ALKOHOLNE PSIHOZE

Uvod Delirium tremens alcoholicum Korsakovljeva alkoholna psihoza alkoholne demencije Alkoholna halucinoza Patoloko pijanstvo Alkoholna ljubomora Druge i nespecifine alkoholne psihoze

Druge

Uvod

Duevni poremeaji lipa psihoze koji su etiopatogenetski u uskoj vezi sa alkoholizmom ili su njegova direktna i specifina posledica.

Delirium tremens alcoholicum

Akutna i, u rijeim sluajevima, subakutna alkoholna psihoza, koja se razvija poslije viegodinjeg alkoholiarskog staa. Pokazuje tendenciju da se javlja u nastupima koji se ponavljaju. Prva epizoda se obino manifestuje 5-15 godina poslije poetka teke zloupotrebe alkohola. Najvei broj bolesnika je tada u uzrastu od 30-40 godina.

Karakteristino je da se Delirium tremens obino javlja poslije prekida ili znatne redukcije konzumiranja alkohola. Izbija najee treeg dana, ponekad i ranije, a rijetko kasnije. inioci koji mogu doprinijeti razvoju ove psihoze jesu febrilna somatska oboljenja, traume sa prelomima kostiju i emocionalni stres.

Nagli poetak bolesti, obiljen je u nekim sluajevima, epileptiformnim napadima. Kod postepenog poetka klinika slika se tokom vie dana ispoljava predlirantnim stanjem. Pacijent je nou uznemiren. Budi se esto uzbuen zbog komarnih snova, drhti i mnogo se znoji. Poslije toga se razvija u potpunosti izraena klinika slika, koja pokazuje tendenciju fluktuiranja tj. brzih izmjena.

Bitna karakteristika ove psihoze je delirantno pomuenje svijesti praeno tremorom ekstremiteta i cijelog tijela. Javljaju se optike iluzije i halucinacije najee zastraujueg karaktera. este su zoopsije (bolesnik vidi zmije, gutere, bube i sline sitne ivotinje). Nerijetko ima i taktilne

1/8

ALKOHOLNE PSIHOZE

halucinacije te osjea kako ga ove ivotinje ujedaju ili se zavlae ispod koe. Uplaen od ovih halucinacija, bolesnik se brani i postaje psihomotorno uznemiren. U rijeim sluajevima halucinacije su prijatnog karaktera. Pacijent halucinira itave scene, ponekad fantastinog sadraja, koje ga zabavljaju. Sree se i tzv. profesionalni delirijum" kada bolesnik doivljava kao da je na svom radnom mjestu gdje obavija uobiajene poslove. U rijeim sluajevima postoje i slune halucinacije obino u vidu neodreenih umova (akoazme). Karakteristino je da je delirijum izraeniji nou i da se stanje svijesti mijenja od asa do asa.

Delirantno pomuenje svijesti dovodi do poremeaja orijentacije u vremenu, prostoru i prema drugim ljudima, dok je autopsihika orijentacija ouvana. Panja pacijenta je izrazito poremeena zbog ulnih obmana. Poremeaj panje se manifestuje oteenjem sposobnosti usmjeravanja ili odravanja psihike energije prema okolnim stimulusima, u nesposobnosti upravljanja miljenja, odnosno dijelanja prema odreenom cilju. Sugestijom je mogue izazvati halucinacije ili navesti bolesnika da ita sa praznog lista papira, odnosno da sa njega skida bube. Vidne halucinacije se mogu izazvati i pritiskom na one jabuice.

Delirijum tremens prate odreeni tjelesni znaci. Postoji izraen i grub tremor. Drhtanje obuhvata ekstremitete, vilice, jezik i cijelo tijelo. ivana stabla su osetljiva na pritisak i istezanje zbog alkoholne polineuropatije. Bolesnik se profuzno znoji. Temperatura je esto poviena. Izraena je oligurija, a nalaz u mokrai pokazuje albuminuriju, glikozuriju i urobilinogenuriju. est nalaz je anemija sa limfopenijom.

U svom prirodnom toku delirantna epizoda traje 5-10 dana i zavrava se terminalnim snom, poslije koga se delirantno stanje povlai. Postoji nepotpuna amnezija za doivljaje iz perioda pomuenja svijesti. Delirijum tremens moe da se zavri i fatalnim ishodom, zbog poputanja kardiovaskularnog aparata i interkurentnih oboljenja.

Korsakovljeva alkoholna psihoza

Razvija se posle viegodinje zloupotrebe alkohola, pa stoga rijetko prije 35. godine ivota. ee se javlja kao sekvela akutne alkoholne psihoze, naroito Delirium tremensa, a rijee i bez prethodnih psihotinih ispoljavanja u toku hroninog alkoholizma. Obino je praena alkoholnom polineuropatijom, ali moe biti udruena i sa Wernickeovom encefalopatijom.

2/8

ALKOHOLNE PSIHOZE

Bitna karakteristika je amnestiki sindrom sa konfabulacijama. Neposredno pamenje nije poremeeno (ultrakratko i kratko), ali ve poslije 25-30 minuta upameni sadraji se gube (amnezija fiksacije). Bolesnik, npr. ne moe da se sjeti tri predmeta koja su mu pokazana prije kratkog vremena. Praznine u sjeanju svjeijih dogaaja ispunjavaju se esto izmiljenim sadrajima (konfabulacijama). Stoga se ova psihoza naziva i amnestiko-konfabulatornim sindromom. Sjeanje za starije dogaaje nije poremeeno. Klinika slika ispoljava izraenu varijabilnost u toku dana.

Ovu psihozu karakteriu jo greke u prepoznavanju, poremeaji orijentacije u vremenu i prostoru i ekstremna sugestibilnost. Ponekad se javljaju epizode iznenadne agitacije preteno nou.

Pored alkoholne polineuropatije i drugih tjelesnih znakova klinikog alkoholizma, u nekim se sluajevima nalazi i tzv. Wernickeova encefalopatija - neuroloko obolenje koje se manifestuje ataksijom, oftalmoplegijom (naroito je esto zahvaen n. abducens), nistagmusom i izraenim konfuznim stanjem. Wernickeova encefalopatija moe da prestane spontano za nekoliko dana ili progredira u alkoholni amnestiki sindrom.

Rani akutni stadijum Wernickeove encefalopatije reaguje brzo na velike doze parenteralno datog Thiamina, za koji se vjeruje da je efikasan i u sprijeavanju dalje progresije alkoholnog amnestikog sindroma. Meutim, kad se jednom uspostavi ovaj sindrom, oteenja su definitivna, te dolazi do razvoja potpune demencije. Smrtnost zbog interkurentnih infekcija je visoka.

Deficit u Thiaminu je predisponirajui faktor i za Wernickeovu encefalopatiju i za amnestiki sindrom.

Teka zloupotreba alkohola dovodi do neadekvatne ishrane i malapsorpcionih sindroma.

Korsakovljeva alkoholna psihoza je dosta rijetka psihoza koja ee zahvata ene. Danas se ova psihoza znatno rijee sree zbog profilaktikog djelovanja Thiamina koji se rutinski daje u detoksikaciji hroninih alkoholiara. Iz ove dijagnostike kategorije iskljuuje se Korsakovljeva nealkoholna psihoza koja moe da se razvije iz drugih razloga.

3/8

ALKOHOLNE PSIHOZE

Druge alkoholne demencije

Rijetko obolenje koje se razvija poslije viegodinje teke zloupotrebe alkohola i bez prethodnih epizoda Delirium tremensa odnosno Alkoholnog amnestikog sindroma. Neki drugi mogui uzroci demencije, osim alkohola, ovde ne postoje. S druge strane, budui da nema sigurnog dokaza da alkohol, sam po sebi, kao uzroni faktor, dovodi do demencije, ameriki dijagnostiki prirunik (DSM-III) naziva ovu demenciju Demencijom udruenom sa alkoholizmom" (a ne prouzrokovanom alkoholizmom).

Da bi se postavila ova dijagnoza, treba da prou najmanje tri nedelje od prekida uzimanja alkohola (da se klinika slika ne bi zamijenila sa onim to moe da se vidi u alkoholnom apstinencijskom sindromu). Drugi uslov je iskljuenje ostalih moguih uzroka demencije.

Demencija moe biti razliita po stepenu izraenosti. Uz demenciju mogu postojati i tjelesni znaci hroninog alkoholizma (polineuropatija, drugi neuroloki ispadi, ciroza jetre, itd.). Pretpostavlja se da se ova demencija razvija zbog tetnog djelovanja alkohola ili njegovih metabolita na mozak. Ona moe da nastane i zbog malnutricije u toku hroninog alkoholizma. Izgleda da bolesti jetre i este povrede glave hroninih alkoholiara mogu, takoe, doprinositi razvoju ove demencije.

Alkoholna halucinoza

Rijetka psihoza koja se javlja poslije relativno kratkog alkoholiarskog staa (3-4 godine) i to kod mlaih osoba. Klinikom slikom dominiraju slune halucinacije, u poetku elementarne (akoazme), a zatim u vidu glasova, koji se pacijentu rugaju i koji ga napadaju, koji mu prijete, itd. este su i halucinacije koje o pacijentu govore kao o treem licu, pri emu ga jedni glasovi napadaju, a drugi brane. Karakteristino je da su ovo gotovo iskljuivo muki glasovi. Bitna karakteristika ove psihoze je da glasovi perzistiraju i poslije izlaska iz apstinencijalnog sindroma i kada bolesnik dalje ne pije.

Razvoj bolesti je obino postepen. Bolesnik u poetku prikriva da sa njim neto nije u redu. Kasnije ga halucinacije savladaju te postaje uplaen i uznemiren. Pokuava da se oslobodi

4/8

ALKOHOLNE PSIHOZE

glasova zatvaranjem uiju, zavlaenjem glave ispod jastuka ili promjenom stana. Svijest je obino ouvana ili blago pomuena. Bolesnik napada poznate osobe kojima pripisuje ove glasove. Razvija sumanute ideje odnosa i proganjanja, te stoga moe biti opasan za okolinu.

U nekim sluajevima postoji rizik i od samoubistva zbog toga to ga ti glasovi toliko uznemiruju da ne moe vie da izdri, ili zato to su zapovijedni, pa mu daju takve naloge. U stadijumu razvijene klinike slike ponekad se javlja depresivno raspoloenje sa suicidalnim tendencijama. Izuzetno se mogu javiti i haptike i cenestetike halucinacije, ali to ve baca ozbiljnu sumnju da je u pitanju shizofrenija koju je alkohol samo iskazao.

Problem odnosa alkoholne halucinoze i shizofrenije nije jo razreen. Izvjestan broj autora smatra da je alkoholna halucinoza, u stvari, shizofrenija koja se javlja u toku hroninog alkoholizma. U prilog ovom tvrenju govorile bi shizoidne crte premorbidnog tipa linosti nekih bolesnika, naslijedno optereenje u smislu shizofrenije koje se kod nekih bolesnika sree, kao i prisustvo drugih simptoma shizofrenije u klinikoj slici.

Uzimajui ovo u obzir, dijagnoza alkoholne halucinoze se postavlja ako psihoza traje krae od 6 meseci. Dui tok bolesti ukazivao bi na shizofreniju. Najzad, dijagnoza alkoholne halucinoze se postavlja samo ako halucinacije poinju najmanje 1-2 nedelje poslije prekida uzimanja alkohola. Na osnovu tog kriterijuma ove se halucinacije razlikuju od onih koje mogu da se vide u toku apstinencijskog sindroma.

Trajanje psihoze je razliito - od nekoliko nedelja do nekoliko mjeseci.

Patoloko pijanstvo (Delirium acutum alcoholicum)

Patoloko pijanstvo ili Delirijum acutum alcoholicum predstavlja, u stvari, perakutnu psihotinu epizodu, koja se razvija zbog idiosinkrazije na alkohol (patoloka nepodnoljivost alkohola). Psihoza, dakle, nije izazvana pretjeranom upotrebom alkohola, a bolesnik ne pokazuje uoljive znake intoksikacije.

Bitna karakteristika ovog patolokog pijanstva je nagli nastup pomuenja svesti u vidu

5/8

ALKOHOLNE PSIHOZE

sumranog stanja sa zastraujuim iluzijama i halucinacijama, koji je praen i izraenim poremeajem ponaanja. Za vreme delirantne epizode osoba ostavlja utisak kao da nije u kontaktu sa okolinom.

Patoloko napito stanje obino traje kratko. Izuzetno, traje nekoliko sati i nekoliko dana. Zavrava se terminalnim snom, posle koga iezava, i ostaje amnezija koja obuhvata period pomuenja svesti. Rijetko, neposredno po buenju, bolesnik se jo neeg i sjea.

Posle buenja bolesnik se nekoliko dana ali na glavobolju i mamurluk. Mrzovoljan je i razdraljiv. Kod njega se u tom periodu nalaze i neki objektivni telesni znaci kao to su midrijaza, povean tonus simpatikusa, hiperemija konjuktiva, tremor, nesigurnost u kretanju i koordinisanju sloenijih radnji kao i parafazija.

U inioce koji doprinose sklonosti tj. predispoziciji za razvoj patolokog napitog stanja ubrajaju se, prije svega, oteenja mozga razliite prirode (traume, zapaljivi procesi i dr.), koja, inae, dovode do obaranja tolerancije prema alkoholu i do abnormalnog ponaanja i poslije malih kolina pia. Poznato je da i neki bolesnici koji boluju od epilepsije ispoljavaju slina reagovanja.

Osobe neispavane ili sa nekim ozbiljnim somatskim obolenjem, bilo u toku febrilnog stanja ili u rekonvalescenciji, izgleda da, takoe, ispoljavaju sklonost ka patolokom pijanstvu. Burna emocionalna preivljavanja i izraena stanja napetosti okrivljuju se, takoe, za patoloku nepodnoljivost alkohola u nekim sluajevima, kao i nagli prelasci iz zagrijanog u hladan prostor i obratno. Patoloko napito stanje se prvi put javlja rano u ivotu. Ova psihoza, inae, pokazuje tendenciju da se ponavlja i ispoljava istom klinikom slikom.

Alkoholna ljubomora (ili alkoholna paranoja)

Kronina i progredijentna alkoholna psihoza, koja se razvija poslije dueg alkoholiarskog staa i u kojoj dominiraju sumanute ideje ljubomore. Razvija se, obino, poslije etvrte decenije ivota. Sumanute ideje su u poetku manje sistematizovane i ispoljavaju se samo u pijanom stanju. Kasnije, mogu da se sistematizuju u prave paranoine ideje. Uz ove sumanute ideje obino postoji i opta sumnjiavost i nepoverljivost.

6/8

ALKOHOLNE PSIHOZE

Svojom patolokom ljubomorom bolesnik maltretira branog partnera, moli i/ili psihikim i fizikim muenjem pokuava da iznudi priznanje. Kontrolie svaki njen postupak i tumai ga u skladu sa svojom bolesnom ljubomorom. Ispituje njene haljine i ve i na njemu nalazi sumnjive mrlje. Optuuje je za seksualne odnose i sa najbliim srodnicima i sluajnim prolaznicima i to pod najudnijim okolnostima. esto u ovim nastupima nanosi tee fizike povrede eni, pa je i ubija.

Jedno od objanjenja razvoja patoloke ljubomore kod hroninih alkoholiara polazi od toga da alkohol slabi potenciju dok je libido ouvan. Nezadovoljan svojom snienom potencijom, alkoholiar projektuje svoju krivicu na enu. Tu je djelimino u pravu, jer ona ne eli i izbjegava seksualne odnose s njim zato to je esto pijan i zato to je maltretira.

Sindrom poslije prestanka uzimanja alkohola (bez Delirium tremensa)

U osoba koje su, poslije due upotrebe, prekinule ili znatno redukovale unoenje alkohola, moe da se razvije ovaj sindrom bez delirantnog pomuenja svijesti. Klinika slika poinje da se razvija ubrzo, to jest dan-dva po prekidu ili znaajnijoj redukciji alkohola i skoro uvijek se povlai najdue za 5-7 dana (obino 1-3 dana). U pitanju je, dakle, benigni poremeaj sa spontanim oporavljanjem.

Kod bolesnika se javlja grubi tremor ruku, jezika i onih kapaka. Pored toga postoji gaenje i povraanje, opte loe osjeanje i malaksalost. esto se sree mrzovolja, razdraljivost i depresivno raspoloenje. Javljaju se i nastupi izraene anksioznosti. Postoji insomnija i nemiran san isprekidan komarnim snovima. U rijeim sluajevima javljaju se kratkotrajne i neoformljene vidne, slune i taktilne halucinacije.

Opisanu kliniku sliku prate i znaci poremeaja vegetativnog nervnog sistema kao to su tahikardija, znojenje i povien krvni pritisak. Slaba ishrana, fiziki i psihiki zamor, kao i razna tjelesna obolenja mogu djelovati kao predisponirajui inioci i pogoravati kliniku sliku. Mogu da se jave mioklonine kontrakcije i spazmodini trzaji ekstremiteta sa bizarnim pokretima. Poslije naglog prekida unoenja alkohola mogu da se razviju i epileptiki napadi grand mal" tipa. Epileptiari su naroito skloni tome, jer se sa prestankom dueg uzimanja alkohola naglo sniava prag za konvulzije. To je najizraenije treeg dana, pa treba dati profilaktike medikamente.

7/8

ALKOHOLNE PSIHOZE

Druge i nespecifine alkoholne psihoze

Ovde spadaju sve druge alkoholne psihoze koje po svojoj klinikoj slici ne mogu da se svrstaju u neku od naprijed iznesenih podkategorija (alkoholna manija nespecifikovana, alkoholna psihoza nespecifikovana, hronini alkoholizam sa psihozom).

Dijagnostika kategorija alkoholne psihoze" ima osam podkategorija razvrstanih prema karakteristikama klinikih slika. Osim u sluaju patolokog pijanstva" i alkoholne halucinoze", koja se razvija poslije relativno kratkog alkoholiarskog staa, svi ostali oblici alkoholnih psihoza nastaju posle viegodinje zloupotrebe alkohola, pa su stoga praeni i odreenim neurolokim i tjelesnim oteenjima.

Klinike slike pojedinih alkoholnih psihoza su uglavnom dobro razgraniene. U izvjesnoj mjeri problem predstavlja to to pojedini oblici mogu da prelaze jedan u drugi (npr. Korsakovljeva psihoza, tj. amnestiko-konfabulatorni sindrom u alkoholnu demenciju) ili to to jedan oblik psihoze moe da se razvije u toku druge psihoze (delirijum tremens u osobe sa alkoholnom demencijom). Istaknuto je, takoe, da alkoholna halucinoza po klinikim manifestacijama moe da nalikuje paranoidnoj shizofreniji ili paranoidnoj psihozi.

8/8