You are on page 1of 50

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Albanski terorizam na Kosovu i Metohiji (KiM), kao i u op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, povezan sa raznovrsnim oblicima organizovanog kriminala, predstavqa stalnu opasnost za bezbednost gra|ana i politi~ku stabilnost ne samo na{e zemqe, ve} i drugih dr`ava u regionu.1 Nosioci takvog delovawa imaju za ciq da obezbede legalizaciju svojih kriminalnih aktivnosti i ste~enog bogatstva, da izdejstvuju stvarawe Velike Albanije ili Velikog Kosova kako bi zaokru`ili teritoriju koju smatraju albanskim etni~kim prostorom i pro{irili svoje unutra{we tr`i{te, te da, recipro~no svojoj ekonomskoj snazi, ostvare politi~ki uticaj i u~e{}e u najvi{im organima vlasti na ovoj teritoriji. Podsticawe nasiqa i stalno proizvo|ewe nestabilnosti na Balkanu, omogu}ava da se navedeni scenario {to efikasnije realizuje. Uspostaviv{i spregu sa kriminalnim strukturama, nosioci teroristi~kog delovawa osna`ili su svoju politi~ku poziciju, koju koriste za pritiske na celokupno albansko stanovni{tvo, kao i na autohtone albanske politi~ke subjekte, prisiqavaju}i ih na saradwu i ustupke. Tako se u javnosti sti~e utisak o potpunoj homogenosti albanskog nacionalnog korpusa i wegovom jedinstvenom zalagawu za isti ciq. Me|utim, iza politi~koideolo{kih i nacionalnih motiva za stvarawe jedinstvene
1

Iako u op{tini Medve|a albansko stanovni{tvo nije ve}insko, albanski ekstremisti ga tretiraju kao deo jedinstvenog etni~kog prostora.

7

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

albanske dr`ave, nezavisno od toga da li se ona naziva Velika Albanija ili Veliko Kosovo, prikrivaju se interesi odre|enih kriminalnih struktura, koje te`e da se ukqu~e u postoje}e procese politi~ke i ekonomske tranzicije, odnosno transformacije regiona u celini, te da legalizuju svoje kriminalne poslove. Albanci, posebno sa Kosova i Metohije, razvili su ose}aj kolektivnog identiteta, koji je neophodan preduslov za bavqewe organizovanim kriminalom. Upravo je ovaj element, zasnovan na pripadnosti odre|enoj grupi, povezao albanski organizovani kriminal sa panalbanskim idealima, politikom, vojnim aktivnostima i terorizmom. Relativno univerzalni model funkcionisawa terorizma u svetu, koji se, po pravilu, ve}im delom finansira iz kriminalnih izvora, prihodima od {verca droge, oru`ja, qudi i akcizne robe, primenilo je, svojevremeno, rukovodstvo Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK), a sada to ~ine i lideri Albanske nacionalne armije (ANA).2 Na taj na~in, ostvaren je nesmetan i stalan priliv sredstava za teroristi~ke aktivnosti, a vode}e li~nosti OVK i ANA, kao i najglasnije albanske patriote, za kratko vreme, do{le su do enormnog li~nog bogatstva, u uslovima duboke i dugotrajne socijalno-ekonomske krize u regionu. To je dodatni podsticaj {irewu kriminalnih aktivnosti koje, i daqe, predstavqaju nepresu{no vrelo tzv. prqavog novca, kao osnove za obezbe|ivawe kontinuiteta teroristi~kih aktivnosti i permanentno regrutovawe novih boraca. Specifi~nost zajedni~kog modela unutra{weg organizovawa albanskih teroristi~kih i kriminalnih struktura je po{tovawe principa teritorijalne podele, uz uva`avawe interesnih sfera i zona uticaja odre|enih porodica. Shodno tome, u svakoj od navedenih grupacija, bazi~no ~lanstvo pripada fisu, odnosno {iroj porodici, koja je dominantno zastupqena na odre|enoj teritoriji.3

2

Teroristi~ka organizacija formirana krajem 1999. godine, koja je intenzivirala oru`ane aktivnosti u Makedoniji, na KiM i jugu Srbije, tokom 2002. godine. Tako, na primer, u Drenici dominiraju porodice Gecaj, Kodra, Ja{ari, Selimi, pa je ve}ina pripadnika OVK sa tog podru~ja potekla upravo iz ovih porodica.

3

8

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Precizna teritorijalna i klanovska podela najve}eg dela albanskog dru{tva doprinosi o~uvawu tradicionalnog hijerarhijskog ustrojstva, wegove zatvorenosti i stroge unutra{we discipline pripadnika, koja se i danas sprovodi primenom obi~ajnog zakona Leke Duka|inija, ili po klanskom kodeksu ~asti. Pretwa obaveznog izvr{ewa krvne osvete, u slu~aju izdaje ili prekr{enog dogovora, obezbe|uje potpunu za{titu izvr{iocima teroristi~kih i kriminalnih akata i, istovremeno, predstavqa naj~e{}i motiv ubistava me|u pripadnicima albanske populacije. U periodu formirawa OVK, tokom prve polovine 1993. godine, na ovom podru~ju organizovani kriminal nije bio izra`en. U ciqu, pre svega, naoru`avawa novoformiranih grupa, pripadnici OVK sa podru~ja Drenice i Metohije, povezuju}i se sa svojim ro|acima na privremenom radu u [vajcarskoj, Nema~koj, Belgiji, [vedskoj i drugim zemqama, koji su bili ukqu~eni i u nedozvoqene aktivnosti, uspostavili su vi{e kanala za preno{ewe oru`ja i opreme, kao i finansijskih sredstava, za potrebe terorista na KiM. Na osnovu toga, postignuta je ~vrsta me|usobna povezanost kqu~nih li~nosti albanskog terorizma i nosilaca organizovanog kriminala na na{em podru~ju sa, u velikoj meri, kriminalizovanom i delom ispolitizovanom albanskom dijasporom, koja predstavqa veoma zna~ajan faktor u funkcionisawu sprege albanskog terorizma i kriminala. Istovremeno, sankcije koje je me|unarodna zajednica primewivala prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, te trgovinska blokada Republike Makedonije od strane Gr~ke, doprineli su da se ranije uspostavqeni putevi {verca droge, iz Turske prema zapadnoevropskom tr`i{tu, preusmere na teritoriju Albanije i KiM. Deo prihoda koji su ostvarivali u ovim nezakonitim poslovima, nosioci tih aktivnosti upla}ivali su u, navodno, humanitarne fondove, iz kojih su finansirane aktivnosti pripadnika OVK. Od gotovo 900 miliona DEM koji su stigli na Kosovo i Metohiju izme|u 1996. i 1999. godine, polovinu ~ini novac ste~en trgovinom narkoticima, {to je stru~wake Interpola, u decembru 2000. godine, uputilo na zakqu~ak da su aktivnosti 9

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

prikupqawa sredstava za Kosmet i OVK kori{}ene za prawe nelegalno zara|enog novca. Kanale za ilegalno transportovawe droge, OVK nije koristila samo kao na~in da se heroin prebaci u Evropu, radi sticawa ogromnog profita, ve} i za ubacivawe oru`ja na Balkan. Droga je direktno razmewivana za oru`je, ili je ono kupovano novcem zara|enim od trgovine narkoticima u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, na Kipru, Italiji, Crnoj Gori, [vajcarskoj i u Turskoj. List "Washingon times" je, 1999. godine, objavio tvrdwu ameri~kih agenata za borbu protiv droge da je OVK povezana sa pro{irenom mre`om organizovanog kriminala, ~iji je centar u Albaniji. Dokumenti koje oni poseduju, ukazuju da se radi o jednoj od najmo}nijih organizacija za krijum~arewe heroina na svetu, a da se ve}i deo profita ostvarenog ovom nelegalnom delatno{}u, usmerava na kupovinu oru`ja za OVK. Dolaskom me|unarodnih snaga na KiM, izvr{ena je dezintegracija i formalna demilitarizacija OVK, ali ova organizacija ni do danas nije prekinula svoje delovawe. Deo sastava preusmerio je aktivnosti na politi~ki plan, kroz stranke Demokratska partija Kosova (DPK)4 i Alijansa za budu}nost Kosova (ABK)5, a oko 10.000 pripadnika obuhva}eno je transformacijom OVK u Kosovski za{titni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku slu`bu (KPS). S obzirom da revitalizacija privrednih aktivnosti, kao jedinog legalnog izvora zarade za stanovni{tvo, nije adekvatno sprovedena, zna~ajan broj terorista nastavio je da proizvodi nasiqe, bave}i se kriminalom. Formirawe ANA, kao teroristi~ke organizacije, bilo je utoliko lak{e {to su weno organizaciono i operativno jezgro ~inili vode}i pripadnici biv{e OVK, opredeqeni da finalizuju ranije zacrtane ciqeve i zavr{e etni~ko ~i{}ewe Kosova i Metohije, kao i drugih, navodno, albanskih teritorija.
4

Stranka, uglavnom, okupqa biv{e pripadnike i pristalice OVK, a na wenom ~elu, od osnivawa, nalazi se Ha{im Ta}i. Osnovana je 14. oktobra 1999. godine, pod nazivom Partija demokratskog progresa Kosova, da bi sada{we ime dobila 20. maja 2000. godine, pred lokalne izbore na KiM. Osnovana je 2. maja 2000. godine, sa ciqem da zadovoqi politi~ke ambicije Ramu{a Haradinaja, jednog od glavnih komandanata OVK.

5

10

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Pri tome, ANA je organizovana po istom modelu kao OVK, koristi identi~ne metode delovawa, kanale za dopremawe oru`ja, pa ~ak i iste bankovne ra~une i, navodno, humanitarne fondove u inostranstvu, preko kojih obezbe|uje zna~ajna sredstva za svoje aktivnosti. Name}e se zakqu~ak da se organizovani kriminal na KiM, preuzimaju}i strukturu i infrastrukturu OVK, razvijao i granao uporedo sa albanskim terorizmom, te da sada predstavqa stabilnu, ali i ekspanzivnu materijalno-finansijsku bazu albanskog teroristi~ko-separatisti~kog pokreta u celini. Juna 2003. godine, Beri Fle~er, portparol UNMIK policije na KiM, u izjavi za medije, rekao je da je jedna od najve}ih prepreka sa kojom se snage UN suo~avaju, duboko ukorewena albanska mafija, koja koristi nacionalisti~ke parole kosmetskih Albanaca onda kada to odgovara wenim potrebama.6

1. Kontinuitet teroristi~kog organizovawa albanskih ekstremista

Pretenzije tzv. Vlade Republike Kosovo, na ~ijem ~elu je bio Bujar Buko{i, azilant u Nema~koj, u vezi konstituisawa paralelnog sistema albanske vlasti na KiM, rezultirale su osnivawem Oru`anih snaga Republike Kosovo (FARK).7 U ovoj formaciji okupili su se separatisti~ki opredeqeni biv{i oficiri nekada{we JNA albanske narodnosti, sa namerom da obrazuju profesionalno jezgro vojske Kosova. Inicijativa nije za`ivela, a lider ove grupacije Ahmet Krasni}i ubijen je, 1997. godine, u Tirani.8

6

"Svaki put kada uhapsimo nekog gangsterskog lidera, on se umota u albansku zastavu, a ulice postanu preplavqene demonstrantima. Ovo nije dru{tvo pogo|eno organizovanim kriminalom, ve} dru{tvo zasnovano na organizovanom kriminalu", izjavio je Fle~er. Ova paravojna formacija osnovana je s namerom da predstavqa nukleus samostalnih oru`anih snaga nezavisnog Kosova. Podaci ukazuju da je organizator ubistva Yavit Haqiti, aktuelni potpredsednik Vlade Kosova, ina~e jedan od osniva~a OVK i kqu~na li~nost u stvarawu wene logistike. Pristalice Ibrahima Rugove i DSK Haqitiju pripisuju i ubistvo Tahira Zemaja, drugog komandanta FARK, koji je likvidiran po~etkom januara 2003. godine.

7

8

11

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

S obzirom da je inicijativu za formirawe FARK pokrenuo DSK, zbog rivaliteta me|u albanskim partijama, pripadnici ovih snaga, iako profesionalno potpuno obu~eni, nisu ostvarili zna~ajnije pozicije i uticaj u okviru OVK kojoj se potom, sastav FARK prikqu~io, me|utim sukobi izme|u pripadnika ove dve organizacije postoji i daqe. Organizaciju OVK osnovali su najekstremniji ~lanovi Nacionalnog pokreta Kosova (NPK) i Narodnog pokreta za oslobo|ewe Kosova (NPOK), tada ilegalnih grupacija, koje su predvodili levi~arski ekstremisti, pripadnici takozvane marksisti~ko-lewinisti~ke struje.9 Prve oru`ane grupe OVK na podru~ju Drenice predvodio je Adem Ja{ari, iz Doweg Prekaza, a ~lanovi su bili wegovi bli`i i daqi ro|aci, uglavnom lica sklona nasilni~kom pona{awu i vr{ewu sitnih kriminalnih radwi. Kasnije su im se pridru`ili biv{i oficiri JNA i pripadnici MUP-a Srbije albanske narodnosti, koji su odbili lojalnost dr`avi i wenim organima, kao i u~esnici oru`anih sukoba na podru~ju Hrvatske i Bosne i Hercegovine, sa ste~enim ratnim iskustvom. Uprkos tome {to inicijalni sastav ove organizacije nije imao reputaciju kojom bi privukao nove ~lanove, OVK je, za relativno kratko vreme, uspela da postigne zna~ajnu masovnost. Razlog tome je, prvenstveno, opredeqenost vode}ih li~nosti albanske zajednice za otcepqewe KiM od Republike Srbije, koji, s obzirom na nagla{ene patrijarhalne odnose, imaju odlu~uju}i uticaj na svoje sunarodnike. Gotovo identi~ne efekte imao je i teror, sproveden od strane lokalnih teroristi~kih {tabova nad "indiferentnim" delom albanske populacije. Organizuju}i tzv. trojke, ekstremisti su pose}ivale predvodnike fisova i pretile likvidacijom pojedinih ~lanova onih
9

U odnosu na sve ostale politi~ke stranke na KiM, NPK jedina ima tzv. politi~ki kontinuitet, s obzirom da je proiza{la iz ranijih levi~arski opredeqenih ilegalnih organizacija, kao {to su Crveni narodni front i Narodni pokret za Republiku Kosovo, nastali sedamdesetih i osamdesetih godina. [to se NPOK ti~e, osnovan je 1993. godine, kao ilegalna organizacija sa programskim zadatkom "borbe protiv srpskog okupatora". Sada su NPK i NPOK legalne partije, koje imaju predstavnike u Skup{tini Kosova, iako se nisu odrekle svog politi~kog radikalizma, odnosno zagovarawa stvarawa Velike Albanije, kori{}ewem svih raspolo`ivih sredstava i metoda.

12

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

porodica koje ne budu dale svoje predstavnike za jedinice OVK.10 Ja~awu OVK zna~ajno je doprineo i novac od kriminala, kao i pomo} albanske dijaspore. Nema~ka policija je, u martu 1999. godine, ustanovila da je porast trgovine heroinom, kojom se na tr`i{tu Nema~ke, [vajcarske i skandinavskih zemaqa, bave Albanci, koincidirao sa naglim ja~awem OVK. Konstatovano je da se, od lako naoru`ane seqa~ke vojske, kakva je bila nekoliko godina ranije, OVK razvila do sile od vi{e desetina hiqada qudi, opremqenih raketnim baca~ima, protivtenkovskim naoru`awem i pu{kama AK-47.11 Najve}u brojnost OVK je imala tokom NATO bombardovawa, kada je pod oru`jem okupila preko 20.000 pripadnika. Formirane su brigade koje su, bez zna~ajnije me|usobne koordinacije, dejstvovale u sedam operativnih zona - Drenica, Pa{trik, Duka|in, [aqa, Lab, Nerodimqe i Karadak (mape br. 1, 2 i 3). Centralna komanda uspostavqena je dolaskom Agima ^ekua na ~elo Glavnog {taba, a izvr{eno je i teritorijalno prekomponovawe formacija, {to je dovelo do ukidawa zone Nerodimqe. Transformacijom OVK, oko 5.000 wenih ~lanova ostalo je u vojnim strukturama, pod nadzorom me|unarodnih snaga, uglavnom u redovima KZK.12 S obzirom da je KZK preuzeo Glavni {tab OVK, na ~elu sa Agimom ^ekuom, ali i gotovo kompletan komandni sastav OVK, name}e se zakqu~ak da je formacija zadr`ala i sa~uvala organizaciono i operativno jezgro OVK (mapa br. 4).13 Anga`ovawem tih lica, biv{ih terorista koji su,
10

Postojala je i mogu}nost da se u~e{}e u jedinicama OVK "otkupi", ispla}ivawem od 2 do 5 hiqada DEM lokalnom komandantu OVK, navodno za potrebe organizacije, iako je zna~ajan deo tih sredstava zavr{avao u privatnim yepovima. "The Times", 24. mart 1999. godine, tekst pod nazivom "Novac od droge povezan je sa kosovskim pobuwenicima", autori su dopisnici iz Bona Royer Bojs i Eske Rajt. Ova formacija je osnovana od strane misije UN na KiM, kao "uslu`na agencija za hitne intervencije". Za popuwavawe prvobitno planiranih 3.052 mesta, u okviru aktivnog, i 2.000 pripadnika, takozvanog pasivnog sastava KZK, konkurisalo je 17.348 biv{ih ~lanova OVK i 2.923 civilna lica. Tada{we albansko rukovodstvo poku{alo je da prejudicira ulogu KZK, unose}i u wegov naziv pridev mbrojtje, koji ima dvojako zna~ewe - za{titni i odbrambeni, zbog ~ega me|unarodni predstavnici insistiraju na upotrebi naziva na engleskom jeziku (Kosovo Protection Corps), koji ne postavqa takvu nedoumicu.

11

12

13

13

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

u okviru legalne institucije, nastavili da se obu~avaju i stru~no usavr{avaju, sastavu KZK je data mogu}nost da, kroz obuku i instrukta`u, kao i neposrednim u~e{}em u akcijama, pru`a kadrovsku i logisti~ku pomo} kasnije nastalim albanskim teroristi~kim i ve} postoje}im kriminalnim organizacijama. Ubrzo nakon formirawa KZK, u izve{taju OEBS, novembra 1999. godine, navedeno je da postoje podaci prema kojima su pojedine zlo~ine i zlostavqawa stanovni{tva po~inili pripadnici KZK, {to su, 2003. godine, potvrdili i predstavnici UN na KiM, navode}i da su upoznati sa ~iwenicom direktne ume{anosti pojedinih pripadnika KZK u teroristi~ke akte po~iwene u ovom regionu.14 Pored politi~kih motiva, na formirawe Oslobodila~ke vojske Pre{eva, Medve|e i Bujanovca (OVPMB) i Oslobodila~ke nacionalne armije (ONA), koje su bile zadu`ene za pokretawe oru`anih akcija na teritoriji juga Srbije i zapadne Makedonije, krajem 1999. godine, uticala je i potreba albanskih teroristi~kih lidera da, na taj na~in, kanali{u aktivnost velikog broja nezaposlenih pripadnika OVK. U navedenim organizacijama, komandu su preuzele li~nosti iz lokalnog miqea, koje su kroz OVK pro{le vojnu obuku i stekle potrebno iskustvo. Sredinom 2003. godine, pripadnici UN policije na KiM konstatovali su da je, od novembra 2000. godine, po~elo {irewe aktivnosti albanskih ekstremisti~kih grupa na jug Srbije i sever Makedonije, pri ~emu se teritorija KiM koristi kao uto~i{te i baza iz koje se sprovode ove destabilizuju}e operacije. Primewivan je istovetan, u osnovi kriminalan na~in vrbovawa pripadnika na terenu, u nastojawu da se javnost uveri da brojnost ~lanstva odgovara koli~ini wihovog nacional-patriotizma. Kriminalno pona{awe pripadnici ovih organizacija ispoqavali su i prilikom nasilnog oduzimawa imovine od gra|ana, naro~ito

14

"The Halifax Herald Limited", od 2. juna 2003. godine, autor teksta Skot Tejlor.

14

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

transportnih vozila i luksuznih automobila, navodno za potrebe "oslobodila~ke borbe".15 Tokom 2001. godine, intenzivirani su oru`ani sukobi albanskih terorista sa snagama bezbednosti na jugu Srbije, planirani i logisti~ki podr`ani od strane pojedinih ~lanova komande KZK, sa sedi{tem u Gwilanu.16 Tako|e, me|u teroristima u OVPMB identifikovano je i vi{e pripadnika KZK, koji su bili anga`ovani na izvo|ewu konkretnih teroristi~kih akcija. Komandant OVPMB bio je [efket Musliji, do tada lokalni kriminalac, sa {tabom u Dobrosinu, dok su regionalni {tabovi bili locirani u mestu ^ar, gde je komandant bio Muhamet Yemaiqi, zvani "Robeqi", te u Breznici, pod komandom Ridvana ]azimija, zvanog "Le{i". Zna~ajnije koncentracije terorista postojale su i u Muhovcu, Kon~uqu i oblasti Velikog i Malog Trnovca. Za aktivnosti OVPMB, kao i ONA, regionalna komanda i operativni sastav KZK obezbe|ivali su celokupnu logistiku, tako {to su pripadnici KZK na teritoriji KiM vr{ili regrutaciju novih ~lanova tih organizacija, zatim wihovu obuku i tajno prebacivawe na krizna podru~ja. Iako su imali obavezu da snagama KFOR predaju svo raspolo`ivo naoru`awe, pripadnici KZK su sa~uvali zna~ajan deo tog arsenala i ustupili ga na kori{}ewe teroristima iz OVPMB i ONA. Ovo oru`je na{lo se i na ilegalnom tr`i{tu na KiM, {to je dodatno doprinelo intenzivirawu svih oblika kriminalnih aktivnosti u regionu. Aktivnosti OVPMB finansirane su, ve}im delom, nelegalnom trgovinom cigaretama i drogom, na relaciji izme|u Gr~ke, Makedonije, KiM i Crne Gore, posredstvom vi{e legalno
15

Krajem januara 2001. godine, OUP Bujanovac je podneo krivi~nu prijavu za krivi~no delo razbojni{tvo i razbojni~ka kra|a, protiv Qirima Jakupija, zvanog ”Nacist”, ~lana {taba OVPMB za Bujanovac, zbog nasilni~kog pona{awa, otima~ina i ucena bogatijih sunarodnika. Me|u wima je bio i [a}ir [a}iri, poreklom iz Oraovice, kod Pre{eva, tada{wi zamenik komandanta 6. regionalne teritorijalne grupe KZK, dok je Junuz Musliji, iz Bujanovca, bio oficir logistike pomenute zone. Aktivnosti ONA u zapadnoj Makedoniji organizovao je Daut Haradinaj, koji je, tokom 2001. godine, obavqao du`nost komandanta 3. regionalne teritorijalne grupe KZK.

16

15

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

registrovanih firmi sa ovog podru~ja.17 Deo zarade usmeravan je za finansirawe nekoliko kampova na KiM, u kojima su obu~avani teroristi, za kupovinu savremenog oru`ja, kao i za honorare profesionalnih vojnih instruktora iz pojedinih zapadnih zemaqa. Oru`je i vojna oprema za OVPMB obezbe|ivani su tako {to su ~lanovi organizacije {vercovali oru`je u ciqu sopstvene zarade, a deo su stavqali na raspolagawe organizaciji. Pomenuta roba dopremana je ilegalnim kanalima, ali i preko grani~nih prelaza sa Albanijom i Makedonijom, kao {to su \eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it, Morina i Tropoja. Pripadnici OVPMB oru`je su kupovali i preko pojedinih pripadnika KZK, koji su, sa biv{im ~lanovima OVK, formirali sopstvene kanale za ilegalnu trgovinu, preko teritorije KiM.18 Nakon demilitarizovawa OVPMB, pojedini weni komandanti organizovali su ilegalno prebacivawe dela naoru`awa na teritoriju Makedonije, za potrebe pripadnika ONA, na ~emu su neki od wih ostvarili znatnu li~nu korist.19 Neposredno posle demilitarizovawa OVPMB, od strane pripadnika te organizacije, koji kao fiktivne izbeglice sa juga Srbije borave na teritoriji KiM, nastoje}i da izbegnu eventualnu krivi~nu odgovornost zbog u~e{}a u teroristi~kim napadima, na podru~ju Gwilana je formirana Oslobodila~ka vojska isto~nog Kosova (OVIK).20 O~ekivawa da }e ova formacija nastaviti borbu za pripajawe Pre{eva, Bujanovca i Medve|e nezavisnom Kosovu, koju je zapo~ela OVPMB, nisu se

17

Me|u u~esnicima u ovom lancu nalaze se i pojedini funkcioneri Demokratske partije Albanaca, iz Makedonije. U jeku oru`anih sukoba na podru~ju Bujanovca, od februara do maja 2001. godine, Qirim Jakupi je, za ovu organizaciju, od Nuredina Qu{takua, komandanta 114. brigade, u okviru 2. regionalne teritorijalne grupe KZK, nabavqao savremeno oru`je (automatske pu{ke, pu{komitraqeze, "zoqe", tzv. nitroglicerinske topove i drugo). Preno{ewe oru`ja preko teritorije KiM u Republiku Makedoniju organizovao je Mustafa [a}iri, zvani "komandant [petim", ina~e zamenik komandanta Glavnog {taba OVPMB. U wenom rukovode}em sastavu nalaze se isti nosioci teroristi~ke delatnosti kao u OVPMB.

18

19

20

16

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ostvarila, s obzirom da ova grupacija, do sada, nije obezbedila ve}u masovnost ~lanstva.21 Posle zvani~nog progla{ewa raspu{tawa OVK, oktobra 1999. godine, u razli~itim intervalima, na teritoriji KiM su registrovane aktivnosti oko 40 oru`anih grupa Albanaca, sa po 10 do 300 aktivnih ~lanova, uglavnom iz redova biv{e OVK i lica sklonih vr{ewu kriminalnih radwi. Ve}i broj ovih grupa formiran je na inicijativu ili neposrednim anga`ovawem Rustema Mustafe, zvanog "komandant Remi", Fatmira Humolija i pojedinih oficira KZK, a deluju pod patronatom Ha{ima Ta}ija, Ramu{a Haradinaja, ili tzv. albanskih tajnih slu`bi formiranih na KiM.22 Prioritetne aktivnosti pripadnika ovih grupa u funkciji su zastra{ivawa srpskog stanovni{tva i etni~kog ~i{}ewa teritorije KiM, likvidacije potencijalnih svedoka za eventualne ha{ke optu`nice protiv albanskih terorista i eliminacije politi~kih protivnika i wihovih saradnika. Posebno su zapa`ene aktivnosti grupa koje se nazivaju "Ideaqi", "Skifteri", "BIA", "Ka{tjela", "Veliki orlovi", "Crna ruka", "Orlovo oko", "Crni orlovi", "Crni tigrovi", "Crne maske", "Zjari", "Akatana", "Sigurija Vendit", "Bezbednost otaybine", "Nacionalna zastava" i druge.

2. Karakteristike delovawa ANA

Nastoje}i da se nametne kao tzv. krovna organizacija svih albanskih teroristi~kih i separatisti~kih grupa u regionu, ANA je, tokom 2003. godine, intenzivirala oru`ane aktivnosti, koje prati sna`na medijska propaganda. Ova organizacija je osnovana krajem 1999. godine, ali se zna~ajnije eksponirala u drugoj polovini 2001. godine.
21

Po istom scenariju i sa sli~nim efektima, nakon demilitarizacije ONA, u Makedoniji je osnovana Oslobodila~ka vojska Ilirida. U me|uvremenu, Rustem Mustafa je uhap{en od strane KFOR i, odlukom Me|unarodnog sudskog ve}a Okru`nog suda u Pri{tini, osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 17 godina, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Pri{tine i Podujeva.

22

17

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Tokom razoru`avawa pripadnika ONA u Makedoniji, u ~ijem sastavu su bili i biv{i ~lanovi OVK i OVPMB, taj proces je, od samog po~etka, dezavuisan masovnim prelaskom pripadnika ove organizacije u redove novoformirane ANA, i to bez ikakve procedure, ve} samo promenom amblema na uniformi. Na taj na~in, albanski teroristi su nastavili svoje aktivnosti, bez bojazni da }e snositi sankcije me|unarodne zajednice, koja je proglasila ONA za teroristi~ku organizaciju, {to tada nije bio slu~aj sa ANA. Teroristi ANA vr{e opservirawe i pra}ewe kretawa i aktivnosti pripadnika policije i vojske, formiraju {tabove, dopremaju oru`je za svoje akcije i skladi{te ga u posebne baze, mobili{u i obu~avaju ~lanove, te obezbe|uju wihovo prebacivawe do mesta izvr{ewa akcija, kao i povla~ewe na bezbednu teritoriju. U organizacionom pogledu, ANA je vojno krilo {ire politi~ke grupacije Front za nacionalno ujediwewe Albanaca (FNUA), u okviru koje deluju jo{ i informativna slu`ba pod nazivom Albanska nacionalna bezbednost (ANB), te Albanski nacionalni fond (ANF), kao centralno finansijsko telo.23 Osniva~ FNUA je Revolucionarna partija Albanaca iz Tirane, ~ija je sestrinska stranka na KiM veoma ekstremna Partija nacionalnog ujediwewa (UNIKOMB). Predsednik FNUA je Gafur Adiqi, koji koristi pseudonim Vaqdet Vardari, poreklom iz Ki~eva, u Makedoniji, dok je Hidajet Be}iri, zvani Aqban Vjosa, politi~ki sekretar FNUA, iz Albanije, bio ~lan Centralnog komiteta Partije rada, svojevremeno jedine stranke u komunisti~koj Albaniji. U rukovode}em sastavu FNUA je, ina~e, vi{e lica iz Albanije, me|u kojima su pojedini akademici i javne li~nosti. ANA je organizovana po teritorijalnom principu, u "divizije" sa {tabovima. Za KiM i jug Srbije, u oblasti koja se naziva Dardanija, nadle`na je tzv. divizija "Adem Ja{ari", sa sedi{tem u Gwilanu. U zapadnoj Makedoniji, odnosno Iliridi, dejstvuje divizija "Skenderbeg", sa {tabovima u Debru i Tetovu, ~iji se
23

FNUA se, u vreme svog osnivawa, septembra 2001. godine, zvao Nacionalni komitet za oslobo|ewe okupiranih teritorija (NKOOT), a naziv je promewen sredinom jula 2002. godine. ANB i ANF su osnovani po~etkom 2003. godine.

18

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

komandant predstavqa pseudonimom Idriz Iqaku. Divizija "Malesija" pokriva istoimeno podru~je u Crnoj Gori, sa {tabom u Ulciwu, i direktno je vezana za {tab u Skadru, dok je divizija "]amerija" zadu`ena za sprovo|ewe aktivnosti u ju`noj Albaniji i severnoj Gr~koj. (mapa br. 5) Komandant ANA je general Vigan Gradica, a na~elnik glavnog {taba Ekrem Aslani. Lideri ANA, me|u kojima je vi{e reaktiviranih komandanata OVK, OVPMB i ONA, kriju se iza pseudonima Iqir Vardari, Korab Hoya i Vaqon Fqamuri. U glavnom {tabu ANA, anga`ovani su pojedini penzionisani ili biv{i oficiri albanske armije.24 U strate{kom i takti~kom pogledu, ANA je opredeqena za gerilsku borbu, sa brzim udarima po vojnim i policijskim formacijama na podru~ju Pre{eva, Bujanovca i Medve|e, kao i Republike Makedonije, posle ~ega se izvr{ioci povla~e na Kosovo i Metohiju, gde im je logisti~ka baza koja funkcioni{e uz u~e{}e dela sastava KZK. Na teritoriji KiM, ANA organizuje provokacije i napade u ciqu podsticawa iseqavawa Srba i obeshrabrivawa wihovog organizovanog povratka. U dogledno vreme, po ve} primewenom scenariju na jugu Srbije i u Makedoniji, ova organizacija planira {irewe oru`anih sukoba i na teritoriju Crne Gore, ali i severne Gr~ke, sa krajwim ciqem zaokru`ivawa teritorija, za koje smatraju da im istorijski pripadaju. Operativni sastav ANA na KiM i jugu Srbije broji oko 650 terorista, od kojih je ve}ina locirana na podru~ju Kosovske Kamenice i Gwilana, gde se nalaze i stalni kampovi za obuku.25 Pripadnici ANA opremqeni su lakim pe{adijskim naoru`awem, ru~nim raketnim baca~ima, lakim prenosnim sistemima PVO i obu~eni za rukovawe minsko-eksplozivnim sredstvima i elektronskom opremom. Delovi ove teroristi~ke organizacije rasprostraweni su po celoj Evropi, budu}i da u mnogim zemqama ANA ima svoje
24

U rukovodstvu ANA su i Isuf Suqaj, Hekuran Aslani, Idriz Smotaha, te Spiro Butka i Genc Sefa, koji su imali visoke funkcije i u sastavu OVK. Procene brojnosti pripadnika ANA, od strane analiti~ara, kre}u se od vi{e desetina do 2-3 hiqade naoru`anih terorista.

25

19

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ogranke, ~iji je osnovni zadatak prikupqawe novca za finansirawe, preko ANF sa sedi{tem u Cirihu. Transakcije se odvijaju na relaciji Tirana-Debar-Pri{tina. Iz dijaspore se novac sliva na ra~une Dauta Zurija, u Be~u, i firme "Karavan", u Tirani, vlasni{tvo saudijskog biznismena Ja{ina Kadija. Sredstva iz Saudijske Arabije za firmu "Karavan" peru se preko gra|evinskih firmi "Mak Albanija" i "Cement Albanija", ~iji je vlasnik Abdul Latif Sala. Novac se zatim, u Tirani, upla}uje banci "Dardanija", vlasni{tvo Bujara Buko{ija. Preno{ewe novca na KiM obavqao je Ismet Krueziu, koga su pripadnici me|unarodnih snaga uhapsili avgusta 2002. godine, a wegove aktivnosti su bile povezane sa islamskom nevladinom organizacijom "Jeta", koju finansira Islamska banka za razvoj, u Tirani. Snabdevawe naoru`awem i opremom pripadnika ANA vr{i se preko KZK, dok se nabavke realizuju preko pojedinih firmi registrovanih u Evropi. Glavni koordinator ovih aktivnosti, do wegovog hap{ewa, bio je Daut Haradinaj, tada{wi komandant regionalne teritorijalne grupe "Duka|in". Akcija postavqawa eksploziva na `elezni~ki most kod Zve~ana, izvedena aprila 2003. godine, pokazala je da je u redovima ANA anga`ovan odre|eni broj pripadnika KZK.26 Posle ove akcije, ANA je od strane {efa UNMIK Mihaela [tajnera progla{ena za teroristi~ku organizaciju, sa zabranom delovawa na teritoriji KiM. Pojavqivawe pripadnika ANA u seoskim sredinama podse}a na istupawa ~lanova OVK, tokom 1996. i 1997. godine, kada su, metodama zastra{ivawa, a kasnije i likvidacijama, prisiqavali albansko stanovni{tvo da im se masovnije prikqu~i. Tako su, marta 2003. godine, pripadnici ANA izvr{ili tipi~nu kriminalnu egzekuciju, kada su ubili Adema Ahmetija iz sela Prekaze, op{tina Srbica, a zatim izvr{ili napad na porodicu Ramiza Fejzaja, iz sela Radovac, op{tina Pe}, koji je te{ko rawen. Ovoj akciji predhodilo je pismeno upozorewe Fejzaju da mora da bude lojalan "nacionalnoj stvari" i prekine sve kontakte sa Srbima.
26

Prema nekim procenama, u redove ANA ukqu~en je gotovo celokupan rezervni sastav KZK, od oko 2.000 pripadnika.

20

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ANA javno proklamuje svoje veze sa organizovanim kriminalom, na {ta ukazuje podatak da je, nakon bomba{kog napada na zgradu suda u Strugi, po~etkom prole}a 2003. godine, ova teroristi~ka organizacija preuzela odgovornost, navode}i da se radi o reakciji na hap{ewe dvojice {efova albanske mafije u Makedoniji.

3. Podaci o `rtvama nasiqa na KiM

Nasiqe na KiM sprovodi se iz etni~kih, politi~kih i ekonomskih motiva. Najbrojniji i, po na~inu izvr{ewa, najokrutniji su napadi Albanaca na Srbe i Crnogorce, izvr{eni zbog nacionalne mr`we, u ciqu etni~kog ~i{}ewa. Uo~qivo je da je veliki broj ovih zlo~ina planski izvr{en, a da su rezultati istrage ~esto ukazivali na ume{anost OVK, odnosno sada ANA, ali je mali broj izvr{ilaca otkriven, {to su, u svojim izve{tajima, potvrdili i predstavnici OEBS u Pri{tini.27 U periodu od dolaska me|unarodnih snaga na KiM, do 23. avgusta 2003. godine, albanski teroristi su, na teritoriji Pokrajine i op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, izvr{ili ukupno 6.571 napad, od ~ega 5.962 na Srbe i Crnogorce, 207 na Albance, a 335 na lica drugih narodnosti. U istom periodu, na pripadnike policije izvr{eno je 57, a na predstavnike Vojske SCG ukupno 10 napada. Tom prilikom, ubijeno je 1.206 lica, a raweno 1.319 gra|ana i 15 policajaca. Sudbina 846 osoba, od ukupno 1.146 otetih lica, za sada nije poznata. Tokom 2003. godine, albanski teroristi izvr{ili su 338 teoristi~kih napada (299 na Srbe i Crnogorce, 34 na Albance i 5 na pripadnike ostalih nacionalnosti), ubili su 14 lica (8 Srba i Crnogoraca i 6 Albanaca), a povredili 57 osoba (od toga 37 Srba i Crnogoraca), otet je jedan Srbin (koji je ubijen) i dva Albanca (jedan je uspeo da pobegne, a o drugom licu se ni{ta ne zna).

27

Sredinom 2003. godine, zapadni mediji su konstatovali da su, od juna 1999. godine, najve}i broj teroristi~kih napada po~inili albanski ekstremisti nad Srbima i pripadnicima drugih etni~kih mawina. Rezultat je proterivawe gotovo 240.000 nealbanaca sa KiM, dok su pripadnici mawina koji su ostali u Pokrajini, grupisani u izolovanim enklavama.

21

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Posebno zabriwava tendencija porasta broja ubistava Albanaca koji su na listi svedoka ili su svedo~ili protiv optu`enih pripadnika OVK. @rtve ovog oblika mafija{kog postupawa su Azem Musaj i Sadri Reyaj, a napadi su izvedeni i na Iqira Beri{u, iz Jaweva, Reyepa Keqmendija, iz Pe}i, Sejdija Maqokua, iz Obili}a, i druga lica. U periodu od 20. do 26. jula 2003. godine, kao reakcija na presude jednom broju pripadnika teroristi~kih grupa, podmetnute su ili ba~ene eksplozivne naprave na vi{e lokacija u Pri{tini, Podujevu, ju`nom delu Kosovske Mitrovice, Lipqanu, Kosovu Poqu i drugim mestima. Mete ovih napada, pored ostalog, bile su ku}e Ibrahima Rugove i Neyata Dacija, vode}ih li~nosti DSK, ~iji su istaknuti ~lanovi i ranije bili `rtve obra~una sa politi~kom pozadinom. Rivalitet koji postoji izme|u FARK, kao formacije profesionalnih vojnika i heterogene, kriminalizovane grupacije OVK, odnosno sada ANA, razlog je zna~ajnog broja tzv. politi~kih ubistava. Pri tome, najve}i broj `rtava ovih napada su istaknuti ~lanovi DSK.28

28

OVK je raspolagala iznosom od 1,2 miliona DEM, namewenih likvidaciji aktivista DSK, ~lanova Vlade RK i komandanata FARK. Za ove akcije bila je zadu`ena grupa "Orlovi", koja je bila u direktnoj vezi sa [IK. Pored Ahmeta Isufija i Tahira Zemaja, koji su bili na ~elu FARK, ubijeni su i Enver Maqoku, {ef Informativnog centra DSK u Pri{tini, Fehmi Agani, potpredsednik DSK, Yemaiq Mustafa, savetnik Ibrahima Rugove za informisawe, Besim Dujaku, ~lan Rugovinog obezbe|ewa, Sali ^ekaj, predsednik ogranka DSK za Nema~ku, kao i ve}i broj uglednih ~lanova u mawim mestima.

22

Komandanti operativnih zona OVK (1999. godina)

Rahman Rama [aqa Sami Qu{taku

Rustem Mustafa Lab Drenica Duka|in

Karadak

Pa{trik Ramu{ Haradinaj

Ahmet Isufi Nerodimqe

Tahir Sinani [ukri Buja

Mapa 1.

Raspored organizovanih kriminalnih klanova

Ta}i Veseqi Luka Haqiti Ahmeti Beri{a

Geci Qu{taku Ja{ari [abani [aqa Krueziu Buja Hazroli Krueziu Suma Mustafa

Haradinaj Babaqija

Ga{i Sinani Ba{a Saramati

Mapa 2.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

KOSOVO I METOHIJA

Mapa 3.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Kosovski za{titni korpus - regionalni komandanti (2000. godina)

4
4. Rahman Rama 1. Sami Qu{taku

1 5
5. Rustem Mustafa

3

6

3. Gzim Ostremi

2

6. [ukri Buja 2. Ramu{ Haradinaj

KOSOVO I METOHIJA

Mapa 4.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Teritorijalna organizovanost ANA po divizijama
divizija "Malesija"

divizija "Adem Ja{ari"

divizija "]amerija"

divizija "Skenderbeg"

Legenda: - [tab divizije "Skenderbeg" za oblast Makedonija) nalazi se u Debru i Tetovu; -

Ilirida

(zapadna

-

[tab divizije "Adem Ja{ari" za oblast Dardanija (jug Srbije) nalazi se u Gwilanu i Kosovskoj Kamenici, a za KiM u Prizrenu i Pri{tini; [tab divizije "Malesija" za oblast Malesija (Crna Gora) nalazi se u Ulciwu, a direktno je povezan sa {tabom u Skadru; [tab divizije "]amerija" za oblast ]amerija (ju`na Albanija).

Mapa 5.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

4. Oganizovani kriminal - Kriminalne aktivnosti na KiM Ekspanzija organizovanog kriminala na KiM je neposredna posledica teroristi~kih aktivnosti OVK, ~iji su pojedini lideri iskoristili autoritet u ovoj organizaciji da bi uspostavili kontrolu nad ilegalnom trgovinom u zoni svoje (para)vojne nadle`nosti.29 Pored {verca narkotika, organizovane kriminalne grupe sa KiM bave se i ilegalnom trgovinom oru`jem, cigaretama i drugom akciznom robom, ukradenim vozilima, te krijum~arewem belog robqa i preprodajom qudskih organa. Veoma zastupqeni oblici organizovanog kriminalnog delovawa Albanaca su i reketirawe, ucene i nasilni{tvo nad pripadnicima albanske nacionalne zajednice na KiM, kao i nad Albancima koji su na privremenom radu u inostranstvu, od kojih se ubiraju tzv. porezi za finansirawe teroristi~kih grupacija na ovom podru~ju.30 Zastra{ivawe i proterivawe Srba i drugog nealbanskog stanovni{tva sa prostora KiM, tako|e, predstavqa lak izvor zarade, s obzirom da prodajom napu{tenih stanova i drugih nekretnina, pojedine porodice sti~u ogromne prihode. Delom novca dobijenog na ovaj na~in, biv{i lideri OVK ispla}uju dugove snabdeva~ima oru`jem i svojim finansijerima, kao i zarade "zaslu`nim" vojnicima i wihovim porodicama. Potvr|uju}i da su albanski kriminalci imali kqu~nu ulogu u organizovanom kriminalu i u mnogim zemqama Evrope, naro~ito u vezi sa trgovinom narkoticima, predstavnici Saveta Evrope su, u svom izve{taju iz 2000. godine, konstatovali da je organizovani kriminal na KiM povezan sa biv{im pripadnicima OVK i kriminalcima iz severne Albanije. Prema nalazima evropskih zvani~nika, pored opisanih kriminalnih aktivnosti, na KiM su zastupqeni i trgovina qudima, iznude, pritisci na predstavnike policijskih i pravosudnih organa, kao i nasiqe na nacionalnoj
29

^asopis "International Police Review" je, 2000. godine, objavio ~lanak o povezanosti organizovanog kriminala i OVK, u kojem je izneta tvrdwa da pripadnici OVK ne krijum~are drogu, ali finansijski zavise od onih koji to ~ine, {to kriminalcima "daje mogu}nost da uti~u na armiju od 30.000 naoru`anih qudi koji vladaju posleratnim Kosovom". Finansirawe teroristi~ke delatnosti vr{i se i iz Fonda Kosova (do 1999. godine, poznat pod nazivom Fond Vlade Republike Kosovo), lociranog u Nema~koj. Sredstva za ovaj fond ubiraju se redovnim, ~esto i prisilnim porezom od 3% zarade Albanaca zaposlenih u zapadnoevropskim zemqama, kao i prikupqawem dobrovoqnih priloga.

30

23

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

osnovi, pri ~emu je etni~ko ~i{}ewe shva}eno kao unosan biznis. Od 28 ubistava, po~iwenih u januaru 2000. godine, 25% je u vezi sa organizovanim kriminalom, a veoma zabriwava ~iwenica da je me|u izvr{iocima kriminalnih radwi, ukqu~uju}i i prestupe na etni~koj osnovi, sve ve}i broj maloletnih lica.31 Kao veliki problem koji postoji na KiM, predstavnici Saveta Evrope apostrofirali su i korupciju i wenu ~vrstu vezu sa organizovanim kriminalnom, prawem novca, ekonomskim kriminalom i problemom neefikasnosti finansijskih institucija i poreske politike. Pored toga, sudovi su neopremqeni, broj sudija i tu`ilaca je i daqe mali, plate nedovoqne da obezbede wihovu nezavisnost, a ni bezbednost im ne mo`e biti garantovana, zbog ~ega su pod velikim pritiskom, tako da efikasno mogu da rade samo u slu~ajevima koji nemaju veze sa etni~kim ili politi~kim pitawima. Tokom 2000. godine, zapadni mediji su KiM opisivali kao "gangsterski raj", odnosno kao teritoriju koju evropski lideri sve ~e{}e vide kao bazu organizovanog kriminala, naro~ito trgovine drogom.32 Ve}ina kriminalnih delatnosti na Kosovu i Metohiji, vr{i se unutar porodi~nih klanova (fisova) koji kontroli{u odre|ene delove teritorije. Klanovi su povezani i ostvaruju ~vrstu saradwu sa sli~nim kriminalnim grupama iz drugih evropskih dr`ava, pre svega iz Turske, Albanije i Bugarske, s obzirom da teritorije ovih zemaqa predstavqaju glavne pravce preko kojih se odvija krijum~arewe. Odnose u okviru porodice odlikuje stroga unutra{wa disciplina, koja se posti`e sistemom ka`wavawa za svako odstupawe od internih pravila, tako da strah garantuje bespogovornu lojalnost klanu, pri ~emu se pozitivni zakonski propisi tretiraju kao sekundarni, odnosno nebitni i neobavezuju}i. S obzirom da se klanovi zasnivaju na krvnoj povezanosti, {to je faktor koji
31

Navedeni podaci dati su u izve{taju Saveta Evrope o situaciji na KiM, za period od januara do aprila 2000. godine. Iste tvrdwe izneo je i Maks Edelbaher, {ef be~kog Biroa za bezbednost, nakon posete teritoriji KiM, aprila 2000. godine. [kotski list "Sunday Herald" je, 30. aprila 2000. godine, u tekstu pod naslovom "Kosovo gde policija ne vlada", pozvao se na izjavu neimenovanog pripadnika vojne obave{tajne slu`be u bazi "Bondstil", po kojoj je "stopa kriminala na Kosovu gotovo ista kao u Los An|elesu". Autor teksta konstatuje da je ova ~iwenica zapawuju}a, s obzirom da je, kako se navodi, dvomilionska populacija na KiM rasuta po teritoriji upola mawoj od [kotske.

32

24

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

ograni~ava broj ~lanova, veze me|u wima su veoma ~vrste, a pristup i infiltrirawe drugih lica gotovo nemogu}i. Pripadnici drugih nacionalnih zajednica prihvataju se jedino kao izvr{ioci odre|enih jednokratnih ili sporednih zadataka. Osim toga, albanske mafija{ke porodice su organizovane u 3-4 i vi{e nivoa, {to omogu}ava da se sa~uva sposobnost delovawa organizacije i u slu~aju otkrivawa nekog wenog ~lana ili grupe. Ve}ina pripadnika kriminalnih grupacija na KiM bila je aktivna u redovima OVK i drugih albanskih teroristi~kih organizacija, gde su obu~eni za oru`ano delovawe. Pored toga, karakteri{e ih izrazita fleksibilnost pri sklapawu sporazuma sa drugim sli~nim organizacijama iz zemqe i inostranstva, ~vrste veze sa lokalnim politi~kim predstavnicima i pripadnicima pojedinih dr`avnih organa (carinska slu`ba, KZK i KPS), te spremnost i sposobnost za izvo|ewe kompleksnih operacija koje prevazilaze nacionalne okvire, s obzirom da imaju sna`nu pomo} albanske emigracije, okupqene oko razli~itih organizacija i udru`ewa u Evropi i SAD.33 Teritorija Kosova i Metohije, {to se organizovanog kriminala ti~e, podeqena je na tri glavne interesne zone: oblast Drenice, Duka|ina i Laba, u kojima kriminalnu delatnost kontroli{u pojedini lideri biv{e OVK, sada rukovodioci u politi~kim strukturama, kao i raniji, bliski saradnici OVK, koji su finansirali wen rad.34 (mape br. 6, 7 i 8) Podru~je Drenice, du` strate{kih puteva koji povezuju teritoriju Crne Gore sa Makedonijom, kroz Prizren, Klinu, Istok, prema Kosovskoj Mitrovici, u oblasti [aqa, predstavqa zonu koju kontroli{e tzv. Dreni~ka grupa, lojalna Ha{imu Ta}iju. Ova grupa se bavi ilegalnom trgovinom oru`jem, kradenim vozilima, qudima, akciznom robom, pre svega cigaretama i gorivom. Posredstvom porodi~nih veza koje ima na ovom podru~ju, Ta}i direktno vr{i kontrolu nad lokalnim institucijama obezbe|uju}i, na taj na~in, nesmetano obavqawe navedene kriminalne delatnosti. Porodica Ta}i povezana je sa albanskom, makedonskom, bugarskom i ~e{kom mafijom.
33

U svom izve{taju iz 2000. godine, predstavnici Saveta Evrope izrazili su zabrinutost zbog povezanosti biv{e OVK i pripadnika KPS, odnosno zbog ~iwenice da se u KPS anga`uju i biv{i policajci albanske narodnosti za koje postoji {iroko uverewe da su korumpirani. Pojedini klanovi du`ni su da pla}aju teroristi~koj organizaciji ANA mese~ne iznose u visini i do 100.000 evra, kako bi u`ivali wenu "za{titu".

34

25

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Na teritoriji op{tina Pe}, De~ani i \akovica, koje se nalaze u oblasti Duka|in, deluje tzv. Metohijska grupa, koju predvodi Ramu{ Haradinaj. Porodica Haradinaj usmerena je na ilegalnu trgovinu oru`jem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima, kao i reketirawe albanskog stanovni{tva na KiM. Krijum~arena roba se distribuira u Makedoniju, jug Srbije, Ra{ku oblast, te u Crnu Goru, kori{}ewem putnog pravca Pe}-Kula-Ro`aje. S ozbirom na bliske veze Ramu{a Haradinaja sa borcima biv{e OVK, koji su, nakon wene demilitarizacije, pre{li u redove KZK i KPS, u mogu}nosti je da indirektno ostvaruje kontrolu nad granicom prema navedenim podru~jima, kao i kriminalnim i teroristi~kim aktivnostima na ovom terenu. Na podru~ju Laba, obuhvataju}i op{tine Gwilane, Vitina i Ka~anik, deluje grupa lojalna Rustemu Mustafi, zvanom "Remi", jednom od najuticajnijih komandanata OVK i KZK.35 Ovaj klan je usmeren na aktivnosti vezane za krijum~arewe droge i u bliskoj je vezi sa porodicom Haradinaj. Na prostoru KiM deluju i druge porodice, ~ije su aktivnosti usmerene na ilegalnu trgovinu i krijum~arewe, a navedenu delatnost sprovode u saradwi i pod okriqem nekog od navedenih rukovodilaca - Ta}ija, Haradinaja ili Mustafe. Porodica Luka povezana je sa albanskom mafijom i bavi se {vercom oru`ja, droge i akcizne robe (cigarete, benzin). Deluje pod okriqem Ha{ima Ta}ija i Ramu{a Haradinaja, kao i albanske mafije. Porodica Selimi, zajedno sa porodicom Luka, kontroli{e {verc oru`ja, droge i vozila, u oblasti Duka|in. Tako|e, bave se i nelegalnim oporezivawem Albanaca, kao i zastra{ivawem politi~kih protivnika iz DSK. Povezani su sa Ha{imom Ta}ijem. Porodica Keqmendi je u bliskoj vezi sa Ramu{om Haradinajem i kontroli{e {verc droge i nafte, trgovinu qudima, kao i prawe novca na podru~ju Pe}i. Porodica Eq{ani bavi se {vercom oru`ja i benzina. Kontroli{e oblast Vitomirice i povezana je sa Ekremom Lukom i Yavitom Haqitijem.
35

Uhap{en je od strane me|unarodnih snaga i nedavno osu|en na vi{egodi{wu kaznu zatvora, {to je izazvalo talas protesta biv{ih pripadnika OVK.

26

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Porodica Kitaj je vode}a kriminalna grupa koja kontroli{e oblast izme|u Kline i Istoka. Ume{ana je u {verc kradenih vozila i prodaju eksploziva na KiM. Kriminalni klan Suma deluje na podru~ju Ka~anika. Pored reketirawa i ucena, bavi se {vercom oru`ja i droge iz Makedonije na KiM i obrnuto. ^lanovi klana Suma u vezi su sa grupom koju predvodi Rustem Mustafa, zvani "Remi", iz Podujeva. Klan Suqa koordinira lancem organizovanog kriminala koji deluje na teritoriji KiM i Makedonije, na planu ilegalnog uvoza oru`ja, municije i druge opreme. ^lanovi porodice Agu{i deluju na podru~ju Kline. Bave se iznu|ivawem novca od Albanaca koji su prisiqeni da otkupquju prethodno oteta srpska imawa i imovinu na navedenoj op{tini, kao i ucewivawem potencijalnih kupaca. Klan Geci je aktivan na podru~ju op{tina Pe}, Kosovska Mitrovica, Srbica i Pri{tina. Bavi se krijum~arewem benzina i sara|uje sa Yavitom Haqitijem i porodicom Selimi. Klan Babaqija, deluje na podru~ju \akovice. U saradwi je sa Ramu{om Haradinajem i bavi se krijum~arewem benzina iz Albanije, te ilegalnom trgovinom narkoticima. (mapa br. 2) Uprkos ~iwenici da je izme|u klanova izvr{ena precizna podela teritorije, u kojoj svaka porodica kontroli{e odre|enu oblast i kriminalnu delatnost na tom podru~ju, me|u pojedinim klanovima postoji rivalitet, koji je posledica politi~kih neslagawa ili nastojawa grupa da ostvare {to ve}u vlast na odre|enom prostoru. Ponekad su ti sukobi toliko sna`ni da poprimaju oblike krvne osvete, koja se prenosi na sve ~lanove suprotstavqenih porodica, kao {to je, na primer, slu~aj sa klanovima Musaj i Haradinaj. Ovaj sukob, nastao usled razli~ite politi~ke opredeqenosti, kao i poku{aja klana Musaj da od klana Haradinaj preuzme kontrolu nad trgovinom oru`jem i drogom, rezultirao je ubistvom Sinana Musaja, a ubrzo zatim, rawavawem Ramu{a Haradinaja.36 Brutalnost u obra~unima suprotstavqenih mafija{kih klanova potvr|uje i nedavna likvidacija ~lanova porodice Keqmendi, u Pe}i, od strane pripadnika klana Luka. Tom prilikom je ubijena i jedna `ena,
36

^lanovi porodice Musaj iz Streoca, op{tina De~ani, bili su pripadnici FARK.

27

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

{to do sada nije bila uobi~ajena pojava u sukobima me|u albanskim grupama, ukqu~uju}i i krvnu osvetu. Ilegalna trgovina drogom koja se odvija kroz podru~je KiM, pove}ala se kao deo sveukupnog porasta {verca narkotika na Balkanu. Tome je doprinelo odsustvo sna`nih dr`avnih institucija (policije i pravosu|a) koje bi spre~ile prodor i presekle puteve droge, zatim pravni vakuum nastao u periodu od dolaska me|unarodnih snaga do uspostavqawa nove zakonske regulative od strane UNMIK administracije, kao i poroznost granica, nepristupa~ni tereni i siroma{na ekonomija, {to sveukupno teritoriju KiM ~ini idealnom obla{}u za trgovinu drogom.. Jedan od kanala, kojim se droga iz Turske prebacuje u Italiju, a zatim u zapadnu Evropu, ide preko Tropoje i luka Dra~ i Valona, u Albaniji.37 Izvesne koli~ine heroina i kokaina se prera|uju u albanskim laboratorijama, a odatle transportuju u selo Lu`ane, zatim u Muhovac i Veliki Trnovac na jugu Srbije, i u Crnu Goru, u Tuzi i Ulciw, odakle se distribuiraju prema Evropi. Droga koja neprera|ena dolazi iz Albanije, zavr{ava u okolini Gwilana i Prizrena, gde postoje dve velike laboratorije za proizvodwu tzv. te{kih narkotika. (mapa br. 9) Prenos droge i oru`ja obavqa se i na zvani~nim grani~nim prelazima kao {to su \eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it, Morina i Tropoja, zahvaquju}i saradwi kriminalnih grupa sa carinskim slu`benicima, te pripadnicima KZK i KPS. Oru`je koje dolazi iz Albanije, naj~e{}e se prodaje na crnom tr`i{tu u Juniku i \akovici.38 Usled teritorijalne povezanosti kosovsko-mitrova~kog i pe}kog regiona sa Srbijom i Crnom Gorom, ovo podru~je predstavqa glavni tranzitni pravac za ilegalnu trgovinu cigaretama. Jedna od ustaqenih ruta za ovu delatnost je relacija severni deo Kosovske Mitrovice - selo Brwak, op{tina Zubin Potok - jezero Tabalije - selo Stare~evi} - Ribari}i - Novi Pazar - Kraqevo - Kragujevac - Trstenik.39
37

Centri za trgovinu drogom u Makedoniji su Gostivar, Kumanovo i Skopqe, gde je tamo{wa narko-mafija, za svoje sedi{te, zakupila ~itav jedan sprat u hotelu "Grand". Po mi{qewu predstavnika obave{tajnih struktura UN u Pri{tini, trgovina oru`jem je jednako velika pretwa evropskoj bezbednosti kao i trgovina heroinom. Pored navedenih kriminalnih aktivnosti, na teritoriji KiM je razvijena i ilegalna trgovina naftnim derivatima. Prema pisawu pri{tinskog lista na albanskom jeziku "Koha Ditore", svake nedeqe se na KiM prokrijum~ari 100 tona benzina sa teritorije Crne Gore.

38

39

28

Kriminalni klan HARADINAJ

a

HARADINAJ
(s. Glo|ane)

Eq{ani

grupa "Crni orao"

Aqi Haskaj Arton Toqaj Qata Vok{i Babaqija Musaj Keqmendi Luka

Mapa 6.

Kriminalni klan "Dreni~ka dolina" M"

TA]I
(s. Bro}na)

Geci Qu{taku

Ja{ari

Ladrovci Haqiti Seqimi Suqa Agu{i

Mapa 7.

Kriminalne grupe i pojedinci u Pri{tini

En|el [abanaj Rustem Mustafa "Remi" grupa Geci-Seqimi

Ramadani [abanaj Yavit Haqiti "Zeka" Ekrem Luka "Vuka" Keqmendi Maqoku Maraj

Mapa 8.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Putevi droge preko Kosova i Metohije

Legenda: heroin marihuana kokain

Mapa 9.

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

- Aktivnosti albanske mafije u svetu Do po~etka oru`anih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, najve}i deo evropskog tr`i{ta i, mawim delom, tr`i{ta SAD snabdevan je narkoticima krijum~arenim tzv. Balkanskom rutom. Iz zemaqa porekla (Pakistan, Iran, Avganistan) i Turske, gde je sirovina za narkotike prera|ivana, ova ruta je vodila preko Gr~ke, Bugarske, republika biv{e Jugoslavije (Srbija, Hrvatska, Slovenija), Rumunije, Ma|arske, ^e{ke, Slova~ke, do Austrije, Nema~ke, Italije, [vajcarske i drugih zapadnoevropskih zemaqa. (mapa br. 10) Izbijawem sukoba na ovom podru~ju, albanska mafija je probila nove puteve droge ka zapadnoj Evropi, zaobilaze}i ratom zahva}ene zone. Na taj na~in, stvorene su dve nove, alternativne rute, od kojih ju`na ide od Turske, preko Bugarske, Makedonije, KiM i Albanije, do Italije i drugih zapadnoevropskih zemaqa.40 Druga, severna ruta ide od Turske, preko Bugarske, Rumunije i Ma|arske, do ^e{ke, Slova~ke i zapadnoevropskih zemaqa.41 (mapa br. 11) Sa zavr{etkom oru`anih sukoba u Jugoslaviji, ponovo je uspostavqena stara Balkanska ruta, ali novi pravci preno{ewa narkotika nisu nestali, tako da je sada mre`a krijum~arewa znatno pro{irena. Sve ameri~ke slu`be nadle`ne za borbu protiv droge procewuju da su, uz turske, kriminalne grupe kosmetskih Albanaca najzna~ajniji krijum~ari droge u Evropi.42 Ove grupe su od strane stru~waka opisane kao izuzetno nasilne i ume{ane u me|unarodnu trgovinu oru`jem, uz sve ja~e dokaze o wihovom u~e{}u u kriminalnim aktivnostima i na teritoriji SAD.

40

Putovawe droge ovom rutom, od zemqe porekla do krajwih korisnika, traje 7 do 10 dana. Prema podacima Interpola, du` severne i ju`ne balkanske rute, svake godine biva zapleweno vi{e od jedne tone heroina i vi{e od 10 tona ha{i{a. U Nema~koj su, na primer, Albanci potpuno potisnuli narko-dilere turskog i kurdskog porekla. U Slova~koj i Ma|arskoj oni kontroli{u 90% trgovine drogom, u [vajcarskoj 70%, u Danskoj 50%, a u Francuskoj 40% prometa. U porastu su isporuke narkotika albanskih kriminalaca na podru~ju Gr~ke, koje su, prema podacima gr~ke policije, {est puta ve}e nego pre pet godina.

41

42

29

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

O snazi albanske mafije u SAD svedo~i i podatak da su, jo{ sredinom 80-tih godina, pripadnici kriminalnih grupa bili dobro organizovani i upu}ivali ozbiqne pretwe predstavnicima pravosudnih organa, koji su protiv wih pokretali krivi~ni postupak. U to vreme, ameri~ka policija je konstatovala da su pripadnici albanske mafije ume{ani u sve vrste kriminalnih aktivnosti (iznude, pqa~ke, trgovina oru`jem, oru`ani obra~uni, rukovo|ewe kockarnicama u pojedinim delovima Wujorka i drugo). Kriminalna delatnost kojom su se Albanci u SAD prevashodno bavili bila je trgovina narkoticima, a ameri~ki stru~waci za borbu protiv ove vrste kriminala jo{ tada su upozoravali da bi, za samo nekoliko godina, ove kriminalne grupe mogle da preuzmu 25 do 40% ameri~kog heroinskog tr`i{ta. Od sredine 90-tih godina, albanski kriminalci iz SAD po~eli su da poma`u aktivnosti OVK na KiM, prikupqawem nov~anih sredstava kojima je pla}ano oru`je za potrebe ove teroristi~ke organizacije. Prikupqawe sredstava je, u po~etku, vr{eno tajno, a kasnije je i u SAD otvorena filijala fonda "Domovina zove", koji je, preko bankarskih ra~una u SAD, Kanadi i vi{e zapadnoevropskih zemaqa, upu}ivao finansijska sredstva pripadnicima OVK. Pored toga, novac je preno{en i direktno, preko emigranata - kurira, koji su dolazili na podru~je KiM. Pored prikupqawa novca, albanski emigranti u SAD organizovali su i isporuke humanitarne pomo}i i oru`ja, kao i upu}ivawe dobrovoqaca, koji su se prikqu~ivali jedinicama OVK na KiM.43 Ameri~ki obave{tajni izvori upozoravali su na mogu}nost da se u regionu Balkana ispoqi "kolumbijski sindrom", odnosno da albanska mafija postane dovoqno mo}na i preuzme kontrolu nad jednom ili vi{e oblasti u kojima preovla|uje albansko stanovni{tvo. U to vreme je konstatovano da je, na politi~kom planu, takav efekat ve} postignut, usmeravawem profita ste~enog narko-terorizmom u lokalne vlade i politi~ke partije. Tada vladaju}a Demokratska partija Albanije (DPA) osumwi~ena je da toleri{e i direktno profitira od trgovine narkoticima, te da finansira secesionisti~ke politi~ke
43

Od dobrovoqaca iz SAD, u okviru OVK, formirana je brigada "Atlantik".

30

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

partije i druge grupacije na KiM i u Makedoniji. Za ume{anost u kori{}ewe "opranog" novca ste~enog kroz bavqewe narkoterorizmom, bile su osumwi~ene i makedonska Partija demokratskog prosperiteta (PDP) i druge albanske partije u toj dr`avi, poput ultranacionalisti~ke Nacionalne demokratske partije (NDP), ali i albanske partije na KiM. U sva tri slu~aja, novac ste~en na kriminalan na~in ~esto je prikrivan kroz emigrantske donacije, uz procenu da je profit od narkoterorizma, upu}en na jug Balkana u 1993. godini, iznosio oko milijardu dolara. Isti izvori su tvrdili da se, osim za kupovinu mafija{ke "za{tite", ovaj novac koristi i za sticawe popularnosti u narodu, kroz navodni patriotizam, ali i za druge kriminalne aktivnosti, pre svega za kupovinu oru`ja. Na evropskom kontinentu, Albanci sa KiM dr`e preko 80% trgovine heroinom, wihovi dileri nalaze se u najmawe polovini evropskih zemaqa, mese~no prokrijum~are 4 do 6 tona heroina, a vrednost ove droge na godi{wem nivou iznosi dve milijarde dolara. Prema podacima Interpola, 1999. godine, albanska mafija je na {vercu droge zaradila 38 miliona dolara, 2001. godine 50 miliona, a 2002. godine 70 miliona USD. U statistici Interpola stoji da su, od ukupnog broja uhap{enih krijum~ara heroina, tokom 1997. godine, Albanci ~inili 14%, kao i da je prose~na koli~ina droge prona|ene kod ostalih krijum~ara iznosila 2 grama, dok su Albanci posedovali, u proseku, 120 grama droge.44 Profiti albanskih narko-grupa dosti`u jednu milijardu ameri~kih dolara, pri ~emu promet na KiM donosi od 125 do 150 miliona dolara, od ~ega se 25 miliona prosle|uje KZK. Ha{im Ta}i, kao svoj deo, dobija 5 miliona USD. Od ukupne koli~ine droge koja sti`e na svetsko tr`i{te, ~ak 65% prelazi preko teritorije KiM, dok se na evropskom tr`i{tu 90% heroina prokrijum~ari preko ovog podru~ja. Ameri~ka agencija za borbu protiv droge (DEA) ozna~ila je Albance sa KiM kao druge po va`nosti krijum~are narkotika na svetskom tr`i{tu.

44

Podaci su objavqeni u listu "National Post", 13. aprila 2000. godine, pri ~emu se autor pozvao na izve{taj Interpola.

31

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Francuska Geopoliti~ka opservatorija za drogu, u svom izve{taju, objavila je podatak da su albanski narko-dileri bili kqu~ni igra~i u {iroko rasprostrawenom poslu "droga za oru`je", a vi{e albanskih dilera uhap{enih u zapadnoj Evropi priznalo je da su oru`je kupovali za potrebe OVK na KiM.45 Ovakvu vrstu trgovine konstatovala je i Evropska unija, na sednici odr`anoj 1994. godine u Briselu. Nema~ki agenti za borbu protiv droge nagla{avaju da su Albanci osnovali jednu od najve}ih organizacija za krijum~arewe droge u Evropi, a da se profit dobijen ilegalnom trgovinom "pere" kroz 200 privatnih banaka i mewa~nica. Predstavnici italijanske policije navode da je albanska mafija u toj zemqi, zbog svoje nasilnosti i brojnosti, uspela da potisne turske trgovce drogom i da postane partner nekoliko italijanskih mafija{kih organizacija, me|u kojima su sicilijanska Cosa Nostra, napuqska Camora, kalabrijska Ndrangheta i Sacra Corona Unita, iz oblasti Puqa. Osim toga, albanski trgovci drogom su, za kratko vreme, od kurira, postali organizatori krijum~arskih mre`a, koji sada, kao kurire, anga`uju kriminalce drugih nacionalnosti. Sedi{te aktivnosti albanskih mafija{a u Italiji je u Kalabriji, a Milano im je najva`niji "poslovni" centar. Najistaknutiji predstavnici ovih orgnizacija investirali su svoj nelegalno ste~eni kapital u lance parfimerija i salona lepote, ne samo u Italiji, ve} i u Velikoj Britaniji i drugim zapadnoevropskim zemqama. Pored trgovine drogom, albanski kriminalci u Italiji bave se prostitucijom, reketirawem, {iroko rasprostrawenom trgovinom oru`jem, kao i organizovawem prosja~ewa i yeparewa, u kojem su, uz stalno zlostavqawe i maltretirawe, anga`ovana deca kupqena od roditeqa u Albaniji, po ceni od 1.000 dolara po detetu. U kantonu Ti}ino, na granici Italije i [vajcarske, Albanci u potpunosti kontroli{u {verc droge i krijum~arewe qudi.
45

Tvrdwa da Albanci sa KiM razmewuju drogu za oru`je potvr|ena je u vi{e afera, 1999. godine. Italijanski sud u Brindiziju osudio je albanskog trgovca heroinom, koji je priznao da je, za drogu, od mafije nabavqao oru`je nameweno OVK. Pored toga, jedan Albanac je u ^e{koj naru~io lako pe{adijsko naoru`awe i raketne sisteme. Prema izvorima iz ~e{ke policije, oru`je je bilo nameweno OVK.

32

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

U {vajcarskim zatvorima se, 1995. godine, nalazilo oko 2.000 Albanaca optu`enih za trgovinu drogom. Prema navodima {vajcarske policije, novac ste~en na ovaj na~in, koristili su za kupovinu "kala{wikova" i "uzija" u Bernu i Bazelu. Predstavnik obave{tajne slu`be pri {vedskoj policiji, u martu 1992. godine, potvrdio je da ova slu`ba pretpostavqa da postoji povezanost izme|u trgovine drogom i OVK. Na osnovu analize koju su obavili zvani~nici slu`be bezbednosti [vedske i Norve{ke, 1998. godine, a koja se odnosila na zapleweni heroin tokom prethodne dve godine, ustanovqeno je da u ovim zemqama Albanci {vercuju 80% droge, a ostvarenim profitom kupuju oru`je za OVK. U Bratislavi i Budimpe{ti, policija je, 1999. godine, otkrila skladi{ta koja mogu da prime vi{e hiqada kilograma heroina. Osim toga, na ovom tr`i{tu zaplewena je i ve}a koli~ina ~istog kokaina, koji su {vercovali albanski trgovci. Juna 1998. godine, u [paniji je uhap{eno vi{e od 50 Albanaca sa KiM, koji su bili ume{ani u gotovo 1.000 provala i pqa~ki, kao i u "prawe" novca ste~enog prilikom pqa~ki izvr{enih na teritoriji Nema~ke. Nekoliko dana kasnije, uhap{ena je i grupa od 70 Albanaca osumwi~enih za krijum~arewe droge, "prawe" novca, pqa~ke i posedovawe la`nih dokumenata. Gr~ki predstavnik u Interpolu podneo je, 1998. godine, izve{taj u kojem je navedeno da Albanci sa KiM predstavqaju glavni izvor snabdevawa kokainom i heroinom na ilegalnom tr`i{tu ove zemqe. Osim toga, Interpol je, tokom 2000. godine, raspolagao podatkom po kojem se u Makedoniji, uz granicu sa Gr~kom, proizvode sinteti~ke droge, dok se u Albaniji proizvodi kanabis, uglavnom namewen gr~kom tr`i{tu, pri ~emu, u ciqu transporta ove droge u Gr~ku, albanske kriminalne grupe sara|uju sa gr~kim kriminalcima. U zajedni~koj akciji italijanske i makedonske policije, sprovedenoj 1993. i 1994. godine, otkrivena je grupa krijum~ara droge u Skopqu i zapleweno 42 kg ~istog heroina. Pri tome, nazna~eno je da je ova koli~ina neznatna, u odnosu na ukupnu 33

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

koli~inu heroina koju albanski krijum~ari prenose preko Makedonije. Predstavnici ~e{kih organa bezbednosti izjavili su, tokom 2002. godine, da je albanski organizovani kriminal po~eo svoje aktivnosti u toj zemqi ranih 90-tih godina, bave}i se krijum~arewem narkotika i trgovinom qudima. Po wihovim navodima, kosmetski Albanci su ubrzo uspostavili kontakte sa lokalnim politi~arima, slu`benicima javnih ustanova i policije, koji su, zbog relativno niskih plata, ~esto prihvatali mito, a za uzvrat obezbe|ivali radne dozvole i dozvole za trajni boravak. Osim toga, Albanci su po~eli da kupuju nekretnine du` granice sa Austrijom i Nema~kom, te da otvaraju ugostiteqske objekte, koje su ~esto pretvarali u javne ku}e, a za vreme sukoba na KiM, koristili ih kao tranzitne punktove u transportu oru`ja namewenog OVK. Predstavnici policije u Pragu, 1995. godine, izjavili su da su Albanci uspeli ^e{ku da pretvore u jednu od ciqnih destinacija za trgovinu heroinom, kao i da preplave ovu zemqu drogom. Marta 1999. godine, ~e{ka policija je uhapsila velikog narko-dilera, Princa Dobro{ija, za koga se ispostavilo da je prisustvovao proslavi koja je u Pragu organizovana povodom dodeqivawa jedne ugledne nagrade Ibrahimu Rugovi. Prilikom pretresa Dobro{ijevog stana, prona|eni su dokumenti koji ga povezuju sa kupovinom oru`ja za potrebe OVK. U poslovima krijum~arewa qudi, Albanci u potpunosti kontroli{u trensfer preko Balkana prema Gr~koj, koriste}i mar{rute kojima {vercuju drogu u pomenutu zemqu. Albanska mafija je uspostavila ~vrste veze sa turskim, afri~kim i italijanskim kriminalcima za poslove sa ilegalnim migrantima, koje povremeno koriste kao kurire za preno{ewe droge. Osim dr`avqana Albanije i Albanaca sa KiM, krijum~are se i migranti iz Turske, Pakistana, [ri Lanke, Kine i drugih zemaqa.46 Albanske grupe su uglavnom odgovorne za prevo`ewe ilegalnih migranata preko Jadranskog mora, od albanske obale do Italije. Polasci su uglavnom iz Vqore, a neki iz Dursa ili ~ak iz Ulciwa,
46

Kriminalni bosovi iz redova Albanaca sa KiM snabdevali su pojedine dr`avqane Republike Albanije la`nim jugoslovenskim paso{ima, kako bi im omogu}ili da se imigracionim vlastima u pojedinim zapadnoevropskim zemqama prijave kao politi~ki progowena lica.

34

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

na jugu Crne Gore. Godine 1999., oko 10.000 qudi mese~no krijum~areno je u zemqe EU preko Albanije. Za albanske kriminalne grupe, ilegalne migracije, ~ak iako ne mogu da se uporede sa narko-biznisom, predstavqaju zna~ajan izvor sredstava, s obzirom da je proceweno da su im, 1999. godine, donele zaradu od 50 miliona dolara.47 U svakom trenutku, oko 4 miliona ilegalnih migranata nalazi se u pokretu. U svetskim okvirima, zarada pojedinaca i mre`a za wihovo krijum~arewe, u 1999. godini, bila je procewena izme|u 3 i 10 milijardi dolara. Interpol ima jasne indicije o ume{anosti organizovanih kriminalnih grupa u svaki segment putovawa ilegalnih migranata. U novije vreme, Albanci su reaktivirali trgovinu ukradenim automobilima, obnavqaju}i mre`e za wihov transfer iz Italije, [vajcarske, Nema~ke, ^e{ke i Poqske na KiM, odakle se izvesna koli~ina isporu~uje daqe. Prema izve{taju Interpola, trgovina `enama i nasilna prostitucija postali su zna~ajni albanskoj mafiji 1999. godine, kada su hiqade `ena sa Kosova i Metohije izbegle u Albaniju, zbog oru`anih sukoba u regionu. U albanskim mre`ama prostitucije nalazi se sve ve}i broj `ena koje nisu Albanke, ve} dolaze iz Rumunije, Moldavije, Rusije, Bosne i Hercegovine i drugih zemaqa. Makroi se ~esto predstavqaju da su sa KiM, kako bi dobili status politi~kih izbeglica, iako mnogi od wih, zapravo, dolaze iz Albanije. Pojedini Albanci ovaj posao kontroli{u iz inostranstva, pri ~emu je Belgija sedi{te nekoliko glavnih nosilaca ovakve aktivnosti. (mapa br. 12) Predstavnici Saveta Evrope smatraju da je do pove}awa stepena prostitucije na KiM do{lo, pored ostalog, i zbog velikog prisustva stranih vojnika i civila na tom podru~ju, a prema izve{tajima Me|unarodne organizacije za migracije (IOM), hiqade devojaka i `ena iz isto~ne Evrope nasilno sti`u na KiM, gde su seksualno eksploatisane i prisiqene na prostituciju. Pored toga, `enama se trguje i unutar, kao i sa teritorije KiM.
47

Migracije nisu samo izvor prihoda, ve} imaju veliki zna~aj i u formirawu mre`a u stranim zemqama, odnosno stvarawa mostova sa albanskom mafijom u inostranstvu.

35

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

- Uticaj kriminogenog faktora iz Republike Albanije Albanija je najve}i centar za prawe novca i trgovinu drogom na Balkanu. Novac ste~en trgovinom drogom kanalisan je kroz piramidalne {eme {tedwe, ~iji je krah, 1997. godine, doveo do drasti~nih politi~kih nemira u toj zemqi. Anarhi~na situacija u zemqi, u to vreme, omogu}ila je albanskoj narko-mafiji da svoj posao razvije do neverovatnih razmera. Sprega terorizma i organizovanog kriminala na KiM uspostavqena je pod sna`nim uticajem odre|enih politi~kih faktora u Republici Albaniji, osumwi~enih za korupciju i vezu sa kriminalnim strukturama. Zna~ajan je podatak da se ekspanzija OVK dogodila u periodu vlasti Salija Beri{e, kome se pripisuje "tolerancija" prema {vercu narkotika, tim pre {to lider DPA, i sada, odr`ava ~vrste veze sa Ha{imom Ta}ijem. Grupe koje se bave organizovanim kriminalom u Republici Albaniji, u zna~ajnoj meri uti~u na odluke vlade i politi~kih partija. U gradu Skadru i wegovoj okolini paravojne organizacije albanskih trgovaca drogom i oru`jem poseduju moderniju opremu nego albanska armija. Mafija ~esto poma`e pojedincima da dobiju polo`aj i vlast, a kada do|u na poziciju mo}i, koristi ih da bi kontrolisala rad dr`avnih organa, pre svega policije, i ostvarila privilegije. Pored najja~eg i najopasnijeg mafija{kog klana Kula, koji kontroli{e deo prometa narkotika iz Turske, {vercuje oru`je i ilegalne izbeglice u Italiju, porodica Abazi se bavi {vercom droge i oru`ja, dok fis Borici sara|uje sa italijanskim kriminalnim bandama ukqu~enim u nelegalni promet droge i prostituciju. Zanimqiv je sastav grupe Brokaj, koja se bavi krijum~arewem droge, oru`ja i prostitucijom, a ~ine je biv{i politi~ari i pripadnici nekada{we tajne slu`be Sigurimi. Tako|e, na ovom podru~ju organizovano deluju i grupe Hakqaj, Kerkiku, Cau{i, [ehu, Kakami i Hasani. Iako su i ranije, tada{we komunisti~ke vlasti u Republici Albaniji otvoreno ispoqavale teritorijalne pretenzije, pre svega, prema podru~ju KiM, oru`ane aktivnosti OVK otvoreno je podr`ala vlada u Tirani. 36

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

U tom periodu, Albanija je bila logisti~ka baza za teroriste sa Kosmeta, kao i frekventno tranzitno podru~je za {verc oru`ja, droge i akcizne robe. Za vreme gra|anskih nereda u Albaniji, 1997. godine, velika koli~ina oru`ja i municije izneta je iz skladi{ta albanske vojske i preneta, u zna~ajnoj meri, u Makedoniju i na KiM.48 Oru`je iz Albanije naj~e{}e je, po veoma niskim cenama, prodavano na crnom tr`i{tu u Juniku i \akovici. Zbog lake dostupnosti ovog oru`ja gra|anima, stvoreni su dodatni povoqni uslovi, kako za eskalaciju terorizma na ovom podru~ju, tako i za razvoj svih oblika kriminala, ukqu~uju}i i formu wegovog organizovanog delovawa.49 Po okon~awu oru`anih sukoba na KiM, prema navodima zvani~nika MUP-a Albanije, najtra`eniji kriminalci iz ove zemqe pre{li su na teritoriju KiM, kako bi izbegli hap{ewa. Iz tog razloga, veliki broj krivi~nih dela na teritoriji KiM mo`e se pripisati dr`avqanima Republike Albanije, koji se, ~esto, obra~unavaju i sa kriminalnim grupama Albanaca sa KiM. Sukob na Kosovu i Metohiji, kao i problem izbeglica u Albaniji, rezultirao je velikim prilivom finansijske pomo}i sa Zapada. Albanski organizovani kriminal, sa svojim vezama u dr`avnim vlastima Albanije, imao je velike koristi od ovih sredstava, koja su procewena na oko 163 miliona dolara.

48

Prema podacima kojima raspola`e Interpol, radi se o 38.000 pi{toqa, 226.000 kala{wikova, 25.000 automatskih pu{aka, 2.400 protivtenkovskih raketnih baca~a, 3.500.000 ru~nih granata, 3.600 tona eksploziva. Iako grupe organizovanog kriminala verovatno nisu bile u mogu}nosti da "kontroli{u" situaciju, ocena je stru~waka iz Interpola da su one profitirale iz ovog haosa, tako {to su pribavile velike koli~ine oru`ja. Po wihovom mi{qewu, pre sloma finansijskih piramida, oko 500-800 miliona dolara bilo je transferisano na ra~une italijanskih kriminalnih organizacija i wihovih albanskih partnera, da bi taj novac, potom, bio reinvestiran u zapadnim zemqama. Ukazuju}i na zna~aj borbe protiv organizovanog kriminala u Albaniji, Yozef Limpreht, ameri~ki ambasador u Tirani, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, juna 2002. godine, istakao je neophodnost presecawa kanala za trgovinu drogom, oru`jem, `enama i decom, jer oni mogu biti kori{}eni i od strane terorista.

49

37

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

5. Uloga albanske emigracije

Albanska emigracija u [vajcarskoj, Nema~koj, Belgiji, Holandiji, kao i SAD, delovala je preko vi{e ilegalnih ekstremnih organizacija, koje su regrutovale Albance i upu}ivale ih na KiM, radi pristupawa OVK, dok su pojedine organizovale, na teritoriji navedenih zemaqa i u Albaniji, centre za vojnu i teroristi~ku obuku ve} regrutovanih lica. Albanska emigracija u [vajcarskoj, posebno vode}i pripadnici biv{e OVK i NPK, finansira i novije aktivnosti terorista na jugu Srbije i u Makedoniji. Delovawe albanske emigracije ogleda se u prikupqawu zna~ajnih finansijskih sredstava, neophodnih za snabdevawe teroristi~kih grupa naoru`awem i opremom. Novac se prikupqa organizovano, davawem priloga direktno za ove namene, ili uplatama za, navodno, humanitarne potrebe albanskog stanovni{tva.50 Upla}ena sredstava se, preko pojedinih banaka ili ilegalnim kanalima, prebacuju u Albaniju i na KiM, a u nekim slu~ajevima novac prenose "kuriri", {to se legendira posetom porodici. U navedenim zemqama, pripadnici albanske emigracije su izlo`eni torturi ~lanova albanske mafije, sa kojima su prisiqeni da sara|uju i, na taj na~in, poma`u terorizam na KiM, jugu Srbije i u Makedoniji. Izve{taji Interpola ukazuju da je jedan broj lica koja su primqena u zapadnu Evropu ili severnu Ameriku kao izbeglice tokom sukoba na KiM, pa`qivo izabran od strane albanske mafije da ostane u zemqi doma}inu i deluje kao budu}a veza za kriminalne aktivnosti. Mo} albanske mafije je bazirana na poslu{nosti fisova, odnosno bratstava. Skup fisova, ~esto i do 20, ~ini mafija{ku lozu, ~iji je predvodnik, istovremeno, i politi~ki lider.

50

U jednom periodu, sva sredstva prikupqana u albanskoj dijaspori za Univerzitet u Tetovu, preusmeravana su za potrebe izvo|ewa oru`anih akcija terorista iz ONA. Prema oceni francuskih analiti~ara, ova sredstva poti~u od trgovine drogom.

38

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Albanska mafija nije piramida sa jednim "kumom" na vrhu, ve} niz piramida, sa ve}im brojem "kumova". Preko navedenih humanitarnih fondova, uticajni i finansijski veoma sna`ni albanski mafija{ki klanovi "peru" novac prikupqen trgovinom narkoticima i drugim metodama i poslovima mafije (ucene, reketirawe, iznu|ivawe). Prema saznawima Interpola, OVK i druge albanske grupe koriste sofisticiranu mre`u ra~una i kompanija, kako bi prosle|ivale sredstva. Godine 1998., Nema~ka je zamrzla dva bankarska ra~una koji su pripadali organizaciji "Ujediweno Kosovo", po{to je otkriveno da je jedan Albanac sa KiM, osu|en za trgovinu drogom, na wega deponovao nekoliko stotina hiqada dolara. Najpoznatija institucija za organizovano prikupqawe novca namewenog nabavci oru`ja i opreme za teroriste na KiM je fond "Domovina zove", osnovan decembra 1993. godine. Registrovan je u Nema~koj, u okviru Albanske demokratske zajednice. Me|u osniva~ima fonda bili su mahom ~elnici NPK, a kasnije vo|e OVK. Fond ima ekspoziture u 12 zemaqa Evrope i SAD, a prikupqeni novac ranije je kori{}en za obuku, opremu, naoru`awe i strane pla}enike anga`ovane u OVK, a delom za propagandu i potkupqivawe lobista i uticajnih grupa u vladaju}im krugovima Zapada.51 Evidentna povezanost rada ovog fonda sa {vercom oru`ja na KiM navela je vlade pojedinih zapadnih zemaqa da, tokom 1998. godine, donesu odluku o privremenoj zabrani wegovog rada. Prema proceni analiti~ara, Albanci u dijaspori, putem ovog fonda, kroz dobrovoqne priloge, nelegalni porez na dohodak i zaradu od prodate droge, prebace godi{we na KiM od 150 do 400 miliona ameri~kih dolara. U nastojawu da prikupi {to vi{e finansijskih sredstava od albanske dijaspore, FNUA je, u ve}em broju zapadnoevropskih gradova, osnovala filijale Albanskog nacionalnog fonda, {to ukazuje i na ambiciju da se formira albanska banka internacionalnog statusa, koja bi omogu}ila da se kapital albanske mafije uvede u legalne tokove.

51

Deo sredstava iz ovog fonda kori{}en je i za finansirawe paralelne albanske prosvetne i zdravstvene slu`be, koje su organizovane u ciqu sprovo|ewa potpunog bojkota rada dr`avnih organa na KiM.

39

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Uloga albanskog lobija u svetu je od ogromnog zna~aja za albanske teroriste, s obzirom na ~iwenicu da emigraciju ~ini blizu 1,8 miliona Albanaca {irom sveta.52 Bogati i ugledni Albanci u zemqama zapadne Evrope i SAD, pored finansijske podr{ke, nastojali su da OVK prika`u kao nacionalni pokret, a wene teroristi~ke akcije oslobodila~kom borbom albanskog naroda na KiM, {to su, u zna~ajnoj meri, i uspeli. Na ovom planu, stvorili su upori{te kod jednog dela zapadnih politi~ara i diplomata.

6. Panislamski faktor Prisustvo radikalnog islamskog faktora na teritoriji KiM potvr|eno je kroz aktivno u~e{}e muyahedina u oru`anim sukobima na Kosovu i Metohiji, u okviru formacija OVK, kao i kroz delovawe raznih islamskih humanitarnih organizacija. Na 18. islamskoj konferenciji, odr`anoj u Pakistanu, oktobra 1998. godine, albanski separatizam na KiM okarakterisan je kao yihad, ~ime je ~itav muslimanski svet pozvan da pomogne, svim raspolo`ivim sredstvima, borbu "za slobodu na okupiranim muslimanskim teritorijama". Pozivaju}i se na yihad, teroristi~ka organizacija Osame Bin Ladena najavila je teroristi~ke napade protiv "nevernika", odnosno Velike Britanije, SAD, Francuske, Izraela, Rusije, Indije i Srbije. O prisustvu radikalnog islama na KiM govori podatak da je, tokom 1995. godine, Osama Bin Laden boravio u Albaniji, kao gost tada{weg predsednika Salija Beri{e, kada su formirane baze za logisti~ku i finansijsku podr{ku organizaciji Al Kaida i uspostavqene wene }elije na podru~ju KiM. Pored Bin Ladena, navedenom sastanku su prisustvovali Ba{kim Gazideda, biv{i {ef tajne policije Albanije, Ha{im Ta}i i Ramu{ Haradinaj. Tom prilikom, Ba{kim Gazideda je izabran za jednog od rukovodilaca Al Kaide za podru~je Balkana.53
52

Procewuje se da je, 2000. godine, brojnost albanske dijaspore izgledala ovako: SAD i Kanada 500.000, Gr~ka 500.000, Nema~ka 400.000, [vajcarska 200.000, Turska 65.000, [vedska 40.000, Velika Britanija 30.000, Belgija 25.000, Francuska 20.000. Pozivaju}i se na najvi{e predstavnike makedonskih bezbednosnih snaga, list "Washington Times" je, 22. juna 2001. godine, u tekstu pod naslovom "Bin Ladenovi novi specijalni izaslanici", objavio da je Osama Bin Laden jedan od najzna~ajnijih finansijera ONA, te da je, do navedenog perioda, za potrebe ove organizacije, dao 6 do 7 miliona dolara.

53

40

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Senator Pat Roberts, predsednik Komisije za bezbednost Senata, izjavio je da SAD poseduju dokaze o povezanosti OVK sa Osamom Bin Ladenom, kao i o ukqu~enosti pripadnika OVK u ilegalnu trgovinu drogom. Obave{tajni krugovi u Albaniji potvr|uju sna`no prisustvo Bin Ladenove mre`e u ovoj zemqi, kao i postojawe wihovih planova za napade na ameri~ke dr`avqane i objekte. Isti izvori su potvrdili i prisustvo ~etiri grupe "ratnika yihada" (iz Egipta, Saudijske Arabije, Al`ira, Tunisa i Sudana) na severu Albanije i wihovo u~e{}e u sukobima na KiM, u redovima OVK.54 Fanati~ni islamski borci iz Avganistana, Al`ira, Egipta, ^e~enije, Irana i drugih zemaqa bili su ukqu~eni u komandne sastave {tabova OVK na KiM. U odre|enim slu~ajevima, ova radikalno orijentisana i visoko profesionalno obu~ena lica, formirala su samostalne jedinice anga`ovane na specijalnim borbenim i takti~kim zadacima. Neposredno su u~estvovali u osvajawu i ~i{}ewu terena, kidnapovawu gra|ana i pripadnika policije, surovim mu~ewima i likvidacijama. Tako|e su bili anga`ovani i kao instruktori specijalisti~ke obuke nekih formacija OVK. Godine 1998., Stejt department je OVK stavio na listu teroristi~kih organizacija, konstatuju}i da se wene operacije finansiraju novcem iz me|unarodne trgovine heroinom i pozajmica islamskih zemaqa i pojedinaca, me|u kojima je, navodno, bio i Osama bin Laden. Prema navodima stru~waka iz Interpola, druga veza sa Bin Ladenom je ~iwenica da je Muhamed al Zavahiri, brat dr Ajmana al Zavahirija, lidera organizacije Egipatski yihad i ideologa Al Kaide, predvodio elitnu jedinicu OVK za vreme sukoba na KiM.55 Na podru~ju Drenice, u sastavu OVK, od maja do kraja jula 1998. godine, delovala je kombinovana muyahedinska jedinica "Abu
54

"Sunday Times", 29. novembar 1998. godine. Izlagawe pred Kongresom SAD Ralfa Mu~kea, pomo}nika direktora Kriminalisti~koobave{tajne uprave Interpola, 13. decembra 2000. godine, na temu "Opasnost od {irewa organizovanog kriminala, trgovine narkoticima i terorizma".

55

41

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Bekir Sidik", kojom je komandovao Ekrem Avdija, iz Kosovske Mitrovice. Aktivnosti jedinice "Abu Bekir Sidik", nabavku i ilegalno dopremawe oru`ja, finansirale su organizacije iz Zenice (BiH), "Islamski balkanski centar" i Aktivna islamska omladina (AIO).56 U sastavu pomenute jedinice bilo je 115 muyahedina, me|u wima oko 40 stranih dr`avqana (10 iz Saudijske Arabije, 2 iz Egipta, 4 iz Albanije, 2 iz Engleske i po jedan iz Irske i [kotske, a ostali su bili dr`avqani Makedonije i BiH).57 Ve}i broj pripadnika jedinice "Abu Bekir Sidik", albanske narodnosti, nakon odluke da se jedinica rasformira, vratio se u svoja mesta prebivali{ta na teritoriji KiM, dok je druga grupa poku{ala da pre|e na teritoriju Albanije. Tom prilikom, avgusta 1998. godine, od strane organa bezbednosti Republike Srbije, uhap{eni su Ekrem Avdija, [pend Kopriva i Neymedin Lau{a, a potom i ostali pripadnici muyahedinske jedinice. Zbog teroristi~kog delovawa, osu|eni su na vi{egodi{we zatvorske kazne, ali je, 2001. godine, cela grupa amnestirana pod pritiskom me|unarodne zajednice. Ubrzo po izlasku iz zatvora, Ekrem Avdija je nastavio da vodi organizaciju "Kosovski islamski biro", koja je, vremenom, pro{irila opseg svog rada, osnivawem brojnih ispostava u svim ve}im gradovima Kosova i Metohije, da bi, ubrzo, reaktivirao grupu muyahedina pod istim nazivom - "Abu Bekir Sidik", sa sedi{tem u ju`nom delu Kosovske Mitrovice.
56

Abdulah Duhajman, iz Saudijske Arabije, osniva~ je i rukovodilac "Islamskog balkanskog centra" u Zenici. Pomenuti Centar osnovan je po ugledu na nevladinu organizaciju "Svetski biro za islamski poziv", sa sedi{tem u Rijadu, a koja se finansira putem donacija bogatih poslovnih qudi iz Saudijske Arabije. Aktivnosti "Svetskog biroa za islamski poziv", organizacije koju je, tako|e, osnovao Abdulah Duhajman, usmerene su na propagirawe i pozivawe muslimana na yihad. Tokom oru`anih sukoba u BiH, Duhajman je, u sastavu jedinice "El-muyahid" aktivno u~estvovao u borbama. U kontaktu je sa islamskom teroristi~kom organizacijom "Muslimanska bra}a", a postoje indicije da sara|uje i sa Osamom Bin Ladenom (izvesna, neproverena saznawa ukazuju da bi iza imena Abdulaha Duhajmana mogao da se krije li~no Osama Bin Laden). Jedinica "Abu Bekir Sidik" raspolagala je automatskim pu{kama jugoslovenske, kineske i ruske proizvodwe, oru`jem sa snajperskim ni{anom, kao i baca~ima granata kalibra 40 mm, ru~nim baca~ima, zoqama, lakim i te{kim mitraqezima, ru~nim bombama i drugim naoru`awem.

57

42

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Pored toga, u aktivnostima ONA u Makedoniji u~estvovalo je oko 150 muyahedina iz Saudijske Arabije, Avganistana, Bosne i Hercegovine i Turske, kao i iz Albanije, Makedonije i sa KiM, koji su ranije `iveli u arapskim zemqama, gde su i obu~avani. Podaci o tome potvr|eni su prilikom hap{ewa Sedule Muratija, pripadnika jedinice "Ismet Ja{ari", koja je dejstvovala na podru~ju Kumanova i Lipkova. Prebacivawe muyahedina sa KiM na teritoriju Makedonije organizovao je, pored ostalih, Daut Haradinaj. 58 Pod legendom humanitarnog rada, organizacija "Al-Haramain", sa sedi{tem u Prizrenu, ilegalno transportuje oru`je, u~estvuje u obu~avawu i finansirawu terorista i pru`awu logisti~ke podr{ke ekstremno orijentisanim Albancima na KiM i u Makedoniji. Najve}i deo nov~anih sredstava za finansirawe ove organizacije dolazi iz Saudijske Arabije. "Saudijska zdru`ena pomo} za Kosovo" je organizacija koja obezbe|uje naoru`awe za pripadnike ANA. Jedanaest ~lanova ove organizacije uhap{eno je od strane KFOR zbog povezanosti sa me|unarodnom teroristi~kom organizacijom Al Kaida. "Svetski fond pomo}i" je nevladina organizacija, sa fondom od milion ameri~kih dolara godi{we, a finansiraju je islamske zemqe. Rukovodilac kancelarije ove organizacije na KiM i jo{ dvojica aktivista uhap{eni su od strane KFOR, zbog sumwe da se bave teroristi~kom aktivno{}u.59

58

Britanski "Sundy Times" je, pozivaju}i se na albanske obave{tajne izvore, naveo da je Bin Ladenova mre`a organizovana u Albaniji, sa namerom da odatle izvodi akcije u Evropi. Pomenuta slu`ba procewuje da se jedan broj terorista ve} infiltrirao u pojedine evropske zemqe, preko kanala za ilegalne migracije. Analiti~ari navode da je ovaj region strate{ki va`an Bin Ladenu i wegovim sledbenicima, zbog mogu}nosti ostvarivawa kontrole nad naftovodom koji bi trebalo da spoji Bugarsku sa lukama u Albaniji. Na taj na~in, Bin Laden bi imao mogu}nost da kontroli{e wenu distribuciju u SAD.

59

Me|unarodna nevladina organizacija "Amnesty International", po~etkom 2001. godine, objavila je da su u jednoj od akcija KFOR uhap{eni ira~ki dr`avqani, predstavnici humanitarne organizacije "Global Relief Foundation", Ahmad Said i Abdul Ragiz, zbog sumwe da su povezani sa me|unarodnom teroristi~kom mre`om Al Kaida. S tim u vezi, Yory Robertson, generalni sekretar NATO, izjavio je da se "infiltracija islamskog terorizma, naj~e{}e, vr{i preko islamskih humanitarnih organizacija".

43

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Pojedini predstavnici humanitarne organizacije "El Yila" predstavqaju glavnu vezu izme|u islamskih zemaqa i terorista na jugu Srbije, KiM i u Makedoniji, bave}i se regrutovawem i prebacivawem terorista na KiM i jug Srbije. Ispostavama humanitarne organizacije "Igasa", u Skopqu i Zagrebu, rukovode al`irski dr`avqani Abu Muhamed i Yamel Lamrani, zvani "Abu Musab", koji je, za vreme oru`anih sukoba na Kosovu i Metohiji, bio jedan od instruktora jedinice "Abu Bekir Sidik". Obojica su, svojevremeno, studirali u Beogradu, gde su, po~etkom devedesetih, uhap{eni kao pripadnici verskoteroristi~ke organizacije "Front islamskog spasa". Organizacija je, zajedno sa islamskim pokretom otpora "Hamas", odnosno radikalnim krilom organizacije "Muslimanska bra}a", okupqala studente iz Sudana, Al`ira, Palestine i Egipta. Poslove koje je, u ranijem periodu, obavqala humanitarna organizacija "Islamic Relief", preuzele su dve islamske organizacije "Humanitarian Islamic Fundation", iz Saudijske Arabije i "Cvetovi Bin Ladena".60 "Islamic Relief" je, u du`em periodu, regrutovala decu bez roditeqa albanske narodnosti sa podru~ja KiM, kako bi od wih stvorila grupe za vr{ewe samoubila~kih teroristi~kih akcija. Regrutacija dece vr{ena je u hotelu "Lion" u Uro{evcu, koji se nalazi u neposrednoj blizini prostorija ove organizacije. Nakon napada SAD na Irak, do{lo je do naglog smawewa broja radnika u organizaciji.61

60

Re~ je o novoformiranoj i nelegalnoj organizaciji, kojoj i sam naziv daje teroristi~ki predznak. U martu 2000. godine, BBC je izvestio da je KFOR izvr{io pretres kancelarija organizacije "Islamic Relief", jer je od ameri~kih zvani~nika dobio informaciju da je ona, mo`da, povezana sa Bin Ladenom. Pomenuta organizacija je odlu~no odbacila takve optu`be.

61

44

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Avganistan

Trgovina drogom - stara "Balkanska ruta"

SAD

SAD

Mapa 10.

SAD

Pakistan

"Alternativne rute" trgovine drogom

SAD

SAD

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Mapa 11.
Avganistan Pakistan

Legenda:

Severna ruta Ju`na ruta (koristi se za trgovinu ukradenim automobilima, u obrnutom smeru iz zapadne Evrope na Kosovo i Metohiju i daqe na Bliski istok)

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Trgovina qudima

Legenda: iz Rusije iz Ukrajine iz Rumunije iz Moldavije iz Bugarske finalne rute

Mapa 12.