1.

POGLAVLJE

Ljeto je brzo pro lo. Prebrzo. Iz sna me probudila moja bri na majka. -Veronique! Budi se! Zakasnit emo!-Idem!- izderala sam se koliko god sam mogla. Neka zakasnimo, ionako mrzim kolu. Ustala sam iz kreveta, obukla se, po e ljala i si la u dnevni boravak. -Idi jesti.-Nisam gladna, uostalom, zakasnit emo.- rekla sam i uputila joj prijete i pogled. -u pravu si.- O ito joj danas nije do sva e, teta. Pred kolom me do ekala moja jedina i najbolja prijateljica. -Veronique, klanjam vam se s po tovanjem!-Prestani!- nasmijala sam se i zagrlila ju. - uj, ostala si ista, srami se.- rekla mi je. -Oh, zna da sam staromodna. Vidim, nova boja kose je tu.Ah, ta Victoria, stalno mijenja boju kose, ali moram priznati da joj odli no stoji crvena boja na njezino pomalo izdu eno lice i plave o i. -Zna mene, volim farbanje. Nego, ula sam da smo dobili novog u enika.-Novi u enik? U Darkshineu? Nemogu e!Smijale smo se. - ula sam da je zgodan.-Victoria, podsje am te, Jesse je samo tvoj i ti si samo njegova.Postala sam zabrinuta. -Krivo si shvatila. Kao ti je. Oboje izgledate kao da ste do li sa sprovoda.Super. Jo jedan vuk samotnjak vi e. U to se pretvara ova kola? -Zna , i ne zanima me ba .- rekla sam suho. -Ima 16 godina vrijeme je da si na e de ka.-Ma, ne brini se za moj ljubavni ivot.-No dobro. Idem ja, Jesse me eka. Vidimo se!-Adios!- rekla sam. Po urila sam do u ionice. Sjela sam u zadnju klupu i ekala po etak nastave. Crtala sam po klupi. Naglo sam prestala kada sam za ula zvono. Nastavnica je u la u razred. -Dragi u enici, dobro do li! Ne u duljiti sa govorom, svima vam elim uspje nu ovu godinu. Imamo novog u enika, nadam se da ete se dobro slagati s njim. Raphael, mo e sjesti u zadnju klupu.Ba si morao do i u moj razred. -Hvala.- odgovorio je. Imao je lijep i dubok glas, pomalo jeziv. Victoria je imala pravo to se sprovoda ti e. Imao je ledeno-plave bistre o i, crnu ravnu kosu do ramena i lijepo, ozbiljno i zami ljeno lice. Hodao je prema meni, pogled mu je pao na mene i zadr ao se nekoliko sekundi. Pravila sam se da crtam po klupi. Sjeo je do mene i usmjerio pogled prema plo i. Jo nikada nisam vidjela takve u asno plave o i. Podigla sam olovku sa klupe i zagledala se kroz prozor. Nisam slu ala nastavnicu, mrzim kolu. Napokon je zazvonilo. Otr ala sam do Victorie. -Sretnice.- rekla je. Nisam znala o emu pri a.

-Pojasni, molim.- odvratila sam. - ula sam da novi ide s tobom u razred.-Aha. ula od koga?- to misli ?.- rekla je sarkasti no. Jako sam dobro znala na koga misli. -Irina. No dobro. Nije ni bitno.Nastojala sam biti hladna. Dobro mi je i lo. -Samo mi reci da sam bila u pravu.-Dobro, jesi. Zgodan je, priznajem, ali ta injenica meni ne e uljep ati ivot.Toliko o mojoj hladno i. Pobjesnjela sam. -Oprosti, ali stvarno elim da bude malo sretna. Mora malo pobje i od problema.Znam da je zabrinuta za mene, ali pretjeruje. -Meni je dobro.- odvratila sam. Danas mi nije do sva e. -Kako god ti ka e .Ostatak dana je bio dosadan. Po urila sam ku i. Kada sam otvorila vrata odmah sam vidjela maminu poruku koja je bila upu ena meni. «Tata i ja smo oti li na ve eru. Ne mora nas ekati. Volimo te!» Tata?!?! Kako ga mo e nazvati mojim ocem?! Mrzim ga! Mrzim! Poderala sam papir. Pro le su 2 godine otkad je moj otac poginuo, a ona se ve sna la. Prekrasno. Mrzim ih oboje. Oti la sam u svoju sobu i zaspala. 2. POGLAVLJE

Usred no i me probudio tupi zvuk. Ljubavnici se vra aju. Uhvatio me polusan. Jasno sam vidjela bijele obrise oko sebe. Postalo mi je hladno, ali nisam se mogla poma i. Bila sam paralizirana. Sjene su i dalje plesale. Sve vi e su bljeskale i bilo ih je sve vi e. Soba se pretvorila u plesaju u bjelinu. Boljele su me o i od jakog svijetla, i onda, odjednom, sve je nestalo. Utonula sam u tamu i izgubila se u njoj. -Veronique!-Ha?- rekla sam zbunjeno. Ugledala sam svoju majku i onog ovjeka imenom Drake kako zabrinutih lica gledaju u mene. Koji krasan prizor. -Budila sam te pola sata. to izvodi ?Unato mojoj o amu enosti jo uvijek sam joj mogla odgovarati. -Ni ta to tebe zanima.- jedva sam govorila. Gospodin Drake je samo utio. -Kasni u kolu. Po uri se.-Idem. Gubi se iz moje sobe. Oboje!Uspjela sam malo povisiti ton. Prokleta glavobolja! Prokleta svijetlost! Prokleta paraliziranost! Naglo sam ustala iz kreveta, zamutilo mi se pred o ima i naglo sam pala u prvobitni polo aj.

Mrzim ovo! Jo pola sata ne u do i k sebi, kasnim. Mama mi je uletjela u sobu. -Dosta mi je! Po uri!- rekla je -Ne mogu -nisam imala snage govoriti. -Kada si do la iz grada?Kakav sad prokleti grad?! Kao da ne zna da ne izlazim. Ne zna, naravno, ni ta ne zna. -Nisam -La e ! No dobro. Odvest u te autom u kolu. Ima 20 minuta da se sredi .Toliko o bri nosti. Ustala sam, ovaj put jako polako. Soba se ljuljala, nekako sam se uspjela obu i i napraviti sve kako treba. -Veronique! Izgleda krepano.- rekla mi je Victoria. -Znam. Opet se ponovilo.Znala je za moje snove i vrtoglavicu. Njoj sam jedino to mogla i re i. -Ve 2 godine isto. Mislim da je krajnje vrijeme da potra i pomo .-rekla je zabrinuto. -Proglasit e me ludom i opasnom za okolinu. Ne elim pomo .Otresla sam se i istoga trena po alila. -Samo poku avam pomo i. Tata ti je umro prije 2 godine mo da je to povezano s tim.Oprosti Victoria, gleda previ e filmova. -Nije. Ako misli na kontakt s mrtvima vara se, ne bljeska ti mrtvac po sobi.Osje ala sam se kao u apta ici duhovima. -Ne znam. Mo da je povezano.- rekla je. -Mo da, ne emo vi e o ovom.- odvratila sam. Falio mi je otac. Mama se nikada nije brinula za mene, ali on da, sve smo radili zajedno, dani su prebrzo prolazili, ivot mi je imao smisla. Nikada ne u pre aliti tu no , ni njegovu smrt. Jedan trenutak je bio dovoljan da sve propadne. Otkada mama ivi sa onim ovjekom osje am se kao duh. -Dobro. Idem, Jesse me eka. Vidimo se.- rekla je i odjurila. Uzela sam knjige i polako hodala hodnikom. Jo uvijek sam bila o amu ena. Kretala sam se kao u usporenom filmu. to sam se sporije kretala sve vi e mi se crnilo pred o ima, izgubila sam ravnote u i pala na pod. Potonula sam u tamu. Zadnje ega se sje am su ledeno plave o i kako gledaju moje. -Veronique, du o, poku aj otvoriti o i.Za ula sam medicinsku sestru, ak je ona nje nija od moje mame. Bila sam u kolskoj ambulanti. O amu enost je nestala, opet je sve bilo normalno. Nastava! Sranje! Naglo sam ustala. -Ne, ne. Ostani le ati.- rekla je. -Oprostite, sada mi je super. Ne elim izostati s nastave.- rekla sam -Veronique, nastava je pro la dugo si spavala, uostalom, ima dobre ocjene, nadoknadit e .Da barem mogu nadoknadit svoj ivot. -Dobro. Kako sam -Raphael.- to s njim?- kakve sad on ima veze sa mnom? -Donio te na rukama, bio je kraj tebe sve do po etka nastave. Mislim da mu mora zahvalit.nasmijala se.

Plave o i. Da, o ito je da su bile njegove. -Ho u. Gdje su mi knjige?- htjela sam skrenuti s teme. -Rekla sam mu da ti ih sutra donese. Dodatni napor ti ne treba.-Hvala vam. Mogu sada i i? Mama me eka.- super, moram ga ganjati po koli. -Mo e , vidim da ti je dobro.-Do vi enja!-Kasni . Za to?- upitala me moja draga majka. Mogla me prvo pozdraviti. -Bok i tebi. Nije bitno za to.- rekla sam. Nije mi bilo do raspravljanja s njom. Produ ila sam u svoju sobu i zaspala. Usred no i probudila me e . Dok sam silazila u kuhinju shvatila sam da je ku a prazna. Ne bih se bunila da se zauvijek nestanu. Kada sam popila vode, skrenula sam u maminu sobu i uzela stari obiteljski album. Kada sam ga otvorila bio je prazan. Potpuno prazan. Suze su mi se nakupljale u o ima. Gdje su slike? Ne mogu vjerovati. Ve ga je zaboravila. Bio je moj otac. Suze su mi pekle lice, htjela sam vri tati, ali nisam mogla. Samo sam bespomo no zurila u prazne stranice albuma. Zar mi je majka toliko bezosje ajna? Ovo nisam o ekivala od nje. Album sam vratila i oti la u sobu. Nisam mogla spavati, gledala sam u prazno i po tisu iti put se pitala za to se ovo doga a ba meni. Odlu ila sam razgovarati s mamom. 3.POGLAVLJE

kola je bila pusta. Odlu ila sam ranije do i zahvaliti Raphaelu i uzeti svoje knjige nazad. Sjela sam na klupu sa koje sam imala pogled na cijelu kolu i vidjela tko dolazi. kola je postajala sve ivlja dolaskom njenih u enika, Raphaela nigdje na vidiku. Ne ini mi se kao tip de ka koji kasni. Valjda se varam. Vidjela sam Victoriu kako se pribli ava koli i grli Jessea. Kada su se odlijepili jedno od drugog mahnuli su mi. Postala sam nestrpljiva i ba kada sam se ustala za ula sam nekog kako govori lijepim, dubokim ali jezivim glasom. -Pretpostavljam da je ovo tvoje.Okrenula sam se i ugledala Raphaelov lik kako dr i moje knjige. Gledala sam njegove ledeno plave o i i jedva progovorila - Da, hvala na svemu.- zaputila sam se prema koli. to br im korakom sam prevalila udaljenost koja me je dijelila od kole. Super, i ovo sam pre ivjela. Malo mi je falilo da ne poletim kolskim hodnikom, u ivotu nisam ovako brzo hodala kao sad, misli su mi odlutale u nepoznatom smjeru. -Veronique! Pazi!- Victoria me zaustavila jer je o ito imala neki novi tra . -Oprosti, malo sam izgubljena.- odvratila sam. -Vidim. Irina me upozorila ovim rije ima:»Reci svojoj prijateljici da se kloni Raphaela.» Zar ona ba sve mora vidjeti? Ako je razmjena knjiga razlog za ljubomoru stvarno je jadna. Nemam se koga kloniti. -Reci joj neka si ga uzme mene ionako ne zanima, ja sam samo uzela svoje knjige od njega, ni ta vi e. Neka lije i svoje frustracije na nekom drugom.-Ba je ku ka. Kakva razmjena knjiga?- pitala je zbunjeno. Ukratko sam joj ispri ala svoj spektakularni pad u nesvijest na hodniku i njegovo spa avanje.

-Slatko.- rekla je i nasmijala se. Meni i nije bilo smije no. -Molim te, prestani se smijati!- na ove moje rije i nije mogla disati, pa sam joj se i ja pridru ila kada sam vidjela kakve grimase sla e. Naglo sam prestala kada sam vidjela kako nam se Raphael pribli ava, ona se nije obazirala. Ormari nasuprot mom je pripadao njemu, usmjerio je pogled prema meni i produ io dalje. Odlu ila sam ostaviti Victoriu da se smije i dalje, ja sam oti la u razred, prvi sat sam imala kemiju. Zadnja klupa je ekala samo mene, a u klupi do moje je sjedio ni vi e ni manje nego Raphael. Spustila sam pogled i krenula prema svom mjestu. Nisam zamijetila Irinu koja je bila u tre oj klupi. Uhvatila me za ruku i apnula mi -Odsad je zadnja klupa moje mjesto. Idu i put te ne elim vidjeti tamo, nadam se da si dobila moju poruku od Victorie.Uputila sam joj «ne budi glupa» pogled i produ ila dalje. Stvarno je glupa. Za to nikada ne mo e povezati dvije stvari normalno? Sjela sam na svoje mjesto i ekala po etak nastave. Kada je nastavnica u la Irina je digla ruku i rekla umiljatim glasom kakvim je o aravala sve nastavnike -Oprostite, mogu li vas zamoliti da me premjestite?Kakva ku ka. - to ti ne valja ovdje?- pitala je nastavnica. -Pa plo a mi je preblizu, iz daleka bolje vidim, mogu li se zamijeniti s Veronique?- upitala je najumiljatije to je mogla. Ne vjerujem. Cjeli ivot sjedim u zadnjoj klupi i to e se sada promijeniti. -Do sada ti nije smetalo.- hladnokrvno je rekla nastavnica. -Ali imam stra ne glavobolje kada do em ku i, to mi je od toga, tata mi je okulist pa mi je rekao da vas zamolim da me premjestite.Kako mo e tako izmi ljati? No dobro, vrijeme je da se ubacim. -Zamijenit u se s njom, nije problem, mislim da nam nije u interesu da ostane orava do kraja ivota, to bi bila velika teta.- ustala sam i rekla sarkasti no. Raphael je digao pogled prema meni i kao da me upitao «za to joj popu ta ?». Nisam obra ala pa nju na njega. Irina je imala uvrije en izraz na licu, bilo mi je drago. -Dobro ako tebi ne smeta, mo ete se zamijeniti.- rekla je nastavnica. Nisam htjela susresti Irinu, pa sam pro la pola razreda da do em do tre e klupe. Irina je imala zadovoljan izraz lica. Odmah se bacila u akciju i ne to rekla Raphaelu koji ju je hladno odbio. Odlu ila sam se koncentrirati na ostatak nastave. 4.POGLAVLJE Kada je zazvonilo prona la sam Victoriu i sve joj ispri ala. -Kuja, isto je bilo i s Jessiem.- rekla je glasom punim mr nje prema njoj. -Najbolje od svega je to to se meni Raphael ne svi a.- rekla sam. Pogledala me. Znala sam da ne vjeruje u ovo to sam rekla, ali to je istina, volim samo njegove o i, tu nema ni ega vi e. -Zna da ti ne vjerujem. Mo da je sada tako ali imam osje aj da e to «ne svi a mi se» prije i u ne to puno vi e.Ne volim njezine govore o budu nosti. Mo da zato to se i ve ina ostvari. Ali ovo ne e. -Vjerovala bih ti da si vidovita.- odvratila sam. -Kako god ti ho e ..- rekla je pomalo tu no.

-Ne pri aj tim tonom, molim te.-Dobro. Za tvoju tvrdoglavost nema lijeka.- rekla je i oti la. Samo mi jo fali da se i ona naljuti. Oti la sam do klupe s koje vidim cijelu kolu. Klupa se nalazila na ruba ume koja po inje iza kole. Darkshine je vrlo osamljen grad, ali sadr ava sva sredstva protiv dosade. Za ula sam korake iza sebe. Sigurno zalutali par koji tra i malo privatnosti. -Veronique, opet si sama.- nije bio par. Bio je to Iolanthe. -Iolanthe, nisam te vidjela cijelo ljeto.Potr ala sam mu u zagrljaj. On je Victorijin brat. Rijetko ga vi am jer je prezaposlen. Vratio mi je zagrljaj. -Sada me vidi . Victoria je i dalje s Jessiem?- upitao me. -Da, jo su zajedno.- njegove zelene o i odavale su zabrinutost. Nisam ga voljela vidjeti u ovakvom raspolo enju. -To je valjda u redu. Ti si ostala ista, kako to uspijeva ?- nasmijao se svojim dobro poznatim zavodni kim osmijehom. -Zapravo i nije tako te ko. Koliko ostaje ovdje?-Dva tjedna, zatim odlazim u Rusiju.Nikada nisam znala ime se bavi, smatrala sam ga svjetskim putnikom i svojim an elom uvarom, bio je uz mene kada mi je otac poginuo i ni trena se nije odvajao od mene. -Nadam se da e mi jednom otkriti ime se bavi .- rekla sam. -Sve u svoje vrijeme. Idem sada, drago mi je to sam te uhvatio tu. Vidimo se.- uvaj se.Zagrlio me i poljubio u obraz, vratila sam mu. Izgubio se u umi. Victoria je dotr ala do mene. -Ve je oti ao?- upitala je tu no. -Vidjela si nas? Rekao je da ostaje dva tjedna.- rekla sam. -Da, vidjela sam vas, ali Jesse me zadr ao. Valjda u ga uhvatiti kod ku e.-Ho e .Pogled mi je odlutao u daljinu, nisam ju slu ala. U daljini sam vidjela Raphaela kako nas promatra, bio je naslonjen na zid kole i mirno gledao u mom smjeru. -Veronique, o ekujem nekakvu reakciju.rekla je Victoria i vratila me u stvarnost. -Oprosti ja mo e li ponoviti?- osje ala sam se glupo. -Ho e li i i na kolski ples?- ponovila je. -Dobro zna da ne u, nije mi do plesanja.Mrzim plesnjake. Nikada nisam i la na to. -Molim te, bit e sa mnom i Jessiem, bit e zabavno.Da, bit e zabavno tebi i Jessiu. -Hvala na pozivu, ali moram odbiti, to je namijenjeno za vas zaljubljene, a ne za mene koja mrzi cijeli svijet.-rekla sam. -Dobro, ali molim te da razmisli .-Naravno.- odvratila sam. Po urila sam na tjelesni. Svla ionica je bila puna cura. Irine nije bilo na vidiku, sigurno je ve na igrali tu. Do la sam do svog ormari a i uzela vre icu u kojoj mi stoji oprema. Vre ica je bila prazna, a

u donjem dijelu ormari a sam vidjela svoju opremu izderanu u tisu u komadi a. Bijesno sam zalupila vratima ormari a tako da su sve kuje za utjele od oka. Potr ala sam na igrali te. Irina je bila na terenu i turala svoje obline svakom de ku pod nos. Zbog glupe opreme u dobiti neopravdani sat. Prokleta bila. Do la sam do nje i laganim tonom joj rekla -Nekako mi se ini da ti ima veze s mojom raskomadanom opremom.-Krivo ti se ini.- rekla je nezainteresirano. -Ne budi glupa. Dobila si zadnje klupe, to jo ho e ?- htjela sam joj razbiti nju ku. -Nemam veze s tim. Hvala ti na zadnjim klupama, sada se pravi da prati nastavu.Ne e sigurno tebe pratit. Bo e, nabavi joj mozak. -Kakve ja veze imam s tim!? Nisam ja kriva to ga ne mo e zavesti.rekla sam sarkasti no. -Zato je tvoja oprema u lo em stanju. Ti si kriva. elim da nestane .Jadnica, smetam joj. -Ne planiram se ubiti zbog tebe.Nasmijala sam joj se u lice i produ ila. Ubrzo me nastavnik pozvao da do em k njemu, sranje! -Veronique, gdje ti je oprema?Cijeli razred je bio iza mene u vrsti. Raphael je bio najvi i od mu kih, a ja najve a od cura. -Ispri avam se, ali - prekinuo me. -Ne mora se ispri avati, danas mi nije do isprika. Ima neopravdan sat, mo e sjesti na tribine.Htjela sam mu re i da izgleda kao peder u toj trenirci , ali umjesto toga sam ga poslu ala. Irina je izgledala zadovoljno obavljenim poslom, a ja sam po eljela da ju lupi grom. Imala sam cijeli sat za razmi ljanje. Nakon kole moram poku ati razgovarati s mamom, ako ne s njom onda s Drakeom, on je psihijatar. Kada se Drake useljavao rekla sam mu da mi se ne obra a i neka se pona a kao da me nema. Po tovao je to, nije se poku avao zbli iti sa mnom jer zna da ga mrzim, bilo mi je drago to je po tovao moj zahtjev, ali ako ja ne uspijem doprijeti do svoje mame on e sigurno znati. Vrisak sre e me povratio u stvarnost. Curama je dopu teno igrati nogomet s de kima. Sada je kujama srce na mjestu, iako ne znaju nabiti loptu kako treba. De ki su dijelili isto odu evljenje. Irina se nije odvajala od Raphaela, iako je on nije do ivljavao. Dr ao se po strani, o ito ne voli nogomet. Irina je poku ala tr ati za loptom u nadi da e zavesti Raphaela. O ito nije ula da ne postoji tehnika tr anja kojom e zavesti de ka, o ajni ki je poku avala ispasti zavodljiva. Nisam ju vi e mogla gledati pa sam po ela silaziti s tribina. -Veronique, ne smije silaziti.-rekao mi je nastavnik. -Mogu li barem sjesti na travu i raditi ne to korisno?- upitala sam. -Mo e .- kratko je odgovorio i usmjerio pogled prema utakmici. Sjela sam na travu, nedaleko od mene se nalazila ne ija torba. Poku ala sam smisliti govor s kojim bi oborila svoju mamu s nogu. Nije mi i lo, Drake e mi biti jedina nada. Ne u ni poku avati razgovarati s njim, odmah u se obratiti Drakeu. To je najbolje mogu e rje enje. -Odmorite se 10 minuta, pa emo vje bati valcer!- povikao je nastavnik. Barem u propustiti ples. Jedna dobra stvar danas. Raphael mi se pribli avao. Izgubljena torba je o ito njegova. Nije izgledao umorno od nogometa. I ja bih na njegovom mjestu stajala sa strane i promatrala druge. Sjeo je na torbu i zagledao se u smjeru ume. Odjednom je Irinin prodoran vrisak ispunio zrak. Sigurno je na la nekog kukca.

-Maknite ju!- derala se iz svega glasa i bacila svoju torbu blizu mene. Ustala sam i vidjela da je u torbi zmija. Mala neotrovna zmija. Koja glupa a, vri ti zbog male zmije. -Veronique, makni ju iz moje torbe!- pani nim glasom derala se na mene. -Za to ju sama ne makne ? Zamisli da je moja oprema.- rekla sam zadovoljno. Raphael me pogledao. -Ne izazivaj me! Makni ju!- od panike joj je pucao glas. -Irina ti si kriva?- upitao je nastavnik. -Molim?- bila je izvan sebe. U ivala sam gledaju i ju. -Zbog opreme?- rekao je nastavnik. -Da, ja sam krivac. Samo maknite tu prokletu zmiju!- rekla je skoro pla u i. Uzela sam njenu torbu i izvadila zmiju, pogledala sam ju u o i i zahvalila joj to mi je uljep ala dan. Irina me pogledala s ga enjem, ali Raphael me gledao s divljenjem, njegove ledeno plave o i su pratile moj lik dok sam zmiju usmjeravala prema umi. Stajala sam na rubu ume, zmija je samo kru ila oko mojih nogu. -Idi, ina e u te povesti ku i.- rekla sam tiho. Oduvijek sam htjela malu zmiju kao ku nog ljubimca. Na svoj 16. ro endan mi se elja trebala ostvariti, trebala sam ju dobiti od oca, ali ga je smrt sprije ila u tome. -Naljuti ju, poguraj ju nogom, kada osjeti opasnost oti i e.- rekao je Raphael koji se odjednom stvorio kraj mene. Podigla sam pogled i susrela njegove ledeno plave o i kako gledaju moje. - elim ostati dobra s njom. Ti to u ini.- odvratila sam i spustila pogled na zmiju. Pribli io se za korak zmiji i ona se ve zaputila u umu. udno nije ju ni taknuo. -Lo e djelujem na zmije.- rekao je. Njegov glas je bilo jedino lijepo to sam ula nakon Irininog vri tanja. -Zavoljet e te s vremenom.- rekla sam i zaputila se prema ostatku razreda. Ve drugi put sam ga ostavila na rubu ume. Sam si je kriv, ne trebam savjete o pla enju zmija. -Ti si udakinja.- rekla mi je Irina. -Bolje biti udan nego lud.- odvratila sam i vratila se u sigurnost tribina. Zapo eli su sa valcerom. Irina i Raphael su bili par. Da imam opremu sada bih ja bila na njenom mjestu. O ajni ki sam htjela gledati njegove o i. Voljela sam osje aj mirno e i jeze koji bi prouzro io njegov pogled. Na pamet mi je pala misao da postajem ovisna o njegovom pogledu. Ne, ne postajem, samo volim plavu boju. 5.POGLAVLJE

Polako sam u la u ku u. Drake je bio sam. Odli no! -Bok!- rekla sam. Mrzim kr iti dogovor, ali ovo je izvanredna situacija. -Dobar dan!- rekao je le erno. Jedva sam se natjerala da progovorim. -Drake ovaj - mucala sam. Ne mogu ja to. -Znam da kr i dogovor, sigurno ima razloga za to, reci, slu am te.- rekao je umjesto mene. Ba mi je drago. -Na la sam obiteljski album, bio je prazan-, zastala sam, -molim te d razgovara s mamomPogledao me i rukom me pozvao da sjednem kraj njega, poslu ala sam. -Veronique, postoji razlog zbog kojeg je to tako. Ne mogu ti re i za to je to tako, ali saznat e sverekao je pa ljivo, birao je rije i.

-Kada sam se ru ila u nesvijest mislila je da je to od alkohola, ja ne izlazim, ja sam joj k er, a ne pozna me. Ako je luda, reci mi da se ne brinem.- rekla sam pani no. -Znam da nije od alkohola. Nije luda, ali ne mogu ti re i, sada nje vrijeme.- rekao je oprezno. Mislila sam da me smatra depresivnom pijanicom, ali nije. Lice mu je odavalo zabrinutost. -Saznat u kada bude prekasno.- rekla sam. I tada je zazvonio telefon. Javila sam se, bila je to Victoria. -Mo e li do i kod mene?- pitala je. -Sti em.- kratko sam rekla i spustila slu alicu. -Idem kod Victorie.- rekla sam Drakeu. -Dogovor otpada?- upitao je. Nema smisla vi e ne komunicirati s njim. Jo e mi trebati njegova pomo , iako sada nisam sve saznala. -Otpada, ako tebi ne smeta?- upitala sam. -Nasuprot. Zabavi se.- rekao je. -Ho u.- rekla sam i izi la iz ku e. Odlu ila sam i i du im putem do Victorie, kada se budem vra ala i i u umom. Pozvonila sam. -U i!- rekla je. U la sam u duga ki hodnik. -Do i u sobu!- izderala se. U njezinoj sobi sam zatekla nju i Iolanthea kako sjede u mraku i gledaju TV. - to je ovo?- upitala sam zbunjeno. -Po inje horor , do i i sjedni, bit e zabavno.rekla je Victoria i napravila mjesta izme u Iolanthea i sebe. Prihvatila sam poziv i sjela. -Barem netko misli na mene.-rekla sam. -Iolantheova ideja. Ba ja mislim na tebe.- rekla je i opalile smo se smijat. Iolanthe nas je samo promatrao. -Pa, cure, recite mi to je s onom Irinom?- rekao je. -Bez brige, sada je bacila oko na Raphaela, novog de ka, do ao je ove godine.- rekla je Victoria. Irina je prije Raphaela bila zatreskana u Iolanthea. -Super, sada se osje am slobodno.- rekao je. Smijale smo se. Zvu ao je kao da ga Irina proganja cijeli ivot. -A sada ti ina, po inje film.- rekla je Victoria. Ogor eni ubojica okolo rezucka ljude. Ba nije neki horor. Na Victorijinom licu sam vidjela strah. Ba je pla ljiva. Na jednu scenu je po ela vri tati, na to smo se Iolanthe i ja skoro ugu ili od smijeha. Kada je film zavr io Victoria je bila prestravljena, a Iolanthe i ja smo o ekivali vi e kreativnosti od ubojice. Ve je bila skoro pono , vrijeme je da po em ku i. Pozdravila sam Victoriu i Iolanthea i zaputila se prema umi. Ljeto je bilo na izmaku, a vani je i dalje bilo poprili no toplo. No je bila obasjana mjese inom. U la sam u umu, bilo je malo hladnije nego na ulici. Voljela sam etati umom, osobito po no i. Gran ice su pucketale pod mojim nogama. Sjene su plesale, bilo je jezovito, ali lijepo. U umi se nalazi napu tena vila iz 16. stolje a, bila je vrlo stara, imala je goti ki izgled i bila je o uvana iako u njoj nitko nije ivio, sve do sada, svijetlo je gorjelo u jednoj od soba. Tko bi htio ivjeti usred ume? Osim mene, nitko. Produ ila sam prema jezeru koje je bilo blizu vile, mjese ina je pravila srebrene tragove po mirnoj vodi. Dok mi je otac bio iv, ovdje sam provodila ve inu svog vremena s njim, pecali smo i plovili amcem njegovom povr inom. Jo i sada se jasno sje am o evih rije i

-Veronique, ako padne , sama e se morati izvu i.-, nikada nisam pala, ali sada bih se rado utopila u pro losti. u kanje iza mojih le a me vratilo u stvarnost. A glas koji sam ula me okirao. - to ti radi tu?-, glas koji je u isto vrijeme djelovao umiruju e i jezovito. Raphael je bio iza mene. Okrenula sam se prema njemu i rekla - To bih ja tebe trebala pitati.Obasjan mjese inom izgledao je nestvarno. Njegov ledeni pogled odavao je odre enu dozu mirno e pomije anu sa strahom i bijesom. Jeza mi je pro etala kralje nicom, u kutu njegovih usana stvarao se polu smijeh. -Za to luta sama umom?- upitao me. Lice mu je bilo tako blijedo. - ivim u blizini.- odgovorila sam, po eo je kru iti oko mene, laganim, ali sigurnim korakom. -Ne boji se?- upitao je zadovoljno. Nisam mogla doku iti ega bij se trebala bojati, na eg susreta ili ume. U svakom drugom slu aju ovaj bi susret bio romanti an da nije bio toliko udan. -Naravno da ne.- , rekla sam i skop ala da je vila zasigurno njegova, -Ti ivi u vili?Pogled mu se zaustavio na mojim o ima. -Da, svi a mi se.- odgovorio je. - ivi sa roditeljima?- bilo je moje sljede e pitanje. Cini no se nasmijao i rekao -Ne. ivim sam.- glas mu je bio nagao i sarkasti an. Sada se inio kao druga osoba, obasjan mjese inom, sa nekakvim divljim sjajem u o ima, inio se sigurnim u sebe i svoje namjere, dok je u koli djelovao odsutno i zami ljeno. Prestao je kru iti i zagledao se u mene. Njegov prodoran pogled kao da mi je itao du u. Razdaljina izme u nas inila se jako malom, i sve vi e se smanjivala, polako. ali sigurno. - ivi sam?- jedva sam progovorila. Nitko nije ovako utjecao na mene. Pamet mi se mutila od njegove prisutnosti. Glas mi je i dalje bio smiren, iako su divlja ko lupanje mog srca i neujedna eno disanje odavali suprotno iznutra. -Da, snalazim se. to je s tobom?- sada je on vodio razgovor. Jasno sam osje ala napetost u njemu. Poku ala sam smiriti disanje. - to sa mnom?- nisam znala na to misli. -Ne ivi sama?- ,prostor izme u nas se smanjio za pola. Nadala sam se da ne primje uje divlja ko udaranje mog srca i neujedna eno disanje. Krv mi je e e kolala ilama kako se on pribli avao. -Ne, ivim sa roditeljima-, spustio je pogled na moj vrat, sjetila sam se da je ve kasno i da bih morala krenuti, -morala bih po i, kasno je- dodala sam. -Otpratit u te.- rekao je brzo. Nisam eljela da me otprati, zapravo jesam, ali bilo mi je lak e samo ostaviti ga. -Ne! Mogu sama, hvala.- rekla sam -Ve tre i put me ostavlja .- rekao je razo arano. Bilo mi ga je ao, popustila sam. -Ho e li ti srce onda biti na mjestu?- upitala sam. Lagani osmijeh mu je zatitrao u kutu usana. -I vi e nego to misli .- rekao je zadovoljno. Protrnula sam od njegovih rije i. Hodali smo prema kraju ume. Mjese ina nam je osvjetljavala putove kroz gusto, tamno drve e koje je dosizalo crnilo neba, lagani, topli vjetar im je njihao grane. Raphael i ja smo etali u ti ini, njegov pogled je bio prikovan za mene, a ja sam mu tu i tamo vratila. -Zbog ega si onaj dan pala u nesvijest?- njegov glas je razbio ti inu. Da mu ka em istinu? Ne, smijao bi mi se. -Ne znam.- , ovo je bio najiskreniji odgovor. Istina, nisam znala. Nisam znala to predstavlja ona bijela svijetlost, ni ta nisam znala. Pogledala sam ga, htjela sam znati vjeruje li mi. Ni ta nisam mogla

zaklju iti iz njegovog ravnodu nog pogleda. Vjeruje li mi? -Bitno je da si sada dobro.- rekao je. Kimnula sam glavom u znak slaganja. U daljini sam vidjela svoju ku u. Gorjela su dva donja svijetla. Gotovo je s ovom no nom idilom, nevoljko sam rekla - Tu ivim, dalje ne mo emo.O ekivala sam ne to. O ekivala sam poljubac, umjesto toga je rekao -Da ovo smatram tre om sre om? Nisi me samo tako ostavila.Nisam se odupirala njegovom pogledu. -Smatraj ovo kako god eli . Laku no .- rekla sam. Polu osmijeh mu je krasio lice, a crna mu se kosa njihala u skladu s povjetarcem. Izgledao je tako nestvarno, jo nisam vjerovala u ovo to sam upravo pro ivjela. -Laku no .- rekao je tiho. Krenula sam prema ku i, kada sam se okrenula njega vi e nije bilo. udno. Valjda bih ula bilo kakav zvuk. Mo da sam bila preumorna da bih i ta ula. Tiho sam u etala u ku u, pozdravila mamu i Drakea koji su me ignorirali i produ ila u svoju sobu. Navukla sam majicu i kratke hla e u kojima spavam i zaronila u plahte, nisam ni stigla o svemu promisliti, a san me ve prona ao. 6. POGLAVLJE kola se inila pustom, iako je bila puna. Nisam vidjela ni Victoriu ni Raphaela. Vukla sam se hodnicima kao zombi. Duhom sam bila odsutna. Jo uvijek nisam vjerovala to se sino dogodilo. Raphael i ja, sami, u umi. Tisu u sam puta premotavala sino nje doga aje. Bistra slika njegovog blijedog lica nije mi napu tala misli. Upozoravala sam samu sebe, nisam smjela misliti na njega, ali nisam si mogla nare ivati. Jedno je sigurno, to da mi se Raphael svi a. Nisam htjela da se to dogodi, ali sada je prekasno. Lutala sam kolskim hodnicima u nadi da u prona i Victoriu, kada uje za moju no nu idilu bit e sretna. Nije je bilo dva kolska sata. Ba kada sam gubila i posljednju nadu prona la sam ju. Stravi an prizor me do ekao u enskom zahodu. Zatekla sam Victoriu kako sklup ana sjedi na podu. Tiho je plakala i nekontrolirano se tresla. Osje ala sam mu ninu dok sam joj se pribli avala. Tko joj je to u inio? -Victoria - jedva sam izgovorila. Zagrlila sam ju i polegla na sebe, sjedile smo na podu. Kada je ula moj glas vi e nije suzdr avala pla . Zarila je glavu u moje rame, osjetila sam njezine vru e suze ispod svoje majice. Ja e sam ju zagrlila. -Bo e Victoria, to se dogodilo?- pitala sam zabrinuto. Umjesto odgovora ula sam samo bolne jecaje koji su mi rezali du u. Nisam ju mogla gledati ovakvu. -Victoria, molim te, smiri se.- rekla sam nje no. Ubrzo se smirila, ali se jo uvijek tresla. -Sada mi reci to je bilo.- rekla sam. -Jesse ostavio me - rekla je be ivotno. Ok, nisam se ovome nadala. Bila sam spremna na svaku drugu vijest, ali ovo? Koji kreten! Nisam mogla zamisliti kako je njoj sad, biti godinu dana s nekim i onda da zavr i na ovakav na in nije mi se inio nimalo fer. Znala sam da je uni tena iznutra. Voljela ga je i onda joj on ovako vrati. -Zbog ega? Ja ao mi je.- nisu postojale rije i kojima bih ubla ila njezinu tugu. Osje ala sam se bespomo no. -Ne znam. Zvao me da do em ranije u kolu i samo mi je rekao da je gotovo.- rekla je i po ela plakati.

Zagrlila sam ju jo ja e. -Tu si bila dva sata?- pitala sam iako sam znala odgovor. Kimnula je glavom. Krupne suze su joj se slijevale niz lice. -Victoria, molim te nemoj plakati. Ne mogu te gledati ovakvu.- rekla sam. - to u bez njega? Ti najbolje zna koliko ga volim.- rekla je kroz pla . Uf, Bo e, ne mogu ovo podnijeti. -Znam, znam da te volio ne bi te ostavio, nije vrijedan tvojih suza. Ti si predobra za njega. Molim te, nemoj plakati.Na ove moje rije i se smirila. Ustale smo. -Umij se.- rekla sam. Poslu ala me. Uzela sam e alj iz njezine torbe i razmrsila joj tamno crvenu, ravnu, do struka dugu kosu. U njezinim plavim o ima plivala je beskrajna tuga. Htjela sam ubiti Jessea, bila sam bijesna na njega i tu na zbog Victorie. -Mislim da bi bilo najbolje da ode ku i.- rekla sam joj. -Ne ostat u na nastavi, a i Iolanthe bi stalno ispitivao to mi je.-rekla je tiho. Otpratila sam ju do njezinog razreda. Rekla sam Crystal da ne skida o i s nje. Crystal je bila Victorijina prijateljica, bila je dobra cura. -Naravno.- rekla je kratko Svi ala mi se, nikada nije bila tra erica, niti je zabadala nos u tu e ivote kao to su to radile ostale cure. Slika Victorije kako pla e nije mi izlazila iz glave. Mar irala sam hodnikom misle i na nju. Uletjela sam u u ionicu, Victoria mi je isparila iz misli kada sam ugledala Irinu kako sjedi na Raphaelovom stolu. Raphael se pojavio, iako ga nije bilo prva dva sata. U meni se ra ao bijes. Do la sam do svoje tre e klupe i bacila knjige na nju, cijeli je razred za utio na sekundu, a Raphael mi je uputio pogled odu evljenja, pravila sam se da ga ne vidim. Jedan od Irininih robova je rekla -Luda je.O inula sam ju «Za epi, kujo!» pogledom i ona je okrenula glavu u drugu stranu. O ajni ki sam se htjela stopiti sa stolicom i biti nevidljiva. Trenutak prije zvona ravnatelj je uletio u na razred. Svi su bili okirani, ravnatelj nikada osobno ne dolazi po nekoga. -Raphael du Barry, za mnom.- rekao je, glas mu je bio, ni vi e ni manje, nego bijesan. U sebi sam ponavljala njegovo prezime koje je tako lijepo zvu alo, du Barry, du Barry, du Barry. Pro ao je kraj mene, a miris koji je ostavio za sobom opijao me. Bila sam uvjerena da ima hrpu skupih parfema. Lanac mu je padao niz crne hla e, imao je, tako er, isto crnu majicu. Njegove ledene o i su se isticale. Svugdje bih prepoznala njegov pogled. Djelovao je opu teno i smireno, nekako zami ljeno. Sino se nije inio takvim. Za to bi Raphael morao i i kod ravnatelja? Ah, pa naravno, rekao mi je da ivi sam. To je bio razlog njegovog misterioznog odlaska u ravnateljev ured. Nisam se ni trudila pratiti nastavnicu, volim biologiju, ali ona je tako dosadna. Poku ala sam se zabaviti i ubiti dosadu, ali nije mi i lo. Pravila sam se da pratim nastavu. Sjetila sam se sino njeg doga aja, sve je bilo savr eno, barem meni. Ho u li ikad to ponovo do ivjeti s njim? Mogla bih podnijeti vidjeti Raphaela s bilo kojom curom osim s Irinom. Nadam se da nije toliko glup da se spetlja s njom. Zazvonilo je, izletjela sam iz razreda, zatrpala ormari knjigama i oti la na dvori te kole. Victoria i ja

smo uvijek bile vani pod odmorima, nadala sam se da je i danas tako. Nije bilo. Nisam ju vidjela. Sjela sam na dobro meni poznatu klupu; onu s koje imam pogled na cijelu kolu. uma se prostirala iza mojih le a. Klupa me podsje ala na granicu izme u dva svijeta: Fantaziju i Stvarnost. U daljini sam vidjela Crystal kako mi se pribli ava. -Kako je Victoria?- pitala sam kad je sjela kraj mene. -Usudila bih se re i da izgleda izbezumljeno.Ubit u ga! Jadna Victoria, sve bih dala da sam na njenom mjestu i da mogu to pro ivjet umjesto nje. -Gad! Mo e li ju nekako umiriti? Ja sam grozna u tje enju.- priznala sam. -Poku ala sam. Zna onog de ka Roberta?- upitala me. Nisam ga poznavala, znam samo da ide s Victoriom u razred. -Ne poznam ga. to s njim?-Pa zna , lijep je i svi a mu se Victoria. Sada sam ti odala dr avnu tajnu, nemoj uprskati.- rekla je. Hmm, ako nije kreten, bilo bi dobro da ide s njom na ples. -Ne brini. Nagovori ga da ju pozove na ples. Ima dva tjedna vremena da joj se pribli i, neka ih pametno iskoristi.- rekla sam. -Re i u mu. Zna , svi govore da si udakinja, ali ja im nisam povjerovala.- rekla je, a ja sam se po ela smijat. Bila sam nevidljiva, sad sam udakinja. Spustit u Irinu na zemlju, previsoko leti. -Pa, hvala. Vidimo se.- rekla sam. Crystal me podsje ala na an ela. Ravna, tanka, plava kosa do ramena i lijepe, krupne, plave o i. Blijeda put i vitkost inile su taj prizor stvarnijim. Nastava je zavr ila i kola je bila pusta u sekundi, samo sam ja poku avala srediti svoj ormari . Bio je u asno neuredan. Nisam vidjela kada je Victoria iza la. Kada sam zavr ila sa spremanjem, izi la sam van. Vidjela sam Jessea kako stoji naslonjen le ima o zid kole. Sada je savr en trenutak da mu ka em par stvari. Krenula sam prema njemu, a bijes je kuhao u meni. Njegov stav je bio hladnokrvan, plava kosa mu je padala do ela, sme e o i mu nisam ni vidjela od kose, bio je visok, imao je surferski izgled. Ne znam to Victoria vidi u njemu. -Jesse, zbog ega si ostavio Victoriu?- nastojala sam zvu ati normalno. Podigao je pogled prema meni i nasmije io se. Nikada se nisam dru ila s njim, ali u zadnje vrijeme radim iznimke. -Veronique, mislim da se to tebe ne ti e.- zvu ao je arogantno. -O da, ti e me se. Ne zna u kakvom je stanju zbog tebe.- rekla sam. Uspravio se, podigao obrvu i po eo mi se pribli avat. -Pa to? Pro i e ju, gle, znam da to nije bilo u redu od mene, ali nisam vi e mogao s njom.- rekao je. Kipjela sam, kako mo e biti takav? -Ali zbog ega? Mislila sam da si ti normalan. Nije to zaslu ila.- kako se treba pona at s glupim ljudima? Odlu ila sam se za mirniju taktiku, mo da upali. -Veronique, ja jesam normalan, samo kad bih ti mogao to dokazati.Kru io je i zaustavio se. Gledali smo se o i u o i, bio mi je blizu. Bila spremna o amariti ga. -Kako bi ti meni dokazao ne to to nije istina?- upitala sam ga. Ovo se ne isplati. Samo gubim vrijeme s njim. -Ovako.- rekao je i zgrabio me za zape a, priljubio me uza zid i naslonio svoje tijelo na moje. Poku ao me poljubit, okrenula sam glavu, nisam se mogla micati, bio je prejak za mene. K vragu, Veronique, zar uvijek mora bit tako glupa? -Ne mo e nikuda, ne poku avaj. Uvijek si mi se svi ala.- rekao je dok mi je ljubio vrat, osjetila sam

njegov dah na svojoj ko i. -Pusti me!! vrisnula sam mu u uho. Tresnula sam svoje elo o njegovo. Zateturao je od udarca unazad. Oslobodila sam se, a sa svoje desne strane sam vidjela Irinu s fotoaparatom. Kuja, kada me je vidjela pobjegla je. to je sve ovo?? -Ne e mi pobje i.- rekao je Jesse dr e i se za elo. Po eo je tr ati u mom smjeru. Krenula sam tr ati prema umi. Jurila sam, a Jesse me je dostizao. Tr ala sam i tr ala, drve e me je ometalo, zapinjala sam za nisko grmlje i gran ice, jurila sam koliko god sam mogla. Jesse me je dostizao, ostajala sam bez daha, cijelo tijelo mi je pulsiralo. Nisam imala kondicije kao Jesse, sranje! U daljini sam vidjela Raphaela kako e e umom, tr ala sam prema njemu. Okrenula se, Jesse je zaostao, valjda je bio pao. Pojurila sam. Raphael me je ugledao. Bo e, hvala ti! Dotr ala sam mu u zagrljaj, obgrlila sam ga rukama i stisla se uz njega, nisam mogla disati, plu a su mi se raspadala. Obujmio me rukama i privio k sebi. Crnilo mi se pred o ima, naslonila sam glavu na njegovo rame. - to ti je?- upitao je zabrinuto. -Jesse proganja me - jedva sam progovorila. Ugledala sam ga iza nas. Raphael me odgurnuo i opalio Jessea akom, strovalio se na pod. Gledala sam Jessea kako le i na podu. Cijelo tijelo mi se treslo, nisam ni znala koliko sam prepla ena, kad sam ugledala Raphaela sav strah je nestao. -Samo je u nesvijesti.- rekao je Raphael. Naslonila sam se na drvo, zarila lice u dlanove i u nula. Tisu u slika mi je prolazilo glavom. Tko zna to mi je Jesse htio napraviti. Jo uvijek sam se tresla, bila sam na rubu pla a. Da nije bilo Raphaela tko zna to bi se dogodilo. Osjetila sam njegovu ruku na svom ramenu. -Gotovo je, smiri se.- rekao je nje no, sjeo do mene i privio me k sebi. Zatvorila sam o i, udisala sam njegov miris, htjela sam se stopiti s njime. Ne znam koliko smo dugo tako sjedili. Gladio mi je kosu i nije me pu tao, osje ala sam se sigurnom u njegovom naru ju. -Hvala,- rekla sam i ustala.-Moram po i.Nisam se htjela odvajati od njega. -Nisi mi rekla to se dogodilo.- rekao je. -Drugom prilikom, mo e? Sada moram i i, predugo sam ovdje. Ostavit e ga ovdje?- rekla sam -Da, osvijestit e se.- rekao je le erno. Njegov leden pogled me pratio dok sam odlazila. -Hvala na svemu.- jo sam se jednom zahvalila. Samo me pogledao i oti ao. Jo uvijek sam osje ala njegov miris na sebi, divlji i prekrasan. Apetit sam izgubila u umi. -Za to brljavi po tanjuru?- upitala me mama. I dalje je bila udna, uvijek je bila udna. Kao da nisam njezina k er. Mislila sam na Irinu, to je, pobogu, radila s fotoaparatom? I za to me je Jesse proganjao? Pitanja na koja nisam znala odgovor, ali namjeravala sam ih uskoro otkriti. -Nisam gladna.- rekla sam. Drake me pogledao. Nadam se da moj izraz lica nije ni ta odavao na dana nje doga aje. U svakom slu aju, nisam se nadala da e me Raphael spasiti. On je bio svijetla to ka u svemu tome. Dr ao me u naru ju, kao da bih se mogla raspasti, kao da sam od stakla, kao da sam ne to najvrednije na svijetu. Sve bih dala da ponovno budem u njegovom naru ju. -Je li ti i ta jede u koli?- upitala me mama. -Naravno.- izrekla sam la . kolska hrana je jednostavno bila odvratna. -Dobro, slobodna si.Otr ala sam u sobu. Krevet se inio kao lijepo rje enje za opu tanje. Otvorila sam balkonska vrata pustila svje i jesensko-ljetni zrak da mi pro eta po sobi. Sunce je jo sjalo i bilo je toplo. Imala sam

savr eni pogled na umu, more drve a je krasilo pogled, a beskrajno plavo nebo inilo se nadohvat ruke. Legla sam u krevet, nisam namjeravala zaspati, ali san me svladao nakon jedne minute. 7.POGLAVLJE

Moje ruke bile su leglo krvi, s majice mi je kapala krv, kosa mi je bila slijepljena. Nisam znala gdje sam. Krvavi zidovi prijetili su svojom prisutno u. Sve oko mene je bilo okupano krvlju. Bila sam u maloj sobi, etiri zida oko mene. Kako sam dospjela ovdje? Gdje sam? Srce mi je ubrzano tuklo, nisam mogla kontrolirati disanje, tresla sam se. Strah mi se uvukao u kosti. Jeza mi je obavijala tijelo i gu ila me. Ovo je moj kraj. Zapela sam u hororu iz kojeg nema izlaza. Zarila sam glavu u koljena, zatvorila o i i ekala sklup ana. Nisam mogla podnijeti krv oko sebe i na sebi. Miris metala uvla io mi se u nosnice i upozoravao me na neku drugu stvarnost u kojoj sam se nalazila. Ne znam koliko sam vremena provela u tom polo aju. Odlu ila sam potra iti izlaz. Ustala sam, poku ala sam zanemariti jezero krvi oko sebe, pipala sam zid koji se nalazio nasuprot meni. Crvena teku ina je bila svje a i razmazivala mi se pod akama. Nije bilo nikakvog skrivenog izlaza. Sranje! Okrenula sam se i ostala okirana. Na zidu iza mene je bila krvlju ispisana poruka «PROBUDI SE! ONA TE GLEDA!» Tada je sve nestalo. Naglo sam se digla iz kreveta vo ena nekom drugom silom. Bila sam mokra od znoja. Ispred mog kreveta je stajala tamna silueta. Obuzela me jeza, po ela sam vri tati. -Je si li normalna?- glas je pripadao mojoj mami. Povukla sam deku preko sebe, iako je bila ona, to pobogu radi u mojoj sobi usred no i?! Sve mi je bilo udno. - to radi tu!!??- rekla sam tresu i se, strah me gutao, njezina prisutnost, jednostavno sam se bojala. Upalila je svijetlo. -Do la sam po neku knjigu, ne mogu spavati.- rekla je mirno. Gledala me je. O i su me boljele od svijetla. -Za to nisi, kao sve normalne ene, odmah upalila svijetlo, uzela knjigu i oti la? Umjesto toga ti me promatra u mraku, skoro sam umrla.- rekla sam pani no. -Oprosti.- rekla je, uzela neku knjigu i oti la.

U daljini sam vidjela Victoriu kako gleda neke slike, lice joj je odavalo ok i bijes. Po urila sam do nje. -Victoria, to se doga a?- upitala sam ju. Bijesno me gledala, nisam znala o emu se radi. Dr ala je kovertu sa slikama u ruci. -Dobro ti zna to se doga a.- zare ala je na mene. -O emu ti?- pitala sam zbunjeno. -O ovome!-, nabila mi je kovertu u lice.-Vi e mi se nikad nemoj obratiti! Hvala nakon svega!- rekla je i oti la. Nisam mogla vjerovati to se upravo odigralo ispred mojih o iju. Uzela sam kovertu i pogledala slike. Jesse naslonjen na mene. Jesse mi ljubi vrat. Jesse mi ap e na uho. Sve je izgledalo kao savr ena izdaja najbolje prijateljice. Irina s fotoaparatom. Ubit u je. Bijes je zavladao nad mojim umom. Imala sam sve razloge da joj razbijem nju ku. Poderala sam proklete slike. Zbog ovoga sam izgubila Victoriju, a sada e Irina

izgubiti zube. Brzinom svjetlosti sam otr ala do svog razreda. Odmah sam ju vidjela. Kuja i njezine sljedbenice okru ile su se zadnju klupu i naravno, oko Raphaela koji ih nije do ivljavao. Sada e vidjeti s kim se spetljala. Pojurila sam do nje. Nije me bilo briga tko je sve oko nas. Vrijeme je da dobije svoje. -Koji je tebi vrag!?- izderala sam se. Odmjerila me i rekla: - udakinjo, smiri se.-Ne u.- rekla sam i gurnula ju tako sna no da se zabila u ormar. -Idi se lije it!- rekla je. I tada mi je prekipjelo. akom sam ju udarila u nos i osjetila lom. Oteturala je unazad i jauknula. -Ti ti slomila si mi nos!!- rekla je pani no. -To ti je za sva sranja koja si napravila u ovoj koli!- rekla sam, zapravo, derala sam se. Pogledala sam u svoju aku koja je bila krvava od Irine. Sjetila sam se svog sna koji je djelovao tako stvarno, sjetila sam se poruke na zidu. Ne smijem sada misliti na to! Krenula je na mene. Uhvatila me za kosu i vukla, a ja sam joj obuhvatila zape a i nogom ju udarila u koljeno. Osjetila sam ne ije ruke oko svog struka. Razdvajali su nas. -Ubit u je!- derala se Irina. Otimala se. Njezine su je sljedbenice jedva zadr avale. Kada je bila na sigurnoj udaljenosti okrenula sam se. Na la sam se u Raphaelovu zagrljaju. Njegove ledene o i su gledale moje. Osmjehnuo mi se. Bila sam previ e bijesna da bih shvatila da upravo Raphael dr i ruke oko mog struka. -Lijepo se tu e .- rekao je. -Pusti me!- otresla sam se i iza la van iz razreda. 8.POGLAVLJE

Otresla sam se na Raphaela, stojim usred ume, ne vjerujem da sam upravo Irini slomila nos i izgubila Victoriu. Kada je sve krenulo nizbrdo? Nisam se planirala vra ati na nastavu. Lutala sam umom. Zrake sunca su se lijeno probijale kroz granje. Ptice su neumorno pjevale. Li e je polako gubilo boju. Ljeto je odmicalo. Ova atmosfera me opu tala. Zaputila sam se prema ku i. -Ve si stigla?- upitao me Drake, imao je zbunjuju i izraz lica. -Da. Danas markiram. Nemoj re i mami.- odgovorila sam. - to se dogodilo?- upitao je zabrinuto i ugasio TV. -Potukla sam se s jednom curom jer je -Kuja.- nadovezao se Drake. -Da.- rekla sam. Sve me vi e iznena uje. -Pa, Veronique, ne mogu ti proturje it. Vjerujem da si imala razloga za to.-Imala sam. I previ e.- rekla sam. -U redu. Sino sam uo da se dere na mamu. to se dogodilo?Trebala bih mu re i, mo da mi pomogne. Minutu sam utjela, a onda sam mu ispri ala sino nji san i to se nakon njega dogodilo. Kada sam zavr ila samo je utio. Izgledao je kao da vodi borbu u svojoj glavi.

-Zanimljivo. To je sve?- rekao je oprezno. Odlu ila sam pre utjet vrtoglavicu i onu groznu bjelinu. -Da.- rekla sam Mrzim lagati. -Zna , vjeruj svojim snovima.- rekao je. Zvu ao je kao moj otac. Kako da vjerujem bjelini? -Da vjerujem snovima?- upitala sam skepti no. -Da. Ne pitaj ni ta vi e.- rekao je brzo. -Dobro.- kratko sam rekla. Sjela sam do njega i upalila TV. Od psihijatra sam o ekivala neki dublji razgovor. Valjda on zna svoj posao. Gledali smo neku znanstvenu emisiju.

Sjedila sam u svojoj sobi i razmi ljala trebam li nazvati Victoriu ili ne. Jako mi je drago to sam Irini razbila nju ku. Glupa kuja. ula sam zvono. -Veronique!- izderala se moja majka. O ito je za mene. Si la sam. -Iolanthe! Bok!- rekla sam iznena eno. -Bok! Mogu li u i?- pitao je. -Naravno.Produ ili smo u moju sobu. Sjeo je na stolicu, a ja na krevet. -Htio sam te pitati je li ono istina?-Zna da ja to nikada ne bih napravila.Iolanthe mi mora vjerovati. -I mislio sam. Tko ti je smjestio?Ukratko sam mu ispri ala cjelu pri u i tko me spasio. -Ba krasno.- rekao je sarkasti no. -Reci to Victoriji. Kao da me ne pozna. Razo arana sam jer mi ne vjeruje.-rekla sam. -Naravno da u joj re i. Nije mi dala da te nazovem, pa sam osobno do ao. Ti ju proganjaj po koli, a ja u kod ku e- rekao je. -Dogovoreno.Pri ao mi je. Gledao me tim lijepim zelenim o ima. -Veronique ja - mucao me. Uzeo me za ruke. - to?- upitala sam. - uvaj se. Dobro se uvaj. Obe aj mi to.- rekao je, a ja sam ostala bez teksta. ega da se uvam? Izgledao je zabrinuto. - ega?- pitala sam. -Samo mi obe aj.-Obe ajem.Zagrlio me. Nisam se bunila. -Idem sad. Ne mora me ispra ati. Vidimo se jo .- rekao je. -U redu. Vidimo se.Oti ao je. Mo da uspije nagovoriti Victoriju da se prestane ljutiti, to mi je sada najve a elja.

-Veronique, tko je bio zelenooki?- upitala me moja majka dok smo ve erali. -Nitko tebi bitan.- rekla sam. Pogledala me. Drake nas je promatrao. -On e te voditi na ples?-zanemarila je moj odgovor. -Ne e. Ja ne idem na ples.-I i e , to se ne propu ta. Ja u ti posuditi haljinu.- gledala me je ravno u o i. Osjetila sam nelagodu od njezinog prodornog pogleda. Isuse, vlastita majka ovako djeluje na mene. -Kako god ho e .- nisam htjela proturje it. Drake me pogledao. Ostatak ve ere je pro ao u ti ini. No je bila topla. Stajala sam na svojoj terasi zatvorenih o iju. Osje ala sam kako mi lagani vjetar miluje lice i mrsi kosu. Htjela sam da Raphael bude vjetar, da se igra mojom kosom, da mi miluje lice. Htjela sam okusiti njegove pune usne. Danas sam se na la u njegovom zagrljaju, a to sam ja napravila? Otresla se. arolija vjetra je isparila kada sam ugledala Raphaela na rubu ume. Mo da sanjam? Rukom me pozvao da si em. Srce mi je posko ilo, a krv uzvrela. Iza la sam na stra nji izlaz. Hodala sam do njega, izgledao je prekrasno. Tamna sjena ume. Bio je naslonjen na drvo. Njegove ledene o i su me promatrale. Povjetarac mu je mrsio kosu. - to radi tu?- upitala sam ga. Pribli io se. Gledao me. inilo mi se kao da upija svaku crtu moga lica, da pamti svaki detalj na meni. Bio mi je preblizu, odmakla sam se i pogledala ga u o i. -Htio sam znati za to si razbila Irinu.- rekao je. Kao i one ve eri, strah i mr nja su vladali njegovim pogledom, a glas mu je bio nagao. Osoba s dva indetiteta. -Zato jer je kuja.- rekla sam. Ovaj put sam stavila osje aje sa strane, bit u na njegovoj razini. -To znam. Koji je razlog?- rekao je dok mu je pogled etao mojim tijelom. -To se tebe ne ti e.Nije mi se svi ao na in na koji me je gledao. -Da te nisam zaustavio ubila bi ju.- rekao je. Odakle mu sad to? -Ne bih. Znam se kontrolirat za razliku od drugih.Druga re enica je bila upu ena samo njemu i njegovom na inu promatranja mene. Podigao je pogled, mo da je sku io poruku. -Osjetio sam tvoju navalu bijesa, takvo to se ne mo e kontrolirat.- rekao je. Za to je tako samouvjeren? Kontrolirala bih se. -Raphael, molim te, ne pozna me.- rekla sam. Cini no se nasmijao. -Veronique, nemoj naglit sa zaklju cima.-odvratio je. Znao je moje ime. Ne sje am se da je bilo spomenuto kada je on bio u blizini. Zagledala sam se u njegove o i. - to eli time re i?Pribli io mi se. Osje ala sam njegov miris, spustio je usne do mog uha, srce mi je udaralo.

-Uskoro e znati o emu pri am. Sada se ne zamaraj time.apnuo je. Njegova kosa me kakljala po licu, njegov topli dah milovao mi je vrat. Udaljio se, krenuo je u umu. -Ide ?- pozvao me. Pru io je ruku. ekao me. Nestalo je sarkazma, mr nja se izgubila. Gledao me kao i u koli, samo je tuga ostala neizbrisana. Postojali smo samo on, ja i bijeg u no . 9.POGLAVLJE uma nam je bila uto i te, prihvatila sam poziv. Hodali smo jedno kraj drugog u ti ini. Mjesec nam je obasjavao put. -Oprosti, ali nekad postanem previ e -U redu je.- rekla sam prije nego to je zavr io. Pogledao me. -Za to ivi sam? Gdje su ti roditelji?- pitala sam. Spustio je pogled. -Mrtvi su, ali nemoj mislit da mi je ao, nije.-rekao je. Logi no da zbog tog ivi sam, ali da mu nije ao? -Nije ti ao?- pitala sam s u enjem. -Ne. Oni su bili zli ljudi, svu njihovu imovinu sam naslijedio ja. Osiguran sam to se financija ti e. Imam par sluga, tako da mi ni ta ne fali.- rekao je. Bilo mi je udno da mrzi svoje roditelje, valjda ima razloga. Nisam ga htjela ispitivat o tome dalje. Do li smo do jezera. Tamna voda je bljeskala pod okriljem no i i zvijezda. Raphael je sjeo na klupu do jezera, a moja je ruka bila u hladnoj vodi. Ovdje vrijeme kao da je stalo, sve je ostalo isto. Moj je ivot ovdje stao. -O emu razmi lja ?- sjeo je do mene. -O pro losti.- rekla sam. -Ne mo e vratiti vrijeme.Gledali smo se. Bio mi je blizu. Njegovo lice je bilo blijedo, kosu je svezao su rep dok smo etali, gledao me tim ledenim o ima, izgledao je nestvarno. Previ e mi se svi ao. -Znam.- rekla sam tiho. Ustala sam. Nisam mogla podnijeti njegovu blizinu i njegov pogled. -Bje i ?- podsmjehnuo se. Bio je iza mene. -Da.-, rekla sam, -Laku no .Nije ni ta rekao. Ostao je iza mene. Kada sam se dovoljno udaljila ubrzala sam korak. « uvaj se.» Iolantheov glas me proganjao dok sam kora ala. Sjene su me pratile. Zvukovi su me tjerali naprijed. «Dobro se uvaj. Obe aj mi to.» Koga da se uvam? Raphaela? Mrzim kada mi govore u iframa! Zatekla sam se kako tr im ku i. Nikada se nisam bojala ume, ni sada se ne bojim, ali ne to me tjeralo

naprijed. U la sam kroz stra nji ulaz odakle sam i iza la. Dok sam tr ala stepenicama pravila sam veliku buku, nadam se da ne u probuditi moje takozvane roditelje. Uletjela sam u sobi. ula sam da je ne to tresnulo. Mo da knjiga s police? Hodala sam po sobi i stala na ne to tanko i metalno. Bio je mrak i ni ta nisam vidjela. Podigla sam predmet, bio je hladan, od metala, o tar. U ruci sam dr ala no . Srce mi je ubrzalo. Odakle no u mojoj sobi? Upalila sam svijetlo, gledala sam ga. To je bio no iz kuhinje, netko me poku ao ubiti? Po ela sam pani arit, kru ila sam po sobi. Da sam sada bila tu bila bih mrtva. Ali iva sam. Jo uvijek. Nadam se da u ostat iva. Mu nina me obuzela. Za to ja? No sam strpala pod jastuk, ugasila svijetlo i sjedila u krevetu. Na svaki um sam se trgnula. Cijelu no nisam spavala. Sunce je po elo izlaziti, nisam vi e mogla ekati. Spremila sam se i oti la u kolu iako je jo bilo rano. Sjedila sam na svojoj klupi, sve je bilo pusto, zrake sunca su me obasjavale iako nisam osje ala nikakvu toplinu. Bila sam umorna i prepla ena. Mogla sam umrijet. Ugledala sam Jessea kako kru i kolom, nije me ugledao. kola se polako popunjavala. Nisam vidjela Victoriu. -Jadna mala Veronique, opet si sama.ula sam glas iza sebe. Irina. Za to izaziva? -Ovaj u ti put slomiti rebro.- rekla sam. Kuja. Okrenula sam se, imala je ne to preko nosa. Smijala sam joj se u facu, a ona je kipjela. -Ne smij se! Zna , u im se tu i, ovo ne e ostati na ovome.- re ala je na mene. Kako je glupa. -Sretno s u enjem, a sad odjebi.- rekoh. Pogledala sam ju. Napravila je neki pokret rukom i oti la. I onda sam ja udna. -Victoria?- rekla sam. Bila je kod svog ormari a. -Rekla sam ti da mi se ne obra a .- odgovorila je. -Je li ti Iolanthe rekao?-Da! Za to bih ti trebala vjerovati?! To ni ta ne dokazuje, mislim da je Irina pokazala tvoje pravo lice tim slikama.- bila je bijesna. Kako joj mo e vjerovati?? Pogledala sam ju. -Zna da je Irina spletkaro ica. Za to, pobogu, za to mi ne vjeruje ? Pona a se kao da me zna dva dana a ne cijeli ivot. Ne mogu vjerovati da si to rekla nakon svega to ti je ta kuja napravila.- rekla sam. Kako mo e vjerovati njoj a ne meni? Njezine rije i su bile gore od amara. - ao mi je.- rekla je i oti la. Jesse me gledao sa smije kom na kraju hodnika. Kako bih ga rado razbila. Opalila sam akom po ormari u. -I sada reci da nisi bijesna.- ula sam Raphaelov glas. Okrenula sam se. -Mislim da je o ito da sam bijesna.- rekla sam ljutito i pogledala ga u o i, u njegove prekrasne o i -Mora se kontrolirati.- rekao je ozbiljno i naslonio se na moj ormari . Kosa mu je bila u repu, pogled mu je bio na meni, prodoran i zami ljen. Imao crnu majicu isprepletenu ne im srebrenim, crne hla e i naravno lanac oko njih. Bio je jednostavno prelijep. Upijala sam njegov pogled, njegove usne, njegov vrat, njegove ruke. Ugledala sam Irini iza nas i trgnula se. -Vidimo se.- rekla sam brzo i oti la prema u ionici.

Nije mi ni ta stigao re i a Irina je ve bila njemu oko vrata. Da, bila sam u asno ljubomorna. Mogla bih ju ubiti vlastitim rukama. Sjela sam u tre u klupu koju sam tako mrzila. utnula sam stolicu do sebe. -Za to uni tava kolsku imovinu?- pitao me nastavnik iz matematike. On mi se svi ao, dobro je predavao i nije bio glup kao ostali. Bio je mlad i razuman. -Ionako je stara.- rekla sam. -Tra io te ravnatelj, mislim da zna za to, ali ima sre e danas ga nema.- rekao je. -Znam. Mogao je do i. Nisam dugo pri ala s njim.-Veronique, za to si se potukla?- rekao je. Zadnje to mi treba je znati eljni nastavnik. -Pa, znate, oprostite na izrazu, ali ona je kuja, nije ba najbistrija, ali kuja je.- nisam marila to je preda mnom nastavnik. Moj rje nik je vi e-manje poznat svima. - to ti je napravila?- suosje ajnost u njegovu glasu je bila o itija nego to je on mislio. Bijes me napustio, prevladala je tuga, tuga za Victorijom. -Uspjela je posva at Victoriu i mene.-, rekla sam tiho,-Zaslu ila je to.Sjedio je na klupi do mene, spustio je pogled. -Znam da je i grozno je to to je napravila, ali kola nije mjesto za fizi ko obra unavanje.-Znam, nisam imala drugog izbora.- rekla sam. I tada je zazvonilo. - uj, ako bude pravila probleme obrati se meni, ti si prepametna da zbog nje ide ravnatelju.- rekao je. U ionica se punila. -Hvala.- rekla sam. Pro la je kraj mene pobjedonosno, dr ala je Raphaela za ruku to mi je bolo o i. Ovaj se nije otimao, samo je prevrtao o ima. Jesse je sjeo do mene. to taj sad ho e? -Sljede i put mi ne e nikuda pobje i, niti e biti ikoga da te spasi, zna , mo da smo ono isplanirali Irina i ja, znao sam da e odmah sku iti, ali nisam se alio kada sam rekao da mi se svi a .Zgra ala sam se od njegovih rije i i njegova glasa puna po ude za mnom. Nije izgledao prijete i, ali je tako zvu ao. -Makni se!- rekla sam. Nasmijao mi se. -Vidimo se!- rekao je i oti ao u svoj razred. Zatvorila sam o i i hvatala zrak. Upravo mi je prijetio. Kako je Victoria mogla biti s njim? Osje ala sam kolanje krvi i kucanje svog srca. Zarila sam lice u dlanove. Kamo sve ovo ide? Da je barem Iolanthe ovdje, on bi znao to da napravim. Nastava je pro la bez daljnih prijetnji, Victoriju nisam vidjela kao i Irinu. kola je bila pusta. Bojim se. to ako ne do em iva ku i? Slike no a plesale su mi u glavi, nisam ih mogla otjerati, strah je inio svoje. Postalo mi je slabo, naslonila sam se na svoj ormari i zatvorila o i. Htjela sam da je sve ovo samo no na mora, ali bila je java. Brzo sam kora ala ulicama grada bez osvrtanja. Uletjela sam u ku u brzinom munje. Mama me do ekala sa smije kom. -Bok, k eri.- rekla je. Bilo mi je udno vidjeti je u ovakvom stanju, ali bila sam uvjerena da je ispod sve te krinke bijesna.

-Bok.- rekla sam. Drakea nije bilo. udno. -Gdje je Drake?- upitala sam tek reda radi. Mama nije znala da on i ja komunicirano. Nisam znala koji je razlog tome, ali nisam se bunila. -Na poslu je, danas ima puno pacijenata.- rekla je nekako veselo. Rezala je nekakvo meso u kuhinji. Ona i kuhanje? Mo da jedna pozitivna promjena? -Dobro.- rekla sam. -Pripremam ve eru, ho e li mi pomo i?- pitala je ljubazno. Nema anse da joj poma em. Nisam ljen ina, ali spremanje ve ere s njom bi moglo rezultirat bacanjem no eva. No ! -Oprosti, ali imam nekog posla. U enje i to.- rekla sam brzo i otr ala u sobu. Upalila sam svijetlo i posegnula rukom pod jastuk. Nije bilo ni ega. Podigla sam jastuk. Ni ta. Prazno. Hvatala me panika. Kako je netko mogao u i u moju sobu i uzeti ga? Mama je bila tu cijeli dan. Mo da sam sino umislila no ? Ne, bio je stvaran, opipala sam ga. Htjela sam vri tati i ne to razbit. ula sam Drakea kako ulazi u ku u. Odmah mi je bilo lak e od spoznaje da je on tu. Prekopala sam cijelu sobu, nije ga bilo. Prokleti no ! Tko ga je uzeo? 10.POGLAVLJE

-Veronique! Ve era!- ula sam mamu kako me doziva. -Idem, idem. Samo trenutak!- odvratila sam. Moram na i prokleti no . Gdje je?!?Odlu ila sam detaljno prekopati sobu. Bacala sam knjige iz polica. Ni ta. Odje a iz ormara je zavr ila ba ena na podu. Ni ta. Bacala sam jastuke s kreveta, uskoro je i pokriva zavr io na podu, zatim posteljina. Nema ga. Polako sam gubila razum. Netko je bio ovdje. Netko je provalio. Za to ja? Tko bi to mogao biti? Tko? -Po uri!- za ula sam. Nisam odgovorila. Nisam bila gladna. Sjela sam na pod me u stvari koje su prije nekoliko trenutaka znale svoje mjesto. Bojala sam se. Ne mogu ovako ivjeti dok me netko proganja. Sklup ala sam se. Glava mi je bila me u koljenima. Bila sam na rubu pla a. -Veronique, to je sve ovo?- ula sam svoju mamu kako mi govori. Stajala je na vratima sa onim svojim smije kom koji nije nestao. Pogledala sam ju. -Ni ta, spremam.- rekla sam. Nije izgledao kao spremanje, ali nije me bilo briga za to kako je izgledalo. -Ako ti tako ka e . Do i jest, hajde.Imala je zadovoljan izraz na licu. Slijedila sam ju. Stepenice su se inile beskrajno duge. Za to je bila zadovoljna? Drake me pogledao, nije ni ta rekao. Sjedila sam za stolom i gledala tupo u tanjur pun ne ega nejestivog. Promatrala sam dr ku s no evima. Svi su bili na svom mjestu, svi osim jednog. Onog najve eg, onog koji je obi no nalazi u horor filmovima, sada ja ivim svoj horor iz kojega mo da ne u iza i iva. Voljela sam horore s no evima, sve do danas. - Veronique?.- rekla je mama.

- to? A da, jedem, jedem.- nisam bila sigurna to je rekla, ali pretpostavila sam da je bilo ne to vezano uz jelo. Nisam ju slu ala. Gledala sam u prazno mjesto na kojem je nekada bio no . Mo da e i moja soba uskoro biti samo prazno mjesto. Sve bih dala da mogu vratiti vrijeme. -Veronique, ako si gotova, a vidim da jesi daj mi tanjur.- rekla je mama i vratila me u stvarnost. Odvratila sam pogled od no eva. -Evo.- pru ila sam joj tanjur, smije ila mi se. Spremali su se i i spavat. Ja znam da ne u mo i. -Veronique, sutra ima kolu, idi spavati. Laku no .- rekla je dok je vukla Drakea za ruku. -Naravno.- rekla sam. Sjedila sam na kau u, TV je bio upaljen, nisam spavala. Bila sam napeta, na svaki zvuk sam se okretala oko sebe. Vani je puhao vjetar pa je sve u talo. Izlu ivalo me to. Pogledala sam na sat. 2:30 h. Krasno. Samo sam ja budna i borim se da ne zaspem. Da je barem Victoria sada tu. Jo samo sutra i vikend. Za tjedan dana je glupi ples. Morat u i i, nikako ne mogu doprijeti do Victorije, nema mi druge mogu nosti. Moram na i Crystal, valjda su ona i Robert ne to poduzeli. Sjetila sam se praska kada sam i la uz stepenice, ne to je bilo tresnulo. Balkonska vrata su tu ve er bila zatvorena, zatvorila sam ih za sobom, nikada ih ne ostavljam otvorena. Netko je morao iza i ovuda. Kroz cijelu ku u. Netko je poznavao ovu ku u ako je znao do i do moje sobe. Ta pomisao na nekog poznatog me jo vi e u asavala. Netko je bolestan i poreme en. Za to bi me netko htio ubiti? Drake! On je psihijatar. Pa naravno, morat u ga zamoliti popis pacijenata koji idu kod njega. Mo da nai em na neko poznato ime. Mo da to bude moj progonitelj. Osim moje mame ne sje am se da jo netko poznat ide k njemu. Vjerojatno je s vremenom dobio nove pacijente. Mo da nekoga iz moje kole. ula sam korake. Sledila sam se. -Jo ne spava ?- bila je to moja mama. Olak anje. Gledala sam njezin lik. Bijela svilena spava ica joj je sezala do poda, crna, ravna kosa do grudiju, blijeda put i tamne o i, izgledala je kao iz filmova. Horor filmova. Previ e ironije za jedan dan. -Ne mogu.- rekla sam. Smije ila se, to je inilo prizor jo stra nijim. Osjetila sam navalu trnaca. -Poku aj, za to ne ide u svoju sobu? Tamo e sigurno uspjeti zaspati.- rekla je. Draga majko, upravo sobu i izbjegavam. To je zadnje mjesto na kojem sada elim biti. -Ho u, ne spava mi se jo .- rekla sam tiho. Oti la je nazad u sobu. Hmm, do la je po ne to, vidjela mene i oti la. Totalno je zaboravna. Zato ja nisam na nju. Moj otac nikada ni ta nije zaboravio, imao je dobru memoriju, to sam naslijedila od njega, dok je mama uvijek ne to zaboravljala. Ponekad mi se ini da nisam naslijedila ni ta njezinih osobina. Imam samo tamno sme e o i na nju. Toliko o genima. Zatim su me misli dovele do Raphaela. Raphael du Barry Bio mi je zagonetka. Nije mi bilo jasno za to je do ao do mene pro lu no . Rekao je da je htio znati zbog ega sam pretukla Irinu. Nije bilo nikakvog dubljeg razloga zbog kojeg je do ao ali na in na koji me gledao mogao me to pitati i u koli. Mo da razlog njegovog dolaska nije bila moja tu a s Irinom, mo da me je htio vidjeti rekao je da ivi sam. Sigurno mu fali dru tva. etanje po no i s njim, njegov glas, njegove o i, njegovo kretanje kroz umu, njegov stas, kao da nije s ovog planeta. Izgleda kao ne to besmrtno i neuni tivo. Mo nije od drugih. Ali tuga u njegovu pogledu je odavala slabost.

Slabost koju sam zamijetila, slabost koju nije mogu e zanemariti. eljela sam da i sada do e, da me odvede u umu na dugu etnju uz mjesec i jezero. Utonula sam u crninu. Utonula sam u crninu misle i na njega. -Budi se! Zakasnit e .- ula sam glas koji mi je bio daleko. Drake.-Veronique, mora na nastavu.Nisam se mogla probuditi. Nisam htjela. -Ne elim - promrmljala sam. -Zna da mora .- rekao je. ZASPALA SAM!! Nisam smjela zaspati. Ne nakon one no i, nisam smjela spavati dok ne saznam tko me proganja. Naglo sam se ustala. Le ala sam na kau u. Mogla sam umrijeti da je opet do ao. Ne smijem se igrati ivotom. Naglo sam ustala. -Oprosti, zaspala sam, odmah u do i, samo da se presvu em. O Bo e, kasnim!- histerizirala sam. Kako u na i knjige za kolu u onom neredu to sam napravila?? Danas me vjerojatno eka razgovor s ravnateljem, a ja kasnim. -Smiri se, odvest u te ja. Tvoja mama je oti la na posao, ja danas ne radim. Sti i e .- imao je strog izraz lica. No dobro, samo sam ga pogledala i po urila u sobu. U torbu sam gurnula knjige na koje sam prve nai la. Valjda sam uzela ve inu toga to e mi danas trebati. Presvukla sam se brzinom munje. Ne znam kamo sam urila, Drake je rekao da imam vremena. Moja soba. Scena s no em koji je nestao dogodila se ovdje. Bojala sam se svoje sobe. Super. Ne to me po urivalo i slu ala sam to ne to to je govorilo da po urim koliko god mogu. Pogledom sam preletjela na stvari koje su be ivotno le ale po podu. Pospremit u je. Kasnije. -Spremna sam.- rekla sam dok sam mar irala niz stepenice. -Nisi morala uriti.- rekao je. -Drake, je li mogu e da mi poka e koji pacijenti idu kod tebe?- ispalila sam neplanirano. Bez plana ili s planom. Nad mojim ivotom se pojavio upitnik. A ja sam to prije morala na i odgovor ako sam htjela svoj ivot slagati u re enice i ispri ati svojoj unu adi kako je neki bolesnik htio ubiti njihovu baku i kako je njihova baka postala heroj jer je sama rije ila misterij. - to e ti? To su povjerljivi podatci.- rekao je. Ako podatci ostanu povjerljivi i ako ih ja ne vidim mo da ne budem imala unu ad. -Znam, ali, mo e li mi pokazati? Samo me zanima ja, ovaj, ne elim da mi ka e tko kakav ima problem, samo bih htjela vidjeti popis ljudi koje lije i . Ne u nikome ni ta re i, molim te.- spetljala sam se. Pogledao me sumnji avo. -Pokazat u ti ako mi ka e razlog. Ako mi ne eli re i ne u ti pokazati.- rekao je odlu no. -Naravno, re i u ti danas poslije kole.- rekla sam. Nije bilo drugog na ina. Mo da e misliti da sam luda, ali to sad nije bitno. -Dobro. Idemo. Oti i u auto, odmah u do i.Poslu ala sam ga i bez rije i oti la. Brzim korakom sam pre la dvori te i bila u sigurnosti auta. -Hvala na prijevozu.- rekla sam i oti la. Nisam zakasnila. Oti la sam do svog ormari a. Nisam vidjela Victoriu. Falila mi je. Jako. Otvorila sam ormari , gledala sam u na u zajedni ku sliku. Ona se smije ila, ruka joj je bila oko mog vrata, iz plavih o iju sjala je sre a. Ja sam isto bila nasmije ena, tada sam bila sretna. Moj otac je jo bio iv. Vjetar nam je mrsio kose taj dan. Izgledale smo prekrasno. Slika je bila crno bijela, na moj

nagovor. Sje anja su navirala poput bujice, lijepa sje anja, na sretne i bezbri ne dane. Ostale su samo uspomene i fotografije koje su blijedjele. Ve dvije godine nije bilo nikakve radosti u meni. Bila sam prazna. -Veronique - ula sam glas iza sebe. Poznati glas. Glas koji sam obo avala. Okrenula sam se i ugledala najljep e ledene o i na svijetu. Gledao me. -Sino nije te bilo.- rekao je tiho. Do ao je. Do ao je zbog mene, ne zbog Irine, nije se mogao izvu i na nju ovaj put. Htjela sam mu ispri ati to se dogodilo, ali nisam. Nisam mogla. Ne bi mi vjerovao. -Za to si me tra io?- pitala sam, htjela sam izbje i obja njenje zbog kojeg me nije bilo u sobi. -Pa, ti jedina voli etanje po no i, barem mi se tako ini, nikada ne spava .- rekao je, a pogled mu je etao mojim licem. Trnci su mi pro etali tijelom, krv mi je ubrzala, a srce posko ilo. -Dobro ti se ini, nisam bila u sobi, bila sam u boravku.-rekla sam. Bio mi je blizu, ili mi se pri injavalo, ali bili smo u hodniku i ovakva blizina nije ba zanemariva. -Za -Raphaele, do i, ne to se dogodilo.- prekinula ga je Irina sa svojim kre tavim glasom. Odmaknuo se od mene. - to ho e ?- rekao je grubo. -Slijedi me.- rekla je. -Za to bih?-Jer sam ja tako rekla.- bila je zajapurena i bijesna. Staja sam sa strane i promatrala. Za to joj jednostavno ne ka e da ju ne zanima ili neka ju o amari. -Nisam tvoj rob, molim te makni se.-Ne, ide sa mnom!- vikala je. Nisam ju mogla vi e slu ati. Povukla sam se i oti la u u ionicu. Tre a klupa je ekala samo mene. -Opet bje i . Mislim da mi duguje ne to.- do ao je za mnom. Sjeo je kraj mene. - to?- rekla sam. -Obja njenje.- rekao je i pogledao me u o i. Opet sam imala osje aj da me ita kao knjigu. -Pa, mislim da se to tebe ne ti e.- nisam htjela to re i, ali ne ti e ga se. Ne moram mu polagati ra une. -Ima pravo. Oprosti.- rekao je. Bez sarkazma i bijesa u glasu. Po no i je bio totalno druga iji. -U redu je.- rekla sam. Gledala sam ga. Ve sam znala svaku crtu njegova lica, ali ne mogu se nagledati. Mogla bih ga zauvijek promatrati. Nikada mi ne bi bilo dosta. Crystal je uletjela u moj razred. -Veronique, treba mi. Do i.- rekla je. Pogledala sam Raphaela, samo je kimnuo. Oti la sam za njom. Osje ala sam njegov pogled na svojim le ima. - to se dogodilo?- rekla sam zbunjeno. Jo sam bila pod utjecajem Raphaelove blizine. 11.POGLAVLJE

-Robert se dogodio! Uspio je samo re i joj «Bok!» to nije ni blizu napretka!-rekla je Crystal a iz plavih o iju joj je sijevalo. Ba krasno! Za to ju jednostavno ne odvu e negdje i pita za taj prokleti ples. -Zavodni ke sposobnosti su mu na nuli. to sad?- pitala sam. -Najbolje da ti razgovara s njim. Ho e li?- pitala me. Nema mi druge. -Naravno. Reci mu da me eka poslije kole.- odvratila sam. -Dobro. Vidimo se.Otr ala je. Moja u ionica je bila puna, a Raphael je bio u zadnjoj klupi. Sve bih dala da sada sjedim pored njega. Pogledala sam ga , okrenula glavu i sjela. Irina je kre tala iza. Valjda opet neki novi tra . Kako se ne umore od toga? Imali smo kemiju. -Molim vas da odete u salu za pokuse.- rekla je nastavnica. Prvi put ove godine idemo tamo. Vjerojatno u opet raditi sama. Smjestili smo se tamo. Bilo je jako bijelo i isto. Stolovi za pokuse bili u pravilno razmje teni za dvoje. Moj red je bio, naravno, zadnji. ekala sam dok se ostali smjeste. Vidjela sam da Raphael pogledava okolo. Nije imao para. -Novi, idi kod Veronique, to je ona mala u zadnjem redu, vi ete biti par cijelu godinu i nema mijenjanja!- rekla je nastavnica. Nikada se nije trudila oko u enika. Ali dobro je predavala. Irina se okrenula, munje i gromovi su bljeskali iz njenog pogleda. Nisam se obazirala na nju. -Pa, partnerice, nadam se da zna kemiju.- rekao je. Bijela kuta mu je predobro stajala. Na svu onu crninu inio se kao an eo u bijelom. Gledala sam ga. -Nisam ba neka kemi arka.- rekla sam. Kemiju ba nisam voljela. -Vjerujem u tebe.- rekao je. Lijeno sam mu se nasmijala. Pokus je bio ispisan na plo i. Po ela sam raditi, osje ala sam njegov pogled na sebi. Bili smo blizu jedno drugog. Samo je promatrao mene. Za svaku sitnicu koja je bila dalje od mene sam ga okrznula rukom. Sjetila sam se kako me je zagrlio kada me je spasio od Jessea. Imao je za titni ki stav tada. Sjetila sam se kako sam potr ala prema njemu i kako sam se stisnula uz njega, bez oklijevanja. Sada opet elim isto, bilo je tako dobro biti u njegovu naru ju. -Ne misli ni ta raditi?- pitala sam. -Tebi dobro ide.-, rekao je,- Samo me zanima jedna stvar.-Koja?- rekla sam. -Za to si onda prepustila Irini zadnju klupu?- pitao me, gledao me u o i. -Nisam se eljela sva ati s njom. Mislila sam da e me ostaviti na miru, ali nije.- odvratila sam. -Ja sam kriv jer te nije ostavila.Napokon, priznanje. -Naravno da jesi. Ne znam za to misli da se ti meni svi a i isto tako ne znam za to je ljubomorna na mene. Ali o ito je toliko glupa da ne zna da se ti meni ne svi a .- sada sam izrekla jednu ogromnu la . ak nije bilo te ko. Bilo je lako, jer sam o ajni ki eljela da se to nije dogodilo. Gledao me. Trenutak je utio. -Ti zna da ja nikada ne u biti s njom.Spustila sam epruvetu, osje ala sam slabost u rukama nakon to je ovo rekao. Naravno da ne e, za to bi to bilo udno? Ona nije njegov tip.

-Pa, dobro. Samo joj objasni to to si meni sada rekao i neka me pusti da ivim.-rekla sam pomalo bijesno. -Misli da nisam? im je do la u zadnju klupu objasnio sam joj, ali ona ne prestaje navaljivat. Poznajem takve umi ljene poput nje.-rekao je s malim tragom bijesa i glasu. Ovo je ba .. udno. Radim pokus, pri am s Raphaelom i samo ekam kada u pogrije iti u koracima i izazvati eksploziju. -Jadan, to misli , kako je Victoriji, petljala se s Jessiem i uspjela je. Mislim da ne pru a dovoljan otpor.- rekla sam. Ba mi ga je bilo ao. Ona navaljuje. Za to je takav kreten? Da sam na njegovom mjestu raspalila bih ju akom. Cini no se nasmijao. -Tu je tvoj problem. Samo bi se tukla. Ne e ni ta rije iti tim.Pogledala sam ga. -Nemoj me tako gledati, zna da sam u pravu.Malo sutra. -Ako si tako pametan onda predlo i kako je se rije iti. Meni je nje dosta, tu a se ini jako prikladnom, samo e ju to u utkat, a vjeruj mi, meni je zadovoljstvo bilo slomiti joj nos!rekla sam skoro vri te i. Bila sam bijesna. On je mu ko, pobogu, valjda zna dati curi do znanja da mu se ne svi a. O ito da ne zna. -Veronique, zna i sama da se ona voli praviti glupa, u ivotu nisam nai ao na tako upornu curu.Lecnula sam se kada je izgovorio moje ime. Ostatak re enice je zvu ao kao da joj se divi. Pogledala sam ga. Nisam vi e ni ta rekla. Dopustila sam sama sebi da me Irina razljuti i razbjesni. Krasno. Po urila sam s pokusom. Ruke su mi automatski radile, samo sam itala upute i sve je i lo kao po loju. Rezultat je bio prekrasan. Crni kristali su bili savr eni. Raphael me samo promatrao. Odnijela sam kristale nastavnici koja je bila zavaljena u stolicu i itala neku knjigu dok je ostatak razreda divljao. -Nastavnice, mislim da su ovo najljep i kristali koje ste ikada vidjeli.- rekla sam ponosno. -Veronique ovo je stvarno prekrasno. Dobit e nagradu za ovo, ako eli mo e ih ponesti ku i.rekla je . -Hvala.Oti la sam. -Jesi li i meni sredila ocjenu?- pitao me Raphael. -Ne, mo e sam.- rekla sam i tada je zazvonilo. to br e sam oti la van iz razreda. Vidjela sam Roberta na hodniku. -Roberte!- dozvala sam ga. Brzim korakom je do ao do mene. -Hej!- rekao je. -Nemoj ti meni «Hej!», jesi li tako i Victoriji?- izgledao je kao meku ac. Mi i av i lijep meku ac. -Pa, da.- rekao je. Izgledao je kao da sam sebe eli ubiti zbog toga. -No dobro. Skratio si vrijeme na tjedan dana. Zato elim da brzo djeluje . Njoj ne ide matematika, poma i joj, ako ne ide ni tebi uzmi instrukcije. Tako er, poma i joj i pod kemijom, rekla mi je da je u paru s nekom glupa om, sredi to. Ona je romanti an tip. Ne voli umi ljene de ke, niti voli kada joj se previ e upucava. Dakle budi svoj i prirodan. S njom je lako razgovarati, dobra je osoba i uvijek e te saslu ati. Odbit te ne e, ne pitaj za to.-rekla sam mu sve u jednom dahu. Nisam mogla disati. -Hvala na informacijama, matematika i kemija mi idu, samo da zna ako ne uspijem ti e me vaditi iz

depresije.- rekao je. Opalila sam se smijat. -Ne e ne brini. Zgodan si i pametan to je sve to ti treba. Vidimo se.- rekla sam. Sjedila sam na klupi. Svojoj najdra oj klupi. Danas sam se osje ala hiperaktivno. Netko me poku ava ubit, a ja se osje am hiperaktivno. Kako ironi no. Promatrala sam svoju kolu. Izgledala je kao ludnica, barem iznutra, tj. svi koji su u njoj su ludi. Zgrada kao zgrada je bila u redu. Nastava je bila gotova, s Raphaelom nisam vi e pri ala, nisam vidjela Victoriu. Morat u opet pri ati s Iolantheom. Zaputila sam se prema ku i, hodala sam polako, ki a je padala po meni. Mirna, hladna, jesenja. 12.POGLAVLJE Uletjela sam u ku u sva mokra. - to se tebi dogodilo?- upitala me mama. Sada je bila ljuta. Opet je sve po starom. -Ni ta.- rekla sam. Tr ala sam uz stepenice. Moja soba je bila u kaosu u kakvom sam je i ostavila. Bojala sam se. Ne smijem se dugo zadr avati ovdje. Poku avala sam na i ne to to bih mogla obu i, ali u svom tom neredu se bilo te ko snalaziti. Koncentrirala sam se na tra enje suhe robe. Nisam mislila na no . Prokleta soba. Pod se crnio od robe, knjiga, bilje nica, bijelo se od plahti, jastuka, arenio se od bojica i olovaka. Ni jedna stvar nije bila na svom mjestu. Uhvatila sam crnu trenirku i crnu tuniku. Dobar ulov u ovakvoj zbrci. Sledila sam se kada sam ula kucanje po balkonskim vratima. Stajala sam. Nisam se usudila okrenuti. Nisam znala to me eka. to ako je to moj ubojica? to sada? Ostala sam nepomi na. Htjela sam vri tati, ali nisam mogla. Kucanje se nastavilo. Br e i br e. Ne mogu samo stajati. Odlu ila sam se suo iti s onim to e me mo da ko tati ivota. Okrenula sam se. Polako. Raphael. Odahnula sam. to sad on ho e?! Skoro sam dobila sr ani. Otvorila sam. - to ti radi ovdje? Na smrt si me prepla io! I kako kako si..-Nije bitno kako sam. Do ao sam tu jer mi se do lo. Ho e li po i sa mnom?rekao je. Glas mu je opet zvu ao nagao i sarkasti no, a u pogledu je plamtjela ljutnja i bijes. Pored svega toga i dalje je bio prekrasan i nestvaran. Pogled mu se smek ao i po eo mi se pribli avati, a ja sam se zatekla kako gledam njegovo blijedo lice. Saberi se! Odmaknula sam se. -Ja da, po i u s tobom. Samo kako planira si i sa balkona, nisi valjda ponio ljestve?- pitala sam. Nije bilo na ina da se popne sam, zid ku e je bio ravan, a balkon je bio visoko. Nasmijao se. Njegov glas je bio najljep a melodija koju sam ikada ula. -Naravno da nisam. Iza i kroz ku u. ekam te.-U redu.- rekla sam i oti la van iz sobe. Ovako u barem biti s njim. Imat u zabavu i ne u biti cijelu no na glupom kau u. -Kamo e ?- upitala me moja draga majka. -Idem se etati.-Ne, ne ide .-

-Da, idem. to je lo e u tome?Koji je sad njoj vrag? -Za to se tu e u koli?Krasno. Glupi ravnatelj. -Ravnatelj te nazvao?-Da. A sada objasni.Barem nije Drake rekao. -Pa, to se tebe ne ti e, kasno si se sjetila brinuti za mene.- rekla sam. Nije mi se dalo obja njavati za to i kako. Krenula sam prema vratima. Stala je ispred mene. Pogledala me i podigla obrvu, na to sam ja prekri ila ruke. -Pusti me da pro em.- rekla sam mirno. -Ja sam ti majka i mene e slu ati!- rekla je bijesno. Pravila je ve eru. U ruci je imala no . Sranje. Dosta mi je fobije od no eva. -Dobro, dobro. Ne u i i, ali ne u ti ni re i jer ne zaslu uje da ti ka em.- rekla sam pani no. Pogled na no me tjerao. Glupa stvar za rezanje! Oti la sam u sobu. Raphael je sjedio na terasi, to nije, sjedio je na ogradi s nogama prema van. Mogao je lako izgubiti ravnote u i sravniti se sa zemljom. Iza la sam na balkon. -Ne mogu van.-Mo emo biti i ovdje, lijepo je.- rekao je mirno. Nisam ni ta rekla. Gledala sam nebo. Mjesec je bio polupun. Skoro je dodirivao umu. Prekrasno. Zvijezde su neumorno sjale i pru ale svijetlost koliko god su mogle. Sjela sam u kut terase i naslonila glavu od zid. -Mo e pasti s toga.- rekla sam mu. -Ne brini.- rekao je i vje to prebacio noge preko ograde i sjeo do mene. Podsje ao me na ne to spretno. Zatvorila sam o i i upijala zrak i njegov miris. U njegovu robu se zavukao miris ume. Udahnula sam. Bila sam umorna i sretna. Tako sam eljela spavati. - to ti je?- pitao me, a njegov glas me razbudio. -Ma ni ta.- rekla sam. Nisam imala snage pri ati. Osje ala sam njegov pogled na sebi. Vratila sam mu. Njegove o i su djelovale poput uspavanke. Nisam se ni sna la, a ve sam le ala njemu u naru ju. Kao i onaj dan kada me spasio. Bila sam na sigurnom. U ovom trenutku se nisam mogla zamisliti nigdje drugdje. Stisla sam se uz njega, htjela sam se stopiti s njim. Mo da radim gre ku, ali nije me briga. Njegove ruke su obujmile moje, naslonio je glavu na moju, trnci su me obuzeli. Bio je hladan. Ba kao i njegov ledeni pogled. Pribli ila sam se njegovu vratu. Iako je bio hladan grijao me. Ja sam bila topla za oboje. Tonula sam u san. Osjetila sam milovanje po svome licu, klizio je. Polako. Nje no. 13. POGLAVLJE

Probudila sam se, jo je bila no , izvukla sam se iz njegovog naru ja protiv svoje volje. Bilo je vrijeme da ode. Ovo se nije trebalo dogoditi. Gledala sam njegovo blijedo lice, spavao je, vrstim snom. Kosa mu je bila vezana. Imao je majicu na nekakve kosture i, naravno, crne hla e s lancem. Bilo je lijepo gledati samu njegovu pojavu danju, ali no u je to bilo ne to posebno. I jo k tome spava. Neodoljivo. Morala sam ga probuditi, nisam to nikako htjela kad ovako lijepo spava. Promatrala sam njegove pune usne, za to je tako savr en? Sada zvu im kao ku ke kojima je izgled bitan, ali ne, ne to me kod njega privla i, kao da ga poznam oduvijek. Je li on to isto osje a i za mene? Vjerojatno ne. Nisam skidala pogled sa njegovih usana. Bi li osjetio da ga da ga poljubim? Ne, ne, ne. Moram ga probudit i prestati zami ljati nemogu e. Rukom sam krenula prema njegovom ramenu, na kojemu je, prije par minuta bila moja glava. Ba kada je moja ruka do la do njegovog ramena otvorio je o i. Koji trenutak. utjela sam. Nisam znala to da ka em. -Dobro jutro.- rekao je mi je. Gledala sam ga, izgledao je kao da nije ni zaspao. -I tebi ovaj mislim da je vrijeme da ode .- rekla sam nekako. Ustao se i povukao mene za sobom. Bili smo blizu jedno drugomu. Voljela sam tu blizinu, tu slatku blizinu. -Tjera me?- pitao me i usput se nasmijao. -Ma ne, ali ako netko nai e -Razumijem. Vidimo se.- rekao je i sko io preko balkona. Potr ala sam vidjeti je li se ubio, ali nije ga bilo kada sam pogledala dolje. to je sad ovo bilo? U la sam u sobu i brzinom munje upalila svijetlo. Jo uvijek je bila u neredu. Po ela sam spremati sa strahom i mu ninom u trbuhu. Krenula sam od robe, slagala sam ju u ormar, na svaki zvuk sam posko ila. Po to mi je uma iza sobe sva ta se uje. Sunce se polako probijalo kroz granje. Uskoro je i polica sa knjigama bila sre ena. Bila sam umorna, ali nisam stala dok cijela soba nije bila kao prije. Kada sam zavr ila legla sam u krevet i zaspala. Vukla sam se po ku i kao zombi. «Vikend je» tje ila sam se jer ne moram u kolu. Ali vikend sa mojom majkom zna biti naporan i iscrpljuju . Pogotovo ako se pomalo bojite vlastite majke. -Propustila si doru ak.- rekla je dok je bila naslonjena na Drakea. Prizor mi se gadio. Pogotovo zato jer sam nekako znala da Drakeovi osje aji nisu ba iskreni, ali isto tako, nije ni ona bila nevina. Izme u njih dvoje nije bilo kemije kao izme u Jes ne, lo primjer. Ali nema kemije to je sigurno. -Nema veze.- rekla sam. Pogledala sam Drakea. I on je pogledao mene. Znao je na to mislim. Popis pacijenata. Kako u mu re i da mislim da me netko poku ava ubiti? Morat u nekako prije i preko istine. Mislit e da sam luda i onda e i ja postati dio njegovog popisa. A to nikako ne elim. Sjela sam u fotelju i promatrala svoje nokte. Taman e mi za kolski ples biti lijepi i veliki. Idu i vikend e biti pakao, ako se ne pomirim s Victoriom poludjet u. Jednostavno se ne mogu pomiriti s injenicom da vi e vjeruje onim glupim namje tenim fotografijama nego meni. To me ubijalo u pojam. Bila sam u asno umorna, i jo sam prebirala sino nje doga aje. Nije mi se svi alo to sam zatreskana u Raphaela, ali to je tu je, nad tim nemam kontrole, na alost. Zapravo, ini mi se da nemam kontrole ni nad im. Ne, ne ini mi se, to je samo istina. utjeli smo. Njih dvoje su gledali TV, a ja sam se sva ala sama sa sobom.

-Veronique, planiramo oti i danas kampirati.- rekla je moja mama. - to?- rekla sam. Nema anse da idem - ula si me. eli li i i?- pitala me. Bila je tako ljubazna. Naravno, samo glumi. Uobi ajeno. -Ne hvala.- rekla sam. Pogledala me. -U redu. Onda samo mora pripaziti na ku u dok se mi ne vratimo.-Naravno.- rekla sam. Nedugo zatim su oti li. Ku a je bila prazna. Istovremeno me to u asavalo i usre ivalo. Imat u svoj mir, ali tako er, postoji mogu nost da ne pre ivim vikend. Za to jednostavno nisam oti la s njima? Ako budem dovoljno brza mo da otkrijem tko me poku ava sabotirati. Drakeov ured je prazan, a klju evi se nalaze u posudici u hodniku. I nisam ekala. Bacila sam se na posao. Uzela sam klju eve. Drakeov ured se nalazio na drugoj strani grada. Premi ljala sam se. Je li pametno zvati Iolanthea na ovaj mali izlet? Odlu ila sam se da je ipak pametno. Treba mi prijevoz, ionako ne volim tamo i i sama. Iolanthe nije znati eljan pa mi ne e stvarati problem. Zgrabila sam telefon i utipkala Victorijin ku ni broj. Samo da je kod ku e. -Halo?- ula sam s druge strane linije. Victorijin glas. -Veronique ovdje, je li Iolanthe tu?- rekla sam. Bilo mi je udno pri ati s njom ovako poslovno. Nadala sam se da mi ne e spustit slu alicu. I nije. -Poku ava i njega zavesti?- rekla je. -Ne ti e te se. Molim te pozovi ga.- rekla sam. -Naravno.-odvratila je. -Veronique?- rekao je. -Mo e li do i do mene?- pitala sam. -Naravno. Sti em.Spustio je. Dok sam ga ekala poku ala sam zamisliti ovaj svoj vikend nekako normalnim. Ve sam znala da se mogu oprostiti sa spavanjem. Nadala sam se da e mi Raphael kratiti no i. Ako ne on onda nitko ne e. Bila sam prepu tena sudbini. Iako, nije bilo nikakvih drugih znakova prisutnosti ubojice. Mo da je fulao ku u onu ve er? Znala sam da to nije istina, ali nekako sam se morala tje iti. Ovaj dan je nekako krivo zapo eo, a nikako nisam mogla znati kako e zavr iti. ula sam motor automobila i iza la van, nisam htjela gubit vrijeme. Klju evi ku e i Drakeovog ureda bili su u d epu moje crne tanke jakne. Dala sam znak Iolantheu da ostane u autu. -Bok!- rekla sam im sam otvorila vrata. Zelene o i su me promatrale i kao da su znale da sam iv ana i frustrirana. -I tebi. Mogu li znati svrhu ovog misterioznog poziva?- rekao je vedrim glasom. -Pa, zapravo, ne mo e . Ja u te navoditi a ti samo slijedi moje upute.- rekla sam. Kimnuo je glavom, znao je da se ne alim.

-Ako sam te prekinula u ne emu stvarno mi je ao, ali trebao mi je prijevoz i osoba koja ne e zabadati nos, a ti si savr en.- dodala sam. -Nisi me prekinula. I drago mi je to ima pozitivno mi ljenje o meni, kada o ve ini nema , valjda sam na vrhu tvoje ljestvice.- rekao je. Nasmijala sam se. Prvi put nakon dugo vremena i to iskreno. On je bio profesionalac, jedina osoba za koju sam bila sigurna da bi mogla manipulirati mnome i obrnuto. -Prvi si. Ima jako visok status.- rekla sam. Ostatak vo nje sam ga navodila do Drakeovog ureda. Slu ao me i nije postavljao pitanja. Grad je izgledao umorno i bolesno. Sivilo i jesen uzimali su zadnje znakove ivota na istro enim zidovima zgrada i ku a koje su imale nekakav tu an odraz u svoj toj zbrci. Darkshine je bio poprili no dosadan, barem meni. puno starih i istro enih ku a i vila, ali i onih otpornih na vrijeme, kao da nisu dali pro losti da ode, kao da je vrijeme stalo ovdje. Tako mi se inilo. Valjda zato to je za mene vrijeme odavno stalo. Kada smo do li do cilja Iolanthe vi e nije mogao glumiti da je sve u redu. -Planira oplja kati ured svog o uha?- rekao je s u enjem. -Nije mi o uh. Ne, samo elim ne to provjeriti. Ako netko nai e vi i ili ne to sli no.- rekla sam. Ali umjesto toga po ao je za mnom, nisam se bunila. Otklju ala sam vrata. Ured je bio malen moderan i ugodan. Sve to je ured psihijatra trebao imati nalazilo se ovdje, lijepo slo eno i dru eljubivo, koliko god su to dopu tali sme i tamni zidovi. Po ela sam prekapati po papirima kojih je bilo previ e za jedan bespomo ni radni stol. Sve sam vratila kako je i bilo. Bacila sam se na istra ivanje ladica. Tre a sre a! U tre oj ladici bili su svi kartoni pacijenata. Prebirala sam po imenima. I nai la na jedno poznato. Marianne Simons. Moja draga majka. Moje prezime nikako nije pasalo mome imenu. Ali to je valjda manje bitno. Pre la preko njezinog kartona i tra ila dalje. Iolanthe me promatrao i ni ta nije govorio. Imena nisu bila poredana po abecedi. Drake mi je izgledao kao precizna osoba, ali valjda se bolje snalazio u ovom kaosu. I onda, drugo poznato ime, mislila sam da sanjam, htjela sam sanjati, prvi put sam htjela da me ona moja bjelina prona e i proguta. Victoria Morth. Moja najbolja prijateljica. Zalupila sam ladicom na to se Iolanthe lecnuo. -Je si li to na la?- pitao me. -Vjerojatno zna da Victoria ide kod Drakea na terapije.- rekla sam. Pisalo je da je bila kod njega mo da tri puta, i to otkada je prekinula s Jessiem. To nije, otkad su meni namjestili. O i su mu se ra irile. -Kunem se da nisam znao.- rekao je., Vjerovala sam mu. Gledala sam u pod. To zna i jedno. Victoria me poku ala ubit. Poznavala je moju ku u. Sve je upu ivalo na nju. Za to ba ona? Nisam znala to dalje. Sve se u meni slomilo. Bezbroj puta smo si obe ale da nas ni ta ne e rastaviti, a sada me poku ava smaknuti sa lica zemlje. Predivno. - to ti je?- ula sam Iolantheov glas koji je bio kilometrima udaljen. Sjetila sam mu se odgovoriti, iako ni sama nisam znala koji je to an odgovor, vi e nisam ni ta znala. Osim istine, sve je u meni vri talo. «To ne mo e biti ona».

-Molim te, idemo odavde.- rekla sam i jo jednom poravnala sve papire. Vozili smo se prema mojoj ku i. utjela sam. Nisam mu ni ta htjela re i. -Je si li dobro? Ho e da ostanem s tobom?- rekao je. -Jesam.-, la , - Ne mora , slobodan si.- jo jedna la . Htjela sam da ostane, ali to bi bilo previ e. -Pa, ako je tako, idem. Ako to bude trebala zna gdje sam.- rekao je i oti ao. Osje ala sam se kao uljez u vlastitoj ku i. Bila mi je stran pojam i nikako se nisam osje ala ugodno u njoj. Ne nakon svih stvari koje sam do ivjela i saznala zadnjih dana. Pomisao na Victoriju kako me lu a kim pogledom, s no em u ruci proganja i poku ava ugasiti ve oslabljeni ivot u meni nije mi napu tala misli. Nekako mi se sve inilo kao svr eno isplanirana igra. U kojoj sam ja bila rtva. Ispijala sam tre u alicu kave bore i se da ne zaspem. O ajni ki sam htjela da je Raphael sada sa mnom, iako sam imala osje aj da se i prema njemu pona am odbojno i nezainteresirano, ali ja sam znala da nije bilo tako. Zvuk ki e me uspavljivao, ali jo uvijek sam bila dovoljno sna na da se oduprem. Nekako sam mislila da e me faza zvana Raphael brzo napustiti, ali nije, naprotiv, bila je sve ja a i prerastala je u ne to veliko i neprijelazno. U ne to puno ve e od onoga to sam smatrala da jest, samo nisam sebi htjela priznati o emu se tu zapravo radi. Iz razmi ljanja me trgnuo tupi zvuk koji je dolazio sa dvori ta. Smrznula sam se. alicu kave sam oprezno stavila na stoli . Tup-tup. Kakvo prokleto dvori te. Moja soba. Dolazilo je iz moje sobe. Sranje. Sranje. Sranje. Psovala sam u sebi. Ne to- netko je bio gore. Vi e mi se nije spavalo. Raphael je odmah ispario iz mojih misli. Bila sam puna nekakve energije za koju nisam bila sigurna odakle mi. Mo da kava ini uda. Bila sam spremna na bilo kakvu borbu. Koraci. kripavi i tupi. Taj netko se spu tao po stepenicama. Bojala sam se koga u ugledati. Ako ugledam nju ako to bude Victoria s lu a kim pogledom nisam eljela da bude i nije bila. Jesse se polako spu tao niz stepenice. Polako i jezivo. Pro li put sam imala sre e. Kako sam mogla znati ho e li mi se posre iti i ovaj put? 14. POGLAVLJE -Veronique, du o.- rekao je. Imao je lu a ki pogled, ba onakav kakav sam zami ljala na Victoriji. Krv mi je klju ala u ilama i palila tijelo. Srce mi je ubrzavalo. - to ho e ?- rekla sam. Nastojala sam zvu ati kao da se ne bojim. Dobro mi je i lo. Zasad. -Tebe. Zapravo, tebe ne ivu.- rekao je. Nije se alio. Bio je poreme en. Bolestan. Lud. - to sam ti ja skrivila? Pobogu, ni ne pozna me!- rekla sam. -Oh, mnogo toga, samo to ne zna . Ni ta ne zna . Kada bi barem znala.Zvu ao je poput onih lu aka iz filmova. to to ne znam? Znala sam da mi ne to skrivaju, ali je li to ima veze s njim? I to je to tako tajnovito i jo da ima veze sa ovim debilom? Odjednom mi se sve inilo jako smije no. Stojim tu, bojim se poludjelog Jessia, glava mi puca jer ne znam ne to to bih o ito trebala znati. Opet sam po alila za mojom, u ovom trenutku, tako dragom i milom bjelinom koja me odvajala od stvarnosti, a koja se nikako nije pojavila kada sam je ja o ajni ki trebala. -E pa, to god to bilo, ne znam. Mo e li sada oti i?- rekla sam mirno koliko mi je to glas dopu tao.

-Ha-ha. Rekao sam ti da u te na i. Ovaj put nema tvog misterioznog demona da te spasi.Demona? Raphael? Valjda je to bilo metafori ki. Gledala sam ga. Kako bih ga zadavila. Nije imao oru ja. Valjda je to bila prednost. Sve u meni je govorilo da ga napadnem prva i da u ga tada svladati. Snaga koja se ra ala u meni probudila je moje borila ke instinkte, iako se nikada nisam tukla, barem ne onako zapravo, znala sam da bih time dobila prednost. Ali nisam to napravila. Samo sam ga gledala. Jo mi nije bilo jasno to radi ovdje. -Za to sve ovo radi ?- rekla sam. -Ako ve nisi saznala i bolje da ne zna .- rekao je i potr ao prema meni. Izmaknula sam se. Odletio je u suprotni kau i strovalio se na pod od ja ine udarca. - to je tebi!?!- derala sam se. Gledao me. Ni ta nije govorio. U nadi mi je bio jedino stra nji izlaz od kojega me je dijelila samo kuhinja. Potr ala sam prema njoj i nadala se da e Jesse jo neko vrijeme se previjati na podu od udarca. Tra ila sam neko oru je u kuhinji, uzela sam no i potr ala van. Ki a je padala tako spokojno i mirno, tlo je bilo jako klizavo, a no mi je, u ovom trenutku, bila neprijatelj. Tr ala sam. Tr ala i tr ala. Nisam se okretala. Ponestajalo mi je zraka. Stala iza nekog velikog drveta. Plu a su mi pucala. Sve je u meni gorjelo. Vidjela sam nekakvu sivu siluetu me tr e im korakom slijedi. Sranje. -Znam da si tu.- ula sam u daljini. Ako sada potr im vidjet e me. Ostala sam u sigurnosti drveta. vrsto sam stisnula no . Ki a me umivala i hrabrila. Nije vi e tr ao. Hodao je. Polako se pribli avao. Ostala sam nepomi na. Bio je tu. -Veronique, pojavi se.Bio je iza mog drveta. Dijelio nas je sloj ila i celuloze. Sad ili nikad. Iza la sam iz svoje sjene i iznenadila ga. Brzim pokretom ruke sam ga zarezala po obrazu. Vrisnuo je od boli. -Kujo prokleta!!- derao se. A ja sam tr ala. Ostao je iza bore i se sam sa sobom. Tr ala sam prema jezeru. Nisam znala koliko je to bilo pametno, ali nije me bilo briga. Sve je bilo poput lo e igrice. Htjela sam plakati i vri tati. Bilo mi je dosta. Ki a je i dalje padala. Tako mirna, tako lijepa i hladna. Svakim korakom sam bila slabija. Plu a su mi se raspadala. Bilo mi je hladno. Bila sam sama. Sama s lu akom. Kako e ovo zavr iti? Ugledala sam jezero. Jo malo. Jo samo malo. Tamo sam vidjela spas. Ne znam za to, ali tamo sam bila sigurna. Zadnji atom snage se tro io. Tr ala sam. Jo uvijek sam tr ala. Napokon, jezero. Dodirnula sam povr inu vode. Htjela sam se utopiti u njoj. Bilo je toplo, kao i onog dana kada mi je tata rekao da ne smijem odustati. Jesse me stizao.

Kretao se sporo. Hodao je. Ne smijem odustati. -Divno jezero. Za to smo ovdje?- rekao je smireno. Sa lica mu je kapala krv, a rana na obrazu se crvenila. utjela sam. Nisam htjela pri ati s lu akom. K vragu. - utljiva si?Nasmijao se. Kako bih mu rado izbrisala taj osmijeh sa lica. Prokleti gad. Stajala sam kraj jezera. Bila sam tako blizu da sam svaki tren mogla usko iti u njega. Htjela sam. Ali to bi samo ote alo ve te ko i napeto stanje. Raphaele, gdje si? Gdje si? Dozivala sam ga mislima. Njegova vila nije daleko odavde. - to je, Veronique? Nema ti dragog ovaj put.- rekao je. Nije mi dragi! Htjela sam mu to re i, ali predomislila sam se. Gledala sam ga, pratila sam svaku njegovu kretnju, nije se pribli avao. -I? Samo emo se ovako natezati?Potr ao je prema meni. Izmaknula sam se i on je pao u jezero. Nisam znala kamo da idem. Gledala sam ga. Iza ao je i krenuo na mene. Potr ala sam ali me je uhvatio za ruku i istrgnuo mi no . -Crkni!- rekla sam kroz stenjanje. I druga ruka je bila u njegovoj. Osje ala sam se kao da me privode. Kao kriminalac. -Ne, draga. Ti e crknut.- rekao je i naslonio no na moj vrat. -Jedan krivi potez i mrtva si.Za to ja?? Ovo je moj kraj. Vrela suza se kotrljala niz moje lice. Nisam eljeza umrijeti. Ne na ovakav na in. 15.POGLAVLJE

Bila sam bespomo na. Dr ao me vrsto. Sve me boljelo od njegova stiska. -Pusti me. Molim te pusti me.-A ne, ne. Kako je Victoria?Vukao me negdje. Sporo smo se kretali. Mislim da me je planirao baciti u jezero nakon to me ubije. Ali, nisam se bojala. Nisam se bojala na na in na koji bih trebala. Ostat u hladna, a smrt mi je pred nosom. -Da joj nisi naudio!- izderala sam se. -Hej, hej. Mir! to e mi ta kurva? Tu sam zbog tebe.- rekao je i poljubio me u vrat. Odvratno! Poku ala sam se osloboditi, ali mi je prislonio no na vrat, osje ala sam hladu o tricu koja je prijetila. -Da ju nisi nazvao kurvom! I to si radio s njom uop e, za to si bio s njom ako sam ti trebala ja?-Jer si bila nepristupa na. Gle, ionako ne zna o emu se radi i ne postavljaj glupa pitanja. I ne poku avaj se osloboditi.- rekao je Jezikom mi je lizao vrat.

Zatvorila sam o i i poku ala sam ne reagirati. -Tako si lijepa. teta, a mogla si imati sve.- aptao mi je na uho. Stisnuo mi je struk toliko da nisam mogla disati. Ugu it u se. No mi je klizio niz vrat i zaustavio se na ramenu. Povukao je crtu. Krv se slijevala. Peklo me je. -Ti si provalio u ku u one ve eri?-Ha-ha, nisam. Netko drugi je.- rekao je smije e i se. -Tko je!-Ne u ti re i.Strah se probudio. Kona no nekakva reakcija na sve ovo. Bojala sam se. Nisam htjela umrijeti. Htjela sam ivjeti. Klizio je no em po mojem tijelu. Svaki dodir no a je izazivao jezu. Gotovo je. Odustala sam. Osje ala sam se kao da sam izdala oca. Izgubila sam u najva nijoj igrici. Bojala sam se smrti. Suze su se kotrljale mojim licem. -Pla e ?- rekao je. -Pogledaj se. Tako lijepa cura, a pla e.- bacio me na pod. Tresnula sam o tlo. Bol se pro imala mojim tijelom. -Mo da prije nego to te ubijem te iskoristim.Ne, ne. Samo ne to. Ne elim biti silovana. Poku ala sam se ustat, ali nisam mogla, vi e nisam imala snage. Sada sam plakala, bila sam okru ena blatom, blato je bilo na meni. Bila sam prljava. Prljava izvana i iznutra. Krenuo je prema meni. -Nisi ni svjesna koliko si lijepa. Lijepa i ni ija.- promatrao me je. Gledao me na na in koji sam mrzila iz dna du e. Bila sam predmet. -Molim te, nemoj.- rekla sam nekako kroz pla . Smijao se. Vidjela sam nekakvu kretnju iza njega. U trenutku je Jesse le ao na podu. O amu en, mo da mrtav. Iza njega sam vidjela Raphaela. Potr ao je prema meni. Opet me spasio. Olak anje je prostrujalo mojim tijelom. -Isuse Veronique, je si li dobro?- pitao me. Gledala sam u njegove ledene o i. Brinuo se. Bilo mu je stalo. Nisam ni ta rekla. Samo sam mu se bacila u naru je. Ba kao i onaj put. vrsto me dr ao. A ja sam samo plakala. Jesse je ustajao. Raphael je ustao. -Veronique, slu aj me, idi ku i. Tr i ako mo e . Idi to br e. Do i u kada ga sredim. Idi.-Ima no .- rekla sam. - Idi.- rekao je. ula sam udarac. Ustala sam. Nisam se okretala. Tr ala sam iako me sve boljelo od pada. O Bo e, to mi je sve ovo trebalo? Dovukla sam se nekako i u la u ku u. Bacila sam se na kau i poku ala potisnuti bol. Mogla sam umrijeti. Tisu i slika mi se vrtjelo u glavi. ekala sam Raphaela, ako mu se to dogodi ja u biti kriva.

Oti la sam se presvu i u ne to suho. Jo ga nije bilo. Ki a je plju tala. Skuhala sam vru u okoladu. Nisam znala to bih od sebe. Sjela sam na kau i gledala u zid. Ne znam koliko sam sjedila tako. ula sam zvono. Potr ala sam prema vratima. 16.POGLAVLJE Raphael je bio ozlije en. Jako. Krvario je u podru ju trbuha. -Isuse!- rekla sam. Nije ni ta rekao samo se previjao od boli. Nekako sam ga polegla na kau . -Odmah se vra am!- rekla sam. Oti la sam u kupaonu. Uzela sam zavoje iz torbe za prvu pomo i ne to za dezinfekciju. -Mora skinuti majicu.- rekla sam. Napravio je grimasu. Boljelo ga je. Ja sam za sve kriva. Nisam ga mogla gledati. -Raphael molim te, moram zaustaviti krvarenje.- rekla sam. Kimnuo je glavom. Nekako sam mu uspjela skinuti majicu. Uh, imao je lijepo isklesan trbuh, koji krvari Veronique! -Ovo e pe i.- rekla sam i stavila na ranu zavoj natopljen ne im za dezinfekciju. O i su mu se ra irile. -Oprosti.- rekla sam. U vrstila sam sve zavojima. Le ao je na kau u, a ja sam ga gledala. Zapravo, spavao je. Bo e, kako je bio lijep. Kle ala sam ispred njega dok je spavao. Oti la sam po vru u okoladu koja vi e nije bila vru a ve topla. Kad sam se vratila Raphael je sjedio. -Bolje da legne .- rekla sam. -Mogu i ovako.- rekao je. -Vru toplu okoladu?- pitala sam. Oblak krivnje se nadvio nad mene. Zbog mene je u ovakvom stanju. Otpio je gutljaj, a ja sam sjedila kraj njega i nisam mogla skinuti pogled. Okrenuo je glavu prema meni. Ledene o i su me promatrale -Raphael ao mi je - jedva sam rekla. Nisam htjela ovo. Nisam htjela da bude ozlije en. Mogao je umrijeti. -U redu je.- rekao je. -Ne, nije u redu da ti se ne to dogodilo - briznula sam u pla . Nisam mogla zavr iti re enicu, utapala sam se u vlastitim suzama. Osjetila sam ruke oko sebe. Opet me grlio. Oh, koliko sam bila sretna to je iv. -Veronique, nemoj plakati. Sve je zavr ilo.-rekao je nje no, ali ja jednostavno nisam mogla prestati. vrsto me stisnuo. Po ela sam se tresti. iva si, iv je. Ne znam koliko me tako dr ao. Odavno sam prestala plakati. Nismo se pomakli ni u jednom trenutku. Mogla bih ovako provesti vje nost. - to se dogodilo Jessiu?- pitala sam tiho. -Pobjegao je. Veronique, gdje su ti roditelji?-

-Za to me proganja?! Nema ih ovaj vikend.- rekla sam. -Ne znam. Samo da zna , htjela ti to ili ne, ne e biti sama jer je kreten rekao da ovo nije kraj.Nekako imam osje aj da zna. Sada nije vrijeme da ispitujem. -Ne mora ostajati. Mogu pozvati Victorijinog brata da do e. Ne elim da se napre e .- rekla sam la . Htjela sam da ostane. O ajni ki sam htjela biti kraj njega. -Ne moram, ali elim. Sutra e mi biti bolje ne brini.- rekao je. Kada sam ula « elim» sve u meni je strujalo. Mo da su osje aji obostrani? Udahnula sam. To je to, sve se svelo na pre ivljavanje i bje anje pred Jessiem. Htjela sam skrenuti s teme. -Ho e li mo da suhe hla e?Nasmijao se. Meni ba i nije bilo do smijanja. -Ho u.Napustila sam njegovo naru je. Donijela sam mu nekakvu Drakeovu crnu trenirku. -Izvoli.rekla sam i odnijela prazne alice u kuhinju. Zadr ala sam se tamo par trenutaka dok se obu e. Stajala mu je savr eno. On bi bio lijep da obu e bilo to na sebe. Nije imao majice. Oh, kako sam glupa. U ku i je bilo hladno, sada nisam le ala na njemu i vjerojatno mu nije bilo toplo. -Oprat u tvoje hla e. Ho e li mo da i majicu? Oprosti to sporo reagiram, nekako sam usporena.Smije io mi se. -Razumijem. Majica bi bila u redu.- rekao je. Pokupila sam njegove mokre hla e i stavila ih u vodu. Tra ila sam nekakvu majicu koja bi mu se mogla svidjeti. Na la sam nekakvu crnu obi nu, kratkih rukava. Stavila sam je sa strane. Prala sam Raphaelove hla e. Voda je bila sme a i pomije ana sa krvlju. Na rukama sam vjerojatno imala Raphaelov DNK. Zatim sam hla e ubacila u su ilicu, nisam bila sigurna koliko je to bilo pametno, ali nema veze. Spustila sam se u dnevni boravak i pru ila majicu Raphaelu. Zahvalno me pogledao i oprezno ju je navukao. teta. Barem danas ne bih trebala biti opsjednuta Raphaelovim tijelom, ali nisam se mogla oduprijeti. Pogledala sam na sat. Bila je skoro pono , a ja sam shvatila koliko sam umorna. -Spava li ti se?- pitala sam ga. -Poprili no.- rekao je. -Slijedi me.- rekla sam. Upravo smo se penjali stepenicama prema mojoj sobi. Upravo e Raphael prespavati u mom krevetu. Dana nji dan je donio i ne to dobro. -Ovo je moja soba. Cijeli krevet je tvoj.- rekla sam. Moj je krevet imao mjesta za etvero a ne za dvoje. Ali htjela sam mu osigurati udobnost koju je zaslu io. -Gdje e ti spavati?- pitao je zbunjeno. -Na podu.- rekla sam skoro pa veselo. -Krevet je dovoljno velik za nas dvoje, osim ako je tebi neugodno.-

Gledala sam ga. Ne, ne bi mi bilo neugodno, samo bi bilo udno spavati kraj de ka koji ti se svi a. «Svi a» je bila preblaga rije za ono to sam ja osje ala i to sam danas potvrdila. -Nije, ali treba mjesta da se naspava , ta rana ne e samo tako zacijeliti. to ako te slu ajno udarim nogom u ranu?Mislim da je moj razlog bio opravdan, iako sam lu a ki htjela spavati pokraj njega. -Siguran sam da ne e . I ti se mora naspavati nakon ovoga danas. Hajde, ne e ni primijetiti da sam tu.- rekao je. -Dobro.Toliko o ustrajnosti. -Pa, laku no .- rekla sam, ugasila svijetlo i povukla se na svoj dio. -Laku no .- odvratio je. 17.POGLAVLJE

Bila sam u autu. Kroz prozor sam vidjela stijene i kratku cestu. Cesta je bila granica izme u stijena i provalije. Sve mi je bilo poznato, ali ne znam odakle. Bilo je pakleno vru e. Osje ala sam se udno, nevidljivo. Auto mi je bio poznat, previ e poznat. A osoba koja ga je vozila je bila jo poznatija. Bilo mi je sve bolno poznato. Dah mi je zastao u grlu, ugledala sam svog oca. Drago i poznato lice. Htjela sam plakati, htjela sam ne to re i, ali nisam mogla. Ne znam ni za to sam ovdje. Ne znam ni kako sam dospjela ovdje. Vozio je. Bez rije i. Pogled mu je bio na cesti. vrst i be ivotan pogled. U njegovim sme im o ima nije bilo ivota. Lice mu je bilo skamenjeno. Njegova tamna put je postala bolesno blijeda. Ne to nije kako treba. Nisam htjela vjerovati. On vi e nije bio iv. Bio je mrtav. Mrtav. Poku ala sam ga protresti. Nisam ga mogla dotaknuti. Moje su ruke samo prolazile kroz njega. Je li sam i ja mrtva? Jeza me obavijala sve ja e i ja e. Nijedna suza nije htjela pote i. Nisam mogla ni ta re i. Volan je po eo divljati. Auto je i ao lijevo-desno, provalija nije bila daleko. Ne, ne, ne!! Vri tala sam u sebi. Ovo se ne doga a! Pogledala sam iza sebe. Vidjela sam poznati obris u daljini. Obris moje majke. Prepoznala sam njezinu tamnu kosu. Stajala je tamo. Udaljena. Sigurna. Izgubila sam kontrolu, poku avala sam govoriti, ali glas nije izlazio. Sve u meni je vri talo. Auto je i dalje divljao. Padali smo. Padali. Padali smo na o tre stijene poput no eva. Vrat mog oca je bio slomljen, glava mu je bila u neprirodnom polo aju. Smrt se ra ala oko mene, padali smo, tako smo dugo padali. Vri tala sam, vri tala sam u sebi. Umirem. Kona no sam ispustila vrisak. Toliko glasan da me probudio, vri tala sam. Bila sam u svojoj sobi. Kako? -Veronique, to ti je?Plakala sam. Jecaji su me razdirali. Moj otac. Bio je mrtav. Za to? Za to? Netko me grlio. Raphael. Zaboravila sam da spava sa mnom. Opet sam to vidjela. Mrtvi pogled moga oca. Pad sa litice. Moja majka. Ubijen je. On je ubijen. Plakala sam, htjela sam umrijeti. Za to on? -Smiri se, smiri se.- ula sam njegov glas u pozadini. Zapravo, nisam bila sigurna jesam li ga ula.

Opet i opet. Njegove prazne o i kako be ivotno gledaju naprijed. Slomljeni vrat. Moja majka. Ja bespomo na. Htjela sam da ga moj pla vrati u ivot. eljela sam uti kako izgovara moje ime. Htjela sam da mi da jo jednu ivotnu lekciju. to bih sve dala da je samo trepnuo. Da je bio iv. Makar i u snu. Nisam mogla prestati jecati, nisam mogla. Te dvije proklete godine suzdr avanja. Sve to se nakupljalo u meni sada izlazi na vidjelo. Raphael me vrsto dr ao, a ja sam plakala i jecala. Sve u meni je gorjelo. Sve me boljelo. Raspadala sam se pred osobom za koju bih umrla. Ne znam koliko sam dugo plakala. Ne znam koliko dugo me Raphael dr ao. Ne znam za to sam imala tako prokleto stvaran san. Ne znam koja je svrha toga. Ne znam za to sam jo uvijek bila iva. Ne znam za to je sve krenulo nizbrdo. Ne znam za to se ovo doga a ba meni. Ne znam za to sam se rodila. Ne znam je li sve ovo samo dobro namje tena igra. Ne znam razlog zbog kojeg me Victoria i dalje mrzi. Ne znam je li postoji osoba koja me voli. Ni ta ne znam. Znam samo da sam utonula u san nakon to su suze presu ile i nakon to sam prestala jecati. Probudila sam se u njegovu naru ju. Opet. Njegova glava je bila na mojoj. Slike koje sam vidjela jo uvijek su plesale po mojoj glavi i tjerale me na pla . Izmigoljila sam se iz njegova stiska i oti la ravno pod tu . Pro lost se vra ala. Ponovo i ponovo. Proganjala me. Sada sam bila sigurna da ono nije bila samo nesre a. Moj otac je bio ubijen, a sve je izgledalo kao nesre a. «Vjeruj snovima!» sjetila sam se Drakeovih rije i koje su mi odzvanjale u glavi. Sve je tako udno. Kako bih mogla dokazati da se radi o ubojstvu? O ne emu to je ve odavno zaboravljeno od strane drugih ljudi je li vrijedno? Mo da drugi zaboravljaju, ali ja ne. Mo da drugima nije vrijedno, ali meni je. Ne mogu to samo pustiti. Ho e li mi itko povjerovati? Spustila sam se u dnevnu sobu. Raphael je jo spavao. Skuhala sam si vru u okoladu i pijuckala ju. Nisam osje ala njezin slatki okus. Ni ta nisam osje ala. Jo uvijek sam sanjala. Pro ivljavala sam taj san tako stvarno. Kako ne to tako stvarno mo e biti san? Istina za koju sam mislila da je istina isparila je u sekundi. Sve se okrenulo. Bilo je toliko toga za ispraviti. ula sam korake. Vratila sam se u stvarnost. Mislim da e Raphael imati pitanja za mene. Nakon to sam se isplakala u njegovom naru ju. -Dobro jutro.- rekao je. Kosa mu je bila svezana. Pogled i dalje leden i prekrasan. Lice nestvarno i savr eno o ostatku bolje da i ne razmi ljam. -I tebi.- rekla sam kratko.- eli li vru u okoladu?-Da, molim.- odgovorio je. Brzim korakom sam oti la u kuhinju. Napravila sve i ekala da se mlijeko ugrije. Htjela sam to manje vremena biti s njim. Nakon onoga sino , ne znam ho u li ga ikada vi e mo i pogledati u o i. -Izvoli.- rekla sam i dodala mu alicu. -Hvala.Sjela sam kraj njega izbjegavaju i njegov pogled i svaki mogu i dodir rukom. Otvorio je usta da ka e ne to, ali sam ga ja prekinula. -Previt u ti ranu.- rekla sam. -Ne, ne. Ne treba. Dobro sam.- rekao je brzo.

-Naravno da si dobro, ali moram te previti, o istiti jo jednom sve. Mo e dobiti zatrovanje.- rekla sam. Za to mi ne dopu ta? Mo e umrijeti od toga. -Stvarno, nema potrebe. Stavila si ju er dosta onog sredstva, a nije bilo jakog krvarenja.Zvu ao je logi no. Tako da nisam dalje htjela navaljivati. -Vjerojatno ima pravo.- rekla sam. -Veronique, to se sino dogodilo?Sledila sam se. Ni ta, ba ni ta, skandirala sam u sebi. -No na mora.- rekla sam nesigurno. -Ne bih rekao.-Pa, ne znam to je.- rekla sam pomalo otresito. -Trebala si vidjeti svoj izraz lica i tvoj pla nije zvu ao kao da je rije o no noj mori.Znao je. I on je znao. Isto kao i Jesse. Mo da mi samo glumi prijatelja ili to god ve glumi. Pogledala sam ga. utjela sam. Nisam znala to da mu ka em. Istinu ili ne. -Za to mi ne ispri a sve?- pitao je. -Ne, za to ti meni ne ispri a sve? ini mi se da zna ne to to ja ne znam. Nemoj pore i, dobro itam ljude.- ispalila sam. Sad ili nikad. Sada je on mene gledao. Mo da sam pretjerala. -Oprosti.- naglo sam rekla. to je meni danas? -Ne, oprosti ti. Nisam se trebao mije ati.- rekao je. Upalila sam TV. Stvarno sam ne ime trebala odvratiti misli. Upravo je po injala nekakva serija o skupini mladih koji su opsjednuti trka im autima. Jako zanimljivo. Zazvonio je telefon. -Halo?- rekla sam. -Mama je, vra amo se za nekih 10-ak minuta. Ki a nam je upropastila sve.-Oh, u redu, vidimo se.- rekla sam i spustila. -Raphael, mora oti i. Moji dolaze za 10 minuta.- rekla sam. Bio je zbunjen. -Zar nisu -Ne vi e. Ki a im je navodno sve pokvarila. Idem gore po tvoje hla e i majicu.-Ne. ekaj, presvu i u se. Ovo je roba tvog o uha primijetit e da je nema.-Oh, hajde, do i.Tr ali smo uz stepenice. Ugurala sam ga u sobu svojih «roditelja» i bacila mu njegovu robu u facu. Ve u sljede em trenutku smo tr ali niz stepenice kada sam za ula auto. -Sranje!- omaklo mi se. Povukla sam ga za ruku i vodila kroz kuhinju, te otvorila stra nja vrata i iza la van s njim. -Super si vodi .- rekao je. -Znam.- odvratila sam. Nasmijao se. -Ja hvala na svemu, ne znam kako da ti -

-Ne, ne. Ne mora mi ni ta vra ati.- rekao je i zaputio se prema umi. Htjela sam mu zahvaliti. Samo nisam znala kako. Gledala sam ga dok je odlazio i ula glas svoje majke. -Veronique, do li smo.- rekla je. -Bok.- rekla sam razo arano i produ ila u svoju sobu. 18. POGLAVLJE

Poku ala sam potisnuti slike u svojoj glavi. One koje su mi sada bile najmanje drage i koje su izazivale nestabilnost, tugu i strah. Zaronila sam u svoj krevet. Gledala sam mjesto na kojemu je spavao Raphael. On, on je spavao tu. Bio je blizu mene. Dr ao me kada sam bila najslabija i kada sam se mogla raspasti u milijun komadi a. Uvijek je bio kraj mene u pravo vrijeme. Je li to slu ajnost? elim ga opet kraj sebe. Opet elim osjetiti njegove ruke oko sebe. Njegovu glavu na svojoj. Njegov za titni ki stav. Gledati njegove ledene o i. Promatrati ga u koli. Misliti na njega, a da on to ne zna. Zami ljati njegove usne na svojima. Njegov pogled prikovan za moj lik. Njegov miris. uti njegov glas kako s lako om izgovara moje ime. Promatrati ga pod okriljem mjese ine. Djelovao je na mene poput antidepresiva. Razmi ljanjem o njemu sam mogla svaki problem ostaviti sa strane i pustiti ga da eka. Sve se inilo tako lako s njim. Svaki trenutak u njegovoj prisutnosti bio je sre a. Ali moje pona anje prema njemu je bilo odbojno. Tr ala sam od njega svaki put kada mi je elio pomo i. On je ostvarenje mojih snova, a ja odbacujem ostvareni san. -Veronique, ve era!- ula sam mamin glas. Vratila sam se u okrutnu stvarnost. Svi problemi su opet ugledali svijetlo dana. Si la sam dolje. Pogledala sam Drakea «Hitno je!» pogledom i sjela za stol. Naru ili su pizzu. Barem ne to pametno. Uzela sam komad i razmi ljala o tome kako u si spr iti jezik. No nije me bilo briga. Bila sam u asno gladna. Nisam jela od od napada. Tek sada mi je postalo jasno koliko mi je hrana falila i koliko sam bila gladna. Telefon je zazvonio. Ignorirala sam ga. -Veronique za tebe je.- rekla je moja mama. Tko bi sada zvao? -Halo?- rekla sam. -Crystal ovdje.-Oh, bok.- rekla sam. -Samo sam ti htjela javiti da je Robert uspje no izvr io misiju.- rekla je. -Pa to je super, nadam se da su moji savjeti pomogli. Zna i idu na ples?-Da, rekao mi je da je do ao kod nje ku i to ju pitati. Ku i , bojao se u koli jer ima previ e publike.-Nisam znala da e Robert biti tako efikasan. Pa, imao je sre e, da je nai ao na Victorijinog brata vjerojatno ne bi ni uspio.- rekla sam. -Ha-ha. Iolanthe se ini dobrim, a i zgodan je.- rekla je. Osjetila sam zanimanje u njezinu glasu. Zatim sam vidjela prizor koji me u asavao. No . Moja majka je dr ala no koji sam na la u svojoj sobi. Stavljala ga je na svoje mjesto. Ba ni jedan nije nedostajao. -Oprosti moram i i.- poklopila sam slu alicu. Victoria? Nije mogla biti ona.

Gledala sam u taj no s u asom na licu. Sve se usporilo. Bila sam nepokretna. Kao u usporenom filmu. Ne, ne. Ovo se ne doga a. Kora ala sam unazad, polako, nesigurno. -Veronique izgleda kao da si vidjela duha.- rekla je. Nisam ju ula. Sve je bilo prigu eno. Vidjela sam to kice oko sebe, jo uvijek mi je pogled bio na no u. Sve se ljuljalo. - to ti je?Drake? Nisam bila sigurna je li je to bio njegov glas. No se prijete i sjajio. ekao je da zavr i u mojoj utrobi ili vratu. Osjetila sam da se tresem. Panika je rasla. Nisam vi e mogla biti u ovoj prokletoj ku i. Netko me uhvatio za ruke. Nisam se opirala. Progutala sam ne to gorko i okruglasto, zatim sam osjetila da gutam vodu, i onda sam zaspala. Moja jedina elja je imati miran i sretan ivot. Bez komplikacija i nevolja. Za to tako jednostavan zahtjev nije mogao ostati ostvaren? Sve sile prirode su se trudile da bude suprotno, tako je i bilo. Komplicirano i sa puno nevolja koje su se gomilale u zadnje vrijeme. Sve se urotilo protiv mene. Osjetila sam ubod topline kako se iri mojim obrazom. Otvorila sam o i. Jedva. Zrake sunca nisu mi dale gledati. Samo sam vidjela svu onu bjelinu oko sebe kako me obavija i gu i. Ustala sam to sam br e mogla. Bolni ka soba. Bila sam u prokletoj bolnici, u ruci sam imala infuziju. Bila sam sama. Gdje su ljudi? Bila sam razo arana. Naravno, ne mogu o ekivati da e itko probdjeti no zbog mene i biti kraj mene u slu aju da sam mogla umrijeti. Nisam to no znala ni za to sam tu. Netko je otvorio vrata. Iolanthe. Njegove zelene o i uvijek su mi ulijevale nadu. Zagrlio me. -Za to sam ovdje?- pitala sam ga. -Pala si u nesvijest ju er. Drake me zamolio da do em po tebe jer je i ao na posao, a tvoja majka je ve bila negdje oti la.- rekao je. Kako sam samo bila omiljena mamina maza! Da ne povjeruje ! U svakom slu aju, Iolanthe je jedina osoba koju u ovom trenutku mogu podnijeti i vidjeti o ima. -Drago mi da su te zvali.- odvratila sam. Sino nji doga aji su bili mutni. Samo se sje am no a! Sranje! Ipak nije bio san. Pojavio se. Ne mogu vi e ostati u toj ku i. - uj, to se dogodilo?- pitao je zabrinuto. Nisam znala jesam li mu mogla vjerovati. Oh, da je bar Raphael tu. -Uh, sva ta - nisam znala to bih mu rekla, a da ne zvu i kao «odjebi». -Ako ne eli re i u redu je. Ali zna da meni mo e . Kao da ti nisam dovoljno puta to rekao.- zvu ao je povrije en. Ali kako da mu ka em da sumnjam da me njegova sestra eli ubiti i da vidim no eve po ku i? -Rekla bih ti, samo jo nisam sigurna u neke stvari.- rekla sam i pogledala ga u o i u nadi da se ne ljuti. -Dobro. Idemo li odavde ili?-Naravno.-rekla sam. Dovezao me pred ku u. - eli li da idem s tobom?-Ne treba . Hvala ti na svemu.- rekla sam i zagrlila ga koliko god sam mogla. Samo mi je proslijedio osmijeh. Upalio je auto i oti ao s kolnog prilaza. U la sam u ku u. Bilo je tiho u hodniku. Ugledala sam mamu kako sjedi na kau u.

-Bok, je si li gladna?- rekla je smireno ne skre u i pogled s TV-a. -Nisam hvala. Gdje je Drake?- poku ala sam pitanje izgovoriti to mirnije i nezainteresirano. -Na poslu.- rekla je kao u transu. Pogledala sam ju i krenula u sobi, zaustavila sam se i sjela do mame. Nisam htjela i i u sobu, izbjegavala sam pogled na kuhinju i dr ku s no evima, tako er sam poku ala mislima biti negdje drugdje. Ovo mjesto me sve vi e u asavalo i podsje alo na studio u kojem se snimaju horor filmovi. Zanimalo me kako izgleda ona stara, goti ka vila u kojoj Raphael ivi. Uvjerena sam da izgleda staromodno, pomalo jezivo i ogromno. Oduvijek sam htjela vidjeti unutra njost te ku e koja me privla ila kada sam bila mala. Ali uvijek je bila zaklju ana. Preplavila me elja za Raphaelom. Da mogu, odmah bih mu otr ala u zagrljaj. O ito da je za zagrljaj moj ivot trebao biti na rubu da bih ga dobila. alosno. Kad bi samo znao da ve inu svog vremena mislim na njega On je bio ostvarenje mojih snova. Barem sam djelomi no bila sigurna u to, dobro, potpuno sam bila sigurna u to, ali vjerojatno nikada ne u saznati to zna i njegovo dola enje k meni usred no i. Sve se inilo kao san dok smo hodali umom. Dok me je gledao, dok je bio obasjan mjese inom, izgledao je kao da tamo pripada. Kao da mu je tama jedini dom i bijeg od svega to ga tla i. U njegovom ledenom pogledu uvijek je bila prisutna tuga. U manjoj ili ve oj mjeri, nikada mu nije davala mira, kao ni strah. Kada me spa avao od onog psihopata, jasno sam vidjela da ga je strah gutao. Zbog Jessia ili zbog toga da se meni ne to ne dogodi ili se bojao situacije u kojoj se na ao? Nisam to mogla znati. Znala sam jedno, to da ga volim. Vi e nije bilo razloga da sumnjam u ono to gajim prema njemu. Mo da bi bilo bolje da se to nije ni dogodilo, ali sve se svodi na ovo: prije ili kasnije, to bi se dogodilo, mo da to ne bi bio Raphael. Bilo mi je drago to je to on. Ne bih mogla podnijeti da volim neku tamo budalu koja ne zna da postojim. Drake je u ao i zalupio vratima. Trgnula sam se. Olak anje me preplavilo. -Pozdravljam vas prisutne ovdje.- rekao je u ali. Poku ala sam ostati hladna. Mama se odmah bacila njemu oko vrata. Do neki dan sam mislila da ga i ne voli. Mo da glumi? Koliko u jo dugo mo i utjeti o ovome to mi se doga a? Ho e li me Raphael idu u put opet spasiti? Ho e li biti idu eg puta? Osjetila sam navalu jeze, etala je mojom kralje nicom tako bezbri no. Ve sam nekako kontrolirala svoje navale straha i panike. Mir mi je bio najpotrebnija stvar na svijetu. 19.POGLAVLJE Jesen je prijetila zimom. Sve se inilo staro, izgubljeno, zaboravljeno. Grad je tonuo u tugu. Njegove mokre ulice prijetile u hladnim vjetrom koji je tra io nevine rtve. Ja sam bila jedna od njih. Hodala sam ulicama i borila se s vjetrom koji nije odustajao. Sve oko mene je izgledao okrutno i neprijateljski, mo da zato jer u ovom trenutku druga ije nisam mogla opisati jesen. Pribli avala sam se koli koja je bila jo okrutnija i odbojna na na in koji mi se svi ao. Sve svoje strahove sam potisnula negdje duboko u du i, nisam im smjela dopustiti da se oslobode, zbog njih sam gubila u bitkama. kola je javno mjesto. Ni ta lo e se ne smije dogoditi. Gledala sam poznata lica u enika i pitala se za koliko tona je njihov ivot lak i od moga. Hodala sam u Victorijinom smjeru, uputila mi je «makni se od mene» pogled, a ja sam produ ila ignoriraju i ju. Nadala sam se da u nai i na Raphaelovo zami ljeno lice. Hodnici su bili puni. Moj ormari je bio osamljen. Otvorila sam ga i potrpala knjige. S moje lijeve strane sam ugledala

Jessia. Ne bojim se! Govorila sam samoj sebi. Okrenula sam glavu od njega i ugledala Raphaela kako pogledom govori Jessiu da odbije. Napetost je nestala. -Ne boj se. Ne smije ti ni ta.- rekao je ne skidaju i pogled s mojih o iju. Htjela sam ga zagrliti, re i mu «hvala» tisu u puta. Umjesto toga gledala sam njegove ledene o i. Crnilo je bljeskalo pred mojim o ima. Hodnik se po eo ljuljati i blijedjeti, pa je onda opet sve bilo normalno. Osjetila sam ljuljanje. - to ti je?- ula sam njegov glas. Ne, ne. Ne smijem opet pasti nesvijest. -Ni ta samo ja - rije i su zapinjale neizgovorene. to mi je opet? -20 minuta do nastave. Vodim te na zrak.- rekao je zabrinuto i uhvatio me za ruku. Hodali smo. Zapravo, on me dr ao oko struka dok se meni sve ljuljao u glavi. Uspjela sam uhvatiti Irinin pogled. Oh, super, sada e imati sve razloge svijeta da mi opet ne to napravi. Ve u sljede em trenutku sam vidjela mutno nebo i osjetila navalu svje eg zraka u mojim plu ima. Zatvorila sam o i i sjela na hladni beton ispred kole. Glavu sam zarila u ruke i ekala da sve pro e. -Veronique, ne pla i me.- ula sam ga. Suze su se nakupljale u mojim o ima bez opravdanog razloga. -Samo dok ovo pro e, bit u dobro.- nekako sam rekla. -Ne sjedi na hladnom.- rekao je. Stavio je na pod do mene svoj crni gornji dio trenirke, sjeo na njega i povukao mene k sebi. Opet sam mu bila u naru ju. Hladno a njegova tijela me smirivala. Ljuljanje se smirivalo. Opet sam imala osje aj da djeluje ljekovito na mene. im bi se on pojavio ja sam odmah bila bolje. Iskoristila sam priliku i ostala 10 minuta du e u njegovom naru ju nego to sam trebala. Htjela sam mu re i da ga volim, ali brzo sam od tog odustala. Ove vrtoglavice ipak donose ne to dobro. Podigla sam pogled. -Nastava.- kratko sam rekla. -Sada e zvoniti. Mo e li hodati?-upitao je. -Da.- odgovorila sam. Hodala sam, ali znatno sporije nego on. -Raphael,- zapo ela sam,-hvala ti na svemu to si u inio za mene, nisam imala priliku da ti to ka em, pa iskori tavam ovo. Da te nije bilo tko zna to bi bilo sa mnom.- rekla sam. Ne idu mi govori. -U redu je.- nasmije io mi se. Pratio me osje aj da on ne to zna. Da zna ne to to je Jesse spominjao. U etali smo zajedno u u ionicu za biologiju. Svoju tre u klupu sam mrzila vi e nego ina e. Pozdravio me i produ io u svoju zadnju. Irina me pratila pogledom. Pokazala sam joj srednjak na to se zgrozila. r kala sam po klupi svoje ime. -Ovaj tjedan ste oslobo eni te ke nastave zbog plesa. Mo ete itati ud benik, ja imam drugog posla.rekla je i ne to po ela zapisivati. Super, barem je nastava olak ana ako ni ta drugo. Sjedila sam na svojoj udaljenoj klupi na granici izme u kole i ume koja je okru ivala grad. Promatrala sam ostale. Tra ila sam Crystal. Morala sam saznati sve detalje u vezi plesa. Bila je sa Victoriom u dru tvu s jo par cura. Hodala sam prema njima u nadi da me Victoria ne e primijetiti to je bilo poprili no glupo.

-Crystal.- rekla sam i sve su se cure okrenule prema meni. Victoria je bila normalna. Nije bila bijesna kao ina e. -Treba me?- rekla je. -Da nasamo.- rekla sam u povukla ju u stranu. -Reci mi sve detalje u vezi plesa.- rekla sam joj. -Na ples idemo Daniel i ja, Robert i Victoria. Planirala sam da Victoria i ja do emo po tebe.- rekla je -Za to po mene?-Da se pomirite kona no. Mislim da vi e nije ljuta.- rekla je. Mo da nije ljuta, ali svejedno ima motiva da me izbri e sa Zemlje. -Dobro, mo ete do i.-Ona ne zna za to. Bit e to iznena enje.-Dobro, to god.- rekla sam zbunjeno. -Javit u ti sve jo .- rekla je i vratila se svom dru tvu. -Dobro. Vidimo se.- rekla sam. Uhvatila sam Jessiev pogled. Bio je naslonjen na zid kole, mahnuo mi je. A ja sam mu okrenula le a i zaputila se prema svla ionici. Morala sam biti uvjerena da se incident sa opremom ne e ponoviti. Svla ionica je bila prazna, tiha i jeziva. Nikada nisam voljela boraviti ovdje. Sve je ovdje bilo udno. Otvorila sam svoj ormari . Oprema je bila na mjestu i netaknuta. Presvukla sam se i ekala po etak nastave. 20.POGLAVLJE ula sam korake, horda djevojaka se spustila u svla ionicu, a ja sam zatim oti la na igrali te. Sjedila sam na tribinama i ekala nastavu. Gledala sam ostale de ke kako tr e za loptom. Na osamljenom prostoru bio je Raphael. Sjedio je na travi. U rukama je imao papir i olovku, na koljenima je ne to crtao. Htjela sam vidjeti to crta. Sigurna sam da je savr en crta i da su mu slike lijepe i tajnovite poput njega. Hladno a od vla noga zraka je nestala. Mo da je uzrok tome bio pogled na Raphaela. Nastavnik se pojavio. Potr ala sam niz tribine i stala u vrstu sa ostalim curama. -Jo tjedan dana do plesa, nadam se da svi znate plesati- dok je govorio nadala sam se da e danas isto tra iti da ple emo, -zato e te i danas plesati. Ovo je posljednji put. Dakle, svi znate svoje parove.Kona no u plesati s Raphaelom. -Pretpostavljam da si ti moj par.- rekao je. Lijeno mi se nasmije io. -Da, ovaj put mi je oprema itava.- rekla sam s tra kom bijesa. -Samo da zna - rekao je i stavio moj dlan na njegov, osjetila sam val trnaca od njegova dodira.-nikada ne u zaboraviti kako si pretukla Irinu.- rekao je. Njegova ruka je ve bila omotana oko mog struka, zatim sam se zatekla kako svoju drugu slobodnu ruku stavljam na njegovo rame. Pogledao me. -To je bilo neizbje no.- rekla sam. Zatim sam ula taktove valcera. Voljela sam plesati. Valcer sam znala. -Naravno- rekao je, kretali smo se u ritmu glazbe, utapala sam se u njegovim o ima. Bili smo uskla eni i to ni, kao marionete.-jako se lijepo tu e .- dodao je. Bila sam sretna jer na mom mjestu nije bila ni jedna druga. Samo je mene dr ao. Htio on to ili ne.

-Samo protiv cura, nekad mi treba i tvoja pomo .- rekla sam. Nasmije io mi se i vr e me dr ao, na to se ja, naravno, nisam bunila. -Rado poma em.- rekao je. inio se tako nestvarno. Osmjehnula sam mu se. -Dolazi li na ples?- pitao je. Prisiljena sam, govorila sam u sebi. -Da zbog vi ih sila.- rekla sam, - Dolazi li ti?- dodala sam. -Ne.- rekao je. Razo aranje. Glazba je odjednom prestala. teta. -Pozor! Dragi u enici, vrijeme je da odaberemo koji e par otvoriti ples- rekao je nastavnik,-dakle, ove godine nema glasanja. Ja odlu ujem.Super. Barem ne moram gledati idiote kako ple u i glasati. Ostatak razreda se po eo buniti. -Ne bunite se, tako je rekao ravnatelj, ja nemam ni ta s tim. Dakle, odlu io sam da ples otvore Raphael i Veronique.- rekao je. Raphael me pogledao. Krasno. Razlog vi e da do em. Ali on je rekao da ne ide. -Sla ete li se? Veronique? Raphael?- upitao je nastavnik. Zaustila sam ne to re i, ali me Raphael prestigao. -Naravno da se sla emo. Otvorit emo ples.- rekao je. -Odli no. Drago mi je da e to napraviti netko tko zna plesati.- rekao je. -Rekao si da ne dolazi , jo mo e otkazati ako ti se ne ide.- rekla sam tiho. -Sada mi se ide.- odgovorio je. Nisam mogla registrirati to to sam ula. Na trenutak mi se zacrnilo od silnih uzbu enja danas. -Pa - krenula sam ne to re i, nisam znala to. -Na i emo se tamo. Ne elim susresti tvoje roditelje.- rekao je. udno. Nije vrag da ih se boji? -Dobro.- rekla sam. Uhvatila sam Irinin «Platit e za ovo, kujo!» pogled. Pribli avala se brzinom munje. Okrenula sam se od Raphaela i htjela produ iti na klupu, ali netko me povukao na nadlakticu. Bila je to Irina. Raphael je stajao sa strane, to no izme u nas dvije. -Imam pitanje.- rekla je Irina, gledala me tim podmuklim pogledom. Bila je previ e samouvjerena. - to ho e ?- rekla sam. -Voli li ivotinje?- pitala je i nasmijala se. - to?- bila sam zbunjena. Kakva lu akinja. Iza Irine sam vidjela Jessia, stao je kraj nje i obgrlio ju je. Bljuvalo mi se od ovakvog krasnog prizora. Strah mi je davao znakove prisutnosti. -Ekipa, to se radi?- rekao je Jesse veselo i sa smije kom. Pogledala sam ga. -Za to se ne maknete? Uporno tra ite probleme.- ula sam Raphaela kako govori. Povukao me u stranu ako izbije do tu e. -To se tebe ne ti e.- rekla je Irina. -Itekako me se ti e. Slu aj, Jesse, ne u ti vi e ponavljati, ostavi je na miru.glas mu je bio dubok i jeziv. Sarkasti an i pun mr nje, kao i onih no i kada bi se inio kao druga osoba.

-Za to se ti mije a ? To je stvar Veronique i mene, je li tako, Veronique?- ak ni ne znam to eli . Crkni, Jesse!- izderala sam se. Irina nije skidala pogled s mene. -Ne mora ni znati.- rekao je Jesse. -Jo jednom ponavljam, za tebe je bolje da nestane .- rekao je Raphael. Jesse se nasmijao na onaj lu a ki na in koji je budio jezu u meni. - to e se dogoditi ako te ne poslu am, demon i u?-Ovo.- rekao je Raphael. U sljede em trenutku Raphaelovu aka je letjela prema Jessievom minkerskom licu, tamo se i zaustavila. Jesse je poljubio pod. Krv je ikljala iz njegova nosa to me podsjetilo na Irinu. -Gade!- re ao je Jesse. Zgrabio je Raphaela za vrat, a ja sam vrisnula. Obojica su bila na podu i nadja avala onoga drugoga. Raphael je zaradio par udaraca u trbuh i jedan u lice, Jesse je dobio nogom u rebra i jo jednu aku u lice. Nisu se obazirali na druge. -Prestanite! Raphael, molim te, prestanite ve jednom!poku avala sam ih razdvojiti. Irina je dr ala Jessia, a ja Raphaela. -Daj se smiri, nisi u vrti u.- ula sam Irinu kako govori. Obujmila sam mu struk i vukla ga unazad. Uskoro su mi se pridru io nastavnik. -Jeste li normalni?! Da ste odmah prestali! Obojica!- vikao je nastavnik bezuspje no. Uspjeli smo odmaknuti Raphaela par metara unazad. Dok se Jesse i dalje otimao. -Oprosti poludio sam. Ne mogu podnijeti da te i dalje mu e.- rekao je. Bio je zadihan. U pogledu mu se ocrtavala zabrinutost. -Zaradit e kaznu, mogli ste se poubijati.- rekla sam pani no. Nasmijao se. -Kazna je najmanji problem.-Krvari .- rekla sam. U kutu usana zrcalila se krv. Prstom je dodirnuo usnu i napravio grimasu. -Odvedite ih! Neka se srede, zatim idete ravnatelju!- derao se nastavnik. Vukla sam Raphaela prema enskom zahodu. -Veronique, ne u iskrvariti, ne u ulaziti tamo.- rekao je. -U sre ivanju rana sam profesionalka, nekako ti moram zahvaliti za sve.- rekla sam. Uzela sam komad ru nika za brisanje ruku i natopila ga vodom. -Rekao sam ti ve -Pssst!Nje no sam isprala ostatke zemlje iz male rane. Biti blizu njegovih usana bilo je poput sna. Upijala sam njegov miris, hvatala sam njegov ledeni pogled. eljela sam ga poljubiti, okusiti njegove usne osjetila sam njegovu ruku oko svog struka, privukao me k sebi. Gledao me u o i. Osjetila sam njegovo mirno disanje, dok je moje bilo divlje. Kako je mogao biti tako miran? Sve u meni se razbuktalo. Htjela sam da me poljubi. O ajni ki sam to htjela. Ali nekako jo nije vrijeme za to. Jedan dio mene se protivio, dok je drugi umirao od elje. -Mislim da je vrijeme da krenemo.- rekla sam. Trgnuo se. Maknuo ruku i pro istio grlo. -Da, naravno. Idemo.- rekao je.

21.POGLAVLJE -Mo ete produ iti ravnatelju.- rekao je nastavnik bijesno. -Ne, ne mo emo.- rekla sam. -Molim? Veronique, pazi to pri a !- rekao je. -Ravnatelj me nije tra io kada sam se ja potukla s Irinom, uvjerena sam da je na na oj strani.- rekla sam. Potpuno sam bila zaboravila da me ravnatelj nije tra io zbog incidenta s Irinom. -Idete ravnatelju i to ka. Mo da je zaboravio, imala si sre e. On se ne e izvu i.Nije mi se svi ao ton kojim je govorio. Bila sam raspolo ena za sva u. Raphael me samo gledao. -Za to to ne zaboravite?- rekla sam. -Ovakvo ne to se mora prijaviti, ne ispitujte vi e. Idite!-rekao je. -Idemo, Veronique.- rekao je Raphael i povukao me. Previ e fizi kog kontakta za danas. Pogledala sam nastavnika i po la za Raphaelom. -Glup je. I ravnatelj je glup.- rekla sam bijesno. -Veronique, ne idemo kod ravnatelja, hvala to se zala e za mene.-Nego kamo idemo?- upitala sam. -Napravit krug oko kole, ako eli , mo emo i markirati.Pogledala sam ga. -Za to?-Izbjegavamo ravnatelja jer pa, znat e . Ravnatelj je informiran o ovakvim tu ama i odobrio je to na neki na in.Slu ala sam i nisam vjerovala. Iako, voljela sam ga slu ati dok pri a. Bilo je to bolje od glazbe. -Za to mi sve govorite u iframa?- zastala sam i rekla. Uhvatio me za nadlaktice, pogledao me u o i. -Veronique, ja ti ne mogu ni ta re i.- rekao je alosno. -Pa dobro, ne u vi e navaljivat.- rekla sam. Nastavili smo hodati. Neko vrijeme smo utjeli, a onda sam ja prekinula utnju. -Raphael, mo e li ve eras do i po mene.- rekla sam boje i se odgovora. -Naravno, ne to se dogodilo?- rekao je zabrinuto. -Samo ne elim tamo biti. Nekako je bojim se.- rekla sam. Bojala sam se. Imala sam razloga i previ e. -Do i u, ne brini.-Hvala. Hvala za sve. Zna , ne elim biti na teret ili ne to sli no, ali -Nisi na teret, naprotiv. Da mi smeta ne bih bio sada s tobom.- rekao je. Nisam ni ta rekla. Mislim da rije i nisu bile ni potrebne. Volim ga, i utnja je posebna kada je on kraj mene. Zatekla sam praznu ku u. Sranje! Zaklju ala sam prednji i stra nji ulaz, zatvorila sve prozore i navukla zavjese. Sada sam sigurna. Djelomi no. Skuhala sam vru u okoladu i polako je pijuckala umotana u deku i sa mislima negdje daleko. Daleko od ovog mjesta. Sve me vodilo Raphaelu. Samo njemu i uvijek njemu. Je li mogu e biti siguran u ljubav? Svi moji strahovi bi nestali kada se pojavi on. Po stoti put sam zami ljala da me ljubi, nje no i divlje, vatreno i ledeno, smireno i uzbu eno. Sve je bilo mogu e s njim. eljela sam mu priznati. eljela sam da zna. Bi li se upla io da mu ka em? Ili bi me odbio? Ili bi mi rekao da i on voli mene? Nisam znala odgovor. Na in na koji me dr i, strah u njegovim o ima, na in na koji me gleda, sve

upu uje na to da me voli. Mo da je sve to samo moja ma ta i e nja za ostvarenjem pa mi se samo privi a. Kad bi bilo jednostavno pitati ga. Nije problem u pitanju, problem je u odgovoru. utjet u. Nikada ne e znati da ga volim. Otvaramo ples. Ples! Plesati s njim je bilo o aravaju e. Nisam imala rije i za opisati uskla enost i nijemu komunikaciju koja se rodila izme u nas. Ispila sam vru u okoladu i oti la u svoju sobu. Bila sam umorna. eljela sam zaspati i ne buditi se, no, koliko god sam eljela spavati toliko sam eljela i ostati budna. Ne elim opet sanjati svoga oca, ne elim. Bojim se spavati. Bojim se biti budna. Ne znam to je gore! Legla sam na krevet, na dio na kojemu je spavao Raphael. Njegov miris se povukao iz plahti i jastuka. Htjela sam ga kraj sebe, svaki trenutak bez njega je bio kao vje nost. Kada bih to bila ula iz Victorijinih usta smijala bih joj se. Sada sam razumjela kako je to voljeti nekoga. Zvono na ulaznim vratima me vratilo u stvarnost. Tr ala sam niz stepenice. -Tko je?!- rekla sam prije nego to sam otklju ala. -Drake, otvori.- rekao je. Preplavilo me olak anje. -Drake! Hvala Bogu! Moram ti ne to re i.- to se dogodilo?- pitao je. Sjeli smo na kau , a ja sam zapo ela. Odlu ila sam mu re i dio za mog progonitelja. Nisam rekla da je to Jesse jer me on nije poku ao ubiti usred no i. Rekla sam mu samo za tresak i no na podu i da sam kasnije vidjela no na svom mjestu. -Dakle, to sve obja njava, tvoj pad u nesvijest.- opet je bio tajnovit i zami ljen. -Na la sam popis tvojih pacijenata.- rekla sam. Pogledao me. -I la si u moju ordinaciju?-Da, sama. Sumnjam na Victoriju.- rekla sam I dalje me gledao -Moja najbolja prijateljica, misli da sam joj otela de ka.I dalje me gledao. -Ho e li re i ne to korisno?-Da. Pa, ovaj, ne znam to bih rekao. Zapravo Bilo mi je dosta glumatanja, znala sam da mi ne to skriva. -Drake, znam da ne to zna . De ko imenom Jesse me tako er poku ao ubiti.- rekla sam. Ostao je za u en. -Veronique, sve e saznati na vrijeme, mora biti spremna.- rekao je. -Kako da budem spremna kada mi ne to skrivate? Kako u biti spremna? Polako sam gubila ivce. -Mora psihi ki biti spremna.- rekao je smrtno ozbiljno. Meni je bilo smije no. -Ja sam psihi ki uni tena.- rekla sam sarkasti nim tonom. -Vjeruj mi, nisi jo .- rekao je bezbri no. -Mo da ne u ni sti i biti psihi ki spremna!- rekla sam. Zgrozio se na zna enje moje re enice. -Tko te spasio? Od Jssea.- rekao je -Nije bitno.- odvratila sam uvrije eno.

Mama je uletjela u ku i i sve prekinula. Na emu sam joj bila na neki morbidan na in zahvalna jer sam u ovom trenutku po eljela biti mrtva. 22.POGLAVLJE Pozdravila sam ju. Htjela sam pobje i u svoju sobu i ekati Raphaela. Nadala sam sa se da e do i i izbaviti me iz ovog pakla. Bojala sam se zaspati, a on me uvijek dr ao budnom i uz njega sam bila pa, puna energije, valjda. Be ivotno sam sjedila na kau u i ekala najmanje sumnjiv trenutak da se povu em u svoje odaje. Sve to sam trebala je bio on. Kada je moja bri na majka nestala u kuhinji uputila sam se prema sobi. -Laku no !- rekla sam im ne ekaju i odgovor. Uzbu enje u meni je raslo. I ekivanje je bilo mu no. to ako je zaboravio? No se odavno spustila i umor me je sve vi e hvatao iako sam ga poku ala potisnuti. Ne elim sanjati, nikada vi e, ne nakon onoga sna. Sjedila sam na krevetu i o ekivala bilo kakav zvuk ili kucanje po balkonskim vratima. Minute su se razvla ile. Bile su duge i prazne. Gledala sam u zid. Bilo mi je dosta ekanja. Provirila sam u hodnik. U suprotnoj sobi nisam ni ta ula. Spavaju. Naravno da spavaju. Tihim koracima iskrala sam se iz ku e. No je bila hladna, bila sam u majici bez rukava i donjem dijelu trenirke. Nisam marila za hladno u. Od etala sam se do klupe na kojoj sam se uvijek igrala kada sam bila mala. Klupa je bila naslonjena na stra nji zid ku e, bila je netaknuta ve du e vrijeme. Obrasla je nekakvom mahunarkom- jedan dio, drugi je bio slobodan. Bila je crna sa naslonom koji me podsje ao na klupe iz filmova, na kojima su se doga ali prvi poljupci dvoje zaljubljenih. Nisam mogla zamisliti svoj prvi poljubac u svom dvori tu. Bilo je to previ e obi no i deprimiraju e. Sjela sam na isti dio klupe i gledala prema umi. inilo mi se da je puna sjena koje se kre u. Ali sjene koju sam ja o ekivala nije bilo. Mo da je zaboravio. Za to bi zapamtio? Nije imao razloga zapamtiti Ba kada me svaka nada napu tala ugledala sam ga. Njegova tamna silueta pribli avala mi se, isticalo se samo blijedo lice i nje no ru i aste, pune usne. Kosa mu je bila svezana u rep. Preplavila me neizmjerna toplina. Nije zaboravio. Osmjehnuo mi se. -Nadam se da sam pogodio trenutak.- rekao je. -Nema krivih trenutaka.- odvratila sam. Rukom sam ga pozvala da sjedne to je i u inio. -Zna , obi no ja tebe iznena ujem, sada sam ostao bez teksta jer si ti mene pozvala.- rekao je. Njegov glas me smirivao. Nau ila sam kontrolirati disanje i lupanje svog srca kada bi on bio u blizini. Upijala sam svaki trenutak proveden s njim, val trnaca bi prostrujao mojim tijelom od svakog njegovog pogleda ili slu ajnog dodira ili kad bi rekao ne to neo ekivano. -Zna , zaklju ila sam da tebi ne smeta biti budan cijelu no sa mnom.- rekla sam nekako nesigurno, to je vi e zvu alo kao pitanje. Pogledao me. Ledene o i su gledale moje, a u kutu usana razvla io se osmijeh. -Dobro zaklju uje . Nije li ti hladno?Ne kada si ti tu. Ovo bi bio savr en odgovor u nekim drugim okolnostima. -Uh pa - nisam znala to re i. -Idemo u tvoju sobu, ne elim da se razboli . Je li to u redu?- pitao je slu beno.

-Naravno.- rekla sam. -Ti u i kroz ku u, ja u na drugi na in.- rekao je. Poslu ala sam ga i bez oklijevanja u la na stra nji ulaz. Nisam sumnjala u to da e na drugi na in do i do moje sobe. Zanimala me tehnika kojom to posti e. Kada sam otvorila balkonska vrata ve je sjedio na ogradi. -U i.- rekla sam. U etao je u moju sobu kao da je njegova. Bio je tu, po drugi put. Srce mi je posko ilo i upozoravalo me na mogu e nadolaze e «doga aje». Sjela sam na krevet i promatrala ga. Gledao je moju policu sa brojnim knjigama. Bile su to ljubavne pri e, ali i knjige o nadnaravnom. Prstom je dodirnuo skoro svaku. Pogrbio je ramena, kao da nekog grli, itao je naslove. -Voli itati?- upitao je tiho. -Da.-Duhovi.- pro itao je naziv jedne. Pogledao me. - to?- upitala sam. Nadam se da ne misli da sam luda. S duhovima sam, barem sam tako mislila, na neki na in bila u kontaktu. Pro itala sam sve o mojim snovima. Nisam vjerovala Victoriji. Nisam htjela vjerovati joj, iako sam nekako znala o emu se radi. -Zanimaju te?- upitao je. Osjetila sam val hladno e i podsjetila se kako je izgledao u no ima u kojima je bio pa, bijesan. Izgledao je nestvarno, iako uvijek tako izgleda. Ali tada je to bilo puno stvarnije i upe atljivije. -Da.- rekla sam tiho i okrenula glavu. -Vjeruje li u to?Pogled u njegovim o ima je bio zapanjuju , kao da se divio mojim knjigama, tj. knjizi. I kao da je o ekivao potvrdan odgovor. Ako ka em da, mo da e me smatrati lu akinjom koja po koli pada u nesvijest iz neobja njivih razloga. Ako ka em ne smatrat e me dosadnom i mo da pa, samo dosadnom. Mo da je o ekivao potvrdan odgovor da mi me ismijao? Dvoumila sam se. -Mo da.- ispalila sam. To je i bila istina. Iako je to mo da vi e naginjalo potvrdnom odgovoru s obzirom na okolnosti koje ju mi se doga ale. Nasmijao se. -Pametno.- rekao je. Bo e, kako je bio prekrasan. -Vjeruje li ti?- pitala sam. Gledao me, odvojio se od police i sjeo do mene. -Da.- rekao je mirno. Nisam o ekivala potvrdan odgovor. Moj izraz lica je ostao nepromijenjen. Gledala sam njegove ledene o i, obo avala sam boju njegovih o iju. Naglo sam okrenula glavu i prekinula trenutak, kao i uvijek. -To je zanimljivo.- rekla sam. -Reci mi, za to ne eli spavati?Sada me uhvatio. Okrenula sam glavu prema njemu. -Nemogu e je da si me eljela ovdje samo radi dru tva, onu no si sanjala ne to u asno, je li to razlog?- zvu ao je kao da me proku io. I je. Samo to je ovaj susret ubijao dvije muhe jednim

udarcem. Moju e nju za njim i odvra anje od spavanja. Oklijevala sam. Htjela sam mu re i prave razloge, ali bilo je te ko smisliti odgovor. -Ja to je djelomi no to no Kucanje na vratima prekinulo me je. Hvala Bogu! Pogledali smo se. -Sagni se pod krevet!- rekla sam. Tako je i u inio. Malo sam otvorila vrata. - ula sam glasove, za to ne spava ? I ugasi svijetlo.Morala sam brzo ne to smisliti. -Ja itala sam knjigu na glas, ne u vi e. Laku no - rekla sam i zalupila vratima. Ugasila sam svijetlo. Mjese ina je obasjala dobar dio moje sobe, samo je krevet ostao u tami. -Iza i.- pozvala sam ga. Gledao me uznemireno. Pojavio se i opet sjeo do mene. Dio njegovog lica bio je u tami, a drugi dio bio je obasjan mjese inom. Izgledao je prekrasno. Tako nestvarno, kao da bi se svaki as mogao raspr iti, ili jednostavno nestati. Htjela sam opet biti u njegovom zagrljaju. Jessieve rije i su odzvanjale mojim u ima «Ovaj put nema tvog misterioznog demona da te spasi.», da, tako je. U ovakvom okru ju podsje ao me na demona, iako nisam bila sigurna kako izgledaju. Ali ta rije je bila tako ispravna za njegov opis. Mra an, tajanstven i zami ljen. Ba onako kako sam voljela kod njega. -O emu razmi lja ?- ula sam njegov glas. Kada bih ti barem mogla priznati. Kada bi barem znao. -O - zapinjala sam. Bio mi je preblizu, gotovo smo si dodirivali ela.- ne znam.- bilo je sve to sam uspjela iscijediti. Njegov se pogled spustio do mojih usana, osje ala sam vatru po cijelom tijelu, tako toplu, tako divlju i nemirnu. Sve u meni je gorjelo od elje za poljupcem koji mi se inio zabranjenim i pogre nim. Bojala sam se da se ne probudim i da on ne nestane. eljela sam zauvijek biti u njegovoj blizini. Nisam znala ho e li me sudbina rastati od njega. 23.POGLAVLJE

Ramena su nam se dodirnula, sasvim slu ajno, a opet namjerno. Udaljila sam se. Nisam mogla podnijeti njegovu blizinu. Sve se sru ilo u trenutku i ja sam bila kriva. - eli li spavati?- ispalila sam neplanirano. Htjela sam se udaviti vlastitim rukama ili pobje i u neku rupu i nikada vi e ne izlaziti. Osje ala sam se glupo, kukavi ki. -Mislio sam da nisam ovdje radi spavanja.- nasmijao se. Kako uvijek ostane smiren? -Pa, ti mo e spavati, ja ne smijem.- rekla sam. -Radije u nisi mi odgovorila.- rekao je. -Da. To je od snova. Ne elim o tome, molim te.- rekla sam. O i su mi se punile suzama od pomisli na svog oca i njegova pogleda, zatim pad s litice Zadrhtala sam od ponovnih pro ivljenih trenutaka koji su me potresli vi e nego to sam mislila.

-U redu, oprosti. Ako mi ikada po eli re i saslu at u te.- rekao je mirnim glasom punim brige. Zbog mene ili zbog mog du evnog stanja? Legao je na moj krevet. Na ono isto mjesto na kojem je prvi put spavao. Izgledao je kao da mu je tu oduvijek bilo mjesto. Uz mene. Gledala sam u svoja koljena. -Hvala.- rekla sam tiho. -Barem lezi. Odmori se. Ne mora spavat.- rekao je. Tako sam i napravila. Legla sam do njega. Opet se u meni ne to budilo od njegove blizine. Uskoro je zaspao, slu ala sam njegovo smireno disanje i tihe, tihe otkucaje srca. Njegovo blijedo lice se isticalo u tami. Mogla bih ga zauvijek promatrati i upijati svaki njegov milimetar. Vr cima prstiju sam pre la preko njegovog obraza. Ko a mu je bila meka kao u djeteta, tako ista, blijeda. Osjetila sam navalu trnaca, tako ugodnih, pojavljivali bi se od same pomisli na njega. Maknula sam ruku. Bilo je to pogre no, on to nije osjetio, niti je bio budan. Koja bi njegova reakcija bila na ovo? Odmaknuo bi se? Rekao mi da to vi e ne poku avam? Uzvratio mi poljupcem? Mogla sam naga ati cijelu no . Spustila sam se na jastuk pokraj njega, san me tra io, umor me uspavljivao. Ne smijem zaspati. Ne smijem zaspati. Ne smijem. Ponavljala sam u sebi istu naredbu od koje mi se jo vi e spavalo. to mo e krenuti po zlu ako zaspem? Mnogo toga, ali Raphael je bio kraj mene i to je bilo jedino va no u ovom trenutku.

Osjetila sam kako se toplina razlijeva mojim licem, sablasna toplina jutra. Zaspala sam! Zaspala sam a da se nije ni ta dogodilo. Bila sam zahvalna to nisam ni ta sanjala-ni ta uznemiruju e. Moja glava je bila naslonjena na Raphaelova prsa, a moja desna ruka je po ivala na njegovom drugom ramenu, tako mirna, kao da joj je ondje uvijek bilo mjesto. Raphaelova ruka je bila oko mog vrata i vrsto me dr ala uz njega, dosezala mi je do polovine le a. Mogla bih ovako provesti vje nost, ali ne to mi nije dalo mira, ne to me tjeralo na potpuno bu enje. kola! Polako sam se izvukla iz Raphaelova naru ja. Sve u meni je vri talo da to ne u inim. Stavila sam ruku na njegovo rame i polako ga po ela micati amo-tamo. Budio se, nevoljko. Kada je rukama poku ao obujmiti prostor u kojemu sam ja prije par sekundi le ala, naglo se ustao i pogledavao okolo sa zabrinutim izrazom lica. Bio je prelijep. Trebalo mi je nekoliko trenutaka da u moj mozak do e misao da je mo da mene tra io. Ne znam kako sam se na la u njegovu zagrljaju, ali poprili no sam sigurna da to nije bilo slu ajno. -Dobro jutro.- rekla sam. Pogledao me, inilo se kao da mu je sada bilo sto puta lak e. -I tebi. Ba sam lijepo spavao.- rekao je mrsko. -Pa ao mi je. Zakasnit emo u kolu.- rekla sam. -Ups!- odvratio je. U donjem dijelu ku e ula sam kome anje mojih «roditelja». Uskoro e me do i probuditi. -Mora da im ka em da u danas pje ke do kole?- upitala sam. Nisam se htjela razdvajati od njega. -Ako ti se da hodati, ja nemam ni ta protiv.Nasmije ila sam mu se. Otvorila vrata i izderala se: -Danas ne trebam prijevoz, i i u pje ke!-

-U redu. Pazi na vrijeme!- ula sam odgovor, bio je to mamin glas. - Rije eno.- rekla sam,-Pa, sredi se ovdje, ja se idem obu i u maminu sobu, mo e prvi u kupaonicu.rekla sam i oti la. Obukla sam crnu vunenu tuniku, crne uske hla e i svoje do koljena visoke izme. Napravila sam cijeli proces u 5 minuta. Kada je Raphael iza ao iz kupaone oprala sam zube i umila se. -Ho e li vru u okoladu prije nego to krenemo?- upitala sam ga. -Ne, hvala.- rekao je. Zaputili smo se prema koli. Jutro je bilo hladno i jesenje. Bilo mi je drago to sam obukla vunenu tuniku. Jesenski vjetar prijetio je zimom, vrijeme je prebrzo letjelo. Raphael je pogledava prema meni, slu ajno bih uhvatila njegov pogled i zadr ala ga nekoliko sekundi, zatim bih opet okrenula glavu u drugu stranu. Nakon 20 minuta hoda ugledali smo zidove kolske zgrade. -Oprosti, ne mogu dalje, moram ne to obaviti.- rekao je. -U redu je, vidimo se.- odvratila sam i produ ila prema koli dok je on oti ao ravno niz ulicu. kola je jo zjapila prazna, barem mi se tako inilo. Bila je to velika i sumorna zgrada monotona izgleda. 24.POGLAVLJE Pro la sam kraj nekolicine u enika koji su bili ra trkani po cijelom kolskom dvori tu. Nisam znala ini li mi se ili me oni odmjeravaju odbojnim pogledima. Nisam znala kakve je tra eve Irina irila o meni, no nisu me ni zanimali. Hodala sam kolskim hodnikom ubrzanim korakom. Nisam eljela naletjeti na Jessia ili Irinu. Do la sam do svog ormari a. Zastala sam. Poku avala sam smiriti disanje, zatim sam stavila klju u bravu, vrata su se otvorila, na moj u as. Iz ormari a je ispalo tijelo masakrirane ma ke, zatim je njezina glava pala na njeno mlitavo tijelo. Sve je bilo od krvi, tupi pogled koji je, kako mi se inilo, gledao moje o i uzrokovao je navale jeze i straha, eludac mi se okrenulo za 360 stupnjeva u svim mogu im smjerovima, mu nina je rasla, bol je prostrujala mojim tijelom poput munje koja razdvaja nebo. Suze su se kotrljale mojim licem nekontrolirano. Gledala sam u ma ku i ona je gledala mene, tj. u njezinu glavu. Krv se slijevala sa svih strana. Moja ruka je poletjela prema ustima, suzdr avala sam se od povra anja. Zatim sam osjetila da me netko vu e unatrag. Bila sam paralizirana, ok me nije napu tao, nisam znala tko je iza mene, vrtjelo mi se, miris krvi uvukao mi se u nosnice i upozoravao me da bi i ja tako mogla zavr iti. Ba kao ta jadna ma ka. Nekako sam se natjerala na hodanje. Drhtala sam, nisam znala to dalje, ni to je iza mene. U sljede em trenutku sam bila u enskom zahodu. Suze su navirale i gu ile me. Plakala sam. Nijemo sam plakala. Ugledala sam Victoriu. Nisam bila sposobna ni ta re i, niti sam znala to bih trebala re i. Prizor koji se upravo odigrao nije mi napu tao misli. Zagrlila me. -Veronique, oprosti, ao mi je to sam bila glupa. Molim te, reci ne to!njezine rije i su bile poput izgubljene pjesme. Tako mile i drage mojim u ima. No sve je nestalo u sekundi kada sam se sjetila da bi ba ona mogla biti moj progonitelj. Odmaknula sam se od nje i sjela u kut ispod umivaonika. Ba u onaj isti kut na kojem je ona sjedila kada ju se Jesse ostavio. Be ivotno sam gledala u svoje ruke, bile su iste, ali ja sam ih vidjela okrvavljene ma jom krvi. Trepnula sam. Dva, tri puta. Ni ta mi nije bilo jasno.

-Veronique, ao mi je to si to morala vidjeti. Tra ila sam te da ti se ispri am jer sam povjerovala Irini, ne znam ni sama to me navelo da joj vjerujem, a dobro znam da je kuja.- rekla je, ja sam bila u nekakvom transu, njezine rije i odzvanjale su mojim u ima. Nisam znala trebam li joj vjerovati. -Molim te, reci ne to, oprosti mi zna i sama koliko mi je bilo stalo do njega.- zastala je, pogledala me. Rukama mi je obujmila lice. - ula sam da te napao par puta. Tako mi je ao Veronique, osje am se krivom za sve.- rekla je. Pogledala sam ju. -Ti si me poku ala ubit!- ispalila sam. Gotova sam. Ako je to bila ona - to?- rekla je zbunjeno. -Netko me poku ava ubit! Jesse i jo netko, i la si kod Drakea i pozna moju ku u! To si bila ti, nisi li?derala sam se kao nenormalna. Tko bi i ostao normalan? ivci su mi bili slabiji nego to sam mislila. Mislila sam da sam jaka, ali bila sam slaba. Slaba i tako mala i ranjiva. Nisam znala u to vjerovati. -Isuse, nisam znala. Kunem se, nisam to bila ja. Ne bih mogla ja nikada Mucala je. bila je prestra ena. Uvijek sam znala to osje a. -Veronique, mora mi vjerovati, nikada ti ne bih naudila, poznamo se cijeli ivot, pa ti si mi najbolja prijateljica. Nikada ne bih mogla to nije ja nisam ne postoji razlog koji bi me naveo o Bo e, mora mi vjerovat!- pani arila je, bojala se da joj ne vjerujem. Naravno, to ne mo e biti ona, ona nije sposobna. Vjerovala sam joj. Zagrlila sam ju i briznula u pla . -Oprosti, nisam trebala sumnjati, ali kada sam vidjela Drakeov popis pacijenata tvoje ime je bilo jedino poznato Grlila me, njihala me amo-tamo poput djeteta. -Ja bila sam slomljena zbog Jessia, ali onda sam uvidjela kakav je kreten, Robert mi je otvorio o i, uvjerio me je da mi ti to nikada ne bi napravila i ja sam to znala, ali one proklete fotografije prikazivale su suprotno. Opra ta mi?- pitala je. -Naravno, naravno.- rekla sam. -Do i, odvest u te van. Sredit u onaj nered.Osje ala sam se suvi e slabo da bih hodala. Nekako sam se ustala i nesigurnim korakom krenula prema vratima na dvori te kole. -Victoria, hvala.- rekla sam dok sam izlazila. -Dugujem ti.- rekla je i oti la prema ormari ima. Iza la sam iz te proklete zgrade i zabila se u Raphaela. Doslovno. Htjela sam oti i plakati negdje drugdje jer mi je stvarno prekipjelo. Htjela sam nekoga ubiti! -Oprosti.- rekla sam otresito. - to se dogodilo?- pitao je. -Ni ta, ni ta - kako bih mu mogla slagati? Ionako e se sve pro uti. -Zbilja misli da u ti povjerovati? Radije mi reci.-Na la sam mrtvu ma ku u svom ormari u.- zatekla sam se kako govorim. Bilo je lak e izre i nego to se inilo. Ali taj prizor -Tko je zato si izbezumljena, eli li markirati?- rekao je. Njegova ponuda inila se jako primamljivom, ali nisam mogla propustit nastavu zbog obi ne jadne ma ke. -Mislim da to nije..-Razumijem.-

Iza Raphaelovih ramena vidjela sam poznatu siluetu. Irina nam se pribli avala. -Nadam se da si shvatila poruku.- rekla mi je. Ovo je bila kap koja je prelila a u. Nasrnula sam na nju. Rukama sam joj uhvatila vrat i davila ju. Bila sam bijesna. Htjela sam ju vidjeti kako pati, samo zato da sazna kako je meni otkad me maltretira. Koprcala se ispod mene, ali bila sam ja a od nje i nije mi mogla ni ta. Proizvodila je nekakve zvukove, nije me bilo briga. Htjela sam da pati to sam vrlo uspje no ostvarivala. -Sada zna kako je meni!-L-luda s-si.- nekako je uspjela izgovoriti. -O da, znam. Zahvaljuju i tebi!!- derala sam se i gu ila ju jo ja e, tako da za epi svoj pogani jezik. Netko me vukao nazad. Popustila sam. -Smiri se!- ula sam Raphaela kako govori. Okrenuo me prema sebi, uhvatio me za ruku i vukao prema stra njem dijelu kolskog dvori ta. -Ne u ju vi e trpjeti. Dosta mi je!- rekla sam bijesno. Zatim me preplavio osje aj slabosti. Nisam vi e bila normalna. Bila sam jadna i mala. Gubila sam razum to je postajalo sve upe atljivije. Naslonila sam se na zid i poku ala normalno disati. -Da, razumijem. Ali, mo e li se obuzdati? Ne bi smjela tako naglo poku avati ubiti nekoga.- rekao je. -Ona ubija mene! Zbog nje e mi ludnica biti jedini dom ako nastavi.- rekla sam histeri no. Zatim se ni od kuda stvorila Victoria. -Sve sre eno!- rekla je, - ula sam da si imala napadaj bijesa na Irini.- rekla je i zadovoljno me gledala. -Hvala. I da, jesam. Uop e ne sumnjam da je ona kriva za masakr u mom ormari u.-Ne brini. Osvetit emo joj se. Za ba sve!- rekla je Victoria. -Polako, cure. Ne elim biti dio urote.- rekao je. -Naravno da ne eli . Ako se sje a - zastala sam. Nisam htjela dovr iti re enicu o tome kako je i on upleten u Irinina sranja. Namr tila sam se. Htjela sam nestati. Daleko od ovoga i svega to se doga a. inilo mi se blagoslovom biti kamen ili neki neutralni predmet bez du e. -No, da skrenemo s teme, znate li tko otvara ples?- upitala je Victoria. Raphael i ja smo se samo pogledali. Victoria se pona ala kao da nikada ni nismo bile posva ane. Ovo pitanje je bio poprili an ok nakon svega ovog jutra. -Otvaramo ga - zaustila sam, ali Raphael me prekinuo. -Mi. Veronique i ja.- zatim me pogledao, a ja sam osjetila kako se trnci uvla e pod moju ko u. -Oh, to e biti divno. Nadam se da zna plesati. Veronique je jako dobra plesa ica.- cvrkutala je Victoria. A ja sam poku ala zamisliti Raphaela i mene kako ple emo valcer, kako svi gledaju u nas, i kako ja, dobra plesa ica, i on, dobar plesa , palimo atmosferu. Da, vrlo lijep prizor. -Ne brini.- kratko joj je odvratio. Ne znam je li mi se pri injavalo ili je Raphael bio ne to odvi e komunikativan danas, i isto tako, nisam znala ili sam u njegovu glasu primijetila trunku sarkazma i naglosti. Mo da mi se pri injavalo. -Mo emo li, molim vas, nestati odavde? Nije li nastava po ela?- rekla sam samo da bih prekinula raspravu o plesu koja se upravo ra ala.

-Da, naravno. A ti, danas te o ekujem kod sebe. Moram ti puno toga ispri ati, a o ito i ti meni.- rekla je i oti la. 25.POGLAVLJE

Otvorila sam vrata i u la u ku u. Slike maskrirane ma ke ponovno su zavri tale u mojoj glavi. Mrzila sam Irinu. Iz dna du e. Danas sam ju htjela ubiti. Doslovno! -Veronique, ima po tu.- ula sam svoju majku kako govori iz kuhinje. Po ta za mene? Sablasno. Nikada prije nisam dobila po tu. Mo da nekakva glupost ili ravnatelj? Uzela sam omotnicu koja se nalazila na stolu u boravku. Bila je blijedo ute boje. Pa ljivo sam otvorila omotnicu jer se inila jako krhka. Izvukla sam tanki papir i prije nego to sam krenula itat sjetila se da je bolje da ga pro itam sama. u svojoj jezivoj sobi. Legla sam na krevet. Na mjesto na kojemu je spavao Raphael. I to dva puta! Uzela sam papir, razmotala ga i krenula itati.

«Draga Veronique, neka te ovo pismo ne pla i, ne bih htjela duljiti sa porukom. Samo sam ti eljela re i da bih voljela da do e na sastanak sa mnom. Ja sam lanica tvoje obitelji, za koju, pretpostavljam, ti nitko ni ta nije rekao. Va ne stvari su posrijedi, koje ne e primiti s velikom rado u. Na i se sa mnom sutra odmah poslije nastave u baru «PUTNIK». Ja u tebe prepoznati, vjerojatno u kasniti, zauzmi koji god stol eli . Nemoj ovo pismo pokazati majci ili Drakeu. Nadam se da e do i.

M.»

Netko se eli na i sa mnom? lanica moje obitelji? Za to mi se tek sada javlja, ako je to ona? to mi se to ne e svidjeti? Ovo me potpuno zbunilo. Nisam znala kakav bih stav trebala zauzeti. Gorjela sam od elje da saznam to to sam pro itala. Mo da mi ona ka e ono to od Drakea ili Raphaela ili Jessia ili moje majke nikada ne u saznati. eljela sam oti i. Sve u meni je gorjelo od elje za toliko tra enom istinom. Nisam bila sigurna jesam li je sve ovo vrijeme ja tra ila ili je ona tra ila mene. Za to bi ta istina bila povezana s Jessiem? Ili s Drakeom? Ili Raphaelom? Mo da nije bila povezana, ali je o ito da su ne to znali. Ne to to mi nisu htjeli re i. Nisam vi e bila sigurna elim li uti tu tajnovitu istinu koja mi je nekako cijelo vrijeme bila pred nosom, ali opet, toliko udaljena. Samo zato to doti ne osobe nisu htjele ni ta re i. I to ne znam u kojoj namjeri. Da me za tite? Ili da me odvuku jo dalje od nje? Ili

da mi naude? Nisam znala to misliti, ali u jedno sam bila sto posto sigurna: idem na taj sastanak kako god zavr io. Trebalo mi je svje eg zraka. Tutnula sam pismo pod jastuk. Preletjela preko stepenica i skoro se zabila u moju dragu mamicu. - to je bilo u koverti?- pitala je. Da ba u ti re i. «Nemoj ovo pismo pokazati majci ili Drakeu.» I bilo mi je zabranjeno re i ikome. Vrlo lako sam mogla se uvu i u jo ve e probleme utnjom. Ako je pismo bila zamka. Pa, ovaj put, igrat u na sre u. Nekako sam znala da je pismo iskreno i sa dobrom namjerom. Nadam se da moja predvi anja ne e pogrije iti ovaj put. -Gluposti. Kao i obi no. Poziv moje kole da do em na ples, zna ove godine su odlu ili biti slu beni.rekla sam najuvjerljivije to sam mogla. Ba divno la em. Pogledala me. Znala sam da nije povjerovala, ili mo da je? Kako god bilo, znala sam da mi nije vjerovala. Samo sam ekala dan kada e puknuti i sve mi istresti u lice. Zati je pred buru. -Ako nema vi e pitanja mogu li pro i? Zahvaljujem.- rekla sam i pro la kraj nje bez da sam sa ekala da i ta ka e. Mislim da je moje pona anje otkrivalo vi e nego to je znala. Voljela sam osje aj nadmo i, pogotovo zato jer je ona osoba o kojoj prakti ki ni ta ne znam, a koje li ironije, ona me donijela na svijet. To je bilo za ne vjerovati. Tolika odsutnost i udaljenost cijelog mog ivota. A tek njezina nezainteresiranost za mene, koja sam bila po svim krvnim nalazima bila i ostala njezina k er. alosno. Pogledala me «Jo si tako mlada» pogledom, a ja sam iza la na stra nja vrata i udahnula sad ve odvi e zimski, hladni i te ak zrak. Divno vrijeme za otvaranje plesa. Ba kada sam pomislila na njega ugledala sam siluetu u umi. To je bio on. De ko koji me je osvojio na prvi pogled i koji, vjerojatno, nikada za to ne e ni znati. Premda je o ito koliko sam luda za njim. U puno trenutaka je to mogao shvatiti. Nije glup, morao je znati. Pribli avao se. Sjedila sam na klupi. Svojoj klupi koja je, definitivno obilje ila moje djetinjstvo i za koju sam bila emocionalno vezana. Opet sam se osje ala hiperaktivno. Vjerojatno zbog pisma. Tra ak nade se pojavio nad mojim sivim, iskrivljenim i jezivim ivotom. Da, to pismo je sada bilo moj jedini motiv za dalje. Imala sam snage opet se suo iti sa toliko toga. Mojim pravim progoniteljem. Jessiem. Irinom. Istinom koja mo da nije tako lijepa. Drakeom. Mojom majkom, i, na kraju, s mojim sna nim osje ajima prema Raphaelu. Sjeo je kraj mene. Bojala sam se da ne ka em ne to to ne bih trebala. -Nadam se da ne smetam.- rekao je. -Naravno da ne. Zna , tko god ostane sa mnom cijelu no samo zato to se ja bojim zaspat mi ne mo e smetat.- nekako sam se uspjela nasmijat. -Da, pitam gluposti. Jesse te vi e ne gnjavi?- pitao je. -Od onda nije.- rekla sam. -Mogao bih ga ubiti.- rekao je ljutito. -Ah, tko sada gubi kontrolu?- rekla sam. -Veronique imam na to pravo. Gubiti kontrolu. Prili no je zamr eno.- rekao je. -Zna ne to. Za to mi ne ka e ?-

Htjela sam istinu uti od njega. Iz njegovih usta. Sigurna sam da bih je tada, ako nije lijepa, a znala sam da nije, mogla puno bolje podnijeti. Uzdahnuo je. Kao da nosi teret od deset tona na le ima. -Veronique, ja znam sve. Sve to ti jo ne bi trebala znati.- pogledao me tu nim pogledom. Njegove o i, njegove ledene o i su po tisu iti put gledale moje i prodirale mi du u. Kada je on izrekao te rije i gotovo bih pristala ekati da do e vrijeme za ne to to se zove saznanje. -Shvatila sam da zna davno prije. Ako je sve to vezano uz mene ne misli li da bih ja trebala biti prva osoba koja bi to trebala znati?- rekla sam pomalo ljutito. -Naravno da bi. Ali previ e je toga to zvu i nestvarno.- rekao je. Htjela sam ga mu iti pitanjima, ali nekako mi se inilo da je umoran i da mu je stvarno ao to mi ne mo e re i. Pogledao me. Opet. Uputila sam mu «ne u te vi e gnjaviti» pogled. Ionako u sutra dobiti odgovore na sve. -Raphael, za to te je Jesse nazvao demonom?- ispalila sam. Iznenadila sam i sebe i njega. Htjela sam si pregrist jezik. Kao da je to bitno? Iskrivljeni smisao za humor ni ta ne zna i. Ali opet, nekoga nazvati demonom je poprili no bolesno. Sada je bilo kasno da povu em pitanje. Raphael me gledao tupo, kao da sam ga razotkrila, bio je zate en i smeten, iznena en i nekako posramljen i tu an. Sledio se. -Ja ne znam. Ne slu aj ga. Prili no sam siguran da sam ja bio rtva da bi tebe nazvao vje ticom.nasmijao se nekako nesigurno. -Da, ima pravo. Oprosti, ne razmi ljam danas puno svojom glavom.- pokajala sam se. Preglupo od mene. -Razumijem. Je si li ti dobro? Od one ma ke podivljala si danas.- rekao je. -Ah, jesam koliko mogu biti. Za to Irina misli da ti se svi a? Osim ako svi a li ti se?Pogledala sam ga. Osmjehnuo mi se. Srce mi je ubrzalo. Bojala sam se odgovora. -Ne, ne svi a mi se. Ja volim nekog drugog.Oh, pa naravno. Sve zvijezde kao da su izgubile sjaj. Ta druga sigurno nisam mogla biti ja. Sve mi je postalo nekako bezna ajno. -To je lijepo.- rekla sam brzo. -Pa, i nije ba . Ne mogu joj biti blizu, zapravo, nisam ni siguran voli li i ona mene i nisam siguran da bi na a veza mogla biti mogu a. Zamr eno je.- rekao je. Da sam ja na njezinom mjestu voljela bih te. Ovo bi bio prili no lijep odgovor. Koji nikada ne e na i izlaz kroz moje glasnice. -Ni ta nije jednostavno.- rekla sam. Ne mogu ga slu ati. Nisam htjela da razgovor ode ovim tokom. -Da. Voli li ti nekoga?- pitao je. -Ne. Ne znam kako je to.- ispalila sam najbr e to sam mogla. Za to, pobogu, za to ba ja moram s njim otvarati ples? Sigurno e umjesto mene vidjeti svoju voljenu.

26.POGLAVLJE

Osjetila sam njegov pogled. Gledala sam ravno u travu ispred sebe. Izgledala je kao crno more. -I bolje da ne zna .- rekao je strogo. -Da, mislim da mi je to najmanje potrebno sada.- rekla sam. Nisam znala da mogu zvu ati ovako slu beno. I nisam znala da sam dobra la ljivica. Njegova ljubav bi, ini mi se, mogla izbrisati sve probleme. Kao to to ini njegova prisutnost. Susrela sam njegov pogled koji je govorio «ja ba mislim suprotno». Okrenula sam glavu. -Mislim da bih trebao krenuti.- rekao je. Super! Sada u definitivno spavati. -Ve ?- pitala sam. -Imam nekog posla, ostat u ako se jo boji zaspati.- rekao je. -Idi ako ima posla. Sna i u se.- rekla sam pomalo otresito. -Pa laku no .- rekao je i oti ao prema umi. U jednom ludom trenutku sam ga htjela pozvati natrag i re i mu da ga ja mogu voljeti vi e od bilo koje druge djevojke. Naravno, trenutak je pro ao. I bila sam zahvalna svome strahu koji me je u tome sprje avao. Razo arana oti la sam ravno u svoju prokletu sobu. Bila sam bijesna. Nakon svega mi ka e da voli nekoga. Sto puta smo bili blizu poljupca. Sto puta me grlio. Sada je sve nestalo. Moj de ko iz snova voli drugu. Koje sam ja sre e. Bacila sam se na krevet. Sada znam da mi je glumio samo prijatelja. Iz kojeg jebenog razloga? No dobro, barem u sutra saznati istinu. Poku ala sam zaspati. Motao mi se po glavi. Ples, jo otvaramo ples. Nadam se da u pre ivjeti taj vikend. Izgubila sam volju za ivotom. Ali sada skroz. Okrenula sam se na drugu stranu kreveta, izbjegavaju i onu na kojoj je on spavao. Zaklopila sam o i, odlu ila sam riskirat. Moja zadnja misao prije sna je bila: Valjda me ne e nitko poku ati ubit. Ujutro me probudila injenica da nisam oti la k Victoriji. Ubit e me. Usput sam jo i iva. Si la sam na doru ak. Kojeg nije bilo. Ku a je bila prazna. Nisam nai la ni na kakvu poruku. Slegnula sam ramenima i zaputila se prema koli. -Ti! Rekla sam ti da do e , za to nisi?- rekla je Victoria isko iv i pred mene. Njezina crvena kosa je bila kovr ava, a lijepe plave o i su me promatrale. -Oprosti, nisam mogla.- rekla sam. Nije mi bilo ni do ega. -Dakle, ne to sam primijetila ju er.- rekla je. Hodale smo prema na oj udaljenoj klupi. - to?- to ima s Raphaelom?- pitala je brzo i veselo. A ja sam ostala zate ena. -Ba ni ta.- odvratila sam.

Sjele smo. Gledala sam u kolu. Nisam se mogla suo iti s njezinim pogledom. -Svi a mu se.-Ne svi am.- rekla sam brzo. -Svi a .-On voli drugu.-Ne!-Da!-Voli ga. Nemoj pore i, poznajem te!-Da, volim ga. I to mi to vrijedi?Bila sam na rubu pla a. -Ahh, Veronique voli nekoga. uda se de avaju. uj, ja ti ka em da mu se svi a .-Victoria, pobogu, ne svi am. Sam mi je rekao sino da voli drugu.Ups! Nitko nije trebao znati da mi dolazi. Glupa o!! -Sino ? I onda ka e da mu se ne svi a . Vi se vi ate? ovje e, koliko sam toga propustila.-Nije bitno. Kada otvorimo ples zaboravit u ga.-Ha-ha, ne e .-Molim te, ne gnjavi me s njim. Ne elim uti za njega.- rekla sam otresito. -No dobro. Ne u, daj, razvedri se.Frknula sam. -Ba ho u.-Smije na si.-Da, svima sam smije na. Tebi je ivot opet savr en pa nema o emu brinuti.Super, ba sam na la na koga u se iskaljivati. Divim se sama sebi. -Oprosti, zaboravila sam.- rekla je i skrenula pogled. -U redu je.Zatim sam joj ispri ala sve ono to sam joj pre utjela i to nije znala. Izgledala je zabezeknuto. Nisam znala da moja pri a mo e ostaviti ovakav dojam na jednu obi nu djevojku. Sada je znala ba sve. -Drago mi je da si mi odlu ila sve re i. Misli da je tvoj otac ubijen?- pitala je. ok i dalje nije napu tao njezino lice. -Victoria, nema pojma koliko je san bio stvaran. Sigurna sam. I ne u biti mirna dok ne otkrijem tko ga je ubio.- o i su mi suzile dok sam pri ala o njemu. Sje anje na taj san je bio tako stvaran i iv. Prokleto jasan i nepogrje iv. -Vjeruje snovima?- pitala je. -Da, to mi je rekao Drake. Mo da je znao da je moj otac ubijen. On sve zna.- rekla sam. -Zajedno emo otkriti to se doga a i to se dogodilo.- rekla je. Njezin kristalni osmijeh obasjao mi je dan. Stisla mi je ruku. -Hvala.- rekla sam. -I i e na sastanak?- pitala je. -Naravno, elim sve saznati.- rekla sam. -A to e s Raphaelom? Kako ga planira izbaciti iz glave?-Poslije plesa.- rekla sam. Rastala sam se s Victoriom koja je pohitala svom Robertu. Hodala sam hodnikom punom u enika. Pogledi su me pratili. Na nekim licima je titrao smije ak.

Stajali su sa strane kod svojih ormari a. Imala sam ist prolaz. Ali njihove misli nisu bile iste, bile su zatrovane Irininim tra evima. - ena ma ka!- netko je dobacio. Napravila sam grimasu i produ ila. Raphael je bio naslonjen na moj ormari . Udahnula sam. Nisam se mogla suo iti s njegovim pogledom. Ne nakon onoga to mi je rekao. - to je?- rekao je. -Ba ni ta.- rekla sam i nasmije ila se. Htjela sam otvoriti ormari , ali sam se zaustavila. Ne mogu, ne nakon onoga prizora. -Otvori ga.- rekao je. -Ne mogu!- odvratila sam. - ist je.-U mojoj glavi je i dalje prljav.- rekla sam. -Ali ti zna da je ist.-Neka je!!- izderala sam se. Moja aka se zaustavila na vratima ormari a. Pro ela me bol. Glasan prasak je odzvonio hodnikom. Sve je bilo tiho jednu dugu sekundu. Zatim su pogledi drugih nestali. Pojurila sam na nastavu. to dalje od njega.

Sjedila sam u baru «PUTNIK» ekaju i lanicu svoje obitelji. Naru ila sam vru u okoladu dok sam ju ekala. Bar je bio pun bajkera. Prostorija je bila zadimljena i mala. Konobar je zbijao nekakve proste ale jednom od bajkera. Ja sam prekretala o ima i pila svoj najdra i napitak. Nisam znala da je moja, pretpostavljam tetka, darkerica ili ne to sli no. Mrzim ovakve barove. Skupina djevojaka je uletjela u bar. Okru ile su ank i naru ile pivo. Tipi no. Svaka od njih je imala najmanje 10 kila ko ne robe na sebi. Potonula sam u stolicu koja je bila neudobna i rupi asta. Zatim sam ugledala visoki, enski lik kako ulazi u bar. Kosa joj je bila crna, ravna i gusta, imala je i ke. Njezino srcoliko lice je bilo blijedo. O i su joj bile tamne i velike. Na sebi je imala crne, uske hla e i crnu polu ipkastu majicu. Ba kako sam pretpostavila. Sigurno je s tatine strane. Do etala je do mene sa irokim osmijehom. 27.POGLAVLJE

-Ja sam Melanie. Tvoja polu tetka.- rekla je i pru ila mi ruku. Osmjehnula sam joj se. -Ja sam Veronique.- rekla sam. Mrzim upoznavanja. Znala je moje ime. -Znam du o. Drago mi je da sam te upoznala. Kada sam ula da tvoj otac ima k er morala sam te upoznati.- rekla je i sjela nasuprot mene. Pozvala je konobara. -Izvolite.- rekao je. I on je izgledao kao bajker. Na usnama je imao pearcing. Odmjerio me. -Vru u okoladu. Po urite.- rekla je. Prva sli nost. -Kako to mislite. Sada me prvi put vidite?- pitala sam. Bila sam zbunjena. -Molim te, nemoj biti toliko slu bena, imam 25 godina nisam stara smije mi se obra ati sa «ti». Da, ona tvoja zmija od mame ga je odvukla ovamo, u Darkshine, nikada se vi e nismo uli.- rekla je. u glasu joj je tinjala tuga.

-Oh, nikada nisam znala da imam rodbine. Ni s mamine ni s tatine strane.- rekla sam. -Da, da. Znam. utjeli su. Kada je umro mislila sam da si i to gotova.Ja? Gotova? Mo da zna tko me eli ubiti. Oblila me vru ina. -Gotova?-Da, vjerojatno ne zna . Ali tvoj otac je -Ubijen. Znam.- nadovezala sam se. -Oh, saznala si? Kako?utjela sam minutu. Mo da e misliti da sam luda ako joj ka em da sam sanjala, ali nije me bilo briga. -Sanjala sam to. Nisam vidjela tko ga je ubio - zapinjala sam,- .ali, vidjela sam da je ve bio mrtav prije nego to prije nego to je auto zavr io u provaliji.- rekla sam. O i su mi suzile. Ne smijem se sada rasplakati. -Mogla sam i misliti, du o, tako mi je ao.- rekla je i otpila gutljaj vru e okolade. -Mislila sam da ti mogu sve re i ovdje, ali ne e mi vjerovati.- rekla je. -A meni je dosta neznanja. to je tako te ko re i? Zna li da me poku avaju ubiti?- izletjelo mi je. Nije bila iznena ena mojom izjavom. I ona je znala. -Da, znam da se to moralo desit. Nisam mislila da si tako brzo - to?-Ni ta. Slu aj me, od sutra radim na tvojoj koli. Predavat u ti povijest.- rekla je. -Super. A za to?-Radi za tite. Ne smijem ti ni ta re i. Ne jo . Moram i i sada. Vidimo se sutra.- rekla je i zaputila se prema izlazu. Pozdravila je jednog od bajkera i iza la. Ja sam ostala sjediti. Nisam mogla funkcionirati niti misliti.

Zatekla sam mamu kako sjedi na kau u-sama. Drake bi ve trebao do i. -Kasni .- rekla je. -Oprosti, Victoria me zadr ala.- rekla sam hladno. -Samo da zna Drake vi e ne ivi ovdje.Lecnula sam se. Poku ava sam prekriti ok. -Za to?- pitala sam smireno. Drhtala sam. Biti sama s njom. Sama! -Ah, k eri, imali smo problema, ne mo e vi e biti ovdje.- pogledala me ravno u o i. Njezin hladni pogled budio je jezu u meni. Vra ala sam joj istim pogledom, zatim mi se nasmijala. Luda je, luda! Bojim se vlastite majke. -Dobro, va a stvar.- odvratila sam. to sad?! Moram ga prona i. Ustala je. Stala je ravno pred mene. -Do i, pokazat u ti haljinu za ples.- rekla je. Ako nam je ne to bilo zajedni ko to je bio ples. Slijedila sam ju. U le smo u njezinu sobu. Prekopala je ormar. Zatim je iz njega izvadila haljinu. Ra irila ju je na krevet. Nje no ju je dr ala kao da joj je ta haljina sve. Bila je crna. Gornji dio bio je crni korzet s metalnim ukrasom za kop anje, donji dio je bio duga ak do koljena, crna tkanina s ipkastom prevlakom bila je lepr ava i prekrasna. Nisam se mogla zamisliti

kako u tome ple em valcer s Raphaelom. Udahnula sam. Bila je to najljep a korzet-haljina koju sam ikada vidjela. -Prelijepa je.- rekla sam. -Znam, ja sam ju nosila na ples kada sam bila kao ti.- rekla je hladno. No dobro. Toliko o maj instvu. Jednom u ivotu e mi posuditi haljinu. K vragu, za to je otjerala Drakea? Nisam mogla zaspati, vrtjela sam se po krevetu svaku minutu. Vrijeme je sporo prolazilo. Raphaelu nije bilo ni traga. to ako se naljutio? Oh, zasrala sam! Samo do plesa. Samo do prokletog plesa, zatim e nestati, ne, ne, ja u nestati.

Hodala sam praznim gradom, jutro je bilo tako u asno hladno i prazno. Prve pahulje snijega su pale na smrznuti, sivi beton. Htjela sam markirati, kamo bih mogla oti i? Melanie mi nije rekla ni ta korisno. Kako sam se mogla i ponadati da e mi re i? Tako naivno od mene da je barem Rap hael sa mnom. -Hej, emu takvo lice?-Victoria je isko ila pred mene, a ja sam skoro dobila sr ani napad. Toliko o mojim planovima o markiranju. -Drake moja luda mama ga je istjerala iz ku e.- rekla sam razo arano. - to?! to ako ako ona zna, zna , ono to si mi rekla -Misli da je saznala da smo Drake i ja bili dobro nakon to je saznao to se doga a sa mnom?- ispalila sam. -Da, mo da vas je ula da pri ate ili vas je vidjela ili ne to.To je imalo smisla. Ili je toliko uvana tajna od mene bila ne to posebno. Mo da sam posvojena? -Mogu e je trenutno ni ta ne znam. -I la si na sastanak?- pitala je. -Da, i nisam saznala ni ta korisno. Samo da je ona polusestra moga oca i da mrzi moju majku.slegnula sam ramenima. Opet sam bila na po etku. -I da e nam predavati povijest.- dodala sam. -Oh, barem u je vidjeti ako ni ta drugo.- rekla je. -Victoria, mo e li danas poslije nastave oti i sa mnom u Drakeov ured?- pitala sam. -Naravno, ekat u te.- rekla je i nasmije ila se. Zatim nam se pridru ila Crystal. Hodale smo hodnikom. Svaka prema svom ormari u. -Pa, kako ste, drage moje?- pitala je. -Super, super, kako si ti?- rekla je Victoria. -Odli no. Nego, Veronique, to to ima s Raphaelom?- pitala je. Probudila me iz transa. Za to svi misle da imam ne to s njim? -Ni ta, ba ni ta.- rekla sam. - uj, ini mi se da je on opasan. U njegovim papirima nema previ e podataka.- rekla je. Raphael opasan? Ovo je smije no. -Znam da nema.- odvratila sam. -Ne pi e tko su mu roditelji.- rekla je samouvjereno. -I to znam.- rekla sam mirno.

-Veronique, dru i se sa de kom koji je uvijek sam, izgleda kao sekta , zami ljen je i voli se tu i.- rekla je zabrinuto. -Svi mi imamo svoje mane.- odvratila sam. -Mislim da je za tebe bolje -Crystal, otvaramo ples, poznam ga bolje od tebe, vjeruj mi, taj nije opasan.-Ako tako ka e . Meni je sumnjiv. Moram i i, vidimo se.- rekla je. -Ha-ha-ha! Zanimljive ste, kako ga samo brani .- rekla je Victoria. -Daj uti.- laktom sam ju pogodila u rebra. -Idem. Sretno.- zatim je i ona oti la. Moj ve pomalo jezivi ormari je ekao samo mene. Koliko sam ga puta udarila akom, udim se to nije bilo ni traga moga bijesa na njemu. Potrpala sam knjige, okrenula se i zamalo sru ila Raphaela koji se uljao iza mene. -Za to si tako tih? I za to se ulja ?- pitala sam dok sam poku avala umiriti lupanje svoga srca. Mrzim kad mi se netko prikrada. Nasmijao se irokim osmijehom. Gledala sam u pod ekaju i odgovor. -Oprosti, nisam te htio upla iti.- rekao je. -Pa, isprika prihva ena.- rekla sam i krenula prema u ionici za povijest. Nadala sam se da e Melanie biti tamo. Raphael je bio tik iza mene. -Opet bje i , uj, nisam te htio ju er naljutiti.- rekao je. -Ne bje im. Ne ljutim se.- rekla sam i po urila. Za to ne ode? -Kamo e ?-Moram ne to obaviti.-Zar je tako bitno?-Da!- rekla sam i u la u u ionicu. Melanie je sjedila na stolu prelistavaju i neku knjigu. Imala je crnu usku suknju i nekakvu crnu ko ulju. Bila je prekrasna. Raphael se zaustavio do mene. Zatim me je pogledao udnim pogledom. -Oh, dobar dan djeco.- rekla je. Uznemireno je gledala Raphaela, a Raphael je uznemireno gledao mene. Koji je ovo vrag? -Veronique, du o, to ti je de ko?- pitala je oprezno. Raphael ju je gledao kao da je eli ubiti. Razumljivo. -Ne, naravno da ne.- rekla sam otresito. -Pa, drago mi je.- rekla je zajedljivo. Raphael je prekri io ruke na prsima i zauzeo za titni ki stav. emu tolika napetost izme u njih dvoje? Pa vide se prvi put u ili mo da ne? -Naravno da ti je drago.- rekao je sarkasti no, zatim me je opet pogledao i iza ao iz u ionice. Ja sam ostala bez komentara. udno. -Koji je ovo vrag bio?- pitala sam. -Ni ta, du o, takvi ste vi mladi, samo biste se sva ali.Da nije bila toliko uznemirena povjerovala bih joj. -Mislim da ovdje nije rije o «mladima», jesam li u pravu?- pitala sam. -Ah, Veronique, pretjeruje , to si me trebala?Skretanje s teme. Dobar poku aj! Neka joj bude ovaj put. -Ni ta, odlu ila sam ranije zauzeti svoje mjesto u ovoj u ionici, a ti si ba danas do la u kolu odr ati

nastavu, slu ajno, ja imam povijest prvi sat. Koja slu ajnost, nije li? Hajde, nisam glupa, za to si tu?Blijedo je gledala u mene. -Pa, kao to sam navela, poku avam ti otkriti tajnu koju ne zna , ali ne slu a me, to jest, ne smije jo saznati.-Da, naravno. Predaje li ti povijest uop e ili si la irala dokumente?Nasmijala se. -Ne brini, predajem povijest, to je moja struka.- rekla je. -Zna to? Umorna sam vi e od glumatanja, svi sve znate samo ja ne, osje am se kao glupa a.- rekla sam. -Oh, du o, da nije toliko bitno rekla bih ti, ali velika stvar se skriva iza svega, znam da ima snove, imam ih i ja, prati njih, saznat e sama, sama i mora saznati. Ne bi vjerovala da ti ja ka em.Htjela sam znati, to god to bilo, ini se da se mogu prepustiti samo snovima, ali kako? Kako kad su tako bolni? Tako stvarni i u asni. Udahnula sam. -Dobro, dobro Sjela sam u svoju klupu. Svoju tre u klupu. U ionica je punila poznatim licima. Irina je danas bila posebno sretna. Kuja! 28.POGLAVLJE

-Dobar dan, djeco. Ja sam va a nova u iteljica povijesti, nadam se da emo se lijepo slagati.- etala je dok je govorila, bila je samouvjerena. De ki su slinili, doslovno. -Kao to znate, nastava vam je rastere ena, upravo sam dobila obavijest da je va razred zadu en za dekoraciju dvorane,- stavila je ruke na svoj stol, izgledala je kao da e nekoga pretu i, pogledom je arala razredom i upijala nova lica. -zato, dragi moji, hajdemo napraviti nemogu e!- rekla je i rukom pokazala prema vratima. Svi su bili izbezumljeni od sre e. Pri ekala sam da iza u ushi ena srca mladih ljudi koji su, o ito, bili emocionalno vezani za glupu dvoranu i glupi ples. Raphael je lijenim korakom iza ao prije mene, Irina je bila prilijepljena uz njega i streljala me «Moj je!» pogledom. Da, sigurno je tvoj. Kada bi znala da on voli drugu bi li se okanila mene? Hmm, vrijedi poku ati s tim. Ustala sam. -Oh, kako sam dobra, vidi kako su svi sretni.- rekla je Melanie. -Da, jesu. Ne znam samo to je zabavno u ukra avanju pra ne, stare dvorane?- initi je ljep om, du o.-Nemogu a misija.- izjavila sam. -Da, ali vrijedi poku ati.- rekla je i zaputila se prema dvorani. Ostala sam u razredu. Ti ina je bila tako lijepa i arobna. Sve to mi je sada trebalo je to. Stavila sam noge na stol i u ivala. Ne znam koliko sam bila u tom polo aju. Navala trnaca je prostrujala mojim tijelom, nisam se htjela uko iti pa sam se zaputila u dvoranu. Si la sam sa stolice, krenula sam iza i iz razreda kada se Raphael odjednom stvorio ispred mene. Stresla sam se od straha. Po ela sam ga lupati po prsima. -Jesi li normalan? Koliko puta e me jo upla iti prije nego mi srce stane?!Smijao se mojem ispadu, zatim me zaustavio i obujmio mi zape a. Hodao je prema naprijed, a ja

unazad. Ni trenutka nije skidao svoj ledeni pogled s mene. A nisam ni ja. Ovo je isto mu enje. Htjela sam se buniti, ali nisam mogla, ne jo , bilo je tako dobro opet biti blizu njega, osje ati njegov pogled i njegov dodir. -Nisam bio toliko tih ovaj put.- rekao je tiho. -Dovoljno tih da te ne ujem.- rekla sam. -Opet me izbjegava ?-Ne, ja - nisam znala to da ka em. Da, izbjegavala sam ga. Morala sam. Podigao je obrvu. -Za to?- pitao je. Uh, kako bih mu mogla re i da ga volim? utjela sam. Spustio je moje ruke, ali nije micao svoje. Dodirnuo je moje prste svojima, srce mi je ubrzalo. Spustila sam pogled, njegov je bio previ e prekrasan i prodoran. Izmaknula sam ruke. -Dvorana eka.- nekako sam rekla. -Da, naravno.- rekao je kao da je tek iza ao iz transa. Izmigoljila sam se iz njegove prisutnosti i to br im korakom hodala prema dvorani. Hodnik je bio siv i tmuran. Skoro, skoro skandirala sam u sebi. Nisam eljela znati to bi se dogodilo da sam ostala jo jednu sekundu s njim. Uletjela sam u dvoranu. Zatekla sam radnu atmosferu. Irina je derala na koga god je stigla, a njezine sljedbenice su prekretale o ima. Divno. Sjela sam na prvu klupu i poku ala normalno disati. Nedugo zatim je do ao i Raphael. Ne, ne, samo da ne sjedne do mene. Zatim se Melanie stvorila ni od kuda. -Do la si.- rekla je i sjela do mene. -Da.- rekla sam. Raphael je sjeo na drugi kraj dvorane i promatrao nas dvije. -Dobro si?-Jesam.-Svi a li ti se crno-crvena kombinacija?- pitala je. -Da, samo, to ste u inili sa zidom?Zid ispred kojega bi trebala biti pozornica je bio prekrasan. Crvene i crne trake su se slijevale u slapu, sa strane slapova su bile umjetne ru e, naravno, crveno-crne. -Malo moga ukusa ne kodi, kao to vidi , savr eno je.- rekla je. -Da, istina.- slo ila sam se. -Ples je za dva dana, morali smo po uriti.-Zna li da ja otvaram ples?Pogledala me. -S kim?-S Raphaelom, onaj to je do ao za mnom.- rekla sam. Sledila se. -Pa, to je divno. Ne gnjavi te?- pitala je. -Ne.- rekla sam otresito. -Sigurna si?-Isuse bo e, pa ne bih pri ala s njim da me gnjavi, u emu je problem?-Ni u emu.-

-Za to svi misle da je lu ak, ak i ti, a ni ne pozna ga.-Oprosti, ali ako te bude gnjavio, reci meni.Nisam ni ta rekla. Pogledala sam Raphaela. Bio je naslonjen na zid, s rukama prekri enim na trbuhu i pogledom uprtim u nas.

ekala sam Victoriu da se pojavi. Vani je bilo u asno hladno. kola se polako praznila, samo nje nije nigdje bilo. Bila sam naslonjena na kameni stup ispred kole. Prekri ila sam ruke i ekala. Zatim je Irina iza la. Prostrijelila me pogledom. -Samo da zna , ovo jo nije gotovo.-Mislim da se ne mora truditi.- rekla sam. - to?- ula si me. Raphael nikada ne e biti tvoj, a postoji i razlog za to ne e, jer on voli drugu. Ku i ? Valjda nisi toliko glupa da bude i dalje uporna.- rekla sam. Bijes joj je tinjao iz o iju. -Kako? Tko je ona?Bila je frustrirana. Jadna. -Ne znam, tako mi je rekao. Irina, za to glumi da ti se svi a?-Ja..ja..ne glumim!-Ne mo e meni prodavati te fore.- rekla sam. Pogledala me i oti la. Tipi no. -Opet se sva ate?- rekla je Victoria koja se stvorila ni od kuda. -Naravno.- rekla sam. Idemo?Nasmije ila se. - to e mu re i?-Pitat u ga za to ga je moja mama istjerala i ho e li ostati u Darkshineu.- rekla sam. - to ti je rekla nastavnica iz povijesti?-Melanie. Da moram sama otkriti to je istina i, isto to i Drake, da vjerujem snovima.- rekla sam pomalo razo arano. -Ah, Veronique, a da proba saznati na druga iji na in?Pogledala sam ju. -Koji?utjela je. Hodale smo gradom. Drakeov ured je bio jo daleko. -Pa prizivanjem duhova. Sanja svoga oca, za to bi se patila u snovima kada ga mo e izravno pitati?- rekla je. Prizvati ga? Nije se inila lo a ideja. Kako u znati da sam prizvala ba njega? -Ne znam to ak ne uspije? elim re i, to ako prizovem nekoga drugoga?-U ritualu prizivanja e mislit na njega, ne mo e pogrije iti, ako ti se obra a u snovima -Ne, ne, ne obra a mi se. Ne razgovaramo. To nije isto.- bunila sam se. -Mo da je vrijeme da ti se obrati.Bila je u pravu, jednim dijelom. Mo da mi se on morao obratiti. Za to bi uop e bio ubijen? Mo da je znao istinu koju ja ne znam? Ili je bio dio te istine? Ili je napravio ne to krivo? Ako je ubijen zbog toga to je znao ja sam sljede a. Da,

tako je. Netko ga je ubio jer je previ e znao ili je htio znati. Kako sam glupa! Trebala sam prije do i do zaklju ka! Ali nije mi se obratio, nije pri ao sa mnom u snu, samo je bio mrtav. Sanjala sam doga aj od prije dvije godine. Istiniti doga aj. A bjelina? to bi to trebalo predstavljati? -Da, treba mi se obratiti! Isuse Victoria, kako ovo zvu i udno. Pri amo o njemu kao da je iv.- rekla sam. -Pa u neku ruku i je, zna ono, du a je vje na.-Da, ali on nije tu.- rekla sam. -Zato on tra i tebe, jer ti njega ne mo e .Zvu ala je logi no. -Ima pravo.-

U le smo u Drakeov ured. Od prizora na koji sam nai la sam ostala nepomi na. Iolanthe i Raphael u sva i s Drakeom, zapravo, Iolanthe i Drake protiv Raphaela, ili Raphael i Drake protiv Iolanthea. Nisam znala tko se sva ao s kim, ali prekinule smo ih usred ustre rasprave. Bila sam zbunjena. Kakve oni veze imaju jedan s drugim? Victoria je stala kraj mene. -Opa! to je ovo?- rekla je. Ja sam ostala bez komentara. Njih trojica su bili zate eni. udan prizor, jo udniji osje aj. -Mi..ja do ao sam te odjaviti, zna , ne ide vi e kod dr. Drakea na terapije.- rekao je Iolanthe koji me je promatrao. Raphael me isto tako gledao s mirnim izrazom na licu. Drake je gledao u papire. Vjerojatno je smi ljao izgovor. Pogledala sam Raphaela pa Iolanthea i obrnuto. -Da, brate, hvala.- rekla je Victoria, -A va a obja njenja?- dodala je. -Raphael je trebao informaciju za svoju slu kinju, slaba je na ivce, samo sam mu propisao lijek.rekao je Drake, a Raphael ga je prostrijelio pogledom. Postalo mi je hladno, nisam im vjerovala, znala sam da je rije o meni. Sva ali su se zbog mene. Sva trojica su znala ono to ja nisam. Tako o ito osje ala sam se izdanom, kao zadnja glupa a. Lo e la ete, pomislila sam. -Drake, trebam te nasamo.- rekla sam. -Naravno, do i.- rekao je. Iza li smo van. -Za to si se posva ao s mojom majkom? Zna da je se bojim.- ispalila sam. -Oh, Veronique, shvatila je.- rekao je. -Ne elim biti sama s njom, ne elim, molim te, vrati se!- borila sam se da ne zapla em. -Ne mogu.- rekao je i spustio pogled. -Ja tamo ne u biti! Pobje i u, bilo to, samo da je ne gledam.-Veronique, samo e pogor ati! Slu aj me, neka netko bude s tobom, neka Victoria spava kod tebe, ili ti kod nje, svejedno, samo neka je netko s tobom.- rekao je. -Kada saznam to se doga a, ako mi se ne bude svidjela istina, budi siguran da idem iz ovoga prokletog grada!- rekla sam. Borila sam se s disanjem. Pomisao na moju majku me razbjesnila i pla ila u isto vrijeme. -Ne e , ne e mo i. Trebat e nas.- rekao je.

-Ne budi siguran u to.- rekla sam mirno. -Molim te, u ini kako sam rekao.-Dobro.- rekla sam. 29.POGLAVLJE Raphael je izletio iz ureda, pogledao me i bez pozdrava produ io dalje. Gledala sam za njim, bilo me je strah. Nisam znala to slijedi dalje, a on mi je bio udaljeniji nego ina e. Kada bi me barem jo jednom zagrlio, htjela sam se jo jednom osje ati za ti eno u njegovom naru ju. Drakeov glas je prekinuo moju zate enost. -Veronique?Pogledala sam ga. - to je?-On nije za tebe.- rekao je i rukom pokazao da u em nazad u ured. utjela sam. Bilo je tako o ito da ga volim. Za to ne bi bio za mene? Naravno, jer voli drugu. Pomisao na to me razbjesnjela. Za to, k vragu, za to sam krivo protuma ila njegove znakove? Ali ono danas u u ionici Kako bih to trebala protuma iti?! Previ e stvari se de ava u jedno vrijeme, mozak mi ne radi kako bi trebao. Ni ta nije kako bi trebalo biti. U la sam u ured, a Victoria i Iolanthe su ne to aputali. -Idemo ku i, vas dvije idete sa mnom.- rekao je Iolanthe. Pogledala sam Victoriu, samo je slegla ramenima. -Drake, ostaje u Darkshineu zar ne?- pitala sam ga. -Naravno, ovdje me mo e na i.- rekao je. Iolanthe je vozio u ti ini, sjedila sam na suvoza evu sjedalu, Victoria je sjedila iza. -Dakle, dragi brate, to mutite?- rekla Victoria i razbila ti inu. -Ni ta.- rekao je Iolanthe ne skre u i pogled s ceste. Da nije bio tako slu ben i povjerovala bih mu. utjela sam. -Daj, Iolanthe, o ito je.- rekla je. -Nema pojma o emu smo razgovarali, molim te, ne navaljuj.- nastojao je biti smiren. Do kad se misli praviti glup? Nisam htjela ni ta re i, nisam htjela pobjesnjeti. Ne jo . Nije vrijeme za moje ispade. -Za dva dana je ples, obe ao si mi ne to.- rekla je. -Naravno, Victoria. Kupit emo ti haljinu prije nego to odem.-rekao je. Iolanthe e oti i ovaj vikend, kako su dva tjedna sporo pro la. Previ e toga je iza lo na vidjelo. -Iolanthe, kada se opet vra a ?- pitala sam ga. Pogledao me. -Ne znam.- rekao je i vratio pogled. On mi je poput brata. Brata koji me napu ta. Kakav mu je to prokleti posao kada ne mo e biti ovdje? -Za to ne napusti taj posao?- izletjelo mi je. -Nije tako jednostavno.- rekao je. Znate to, vodim vas sad u kupnju. To vam je opro tajni dar od mene.- rekao je. Ne elim da ode. -Super.- rekla je tu no Victoria. Obje smo ga jako voljele. Tko i ne bi? Njegove zelene o i su mogle osvojiti bilo koga. Victoria se zaputila prema trgovinama, rekla sam joj da u do i im popri am s Iolantheom. Sjedili smo na klupi u trgova kom centru, jedinom u Darkshineu. -Ne elim da ode .- rekla sam mu. Tu no me pogledao. -Zna da ni ja to ne elim. Ali posao je posao. Zapravo i nije tako dosadan kao to misli .-

-Naravno, putuje po svijetu, za to nitko ne zna ime se bavi ?-Jer je tako najbolje za sve.- rekao je. -Nadam se da nisi diler, serijski ubojica, ili ne to sli no.- rekla sam. Nasmijao mi se. -Ne, nisam ni ta takvo. Saznat e jednog dana.- odvratio je. -Nadam se.Spustila sam pogled. Tuga me je preplavila. Bila sam bespomo na i beskorisna. Sve bih napravila da Iolanthe mo e ostati ovdje. -Hej, vidjet emo se ubrzo.- rekao je. -Da. Meni je to vje nost, zna i sam koliko mi zna i .- rekla sam. -Znam, znam. Ja sam ti brat kojeg nikada nisi imala.-Zato, ho u da mi ne to donese .- rekla sam. Nasmijao se. -Naravno. to bi eljela moja druga po redu najdra a sestra?- rekao je smiju i se. -Bilo to. to se tebi svidi.- rekla sam. Idem na i Victoriu.- rekla sam. Mahnuo mi je. Na drugom katu su prevladavale trgovine s haljinama. Victoriu sam prona la u njezinoj najdra oj trgovini na kraju kata. -Pogledaj kako je prekrasna!- rekla je dr e i svilenu, tamnoplavu haljinu. Bila je bez naramenica, na stra njem dijelu je imala veliki otvor koji je otkrivao le a. Haljina je bila prekrasna i znala sam da je upravo postala Victorijina druga najbolja prijateljica. -Oh, stvarno je. probat e je?-Da, samo da vidim pa e li mi. Da slu ajno nisi virila u svla ionicu.-Naravno da ne u.- rekla sam. Odlu ila sam razgledavati ostale haljine. Bilo ih je svakakvih. Svih du ina i veli ina. Pravi raj za djevojke. -Treba li pomo ?- rekla je trgovkinja. -Ne hvala. ekam prijateljicu da iza e.- odvratila sam. -U redu.- rekla je smije e i se, zatim se udaljila od mene. Victoria je hodala prema meni. -Kupujem ju!- objavila je. -Nisam ni sumnjala.- rekla sam. - to s tobom? Ima li ti haljinu?-Da. Mama e mi posuditi svoju korzet-haljinu.- rekla sam. -Opa, jedva ekam da te vidim u tome.- rekla je pomalo zlo esto. Pogledala sam ju «Za uti!» pogledom. I ona je prestala, samo sam ula njezin prigu eni smijeh. -Molim vas, zapakirajte mi ovo, izvolite.- rekla je i platila haljinu. -Obavljeno!- rekla je Victoria kada smo do le do Iolanthea. -Drago mi je. Veronique, ide kod nas ili?- pitao me. Nisam znala to re i. Drake je rekao da pozovem Victoriu da spava kod mene ili ja kod nje. -Pa, Victoria, ho e li prespavati kod mene?- pitala sam ju. Pogledala me. ekala sam odgovor. -D-da.- rekla je i nasmije ila se. -Jeste li sigurne?- upitao je Iolanthe sumnji avo. -Da, naravno. Odvedi nas tamo.- rekla je Victoria. Iolanthe se inio uznemirenim. Zato jer je znao. -U redu.- rekao je.

U etale smo u moju ku u koja mi je bila sve manje draga. Postala je neprijateljski naklonjena, odbijala me.

-Victoria, ne mora se bojati. Drake mi je rekao da ne ostajem sama.- rekla sam. -U redu je. Ho e li Raphael opet do i po tebe po no i?- pitala je. U o ima joj je sjala znati elja. Nisam znala odgovor na ovo sada te ko pitanje. Spustila sam pogled. -Ne znam.- rekla sam i u la u ku u. -Oh, Veronique, ne misli li da je pod «ve volim nekog» mislio na tebe?-Kako bi to bilo mogu e?- rekla sam. -Djevojke! Nisam o ekivala Victoriu.- rekla je moja majka. Ja nisam o ekivala da si ti tolika kuja, pomislila sam. -Pa, Victoria e prespavati tu.- rekla sam. Nasmije ile smo joj se an eoskim osmijesima i pohitale prema mojoj sobi. Vratila nam je osmijehom, iako je bila bijesna. -Ovo je bilo napeto!- rekla je Victoria. No, nisi mi odgovorila, ne misli li tako?-Victoria, ne mo e me voljeti, koliko god ja to eljela. Danas mi je Drake rekao da on nije za mene.rekla sam posramljeno. - to Drake zna!? Za to ga uop e slu a . Ja mislim da je suprotno. Na njemu se vidi da te voli i mislio je na tebe kad je to rekao, a to si ti rekla? Da ne voli nikoga? Vrlo pametno.- rekla je sarkasti no. - ak i da me voli i da je mislio na mene Za to, pobogu, nije rekao da me voli, ako je mislio na mene?!?Victoria je uvijek bila moja razumna strana. Uvijek je imala pravo. Za to i sada ne bi imala pravo? -Vidim, oboje ste povu eni. Kako je on mogao znati da ga ti voli ako ga stalno odbija ? I sama si mi rekla koliko ste puta bili blizu poljupcu. Ne elim nabrajati ostalo.- rekla je. Zvu ala je logi no. No to sada vi e nije ni bilo bitno. Poku at u na plesu razgovarati s njim. -U redu, u redu. Mo da ima pravo.- rekla sam, - Razgovarat u s njim na plesu.- dodala sam. Preplavila me e nja za njim. Da je barem ovdje. Victoria mi se smije ila. Da, znala je da je u pravu. To je voljela. Mene uvjeriti u ono to je ispravno. -Drago mi je. Nadam se da si se opametila, poslu aj me ovaj put.- namignula mi je. -Zavodi me?- pitala sam i prsnula u smijeh. Ona je bila zgro ena mojim pitanjem. -Za to bih?- rekla je i smijala se sa mnom. -Namiguje mi.-Grozan ti je smisao za humor! I ba zna izabrati trenutak.- rekla je kroz smijeh. -Ipak se smije . Nisam bila toliko lo a.- rekla sam. -Veronique, kada sve ovo zavr i, kada se ti i Raphael vjen ate i kada se Robert i ja vjen amo, vodi nas na putovanje, negdje daleko.- rekla je. Vjen ati se s Raphaelom? Bila je smije na. -Ma naravno.- rekla sam smiju i se. -Ozbiljna sam!- rekla je zaprijetila mi ka iprstom. -Vodim te gdje god po eli .- rekla sam, -Ali imam osje aj da ovo ne e tako skoro zavr iti.- rekla sam i, naravno, upropastila trenutak. To mi ide u zadnje vrijeme. Pogledala me zabrinuto. -Veronique, bojim se za tebe.- rekla je. -I ja se bojim.- priznala sam. Bila sam prestra ena i u asnuta, ako je ovo put do istine, ho e li mi se svidjeti istina? Bojala sam se saznanja, nisam eljela rtve, niti postati rtvom, kao moj otac. Nisam znala koliko je stvar ozbiljna, nisam znala jesam li trebala uvu i Victoriu u sve ovo. Mo da sam po inila pogre ku?

30.POGLAVLJE Zaspale smo. Ja sam spavala na Raphaelovoj strani. Njegovom mirisu ume nije bilo ni traga. Kao da nikada nije tu ni spavao. -Veronique - za ula sam glas. Tako poznat. Tako lijep. Otvorila sam o i i susrela Raphaelov ledeni pogled. Bio je blje i nego ina e. -Po i sa mnom.- rekao je tiho. Ustala sam iz kreveta. Bila sam zbunjena. Zar je opet do ao? Dr ao me za ruku. Slijedila sam ga, bila sam zarobljena u njegovom pogledu i nisam mogla pobje i, ne ovaj put. Bili smo na mom balkonu. Zvijezde u krasile nebo, mjesec nam se smije io, uma nas je dozivala. Sve je bilo nestvarno. Njegova ruka je kliznula niz moje lice. Tako mi je godio njegov hladni dodir, njegov zami ljeni pogled. Postojali smo samo mi. Njegove ruke su omotale moj struk i privukle me njemu. Njemu u zagrljaj. Opet sam bila na sigurnom. Tihi otkucaji njegovog srca su bili jedino to sam ula. Htjela sam se stopiti s njim. Moja glava je po ivala na njegovom ramenu. Milovao mi je kosu kao djetetu. Upijala sam njegov miris. Htjela sam zauvijek biti ovdje s njim. Dr ao me vrsto. Zatim sam shvatila. Ja sanjam. Izmaknula sam se. Nisam mogla prihvatiti ovakav san ne dok to ne postane stvarnost. Pogledao me iznena en mojim korakom unatrag. -Za to?- rekao je. -Jer je ovo san.- odvratila sam tu no. -Ima pravo. Zar ni ovdje ne eli biti sa mnom?- pitao je tu no. -Ovdje? Ovo nije stvarnost.- rekla sam. -U stvarnosti me odbija .- rekao je pomalo ljutito. Za to sam ga odbijala? Nisam se mogla sjetiti razloga. arolija je isparavala. Nisam znala to da mu ka em. Htjela sam mu se vratiti u zagrljaj, ali to se inilo pogre no, ak i u snu. Spustila sam pogled. Njegov demonski izgled bio je ljep i i misti niji vi e nego ikad. Obasjan mjese inom, inio se tako daleko, kao da ne pripada ovamo. -Misli da nisam za tebe?- pitao je. Nisam dovoljno dobar?- dodao je. -Ne, nije to ti si ja - mucala sam. -Ti to?-Ja te volim.- ispalila sam. Pogledao me. Krenuo prema meni i zatim je sve nestalo. -Veronique!- rekla je Victoria pani no. - to je?- rekla sam umorno. - uje li?- rekla je. ula sam samo rondanje u kuhinji. to bi to trebalo zna iti? -Veronique, dobit u sr ani ovdje!- aptala je upla eno. -Smiri se, vidi da je luda!- poku ala sam ne vikati. -U redu, u redu. Samo da zna , sutra spavamo kod mene!- rekla je i okrenula se na svoju stranu. Lupanje je prestalo. Bila sam ljuta jer je moj san prekinut. Prvi san koji je bio donekle normalan. Bio je sablasno stvaran. to bi bilo da sam ostala spavati? -Luda si!- rekla je Victoria dok smo sjedile na na oj klupi i ekale nastavu. -Pa hvala. Znala sam to.- rekla sam. -U snu si mu rekla da ga voli ? Veronique, da mi je barem jednu no biti ti!- rekla je sva uzbu ena. Mo da joj nisam trebala re i to sam sanjala, ali morala sam. -Rado bih se mijenjala s tobom. Bo e, kako mu je to bilo lako priznati.- rekla sam. eljela sam opet sanjati. Mo da bi u mojim snovima sve bilo onako kako ja elim. Ne bih znala za

strah i patnju, znala bih samo za sre u i Raphaelovu ljubav. -Naravno da je. Jo mora ekati samo sutra, za to mu ne prizna na plesu?- rekla je. -Ne, ne u.- negirala sam njenu ideju koja se inila suludom. -Ahh, kako si tvrdoglava.- objavila je ve poznatu teoriju. -Ima li povijest danas?- pitala sam. -Da, jedva ekam da vidim tvoju tetku!- rekla je. -Svidjet e ti se.Hodala sam sivim hodnikom i pogledom tra ila Raphaela. Mo da je markirao? Bit e zanimljivo ako se ne pojavi na plesu. Zazvonilo je. Svi su se razbje ali u svoje u ionice, samo ja nisam znala to imam prvi sat. Super! a kala sam po ormari u, bio je neuredan. Mo da bih mogla markirati? Ne, ne. Jednostavno u oti i kod ravnatelja i pitati to imam prvi sat, ispri ati se i to je to. ula sam korake koji su ubrzavali prema meni. Skrenula sam pogled s ormari a. I ugledala Jessia. Prekasno da pobjegnem. Sranje! -Danas nema tvog dragog.- rekao je smiju i se. Bila sam naslonjena na ormari , htjela sam se stopiti s njim. -Makni se!- rekla sam. Ne, ne. Ne opet! Osjetila sam kako se tresem. Ne smijem pokazati strah! - to ako ne elim? Ide sa mnom!- rekao je i uhvatio me za nadlakticu. Stisak je bio dovoljno jak da mi zaustavi krvarenje. Opirala sam se, ali me vukao hodnikom kao psa. Bio je prejak. -Pusti me! Vri tat u!- derala sam se. Nije reagirao. Raphael, gdje si!? -Ne, du o, ne ovaj put.- rekao je i stavio mi ruku na usta. Zatim sam ga ugrizla to sam sna nije mogla. -Prokleta vje tice!Pustio me i svu pa nju usmjerio na svoju ugrizenu ruku. Tr ala sam koliko god sam brzo mogla. Ovo je bilo blizu! Istr ala sam iz kole i krenula prema Drakeovom uredu. Ipak u markirati. Hodala sam gradom, pro la sam kraj Drakeovog ureda i hodala bez cilja. Nisam ga htjela vidjeti. Lutala sam, umorna i prepla ena. Mo da sam pogrije ila Drake nije znao ba sve to mi se doga a. Mo da su ti neva ni detalji nebitni. ak mi ni Melanie nije mogla pomo i. Bila mi je posljednja nada, ini se da se moram osloniti sama na sebe. Moram izdr ati do kraja ove morbidne igre ili ega li ve . Sve se svelo na vjerovanje mojim snovima! I na upletenost ljudi za koje nikada ne bih rekla da mogu biti povezani. Raphael, Iolanthe, moja majka, Jesse, Drake, moj pokojni otac, Melanie. Svi znaju ono to ja ne znam. K tome, jo ne znam tko me poku ao sabotirati no em. Ne bih se udila da se svi odjednom okrenu protiv mene i poku aju me ubiti. Za to ba ja? Obi na 16-godi njakinja koja pada u nesvijest i sanja udne snove u zadnje vrijeme! Nisam htjela razmi ljati o ovom, tra ila sam druge teme. Zatim sam se sjetila plesa koji je sutra nave er. S tim dolazi drugo zlo. Razgovor s Raphaelom. Morala sam to okon ati jednom zauvijek. Mo da je Victoria imala pravo kada je rekla da mo da mene voli. Tako bih joj rado htjela vjerovati. Mo da u sve zabrljati kao i obi no. No moram riskirati. Stajala sam pred parkom, bio je sablasno prazan. Magla mi je skra ivala vid, a zrak mi je vla io obraze. Vitkom drve u nisam vidjela kraj. Osje ala sam se kao duh. Sama i nevidljiva. Hodala sam uskom, betonskom stazom i otkrivala sme e klupe sa strane. Magla im je bila tit. Svaki ro endan sam proslavila ovdje sa ocem. Uvijek bi me vodio ovdje kada sam bila mala. Previ e uspomena na svakom koraku! Dodirnula sam jednu klupu sli nu mojoj. Bila je vla na. Nastavila sam hodati, bilo je lijepo pobje i od svega. Biti na osamljenom mjestu i razbistriti glavu. Poku ala sam zamisliti ovaj park pod mjese inom. Bio bi to lijep i mra an prizor. Obgrlila sam svoj struk, prisje ala sam se Raphaelovog nje nog dodira mojih zape a, zatim kako je spu tao prste prema mojima,

polako klize i mojim dlanovima. Naje ila sam se, obuzela me hladno a, zatim toplina, kao da sam ponovno pro ivljavala taj doga aj. Nisam ga smjela voljeti, ne toliko sna no. Magla je nestajala to sam dublje i la u park. Hodala sam polako, sve je bilo sablasno tiho. Sve do sada. Obuzela me jeza. ula sam zvukove u daljini. Nisam bila sama. Ne vi e. Ubrzala sam korak. Ostavila sam maglu i zvukove iza sebe. Vi e ih nisam ula. Park se pro irio u dio sa penjalicama, ljulja kama, toboganima i klackalicama. Sjela sam na jednu od ljulja ki i poku avala otjerati jezu. Previ e pani arim. Tko i ne bi? Od toliko stvari koje mi se de avaju neki bi ve poludjeli. Moram se smiriti! Ovo je samo park! Naravno da tu mogu o ekivati i druge ljude. Ovo je javno mjesto. Tje ila sam se. Tko bi dolazio na javno mjesto kada je vani ovako hladno? Mo da moj ubojica? Zalutali lopov? Ili samo lokalni pijanac? Nisam htjela znati tko mi se pribli ava. Zaljuljala sam se, pogledavala sam prema magli, tamna silueta je postajala sve o trija. Nije teturala. Bila je mirna. Pijanac sigurno nije. Zatim sam vidjela poznate obrise, obrise koje sam voljela, pribli avao se polako. To je bio Raphael. to on radi ovdje? Zaustavila sam ljulja ku i spustila glavu, mo da me ne primijeti. Nadala sam se da e me zaobi i. Sve vi e se pribli avao. Koraci su postali jasniji, hodao je prema meni. Slu ala sam kako mi se pribli ava, bli e i bli e. Stavio je ruke na lance koji su dr ali ljulja ku. -Uhodi me?- pitala sam tiho. -Uvijek znam gdje si.-odgovorio je jo ti e. Protrnula sam od njegovih rije i. Zatvorila sam o i i duboko udahnula. Nisam se nadala takvom odgovoru. Nisam se nadala da e on biti tu. Naginjao se prema meni, polako. Zatim sam se sjetila sna. Ne bih mogla ponoviti rije i koje sam zadnje izrekla. Ustala sam i okrenula se prema njemu. Ostao je zate en. Gledao me svojim zami ljenim pogledom, bio je tako smiren. I ja sam bila smirena. - to radi ovdje?- pitao je. -Do la sam tu nakon to - zaustavila sam se. -Nakon to?-Nakon to me Jesse napao.- rekla sam. -Napao te? Kako si pobjegla?- na licu sam mu vidjela zabrinutost. -Ugrizla sam ga za ruku, htio me je odvu i nekamo.- rekla sam tiho, posramljena. -Je li te ozlijedio?-Kao to vidi , nije.- odvratila sam. -Ubit u ga!- zare ao je. Krenuo je prema izlazu parka, potr ala sam za njim da ga zaustavim. -Nemoj! Pusti ga.- rekla sam kada sam ga sustigla. Dr ala sam ga za ruku. -Ne e se izvu i.- rekao je mirno. -Pusti, barem ovaj put. Umorna sam od toga, samo ovaj put, molim te.- rekla sam. Pogled mu se smek ao. Moj dlan je jo uvijek bio u njegovom. Njegova hladno a bila je sablasna, ali ugodna. -Dobro.- rekao je. Gledao me. San mi je prostrujao glavom. Za to je bio tako smiren? Polako me privukao bli e sebi, val topline mi je preplavio tijelo. Njegove o i su vrsto dr ale moj pogled. Nisam imala snage pobje i, ne kada je ovako dobro. Zatim me zagrlio, nisam mogla vjerovati da se ovo doga a. Mozak mi se isklju io, bje anje mi je bilo izvan dohvata, moja glava je po ivala na njegovom ramenu, mazio mi je kosu kao djetetu. Ba kao u snu. Stvarnost iz sna je bila jednaka ovoj. Obistinilo se. Bila sam sigurna, bila sam s njim, bila sam sretna jer sam u njegovom zagrljaju. Osjetila

sam njegov obraz na svom tjemenu. u urila sam se uz njega koliko god sam mogla. Bio je hladan, ali grijao me. Jesam li sada sigurna? Je li voli mene? Ili samo glumi? Pitanja su se rojila, stavila sam ih sa strane, u ivala sam u njegovom zagrljaju. Da mi je netko rekao da snovi mogu postati stvarnost ne bih mu vjerovala. Zatim me pustio. Gledala sam ga s razo aranjem. Sada je on upropastio trenutak, a ja sam znala kako se on osje ao kada bih ja to napravila. Pogledao me. -Oprosti.- rekao je strogo. Zatim se okrenuo i oti ao u maglu iz koje se i pojavio. Gledala sam za njim kako nestaje. Bila sam usamljenija nego ina e. Zakora ila sam u ku u i ula mamu kako razgovara na telefon. Doga aj iz parka nije blijedio, bio je ivlji nego tada. -Zar nisi to mogao srediti? Je li bilo tako te ko?ula sam kako se sva a s nekim. Drake? Stajala sam u hodniku. Derala se toliko jako da sam ju ula iz kuhinje. -Da, naravno. Zar sve moram sama?!? Svi ste nesposobni, ne znam za to sam ti povjerovala!Oh, bila je bijesna. Naslanjala sam se na zid. Zanimalo me s kim se sva a. -Prokleti idiote!!!- izderala se i spustila slu alicu. Zatim sam zalupila vratima kako bi pomislila da sam tek sada do la. -Veronique?- rekla je. -Da, ja sam.- rekla sam i susrela njezin pogled. Nasmije ila sam joj se i pro la kraj nje do telefona.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful