P. 1
Pristup Slovenije EU

Pristup Slovenije EU

|Views: 340|Likes:
Published by Dragan Paripović

More info:

Published by: Dragan Paripović on Sep 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/26/2015

pdf

text

original

Evropska Unija (EU

)
Evropska unija (skraćeno: EU) je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih država. EU je definisana kao: federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne

sredine;

konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj

politici i kao

međunarodna organizacija u spoljnoj politici.

Pretpristupne aktivnosti Važniji događaji pre ulaska Slovenije u EU

• 1992: molba za Evropski sporazum o približavanju. • 10.06.1996: potpis Evropskog sporazuma o približavanju. Posle toga je Slovenija i formalno podnela molbu za članstvo u EU. • jul 1997: Evropska komisija je izrazila mišljene o zemljama kandidatima u Agendi 2000. Mišljenje o Sloveniji je bilo pozitivno. • septembar 1997: Vlada Republike Slovenije je prihvatila Strategiju za približavanje. • 13.12.1997: Veće Evrope je u Luksemburgu prihvatilo preporuke Evropske komisije da pregovori mogu početi sa šest zemalja – Republika Češka,

1

godini učešće žena među nezaposlenima porastao je na 52.2004: ulazak u EU. godini. Veće Evrope je potvrdilo datum ulaska.04.03.12.2 procentnih poena u 2002. • 13. Rodna razlika u platama u Sloveniji (10.8%. Dalja kretanja će u velikoj meri zavisiti od budućeg restruktiranja zapošljavanja.2003: potpisivanje Ugovora o ulasku u EU • 01.2002: Veće Evrope u Briselu je i formalno objavilo da će biti 10 zemalja kandidata.1998: Vlada je imenovala pregovarački tim Republike Slovenije za ulazak u Europsku uniju.1998: prva Konferencija o približavanju na nivou šefova pregovaračkih timova (ministri spoljnih poslova) je bila sazvana 31. uključujući i Sloveniju. Taj datum označuje službeni početak pregovora. • 25. • 23. Krajem 2 . Kipar i Slovenija (takozvana luksemburška grupa) • 31. Mađarska. godini. marta 1998. Statistički zavod Republike Slovenije) je znatno manja od proseka 25 članica EU. Poljska. • 02.2002: završetak pretpristupnih pregovora.04. Tržište rada i Evropska strategija zapošljavanja Promene na tržištu rada u Sloveniji dovele do smanjenja radne snage bez obzira na pol. spremnih za ulazak u 2004.Estonija.03. u 2003. U 2000.7/% nezaposlenih.10.2003: Referendum u Sloveniji o ulasku u Evropsku uniju • 16. Analiza stope nezaposlenosti prema polu u tranzicionom periodu pokazuje da ranija prednost žena nije trajala dugo.05. godini žene su činile 50.

godine planirano je da se sprovede samo tema br. Zakon o ravnopravnim mogućnostima i Zakon o radu. u skladu sa Evropskom strategijom zapošljavanja. Ministarstvo za rad. tokom proteklih deset godina najznačajniji pomaci u oblasti rodne ravnopravnosti ostvareni su u zakonodavnoj oblasti. primena programa Inicijativa u zajednici JEDNAKI (EQUAL Community Initiative) usmerena je ka ostvarivanju ciljeva u toj oblasti. Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje je osnovni programski dokument za implementaciju politika na tržištu rada.-2006. Strategija razvoja tržišta rada do 2006. U periodu između 2004. preovladavajuće i opšte prihvaćeno stanovište u vezi rodne ravnopravnosti bilo je da je ono već ostvareno u prethodnom političkom sistemu i da je ravnopravnost žena i muškaraca u potpunosti ustanovljena. Štaviše. Pre nego što su pitanja rodne ravnopravnosti došla u središte pažnje međunarodnih organizacija i udruženja. 8 (Smanjenje rodne razlike i podrška ravnopravnosti na radnom mestu). Iz tog razloga. to ne ukazuje na stvarnu promenu u sprovođenju rodne ravnopravnosti s obzirom da nisu postavljeni jasni temelji i standardi u ostvarivanju rodne ravnopravnosti na tržištu rada. Osnovni zakonski mehanizmi unapređenja jednakih mogućnosti sada se nalaze u tri zakona: Zakon o roditeljskoj brizi i porodičnim novčanim beneficijama.devedesetih uspostavljeni su razni programi aktivne politike zapošljavanja. porodicu i socijalnu politiku je. ali sve do kraja devedesetih ti programi nisu bili usmereni ka ženama. 3 . Oni akti još nisu (u potpunosti) implementirani. Pa ipak. godine ističe ostvarenje rodne ravnopravnosti na tržištu rada kao jedan od dugoročnih ciljeva. međutim. razvilo sistem pokazatelja tržišta rada koji se sada mogu pratiti i u pogledu roda.

drugom ne svane. paradoksalno.postati prepoznatljiva zemlja EU! Umešnost predsedavanja Unijom 4 . ali je uprkos tome zabeležila munjevit uspeh u vlastitoj promociji. a državama koje se spremaju za udruženu Evropu donele preko potrebne investicije i otvorile nova radna mesta.Jedan od glavnih izazova na unapređenju rodne ravnopravnosti na tržištu rada je eliminacija horizontalne i vertikalne podele rada kao i razlika u platama koje su s tim u vezi. Više se zalaže za rodnu neutralnost. Slovenija još nije primenila integraciju rodne perspektive u javnu politiku kao sredstvo ili strategiju u praksi niti u potpunosti razumela ovaj princip. a sa svojim brendom "I feel Slovenija" vešto je iskoristila predsedavanje Unijom. Dok nekom ne smrkne."zemlja u srcu Evrope". turizmologa. imati njihova nekadašnja "braća" sa jugoistočnog Balkana. Slovenija spada među države-novajlije u Evropskoj uniji. Mnoga slovenačka preduzeća na vreme su ukalkulisala pritisak evropskog tržišta. Hrvatske. lobista i biznismena. što se suviše često shvata kao neuzimanje u obzir rodne dimenzije. zato će neposrednu korist od otpuštanja slovenačkih radnika. Makedonije i Bosne prebacile delove svojih proizvodnih kapaciteta. Tako su uspešne slovenačke firme izbegle prepreke novih evropskih granica. Tako je među evropskim narodima umesto prefiksa "bivša Jugoslovenska republika" dobila novi . ukinutih kod kuće. jer je iza njih radila cela armija PR stručnjaka sa jednim jedinim zadatkom . i na teren Srbije i Crne Gore. Imidž koji je godinama stvaran nije bio isključiv zadatak diplomata.

242 u drugim krajevima sveta. Podeljena su 1.000 kravata i marama sa simbolima Slovenije i 27. 133 inostranih stručnjaka i 245 studenata.000 događaja: 283 u Sloveniji. “Kao što lako možete videti.000 ljudi.003 protokolarna poklona. Na 166 formalnih događanja učestvovalo je 27. godine.000 promotivnih poklona.800 evra. na ovo pitanje daje vrlo jednostavan odgovor. 3. 5 . Pre bi se moglo reći da je obrnuto”.Budžet predsedavanja Slovenije EU bio je 62. koja je članica EU od 2004.720 slovenačkih javnih službenika.597 delegata i 847 prevodilaca. a da je u 2008. Iz perspective te jedine zemlje koja je nastala raspadom bivše Jugoslavije.5 puta. koji su odradili 12. Internet stranicu predsedavanja za šest meseci posetilo je 765.181 stranica teksta.4 miliona evra. Organizovano je više od 8. godini iznosio 22.285 u Briselu i 4. Brojne prednosti članstva Helena Vodušek. odnosno porastao je za čak više od 4. 30. Koliko je Slovenija napredovala od vremena međunarodnog priznanja. godine brutodruštveni proizvod bio 4. Vudošekova navodi da su prednosti članstva u EU brojne. možda najbolje govori podatak da je 1991.986 evra po glavi stanovnika. Samo na projektu predsedavanja Slovenije EU radilo je 2. trenutno se ni jedna zemlja ne gura na izlaznim vratima EU. iz Odjeljenja za odnose s javnošću Vlade Republike Slovenije.800 sati simultanog prevođenja i preveli 21.

a članstvo u EU ima veoma važnu ulogu i pozitivan uticaj na promociju naše zemlje i njene prepoznatljivosti u svetu”. Nudi slobodno putovanje bez birokratskih zaustavljanja od Ljubljane do Severnog pola. što je “Mercatoru” pomoglo da postane jedan od vodećih trgovinskih lanaca u ovom delu Evrope. poboljšala bezbednost i policijsku saradnju sa drugim članicama Šengena. a Slovenci su dobili priliku da se zaposle van granica svoje zemlje u drugim EU članicama bez potrebe da vade radnu dozvolu a da istovremeno imaju isti tretman kao i građani te zemlje. “Mladi ljudi mogu ići da studiraju u druge zemlje. prema njenim rečima. Slovenija je proširila svoj uticaj u spoljnoj politici. Paralelno sa slovenačkim pristupanjem EU. kaže da je članstvo Slovenije u EU. Konkretne prednosti slovenačkog članstva u EU su. i s procesom evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana. brojne. slovenački jezik je postao zvanični jezik EU. Melita Kolbezen. kroz Šengenski sporazum Slovenija je uklonila granice. a kroz evro jednostavnije plaćanje i veću monetarnu i ekonomsku stabilnost. dalekosežnu politiku strateških planiranja. pomoćnik predsednika Uprave za strateške finansije i informatiku Poslovnog sistema “Mercator”. Koliko je članstvo u EU pomoglo brojnim privrednim subjektima u Sloveniji. kako navodi Vodušekova. poslovni uslovi su se poboljšavali. nudi plaćanje u eurovaluti u mnogim zemljama u kojima slobodno možemo tražiti posao”. Takođe. Pored evropskih fondova. pored regionalne 6 . najvećeg slovenačkog trgovinskog lanca. viosk nivo pravne zaštite. i zajedno sa drugim članicama oblikuje budućnost međunarodnih odnosa generalno”.“EU nudi mnogo. Slovenija je kroz proširena tržišta dobila priliku za rast poslovnih aktivnosti. “Osim toga. Nudi veliko slobodno tržište. može se videti na primeru “Mercatora”.

pomoglo i u poboljšanju poslovnih procesa. iskoristila značajan deo. godine kroz kohezione fondove. Kroz Operativni program za jačanje regionalnih razvojnih potencijala. Slovenija je uključena u brojne druge fondove i programe.6 milijardi evra. Mađarskom. Slovenija je iskoristila sa 66. Osim ovih programa.3 milijarde evra. Samo za evropsku politiku saradnje. pre svega finansijskih i nabavnih. dok Operativnim programom za zaštitu životne sredine i saobraćajne infrastrukture. Slovenija u navedenom periodu može da računa na 1. U Programu za razvoj ljudskih resursa Slovenija može dobiti oko 755 miliona evra. odnosno povučeno je 1.6 milijardi.7 milijardi evra.saradnje. odnosno iskorišćeno je 50 odsto raspoloživih sredstava.4 odsto. zajedno s nacionalnom komponentom. Fondove zasnovane na tenderu. U grupi sertifikovanih operacija. dodeljeno oko četiri milijarde evra. odnosno uzela je 1. 7 . U ovom trenutku postoji pet takvih programa sa Austrijom. Slovenija je od do sada dodeljenih fondova u periodu 2007-2009. iskorišćeno je čak 105 odsto. Italijom. odnosno kroz evropske fondove manje razvijenim regionima i za podršku u prilagođavanju evropskim standardima. Gotovo milijardu i po evra dobijeno je u istom periodu za refundiranje i podršku. Slovenija može dobiti maksimalno 1. Deo koji otpada na ugovore iskorišćenosti iznosi 82 odsto. te program jadranske inicijative. Hrvatskom. Visoka iskorišćenost fondova Sloveniji je u periodu 2007-2013. odnosno oko dve milijarde evra. Slovenija sa svojim evropskim partnerima može računati na dodatnih 300 miliona evra.

ali je uspela povećati njegovu vrednost. Slovenija potencijalno primila više novca nego što uplaćuje u budžet EU.  Slovenija je pojačala odnose sa svojim bogatijim evropskim susedima. koje su je učinile uspešnom zemljom velikim delom i zahvaljujući članstvu u EU.  Slovenija je idealna odskoćna daska za poslovanje u Jugoistočnoj Evropi. čime je Slovenija ostvarila čak dve milijarde evra “suficita”.  Porastao je i izvoz. otvaranje firme u toj zemlji znači pristup kompletnom tržištu EU.Ivo Vajgl. evropski parlamentarac iz Slovenije i bivši ministar spoljnih poslova te zemlje. kaže da je u periodu 2007-2013.  Dobila je kvalitetnu saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu. poput Austrije i Italije. Slovenija je napravila listu od 16 komparativnih prednosti.  Slovenija je popravila obrazovanje svojih ljudi koji poznaju strane jezike i izuzetno su informaciono pismeni.  Slovenija je profitirala i od svog geografskog položaja.  Značajno su porasle i inovacije u tehnologiji. kao i prihod slovenačkih firmi u poslovanju sa inostranstvom. Komparativne prednosti Slovenije Nakon pristupanja EU.  Zbog toga što je Slovenija članica Eu.  Slovenija je bila relativno malo tržište. 8 .  Slovenačko tržište je interesantno za strane investiture.

godinu. Trenutno u Sloveniji ima oko 505 kilometara autoputeva i brzih puteva. preduzeća i vlade 9 . Veliki deo tih projekata finansiran je i iz kohezionih fondova EU. Interesa i ciljeva nacionalne privrede.  Poboljšala pogodnosti stranim ulagačima koji dolaze u Sloveniju. Na internet stranici DARS navodi se da će ukupan investicioni zahvat iznositi oko četiri milijarde američkih dolara. Investicija u autoputeve Jedan od najvažnijih projekata koji je Slovenija u proteklom vremenu provodila. Promene spoljno trgovinske politike posle članstva u EU Promene posle članstva u EU će biti posledica: Sadašnjih specifičnosti slovenske spoljne trgovine i stvarnog ispunjavanja Kebenhaunskih kriteria.  Postigla je visok nivo zaštite stranih investitora.  Kvalitetniji obrazovni system. izgrađeno čak 305 kilometara autoputeva. Brzorazvijajuće informaciono društvo. do 2007. Kompletan završetak mreže planiran je za 2013. je izgradnja autoputeva.  Dinamizirala je i stabilizovala političko i ekonomsko okruženje.  Slovenija je uvela i niske poreze na dobit. što znači da je u periodu od 1994.

tranzicijske i druge zemlje). FTA ).u okvirima dozvoljenih pravila. naročito one sa iskazanim uporednim prednostima. Usmerenja SLO trgovinske politike pre ulaska u EU podržavaju prodor izvoza i uvoza na nova TREĆA tržišta (uključujući i zemlje zapadnog balkana. SLO trgovina i politika posle ulaska u EU Delatnosti i preduzeća. koje donosi obavezno prihvatanje i sprovođenje zajedničke EU trgovinske politike. specifičnost i prednosti. Nacionalna trgovinska politika će imati u buduće tri srazmerno teška zadatka: usklađivanje i prenošenje interesa (slovenskih) preduzeća i privrede u celini na nivo formiranja i izvođenja EU trgovinske politike – znači u “Brisel”. koja određuje celokupno članstvo EU. Prihvatanje EU trgovinske politike znači definitivni zaključak ekonomske tranzicije. uključujući informacije o uslovima i promenama multilateralnom trgovinskom okruženju (opšta liberalizacija – WTO – i EU novi sporazumi npr. Novo formiranje i aplikacija nacionalnih mera izvoznog promovisanja nacionalna promocijska politika . treba će intenzivirati traženje novih TREČIH tržišta. posredovanje ključnih informacija o suštini i promenama u EU trgovinskoj politici domaćim preduzećima.- Ograničenja. ili konkurentnošću na bazi intra-trade. Usmerenje SLO trgovinske politike bazira se na predpostavci da je za budući stalan (sustainable) i dinamičan gospodarski rast jedna od ključnih determinanti baš rast 10 .

što se vidi kroz brojne slovenačke regionalne inicijative. Danas Slovenija kroz svoje regionalne inicijative igra važnu ulogu u sponi između zemalja zapadnog Balkana sa EU. Ali Slovenija je neuspehom da reši bilateralni međugranični spor s Hrvatskom oko izlaza Slovenije na Jadran.razmene sa inostranstvom. što je brzo shvaćeno. Mere države za izvoznu promociju temelje se na principu DOZVOLJENOGA tako sa aspekta WTO. 11 . od sklapanja ugovora ??!! Do traženja sinergija saradnjom sa međunarodnim in EU ustanovama i organima. Uz to ostaje izvoz temeljni generator impulsiva za stalnu in dinamičnu privrednu rast u Sloveniji i posle ulaska u EU. kako i sa aspekta EU. pa je po rešavanju tog pitanja u proteklom periodu postignut napredak. Država podržava u tim okvirima sva preduzeća u skladu sa njihovom konkurentskom sposobnošću i prednostima i takođe na načelu kombinacije različitih mera za izvoznu promociju. poslala lošu poruku EU. a Slovenija je obećala da će deblokirati sva pregovaračka poglavlja Hrvatske na njenom putu ka EU.

pregovore započela dve godine kasnije. a iste godine potpisala je i Helsinški akt. Godine 2007. Sporazum o pridruživanju EU Slovenija je potpisala 1996. Slovenija je uvela evro. godine. a zaključila ih 2002. a krajem iste godine postala je deo Šengenskog prostora. 12 .ZAKLJUČAK Slovenija je u martu 1992. godine predsedavala je EU. Naredne godine. godine postala članica OEBS-a. Slovenija je postala članica Saveta Evrope. Članica EU postala je 2004. U prvoj polovini 2008.

si/fileadmin/mkgp.vikipedia/EU.com www.capital.si www.gov.mkgp.com 13 .com/eu www.gov.nezavisne.LITERATURA www.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->