7.

PLITKI TEMELJI
PLITKIH 7.1. KLASIFIKACIJA PLITKIH TEMELJA Temelji, kao sastavni deo svake inženjerske konstrukcije, su najčešće podzemni elementi, koji imaju ulogu prenosa opterećenja sa konstrukcije na tlo. Pravilnim projektovanjem temelja treba obezbediti predviñene uslove oslanjanja konstrukcije, prenos opterećenja u dopuštenim naprezanjima tla, te uz dopuštena sleganja i minimizaciju njihove neravnomernosti (neravnomerna sleganja oslonaca). Dubinu fundiranja (u odnosu na površinu tla) treba birati u funkciji sastava i osobina zemljišta na kom se konstrukcija fundira, tako da uslovi odgovaraju zahtevima sigurnosti protiv sloma u tlu, a sleganja su u prihvatljivim granicama. Takoñe, dubinom fundiranja je neophodno prodrti u slojeve tla koji ne mrznu i nemaju velike promene vlažnosti. U plitkom fundiranju, temelji mogu biti klasifikovani na (Sl. 249): pojedinačne temelje – temelje samce (projektuju se uobičajeno ispod jednog stuba), temeljne trake (ispod zidova), temeljne grede i temeljni roštilji (ispod niza stubova) i temeljne ploče (velika opterećenja i/ili loše tlo).

Sl. 249. Vrste plitkih fundamenata: a) temelj samac; b) temeljna greda; c) temeljna traka; d) temeljna ploča.

NA 7.2. FAKTORI KOJI UTIČU NA PROJEKTOVANJE Jedan od modela tla, najčešće korišćen prilikom odreñivanja dimenzija kontaktne površi, za temelj opterećen koncentrisanom silom u težištu daje jednakopodeljeno reaktivno opterećenje tla. Ovo je, naravno, aproksimacija realnog stanja, kod kojeg oblik distribucije, kvalitativno, zavisi od vrste tla i odnosa krutosti temelja i tla. Tako, nekoherentnom tlu i/ili fleksibilnom temelju odgovaraju veće ordinate pritiska

207

tako i zbog relativno malog (i ne nužno nekonzervativnog) njihovog uticaja na veličinu uticaja merodavnih za dimenzionisanje temeljne konstrukcije. a cilj je obezbediti da maksimalna naprezanja ne prevazilaze dopuštene napone u tlu. u nastavku. Ovo podrazumeva kombinaciju sta- lnog opterećenja i dela povremenog opterećenja za koji je realno očekivati da je uvek apliciran na konstrukciju. dakle. b) nekoherentno tlo (i/ili fleksibilan temelj). Kontrola naprezanja u kontaktnoj površi se sprovodi za najnepovoljniju kombinaciju eksploatacionih opterećenja. 250. u prenosu opterećenja na tlo može učestvovati samo onaj deo kontaktne površine koji je pritisnut (na spoju temelj-tlo se ne 48 Izraz je preuzet iz Evrokod normi (quasi-permanent). c) koherentno tlo (i/ili krut temelj) Slično. 208 . Načini centrisanja će biti pokazani u okviru delova vezanih za pojedine vrste plitkih temelja. Posebno je to slučaj kod trakastih i temelja samaca. alternativno. ekscentrične. 250). kako zbog nepouzdanosti pravilne procene raspodele u finkciji realnih uslova. vezanom tlu i/ili krutim (nedeformabilnim) temeljima odgovaraju maksimalne ordinate bliže ivicama temelja (Sl. Centrisanjem je. Raspored kontaknog napona u zavisnosti od tipa tla i krutosti temelja: a) idealizacija.13. obezbeñena ravnomerna distribucija kontaktnih naprezanja u modelu koji neravnomernost naprezanja zanemaruje. kvalitativnu razliku prave i ekstremni slučajevi po pitanju krutosti tla. novembar 2010 u centralnom delu temelja. a. Sl. Ukoliko se na temeljnu konstrukciju prenosi ekscentrično opterećenje temelj treba centrisati tako da se težište kontaktne površine poklopi sa položajem rezultantne. 251. Pri tome. Sl.Betonske konstrukcije – radna verzija . ovaj „princip“ im nije stran. suprotno. Iako domaći propisi „ne poznaju“ konkretan termin. 251. kako je pokazano na Sl. vertikalne sile za stalno opterećenje ili. Raspored kontaktnog napona u zavisnosti od krutosti temelja i tla Uobičajeno je da se ove neravnomernosti naprezanja u kontaktnoj površi zanemaruju u praktičnim inženjerskim proračunima. za stalno opterećenje i deo povremenog opterećenja (kvazi-stalno opterećenje48).

252. nego je neophodno prethodno izvesti tampon sloj od nearmiranog betona debljine 5 do 10cm (Sl. za pojedina kombinacije opterećenja (seizmičke). računarska tehnika i razvijenost i dostupnost specijalizovanih softvera omogućuju da se konstrukcija objekta modelira i 209 . i osobina gornje. a upojedinim situacijama može biti od velikog uticaja. bile aplicirane kao opterećenje na temeljnu konstrukciju na tlu. ovo znači i da deformacija tla izaziva promenu uticaja u elementima statički neodreñenih gornjih konstrukcija – interakcija konstrukcija-tlo. u opštijem slučaju. ali i da spreči da tlo upije vodu iz sveže betonske mase temelja. 252c). Zaštitni sloj betona do armature je preporučljivo usvojiti većim od minimalno propisanih. Plitki temelji prenose naponi zatezanja). Često uslovi tla nalažu potrebu izvoñenja tamponskog sloja od šljunka ispod temelja u cilju ubrzavanja procesa konsolidacije. ie mogućnost održavanja čistom. Ovim je raspodela reaktivnog opterećenja tla funkcija ne samo elastičnih i plastičnih osobina tla. Eventualno. mogla biti razmatrana kao slučaj opterećenja gornje konstrukcije (opterećenje pomeranjem oslonaca). Klasičan način proračuna konstrukcija je redovno podrazumevao dekompoziciju konstrukcije objekta na gornji deo i temelje. temeljene. dopušta se prekoračenje dopuštenih napona u ograničenom procentu (20%) na ivicama kontaktne površine. Njegova uloga je da obezbedi ravnu površinu za postavljanje armature i time joj obezbedi mogućnost postavljanja u projektovani položaj. Na ovaj način je „izgubljen“ „povratni“ uticaj tla na konstrukciju (zanemarena je interakcija temelj-tlo). u nezavisnoj analizi (na drgom statičkom sistemu). Izuzetno. ali.3. obično oko 4 do 5cm (Sl. 252a). Armiranobetonski temelj ne može biti izveden neposredno na tlu. INTERAKCIJA TEMELJ-TLO I IDEALIZACIJA TLA Osnovna pretpostavka proračuna temeljnih konstrukcija je da postoji poklapanje deformacija temelja i tla u nivou njihovog spoja. Sl. u drugoj iteraciji. Tampon slojevi ispod temelja i zaštitni sloj betona TEMELJIDEALIZACIJA 7. Dalje. konstrukcije. Danas. registrovana sleganja su. Ni tada betonski tamponski sloj ne sme izostati (Sl. 252b). prilikom betoniranja. koje je moglo biti modelirano različitim modelima. nego i (već rečeno) osobina temeljne konstrukcije. Gornja konstrukcija bi bila analizirana uz pretpostavku nepokretnog oslanjanja odgovarajuće vrste. Ovo upućuje na tretman tla kao jednog od konstruktivnih elemenata prilikom proračuna uticaja koji pretenduje na veću tačnost.7. a reakcije koje odgovaraju ovom sistemu bi.

.... 7.... PROMENA NAPREZANJA LINEARNA PROMENA KONTAKTNOG NAPREZANJA Ovo je još uvek najčešće korišćen model u praktičnim proračunima... uticaj tla.......... onda poslednja konstatacija jasno ukazuje na manjkavosti i vrlo ograničeno područje primene. VINKLEROV (WINKLER) MODEL TLA Ovim modelom.......13. koji se manifestuje distribucijom kontaktnih naprezanja...... Kako god da je proračun organizovan..... Pritisak u nekoj tački je posledica sleganja samo te tačke. ovim modelom... u 210 . dva dijagrama se meñusobno razlikuju. (7. Ako je. 253a)..... Usvajanjem linearnog zakona promene nije „iskorišćena“ ni jedna od mehaničkih karakteristika samog tla – sva tla su ravnopravna i rezultuju istom distribucijom.... meka.... tlo se tretira kao elastična podloga. Vinklerova podloga ili elastični i izotropni homogeni poluprostor. a zasniva se na proporcionalnosti izmeñu pritisaka (q) i sleganja (y) u svakoj tački kontaktne površine: q = k ⋅ y .. u praksi se koristi diskretizovan model. jednostavnost modela prednost. rešavanjem diferencijalne jednačine četvrtog reda po ugibu temelja.... Sl. u ovom obliku..3...... se odreñuje usvajanjem modela tla – idealizacije tla.. tlo je predstavljeno jednim parametrom (koeficijentom krutosti podloge). kako to uvek biva). a njegova primena se može opravdati u slučaju temelja velikih krutosti ili za tla loših deformacijskih karakteristika (deformabilna. Zavisno od stepena idealizacije (precizniji modeli se ne odlikuju jednostavnošću.. Na Sl... tla). oprugama je moguće preneti i zatezanje i pritisak... zbog čega je Vinklerov model jednoparametarski model tla.. nema trenja u kontaktnoj površi. novembar 2010 analizira u celini koja obuhvata i temeljnu konstrukciju i uticaj tla. uobičajeno korišćeni modeli tla mogu biti klasifikovani na: model kojim se pretpostavlja linearna distribucija kontaktnog naprezanja.... a... Iako je za pojedine slučajeve Vinklerovo model moguće koristiti i u analitičkom obliku...Betonske konstrukcije – radna verzija ...3.1) Veličina k se naziva koeficijent krutosti podloge i izražava se u jedinicama kN/m2/m (po metru kvadratnom površine. Dakle...... po metru pomeranja).. ovo je danas i dominantni način proračuna. izvesno.1.... Vinklerov model tla Podloga se može prikazati u vidu modela u kome je tlo zamenjeno beskonačnom serijom elastičnih meñusobno nezavisnih opruga (Sl...2........ 253. .. Zbog „komfora“ koji ovakva analiza obezbeñuje. 7.. 253b prikazano je opterećenje temeljnog nosača i reaktivno opterećenje tla. Zbog uticaja krutosti samog temelja.

Uz očigledne prednosti koje ima u odnosu na linearnu distribuciju napona. nego i izvan njega. 254. pa tako ni nagib (modul reakcije). a tlo se ne sleže samo ispod temelja. Sl. ispitivanja se rade sa relativno malim površinama. pri merenju. Konačno. Vinklerov model ima i značajne nedostatke. Diskretizovan model Sl. Takoñe. Plitki temelji kojem se opruge (konačni broj opruga) ispod temelja modeliraju na relativnom malom rastojanju (Sl. 254).7. 255. q = P/ A Sama (stvarna) zavisnost q(δ) nije linearna. pritisak u nekoj tački kontaktne površine nije funkcija samo sleganja te tačke. kako je rečeno. obezbediti konstantan ugib ploče. Okvir 6 Koeficijent krutosti podloge (modul reakcije) Ovaj koeficijent. Temeljna greda na Vinklerovoj podlozi Sada svakoj opruzi odgovara pripadajuća površina do pripadajućih površina susednih opruga. kojim je i njegova primena limitirana u obimu i tačnosti. a krutost opruge (u kN/m) postaje proizvod koeficijenta podloge i pripadajuće površine opruge. što ovaj model omogućava. u kontaktnoj površini nije moguće preneti napone zatezanja. Tako. koeficijent krutosti (površinsko opterećenje koja rezultuje jediničnim sle211 . predstavlja odnos površinskog opterećenja i sleganja i može da se odredi opitom pločom: k = q /δ . a zavisna je od površine apliciranog opterećenja. Kako je značajno.

Preporučene vrednosti koeficijenta krutosti podloge (modul reakcije tla) [20] 7. 256.13. Sl. i interakciju konstrukcija-tlo je moguće obuhvatiti modeliranjem tla zapreminskim konačnim elementima odgovarajućih karakteristika i u dovoljnoj dubini/širini. pa je njegova primena limitirana i opravdana samo kod izuzetnih konstrukcija. ukidaju zategnute opruge. te da je primena teorije elastičnosti za opisivanje ponašanja tla vrlo upitne opravdanosti. 256. Njegovom primenom omogućeno je obuhvatanje interakcije temelj-tlo proračunom jednog statičkog modela konstrukcije. a upitnim ostaje samo deo o linearnosti/nelinearnosti zavisnosti naprezanja i deformacija. Savremenim softverom za strukturalnu analizu. jedno vreme praktično napušten. Vrednosti prikazane narednom tabelom ukazuju na vrlo široke intervale mogućih vrednosti za pojedine vrste tla (Sl. Za tačna rešenja ovog problema potrebano je upotrebiti komplikovan matematički aparat. gde danas figuriše kao neka vrsta standarda. MODEL ELASTIČNOG IZOTROPNOG HOMOGENOG POLUPROSTORA IZOTROPNOG POLUPROSTORA Tlo predstavljeno kao elastični poluprostor je dvoparametarski modelirano – vrsta tla je odreñena dvema njegovim fizičkim karakteristikama: modulom deformacije i Poasson-ovim koeficijentom. Ipak. jedan od nedostataka postupka – prijem zatezanja – je moguće neutralisati (čak automatizmom) iterativnom analizom u kojoj se.Betonske konstrukcije – radna verzija . u narednoj iteraciji. Okvir 6). Sa druge strane. treba dodati i da je primena ovakvih pretpostavki samo vrlo gruba aproksimacija realnog ponašanja tla. se pokazao izuzetno pogodnim u sklopu računarskih aplikacija za strukturalnu analizu. u odsustvu dovoljno jednostavnih za primenu alternativa. nego je zavisan od oblika i veličine kontaktne površi bloka kojim se odreñuje. novembar 2010 ganjem) nije konstanta tla. i pored ovih. kada je o uobičajenim objektima viskogradnje reč. odreñena kompatibilnošću deformacija. vrlo krupnih nedostataka. Ipak. Raspodela napona na tlo je.3. Kao nadgradnja.3. 212 . uz poznate parametre tla. ukoliko se jednom naneto opterećenje na tlo ne uklanja. kod kojih je od velikog značaja „realnost“ rezultata koje obezbeñuje. uslove oslanjanja konstrukcije na ovakvu podlogu. onda osobine elastičnosti i ne moraju biti od interesa. Vinklerov model.

prilikom kontrole naprezanja tla. Najčešći oblici temelja samaca Sl...... te veće maksimalne vrednosti. 258..... Plitki temelji 7. 257......... Ukoliko je opterećenje ekscentrično ili ukoliko postoje prostorna ograničenja kojima je onemogućeno izvoñenje kvadratnog temelja.2) W ali pod uslovom da minimalni naponi ostaju na strani pritiska... potrebno je odrediti aktivni deo površine i.. Kvadratne osnove su optimalne u situacijama kada se temeljem samcem prenosi centrično vertikalno opterećenje. Ukoliko to nije slučaj. 257. Najčešće korišćeni oblici temelja samaca su dati na Sl........4. .. 258c): 213 ..... prema Sl.. rade se pravougaone osnove........... Stepenastim i piramidalnim oblikom se postiže ušteda u materijalu.. 258b..... ali i komplikuje izvoñenje (posebno u piramidalnom slučaju.. U situacijama kada je temelj dvoosno savijan (opšti slučaj) raspodela napona je linearna u svakom od pravaca. Najjednostavniji oblik podrazumeva punu ploču konstantne debljine. (7. Sl........ Načelno.. Najčešće se projektuju i izvode kvadratnih ili pravougaonih osnova (kontaktnih površina). se redovno pretpostavlja linearno promenljivom. strmiju promenu napona... TEMELJI SAMCI Pojedinačni temelji ispod stubova se nazivaju samcima. Linearna promena napona u kontaktnoj površini Raspodela napona... 258a): σ max/ min = ∑ ± V F M ..7.. kada je neophodna i gornja oplata). ali je ravan napona....... u opštem slučaju...... vitoperna površ (Sl. saglasno tome.. za jednoosno savijane temelje je (Sl.

Dimenzionisanje temelja samca i progušćenje armature Realno.... momenti savijanja nisu.. Odreñena armatura. ... Dimenzionisanje može biti sprovedeno približnim proračunom pravougaonih preseka I-I i II-II. po širini... koje obezbeñuje ravnotežu (Sl.... 259. U statičkom pogledu.. šrafirana površina se obračunava dva puta.. 261..... 260.... Temelji samci podležu proračunu glavnih napona zatezanja kontrolom probijanja. Uobičajeno je usvajanje pravougaonih osnova sa odnosom stranica do 1..... 259a). 259c). preporučuje se da se polovina ukupne potrebe armature jednog pravca nañe unutar središnje četvrtine ili trećine širine temelja.Betonske konstrukcije – radna verzija .. novembar 2010 σ=∑ ± V F My Mx ⋅y± ⋅ x . a padaju u vrednosti ka ivicama temelja. (7... u svemu prema postupku predstavljenom u poglavlju o pečurkastim pločama.. c) poprečna raspodela momenta savijanja Sl.. temelj samac je konzolna ploča oslonjena na jedan stub i opterećena reaktivnim opterećenjem... 214 ... Temelji samci: a) ravnotežni sistem aktivnog i reaktivnog opterećenja. valja biti rasporeñena gušće u središnjem delu.. a napadnuti su momentom savijanja konzolne ploče opterećene reaktivnim opterećenjem.... Sl.... Merodavne vrednosti (za dimenzionisanje) momenata savijanja su one neposredno uz ivicu stuba (Sl. 259b)... u zoni stuba... Tako..... uz usvojen odnos dimenzija stranica pravougaonika.. Posledica opterećenja su uticaji prema kojima se ovi dimenzionišu....13. nego su veći u zoni stuba. uvažavajući realnu raspodelu momenta savijanja po širini... zbog čega su i rezultati dimenzionisanja na strani sigurnosti...5. jednoznačno odreñuje potrebne dimenzije temelja. gde su osnovne geometrijske veličine obeležene na Sl.. konstantni (Sl.... u oba pravca. Na ovaj način.. čija širina odgovara dimenzijama temelja.3) Ix Iy Poznate vrednosti dopuštenih naprezanja tla.. b) preseci merodavni za dimenzionisanje....

pri čemu se za širinu usvaja jedinična (1m). Armiranje temeljne stope i u gornjoj zoni i ankeri stuba Temelji samci se mogu projektovati i specijalnih oblika. 264. Uobičajeno se projektuju preseka prikazanih na Sl. Geometrijske veličine potrebne za kontrolu probijanja temeljne stope Temeljne stope su po pravilu zategnute u donjoj zoni.5. zbog čega se i armiraju donjom armaturom. 215 . saglasno opisanom postupku kontrole i obezbeñenja lokalnih napona. Sl.2). Osim toga. mogu iskoristiti kao deo armature temelja. u gornjoj zoni se može javiti potreba za horizontalnom armaturom dva pravca za potrebe prijema napona cepanja izazvanih koncentrisanim dejstvom iz stuba. 261.7. Čak i ako to nije slučaj. što je samo ilustrativno prikazano na Sl. kako je to pokazano u slučaju temelja samaca (7. na primer kada se usled velikih momenata savijanja u dnu stuba javlja neaktivan („zategnut“) deo kontaktne površi. Temelji specijalnih oblika 7. TEMELJNE TRAKE Temeljne trake (trakasti temelji) se projektuju ispod zidova. Retko. 262. 263. često orebreni u cilju uštede u materijalu ili u obliku ljuski. pričemu se širina trake odreñuje iz uslova ograničenosti maksimalnih naprezanja tla. može se javiti potreba za armaturom u gornjoj zoni. Sl. 263. oblikovanjem kao na Sl. 262a). 262b. Plitki temelji Sl. Armaturni ankeri iz stuba se. temeljne stope veće visine je poželjno armirati i u gornjoj zoni lakom konstruktivnom armaturom za potrebe prihvata napona zatezanja izazvanih skupljanjem betona (Sl.

saglasno ranije datim uputstvima za ploče koje opterećenje prenose u jednom pravcu. U podužnom pravcu neophodno je projektovati podeonu armaturu ovako odreñenoj glavnoj. novembar 2010 Operećenje trakastih temelja zidom (od opeke. Otud se može javiti potreba za kosom armaturom. prema Sl. šire od širine zida. 266. Sl. posmatrano po dužini trake. usled transverzalnih sila. Glavna armatura je u donjoj zoni i poprečnog je pravca. Momenti savijanja u poprečnom pravcu trake Sl. uticaji u podužnom pravcu mogu biti zanemareni prilikom dimenzionisanja. blago promenljivo i direktno uravnoteženo reaktivnim. Kosa armatura za prijem glavnih napona zatezanja Osim efektima izazvanim momentima savijanja. Uobičajeni preseci trakastih temelja Sl. glavne uticaje dobijaju u poprečnom pravcu. može se javiti potreba za obezbeñenjem glavnih napona zatezanja. koja može biti formirana povijanjem glavne poprečne armature na način prikazan na Sl. Trake. 265. gde se ispusti ploče nalaze u konzolnim uslovima rada (Sl. zato. 264. betona) je. 216 . a njena potrebna količina se odreñuje dimenzionisanjem pravougaonog preseka jedinične širine (1m) prema graničnim momentima koje izaziva reaktivno opterećenje. u poprečnom pravcu.Betonske konstrukcije – radna verzija . 265). Otud. kamene. redovno. 265.13. a svakako pokriveni konstruktivnim armiranjem u podužnom pravcu. 266. zavisno od toga da li postoji kruta veza zida i temelja ili ne.

temeljne grede (kolokvijalno. 217 . a u odnosu na krajnje stubove su prepuštene. 267. Osim toga.7. 268). ROŠTILJI 7. opterećen sada samo reaktivnim opterećenjem. čime se obezbeñuje oslonac za oplatu stuba. može projektovati sa ciljem ujednačavanja potencijalnih neravnomernih sleganja. temeljne grede obično u donjem delu se projektuju konzolno proširene (obrnuti T-presek). Sl. Tretman dela temeljne trake iznad otvora Ipak. čime se povećava kontaktna površina (smanjuju naprezanja tla). pogodan izbor dužina prepusta može za posledicu da ima ravnomerniji raspored naprezanja na kontaktu. Zbog potrebe zadovoljenja dopuštenih naprezanja tla. 269). se nalazi u stanju podužnog savijanja. prema Sl. Plitki temelji Sl.6. u ovom delu. Takoñe. 268. TEMELJNE GREDE I ROŠTILJI Često se javlja potreba da se za više stubova u nizu projektuje zajednički temelj. umesto samaca. u situacijama kada ili postoji realna opasnost da do ovih doñe ili kada je gornja konstrukcija u viskoj meri osetljiva na neravnomernost pomeranja oslonaca. Uobičajeno. grede mogu biti projektovane konstantne ili promenljive visine. Razlozi ove potrebe mogu biti u relativno maloj nosivosti tla i velikim dimenzijama temelja samaca ili u slučaju kada bi temelj samac krajnjeg stuba izišao izvan dopuštenih gabarita. u situacijama kada postoji otvor u zidu koji se oslanja na traku. Uobičajeni poprečni preseci temeljnih greda U podužnom profilu. kada se izvode sa vutama (Sl. traka dimenzioniše i armira poput temeljne grede (kontragrede). deo trake ispod otvora. temeljna greda se. Širina rebra je za 5-10cm veća od širine stubova. kontra-grede) se projektuju pravougaonih ili T-oblika poprečnih preseka (Sl. 267. zbog čega se.

izborom veličine prepusta može biti obezbeñena njena ravnomerna raspodela po dužini grede. Proračunski. Vinklerova podloga.konkretno. Neke mogućnosti oblikovanja kontaktne površi Raspored reaktivnog opterećenja ispod grede je. u oba slučaja 49 Ovaj podatak najčešće nije sastavni deo geomehaničkih elaborata koji prethode projekto- vanju bilo kog grañevinskog objekta. za preporuku je dvostruki proračun sa minimalnim i maksimalnim vrednostima opsega. distribucija reaktivnog opterećenja je odreñena usvojenim modelom ponašanja (idealizacijom) tla. za preporuku je primena složenijih modela tla od navedenog . ali i gornje konstrukcije.Betonske konstrukcije – radna verzija . za stalno ili kvazi-stalno opterećenje. Ovim se gredni linijski element grede (ili površinski element stope) oslanja na diskretni niz opruga (Sl.13. preko koeficijenta krutosti podloge. novembar 2010 Sl. 271). 270). Ipak. kontinualno ili skokovito (Sl. 270. Prepusti temeljne grede Sl. u praktičnim proračunima može biti usvojena gruba aproksimacija kojom se pretpostavlja linearna distribucija reakcije. Dodatno. neodreñen i zavisan od naponsko-deformacijskih karakteristika tla. 256). Zbog širokih opsega u kojima se nepouzdan podatak modula reakcije tla može naći49 (Sl. ravnomernost raspodele je moguće postići i konstruisanjem kontaktne površine promenljive širine. u opštem slučaju. U slučaju krutih temeljnih greda i/ili loših deformacijskih karakteristika tla. krutosti same grede. Tada. 218 . čija krutost je odreñena konkretnim uslovima tla. 269.

Ili. Dijagrami momenata savijanja mogu. 271. a fleksibilnih konstrukcija. izmeñu ostalog. što može rezultovati značajnom preraspodelom. U drugom ekstremu (Sl. kvalitativno. putem jedinstvenog modela celokupne strukture. imati oblik poput onih prikazanih na Sl. dekompozicija na „gornji“ i „donji“ sistem nije prihvatljive tačnosti. nego se implicira potreba formiranja jedinstvenog modela. Temeljna greda se sada nalazi u uslovima u kojima je. a napadnuta sa druge strane reaktivnim opterećenjem. sada. Sada deformacija temelja nije nezavisna od gornje konstrukcije. Plitki temelji konzervativno postavljenih. budući da je. u ovom slučaju se postavlja pitanje odreñivanja reaktivnog opterećenja. zbog nedeformabilnosti gornje konstrukcije. nepokretno oslonjena na mestima stubova. Zato. posmatrajmo slučaj kada je gornja konstrukcija velike krutosti (nedeformabilnosti) u odnosu na temeljnu. 272c). usvajajući neku od pomenutih idealizacija tla. zbog čega i dijagrami momenata imaju oblik koji ovom sistemu odgovara.7. deformacija temelja ne izaziva značajne preraspodele uticaja u elementima gornje konstrukcije. 272b). zavisno od preraspodele uticaja u gornjoj konstrukciji. preporuke ne idu na stranu korišćenja linearne distribucije (Sl. primena složenijih modela tla je dobrodošla sa stanovišta tačnosti. i sila koje se stubovima prenose na kontragredu. moguće je odrediti uticaje u temeljnoj gredi. greda je u statički neodreñenom sistemu kontinualnog nosača. Tada gornja konstrukcija može biti tretirana nezavisnim modelom. Naravno. opterećenje modela koji uključuje samo temelj i tlo. U slučaju krutih temeljnih nosača. bez obzira na usvojeni model tla. Primena Vinklerovog modela tla Uticaj sveobuhvatne interakcije na relaciji konstrukcija-temelj-tlo može biti analizirana na sledeća dva ekstremna primera. Dalje. a iz uslova ravnoteže. Sl. na primer. ali ne i jednostavnosti primene. 272a. nepokretno (u vertikalnom smislu) oslonjena. 219 . Reakcije oslonaca su. na statički odreñenom sistemu. pa time ni normalnih sila u stubovima. Već je rečeno da je ovim modelom tla omogućeno relativno jednostavno obuhvatanje interakcije konstrukcija-temelj-tlo. Dodatno.

kada se armatura polja. 273. Zaprijem glavnih napona zatezanja. Nezavisno armiranje gornje i donje zone kontra-grede Uz ivicu objekta. povija u donju zonu (Sl. Usvajanje merodavnih momenata za dimenzionisanje grede Nakon što su poznati uticaji. 275). Glavni naponi zatezanja se tada poveravaju uzengijama. te zbog realnih uslova koji se uvek nalaze izmeñu dva predstavljena ekstremna.Betonske konstrukcije – radna verzija . najčešće (Sl.13. a u ti svrhu mogu biti iskorišćene uzengije grede (Sl. praktičnim proračunom se preporučuje dati dodatnu sigurnost na način da se momenti u poljima kontra-greda odrede kao aritmetička sredina dva ekstrema. novembar 2010 Sl. Sl. pri krajevima. što je redovno slučaj kod greda velikih visina. praktična 220 . kada je gabaritima sprečeno „simetrično“ oblikovanje temeljne grede ili trake. uz uzengije. ako za njihovim obezbeñenjem uopšte postoji potreba (Sl. 274). 272. Sl. 274). mogu biti korišćena i kosa gvožña. Alternativno. prema liniji zatežućih sila. Ekstremni slučajevi odnosa krutosti temeljne i gornje konstrukcije Zbog nepouzdanosti odreñivanja distribucije naprezanja u kontaktu temelj-tlo. te kada bi iste bile opterećene sa velikim ekscentricitetom. 274. Armiranje kontra-grede povijanjem šipki Sl. Ispusti u poprečnom pravcu moraju biti armirani poprečnom armaturom. 273). dve zone mogu biti nezavisno armirane. a da se za merodavne momente nad osloncima usvoje veći – oni proistekli iz statički neodreñenog sistema. 275. temeljne grede se u podužnom pravcu dimenzionišu i armiraju poput kontinualnih greda.

Ovim se obezbeñuje velika kontaktna površina i dobra povezanost konstrukcije u temeljnom nivou. Plitki temelji mera kojom se predupreñuju ovi nepovoljni uslovi.. ne samo po pitanju jednostavnosti izvoñenja.7. može biti poprečno povezivanje greda/traka ukrućenjima (Sl. U pojedinim slučajevima. temeljna ploča može predstavljati racionalnije rešenje u poreñenju sa ostalima. Osim toga. odnosno zid-traka.7. time. Sl. Temeljni roštilj Proračun uticaja u temeljnim roštiljima odgovara iznetom za gredne roštilje. 276. 7. uz krutu vezu stub-greda. silosa. i temeljne grede se mogu pružati u dva ortogonalna pravca formirajući temeljni roštilj greda (Sl. 277).. rezervoara. primena ploča je pogodna u situacijama fundiranja ispod nivoa podzemnih voda. 277. Oblik osnove je diktiran osno221 . TEMELJNE PLOČE U situacijama fundiranja na tlu male ili nedovoljne nosivosti za primenu nekog od pomenutih vrsta plitkog fundiranja. Povezivanje temeljnih greda ili traka poprečnim ukrućenjima U situacijama kada se stubovi prostiru u dva pravca u približno kvadratnom rasteru. bilo zbog veće deformabilnosti tla. u dva ortogonalna pravca. Sl. ali i kada je od interesa umanjiti neravnomernost sleganja pojedinih delova osnove objekta. 276). te za temeljne grede. tornjeva. temeljne ploče se najčešće projektuju ispod višespratnih zgrada. objekata sa dubokim podrumima. mogu se projektovati temeljne ploče. Tako. kojima se maksimizira veličina kontaktne površi i. nego i utroška materijala. bilo zbog značajnog uticaja neravnomernih sleganja na preraspodelu uticaja u gornjoj konstrukciji. smanjuju naprezanja tla.

Sl. Ovo je posebno pogodno u situacijama kada su stubovi pravilno rasporeñeni u dva ortogonalna pravca. novembar 2010 vom objekta. 284 prikazane su. Pitanje distribucije reaktivnog opterećenja je. a temeljna ploča da dobije tretman ploče oslonjene direktno na stubove. temeljna ploča proračunski postaje ekvivalent punoj armiranobetonskoj ploči koja opterećenje prenosi u jednom ili dva (krstasto-armirana) pravca. Osim efekata savijanja. u odnosu na koju temeljna ploča može dobiti relativno male50 prepuste. 50 Prepušteni delovi su konzole.Betonske konstrukcije – radna verzija . saglasno rasteru stubova ili zidova koji se na nju oslanjaju. Osim pečurkastog sistema. ovog puta kontra opterećene i oslonjene. Puna temeljna ploča ojačana piramidalnim kapitelima i kapitelima konst. 222 . Na Sl. 278. dimenzioniše i armira saglasno uputstvima i pravilima kojima podležu pečurkaste tavanice. kvalitativno. kapiteli mogu da izostanu. Tada je bolje rešenje ploču ojačati kapitelima ili gredama. probijanje temeljne ploče može biti merodavno za usvajanje debljine. a opterećeni visokim intenzitetima reaktivnog opterećenja. ali ojačana (orebrena) gredama jednog ili dva ortogonalna pravca pružanja (Sl.13. Pretpostavka o linearnoj distribuciji može biti opravdana samo u slučaju manjih ploča velike ralativne krutosti (veće debljine. Najčešće su pravougaone i kružne. Ukoliko naponi probijanja to dozvoljavaju. obrazujući kvadratne ili pravougaone rastere. temeljna ploča može biti izvedena manje debljine. manji rasponi) i/ili deformabilnog tla. 279). distribucije osnovnih statičkih veličina u temeljnoj ploči u funkciji deformabilnosti tla. Ploča ojačana kapitelima (Sl. u slučaju ploča. debljine Po pravilu visok nivo reaktivnog opterećenja je uzrok potrebi za relativno velikim debljinama temeljnih ploča. Jasno. preporuka je uvek koristiti složenije idealizacije tla (Vinklerova podloga ili homogeni elastični poluprostor). od veće važnosti nego kod prethodnih vrsta plitkih temelja. 278) se proračunava. Ipak.

obezbeñuje ispunjavanjem prostora izmeñu greda . Ravan pod unutar objekta se. kao temeljna konstrukcija se najčešće koristi kružna ili prstenasta ploča. Alternativno. ceo prostor se. Sl. grede mogu biti projektovane i sa donje strane ploče. poput silosa. Proračun odgovara ranije datim uputstvima.pod (Sl. Ploča ojačana gredama sa donje strane Sl. Reñe. 280. 223 .7. Konačno.„kaseta“ – nasipom. 281a-dole). 279). podna ploča može biti monolitno vezana sa gredama obezbeñujući na taj način temeljnoj konstrukciji veliku savojnu krutost (Sl. Temeljne ploče ojačane gredama jednog ili dva pravca Grede se obično projektuju sa gornje strane ploče. ostavljajući kontaktnu površ ravnom (Sl. može ispuniti nabijenim betonom (Sl. 281b). zbog problema sa postavljanjem i trajnošću hidroizolacije. Plitki temelji Sl. konstantne ili promenljive visine. rezervoara ili vodotornjeva. kod ploča kod kojih su grede sa gornje strane. 279. te izvoñenjem „plivajuće“ podne ploče (u tu svrhu mogu biti iskorišćene i montažne ploče) (Sl. Varijantna rešenja poda Ispod objekata kružne osnove. do gornje ivice greda. 280). obezbeñujući ravnu gornju površinu . 281a-gore). 281.

vrlo često armiraju zavarenim armaturnim mrežama. 282. zbog velikih površina i debljina koje omogućavaju reñanje armature u više redova. Raspodela uticaja u temeljnoj ploči 224 . Sl.13. Shematski. 283. 283. Armiranje temeljne ploče zavarenim armaturnim mrežama Sl.Betonske konstrukcije – radna verzija . princip armiranja je dat na Sl. Kružna i prstenasta temeljna ploča Temeljne ploče se. 284. novembar 2010 Sl.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful