elektronski bilten o socijalnom preduzetništvu

Socijalno preduzetništvo

ekonomskog razvoja. Evropski pokret u Srbiji. takođe. kojim se. kao i o postojećim partnerstvima nevladinih organizacija u ovoj oblasti. Srbija još uvek nema adekvatnu zakonsku i podzakonsku regulativu za uspešno funkcionisanje socijalnih preduzeća.2010. mali uvod u tematiku socijalnih preduzeća. Ovaj bilten je ujedno i poziv svim organizacijama koje rade u ovoj oblasti da zajedno.04. prvenstveno lokalnog. usmerenim na rešavanje problema ugroženih kategorija građana. ostvareni profit reinvestiraju u javni interes. pri čemu je i sam koncept socijalne ekonomije relativno nov za naše društvo. doprinose jačanju inkluzivnosti društva. godine. za podržavanje rada postojećih socijalnih preduzeća i umrežavanje ovih organizacija radi jedinstvenog istupanja. strana 3 MOGUĆNOSTI I PERSPEKTIVE Izveštaj sa međunarodne konferencije Socijalno preduzetništvo . Socijalna preduzeća svojim aktivnostima. pospešuju građansku inicijativu. ali su. . Inicijativa za razvoj i saradnju i Grupa 484 su potpisali protokol o saradnji sa ciljem formulisanja platforme za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu. i uspešan instrument. u organizaciji Grupe 484. Beograd. JUL 2010 Reč urednika Pred Vama je prvi broj Biltena o socijalnom preduzetništvu koji objavljuje Grupa 484. tako i pionirske socijalno-preduzetničke inicijative u Srbiji. Na kraju.prikaz nekoliko socijalnih preduzeća. intenziviramo napore za dalje zagovaranje za uobličavanje potrebne zakonske regulative. Ovaj bilten pokrećemo sa namerom da informisanjem javnosti doprinesemo stvaranju pogodne društvene klime. Smart kolektiv.SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO ELEKTRONSKI BILTEN O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU. BROJ 1. Saradnici: Robert Kozma. strana 8 REČNIK SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA Predstavljamo osnovne pojmove socijalne ekonomije strana 11 Izdavač: Grupa 484. predstavićemo Vam i nekoliko primera dobre prakse kako nekih evropskih socijalnih preduzeća. strana 8 PROFIT KAO SREDSTVO ZA OSTVARIVANJE DRUŠTVENE KORISTI Primeri socijalnih preduzeća Kako funkcionišu socijalna preduzeća u zemljama EU. Ovaj bilten izlazi zahvaljujući podršci Unidea Fondacije Unikredit Grupe iz Milana. Bilten se izdaje u okviru projekta Forum socijalnih preduzeća. S’ poštovanjem Grupa 484 Gordan Velev SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO Šta je socijalno preduzeće Socijalna preduzeća (SP) mogu biti različita po organizaciji i strukturi. Tu je i naš prvi tekst. Takođe. Međutim. a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. u našu legislativu uvodi termin “socijalno preduzeće”. kao i u nacrtu novog Zakona o socijalnoj zaštiti. Pukovnika Bacića 3. a kako u Srbiji . predstavljamo i mali rečnik socijalne ekonomije. po prvi put.mogućnosti i perspektive koja je održana u Beogradu u Palati Srbije 26. Evropskog pokreta u Srbiji i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva strana 5 INICIJATIVE U CIVILNOM SEKTORU Koalicija za promociju socijalnog preduzetništva Balkanski fond za lokalne inicijative. U prvom broju biltena imaćete priliku da čitate o međunarodnoj konferenciji o socijalnom preduzetništvu koja je organizovana u Beogradu. neprofitna su. Urednik: Gordan Velev. ali i zakonskog okvira. Miroslava Jelačić. za razvoj socijalne ekonomije i socijalnih preduzeća u Srbiji. Za izdavača: Vladimir Petronijević. začeci socijalnog preduzetništva već se naziru u nekoliko zakona – prvenstveno u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Od Indije do Južne Amerike primenjuju se različiti modeli kojima je često jedino socijalni učinak zajednički imenitelj. Socijalna preduzeća koja pružaju socijalne usluge ugroženim kategorijama stanovništva ili usluge od javnog interesa (npr.2 U literaturi je trenutno aktuelna teorijska debata o odnosu trećeg sektora i polja socijalne ekonomije. Socijalna preduzeća koja se bave radnom integracijom pripadnika teško zapošljivih i marginalizovanih društvenih grupa (takozvana WISEs – work integration social enterprises)10. postoji konstantana delatnost proizvodnje i prodaje robe ili pružanja usluga. Vlasništvo kompanije je regulisano „asset lock“ konceptom. da bi se organizacija mogla smatrati socijalnim preduzećem potrebno je da poseduje devet karakteristika7 : 1. iako ovu podelu moramo uzeti sa rezervom zbog postojanja različitih preplitanja usluga i poslova koje SP obavljaju. 3. dok se pravne forme. 2. 1. pri čemu ta preduzeća kombinuju poslovni pristup sa obavljanjem funkcije od šireg društvenog značaja. Termini “socijalno preduzetništvo“. dakle. Osnovno obeležje socijalnih preduzeća jeste maksimizacija društvenog i javnog učinka. makar minimalni broj plaćenih radnika.3 Socijalna preduzeća (SP) mogu biti različita po organizaciji i strukturi. 4. korisnici participiraju u upravljačkoj strukturi socijalnog preduzeća.5 U literaturi se za prepoznavanje socijalnih preduzeća najčešće koriste kriterijumi definisani od strane istraživača sa EMES6 instituta. podrazumeva primat socijalnih ciljeva u odnosu na ekonomske. a vrednost glasa ne zavisi od veličine udela u vlasništvu. Vremenom se u evropskim zemljama razvila praksa „socijalnog računovodstva. preduzeće je autonomno u odnosu na državni i privatni sektor. mada i volonteri. 7. preduzeća je nastalo i deluje kao posledica organizovane i solidarne akcije. Time savremena socijalna preduzeća predstavljaju odgovor na društvene probleme na koje država nije odgovorila. 8. obuka i briga o osobama sa invaliditetom. Vlasnička stuktura preduzeća je pluralistički zasnovana i naglašen je demokratski koncept upravljanja organizacijom.1 Koncept socijalne ekonomije obuhvata različite ekonomske inicijative koje ne teže prevashodno ostvarivanju profita već su usmerene ka ostvarivanju javnog interesa ili interesa određenih socijalno isključenih grupa stanovništva. „socijalno preduzeće“ i „socijalna kooperativa“ ključni su teorijski termini u području „socijalne ekonomije“. centri za dnevne boravke. U Italiji ova preduzeća imaju formu socijalne kooperative tipa A. Po oblastima delovanja. ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu. nego se uzima u obzir društveni i ekološki učinak preduzeća. shodno njegovim osnovnim socijalnim ciljevima. struktura i poslovna filozofija tih preduzeća značajno razlikuju. Nama najbliže su tradicije u okviru anglosaksonskog (SAD i Velika Britanija) i evropsko-kontinentalnog miljea. a ne maksimizacija profita. Socijalna ekonomija. a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. itd). postoji jasno preduzimanje poslovnih aktivnosti zarad ostvarivanja socijalnog učinka i koristi za društvo ili određenu marginalizovanu grupaciju. Socijalna preduzeća zbog koristi koju ostvaruju i vrednosti koje stvaraju u društvu imaju određene fiskalne beneficije. iskustava i struja.Socijalno preduzetništvo Šta je socijalno preduzeće Socijalna preduzeća (SP) mogu biti različita po organizaciji i strukturi. što podrazumeva da svi koji učestvuju u vlasničkoj strukturi učestvuju i u donošenju upravljačkih odluka. učestvuju u radnim aktivnostima socijalnog preduzeća. upravljanje preduzećem je zasnovano na principu „jedan član – jedan glas“. U okviru globalne prakse socijalnog preduzetništva postoji mnogo različitih shvatanja. 6. postoje jasna pravila i praksa ograničene distribucije profita. ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su. Po EMES-u. a profit usmeravaju na dodatnu obuku svojih članova i poboljšanje njihovog položaja u društvu. ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu. preduzeće zapošljava određen. 5. a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su. preduzeće svesno preduzima ekonomski rizik kako bi ostvarilo sopstvene prihode.  . sa namerom da se ostvareni profit usmeri na postizanje socijalnih ciljeva. briga o deci. Socijalna preduzeća ovog tipa nude proizvode i usluge na tržištu. Oblast delovanja socijalnih preduzeća može biti pružanje socijalnih usluga koje nisu bile adekvatno regulisane od strane javne vlasti ili ponuda određenih proizvoda na tržištu. pri čemu znatan broj autora termin „treći sektor“ smatra sinonimom za socijalnu ekonomiju.“ Uspešnost preduzeća se ne posmatra isključivo na osnovu ekonomskog aspekta. pomoć u kući.9 2. Često su socijalna preduzeća usmerena na radnu integraciju i inkluziju neke od ugroženih društvenih grupa. 9. koji onemogućava korišćenje ili transfer svojine i profita preduzeća za aktivnosti koje nisu usmerene ka ostvarivanju socijalnih ciljeva radi kojih je preduzeće osnovano4 . Upravo zbog toga je sistem demokratske strukture odlučivanja i upravljanja prisutan u većini socijalnih preduzeća. ali se socijalni ciljevi ostvaruju ekonomskim načinom delanja. evropsko-kontinentalna socijalna preduzeća možemo razvrstati u tri grupe8. najčešće.

kooperative tipa A ovog tipa taj prag je veći od propisanog zakonom. U Italiji ova „trećeg sektora“. ur. 29 U Italiji je. evropskih zemalja. Beograd: EPUS. and requirments in reaching social. www. Radna integracija glossary/glossary. najmanje 30% ukupne radne snage. u većini socijalnih preduzeća 2008. godine donešen Zakon o socijalnim 11 Marija Parun Kolin: Socijalna preduzeća i uloga alternativne preduzećima. str. Beograd: EPUS.ekonomiaspoleczna.12 Međutim. 22 SP pružaju obrazovne i istraživačke usluge.emes. str. str. Oliver Gregoire: work kulturne usluge. Socijalna ekološke delatnosti. 2006. 19 1 Report Social Economy Map: Map of European and National Social Economy Institutions and Organisations. sredine (ECO-WISE13) započeo je devedesetih godina. 5-6 U pravnoj praksi.info/scvo/content/ kako bi bio konkurentan na tržištu rada. 26. kao kriterijum. pl 2 Piotr Fraczak i Jan Jakub Wygnanski: The Polish Model of the Social Economy: Recommendations for Growth. Maria Anastasiadis i Andrea Mayr: ECO-WISEs: Work Pored socijalne funkcije koju ostvaruje.14 Takođe. da obavljaju 12 „Oni čine. str. Ovaj tip preduzeća. www. public policies and civil society.pl 4 http://www. pojedinci sa dugogodišnjim empirijskim proučavanjem problema koji se svrstavaju u korpus asocijalnim ponašanjem. 2008. 2005. minimalan broj ljudi iz marginalizovanih grupacija u ukupnom Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija. Brisel: DIESIS. Socijalna preduzeća koja rade u oblastima ugrožene kategorije. ovo čini socijalnu integration socio-economic eco-enterprises – Their potential ekonomiju značajnim delom privrednog razvoja Evrope. EMES Conferences Selected Papers. str.ekonomiaspoleczna. reciklaža i ekološki integration social enterprises: are they multiple-goal and menadžment). 7 – 9. www. Brisel: DIESIS. ur. Trenutno. 10 Sara Campi. WISEs)”. uključujući smanjeni porez na dodatu vrednost pruža širok spektar usluga – od zabavnih i rekreativnih (svega 4%) i neoporezovanje investicija i dobiti.At the za radnu integraciju koja rade u oblasti zaštite životne crossroads of market. podrazumevaju organizacije koje prvenstveno pružaju usluge ugroženim kategorijama dok kooperative tipa B zapošljavaju 3.2010. str. str.Zapošljavanje može biti srednjoročno i cilj je da se kroz rad u socijalnom preduzeću korisnik osnaži i/ili prekvalifikuje 5 http://www. tako radeći na integraciji – prim. uglavnom se.22 preduzeća i u svom poslovanju uživala pogodnost fiskalnih 9 Marija Parun Kolin: Socijalna preduzeća i uloga alternativne olakšica. Marthe Nyssens. 15 Slobodan Cvejić i dr: Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji.socialeconomyscotland.” Marija Parun usluga do podrške socijalnom stanovanju.net 7 preduzeća imaju formu socijalne kooperative tipa B. preduzetništvo – mogućnosti i perspektive“. 2008. pak. 20 . bivši zatvorenici. i sl). 2009.socialeconomyscotland. Trend osnivanja socijalnih preduzeća multi-stakeholder organizations. lokalni razvoj. London: Routledge. 2008. ecological and economical uprkos činjenici da se forme i delatnosti socijalnih preduzeća goals. u Social Enterprise . broju zaposlenih da bi organizacija imala status socijalnog 2008. 7. Beograd: EPUS. 2007. str. Dorotea Daniele: The legal framework for social enterprises – some European examples. Beograd. 8 3 Report Social Economy Map: Map of European and National Social Economy Institutions and Organisations. u Velikoj Britaniji je kooperativa oslobođena je plaćanja socijalnog doprinosa za donešen Zakon o preduzećima za zastupanje interesa zaposlene koji pripadaju ranjivim grupama i uživa niz poreskih i zajednice. oblasti delovanja socijalnih kooperativa. određuje 8 Slobodan Cvejić i dr: Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji. kojim je napravljen otklon od dotadašnjih ekonomjie u procesima evropskih integracija. grubo govoreći.asp#2 može imati i svrhu rehabilitacije i ponovne integracije u 6 EMES je Evropska istraživačka mreža koja se bavi teorijskim i društvo (npr: bivši ovisnici. socijalna preduzeća na nivou Evropske Unije 22 čine skoro 10% svih preduzeća (oko 2 miliona socijalnih 13 “Work integrating socio-economic eco-enterprises (ECOpreduzeća) i upošljavaju 6% svih zaposlenih u EU. 22 (U Italiji. Varšava: Foundation for Social and Economic Initiatives. 3 14 Dr Karlo Borzaga u svom izlaganju na konferenciji „Socijalno razlikuju od zemlje do zemlje.asp#2  . 2008. itd.info/scvo/content/ glossary/glossary. FUSNOTE: Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija. str. U Italiji je taj prag 30%. str. Jacques Defourny. zaštita životne sredine. str. drugih olakšica. na nivou lokalne zajednice.04. kao i u većini drugih ekonomjie u procesima evropskih integracija. 2008.15 Kolin: Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomjie u procesima evropskih integracija.) netradicionalnim za socijalnu ekonomiju (npr. i omogućeno je da 2008.

evropska iskustva Dr Karlo Borzaga. profesor Borzaga je naglasio da su uobičajne aktivnosti socijalnih preduzeća: pružanje socijalnih usluga. u poslednje vreme. Strani i domaći eksperti. između ostalih. Dr Sarabadžaja Kumar smatra da danas u Velikoj Britaniji ima 62000 socijalnih preduzeća koja zapošljavaju 800000 ljudi i stvaraju na godišnjem nivou 8. Dr Borzaga je naglasio da su socijalna preduzeća bili novi oblici delovanja kako bi se rešili problemi u društvu na koje država nije adekvatno odgovorila. su prikazali potencijal socijalnog preduzetništva za rešavanje problema ekonomski osetljivih i društveno marginalizovanih grupa i pokrenuli proces usaglašavanja preporuka nadležnim državnim organima za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.04. u organizaciji Grupe 484. istraživačkih instituta.MOGUĆNOSTI I PERSPEKTIVE Izveštaj sa međunarodne konferencije Socijalno preduzetništvo .2010. on je predstavio razliku između shvatanja socijalnog preduzetništva u zemljama anglosaksonske i evropskokontinentalne tradicije. Bez obzira na konceptualne razlike. Ministarstva rada i socijalne politike. solidarnih aktivnosti. radna integracija pripadnika marginalizovanih skupina a. Džoni Doti. Na konferenciji su bili prisutni i predstavnici akademske zajednice. predavačica na Said poslovnoj školi. sa specijalnim osvrtom na situaciju u Italiji. Univerzitet u Trentu. Konferenciju je otvorila državna sekretarka Ministarstva rada i socijalne politike. Razliku između socijalnog preduzetništva u SAD i evropskim zemljama je predstavila dr Sarabadžaja Kumar. 3) Evropski primeri dobre prakse. Po profesorki Kumar. kao i prof Sarabadžaju Kumar sa Univerziteta u Oksfordu. Hrvatske. međunarodnih institucija i socijalnih kooperativa. godini je u Italiji bilo pet miliona korisnika socijalnih kooperativa. iako sve relevantne partije prihvataju ovaj koncept. kao i fondacija za podršku razvoja socijalnih kooperativa. u 2005. iz Srbije. a predpostavlja se da danas u Italiji deluje oko 10000 do 12000 hiljada socijalnih kooperativa. bili su prisutni predstvanici: Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Makedonije. Među istaknutim gostima iz inostranstva. je predočio da koncept socijalnog preduzetništva poboljšava sistem tržišne ekonomije. sa Oksford Univerziteta u Velikoj Britaniji. uz učešće predstavnika državnih institucija.  . Iz domaćih institucija.mogućnosti i perspektive Međunarodna konferencija „Socijalno preduzetništvo – mogućnosti i perspektive“ održana je u Beogradu u Palati Srbije 26. civilnog sektora. kao i lokalnih samouprava. dok evropski pristup podrazumeva organizaciju kao nosioca kolektivnih. 4) Srbija – prvi koraci i dobri primeri. civilni i privredni sektor kao i akademsku zajednice. Slovačke i Velike Britanije. u SAD se koncept socijalnog preduzetništva prevashodno zasniva na delovanju pojedinaca koji preduzimaju preduzetničke aktivnosti. uz podršku „Olaf Palme International Centre“ i „Unidea UniCredit Foundation“. Italije. Austrije. 2) Socijalno preduzetništvo – mogućnosti i perspektive. a pogotovo za vreme vladavine “nove” Laburističke partije. jer u ovaj sistem integriše suprotstavljen stav da maksimizacija profita nije sama sebi cilj. motivisani željom da reše socijalni problem. kao i da se iniciraju početni koraci u stvaranju povoljnog društvenog i pravnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. Po njemu. predsednik „Solidarete“. Ljiljana Lučić. U Velikoj Britaniji proces stvaranja socijalnih preduzeća je posebno ubrzan za vreme devedestih godina dvadesetog veka. godine. najznačajnijeg savremenog teoretičara u ovoj oblasti. Cilj konferencije je bio da se predstavi potencijal socijalnog preduzetništva. Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije. Preko 130 učesnika konferencije predstavljali su vladin. Takođe. Konferencija „Socijalno preduzetništvo – mogućnosti i perspektive“ organizovana je u četiri tematske celine: 1) Socijalna slika Srbije – između potreba i mogućnosti. predsednik Evropskog istraživačkog instituta kooperativa i socijalnih preduzeća (EMES). Socijalno preduzetništvo . posebno ističemo prof Karla Borzagu sa Univeriziteta u Trentu.4 milijarde funti. i aktivnosti usmerene ka lokalnom razvoju zajednice i pružanje usluga u kulturi. Evropskog pokreta u Srbiji i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije. Poljske. italijanske fondacije za međunarodni razvoj socijalnih preduzeća. je prikazao istorijat razvoja koncepta socijalnih preduzeća u proteklih trideset godina.

Koncept socijanog preduzetništva ne treba da teži da zameni postojeći sistem već da ga učini pluralnijim. Barbara Sadovska. Ljiljana Džuver. bruto društveni proizvod je smanjen sa 5. zaštite životne sredine i reciklaže. Mogućnost razvoja socijalnog preduzetništva u Srbiji Žarko Šunderić. i beskućnici. bez obzira na određena iskustva. je prepoznala kao pozitivan korak odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Žarko Šunderić je naglasio da u Srbiji postoji potreba. a broj nezaposlenih u formalnom sektoru se povećao za 4. koji je omogućio osnivanje Centara socijalne integracije. kao što su „OKO – Service“ i „Repanet“. Luka Del Pozo. Usled ekonomske krize. jeste pre svega da budu poligon za radnu integraciju osoba bez zaposlenja. Sa korisnicima je prvo vršena psihološka reintegracija u društvo. dok je „Đino Matareli“ nacionalni. socijalna preduzeća ne smeju da teže da zamene lokalne institucije. u kojima se vrši obuka i radna integracija dugoročno nezaposlenih osoba. potpredsednik konzorcijuma socijalnih kooperativa „Đino Matareli“ (CGM). „Barka“ fondacija je osnovala male zajednice da bi pomogla ljudima koji su dugi niz godina nezaposleni a. utemeljnost u lokalnoj zajednici. predviđen je individualni plan aktivacije korisnika socijalne pomoći koji su radno sposobni.  . „Barka“ fondacija je sprovodila edukativnu i radnu integraciju korisnika sa namerom da se razvije sistem aktivne socijalne politike. Takođe. potpredsednica fondacije „Barka“ iz Poljske. jer je prisna veza između socijalnog preduzeća i ljudi koji žive u toj zajednici neophodna. Ljiljana Lučić. pre svega aktivnosti organizacija civilnog sektora i Fonda za socijalne inovacije. Naglasila je da nacrt novog Zakona o socijalnoj zaštiti predviđa mehanizme koji mogu da podstaknu razvoj socijalnog preduzetništva. da se bavimo temom socijalnog preduzetništva. „krovni“ konzorcjium socijalnih kooperativa. koji je regulisao odnos između javnog i civilnog sektora. godine Zakon o dostupnom stanovanju. generalni direktor kooperative „Arge“ iz Graca. Iste godine je usvojen Zakon o edukaciji i socijalnom zapošljavanju. Tako je 1998. je prikazala na primeru rada ove fondacije. u svojoj prezentaciji prikazao je Bertold Šlajh. Koncept socijalnih preduzeća koja deluju u polju ekologije. je napomenula da Nacionalna strategija zapošljavanja i prateći Nacionalni akcioni plan zapošljavanja predviđaju prioritetno uključivanje i zapošljavanje pripadnika svih kategorija teško zapošljivih lica. mendžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije. zapošljavaju 200000 ljudi. Istovremeno uz psihološku terapiju. Zatim je na snagu stupio Zakon o kooperativama i 2005. zatim je 2003. prikazao je funkcionisanje ove “krovne” organizacije. Korisnici u toku rada u socijalnim preduzećima dobijaju psihosocijalnu pomoć i neophodnu obuku kako bi naknadno bili uspešno reintegrisani u društvo i konkurentni na tržištu rada. kao što su mehanizmi za standardizaciju socijalnih usluga i licenciranje pružalaca usluga. državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike. a evropske integracije stvaraju i obavezu. socijalna preduzeća su pogodan instrument za podsticanje lokalnog razvoja. Misija socijalnih preduzeća. Ove socijalne kooperative se međusobno umrežuju i stvaraju regionalne konzorcijume. nije dovoljno iskorišćena za razvoj socijalnog preduzetništva. Namera osnivača je bila da zajednice vremenom postanu samoodržive. Po Barbari Sadovski. „Arge“ kooperativa je osnivač nekoliko preduzeća. pomoćnica ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. godine usvojen Zakon o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. koje predviđaju mogućnost osnivanja socijalnih preduzeća zarad zadovoljavanja potreba osoba sa invaliditetom. zakonodavni okvir za ovu oblast je počeo da se razvija krajem devedesetih i nastao je za nešto manje od deset godina. neretko. Članovi „CGM“-a su socijalna preduzeća iz Italije.4 % na 3%. je naglasila da u Srbiji oblast socijalne zaštite. niti tržište već da stvore nove načine za ostvarivanje dobrobiti zajednice. Takođe. pretpostavke za razvoj socijalnih preduzeća su: vezanost za određenu regiju tj. nastanak normativnog okvira za delovanje socijalnih kooperativa u Poljskoj. koja rade sa različitim korisnicima. godine usvojen Zakon o delatnostima od javnog značaja i volonterizmu.7 %. Uporedo se lobiralo za razvoj povoljne legislative za funkcionisanje socijalnih kooperativa. je opisao ekonomsko-socijalni kontekst Srbije. Po Dotiju. tako da su lokalne vlasti u godišnje planove uvrstile saradnju sa nevladinim organizacijama. koje je osnovala „Arge“ kooperativa. Trenutno u svom sastavu ima 1200 kooperativa. a u neformalnom sektoru za 9%. a u ovoj godini su napravili preko milion evra finansijskog obrta.

pomak u prihvatanju ovog koncepta načinjen je prepoznavanjem koncepta socijalne ekonomije. Dr Nevena Petrušić je izrazila nadu da će se. On je predložio moguće načine povezivanja društveno odgovornog poslovanja i socijalnog preduzetništva. Treba formirati Nacionalni centar za razvoj socijalnog preduzetništva kao i Fond za razvoj socijalnog preduzetništva koji bi. povećanje energetske efikasnosti. dva koncepta koja deluju ka ostvarenju istog cilja. da menadžeri kompanija pružaju biznis mentorstvo mladim socijalnim preduzetnicima. koje je sprovedeno 2008. izvršni direktor Foruma mladih sa invaliditetom. 2.  . Željko Ilić. direktorka socijalne kooperative „Vivere“ su predstavile primer uspešne kooperative koja pruža usluge socijalne zaštite. načelnica Odeljenja za socijalnu zaštitu grada Kragujevca i Jelena Trifunović. Na konferenciji su predstavljene neke od socijalno preduzetničkih inicijativa u Srbiji: Vesna Dimitrijević. Potrebno je zagovarati za razvoj poreske politike u pravcu koji pogoduje razvoju koncepta socijalnog preduzetništbva. 3. prvo eko-socijalno preduzeće za radnu integraciju osnovano u Srbiji. do 2011. Neophodno je u javnosti promovisati socijalno preduzetništvo. Udruženja građana čine četrnaest procenata ovih organizacija. i one čine 78% od ukupnog broja. „Eko bag“. 4. godine u saradnji sa UNDP-om i čiji je cilj bio da se mapiraju organizacije koje imaju karakteristike socijalnog preduzeća. je govorio o potencijalu socijalnih preduzeća u oblasti reciklaže. izvršni direktor Inicijative za razvoj i saradnju iz Beograda. jedan način umrežavanja ova dva koncepta je da se socijalna preduzeća uključe u lanac nabavke društveno odgovornih kompanija. Ona je naglasila da se u Hrvatskoj sve više oseća pomak u shvatanju i prihvatanju koncepta socijalnog preduzetništva. je napomenuo da Zakon o zapošljavanju i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom predstavlja pomak u razvoju SP koncepta. Potrebno je institucionalno i zakonodavno urediti ove vrste ekonomskih aktivnosti kako bi se uspešno izgradio celoviti model socijalnog preduzetništva i omogućilo osnivanje i funkcionisanje socijalnih preduzeća. Zatim. godine. iako ni zakonom. ni podzakonskim aktom nije bliže uređena ova mogućnost.U okviru svog izlaganja. Moguće fiskalno rešenje mogu biti poreske olakšice i subvencije za razvoj socijalnih preduzeća. a da banke pružaju povoljnije mikro kredite za socijalna preduzeća. jer predviđa mogućnost osnivanja socijalnih preduzeća. Po Marinoviću. a to je javni interes. jer u ovoj sferi poslovanja već sada postoji razvijena mreža sakupljača sekundarnih sirovina. koje poseduju karakteristike socijalnih preduzeća. bez obzira što ne postoji zakon o socijalnim preduzećima. U Srbiji ima oko 1160 „socijalnih preduzeća“. Miša Babović iz preduzeća „Eko servis“. kao i jačih partnerstava sa poslovnim sektorom. je predstavila aktivnosti te organizacije koja se bavi promocijom socijalnog preduzetništva u Hrvatskoj. 6. Potrebno je razvijati partnerstva između nevladinih organizacija i socijalnih preduzeća i saradnju na regionalnom i nacionalnom nivou. Sonja Vuković iz osiječkog udruženja „Slap“. su nepovoljan zakonski okvir i manjak finansijskih sredstava. kako bi se ovaj koncept bolje razumeo. 5. izvršni direktor „Smart kolektiva”. Među njima dominiraju udruženja koja pružaju podršku ranjivim grupacijama i bave se ekološkim i lokalnim razvojem. direktor za istraživanja „SeCons“. reciklaže i organske poljoprivrede. civilni i biznis sektor. Među ovim organizacijama najbrojnije su zadruge. usvajanje novog Zakona o socijalnoj zaštiti nastaviti dalji trend decentralizacije socijalne zaštite i u potpunosti omogućiti nevladinim organizacijama da se bave pružanjem socijalnih usluga u lokalnoj zajednici. a profesor Radmilo Pešić je ukazao na potencijal socijalnih preduzeća za razvoj “zelene” ekonomije. kako bi se organizovanije delovalo prema relevantnim političkim akterima i zagovaralo normativno prepoznavanje socijalnih preduzeća. dva glavna problema sa kojim se suočavaju organizacije. Na konferenciji je uobličeno nekoliko zaključaka i preporuka: 1. U okviru debate. socijalnog i neprofitnog preduzetništva u tekstu „Nacionalne strategije stvaranja poticajnog okruženja za razvoj civilnog društva“ od 2006. Ovo socijalno preduzeće proizvodi različte vrste torbi od recikliranog pvc materijala. je predstavio nalaze istraživanja „Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji“. Najveći broj zadruga se bavi poljoprivrednom delatnošću ili posredovanjem pri zapošljavanju mladih osoba. Slobodan Cvejić. prikazao je Miodrag Nedeljković. Većina „socijalnih preduzeća“ u Srbiji je osnovana u Vojvodini. Potreban je mnogo ozbiljniji pristup u izgradnji javno-privatnih partnerstava. Po Sonji Vuković. O odnosu privrednog sektora i socijalnih preduzeća govorio je Neven Marinović. terminološki uobličio i ukazalo na mogućnosti razvoja socijalnih preduzeća. Grupe za razvojnu inicijativu. koje se bavi reciklažnim poslovima. između ostalog. U ovom procesu treba da budu uključena sva tri sektora: vladin. regulisao materiju obezbeđivanja osnovnog pokretačkog kapitala za razvoj socijalnih preduzeća. Po Cvejiću.

a bez usluge. Fifteen – life in the present tense. Inicijativa za razvoj i saradnju i Grupa 484 su potpisali protokol o saradnji sa ciljem formulisanja platforme za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.INICIJATIVE U CIVILNOM SEKTORU Koalicija za promociju socijalnog preduzetništva Balkanski fond za lokalne inicijative. U proteklih šest godina “Fifteen” fondacija proširila je svoje usluge kulinarstva i osnovala restorane u Amsterdamu. http://www. godine potpisan je Protokol o saradnji na aktivnostima koje imaju za cilj unapređenje i razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji između “Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF)”. U aprilu 2010. Evropski pokret u Srbiji. Smart kolektiv. godine osnovala restoran “Fifteen”. pre svega Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Naziv restorana potiče od prvobitnih petnaestoro mladih ljudi kojima je pružena mogućnost da radom steknu diplomu kuvara. http://www. Cilj programa je da se podigne svesnost građana o potrebi delovanja socijalnih preduzeća i ulozi koju obavljaju u društvu. Kako sami zaposleni u restoranu kažu: “da restoran nema socijalni cilj bio bi samo još jedno fensi mesto u Londonu. Evropski pokret u Srbiji. Kornvelu i Melburnu. dela privrednog sektora i nevladinih organizacija za razvoj socijalnog preduzetništva. Osnovan je sa idejom da bude socijalno preduzeće za radnu integraciju mladih ljudi koji su imali probleme pri socijalizaciji i školovanju i neretko završavali na ulici. Istovremeno socijalno preduzetništvo nije dovoljno prepoznato u Srbiji i postoji dosta nedoumica i neznanja o mogućnostima i prednostima socijalne ekonomije. Social Report 2007.uk/media/cabinetoffice/third_ sector/assets/se_action_plan_2006. U sklopu primene akcionog plana Kancelarija za civilni sektor pri kancelariji premijera. “SMART Kolektiva”. Inicijativa za razvoj i saradnju i Grupa 484 će zajednički raditi na ostvarenju ovih ciljeva i spremni su da u saradnji sa drugim organizacijama i sa državnim akterima. 2) definisanju zakonskog okvira za uspešno funkcionisanje socijalnih preduzeća. prva ovog tipa u Srbiji.uk/about-us  .cabinetoffice. Celokupni profit restorana fondacija usmerava za finansiranje treninga i edukacije mladih ljudi.net/files/3485/# 1 Café Fifteen.”1 Ovaj restoran zasniva se na principu davanja “druge šanse”. u kojem će biti prikazana teorijska i praktična iskustva o SP konceptu i praktični predlozi za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. “Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS)”. bili bi samo još jedan omladinski centar. pokrenu proces izrade “Okvira za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji”. “Grupe 484” i “Inicijative za razvoj i saradnju – Srbija (IDC)”. Radi promocije socijalnih preduzeća odabrano je dvadeset ambasadora socijalnog preduzetništva koji imaju dugogodišnje iskustvo u vođenju socijalnih preduzeća. pokrenula je program “Ambasadori socijalnih preduzeća”. Namera je da aktivnostima i inicijativama u okviru sopstvenih ili partnerskih projekata se doprinese formulisanju platforme za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.net/mission Vlada Velike Britanije je usvojila 2006. održivom razvoju društva i da se primenom ovog koncepta može doprineti rešavanju socio-ekonomskih problema pripadnika najugroženije populacije u Srbiji. 3) jačanju kapaciteta postojećih “socijalnih preduzeća” i 4) podizanju svesti ključnih aktera o potencijalu i društvenom značaju socijalnih preduzeća. Takođe. Balkanski fond za lokalne inicijative. pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije. Članice koalicije smatraju da koncept socijalnog preduzetništva snažno doprinosi smanjenju siromaštva. PROFIT KAO SREDSTVO ZA OSTVARIVANJE DRUŠTVENE KORISTI Primeri socijalnih preduzeća CAFE FIFTEEN “Jamie Oliver” fondacija je u Londonu 2002.org. izvršna direktorica (CEO) “Fifteen”-a je jedna od dvadeset britanskih ambasadora socijalnog preduzetništva. socijalnoj inkluziji.gov. Penny Newman. http://www.fifteen.pdf http://socialenterpriseambassadors. Smart kolektiv. smatramo da u našem društvu postoji dovoljna zainteresovanost relevantnih aktera. Cilj stvaranja Koalicije jeste promocija koncepta socijalnog preduzetništva. od strane ovih organizacija. godine “Akcioni plan za socijalna preduzeća”. koji je danas u vlasništvu “Fifteen” fondacije.online-brochures. Ovim protokolom je uspostavljena “Koaliciju za promociju socijalnog preduzetništva”. Zbog toga članice koalicije ovom inicijativom žele da doprinesu: 1) stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva.

Udruženje je nastalo kao reakcija na smanjene mogućnosti države da pruža usluge zbrinjavanja i lečenja starijih i bolesnih građana. http://www. godinu kada je grupa entuzijasta iz Bergama samoinicijativno osnovala udruženje za pomoć starijim građanima. ekosocijalno preduzeće za radnu integraciju dugoročno nezaposlenih osoba. usluge pranja posuđa i usluge malih popravki i baštovanstva.htm Zaštitni znak socijalne kooperative “Servire” je malo magare koje se koristi u terapeutskom radu sa osobama obolelih od Alchajmerove bolesti. Magazin prodaju “nevidljivi” pripadnici našeg društva. http://www. koncertne i sportske manifestacije. LICEULICE Nedavno se na ulicima Beograda pojavio magazin “Liceulice”.at/www_index.org/cms/item/communications/sr/ LICEULICE. svakodnevna briga o magarcu ostavlja veoma dobar efekat po osobe obolele od ove bolesti.smartkolektiv.Service” u Gracu. Osnivači magazina planiraju da ostatak profita od prodaje časopisa upotrebljavaju za dodatnu obuku samih prodavaca i razvijanje novih projekata za integraciju pripadnika ovih marginalizovanih grupa u društvo. YUSTAT Centar i istaknuti glumac Branislav Trifunović. Na ovaj način “ÖKO – Service” podstiče sve građane da aktivno učestvuju u zaštiti životne sredine. To su oblasti upotrebe iskorišćenog jestivog ulja za proizvodnju energije. s time da korisnik istu posle događaja može da vrati i time ostvari povraćaj dela novca. Usluge kooperative “Servire” mogu da koriste svi građani sa državnim osiguranjem.it/index. koji izlazi jedanput mesečno.arge.Service” je u Gracu uspostavio mrežu ljudi za sakupljanje iz restorana upotrebljenog jestivog ulja.html  .Service” posluje u oblastima koje nisu prvobitno bile privlačne poslovnom sektoru. dobijaju neophodne obuke kako bi mogli da budu konkurentni na tržištu rada.at/www_index. Nastanak ove kooperative vezuje se za 1979. Možda najzanimljivije polje poslovanja jeste proizvodnja bio-dizela od recikliranog jestivog ulja. mladi sa ulice. Centar za integraciju mladih. http://www. Naime. kroz rad u ovom preduzeću. Centar pruža usluge: pomoć u kući i usluge zbrinjavanja u gerontološkom centru starijih i bolesnih osoba kojima je potrebna stalna nega i pomoć. Nezaposleni pojedinci.php SOCIJALNA KOOPERATIVA “SERVIRE” Socijalna kooperativa “Servire” registrovana je po italijanskom zakonu kao socijalna kooperativa tip A. “ÖKO . a polovina te sume pripada prodavcima. ali i zbog manjka radnih kvalfikacija budući da im školovanje nije bilo omogućeno. iznajmljivanje čaša za velike manifestacije. Sada je udruženje validno registrovan i akreditovan centar za pružanje socijalnih usluga koji sarađuje sa lokalnim vlastima. Cena magazina je sto dinara. Zanimljiv način poslovanja je primenjen i za iznajmljivanje čaša za proslave. “ÖKO .ÖKO – SERVICE Asocijacija ARGE (Udruženje za upravljanje otpadom) je 1994. bez obzira na sopstvene prihode. Ovi mladi ljudi retko dobijaju šansu da se zaposle zbog predrasuda poslodavaca i većine društva prema njima.oekoservice. Magazin je rezultat zajedničkog rada nekoliko organizacija civilnog društva i pojedinaca. a prodaje se širom Beograda. Ovo preduzeće prodaje plastične čaše na ovim manifestacijama. koje se zatim pretvara u biodizel. Radna organizacija. Na ovaj način je njima omogućeno da steknu određeni nivo prihoda. to su Smart kolektiv. godine osnovala “ÖKO .servirecoop.php http://www.

sa namerom da svojim delovanjem na tržištu usluga doprinesu smanjenju nezaposlenosti pripadnika marginalizovanih skupina. doprinosi razvoju reciklažne industrije i brige društva za životnu okolinu i istovremeno podstiče društveno odgovorno poslovanje biznis sektora. pored dnevne brige. pored zaposlenog stručnog medicinskog osoblja. „Eko bag“ svojim poslovnim konceptom promoviše socijalno preduzetništvo u Srbiji. Preduzeće je registrovano kao zadruga i koristi se zadružni princip glasanja prilikom donošenja upravljačkih odluka. a svi radnici su pripadnici izbegličke populacije. sa osamostaljivanjem „Green and Clean“-a. poslovanju i marketingu. Većina članova Saveza slepih Vojvodine su nezaposlena i izdržavana lica. učestvuju i volonteri. U radu dnevnog boravka. BIZIAN GRUPA ECO BAG U septembru 2009. Osnivanje salona u okviru svojih prostorija je novi pokušaj da se smanji nezaposlenost slepih i slabovidih osoba i da se radnom integracijom doprinese poboljšanju njihovog položaja u društvu. rekreativnu nastavu. Ovaj tip socijalnih preduzeća. za proizvodnju torbica. i Savez je dugi niz godina pokušavao da bude posrednik u pronalaženju poslovnih ponuda. pre svega izbeglih i raseljenih lica i osoba sa invaliditetom. Svih trideset žena je prošlo obuku da bi svoja znanja iz tekstilnog sektora prilagodili radu sa pvc folijom. Kupci ovih proizvoda su vrlo često upravo firme čiji su reklamni slogani nekada „krasili“ bilborde. U oktobru 2009. novčanika i ostalih praktičnih proizvoda od recikliranog pvc materijala. prvenstveno od iskorišćenih reklamnih bilborda. vlasništvo nad firmom prenese i na zaposlene. Nakon završene obuke formirao se tim od četrnaest žena. svojim korisnicima pruža usluge radne terapije. koje su u Italiji prošle obuku iz pružanja socijalnih usluga. godine nevladina organizacija Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC) je pokrenula osnivanje socijalne ekološke kooperative „Eco bag“. uz saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. bilo je izuzetno teško da nađu novi posao. Bizian grupa brine o menadžmentu. godine u Kragujevcu.rs 10 . karakteriše i ekološka dimenzija poslovanja. Ova oblast socijalne zaštite do tada. eko-socijalna preduzeća doprinose očuvanju životne sredine i doprinose razvoju ekološke svesti društva. su osnovale socijalno preduzeće Bizian grupu. članovi ove kooperative teže da doprinesu inkluziji osoba sa posebnim potrebama u lokalnu zajednicu. poslovanju i finansijama „Green and Clean“ brenda usluga. izabrano je trideset žena koje su ostale bez zaposlenja nakon privatizacije firmi iz tekstilnog sektora. Bizian grupa je u okviru svoje organizacije pokrenula „Green and Clean“ paket usluga kroz koji pruža usluge čišćenja i održavanje enterijera i zelenih površina i vrši sitne popravke. SOCIJALNA KOOPERATIVA „VIVERE“ Socijalna kooperativa „Vivere“ je osnovana 2005. godine dve nevladine organizacije Međunarodna mreža pomoći (IAN) i Grupa 484. Saradnja je kasnije ostvarena i sa Centrom za socijalni rad.greenandclean. „Eco bag“ pripada kategoriji eko-socijalnih preduzeća za radnu integraciju. www. a takođe. ali i iz drugih ugroženih kategorija.SALON ZA NEGU TELA “HIGIJA” U julu 2009. pored naglašenog socijalnog cilja reintegracije dugoročno nezaposlenih osoba. U okviru prostorija saveza nameštene su kabine u kojima se pružaju usluge masaže. od strane nekoliko nezaposlenih žena i roditelja dece sa posebnim potrebama. socijalna kooperativa „Vivere“ je pokrenula i dnevni boravak u kojem se pružaju usluge socijalne zaštite osobama sa posebnim potrebama. nije bila adekvatno regulisana od strane lokalne vlasti. marketingu. dok su zaposleni pripadnici izbegličke i raseljeničke populacije. Ideja osnivača je da se.rs www. Profit Bizian grupe se ne raspoređuje osnivačima preduzeća nego se usmerava na pokretanje novih poslovnih aktivnosti i dodatno obrazovanje zaposlenih kako bi se unapredile njihove profesionalne kvalifikacije i tako postali konkurentniji na tržištu rada. kao i radne kvalifikacije za kojima nema velike potražnje na tržištu rada. Trenutno je „Grean and Clean“ malo preduzeće u kojem je zaposleno petoro osoba. kako bi se slepim i slabovidim osobama omogućilo da sami ostvaruju egzistencijalne prihode. Oblast delovanja kooperative je pružanje socijalnih usluga i socijalne zaštite odraslim osobama sa posebnim potrebama. Budući da su imale više od četrdeset godina. U prvoj fazi formiranja preduzeća. godine Savez slepih Vojvodine je u svojim prostorijama u Novom Sadu osnovao salon za masažu i negu tela. pomoć u ličnoj higijeni i zdravstvenoj negi. Pored toga dodatno su edukovane o socijalnom preduzetništvu. Socijalna kooperativa „Vivere“ u dnevnom boravku. Između ostalog.biziangrupa. svojim radom. U saradnji sa lokalnim vlastima. Sličan salon funkcioniše i u Beogradu. uz podršku Unidea fondacije.

Jednakosti Šire značenje jednakosti. invaliditet. Sve aktivnosti treba da budu zasnovane na principu podržavanja (neposredno ili posredno) osnovnih ljudskih prava ili da aktivnosti imaju najmanji mogući negativni uticaj po okruženje. Ove klauzule se primenjuju u procesu selekcije i odabira najpovoljnije ponude. postupke po kojima su roba i usluge ostvarene. 11 . socijalni i ekološki uticaj prilikom svog delovanja – maksimalizovanje profita i minimalizovanje loših posledica. uključujući uverenja ili mišljenja. nepoštenim i korumpiranim poslovanjem i degradacijom okruženja. Iako je veoma lako osnovati kompaniju usmerenu interesu zajednice. Asset lock (zabrana transfera svojine) i izveštavanje o doprinosu zajednici omogućava da ova vrsta kompanije bude idealno sredstvo za organizacije koje žele da se pomaknu ka tržištu pružanja javnih usluga. Sve mogućnosti moraju biti jednako dostupne i pristupačne svim potencijalnim učesnicima i postojeće inicijative ne smeju da imaju negativan uticaj na bilo koju ugroženu grupu. obavljajući svoju primarnu funkciju. Stvorena je radi socijalnih preduzeća koja žele da koriste njihove resurse i profit zarad ostvarivanja javnog dobra. a najčešće se primenjuju u procedurama lokalnih samouprava. Termin se često koristi kao sinonim za volonterski rad. rasu. Kompanija usmerena interesu zajednice Kompanija usmerena interesu zajednice je novi tip kompanije. socijalna preduzeća mogu dodati vrednost kvalitetu javnih usluga ili boljem zadovoljavanju potreba svoje korisničke grupe budući da su dobro upoznata sa problemima svojih korisnika. uslove koje ponuđač nudi svojim radnicima. kao što je versko uverenje ili političko mišljenje. seksualnu orijentaciju. ili ostalih ličnih atributa. Asset Lock Asset Lock ili zabrana transfera svojine je opšti termin koji se odnosi ne sve finansijske odredbe koje osiguravaju da se svojina kompanija usmerenih interesu zajednice (uključujući i profit koji proizlazi iz njenih aktivnosti) koristi isključivo za dobrobit zajednice. obuhvata jednakost bez obzira na rod. nekorektnom trgovinom. a ne na sposobnost da stvara novčanu zaradu. Jednakost se odnosi i na pojedince i grupe koje su suočene sa diskriminatornim ponašanjem na osnovu starosne dobi. Etička kupovina Etička kupovina je zahtev javnom sektoru da obavlja sopstvene aktivnosti na etički način. zagađenjem.REČNIK SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA U ovom malom rečniku predstavljamo osnovne pojmove socijalne ekonomije Dodata vrednost Poseban ili specijalan doprinos koji je rezultat izvođenja neke aktivnosti. Dobra praksa dovodi postepeno do promene postojećeg procesa javnih nabavki da bi se osiguralo da proces javnih nabavki robe i usluga ne bude povezan sa postupcima zanemarivanja ljudskih prava. Na primer. Službenici i dobavljači javnog sektora zaduženi za nabavke sve više uzimaju u obzir etička pitanja (pogotovo ekološka) povezana sa kupovinom robe i usluga. Korporativna društvena odgovornost Vlade posmatraju korporativnu društvenu odgovornost kao doprinos poslovnog sektora postizanju ciljeva održivog razvoja. Neprofitno Termin se upotrebljava za opis organizacija koje su osnovane sa ciljem reinvestiranja bilo kojeg novčanog viška radi ostvarivanja ciljeva organizacije. Takođe. a koje daju prednost socijalno i ekološki odgovornim kompanijama ili pak socijalnim preduzećima. Klauzule od društvenog značaja su vrlo često podržane i strateškim dokumentima o razvoju zajednice. “Neprofitno” se odnosi na motiv osnivanja organizacije. jezika i socijalnog porekla. one ipak moraju dokazati da rade u korist zajednice u kojoj deluju. socijalna preduzeća mogu uticati na povećanje socijalne kohezije u društvu (što je takođe dodata vrednost). Klauzule od društvenog značaja Klauzule koje mogu biti uključene u postupak javnih nabavki ili tendera. Kompanija usmerena interesu zajednice u obavezi je da podnosi izveštaj nezavisnom regulatornom telu o svom doprinosu zajednici i načinu uključivanja interesnih grupa u njihove aktivnosti. Javni sektor tako mora da uzme u obzir mesto ponuđača. Suštinski radi se o načinu na koji poslovni sektor uzima u obzir svoj ekonomski.

Patient Capital .equity-type (pravednim ili akcijskim) . Socijalna revizija podrazumeva i nezavisno proveren izveštaj koji pokazuje koliko je uspešna organizacija u ispunjavanju društvenih ciljeva. Ovo je relativno novi pojam. Održivim razvojem se smatra razvoj koji ostvaruje potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da ostvare njihove buduće potrebe. finansiranjem) za održivi razvoj. Javni sektor je strana koja nudi takvu saradnju i ugovorom definiše vrstu i obim poslova koji se prenosi na privatni sektor. Javno–socijalno–privatno partnerstvo (JSPP) JSPP je razvoj ideje javno-privatnog partnerstva. ali se sve više vezuje za tip investicije u organizacije koje se postepeno odvajaju od donatorske pomoći ka ekonomskoj samoodrživosti. nego preduslov za ostvarivanje javno-privatnog partnerstva usmerenog na: • Ostvarivanje i sprovođenje društvenih ciljeva. ovaj termin se u oviru socijalne ekonomije interpretira kao . vrednosti i obaveza. a uzimajući u obzir stavove svih zainteresovanih grupa. Socijalno preduzetništvo i socijalna preduzeća Socijalno preduzetništvo podrazumeva poslovne poduhvate koji se realizuju na tržištu sa jasnim socijalnim ciljem. javno-socijalno-privatno partnerstvo nije samo nastavak ideje javno-privatnog partnerstva.‘mezzanine-type’ finance – kao nešto između subvencije i zajma. Socijalna preduzeća imaju tri jasna obeležja: imaju jasan socijalni cilj. od 20 do 25 godina. Održivi razvoj Održivost je način na koji su ekonomski. Javno – privatno partnerstvo (JPP) Javno-privatno partnerstvo (Public Private Partnership ili P3) predstavlja saradnju državnog i privatnog sektora u oblasti proizvodnje javnih dobara ili pružanja javnih usluga. Cilj postupka je da se pomogne ostvarivanje boljeg učinka. • Podržavanje srednjoročnih i dugoročnih planova i ciljeva organizacija. Socijalna investicija Socijalna investicija se koristi za opisivanje investicije u organizaciju čiji cilj nije prevashodno finansijska zarada nego društveni učinak. itd. Socijalni preduzetnik Socijalni preduzetnik je osoba koja prepoznaje socijalni problem i koristi inovativne. što je cilj obične kooperative (zadruge). socijalni i ekološki delovi našeg života društveno povezani.investiranjem u okviru privatnog sektora. preduzetničke metode za stvaranje i upravljanje poduhvatom radi društvene promene. Zagovornici ovakvog načina investiranja smatraju da su privatne kompanije često efikasnije od birokratskih javnih tela dok se kritika zasniva na ideji da privatni sektor ne treba da se proširi u oblasti kao što su školstvo i zdravstvo. Posrednici socijalnog preduzetništva Organizacije koje rade sa socijalnim preduzećima u nastanku sa namerom da im pomognu da se ostvare kao socijalna preduzeća. Tradicionalno povezan sa . koji obavljaju članovi kooperative (zadruge). nego se zajednički poduhvat. 12 .. blagostanja. Socijalna kooperativa (zadruga) Cilj socijalne kooperative (zadruge) nije sprovođenje zajedničke komercijalne aktivnosti jedino zbog finansijske koristi članova. • Planiranje i pogodnu primenu neophodnih uslova i resursa (npr. kada su države dozvolile privatnom sektoru da ulaže u infrastrukturu. Socijalno računovodstvo i revizija Metoda merenja socijalnog i ekološkog učinka organizacije (kroz upoređivanje postignutih rezultata u odnosu na postavljene ciljeve). Ovakav način kapitalnog investiranja je nastao kao rešenje za rastući nivo javnog duga tokom 70-ih i 80-ih. demokratsku sktrukturu i nisu usmereni prevashodno na sticanje profita već na ostvarivanje društvene funkcije.Dugoročni kapital (socijalna ekonomija) Dugoročni kapital je relativno nov koncept u socijalnoj ekonomiji. Pojam se koristi i kao naziv za investicije koje teže ostvarivanju ljudskog ili društvenog kapitala. Društveno dodata vrednost Društveno dodata vrednost se odnosi na korist koju privatni sektor ili organizacija ostvaruje u smislu svog društvenog učinka i učinka na okruženje. Saradnja je najčešće dugoročna. namera i zadataka radi koristi zajednice. a koje su tradicionalno u nadležnosti države. Drugačije rečeno. Ova metoda se koristi da bi se utvrdilo kako organizacija ostvaruje svoje ciljeve kao i ostale usluge koje pruža. pokreće radi društvene koristi i socijalne integracije ugroženih grupa.

uk Televizijski prilozi o socijalnoj ekonomiji „Socijalno preduzetništvo“ 03.socialeconomy. Izvori koji su korišćenji u definisanju ili preuzimanju termina iz rečnika: • www.org Grupa 484 www. autonomne su i vode ih pojedinci koji nisu plaćeni.eu www.eu.net www.05.org www. Volonterske organizacije Organizacije zasnovane na volonterskom radu nisu usmerene na profit.net and definitions related to EMES • www.smartkolektiv.org SMART Kolektiv www.info www.emins.org.2010.rs Inicijativa za razvoj i saradnju .ekonomiaspoleczna.emes.pl www.org. Videti na: http://www.idcserbia.Ugrožene kategorije stanovništva Grupa ljudi koja je socijalno-ekonomski ugrožena zbog različitih društvenih okolnosti i urođenih ili stečenih karakteristika.2010.euricse.org Realizaciju projekta Forum socijalnih preduzeća omogućila je Unidea UniCredit Fondacija 1 .html Više informacija o socijalnom preduzetništvu možete saznati od članica Koalicije za promociju socijalnog preduzetništva: • • • • • Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) www.socialeconomyscotland.org Evropski pokret u Srbiji (EPuS) www.Srbija (IDC) www.bcif.grupa484.info • CESS Magazine Preporučujemo sledeće veb sajtove: • • • • • • www. „Socijalna preduzeća“ 25.02.2010. nisu obavezne.socialenterprise.mreza.rs/evronet_frejmovi. „Prvo ekološko-socijalno preduzeće“ 01.04.socialeconomyscotland.emes.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful