂ ∫ P(r . t ) ∂t (98) i njoj konjugovanu jednačinu − iℏ ∂ * ˆ Ψ (r . t )dr = − ∫ j ⋅ d S .

t )dr = 0 možemo napisati na sledeći način ∂t V ∂ ∂ ∫ P(r . t )dr = − ∫ j ⋅ d S . t )dr = ∂t ∂t V ∫   ∂Ψ   ∂Ψ *   2 Ψ  dr = Ψ (r . t ) = 0 ∂t koja sledi iz (103) 8 .levu stranu relacije ∂ ∫ P(r . Vratimo se ponovo jednačini ∂ ∫ P(r . t ) dr = ∫ Ψ *  +     ∂t   ∂t   (100) = (iℏ) −1 ∫ Ψ * ( HΨ ) − ( HΨ ) * Ψ dr . Pri izvoñenju ovog uslova smo pretpostavili da je V (r . ∂t V S (102) Pošto je promena verovatnoće nalaženja čestice jednaka fluksu verovatnoće kroz površinu S koja obuhvata zapreminu V vektor j može da se tretira kao gustina struje verovatnoće. O ovim operatorima smo već govorili u matematičkoj fizici. t )dr = 0 možemo napisati na sledeći način ∂t V ∫Ψ * ( HΨ )dr = ∫ ( HΨ ) * Ψdr . Operatori koji zadovoljavaju ovaj uslov zovu se Hermitski operatori. t ) realna funkcija koordinata i vremena. t ) + ∇ ⋅ j (r . [ ] Jasno je da sada uslov ∂ ∫ P(r . Jednačina ∂ P(r . (101) Ovaj uslov važi za kvadratno integrabilnu funkciju a on je i ograničenje operatora H.

9 (107) . t )dr . im   (105) Pošto operator p ℏ ∇ predstavlja . Pošto je P (r . vidimo da j odgovara proizvodu im m brzine i gustine verovatnoće. (106) Pošo je rezultat integracije izraza P(r . t )r Ψ (r . Gustina struje verovatnoće može da se izrazi i na sledeći način (to sledi iz (96)) ℏ   j (r . t )dr verovatnoća nalaženja čestice u elementu zapremine dr oko tačke r u vremenu t. t )Ψ (r . t ) xΨ (r . t ) realna funkcija tada je j = 0 . t )dr = Ψ * (r . t )dr . tumačenje veličine r je sledeće: to je srednja vrednost rezultata velikog broja merenja na ekvivalentnim identično prepariranim nezavisnim sistemima predstavljenim talasnom funkcijom Ψ (r . t )dr z = ∫ Ψ * (r .∂ ∫ P ( r . t )dr y = ∫ Ψ * (r . očekivana vrednost (ili srednja vrednost) je data sa r = ∫ r P(r . Jednačina (106) može da se izrazi po komponentama na sledeći način x = ∫ Ψ * (r . t ) = ReΨ * ∇Ψ  . te je moguće j interpretirati kao gustinu struje verovatnoće. Očekivane vrednosti operatora Neka je Ψ (r . t ) neprekidne funkcije koordinata. t ) neprekidna funkcija koordinata. t ) i ∇Ψ (r . to je i j ( r . t ) zΨ (r . t ) talasna funkcija čestice normirana na jedinicu. t ) yΨ (r . t ) dr = − V ∇ ⋅ j ⋅ d r ∫ ∂t V (104) ekvivalentna je jednačini kontinuiteta koja izražava zakon održanja naelektrisanja u elektrodinamici ili materije u hidrodinamici. a samim tim brzinu čestice. Lako se vidi da kad je Ψ (r . t )dr = ∫ Ψ * (r . t ) . Pošto su Ψ (r . t )dr gustina verovatnože položaja.

t )Ψ (r . z . p z ) u impulsnom prostoru. t ) pΦ( p. koja je funkcija koordinata i vremena. a to je talasna funkcija u impulsnom * prostoru normirana na jedinicu.Očekivane vrednosti su samo funkcije vremena. t ) razmotrimo kao operator koji deluje na talasnu funkciju Ψ (r . t )Φ ( p. t )dp . t )dr . t )dp = Φ ( p. (110) Tako može da se napišu i tri ekvivalentne jednačine po koordinatama p x = ∫ Φ * ( p. p y . f (r . t ) = ∫ f (r . p y . što se vidi iz izraza (106) i (107). Posmatrajući uopšteno očekivane vrednosti proizvoljne funkcije f (r . t ) p x Φ ( p. t )dp = ∫ Φ * ( p. t ) 10 . je f (r . y. t ) P(r . (111) I u impulsnom prostoru. t ) f (r . t )dp p z = ∫ Φ * ( p. t ) = g ( p x . t ) p y Φ ( p. t ) . t ) realna funkcija. t )Ψ (r . t ) = f ( x. t ) i da je ermitski pošto je f (r . t )dp p y = ∫ Φ * ( p. dakle p = ∫ pΠ ( p. i u ovom slučaju je Π ( p. Očekivana vrednost impulasa p je. t )dr (108) i ona postoji ako postoji integral na desnoj strani. t )dr = ∫ Ψ * (r . t )dp. uopšteno. t )dp verovatnoća u vremenu t nalaženja čestice sa impulsom p u elementu dp = dp x dp y dp z oko tačke p = ( p x . Kao primer možemo da napišemo očekivanu vrednost potencijalne energije V (r . t )V (r . t ) = ∫ Ψ * (r . p z . (109) Da bi izračunali očekivanu vrednost impulsa p posmatrajmo talasnu funkciju Φ( p. može da se napiše očekivana vrednost proizvoljne funkcije g ( p. t ) . t ) p z Φ ( p.

t )dp = ∫ Φ * ( p. Da bi uradili tako nešto treba talasnu funkciju Φ( p. t ) . t )dr ' . (112) Kao primer očekivana vrednost kinetičke energije je p2 p2 * T = = ∫ Φ ( p. (115) Korišćenjem poslednjih izraza dobijamo p x = (2πℏ) −3 ∫ dp ∫ dr ∫ dr ' e ip⋅r '/ ℏ Ψ * (r ' . Tu vezu dajemo Furierovom transformacijom Φ( p. Pošto najčešće radimo sa koordinatnom reprezentacijom bili bi interesantno naći očekivane vrednosti impulsa preko talasnih funkcija koordinatne reprezentacije. 2m 2m (113) Ovde smo našli očekivanu vrednost impulsa preko talasnih funkcija u impulsnom prostotu. t ) Φ ( p . t ) = (2πℏ) −3 / 2 ∫ e −ip⋅r / ℏ Ψ (r . t ) dp . t )dp . t )Φ ( p. t )Π ( p.g ( p. t ) da izrazimo preko talasne funkcije Ψ (r . t ) p x e −ip⋅r / ℏ Ψ (r . t ) g ( p. t ) = ∫ g ( p. t ) . t ) = (2πℏ) −3 / 2 ∫ e ip⋅r ' / ℏ Ψ * (r ' . (116) Već ranije smo imali da je p x e −ip⋅r / ℏ = p x e −i ( p x x + p y y + p z z ) / ℏ = iℏ ∂ −ip⋅r / ℏ e ∂x (117) tako da (116) možemo da napišemo u obliku 11 . t )dr (114) odnosno Φ * ( p.

 ∂x  (118) Sada parcijalno integralimo po x. t )  . pa umesto tri jednaina možemo da napišemo jednu koja p = ∫ Ψ * (r . ∂  p x = (2πℏ) −3 ∫ dp ∫ dr ∫ dr ' e ip⋅r '/ ℏ Ψ * (r ' . t )δ (r '− r ) − iℏ Ψ (r . t ) . pa dobijamo ∫ f (r ' )δ (r '−r )dr ' = f (r ) možemo odmah da napišemo rezultat ∂   p x = ∫ Ψ * (r . ∂x   (119) Na osnovu δ (r '−r ) = (2πℏ) −3 ∫ e ip⋅( r ' − r ) / ℏ dp (osobina Dirakove δ-funkcije) imamo (120) ∂   p x = ∫ dr ∫ dr ' Ψ * (r ' . t )dr . t ) normalizobilna funkcija i ona je jednaka nuli na granicama intervala x = ∞ . t ) u x = ∞ iščezava pošto je Ψ (r . t ) iℏ e −ip⋅r / ℏ Ψ (r . ∂x   (121) a takoñe na osnovu osobine δ-funkcije integracije po r ' . t )  . Prema tome imamo ∂   p x = (2πℏ) −3 ∫ dp ∫ dr ∫ dr ' Ψ * (r ' . (123) 12 . t )e ip⋅( r ' − r ) / ℏ  − iℏ Ψ (r . t ) − iℏ Ψ (r . ∂x   (122) Na isti način možemo da napišemo p y im je ekvivalentna i p z . t )(− iℏ∇ )Ψ (r . Deo podintegralne funkcije koji je proporcionalan vrednosti talasne funkcije Ψ (r . t )dr .

t ) − iℏ  Ψ (r . t ) g (− iℏ∇. t ) g  − iℏ . p z . Na osnovu dosadašnjih razmatranja možemo da zaključimo da očekivanu vrednost opeartora A u konfiguracionom prostoru sa koordinatnom talasnom funkcijom Ψ (r . t Ψ (r . dakle mogu istovremeno 13 . Neke dinamičke varijable mogu biti istovremeno funkcije od r . t ) AΨ (r . ako je g ( p. (127) U kvantnoj mehanici ćemo najčešće raditi sa linearnim operatorima A(C1 Ψ1 + C 2 Ψ2 ) = C1 ( AΨ1 ) + C 2 ( AΨ2 ) gde su C1 i C 2 proizvoljni kompleksni brojevi. tada je  ∂ ∂ ∂  g ( p x . p z . p i t. t ) Hermitski operator ako je funkcija g realna. t )Ψ (r . p y . t )dr .−iℏ . p y . p z . ako je n pozitivan ceo broj. Vrlo uopšteno. t ) polinom . t ) = g ( p x .−iℏ . p y . t )dr ∂x   * n (124) smatrajući da integral na desnoj strani konvergira. Do sada smo razmatrali funkcije f i g koje zavise samo od r ili samo od p . t ) možemo izraziti na sledeći način A = ∫ Ψ * (r . ili apsolutno konvergentan red po p x . t )dr . (126) Napominjemo da je g (− iℏ∇. možemo da (123) napišemo px n ∂   = ∫ Ψ (r . Sve druge operatore ćemo specijalno označavati.Poslednji rezultat (123) može da se uopšti na komplikovanije funkcije. t )dr  ∂x ∂y ∂z    (125) ili ako iskoristimo kompaktniju notaciju g ( p) = ∫ Ψ * (r . t ) = ∫ Ψ * (r . Na primer.

Kao posledica ovoga. t ) − ∇ + V (r . Uopštavajući prethodni rezultat mi smo postulirali da ako je dinamičko stanje sistema opisano u konfiguracionom prostoru talasnom funkcijom Ψ (r .zavisiti i od r i p . očekivane vrednosti dinamičke varijable moraju biti računate. t ) koja predstavlja fizičku veličinu. tada možemo da napišemo iℏ ∂ ℏ2 2 = − ∇ + V (r . t ) i Hamiltonov 2m ℏ2 2 operator H = − ∇ + V (r . i očekivana vrednost mora da bude realna. t )Ψ (r . t ) normiranom na jedinicu. t )dr = (130)  2m  = H . t ) A(r . t ) . t ) Ψ (r . tada prethodni izraz treba zameniti izrazom A ∫Ψ = * (r .−iℏ∇. p. t )dr . t ) nije normirana na jedinicu. kao što sledi: 1.−iℏ∇. Dinamičkoj varijabli A ≡ A(r . ukupna energija sistema E = p2 + V (r . t )Ψ(r .−iℏ∇. t ) iℏ Ψ (r . (133) Merenjem fizičke veličine kojoj je pridružen operator A dobijamo naravno realne rezultate. t ) A(r . na primer. t )dr = ∫ Ψ * (r . t ) (131) 2. ∂t 2m (129) Prema relaciji (127) imamo  ∂ E = ∫ Ψ * (r . Takva je. Prema tome. t )Ψ (r . t ) HΨ (r . t )dr * ∫ Ψ (r . t ) . t )dr . 2m (128) Ako klasične veličine zamenimo operatorima. a ovaj uslov znači da dinamičke varijable opisujemo Hermitskim operatorima. t ) . 14 . (132) Ukoliko talasna funkcija Ψ (r . pridružujemo linearni operator A(r . t )dr =  ∂t   ℏ2 2  = ∫ Ψ * (r . Očekivana vrednost operatora je sada A = ∫ Ψ * (r . Prema principu korespodencije možemo da napišemo 2m p2 E = + V (r . sledi da za bilo koju funkciju Ψ uslov ∫Ψ * AΨdr = ∫ ( AΨ ) * Ψdr (134) je zadovoljen.

i dobija se d x = (iℏ ) −1 ∫ Ψ * xHΨdr − ∫ ( HΨ ) * xΨdr = dt     ℏ2 2 *  ℏ2 2 −1 *  = (iℏ)  ∫ Ψ x − ∇ Ψ + VΨ  d r − ∫  − ∇ Ψ + VΨ *  xΨdr . Njutnova osnovna jednačina dinamike može da se napiše u obliku dr p dp = = −∇V dt m dt (144) a očekivane (srednje) vrednosti odgovarajućih operatora u kvantnoj mehanici takoñe zadovoljavaju ove jednačine. Ehrenfestova teorema. t ) x dr + ∫ xΨ (r . Ehrenfest 1927.Fizička veličina koordinata položaja vektor položaja x komponenta impulsa p x impuls p p2 2m potencijalna energija V (r . Prema principu korespodencije očekujemo da kretanje talasnog paketa bude u saglasnosti sa kretanjem odgovarajuće čestice i da su rastojanja i impulsi tako veliki da neodreñenost može da se zanemari. t )dr . t )dr = dt dt ∂Ψ (r . ∂t ∂t (145) Poslednja jednačina može da se transformiše kad se iskoristi Šredingerova jednačina i njena kompleksno konjugovana jednačina. Naravno. Posmatrajmo najpre kako se menja sa vremenom x d d x = ∫ Ψ * (r . pa nema smisla odreñivati i . Da bi to proučili prvo ćemo dokazati teoremu koju je dao P. moguće je proučavati dt dt promenu očekivanih vrednosti r i p sa vremenom. godine.    2m   2m      [ ] (146) Članovi jednačine (146) koji sadrže potencijal otpadaju zbog suprotnog znaka tako da se dobija 15 . t ) xΨ (r . t ) = ∫ Ψ * (r . t ) − H =− ℏ2 2 ∇ + V (r . t ) ∂Ψ * (r . Ovde treba reći da dobro definisana trajektorija ne postoji u dp dr kvantnoj mehanici. t ) 2m Prelaz od kvantne na klasičnu mehaniku. t ) ukupna energija kinetička energija T = operator x r ∂ ∂x − iℏ∇ − iℏ ℏ2 2 ∇ 2m V (r .

Da bi ga transformisali koristimo prvi Gausov identitet ∫ [u(∇ V 2 v) + (∇v)(∇u )]dr = ∫ u (∇v) ⋅ dS S gde su u i v skalari.d iℏ x = Ψ * x(∇ 2 Ψ ) − (∇ 2 Ψ * )xΨ dr . pa ako stavimo u = xΨ i v = Ψ * dobijamo ∫ (∇ 2 Ψ * ) xΨd r = ∫ xΨ (∇Ψ * ) ⋅ dS − ∫ (∇Ψ * ) ⋅ ∇(∇Ψ )dr . V S V (150) Površinski integral je opet nula. t ) − iℏ Ψ (r . S (148) Prvi integral na desnoj strani jednačine je nula jer je S ograničena površ a talasna funkcija je na beskonačnosti nula. V (149) Ako ponovo iskoristimo prvi Gausov identitet na isti način dobijamo. (151) Ako ovaj rezultat zamenimo u (147) dobijamo d iℏ iℏ * 2 2 * ∂Ψ x = ∫ Ψ x∇ Ψ − ∇ (xΨ ) dr = − m ∫ Ψ ∂x dr . tako da imamo ∫ (∇ 2 Ψ * ) xΨd r = − ∫ (∇Ψ * ) ⋅ ∇(∇Ψ )dr . očekivana vrednost x komponente impulsa data je relacijom ∂   p x = ∫ Ψ * (r . pa je tako ∫ (∇ 2 Ψ * ) xΨd r = ∫ Ψ * ∇ 2 ( xΨ )dr . dt 2m [ ] (152) sa druge strane. u = Ψ * i v = xΨ − ∫ (∇Ψ * ) ⋅ ∇(∇Ψ )dr = ∫ Ψ * ∇( xΨ ) ⋅ dS + ∫ Ψ * ∇ 2 ( xΨ )dr . t )dr ∂x   (*) tako da je 16 . dt 2m ∫ [ ] (147) Razmotrimo najpre drugi član pod integralom u (147).

2m       d px = −∫ Ψ * (155) ∂Ψ kao i Ψ su nule u beskonačnosti. Na osnovu (*) imamo d * ∂Ψ ∫ Ψ ∂x dr = dt dt  ∂ ∂Ψ ∂Ψ * ∂Ψ  = −iℏ  ∫ Ψ * dr + ∫ dr . dt m (153) i ovo je kvantni analog x-komponente klasične jednačine Izračunajmo sada vremensku promenu p x . prvi integral na desnoj strani je nula na ∂x ∂Ψ * osnovu drugog Gausovog identiteta u kome stavimo u = Ψ i v = ∂x Uzimajući u obzir da ∫ [u (∇ V 2 v) + v(∇ 2 u )]dr = ∫ [u (∇v) − v∇u ] ⋅ dS . S Drugi integral na desnoj strani (155) je ∂Ψ  ∂V ∂ * ∂V − ∫ Ψ *  (VΨ ) − V  dr = − ∫ Ψ ∂x Ψdr = − ∂x . ∂x ∂t ∂t ∂x   = −iℏ d px (154) Zamenom ∂Ψ ∂Ψ * i na osnovu Šredingerove jednačine i njene konjugovane jednačine dobijamo ∂t ∂t   ℏ2 2 * ∂  ℏ2 2 *  ∂Ψ − ∇ Ψ + VΨ dr + ∫  −  2m   2m ∇ Ψ + VΨ  ∂x dr =  dt ∂x     2  *  2 ∂Ψ  ∂Ψ  ℏ 2 * ∂Ψ  * ∂ = ∫ Ψ  ∇ ∂x  − (∇ Ψ ) ∂x  dr + ∫ Ψ  ∂x (VΨ) − V ∂x  dr .px d x = dt m dr p = . ∂x   ∂x 17 (156) .

t ) =  − ∇ + V ( r . dt Možemo da zaključimo: Matematička teorija Ehrenfestove teoreme je py px pz d d d x = y = z = . Potražićemo partikularno rešenje vremenski zavisne Šredingerove jednačine u obliku Ψ (r . ∂x (157) Ovo je kvantni analog x komponente klasične jednačine dp = −∇V . . =− . i on takoñe ne zavisi od vremena. t ) ∂t  2m  dobijamo 18 . Stacionarna stanja Posmatrajmo kretanje čestice u potencijalu V koji ne zavisi od vremena. U tom slučaju je hamiltonijan H = − ℏ2 2 ∇ + V (r ) . pa je Šredingerova jednačina 2m jednostavnija za rešavanje. =− . (159) Ako sada (159) zamenimo u jednačinu  ℏ2 2  ∂ iℏ Ψ ( r . t ) = ψ (r ) f (t ) . dt ∂x dt ∂y dt ∂z (158) Vremenski nezavisna Šredingerova jednačina.Prema tome je d px dt =− ∂V . t )  Ψ (r . dt m dt m dt m d py d px d pz ∂V ∂V ∂V =− .

leva strana zavisi od t. koja mora da ima dimenzije energije (to je jasno iz poslednje jednačine). t ) = ψ (r ) f (t ) dobijamo  1 df (t ) 1  ℏ2 2 iℏ = ∇ ψ (r ) + V (r )ψ (r ) . ništa se od opštosti ne gubi ako stavimo da je C=1. Ova jednačina može da se napiše u operatorskom obliku 19 . t ) = ψ (r ) exp − Et  . t ) = ψ (r ) f (t ) .i ℏψ ( r )  df (t )  ℏ 2 2 = − ∇ ψ (r ) + V (r )ψ (r ) f (t ) . −  2m  (162) Jednačinu (162) možemo odmah da integralimo i rešenje je  i  f (t ) = C exp − Et   ℏ  (162’) Pošto je Ψ (r . dt  2m  (160) Ako podelimo obe strane ove jednačine sa Ψ (r . pa imamo iℏ df (t ) = Ef (t ) dt  ℏ2 2  ∇ ψ (r ) + V (r )ψ (r ) = Eψ (r ). a desna samo od r . pa posmatrano rešenje vremenski zavisne jednačine možemo da napišemo u obliku  i  Ψ (r .  ℏ  (163) Jednačinu (163) čije rešenje je ψ (r ) jeste vremenski nezavisna Šredingerova jednačina. − ψ ( r )  2m f (t ) dt  (161) Iz poslednje jednačine je jasno da su promenljive razdvojene. Ovde možemo da obe strane izjednačimo sa nekom konstantom razdvajanja.

t ) je svojstvena funkcija ∂t operatora energije. Ako potražimo očekivanu vrednost energije po stanjima (165) uz pretpostavku da su ova normirana. t )dr = 0 . tada iz izraza za održanje verovatnoće ∂ P(r . a Ψ (r . ∂t (165) Ovde je iℏ ∂ operator energije . a E svojstvena vrednost 2m (koja može da bude i degenerisana). ψ (r ) svojstvena funkcija. to je ( E − E * ) = 0 ⇒ E = E * . I vremenski zavisnu Šredingerovu jednačinu možemo da napišemo u operatorskom obliku iℏ ∂ Ψ (r . t ) = ψ * (r )ψ (r ) exp − ( E − E * )t  .Hψ (r ) = Eψ (r ) (164) ℏ2 2 gde je H = − ∇ + V (r ) Hamiltonov operator. ℏ − (167) Integracija se vrši po celom prostoru pa kako vrednost integrala ne može da bude nula zbog normiranosti. t ) = EΨ (r . mi možemo tvrditi da je E realan broj jer je hamiltonijan H Hermitski operator. za bilo koju talasnu funkciju (165) gustina verovatnoće položaja data je izrazom  i  P(r . dobijamo 20 . odnosno. Stvarno. t )Ψ (r . Da bi ovo pokazali pokažimo prvo da je E realno. t ) = ψ ( r ) exp(− iEt / ℏ ) odgovara stanju u kome ukupna energija ima preciznu (numeričku) vrednost E. t )Ψ (r . t ) . t ) = Ψ * (r . Naravno. Prethodna diskusija zahteva da talasna funkcija Ψ ( r . t )dr = 0 i (166) dobijamo ∂t ∫ i ( E − E * ) ∫ Ψ * (r . E je realan broj. E je svojstvena vrednost tog operatora.  ℏ  (166) Uz uslov da je Ψ kvadratno integrabilna funkcija.

Drugim rečima. Odgovarajuća svojstvena funkcija ψ E ( r ) ≡ ψ ( r ) Hamiltonovog operatora H je svojstvena funkcija energije. broj E je očekivana vrednost ukupne energije u stanju (165). Pošto se ψ (r ) i Ψ ( r . t )dr = E n . ∂ E = ∫ Ψ * (r . Dakle. t ) = ψ ( r ) exp(− iEt / ℏ ) data izrazom f (E) = ∑ an E n = ∑ an E n = f (E) n n (172) tako da možemo reći da posmatrana funkcija opisuje stanje u kome totalna energija ima i definisanu numeričku vrednost E. Uopštenije. merenje energije na bilo kom od članova ansambla identično prepariranih sistema opisanih talasnom funkcijom (165) daje istu numeričku vrednost E. t ) iℏ Ψ (r . Možemo da napišemo takoñe da je E= H = T + V (169) na osnovu (129) i (130). t ) H n Ψ (r . (170) Ako je f(E) funkcija energije koja može da se razvije u apsolutno konvergentan red f (E) = ∑ an E n n (171) tada je njena očekivana vrednost u normiranom stanju Ψ ( r . Po ovom rezonu svojstvena vrednost E koja se javlja u jednačini Hψ (r ) = Eψ (r ) je svojstvena vrednost energije. t )dr = ∫ Ψ * (r . 21 . t )dr = E  ∂t  (168) i ovde smo iskoristili relacije (165) i HΨ = EΨ . t ) HΨ (r . za stanje (165) normirano na jedinicu imamo E n = ∫ Ψ * (r . t ) = ψ ( r ) exp(− iEt / ℏ ) razlikuju samo za vremenski zavisni fazni faktor exp(− iEt / ℏ ) funkcija ψ (r ) se naziva vremenski nezavisna talasna funkcija.

t ) = ψ ( r ) exp(− iEt / ℏ ) odgovara preciznoj vrednosti ukupne energije E i ima interesantne osobine. Struja gustine verovatnoće koja odgovara ovim stanjima j (r ) = ℏ {ψ * (r )[∇ψ (r )] − [∇ψ * (r )]ψ (r )} 2mi (174) takoñe je konstantna u vremenu. t ) = ψ ( r ) exp(− iEt / ℏ ) su stacionarna stanja. (175) Iz uslova normiranja ∫Ψ * (r . Jednačina kontinuiteta se svodi na ∇ ⋅ j (r ) = 0 . t )Ψ (r . Prema ovom rezonu stanja (165) Ψ ( r . t ) = ψ (r ) exp − Et   ℏ  sledi da su vremenski nezavisne talasne funkcije takoñe normirane na jedinicu 22 . t )dr = 1 i oblika separabilne funkcije stacionarnog stanja  i  Ψ (r . Prva je. Stanje Ψ ( r .Stacionarna stanja. pošto je E realna veličina vidimo iz (165) da je gustina verovatnoće položaja koja odgovara ovom stanju data sa P(r ) = ψ * (r )ψ (r ) = ψ (r ) 2 (173) i nezavisna je od vremena.

a zbog toga su ψ (x) i neprekidni za svako x prema opštim zahtevima 2 dx dx koje smo ranije definisali za talasnu funkciju i Šredingerovu jednačinu. U ovom delu ćemo pokazati da fizički prihvatljiva rešenja ove jednačine postoje samo za odreñene vrednosti ukupne energije. Ako je V(x) svuda konačno iz jednačine (180) vidi se da su drugi izvodi d 2ψ ( x) dψ ( x) takoñe konačni. ako je ψ (x) rešenje jednačine (180) tada je rešenje iste 23 . Za ovaj slučaj stacionarna stanja su  i  Ψ ( x. tražimo rešenje ψ (x) takvo da u intervalu (−∞.+∞) i ψ (x) i dψ ( x) bude neprekidna. posmatrajmo kretanje čestice u jednodimenzionalnom potencijalu V(x). ψ dx 2 ℏ (180) Pošto je jednačina (180) linearna diferencijalna jednačina drugog reda ona uvek ima dva linearno nezavisna rešenja za svako E. (177) To znači da su energijske svojstvene funkcije normirane na jedinicu. Zbog fizičkih zahteva i statističke interpretacije rešenje jednačine (180) ψ (x) mora da bude konačno jedinsveno u celom intervalu. Jednostavnosti radi. Prema tome. dx Napomenimo da kada su E i V(x) realne tada. t ) = ψ ( x) exp − Et   ℏ  (178) a energetska svojstvena funkcija je rešenje vremenski nezavisne Šredingerove jednačine Hψ ( x) = − ℏ 2 d 2ψ ( x) + V ( x)ψ ( x) = Eψ ( x) 2m dx 2 (179) koju možemo da napišemo u obliku d 2ψ ( x) 2m = 2 [V ( x) − E ] ( x) .∫ψ * (r )ψ (r )dr = 1 . Kvantovanje energije Već smo videli da je vremenski nezavisna Šredingerova jednačina Hψ (r ) = Eψ (r ) jednačina svojstvenih vrednosti.

Na osnovu ovog i realni deo ψ ( x) + ψ * ( x) 2 i imaginarni deo ψ ( x) − ψ * ( x) 2i funkcije ψ (x) takoñe su rešenja vremenski nezavisne Šredingerove jednačine i realne su funkcije. dostiže minimum V min = V ( x 0 ) za x = x 0 . Razmotrićemo posebne slučajeve odnosa energije E i potencijala V(x). Prema tome. Slučaj E < V min U ovom slučaju veličina V ( x) − E > 0 je uvek pozitivna pa je prema jednačini (180) drugi izvod talasne funkcije d 2ψ ( x) uvek istog znaka kao i funkcija ψ (x) . kad x raste V(x) opada. Kao primer razmotrimo potencijal V(x) koji ima oblik prikazan na slici. Dovoljno je u razmatranjima prikazivati samo realni deo bez umanjenja opštosti. Ovaj potencijal je jednak vrednosti V − za x → −∞ .a). Za vrednosti x > x 0 sa porastom x raste i potencijal i asimptotski se približava vrednosti V + kad x → +∞ . dovoljno je da imamo realnu talasnu funkciju kao rešenje jednačine (180) i da možemo da napišemo sve svojstvene funkcije koje odgovaraju datoj svojstvenoj vrednosti. 1. Ponašanje dx 2 funkcije ψ (x) u blizini tačke x = x gde su ψ (x) i d 2ψ ( x) istog znaka lako je predvideti.jednačine i ψ * ( x) . Ako je dx 2 ψ ( x ) > 0 tada će ψ (x) biti konkavna nagore u blizini x = x (slika *. Ako je ψ ( x ) < 0 tada je ψ (x) 24 .

c).b). Tačke u kojima je E=V(x) su klasične tačke povratka. Slučaj V min < E < V − Posmatrajući sliku vidimo da razlika E-V(x) postaje nula u dve tačke x = x1 i x = x 2 . jer klasična čestica može da se kreće samo dok joj je kinetička energija pozitivna. U unutrašnjoj oblasti x1 < x < x2 gde je E-V(x)>0. d 2ψ ( x) je suprotnog znaka od ψ (x) . za slučaj E<V(x) za svako x nije moguće naći rešenje jednačine koje zadovoljava sve zahteve. Ako je ψ ( x ) = 0 tada ψ (x) “odlazi” sa ose na obe strane od tačke x = x (slika *. Napomenimo da pošto je kinetička energija za ovaj slučaj negativna ni klasično kretanje za ovaj slučaj nije mogu}e. a to je u intervalu x1 < x < x2 . Pošto je V ( x) − E > 0 za svako x jasno je da rešenje ψ (x) koje mora da bude konačno ne može da se nañe. Opšti zahtev (fizički) je da kad x → +∞ i x → −∞ talasna funkcija ψ (x) mora da bude konačna ili da teži nuli (vidi donje slike). 2. Da bi to pokazali ispitajmo ponašanje rešenja jednačine ψ (x) u oblasti x1 < x < x2 i u spoljašnjim oblastima x > x 2 i x < x1 . Zaista. ψ (x) raste neograničeno kad x → +∞ i x → −∞ ili kad x → +∞ ili x → −∞ . Prema tome. pa ako je x unutar ovog regiona i ako je ψ ( x ) > 0 tada je ψ (x) dx 2 25 .konkavna nadole u blizini tačke x = x (slika *. Kvantnomehanički (kao što ćemo sada pokazati) fizički prihvatljiva rešenja postoje samo za neke diskretne vrednosti energije E.

c). Već smo napomenuli da rešenje jednačine (180) more da bude neprekidna i menotona funkcija. Uopšte. Prema tome. Fizički uslovi zahtevaju da za x > x 2 i x < x1 uzmemo samo ona rešenja koja teže nuli. Pošto u intervalu x1 < x < x2 talasna funkcija može da bude konkavna nagore. rešenje koje je konačno i neprekidno i čiji su prvi izvodi neprekidni u celoj oblasti je svojstvena funkcija jednačine (180). Treba napomenuti da ψ (x) unutar x1 < x < x2 može da ima nekoliko nula.a). I ako je ψ ( x ) = 0 tada funkcija ψ (x) u blizini x = x menja znak (slika 7.b). Pošto gustina verovatnoće P ( x) = ψ ( x) 2 koja odgovara fizički 26 . Dakle. rešenje jednačine (180) je linearna kombinacija dva nezavisna rešenja i oba imaju oscilatorni karakter.konkavno nadole u blizini x = x (slika 7. u tačkama x = x1 i x = x 2 mora da budu neprekidni ψ (x) i dψ ( x) . Jedno od njih teži nuli kad x → −∞ a za drugo ψ (x) neograničeno raste kad x → −∞ . d 2ψ ( x) ima isti znak kao ψ (x) (predhodni slučaj) i dx 2 opet postoje dva nezavisna rešenja jednačine (180). U oblasti x > x 2 takoñe imamo dva nezavisna rešenja od kojih U spoljašnjoj oblasti x < x1 drugi izvod jedno teži nuli za x → +∞ a za drugo neograničeno raste ψ (x) za x → +∞ . Ako je ψ ( x ) < 0 tada je funkcija ψ (x) konkavna nagore u blizini x = x (slika 7. nadole i da menja znak onda zaključujemo da u tom intervalu talasna funkcija (rešenje jednačine (180)) ima oscilatorni karakter (može da ima). takva rešenja dx ispunjavaju sve ove uslove za izbor rešenja i za neprekidnost I odreñuju jedinstveno rešenja jednačine (180). Prema tome.

Desno od x = x 3 postoje takoñe dva linearno nezavisna rešenja od kojih jedno teži nuli kad x → +∞ a drugo je neograničeno kad x → +∞ . Ovakva situacija. Slučaj V− < E < V+ . Levo od ove tačke kretanje je moguće sa proizvoljnom energijom i u tački x = x 3 dolazi do refleksije. Broj diskretnih energetskih nivoa zavisi od prirode potencijala V(x) i može biti konačan ili beskonačan. Desno do tačke x = x 3 klasična kinetička energija je negativna pa u klasičnom smislu nema kretanja. Ovo rešenje je ilustrovano na slici 8. Ako pogledamo zavisnost V(x) od x vidimo da za ovaj slučaj postoji samo jedna klasična tačka povratka x = x 3 . dok je energijski spektar kontunualan i nedegenerisan. Neprekidnost ψ (x) i dψ ( x) u tački x = x 3 daje dx uslove za odreñivanje jedinstvene linearne kombinacije dva linearno nezavisna oscilatorna rešenja jednačine (180). Iz fizičkih razloga desno od x = x 3 prihvatljivo je samo rešenje koje teži nuli za x → +∞ . gde imamo ograničenja samo sa jedne strane 27 . tako da je za ovu oblast to jedinstveno rešenje (do na multiplikativnu konstantu). Ovim smo dobili fundamentalni rezultat: kvantovanje vezanih stanja energije i videli smo da se to dobija rešavanjem svojstvenog problema hamiltonijana. levo od tačke x = x 3 postoje dva linearno nezavisna rešenja jednačine (180) i oba imaju oscilatorni karakter. odnosno rešavanjem Šredingerove jednačine.dozvoljenim stanjima pada na nulu kad x → ∞ ove svojstvene funkcije predstavljaju vezana stanja. Levo od tačke x = x 3 i kvantnomehanički energija može imati bilo koju vrednost. 3. a odgovaraju}e diskretne energije su nazvane energije vezanih stanja. Kvantnomehanički posmatrano.

Klasično dozvoljeno je slobodno kretanje čestice na obe strane. Pošto smo u procesu dobijanja svojstvene funkcije obezbedili da zadovoljava sve potrebne uslove potrebno je da bude normirana na jedinicu ∫ψ V * E (r )ψ E (r )dr = 1 (185. U ovom slučaju kinetička energija je svuda pozitivna E-V(x)>0. 4. Razmotrimo najpre pitanje normiranja funkcije ψ E ( r ) . Osobine energetskih svojstvenih funkcija Koristićemo oznaku ψ E ( r ) da bi označili svojstvenu funkciju koja odgovara svojstvenoj vrednosti E.a) 28 . Slučaj E > V + .energija je neprekidna pa stanja nisu vezana i to u neku ruku odgovara stanju rasejanja (kasnije će to biti detaljno razrañeno). Pošto su d 2ψ ( x) i ψ (x) suprotnog znaka u celom regionu po x moguća dx 2 su dva linearno nezavisna rešenja i oba imaju oscilatorni karakter i odgovaraju za sve vrednosti energije.

(189) Kombinujući poslednji izraz sa uslovom normiranja vidimo da je set energetskih funkcija ψ E ( r ) ortonormiran ∫ψ * E' (r )ψ E (r )dr = δ EE ' .gde V označava oblast definisanosti potencijala. Sa druge strane. ako obe strane pomnožimo sa ψ E ' . (190) 29 .b) U matematičkoj fizici smo dokazali ovakav stav za Hermitske operatore i dokaz je jednostavan. Pošto je Hψ E = Eψ E . Množenjem obe strane poslednje jednačine sa ψ E dobijamo (187) (Hψ E ' )*ψ E = E 'ψ E ' ψ E . U poslednjoj jednačini smo iskoristili činjenicu da je H Hermitski operator. Energetske talasne funkcije ψ E i ψ E koje odgovaraju nejednakim vrednostima energije E i E’ meñusobno su ortogonalne * ∫ψ * E' (r )ψ E (r )dr = 0 E ≠ E' . * (188) Oduzimanjem (186) i (188) i integracijom po V dobijamo (E − E ')∫ψ E ' *ψ E dr = ∫ [ψ E ' * (Hψ E ) − (Hψ E ' )*ψ E ]dr = 0 . dobijamo * ψ E ' * (Hψ E ) = Eψ E ' *ψ E . pošto je Hψ E ' = E 'ψ E ' možemo pisati (186) (Hψ E ' )* = E 'ψ E ' * . (185.

Uslov ortogonalnosti (189) ovde je očigledno neprimenljiv jer važi za E ≠ E ' . I stvarno. Navedene funkcije su normirane uslovom (185.2. funkcije (ψ E1 ..Razmotrimo sada slučaj kada je energijska svojstvena vrednost degenerisana odnosno kad jednoj vrednosti energije odgovaraju više od jedne svojstvene funkcije koje su linearno nezavisne.a).... 2 (192) Primenom (191) dobijamo a 21 ∫ φ E1 φ E1 dr + ∫ φ E1 ψ E2 dr = 0 .. Pretpostavimo da je E degenerisano reda α i označimo sa ψ E1 . ψ E2 ... ψ E2 . * * (193) Pošto je φ E1 (= ψ E1 ) normirana na jedinicu dobijamo da je a 21 = − ∫ φ E1 ψ E2 dr . α ) linearno nezavisne funkcije primenom Šmitovog postupka ortogonalizacije možemo da formiramo set ortogonalnih funkcija φE =ψ E 1 2 1 φ E = a 21φ E + ψ E 1 3 1 2 φ E = a 31φ E + a 32φ E + ψ E 2 3 (191) ⋮ φ Eα = aα 1φ E + aα 2φ E + ⋯ + ψ Eα . Pošto su ψ E r (r = 1. Prvi uslov je ∫φ * E1 φ E dr = 0 . 1 2 a ij su koeficijenti koje treba odrediti da bi φ Ei bile ortogonalne funkcije.... ψ Eα skup linearno nezavisnih svojstvenih funkcija koje odgovaraju vrednosti E. * (194) 30 ... ψ Eα ) koje pripadaju degenerisanoj vrednosti E nisu ortogonalne.

* (194.a) Iz druge relacije (191) sada možemo da pišemo φ E = [− ∫ φ E ψ E dr ]φ E + ψ E .a) i činjenice da su funkcije φ E1 i φ E2 ortogonalne. pa na osnovu (191. U sledećem koraku tražimo da budu ispunjeni uslovi ∫φ * E1 φ E dr = 0 i 3 ∫φ * E2 φ E dr = 0 3 (196) iz kojih dobijamo a 31 + ∫ φ E1 ψ E3 dr = 0 a 32 ∫ φ E2 φ E2 dr + ∫ φ E2 ψ E3 dr = 0 .Na osnovu prve relacije iz (191) možemo da napišemo a 21 = − ∫ ψ E1 ψ E2 dr . Na osnovu relacija (191. tako da je funkcija φ E2 normalizabilna. pa normilizacioni integral za φ E2 nikad nije nula. 31 .b) i (194. * * * (197) (198) Iz ovih uslova odreñujemo konstante a 31 i a 32 . Pošto su funkcije φ E1 i ψ E2 linearno nezavisne iz Švarcove nejednakosti sledi da je a 21 < 1 .c) dobijamo funkciju φ E = − ∫ φ E φ E dr φ E 3 1 3 [ * ] 1  φ E *ψ E dr  ∫ 2 3 φ + ψ = 0 + − E E3  ∫ φ E2 *φ E2 dr  2   (199) koja je ortogonalna na φ E1 i φ E2 i normalizobilna pošto su φ E1 . φ E2 i φ E3 linearno nezavisne. 2 1 2 1 2 * (195) I ova funkcija je ortogonalna na φ E1 jer smo iz tog uslova odredili a 21 .

2. α ) . (202) Možemo da zaključimo... Od seta ortogonalnih funkcija φ Er možemo da konstruišemo set ortonormiranih funkcija χE = r φE r [∫ φ * Er φ E dr r ] 1/ 2 (r = 1.. φ Eα −1 i normalizobilna.. rešenje vremenski zavisne Šredingerove jednačine može da se razvije po svojstvenim stanjima ψ E Ψ (r .. s = 1.2.Ovaj proces može da se nastavi dok se ne doñe do funkcije φ Eα ∫φ = −∑ ∫φ α −1 i =1 * Ei Ei ψ Eα dr φ E dr i * φ E + ψ Eα = 0 i (200) koja je ortogonalna na funkcije φ E1 . (203) Ako postuliramo da energetski spektar koji se dobija rešavanjem vremenski zavisne Šredingerove jednačine predstavlja sva fizički dozvoljena energetska stanja sistema onda je set funkcija kompletan.. može da se predstavi kao superpozicija svojstvenih funkcija. t ) = ∑ C E (t )ψ E (r ) E (204) 32 ... Generalno. α ) (201) koje zadovoljavaju uslov ortonormiranosti ∫χ Es (r ) * χ Er (r )dr = δ rs (r . Na osnovu navedenog iskaza sledi da bilo koja funkcija.. φ E2 . pošto su funkcije za E ≠ E ' ortogonalne a mogu se ortogonalizovati I one koje odgovaraju degenerisanoj vrednosti E (202) sve svojstvene funkcije energije mogu da se obuhvate relacijom ortonormiranosti ∫ψ Es ' (r ) *ψ Er (r )dr = δ EE ' δ rs .... Način na koji smo došli do seta ortogonalnih funkcija (200) nije jedinstven i to je moguće uraditi na mnogo načina. koja predstavlja fizički dozvoljeno stanje sistema.

tako da je V ( x1 ) = V ( x 2 ) = +∞ .gde koeficijenti u razvoju zavise od vremena. Koeficijente razvoja (204) u malom broju jednostavnih slučajeva možemo da prepoznamo u redu koji se dobija. Ovo je analogno razvoju bilo kog vektora stanja po bazisnim vektorima. Ovo je poznato kao oscilatorna teorema. Zamenimo Ψ ( r . tada je njeno kretanje ograničeno u intervalu x1 < x < x 2 i (n-1) nula ima talasna funkcija ψ n (x) . t )dr = ∑ C E (t ) ∫ ψ E ' (r )ψ E (r )dr = ∑ C E (t )δ EE ' = C E ' (t ) . Ako postoje vezana stanja i ako njihove energije možemo da poreñamo po rastućim veličinama ( E1 < E 2 < ⋯) tada će odgovarajuće svojstvene funkcije moći da se poreñaju po rastućem broju njihovih nula tako da ψ n (x) svojstvenih funkcija ima n-1 nula za konačnu vrednost x. Pretpostavimo da je potencijalna energija V(x) svuda konačna. Tada svojstvena funkcija postaje nula na beskonačnosti (za x → ±∞ ). Ako je čestica zatvorena u jednodimenzionalnoj kutiji sa neprobojnim zidovima. t ) = ∑C E E (t )ψ E (r ) u Šredingerovu jednačinu vodeći računa da je Hamiltonijan nezavistan od vremena i da je Hψ E = Eψ E . U opštem slučaju. Ovim postupkom dobijamo iℏ ∂ ∑ C E (t )ψ E (r ) = H ∑ C E (t )ψ E (r ) = ∑ C E (t ) Hψ E (r ) = ∑ C E (t ) Eψ E (r ) . Ukoliko energetski spektar. Opšte rešenje vremenski zavisne Šredingerove jednačine za vremenski nezavistan potencijal Primenom razvoja (204) odredićemo koeficijente razvoja C E (t ) za slučaj kada se čestica kreće u vremenski nezavisnom potencijalu V (r ) . Ali pošto ona mora da bude nula i na granicama oblasti ( x = x1 i x = x 2 ) ukupan broj nula je n+1. koeficijente odreñujemo tako što (204) pomnožimo s leva sa ψ E ' (r ) i integralimo po celoj zapremini * ∫ψ * E' (r )Ψ (r . čini sva fizički dozvoljena stanja sistema. * E E (205) Na kraju ćemo dati jednu interesantnu osobinu energetskih svojstvenih funkcija koje odgovaraju vezanim stanjima u jednodimenzionalnim sistemima. koji se dobije rešavanjem vremenski zavisne Šredingerove jednačine. izmeñu dve susedne nule funkcije ψ n (x) sledeća svojstvena funkcija će imati barem jednu nulu. ∂t E E E E (206) 33 . Šta više. set funkcija je kompletan. Pošto se ovde bavimo vezanim stanjima nije neophodno zatvarati sistem u konačne boksove.

t ) = ∑C E E (t )ψ E (r ) i zamenimo C E (t ) na osnovu (209). Izraz (210) možemo da napišemo i na sledeći način Ψ (r . t ) = ∑ C E (t 0 ) exp[− iE (t − t 0 ) / ℏ ] E (r ) . (209) Ako se vratimo razvoju Ψ ( r .Ako obe strane jednačine (206) pomnožimo sa ψ E ' (r ) i integralimo po celoj zapremini V (u kojoj se čestica kreće) dobijamo * iℏ ∂ * * ∑ C E (t ) ∫ψ E ' (r )ψ E (r )dr = ∑ C E (t ) E ∫ψ E ' (r )ψ E (r )dr . dobijamo Ψ (r . ∂t E E (207) Pošto su energetske svojstvene funkcije ortogonalne poslednja jednačina se svodi na iℏ d C E (t ) = EC E (t ) . (212) 34 . ψ E (210) Ovde je opšte rešenje Šredingerove jednačine za kretanje u vremenski nezavisnom potencijalu V (r ) . t ) = ∑ c Eψ E (r ) exp[− iEt / ℏ ] E (211) gde je konstanta c E data izrazom c E = C E (t 0 ) exp[− iEt 0 / ℏ ] . dt (208) Jednačina (208) može jednostavno da se integrali i dobija se C E (t ) = C E (t 0 ) exp[− iE (t − t 0 ) / ℏ ] .

r ' . t 0 )Ψ (r ' . t . Konstante c E mogu da se odrede ako se zna talasna funkcija Ψ u bilo kom vremenskom trenutku t 0 . t ) = ∑ [ ∫ ψ E (r ' )Ψ (r ' . pa je prema tome ova funkcija propagator. t. t 0 )dr * (213) tako da opšte rešenje može da se napiše kao Ψ (r . t ) u bilo kom vremenskom trenutku ako ga znamo u t = t 0 . t ) = ∫ K (r . r ' . koristeći (212) i ∫ ψ E ' (r )Ψ (r . t )dr ' . t . t 0 )dr '] exp[− iE (t − t 0 ) / ℏ ] E (r ) .Od ranije znamo da je ψ E ( r ) exp[− iEt / ℏ ] stacionarno stanje. t ) = ∑ c E ' ψ E ' (r ) exp[iE ' t / ℏ ] * * E' (217) pa je uslov normiranja opšteg rešenja 35 . Kompleksno konjugovano opšte rešenjeŠ [redingerove jednačine je Ψ * (r . Ako definišemo funkciju K (r . t 0 ) . t 0 ) = ∑ψ E (r ' )ψ E (r ) exp[− iE (t − t 0 ) / ℏ ] * E (215) tada (214) možemo da napišemo u prostom obliku Ψ (r . (216) Poslednji izraz nam pokazuje “propagaciju” talasne funkcije od vremena t 0 do vremena t pod kontrolom K (r . Zaista. t )dr = C E ' (t ) imamo * c E = exp[− iEt 0 / ℏ ]∫ ψ E (r )Ψ (r . odnosno rešenje vremenski zavisne Šredingerove jednačine pa je prema tome (211) razvoj proizvoljnog stanja po stacionarnim stanjima. r ' . ψ * E (214) Poslednji izraz daje Ψ (r .

uslov normiranja se svodi na ∑c E 2 E =1. gustina verovatnoće položaja za superpoziciju stacionarnih stanja zavisi od vremena. t ) = Ψ * (r . U poslednjoj liniji izdvojili smo doprinose P(r . t ) koji potiču od dijagonalnih (E=E’) i nedijagonalnih ( E ≠ E ' ) članova u duploj sumi po E i E’.∫Ψ * (r . Očekivanu vrednost totalne energije u stanjima koja su superpozicija stacionarnih stanja nalazimo 36 . t )Ψ (r . t )dr = ∑∑ c E ' c E exp[− i( E − E ' )t / ℏ ]∫ ψ E ' (r )ψ E (r )dr . * * E E' (218) Pošto su energetske svojstvene funkcije ortonormirane imamo ∑∑c E E' E E' * E' c E exp[− i ( E − E ' )t / ℏ ]∫ ψ E ' (r )ψ E (r )dr = * 2 * = ∑ ∑ c E ' c E exp[− i ( E − E ' )t / ℏ ]δ EE ' = ∑ c E . Zaista. t ) = ψ = ∑ ∑ c E ' c E exp[− i ( E − E ' )t / ℏ ] E ' (r )ψ E (r ) = * * E E' 2 (221) = ∑ cE E c + ∑∑ E E' E≠E' * E' c E exp[− i ( E − E ' )t / ℏ ] E ' (r )ψ E (r ) ψ * . t )Ψ (r . Vidi se da nedijagonalni elementi unose zavisnost od vremena u P(r . t ) . (220) Treba naglasiti da za razliku od stacionarnih stanja. E (219) Prema tome. ova verovatnoća je P(r .

Ako se indeks degenerisanosti uključi eksplicitno tada se opšte rešenje dibija u obliku Ψ (r . E r (223) Uslov normiranja opšteg rešenja je sada ∑∑ c E r 2 Er =1 (224) a jednačina za očekivane vrednosti je E = ∑ ∑ c Er E . t ) HΨ ( r . t ) d r = = ∑ ∑ c E ' c E exp[− i ( E − E ' )t / ℏ ]∫ ψ E ' (r ) Hψ E (r )dr = * * E E' = ∑ ∑ c E ' c E exp[− i ( E − E ' )t / ℏ ]E ∫ ψ E ' (r )ψ E (r )dr = * * E E' (222) = ∑ ∑ c E ' c E exp[− i ( E − E ' )t / ℏ ]Eδ EE ' = * E E' 2 = ∑ c E E. 2 E r (225) Pošto smo pretpostavili da energetski spektar koji se dobija rešavanjem Šredingerove jednačine predstavlja sve fizički moguće vrednosti energije sistema sledi da je svojstvena vrednost energije E jedini mogući rezultat preciznog merenja ukupne energije čestice.E = H = ∫ Ψ * ( r . Važno je napomenuti da je pri sumiranju po E implicitno uključeno i sumiranje po indeksima degenerisanih svojstvenih vrednosti energije. t ) = ∑ ∑ c Erψ Er (r ) exp[− iEt / ℏ ] . E Pri izvoñenju smo iskoristili Hψ E = Eψ E i ortonormiranost energetskih svojstvenih funkcija. Na osnovu toga veličinu P( E ) = c E 2 (226) 37 . Iz (222) vidimo da je očekivana vrednost energije vremenski nezavisna kao što se i očekuje.

(227) Jednačina (225) daje srednju vrednost koja se dobija mnogobrojnim preciznim merenjem ukupne energije na ekvivalentnim nezavisnim sistemima opisanim istom funkcijom Ψ (r . t ) = ψ E (r ) exp[− iEt / ℏ ] (228) pa je c E = 1 . pa je talasna funkcija data sa Ψ (r . r =1 α (229) Tada će postojati samo članovi sa E = E . E r Napomenimo da uopšte E nije jednako ni jednoj svojstvenoj vrednosti energije. Ako je svojstvena energija E α puta degenerisana a sistem je u stanju koje je superpozicija talasnih funkcija koje odgovaraju istoj energiji. U tom slučaju je E = E a to znači da se merenjem energije dobija vrednost E . t ) = ∑ ∑ c Erψ Er (r ) exp[− iEt / ℏ ] . Šredingerova jednačina u impulsnom prostoru 38 . ako je sistem u posebnom (odreñenom) stacionarnom stanju kome odgovara nedegenerisana vrednost energije tada se njegova energija svodi na Ψ ( r . Ako je energija E α puta degenerisana tada je P( E ) = ∑ c Er r =1 α 2 . t ) = ∑ c E rψ E r (r ) exp[− iE t / ℏ ] .interpretiramo kao verovatnoću da merenjem ukupne energije dobijemo vrednost E ako je energetski spektar nedegenerisan tada su koeficijenti c E odgovarajuće amplitude verovatnoće. Meñutim. a ostali koeficijenti su nula.

~ (233) Očekivane vrednosti. t ) = Φ ( p. t )  Ψ ( r . t )Φ ( p ' . ∂p x 39 . t ) dp   (234) gde je x = iℏ ∂ . Prema datoj definiciji očekivane vrednosti. t ) dr ∂t  2m  [ ] (230) odnosno iℏ p2 ∂ Φ ( p. t ) = Φ ( p. Polazeći od H = + V (r . imamo  ∂ x = ∫ Φ * ( p. ∂t 2m (232) Ovo je vremenski zavisna Šredingerova jednačina u impulsnom prostoru. t ) + (2πℏ ) −3 / 2 ∫ e −ip⋅r / ℏV (r .Ve} smo pokazali da se Furierovom transformacijom prelazi iz koordinatne u impulsnu reprezentaciju. t ) pisaćemo 2m iℏ  p2  ∂ (2πℏ ) −3 / 2 ∫ e − ip ⋅r / ℏ Ψ (r . t )Ψ (r . ∂t 2m (231) Sada možemo da napišemo ~ p2 ∂ iℏ Φ ( p . t )dr . t ) iℏ  ∂p x    Φ ( p . a uveli smo oznaku V ( p − p ' . t )dp ' . t ) + (2πℏ ) − 3 / 2 ∫ V ( p − p ' . Ovde ćemo da vidimo kako izgleda vremenski zavisna Šredingerova jednačina u p2 impulsnom prostoru. t )dr . t )dr = (2πℏ ) −3 / 2 ∫ e − ip⋅r / ℏ  + V ( r . t ) = (2πℏ ) − 3 ∫ e −i ( p − p ')⋅r / ℏV (r .

t )(iℏ∇ p )Φ( p. t ) 2m kinetička energija T = ukupna energija Stacionarna stanja u impulsnom prostoru. t ) pridružujemo u impulsnom prostoru linearni operator A(iℏ∇ p .Za y i z možemo da napišemo odgovarajuće očekivane vrednosti. t ) (236) i ovaj operator treba da bude Hermitski. t )dp . pa možemo da napišemo r = ∫ Φ * ( p. t )Φ( p. t )Φ ( p. p. t ) A(iℏ∇ p . t ) operator iℏ ∂ ∂p x iℏ∇ p px p p2 2m V (iℏ∇ p . p. t ) = φ ( p) exp(−iEt / ℏ ) (238) 40 . (237) Fizičke veličine i odgovarajući operatori u impulsnom prostoru Fizička veličina koordinata polo`aja x vektor položaja r x komponenta impulsa p x impuls p p2 2m potencijalna energija V (r . Očekivana vrednost ovog operatora je A ∫Φ = * ( p. p. (235) Dinamičkoj varijabli ≡ A(r . t ) H= p2 + V (iℏ∇ p . t )dp * ∫ Φ ( p. t )dp . Ako potencijalna energija ne zavisi od vremena tada rešenje vremenski zavisne jednačine pišemo u obliku Φ( p.

2m (239) Ovo je vremenski nezavisna Šredingerova jednačina u impulsnom prostoru. Ali u nekim slučajevima integralna jednačina je pogodnija za rešavanje.a ovo odgovara preciznoj vrednosti energije E. To su stacionarna stanja a ako ovo ubacimo u vremenski zavisnu jednačinu. nego odgovarajuću diferencijalnu jednačinu u konfiguracionom prostoru. t ) = (2πℏ ) −3 ∫ e −i ( p − p ')⋅r / ℏV (r )dr . gde je V ( p − p ' . 41 . dobijamo jednačinu za odgovarajuće φ ( p) ~ p2 φ ( p ) + ∫ V ( p − p ' )φ ( p ' )dp ' = Eφ ( p ) . ~ (240) Jednačina (239) je integralna jednačina i u principu mnogo je teže rešiti je.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful