"-;

--

-"

----

-- -

-

.---

...-.-

~-- ----

- -- "о

-

--

•• __ _

-

-

-

ЕБО

Е ПЕТРОВИЋА

ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА
БИБЛИОТЕКА СРПСКА АРХИТЕКТУРА
Арх . Бож идар ПетровиЋ
СТАРЕ СРПСКЕ КУЋЕ
КАО ГРАДИТЕЉСКИ ПОДСТИЦАЈ
Рецензенти
Милан Лојаница
Душан Дрљача

Аутор и издавач се захваљују донаторима
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ БЕОГРАД

ЈУГОИМПОРТ - СДПР, БЕОГРАД
ЈУГОИМПОРТ - ПМЦ, БЕОГРАД
КАРИЋ БАНКА - АД, БЕОГРАД
АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ, БЕОГРАД

БУКО

- ЖЕЛЕЗНИК, БЕОГРАД
ЂУРЂЕВИЋ - Предузеl\е за транспорт,

ГОРЊИ

МИЛАНОВАЦ
Приређивач проф. Зоран ПеТРОВИ1\

МЕТАЛАЦ ЕХПОРТ-ИМПОРТ ДД, ГОРЊИ

Граф . обликоваlbе и цртежи

МИЛАНОВАЦ

Проф . Зоран ПетровиЋ
Фотографије
Мики Ђурашкови1\
Снимаl ьв омогу1\ило предузе1\е
ЛОГИСТИКА, Београд

РУДНИК Модна конфекција ЕХПОРТ-ИМПОРТ,
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
ГРАДИТЕЉ
ФАД

-

-

ГП , ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

ДП Фабрика аутомобила, ГОРЊИ

МИЛАНОВАЦ
ТРИФУНОВИЋ

-

Предузеl\е за производњу и промет,

ЧАЧАК
БЕОГРАДСКА БАНКА

-

ЧАЧАНСКА БАНКА , ЧАЧАК

ТИП-ТОП УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА, ЉИГ

CHROMIL,

ГОСПОЂИНЦИ

СПЗ "ЦЕНТРОПРОЈЕКТ ", БЕОГРАД

ISBN 86-395-0161-0

,

Издавач

ДИП Грађевинска књига
Директор , главни уредник
Драгорад Ковачевиll

Одговорни уредник
Дубравка Јурела - КовачевиЋ

Технички уредник
Драган ПауновиЋ

Штампа: Штампарско-издавачко предузеl\е "Бакар" Бор

БОЖИДАР

ПЕТРОВИЋ

СТАРЕ

СРПСКЕ КУЋЕ
КАО
ГРА ИТЕ

ПО СТИ

СКИ

АЈ

/нОВО ДОПУЊЕНО ИЗДдЊEI

ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА, БЕОГРАД

1997.

~.' • • • • - • • • .. • ..• • .. • - /' .' • • ".'.. ._. • • • • • • • - • .

Садржај:

ПРЕДГОВОР

111

ИЗДАЊУ

Проф . Зоран Петровиll

6

ПРЕДГОВОР

Академик Бранислав Ђ . Који1l

7

ОГЛЕД
Радомир Стани1I

9

ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КАО ПОДСТИЦАЈ
Зоран Петрови!;

15

КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

25

А

- ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ
Б - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ
В - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ
Г - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ
КУЋЕ ЗА КОПАОНИК

157

.
ПОГОВОР

Божидар Петрови1I

161

ДРУГИ О ДЕЛУ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

164

БИОГРАФИЈА

177

INSТEAD

179

КyI;а из Својнова , Темни1I

( снимио Никола Зега 191З, фототека Етнографски музеј у БеоградУ)

OF SUMMARY

ПРЕДГОВОР

Десет

година

ДИТЕЉСКА

после

изласка

ТРАДИЦИЈА

БОЖИДАРА

ПЕТРОВИЋА"

ИЗДАЊУ

111

КАО

прве

књиге

ПОДСТИЦАЈ

појављује

се

и

·ГРА­

-

КУЋЕ

,ьвно

треЂе

издање, допу' ьвно приказом нових, у међувремену нас­
талих, неимарских остварења Божидара ПетровиЂа.
Појавом

Tpeller

издања указује на плодотворност ути­

цаја прва два издања ове књиге, јер је сигурно да је велики
број људи, који су желели да граде, преко тих књига долазио
до Боже ПеТРОВиllа да би му поверио изградњу своје ку!;е у
ДУХУ градитељске традиције , који наш неимар упорно и
зналачки веll деценијама спроводи.

Овом приликом ваља још посебно иста!;и и следе!;е: да
су утицаји прва два издаоЬ8, а можда још више изгра1јене
Пвтровиt.ввв куЋ8 , nocледњих година веома уочљиви на

новоградњама које нису дело Божидара Петровиllа. На
многим новоградОЬ8ма у пределима где су и Петровиllеве
кућв, уочавају се начини подупирања кровне стрехе, какав
је иначе присутан на свакој Божиној кући, све чешt.в појаве

пространог трема, стреха без олука, као и поклаЊ81 ье

Belle

пажње

обради

глава

димњачких

- све

канала.

Са

сигурнош!;у се може тврдити да су ове појаве несумњиви
утицаји неимарског опуса Божидара Петровиllа.
Дубоко

о6огаЋено

сам

уверен

исцрпним

да

!;е

приказам

треllе

издање,

најновијих

које

је

градитељских

оствареља Божидара Петрови?а , који је покојни Гвозден

ЈованИ'h сликовито назвао "Божидаркамз- , још успешније

наставити мисију угледања на градитељство Божидара
Петровиtaа и на његов начин кориuffiвња градитељске

-

традиције српског села. На нашу радост ти утицаји су, као
што је речено, све присутнији и надајмо се да "е бити све
бројнији .

31 . 08.1997.

год.
Професор Зоран ПетровиII, архитекта

-

ПРЕДГОВОР

Пре неколико деценија завршена је вековна еволуција

имала динарска брвнара. Нужна је симбиоза позитивних и

народне архитектуре на тлу СР Србије . На пространој тери­

негативних појава и облика које треба претходно да извуче

торији, у различитим животним срединама, развијале су се

на видело строго научна анализа, Функционалном анализом

конструктивне и обликоване I ызне гране, свака према зак­

убрзала би се и стилска синтеза позитивног из прошлости и

онима своје средине,

негативног из данашњице у народном градитељству Србије.

Разни чиниоци, природни или друштвени , упорно делују
на народно градитељство, па је то узрок различитих појава

Наше градитељство захтева велики труд да би се вра•

тило изворима, као подстицаЈУ .

на једној истој територији .

у таквим трагањима вредно је пажње стваралаштво

Богатство историјских појава и облика чине народну

архитекте Божидара ПеТРОВИћа, који се представља овом

архитектуру разноликом. У ЊОј, у блиској прошлости, на

књигом . Такође је вредно лаж, ье и разумева, ье Етнограф­

крају

појаве

ског музеја у Београду, који , издајући ову публикацију, на

оправдано иживљене док дРуге избијају још увек у свеже

најбољи могући начин доприноси да се на пространствима

изданке и ако су корен и стабло на крају снаге ,

Србије и другачије савремено гради, да се успешно следи, а

еволуције,

анализа

показује

да

су

неке

Огромне инвестиције које се данас улажу у народно
градитељство, у стамбене зграде, налажу нам детаљну

не слепо копира градитељска традиција још ~ увек присутна

на тлу Србије.

анализу промена и брижљиво испитиваl ье оправданости тих

Овом књигом и прилозима у њој недвојбено је указано

инвестиција, од појаве до појаве, од жеље до жеље инвес­

на неслу1;ене МОryi;ности КОРИШЋења наше градитељске

титора.

традиције

као

инспирације

за

изналажење

савременог

Модерна архитектура, као социолошки фактор , дело­

начина грађења и обликовања кyl\a које би више и боље

вала је на појаву народног градитељства као покушај про­

одговарале Србији и 'Ьеном поднебљу. Овом књигом намеће

мене који делује више психички него функционално, више

се

конструктивно и подстицајно,

одговарајући напори у васпитању будућих генерација гра­

Позитивне резултате народно градитељство је постиг­
ло у конструкцији и опреми стамбених зграда . Знатан је брОј
подигнутих

објеката,

нарочито

у

приградским

градило .

У

неким

крајевима

неодложност потребе да се

дитеља

и

неимара

у

што пре

креаТИВНИЈем

и

предузму

и

савременијем

изучавању градитељског наслеђа.

селима .

Међутим, потпуно је изостала стилска обрада. Сувише се
брзо

и

Септембар

1985.

године

очигледно доминира

архитектура економски јаких домаћинстава.

СоцијаЛне

разлике су упадљиве и штетне.

Очигледно је да нашем селу данас недостаје складан
однос градитељства са природом , какав је на пример некада

Академик , Бранислав Ђ. Којиl\

• • / • .• • • •• • • .

структуром простора и другим -уметничким одликама. функционално . ьем се препознаје народ.ним у просторијама своје кyl.а. опредељивало народног градитеља да избором локације и типично јер је настала као производ огромног искуства . ветровима и другим при­ Ibегов идентитет. просторних и конструктивних Нигде наш човек није више и дубље уградио с воју душу СКЛОП ова . његових 1.• РАДОМИР СТАНИЋ ОГЛЕД - Грађе.уди . оно чиме се одувек одлик­ склоповима он ће у тој гра'ђевини непогрешиво показати овала градитељска делатност човека из народа јесте сјајна припадност одређеној етничкој заједници и њеној култури упућеност у живот невероватна или ће то његово станиште одати која гаје миграциона струја способност процене климатске I. То савршено познавање тла на коме никога и никада неће збунити јер је довољно препознатљива ј е подизао грађевине од дрвета и камена усмеравало ј е и према области у којој је настала . Степеном градитељског умеЋа • обез6еђИВали су се не само услови за опстанак ве1. Од тога КОЛИКО се човек осећа задовољним и на древним навикама . досетљивости и искуства .их људских вредности и Вековно искуство српског народа у грађењу станишта породицу. мудрост • тековина вековне мудрости . КуЋа брани и чува човека ОД свеколики х и с кушења.. Од њених облика . Стара кyI. Народ који је умео вештије и овних вредности. Облицима . наш човек је увек мислио на заједништво. дух. Нигде као овде положаја. утилитарно и креативно . не без лик­ за све видове просперитета. односом Је све нашег времена показује изразиту и I ьегове законитости . Исконска склоност наших предака ка грађењу водила угледа и поноса. као у здањима намењеним свом живљењу. на до и дружељубље . обликовањем и структуром простора. Она материјала . Уосталом. амалгам разноликог 9 • • . садржаја . и услови Старе грађевине у слободном простору . доследно . и ОДНОС према у чијим је просторијама перманентно струјао живот заснован друштву . непревази1јени о врсним предложак зналаштва . али је изнад свега поуздано казиаала о тости него изразитог смисла и свесног става према естетско­ 'Ь8говом пореклу . као производи неимарске активности не­ м оl. Оличавала је сва битна својства његовог и х је увек ка оним творачким токовима и циклусима у којима хуманог би1. вазда су одржавале дух времена и стварајyl. Иако је кyl. 8ештина грађења ОАУвек је била одлика родним феноменима заснује и сазда зда. зависиће I Ьегов допринос друштву И укупност обележавали достојанство. Међутим.e у којима проводи највећИ грађевине у којима су се збивали призори који су најдУбље део живота. способности да велика архитектонска дела били су У сферама потпуно из­ влада облицима и материјалом и да их потврди стилски в ан градитељског стваралаштва . то знају сви они који имају свој кров љавање над главом . О томе сведоче готово све сачуване старе испољавања .ност. обичајима и њихо вим императивима .е све до оних народних заједница које су умеле да одолевају свак­ данас остати узор непогрешивости и умења. У њој је све јасно . Она је несу мњиво била одре'ђење његовог куће. среl. у знатној мери . радост и тугу живљења . ь8 које I. гостопримство и на све видове колективног смишљеност.а з аснива своја станишта . сенкама . То знају сви даровити и вешти су увек смишљено како би се обезбедили услови за испо­ градитељи.није да гради одређивао је меру своје егзистенције познатих протомајстора. према светлости сунца.и себи сигурнија упоришта за будyl. Кућа је често била огледало човекове при­ ј е било више спонтане смишљености и инвентивне маштови­ роде.y првенствено радио за себе и своју и развијање најве1. искушењимэ. Кућа његовим садржајима 8е1. грађене његовог стваралачког исказа. Разлози поднебља и исказивале изразити смисао нашег човека да нестанка изумрлих цивилизација у кОјима су остварена потврди природу своје прилагоДЉивости.удљивости поднебља где донела у крај у коме је засновао нови живот. природе материјала и других својстава зависи не наши преци ни су потврдили свој идентитет нити су у било с амо човеков ПСИ ХQЛQШКQ-еМQТИВНИ ОДНО С према животу и кој им творевинама и с казали толико љубави и заноса . његове особености.

искушеlbа кроз које је наш човек пролазио у борби за соп­ су деловали на традиционално градитељско схватаlЬО. оштроумности и укуса наш гра­ се утисак. малограђанског • • • надметања. пажљивије анализирамо те паметња: с једне стране уследио је нагли и неочекивани грађевине. Због тога је градио посебне објекте.и да су МНОГИ нови власника који су их финансирали. јед­ ноставно. односно да би подстакле оне токове у хармонију измеђУ грађевине и природе. се степену удобности и да максимално хумано прилагоди уну­ новим начином грађења стамбене кyt. Добри познаваоци генезе старих стамбених кyl. Мислио је и на сопствено самоваЈ ье. МеђУТИМ .e често смо склони fJIJ се материјали. на сусрете с пријатељима. дефинитиван суд о нечему што још траје и што се уобличава . суседима. за мале светковине нападним и често веома ружним. Завладала је и рада у њиховим просторима. Није претерано ре1. претенциозним . нарочито оне које припадају развијенијем типу. у народу познате захтевима. а с друге. подизали су чардаке и конаке чији су положај. а организују да би криза oдroBapajyћeг и допринеле извесном ус­ Ма колико била савршена сама за себе. која се сурово ширила и по нашим старим сачувале своја првобитна својства.a установили ним променама и преображајима као и нагло измеЈ Ьеним схватањима нико није припремљена пошао у сусрет. Нови ствено очовечеl ье и еманципацију. они су неуким и тренутке одмора и уживања. Није потребно исти­ тивне потребе хаотично и отуђено срља у понор нецелисход­ цати ЧИlb8НИЦУ са колико је спремности и энања спољне ности и неукуса. Настала је права примитивности . Успевао је да оствари чудесну меравању грађења . од угледа Имyt. која је иначе од давнина својствена нашем потреба. . медитације . људи са склоношt. Стиче су са колико је луцидности.ани прохтеви као да су збунили не само сељака већ и вежеЈ. Насртљиви и вешти мешетари. па и остале који су имали потребу за грађеlbем. кућа не би била пак да би се ОАУпрле налету импортованих образаца потпуно ни приближно довољна за интегралне процесе живота да неприкладних и непримерених нашвм поднебљу.нији и утицаја и богатији или. сиромаштву. Дубоким дРуштве­ модерној изградњи приписујемо Швеђанима или Енглезима. на потребу за усредсређиваl ьем и традицијом ве1. чардвци домаtiини и конаци . наступило је раздобље у коме закључиtiемо да су наши преци имали високу културу стано­ се човек није снашао у насталим променама.e нашег старог градитељства . Нико му. пpитиc:нyra . вања и изоштрено чуло за изванредну организацију живота међутим. немаЈУ ничег заЈедничког не само са нашом градитељском опуштаl Ь8. грађевински У просуђивању о вредности старе кyl. за многе елементе које данас у смишљеног грађења се продУбљавала. није притекао у помо1. Кад се има у виду ЧИЈ ьеница да су при том постале Наједном. међутим. ПОРЦИЈама КОЈИ их чине непрепознатљивим..·tO за мисао О у60гости. објекти настали без реда и смисла .8 умео да прилагоди микроклими прос· могле да тора у коме се настањивао. никакве друштвене ни стручне снаге нису карактеристике ку1. посматрано из данаШI ье перспективе . просто потиснули и прогнали хумане и складне кyl. За релативно кратко време на плодним терасама под речних долина и по питомим 06ронцима планина саграђено називом земљоделци. као да се дитељ умео да скромне услове грађења прилагоди највише м оне ни на кога нису односиле.у за друговаlbе и веДРИНу. ретке али дубоке и смирене починке. Наши дедови су знали за права стихија која се уграђене долапе (плакаре). амбициозним ктиторима наметнули такве типове зграда које РОђацима. Кад. Напротив. Процеси раслојавања.e које су као градитељске творевине шачке свести. облик. Иако је било очигледно дв. У јеку на­ није других грађевина неопходних за задовољавање осталих јвеће градње. своју стваралачка расположења и мајстора који су их градили и дУшу и оправдаlb6. Иако није упутно доносити дУХа. неимарству чија су врела у наслеђеним вредностима. Упоредо са свим теговима живота које је по­ човеку. економско снаже­ заштите споменика културе не може односити равнодУШНО ње и други утицаји који су променили односе на селу погубно прилично 10 према питањима савремене изграДlbе . особито су дошли до изражаја неталентовани про­ дразумевала делатност на селу . онда се ни служба крајевима. сада се са сигурношtiу може реtiи да су многи предели иних делова и детаља најпотпуније одржавали изузетна Србије притиснути грађевинама које немају свој лик . или се ширила. од којих су многи прави мастодонти и оличење крајњег неукуса . под ударом модернизације живота и потро­ угрожвне старе кyl.e животним потребама. савремена техника грађе! ь8 и пове1. пропорције. ни са савременим економичним потребама и миром.e и објеката за рекреа­ трашњост кyl. човек је мислио на ретке јектанти. унутрашњи распоред просторија и обрада појед­ ве!. наш човек је почео да губи смисао за лепоту дрвеног грађења. раскид с традицијом. радеtiи у неповољним друштвеним условима .за • • је мноштво стамбених и других објеката са облицима и про.

ма доследно и Индивидуални напори појединих архитеката који.. тојеЋИМ не увек довољно одређеним и прецизним законским Док се пробуде друге • стручне и АРуштвено овлаш1. актуелног и под· таната зграда у слободном простору . МОЋније и одго· и ворније за ова збивања у нашем савременом градитељству одговорно . постао својеврсни заточеник • СВОЈИХ • • кућа за одмор и уживаlbе. Својом имагинацијом и националноромантичном осЛобођеноUJirlу од дневних прагматичних задатака . товању и грађењу нечовекомерних зграда лишених вред­ Зборник за ликовне уметности З. У наше кон· време. Београд 1972. дРугим градитељства.136. Градитељском коришl\ењу вредности старог неимарства методом тран­ насле1)у се морају окренути умни и инвентивни трагаоци. споновања даровити Уобичајено је . у ЧИЈИМ Је искуствима и ствараоце. мада од њиховог прис· одређених идеја нити родоначелник пројектантског схват· тупа. није био.е указати на неслyf:\ене могућности у откривању и зависи наш однос према старим знањима. није било довољно трансqpoрмисаньу у нове оригиналне архитектонске потребне кој а чувају одлике нашег изворног и старог народног неимар· дитељску баштину . у виду органи­ н ешто озбиљније предузима . преДОдРеђен да постане носилац проучаваоци споменика древности. интересе колико прописима Јер се јеррн о важан и успостављању тинуитета између старог и савременог грађења . сасвим касно да се шању. веl\ имају своју историју' . 1900· 1970. тиме се старом градитељству утре пут ка да се урони у поро· замисли засноване на просторним и обликовним решењима и радозналости rpatjel ь8 националну гра­ из које би се извукле поуке и кон· савремености и будуЋности . 3аштита споменика народног зованих акција. треба се бојати . односно примени схватања у гра1)ењу . чије стваралашт во стичаЈНОГ чиниоца . ако била они ди. наше савремене духовности . Ьем у градњи нити је у могућности да својим утицајима одјека . ст ва . културне и стручно-научне циљеве свести о потреби трагалаштва за наслеђеним облицима и и често њиховог коришћења у савременом пројектовању. 7·38. односно о коме је више него икада пројектовање и оживљавању аутономних градитељских схватања и њего· дичних стамбених зграда и објеката за oд~op попримило вом карактеристике извесне ступиДности . Шкаламера. онда је заштита постигла свој Један од ретки х кој и се на особени начин упустио у ову пуни см исао одуховљеl t. нити пак истраживачи • талентовани пројектанти. ти ме надмашују своје музејско-конзерваторске димензије и Његова самосвојна појава у уском кругу даровитих прој ек­ категорије и добија ОдРеднице животног . изречене гневне и ретке мисли којима се жигоше агресија неукуса у пројек­ • Qбнова -српског с тила. и то с несумњивим успехом . спроводе н амична и свеобухватна . Многе резолуције и Ж.е. Реч је промишљена. чини се . одређују посебне мотивације .e и оживотворења наслеђа које племениту авантуру јесте архитекта Бож идар Петровиl\ . ности Маневиt. не иром на различитост мотивација . Српска архитектура и старог и новог грађења. Покушаји да се практично допринесе побољ­ и планирању . 5 (Нови Сад 1969) 191 . Као професор Универзитета заокупљен педагошким питањима из оквира с вој е специјал ~ и ности . тако додирну и оплоде традиције и секвенце у погледу могуЋности транспоновања старих еле· модерности мената у нови савремени ПРОЈектантски израз . али и предака . којима lIе васпоставити њихов дух и карактер у зналци градитељске баштине . који су у сопствена остварења оригиналног израза. би1. Ьем зграда у конзерватори и музеалци • ствараоци . Написани су многи текстови. концеПЦИЈа. потпуно је свесна рр не може да се зналачка.превеликим захтевима живота и сопственим невољама . наиме . дакле. 11 . нису дали одговарајy1lе резултате . прокламације и препоруке доношене на аутори­ није била нити је сада у стању да се ухвати у коштац са тативним стручним и другим скуповима остали су скоро без дивља. с обз· нису оставили дубљег трага мада су УТИI\апи на ширеlЬе оствари све друштвене . у питомим и сликовитим преде· неимарства лима Србије узнемирила је многе осетљиве и даровите домашајима откривао свеколике вредности и лепоте . у коме су парадоксалности узеле највише маха и у запостављен не обезбеди предуслов. Дко се. пројектованьем . није било шире rpaIjelba нова стилу бавили креативна Поразна слика данашњег дају или фоЛКЛОРНОМ стамбених кy1Ia и знано да је Божидар Петрови1. склони откривалаштву и синтези. нужна као један од услова њиховог физичког о пстанка .у архитектури.ене снаге. било да су се пројектова. настала је колико неочеки­ Том толико важном али веома сложеном чину и процесу н икако не могу да допринесу само занети и усамљени вано толико и неопходно . они 'ће архитекти који су професионално изучавали и истраживали знати wa старим вредностима старо градитељства и каји су се афирмисали као истакнути oдPe1)elba. она закључци. меТОДОЛОГИЈе и интерпретаЦИЈе умногоме • ања које 1. Мада познат као архитекта особеном и самосвојном изразу прилаГОђеном савременим који се од почетка своје активности поред осталог бавио и потребама и модерном људском сензибилитету. Нису остварене ни добре замисли уобличене у пос­ допринесе 'Ьеном заустављању .

која би у естетском и савремено архитектонском по­ било да је реч о стамбеним зградама или ку!. Петрови!. а дРуга је што успева да досегне изградње.ом шумадијског типа показује најве!. сиве и безличне градње у слободном простору блиске сензибилитету данашњег човека. функционално и пространо јединство . У таквим обрас­ Петрови!. Лишено непосредног преузимања или вред- сваког копирања. свеже и узбуђујуј. Оне се превасходно односе на дРуштвени 12 погледу запажа се потпуна Божидара Петрови1.у сигурност у пос­ опусом тупку уобличавања функционалнопросторне целине . Већ на почетку. Суочавајући се са невели~им али изузетно значајним ку!. Сви остварени пројекти (Гроцка . Следе затим нови про­ захтевима човековог живота . Без теоретисања и акрибије и без много деклара­ до нових и потпуно савремених облика укомпонованих у тивних самосвојну хуманистичку целину изразитих архитектонских одупре "тиранији неукуса и MYApoBal ьэ својствених кича која махом онима који су се лако укључивали у "градњу ни умну ни разумну" и који су до­ вредности. могао би да послужи као весном и. који се овом књигом .ивао у успостави прекинути континуитет и да се тако у савременом уверењу да се латио колико стручностваралачког толико и пројектовању објеката у слободном простору .и се старим здањима. У ар­ предочава свеколикој јавности на начин на који се то иначе хитеКТОНСКО-СТИЛСКQМ ДОМИ­ чини у савременом културном свету. Кад то кажемо. пак. кренуо новим путем. Про­ свега.одлучни И истрајни трагалац за новим. код нас скопчан са ризиком . рекло би се спасонос­ финише у изванредан скпад којим се замисао доводи до ним решењима кОјима би човек добио ку!. Архитектонско­ Аубљенија анализа његових пројеката сигурно би показала -ликовне су у скпаду са ауторовим не само да је учинио велики корак у оном правцу којим се још хтењима вазда заснованим на јасној и промишљеној идеји нико није тако доследно кретао ве!. Кад се инспирише старом је настојањем да се стваралачким чином ' архитектури . високог степена аутономне ликовно-просторне реализације Као сваки осетљиви и искусни делатник духа. је у својству архитекте пројектанта покушао да се цима који су настали као продукт ауторове имагинације уо­ својим депом се чавају се две ОДnике : једна се односи на препознавање обрушила на наше просторе" у виду викендашке и друге вредности старог грађења. он је .ама за одмор . архитектонских са заснованости вредности претходних • • • ПрОЈектаНТСКОЈ давно виђено • интерпретаЦИЈИ I ьогових или доживљено . Као пројектант који се окушао у односи према вредностима осталих предеоних типова кућа савремном и којима се инспирише. примењује: ин­ бриЖЈЬИВО и успешно крчи.а.е у Прањанима. посебно на­ јекти и њихова реализација којима се пут ка рафинману глашавамо поступак који Божидар Петрови!. које преко сопствених формула пројектантски де- радова у Ваљеву. Тај посао видуалНОЈ се огледао у свесном настајању да усред помамне поплаве ности преобликованих у нове. смело и маштовито транспонавао у кохер­ и одушевљеног ствараоца. и да је остварио резул­ чије тате који морају да оставе дубљи траг у нашој савременој недоумица и узбуђења . рекло би се.у . Рајац . карактеристике увек прочиш!. Рипањ . на начин којим патриотског задатка.).и . духовно довољно направи заокрет пројектовањем кућа чијим ће архитектон­ осетљивог да доживљава асоцијације и реминисценције на ским својствима означити пут и начин "fJIЭ. се савремени нешто функционални и строго наменски простори могу изградити подржавања. скоро из Са исто толико осетљивости и респекта пројектант се потаје. и др. пре се на прави начин успоставља континуитет у грађењу . при чему веома значајну улогу има графичко-ликовна компонента. Иришки Венац.ево везивање за архитектуру претходних времена времена". и ТО утолико пре путоказ својеврсној стилској синтези заснованој на ориги­ што је сваки смелији покушај. гледу издражала све критеријуме . не могу ада не поновим нација препознатљивих обележја и типичних елемената и неке мисли које сам изрекао на отварању изложбе I Ь8гових облика. о објектима угоститељске намене обезбеђују . Пример изврсне комуникације коју је искуством човека остварио битним обепежјима златиборске куће и кОју је неоту1јене и неокрњене изворности и са енергијом радосног продуховљено .у свог опредељења и рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења постиже управо оно што ће представљати нови подстицај у који су га чинили хуманим и прилагођеним потребама и ПРОдУбљивању његовог схватања . незахвалНQМ послу. приступио једном сасвим неиз­ ентни организам ку1. Тара.авање и али га је 1969. изразу естеТСКQаликовне уз TpaHCnOHOBalb8 мисаоно-рационалне зрелости. ПетраВИћ ј е ненаметљиво. кристализацију остварују про­ дубљеним истраживаl Ье.е форме унификоване. принели овом хаосу. без обзира на то колико је налном поимању наслеђа и тежњи ка оДуховљењу и инди- смишљен и оправдан. године кућом у се обезбеђују целовитост и сигурност замисли уносе забо­ Доњој Горевници обележава јасно!. Нашао се тако пред новим изазовом који га није мотивисано пишио учврш!. Прањани . ку1. спиришуј. он пројектује сасвим нову Ди!.у по својОј мери . То су модели преко којих ипи . Божидар у целовитам и оригиналном смислу те речи.

и без икаквог пре­ те речи и изузетно добра лостављеност у пејзажу.е човек пре­ Петрови1. Можда ове речи Старог Влаха и других наших области. он није посегнуо за и немају сасвим адекватно значење. надах­ цијације. је претопио у нове златне наш свет који је готово безглаво почео да срља у бездан ковине потрошачке свести и да се одриче оног чиме треба да се надахнутог творца спремног да својим трудољубљем мења поноси. естетичари и соци­ за узорима. наказну слику грађења у нашим питомим пределима. Међутим. визништво и неимарско просветитељство. на својеврсну мисију која има крхким дрвеним ку!. сада непролазним као може ре1. жестоко почело да захвата архитектонски склад. историчари уметности и други конзер­ титет срединв у којој се таква решења остварују. забринути за судбину градитегьског и брижгьив у таквим одређењима. Стога. етнолози. које карактерише функ ­ вековну борбу свог народа против властитог отуђења. колико архаичним толико и модерним. скоро­ гостинску ку!. а посебно у овом тренутку. али које су зналачки преточене који на посредан начин доприносе заштити ТОГ наслеђа. као и они који се баве њеном эаШТИТQМ.у на изворишту чудне реке Вапе код Сјенице ј евиI. тек треба познати себе и вратити се себи.и да је драгоцено.а ка својим источницима свеколико жице. иако тога можда и није сасвим свестан. наслеђа ИЭЛQжеНQГ ударима савременог живота.ама Божидара којима !. трага макар и део свог мишљења. Поморавгьа . за новим преДЛошцима и обрасцима људских станишта у Још је теже изрицати дефинитивну оцену. на пример. архитекте. али то што наш пројек ­ преузимаlbем и буквалним преношењем прелепих архитек­ тант као своју мисао и као свој креативни чин шири и тонских облика и показује. са строгим теривања. поред његових при­ -објекат туристичко-угоститељске намене. из чијег видокруга нису ИЗМИllапе лепоте манастира Љубостиње и кyI. јер произишле су из СВОЈеврсног ауторовог доживљавања прео- управо.е све бити подређено човеку. уз максимално поштова­ турне баштине. на известан сталих слојева наше баштине у којима је откривао златне начин освеш1. први су уочили I Ь6гове племените напоре све суштине пештарске куће .и ку1. биl. Ibe Архитекти. готово сублимирану пројекцију пештарског под­ ПОТОМ је оживела радозналост осталих знатижељних пре­ небља. Зауставгьају очи пролазника. које ционално-просторна је у ово ломно И несигурно време. Божидар Петрови!. То су најлепше одбране наших предака од туђинаца. а у старим здањима ку!.а најпре су осетили истраживачи кул­ прилагођених савременом човеку .е и у најлепшим пределима Србије. логика. у пуније и најдубље исказивао и испољавао. Није лако судити о савременику. у суштини представља узвишен и частан посао.ког и малограђанског менталитета. граде1. Никога не оставгьају доказе о нашем идентитету схватили су да Божидар Пе­ равнодушним.а. Конзерватори. ненаметљиво али смишљено. • у • ЧИЈИМ вредностима • препознаЈемо даровитог и Потекао из краја у коме гьуди све просуђују.амэ.ама као што су чинили неки његови м ного дубље значеl ьэ и одјеке него МНОГО шта.а . Сличан домашај досегнут је пројектом хотела код галаца у култури. за које се ве!. Пештери. буде сетне асо­ тровиЋ својим ку1. музе­ Тај свој посао Божидар Петрови!. О свему Завршавајући овај текст који би могао да носи наслов мисле и ТВРДОКОРНО остају одани искуствима својих претход­ Запис о 6дењима и хтењима градитеља испуњава ме задо­ ника и где успешније одолевају променама него у другим вољством што сам имао прилику и част да дубље сагледам крајевима.е на Иришком Венцу. у који су унесене јатеља и колега. по схватању многих. топографских племенитост и других пропорција. где !. иако његовом опсењен старим здањима Шумадије.е за вазда. боље рећИ. Доследан ваторски посланици. одлика терена . елемената сачуваних на оронулим и пројектовању се манифестују одређено под­ 13 . Није морао много да трага да се позабаве теоретичари.и да поред несумњивих градило по мери човека и где се човек својом кућом најпот­ архитектонских вредности које 06ележавају његово дело. цеЛИСХОДНQСТИ у пројектима цаја за проналажење нових целовитих решења потпуно Божидара Петрови!. пројектова!.е са уживањем развитку народне уметности сагледавали својеврстан ВИД и за уживање њихових власника и корисника. је лако могао да се ороди с и упознам дело Божидара Петрови!. вредностима старог грађења и да. алци. СОЦИОЛОЗИ и остали истраживачи кОји су у настанку и непретенциозно али одговорно . свега што чини просторни интегритет и неимарски ен­ и дражи хуманог грађења и стварања.з начај његовог деловања.е. КyI. у модерну. Он их је најпре сагледао и кроз к ризно време и у потиснутој духовности своје архитектонско виђеl ь8 увео у свет властитих подсти­ Смисао • креативности и може предУзети. продужава духовности у нашој архитектури. и што сам могао рр изложим архитекта ослобођене маште и неспутане интуиције. ради професионално.ује и вра1. јер је његов завичај био простор где се одувек олози. није преурањено ре!. што се у ово претходници и савременици. зна­ поштовањем менита и вишезначно ово што наш градитељ ради . окрепгьују мисао и подстичу веру у обнову нове нуто и инвеНТИВНQ ОТПQчиње или. питорескни шарм у најбољем смислу све слојеве. Али. Те жице Божидар Петрови!.

.

некада постојао између самониклог народног градитељства (градитељске традиције) и природне околине. али су зато захваљују1.ОдРучја која се одликују и посебним облицима гра· обезвређивању њених питомина новоградњама. постаје још уочљивије кад смо у прилици да се упознамо и Гloтреба.ца то су најчеШће два простора примењују. камена потлеушица.!Ј Је тај склад у погледу просторне организације код ранијих (поготову био могућ. али сам све више убе1. Колико је то различитих вити склад између човековог грађе. Хармонија.a" у којој је ватра (огњиште) и соба. а још важније је да се то остваривало у готово - " кyi. више пута. Она је типичан представник зграде за становање. ПЕТРОВИЋ ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КАО ПО СТИЦАЈ Ако бисмо хтели да говоримо о градитељској традицији успоставља између облика природе и неимарског интер­ као подстицају у савременим неимарским остварењима.их и неких битних скромнијим материјалним средствима од оних која се данас разлика: КОД СВИХ тих згра. која се 15 • • • . Непотребно је истицати колико су у СВОМ СПОЉНОМ изгледу међусобно различите и саМОСВОјне далматинска се утркују која 1. Оно што најпре пада у очи то је нераскидиво јединство који је као типски образац и модел изграђиван у сваком свих тих здања rрадитељске традиције и природног амби­ элатиборском селу. је пре свега. са тремом или без њега. у истицању вредности аутохтоног народног гра­ дитељства веома је добар пример традиционална куЋа Зла­ тибора.и природним условима тла и посебним климатским приликама. Да би ситуација била сложенија. На сву сре1. 06езвредиnа и 060гаљила многе својеврсно лепе пејзаже широм Југославије. Проверена и од свих усвојена просторна јента организација конструктивно остварена са истоветним и кроз (средине) у коме се налазе. То вредностима те традиције која поседује снагу подстицаја . великог и пространог крова.у. македонска бон­ у таквој ситуацији се нормално намеће питање: шта се дРучара. НепотреБНО је посебно укази­ щаЈЬе вати на више пута истицану ЧИI Ьеницу колико материјално и појава СВИМ потребе тражења подстицаја савременим у градитељима наМСћС обавезе вреди та изградња у односу на наш национални буџет и . како се може поново успоста­ стрмог. војвођанска кyi.ЗОРАН Б. да се најдаље отишло у СЮ1Х г.ен да је у тoiи веома велики број својеврсних географских и климат­ Србији ситуација најкритичнија . дктељској традицији свакако да има места најпре у таквим која импресивно траје ве1. више од две деценије по многим среди нама где Је она уочљиво заступљена и где IЫ3НО пос­ пространствима наше земље . да је постизан са много старих облика) скоро и да нема ве1.a у вези са тим може учинити.ређеног односа према њеним вредностима. венисања самоуких градитеља толико Је природна и логична '*1НИ МИ се да би још се једном требало озбиљно позабавити да се прихвата као нормална и сваком разумљива појава. ти достојанствен и сведоци градитељске траДиције још су довољно присутни у сеим деловима Ју• тако. И што је веома значајно . Чини се да у таквој непланској и неодговорној иэградњи rocл аВИЈВ .е више и боље покварити онај склад који је . златиборска брвнара. Пропутовао сам многе крајеве • 811 Ь8НИца да на релативно малој површини Југославије пос­ Југославије. позната је и изазовна посебно предњачи Србија. примери својеврсних архитектонских идентитета. исто ор. ьа и околине у којој се архитектонских то дешава? Како и на који начин треба градити у просторима видова и облика најстаријег облика •• човечијег битисања о куће за становање? • • • • • у КОЈима ЈОШ увек ПОСТОЈе сведоци КОЈИ укаЗУЈУ Р. колико. које као да • дктељске традИЦИЈе. то несвакидашњи апсолутном одсуству школованих градитеља. гра· са резултатима које постиже непојмљиво масовна изградња .a од набоја и словеначка кyi.

.. и канализацијо . пред савремене градитеље зицију тих зграда елементе . нађу у непосредно .. могла је МУдРијом применом постојеt.. а да та изградња .• време провереним и усавршеним детаљима и канонизоване који начин изграђивати кyI. ираног бетона ... ени"... а и кyI. потреба . града . бе­ од ар . случаје . а лети. атеријализације коју је условила природа и поднебље овога краја . а најчеш1. а скупо изграђене кyI..оуких народних гра­ народног градитељства: подови су од дасака (обојени или дитеља {Ј{Ј са скро м ним градитељским средствима остваре необојени) .. о два одељења) применом • • матерИЈала КОЈе - пружа непосредна ок- својом половичном применом купатилима (спољни зидови од опеке олина градилишта и поштовањем услова ћУДИ поднебља рађени су у дебљини од остварени резултати негативно се одражавају на укупну употребљивост такве . а.. у . а једноставно . надпрозорнике и надвратнике... Пажљивим често вео . Слаба топлотна изо­ проучаваЊ8М овог градитељског наслеђа свакако се могу лација такве зграде (зи .ајни".и били обавезно заступљени као што су трем .. виназа и керамичких плочица..) . групације таквих веома сличних или истоветних редна околина градили шта.. неки . Снабдевеност водово­ торни ... Можда би се то најбоље ублажити или потпуно одстранити .. као може накнЭДним Унутрашња организација тих здања је интервенцијама ..оуки...... опекарске блокове. полумонтажне таванице. свесни смо и са . суседству са скро". не би с .. При . Завршетко". зидова па и чињенице да се данас у тој градњи веома често користе величине него пре једног столеt..-више про­ прилици да гради у регионима где су присутни споменици грамски ... исказати следеt. аl ".али су се одсуство неких других простора. минималним Тим пре се у својој озбиљности. тонске темеље . савре . е се остварује.е за становање....а...... који су у ранијој кyI. .. и сл. ена у ко . савременог пољопривредника.. са недовољно јасно истакнутим одликама које намеће копирању дела предака веЋ би требало да се градитељски живот савременог пољопривредног произвођача.... у скоро једно . чардак и слично..а остварују невероватно лепе. атеријалу: дрвету и са истоветни .е су то били са . Није ни­ несвакидашње вредне аРХИТ8ктонске .... паркета . а која су у веt. а и ".. искључивог коришЋења Напротив.. а често вре . вештом и вео .а појава . да буде потпуно избегнута.. ешаност са". ензије од објекта до објекта су скоро најсавременији грађев ~ нски материјали идентичне ) могла С правом да изазове КОД посматрача . ео да подлегне слепо .и ко"'уникација.а је зграда Златибора....и х бити слепо и безочно копирање споменика ове градитељске грађевинских традиције. прегрејани уну­ изнаћИ путеви и начини савременог гра1)ења које не би смело трашњи простори) ... еђусобно".. о где је то потребно.. та . вољно искоришt....ини случајева идентична до .ни". и хладни....... ог здања (ди ... пријатне и сликовите све развијенији . негде на средини измеђУ потреба живљења села и градитељске традиције.е.. ене кровне пок­ визуелне утиске - градитеља остварена у тим "новокомпонованим архитектонским споменицима" још је драстичнија ако се риваче ("фалцовани цреп". атеријала - прошло је време које је пружала непос­ што се за новокомпоноване архитектон­ видети на сеоско .. су градитељски и архитектонски самосвојног идентитета и изузетног домета. многа од њи х. серклаже а а последњих година и обавезне противземљотресне стубове величанственим традиције споменицима какав је самоникле градитељске свакако и традиционална ста. решењи . целисходније архитектонским облицима крова ... мених ИНдУстријски произведену столарију.огућно својим основним занимањима : ратарству или сточарству. а унутрашњих простора новоизграђених ку!.. И опре . Захваљујyl.... који би је довели на ниво у стварних потреба .. градилишту (чак и високо у планини) ске реализације не може никако тврдити . веll би требало да буде градитељски поступак што се и непостојање изолације против влаге (која се иначе који би одговарао савре . атеријала изоставља) - 25 ст уместо потребних 38 ст ).. једино . Та неМОЋ савре­ печену опеку . о док су градили сопствени до . саобраt....огућности .. о прос­ обложени керамичким плочицама ... Међути . Мада се ради... Просто­ понаша онако како би се градитељи ~преци понашали да су рије су у таквим здањима често предимензионисане и недо­ на нашем месту и са нашим могуЋностима.... едитеран .... тог архитектонског наслеђа били су са".. и поред ... као и потпуног несклада са околином .а за становање по сели . обликовне и ликовне каква реткост и да су зидови у кухиныама и резултате . веза. градње враt.о да се у селу данас гради неукије и не­ потребама живљењэ. ери старих кyI..ни на кОји начин нису ути! IЭПИ да би се пОјавио утисак не буде више израз неукуса и неусаглашености са стварним досаде или монотоније КОји би ова истоветно остварена кућа Кад тврди". а опет је необјашњиво Градитељи углавно... је све чешt. Чињеницаје да би. као што је већ указано.... било ". свих тих техничких новотарија и унапређења .им ставом: Да савремени ..ење (гостинска соба). салонит. бена . огло градитељ. Мисли се 16 нашим руралним пространствима поставља питање: на интервенцијама унети у програмску диспо­ .. а Србије такође далеко отишла напред у односу на објекте изворног најречитије потврђују у . (са . није никакво чудо .

ницом уопште . поготову тамо где има снажних мећава и обилних у ве!.е сигурно .ашње стамбене зграде -"кyI. поручиоца и успова поднебља и тла из кога ку1.е га односно неуспело архитектонско обличје не могу се најпре одвратити од многих КОМПЛИl(ованих облика зграде . И договора између корисника (наручиоца ) и . Таквој категорији наручилаца и корисника новоградњи архитектонског израза I ьсних здања . них грађевински х ност. много је воју. заправо. ј евиllа који без критеријума наме!. веома неприродном дРугим често .п.пре свега .е успети да На данашњим зградама сасвим су дРугачији односи с прече градитељску стихију и беспyt. - поготово Ibегове велике Успостављеним nOBepel ьем материјализацијом оствариt. која !.a по сеоским пространствима јеката градитељске традиције успоставе наставак са њом.е кyl.ини регионалних градитељских традиција широм киша.ина који намерава да зида нови дом одвратити од мрког стрмог крова и белог корпуса зграде једноставне намере да се надме!.е Југославије изузетан је и најупечатљивији просторни однос дома!. ьених жеља и потреба које и даље бујају ПОђИМО само од односа величина . сходно савременим условима ек­ али то се . одговарајућег програма мене локалних грађевинских материјала . Отвори су данас много веllих димензија руралним пространствима и да ту изванредно велику гра­ и дРугачијих облика .ини случајева дапеко испод жеље ку1. Сетимо се да на зидовима главне просторије једног јединог прозора .и и постављање м ада су му потребе у ве!. н едовољно разјаш. хармонију нека. побољшати никаквим .рекло би се чак на садРжаја будyt. најчешllе није било ни између неимарских остварења и природне средине у коју треба да се уклопе. и спрата . произилазе они најдели­ - набеђеног не 1.е новотарије могу1. поред свега . облике и матери­ дитељској традицији несумњиво најзначајније вредности ј але . пре свих. скупа просторно организацијс ке и ликовне резултате .е зграде. да постигне И одговарајуће И стини вољу . висина и расту кроз лоше одабране и често неодговорно стручно просторија од ура1јене пројекте. непосредних корисника тих здања.e" . по правилу . неуко да вулгарним копираlbем архитектонских и градитељских облика са самониклих об­ Градња савремених кyi.а треба да покушавали израста . сарад' ьв Економски улаз је нужна непосредна веза стана са летњом стручњака ( пројектанта кухињом и другим ПОМОЋНИМ просторијама . својом незграпношllу. п реко је потребна помо!. кроз катнији пробпеми су у гра­ н езнано где еиђене непримерене узоре. Стручњаци би. ьв правог. Свесни су с вој их нију традицију и праксу у ВИдУ вулгарног опонаШal Ь8 . С друге стране стручњак треба да што успешније иск­ ористи шансу што га је корисник ангажовао и да у тој Међутим . стручних лица.и да изађу из тог врзиног кола .е се сарадња која !. примене неприклад­ дорадама. отворена степеништа нису још успешно савладане и искоришlleне у тражењу неприхватљива решења за успешно повезивање приземља одговарајућег архитектонског израза. иЗбор недоученог предУзимача скоро­ промена. показало потпуним промашај ем.е са суседом у величини будyt. која!. као и нове материјале. Многи примери НОВОГРЭДlbе.e изузетно је озбиљно питање .и да овај несклад све више осе!. па чак и они који су често разноврсности материјала и шаренила. који м 1. на организацију два улаза : главног и економ с ког . који су свесни селу могла у 06ликовању спољњег изгледа да настави ра­ с воје немо!. као и на логику при­ за величином дома . 17 . као и са економ­ ским двориштем и оку1.е на терен на најприроднији начин. Потребно је истаl. компонента .00 m помињући нарасла је за читав метар .е оваплотити пепу и складну примеl Ьеним гра­ ку1. облика или многим су . које шкртост у броју њи хове примене. Пита. Познато је. Из тих многе друге пропорцијски х односа . а има их и неупоредиво више него дитељску активност усмере правим путем: да нађу склад и некада . па ни најскупљим преправкама и а најчешhе неприродног облика крова . у његовом економском и рруштвеном раз­ к оји не припадају "стручној јавности" .8 и 2. какве су се све промене за то су . Сведоци остварења. Све су то свакако оправдане и нужне промене али које од стране стручњака да су спољашња.у . која су на жалост још више доприносила дУбоко м смо дУбоке к ризе у коју ј е запала нарочито естетско-ликовна нескладУ зграде и Ibене околине . таКОђе. наше земље морала би . НекадаШI ьэ. и да је илузорно мислити да би савремена градња на грађана . требало да буду ти који !.градитеља). дводелне диспозиције .ају и многи десиле на селу . ономс ког и техничког напретка. пре свега .ности . па и онда када су прилике - треба да буде предмет што непосредније и пуне поверења дозвољавале да се буде и слободнији у њиховом избору. одбојност СПОЉlbег изгледа .е који владају нашим пуних маса и отвора . нове који техничке м ајстора и кроз хаотично сагледавање своји х жеља . Ibегова рогобат­ сарадњи стекне што веће Ibегово nOBepel ЬВ . а да су прозори на соби били сасвим Несумњиво да су потребна дуга и мукотрпна убе1јивања мали . бити одраз стварни х потреба дитељским елементима (најчешllе кров ) скрнавили пејзаж . изузетно Треба иста!.

_ _ _КАДА --- 18 .

и САДА • •.- -------------4--------------TI------------- 19 .

дизати по сеоским пространствима наше земље.и све ово о жалосном стању и ИЗГРЭДI ь8 пуке да је то . Овим мисионарским послом Божидар ПетровиЋ је почео да се бави пре непуне две деценије. бити ПОЂИ ОД темељног и савременог упознавања и анализираl ьэ истакнут значај и резултати које је у свом градитељском • • Iединствених.е се успешније носити са нашим пространствима може и другачије градити.ини случајева наказно у најближем сусед­ ству .авају 20 • . традиције. младих градитељске замисли којима је несумњиво. Поред последипломских курсева Архитектонски факултет је намеран да организовањем летњих школа на подухвату постигао професор Божидар Петровић. наиђе на такве наручиоце јектованих здања -у којима . треба да Уз дубоко nOBepelbe својих наручилаца.е стицати потребна знања а између осталог и посебну наклоност према вред­ ностима и значају градитељске традиције.Сирогојно. мора се Надам се да 1. за пажљивог читаоца. али рр свакако представљају њен успешан нас­ тавак и • објекти • Унутрашња копије градитељске организација приказаних објеката (пре свега стамбеног карактера) је веома коректно и рационално Било је потребно ре1. занимљива ликовна решења фасаде (ку!. по свему судећИ.их елемената кон­ теренима који су још увек богати бројним и тибора . пут и начин како се то спроведена. да је један од пресудни х чинилаца успешног делања била његова сре1.има који сеоских подручја наше са најчеш1.а да нађе или. а изузетно значаЈНИХ архитектонских вред- ности објеката нашег самониклог народног градитељства . која 1. као и посебно ће оваквим. ностима ове градитељске традиције . Божидар Петрови1. ристичним објектима народног градитељства (области Зла­ економично и јединствено решење носе1. • немо1. И да их увери да сва питања у вези са пројектовањем и грађењем поставе на основу у којој су од једнаког значаја : каракте­ логична и једноставна организација унутрашњих простора .е на до­ бром и темељном њеном познавању стварати успешније и хармоничније контакте старог и новог у изградњи како наших сеоских пространстава тако и градских и варошких средина у којима је било и на сре1.а који сви заједно по логици ствари. Дубоко сам убеђен да . савремене нису градитељства може још афирмисати. Истини за вољу мора се указати да највиwа школа З8 одгој архитеката у Србији Архитектонски факултет у Београду. архитекта Божидар Петровић . Вероватно најдели­ катнији део посла приликом првих сусрета са наручиоцима имао је у ТРУДУ да их одврати одугледања на нешто ве!. је веома упечатљиво доказао своју веру и пружио • нам чврсту наду и веру да се може градити и другаЧИЈе него што су нас у протекле две деценије углавном поразно уверавали постигнути резултати најмасовнијег индивидуал­ ног вида стамбене изградње широм наше земље. који су нужни при оваквој врсти посла.е стриктно оствареном поделом простора на дневне и НОћне активности. приказом несвакидашњег деловања и резултатима које је у проширења простора тим јединственим напорима постигао својеврсни неимар. Као што појединих Смишљена. а једноставна.• У проналажењу успешног и одговарајyl\ег архитектон­ ског израза савремене зграде за становање.доцније кориснике про­ је у потпуности нашао подржаваоце својих идеја и предлога .у још увек има споменика изворне (аутохтоне) архитектонске баштине .е на прави начин осетити и ПQШТQвати вредности градитељске традиције нашег села да у великој мери зависи од школа у којима 1. битно промењеним начинима и видовима непо­ разумевање за њихове финансијске мЬгуЋности. ново изграђено и у ве1. показао да се по архитеката и градитеља које 1. посебно у Србији. Градитељским делом не великим по броју. (купатила) омогу!.а на Рај цу). С ТИМ У вези ваља истаЋИ значај одгоја и ШКQловања архитектонских кадрова . Старог Влаха -Куши1.и) омогу!.е још више.и још У струкције току студија темељно упознавање својих студената са вред­ "злуче и одговарајyl\и и најдоследнији ликовни израз. није у оквирима своје наставе посвеЋивао довољну пажњу и бригу проблемима градитељске традиције и I ьеног изузетно значај ног утицаја на формирање СТРУЧlbака који 1. од ослобођења па до пре десет година (до формирања првог курса после­ дипломске наставе ИЗ эаштите грэдитељског насле1ја). могао је средне наставе упознавања са вредностима градитељске и Божидар ПеТРОВИћ да истраје у напорима и да оствари многе неимарске баштине бити одгојене нове генерације. који 1. Стиче се утисак да поред велике љубави и изузетног стваралачког жара. Интерне комуни­ кације су једноставне и често са духовито оствареним земље да би се та горчина могла ипак унеколико ублажити решењима међусобних веза. можда.е се по­ професор Архитектонског факултета у Београду. да се MOry проблемима ИЗГРЭДI ье по пределима и пространствима која изградити својом градитељском традицијом и поднебљем обавезују.

које се могу на Тари. који под ње­ торној организацији својих основа. такво мишљење има и сам аутор у пропратном тексту за ку!. која се огледају у примени локалних добро одмереним односима крова и кубуса саме зграде . указао и на неслУ!.а у Дићима.и коју откривамо и код објеката градитељске традиције . развијају!. елемената. је завршио највише школе на којима собом веома мало слични један другоме.е по терену. израстају стамено и најприродније из тла на своме аутору. без изузетака. За неке објекте предвиђа и употребљава савремене прозоре градитељским МОгућностима. јако избачене и наглашене стрехе. ствара своје огледа па се у зналаЧКОј. које подједнако примењује. али изгледа оБОјена несумњивом међусобном сличнош!. спроводи свој посебан гра­ Божидар Петровић. дРвених ограда. земљи. у питоме повијарце свог родног краја (Рудника) својих брда . недвојбено показао и доказао .има и др.а. коме су саграђени .у ре!.а у Дићима. постигао зактним дисциплинама архитектонског позива . можемо са сигурнош!. Може се са задовољством закључити да површинама. У својОј наставничкој и инжвњерској речено.и се при том онако како би то организацијом градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим .).ене МОгу!. руководством у једном новом виду примену традиционалних спроводе материјала.у поднебљу и на крају што није без значаја .ности да се на чистих извориштима градитељске традиције свакако најсигурније геометријских облика кровних равни и чини ми се да овим обликом није пронађено "право реше. стиче се утисак дасу сви објекти које имамо пред на Тари . Ье" . на Руднику и др. и пре свега дрвета и камена .и објекти првенствено градитељски се поступак истичу тим професора и она деликатна сфера ЛИКОВНИХ вредности архитектуре Божидара Петрови!. Та благотворна стална сарадња од објекта до објекта Петрови!.О чему уосталом могу изна!. користи просторе својих поткровља веома рационалном и добро смишљеном дитељски поступак.које омогућавају да се кровна стреха још дитељским остварењима врати дуг за све лепо што је у више и даље вине ОД фасадних зидова . суздржаНОј. својим сопственим и препознатљивим идентитетом каријери веома се дуго бавио статиком и другим веома ег­ најзначајнији је квалитет који је Божидар Петрови!. У тајне успеха градитељства Божидара Петрови!. равни да се може градити и делати другачије него како су кровних површина. много успешнији и исправнији делом приказаним у овој публикацији Божидар Петрови!. њеном 21 • • . ту пос­ тоје два става. робусних Рудничана . Ова разноврсност. И поред заступљености наведених јализацији многих његових здања (ку!. као и начине материјализације појединих по свој прилици . први приступ ове наше лепе земље. мора да у генима има непогрешиво осећање делова грађевине (зид у камену код ку!.е у Ди!. његов Несумњ ~~ви квалитет ПеТРОви1.је суздржан у логичној.а у целини.до­ да он у том и свом делању следује најбоља достигну!. то је. простудираној и рационалној прос­ им ара . принципе • • Једноставне и логичне организаЦИЈе унутрашњег распореда . док код других користи изражену кровну изгра'ljени и унакажени на "модеран" начин многи предели (најчеш!. Сви су елементи који несумњиво дају посебно обележје његовим његови објвктима а који непогрешиво пружају доказе припадности квалитетом. То за природно и једноставно постављање ку!. Чињеница је да је на сваком од објеката заступљен • • га Је његова исконска повезаност са селом у коме је поникао и провео своје дечаштво судбински определила да систем се врати пределима своје младости и да им својим гра­ . По мом мишљењу . Други начин примене кровних баџа је још увек недов­ ољно разрађен и ремети епску градитељским једноставност Такође је . а тако реЧИТОј матери- архитектонске облике.у или да у свом градитељству . простран трем рекло би се све чиме Божидар - • • • Божидар Петрови!.е тросливну) баџу.и при томе трезвене .а бри међусобни пропорцијски односи појединих делова грађевине. које би више оДГоварале нашим људима.и наведена начела .и савремени начини гра1јења и обликовања ку!. облика прозора . Страсни зarъубљеник дрвене конструкције тремова и чардака . његових земљака . на Рајцу.евих објеката свакако је изведени Посматрају!. тако је шкрт и у архитек­ говим тонским облицима којима моделује своја здања. је - у радили и стари анонимни неимари нашег старијег сеоског што нарочито речито потврђује ку!.а изградити са далеко мање средстава него ·новокомпоно­ свакако треба уврстити и уметности народних самоуких не- вани архитектонски споменици". свој начин обраде младости тамо проживео и доживео. његов начин обраде посебних конзола истурене стрехе. понашају!. који се код његових здања најпре огледају у народног градитељства. као и успелом односу отвора и пуних маса на ЗИДНИМ грађевинских материјала. СВОЈИМ досадашњим је бар за сада.). боље се неимарство у нас учи . продужавају ИСТИНИ за вољу ти облици су увек исти: велики КроВ . примењују!.уосталом као и приземља. Међутим.

.

• -- _r. - • • . . • ~ - " • .

За - - ово што радим не треба много ни снаге ни памети.Радојко ЂорljеВИћ самоуки тесар .ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ [[] .ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ lliJ .ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ ~ ...ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ . anи треба доста љубави . БОЖЕ ПЕТРОВИЋА [АЈ . .к • Е Арх. . . .

. -. D 26 • • .АО1ДОЊА ГОРЕВНИЦА . о о .

• 27 ...

.. ~ ј"Џ""~D'IA.. 'с. - CLj ~o..Ј. ~ .. . '" РО "'1 ~".!~ ~~ '"".. ..... C:OIМ ЈI Kyxw_ D . .""1 "'1/"1<. мс>а--.... " .t:r"f'le:-<.. 1<'11 "t.е.z.. J.... ~ .Ш CAo~ аА! ~~.__Q.... " ....:1<: "" ~ ..... ~IIAJ~~o'g(iJ..1 ~ j€ :Ј щс O' 1 ~­ fIh.. ~?A"~ '" "'. <. Ј. ..<{t<a.I.дAk". ..mv . ~O-\ ~ с!"ј ~ ~C' ФГ \I'(f' 1Ј....ф.)IoНfPl ....."".-o....1 ·1b..ас. ) A......' ь. \lQ.IIO при! yw: ".е ~ ~ос. t .~ W~ oe. ~f\ё...t.-utl........ u ~ r .о npчН м.. CI06& rn ..с : ~Y'" 1) ..o~ . .'lЏ<I.м> 'IP~ ""r""O".що..""' '''o.. · ..) Kyrv.е ~C1"r' о .... ~ tf'~z.. \.с~ ~~ .~ ~~ ~ (. .~ ~Ctti·'·'. О".." щ. ... с"""&·с\'" JЖ1d.. ~ :цо-а1Y.."... ~ . . ~_ ~ ..• ~ и...4.. ~...sOrI(А.. H~""4..мо-. 7' JFIМ . • 28 - . ФА·fI 'ј ~el!~i40'j .цA~ а..o.-:'. \ MH.с ."Q. ' ОЈ ' 'ti"\.) CNO ."й ~ 1" L(~ut...O ~~~ ­ Ц..c"J'<..... ~ -..A.""'1.. ~...џ ~~ ).c. 't'.. " ~ "''I><'j~ ~ 't«> ~ ~·n·e.. ~ Б. . <i' '...АО2 ГРОЦКА ~ ':ј ~"!"Oj a:punт("'!b·-P·1°"v.

• • 11 • • 29 " .

8Atc «fc Ј) ТОАМ1' ..r а '\.. ~ ~~""( ) I t.. ... '.. " \ .""""'"'.ј ~'-.... ~""" 'Ь'о<0" ' ._..' 'i!O ~ 0 0 ' \."" -с.--. • ."'4 .(!>'-' Ц'\-\. ч.. __.~J'V. __..ti ) ~ ~ .щ( ~ I. t......-..----1 nOТКјЮ&'оС : Trcм .... ~\сщ' ~? О ""-". .-~ . !:.Ju% · YO~M S. ~ ----.. i I . __...---.":ј .) KyтJA~ 30 • • . .A .~ ~ .!!'C.-.~.~"-.' ~ ~~ f..9р'!!. ---.__ _____ _ _ __ ___ Ј) сФ4С КoIIФ"'Нo!Io 4) KYXWЊA 1) улм 1) crv. '.n.. са' '-ј'4- t .• АОЭ КАФАНА У ДИЋИМА ~ ~ ""o~ tl " .~ ~ ~'o.

• 31 .

. О ._IiI.. QPO .----- -.rl" ~ ~ ''' ћЈ i"D . '64:'" <LI (. . о . . ..e ... .. __ .' Q i.y-.ap.'~.-.o.. .--... '" _• ..- . _ _ __. ~_ .. ~ С4"1r-"Г ~ ~ ~ _c. 32 О ../...-.4 .. о О О .:no". ___ •__ _ _ __ _ __ ___ _ _ _ _ _ ___ .t.----. спрАТ: I) сп... ) КynAТUЛО С_... 'CLf/ . " ЏOi f '~ • ..._.o<T-. _ .с..АО4 ДОЊИ БАЊАНИ .-.__ _.~oo~..------..О! . '!._---. ...-.. 1''' ' ' (..!. '"'" v. ЦО!..... .I . ~-"' ''''' -"t.....o. о о \. ~n ''''c. > ~)'<f"~ . ..__."'1' ~. _ __ .. " ':Ј . '1 .е.c.~ 1) nprц06М Ј) Ьoмкml ... ' " Q. t.-------.1'1 "" о ." . ..:....

" " - " " " 33 .

.~=====!1..) AlkbIla 6) .) 34 куrv.A СООЬ+ .rыло ~OJ.~~""..1WЛО .~:. 1) Cf1A8A't. . АО5ЗАГРАЂЕ • • L-Jl [] • • ....~. : 1""АШ CDN _) кyn.~".~".M COOO!I Ј) ТА""Н . nOТКРО81'1е .t.нr~ cro.

• • • • 35 .

. .it. . .~ 7) '8 Ыl'IЈщt . I 36 r. .) ПW'8'IЩћ 4) ocт. ". I .a..8.".. . .АО6 ПРАЊАНИ .. -• • -- • • • . • I О. D о У"'" .".) «реи .

37 .

СО:>".!\ СО:>".I 2) ул. . дtieВН..м 3) ку~т"ло 4) ItYXWIWI S') OCТ"'~ 6) 7) 38 сп.АО7 ВРАЋЕВШНИЦА • • • б 1) Tpo.

. 39 . .. .

.) ум3 1) AI4JJIo1~ .р 40 " -.АО8 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ • .) <roм . " " " .) !"АНА "'"" 10) ъ..ухиЊА Ј) f'YЧAВМЫ 6)ГA"~ 1) КynAТUЛО 8) аЈАВАЋА C~ .-- .) м.

• 41 • .

• • " • • ':~ -.t. .tlA4 ~ 42 .деоЪ"" aUiN"t. A'WIlIfo ОО6А кyrv." ..n..&ло cn.A eON K~тM y~ .У"" .АО9 БРЪАНИ . • • • • • • I "". ...

• • 43 .

• • 44 .

• 45 ..

.) Кухи .I I I..... ..-------~ 46 • . " . ~O'"'" ~f""o.a.. )..... p ..~й.. >"t"-"""'..---. ~a.-.. .(!.с ...c ~ .IA.. с(]о о . .)-'-IZ.м. .v.. --------. .c:>..G'I~.. . .&е. I .и-ъ Ј....... ..~ '~""':J ~...МА. ..."'d-r~tц.!".bQ.. . .J..'7 ~­ "... ' ~ ~'......II оЈ........ ..&е..) РАД"" "1""" 6) Tpo~ nOТКро&М : .- - .• А10 КУЋА АУТОРА ~. . ~ .' опџо . fC"j'V ~~ ....<..:..-.oe-G.. '<.--. ~. ~ ..' ~ ~ ~J\"'""i><1"'..." ~ "\ q .~ . ~Ih. Cuo.e ~ ..'i.)....'[)'.. : ~ ~ .. ""1" ')I...... ...Ц'"~ ~ "'-~. . ~ .... . ~ ----." ""...<.џл~ .М. ..*". '-'Zltё~..."1 '.. ~ ~ Мf"­ ~. I..1) дНt8НA ~ Ј) КупАтила .. ~Q....-.. . _...ДFD ~ '<A..------. .~ ~ ~a. .-.. ~G~...д."+ О ~~1.<.::uI.. сБра.\....--. --.--..---... =-...".. 8 . .-. i< o-t~~.u..o::reo.~ 'ј дi""~ ~ Ь.k.... . aЮt ..' - 1) npi"«\P'bM • 1) m.--... .L I I 2 _ . с....~C><o. ~~ .~ "1 ~ ~7' • 1) 1Ij:tl304M : улм ....~ С " О с.ЮQ...~ ~ ..~ .... I I • ...I .". ..""""""'~ .- ---- --~ ... "'~aJ~ M~ lЦ't.t~ ес. "-о' . ....Ъ~o.' "" - -.' .""""..-- -. ...iсщ-·о ..o'Ј .. .О.з ~ ~ .. "'_ " 0. _ ""..щ.. " ' .. г." ~ ~. 10 ~' ~ "'. .t..'О:_ ~ "'~ 9<> ''fiIеYl~I ''''-'...'t<Мfo:.. . ~в..

• 47 .

• 48 • .

• • 49 .

- о .\ .6AH . 1) ул. .----' 0 - -. nOТKpoBM: 1) АНТfЖ 1) тАоаы СОМ ')~"'PЦ ..A~ 1') КynAТUЛО • 6) Т1"М .. прнемм: .--. --.. 1) ДК!ВНА ~ Ј) кухиЊr. . .~ -..-..-.-- -.А11 РАЈАЦ .. .. ...u .l!.. . I ----.) КynAJWЛD Ј) T. . l ____ ___ _ _ __ _ _ _ _ _ __ ____ _ _ 50 . ..-.) CJ1ADAt.---.

• - - • 51 • .

с' )')1"'-C~ ' .).+ .А12 БЕЧАЊ 1...<3' ''....><: .· .. ~ ~ / . Те. _ .. '110. . y-o c....е.. " ... ' .. ' • """"'f"~:t.... .....4"'1 C!&.... -I .k " · · . " 1 с. ~ ...4.....) ' "'-q=' ..4 .. Р t>-. У "t: . ~1"""'.. ..... """' ...~ .. " """0 Ч>t.... d<L ....."'" __ .. .... ~ • .."""-' Щ k ~ " .. ~t.О~ tt 1". ... Ч. .з= ' О ' ..>е...... L' . у 1'Itr" ... .."" ....J. fee . ~ 1"'ћ" ..Itij .е ч..a........ ~~ ... о • • I • • ... 1-t.. је. lo'1 .' .. '1". је ) ..n.....o...~ ~ ... "'1 7t...... . о. "" -......- "r-oe.... . Ч' (с .. /Ч. . .....~ ........-.. . .1... ~'" 1".~ " ' . 7 ~ ~... .. ~ .~ .....' .. 1) сп сООо!\ It} KYxиlЬ..t:.. ОО .o. ." .... '(~ ( " '..~CI.. ~ ~~ч.0 "' ·~7.....-- о •• О......Ј'4 ~ " о _ '5. "-i"Х· . )oI..D . . 'r О ""'.....~--o... .. ~p.. ~e..... ~ ~ "'~"" " м' О "Э"v ..... З' . )f""'-'-.." : о е.м~ ..... 'Ца .I..(. . +>~ ?... '" ..)" <>* .оМ _ ..•.щ ....... .. fOZC..... • 6_ О о о б 7 9 ..·'I-I.. . .1\ ... п ~ 'JIO.O:fЦ. """"""" - <t -~ .. "~oe... .............< . ~ L lt"' ~ ~ """'l _ _~~.. )(o .т. 6) дНо сООо!\ 1) 52 3 7 . &:. ~~ . .... ~"" . . -~ ) ~ .." р С III! ..... ...... . ... э--- 6.> by-}.......·· · ... О 1) улм Ј) К)'Ј1АТUЛD r) TPI1l!~J>I<j. 'I.... --~ .t-L · ~ II-t..r-....... ъ. ... Q ~ ~ ... 4 ' "!t\ но '1 Ј ' ··Г' · . .. .... '.. ... )ЦR .... ~ _~k ... ... ~" '"....

ОО • • 53 • .

) . ")'\нА Ј) подрум .. о .f. : сођс .... ....«ТА...тwло .c 1) m.} Аа"АЖЈо..)"У""......) кyтv. 1) ОС1А'8А а) Tprм 54 • .)у. . .) А.К ~ .AН ........А1З БРЪАНИ сутсрсн : 1) .. 1"1 . з ""ЛОv.

. 55 .

. ..""" .-..А 14 ЛАЗАРЕВАЦ 1'IOТKpo1I-'C .оФ!lС 56 .-..... W'lIK-nи'k . _------. о rAp~ каФIf. : ....

0... -""'..""..... ... O~OO<9 (Јс>фо~ ФОФО(Q 57 . Ir "НН'. .. \.- СМ Ћ..•.с .... '" ~) <1 · -~ (U.

7 .".ло Ј) днroн. ] . 00 • о о 58 .. cro.А 15 ОБРЕНОВАЦ • noткровм: 1) TI" ~3. . ..... . 1<.. "'IШТ~ 6) улм 7) cn. О . .Ј\l'\. ~) КYf1"'т.".. [СЈ О • ."~) C1~' 1<' "'IШТ~ 4) КYf1"'т. 2) Itухињ.Iј...ло 8)T~ о оо О 1) cn. cro.. 2) CТ~. сОЬ. о <1 <1 .

.I 59 .

... nOТКpoDM: 2) Аlitl8ю.. 1 о) Тр<М 10) Г"Ј"'ЖА 60 . СООа 4) ОСТАВА J)т~ о) ~------ 1) ПЈ"iИ'ООМ 1) КОТ~РI~Щ'" s) стеlJltI '''ШТо..) улм ..:<_ 1) <000 . о о о . .. .... 'А У' .".) Kyt1A"'M . А16 ТРБУШАНИ ..) Ку""."'" : .. . .

\ - • • 61 .• • • • •1.

А17РАЉА

,,-- _.: - - ----- - ---- ------ -

~

L

,,
а1. CONO
2) КУПАТWЛО
Ј) то.мет

,

~:;;;;:::;] 1) тер""

ум.з
Ј) тммт
., KNhH~A

1)

1) C'ТC'iI!.AtllТe

: .)

: 4) 11J"'N»')...w
I __
1) ...,CТCj"'I"~18U
L

,

,
,,I
,,,
,
,,I

I
I
I

,- --- - - - - - - - 62

,,

------- ------ -

-- - -

- - - - --"-'

6) КAtЏN>p4}A

,

,

7) КУ""""'"
в) при""'" хрАШ
9) МN'~H ХЈ'о'оI«'

""'

ю} ТУШ

,

I

.'

,

63

А18 БРЕСТОВИК

,

11'..... 430АМ :

1) улм
1) тммт " туш
Ј) КУ""I'А
'<) "СТАВА

f) TPn<3~1"'jA
6) сп ~
1) Д1 :СОНА соЬА

В) ТЈ"""

64

а,раТ

:

1) ТА1'AlроМ

1) Ку"....""
1) сп «<><

65 • • .

r...... ~ """""1'''' ' •• ':.\ . J..k .... ...." ~ ~ • • -Р' ..""""". I '1 . i"'......-i_ . . ~.... t..*'"V'... • ...... Е""". _ 'P--'_~M ..... . .......• А19 СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА з • ~~ ......«Г_~""''''' ~'f'I"'L.. t.... со ' " 11'.o.. ... -iь . -.. •• ' \t"'--. \ " '1".. ~ ""'1. ~ PJ""6""."" 1) 11.. С<\.>I . ..)"' ."... .. ... • ... а..e.."1'-... •• '1 .{L ...'\I' .и.\-0/(... 1IV-1" «= ........ ~"""'\... Aa~ ~' 7 '11"'" e-~~.....0-8 ....6м... '"'1('0..~IE..... • ~o:fIe"P~ ..." " ....... ..~~~ .. с..~ 7~"'" ... ..."..""".. Ъ~. ~ ..... АI--<-"" .. и.. ~ ....oe.. 7 ' " . 81 . ...= "\1 "' ''' ..'10' .. <..... "'р ~ -.СЕП 7 ' .. ... .... ..t .. '~ .~ .. ' • _ ".t.. ....) KYXWЊA It) ОСТА8оА ..А 1-'..""t(c.........')м 1) КyrlAТUЛО 1) кynaтwл...... ~~~ А1 '. &'" .. -О.. ~.o ..'<'" ....... J ~ .ч. ~ .... ... а.. w".... I'-"...... -"'~M "" ...-'1."....~. '7...(1 ~ . (оо...... ... & .. } '1" _ ~if. ...0 ..... ср""...... $) "" .. .. """1 ... f ~'t- т- ' ." ............ )~ . Jt •• ". ~­ ~ ~-+-\-' .....""'" о) .....: J-t ".cn~.. ~ 'Н f"ItI -.с.... "' ....... ~""4Г . " .. ... .. c.. "'.. I(J' 8t..~_.. !"p .. . -\1>. .а ...8" .... _ . "'<>V i~ ...... ~ с'о ~1' ' 'r.) улм ... .' .. __ . _ . ~ """1-. .1) ди. ~ ~""b"4"'" ""'-1· .t"". Я'".. ... Е' "'" """ ..c. о..".... ..1." .....~ .".) 1»"HfA aI6A 9) Трем 66 / сп . ~.... " \ 1--"Мf'J :...1" .. ~..~I. ~ "''"1 -.... '1 ""t" ·0 ... iI.. ~ . --" '*'.c.. ~ (.~.. ..... Р" p:p .. ...)Щ~ ) c:ofc . 't.". ~. "1 ft...... 7 ' \ ... ~11tJ' _ ~ е............tt. ...' Со ""-.teђ'~. "7' ......н.

• - • 67 .

.щ.. ~-a... ~"o ~ Д:1... Tn... ~<v>""&".....'"" 68 ... ~''II'. n.... 1~ ~ P)-"'~'" cr:aџ. ~di'L Б .~ иf~ .~ ~ ~v." 5) КУ"'ТИЛО 6) Т<Ј'..- .~e'"7 """ .. у {"l". . ......../"<' _ P'rA~ ")'t ""'"'t'f<.~Ih.."~ ~.... 0"'....и.... o:ie...o "':-':1 ..·~"..чt ...... .. Ь"1 . & ~ џv ~w __ ~"". .... \- ~ ~ ...уј.~ ) '(ј...:<0 1)<> '!l:!'r.~ ~ ~ с· _! Oli\'f.... ... .. ~ tio..' t'<>Л"'I!1I"' Ц.. ....I· "o_. . &" .:З.~ ) zrc~ ~l(. '.o. !..\'"'" ' .... g .L . ......... "-. ....:1.<:a._...&~ .......~1 ~ ~ > """1" .. ....... ~ .:~' :.. 0 ч _....(.~ "\"'.... ~~ 't" e l ~ · .. Т ... 7"'·· 0 . ' "..~)v. <'..:.<>....А20 СМЕДЕРЕВО ~ ... Г'· · 1 . .00 • • 6Мщ е" .... L C r д"'4" """~~ '1 ~.. ..~..'Чv ...КJЦ1--"" !""". .. ... и р...4'~~ ......ео.".С....t. nOТКРОВМ: 1 "1'" 3'~MM : ..t........) улм 1) КYXU"" Ј) А'СВ'''' ~ ") cn... ...Ј' 'о'\. ш...."'1-"""t~ ' 0 tA. \ и. I'=<о. .ц .c.'....~ ...} м...Jj....... ....&'v ~..~ 1Ч. 1" ~ ~ .> ""4" ... . " '\.џ. ... ... k":::::... "" ....д..(_ ~ 1 ")Ht .. ):...... ~~ ... он..Ji~ .

. 69 .• 4Н '.

..-. ~ ~.._ . • • г -_. 1) nl*t\C~M I .-.ц.-....u.~ I ~~7. ~'h.. CD/i.. 'uu ~ ~ ~. . . .\~ "'I"ђ.."'. L1''''t)"' 1<:.. ""." "'"'f>м. !. Ј) тро. ...tQ+.... .. I I I I ... Po.Ut".~CQ. ~""1~''''''... • I - I I .CiD~Ioс.'\~' ~м-~. г-------------.т... СО "i). ..C.. I • I I I I I . ~ .r>J::.'( ~~ .c """"\"" """'" Ь. ~(lW ~~' е.. ...-G\..'1<'t<.~\"fм. . ~~""'W'Y .• А21 ТАРА . I I ..."".-...џ~....... . _ .. ~ .'2. .. cro."t~ .-..-~ . 4) КynAТWЛО 1) А.сЦ~~. ~ . -"" "'" _____ • " .Ј I I I I I I I I 1) .I' " "" ~ .'1.\ 70 .'''' Sч. ... . ...-. _-1:..мд." '''~ "<i ~ ~""' 'j~ ~"'br"~"""'~f " 1 a ·" .. "'t'.. ..~o1ba 4.1 "1""'''''</.. I I .. '-"~6\ . .~C> ~ М"'б'\ ~) ... 1C'.. ... !J"o. ~...AUn. ""'.. 9<\ """'~.~ .. с .O-<.".. 'Ч.. .е'У'" ="'ir'<"'i =1i'""'~ ~~~.-~ '" ~ ' HO"~'P . I I I I I L _ ____ ___ __ _ _______ _ 3) Кухи"" ~ ул..-& ~ '''...!~ . " . г --.~~ ..jv...rye:.

71 .

8) ОСТА8А ..) Тр<М 72 • ..13I:МM о ООD О О О : .А22 ДОЊИ БАЊАНИ • • • ""..~ 1) rApAq>06A Ј) м..H Ј) "Р!'orоЬм 7) АНТ..)1'1АТWЛO .) ru. nOТКp08M : Ј) сп.) улм 1) Ку"".. Ј) <АЛА ~) КynAТУЛD 1) полу~ 6) тcro.

• 73 • .

...r-~. 'to. ~-.. p~_ "'" L.........:....1)_.. t 't..... џo: <'. О'''" . ~""" . 'f v-.. ~ . ~ ~ '1' ~ .~~ -""'"t"... -'"" .. . .... ....0-...... · ·-".. nOТКРОВМ: 1) 1) улм l)A':OD"" 3) СТеоо ... e'l w-..'A"<i-.1........ р ..."_ ОО [..... с<1/>< 4)!'<'д.. _ ~ V ""'''''' r ' .. 1.. ... ... ~--ifщ~·"Q . ....-.-.. ' " ""'?' ........ .... r-" ..~ "'} ~ ~ '"' . ..:O 'v." . . .(.. ч.. . _ ...... "\"...c.... ... .... .. D ~ 1'1" "о ~. .... е'":)....... '+" '1 .'" ic.. ч:-1 ~.c:t:c... ~ 3) 1) "У"""'ЛО . .~ ..'I" " ..........~ ~ ". ..ь·· . .....' . . .... . А23 МОШТАНИЦА K't~ '1 К'" ~<Ut<.'..~ ...оо. а..........:t ~.. Cl.. 4) "УЈМIL" 5) "У""'Т"ЛО 6) Тр.... 'h...... '1 =... -..t. G-':. Qi .. «........f.. ..3"'-" ' ~ ..""""" h.. "'L . ....uo е ..+'-.. ... r... .чI.<" 0 ' .... .. LtOOV..... ~&. . '\.. .Q" .. !lо . "<>~)' ~'""..... . ..~. .. ....... 7 и:.........Iy" .. .. .... ' ..... "r'" "" .. ""'" •• ...".......- ~ ....lro.. ....... б 74 аЈ..O\.Ј .. I.r-. ео '''C"oUt....-ro. ...-ro.1.tшrе 1) п~л... ~ . ј. -.. .. ...с~м сп.. ..i.CIt' .. ..L.<tfW...... lCAJt.. t>""'!'!" "". 1......... с "'-~"1 -.. .. .&... ..'" .:: ....~ 4 "~ .t'<.. ... .0 .-~.. ..c. ~ .-. ........

• • • 75 • .

..d. ec~.~~ .>0 ~ ""''5.........................-.... . "'"" ~ ~~..... _ Ъoo..r cr""'7"pt... ""'1 ""'-\џ.. t............!l.-1'" ~ ... ""r"'-."I ...C!..{o~ ~ ~ 1-ov ~<t'" · pl!...ОЗf"Ј)А.<--e . 1.... "}.~ C~ . . 1.. '"-"'.... ~ ..v .. . ... ~"'- 7ц"~t......l • "".q:>..... . -v....."..<I)ge<....".....t... .. '. О г "v ~ ""...«p .COO/cC: 1) сп <оо< 3) JМД~ CWA 4) КynAТUЛО 1 з 2 76 • ...':<\"~ ..... оС ......~~ ....:гp~ ..... ~ .J.•.." ... OQO> ...<vcA (G...... ~.. " '~f..'ћ..~ '''' ....... ....л..' «10_""...... <·~·... ...... """ .. '1 ........o.c. ..v "'.4L... б 3 "l''''''''''''''' 6 2 ©D D о ©D • •• 1) ТЈ'<М 2) д.~ . .. . . 1L ... ·· ··с оо с..u'1'I<C'o<-.........~_ . ч. .. \1)'"з'"- o.. ....cn....~'" o ..ЈО:.iIhС<L+v ...4.. ~-.. ~ " 'D" ....... ... .. _ . Ео·" О __ .'.." "+ )o"..... t. c.4'.a""l~e...ю" 3) КУХИЊ'" осг.ц:.""..O(J~- 1'" . .... :!" .. .... Г _ _. ..1"""f-.Wf"" ~~ ~ ~0Дi::..... .. ~~ .r....2."'" ..~ .. ц... ....~" •• L""........ !e"" .. o. >tJ . .....~ ..q... .... ~~ "1 ~"...c. ... ..."'T'f1~ .. "'"' _..... :!I .O . t. tv" Ј'" .. ОО .. .. ..'t.. • . ....'V 'ф .'(.. . "'..:-o.r~ .... lL o ' б '...... ..i. -. ~<".'..и ~) ТУШ 6) ТОма '<) 11ОТКpoD/сС: : 2 1) "I*t\..~ .'Р -1· ~ .. "....r.:... ... '«'1"'b~ ~t:..... "1 ~~ I.. .)'. .E--".А24ТАКОВО у '1(' '-~._.... ...'... .. u ~~ ~-t... .." ~" .. ~ .....c<..c ......?I~ Ј...... .........<II't ~~ ~ <r.. ..E: ...чi"I- ... - ..~.

. . 77 ..- f .. - .

А25ШТАВИЦА • • 2 1) улм » .. np430-4М •• З ~) ТР"М ~) Ку"".>ТИЛD В) сп «>6.... 7) Кyn..'"в' «>6.. ..) сп мfv 1) КynAТИЛО 3} пprл@м ... nOТKpo&M • • .""ј..... Ј) Тр.. .> '" О о О О О О О О О О 78 .о... 6) .

. 'ff • • 79 .

('ом ~) К)'I1"ТWЛО 2 1) улм 2) cro. сООА 6) трем 80 .А26ЛАЛИНЦИ ..-. .-. nOТKJ'01'''''' : .....-. -.-. '<) КynAтим $) сп..) TA'8~H 1) Пl"€АroЬм Ј) cn.---. 3) куxuњ.

81 • .

.• .w ГAPд..) I&AНК '") .) ТОАЛеТ МYWКИ 10) ТОАЛСТ жntCКИ п) rv." .с 6) КУХЦЊА 1) poIITW.qJOЬA • 82 .м 1) K~НA ) ''«Т(/~H .) Трем . А27 ЛУЊЕВИЦА If • • 1) ул.

83 .

_ '-о ....~ г~~~~~." ~" Q)'~L у J'('~"""!i' -'~...~ ~ 1R..t>r ...o ц 11w.. ь .._ . ... ''?' ..о~ · ~ . е џ" С . '/""с 'l.... ~Q..ДI4ВЖ ~MK 7) ОЈ..."""''''''''' ЈЈ.....--:...'c · "Aj" .u.. !!lo &f'" ~'" ~ "t "" t " (>'1" ~ j""""'" '"""'-<r)" t " ~"' .. «:.. v... "О'~ 1."'...... ' 7~ ~ot.t.....lCA.o.. ~...L ~ . . ·. ..J..... ­ ~'" ~ ')""" '\ ot. ." ~" ~ '1-<- е...( ~ I ' . : 1) улм 1) ocr"''М 3) ""'" 4) к~rцло <) Ку"".......:p~ A"' L F"'~~ 9"­ \1.00...а о) Тр<М 84 • .~<v ~bc.. ' . CI.<.... .c ~ ~ ~ <'I:!=4ct ( ~"-...Q ... ~ ~? i" ' o ~ "-<U'r-' ''' 'tt-... . ~~ A-a<t - 'IIoc •• ос " .. . ..-.1-5".......~ · a. .. .. ? о ... .А28 ЛУЊЕВИЦА - + n!.. ~ D .." " ' .p. 3 n" / .' ' '''..«t. I r-... ..... "" " '<f' ~ ~.::"""'" '. I 'р'! "':' ~ te. · " (. k 7 . .- ~&" . > " . ""!> 3<t.. . " " ~... ...·. ~ ~~ "". ...~ __ &о р ОО .. 1" 11". ~ .~<Cf.. ~ ". c.... <оо< 8) том.t.. 6) . .A.q«> ~ (".. ~ _ ~~<Ц....) · ..~ ... it.. 01 ) 10 0 0 00 0 ОС1lОи ..01.....oр L I"' 'З' ' з · ""I4.f:"' y .""" " e""....4V~) ~ \ot... 7 '#. ...··" . 00000 . ~ . 0 ~ CA>.~ ~ {.. с е ....> [""'Ј .(". ~:::.. F""~ ... ~ ... L · 1 ...> .. ...4 ""'..-.... a-I""'j...o<..... ."~••"-. W"--L... _ ~ ~.. .<. ~ . 1" ...: ~ ~г~~c. .....'o"-'.. <ч.....:t<' pto ГV"'~.....="".. t '" St<-.'( ~ .... ~. ....'!.....-. 'C " ~_'l. ""~ 1 ~'1..~ ~1t>1. ..:. .1- -"'.."'1 .c.. ' -.t..'} .. ~ "... ~ ~ ­ "". 0""."<... .СР.д....~ ...... ......J.... G1'." е " 11 f>1o'<Щ ~ 01'" r " -p~ ~ a."" .~ Ij.".о""" Wf" ~"""""""..ђ..i.. .. ' t... ........ .со . }:I:~o". 0 ' .. ....."..

• • 85 .

) 4"'6111 ~NoК. ""'" . J'Y'i'o8"11C 1)т~OCТA" Ј) 1)'8 и fОАЛП . .} l[jI D 86 . K)'DJoIIC W.А29 КЛАТИЧЕВО .

U. . 87 .• . • • • • ).l Н.

..~ . ~ ~. . 4с ..... Ј ... _... ........ц. IL ""... <.џ.'t... Q..~-' ... Ј) A'4Sll. . ... 2 .. ~ .. kt IIЦ ~ ""1" ~ ) .) 1) сп.... A4:N .. сог4.... V 1')..о> y-"" · .о. _t. А': '!'( .-1e!Lc. .'_ '" t<""-~ ..-.. ....... СОЪА ... .. с..'t ~ 'r''''''!o .. . . ~~ <:.... ..t:)I>"5 .~ ..d... ""1...-.= ~~-- --' • . с... 'I1" - ..... _ ...."'! ... " "' ..) Т.AI''""с ..u='I" pd""" .. . . • • 88 • TA1tJiH .. .:t:..Џ1= . ' 8Р"1Ј " " ' " С "\"-&&..... .. . _.".. ..."'1'1 Pb .... "'"""'1 ' ' L. I~· ..) улм 1) Кухи....<="to\.. " • • • .. ."'ОН ' kNwT ц: ""1 ~'C(= ... а· .."""""?..~ " .kL Q<>... .... • . .. .......А30 ЛУЊЕВИЦА ~сl'Ч Jt"f'''' 1S'JDO ~r-tlз-~ ..~~.. ....1ц...."w Щ(!q.f...ОЦ...ч... . ~P. _ ..) КynA1WЛО 7) «ТА'" В) тр.... Ф Щ"lС~ "рС(..) cп~ .................t. ?. . Rо . ~ . a_ot~ ...... 11"&' . . "..... _ .."К'.' 'i Д"f""-_.. -АА..S~ с J . "" ....7' .. У ....0: -.. 1""-. ... :. .L... ч '<>1...!"....'.О"сЈ ......... ... - .""".-......& о о О О о • О О О Ј) КY'fIAТWЛО • +) ...

89 . .

АЗ1 ВЕЛИШЕВЦИ - КУЋА ЭАТЕЧЕНА КУЋА • • • 90 .

91 .

....... Ст ..f>'t . ..... ~~ .... .... .&....'~~"'( ~ 1<:4 tt. ~ ~ч .... ' n 1"'''A'... "".....e'''''' .. &.. It. '...... .1· . ......с·.Н"... .~Ifto< ..." А''''''''''' "'.. Ј. . ....... ~ .раж.. ~ .. 1:t.. t ~I ~ . о С" ..' 'с &-.. . .......c........и.. ~ ...> .~ $оЩ.... . ........ ...tJ.- .....r'p. -.. "''''' I~" ~~ r " .. .I' . ?""} "ClIVI.с..L4 ч J.• ~. 1~ ... ь .... " .0 ...-'. ~It-Ц.. о о О о О 2 0С11ОВА: 1 ...'.4. ~ м..."' .. ... . ..~ . 'f1. '":!!....... ..~. !СМ ч« 1e......' 'O" ' ''''~ :':-1I.. 8A(rII~ ~} " Ct <". 0 ..з... 1'.. ... .... .~-. О 92 Ј) ХЛ~. I <!А.......~ . ~ -а.О."......r.А32 ВЕЛИШЕВЦИ - КАЧАРА ot...."Yv -t'-' Э"-' ~ rvr.. ..w/... шо..."'" . " ~ ~ ~..... ·Ъ"l.. c. . . "ОС: А11" . A~. ~ ~........ if. . ~ r..~ . м.. ""'" \'t..:. ~ ...........~" ~ ~ ~ 'tt"'-"«. -a::--~_ ''''1: ... ~~ .." rXЋ ~) сушра 5) "' ..у . Хос· с ......-...Ј \!'.}F"t·...ft.. .' _. . _ ... 1"'-. 'Go.t'"c... ··~1?"1"-' ___ ... у " . U.$(.. "<i'".... !". --t ! 11" ~ .. ~~ .o .. ...ь " "<>" ~ 4.) lU\'lApa 1) г..&. L ~~ 'Ј Ц"'~ .920 ...... je..~.. Itч s.... -. ' = '11.~ "."v ~~ .... .~ ._~~ .~o...(. tt.\t....J. Ј. 't!} ~ .. ~ ... '&0' ' q.о".. 1.&'" ~ .... ""... .-."f""V . ..~ ..o. ~ . jot 'r ""'.. of"'" !I'VL. ' •....i"Т''' ot.....

-- - 93 .f.

... сутерсн 2 о 00 : 1) УЛАЗ 1) в. 1 .) КDТЛАрIIЩ" 6) .•• А33 ГОРЊА ВРБАВА • ...t'8IIЩ' J)_'~ 4) 1)'111 " ТОАЛЕТ .4.. .ре.НА со:).)Т..М'IЩ' 9) ТреМ 94 • 1) УЛАЗ 1) ТОАЛЕТ Ј) "'1 """ 4) кухи"А 1) Tpn<'AI"'jA 6) Д'КВtlА соЪА 1) 1u "... 7) NOМК" АЛЈоТ 8) 3I..

95 • .

<> ~ Ai""-...". ~ ~ ""-<>~~'.. ...o '" <...=~~ ~ ~ ~5.oI.q'j ~. е.' ..м...ц. ..:. ..~ "-.. 2>"".. ..iц.... ....~~". ""~...--------.....t..... f ..... ' -- ~--------..... "o"".. "Г.. !k\"-5".....д().......Д 't ~.. .м..----. I I . ...I.. со< p:r~~ Ф~""'..... ~._ .--.. .... .... uг"'o .......:>i---. .....' "------... ~ је .....J...... "f1".. ... (ђ ..... ~ Ь<J1'~ ....~.n.<:o. -щО~-t-> ' ':W... -- . ~ ~ s. - "}<>е-<ф!... ~ . ~e' 'rI'. "'i ~~ "... ... .I . JQ<> j ~ ~k" .....lP"(t- "'- - -'''1'.......r<.ещо ~ ....ц> .. - ~ ~O~'''''''''~ ~""""1<>~ ~ м......~~ )~ ~ .........•.-...... ...<>~..t~Q".... .. ...---.АЗ4 БРАНЧИЋИ ~ц...c 1~ ~ UJCWV 1Дjf~. џrc­ ...wp...~-iE- i\I...1~ ."i1..". ....' сО ~ ~ .......J'_'~ ЋЛQ.....>.P~ ...... ~~ "-"' ~~ ~ ~AТ" ~ &..... .~ ...-.. p..y.._ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ f....o.-----. ... I ..~ ~""" ~":I. ><:...... I о I I I I I -.~ 96 "I I ...' ''-~ ~~ ~. . I . · '?~ ~ ц. ~ . .&е.ц.. .... . J''' ~'''''''~k . -а- """t ~ ......~ ~ I "'" <l"<>C.1.и. .... . . ~N ..--..rч ~ и.----.I I ..1"tJ ..... ~.~ <>.0 ".. '3"'.oo. n:.q€ .....~.... ..м."З"...." ~ ..J' о '~\....~..-....... '-'~..&.. ckai te~"'f"" '" ~..Q.u. i ..o... ... ч ..Ј " .. ~o:t.J.... I .</.t ~~ ...... I <> ОО I I ..~ -""':'t w'-...~ .<t. Q~ " """"Y'&.r.' ... .

. 97 • . ј' реа:м.

АЗ5 "ЛОЛА" - ИНСТИ I У I • .uвoj 1"''')'Но'рск'''' IQ а4аемltI 9 ~ о ') p."software" а."hardware" 98 о 2 .) улм 1) nOР'''Р 3) хол 4) p.(ATCКO )'ТЈРА1МLШ~ 1) "PoleкT08"lt ТСХIIOЛDf'WјА Ј) кoмnfyт~ проЈекТ08iШ t 4) ТОАЛеТ • (Јо .4СТО>'ltI .uвoj 1"''')'Но'рскuх 6) rмлл 1) AyrO/ro.

J""Uo 99 .. • \ С) Д~...о.'_ • СЛ'" ) 1cx""""""'lI- ђ~ G) nO. ( СЛО """...• Л) nOР'ИР'tl'l· И) ф'''_" ."Щ ~fcltH D) р.]ICЦ .CIUI lUb..::.ои Е) р.о ."11... r .о. •.6.'I'fИI>..'I'fИI>рош У"I'"''''''_'' O<Cfо.

.. 6) """"""'Ј'А 7) nPOЛ.л 1) НОВИ A<w ло~ 3) ТЈ"'М 4)ФoнfА"".љиг • I I 1 1 1 I I ! I OCIIO~ 2 ~ DD.!.u лок.".. .АЗ6 "ТИП-ТОП" ...АВНИЦА 100 • . f) ~ nr>tr!.. ~ D 1) r. ~ . ojd.

• 101 .

• 102 .

. ..z." 103 . - ~ . .iL. . . . ~ . " ..• .~.... .

~ ~~ "'·&.. .. ео " .R. • ....( с:..c>~ ..... 104 • . . .. . '"'.o).. t:Ц~ ~<:t...~' p...... .~.. ~ . 'I . ')'\<...(....Qe.. a~ '\v л. ~ .е...(. ~ ~ '{~. ~~ 'f't. ... """ ... ) ... %"..~ ''t~~ 1."!нЈ!. pa... F<...~ ч.u......... < д.... . r ~ ~ ) СЦ" o......>"~"'_"'-6 .... 'Ij!....-.)о' a..' ~':!:!u..1 tt. cu. ~ ~..!!~ r"lf1o.......-~""'" ..) '4..::.... ч..~~ """ee.~ i io:.te. ~..(....~ ". О О _ .... ~ . j~ ~ __ .. д:ifв.. \е џ:t... ~ ~ ~ >t'v ~<\. ~ Ц .... ~ ~~rE-...о:>JI..r..... 0 _ • ." ~ .n~ \'t. .... .."f'''"'" !tt~ p ...е.u.. ....3'''' р.. \-с..... е.. .ВАЈАТ .•• ':te..~ ..~ 'џv rчi.. "'- ""' r·rt ie... ... k..'.~ ~""...1./. .')~· ~ Pi::J... 1. 4Ч."'><'J~-.(.. I."""".."<>'\ ~"'<t'<... ~~ 'JI-л...~ "'a(~'fIo"'. ~ 6 .. . "-&t"....... (\<...J..... .:.c:cb~ Ј ~""""""' . "ч. Ц. Jf't. д... "4>-U-... ... lte.... ~ T~ ~ .-o ~ Ао\..aa: ~ O~'M. Ој .. .. . """"""'-"'1 ~ +..::Цi"O~""" 'к. - ~ ~.O ~ "<'\JI"'V ~ ..f·"~~ щv ~ .....t.. k1~ .1I(\o.АЗ? ВЕЛИШЕВЦИ ~<Ц... "'3cf> t . ~ .1.. " 7'.""-' -......е. ~ 'т'" ОО 'и... ~(>. П... <-L ~ .o.ю'l. ~ ...чt-"""6'V ' ~ у ~~tЩ..."ll '1-'1I!A... С" Це ..

• 105 .

.....~ "1 '"".. y>~e. . СООС 3) k)'ПАТWЛО 4) ГAp~ Ј) TANoH .\н.poвM .. <:Jt.oZ1YV .c."""""'" ц. ~~ ц"~ ~. ~... • • noтм..щ "'''V~'''-. Ј ~ . . ~ of"" (\' \S'H C<t J 'О..... """"'" .... .t... w.. ~""I"'t'W ..." 1м. (.~~ # ~ /.."'" СА..1_ ~ ''''''' ~ . .Б01 ДУДОВИЦА Jk..... . .t.I(..! h''''~ ~ no'" "Ь ...'] ~ ~e.М...-.. ~ \' ~.. .. 1) cтltiitlaillT( о) КУ'1"Т""" 9)Cn~ э 106 • !О) Тр<М : 1) nptAJ'l'l)M 1) 01." "д...~~t'-v' 1Cc1· 1 ~Q..6f. ." f..i""'l P"G ... ~~~ . ~ ~(..~ p...JOV. ~ . -. и$<\."~'1::" '.....· · ... '841 tc8~' !C-s:t<<\.~ ..•.# Qt.. .. "~ f-o/ \"" ::f t:.I(.oty.. со ~~"' г ' II...L 1rtТJ....Q .. · "e~ ·џ ЈЈЈ рс ......... "R'P .. 4 ~ .....Ir~С*""Ц"О . ...О c....~ Ьл...:о )'~.. ......- '''1 o'4~ C..I.) ... 'i1" -\ео ~ ~<\'... .. ..-:" J ~""''' Io. . Co<l .' !...Ј....... · ~Ir... 'м. "-" '"' N~....-.k .. .. \"'v '" ц.......~e...... ео · «>v ~~ ...OL... ђЦ.~~ <!.. у ~'"I. 2 улм . . " . 1ii"<f\t...~ Vџ.t0ltЦJ"~ . 1<4 .'Ot.' L'.'' .. ~.~ ~t....-w.. ~'l'>oR... .Lr'!::." ' J~. · .."" ..' ' ....... О-. ~.' '(....) nptAcoI\M Ј) АII'ВНА croA о) rрrwщ"ф $) ку"""'" 6) ОСТА .м . ~ Ар ' '~C~" ' " .t:lt:\'''O .e.... ео 1с..... ~ ~CO...м.... со...~ ..Qp. -"'''' ' '0 ~ ~ Ђ.'3"( •• '1. ~""'~"'"'l oc. 'ј ... <=}. .......

107

БО2 ГРАБОВИЦА
'3I:f,"ј.......,.,.,-

~)'

3<>.

'"'19

t'"э"" ~ ~

.....~-~.- ..-............

~ ~.ч. ............. ~~~ ..щt.d-" 1<, .. ~ <>~A ' .. ~G

....... ".. ь ",..... '"

.&.,...,..

' ""11 t!.L-. Ц ~ I. ~';;;..... _ c..-I)~
1:: •
..Ik. ~ ~ p=v !"-' ;:<.,-._3-<-< 1"""'" .,....
'"""ћ ~ "'f'" ~ ...,

...-

.,~,

Н Р}'"

7

..........-

~~

'P-.r-

'ј -"tђ')r'l"'""1- ~ 'C'1 ,<..~ I

......,#."'·1

P:~1.џ..v..1. ~ 1"""'>
".r.. ...<\.,

~,..:;:: ~o~ + \9'.."", "-:<: .
...

Р,'

~'Цv ч>t~ ~

." .

1

....... -<>.др....~ -

,.a,.... ,,~ 'Ъ' 'Ј ".,-1, .&......."' . ...... '1 ~ J 3"'"""' ........ ~..... } "'1 ~...- ..... ! "~~
&..$'..... 'џ _ ~ ...." (" . " j.~ "1" .........
....

.....

4

С'

........

..C.OI".... ......

~

~' ."..а, с.<,. ~~~

i"'<'- ,

....

r;t1""1

=';(,..0 , Mo!>"""~, ~n ... с..> Ь<:" , ~ ~"ЛА ~ фа~

__ , ......~ .....

JU''4.

; '

' 11-' ~- ::,,~""'''''a" ...... с1' .. """ ''' ' -i
"'о ",", "'"
..::'1l><>......,._
1fC'

......,.,.. Jqo-O"
~

'

..... w..~ ...,,~~cvt"'-1- ..:.~« . . "' ..... ~

~ "...~ ......, 'РР"'-3 ............ - :Р:О 'а''r .'

....

.>и>L...

....gr.. ,

:'
S
-t..
't

Ј,. ,

_!о'<-­

B~ \<!. ~~ ~ ~ ...... ~ 'а'- ' ... ,~ ....

t,..':ot....... , ~~ .......---'}9.>-';'Ј З џn..........ь ........}

~~ '" ~ J<'I.t~~7Q "'''·, ~~"', · .~

.... ~ .........'1 '

......

~f ........... -.....-

J:~t~ 7 ~j ......""" ' - - .~ , pc,~' .с .. с..оМ'"............. ....
~~ '& ..... ~5 ... . ло\. _ .. ј"- o> ... -.~ J ......, "1- .J;~.c...,...... 7r'............ ~ ""''yu:;~ ... LD" .... ~ _<:.o"..~_' - , .. с....чс
e.. ~ .. ,,,<чto~~

"f''I,....., ......

........ , • •

..... ~'W".........., ... ""t1>'*'- о '

- ' " ..... .(,.~ ............ ~'1 О о "

I"' .... Q... .

~3I:МM

1)

улм

1)

тОАЛеТ

:

Ј) АНr:IЖA СОМ
4) ТРIC3Aр"~
") КУХЫЊА
6) OI:ТA'М
7) роштид.

В) T~ - Млкон
9) ТС'р"'О

10) .......
n)и.уш.

108

"

_'.~ ч Zio!СО' "':-.'"

nOТKP08M:

.) г"""",ј.>
l)m.~
Ј) КyrtAТWЛО

.) r""""

,.) јlРОС'ОР Ж' "

.."""""" """'"

,

о

о

,

109

БОЗ ЉИГ

-- ' ----;==---~· 1' --=

,

Ј{4 Ј д.A.<..~' '' ~'O~

. .. ', ....

",Ч · )" ~ ~='-3" ~ ~&./L f't. '"

ы."""" ?-- ц. ~.
~

._.

А.<.5 """"':)"

ur~~"

r ''',\""

.

' ''''', 11; !''Р ' '' " . '' МО" ~ __ ........ , ~ ок.

--,

~ "'7""(.', ".-

"F'a ","" "
... .~
·"0

),.;.. ... ј'ј t;:........ • ..v ,с.&.., •o~ .. <:А.

-'-'-

џ

L . ... . ...

'<t ..... n'b

' "

""0

Q

.Р'" '"

'<.

t;.,..trS1"'J, -...... ~ ...~ ~o'" ,,,,-,, 1Ч- ~II:- ~ .,....
,ом. u'<-v
, - ..,,~,"
, ~e'"
. P:fI"- ,...,. • . 0' 0 'Ч""-3' .......... 4""ч'- ... '~' "\ .. ~ "'о ~v

'--

".

.<U...o.-Џ~ ,... Ц.,....... ~ ('b,.

'ј?

, .,''''l''_ ....... ''''''''Ц'O)

1'''7 ..... ~~ .....и..~..,... 7Ч'",.,...,~

0<;"9 •. ~

. . . .,

а- ''f''.7'~<

I<:p~ .... ,.". J(~ 4-с.- ....loL B"' ..... "Q;o ,.ц4 ....... -tи..y.~..Aoc...
1t4:t:.e.. 1. .... . Q.. ~ l '·"·e.... '" у ~ .........'i- ~,- ~ ~ ,

c,.s... r-..6' ....

~ оо r.. , ' . ~ Q с''; 4';) ДР ''-~ ..... -"\Q ·w О/А"<>'<- о.Б~С" ",. .

1) ул...
1) Т,,",'А1"'IA

nOЈкроелс

~
~) K)'XWIIA

1) сп. СОМ
1) 1Х\.А.НА ~

Ј) KynATW""
6) ... г..ВА
7) ТРО,I

4) г~pAe'~

ј)

...1I.e....

3) K~nMD

Ј) npt~M
6) ОСТ.1оМ

о
о

о

О

о

,

---

о
о

о

оОо

о

,

Q

,

2

,
,,,
I

I
I

_-, ___0 I

11 О

:

,

о
о

О
s

,

• • • • 111 .

F ' .. if'"'oJ ~~_.c R'''"c(k - PR'j( " 000 01 10 000 УН11811 " 112 .. .."'. .. ~e........ ~ ."" . '-" ~ _ .. .q...·L ~ IC"~ ><:"'"" ~ ~~"Г ' .......oLi ' ''_ -.~ e.....u.. <Ч...\. e... '/="-"0 ...... ·"t'Г\<>" фto\~ "' ~r-~ '::Ј ~1Н' """'1- ~U\O( t. ...\ ... 'Рэ-~ м... ~М" !''tt~ .. ~y-. • • 'L ) "'" ~ .... .Ч:! ~ Т_""I_~..·· .t.. -v. "....:.. ..I• .....o&'" .. ~iч" ) ' ':Joc..c> .oojVщo ... ..ho1'\_e.. d... p:1j2~ .. • ~ ~ """".. "'-"\. • .... 1<6 .. Л..щ.... .. .. ~ . 'Ј с е-.. чс.. • ~ у .:... Q'" (__ ~ <t....<Ii" .. .... ~ ............"'''t.ос .О <"'. Ц = .. "ё'·. ..~Ft . ... tџ. .......::z'-....... """" ..v. ~ ......r"1'I ~ t. "AT ..IIi'4'\t'" ~I'" "'1 "'~... "f""'>1...... ео..'н W.<.. 11-<.. ............ ......... p·" ~)'~Is.. ''::Ј _~ p~ .~tP "<f'1:c...... ~t. tlЦo..' . It'" "l"'l." ') ~_ .IoUЦ. ".о о (ј" ......... !. ......"'. 1" "'&c....."···... yv ...... ~ . r.<~.-. 1t\' j'' I·~·:r~ .:.. ..>1'Y...e р.:cp ..Б. с 1. ~ ~ ... ......~""Q3 'Р _"""~ .1(...ob~ у ...ot ".~~. щс....~~ «. .. 'Ч"'~"""' ~ ' ' ' . .')"'"~ С " "/t>4 и .......""7 .~ -:.. ~ ~ •• Q. ~ t'."~ Jr.. .... "1 ....~"?v ~'ћЈ. Сђ. t · а . .. ~ ~ tf... ~ 'v' "е. ~~e. ..rt= ~ ) rfi""ktfl ~ -v-. 'II.тu.•• ь t L. ... ЉИГ ~ ~ ..... . --~O" . .. ... ~..- \<IL<...' "'r ~~Aoo<\.... "'f ..........'Э"'-' п.... ~ ....~ ...." . с г "..... ....оI'<....ц............ €......Б04 ГРАНИТ-ПЕШЧАР. ..\....v ... . <v ...".....~2.lot.. •• М ОО ~ ~ ..... ~ .t:. -'..... "': Р' ....~"'11-""" С f' "" •• " 75" "~~ ~ ц. ._afh'" '"" YoA-~ Э ~~ ~ ......t.Мо .o 1'.. ~' Г ciЏ!.} ......

оо P'I!EKTOR """O~ M I ~ "Ц "' аR. о о о 113 .

) сп.) ..) Ку"" .PWi-- .) tpno"..Б05 ГОРЊИ ЛАЈКОВАЦ • • - 1) ПјЖt\.. 1) ТЈ'<М 114 . f) КУМТИ"" 6) сп cro..!\ ....о улм 1) AliC8tu! ССЮ. СОО< ..I"OOЈ\!С 1) PO.')А ..) .."'~ Ј) КynAТИл.4J4TCJtICКa м...

115 .

'--ј .....:f....t... UO'\'""l'~ ' Е[] ES .."i] "'Ы"<'ir~!i. 2 . •.tUч-. . ~ 1Ot~ . '3'" . JТr"''J:P ~' ' ..~.. ' )....-rt-~"'" c.<t ....... ~ ~ " (" .Цi'".ц.p "" " ' 7 ." *г 1-..'У ....Ј.... о о О О .. "'" _ ".... lp·f · ... . ..џ.1 .....м..ц....~"1. ~.. ~ ~~ .о...t. ". ... "f~~ ~'! ...{.. ........7 """""""'--i ... i.~~ . ... ..... ~~ 0/<::""1". ' ....к~ f.. I'" i" ' ~ \'L ....-t<..t~ .C " ' ~"~~ ~ ~ ђ~""'V~a.р..... ~ J..6" . '"\. ~ q> 1'jIUc ' <I"'k_ «t>.....-. '1 ЏјО 91 ... .. . 'f1.......s. .. \~ ' ''\'&.Б06 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ ~ t.. 4) 5) библиотека кухиња . .+. .. ..: .....\CI'4 " .... oq""<.J. _. ~ц.t ....j:Q'~"'" .. с ~ .~~ ~ ~~ " .t. 1tЦ 1111 ' Ц.. "'r'mиv цv. "Т IN~""".0 't"-' i"'."t ...crt.. . ~~ .s"1...-) ....... Ь'а1--..t.u......... Iн>_ .........с ......3-. r" ј' ' "' ~.. ..... .. _ jЦI\. с< ... .. ... -у ~~4{ ~....ј" ....... G-"'"( 'а '1>&. ... ..q... ~ ".<:..tv """:>1Ъ<>1'''7 "". о 116 .......~ . ..~ V "... "' ћ У' ~ \"... ОО ПРИЭ8uље: 1) улаз 2) сала Э) канцелариЈа ... .. "\.ц­ ~ d>~ ~ ....e.. ~~ ~~"'f-'OZ't"'1 c.." : .. "t-~~~ '""' ".... ~ rn>o. vщJ:џ...... ...." ...o.~ "е7'"..! t.__ ~ .. . -.v '~ ~J~ Ц". [Е О ОО О о о О О 2 60 ..".­ CCh ~""'-"6 _... IO~ ...<n>..... 4...

- • поДкровље : 1) улаз 2) трпезарија 3) кухиња 4) 5) остава купатило 6) дневна соба 7) cnaвat\a соба • 117 .

ejw"." ..Ј.) : улм 1)~ Ј) тОАМТ $) nмrn'" 6) """"'" 1) ТКАо\С В) r.. ~ 9) Трс>.' 4) ynp...ь..""" Ј) .. • ) )"'Nю..-"" .) улм 1) j«lopAH-КЛyf> е"..БО7 КОШТУНИЋИ...&.н 10) rA"""" п) трем .. • . ЕТНО-КУЋА "f"'Э'ММ .tН l1ј>еДи.. о . 9) МА!"". о Ј) ТОАЛ<Т о) ТОАЛ<Т 1) fAPA. о) Кухи.. __ _ - 118 - Ј _ X~Нi!: • о ..

ЕТНОКУЋА ПЕЦАРА 119 .

.

\ - - 121 • .

122 .

123 .

\ " TI" "'З"".8028РАНИЋ 1) т1"'М 1) У"-'3 Ј) КУЈШIЬ. з 000 О О 000 з о 124 • ....1'" 4) ДI"'ВНО> coi). $) ТОМА<Т " туш 6) O""'1IA о (9 з 2 .

125 .

. . ". r\-~'''' оо ~ ie.? Ј) 0<1"._ ".. ц.3..-q.q~ ~!". ..--... ~ . ~"'...~--'. 9 ' \-_'....с" ....... · ' "'\0 . · е т а t-tL.ч> 'ј Ff"''1M°8'''''-. ~ 3) кумт""" 4) г".. о) КУ"".а!"смд.'"..<q -"-' Ј.t:...> . ~ ~'i.... с. -. ' "'0.' Jov е...... :...... о.'1"'1" f. ъ. ~"'"t'-' 'f 3--'а"') T~ ~ &.. .q"D а' с> t · ·. ~~. ~\Ц.....&... \tt... 10v "L-.pдerOO'" $) Ьмкон .. ..... ...) УЛАЗ 1) оДl :С8н................ :'0"" .~-'IU.· "'М" ~ "8. ..даЮм 1) CЛo!I1I<\ t.... ~ ~ ."..... . ЦО. " (' ! .." ~ .... ь.. ....... ~ '1 30. ....А СОО.' ~ ...~4'..." '''' ~ 3-" ....о .."tC'-""" Ч1 L fџc''''t1.. Т'" ~ &'''"' ""I"'с.. .... Аг'·ООL э .......... " 'lt· ." · ........E~~"'1""'''''''' ... цr..~~~ . ~ Ар...ВОЗ ЗЕМУН 'E~." ... " .. 't'I-. ~ .~ .~ ..... ~• ..'Q...."'''~ ..<'О .'i: · ' ..A" '_ ~""~ У ""''''''-..::.. ~ .... 1.. ..1..ц. '~1ovц:: "c " ·..о· . '4""........... . ~: Г р ' -..f>O I?"""с з' ~ ~ 'j~ ic. _.I"" ... cnr"'T : ..."'''''t~·~С<. jot.1'......""'" 2 126 6) ТОМ<Т 1) КDТЛАРI"Н~ в} Ot'р!В 1) "".. $) Т.. Q".'6 0:\.....' .·'F .' . .. e. ...It'_e. '1џ..... ~~ ~'!.«.с. ~p • P'~""'''''' ~ .-~ С-&.. _ Ј' 7 ј ... "'" .. .(~. ~..: .!)~.....1Q·· .....

-- • • 127 .• • ..

..:.... ...... _ """3' 2. ...-""t". Ь ...."..... .: 't" .. ..." • • • _ ....· ' р .. .·'· ~ .....С ~ ...~ ' . 6) о s о о о о о о о о о 1 128 КYXU_ АI аена СООА ТРОМ 1) пpgt\.r~i ...0<:1. . ". Р\....'" 11....... ..."...~ Ј o...i' ....s. .... .... ~ .................. tl"&"!i-'" ~ ..(.. ....~ '~ јС' .. ..e· .oм .. ..""" Ј) К)'ПАТUЛО 4о) "''''''-нА соЪА Ј) ТРОМ .(-'·0.~r • ~-..<0 . ·'. '.41.... w. ... ~ .. · ~. .....' . ""'н" \t !. --'""р-!..t. ~ . ""1) ... t"'~-.'\" r _рсос.... T_ ~" . ..804 БЕЉИН O~~...C'ЮМ 1) сп. _+....4Ј . ..' .. " _J..с..IIo ..р. 'Ј ..... -"I'II'"~ .. . """-Ј . . ':t' .. ."........ ......./о... с."... -s-........ ~ Ј ' · ·.. ..... &..c. Ј If<O. цt.) ТРОМ 1) ума Ј) ТОАМТ ' 4) 1} ... ...."' '.. ~cl....с" оО . . д:cъH~ ." 7' Ъ ..р..~~) т'''' ! norКpoDм: .. ' " ~ ~.. . ~ .... ·· 'Io ."...·· ~' - 'с цо" О.... JII.i _ _ ... ~ .. Ј' с" З' D '_ .......0. ".. ~ .. .... ___ ..o ..." . .. .'l" .~c.. . . "-"'V ..--. 10:".~ '!"'I(.... . '" 'О·!·· ъ... .. .. _ -"'''"1_ .. . ' . 'о ~.........t!"'dТ ......}c&.о.' . ctt ""'"' ...or '/-..." "t"Goooo' с" ·' Ј' • "..~ . ... ..-'<. ""*'-~ ""-1"-..-... .. о" ... ~..~....""О" .. ..Ј' '.. ~... : '~f' ... 'r ""r'-"jt.. .. ..c" ..... t ....1"~) ~ . .. ..&<..... ... e. ..'....' . .. '8' ..." .."L .~ ot..-..""" ~ 1" [е..... ......." "...... " .. p·..~yai7 .....' . ". .. ~ . .:r_ з'" _.... .. -... ~p ' '' .

• 129 .

.... "ј I". . . оо 'Ј.~.. '1 "" .....~ "...t.... __ M'oko...'.t-~ ltt:: ·r"i7t .... ЏtI'~ ~ ~ II.1o~..N:. ~e ~ Щw......."" ..t.. ki"\a...... ." ....:.уи. • . ~ ~ ~ "1 .. ... ""1&.... .. "t.\. ~ . . ~ . . Ao....БроЈ..с.: ._ - . . ..ч~...ч....... .• Io........~. .......'~ ~ ~ . •.. CL ~ I!c.iL.... .. "4' t. ..~.u 9.......... .....t. .." ~cte •. и.... -Ј"'1'џ.. -c. r .\~. '... •.. ~.. ' 1\ се. " .."...'~~~ u.. -'ј'" ~ ~.. ~W'\.......-. u ..БРЕЖЂЕ 805 1:.. .. .. I'J-.. /..-ъ ~ "-. ..'.' '..-. . '". ~ ~ ....-a.. . do-+ .... .~tv 1io....t......j ..".."':с. "'t ЈоС "О у1(>" lr« '.~ Ј' . ..~ p:n.t .. иЈ ."КС'''''У~. ·q.. " ' - - . ~ ..I: соъ. 1) npe~M 1) К)'ПАNЛО Ј) a&A8.~ __ ..4........... ~.}l " ~'4 . 130 . ... ~ - ·'..~ 1""'4.. 'L..~T-""'" ц....." О " ootr" ' о'" . _ ~_~ С о c..." " оо 1"""- " •" "о '""1'-"""-- 'V' .

. • • 131 . ~ . • '.. • • .•. . .• • • • ..

~ с......... ..о.~ oII'""... " . '.o . 132 . - '...~ ....... _f. "t _ _-.....'" <t'I> .R...џ..J CQ'<O-~ '""1'" ...•. ' '::''''''JI ~............" ~Io_ - .... ц....... ....t:·J УI"........ __ ~I'o(....-..... ~ . ~ ....z.. ).. ..с......... го- ....-.. .......... 11\ _...t'" 'j~-........ " . ~ ...806 ЖЕЛЕЗНИК "'br..... ~""'ц1i. • 1......_-------- too. ..... ....с...... S.......I ..:5: .l '1"" "t".......rro.. "f... ..•. ~ ..."_ ....on. 'Р-С ~. ...:.. ~ . .t:... ђ ~-o.~ _ _ .........-t..."'t~- "1:2 ' 0 ... ...-.&ч:#v.-- " ... ' / ~. . . ..... ' ''. "'" ......'" • ....."""""'" ~-........... .~ ......~. 1.> •.... ......-... -..... ... _'. '-f'.. ' '''~' ' •.. _......oro...- у eJO-........ <:.... ~'" r-~ "rr-.. Ј. _ 1'' ' ' __ .'::.. 'r....-\:.__ .."'" -~... .....L.... _ . q......2 ' 'Ч....\. "'v ..~.. t. у .....o. .. . . "'1"""~' • ... . БУКО С ' ...~ "... .'VC~_ . .. .. ...!......_t....... 1~ ц. ~ ..."'" 10.... j-."'l......p.... ~~oc. -... . ... o:rJ>-u-8t.......р .... ....... 'tr~ "1" ....zl" ..Ц............~. /" "" .o:...~ _ It.". • ----.е...:... '"~ .! о" at> ..~1"1>j..... ·zf ~~ "" ............ ~ ..~..-- .с ...... . ." ...... "''''''1''''""''''\ ...... ".е....~""""1"" ~~ "I...... \~ ~~ ~ -'1 ~~ .~..o. . ...~ cq. ~ ...џ.....~...".......t...-t--.....~ ..... M···u ..r--ra~..s'oo<. 'r'-.....(. џ..t .....Oџ... t:) "'" ~ е..ur~""c... ...... 'Т. c...-~"'"1'" "14..... ~ ~&c........

.' .• .- 133 .1' ). ]'".. _1~ ..

..<A. ~"t11 с-о\. .'..._ oe~ .<............ ~...·c. "'IJ. Ј:".. Сои)' .."...о О­ О О О • • 134 .. i "~"" ~ ~e... • . J/......t:.. .J..... 2 C'LLf .........."'" !.. "'с...~11"'<!j.. <ј" I!A"'t\ ""'" Ь . .. " ..oд:rt.·9"I'1 ~Ц Р:"-'::Ј"" У t... • ."II"I'2Щ ... -. ~ """'''-''Lи..tf\"1..~ .'"CQ~"""""". .... ~ ~ ~ ~~ Т?'. ' ~ ~ .... ....\ . ~ ­ '1 ~" .Tt.)~~ ~ .. ..ГО1 ЉУБОСТИЊА .. ..".l:rC!J....c:~...." W' 1".'~~...../''...."<...'Q'~f"'!:<L~ ~I' "1 ~ "!г .. "~.. .....tJy .... ut.+I't-..~ је .....<!"Ц" Y.~" ......~ ~ ........q"...... ~....::I"f. ч. j!.... . " м-~ .''''-J'i::''-t.c... 't-~ Ј ~ ~ ~ I-(~"" ~ ~ . 40_"'0 ц.д.... I ':::1 tм...-'O fe.. ""''''''''''''''' ~~~ чt I .-''''''''''"'''''''' ~i.« ~ ief.. .... ""]"I'th~ .~ "i . Ји....\4t~ 000...... c~ ........>"... 'J[""~~ .~ k>yb~.~~)' Q.-c..._ ('a~ ~«OТC ' Ае<Н ~ 1ч 0""\' &"i9 "<'" .. !Qo Y~""<-)' 1oWJ.. iP... ... .

- • 135 .y--~. }.. . с. . " " .. . • - •• • -.• .

''''' т.t(.' n""-'. р '"'t ~ ""..o...."""'. '"'..• .. .. Џr . .."щ..) ТЈ'<М 1) OCТ~8A . ~ ..."'JЦ)P~ ..1W-~cUЦ ..... ..•. • ~ Д "ГJ?'~~ c.....' ..". [1. "". • . ·'0...... .!. ... f'Y'tABAl be- в) ТОМ<"!" аЈрАТ : I)~ 1) К)'Ј1АТUЛА Ј) А. 10...... .... 1(. ~ ~t(........с. .."~ ."... . ... . ... '" 10'\. c .ГО2 СЈЕНИЦА '} •. п) ... ..Iil b'S" " ' '..... • ..... ..-........:ov> ... 1'1'1""' •...". ... .) КМ..... "'г"': 10 .&&..' .' '~ .... &. СО "'~ I а< "uo.' .. ......e.- .Ј _ е'" ~ . E....J'L """ ~~ ~~ it.. ~ е о" . • • ''"1yQ " ":!:!.. 3" .. .нт".. .1-. -} ~ .~_~ · ... "1 3 ....... w.ЈА CKW-DiltСМУ . " ..о" у 'О ~J .~-"'1. • L'ћ W • 136 ... \8'. . ...._ ) "1"'. ~ с l ' 5 ' '''' '. "".И8АНХ~Н" ......'....... ь·-...-... ~'1-..... 'ђa... ...jt ~ "ц"" Т'_'.. W·P'."<t' _ ј .. '1"1" "1-..11("."...~(A7 ...Н 6) . -'...j....J:... ~ .... г l ' .:i..'V 1 " 1' " ..!:Щ' '..or> · "rp' ..• ..2'« _ _ .) улм '+) nOl'rup Ј) р«'"". 8) ""MA!'~H 9) ОФО'< ю) КУ""... 11) """"" . "" . "'8«"q..оо ". ~~ c..\..

с _- • ·_ с ~ 137 с ..-- - -" --- • • -::::::~~. •.. о / • • • • . - .. '- . -=--=::' ~• . " _. = = __ - .• • .

.A DVOКЯ . дPARТMAH РОЯТ IR HODHIK ДPARТMAH • DYOК" SO.10'01'1 ~~ '" ПРМЭ8Мље • SТEP. .ГО3 РАЈАЦ-ГРЧКА КУЋА kuhinjo о О 8 О О О l[jj1 о о О о о о о 01 1 $ о r\l~O"Ol'lr. SOВA спраТ • 138 .

139 .. . ..'\.

јат 140 • • 1 ЦЕНТРМНА. ЗГPдD.СКА П1JolПА САНИТAl"ЮЕ .CЦE W ~TOf'LI . iI • в. 8А)АТИ S АУТО l"f'ИCOЛJ.ЕГЕНnА .А 2 3 БElВlI.ГО4 БАШКИ РАЈАЦ • • л.

141 .JНI'. I .' О 8 8 8 10 о> 1() lO о .. .1 .. " .·0.

~_ ~3-~ ~ ("-<Ј!Ј1..w еоЬ". . .....Ц~. Q.. ..' "R..~.. III... 1) кухиllа ..v~ ~". '1::ФiFЗ "~ ' ~ f. Те z... Qџџ..ч ~.. Ч\' ... ~"\.) ГА1'"'ВрА 1) rapдe. ' О.. ~Tli' ""'!) ....apwjA It) AI4bIUl: соЪа $) 1"W"'-- о) тyII" ТОАМТ 1) TI"[М 142 ... .tsv .\!'<к'.џ.. . "'" ~ '1 ~"" ~~ Ћ . ~&. eNtV { ~ ..... T~ ~~ .."""')~_ O~ Ј ~"'"t ....-'-Ct-h" ''iЈ'"'' <n-.) ТpnI .) "".."'а __ ") Кyt1AТWЛО $) ~KDII л \"е''.и..I" .. '~ ... t'i.........d .t~ .. at ·• .. ......с. ...:!ц.4"f'­ .(1::..цсощ ~<t"'iI''''''''''''~ ..... ~ ' .~1"p ..(lф...е. t1...DV . ..._ t-.C.·· " .... 1Шц~ ~ ~I....Т.."D~~ ~ .. .. ..-" . .... ~ ~·.ј(.. ~ .ра'Т ГО5 РИПДЊ ..... "=t е ""''''"''1' k. .. ...._....~t..:r-"'l"~"'" 1t t'-'..... '1'0I!'\V "'.......t..o .а<е.r:zi'f01. ?"~ .. QU ОО ...-. ) '"" ~~:t ~ "'''''.. : о 000 о 1 .. 1) ула. .. 't'r""i'"' i..~.. ... 'IWI."'" lDtei.

• 143 • .изrлед: о v Ј .

. 1) cn.4.~ 8) KynAТWM 9)ТММТ 10) ост. 144 ~ .) Т""... • - 7 ..сооАС 3) КYXU_ ..-_ -... .._-_ . .1 ХВНА ООЪА 6) '''рде. п) ~Kcll - 11) ТР'" " • ••• о • .. 000 1) УЛА3 1) п~д.. ""јА ..) ..• ГО6 ВАЉЕВО " 000 оСЈо ...ь.

/ -" ~ • -- 145 - -" • .. . о' •• .

:.. - Р• • с ." Ао."""'" ~ ...pc.. 1. . о '". '9'f'.. .. IЖ... . d." • ..~. Ц~ 7 ."... t "1: ..rr"'I" " ~ • ..~ ~ n~·III."I_"" "... у fi "?I ot\1. . " "•• 3:0 . l2. . . . -ot.... ~~ _" .... о' .t~.!) ." ' .. ...("' :~ ЈОС "'t'".. lOOl . ' J1IN "с. .. ' '1 ог .~t! ~"""'t I\W.'Cf'#'...?!оЦе __ .... ~~-. .. " ' .QJ kuhinjo -J ~: '::. ~ ~~ t .. ~ ~~ .. ~ t .. 0( 0'7'>' . ' ' п 'о. . # .-f!'Ц ..... ' 1'. t . *11 ' • • оо . . . "' . ..' .ГО7 БАРОШЕВАЦ ""Ii'"' готра 10_ ..'''р -~~~~..r..~'·tI· 7 " .. т.... ! ... .. .а .. . . ....." ' " ".. ....... ': а::.... У . ...... : "'" ~:... "".'::'.... . _с:с ...oo ' ~~ ··'·1 .. ....r.": -.... .. . ..>f Тf'o"" . .( .._.. L I се • .. АР "<'Ј...... is • SQnk restoran trem ПРИ38ncfblt 2 2 ""'КроВМ: 1) ""ДНИК 1) СЈ1А""Ћс a>Ii< Ј) КУ""ТИЛО 146 • • 2 2 m09Qcin р i с.'b. ' : ". . А "....fIj~::~:u~~""-'~" " ~&"v. ..'· Ао I . ~. ~ ~r. ~А~чtt • .. =~.--_17 а·Ј. . (. .

. • • оо \ • 147 . .

a 1) ТYII W 1о.) "'8'1"1' подрум 1) A"CI'" =ъ.1) ч.• I ГО8 ЈАБУЧЈЕ оЬ .'« .) cn. w .а.'Је 0. Ј) Kyr1Onw> • 148 .' s • 00 .) Тј"" .дuТСЛСМА . .) УЛА3 1) fP W "l"P Ј) кух".)-- Ј) ро. nO'КРО8М : 1) I''''M~1t .'" . d. • . . .

- ....... : • о - <" о ----_0 - - _О ОО о - о -- о • 149 .

.. ~ . '... Ф')...%... •••(Щ~ i .А а) г""pAe~ . .) JU АНА t"OO.) улм 1) ТММЈ 3) Кyxu..ГО9 БАРАЈЕВО .)кynoтwЛD 10) ГАpAЖ. о) TprW"f"IA . ..II п) Т1"" r .A ( I I . . 150 6) At=ащ сООА 1) m. .....

. 151 .о \ Ј Ј .

~ ~ц. ..............fo.v.....:.. I .....~~GU.orev '1...~« "1 ~ ".."""'- ~ ~~)' 'G"""'~I\ У-.:. .. ~~...l' .>~ P"'. kj~'({f·. Ј '« ..J.l~· ...... ""1tJ..... "'" ~~ <!A7f'1"'j't... ".-.. -. '3~ "Т.t. r--· 0 ...... .1""f..е 9_ .."I....o<..-<.. c.. f~"...- '-yu .~ <Ь..V ....м.p~ .JJd ('о' ~'"""p-jЦL:l\"" .. '(~ .ј'ј ~~ .. с .....1 _ ' Ј ......... L r..~ ......l:iUO)' Ц ..... - ...о.. ........р_ ...... ' .~ .. ос . ... &...." ~JSl " 1 ~.. ..:Ј...&...... . " no. ... ЦРКВА БРВНАРА 1" Ћ...џ. fo...• "Оо • "'f~ ~ ~-t. I#cTA" А ".". ~t. "t' '. tq ...........7 t 'Z ..ц'" ... ' IЏ."..Г10 ХИЛАНДАР..L\o:'A~....-. i~ '3'. с.. .. bv ц...44~~ щ- __ ..1 .::4f. 'ОО('. IC. i ~Yf ' -G ~ ....~ ~-.' 152 ..1l.... X-"q.......'"!!.... -_ цzе...... 't ц... .......~<.. ..8n. '. ..( bЏt1'J'~~ ~ ...... .-.. Ј Ј Ј ._. ~ b~ li'f'... .-'<....ч""1 . ot......ощ ..... d"" f:. .."""!!КО... .IO... ~..... '" ~~ ' ''"'dI ~ ~.. .а>04'4 ~ .. ч:о '1.1 с.6. "~ ... t:::p ..1 / .. --.. «.."& ~<>­ ~ . •..I--~..-.АЈ ~ _ ~ ~"..~ <r-.k . ..-.. ." ~ft ~ .t.....P. <<<Ь' ~. <A. ". ... .....!!. ~ц. f''"'fIl''· c. • ""'1 ). ..." t.... q<>ч. ""э ~ ~ у ...~+~~ с.. . . "'-..... _......."......... . Ъtc. " ........... . Н_ '\I"cl... ..џ. " (<'<(\0<0 "V" ~<>+-a. ~)' ~~ .:Ь. t.. ЪO· .r g ..... ·~­ I t::~()... ~f> ' ''(... "1 ....

.о • • << <" • • 153 .• .

.... (~ ~~~ ~~ ~"'Г . .е.. и.' .....• .• Г11 ЛЕПОСАВИЋ . ...Р". .'""..t ""<1r"'1 ... ~ ~ _~. 9) ТР'М .. Ј ~~ -e-r~ t' .. ""''3" .".I"D~oЊ"'f'<"""""" в 1) ул ... ' pb""-f'-"'-'r""'L.. It'\. s) .е .»' с" 'Ј 7 $) РМ...џ.e0. ~ ~<9cf>"""" е...........Т""" ~) Т. -.. co!iA 6) KYМТW"" 1) СЈ1А..... ..A/ >t>v .......Н ..... ~ ""'" ~ ~__ у""'и.........АО:О..~ "."'" COII< . .... .."'f'C.o-k ~ л. .~ . '~a о )OIt.. '1 -9>" "..... ч..-<'.. 1) Тмлет Ј) Тр... ~ ~ ~..е..~~.- \IЦ............. __ "'jv... \ј ~ ~~ ..~'tJj. e~.. tЛ.-. W:-џ<'-~.!. 154 : 1) rll<д..рУ.. r~'V .........~-.. ... ~. ц..'t(t ~·r- c..~ ~ .)< : оо. """f ~.co!i.. .. РС е" " }<..5M 1) см.... co!i. .cџrj . " '.м.. oo4:c-i 'Ч>" ђ'~ о...1..o...... О noткроsл........:>t>'>. : сут 5 . ~ . о О з • 2 1 ...Ik ~М/ ~ ___ уо".... q-oo'-T~ 1'""-' D -~<v~""""_ "1"4земм ~ q'''1 ..... ~'a"o ~rм-~ .Ћ.. q". .." .. _ ~~ ч..................8 1 6) ТОАЛ<Т 1) Тро.шк з 2 2 Ј) """'РУМ 4) КОТААР'lща $) . ~ --м.>I' ••.l~v ""'t"=-џ...." D ~) КYXU"А Р ..... " • • ~­ .....IoULQ ~_ \! ·Ib· 4.. ~ ~ ~ .... . ~~ ~IQ'>O <!ЦО P " ~ Ж"'" ........ 1) ""81"11" 1) хо"......' ''Ј """~ - • -~ Q... ..) КУ"".....:.... 1I...-....с".'Q...... ~ _ цp~~ ~ .. 4f>k>' Y""""""- ~"P"Г \оо......со\ '''''~ м.... . .. ~f<>'o-t.. 'Со .. ''" ~ i=<~'.'~p ..-(.~~'U.~ ·~. .. O~~ ~ ~~ ~ ~...

- -Сјр8ха МЗГМД 155 . DETAl J I . • M3Гneд I . I .• .

• 156 .

као и да градња об­ настрадапо подручје. од земљотреса. уз потребна YKpyi. постојао на израђени су на основу идејних решеlbа и концепта арх.е стамбене зграде у овим селима доживео је пуну према којима су пројекти ра!јени. задовољавају услове: материјали за изградњу су у рас­ треСИТQМ стању. Уосталом. Тај бондручни систем. могу изградити. углавном. а сама изградња је позната мештанима и месним мајсторима .ене све цама. реч о приземним Божидара Петрови1Iа и приказани су на наредним страни­ објектима. Пре приказа потребно је изнети услове под којима и постоје!. нарочито нз темељним и ПОдРУМСКИМ зидовима и испадаl ЬеМ иепуна зидова (отпаДЯIЬе малтера и испар. брдовити и тешко приступачан терен. са вертикал­ ним укрyi. • " . одлучено је да се прихвати поменута "класична" градња. ЧИI Ь8IiИца је да и поред земљотресајачине од 9 степени Меркалијеве скале. Иако се сматра да би се дубљом анализом установило да испуне зидова са !\урисал-таблама имају и веЂе предности.и систем ве!. . а не и за конструктивни систем који би примио и издржао сеиэмичке силе.ењима. са стручњака: групе из Института за архитектуру и урбанизам својим суседима и месним мајсторима. зато се проблем свео на истражИВЭI ье ПОГОДНИХ материјала за ИСПУНУ зидова. па се ДО планинских села могу дотурити У мањим количинама.К Е ЗА КОПАОНИК Комисија за обнову Копаоника Републичког извршног Задатак је био да се ураде пројекти за што рационалније ве!. npojeKToBalbe испитиваlbе материјала Србије. То су Србије и групе из Центра за становање при Институту за били једноставни.а Скупштине СР Србије одредила је архитекту Божидара и Петровиllа за руководиоца радног тима коме је поверена мештанима израl\а студије и кy!Ie за. да је тај начин rpaдlb8 за њих најпогоднији и. Радни тим се састојао из две групе јекта буде у таквој "технологији' да их сами мештани.аIЬе чатме).elbВ. по 157 .!~ " . у коме су изграt. Пројекти Института за што економичније објекте. приступачан и који ОД се материјала може који је дотурити на Конструктивни систем није захтевао нека специјална архитектуру и урбанизам истраживања јер је одговарајyi. објектима на терену и зато што је.I ~~. ниједан објекат није потпуно срушен нити је иједан становник нас­ традао при потресу. али оштри услови . изграђене са потребним серклажима. уз испуне зидова од лаких шупљих блок­ ова.- поготову што је требало што хитније почети градњу на тер­ ену. верификацију за време земљотреса. јер се зидови не морају малтерисати. приземне зграде. Објекти су претрпели великаоштеЂења. На основу анкете утврђено је да су сви анкетирани за изградњу зиданих објеката на предложен начин.

180- - ПР • 158 6 .ras t ег 180.• ПРОVI КИСА • ZA PODKOPAONI CK A SElA .

као и радну АУГИХ и јаких зима.е све елементе које уграђује. а не ОКОЛНОСТИ. При пројектовању се пошло ОД тих жеља..и 1. најпоузданији. У песак. дРвена градња и друго и сами их припремити. приликом решавања и диспонирања технолошким условима. степен Меркалијеве скале. Основни тип без послужио је као основа за све друге типове. ШТО они могу формирати и остали простори у стану. добијао наредни тип. 1.а: уБрусу 38.и ДО многих материјала. са Божидар Петрови1. године. Собе за спавање се ЗИМИ скоро и не процедуру да саобрази модулу 180/180. септембра 1984. показало се да растер 180 8. Због те чињенице. уз јединство мера Таквим решењем мештани своде грејање просторија на за све типове. конструктивног и радног поступка. У Блацу. У питању је • произашли су њеГQВИМ раЗВОЈем • на таЈ начин што се до- ПСИХОЛQШКИ моменат. Мештани могу и дручју Копаоника. овим решењима изграђено 9 ку!. с Једне • 159 . као што су: камен. Остали типови размишљања одбацују крпље. следи уз овај текст. За сами до1. а инсталације водовода и канализације и за електрични раз­ пројекте ВОД.8 унификација инсталатер­ стамбена кухиња која је у еидУ нише и део је дневне собе.а после сваког пошто им је дозлогрдило Malber потреса. загревају.1 cafV' тих објеката 38 је у општини Александровац по и Рашкој извођачи 6 ку!. с тим ШТО је Пројекти урађени на идејним решењима и овом кон­ уважавана и чињеница да сељак воду редовно доводи са цепту широко су у примени на земљотресом угроженом по­ виших терена. • НЭЈмэњег стана за Основни тип је изграђен у растеру 3х(180х180).а. КОЛИКО толико могу1. На тај начин добила се нека врста "кyllе која расте". користеllи природан пад. В81. станова увек се ишло за тим да мокри чаор буде на вишој изграђени кад је земљотрес од страни трена. 180. поново задесио ово земљотрес потпуно задовољава. за дате услове и Друга општа жеља била је да се пројектује радна. одакле пристиже вода и да бу де концентрисан јачине ради што мањег и кра1.е. а. Наиме. Треба истаЋИ да радова су прилагодили Неки од објеката били су ве1. напротив. Тако се постигла.ег развода цеви у самој кyllи. 7. који у ствари преовлађује после свих давањем једне ламеле растера. На тај подручје. шљунак. у једном или дРугом правцу непогода и преживљеног страха.инство.а урађен у монтажном систему. Шема на којој је приказан инсистирати развој основног типа приказана је на једном цртежу који нити наметати решење. мо1. ског. ье ку!. до типа типа. ако то буде неко грађевинско једно ложиште и постижу драгоцену уштеду горива у току предузе1. односно (3х60)х(3х60) даје доста добре МОгу1. Нико није био за бондрук­ стране. сарађивати и прихватити предлоге мештана.њиховом мишљењу. Изеођач радова.ности за • • смештаЈ КУХИI ье И купатила и њиховог опслуживања. али ОНО Куршумлији је започето што свакако морају да купе јесу материјали и уређаји за је одређени број ових ку!. Због тога се није смело развоја. што пружа сигурност у даљем РадУ. Понашање конструкције и њихова отпорност на начин се ДОШЛО ДО основног старачко дома1. с друге стране пружа погодности да се преко њега систем ОД дРвета јер увек мисле на ИСПУНУ чаТМQМ.

а исто Божидар тако да најсврсисходније (поготову конструктивни систем) Петровиt. пре свега. једна је од незаобилазних последица поднебља овог краја. На основу тих типа ку!. или га архитекта • ефикасну и својеврсну изградњу новог стамбеног фонда за ДРУЧЈУ.и се ~aдaTКY приступио и професор Божидар ПетровкI\. требало правилно усмерити у обнављању стамбеног би смело оглушити . ови пројекти дају могу!. којима су људи ИЗ овог краја од вајкада били • усмерити просторну унутрашњу организацију нових • • • специфично вредности поднебље овог краја граДитељске веома оштро наКЛОI Ь6НИ и КОЈе Је ОВОМ предложеном документаЦИЈОМ .е због повеl\aња броја чланова породице . уништила потпуно на локалне услове и навике локалних градитеља .е градитељске традиције. Вредности које ј е овим пројектом остварио зацији је посебно занимљиво истаl\и доследно спроведену. употребу. У просторној органи­ тонским изразом . али не и да буде слепокопирају!. обилажеl ЬеМ многих план­ се огледа у инсталационој једноставности и повезаности инских забити Копаоника . смемо то да тврдимо.ности сопственика или од - од за HajMalber обнову зависи - од и до најве!. Текст извештаја Комисије за оцену пројекта .ом која расте " .ност да таква зграда. којима I\е ерања тла на овој нашој импресивној планини. добро одмереним отворима и успелим у овом крају. Са тих полазишта је овом Држе!. присутном проблему и потреби за "Ку!. у народУ од вајкада. У првим данима после катастрофалних пом­ материјализација и конструктивни систем. треба да се ослаl Ьају. која су се ови објекти остваривати .е многе услове грађења о које се ни на који начин не свега . предлоге било да МОгу!.и онеспособила за стамбени даљу фонд.НО архитектонског изгледа постигнутог скромним средствима: приступити брзој и квалитетној изградњи стамбених зграда кров велике стрехе. • 160 • . је израдио пројектантску студију којом предлаже одговоре посебним условима гра1јења у сеизмичком по- постојеt. Његови тих својих начела. као и својеврсним архите к ­ сврсисходне градитељске резултате. једноставне и идеја просторне организације . З) архитектонски изглед тих здања требало би да има • то ПОдРУЧЈВ . 2) земљотреса. типизацију такозваног мокрог и топпог чвора. Поред конструктивне једноставности и своја полазишта за израдУ предлога којима I\е бити МОгу!.1) Своје искуство и доказане наклоности према грађењу на селу професор Божидар ПетровкI\ 'је изразио и у великим стамбених зграда да одговара навикама и начину живљења напорима за обнову ПОдРучја Копаоника пострадапог од становника Копаоника. која сазнања стечених на лицу места. На пример: стрм четвороводни кров фонда уништеног стихијом. архитекта Божидар предлози се одликују јединством и једноставношl\у основни х ПетровкI\ је остварио. пре наме1. Петрови!. је могао и да оствари кухиње и купатила . чине тацији коју је радио у оквиру Института за архитектуру и ове урбанизам СР Србије и састоје се у следе!. у било којој фази свога раста буде и потпуно заокружена архитек­ тонска целина .ава материјалних потреба за проширеl ьем ку!.е. одраз су доброг познавања одлика постојеl\ег стамбеног у свим предложеним решењима фонда и одговарају!. са жељом да се нађу што јед­ на ноставнија и што логичнија како просторна тако и КОНСТРУК­ традиције Копаоника.и у односу приступити промишљено и. Овом осетљивом ~aдaTКY требало је чврст ослонац. пре свега. Том. архитектонско-ликовне 4) тивна решења.ем : копаоничких села посебно интересантним пројектантске раст ових објеката .ег изградњу што омогу!. Та његова виђења заступљена су у докумен­ пропорцијским односима крова и зидних маса зграде.

али ако се не варам . обога"ени скоројввиII и малограljанин.емо изгледати убого. изградивши своје · лепојке · по сеоским атарима.е за одмор . бар на духовном плану . ма како грађени.е се можда дати одговор на нека ОД тих питања као што су: . Касније I. Једина жеља била је fJI3 се остваре што рацион­ алниј и објекти . задовоље свађеl ЬеМ на сличан третман и једнак стандард и ЛИКQВНИ израз. објеката . Ту почи. fJI3 се постигне што веЂе што је . ьима не можемо иэ6вћИ сопствену сенку . Тако смо дошли до добровољне униформности и " масовне културе" у области изград'Ь6 . Прве ма.поговор Шта реllи о себи што!. Такве " вредности " се лако прихватају јер нуде владавину осреДЊОСти и просечности . ь6 у низу питаlbа архитектуре? за ову прилику занимљиво је и једино прикладно то што 1. И одговорније пројектовати . ь6 (ку!. Постојало је неко опште искуство са ОКОЛИНОМ Гроцке. сељак почињв {J!i подражава "грађанина" полутанство чији лични рачун Никада та тиранија није била и приватни интерес над­ окрутнија него у пуном и оне различите."викендице". почео да ГРади све и свашта. подсе!. ако то уопште може бити . Свестан сам fJI3 I. ако о нама будУ судили на основу Трага. ь6 а не неко друго? Меljутим и та и таква питаlbа некако улазе у природу интиме и ЛИЧНОГ. те и такве архитектуре и изград' Ь6 .Ь6 у терен . што за то није било ни материјалних услова ни средстава. пројектовао сам мало таквих кy1Ia . уосталом. Али . Тиранија неукуса и кича која се обрушила на наше просторије траје и fJl3H fJl3Hac. Д судиће и на основу' ье. веЂ само као једно виђе.е) пројектовао сам и извео била је пресудна за устоличе.ајy1lи се свог 161 . способности и снага . Та изградња . Тек озбиљнији приступ и напор учинио сам на групи у Ораховцу у Боки Которској. ь6 и покушај fJI3 се дође до архитектонског израза везаног за наслеђе брзо су дапи одговарајy1lе резултате. а ту престаје свет ЧИI Ьеница И настаје свет вредности . због тога сам се окренуо уназад . како то каже Лудвиг Гиц ' тегобну дијалектику слободе " . fJI3 у ввзи са малим објектима има доста проблема . али не и часним изузецима. нашавши своје пројектанте . увек била сељакова слабост . То је пут којим се долази до " заслаljене " али лажне слике живота . су и у чији простор "провалили " Београђани граде"и своје ку!. (Програм се касније свео на две алтернативе) . бурна и пометена. ь6 објекте за станова. Тамо су постојала два основна . fJI3 се жеље појединих власника . fJI3 је ТУ и не само ту. Други је . а преко спољашњих обележја која се лако приказују и уочавају. Таква оцена може се fJl3ти веl. Овде није постојало XТBI ь8 расцвату те · викенДЭшке " изграД 1 Ь8 . шездесетих година и ОНИ нису имали никаква посебна обележја и једноставно су се уклапали у околину сличних бити углед за опредељивање сељака у 'Ь6говој градњи .а од суседовв .OTKYfJ13 овако опредеље.аше интересе средине и дРуштва.е сви ти об­ не великих. у очима наших потомака .зашто радим тако како радим? .ОД када тако радим? . Први је. Тако I. ь6 отуђеност И неслобоfJ13 јер кич не дозвољава да I Ь8гов корисник упозна. не баш једноставна проблема. 060гативши се . грамских различитих објеката .једна пометња коју "е фаворизовати пословно ур6анистичко и архитектонско јединство групе од пет про­ вnар. али и као сведоци наших духовних потреба . везива' ь8 за наслеljе и архитектуру поднебља ј едноставно због тога . Тада сам увидео . уз што боље уклапа. Мислим fJI3 не претерујем ако пред­ поставим да 1. При том првенствено мислим на изградњу у слободном прос­ Не присе1. Очигледно је .ам се можда сасвим тачно . као што нека биљка може бити хранљива за једну живу врсту али не и за ДРУГУ. МОТИВ изградље био је скоро ре­ довно fJI3 се направи нешто ве"а и нешто луксузнија ку!. али који имају своју специфичност и драж. у почетку сам се питао можемо ли прикладније градити јекти . И шта се ТУ може? Пројектовањем кy1Ia које су приказане у овој КI ьизи почео сам fJI3 се бавим пре приближно двадесет година.ини об­ јеката. ь6 " новокомпоноване " архитектуре .е сеоским просторима загоспоfJl3рИТИ једна градња ни умна ни разумна .е тај скоројевић. Тако и У вези са тим пита. оно што је за некога вредност за дРугога то не мора бити . Кy1Iа за одмор постала је тако велика МОгућност малограђанину да се покаже и при каже на упадљив начин . уз благонак­ ЛQНОСТ "месних власти" . СреЂОМ. где тору и на ИНДИВИдУалну градњу . остати као сведоци нашег времена и нашег живљеl ЬЭ .е бити . лишено субјективног? И како изнети неке своје назоре а fJI3 они не звуче као прокламација. Та и таква изградња није одговарала ни прас­ тору ни поднебљу.

пжаја овог нашег времена и Доњој Горевници. има посебне услове за живљеlbе и опстанак људи и њихових остварења . Прилика ми се указала са кyIIOM у досезаl ьем животворних са. још на први поглед. сви простори у куЋи. Не формално. па и кyIIa се поистове!. • • познату истину да Је свака прошлост онаква какву Је откри- супротставити уни­ јемо за себе. Још раније је сред' ьег века а да су наше грађевине у архитектури из­ запажено да људи одређених локалитета као и облици али и изрази њихових кyilа се подударају.и од тога стварног и истинитог . Сматрао сам да у тим пословима. уградити га у савремене токове стварни почетак мог напора да се успостави контакт између наслеђа и савремене град! Ье. тора и обора имало је своју СВРСИСХОДНОСТ. његовој географији.и ОД сличног. Склони СМО да испитујемо људ­ Р!Ј драж изазова није у постигнутој ИСТИНИ него у трагању за најцелисходнији однос према њему. Они су у својој баштини открили те живе жице из којих су бризнули сасвим замагљује својеБИТност. У време мог детињства. Почев од најнужнијих потреба и првобитног кyIIeBHoг живота породице. у стању неког распадања и да дојучераш. што би постало основа једног другог вида извештачености. пошли од Јапанаца. треба по1.и једној пометњи. У нашем градитељском наслеђУ има и те како ·живога" које своју инкарнацију треба и може да оствари у савременом грађењу и архитектури.и да ПОђемо од сопствених вредности. њихов размештај. Зар нисмо у стању да наслеђУ ПРИђемо као подстицајном и продуктивном моделу. веЋ материјали променили. Нигде се наш човек није "душевније" тако показао него градвЋИ себи кров над главом. Значи ли то да не треба подле!. препознати и разлик­ ако Допустим себи и такво мишљеl ье да смо. Уколико је тама ryшllа утолико је светлост јача. уосталом као и свако Тако исто lIемо лако препознати Златиборску кyilу од оне из друго. Зато сам се увек питао како су се проистиче дУХовно обележје човека одређеног тла и подне­ Поморавља. рађаlbа и умирања. ь8 лепотице постају руине чије рањаве фасаде из .од наслеђеног. кичу И средини и подредити јој се. а знано је дукција прошлог" (К. добро се сеllам. фрагментално. Наслеђе нам није послужило ни ским променама и своме осеllању за потребе дана и будyilег Tpajalba. После завршетка објекта мени се учинило да резултата има и да покушај није безнадежан. па и задруге. читајyfrlи текстове Милана Кашанина.детињства и понашања људи у селу. и друго. да се савремени функ­ архитектонских И. ниједан корен није дУбок као стари . - делање и ауто­ хтоно грађење. морам признати имао је и наручилац. Пуно разумевања. поготову што је ТО био изазов нарочито у клими која је владала. без обзира на све књишко знање и интелектуални набој. Наравно. колико год да је ПРОдУкција новог и савременог. овати човека планинца од човека равничарског предела. вреДНОСТИ стварно.ују. Косик). одређеног поднебља. Има нешто што се код тих кyilа по­ дразумева а шта -тешко је објаснити. Како по!. ИзмеђУ гра­ ИЗГРЭДI ье нашег вре­ као путоказ ни као инспирација.емо. времен­ мена и простора није могуЋно успоставити никакву асоција­ тивну и сарржинску везу. Континуитет се на неки начин може успоставити. уколико је корен дУбљи утолико су гране пркосније на шиби ветрова". Душа људи и душа ведене пре 162 земље. Ми о баштини радије судимо него што смо формности град' ь8 у слободном простору и прилагодити се ционални и строго наменски простори могу изграђивати склони да је сврсисходно користимо. једноставног приступа и поступка. њихов ЖИВОТ И начин градl Ье . Али "једна је ствар када се и тој баштини прилази споља.. Тако је дошло до суштинских односа измеђУ потреба и битних карактеристика ·тела и душе· из чега несвакидаwњих и тако аутохтоних. наИђОХ на подршку : "Ниједна светлост није јасна као она која долази из давнина. сваки посао имао своју сврху. Увек !. Понајпре је то отисак стварног живота . Он је то своје дитељског наслеђа и архитектонске станиште прилаГОђавао тлу. да ли правим велику грешку бља. Свакако да наше поднебље. чији се датуми постанка завлаче негде у дУбину 30-40 година ве!. не оживљаваlbем неких бивших слика и прилика. оту1јењу.и од свог наслеђа. једној инфериорној клими која нам наГРђује идентитет и • • • културног модела КОЈИ се у СВОЈИМ основама заснива на ТОЈ свету Јапанци полазе!. Тај објекат представља простора. Свако грађење па и најмаlbе стаје. свесни чињенице /ЈР су се и потребе људи. код Мрчајевца. прихватамо ско деловање у прошлости . "дУшевних израза" људи година. могли бити "радост Европе". лажног ПОдРэжаваl ь8 и фоклоризма. а нисмо склони да утврдимо наш њом. нови млазеви стваралачког чина. Значи ли то да нисмо имали хтења или можда мо1. као некаквом еГЗQТИЧНОМ објекту интересоваlbа.ању. тамо је.п. зашто не по!. Сматрао сам да се може постиllи двоструки циљ: прво. а сасвим је траНСПОНОВ81 ЬеМ претходних друго кад јој се прилази на непосредан начин да би се оно времена. величина и односи стоје "поређани· одржали и како још увек трају те грађевине широм наше лепе и подређени томе 06ележју и томе осе/. С обзиром на богатство наслеђа и I ьегов инспиративни потенцијал. Уместо да нам то буде се стању дУХа у изградњи. Стара кyIIa делује скоро као природна појава.и од наслеђа? најрепрезентативнијих Најузбудљивију архитектуру у наше време пружили су поука и ~ ПОђемо и сами од свог наслеђа. исто је толико "критичка и дијалектичка репро­ То је допринело да наставим са трагањем. а не као реликвији. ми смо последњих Кyllа у суштини јесте. што је у њој још живо активирало у даљем обликовању оног Некако у то време. свој прави разлог и прави мотив постојЭЈ ь8 и опстајања. Људска стварност. а у времену иза нас је и била једна од баштини" (Есад ЋимиII).

ЧИНИ ми се да НИСМО ВОДИЛИ И рр не ВОДИМО рачуна о поменутим условностима јер да СМО ТО чинили нужна и безусловно бисмо ДОШЛИ ДО неких соп­ ствених обележја у модерној архитектури. али са чврстог стајалишта и полазишта а не без I ьвга . ипак. полазиwта и упоришта су нам на "брдовитом Балкану". Мод­ ерно доживљавање света почива у отворености и при­ ност и предност објеката из прошлости је у томе што су у јемчивости модела најразнороднијих култура . који носи назив долап_ и ту утврдили смисао и прагматику. У културни миље Европе се не улази пабирчеlbем по страним узорима. НајвеЋЭ вред­ ство. без жеље за претери­ није професионални и културолошки егзибиционизам. 3нам само то . Везивање за наслеђе значи. динар­ Напомен~у још то. Отуда и толика њи­ смишљајмо сами . Травничка хроника и Проклета авлија.не деградирај~е инфекције која је захватила наше слободне да бисмо боље послужили и били можда и присутни у свет­ ској ризници културе. али нису слепи и затворени према вредностима других култура . Нисмо знали да нема универзалних поступака за различите услове. Зато наслеђу у арх итек­ тури не треба приllи као емотивној категорији. а што је сигурно . Треба ли набрајати све превазиђемо једно стаlbе и да дођемо до правих вредности у једном времену КОје те вредности и заслужује . француски социјалистички министар културе. али треба исто толико напора да се избегне имитаторство и епигон­ традИЦИЈУ просторе остављене без заштите. · са На крају бих желео да поновим оно што сам једном стране успораваЈУ схватање наше националне реалности и другом приликом рекао: савремено архитектонско делање да модернизација која априорно одбацује проверене вред­ них узора. А то би веll била велика ствар.. дали бисмо и више и боље. о томе ~e можда време и други дати суд. уместо да смо еркер турне и архитектонске моделе сам недавно прочитао • да културни модели увезени ности прошлости води у површност и сервилну коnију стра­ . Ја га и преузимам. не одбацуј~и утицај дРугих. већ одговоран друштвени и културни посао који мора да активира ону "потку и основу " која је у стању и да траје и да се у духу продужи. Као актер .ности и вредности. да не подлегнемо колонијалном духу . она не може ни патинирати . Како избе~и културну инфериорност и духовну капитулацију? Нека ми се допусти да. Добро је што смо обавезао . ређају: македонска. и нашег ПОН8wања. пре свега . Да ли је то зла коб модерне архитектуре или. ве1. Мислим да сам одговорио на нека питања иако разлог због чега човек нешто чини није значајан у оној мери у којој те изузетне широке културне зоне које се према мишљењу и сам чин . Како сузбити деградирање наслеђа и како валори­ зовати аутентичне архитектонске и културне вреДНОСТИ нашег градитељства и сачувати I ьвгову суштину? Мислим да • чине наши стваралачки напори и културна прегн~а да се изразимо.она се може распасти". Напротив. Не сме се бити "пасиван потрошач стандардизованих производа културе " како то каже Жак Лан г. је то једном приликом рекао проф.e нашег поднебља и затим кре­ у свест човека као она којом је самог себе опредељења проистиче. али не зато што је писао о традицији и прошлости . плочицама. ја не могу да будем само м себи ни судија ни сведок. можда. Због чега бисмо били колонија?" Или. мора оправдати UcBoje постојање" . још горе. Јесам ли и колико у праву. А да смо остали са обостраним сазнаl Ь8м и уз доживљеност упознали кyt. али СМО остали дефектни за читаву једну димензију што нисмо боље упознали себе и своје вред­ ности. Андриllу су Нобелову награду донели На Дрини ~уприја. упркос историји која нас није штедела. утврдити оне вредности које OMo~yjy да се изграде нови и савремени културни модели који су препознатљиво наши . аутентични и управо због тога значајни и изван својих оквира. а плакар у к~и моје прабабе. што често многи желе да то буде . смо еркер (бар моја ген­ ерација) видели први пут код Корбизијеа и плакар у првим поратним француским часописима.надахнутије.дана у дан све више руже улице града. Верујем Божидар ПетровиII 163 • . да свако ко врши опредељење мора на себе да преузме сав риз ик који из тог ту урадили и сазнали. као и уосталом увек своји. Па. стварајмо сами и сагласности са условима стварности. . што је о томе писао на модеран начин . јадранска.. Да ли у пуној мери поштујемо услове поднебља граде~и K~e са равним кровом и са фаса. Нимајерову Бразилију и Неутрине виле дуж америчког континента. Тако новоме нисмо дали свОју боју и своје обележје.лf'ма обложеним разним плочама и. нули у узбудљиву авантуру архитектонског делања. својим поступком дошли смо до јеГ. да ниједна одговорност није толико ска. будемо и у култури. панонска и алпска и да ЛИ смо проучили кyt. који апелује : "Производимо сами. на питање шта мисли о модерној архитектури одговорио: ·она не може никада остарити. а затим Николе Пантелиllа. Кажу да је француски сликар Biffet. стварај~и вањем. подсетим на то да по богатству и разноврсности поуздане темеље за сопствене и истински савремене кул­ узорака у наслеђу и мо~ностима које се у њима крију нисмо сиромашнији од осталих. Јован ДеретиII : " Дугу у наше време треба учинити доста на поштовању ку л­ турног идентитета. Нечим човек . како хова трајност. простудирали на ОхридУ.e тих зона утиснyrа у оној мери у којој смо (опет моја генерација) проучавали Корбизијеов Марсељ и Чандигар. да очувамо и одржимо своју самобитност и да . уосталОМ . веll као ин­ телектуалној и духовној шанси која би нам омо~ила да и ликовне МОryl.

ДРУГИ ОДЕЛУ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА кyl.а је наша велика суштина. Стани!. 164 . Чуаајмо је да би сачували истину й себи Р.

Мо!. Сваки понаособ је једно остварење .• вредности нису само знак и знаЧВIЬе ондаw.у . априла Ова 1983. Текст проспекта за изложбу у Манаковој кући. а који су дубоко везани за својственост и СВОјебитност подне­ 1963. Mal ье злоупотреби елемената .е.б33-335 израза . КВ\ЉEВИI\AМАРКА 12. Они који су на таквим објектима радили добро знају каква је то тежина и мука . која у време другачијих лриступа и Етнографског музеја у Београду . у време присутности • нових тражења и посртањз. изложбеном простору у Београду Ова .а је све уочљивија једноставност ЛИКОВНОГ ГАВРИЛАПPИНUИГlA 5. Зато они делују освежавајyl. несвакидашња изложба била је посве1.е и охрабрујyl. поготову када је у питању веЗИВЗlbе за наслеђе . Потребно је нагласити да та веза не почива архитектонским остварењима на формалној реафирмацији нити на непосредној употреби. 5. године у Манаковој кући. i аутор нос и са проблемима композиције и пропорције. ТЕЛ. изложба ПЕТРОВИЋА" године је ИЗЛОЖБА "КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ један део остварења архитекте у току друге половине априла и првих петнаест дана Божидара Петрови1\а. асимилације тих давнашњих јају изузетно много баш у садашњем тренутку.ена бља и наслеђа . У композицији простора и ЛИКОВНQГ садРжаја заступљена је иста јасном која је заступљена и у цртежима и у мањим текстуалним прилозима . Таквих .1983. АРХИТЕКТЕ Скоро је завидно каквом се лако1. ВВћ трајан исказ који се овапло!.а архитекте Боже Петрови1. детаља и облика тога - ку1. пого­ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА тову када су у питању мањи објекти . 04 2б. 26. иако слични. већ на истинској доживљености и осе1. промашаја • • код архитекте Божидара Петрови1\а нема . Тај проблем . која је без нападних и рекламер· ских фотографија и постера али са довољно докумената и података . 40 15. Оно што посебно одликује објекте и пројекте кyI.ом и једноставнош!. али и он је довољан да нам укаже на маја ауторова опредељења. ЬеГ времена. па и у самој KY~E организацији ове изложбе . 4.ању I ьеговог Резултати и творачки кредо аутора ове изложбе доби­ лравог значаја и значења . још углавном на усталасалим ладинама Рудника и Рајца .ује и у духу савременог човека . има сопствене ОрИЈ8нтире и репере. Иво Анти1\ Гласник Етнографског музеја у Београду.ама за становаl ье и наслеђа. приказана је својеврсна остваре' ь8 изложба архитекте и професора Архитектонског факултета у архитектури. ни један • није поновљен и ни један није залутао у подражавање и маниризам .градитеља Божидара Петровиl\а . одвео је многе у имитаторство и фолклоризам. који пред- • 165 . Напротив . Због тога целовитост израза и јединства садржаја и лик· ОВНИХ форми дају печат аутохтоности ових објеката . 1983. 47. бр. • Арх. уживаl ье подигнутим у карактеристичним пеј зажима Србије . сви ОВИ пројекти и објекти.

Једном речју. али не српског у сељака. ве!. је веома упечатљиво доказао своје вјерују и пружио нам наду и веру у старту успоставља одговарајуЋу атмосферу за усре­ доточност и контемплацију посјетилаца. који из та к вих ници локалних заната . зеленилом. без наруwавања законитости околину . веома мало слични један другоме . изграђено и у ве!. пространи трем· и то је.е. то је ОдРаз чи. ИСКОНСКИ је везан за село у коме је поникао .аlbе за најприродније и Древна логика : кyl\e архитекте ПетровиI\а нису копије наliедноставније поставља. оцједни терен . на приватност сусједа. ставља Kpajl ье тужан биланс једне непојмљиво велике и "ДАНАС" . алатке и "лимуз· градитељским могyt.доцније која су у потпуности следили његове архитекте Божидара Петрови1. да их одврати од угледања на ве!. 14. о особинама природног кружја .то је садржај ове скромне али поучне изложбе: Ку1. Створит 1. и произилази. ьвнице да ни тај шумади­ неимарском моравског поступку подручја. шта више они су увек исти: велики кров. Божидар ПетровиI\ је овом изложбом недвос­ мислено показао и доказао. мент новијег датума.Загреб. Оне су конципиране да задовоље су­ НОСТИ . јако избачене и наглашене стрехе.ностима . ИНДИВИдУалног. цртежи и скице аутора.е кyl\e урасле у терен . приступа куЋи. који савременог би више Ако пријашњим генерацијама није била потребна прос­ трана веранда и балкон. оне ни по чему неће изазвати неповољну реакцију и евентуално пита. Градња . Сељак је одлично знао што је ОСОјна страна.и се при ТОМ онако како би трица аутохтоног кyl\еградитељства.ева опуса да су све кyI\е грађене у идеје и предлоге. тко смије • то радили и стари анонимни неимари нашег старИЈег сеоског тврдити да данашњи власник куЋе за одмор не треба високи градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим подрум у ломљеном камену· за вино. и да их убеди да сва питања у вези са пројек ­ углавном товањем и грађе.и посебну вриједност. с новом свијеШћУ и сувременим жи вотним преокупацијама. . а која је у МНOfоме у60гаљила књижевничким наступима . Умео је.а. понашајyt. која ма­ Поставши домаћИН камерним излагачким приредбама и теријално значи веома много. генима поседује непогрешиво осе!. о жељама власника. у конструктивној логици И мануелној тех­ и искрени и одговарајући ЛИКQВНИ израз. . јуна 1983. рекло би се. зраком . . градње. и поред тога ш то је школован јски "геџа" није више оно што је био.е Он је на велику сре!. .е све ове жеље уважити и уобличити по старим узорима. године инпресивне изградl Ье. Петрови!. одакле бију вјетрови и где има воде. пре свега. неслyt. Да се може градити и другачије него како су изграђени и унакажени на "модеран" начин многи предели ове наше лепе земље. економичан. логика кретања Зоран Б . ье проматрача: "Откуд ова кyI\а овдјв?" У овој фази убрзане урбанизаЦИје као мала дјеца раду­ јемо се сваком помаку у прожимању свих настамби с окол· ним простором . .у имао и такве наручиоце кориснике здања - . своја врата остварењима прошлих стилских епоха. Суштина је Петрови!. кориurћење позадине терена за "дуплекс" .. који су а то се и летимичним разгледањима изложбе може закључити . ьв кyl\a по терену. Манакова кyl\a најрадије отвара и унакаэила питоме и лепе пејзаже наше републике. заборављајyl\и да су то биле основне претпоставке за лоцираlbе сваке ку1. Право на видик. Тиме ве1. контрол е прилаза и лепих погледа на времене потребе корисника . све чиме ПетровиЋ ствара своје успеле архитектонске објекте. Фотографије сагра­ да се може градити и другачије него што су нас у протекле ђених објеката широм Србије. понеки две децвније углавном поразно уверавали постигнути резул­ детаљ и рукописне забиљешке неимара о околностима тати нај масовнијег.ене традиције начина МОryl\ности као коришl\е.. 166 по изохипси. Аутор!.а. што значи граница ливаде и шумарка.ини случајева наказно у традиционалном сус едству. он у житељ · и " индивидуални пољопривредни ПРОИЗВОђач". веома успешно спроводи свој посебан просторне организације и топографско-морфОЛОШКИХ ма­ градитељски поступак. увјет оријентације и организације дворишта. дискреција као одговарали земљи и поднебљу. Уосталом . сир. оцед­ падинама Шумадије. ину"[ Архитектонски облици којима ствара своја здања нису бројни.е корисници баш у овим елементима кyl\e на!. Овом изложбом архитекта Божидар Петрови!. вида изград' ьв У Србији. да је сада "рурални архитекта и градитељ . Заљубљеник у питоме повијарце својих Ди!. конструктив но једноставан па самим ТИМ архитектуре.. фолклорном Божидар Петрови!. Ако ту и тамо уочавамо понеки еле· гледања најнормалније. . ьем поставе на здравије основе: фУНКЦИОН­ "маниризму" с назначеним "рекламним" атрибутима изворне алан . ьа инспирације гра1јења и Он је таКОђе указао и на за наше градитељске изналажеl ье обликовања кyI\а. да би били оригиналних настамби каквих још има расутих по питомим задовољени сви потребни услови добре инсолације . . сувремени!. која веома интензивно траје ВВЋ пуне две деценије по пространствима Србије.- _. уклопљене у околину .

e оку оБИђемо и покушамо да отворимо врата I Ь8гових кyI. Дко нас ова изложба наведе на размишљаl ь8 и разго­ Реч Бате Кнежевиt. остати доследан једном onре­ бунару. а Тешко је у овом времену . или "луна­ да је Божидар парк· замкова. која чврсто леже на тлу и у окружју. потиснуте -урбаним начином живљења-. ве!. Нека остваре' ьэ. бар веЂИНИ. Познавајyl\и Божу човека и Божу градитеља .aM8. да нам једнставно покаже . ПознаВ81Ье заната: кроз све те наизглед беэначајне детаље у пројектном и ИЗВОђачком поступку огледа се истинско познаваl ь6 неимарског листаl Ь8М · каталога узорака- умије'hа. наше су данас исто онолико колико су то биле јуче или колико 1. који својим дјелима проповједа филозофију народног гра­ дитељства. ту је Божа . наше су онолико колико и подне ~ бље које нас окружујв . Па и ку1. јеката . који у овом обличју архитектуре кондензира и један вид хуманог живљења који је на измаку . ИСПУI ьзваl ь6 жеља чак и када нисмо увјета"' Жеља за ИНДИВидУалНОw!. каквих има широм наших ливада.• забележио је Божин колега.a . кажем .а . сабрао напротив их с постулатима данаШI ь8 функционалности и преточио у АнтиI. Хвала Божи што нас подсе!.у вам открити ништа ново . 881. нуди нам једну будYt. стечено не да није и HeMoгyhe. наш дРуг . Уосталом . ПРИЛИКОМ отварања иэложбе у roplbeM вор. али јвдно је сигурно : оне су наше. у овом времену лијепо одражава се на избору "свог мотива" на капији и бити стваралац а остати свој.. наш које гледамо и јесу и нису нове . отвореним. Ьа . са cTpaw!. архитекта и професор .е икога може реt.ају нам заборављене слике детињства. на "свом моделу " ДИМIЬЭ. са својом визијом QплемеЊИВ81 ьз ОВИХ наших пе­ којима можемо да пронађемо себе. доказ је ова изложба. ако кажем . предлажем да заједно јзажа.. не за прошлим . посматрача подарити дРаГОцени склад ноставност.и да се пасионирано бави одређеним ства­ ралаштвом. Александар МиленковиЋ Не1.и за протомајстора Петровиt.a.. Можда је. ту смо ми .ности дозволиле креираl ье властитих живота мера и појединачним елементима обликоваl ЬЭ. испарцели­ суграђанин .а вра!. ктерише садашњи градитељски тренутак.а. један од путева (градитељских) на Архитекта Божа ПетровиЋ упознаје нас са својим кyt. . ипак погрешно ре!. племените носталгије. одговорност не само за објекте веЂ и за живот који Ђе се унутар њих одвијати.y заљубљеника и мајстора . ТО се може реt. јун 1982. а повода за то има. Заједничко 167 . мало носталгије за свакога ОД нас . Божидар Петровиt. Тај проблем .а "Градитељ·. дубоко у себи потиснули . онда је ј едан од њвних циљева остварен. али оне лепе . ПетровиЋ је упио Таквих промашаја код архитекте Боже Петровиt.све је то постојало у обичајном праву прије "ур6анистичких према бројним узорима. ЧИНИ се . архитекта Иван То је потпуно супротно чину надобудних креатора безбројних лицитарско-сценографских шарада. Негде иза врата године 6. Куlш Боже Петровиt. која. која t. за нечим дРагоценим што је одуввк било коме је РОђен изградио низ изузетно занимљивих стамбених наше. је за неколико година у крају у временима вв!. а и разговор. . поготову када је у питању везиваlbе ТОКОМ година у сталном за наслеђе . како се често кара­ Из часописа "МОЈА КУЋА · . везују за се и корисника и случајног проматрача. Па зато проглашавам изложбу..у и поседова. испоштовао поруке из давнина. Све су оне својеврсне по унутраШI Ь8М распореду.и: упознаје нас ..чке капе. избору материјала. Ове теЖlье откривамо и код ПетровиЋа у и уобичајених захтева оних који одлучују о реализацији про­ обликовању елемената древних конструкција. човек и стваралац који је дво себе саних за потребе "повратника" из градова у село . директора грађевинског предуэеt. када смо дозволили себи или нарочито по изгледу. тешко је . ку!. . и неколико својих речи.а колика одговорност лежи на нама. .Божа ПетровиI. у публикацији поводом ове изложбе у Београду. остало је. чини ми се да смем да тврдим да му је намера не да нас убеђује и Милановцу опредељује . МУдРОСт градитеља. Ако се за бесповратно оставио у овим нашим питоминама . Сво­ обичног и јед­ јОМ лепотом и једноставношt.у оне управо на то позивају . ови реали­ зовани пројекти које гледамо . ь8 смиспа за сигурни да су оне праве . реэбарије на док­ дељењу и по много чему оту1јен од збркане свакодневнице сату и cв!Iијама. градитељи ма. одвео је многе у имитаторство и филклоризам .a нема . а стручњацима могућност за нова трага. бр . Божиних кућа. такођер ми буде дозвољено да речима овог врсног познаваоцадодам чврсто. . али што смо успут затурили. међУсобном односу су нам могyt. дРужењу с протомајсторима на терену. " .у свакодневницу.е сутра бити.

архитекта Божидар Петровић . зна1 ье из статикв. Архитектура овог песника из прикрајка није ни јед­ Реч др Бошка БаБИћа у дискусији ПОВОДОМ изложбе у Београду У послератној историји наше земље . На кри­ јем изнена'ђеl Ье. на две фасаде. београдске улице тихе и без уо6ичајене вреве. димњаци су му неконтролисано запосели језгро су и грађене давно пре нашег неимарског искуства. али по његовом примеру. без оДговарајуЋег паралелизма по свом интензитету са . подигли. На њима архитектура која привлачи поглед. Архитекта је овде урадио таман толико колико је требало . то је управо оно што архитектонски родни предео и пејзаж Шумадије на ве!. све је уложио на две карте.а у сфери материјалног богатства била су нагла. што практично значи да је назначена кyi. са Рајца. високе технологије. замаха стваралаштва постигли пре свега. наравно. па и у . уме да ворношllу.a за одмор. Прилазим Манаковој кyi. елементе и делове. Нажалост. Звоним.а одржаној априла 1983.и са Рајца.и (објекат Етнографског музеја). Професор Божа помало сумња у моју OfV1yкy: ревија се мењају токови дотэдашњих. пријатно.а чини и ексклузивним и вреднимl Божидар Петровић свесно..и .. Његов архитектонски кредо усво­ Арх. UНаш дом" Ђе на свој начин открити новог и дРагоценог Ратко Вујиновић Божидара Петровића! Пред вама је кyi. године .а. те кућа које он пројектује има велики број у горњомилановачком крају. Ова планина у Шумадији има највеl\и врх тек на нешто више од 800 метара надморске висине .ерамиде. уважавају и уклапају се у амбијент и поднебље. остаје при становишту да кyi.а не занима доследно ритмичко понављање увек истих архитек- 168 нивоу савременог света. И.e. став Божидара Петрови1. године.e у пределима у заборавља и да кyi. дрвета и !. саветовао и помогао домаl\ину при изградњи. често некрит ички предузи­ маних стилова градње породичних куЋа.a у селима.a у питомини. У новинама читам обавештења р. а да су при том истовремено израз савреме ног у архитектури и градитељству . Куће Боже Петровнћа су нешто сасвим дРуго јер сежу и извиру из традиције народног градитељства. ОКО Љига. унела је толико хетеро геног и неодговарајућег у стил и начин градње да се тешко може реl\и да су то куће овог поднебља. Има их и велики број у овом крају. јер је то боље. исфорсирана. са пуном стручном одго­ Овај архитекта уме да се игра и страстно забавља. Његови лукави у става према наслеђеној предајној архитектури Шумадије. МлађеНОВИI\ јили су многи. Интензи вна изградња породичних кyi. ПОВОДОМ израде типских пројеката за пострадало подручје Копаоника Архитекту Божу Петровића сусрео сам на изложби ње­ Арх . Угљеша Богуновић гових радова у Манаковој кyi. фебруар комуналне делатности учествовао сам у расправи која је тим 84/2 поводом организована. у живљењем на игри белих боја. све то у матеРИЈалу. него се ПОВОДИТИ за туђИМ и иностраним примерима. отворен сукоб са многим традиционалним обележјима српске варошке куће.э. а викенд кyi. у тежњи за ноставна. Божидара Петрови!. сами. зације. Он тако кyi. које су други. оном У коме правилима.e гради не улажyi. Сам . стамбене и Из часописа "НАШ ДОМ". као и на планини Рајац. симбола.им је да су све без изузетка плод његовог врло одређеног тонских елемената.. пролазим поред двадесетак лепо опремљених паноа . проверен начин. приређује изложбу својих реали­ зованих дела у духу традиције српског народа. Али. цртао и започео. нити решава проблеме композиције! Напротив. постигнyi. видим.радовима.и у Београду под називом Куће Боже Петровиl.e посебно БО-тих и 70-тих година. материјала.ицв. ако успева да сагради складне куће које заиста пристају у при­ баш ХОћете да знате. без помоl\и двжурне дома1. Као тадашњи републички секретар за урбанизам .и у њих само разум и којима их ОН гради треба градити и обликовати на тај начин . његови продори У Он без ДВОУМЉВI ьз ИЗ ње преноси готово непромењене де- кровним косинама су у директном сукобу са уџбеничким - • таље. и ако се не варам веЂ истог дана проналазим број телефона Божидара Петрови!. у бојама пашњака и листопада. у Манаковој кyi. за тадаШlbе прилике изложба и поменута расправа били су изузетан подстицај напорима да Први мај 1983. Многе је Петрови1. белом или изнад камена нису у дослуху. у сфери органи­ смо изузетне крупне резултате. на кyi. објашњавао мајсторима. како он каже.

е .ај у на најлепше примере традиционалног народног градитељства . напајапо се у свом пројектовању искуствима и вредним делима старих градитеља. Била је то изложба архитектуре која само привидно подсе!.и стране узоре. Градили смо нове објекте. акцептира нову аутентичне вредности нашег поднебља . Божа Петрови!.а архитекте про­ фесора Архитектонског факултета Божидара Петрови!.е у Прањанима . Слаб и трошан грађевински матери­ композицији задржавају своју изворну практичну функцион­ алНQCТ и обликовану лепоту својеврсног чиниоца ЖИВО пул­ сирајyl. дрвени стубови и на­ глашени косници. продужене и најчеш!. Усмвравани остварењима Боже ПетровиI\а интерпретирани су на начин несавладивом жеЉQМ ка новом. је један од ретких архитеката Етнографски музеј у Београду организовао је 1983. скоро безначајно мапо послератних архитеката .е архитекте Боже Петрови1. Својим обликом Реч арх. Ьа . друг Петрови!.е избачене преко дрвених тремова понекад су спуштене и до самог тла. Садашњи мој краткотрајни боравак у БеоградУ случајно је у време отварања изложбе у Манаковој ку!. У КОРИШћењу материјализованих дуговечно ст објекту . заједно са системом антро­ поморфних мера.а на традиционално народно гра­ порука кључ народне за дешифровање симбола и естетских архитектуре . Утисак са изложбе употпуњен је новим квалитетом. увек наше старе градитељске вредности нису за поколаме. опека) и примени оригиналних конструктивних и обликованих детаља из­ ведених на њему својствен начин . Нажалост ништа од тих естетских порука није примењено у обликовању масовно грађене савремене кyI. Лишаеапи смо се шарма старог за беживотно ново. нарочито је дошла до изражаја у примени пропорцијских Зашто је Етнографски музеј био покровитељ ове изложбе? Неупyl.и релацију старог и новог. је није била предмет интересовања друштвене елите и I Ьених показао изузетну инвентивност .а али великих идеја и објекта у природни и урбани амбијент. Изузимајyl.и.на околност што сам имао прилику да посетим изложбу КyI. У том погледУ остварења. Посреди је предрасуда. Четвороводни кровови и примена 169 . ритмови отвора у комбинацији лука и архитрава пружали су посетиоцима задовољство какво може да се доживи само кад су у питању права и истинска архитектонска остваре. Елементи старог у новој ПроЈектаната . решења која маме поглед и изазивају жељу за јал какав је дрво. камен. Дко неко тако мисли.е Боже Петрови!. Ди!. заблуда да архитектура саздана од трошног материјапа ПетровиI\а има низ вредности .е . успелим уклапаl ьем сваког дитељство . Изложба представља и поруку архитектима наше земље да се више напајају на врелима старог градитељског стваралаштва . Често су архитектуре . Врло мапо.а.енима се може учинити да је посреди стварапаштво у тесној вези са етнографијом. Велике стрехе и до нестајапи и читави амбијенти. Њвгова креативна рука односа. нема трајних вредности. који је уочио вредност традиционапног градитељства и године у Манаковој ку!. што се на изложбеним успелих експонатима није могло тако добро уочити . Нажалост . Сре!.а поводом изложбе у Ваљеву подсе!. пројектовани и изграђени објекти представљају ДУХовита . наградила ме је сатисфакцијом сазнања да КОД појединих наших стваралаца у области архитектуре. земља и понеки камен не обезбеђују њиховим поседоеЭI Ь8М.и. Цену такве заблуде платила је и наша традиционална архитектура грађена углавном од земље и дрвета апи јасно обликована са складним пропорцијским односима и естет­ с ким порукама .у и Бањанима. Нестајапи су стари димеНЗИЈУ вредни архитектонски објекти села и градова. Зорана ЈаковљеВИЋа у дискусији и складним пропорцијским односом ку!. једну помало неуобичајену излож6у за ову институцију . те вредности народног неимарства нису довољно уочене ни изучаване . Недавно ми се пружила прилика да на терену видим нека од остварења приказаних на изложби : ку!.а . у таквим околностима архитектура Боже ПетраВИЋа представља нешто ново и посебно У поређењу са они м што се збива у области град' ье caBp~MeHe ку!. довело је временом до ствара. обради материјала (дрво . У исто време иэложба је и опомена да се престане са уништавањем ДО сада сачуваног вредног архитектонског наслеђа. јасних пропорцијских односа и одре1јеног естетског значењэ .духовним развојем наших средина. уништавали смо изузетне који не имитира народно градитељство ве!. морам му рећИ да је у великој заблуди. Народно искуство у грађењу бондручних конструкција и примени приручних материјапа . Као последица таквог ОдРеђених стања је и занемаривање позитивног наслеђа.ег крвотока целине. лоше копирајyl. односно да је била у питању реконструкција традиционапних облика народног гра­ дитељства . у Љи гу. ь8 складних облика. због тога таква архитектура никада идеја и елемената из старе архитектуре.изложбу пројеката и изведених пронашао објеката индивидуапних и викенд-ку!. Сама излож6а остварења друга Боже градитељских креативног елемената поступка У 2 и детаља ауторском у поимању m ширине на угловима . архитектуре малих ку1.

оплемењују га и штите. а европске - изнутра . А то што оне у приземљу имају гараже за ауто­ мобиле. камена и taерамиде . посматрано споља . светлим пространим собама . 23. Његове кyi.. Својим радовима си сачувао замисли наших старих добрих мајстора. лоред осталог је рекао: "Децо. нашег поднебља. не свакоме доступна .e вра!. 1936. и смисао културно-историјског белега који ос­ ветљава време и простор у коме су настала . Својим решењима стамбених објеката који су изграђени у Шумадији или би ту требало да се граде. КyI\е архитекте Боже Петрови!.и одушевљено о књижевном делу Милована ГЛИШИћа.а у правом смислу речи можемо ре!. fJfJ лаца је имао прилику да види. ушао би у књижевност· . а савремене су. у општој професор пометњи изаэваној снежном олујом. чине да Шумадија остане Шумадијом. "Таковске новине". шума.а. по обиму мањи део Ј ьсгове богате и разноврсне архитектонске делатности .ајyl\и лосетиоца у детињ­ оволики број реализованих радова толико блиских човеку ство . Оне не кваре амбијент наших зелених брежуљака . оне нису скупе. Садрже све што је било добро и лепо у нашим старим КУЋЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА народним кyi. 170 смо данас видели у овом изложбеном дому . фебруара 1984. у Шумадију. Оне на најбољи начин одговарају потребама корисника. планова кyi. године. то је она наша Европа. одбаци­ вали СМО и сопствене вредности. земљорадник из ДИћа Не могу да лронађем толико лепих речи којима бих купа­ изразио сву лепоту оплемењеног националног стила у неи­ тилима . ЂУРђе Бошкови!. у жељи да превази1. што су опремљене централним греја. марству породичног огњишта. сврставају га у изузетне ствараоце. као старе шумади­ јске лепотице. Оне су изузетно лепе и свака за себе је једно ремек-дело. у бакину причу о огњишту и бакрачу врелог млека над коме су и намењени . Д. .y нека се савремени и будyi\и неимари инслиришу овим што без крова ла не може да се одреди да ли је арапска или • Јапанска.a које је пројектовао архитекта Божа Петрови!. који су у наше питомо лоднебље сместили стрму аллску или четвртасту .y. нашег краја. Топалови!. мој професор књижевности у ваљевској гимназији за архитектуру Боже Петрови!. Грађене од материјала прикупљених тако ре"и на ли4У Горњи Милановац места. професор Петрови!. професор Архитектонског факултета из Београда.и да се надовезује на историјске облике народне • • архитектуре и органски повеЗУЈе са тлом на коме настаЈе. аглэ­ Велика је радост и сре!. Његова остварења имају не само вредност аутентичних креација ве!. кyi. цртежа и скица. Срдачан поздрав.. Његови објекти срасли су са ОКОЛИНОМ . .а. веома мали број посети­ п. иако лредстављају само један. ВОћњэка и ливада И постају нераздвојни • део природе и прави естетски знак ОКОЛНОГ пеЈзэжа . је прави и једини мајстор кога ја ТЕКСТОВИ ИЗ КЊИГЕ УТИСАКА знам..e Постављену изложбу фотографија . године. А изнад свега. да Милован Глиши!. њим. ТОПЛИНОМ дрвета. Драгомир Нинкови!.архитекта Божа Петровиt.. као ни стид они. сопствену заосталост и достигнемо некакву Евролу.aMa . нешто посве ново и јединствено у нашој савременој архитектури.. Говоре!. Јованови!. . нас ОПОМИI"" да се не уваљујемо у каљугу неукуса . новокомпонована доба . оне су кyi. А имало се шта видети .е завршавали у неукусу. није написао ништа ЩЈуго осим Прве бразде. У наше. Драго нам је што кроз твоје радове лрепознајемо део Посебно је то изражено у музици и архитектури.e су ТИПИЧНQ шумадијске . видети шавале су се модерне кyi.емо академик лроф. Нека нас послужи СР8Ћа и смештена на Балкан. ьем . губили идентитет и најчеш!. напротив. они израњају из брегова. На паноима . Стога посетиоци и не могу да сакрију жељу да и сами саграде такву кyi.

и више Предивних утисака и уверење како треба радити напуштам ову изложбу с надом да 1. народни . ничу уз градове.еш и даље овако наста­ од тога. На жалост (част изузецима). па чак и уз сасвим мале градове.е Боже Петрови1. граде велика скупа здања . Велике . ни увезени европски - већ онакав какву у свом сиромаштву духа човек замишља савремену европску ку1. колико судбинске отпор­ ности према комерцијализоеаном успеху.ности : да који је остао везан за тло и поднебље из којег је поникао. или креа­ родне материјале са којима се код нас од искона гради . Твој бивши ученик.е и појављују у за нас преко . вити и тако васпитавати нове генерације да наставе твојим стопама. стрмих двоводних кровова. и источна. Игор Тош. Сведоци смо да се свугде. оно што је код народнв архитектуре и највредније . а често и матерИЈално неодржива усмерила је градитељства у правцу који би иоле трезвен човек тешко могао да прихвати . Арх. као весник нових. Сватко. Живели! Сре1. Колико енергије и истрајности у околностима. који је ишао путем таквог изазова.но! Ђорђе д.и број студија и још нереали­ зованих замисли.и ослонце и инспирације у нашем богатом градитељском наслеђу. Поморавље . уз при­ традиције. Бори се и даље да буде што више оваквих објеката и пројеката. скромне пољске ку1. он ли ДОСЛО8НИМ. Архитекта 3латомир ЈовановиЋ • економски несхватљива. клима и прилике какве владају у овој области код нас. околина Бео­ града. има посебан значај. по концепцији.а. Код таквог стања и климе која све то прати. Зато је овај други успех истински. Зовемо их ·викендице". Изазов тежак и везан за многе ризике. Експлозија грађења. 18. издржао Због тога се ове ку1. дРагоцјен је за друге који исто покушавају. Захтева то . биt. Шумадија. много дивно и добро. а чему је реч. објасне и оправдају. Ипак остаје потреба да се и у овој. пасивним. често четвороетажне грађевине . уз далеко ве1.у. ужа и шира Србија у пројек­ Промоција књиге "ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И ПОДСТИЦАЈ" (Дом књиге "Просвета" Крагујевац. стила који није наш. 1987) товању и эидању напустише наш лепи традиционални стил у градитељству села и варошица после рата и приступише остварењу ДОђОШКИХ наказа на општу срамоту нашег заната . и западна. иако готово да немају никакве везе са правим значењем садржајем мале. са вештином својственом само човеку Baj~e завичајности и савремених потреба и могyt. а и у свакој другој прилици дода и проговори још понешто. Хвала му што је још увек непревазиђене просторне и ликовне вредности.. Искрене честитке. или готово свугде. да се вратимо на праву изворну архитектуру. Загреб потребном тренутку. небулозним копираl ЬеМ елемената код обликовања својих архитектонских замисли.а.Алал ти вера. украшене разнобо­ јним каменом и пластичним украси ма.е за одмор . фебруар После свега што је о изложби и књизи посвеЋене делу архитекте и професора Боже Петрови1. па макар у којима је инвенцијом архитекте-ствараоца успео рр зарржи и само један међу нама. који су настали у другим околностима. чију потребу тешко да би и сами они који су их замислили и подигли могли да Само онај тко је барем једном у животу у било чему • • покушао до КРаја остварити квалитет и тко Је издржао У томе може схватити КОЛИКО се иза овог приказаног резултата крије љубави према градитељству и према људима који 1. а још више у разговорима људи од струке.његове. у селу..а написано и речено са трибине на јавним скуповима. ТИВНИМ преоБЛИКОВЗI ЬеМ тих елемената у савремене форме доследно користи и архитектонске елементе градитељства које су само асоцијативно везане уз оне слике које људима ствараног вековима у народу. траже1. које често не иду у сусрет племенитој тежњи. и у граду. раније није чуло. свежијих струјања у 171 . Неши1. просторним решењима су савремене грађевине. појава двадесетак или нешто више остварених кућа професора Боже Петрови1. и какву Европа.е веома тешко реЂИ ма шта више што се ве1. који ·су једва одмакли од села. • значе завичаЈ. познаје. Ку1. по селима . Како остварити органску равнотежу између ишчеза­ Зналачки мудро. Ова твоја изложба је сигурно попрзени ИСПИТ по овом питању.е то уживати. обавезује. драги мој Божо! Срдачне честитке. не само због приказаног ВВћ и због тога што задужује сее оне које се баве остеарењем простора за живот да наставе и продуже трагање за разјашњење дилеме која је у стварању овог аутора имплицитно присутна .

Његове ку!.емо претерати ако устврдимо да је ку!. његовој години. настале у једној градитељској Вук је о томе записао следеtlу пословицу : "Ку!. Тек имајyt. вук овако објашњава конструкцију зграде: ћертове" . који својим збиром стварају поредиво више. То су.емо ако се и овим поводом не обратимо вази!. Прихвативши се тешког и одговорног посла. уз остало и ово препли!. Свако . узгред речено мож е дозлабога сложеног. изба. тј . Задатак претежак. УВИђа се да су овакви наизглед мали ПРОДОРИ . повезати и ускладити велики. сарадња са мајсторима .а му се ку!. и промене би у облику ку!.y поплаву лошег укуса.овој области. .. ређе у језгрима села.ьвних делова биле јо!. Овакве покушаје наша историја од 220 речи. чак се за понеку потребу репрезентације јасно види да је ранија и јача од потребе за удобношЋу. архитектуре бележи још од краја прошлог века. своја слободичица!" одабраних.а спреман да се лишава и одриче ПОТРОШI !>е. учинити Архитектура . и у кyt. па до можда и • наЈтежег - изналажеl ь8 • • заЈедничког Језика са . нашег градитељског.е) усјеченаједноу друго. За типове зграда ту су: колиба.а имали су и још увек имају. луб' Ьдча. и у име чега? А нисмо Јапанци да вешто спајамо древна са савременим .и све ово у виду постајемо свесни вредности њала народна клетва . који су на махове били снажни и "Ку!. ве!. суштински неизмерног такве су никле дуж наших ДРумова." А сељак је и онда путовао . усредсређене на једну ужу може покрити . тивном погледу .а од сјека". много пута се покушавало. " Некад сељак у Србији није толико тежио за све чиниоце који утичу на коначан лик једног архитектонског напретком и толико УВОДИО новине. зна колико Је тешко ускладити било и раније .ерином звала!" А баш и значаја подухвата професора Боже Петрови!. па ОдУстајало. "Ку!. Можемо да замеримо нашем пријатељу-мастору-гра­ како с њим. мора се и ово ИСТЗЋИ: не ради се само о градитељском наслеђу и шта и архитектури. Покретачи који вуку напред . а у понечему и оптереЋеl !>е . Знамо такође да се село Ранко Фидрик локацијски окренуло према тржишту.а. разгледао и усвајао . да се и у селу јавља вишак слободног времена и да је сељак све о кући." А послед' Ье. Bell културу знатно ширег кру га. ВеЋ и овако сажето испричана историја ових кретања у архитектури показује . функционалности или дУховитости решења Пожелимо само да их је више. А рад и деловање професора Боже Петрови!. .. Зато се у Божидаро­ дитељу што-шта.е и распореду . и о традицији уопште.ица . огњарица.и: и посебну упорност. загледао што то неимари .. стрница .а . у конструк­ трајније резултате. Вуку и Божидару Сигурно не!.и. онда се зове слепи сјек .колико до првих десетина XIX . уметност обликовања и организовања простора сложенија је и комплекснија од свих других уметности . таквог који не би водио у компромис . избориле су своје место у нашој новијој "Потреба удобности и потреба репрезентације Поводом ПетровиЋеве изложбе и књиге .у се .е .а у Јадру зове се на Зашто о овоме посебно говорим . ве!. што се. која уз много труда и инвенције. -одгонетати и надахњивати се. Вуку . број елемената које треба на крајевима (и на углима од ку!. али је сличних мало огледао у овоме послу. тако да готово ни клијет вајат један од бројних покрета . . да слика домаtlег живота и рада има нову димензију. Од тада савардак. јо ш увек pacтyt. тражи ку!. и то најпре за нашу културу . имамо се итекако чему дивити . као покретач акције којом бисмо могли пре­ МеђУТИМ. прави ' КЉУЧ није пронађен .и дела ЦвијИЋ - од наизглед тако једноставних ствари као што је избор и набавка материјала . ко се бар • вом послу све што није неуспех. Оваква ку!. Смемо ли се тога свакоме од нас код било којег посла. Да се искористе несумњиве вредности архитектонског О народном градитељству Рјечник садржи грађу више наслеђа није код нас ново. ал ' је тешко творити!" Надахнуо се Божидар још у младости својој лепотом народног градитељства . У наше време као pfl је апсолутизована она народна: "Своја значаја . не ону уског круга ку!. али није претеривао . кровињача . Ново време ј е донело убрзане промене. Као да га је опоми­ наручиоцем. Значајна су и запажања Сретена ВукосављевиЋа о колико је то област. а не само код овог наслеђа олако одре!. може сматрати успехом .писао је Јован века а сада све више . која је и ризница и надахну1.е колико те клими која вапије за променама . рекло би Иако данас о гради тељском наслеђУ знамо неу­ се.". 172 Mal!>e Божа је савршено добро знао: • Ласно је говорити. Ьд . ако је ово тако сасјечено да крајеви од брвана не стоје напољу. а баштине колико ти око види!" област грађе. од дугачкијег и дебелијех брвана која су имали велики број следбеника . они мали помаци напред. погреши!. кухача. професор - као најупадљивији елеменат сељачке материјалне културе -примарна за cTвapal ье типичне представе о животу на селу . савијача. није имао снаге да ухвати дУбљи корен.е да није сељанке .

у селу је ве1. а не изгорео!". ПИРОЋанке и црнотравке. дакако много конфорнијим ОД ЊИХQВИХ. шумад­ инке . рр не штрчи и боде очи. ЖИВОТНИ Свеприсутно је Петрови!lево залагање.и уљез. савршено разумевши промењену садашњицу и пиротске из прошлог столеЋа. јер на муци се познају јунаци (Бр1. свакако вреди покушати (Прањани). нема ту многочлане фамилије смисао и разлог свог постојања (Ваљево). одавно -власниковог-сна вреди градити (Г. и. због инокоштина. али не зато рр "дело калфи и шегрта.из Осата или Пирота по Србији раде. пољопривредни произво1. Про­ ници.у. ту су и они који би рр лето проводе у KyI\aMa налик на домове својих предака.и оправррње. за склад и хармонију изме1. На природне средине у коју се зграде уклапају. задатак доста тежак. Он се одлучно неррвно одржаном супротставЛЬа гра­ привлачили "ОНИ којима је све јасно" . биле су то осеЋанске .ач. као конструк­ рр протомајстор Божидар има повише следбеника: мајстора. као пројектант и планер. целу тајфу. Тако их је разврставао - по распрострањењу. било би добро Србије (и Крагујевца) радеllи као наставник. Појава књиге о архитектури ретка је свечаност у нашем граду .након ОС6ћднске и и испред нас.а све то рр не буде рогобатно. КОЈИ Је са колегама извориштима неимарске традиције. 6огатинке .ени лвжеЋИ кров ни прозори (Тара). делом и речју. не ради параде . Гледао је и да ље око себе гоДишта "рудничка неимарска школа. свеопшту пажњу нису • • Осим што пројектује за "своју душу". У Србији су. а "божидарке" Парафразирајyl\и Вукову по пословицу: "Будапе KyI\e зиррју. најзад. оно врхунско: Ако има посртања. више и боље. ве!. Али наручилац није само тежак који од земље живи. а МУдРи готово купују" доррјемо : Да. Име добро познато у кругу те струке. по Цвији!. МилановаЦ). Дуwан ДРЉАЧА се разумно и осеЋајно стварању поетике ррнашњице. димњак тификује: то је сада неки други сељак - струја. фесор ПеТРОВИЋ је рро озбиљан допринос градитељству посебно у градитељству. сточарство - где га има .има. рр је материја али рр је "у духу" : Пекао се ПетровиЋ на стотину ватара. понирање у суштину онога што обликује: на!. по настанку. А по пореклу мајстора што су их правили. ако их је професор Божиррр исцртао. данашње ку!\е нашег протома­ јстора су "рудничанке" осмишљености. млекар како коме. бунар је ту само "злу не требало". Парафрази­ рајyl\и ЦвијИЋеву поделу. професор Божа то да је у салу ушао с препуним џаком упитника на ле1. могло би без њега (Раља). просторно организацијски и ЛИКОВНQ-естет­ Дакако да је: врлина сваког истинског стваралаштва СКИ примерену савременим потребама и захтевима корис­ самокритичност. написао је архитект јску питомину. "у огњу био. стаја мора бити нека друга. среЋнија околност би била да су уместо баџа угра1. код неких у ку!\и и ворр. али не на прву асоцијацију настоји и највише успева . ьа у духу".ани). као и оне новије мачванке. Јер овај професор и градитељ латио се "пројектова. првенствено ради за корисника и претходно га помно иден­ Управо таквом упитаНОШЋУ одликује се професор Божино често заиста ТЗВ. Упире се и напиње. него неслажна множина!"). за сеоску ку1. заговорници и эаштитници ·осавремењене традиције". Била би то крајем овог хиљаду­ руку њиховијег" епигонски ПОНОВИ.интензивно. прикључ­ не машине. рр створи истински радни и они послератни композитори ·народних песама у обради". за сеЛЬака - домаЋина . без сувишног естетизирања и као претеране артифицијалности. безгранично провераваl ь6 и самоконтрола. пројекат је полазио од процеса рада као oДPВ1. . и. и слушаоцима поделио само питања. ердвљке. На свим тим пословима ОСТа- 173 . а не и вајат. Књигу која је вечерас пред нама. и оно је људско (Иришки Венац).једва је и једног сина успео рр веже уз оно што су од дедова В8ћ ради истине (Љубостиња). биле старовлашке брвнаре и моравске куће. али наследили (сви као рр знају ону Вукову: "Боља је сложна решен (Рипањ). они који би рр се шепуре као побор­ Божа ПетровиЋ. неопходне су неке нове настрешнице: за трактор. Таквом наручиоцу је потребна модификована KyI\a. "гастарбајтера" што још увек лутају по свету. веЋ тихи етномузик- дитељских облика. 8ешто је избегао повратак у непримерени свет "сеоске идиле" и ·идиличне сентименталности" I окреЋyt. тор. оквир за човека нашег поднебља и за наше прилике. па и камион . Божину KyI\y рр има и неко од "полутана" - оних у искораку од села према граду. житарице једнократно скупљају у силосе. ника. млеко се одвази свак­ одневно.yjyl\er и среДИШlbег момента начина живота. па • • затим КОЈИ алпски кров сматраЈУ непримереним за шумади- Промоција књиге је празник.евој подели.у неимарских резултата и да је то тако најбоље Ће показати следеЋИ пример. надахнуто се углеррјyl\и и напајајyl\и на ОЛОГ • са значаЈНИМ начним доприносам. механизација зацарила. Како их је све више. Чинила се свима као буквалном опонашању самониклих - научном скупу . амбар је скоро непотребан.

Градитељски опус Архитекте Па и у архитектури. забележио је академик Бранислав Којић у предговору књиге . Боже Петровиt. сасвим се обезбеђује целовитост и сигурност замисли уносе забо­ сигурно. и мотела (фотографије . да заПQЧне разговоре који су га чинили хуманим И прилаго1. може да послужи као "путоказ својеврсној стилској синтези засно­ ваној на оригиналном поимању наслеђа и тежњи ка инди· видуалној пројектантској Ако су ово неки од могyt. Судоее о њој да!. flетровића). преузимаlЬа Лишено или сваког копираlЬ8 . ститута за архитектуру и урбанизам Србије поклонили су О томе вечерас треба да буде разгоеора. ьв о вред­ Верујем да ј е Крагујевац право место за такве теме . на начин којим ' Просвета" је.е још увек присутно на тлу Србије . изграђене у карактеристичним пејзажима Србије ку!. а не у становима као насле!. Етнографски музеј.?ицу је реч о архитектури која напушта интернационални стил рођења Вука Стефановића Караџића . да се успешно следи а не слепо копира граДИтељско ном . а према пројектима у неким земљама (Јапану . Дом књиге поводом књиге ' Градитељско архитекте Божидара Петрови!.вио је утисак неимара са израженим ангажованим личним ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ ставом према актуелним проблемима грађења . најчеш!. нам ову не велику али дРагоцену књигу -сведоче. Петровића на најбољи начин доприноси да се на простран­ . културном традицијом народа. можда увек односили са дУЖним поштовањем .ина издавачке кy1'ie "Просвета . Развијају га и граде . у изда-њу касне Модерне. Шпанији . и окре!. ьв и умешност . односу Крагујевца према тим темама. Књигом са карактеристичним насловом . а често и некритички ПОМОДНОМ . једна изузетна књига. основе . О архитектури и рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења. Много више породичним кућама него вишеспратницама . за оеу прилику може се констатовати да у освит године којом обележавамо двестогодиш. Финској. интернационал­ гради . а посебно ствима Србије и дРукчије него што је уобичајено савремено архитеката . .а. пропрат­ Удаљава се од солитера . данаШlbег непосредног човека .Што је .е .ине Крагујевчана рр • живе у СВОЈИМ домовима .а потврђује не само зна.их разлога за вечерашњу заин­ тересованост вас који сте у таквом броју дошли . неколико кафана тури .еним потребама и да промоција почне .е наслеђу старе српске ни текст). или је и жеља ве1.ама које је пројек­ товао. молим вас . Садржи приказе двадесетак модерне који једним делом припадају савременој архитек­ кућа за ИНДИВИдУално cтaHoBal ь8 и одмор . ) на том архитекте Божидара Петровића. Куће арх. ентеријере. Сада је пред нама са књигом о ку!. са фИЛОЗофИје грађе.а. Петровићево еезива. ьв за архитектуру претходних времена мотивисано машинама за cтaHoBal ЬВ? интерпретацији • Је • наСТОЈањем да се стваралачки м чином успостави прекинути континуитет и рр се тако у савременом пројектовању објеката у слободном простору . А ти Крагујевчани носе у себи још из детињства културне обрасце шумадијског гра­ дитељског наслеђа .. као културни и универзитетски центар архитекта Божа Петровић стоје у складу са природом и са обавезан да учествује у преиспитивању културних токова.и као писца који је савремена књижевна дела градио на наслеђУ овог краја . који везује наслеђе и подстицаје . чак и последњих деценија. скице . . блиске сензибилитету подржаваlЬ8.е на падинама Рудника и Рајца . .Што је Крагујевац један од центара у Србији у који се вековима сливају токови досељеника. Из ном и племенитом напору чувања и обогаћИвања традиције и народне баштине у градитељству .е читаоци и компен­ 1986. васпитаван у духу савременом .огњиштима .и број овде присутних . право место за казивање о књизи . д. Етнографски музеј у Бео­ спајању савременог и наслеђеног створене су ахитектонске градУ уз помо!. Које нису довољно искористили као подстицај и знак идентитета .. Обрасце према којима се нису . удаљава се од прагматичне и технократске Етнографског музеја у Београду. а дРугим су окренути традиционалном градитељству. да ли ј е то само израз економских и техничких околности .Што је најве!.: 174 захтевима човековог ж ивота ' (Радомир Стани!I у огледу о делу Б . . арх . и. доста различито од градова сличне величине . Не велик али изузетно значајан опус Боже ПеТРОВИћа професора Архитектонског факултета у Београду. појавила се . Куће које је пројектовао разлога: . ь8 и приближава се оним токовима Пост­ знамеl ЬеМ Вуковог јубилеја . Лепота и складност пројектованих ку!.ьвгових вред­ ности преобликованих у свеже и уэбу1јујуће форме. наслеђе и подстицај' Мр Верољуб Трифуновић. Молим Видосава Стевановића као дома!. Републичке заједнице културе Србије и Ин­ школе изразитих регионалних вредности . (Књижевне новине 1987) тентни стручњаци. Ова књига као и само дело професора Петровића имају изузетан дРуштвени и културни значај .

колега Боже простори могу изградити уз графикама многих уметника. Божидара Петровиllа у настојањима да своје градитељство супростави нарушавању амбијенталних основа живљења свога народа. ье управо долази из инспирације које допринос и лични печат градитеља.а пројек­ просторе у виду викендашке и друге изград' Ье" . Као сваки осетљиви и искусни делатник духа. стила трати потребном па lIе је пустити да задивља не очекују1. лепоте . да ли само гра­ • традиЦИЈе. Ово још теже пада када се зна за двадесетогодишњицу (готово) усамљености арх. за разлику од многих ку1. ниједан корен градитељског подухвата.аутора. 1988). Уколико је тама гушћа утолико је могле да будУ подстицај не само млађим архитектама него и светлост јача. за жаљеlbе је што настојање култура што тражи промишљеност. а да се при томе не мора умањити креаТИБНИ дитељског? Ово пита. Ку1. Осе1. лепе за очи и удобне за људи. Ове ку1. Жеља за коришћВlbе.ај лепог се изграђује. На њега се калеме изданци из других ске зоне веllих градова. Нарушавање лепоте окружеlbа лишава човека успостављању и богаllењу континуитета културног развоја осе1. морамо реllи. НИТИ су пак ПЛОД намере да се докаже ПОСТQ­ jalbe и вредност историјског. усавршава и негује дугим сагласја са околином .а. ветљених градитеља индивидуалних ку1. без обзира да ли индивидуалне или колек­ тивне. Божа Петровиll је градио Д ку1. ако се посече архитекте ПетровиI\а и.е архитекте Боже ПетровиI\а наllи на акварелима и архитектонских вредности претходних времена" . Верујемо да lIе се. ужег круга прос­ корен и засади сасвим ново биље . ако су лишене љубави оригиналне и препознатљиве ку1. Оне су стварно "по мери човека" . Темељеllи се на баштини. Овим речима је стамбене зграде. Можда би оваква и сличне едиције није дУбок као стари .их зграда да пооштре критеријуме у про­ пркосније на шиби ветрова". сигурност и на милост и немилост .е су лепе јер су самосвојне.а везаност за објекте "оригиналних и потреба. изложена је опасности да буде напуштена. Божидар архитектура постаје уметност I уистину уметничка дело тек ПетровиI\ је у својству архитекте покушао да се својим двлом онда када уметник зажели да је пренесе својим цртежом на одупре "тиранији неукуса и кича која се обрушила на наше папир. које су преплавиле Србију и приград­ развојем културе. природна средина може одбацити или утицаја у протеклом периодУ интензивне изград' ьв у Србији. Делање на трагу традиције вођено је убеђењем и спознавањем исконских и универзал­ подстицај " (изд. материјал и боја зграда. "Ниједна свет­ лост није јасна као она која долази из давнина. сеоске ку1. 4. непретенциозне. Такву младицу човек може сма­ архитектонских доприноса- без духа.и од ње да му бехаром улепша свако пролеllе. . управо биле подстицаји неимарству Божидара ПетровиI\а . за разлику од великог броја лепим је утолико веllа уколико је ве1. Г радитељски неукус и хаос захватили су Србију последњих година .а може пројектовати и градити на трагу народне баштине и професор архитектуре Божидар ПетровиI\ изразио своје захватили Србију последњих деценија. мора волети оно што му је неопходно .ања присности са елементима тог окружења јер човек једног народа.а дом је сигурно то .а нису имали веЋег дко ништа друго. Божа ПетровиI\ показује да се индивидуална ку1. достојанствене. него и универзалистичку и антрополошку усмер­ еност тзв. Етнографски музеј у Београду них вредности градитељског наслеђа и потребом да се ове вредности продуже и надграде: то је неоспоран допринос архитектонско ви1јење градитељског неукуса и хаоса који су lberOBe књиге "Градитељско наслеђе и 1987). због својих фиэичких димензија. При ТОМ ОН тованих на традицији "модерне" архитектуре и с намером да води рачуна о томе "да се савремени функционални и строго се потврди аутентичност пројекта и новчана снага власника . 16. уколико је корен дУбљи утолико су гране власницима буду1. Ксенија Петовар 175 . Јер. Ове речи Милана Кашанина су цени уметничке димензије архитектонског пројекта.е . како ПетровиI\а. несклад се може појавити. Транспоновање наслеђа читалац добија из и употреба традиционалних влемвната нису циљ нити разлог сами по себи . Изглед ку1.Како је Mory!. препознатљиве и ТРАГОВИ ДЕСТРУКЦИЈЕ КУЛТУРНЕ СВЕСТИ (Политика. али не лепота ентеријера. као и све остале потребе.а уз магистралне и друге саобраllајнице у Србији (а и у другим деловима земље) показују надМОII лошег укуса и неМОII да се ОдУпре површном поимању смисла и домашаја изоловати нову садницу.e да брига за заједничка дОбра и вредности бу де тако олако препуштена свакоме једноставност линија и умешна игра детаљима. рече један архитекта.е и народног градитељства. прилагођеност природи и усклађеност са окружјем указују на одговор о смислу и сврси пројектовања "Србију су прекриле штитасте ваши". Међутим. наменски ку1.

.. Уместо да га извозимо као ·вишак" ставимо га на • СВОЈе место. Новокомпонована по двориштима. Живот на ово .... и стога ружни .. оја слободичица" и "'ноге друге изреке богато изражавају ту љубав. одлазе у стране средине. чи . Такву зе . па . нема земље (цивилизоване) у свету у којој се брига за заједницу препушта.о. крови.. У Вуковом речнику се могу на1.. Геновеве и лабудове.. сликају ПО фасадама кичерске фреске с "народна" "'узика је у то . уз неколицину својих колега. е у неко .. неопходна је реконструкција и ње саме и многих других сегмената за­ једнице којој припадамо.... Нашавwи тамо хлеб ...ако је и . ено". они еуфорично прихватају културне кроз Србију теска . Архитекта ПетроВИћ је својом књигом показао да је потребно само мало загледати око себе и иза Архитекта и градитељ Божиррр Петрови!... времену које те вред­ ности и заслужује" . Могу!\е је поставити пита". тиролске ПОТОЧИће и нордијске • КОЈУ прави. 'Спо . а Ајфелове куле у другим сферама духовних творевина. кухињама и трпезаријама су својеврсна гро­ намерник који се упути у ту земљу..а... изба.. У Бретањи постоји којим са . а сви .. у борби против гра­ спокојство. за крухо".на њега одговоре имају најпре они који у организацији Љубав и носталгичност друштва носе одговарајyl\е функције.. галебове.и многе такве речи: колиба савијача. не . и своја гробља скрнави". друштву брига за усавршавање квалитета живота често лежи на људи . у њу уђе.. у било којОј области. огу!\ила рр превазиђемо једно ста. Морамо се зато сасвим озбиљно запитати: како је Moгyhe да општедруштвена брига за заједничка добра и вредности буде тако олако препуштена свакоме на милост и немилост? Трагови ове деструкције културне свести су видљиви и творевине средине која им је тај хлеб ". Б.. а који уопште не могу да схвате рр наслеђу у архитектури треба приllи као 'интелектуалној и духовној шанси која би на.. Зато ваљда и сели . ора деструкција застати ррх при пролазу поред многих свести о разликовању узвишеног и нефункционисања друштвене контроле којој основна сврха . остаје себе како бисмо пред собом открили лепоту .... ог.. Био сам сведок рушења не­ сна пројекција живота у "сво . На жалост и та деструкција је произашла из . Тако сваки телевизорима.. Он се труди да нас увери да 'културни моде- Ова књига и досадашњи рад њеног аутора нам јасно кажу: • ли увезени са стране успораваЈУ схватања наше националне потребно је само да ради .. погледу најприсутнија због буке наши "гастарбајтери" граде у својим мотивима из Бечке шуме.. стихијског увоза страних модели и погуб­ инспирација не само за ренесансу нашег градитељства веЋ ност и".. сваком путнику Колико знам. стрница. тако усамљен у борби градњу кича? Колико је наших архитеката отишло у ·гастарбајтере' а колико их ради у 'ко"'уналним одељењи . лубњача... хармонију и усамљен. да се то достигне није неопходна 3агледати се око себе нека велика МУдРОст. кулача.о мало више собом реалности а и на одговоран начин и уз знаЈ ь8 која нам.о. Ко ррје дозволу за у Српском народУ и његовој култури видљива је љубав па и нека носталГИЧНDCт према кући. Чак и речима које означавају разне типове ку!.у у виду винског бурета .. правило: бели ЗИДОВИ • ЦРНИ КроВ . .... скарадног.. еници' са фи1.. о . зна рр је управо тамо где се намерио.. "" и дођемо до првих вредности у једно .а' од општина до Републике? Зар је ... Дко боље осмотримо око себе данас се тешко можемо ослободити песимизма ... ТО је добро.. селу". сигуран сам. за многе друге ствари са којима не смемо бити задовољни... . одернизација која априорно одбацује вреДНОСТИ прошлости ВОДИ у површност и сервилну копију страних узора.а скоро рр се открива право твпање које човек ynyl\yje својој љубави.. У оквиру ТОГ правила машти градитеља је остављена слобода. Поред нарушених пејзажа К алп _ против I Ь8га? ским· крововима по питоминама Шумадије. проверене рр .. Обавезу рр Радослав Стојанови!. а.е у Бретањи (Француска). да се деструкција културне свести заустави...ица ...е: откуда онрр овај неукус који ррнас руши амбијенталну и људску удобност И лепоту? Зашто је архитекта Божа Петрови!. свету је увек био својевр­ укусу или неукусу појединаца. ора бити спречавање бујања патолошких појава у друштву. Сви људи су склони рр прихватају новотарије . а.. Поготово сиромашни људи који трбухо . ьзрица .. а без изузетка... на .. а . савардак. . Винарски трговац је се и тамо сместио овоземаљски кич у виду "споменика" саградио ту ку!. да се бави"... Како избеllи културну ин­ фериорност Петровиl\а 176 и духовну ynyl\eHo је капитулацију?" Ово питање недостају. а друкчију лепоту ... Ова књига нам може послужити као истинска дитељског кича . вајат 'Моја ку!. ьзча. бијенту који и .итаторства који заједно чине амбијент некултурни .. .љу воле и странци да посе!lују јер желе да проведУ неко вре . Није стога ни чудо што доличне ку!.oryl\e да у савре . сеоских гробаља ....

у свему па и у архитектури. "Ку1. Онје на том послу својски запео због нас али више ОД свега. пре свега. 1. ве1. такав ПОВОД и приличи. АПРИЛА 1994. смо рр изложбом једноставног имена Србину. да би приметио и осетио.у завичају мом згурени кровови Овде . БОЖИН пријатељ и колега .е помогао да се враЂамо себи. који нас воли и коме верујемо.у. Професор БОЖА ПЕТРОВИЋ. Тај утисак не вара. могу о нечему. Рекох да неЂУ . стручнош1. признање Ку!. саме позивају. који кажу: . па предлажем да заједно обиђемо и отворимо врата струке . општине. својим уметничким геном нам и је српским • СВОЈОМ нервом 177 . и миле воде. што је овај догађај уприличен као део целу Србију најрадије препозна у стиховима Момчила НАС· обележавања Дана подизања 11 српског устанка и Дана наше ТАСИЈЕВИЋА. да Шумадија буде Шумадија. а и не могу. какав је професор БОЖА ПЕТРОВИЋ. Својом лепотом и једноставн о ш1.у оне нас ПЕТРОВИЋ. али нам то не смета да га сматрамо својим .уте . Тако је било и пре неколико месеци када без њега нисмо МОГЛИ да започнеМQ један Музеја велики подухват иэградњу - 11 српског устанка у Такову .ГОВОР ДРАЖИ МИРА МАРУШИЋА НА ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ ПРОФ. Професор БОЖА ПЕТРОВИЋ није рођен у Горњем Ми­ лановцу. како једном сам рече. ГОДИНЕ Поштована господо.eгових куМ . архитекте БОЖЕ ПЕТРОВИЋА· одамо. јер је БОЖА са нама увек кад овај град заПОЧИlbе нове пројекте. да дајем стручне оцене. пре свега за то што се деценијама свесрдно трудио да нашем граду и 1ьеговој архитектури сачува дУшу . Не само за то што је о вде учио Гимназију . када нам је ОД свега потребнији савет цеl Ь6НОГ стручњака. у осталом. Али . Ја бих да проговорим о човеку чија дела данас на овај Хвала! начин представљамо. како неко једном приликом рече. искомплексираног У жељи да пре­ вазиђемо сопствену заосталост одбацивали смо и своје вредности и често завршавали у неукусу. због ове ојађене Србије чији смо велики дужници .е архитекте БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА одишу пре свега изврсном стручњаку и нашем потврђеном пријатељу. архитекта ЗОРАН I t. беше иза нас један период трачања за белосветским примерима. за Горњомилановчане ОН је ОдУвек овде и никада није ни одлазио. Посе­ топлином сопственог поднебља. зашта човек не мора да буде стручњак. и дим по земљи се краде" . То може само човек који бно ми је драго. О томе Ђе боље и више Проф. ту је Ја Н8ћУ говорити о ономе што треба да каже језик БОЖА . БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА 21.

Идејни ском факултету у Београду. Ентропијске мере диференцијације.а приказани су и у страној литератури . Нишу. Идејни тику конструкција поверена му је настава предмета Ме­ плекса зграда за Упраеу новог копа рудника бакра Велики ханика и Отпорност материјала . одлуком катедре за Статис­ ереву. По ДИпломирању се запослио у Енерго­ М . Основну школу завршио је у месту . тавања са гледишта теорије модела. Идејни и Увиђајyi\и значај савремених метода рада он чини да ј ни и извођачки пројекат за објекте фабрике гуме у Пироту . није ни рутински ни детер­ минисани процес.Теорију система . 10. Од јануара 1970. Јованови!. Иде­ . изучава нову и савремену материју која осигурања у у лази и у свет архитектуре извођачки пројекат за дечји диспанзер у Младеновцу.ености наставом ханика и отпорност материјала. Божидара Петрови!. руководио је израдом више комплексних истражиеачких студија: Сту­ дија за решаваl ьв и изградњу насеља Ел Мулак у Египту . Идејне и извођачке пројекте за све објекте насеља Ел Малук у Египту. Идејни пројекту . године у 1946. рођен је зацији 1922. Архитекта Божидар Петрови!. М. Прилог егзактном прис­ Ужицу.ишкој бањи. Штериl\и и групом) . Системска студија за 111 елемента просторног плана Републике Србије. ова материја буде предспрема за обуку архитектонског про­ Идејни и извођачки пројекат за више погона и института јектовању. Крушевцу и Милану (Италија). Идејни и извођачки пројекат за зграду социјалног Петрови!. да је у питању фабрике ' Галеника' . 11 . poljeњa. Идејни пројекат ком­ 5. 18). тупу проблемима у процесу архитектонског пројектоваlbа. НоваКОВИћем) . је од 1963. Студија за изградњу монтажног система НСП1. године . Краљеву. редовни професор Архи­ тектонског факултета у Београду . Ра­ 1956.(идејно решеIЬВ) . а од школске 1972П3 . По демобили­ Гана -(идејно решење) . Идејне и изеоljачке пројекте за стамбене године и предаваl ье из Т ворије система . Идејни и извођачки пројекат за основу школу у Великим Црљенима и Вреоцима. Фабрика гуме у Биха!. Смедереву (са арх . Идејни пројекат хотела у Кора!. ве1.Земун . по својој природи.БИОГРАФИЈА БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА Осим наставничког рада Божидар Петрови!. Фабрика гуме на Цетињу . прати.. У току ТИХ I ыэгових напора и эалагања он Посебну групу пројеката чине објекти приказани овом објављује: Елементи опште теорије система. где је остао до избора за асистента на Архитектон­ пројекат стадиона у Краљеву (са Б . Фабрика гуме 'Тигар' -Пирот . мирао 1952. Студија за обнову и изградњу подручја Копаоника . За више ИНдУстријских постројења и фабричких целина дао је урбанистичка и архитектонска решења . објављује са П . Теорија система и инфор­ мација и др. rOPlbВM Милановцу. . Кривељ у Бору. ВалЬВВУ. Прва међународна награда.ем Универзитет­ довановиI\ем). а гимназију у Горњем Милановцу . 16. Идејни пројекат стамбеног блока у Смед­ ски уџ6еник Статика I и " . општи на Љиг . године уписује се на Архитектонски одсек он­ Фабрике лекова "Галеника" Од многих пројектованих и изведених објеката на­ даШI ЬеГ Техничког факултета у Београду на коме је ДИПЛО~ водимо : Идејни пројекат фабрике дувана у Бејруту (са арх . истраживачки напор са СВИМ одликама своје сто­ хастичке природе . године. Студиј а за пројекат изградње насеља "3 километар" у Бору. Идејне и главне пројекте увек ИНДИВИдУалних кућа за обнову Копаоника . јануара пројекат стамбеног блока у Пожаревцу (са проф. М. Системи и простор. године изла­ гао нацрте пројектованих и изграђених кyl\a у : БеоградУ.(идејно решење). Године 1963. Фабрика лекова у Акри. Зајечару. Идејни и извођачки пројекат за будyllи хотел у Ваљеву.у . ПОЛ8эећИ пре свега ОД тога да архитектонско пројектоваlbе. 178 Архитекта Божидар Петрови!. године. Неколико пројеката и студија арх. зграде насеља Колубара (тип : И поред оптере1. ШтеРИћ) . MOгy!lHOCT истраживања архитектонског пројек­ публикацијом . из предмета Ме­ архитекта Божидар пројекат црквеног дома у Ваљеву . Планираl ьв и одлучивање. као што су : селу Диl\и. MOгy!lHOCT каталошког пројекта. а резултати ПОГОТОВУ .

It is а standing lас! that ј! would Ье possibIe to change the organization 01 those dwellings Ьу introducing а minimal питЬег 01 elements јп oгder to make them adequate lог the needs 01 modem lаrrnег . ј! is тоге ог less somewhere hall-way between the requirements 01 игЬап '!nd those 01 rural living. bIocks. Unlortunately. sloping гооl with the white mass 01 the house. The house itself ј. lог instance/. Upon the completion 01 building. Тhe way to linding successful and adequate architectural expression јп rural dwellings to Ье built јп the Миге . and seriously. Тhe геаг antrance estabIishes а direct link with the summer k~chen and other ancillary spaces. Тhe necess~ to search lог stimuli w~h. Firstly. the саЫп Iгот Zlatibor. and. јп which ~ can Ье a~ered. and they аге much тоге numerous than they used to Ье. most characteristic јп the majority 01 regional building traditions јп Yugoslavia. pantile. јп all 01 them. ј! is песessзгу. etc/. It is unnecessary to stress how much the lollowing shapes 01 house уагу опе from another: the stone hovel from Dalmatia. the јппег organization 01 those dwellings. ј. those dignified proofs 01 the building trad~ion јп Yugoslavia аге still to Ье lound all оуег the country. characterized Ьу distinct lorms 01 building trad~ion. Petrovic Faculty 01 Architecture University 01 Belgrade 179 . оп the values 01 such tradition which is powerful enough to stimulate. sophisticated гool-deckings/such as gutter tile. they would retum to their basic occupations: to land cultivation and саttlе breeding. the back yard and the garden included. Тhe s~uation becomes rather complex јп view 01 the well-known and challenging lас! that the comparatively small агеа 01 Yugoslavia abounds јп different and specific geographic and climate regions. and that the windows јп some other rooms were extremely small. However. namely а house 10 1I we аге lјуе јп! Тhe builders 01 that architectural heritage were mainly self-educated and. Тhe changes which have taken place аге уегу easily justilied and accounted Iог. јп building tradition is definitely justiliabIe. Also.as the days when only those materials immediately ауаilаЫе јп the surroundings were used-are long since gone. which is 01 тоге гесеп! date. is dilficu~ to explain. front and геаг. the mud and straw house from Vojvodina ог the Slovenian house with а large sloping rool. Owing to the developmenl 01 communication and transport networks.• BUILDING TRADITION AS STIMULUS to discuss апу building trad~ion as stimulus to contemporary building. the cottage from Macedonia. What а multitude 01 architectural varities do we lind јп the fulfillment 01 the апсјеп! requirement 01 human existance. ј! is по! unusual that а village building s~e boasts bricks. The openings аге larger and 01 various shapes. Fortunately. јп effect. Let us just гететЬег that the walls 01 the central space јп the old-time dwelling f 'house'/ . lintels and comices. the exquisite combination 01 the dark. we have јп mind the necess~ 01 two entrances to the house. The buildings 01 today display ап entirely different ratio 01 solid walls and openings.had по windows а! all. ~ is песеssзгу to ројп! ои! to the јт роrtзпсе 01 locating the house јп the most natural таппег possibIe. obiigatory ann-seismic vemcal supports 01 reinlorced concrete. as the 'гоп! porch ог the enclosed second-floor poгch /ёardak/. particularly јп those environments where the trad~ion is noticeabIy present. lies јп а detailed and elaborate analysis 01 the unique architectural values 01 оиг sell-raised building trad~ion. concrete loundations. we аге still aware 01 the lас! that numeгous highly advanced building materials аге used . salonite. whereas the absence 01 some trad~ionally јтроrtan! spaces. What ј. and where ~ demands from contemporary builders to develop а сеrtзјп attitude to its values. Zoran В. јпсараЫе 01 meeting the real requirements 01 living ог јп complete disharmony with the surroundings. As lог Ат. as lorthe outer view 01 the house опсе made repulsive . 1 should say. The spaces јп those dwellings аге often over-sized and irisufficiently used/guest rooms. simply divided into two parts. Ьи! they still have по! lound the most "иitзЫе arch~ectural expression. to locus опсе again. When we maintain that the present-day building јп rural агеа lacks јп knowledge and purpose. AII the тоге so аге the contemporary builders јп our rural areas laced ~h а уегу serious issue 01 how to build dwellings which would по! Ье јп bad taste. almost tight-fisted use еуеп then when the circumstances permitted otherwise.there аге по ways. по matter how expensive and sophisticated. they were builders only that long as they built their own homes. the requirements considered typical lог а modem lагт house аге по! те! clearly enough. as well as to the logic 01 local materials aplication -to their econimical.

Petrovic's planing was originally discovered Ьу the researchers and then Ьу all the sensitive and larsighted workers who сап по! but see the beauty and charms 01 human architecture and creativ~.а тап 01 his native land. besides. Тheгe have Ьееп several ambitious attempls јп usage 01 vaJues and characteristics 01 the old mansions јп the planing. intelligent and patriotic architects devoted to the architectonic inheritance 01 their nation. . which is по! Ihat much implied јп Yugoslav current planning. ~ is the question 01 spiritualization 01 the au1ochthonous creative concepts and its translorrnation into new original architectonic ideal оп the basis 01 space and lоrrn solitions and constructive structure keeping native and old national architecture. wilh ехсерtion 01 Мг. built јп extremely Ьеаu1Иul regions 01 Serbia. ап outstanding pedagogue. cultural and scientific goals and interests unless ап important. Known as ап energetic person. he happened to get new golden creations actually making brand new products 01 Ihe тотеnt Тhose аге 10 Ье worked out Ьу the theorists and arcMecture connoisseurs. Вoza Petrovic actually extends original light 01 his nation against its own alienation being extremely strong јп these crucial moments when all the classes аге implied . and. though often neglected. he is а тап devoted to his Iriends and his native land. causing and encouraging efforts а! estabIishing interrupted регтапепсе 01 au1hentic and human archilecture. condition is lulfilled. ј! сап по! cover all the social.raI Monuments 01 Ihe Socialaist RepubIic 01 SertIIa . In this small wor1d 01 gifted. we сап lind а simple. he gives both archaic and modern ајг 10 his creations.pattems Ihrough which а тап could find and сате back to his own sell. he is totally unalienated . being moslly imaginative and inventive. his creations аге highly human and challenging јп the sense 01 по! only research јп archilecture inheritance. thoughtful and complete ј! is. and. museum people and аll the other сараЫе 01 recognizing the origin and development being а special kind 01 delense 01 our ancestors from the warriors and strangers and. inspiring lactor 01 modem spirit. јl the contact 01 tradition and modernity is achieved. the way lог old arcMecture towards the Mure and uncond~ional existence is obtained as well -then the protection reaches its complete sense 01 spiritualization 01 inheritance which thus overcomes its museum dimensions and categories and gets determination 01 living. has given апу 01 the јттоојаlе results when the richness 01 the Yugoslav аlпсјеп! lolk architecture is concerned. aestheticians and sociologisls.he 180 extends this light through his buildings јп his Ihoughtful. Мг. inspired. Мг. being ап architect. Ог. original and inventive way. Radomir S 4 а: Director 01 Ihe IпsШulе lог the Prolection 01 Q&. Тherelore. better to say. Ьу that. and. еуеп less. Тhe sense 01 creative su~ability 01 Мг. а lolk тап and thinking creator. finding proofs lог their ident~ јп the апсјеп! mansions. Bul аЬоуе all. We аге accepling them most cordial welcome because we have Ьееп missing tttJ6"""11. slightly rustic inhabitant 01 Rudnik. keep catching eyes 01 passers-by giving them precious ideas. That is the агеа where а тап could show up and ргоуе himsell јп the best way Ьу his own house. we have Ьееп longing lor them. and. оп the other hand. only а lew 01 us could hardly Ье aware 01 his illusions and Тhe admiration 01 the ancient architecture. Petrovic's houses. The conservators. Getting Ihem јпlо relalions and harrnony. However. However. Not pretenliously. reviving thoughls 01 renaissance 01 Ihe lolk spirit. 01 his almost secret researches јп the essence 01 the lolk architecture. he look his chance јп а kind 01 adventure searching lог the patterns and lorms 01 human settlements having all the details subordinale 10 а human being . Boza Petrovic. did understand that Мг. No matter how cultivated. It is to make old and current arcMecture Ьесоте а continual process. Не lell this richness јп his own specific way and succedded јп realizing this wein 01 gold to its very end. аЬоуе everything else. Coming from the агеа where people esteem everything and being complelely devoled to the ехрегјепсе 01 their ancestors. Не succedded јп his work. but regarding the final goal 01 thal research as weU. Мг. Although а Univers~ prolessor. ј! seems Ihat still поопе. Boza Petrovic could easily make а relalionship with everlasting values 01 Ihe old manners јп arcMecture. current. but slill highly successlul he shows the possibility 01 re-estabishmenl 01 Ihe old lorms and proportions. and. Не did поl have 10 search lог the idols because his native land is а region where ј! has always Ьееп а custom 10 plan and build јп order to accommodate all human needs.ЕХСЕАРТ FROM ТНЕ OPENING SPEECH АТ ТНЕ EXHIBITION "HOUSES ВУ BOZд PEТROVIC ТНЕ ААСНIТЕСТ" IN VALJEVO protection 01 the national architecture monuments is ou1 01 question being imperative 01 its existence. Now we аге aware of :he lас! Ihat they аге 10 help us find aurselves. а qonsequent fighter lог the statements and goals јп his prolession as well as јп his lile. Реlroујс.

Други о делу Боже Петровиhа: стр. 1997 (Бор: . 15-21: Градитељско насл е ђе као подстицај I Зоран Б.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. ПЕТРОВИЋ . Петровиhа : стр. Београд 929:72 Петроnиh Б.Стр.rnstead ofSummary.).(Библиотека .11) а) Петровић . 9-13: Оглед I Радомир Станиh . . илустр.• CIP .6(497. Српска архитектура) . .Београд: Грађевинска књига . Петровиh. 7: Предговор I БраНИСЈ1авЋ. Божидар Старе српске хуће као градитељски подстицај [прирсђивач и цртсжи Зоран Петровић Ћурзшковић]. .Библиографија Б.: 22 х ЗЗ ст.180 стр. Стр.Србија . . .Стр. 165-177. . фотографије . 6: Предговор Ш издању Ј Зоран Петров иh . - Божид ар П етро виh . Божидар ИД=59259660 (1922-) б) Куће .Стр. МИКИ (Новодопуњено изд. ISBN 86-395-0161-0 728. . I Бакар). 178. . . Којиh.

ISBN 86·395·0161·0 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful