Optički komunikacioni sistemi

Operativni sistem za servise
Mreže prema zahtevima pretplatnika (CPN)
godina
Fotonska komutacija Fotonski LAN

20xx

Mreža servisa
LS TS TS LS

Mreže prema zahtevima pretplatnika (CPN)

Opticki put u transportnoj mreži Opticka vlakna u pristupnoj mreži

.
2000

1990

Pristupna mreža

Tranzitna mreža Transportna mreža Operativni sistem transportnih mreža

Pristupna mreža
Opticka vlakna u tranzitnoj mreži

1980

1

Midwinter: VIZIJA
Telekomunikacione veze sa optičkim vlaknima bile su 1966. godine luda ideja, eksperimentalna realnost 1976.godine i osnovna tehnika prenosa 1986.godine. ...Savremena istraživanja pokazuju da mogućnosti buduće optičke komunikacione tehnike uveliko prevazilaze njenu današnju upotrebu.
2

Prednosti i dileme
• Ogroman propusni opseg na raspolaganju (oko 60 THz u savremenim vlaknima bez OH), ali nije sasvim jasno koji je najbolji način da se sve to iskoristi; elektronika do 10 Gb/s (GaAs) • Zahtevi pretplatnika (Internet saobraćaj: krajem 2002 samo par desetina Mb/s po korisniku • Mnoštvo novih ideja koje objedinjavaju
u USA potrebni kapaciteti oko 35 Tb/s – više od kapaciteta potrebnih za celokupan tf saobraćaj u svetu), već sada su

– Fundamentalna istraživanja: fizika poluprovodnika, nelinearna optika, prenos vođenih EM talasa u optičkom medijumu – Primenjena istraživanja: sistemi prenosa, teorija kodovanja i multipleksiranja, kompleksna teorija telekomunikacionog saobraćaja i mreža
3

Trendovi razvoja optičkih mreža
Sve više kanala (preko 160 l) Gradske mreže ( govor i velika količina podataka) Broj kanala

WDM

Sve veći binarni protoci (preko 40 Gb/s)

i protok Binarn

Me tro

TDM
ULH
alu po kan

Paketska komutacija-kada? Problem: optičke memorije

Sve veće dužine veza (preko 6000 km)

Du

ž in av

ez e

Solitonski prenos; pojačavači
4

poluprovodnički 1962) Kao i Hockman i Werts 1966 –nečistoće u staklu Kapron.Istorija • • • • • • • • • • Jednostavna svetlosna signalizacija Optički telegrafski sistem (Francuska) John Tyndall 1870 Bell 1880 fotofon Norman French Laser (Schawlow i Townes 1958. Maimann 1060. Keck i Maurer (Corning glass) 1970. Prvo dobro vlakno Instalisanje prvih optičkih kablova u svetu 1976 Instalisanje prvog optičkog kabla kod nas 1984 5 .

3 nm 1020 3 pm 1022 0.3 pm Frekvencija (Hz) Talasna dužina Simetrični kablovi Koaksijalni kablovi Talasovodi Optička vlakna 6 .0.8 µm Radio talasi Vidljivi spektar od 780 nm (crveno) do 380 nm (ljubičasto) HF VHF Gama zraci Kosmički zraci Milimetarski Infracrveni talasi Mikrotalasi Dugi talasi MF UHF Daleki infracrveni Ultraljubičasti X zraci 0 102 3000 km 104 30 km 106 300 m 108 3m 1010 3 cm 1012 0.Opseg učestanosti koji se koristi za optičke komunikacione sisteme u spektru elektromagnetnih talasa Optički komunikacioni sistemi 1.3 mm 1014 3 µm 1016 30 nm 1018 0.7 µm .

703 7 .703 O/E Interfejs G.Princip prenosa optičkih signala Izvor svetlosti Izvor Detektor svetlosti Dekoder Korisnik Koder Optičko vlakno E/O Interfejs G.

raspodela energije zračenja crnog tela. Heigens – svetlost je talas koji se prostire velikom brzinom od izvora kroz prostor koji je ispunjen etrom (hipotetična nepokretna elestična sredina) • Fresnel (početak XIX veka) – objasnio interferenciju i polarizaciju u okviru talasne teorije • Maxwell (70-te godine XIX veka) – razradio teoriju EM talasa koja ne zahteva postojanje etra (vidljivi deo svetlosti 370-770nm se dobro identifikuje sa EM talasom) • Kraj XIX i početak XX veka – spektar hemijskih elemenata. pronalazak fotoelektričnog efekta – svetlost se emituje.Priroda svetlosti • Newton (kraj XVII veka) .tok materijalnih partikula (korpuskula) koje lete od izvora svetlosti velikom brzinom. prostire i absorbuje u određenim količinama: kvantima 8 .

Priroda svetlosti • Planck (1900) – kvantna teorija elektromagnetnih procesa • 1905 Einstein . masa im je konačna i imaju energiju E=h×ν i impuls intenziteta p= h×ν /c – Za manje frekvencije (radio talasi i delimično niži deo IR spektra) mala je energija pa preovlađuju talasne osobine – Za nešto veće frekvencije (viši deo IR opsega i vidljivi deo spektra) ispoljavaju se kako talasna tako i kvantna svojstva – Za još više frekvencije (UV. γ zračenje) preovlađuju kvantna svojstva zračenja 9 .kvantna teorija svetlosti : svetlost pretstavlja tok svetlosnih partikula ‘fotona’ Svi fotoni imaju brzinu svetlosti. X-rendgensko zračenje.

Ponašanje svetlosnog zraka pri prolasku kroz EM polje Optički gušću sredinu 10 .

Interakcija svetlosti sa materijom refleksija i refrakcija 11 .

već se totalno reflektuje sin θcrit = n1/n2 12 .Def: Kritičan ugao je max ugao incidentnog sv.zraka (iz optički ‘gušće’ u optički ‘ređu’ sredinu) za koji svetlost prestaje da se refraktuje.

Totalna unutrašnja refleksija: osnovni mehanizam prostiranja svetlosti kroz vlakno 13 .

Refrakcija kroz materiju sa promenljivim indeksom prelamanja 14 .

Prizma: ugao defleksije se razlikuje za komponente sa različitim frekvencijama 15 .

Difrakcija Otvor je reda talasne dužine incidentne svetlosti 16 .

Difrakcija u beskonačnosti Rotacija za 900 i veći broj likova koji blede kako se udaljavamo od osa simatrije (zbog 2-D Fourierovog razvoja) –još je komplikovanije jer i monohromatski zrak ima Gaussovu raspodelu intenziteta po poprečnom preseku 17 .

Difrakciona rešetka Kada kolimirana svetlost padne na rešetku. komponente različitih frekvencija se difrakuje različito 18 .

Heigens-Fresnel princip Otvor reda talasne dužine ponaša se kao izvor svetlosti iste talasne dužine – osnovni princip pri interferenciji 19 .

Interferencija svetlosti Interferencija (konstruktivna i destruktivna) svetlosti iz dva koherentna izvora iste talasne dužine 20 .

Antireflektivni omotač U komponentama sistema u kojima je neophodno da se što više snage ubaci u njih (da se minimizira reflektovana snaga) pa se na prelazu vazduh-komponenta primenjuje 21 jednoslojni ili višeslojni antireflektivni omotač .

Generisanje holograma 22 .

Kreiranje holograma 23 .

Primena holografije u prepoznavanju oblika 24 .

refrakcija. stepen polarizacije zavisi od incidentnog ugla i indeksa refrakcije materijala po Brewsterovom zakonu tg Ip=n 25 . njen reflektovan deo je polarizovan. rasejanje Kada nepolarizovana svetlost padne na neku površinu.Primeri polarizacionih modova oko ose propagacije svetlosti Svetlosni zrak je upravan na ekran Uzročnici polarizacije: refleksija.

Primeri polarizacije usled refleksije i refrakcije 26 .

Fazni pomeraj Fazni pomeraj prenesene svetlosti zavisi od talasne dužine 27 .

Izotropija i anizotropija Efekti mikrooštećenja 28 .

Birefraktivnost 29 .

Efekti pritiska i temperature : izazivaju dislokaciju uređenih mlekula u materiji 30 .

homogena ili nehomogena dielektrična struktura Omotač: čvrsta transparentna. dielektrična homogena (ili nehomogena) struktura 31 .Optička vlakna n2 n1 Jezgro: unutrašnji transparentni cilindar.

dužine 60-90cm Procesi: VPO (Vapour Phase Oxidation Process. itd.Fabrikacija vlakana : predforma MCVD metod Staklena šipka prečnika 10mm. OVPO (Outside VPO). Direct Melt. VAD (Vapour Phase Axial Deposition). 32 . MCVD (Modified Chemical Vapour Deposition).

MCVD metod 33 .

Izvlačenje vlakna 34 .

Podela vlakana prema profilu indeksa prelamanja 35 .

r > a 12 0 +a r 36 . r < a ⎝a⎠ ⎥ ⎢ ⎣ ⎦ n( r ) = n2 = Const .Profil indeksa prelamanja Indeks prelamanja u jezgru n(r) n1 α64 α=2 α=1 n2 Indeks prelamanja u omotaču ⎧ ⎪ n( r ) = ⎨ ⎪ ⎩ -a α ⎡ ⎛r ⎞ ⎤ n1 ⎢1 − 2 ∆⎜ ⎟ ⎥ ..

Prostiranje svetlosti u step i gradijentnom vlaknu 37 .

Podela vlakana prema broju modova koje podržavaju 38 .

Prostiranje svetlosti kroz vlakno: ugao prihvatanja 2 2 sinθ max = n1 − n2 = NA = n1 2 ∆ 2 2 n1 − n2 n1 − n2 ∆= ≈ 2 2 n1 n1 za ∆ << 1 39 .

Geometrijska optika .teorija zraka B konus prihvatanja n2 θ0 θ0 θ1 θi θ kritično θtunel omotač jezgro θmax A n0 n1 izračen zrak 40 .

c λ= fn 2 2 V = ka n1 − n2 41 .Talasna (elektromagnetna) teorija omotač jezgro n1 H A n2 ΦR-fazni pomeraj usled refleksije θ površine jednakih faza za zrak C C površine jednakih faza za zrak A 4πH λ cosθ − 2 Φ R = 2 Mπ .. M = 0... 1. 2.

42 .