BRANKO PETRANOVIĆ, STRATEGIJA DRAŽE MIHAILOVIĆA 1941-1945. BRANKO PETRANOVIĆ, STRATEGIJA DRAŽE MIHAILOVIĆA 1941-1945.

Sadržaj : Pod okupacijom - srpski narod kao žrtva Kontraverze - gradjanski rat ili narodnooslobodilačka borba Mihailović na Ravnoj Gori - radjanje četničkog pokreta Suparničke snage u ustanku - od vojne saradnje do gradjanskog rata Mihajlovićeva vojna organizacija - slabosti teritorijalne strukture Politički program - prevaga nacionalne ideologije Kolaboracija kao deo strategije - nesagledive posledice Četničko-britanski odnosi - nerazumevanja i protivrečnosti Mihailović i Amerikanci - saradnja bez rezultata Čerčilova politika kompromisa - odbacivanje DM Slom četništva- sudbina DM

I Pod okupacijom - srpski narod kao žrtva

YU je podeljena od strane 5 okupatora, što je bio presedan u okupatorskoj Evropi ( Nemci, Italijani, Madjari, bugari i Albanci ). Srpski narod u NDH je prepušten ustašama, koji su hteli etnički čistu državu. Na Kosmetu je Italija konstituisala Veliku Albaniju, uz delove Zapadne Makedonije. Ostatka Mak, ji delovi Srbije i deo Kosmeta pripali su Bugarskoj. Madjarska je akentirala Bačku, Barnju, Medjumurje i Prekomurje. Slovenija je podeljena izmedju Italije i III Rajha, NDH je obuhvatila Hrvatsku, BIH bez Dalmacije. U ratnom zarobljeništvu se našlo preko 375 000 vojnika i oficira Kraljevine YU, čiji je broj smanjen otpuštanjem pripadnika nesrpske nacije. Bg je bombardovan pod šifrom ''Kazna''. srbija se jedina na teritoriji YU našla pod direktnom nemačkom vojnom upravom, stešnjena na predbalkanskoratovske granice sa Banatom, sa obavezom da plaća kontribucije i izdržava okupatorsku vojsku. To je uradjeno jer je Hitler svu odgovornost za rat

ukidane su srpske kulturne i prosfetne organizacije. da je tražio striktno poštovanje kanonskih propisa pri pokrštavanju. genocid nad Srbima ne bi bio moguć. Proširene Srbije ( CG. Srbi su nastojali da Dalmaciju ili Liku pripoje Italiji ili da dobiju autonomiju u NDH pod italijanskim protektoratom. Skopska oblast. Gradiška. Zbog sirovina ( ugalj.Nedića bili su samo pomoćni upravni organi namačkog vojnog komadanta Srbije. da se zauzumao za srpsku decu. Srbima i srpskoj vojsci. .Aćimovića i vlada ''narodnog spasa'' M. je izgubio državu u koju je najviše uložio 1914-1918. Van Srbije je bio pod pretnjom biološkog istrebljenja. sudjenje. da kao duhovna ličnost nije imao svetovne moći. Italijanska srbofilska politika nije uslovljena altruizmom. na čelu sa Aćimovićem.. već realnim pol-ekonomskim interesima. Srpski narod je 1941. Malobrojne srpske profašističke snage.likvidacije. Bez podrške rKC ustaškom režimu. deluju neubedljivo. Pretnje smrtnom kaznom na početku okupacije bile su samo uvod u masovni teror u vreme ustanka. Stradalo je preko 700 000 ljudi. sveštenici.pripisao Srbiji. da budu lojalni novoj vlasti. II Kontraverze . pozivanjem hrvatskog st. U krajevima pod bugarskom i madjarskom okupacijom počela je denacionalizacija srpskog stanovništva. Nedićem i Ljotićem nisu uspele da ubede srbofobičnog Hitlera u opravdanost tzv. eksploataciji privrednih dobara i sprečavanju ponavljanja ''izdaje zavereničkog društva''.. BIH. progoni. gvoždje. ostvarili su 1/2 Pavelićevog plana. ubijanje. Dovodjeni su bugarski i madjarski službenici. profesori. Zloglasni logori Jasenovac. a počelo je naseljavanje Šoptara iz Albanije.). Hitlerova srbofobija je povećala već postojeće razmirice susednih naroda. a Srbi su pogodno sredstvo za slabljenje iste.. raseljavanjem i pokrštavanjem. a ostali su pobegli u Srbiju ili Dalmaciju ( pod italijanskom upravom ). Nemačka vojna uprava u Srbiji je služila očuvanju mira. A stepinac mu je dao legitimitet direktno.gradjanski rat ili narodnooslobodilačka borba Odredjivanje sukoba na teritoriji YU u terminološkom smislu postavlja odredjene probleme.* Kasnija Stepinčeva pravdanja. izložen surovošću. Jadovno. računa se da je oko 100 000 Srba i Crnogoraca proterano sa Kosmeta. Pavelić je planirao da reši pitanje 2 miliona Srba. drvo ) Italija je težila za dubljim prodorom u unutrašnjost NDH. Komesarijat M. U Srbiji je bio pod direktnom vojnom okupacijom. imena i prezimena su bugarizovana i madjarizovana. proterivanje. govorći o ostvarenju ''tisućuletnog sna'' i pozivajući sveđtenstvo da čuva i pomaže NDH. Za to mu je maček indirektno dao legitimitet. pokrštavanja.. ubijanjem. koje su se pretvorile u patološku mržnju. a Hitler je sam podsticao Pavelića da ''bez milosti što pre reši srpsko pitanje''.

koristili četnike da unište partizane na tlu NDH ( Neretva ) i oslabe NDH. jer su pripadnici NOP-a.Vakufu. isticao da je njegov glavni cilj da uništi komuniste. KI je odmah pismom ukorila Broza. a četnička defanzivna. Sarajevu i Zg. četnici su se mnogo više oslanjali na okupatore u borbi sa NOP nego obrnuto. Velebit ) pregovarali su ne samo o razmeni zarobljenika nego i o prekidu operacija dok se četnici ne unište i čak o zajedničkoj akciji protiv Britanaca ako dodje do savezničke invazije Balkana. DM je prilikom pregovora sa potpukovnikom rudolfom Kogartom u Divcima. Zaboravlja se da zločini ne bi bili mogući bez Hitlerove rasističke teorije i zločinačke prakse. pošto su partizani već pobedjivali četnike samostalno ( Neretva. a ne VB prvi neprijatelji. Užičku republiku. jer su isticali istu suštinu četničkog i NO pokreta. koji je poveo diplomatsku borbu da se DM prokuži kao kolaboracionista. i da se ne bi borio protiv Nemaca čak ni u slučaju da mu borba bude nametnuta. Glavatičevo. da je Hitler huškao Pavelića da što pre reši srpsko pitanje.1941. Takodje italijanska srbofilska politika u Dalmaciji je uzrokovana italijanskim interesima. izmedju vodjstva NOP i Nemaca otkrivaju suštinu gradjanskog rata. SSSR-u. Oni su svedok da je NOP stalo do uništenja četnika pre kraja rata koliko i obrnuto. koji su se sukobili oko unutrašnjeg uredjenja ( komunističko / gradjansko ).''Bratoubilački rat'' je termin koji najviše pominje nemačka i italijanska istoriografija. govoreći o dva antifašistička pokreta.1941. u vreme nemačke ofanzive na tzv. a uz to su čekalo britansku misiju ( Broz na Durmitoru čeka kapetane Stjuarta i Dikina ). koji od stihijskog prerasta u organizovan delovanjem KPJ. a u stvari je već sprovodila revolucionarne promene. Jablanica. od početka težili revolucionarnom preobražaju ( osnivaju NO. Ovim terminom se nivelišu značajne razlike izmedju četnika i pravih kvislinga (ustaša i dr. na koju se pozivaju nemački istoričari. A Nemci su po planu ''Švarc'' računali na partizane protiv četnika u slučaju britanske invazije. Koča Popović. Italijani su 1942/43. Ovaj termin je najbliži istini. Termin NOR smislili su komunisti. a na drugu svi ostali. jer se time na jednu stranu stavljaju oni. Četnici bi bili u III kategoriji. . u G. Drina ). Tako je KPJ deklarativno prihvatila uputstva KI da se prvo povede antifašistička borba. odrede. Termin ''gradjanski rat'' koristi zapadna i emigrantska istoriografija. Martovski pregovori 1943. Da srbofilstva kod Musolinija nema govorila je situacija na Kosmetu. ). pa i termin NOP nije potpuno besmislen. Medjutim. kvislinzi ili kolaboracionisti. revolucionarnu vojsku ). Partizanski pregovarači ( Djilas. ovi pregovori su došli kao šok. Strategija NOP je bila ofanzivna. Pri tome. nastupila je tek kada je Hitler shvatio da ustaški teror rasplamsava ustanak. naglašavajući da su Nemci. Politička pacifikacija. a posle rata i revolucija. Gradjanski rat je počeo na slobodnoj teritoriji u Srbiji početkom nov. nov. bilo okupatori. nevesinje.

25. radio-stanicama. u kojima glavnu reč ima general Borivoje Mirković. Slične kombinacije je imala i Nemačka zainteresovan za red i mir i ekonomsku eksploataciju Balkana. . III Mihailović na Ravnoj Gori . Prva je usledila zbog defanzivne strategije DM i ofanzivne NOP. sanitetskim materijalom. 27. počinje organizovanje tajnih oficirskih društava. iako nije bio spreman da im prepusti političko vodjstvo. bez obzira na njegovo nepoverenje u političare. Dunavska. Zbog bliskosti M. DM nije mogao da osmisli pol.program svog pokreta. koji je porazno delovao na vojsku i narod. pokušala da zauzme njeno mesto na Balkanu. Zetska. može se predpostaviti da su to bili njihovi planovi. koja se odlikovala približavanjem silama Osovine.Čak i kad se DM na Ravnoj Gori. Dragiša Vasić i Stevan Moljević mu nisu davali dobre savete. Bili su nezadovoljni i novom spoljnopolitičkom orjentacijom. VB je posle sloma Francuske. Petranović pravi razliku izmedju četničke saradnje sa okupatorom-trajne.marta je YU prišla Trojnom paktu. Nemci su razoružali ostatke četnika u CG i Hercegovini. predlažući povezivanje YU sa Grčkom i Turskom. Vojska je bila nezadovoljna pol. Živko Topalović je pruzet prekasno. Posle toga.marta 1941.nazivajući je kolaboracijom i partizanskekratkotrajne. DM nije u svom okruženju mogao da trpi ni oficire koji bi mogli da mu budu konkurenti. U skladu sa tim Petranović koristi oba termina. Svi su oni imali niže činove. koji je faktički cepao državu i smanjio njenu odbrambenu snagu. Za nacionalni program DM-a je važno stvaranje SKK-a 1937. se uobličila koncepcija ''srpske zemlje'' u YU ili van nje ( Vrbaska.radjanje četničkog pokreta DM je uoči rata održavao veze sa britanskim i američkim oficirima na službi u Bg. ulaskom Bugarske u Trojni pakt..situacijom u YU.Gavrilovića sa VB. Posle 1939. njenom unutrašnjom krizom i pogotovo sporazumom Cvetković-Maček. Vardarska banovina ). koje će zbog veza sa bugarskim i hrvatskim seljačkim strankama podstaknuti otpor čitavog Balkana. smatrajući ga tudjincem. a bio je i unekim zavereničkim oficirskim krugovima protiv kneza Pavla. VB nije računala na DM kao pokretača pokreta otpora. morao je da prihavti saradnju dela političara. Moravska.marta je bio oficirski puč.promenili su Nemci plan i udarili na partizane ( Sutjeska ).nazivajući je taktičkom saradnjom. Nesklon politici. koji je podržavao i DM. Probritanski političar Milan Gavrilović je mislio da će se Savez Zemljoradnika staviti na čelo otpora. On je bio anoniman u višim oficirskim krugovima. Oni su snabdevali vodjstvo SZ oružijem. Zaokruživanje YU je završeno 1.. Već od 1937. Vojni vrhovi nisu voleli kneza Pavla. Drinska. naročito iz SZ-a.

koja će od 7.jula postati praktično nemoguća. povukli su se u srbiju. a na Ravnu Goru je stigao sred maja. Ravnogorski pokret je samonikao. ne shvatajući da je Čerčil bio prinudjen na pol. pri tom saradjujući sa silama Osovine. YU kada je već ustanak izbio. razvija obaveštajnu mrežu. Odlučio se za Zapadnu Srbiju zbog slobodarske tradicije tradicije urezane u svest tamošnjih ljudi. kako su mu prišli i neki političari i javni radnici iz SZ-a. čija je armija krenula u pobedonosni marš kroz Istočnu Evropu. Petranović smatra da je ova kolaboracija takodje uticala na rušenje ugleda DM i njegovo odbacivanje. Kasnije ravnogorskom pokretu prilaze i socijalisti. nazirao se vojni pobednik u gradjanskom ratu. U opštem rasulu jugoslovenske vojske i države odlučio je da se ne predaje. Tada je Staljinov stav po pitanju Balkana bio od najvećeg značaja. žandarmima. Pošto se DM oglušio na sve pozive. uhvatiti prve veze sa Simovićevom vladom i VB. ona je posle ustanka komunista postala neostvariva. ublaži nacionalni revanšizam. jer ga nisu pripremili ni emigrantska vlada ni Britanci. a posle Staljingrada Britanci ne samo da nisu bili jedini koji su odlučivali o Balkanu. DM je ovu činjenicu prevideo i napadao je VB da prepuštaju Srbiju sovjetskom zlu. kojima su ostale u sećanju bitke iz ISR na tom području.1941. Takvu strategiju je razvio i De Gol. četnici su kod Neretve. doživeo je da ga čerčil i VB odbace i priznaju NOP za deo savezničke koalicije. Tako je propala defanzivna strategija DM. Ona je išla na to da se razvije organizacija i pripremi za borbu u odsudnom trenutku . nego su bili podredjeni u odnodsu na SSSR. Glavatičeva. zbog koje nije mogao da vidi dalje od . Na DM je uticala filozofija srpskog sela. Medjutim. Republikanske stranke. nego samo večni interesi ). Odatle je širio krug saradnika. Tek će sept/okt. Pokret je bio izrazito vojnog karaktera. pa VB ni to nije mogala da zanemari. Takvu strategiju je podržala pol. U periodu od maja do jula iskristalisala se defanzivna strategija pokreta otpora. Drine. DS-a i SKK-a. uglednim domaćinima. odbacila ju je za YU. a crnogorske i hercegovačke četnike Nemci su razoružali. računajući da ga VB neće prepustiti Sovjetima ( nije znao za Palmerstonovo pravilo da u politici ne postoji večni prijatelj i neprijatelj. tj. U vremenu trebalo je mirovati. Oni nisu mogli tokom 1941 i 1942. Sa grupom od 26 najvernijih oficira i podoficira počep povlačenje iz Doboja ka Srbiji.emigracija. Desilo se suprotno. organizovati i naoružavati se. Jablanice. stvori uslove za zajednički nastup sa partizanima protiv okupatora.kad se steknu povoljni uslovi za borbu na svetskim frontovima protiv fašizma. Nevesinja.DM je rat zatekao na položaju Načelnika štaba Druge armije. gde je počeo da organizuju svoj pokret. doživeli teške poraze.kompromisa sa SSSR. uspostavljajući kontakte sa oficirima. Čak i VB koja je podržavala ovu strategiju u drugim zemljama. Pri tome ne treba zaboraviti da je DM sve vreme ratovao sa komunistima. pa su podsticali borbu u nemačkoj pozadini. da otvore drugi front u Evropi i olakšaju položaj SSSR-a. kako se aktivnom borbom ne bi izazvale represalije Nemaca nad srpskim civilnim st. ali dodaje da ga Britanci verovatno ne bi napustili da je pobedio partizane kod Neretve i ostao jedini antifašistički pokret otpora u YU. Uporno je pozivao DM da se aktivno uključi u sukobe sa Osovinom.

IV Suparničke snage u ustanku . U jednima su komandu imali partizani. zbog svraćanja kod Broza.. DM je brzo prekršio dogovor iz Bradića ( ili je to učinio Broz )..granica Šumadije. i Bradićima 28.komuniste. Broz se u ustaničkim danima pojavljivao samo pod nadimkom Tito . Kao srpski seljak. zato što nije doneo radio-stanice. i tako dok je broz ( čovek Kominterne ) gledao da uhvati veze sa VB. oslo9badjali gradove. nazvao izdajnikom i saradnikom okupatora. pa se Srbija našla u požaru ustanka. Na to su DM svakako naterale surove represalije nad srpskim st. pre svega Ljotićevih dobrovoljaca. došla je prva britanska misija u štab DM. Oktobra 1941. DM nije ni pogledao u pravcu SSSR. a ni topovi iz Šumadije.. puna optužbi i incidenata. Od tada se kod DM stvara patološka mržnja na ''strance'' . DM je Kostu Pećinca koji je organizovao četnike na jugu Srbije za borbu sa Šiptarima. srpsko selo je ustalo tek sept. kao ni četničko-partizanska saradnja.okt. hadson je predstavljao DM kao ''prostog vojnika uskih pogleda.1942/43. DM je ostao prikovan za Šumadiju i Z.1941. Pogotovo su užasne vesti došle iz Kragujevca i Kraljeva ( oko 7 000 i oko 5 000 ljudi ). Smatrao je da je Broz Rus. jer je DM očekivao da nemci obustave kaznene akcije protiv st. ili verovatnije četničkim napadom na Užice. Broz i DM su se sreli u Struganiku 19. a u trećima ( npr Čačku ) delovale su zajedno dve komande. Njegove trupe su nazivane ''Crnim četnicima''.1941.jula 1941.nov. koji je bio veoma kritičan prema DM i njegovom savetniku Dragiši Vasiću. DM je od početka bio nezadovoljan Hadsonom ( ''Markom'' ) zbog niskog čina.od vojne saradnje do gradjanskog rata Iako su komunisti počeli akcije 7. Gradjanski rat je počeo 31.. ćetnici i partizani su dejstvovali zajedno. ( varošica Rudnik. koji žrtvuju srpski narod. ali u početku i Nedića i njegove SDS ( srpske dobrovoljačke stranke ). bila je ona u koju su Nemci imali najviše poverenja.nov. Takodje DM je bio žestok protivnik kvislinga. partizanskim napadom na Požegu. Sporazum DM i Broza nisu bili iskreni. koga samo topovi mogu proterati sa svoje zemlje. ) počinjene okt. stavio na raspolaganje Nemcima za ugušenje ustanka.1941.okt. DM je stoga pregovarao u Divcima 11. ili 2. partijska vojska Ljotića. sa kapetanom Hadsonom na čelu.nov.Srbiju ( sa kratkotrajnim boravkom u CG .sept. a sa kojom je DM ratovao neprekidno do 1944. kao profašistička. što je ovaj i postao kada se 1941. dok je Dragiša . Gornji Milanovac. koga je nazivao šovinistom. u drugima četnici.što je bio izraz predratne konspiracije sa jedne i skrivanje nacionalnog identiteta sa druge strane.1941. pa je verovatnije da su četnici njih prve napali 2. ). a nije shvatao ni medjunarodne odnose u antifašističkoj koaliciji. Komunisti su stajali na poziciji da revolucija ne pita za cenu.

kako u Srbiji tako i van nje. tj 1/10 snaga iz septembra.Srbiji. Dalm. V Mihajlovićeva vojna organizacija . To je bio težak poraz. Like. gde su bile jake slobodarske tradicije.Vasić shvatio po akcentu da je Hrvat. oba PO su oslabila.Bosne. Štab DM je juna 1942.slabosti teritorijalne strukture Centar pokreta ( RP ) se nalazio na Ravnoj Gori. To je podrazumevalo da svi pokreti otpora u zemlji moraju priznati nejgovu . Rad vrhovne komande je bio podeljen na : 1) operativne. u Hercegovini i u Bosni. Za komadanta četničkog pokreta CG je imenovao majora Djordja Lašića. što je u vezi sa njegovim kontaktima sa Londonom i ubrzanim napredovanjem. Partizani su se povukli iz Z.Srbije sa 1 500 do 2 000 boraca.filozofija srpskog sela. pod uslovom da se prekine sa zločinima. koji je dugo živeo u Rusiji ( poprimio naglasak ). Ako je kolaboracija na teritoriji NDH imala opravdanje. DM je tu mogao računati na priliv boraca -slobodarska svest. kapetana Djurišića je postavio za komadanta Limsko-sandz. Kao komadant JVoU. Nedićevci i Crni četnici Koste Pećanca.odreda. Banije. DM nije priznao kapitulaciju vojske i uspostavio kontinuitet izmedju svog RP otpora i YU vojske. DM je postavljao komadante i smenjivao ih. su legalizovani kod Italijana. 2) unutrašnju i spoljnu službu veze u nadležnosti majora Mirka Lalatovića. Nemce su prilikom gušenja ustanka pomagali Ljotićevci. i Herc. DM je dobio legitimitet od kada ga je D. 3) za propagandu su bili zaduženi Dragiša Vasić i Stevan Moljević. što je olakšavalo posao Nemcima.Simović postavio za komadanta JVoU. Do primirja potpisanog u Čačku 20. neprihvatanje ropstva. organizacione i obaveštajne poslove. Četnici su to radili da bi odbranili srpski narod od ustaškog genocida. nije imala nikakvo opravdanje. Broz je odbacio zabludu da će se rat brzo okončati. gde egzistencija Srba nije bila ugrožena.nov. Zbog toga je RP bio teško sposoban za veće vojne pokrete. na Suvoborskom platou u Z. a čak su i sa ustašama pravili sporazume o borbi sa komunistima. ali i na to da će se ta masa teško odlučiti da krene dalje od svog dvorišta . Bio je začetnik saradnje sa Italijanima. kolaboracija sa Italijanima protiv komunista u CG. Ilija Trifunović je poslat u Split da organizuje dalmatinske četnike. Korduna. prerastao u Vrhovnu komandu JVoU. Proglašenjem JVoU. Italijani su koristili četnike da se oslobode partizana i oslabe NDH. Četnici Z.

jer su ga smatrali uzročnikom zla medjutim RP nije izašao sa alternativom sve do 1944 . JVOU je i u teritorijalnom i u operativnom smislu bila slabije organizovana nego NOP. nije padalo na pamet. nije mogao da smiri svadje svojih starešina. Početkom 1943.prekasno. što je bila jedna od najslabijih tačaka RP.prevaga nacionalne ideologije DM nije imao izgradjen pol.to je jedan od oficira pisao DM-u. Slovenija. Jugoslovenstvo je prihvaćeno iz taktičkopol. a nije bio ni sklon političarima. u ime američkih snaga u Evropi i Africi. a postojala i malobrojna slovenačka Plava garda. Dalm. je proticala u znaku glorifikacije DM na Zapadu. bezuspešno. Narod se više plašio dolaska četnika u selo nego Nemaca. je bila četa. Tome je prepreka bila nacionalna ideologija RP. Elitne jedinice su bile ''leteći korpusi''. za razliku od komunista. što brozu koji nije mislio samo na borbu sa okupatorom. političari.. Bugara. bludniče. Arnauta. četnici su s eponašali bahato. Prebijaju do smrti.komandu. teraju selo na kuluk. BIH. VI Politički program .program. dva-pet bataljona čine brigadu. DM nije uspeo da ostvari centralizovanu org. kao ''braću po oružiju''. koji je jasno prezentovala narodu. dve-tri čete čine bataljon. Narod.svi su znali da se predratni sistem ne može obnoviti. ). Osim toga i medjusobno su se sukobljavali.. Udaljeni komadanti slabo su slušali DM uglavnog umrtvljenog u Srbiji. Četnički pokret je bio nominalno jugoslovenski. pale. i soc-ekonomski program. Komunistički pokret bio je centralizovan i ideološki fanatizovan. pa je bio monolitan. . Postojali su beogradski korpusu po gradskim reonima. Pored toga. Vojvodina i Slavonija. pravljeni su pokušaji sa slavonskim Hrvatima i bosanskim muslimanima.Srbijom ( Mak. Stari Ras ( Sandzak ). i Lika. pijanče. razloga. nego i sa starim režimom. intelektualci . koja je težila za kolektivnom odmazdom-revanšizmom zbog ustaškog ( hrvatskomuslimanskog ) genocida nad Srbima. Ni u samom krugu oko DM nije bilo discipline. mada je bio rasprostranjen samo u srpskim krajevim ( bez Vojvodine ). pozdravio ga je general Dvajt Auzenhauer. CG i Boka. YU je vojno-teritorijalno podeljena na više komandi slabe medjusobne povezanosti : Srbija sa J. Odlikovao ga je De Gol. 1942. KPJ je nasuprot tome imala pol. Osnova vojne org. dve-pet brigada čine korpus.

pre svega komuniste. 1944. U emigracionoj vladi. koji je označio pobedu demokratskih snaga. a još 1939. Moljevićeve ideje su isticale promenu granica prema Bugarskoj ( Ćustendil i Vidin ) i Albaniji ( Skadar ). izlazilo je oko 70 četničkih listova.1941. taj program nije mogao da zadobije podršku nesrpskog st. Pri Vrhovnoj komandi.jan. Moljevićeve ideje su spominjane u mnogim četničkim dokumentima do 1944. koji su širili nacionalnu ideologiju. Grol je osudjivao genocid nad Srbima. pa nije potpun. I RP je imao ideologiju.1944. Topalović je izabran za predsednika novostvorene Jugoslovenske Narodne Demokratske Zajednice. ali nema soc-ekonomskog programa. komunista.Vasić. Moljević je dogradio program SKK-a zalaganjem za ''homogenu Srbiju'' iz koje je trebalo proterati nesrpske narode ( muslimane u Tursku ili Albaniju. Demokratizaciji RP-a je doprineo predsednik Socijalističke stranke Živko Topalović. Ovaj preokret je stigao kasno. agitovali u korist četnika. S treće strane. napadali protivnike. na Savinadan . pa su bile zvanočno prihvaćene. ustaše i ljotićevce. Nacionalna ideologija RP se oslanjala na predratni program SKK-a. a sve više se okretalo pitanjima seljaka i radnika. što mnogi previdjaju. podpredsednik SKK-a i bio je glavni ideolog TP. jer je smatrala da YU sa srpskom dominacijom ne može opstati. Hrvate u Hrvatsku ). Sa četvrte strane ni VB nije želela takav program. DM-u je rano prišao D. Ove ideje predstavljaju pol. i poč. a ne samo NOP. hrvatski predstavnici su davali otpor ovom programu ( Šutej. za propagandu su bili zaduženi Dragiša Vasić i Stevan Moljević. Za razliku od emigrantske vlade koja nije imala teritorijalnih pretenzija prema susedima. dok ga nije zamenio Stevan Moljević. od čega su prve dve akcije bile odmazda za zločine nad Srbima. su se zalagali za rešavanje ''hrvatskog pitanja'' kao uslova stabilnosti.Druga stvar je bila ideologija. DM je sam naredio odmazde u Čajničkom srezu. Početkom jan. koje su počinile muslimanske ustaše. Sa približavanjem kraja rata. koji je krajem 1943. ali i Velikoj Albaniji. Organizovan je Svetosavski Kongres u selu Ba. i nacionalni program. Vaskrs YU je zamišljen uz stvaranje velike i homogene srpske zajednice. Prihvaćeni su principi federalne monarhije i obećena je agrarna reforma. . ali je bio protivnik odmazde nad Hrvatima i muslimanima. jer je NOP ojačao u zemlji. To je bila nacionalna ideologija. nacionalna ideologija je ublažena. DM je sa zakašnjenjem prihvatio političke stranke. u Sandzaku.1943. Muslimani su bili žrtve odmazde četnika ( genocida ) dec. a priznali su ga i saveznici. sredinom 1942. Sa druge strane četnici nisu imali vojne snage ni za mnogo manje ambiciozne planove. koji je radikalizovan zbog gorkih iskustava u NDH. Krnjević ). To je ustvari bilo posredno priznanje propasti ideologije revanšizma i homogene Srbije i preuzimanje dela programa yu. a takodje i demokratski orijentisani srpski ministri ( Grol. i početkom 1943. a tim i sve većeg slabljenja RP. odneo prevagu nad Moljevićem kod DM. U periodu od 194145. Mirković ).

Drina . DM je potpuno zaboravio da mu VB neće dati nikakvu podršku za njegove bitke i protivnike. poč. na Zapadu. nego je i britansku politiku javno kritikovao. Dogmatski je verovao da će mu VB svakako pomoći da Srbija ne padne pod komunističku vlast. Medjutim ta strategija nije obraćala pažnju na medjunarodnu antifašističku koaliciju. koji je stekao 1941/42/43. Teška sudbina srpskog naroda ga je terala da u toku rata reši srpsko pitanje. a real-politika gleda samo rezultate. Zbog zaslepljenosti antikomunizmom i revanšizmom. u kojoj su se VB i SSSR borili na istoj strani.ni spolja ni na unutrašnjem planu. koji su se povukli ka Srbiji ( Neretva. prelaz 1943. Doduše da je njegov plan prodora na Zapad. već za svoje. jer su komunisti za 50 g. Sve što je želeo nije ostvario. skoro je izvesno da ga se VB ne bi odrekla. Posle Staljingradske bitke 1942. Crvena Armija je preuzela inicijativu. on je morao da ubedi VB da mu pruži svaku podršku.nesagledive posledice Strategija DM je bila da pomoću okupatora uništi komuniste. Koliko god zaslepljen antikomunizmom i revanšizmom. a to su sile Osovine. DM nije mogao ili nije znao da realno sagelda situaciju . a SSSR je postao jedna od najuticajnijih sila. DM nije shvatao koji je ratni prioritet njegovog saveznika VB. kod kolašina.1943. DM je najbolje pokazao u selu Lipovu. DM nije ni pogledao u pravcu SSSR. a posle toga dočeka saveznike ( kao vodja jedinog pokreta otpora ) i protera okupatore. a i SSSR bi verovatno promenio stav. Jablanica. uz podrku Italijana uspeo. Nevesinje. danas izgleda kao mučenik i prorok. i da će se okrenuti protiv Italijana i Nemaca tek kada se obračuna sa prvima. i dok je Broz hvatao veze sa VB. Hrvati i Muslimani. Ali je plan bio nerealan i doneo je suprotno od očekivanog.1943. protiv NOP-a. ali je on rat izgubio i pored moralnog kapitala.VII Kolaboracija kao deo strategije . Evrope već i sveta. kada je pred britanskim potpukovnikom Bejlijem izjavio da su njegovi prvi neprijatelji komunisti. vladavine izneverili sve ideale iz mladosti. ne samo Balkana. utaše. VB je izgubila položaj jedine nadležne sile za Balkan. a DM ne samo da nije ostvario kontakt sa SSSR. . Glavatičevo.četnički porazi ). a ne želje. Partizani su izbegli nemačku ofanzivu na Neretvi i odneli presudne pobede nad četnicima. feb. a srpsko pitanje doveli do najniže tačke. Ne poznavanje medjunarodnih odnosa u antifašističkoj koaliciji. Petranović zaključuje da je on u suštini bio nesposoban političar i prosta vojničina uskih pogleda. a podršku je mogao očekivati samo ako se tuče sa Nemcima i Italijanima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful