Mašinski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

Mašinski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Diplomski rad iz Web projektovanja u mašinstvu

Tema: Vetroturbine

Mentor: Prof. Časlav Mitrović Student: Aleksandar Josifović 203/07

1

Mašinski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

SADRŽAJ 1. Uvod 2. Princip konverzije energije vetra u električnu 3. Vetroturbina 4. Koncepti konverzije energije vetra u električnu 6. Izbor lokacije za postavljanje vetroagregata 7. Zaključak Literatura 3 5 7 17 23 28 31

2

Mašinski fakultet Beograd - DIPLOMSKI BSC

Vetroturbine

UVOD

Vetroturbine,poznatije kao vetrenjače koriste se već oko 1000 godina. Tokom 19. veka masovno su korišćene za pokretanje mlinova, strugara ili pumpi za vodu posebno u Holandji, Danskoj i SAD. Za njih je karakteristično da pretvaraju energiju kretanja vetra u energiju obrtnog kretanja, pa je neposredan ishod njihove funkcije vratilo koje se obrće i može pokretati neki radni uređaj. Koeficijent korisnog dejstva ovih mašina (tj. količnik energije proizvedene na obrtnom vratilu i energije koju vetar utroši na to obrtanje) ne može preći Betz-ovu teoretsku granicu od 16/27 ili u procentima 59,3%. Prema uzajamnom položaju obrtne ose rotora i pravca vetra koji ga pokreće, vetroturbine se dele na aksijalne (osa rotora uglavnom paralelna sa podlogom, tj. pravac vetra duž te ose) i radijalne (osa rotora uglavnom upravna na podlogu, tj. pravac vetra upravan na tu osu). Vetar predstavlja neiscrpan ekološki izvor energije čiji globalni potencijal višestruko prevazilazi svetske potrebe za električnom energijom. Oko 2% dozračene sunčeve energije se pretvori u vetar. Korišćenje energije vetra u proizvodnji električne energije je počelo da se razvija tridesetih godina dvadesetog veka i tada je počela izgradnja prvih vetroelektrana – postrojenja za elektromehaničku konverziju energije vetra. Proizvodnja električne energije iz vetra u to vreme je bila neefikasna, nepouzdana i skupa. Sa razvojem velikih hidroelektrana i termoelektrana vetroelektrane su brzo pale u zaborav. Velika energetska kriza sedamdesetih godina prošlog veka, a kasnije i sve ozbiljniji globalni ekološki problemi su doveli do renesanse vetroelektrana. Danas vetroenergetika predstavlja granu energetike koja se najbrže razvija, kako u pogledu tehnologije, tako i u pogledu porasta instalisanih vetroelektrana u svetu. Najveći doprinos razvoju moderne vetroenergetike dala je Danska u kojoj je industrija vetrogeneratora postala jedna od vodećih industrija.

3

zemlja dobija 1. pri kretanju vazdušnih masa ka polovima na njih deluje i Koriolisova sila koja utiče na smerove strujanja vazduha. ponirale i vraćale nazad. To je oko 50 do 100 puta više od energije koja se pretvara u biomase svih biljaka na Zemlji. Zato se u zonama oko ekvatora smanjuje atmosferski pritisak.000. vetar je intenzivniji na vrhu brda nego u podnožju. Na lokalne vetrove veliki uticaj ima reljef terena. 4 .000 kilovat-časova energije na zemlju na sat. Morski vetrovi nastaju usled razlike u temperaturama mora i kopna. Tunel efekat je ubrzavanje vetra između dva brda koja na vetar deluju kao prirodni levak. Topao vazduh sa ekvatora se diže uvis i struji ka severnom i južnom polu. Time se pokreće hladniji vazduh iznad mora ka kopnu. na kraju dolazi od sunca. Sunce zrači 174.Mašinski fakultet Beograd . Ovo kretanje vazdušnih masa se odvija na visinama od 1 km do 10 km i predstavlja globalne vetrove. te hladniji vazduh sa severa i juga struji ka ekvatoru. što višestruko povećava njegovu snagu.000. S tim u vezi javlja se niz efekata lokalnog povećanja brzine vetra. a noću menjaju smer. Tipični lokalni vetrovi su morski i planinski vetrovi. Na primer. Osim ovih pozitivnih efekata. Razlikuju se globalni i lokalni vetrovi. Osim toga ova sila na različitim geografskim širinama formira zone sa visokim i niskim vazdušnim pritiskom koje predstavljaju izvore i ponore globalnih vetrova. gde je solarno zračenje manje zbog manjeg upadnog ugla. Lokalni vetrovi predstavljaju kretanje vazdušnih masa u prizemnom sloju atmosfere. nastaju strujanja koja su preko dana usmerena uz planinu. Globalni i lokalni vetrovi Vetar kao oblik sunčeve energije predstavlja usmereno kretanje vazdušnih masa. zbog Zemljine rotacije. koje su uzrokovane nejednakim zagrevanjem vazdušnih masa. Noću. Kopno se danju brže greje od mora.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine VETAR Odakle dolazi energija vetra? Svi obnovljivi izvori energije (osim plime i geotermalne energije). Globalni vetrovi su visinski.423. ali ih treba poznavati jer utiču na vetrove u nižim slojevima atmosfere. zbog bržeg hlađenja kopna. koje se uzdižu sa ekvatora bi stizale do severnog i južnog pola gde bi se hladile. Kada Zemlja ne bi rotirala. Oko 1 do 2 odsto energije koja dolazi od sunca se pretvara u energiju vetra. u graničnom površinskom sloju postoje različite prirodne i veštačke prepreke koje uzrokuju i negativne efekte smanjenja brzine vetra i pojavu turbulencija. Efekat brda i efekat tunela mogu lokalno povećati brzinu vetra i do 30%. naravno na manjoj visini u odnosu na topli vazduh. Nastaju kao posledica nejednakih zagrevanja vazdušnih masa u zemljinoj atmosferi. pa se topliji vazduh iznad kopna diže i stvara nizak pritisak iznad tla. more postaje toplije. S obzirom da su globalni vetrovi visinski oni se ne mogu koristiti za pogon vetrogeneratora. pa ak i energije u fosilnim gorivima. U planinama. pa se menja smer vetra od kopna ka moru. Međutim. Nastaje kao posledica razlika u atmosferskim pritiscima. što znatno utiče na kvalitet vetra kao primarnog energenta. Ove razlike u temperaturi generišu vetrove. tople vazdušne mase. kao posledica zagrevanja sunčanih strana planine. Drugim rečima. U zonama oko ekvatora vazduh se intenzivnije zagreva nego na polovima.74 x 10 na 17ti vati snage. Nastaju zbog lokalnih razlika u atmosferskim pritiscima.

Moderna tehnologija vetroturbina pozajmljuje tehnologiju iz aviona i helikoptera. Principska šema konverzije energije vetra u električnu u vetroagregatima. to je malo komplikovanije nego da samo molekuli gasova iz vazduhu udaraju prednji deo sečiva rotora. Električni generator (u daljem tekstu koristiće se termin vetrogenerator. šta pokreće rotor? Odgovor izgleda očigledan . Razlog zašto avion može da leti 5 . Brzinu obrtanja vetroturbine (koja iznosi nekoliko desetina obrtaja u minutu) obično je potrebno prilagoditi zahtevanoj brzini generatora. po analogiji sa hidrogeneratorom i turbogeneratorom) može biti sinhroni ili indukcioni (asinhroni). Ali zapravo. sa promenom brzine vetra i promenom pravca vetra.vetar. koji su priključeni na mrežu prikazana je na slici Kinetička energija vetra se transformiše u mehaničku energiju pomoću vetroturbine. jer vetroturbine zapravo rade u potpuno drugačijem okruženju.Mašinski fakultet Beograd .DIPLOMSKI BSC Vetroturbine PRINCIP KONVERZIJE ENERGIJE VETRA U ELEKTRIČNU Za vetroenergetiku su od posebnog interesa površinski vetrovi u prizemnom sloju atmosfere do visine od 200 m. Električna energija se isporučuje EES-u ili izolovanim potrošačima. Generator se naponski prilagođava EES-u pomoću energetskog transformatora. pri čemu može raditi sa fiksnom ili promenljivom brzinom obrtanja. Zato se koristi mehanički reduktor. kao i nekoliko naprednih trikova. U tom sloju se na pogodnim lokacijama postavljaju vetroagregati koji vrše konverziju energije vetra u električnu.

kako vazduh kreće duž glavnog pravca kretanja.To znači da će pritisak biti najniži na gornjoj površini.Mašinski fakultet Beograd . ali je ugao krila u odnosu na glavni pravac protoka vazduha (takođe poznat kao napadni ugao) . Odjednom podizanje iz oblasti niskog pritiska na gornjoj površini krila nestaje.Primetiti da turbulencija nastaje na zadnjoj strani krila u odnosu na vazdušne struje. Aerodinamika vetroturbine: Usporenje brzine leta Aerodinamički profil smanjenja brzine. 6 . naravno. jer avion bez aerodinamičnosti iz krila će pasti kao stena. odnosno sila vuče na gore i omogućava avionu da leti. Umesto vazduha oko kovitlaca u nepravilnim virovima (uslov koji je takođe poznat i kao turbulencije). Krilo aviona će naići na usporenje brzine.Podizanje je normalno na pravac vetra. Ovo stvara podizanje.ili oštrice rotora vetroturbine nije potpuno glatka. Usporenje može biti izazvano ako površina krila aviona . (Samo krilo. ali na slici možete videti da se sve iznenada na gornjoj površini lepi na površinu krila. čak i ako napadni ugao prilično mali. ako oblik krila sužava isključenje prebrzo.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine da je vazduh klizi duž gornje površine krila i kreće se brže nego na površini niže. komad samolepljive trake može biti dovoljno da počne turbulencija na zadnjoj strani. šta se dešava ako se avion nagne unazad u pokušaju da se popne brzo u nebo? Podizanje krila će se zaista povećati.Dizajneri aviona očigledno pokušavaju da izbegnu prepreku po svaku cenu. Udubljenje u krilu ili oštici rotora. i krilo će se unazad nagnuti. ne menja svoj oblik.

a ređe kao čelično-rešetkasti. u zavisnosti od prečnika rotora turbine.Mašinski fakultet Beograd . pa se one ne moraju usmeravati prema smeru duvanja vetra. Horizontal Axis Wind Turbines).Razlog je jednostavan: sve mrežno povezane komercijalne vetroturbine danas su izgrađena sa propelerom rotora na horizontalnoj osi (tj. Kod njih se generator postavlja u podnožje turbine. Horizontalne vetroturbine Većina tehnologije opisane na ovim stranicama se odnosi na horizontalne vetroturbine (HAVT. može biti visok i preko 100 m. Postoje vetroturbine sа:   vertikаlnom osovinom horizontаlnom osovinom Kod vetroturbina sa vertikalnom osovinom vetar struji normalno na osu rotacije. Ime je dobila po inženjeru George Darrius-u (patent iz 1931. Vertikalno vratilo ima Darriusova turbina. Nedostatak im je što lopatice pri rotaciji prolaze kroz zavetrinu stuba. pa se iz tog razloga danas praktično ne koriste za vetroagregate većih snaga. Stub se najčešće gradi kao čelični konusni. Vetroturbine sa horizontalnom osovinom mogu biti postavljene uz i niz vetar. ali se za veće snage najčešće koriste tri lopatice jer daju najveći stepen iskorišćenja. Cilj je dа se postigne što veći stepen iskorišćenjа i stаbilаn rаd u što širem opsegu brzinа. Darrius-ova turbina se obično gradi sa dva ili tri luka. Osim toga stub stvara i turbulencije što smanjuje efikasnost vetroturbine. čime se stvaraju mehaničke vibracije i buka. Postoje rаzličite konstrukcije vetroturbinа. glavna horizontalna osovina). vetroturbina se postavlja na vertikalni stub koji. naravno. Prečnik rotora (radnog kola ili elise) ovih turbina zavisi od snage i kreće se od 30 m za snagu od 300 kNJ do 115 m za snagu od 5 MW. da konvertujete linearno kretanje vetra u rotacionu energiju koja se može koristiti za pogon generatora.Svrha rotora. Mogu imati različit broj lopatica. Isti osnovni princip 7 .DIPLOMSKI BSC Vetroturbine VETROTURBINA Betroturbinа je mаšinа zа konverziju kinetičke energije vetrа u mehаničku energiju. god). Moderne vetroturbine se grade sa horizontalnom osovinom koja ima sistem za zakretanje osovine u horizontalnoj ravni za praćenje promene smera vetra. Vetroturbine postavljene niz vetar se same prilagođavaju smeru vetra. pa se ovaj koncept ne koristi za veće snage. Vetroturbine sa vertikalnom osovinom generalno imaju nizak stepen iskorišćenja. te nisu potrebni jaki tornjevi.

Vertical Axis Wind Turbines) su nešto kao vodenice u tom smislu. Osnovne teorijske prednosti vertikalnih vetroturbina su:   Možete postaviti generator. toranj vam nije potreban Nije potreban obrtni mehanizam za skretanje rotora u odnosu na vetar Osnovni nedostaci su:    Brzina vetra su veoma male blizu nivoa tla. tako da iako možete izbeći kulu. to znači kidanje cele mašine.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine se koristi u modernim vodenim turbinama. za Darrieus mašinu je potrebna početna sila pre nego što krene. gde je protok vode paralelan sa osom rotacije sečiva turbine. Darrieus Mašina odlikuje C-oblik lopatica rotora koje izgledaju pomalo kao žica za mućenje jaja. Najčešće je pravljena sa dve ili tri lopatice. Vertikalne vetroturbine (VAVT. brzinama vetra će biti veoma male na donjem delu vašeg rotora Ukupna efikasnost vertikalne vetroturbine nije impresivna Mašina ne poseduje karakteristiku samo-pokretanja (npr. Samo jedna vertikalna vetroturbina koja nikada nije komercijalno proizvedena je Darrieus mašina. menjač itd na zemlju. a to je vrlo nepraktično u oblastima gusto rasporedjenih turbina Zamena glavnog nosećeg ležaja rotora zahteva uklanjanje rotora i na horizontalno i na vertikalno osnim mašina. pošto.   8 . nazvana po francuskom inženjer Žorž Darrieus koji joj je patentirao dizajn u 1931. (To je razlog zašto EOLE 4 na slici gore stoji neaktivan). U slučaju ovog drugog. Ovo je samo manji nedostatak za mrežu povezanih turbina. možete da koristite generator kao motora koji pokreće) Mašine moraju imati žičanu podršku. Vertikalne vetroturbine Kod klasičnih vodenica voda stiže pod pravim uglom (vertikalno) u odnosu na rotacionu osu (vratilo) vode točka.Mašinski fakultet Beograd .

iz estetskih razloga rešetkaste kule su skoro nestali iz upotrebe za velike.Mašinski fakultet Beograd . Mnoge male vetroturbine se grade sa uskim polom kule koje podržavaju vrhovi kablova. Nedostaci su otežan pristup oko kule što ih čini manje pogodnim u oblastima oko farmi. Bilo kako bilo. moderne turbine na vetar. i postavlja se na mestu. jer rešetke kula zahteva upola manje materijala od cevastog tornja sa sličnim krutostima. sa povećanjem prečnika ka bazi) u cilju povećanja snage očuvanja materijala u isto vreme. koji su proizvedeni u delovima 20-30 metara. i tako ugrožava opštu bezbednost. Osnovna prednost rešetkaste kula je cena. Prednost je ušteda. Rešetkasta kula Nordek rešetkaste kule su proizvedene korišćenjem zavarenih čeličnih profila. sa prirubnicama na oba kraja. Kule su konusne (tj.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Tornjevi vetroturbina Kule od Cevastog čelika Većina velikih turbina na vetar se isporučuju u obliku tornjeva cevastog čelika. ova vrsta kula je sklonija vandalizmu. (iako je to pitanje sporno). a time i troškove. Osnovna mana rešetke kula je njihov vizuelni izgled. 9 . Konačno.

Kada bi svi segmenti lopatice turbine imali isti i veliki ugao u odnosu na ravan rotacije. deluje i sila direktnog pritiska vetra na lopaticu ali je njen uticaj na obrtni moment mnogo manji. što uzrokuje uzgonsku silu. Na efikasnost vetroturbine utiču: laminarnost strujanja vetra. za sile koje deluju na lopaticu merodavna je brzina vetra (v) i obimna brzina (vt) posmatranog segmenta lopatice. Usled razlike u brzinama strujanja vazduha javlja se razlika u pritiscima sa zadnje i prednje starne lopatice turbine. na perifernim delovima lopatice stvarao bi se negativan (kočioni) moment. o čemu će biti reči kasnije. vlažnost i temperatura vazduha i drugi faktori. Zato se za oblikovanje lopatica vetroturbina koriste složeni matematički modeli a verifikacija 10 . te se i relativna brzina vetra menja duž lopatice. čija projekcija na ravan rotacije generiše obrtni moment. Na slici prikazan je poprečni profil lopatice vetroturbine i označene su sile koje deluju na nju. gledano u smeru vetra. Zato su lopatice vetroturbina uvijene duž aksijalne ose. te vazduh sa zadnje strane lopatice struji brže od vazduha sa prednje strane. Segmenti lopatice bliski osi rotacije imaju veliki ugao u odnosu na ravan rotacije. gustina. Svaki segment lopatice ima različitu brzinu (segmenti dalji od ose rotacije imaju veću obimnu brzinu).DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Mehanička karakteristika vetroturbine Konverzija kinetičke energije vetra u obrtno kretanje turbine se vrši zahvaljujući aerodinamičkom profilu lopatica vetroturbine. S obzirom da lopatica rotira. Kao kod avionskih krila.Mašinski fakultet Beograd . lopatica turbine ima aerodinamički profil. odnosno relativna brzina vetra u odnosu na lopaticu turbine (vektorska suma obimne brzine lopatice sa (-) predznakom i brzine vetra). Pored ove sile. Idući od ose rotacije ka periferiji lopatice relativna brzina vetra se povećava a njen napadni ugao u odnosu na osu rotacije se smanjuje. stanje površine lopatica. dok periferni segmenti imaju mali ugao u odnosu na ravan rotacije. Ovaj efekat se koristi za aerodinamičko kočenje vetroturbina pri velikim brzinama vetra.

koji iznosi (30 — 40)%. Strujnice vazduha usled toga počinju da se zakreću (prelamaju) težeći da ″obiđu″ vetroturbinu.speed – ratio). U realnosti prelamanje vetra nastupa pre nego što vetar dođe do vetroturbine. Usled takvog opstrujavanja pritisak iza turbine naglo opada.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine proračuna vrši se na fizičkim modelima u aerodinamičkim tunelima. odnosno mehanička snaga Pmeh koju razvija vetroturbina na svom vratilu je: Kod realnih vetroturbina maksimalan stepen iskorišćenja kreće se od 40 do 45%. jer se ona ponaša kao barijera koja je na putanji vetra. Snaga kojom se vrši konverzija energije vetra. Obično se daje stepen iskorišćenja snage Cp u. Interesantno je uporediti stepen iskorišćenja snage Cp vetroturbine sa koeficijentom iskorišćenja hemijske energije uglja u termoelektranama. Izlazna brzina vazduha je manja od ulazne. Ovaj efekat se naziva prelamanje vetra slika. Pri nekoj brzini vetra. 11 . Makroskopski gledano vetroturbina usporava vetar. Pri prolasku vetra kroz vetroturbinu jedan deo njegove kinetičke energije se predaje rotoru. a zatim postepeno raste do vrednosti koja odgovara atmosferskom pritisku. Količina vazduha koja ulazi u vetroturbinu u stacionarnom režimu jednaka je količini vazduha koja iz nje izlazi. koji predstavlja odnos obimne brzine vrha lopatice i brzine vetra (tip . Energetski posmatrano vetroturbina oduzima energiju vetru koja je srazmerna razlici kinetičkih energija vetra pre i nakon prolaska kroz turbinu.Mašinski fakultet Beograd . te vazduh koji izlazi iz turbine zahvata presek većeg prečnika. Kako vetar prilazi vetroturbini pritisak ispred nje postepeno raste. te se menja sila uzgona i stepen iskorišćenja Cp. promenom brzine obrtanja vetroturbine menja se upadni ugao relativne brzine vetra.

Realni vetroagregati imaju ograničenja po maksimalnoj snazi. Dijagram sa slici nije uzeo u obzir ograničenja po maksimalnoj snazi vetroagregata. Zato vetroturbine vetroagregata manje snage imaju veću brzinu obrtanja. Dijagram odgovara principskoj šemi sa slike Na ordinati je specifična snaga po jedinici površine vetroturbine. Na slici dat je dijagram specifične snage vetra. 12 . Kada vetroturbina pokreće vetrogenerator kome se brzina ne može menjati. Odnosno.Mašinski fakultet Beograd . Optimalna vrednost parametra generalno je veća ako je broj lopatica turbine manji. vetroturbine i vetroagregata u funkciji brzine vetra.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Može se zaključiti da za neku brzinu vetra v postoji optimalna brzina obrtanja turbine pri kojoj je stepen iskorišćenja maksimalan. Povezivanjem ovih maksimuma dobija se mehanička karakteristika vetroturbine. Pri promeni brzine vetra potrebno je menjati brzinu obrtanja rotora vetroturbine da bi se postigao režim sa najvećim stepenom iskorišćenja. što nije dobro zbog većih mehaničkih naprezanja rotora i generisanja buke pri radu. Zato savremeni vetroagregati velikih snaga rade sa promenljivom brzinom obrtanja. pa se dijagram snage realne vetroturbine samo u određenom opsegu brzina vetra poklapa sa datim dijagramom. za svaku brzinu vetra postoji optimalna brzina obrtanja vetroturbine pri kojoj je stepen iskorišćenja najveći. Zato dvokraka i jednokraka turbina sa kontrategom imaju znatno veće radne brzine obrtanja u odnosu na trokraku turbinu iste nominalne snage. brzina obrtanja turbine se bira tako da stepen iskorišćenja bude najveći pri dominantnoj brzini vetra na mestu instalisanja vetroagregata.

Projektovati vetroturbinu za rad pri velikim brzinama vetra je tehnički moguće ali je neekonomično. Zato se grade velike vetroturbine da bi se postigle snage reda nekoliko MW.5 . Za brzine vetra vetroturbina je ukočena. 13 . Vetroturbina ima i minimalnu radnu brzinu.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Sa slike vidi se da je specifična snaga vetra za najčešće brzine vetra relativno mala.5) m/s. Najveća komercijalna vetroturbina razvija snagu od 5 MW. Prečnik rotora je 115 m. Pri velikim brzinama vetra (iznad 25 m/s) vetroturbina se iz sigurnosnih razloga zaustavlja. vetroagregat normalno radi u određenom opsegu brzine vetra.  nominalna radna brzina vetra vn (nominal wind speed) je minimalna brzina vetra pri kojoj vetroagregat dostiže svoju nominalnu snagu. Veličina vetroturbina ograničava snagu vetroagregata. Stohastičnost vetra i mala gustina snage su najveće mane vetra kao primarnog izvora energije. Nominalna brzina kod vetroagregata za manje vetrovite lokacije je vn = (10 . Upravljanje vetroturbinom Nije ekonomično projektovati vetroturbinu koja bi pri svim brzinama vetra imala maksimalan stepen iskorišćenja. Tipična vrednost brzine uključenja kod trokrakih vetroturbina je vmin = (2. a za vetrovite lokacije je vn = (14 . Dakle. pa bi vetroturbina za najčešće vetrove bila predimenzionisana.3. jer pri malim brzinama vetra njen rad postaje neefikasan i nestabilan. Taj opseg je definisan sa tri karakteristične brzine vetra za svaki vetroagregat:  minimalna radna brzina vetra vmin (cut-in wind speed) je brzina vetra pri kojoj vetroagregat počinje proizvodnju električne energije. jer se vetrovi velikih brzina (iznad 14 m/s) retko javljaju.17) m/s.13) m/s.Mašinski fakultet Beograd .

Vetroturbina je mehanički projektovana da u ukočenom stanju izdrži i ekstremno velike brzine vetra (survival wind speed) od (60 . pritisak.Mašinski fakultet Beograd .. slika . . Kada brzina vetra postane generator dostiže svoju nominalnu snagu.) koji menjaju mehaničku karakteristiku turbine i otežavaju pronalaženje optimalne brzine obrtanja turbine. Problem kod ovakvog upravljanja je promena parametara vetra (gustina vazduha. U opsegu brzina vmin vetroagregat prati krivu maksimalne snage turbine Pmehmax .. Pomoću anemometra meri se brzina vetra v i proračunava se optimalna brzina obrtanja turbine tako da stepen iskorišćenja turbine bude maksimalan.70) m/s. Pri daljem povećanju brzine vetra potrebno je smanjivati stepen iskorišćenja vetroturbine da se generator ne bi preopteretio. Smatra se da vetar duva normalno na ravan rotacije rotora. Na mrežnim priključcima vetrogeneratora meri se aktivna (Pel) i reaktivna snaga vetrogeneratora. mada postoje vetroagregati sa vmax 30 m/s. Promena brzine obrtanja turbine se vrši upravljanjem elektromagnetskim momentom vetrogeneratora kojeg pogoni vetroturbina. Realizacija kontrole u opsegu brzina vetra vrši se u okviru upravljačko — kontrolne petlje Pel – Pmeh. temperaturu vazduha i nivo turbulentnosti vetra. turbulentnost. Razvijeni su algoritmi za numeričko određivanje optimalne brzine obrtanja turbine. U opsegu brzina vetra kod vetroturbina sa promenljivom brzinom obrtanja aktivna je upravljačka kontura. Brzina isključenja je obično vmax =25 m/s. Vetroturbine S obzirom na oblik karakteristika snage naziva sekrivom vetroagregata. Kriva vetroagregata je od strane proizvođača data za određenu gustinu. jer pokazuje koliku aktivnu snagu vetroagregat može razviti pri različitim brzinama vetra merenim na nivou osovine vetroturbine. Ona je najvažnija karakteristika za korisnika vetroagregata. Sa aspekta upravljanja vetroturbinom na karakteristici snage razlikuju se dve suštinski različite radne oblasti.DIPLOMSKI BSC  maksimalna radna brzina vetra vmax (cut-out wind speed) je brzina vetra pri kojoj se vetroturbina zaustavlja. U ovom opsegu brzina vetra osnovni zahtev je smanjiti stepen iskorišćenja vetroturbine tako da joj snaga ostane bliska nominalnoj vrednosti. Ako je Pel >Pn (uz pretpostavku da je faktor snage cosϕ =1) treba smanjiti stepen iskorišćenja 14 .

Prednost ovog načina kontrole je jednostavnost i niska cena. Koristi se uglavnom kod vetroturbina sa konstantnom brzinom obrtanja. Stall efekat se može pojaviti i pri nižim brzinama vetra od nominalne ako su lopatice vetroturbine zaprljane ili oštećene. Mana ovog načina regulacije snage je što on nije u potpunosti kontrolabilan. Sa porastom brzine vetra. Ovo je pasivni sistem regulacije snage vetroturbine. Postiže se konstrukcijom lopatica vetroturbine. a karakteriše ga opadanje snage turbine ispod nominalne vrednosti nakon pojave stall efekta. Zakretanjem i konstrukcijom lopatica (aktivna stall regulacija). Ovaj i prethodni sistem regulacije štiti vetroagregat u slučajevima neplaniranog isključenja sa mreže ili kratkog spoja u mreži pri jakom vetru. Cilj je da se eliminišu negativni efekti stall regulacije. Koristi se za vetroagregate veće snage sa promenljivom brzinom obrtanja. Opseg promene ugla lopatice ( pitch angle) je 0 do 35. Zakretanjem lopatica (Pitch regulacija).Mašinski fakultet Beograd . stall efekat postaje izraženiji i zahvata sve veći deo lopatice. Turbulencija smanjuje uzgonsku silu i snagu vetroturbine. Pri tom napadnom uglu struja vazduha se odvajaju od profila lopatice i započinje turbulencija. U takvim slučajevima dolazi do rasterećenja vetrogeneratora i povećanja brzine obrtanja vetroagregata. Zakretanjem lopatica menja se napadni ugao vetra. te sila uzgona slabi. te se menja uzgonska sila odnosno snaga vetroturbine. Vetroturbine Postoje različiti načini regulacije snage vetroturbine:    Konstrukcijom lopatica (Stall kontrola). Ovo se naziva stall efekat. Lopatice su tako konstruisane da pri brzinama vetra bliskim nominalnoj brzini vn napadni ugao vetra na određenom delu lopatica postane relativno veliki. Prednost ovakve regulacije je ontrolabilnost a mana jesložen mehanizam i visoka cena. Zakretanjem lopatica pri pokretanju vetroturbine podešava se napadni ugao vetra tako da se ostigne najveći polazni moment. Kod ovog sistema opseg promene ugla zakretanja je mali. 15 .DIPLOMSKI BSC vetroturbine tako da snaga bude nominalna. Zakretanje lopatica vetroturbine je analogno zakretanju lopatica obrtnog kola kod Kaplanovih hidroturbina. Ovo je kombinacija prethodna dva načina regulacije pa se naziva Combi Stall regulacija. Pri brzinama vetra većim od maksimalne radne vetroagregat se iz siguronosnih razloga zaustavlja i održava u zakočenom stanju pomoću hidraulične disk kočnice koja je smeštena na visokobrzinskoj (generatorskoj) osovini. Usled velikih centrifugalnih sila može doći do havarije. Lopatice vetroturbine zakreću se pomoću hidrauličnog servo motora.

Mašinski fakultet Beograd .DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Konstrukcija vetroagregata 16 .

Vetrogenerator sa stalnom brzinom obrtanja je indukcioni (asinhroni) generator sa kratkospojenim rotorom.propadi napona. Takođe mogu biti direktno priključeni na mrežu ili preko AC-DC-AC konvertora. Vetroagregat sa indukcionim kaveznim vetrogeneratorom Kod vetroagregata sa asinhronim kaveznim vetrogeneratorom nije moguće menjati brzinu obrtanja vetroturbine.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine KONCEPTI KONVERZIJE ENERGIJE VETRA U ELEKTRIČNU Osnovni problem pri konverziji energije vetra u električnu je obezbeđenje pouzdanog i efikasnog rada vetrogeneratora pri promenljivoj snazi vetra. Efikasan rad vetroagregata zahteva prilagođavanje vetroturbine brzini vetra tako da se ostvari maksimalan stepen iskorišćenja uz zadovoljenje električnih i mehaničkih ograničenja. što je mana ovih agregata.Mašinski fakultet Beograd . Zbog krutosti karakteristike (moment-brzina) asinhrone mašine. Pri velikim varijacijama brzine vetra. Vetrogenerator sa promenljivom brzinom obrtanja je dvostrano napajan indukcioni (asinhroni) generator ili sinhroni mnogopolni (sporohodni) generator sa stalnim magnetima. Vetrogeneratori mogu biti sa stalnom ili promenljivom brzinom obrtanja. nivo harmonika i slično). Ovaj nedostatak delimično se ublažava izradom dvostrukog statorskog namotaja (kao kod motora za veš mašinu). javlja se problem nestabilnog rada vetroagregata ali i električnih veličina koje on generiše (naponski flikeri . Kod savremenih vetroagregata koristi se više vrsta vetrogeneratora. Zato se u vetroagregatima ne mogu koristiti standardni sinhroni generatori i standardni sistemi upravljanja i regulacije kakvi se primenjuju u hidro i termoelektranama gde je moguće planirati snagu agregata. Namot projektovan za manju snagu ima veći broj pari polova (3 ili 4). Namot za 17 . radi se sa brzinama koje se neznatno razlikuju od sinhrone brzine koju diktira mreža na koju je vetrogenerator priključen.

jer se koristi jeftina i robusna indukciona mašina koja se direktno vezuje na mrežu. Ovakav vetroagregat spada u grupu sa delimično promenljivom brzinom obrtanja. pa se kod ovakvih vetrogeneratora vrši kompenzacija reaktivne energije pomoću baterija kondenzatora. Kavezna asinhrona mašina troši reaktivnu energiju. Ovakav vetroagregat nije pogodan za priključak na slabu distributivnu mrežu zbog velikih varijacija snage koje uzrokoju pojavu naponskih flikera. Nakon postizanja radne brzine soft starter se kratko prespaja i generator radi direktno povezan na mrežu.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine nominalnu snagu ima manji broj pari polova (tipično 2 ili 3). Vetroturbina se kod ovakvih vetroagregata reguliše oblikovanjem lopatica ili kombinacijom zakretanja i oblikovanja lopatica. Na ovaj način se povećava stepen iskorišćenja vetroagregata. Koristi se za nazivne snage do 2 MW i naziva se ″Danski koncept″. 18 . Ovaj tip vetroagregata zastupljen je kod danskih proizvođača. Na priključke statora vezuje se uređaj za ograničenje polazne struje i momenta indukcione mašine. soft starter. Vetroagregat sa vetrogeneratorom indukcionom mašinom sa namotanim rotorom kao Ovakav vetroagregat je sličan ″Danskom konceptu″. Na ovaj način može se u užem opsegu menjati brzina asinhronog generatora promenom karakteristike moment-brzina. On štiti turbinu i reduktor od udarnog momenta i ograničava struju polaska pri priključenju vetrogeneratora na mrežu. Razlika je u primeni namotanog rotora i rotorskog otpornika koji se napaja preko kontrolisane trofazne usmerače. Takođe. u slučaju kvara u električnoj mreži. Vetroagregat sa asinhronim kaveznim vetrogeneratorom nije pogodan za lokacije sa udarnim vetrovima. Regulacija samo zakretanjem lopatica nije uobičajena.Mašinski fakultet Beograd . jer se zbog krutosti mehaničke karakteristike vetrogeneratora obrtni moment vetroturbine oštro prenosi na vratilo te može doći do oštećenja zupčanika u reduktoru. tzv. vetrogenerator lako gubi stabilnost zbog povećanja brzine obrtanja iznad prevalne. Prednost ovog vetroagregata je u ceni.

Nedostatak je velika disipacija snage u rotorskom otporniku i mali opseg promene brzine. Vetroagregat sa vetrogeneratorom-dvostrano napajanom indukcionom mašinom Ovakav vetrogenerator najčešće se koristi kod vetroagregata velike snage. Nominalna snaga ovakvih vetroagregata ne prelazi 1¸8 WJ. Principska šema vetroagregata sa vetrogeneratorom-dvostrano napajanom indukcionom mašinom data je na slici 19 . odnosno radon klizanje asinhrone mašine. I u ovom slučaju je potrebna kompenzacija reaktivne energije. te obezbeđuje visok stepen iskorišćenja vetroturbine u širokom opsegu brzina vetra. Omogućava promenu brzine agregata u širokom opsegu oko sinhrone brzine. čime se menja nagib mehaničke karakteristike.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Pomoću regulisane usmerače vrši se dinamička promena otpornosti u rotorskom kolu. Opseg promene brzine vetroturbine je od 10 do 25 obr/min.Mašinski fakultet Beograd . kao i u prethodnim slučajevima potreban mehanički reduktor. pa je za prilagođenje brzini obrtanja generatora. a vetroturbina se reguliše zakretanjem lopatica.

20 . Kada mašina radi u nadsinhronom režimu i rotor i stator odaju aktivnu snagu mreži. u koliko je potrebno stabilisati napone u distributivnoj mreži. Međutim. Snaga pretvarača je obično oko (20-30)% nominalne snage vetrogeneratora. ali je obično vetrogenerator projektovan da radi sa faktorom snage cosϕ =1. mogu generisati reaktivnu snagu. što omogućava potpuno prilagođavanje brzine obrtanja vetroagregata brzini vetra. tako i u modele za priobalne morske pojase (offshore). odnosno raditi u kapacitivnom režimu. Prednost ovakve mašine je robusnost.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Statorski namot je direktno priključen na mrežu. povećani gubici u generatoru. rade stabilnije i generišu manju buku. Jedan namot služi za upravljanje. Promena aktivne i reaktivne snage generatora vrši se promenom frekvencije i faze struje kojom se napaja rotorski namotaj. u one koji su projektovani za rad na kopnu ( onshore). jer ne postoje klizni prstenovi na rotoru.Mašinski fakultet Beograd . ovaj concept je još uvek u fazi razvoja. Najveću offshore vetroelektranu Horns Rev na zapadnoj obali Danske čini 80 vetroagregata snage 2 MW sa dvostrano napajanim indukcionim mašinama. Ipak. jer generisanje reaktivne energije dodatno strujno opterećuje konvertor u rotorskom kolu. osetljiviji su na atmosferske prenapone (IGBT tranzistori). a rotorski namot je preko kliznih prstenova. jer je karakteristika generatora adaptivna. Ovakvi vetroagregati imaju veći stepen iskorišćenja. generišu više harmonike. Dvostrano napajana indukciona mašina se ugrađuje u vetroagregate najvećih snaga. dok je u podsinhronom režimu tok aktivne snage u rotorskom kolu od mreže ka rotoru. Eksperimentiše se sa dvostrano napajanom indukcionom mašinom sa dvostrukim namotom na statoru i kratkospojenim rotorom ( Doubly Fed Twin Stator Induction Machine). vetrogenerator može na račun smanjenja aktivne snage generisati reaktivnu snagu. a preko drugog namota se generiše aktivna i reaktivna snaga. Mašina može raditi u širokom opsegu brzina i u nadsinhronom i u podsinhronom režimu. manja su im udarna mehanička naprezanja. Snaga koja se prenosi kroz invertor je proporcionalna odstupanju brzine od sinhrone brzine (koju diktira mreža). pretvaračke grupe invertor-ispravljač i transformatora priključen na mrežu. Dvostrano napajana indukciona mašina može generisati i reaktivnu energiju. Nedostaci su: relativno visoka cena zbog energetske elektronike. Ograničavajući faktor kod vetroagregata najvećih snaga je reduktor koji trpi velika naprezanja.

Zbog ograničenja snage konvertora. Vetroagregati sa sporohodnim sinhronim vetrogeneratorima koriste se i za agregate malih snaga (300 kW). Nemački proizvođač vetroturbina Enercon proizvodi vetroagregate sa sporohodnim sinhronim vetrogeneratorima. Principska šema ovog vetroagregata prikazana je na slici Vetrogenerator radi sa promenljivim brzinama. sa vetroturbinom prečnika 114 m i nosećim stubom visine 124 m. Ovaj proizvođač nudi vetroagregat nominalne snage 4. Brzina obrtanja rotora vetroturbine je (8 do 13) obr. Snaga i brzina vetroturbine reguliše se zakretanjem lopatica rotora. te mora biti frekvencijski raspregnut od mreže. ali je moguće na račun smanjenja aktivne snage generisati reaktivnu snagu kada je to potrebno. Radni opseg brzina vetra za ovu turbinu je (2.5 MW.Mašinski fakultet Beograd .DC-AC pretvarači moraju imati snagu vetrogeneratora. Vetroagregat sa sporohodnim sinhronim vetrogeneratorom ima slične karakteristike kao vetroagregat sa vetrogeneratorom-dvostrano napajanom indukcionom 21 . pri čemu periferna brzina vrha lopatice dostiže brzinu od 270 km/h.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Vetroagregat sa vetrogeneratorom-mnogopolnom permanentnim magnetima sinhronom mašinom sa Osnovni nedostatak do sada prikazanih vetroagregata je korišćenje reduktora između turbine i generatora. što je mana ovog koncepta. vetrogenerator je projektovan da radi sa nominalnom snagom uz faktor snage cosϕ =1. ali i za vetroagregate najvećih snaga./min.5 do 34)m/s. AC. Ova mana je izbegnuta kod koncepta sa sporohodnim višepolnim sinhronim generatorom sa permanentnim magnetima koji se direktno povezuje sa vetroturbinom. što se postiže AC-DC-AC pretvaračima.

su dati rezultati simulacije rada vetroturbine koja pogoni različite vetrogeneratore. Poređenje karakteristika različitih vrsta vetroagregata u realnim uslovima Radi poređenja karakteristika generisanja aktivne snage različitih tipova vetrogeneratora.  Vetrogenerator-sinhroni sporohodni generator sa permanentnim magnetima. Oznake na slici se odnose na:  Vetrogenerator-indukcioni generator sa kratkospojenim rotorom direktno priključen na mrežu. 22 . Turbina regulisana zakretanjem lopatica Vidi se da vetroagregati sa promenljivom brzinom obrtanja i zakretanjem lopatica vetroturbine generišu manje promenljivu aktivnu snagu nego vetroagregati sa indukcionom mašinom sa kratkospojenim rotorom. zbog korišćenja nestandardne mašine i konvertora velike snage.  Vetrogenerator-dvostrano napajani indukcioni generator sa promenljivom brzinom obrtanja. odnosno nema reduktora. generator ima veliku masu i prečnik. Mana mu je visoka cena. na slici. Zbog velikog broja polova.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine mašinom. Turbina regulisana konstrukcijom (stall regulacija).Turbina regulisana zakretanjem lopatica (pitch regulacija).Mašinski fakultet Beograd . Prednost u odnosu na prethodna rešenja je direktno sprezanje vetrogeneratora sa vetroturbinom. u uslovima stohastičke promene brzine vetra.

U početnoj fazi određivanja lokacije najčešće se raspolaže samo sa meteorološkim podacima. Greška od 10% u merenju brzine vetra se.Mašinski fakultet Beograd . Na karaju se za svaki sector grafički prikazuje koliko procentualnao od ukupne energije vetra je sadržano u vetrovima čiji smer pripada datom segmentu. sa odgovarajućom opremom.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine IZBOR LOKACIJE ZA POSTAVLJANJE VETROAGREGATA Izbor lokacije za postavljanje vetroagregata je najvažnija faza pri planiranju izgradnje vetroelektrane. Na osnovu ovih merenja. Uz merni sistem koristi se softver za obradu merenih veličina. Ceo horizont od (360) podeli se na 12 sektora od 30. Osim toga. Ruža vetrova se najčešće crta u polarnom koordinatnom sistemu. Postoje različiti sistemi za merenje relevantnih parametara za estimaciju resursa vetra. Na slici prikazana je konfiguracija sistema za merenje resursa vetra radi procene pogodnosti lokacije za postavljanje vetroagregata. Merenje se mora sprovoditi kontinualno najmanje jednu godinu. Na osnovu tih podataka. Poželjno je da se sprovede veći broj celih godina. Najpogodnije su lokacije koje imaju izražen dominantan pravac brzine vetra (ruža vetrova je spljoštena). Za svaki sektor se nanosi procentualna učestanost pojavljivanja vetra određene brzine (procenti su definisani u odnosu na posmatrani vremenski interval za koji se crta ruža vetrova). shodno relaciji odražava sa greškom od preko 30% u proračunu snage vetra. Broj anemometara i merača pravca vetra zavisi od visine mernog stuba. Najbitniji parametar pri analizi pogodnosti lokacije za postavljanje vetroagregata je brzina vetra. jedino se mogu pouzdano proceniti energetski resursi vetra. preliminarnih merenja i konsultacija sa meteorolozima treba odabrati mikrolokacije na kojima se moraju izvršiti namenska merenja parametara vetra. potrebno je izdvojiti regione u kojima postoje potencijalno pogodne mikrolokacije za postavljanje vetroagregata. Od interesa su lokacije u kojima je srednja godišnja brzina vetra merena na 10 m iznad tla (standardna visina na koju se postavljaju anemometri u hidrometeorološkim stanicama) vsr≥ 5 m/s. minimalan broj je 2. NJihova kalibracija i montiranje na merni stub je definisano IEC standardom 61400-12. Od velike važnosti je da instrumenti budu pouzdani i da imaju veliku klasu tačnosti. Na osnovu izmerenih veličina za svaku visinu anemometra daje se za posmatrani interval vremena grafički prikaz pravca. brzine i snage vetra u vidu tzv. ruže vetrova. odnosno srednjih godišnjih brzina vetra. 23 . Na osnovu konfiguracije terena. za svaki sektor se crta i proizvod srednje brzine vetra i procentualne učestanosti pojavljivanja vetra u tom segmentu.

Najčešće se koristi logaritamska zavisnost brzine vetra od visine. Ukoliko postoje vrtlozi. Usled trenja vazduha o tlo i unutrašnjeg viskoznog trenja.Mašinski fakultet Beograd . te je i profil brzine različit za različite lokacije. Postoji više modela koji opisuju visinski profil brzine vetra. Većim brojem anemometara i merača pravca na različitim visinama utvrđuje se eventualno vrtložno strujanje i visinski profil brzine vetra. Ovi parametri se razlikuju od lokacije do lokacije. brzina vetra raste sa povećanjem visine. za pouzdanu estimaciju proizvodnje električne energije potrebno je konsultovati proizvođača vetroagregata. Većina softvera podrazumeva laminarno strujanje vazduha. ili izražena rafalnost vetra. odnosno ružu hrapavosti. prisustvo prirodnih i veštačkih prepreka kao i drugi elementi reljefa. Hrapavost terena se razlikuje za različite pravce duvanja vetra pa je potrebno za svaki segment ruže vetrova definisati hrapavost.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Ako se softveru zada i karakteristika snage i visina stuba vetroagregata on estimira i histogram električne energije koju bi proizveo odabrani vetroagregat na toj lokaciji. data relacijom: 24 . Na profil brzine vetra utiče hrapavost terena.

Mašinski fakultet Beograd . Izmereni podaci i odgovarajuće ruže hrapavosti se obrađuju u posebnom softveru. Broj mernih tačaka zavisi od složenosti konfiguracije terena. Parametar z0 se za određeni teren određuje na osnovu klase hrapavosti terena. U tabeli je prikazana najčešće korišćena klasifikacija terena prema klasi hrapavosti. z0 može odrediti računski: Ako se na analiziranoj lokaciji planira gradnja veće vetroelektrane moraju se vršiti merenja u više tačaka. 25 . Parametar hrapavosti se najpouzdanije može odrediti ako za datu lokaciju postoje merenja na različitim visinama.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Dakle. z1 i z2. prema slici. koji određuje optimalne pozicije vetroagregata u okviru vetroelektrane. Tada se. Parametar z0 predstavlja visinu na kojoj je brzina vetra jednaka 0. uticaj hrapavosti terena na visinski profil brzine vetra se definiše parametrom z0.

DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Ako je za neku lokaciju poznata samo srednja godišnja brzina vetra. Električna energija proizvedena u vetroagregatu po ceni je konkurentna energiji iz konvencionalnih elektrana ako je godišnja proizvodnja po jedinici površine vetroturbine 1100 kWh/m2/god. pa je cena električne energije iz prosečnog vetroagregata za (20 do 30)% veća u odnosu na cenu električne energije iz prosečne konvencionalne elektrane. nа sаvetovаnju o proizvodnji električne energije u okviru strаtegije rаzvojа energetike. dostа pаžnje bilo je posvećeno аlternаtivnim izvorimа. kao što su postojeća elektroenergetska.Mašinski fakultet Beograd . Septembrа 1987. U Srbiji nisu izvršena sistematska merenja i istraživanja vetroenergetskog potencijala. Koristeći Weibull-ovu raspodelu brzina vetra i karakteristike vetroagregata. putna i telekomunokaciona mreža. pri izboru lokacije vetroagregata mora se voditi računa i o drugim bitnim elementima. Prosečan vetroagregat u Evropi proizvodi oko (900-1000) kWh/m2/god. 26 . Pored vetrovitosti. tako da se o perspektivama razvoja vetroenergetike u našoj zemlji može govoriti tek nakon pouzdanog utvrđivanja resursa vetra. što je bitno kada je lokacija u blizini naselja. Sredinom osаmdesetih. bilo je više istrаživаčkih projekаtа u oblаsti novih i obnovljivih izvorа energije. što prema relaciji jednačine odgovara srednjoj godišnjoj brzini vetra vsr = 7 m/s. može se pomoću jednačine grubo proceniti električna energije E koju na godišnjem nivou može proizvesti vetroagregat po jedinici površine vetroturbine. raspodela učestanosti pojavljivanja vetra neke brzine podleže Weibull-ovoj raspodeli. Treba voditi računa i o vizuelnom uklapanju vetroagregata i buci koju oni stvaraju pri radu. Među njimа i vetroenergetike.

više nego dobrа investicijа. nа desnim obаlаmа Sаve i Dunаvа. Blаsini.) kojа se bаve već duže od 20 godinа ovom oblаšću. Trenutno se vrše sistemаtskа merenjа vetroenergetskih potencijаlа nа više lokаcijа u Vojvodini. Sаve i Morаve. itd. jer prosečnа brzinа vetrа prelаzi 6 m/s. Nemаčkа. а nаjdаlje se otišlo sа merenjimа u Bаnаtu.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Poznаto je dа su u nаšoj zemlji potencionаlni lokаliteti zа rаzvoj vetroenergetike plаninski venci istočne Srbije. Stаroj plаinini i Crnom Vrhu.Mašinski fakultet Beograd . plаninske zаrаvni u centrаlnoj Srbiji i doline Dunаvа. Bojvodinа. а kvаlitet istog spаdа među nаjbolje u Evropi. Portugаl. 27 . Ovа područijа su ideаlno mesto zа izgrаdnju vetro pаrkovа. što je premа iskustvimа zemаljа (Holаndijа. Špаnijа.

Iz datih rezultata se vrši proračun o ekonomskoj isplativosti ulaganja u postavljenje vetroagregata na dato mesto.comeze. 28 .DIPLOMSKI BSC Vetroturbine WEB INTERPRETACIJA Kao postavljen zadatak bio je proračun optimalnosti postavljanja vetroturbina na lokalitetima u okviru Evrope. Na sajtu postoji i prijava korisnika. Izabran je odredjen broj lokacija i odredjeni broj vetroturbina. Program se nalazi na sajtu www.Mašinski fakultet Beograd .aleksandardiplomski. Kao glavni zadatak je pokazivanje izlazne energije i izlazne energije na godišnjem nivou.com. Za ovaj rad dati su probno korisničko ime i šifra.

DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Nakon prijave korisnika otvara se sledeća stranica. To su : XAMPP.Joomla. Skripte i Literatura. Sa leve se strane se nalazi meni. Na linku dokumentacija možete naci sve informacije i programe korišćene u izradi ovog rada.Mašinski fakultet Beograd . CMS . 29 . pogledati sliku ispod.

lokacija i turbina se biraju iz padajućih menija. Klikom na dugme Search dobijamo tražene rezultate. i to:     PRIMER Za primer možemo uzeti kao lokaciju Berlin i turbinu Neg Micon 2000/72 : Izlazna snaga [W/m2] Izlazna energija [kWh/m2/god] Izlazna energija [kWh/god] Faktor kapaciteta 30 . slika ispod.Mašinski fakultet Beograd .DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Baza radi na sledećem principu.

Mašinski fakultet Beograd .DIPLOMSKI BSC Ulazni podaci za turbine su:      Snaga [kW] Min radna brzina [m/s ] Max radna brzina [m/s ] Prečnik [m] Visina glavčine [m] Vetroturbine Ulazni podaci za lokaciju su:       Temperatura [°C] Pritisak [kPa] Weibul parametar Brzina vetra [m/s] Srednja vrednost Weibull Visina [m] Izlazni rezultati za lokaciju Berlin i turbinu Neg Micon 2000/72 : 31 .

32 . U ovom odeljku se takodje nalazi i poslednja verzija ovog Diplomskog rada.DIPLOMSKI BSC Za izradu ovog sajta korišćeni su sledeće web lokacije: Vetroturbine Dodatne o resursima korišćenim u izradi ovog sajta možete naći u odeljku Dokumentacija.Mašinski fakultet Beograd .

33 .Mašinski fakultet Beograd .DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Na sajtu se takodje nalazi i kontakt strana koja je namenjena za sva pitanja korisnika ove web lokacije.

Koristio se za pokretanje brodova. ali i u pogledu njihove izgrađene instalisane snage. Proizvodnja električne energije iz vetra počela se razvijati tridesetih godina prošlog veka. 34 . Koristi se od davnina. Slika daje porast instalisanih kapaciteta vetroagregata u Evropi i svetu u poslednjih 10 godina. ekonomski i tehnički nekonkurentni. su pali u zaborav. Razvojem velikih hidro.Mašinski fakultet Beograd . termo i nuklearnih elektrana vetroagregati. Do industrijske revolucije vetar je uz drvo bio najveći izvor energije. mlinova i pumpi za vodu. Vetroenergetika je mlada grana energetike koja se intenzivno razvija u pogledu tehnološkog razvoja vetroagregata. Tada je počela izgradnja prvih vetroagregata za konverziju energije vetra u električnu.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine ZAKLJUČAK Vetar je besplatan i neiscrpan energetski resurs. doveli su početkom devedesetih godina prošlog veka do vaskrsa vetroagregata. Međutim. iscrpivost rezervi fosilnih goriva i ekološki problemi izazvani njihovom eksploatacijom.

Na primer. koliko košta i instalacija 1MW u prosečnoj termoelektrani na ugalj. Osim toga.Mašinski fakultet Beograd .) podmiruje oko 2. EU iz instaliranih 28440 MW (decembar 2003. CO2 je uz vodenu paru najveći uzročnik globalnog zagrevanja (efekta staklene bašte). Međutim. dok u akumulacionim hidroelektranama upravljanje proizvodnjom se vrši na osnovu zahteva tržišta.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Oko 80% svih svetskih vetroagregata instalirano je u zemljama Evropske Unije (EU).5% ukupnih potreba za električnom energijom. pri čemu je pažnja posvećena vetroagregatima koji se vezuju na distributivnu mrežu.5 do 2 kg uglja pri čemu se u atmosferu oslobodi oko 1kg ugljen-dioksida (CO2) i oslobodi oko 2kWh toplotne energije koja se rasipa u okolinu i lokalno zagreva reku i atmosferu. Za razliku od termo i hidroelektrana vetroelektrane se grade veoma brzo -. cena proizvedene električne energije iz prosečnog vetroagregata je još uvek skuplja od cene kWh iz konvencionalnih eleketrana. vetar kao primarni energent ima i niz nedostataka. Smatra se da će vetroelektrane po ceni proizvedenog kNJh biti u potpunosti konkurentne konvencionalnim izvorima kada se u cenu proizvodnje električne energije uključi i uticaj na životnu sredinu. te su sastavni deo elektroenergetskog sistema (EES). Ipak. pa se o perspektivi vetroagregata još uvek ne može pouzdano govoriti. Na jako vetrovitim lokacijama. čija je srednja godišnja brzina veća od 7m/s. a preko dana kada je 1kWh najskuplji elektrana radi punim kapacitetom i proizvodi najskuplju “struju” . Vek trajanja vetroelektrane je oko 25 god. što odgovara snazi svih hidro i termo elektrana u Srbiji. Za proizvodnju 1kWh u prosečnoj termoelektrani na lignit se potroši oko 1. Ovakva predviđanja se baziraju na činjenici da je vetar obnovljivi ekološki izvor i da su njegovi tehnički iskoristivi resursi višestruko veći od ukupne trenutne potrošnje električne energije. preko noći se puni akumulacija i proizvodnja drži na minimumu. vetroelektrane mogu biti i ekonomičnije od komercijalnih izvora ali su takve povoljne lokacije relativno retke.za svega nekoliko meseci. Predviđa se da će vetroagregati u budućnosti bitno povećati učešće u proizvodnji ukupne električne energije. Prema sporazumu iz Kjota svaki kilogram CO2 koji se emituje u atmosferu ima svoju cenu i ti takozvani eksterni troškovi mogu povećati troškove proizvodnje 1kWh električne energije u termoelektranama i do 200%. 35 .5 puta manje nego ista instalisana snaga u nuklearnoj elektrani. Nemačka je. Cilj ovog odeljka je da izloži osnovne principe i probleme vezane za vetroagregate. na primer. proizvodnju vetroelektrane diktira vetar. Prikazani su različiti tipovi vetroagregata koji su do sada razvijeni. u poslednje četiri godine izgradila preko 8000 MW vetrogeneratora. Cena jenog vetroagregata snage 1MW je oko jedan milion eura. Prosečan vetroagregat od 1MW instalisane snage proizvede električne energije na godišnjem nivou duplo manje nego 1MW instalisane snage u hidroelektrani. odnosno oko tri puta manje nego u prosečnoj termoelektrani i oko 3.

Prognoze razvoja vetroenergetike su vrlo optimističke i u svim varijantama predstavljaju vetroelektrane kao vrlo bitan izvor električne energije u budućnosti. Prema studiji izvodljivosti Wind Force 12.Mašinski fakultet Beograd . Posebna pažnja se posvećuje daljem razvoju vetroagregata za rad u planinskim lokacijama sa otežanim klimatskim uslovima i turbulentnim vetrovima. planira se razvoj vetroagregata snage 8 – 10 MW. a do 2010. koju je finansirala i sprovela Evropska Unija. a njegov potencijal višestruko prevazilazi globalne potrebe za električnom energijom. Na postojećem nivou komercijalno su dostupni vetroagregati snage do 5 MW. Neki proizvođači već su uspešno instalirali komercijalne turbine za ekstremne planinske uslove. godini se procenjuje na 12%. Pre svega je usmeren na dalje povećavanje snage koju daju pojedinačni vetroagregati. Takve prognoze su realne jer je vetar neiscrpan energent. zbog svoje nepredvidive (stohastičke) prirode imati ograničen udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije. učešće vetroelektrana u globalnoj svetskoj proizvodnji električne energije u 2020. Ipak.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Razvoj tehnologije vetroelektrana je intenzivan u svim elementima. 36 . vetar će.

CRC Press 2006.balkanenergy. Željko Đurišić Vetroenergetika u Srbiji.Mašinski fakultet Beograd . Green energy invest 37 . Vetar ? Alternativni izvor električne energije. Nick Jenkins. Wiley 2001. Turner.DIPLOMSKI BSC Vetroturbine Literatura       Balkan Energy Solution Team. www. Danish Wind industry association Wayne C. David Sharpe. ”Energy Management Handbook”.com Tony Burton. ”Wind Energy Handbook”.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful