P. 1
Priprema za cas, Srpski jezik, 3.razred

Priprema za cas, Srpski jezik, 3.razred

3.0

|Views: 13,958|Likes:
Published by Marina Praizovic
:

: 2004/102

, 2008.

: : : : : : : : : : :
o

Ä 8. 4. 2008. III 5

³

Ä

³

: ; , , : ; ; : : : ; ; : : : : Ä ( , , 2005.; Ä ³ , 1993. ³ ), , , , , , ; , ; , , ,

;

;

2

-

5 5

(

)

1

1 2 3 17 1 1 7 1

3

-

. ( . ? ? ) 1) ? , .(

Ä

³. , .

. 2) 1937. . Ä ³ Ä ³, Ä ³.

( , , . :

(

)
.

.

: .

, ( . . 4 , ).

. , , . , , . , Ä ³ . ? ) ? ? ?( ) : Ä , .³ ? Ä ? ? ? ? , ?( ; ) : Ä , .( ? ? ? 4) ? 5 ( , , .³ ? 3) ? ? ³, ? ? ?( . ,

? ? ? : Ä .³ ? ? . ? ? : Ä .³ ? ? ? Ä Ä ? ? : Ä , , ?
:

: 2004/102

, 2008.

: : : : : : : : : : :
o

Ä 8. 4. 2008. III 5

³

Ä

³

: ; , , : ; ; : : : ; ; : : : : Ä ( , , 2005.; Ä ³ , 1993. ³ ), , , , , , ; , ; , , ,

;

;

2

-

5 5

(

)

1

1 2 3 17 1 1 7 1

3

-

. ( . ? ? ) 1) ? , .(

Ä

³. , .

. 2) 1937. . Ä ³ Ä ³, Ä ³.

( , , . :

(

)
.

.

: .

, ( . . 4 , ).

. , , . , , . , Ä ³ . ? ) ? ? ?( ) : Ä , .³ ? Ä ? ? ? ? , ?( ; ) : Ä , .( ? ? ? 4) ? 5 ( , , .³ ? 3) ? ? ³, ? ? ?( . ,

? ? ? : Ä .³ ? ? . ? ? : Ä .³ ? ? ? Ä Ä ? ? : Ä , , ?

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Marina Praizovic on Aug 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
See more
See less

03/08/2015

Учитељски факултет

Универзитет у Београду









ПИСАНА ПРИПРЕМА ЗА ДРУГИ ИСПИТНИ ЧАС

Методика наставе српског језика и књижевности











Професор: Студент:
др Вук Милатовић Марина Праизовић
2004/102


Београд, 2008.
2





ОПШТИ ПОДАЦИ
КАНДИДАТ: Марина Праизовић
ОСНОВНА ШКОЛА: „Ћирило и Методије“
ДАТУМ ОДРЖАВАЊА ЧАСА: 8. 4. 2008.
ЧАС ПО РЕДУ: трећи
РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: III 5
УЧИТЕЉ- МЕНТОР:
МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ:
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Српски језик
НАСТАВНА ОБЛАСТ: књижевност
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: „Љубавна песма“ Милован Данојлић
ЦИЉ ЧАСА: доживљавање и разумевање
књижевнoуметничког текста
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ЧАСА
ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ: доживљавање и разумевање лирске песме;
увођење ученика у анализу песме кроз
одговоре на питања; интуитивно усвајање
знања о персонификацији, епитетима,
хиперболи, дистиху, парној рими
ФУНКЦИОНАЛНИ ЗАДАЦИ: развијање способности тумачења лирске
песме; подстицање маштања код ученика;
богаћење речника; развијање способности
стваралачког мишљења
ВАСПИТНИ ЗАДАЦИ: развијање љубави према лирској поезији, а
самим тим и према књижевности
ТИП ЧАСА: обрада
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: метода разговора; метода рада на тексту;
метода усменог излагања; метода писаних
радова
НАСТАВНА СРЕДСТВА: наставни листић, фотографије, писма
ОБЛИЦИ РАДА: фронтални облик рада; индивидуални облик
рада
НАСТАВНИ ОБЈЕКАТ: учионица
ЛИТЕРАТУРА: „Настава српског језика и књижевности“
(у трећем разреду), приручник за
наставнике, Вук Милатовић, ЗУНС,
Београд, 2005.; „ Методика разредне
наставе“ Ђорђе Лекић, Нова Просвета,
Београд, 1993.
3


СТРУКТУРА ЧАСА СА ВРЕМЕНСКОМ АРТИКУЛАЦИЈОМ



Емоционално-интелектуална припрема 5 минута

Најава наставне јединице 5 минута
Саопштавање података о писцу

Интерпретативно (изражајно) читање 1 минут

Емоционална пауза

Разговор о доживљају песме и сређивање утисака 1 минут

Тихо усмерено читање 2 минута

Тумачење непознатих речи 3 минута

Интерпретација песме 17 минута

Језик и стил 1 минут

Синтеза- завршно интерпретативно читање 1 минута

Самостални рад ученика 7 минута

Домаћи задатак 1 минут









4

ТОК ЧАСА




Емоционално-интелектуална
припрема





Најава наставне јединице
Саопштавање података о писцу









Интерпретативно (изражајно)
читање
Емоционална пауза

Разговор о доживљају песме и
сређивање утисака


Тихо усмерено читање





Час започињем тако што причам са
ученицима о љубави. Лепим хамер
(прилог 1) и питам ученике шта је за њих
љубав. Према коме све можемо да осећамо
љубав? Какво је то осећање? Како можемо
да покажемо да осећамо према некоме
љубав? Ученик који одговори, свој
одговор записује у срце на хамеру. (док се
не попуне сва срца)

Најављујем им да ћемо на часу чути шта је
то Милован Данојлић написао о љубави у
„Љубавној песми“. Записујем наслов и
име песника на табли, а ученици у свеске.
Питам ученике да ли су чули за песника
Милована Данојлића и да ли знају неку
његову песму. Лепим слику писца (прилог
2) и говорим им да је он песник који је
рођен 1937. године у селу крај Љига, у
Србији.Он пише и за одрасле, и за децу.
Његове познате збирке песама за децу су:
„Како спавају трамваји“, „Фуруница
јогуница“ и „Родна година“ .

Позивам ученике да затворе све књиге и
да пажљиво слушају песму. Ученицима
изражајно читам песму.

Након прочитане песме питам их: да ли им
се свидела песма и о чему су размишљали
док су слушали песму.

Тражим од ученика да отворе књиге и
тихо, свако за себе прочита песму и
подвуче непознате речи (уколико их има).
Ученици читају и подвлаче непознате
речи. Питам ученике које речи су им
непознате. Када ми кажу непознату реч,
тражим од ученика да прочита стих у
5

Тумачење непознатих речи







Интерпретација песме






























којем се налази та реч и да ми каже на
основу тога шта мисли да та реч значи.
Уколико не зна, питам остале ученике да
ли можда они знају шта та реч значи, а
затим им ја објашњавам. Уколико кажу да
су им све речи познате, питам их шта
значе речи гледећи се, нечувене,
благородне.Објашњавам те речи и
записујемо на табли, а ученици у свеске.

Кажем ученицима да погледају „Љубавну
песму“ и да ми кажу по чему знамо да је
то дело песма. Колико строфа има ова
песма? Шта чини строфу? Колико има
стихова у свакој строфи? (интуитивно
упућивање на дистих) Које речи се римују
у првој строфи? А у осталим строфама?
Где се те речи које се римују налазе у
стиховима? Да ли се оне налазе на
крајевима у свим строфама? (интуитивно
упућивање на парну риму)
Прозивам ученика да ми прочита прву
строфу:
„Био једном један маслачак,
И био на небу бели облачак.“
Питам ученике како почиње ова песма?
Када кажемо „био једном један“, знамо ли
када се то десило? Где још имамо такав
почетак? Које ликове имамо у бајци? Шта
се дешава у бајци? Може ли се оно што је
у бајкама десити и у животу? Можемо ли
закључити шта ће се десити у песми, ако
почиње као бајка? (паралела између
фантастичног и реалног; паралела између
бајке и песме) Ко се помиње у овој песми?
Тражим од ученика да ми прочита следећу
строфу:
„Облачак горе, маслачак доле,
Гледећи се, почеше да се воле.“
Питам ученике где се налази облак?
Лепим фотографију облака. (прилог 3)
Можемо ли ми да дохватимо облак?
Колико је он удаљен од нас? Где се налази
маслачак? Лепим слику маслачка (прилог
4) Јесу ли маслачак и облачак близу један
другом? Шта се десило са маслачком и
6









































облачком док су се гледали? Када се вама
свиди нека девојчица или дечак шта ви
тада радите? Волите ли да гледате тог
дечака и девојчицу?
Тражим од ученика да ми прочита следећу
строфу:
„Дођоше врућине нечувене
И маслачак поче да вене.“
Питам ученике зашто је маслачак почео да
вене? У каквој је невољи био? Какве су то
нечувене врућине? Тражим од ученика да
они замисле да су маслачак на ливади и да
је велика врућина. Питам их како би се
осећали? Шта би им највише тада било
потребно? Како биљке добијају воду?
Тражим од ученика да ми прочита четврту
строфу:
„Облачак притрча брзо у помоћ:
киша је лила све до у поноћ.“
Питам их како је облачак помогао
маслачку? Можемо ли да закључимо какав
је био облачак? Да ли сте ви некада
некоме помогли? Како?
Ученик чита следећу строфу:
„И кад год је било потребе,
облачак даваше све од себе.“
Шта значи „даваше све од себе“? За кога
бисте ви учинили све? Шта бисте учинили
за некога кога волите?
Прозивам ученика који чита пету строфу:
„Од благородне, топле кише
маслачак растао све више, више,“
Шта је потребно да би једна биљка
порасла? Каква је била киша коју је
облачак послао за маслачка? Каква је то
киша? (интуитивно упућивање на епитете)
Зашто је она била таква?
Читање седме строфе:
„ишао све даље од овог света,
надрастао је сва дрвета,“
Питам ученике да ли знају шта значи
„надрасти“? Да ли су некада видели
маслачка који је виши од дрвета? Зашто
песник каже да је маслачак надрастао
дрво?(интуитивно упућивање на
хиперболу) Да ли је сада маслачак ближи
7









Језик и стил






















Синтеза- завршно интерпретативно
читање

Самостални стваралачки рад
ученика




облачку? Зашто песник преувеличава?
Читање осме строфе:
„и једнога је дана маслачак
нежно дотакао бели облачак“
Како почиње последња строфа? Знамо ли
када је то било? Шта је то учинио
облачак? Ко вас нежно додирне, загрли?
Можемо ли да закључимо шта се то
десило између маслачка и облачка?
О чему говори песма? Каква је ова песма?
Између кога се родила љубав у песми?
(интуитивно упућивање на мотив љубави)
У песми песник стално употребљава реч
облачак. Каква је то реч? (интуитивно
упућивање на деминутиве) Када
употребљавамо речи умањеног значења?
Ко вама тепа? Шта вам каже кад вам тепа?
Може ли маслачак да се заљуби? У песми
песник каже да су се маслачак и облачак
волели, гледали, да је маслачак ишао све
даље од света, да је маслачак дотакао
облачак. Може ли се то десити у природи?
Јесте ли видели некада маслачка који иде,
маслачка који има очи па гледа око себе?
Да ли је то могуће? А ко може да хода, да
гледа, да некога дотакне? (интуитивно
упућивање на персонификацију) Ко нама
све време у песми говори о маслачку и
облачку? (интуитивно упућивање на
свезнајућег приповедача)
Како једним именом називамо бајке,
песме, приповетке? Да ли све оно што
читате у њима може да се деси у свету
који нас окружује? (раздвајање света
књижевности и света реалног)

Прозивам једног ученика да прочита целу
песму.

Лепим слику (прилог 5) и говорим
ученицима да Мила и Милош желе да
напишу љубавно писмо једно другоме и да
им је потребна њихова помоћ, јер не знају
шта да напишу. Делим ученицима коверте
са папиром (прилог 6), а њихов задатак је
да напишу љубавно писмо и тако помогну
8




ПРИЛОГ 1:





ПРИЛОГ 2: ПРИЛОГ 3: ПРИЛОГ 4:








Домаћи задатак
дечаку и девојчици. Девојчице треба да
помогну Ани, а дечаци Марку. Након
њиховог самосталног рада, ученици читају
писма.

Ученици за домаћи задатак имају да науче
напамет „Љубавну песму“.

ЉУБАВ

9

ПРИЛОГ 5: ПРИЛОГ 6:









ИЗГЛЕД ТАБЛЕ


„Љубавна песма“


Прилог 5


Прилог 2
Милован Данојлић



Прилог 1

Непознате речи:

Прилог 3


Прилог 4

гледећи се – гледајући се
нечувене – ужасне, страшне
благородне – добре, захвалне

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->