Противпожарна и превентивно-техничка заштита

1

Милан Б. Ерић

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Милан Б. Ерић

ПРОТИВПОЖАРНА И
ПРЕВЕНТИВНО-ТЕХНИЧКА
ЗАШТИТА

ИНЖЕЊЕРСКО-ТЕХНИЧКИ
ПРИРУЧНИК

2

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Противпожарна и превентивно-техничка заштита
Инжењерско-технички приручник
Аутор:
Милан Б. Ерић дипл.инж.ел
Рецензенти:
Драгоје А. Оцокољић, дипл.инж.арх.
Миодраг Р. Исаиловић дипл.инж.маш.
Милован М. Главоњић дипл.инж.ел.
Издавач:
“Јел&Мил” Чачак
ул. Вукашина Игњатовића бр. 12
тел: 032-53-800, 357-540
Агенција “Прозор” Чачак,
ул. 603 бр. 18
тел: 032-374-375
Лектор и коректор:
Мр Маријана Матовић
Техничко уређење, прелом и корице:
Александар Г. Глишовић дипл.инж.маш.
Виктор П. Малиш дипл.инж.маш.
Тираж:
300 примерака
Штампа:
“Јел&Мил” штампарија Бајић Чачак
ул. Вукашина Игњатовића бр. 12
тел: 032-53-800
Чачак
Март, 2003. године
3

Милан Б. Ерић

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

ПРЕДГОВОР
Још од настанка људског рода, па све до данас ватра је човеку била веран и добар
слуга, али опак и зао господар. Слуга – онда када је успевао да је укроти и њену снагу
искористи за стварање нових добара. Господар – када је она доказивала, неконтролисано,
своју силину. У прво време ватра је представљала дивљење ако се посматрала са велике и
безбедне удаљености, а панику и страх, често са фаталним последицама, ако се јављала у
непосредној близини човека. Затим је човек пронашао начин да је произведе и користи, али
не и да је у потпуности контролише.
Данас наука познаје све начине изазивања ватре и пожара као њеног нус производа
услед неконтролисаног сагоревања. Често се у пракси опасност од пожара везује и за
опасност од експлозије ако се у процесу производње, у домаћинствима и другим сферама
живота користе материје (чврсте, течне, гасовите) које су у одређеним условима и
експлозивне, као што су: експлозив, прашине шећера, брашна, угља; бензин, нафта, разни
растварачи при производњи и коришћењу запаљивих боја и лакова; ацeтилен, водоник, TNG,
природни гас... У статистичким подацима који се воде након пожара и експлозија
разликујемо следеће начине настанка: намерно, непажња, дечија игра, природна појава, од
животиња. Према узроцима настајања пожара и експлозија разликујемо следеће узрочнике:
конструкциони недостаци, грађевински недостаци, оштећења, кварови, ложишта огњишта,
варница из локомотиве, отворен пламен, опушак од цигарете, заваривање, резање, лемљење,
електрични апарати и уређаји, електрицитет, трење, брушење, судар, самопаљење,
егзотермна реакција, експлозија, атмосферско пражњење, остали узроци.
Према месту настанка и амбијента пожара и екплозија деле се на: пoжаре настале у
грађевинским објектима, саобраћајним средствима и на отвореном простору. Заједничко за
све је то да до пожара може доћи само ако се испуни предуслов за горење, а то је присуство
гориве материје, оксиданта (кисеоника) и извора паљења. Ако један од ова три елемента
недостаје до пожара неће доћи.
Заштита од пожара и експлозија представља скуп мера и активности превентивног и
репресивног карактера у циљу: спречавања избијања, ширења пожара, смањења последица
на најмању могућу меру, ефикасног гашења пожара, утврђивања начина настанка и узрока
пожара и експлозија, евентуалне одговорности због непредузимања прописаних или
наложених мера заштите од пожара и експлозије као и откривање могућих елемената
кривичних дела, а све у циљу заштите живота људи и материјалних добара. Да би се заштита
од пожара и експлозије ефикасно спровела своје учешће и допринос мора дати целокупна
друштвена заједница.
Међутим, ни најсавременија опрема за заштиту од пожара неће дати жељени резултат
без шире обуке свих грађана, а посебно оних који су професионално опредељени за бављење
пословима и задатцима у овој области.
У том циљу припремљен је приручник који се може користити за праћење наставе и
полагање стручног испита, радника који раде на пословима заштите од пожара, из предмета:
Превентивна заштита од пожара и Прописи о заштити од пожара (б. Прописи из области
противпожарне заштите).
Овај приручник намењен је и активним учесницима у превентивној и репресивној
области заштите од пожара и експлозије и то:
- референтима заштите од пожара у свим предузећима
(упознавање са начином извођења теоријске и практичне обуке радника из области
заштите од пожара, упознавање са могућим узрочницима пожара и угроженим
технологијама и практичном применом стеченог знања у оквиру предузећа на
својим радним местима, поступком приликом извођења радова заваривања, резања
и лемљења на привременим местима, као и упознавање са осталим превентивним
мерама заштите од пожара које су дужни и одговорни да примењују у својим
предузећима).
4

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

лицима која раде на утврђивању узрока пожара, експлозија и
судским вештацима
(упознавање са: основама горења, начином изазивања пожара, експлозије, могућим
узрочницима, понашањем материјала у пожару и експлозији, траговима горења и
експлозије, центром пожара и експлозије, опасним технологијама, одредбама
закона и техничких норматива чије непоштовање у знатној мери може допринети
настанку пожара и експлозије).
- пројектантима заштите од пожара и експлозије
(упознавање са: основама горења, понашањем материјала у пожару и експлозији по
питању горивости и ватроотпорности, израдом елабората заштите од пожара и за
добијање сагласности на локацију објекта и инсталације са запаљивим течностима,
гасовима и експлозивима, као и пословима унапређења заштите од пожара израдом
анализа (елабората) о зонама опасности и одређивању ових зона на местима која су
угрожена од настанка експлозивних смеша, пројектовање и извођење инсталација
за детекцију, дојаву и гашење пожара, превентивно техничку заштиту...,
практичном применом противексплозијске заштите).
Ако приручник да одговоре на нека од ових питања радницима који раде на пословима
заштите од пожара, циљ издавања биће у потпуности остварен, а ако не, аутор остаје у
обавези да допуни нареднo издање.
Због различитих узрочника, технологија, областима и местима на којима до пожара
може доћи, а да би се спровела ефикасна заштита од пожара у њој морају тимски учествовати
лица различитих струка: грађевинских, технолошких, електротехничких, машинских,
правних и др. Сваки од њих у свом домену мора дати учешће у изналажењу најоптималнијих
решења задатог проблема који се јавља приликом: пројектовања, утврђивања узрока пожара,
инспекцијског надзора и других послова у области заштите од пожара и експлозија.
Заштита од пожара и експлозија представља скуп мера и активности превентивног и
репресивног карактера. Вишегодишњи рад аутора у овој области, посебно на подручју
прегледа: Инвестиционо – техничке документације, изграђених објеката прве категорије
угрожености од пожара, показује да још увек има неразумевања ове проблематике,
недовољног познавања, али и нехатног и неодговорног односа у спровођењу законских
одредби, техничких норми и других безбедоносних мера, у циљу спречавања изазивања
инцидентне ситуације и штетних последица.
Данас се у свету праве веома скупи објекти, великих размера у којима живи, ради или
се привремено налази велики број људи. У таквим објектима захтевају се посебне мере
безбедности у сваком виду, како би се заштитио велики број људи као и сами објекти. Појаве
као што су земљотрес, поплаве, пожар, хаварије у процесу производње и сл. могу нанети
људске жртве и материјалне штете које су равне елементарној катастрофи на одређеном
простору. Са величином и ценом објекта, као и бројем људи расте опасност од појаве
несрећних случајева, а самим тим, разуме се, расте и опасност од повећаног броја жртава и
повећане штете.
Зато сa величином објекта, бројем људи и сложеношћу технолошког процеса расте
предострожност и мере за заштиту од евентуалних деструктивних појава.
Овај приручник разматра само један део прописа који су донети на основу Закона о
стандардизацији, а овако скупљени и објављени допринеће лакшој и ефикасној примени код
свих корисника, а нарочито код пројектаната заштите од пожара. Приручник ће бити и
делимично нов допринос афирмацији заштите од пожара, са једне стране и са друге стране,
што је још важније, допринеће ефикасној заштити од пожара и експлозија.
У приручнику су дате практичне примене у пракси Закона, Правилника и Стандарда
који се највише примењују у ефикасној заштити од пожара и експлозија.
Огромне штете које друштво трпи од пожара и експлозија су пресудан разлог што су
уложени напори да се изда овај приручник, а у исто време су и разлог и препорука да га
заинтересовани поседују.
АУТОР
-

5

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

САДРЖАЈ
ПОГЛАВЉЕ 1: ОПШТИ ТЕРМИНИ И ФЕНОМЕНИ ПОЖАРА ............................. 9
1.1 ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА .....................................................................................................11
Прилог I: ПРАВИЛНИК О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА ........................................................13
Прилог II: ПРАВИЛНИК ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ОБУКЕ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ
ОД ПОЖАРА............................................................................................................................23
Прилог III: ТЕСТ 1 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
....................................................................................................................................................25
Прилог IV: ТЕСТ 2 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА
....................................................................................................................................................28
Прилог V: ПРОЦЕДУРА ПРИ ВРШЕЊУ ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА ......................32
1.2 ТЕОРИЈА ГОРЕЊА ...............................................................................................................36
1.2.1 ПАЉЕВИНА....................................................................................................................36
1.2.2 ВАТРА – ПОЖАР ..........................................................................................................36
1.2.3 ПОЈАВЕ ПРИ ПОЖАРУ ...............................................................................................38
1.2.4 ОКСИДАЦИОНО СРЕДСТВО – ОКСИДАТОР .........................................................40
1.2.5 ПЛАМЕН, ГОРЕЊЕ БЕЗ ПЛАМЕНА ..........................................................................40
1.2.6 ГОРЕЊЕ ЖАРЕЊЕМ .....................................................................................................41
1.2.7 ЗАВАРИВАЊЕ, РЕЗАЊЕ, ЛЕМЉЕЊЕ........................................................................42
Прилог VI: ЗАХТЕВ ЗА ИЗДАВАЊЕ ОДОБРЕЊА ЗА ЗАВАРИВАЊЕ, РЕЗАЊЕ,
ЛЕМЉЕЊЕ И РАД СА ОТВОРЕНИМ ПЛАМЕНОМ .........................................................44
1.2.8 ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ И УРЕЂАЈИ КАО УЗРОЧНИЦИ ПОЖАРА И
ЕКСПЛОЗИЈА ..........................................................................................................................46
1.2.9 ИСИЈАВАЊЕ ..................................................................................................................59
1.2.10 САМОПАЉЕЊЕ ...........................................................................................................61
1.2.11 ПРИНУДНО ПАЉЕЊЕ................................................................................................62
Прилог VII: ЗАПИСНИК О ИЗВРШЕНОМ ПРЕГЛЕДУ ЛИЦА МЕСТА ПОЖАРА.......64
1.3 ОТПОРНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ ........................................................................................66
1.3.1 СТАБИЛНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ...............................................................................66
1.3.2 ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА ОТВОРА НА ГРАНИЦАМА
ПРОТИВПОЖАРНИХ СЕКТОРА .........................................................................................74
Прилог VIII: ПРЕГЛЕД ОВЛАШЋЕНИХ ЛАБАРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ ..........88
Прилог IX: ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА У ПОЖАРУ ....................90
1.4 ЕВАКУАЦИЈА И МОГУЋНОСТ СПАСАВАЊА..............................................................92
1.5 СИСТЕМИ ЗА ОДВОЂЕЊЕ ДИМА И ТОПЛОТЕ НАСТАЛИХ У ПОЖАРУ...............99
1.6 ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ................................................................................................102
1.6.1 ПРИМЕР ИЗРАЧУНАВАЊА ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА...................................103
1.6.2 ПРОРАЧУН ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА................................................................103
1.6.3 СТЕПЕН ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ ...........................................................104
1.6.4 ОДРЕЂИВАЊЕ СТЕПЕНА ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ............................105
Прилог X: ТОПЛОТНЕ ВРЕДНОСТИ МАТЕРИЈА У ЗАВИСНОСТИ ОД
ЗАПРЕМИНСКЕ МАСЕ У MJ/kg ........................................................................................106
Прилог XI: ВЕЛИЧИНА ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА, КЛАСЕ ОПАСНОСТИ,
ЗАДИМЉЕЊЕ И КОРОЗИОНЕ ПАРЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ТЕХНОЛОШКОГ
ПРОЦЕСА...............................................................................................................................112
Прилoг XII: ПОЖАРНИ РИЗИК ОБЈЕКТА ........................................................................122
Прилог XIII: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ХИДРАНТСКУ
МРЕЖУ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА – са коментаром ...........................................................127
Прилог XIV: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ЗАШТИТУ
ОБЈЕКАТА ОД АTMOСФЕРСКОГ ПРАЖЊЕЊА – са коментаром...............................138
6

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Прилог XV: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ПРИСТУПНЕ
ПУТЕВЕ, ОКРЕТНИЦЕ И УРЕЂЕНЕ ПЛАТОЕ ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА У
БЛИЗИНИ ОБЈЕКТА ПОВЕЋАНОГ РИЗИКА ОД ПОЖАРА – са коментаром ............147
Прилог XVI: JUS U.J1.220 СИМБОЛИ ЗА ТЕХНИЧКЕ ШЕМЕ – са коментаром..........154
ПОГЛАВЉЕ 2: ИЗРАДА ЕЛАБОРАТА ЗА ДОБИЈАЊЕ САГЛАСНОСТИ
НА ЛОКАЦИЈУ ОБЈЕКАТА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА, ЗАПАЉИВИХ
ТЕЧНОСТИ И ГАСОВА И ЕЛАБОРАТА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ................. 173
Прилог XVII: ИЗГРАДЊА ОБЈЕКАТА ...............................................................................179
Прилог XVIII: ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА....................................................................184
2.1 УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ У ЗАШТИТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈА И ПОЖАРА .....187
2.2 ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈЕ РЕЗЕРВОАРА ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ
ТЕЧНОСТИ ............................................................................................................................192
2.3 ЛОКАЦИЈА РЕЗЕРВОАРА ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ТЕЧНОГ НАФТНОГ ГАСА .........194
2.4. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ И ИЗДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ
НА ИНВЕСТИЦИОНО ТЕХНИЧКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ЗА МАЛОПРОДАЈНА
МЕСТА TNG-а .......................................................................................................................197
2.5 СКЛАДИШТА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА ..............................................................199
2.5.1 ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈЕ ОПАСНОГ ОБЈЕКТА ................................................202
2.5.2 СИГУРНЕ УДАЉЕНОСТИ ОПАСНИХ ОБЈЕКАТА СА ЕКСПЛОЗИВОМ .........203
Прилог XIX: ЕЛАБОРАТ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ ПОГОНА ЗА ПУЊЕЊЕ БОЦА И
ПРЕНОСНИХ РЕЗЕРВОАРА ТЕЧНИМ НАФТНИМ ГАСОМ (I ФАЗА) И СТАНИЦЕ ЗА
СНАБДЕВАЊЕ ГОРИВОМ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (II ФАЗА).......................................204
Прилог XX: ЕЛАБОРАТ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ МАГАЦИНА ЕКСПЛОЗИВА..215
Прилог XXI:ОДЛУКА О ВРСТАМА ИНВЕСТИЦИОНИХ ОБЈЕКАТА И
ПРОСТОРНИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПЛАНОВА ЗНАЧАЈНИХ ЗА ОДБРАНУ
ЗЕМЉЕ....................................................................................................................................222
Прилог XXII: ЕЛАБОРАТ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА .......................................................225
ПОГЛАВЉЕ 3: ПОСЛОВИ УНАПРЕЂЕЊА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА .......... 239
3.1 ЗАПАЉИВИ ГАСОВИ И ФОРМИРАЊЕ ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША .......................240
3.2 КЛАСИФИКАЦИЈА УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА НА ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД
ЕКСПЛОЗИЈЕ ........................................................................................................................242
3.3 ОЗНАЧАВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРЕМА ПРЕПОРУКАМА IEC ........................246
3.4 ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ
ПОСТРОЈЕЊИМА И ЊИХОВО ПРОСТОРНО РАСПРОСТИРАЊЕ .............................246
3.5 ПРИМЕРИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ...................................................248
Прилог XXIII: ЛОГОГРАМ ЗА ПРИМЕНУ МЕТОДОЛОШКОГ ПОСТУПКА
КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРАШИНА...................................................320
3.6 ЗАШТИТА ОД ЕКСПЛОЗИЈА У ПОГОНИМА...............................................................334
3.7 ОЦЕНА СТЕПЕНА ВЕНТИЛАЦИЈЕ И ЊЕГОВОГ УТИЦАЈА НА КЛАСИФИКАЦИЈУ
И РАСПРОСТИРАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ .....................................................................335
3.8 УТВРЂИВАЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ВЕНТИЛАЦИЈЕ УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА У
ЗАВИСНОСТИ ОД ИЗВОРА ИСПУШТАЊА....................................................................338
3.9 ВЕНТИЛАЦИЈА ОПАСНОГ ПРОСТОРА ........................................................................340
Прилог XXIV: ГАСНА КОТЛАРНИЦА..............................................................................347
Прилог XXV: УНУТРАШЊЕ ГАСНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ...................................................355
3.10 УСЛОВИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ СИСТЕМА ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ ИЛИ
КЛИМАТИЗАЦИЈУ ОПАСНИХ ПРОСТОРА ЕКСПЛОЗИВНЕ АТМОСФЕРЕ............362
3.11 ЗАПАЉИВЕ ПАРЕ И ФОРМИРАЊЕ ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША ...........................364
3.12 ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА ЕКСПЛОЗИВНЕ АТМОСФЕРЕ...................................366
3.13 ИЗБОР ЕЛЕКТРИЧНИХ УРЕЂАЈА ЗА РАЗЛИЧИТЕ ЗОНЕ ОПАСНОСТИ .............371
3.14 СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ ОД ОПАСНИХ НАПОНА У УГРОЖЕНИМ ПРОСТОРИМА
..................................................................................................................................................375
7

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

3.15 ПРИМЕЊЕНА ПРОТИВЕКСПЛОЗИВНА ЗАШТИТА – ОСНОВНА ПРАВИЛА ЗА
ПРОЈЕКТОВАЊЕ КАБЛОВА У Ex-ПРОСТОРИМА ........................................................379
3.16 ЕЛАБОРАТ О ЗОНАМА ОПАСНОСТИ.........................................................................380
3.17 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ ЗА ИЗРАДУ ПРАВИЛНИКА О РУКОВАЊУ И ОДРЖАВАЊУ
Еx УРЕЂАЈА...........................................................................................................................382
Прилог XXVI: ОБАВЕЗНИ УПИТНИК ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ ЗОНА ОПАСНОСТИ И
ОДРЕЂИВАЊЕ УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА ОД ПРАШИНЕ ЕКСПЛОЗИВА...............383
3.18 ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА ЕКСПЛОЗИВНУ АТМОСФЕРУ (ТЕХНИЧКИ
ПРЕГЛЕД, КОНТРОЛА КОРИШЋЕЊА, ПРЕПОРУКЕ ЗА ПРЕГЛЕД И
ОДРЖАВАЊЕ,ПОПРАВКА И РЕМОНТ) ..........................................................................384
3.19 МЕТОДЕ ГАСНЕ ДЕТЕКЦИЈЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ИНСТАЛАЦИЈА ЗА
ОТКРИВАЊЕ ПРИСУСТВА ЕКСПЛОЗИВНИХ И ЗАПАЉИВИХ ГАСОВА...............388
3.20 АУТОМАТСКИ СИСТЕМИ ЗА РАНО ОТКРИВАЊЕ И ЈАВЉАЊЕ ПОЖАРА.......395
3.21 СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ВОДОМ................................427
3.22 СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УГЉЕН – ДИОКСИДОМ ..443
3.23 СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРАХОМ .............................445
3.24 ПРЕВЕНТИВНО – ТЕХНИЧКА ЗАШТИТА ..................................................................447
Прилог XXVII: ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА ЗА БАВЉЕЊЕ ПОСЛОВИМА
УНАПРЕЂЕЊА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ........................................................................464
Прилог XXVIII: НАЦРТ УРЕДБЕ О УСЛОВИМА ЗА КОНТРОЛНО ИСПИТИВАЊЕ И
СЕРВИСИРАЊЕ ВАТРОГАСНИХ АПАРАТА, СПРАВА, ОПРЕМЕ, СРЕДСТАВА И
СТАБИЛНИХ ИНСТАЛАЦИЈА, НАМЕЊЕНИХ ЗА ДОЈАВУ И ГАШЕЊЕ ПОЖАРА
..................................................................................................................................................467
Прилог XXIX: КЛАСИФИКАЦИЈА ЕКСПЛОЗИВНИХ ГАСОВА И ПАРА – ИЗВОД ИЗ
JUS N.S8.003 И КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПАСНИХ ЗАПАЉИВИХ ГАСОВА, ТЕЧНОСТИ
И ИСПАРЉИВИХ ЧВРСТИХ СУПСТАНЦИ – ИЗВОД ИЗ JUS Z.C0.010 .....................472
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА.........................................................................485

8

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

ПОГЛАВЉЕ 1: ОПШТИ ТЕРМИНИ И ФЕНОМЕНИ ПОЖАРА
Заштита од пожара представља скуп организационих и техничких мера намењених за
превентивну заштиту и гашење. Превентива од пожара представља скуп свих мера које имају
за циљ спречавање настајања и ширења пожара. Да би се спровела успешна заштита од
пожара морају се познавати општи термини и феномени пожара. Термини и дефиниције из
области заштите од пожара дати су у стандарду JUS Z.CO.OO1, а општи термини за појаве
приликом пожара дати су у стандарду JUS ISO 8421 део 1.
Термини и дефиниције (извод из стандарда JUS Z.CO.OO1)
-ватра - спољна видљива манифестација горења при којој се јавља усијање, пламен,
дим, чађ и слично.
-пламен - видљива светлосна појава сагоревања чвртих материја, гасова и пара.
-отворена ватра - ватра која је потенцијална опасност за настанак пожара.
-отворен пламен - пламен настао у слободном простору изван огњишта.
-паљење - почетак процеса горења.
-тињање - горење чврстих материја без појаве пламена.
-почетни пожар - почетни стадијум пожара који је могуће у већини случајева угасити
приручним средствима или ручним апаратом за гашење.
-пожар - ватра која је настала ван контролисаног огњишта или је продрла ван
контролисаног огњишта и проузрокује материјалну штету.
-пожар из нехата - пожар који је настао услед несмотрености или недовољне будности
(врло често и из незнања) на радном месту.
-намерни пожар - пожар који је настао подметањем од стране познатог или непознатог
лица.
-извор паљења - носилац енергије неопходне за паљење (пламен, искра, загрејана
површина, процес самопаљења и сл.)
-самопаљење - паљење материје без присуства спољњег извора паљења услед
самозагревања насталог од хемијских, физичких или биолошких процеса.
-горење - брзо хемијско везивање материје са кисеоником из ваздуха пропраћено
појавом топлоте и светлости.
-ширење пожара - развијање и пут пожара преко површине.
-брзина ширења пожара - повећање обима, површине или запремине захваћене
пожаром у функцији времена.
-брзина ширења пламена - брзина ширења пламена изражена у cm/s или некој већој
јединици у зависности од врсте материје која гори.
-интензитет пожара - јачина пожара дефинисана брзином ширења и висином
температуре.
-самопаљив-особина материје да се услед хемијских, физичких или биолошких процеса
сама пали.
-горив-особина материје да ватри повећава топлотни биланс.
-негорив-материја која у ватри не повећава топлотни биланс.
-тешко горив-особина материје да по уклањању извора паљења још врло кратко гори и
сама се гаси.
-запаљив - особина материје да се запали под дејством извора паљења.
-тешко запаљив - особина материје да може горети само у дужем временском
присуству извора паљења.
-отпоран према пламену - својство горивог материјала да после обраде заштитним
средством постаје тешко запаљив.
-отпоран према пожару - материја или елеменат конструкције чије се особине под
дејством пожара немењају.
9

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

-прескакање пожара - преношење пожара са једног објекта на други зрачењем помоћу
летећих запаљивих комада или директно пламеном уз помоћ ветра.
-пожарно оптерећење - количина топлоте која се ослободи при потпуном сагоревању
материја изражена по јединици површине простора за који се пожарно оптерећење
израчунава.
-узрок пожара - појава која је довела до настајања пожара (наведене појаве су
дефинисане јединственом методологијом за статистичко праћење пожара и експлозија).
-утврђивање узрока пожара - низ потребних радњи за утврђивање пожара (на основу
трагова после пожара, разговора са лицима која су радила у објекту, ватрогасцима који су
гасили пожар и другима).
-температура горења - температура сагоревања материје.
-температура паљења - најнижа температура гориве материје при којој се материја,
њена прашина, гас или пара на ваздуху пале.
-експлозија - нагла реакција оксидације или разлагања која производи повећање
температуре или притиска или и једно и друго истовремено.
-дефлаграција - врста експлозије која се шири брзином мањом од брзине звука.
-детонација - врста експлозије која се шири брзином већом од брзине звука и
карактерисана је ударним таласима.
-отпорност према пожару - период времена у коме елеменат конструкције задовољава
услове предвиђене стандардом за испитивање отпорности према ватри.
-пожарни сектор - део објекта подељен противпожарним преградама одређене
отпорности са циљем да се пожар ограничи на мању површину.
-пожарни зид - преградни зид за раздвајање пожарних сектора.
-врата отпорна према пожару - врата конструисана тако да имају одређену отпорност
према пожару у одређеном временском периоду, са маханизмом који их држи увек
затвореним или аутоматским уређајем за затварање.
-заштитни премаз - средство које успорава паљење неког елемента, чиме се тај
елеменат само површински премазује.
-заштитно средство против ватре - средство за премаз или импрегнацију горивих
материја са циљем успоравања паљења и горења.
-бубриви заштитни премаз - заштитни премаз који под дејством топлоте бубри и тиме
спречава додир кисеоника из ваздуха са горивим материјалом који се штити.
-импрегнација против пожара - натапање материјала или конструкције средством за
успоравање горења.
Послове заштите од пожара, као и послове вештачења пожара, могу вршити само она
лица која у потпуности познају: све начине настанка и узрочнике пожара, класе пожара, ток
пожара, последице пожара, трагове горења, температуре топљења метала, температуре
пламена запаљивих материја, начине горења, понашање грађевинских материјала и
конструкција у пожару (челик, бакар, алуминијум, бетон, опека, камен, малтер, азбест, гипс,
дрво, стакло, пластичне масе...), физичко-хемијске карактеристике материја (температуре
паљења, границе експлозивности...), карактеристике центра пожара, и др. Ако се познају сви
ови феномени пожара, методом елиминације, уз познавање стандардне криве тока пожара
(Т [ºС] = f t [h]) према ЈUS ISO 834, лако се може утврдити узрок пожара.
Ако се познају количина присутне материје, топлотне вредности материје у зависности
од запреминске масе (калорична моћ) и површина просторије лако се израчунава пожарно
оптерећење као базни податак за пројектовање заштите од пожара.
Радници који непосредно организују и спроводе превентивне мере заштите од пожара у
предузећима (референти заштите од пожара) и пројектанти заштите од пожара дужни су и
одговорни да познају опште термине и феномене пожара и да стечено знање примењују у
пракси, а све у циљу заштите живота људи и материјалних добара.
У овом поглављу су поред осталог дати примери неких од нормативних аката која су
предузећа обавезна да донесу и спроводе.
10

1 ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА Заштита од пожара je уређена Законом о заштити од пожара (“Службени гласник СРС”. већи хотели. бр. као и 11 . мерилима и условима за разврставање организација и органа у одговарајуће категорије угрожености од пожара (“Службени гласник СРС”. да донесе општи акт о организацији. 58/89). мерама и пословима у вези са спровођењем зашите од пожара (члан 7. користе или ускладиштавају експлозивне материје. Закон о заштити од пожара (у даљем тексту: Закон). продавнице. запаљиве течности и гасове. а на план се обавезно прибавља мишљење надлежног органа унутрашњих послова. разврстава послодавце у четири категорије угрожености. као и подзаконским прописима – Уредбом о основама. мањи пословни и јавни објекти). бр. сви остали послодавци који нису обухваћени предходним категоријама угрожености. као и они у чијим објектима се окупља или борави већи број лица (болнице. бр. као и остали пословни објекти у којима су смештене организације и органи. Послодавци из друге категорије такође су обавезни да донесу план заштите од пожара и да имају одговарајући број запослених у служби заштите од пожара (стална дежурства. Полазећи од технолошког процеса. непосредно гашење пожара и превентивне мере). и у зависности од категорије угрожености од пожара утврђује и одређене обавезе послодавца. а значајни су са становишта заштите од пожара (угоститељске и занатске радње. Послодавци разврстани у трећу и четврту категорију угрожености морају да имају најмање једног запосленог који непосредно организује и спроводи превентивне мере заштите од пожара (референт за заштиту од пожара). затим неусаглашавање плана заштите од пожара с општинским планом заштите од пожара. 48/94). став 5. установама и другим организацијама (у даљем тексту: послодавци). 40/90). они који произвиде чврсте гориве материје без стварања експлозивних смеша прашине. спортски објекти. Не доношење плана заштите од пожара и општег акта о заштити од пожара. и друго. затим који употребљавају и држе мање количине запаљивих течности свих врста. Заштита од пожара обухвата скуп мера и радњи нормативне. Разврставање послодаваца у одговарајуће категорије угрожености од пожара врши надлежни орган унутрашњих послова. организационоваспитне и друге природе. и др.) и истовремено детаљније уређује његову садржину (члан 8. Послодавци који нису обавезни да донесу План заштите од пожара. они који производе и прерађују ватроотпорне и ватросталне материје. поменутим општим актом уређују и техничку опрему и средства за гашење пожара и поступак у случају пожара. бр. сервиси. -друга категорија. позоришта и слично). врсте материјала које послодавац производи.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. -четврта категорија. Правилником о минимуму садржине општег дела програма обуке радника из области заштите од пожара (“Службени гласник РС”. Ради утврђивања одговарајуће организације и предузимање мера потребних за успешно функционисање и спровођење мера заштите од пожара у предузећима.). Ерић 1. у закону се врши следеће разврставање послодаваца: -прва категорија. биоскопи. као и од врсте материјала употребљеног за изградњу објекта и од значаја објекта. робне куће. Закон утврђује обавезу послодавца (без обзира на категорију угрожености). прерађује или ускладиштава. План заштите од пожара мора да буде усаглашен с општинским плановима заштите од пожара. Послодавци разврстани у прву категорију угрожености дужни су да донесу план заштите од пожара да организују службу заштите од пожара и да имају ватрогасну јединицу с одговарајућим бројем запослених. а организује се и спроводи на свим местима и објектима који су изложени опасностима од пожара. управне. -трећа категорија. послодавци који производе. 37/88 и “Службени гласник РС”.

затим мере заштите у току радног процеса (спровођење. Врсте уређаја. Запослени су дужни да присуствују обуци и провери знања из области заштите од пожара. мера и послова у вези са спровођењем заштите од пожара код послодаваца друге и треће категорије угрожености од пожара (уређује мере заштите од пожара код послодавца друге категорије угрожености – употреба и држање мањих количина запаљивих течности. одређују се сагласно захтевима техничких прописа и упуству произвођача. технологије и слично. поступком у случају пожара и са одговорношћу због непридржавања прописаних или наложених мера заштите од пожара. одржавање у исправном стању и наменска употреба уређаја. опрема и средства за гашење пожара морају се одржавати у исправном стању. Ерић доношење плана заштите од пожара без претходно прибављеног мишљења општинског органа. ходницима и осталим пролазима. предвиђа референта заштите од пожара. да обезбеде излазе и пролазе за евакуацију људи и имовине у случају пожара. и техничку опрему и средства за гашење пожара. са мерама и употребом средстава и опреме за гашење пожара. Законом прописане мере заштите од пожара могле би се груписати на оне које претходе самом процесу рада (изградња и реконструкција објеката и увођење. а не службу заштите од пожара. Обука се врши према програму који доноси послодавац по прибављеном мишљењу надлежног органа за унутрашње послове. Обука запослених из области заштите од пожара врши се најмање једанпут у три године. а тамо где се ускладиштава морају се обезбедити слободни пролази и прилази справама и уређајима за гашење пожара. опреме и средстава. степенишном простору. као и мере обуке запослених и провера њиховог знања у области заштите од пожара. Време одржавања обуке и провере знања обавезно се пријављује надлежном органу за унутрашње послове. Послодавци су дужни да редовно врше контролно испитивање и сервисирање превозних и ручних ватрогасних апарата и осталих ватрогасних средстава и опреме којима располажу. наменски користити. с тим да се најмање једном у току године изврши практична провера знања. санкционисано је прекршајном одговорношћу послодавца и одговорног лица у њему. као и места на којима се они постављају. да уклоне запреке које би представљале сметњу за ефикасно гашење пожара. 12 . Пример општег акта у приручнику може бити коришћен за уређивање организације. односно примена прописаних и наложених мера. бити посебно означени и увек доступни за упоребу. која је обавеза послодавца друге категорије угрожености од пожара). средстава и опреме за гашење пожара могу да врше предузећа која испуњавају посебне услове у погледу техничке опремљености и стручне оспособљености запослених (ове услове утврђује општински орган). у складу са упуством произвођача. опреме и средстава за гашење пожара). Послодавци су дужни да имају уређаје. Уређаји. и могућих узрока и врсте пожара. врсте процеса производње.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. а у зависности од површине простора. као обавезу послодавца треће категорије угрожености. Запаљив материјал не може се смештати на таванима зграда. односно измена постојеће технологије). опрему и средства за гашење пожара. спасавање људи и имовине угрожене пожаром. Послодавци су обавезни да запослене упознају са опасностима од пожара на радном месту. Контролно испитивање и сервисирање апарата.

-начин извођења теоретске и практичне обуке и провере знања у вези са познавањем прописа из области заштите од пожара и руковањем апаратима. -забрана употребе отворене ватре и других извора паљења у просторијама у којима може лако доћи до пожара. Одредбе овог правилника обавезују. Члан 3. -организација. -права и обавезе пословодног органа. спасавања живота запослених и имовине угрожених пожаром. спречавања избијања и ширења пожара. Закона о заштити од пожара ( Службени гласник СРС. и -постављање уређаја за гашење пожара. запослених са посебним овлашћењима и одговорностима и осталих запослених у вези са спровођењем заштите од пожара. мере и послови у вези са спровођењем заштите од пожара у предузећу____________ (у дањем тексту: предузеће).Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. утврђују се организација. откривања и гашења пожара. и сва остала лица која се по било ком основу нађу у пословним просторијама. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 4. поред мера утврђених законом и другим прописима. Члан 2. Статута предузећа_______________ Управни одбор на седници одржаној ____________ године донео је: ПРАВИЛНИК О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. -избор технолошког процеса који пружа сигурност против пожара. сматрају се и следеће мере: -заштита при раду са запаљивим течностима. став 5. поред запослених у предузећу. Овим правилником уређује се нарочито: -мере заштите од пожара. Ради отклањања опасности од пожара. 13 . средствима и опремом за гашење пожара. -одговорност запослених због непридржавања прописаних мера заштите од пожара. -дужности запослених у случају избијања пожара и учешће у гашењу пожара. број 37/88 и 48/94) и члана ___. -техничка опрема и средства за гашење пожара. делокруг и овлашћења службе заштите од пожара. Као мере заштите од пожара. -обезбеђење прилаза и пролаза. Ерић Прилог I: ПРАВИЛНИК О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА На основу члана 7. овим Правилником. у складу са Законом.

Члан 6. 14 . светиљки са пламеном и средства за паљење. Члан 11. мотели и други слични објекти) које не могу да задовоље услове за држање запаљивих течности у металним ормарима могу држати запаљиве течности у укупној количини до 20 литара за одржавање опреме. Претакање и размеравање запаљивих течности мора се вршити на зато одређеним местима. Члан 9. употребљавати алат који варничи. Члан 12. Запаљиве течности могу се ускладиштавати у зато одобреним просторијама и местима или у специјално опремљеним металним ормарима.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Знаци забране и упозорења мора да се истакну на видном месту. Запаљиве течности могу се држати само у________________( навести радну јединицу. Радне површине у просторијама ( лабораторија ) треба да буду подељене на: -радне површине за рад са незапаљивим материјалима и -радне површине за рад са запаљивим материјама. Радне површине морају бити коришћене строго наменски . односно другој одговарајућој јединици уз обавезну употребу локалне вентилације-дигестор и сл. односно изнад температуре самозапаљења ако је она испод 180 С. Забрањено је: пушење. држање и смештај материјала који је склон самозапаљењу. робне куће. у просторије у којима се налазе запаљиве течности и друге лако запаљиве материје. Члан 8. Ерић Члан 5. коришћење уређаја и инсталација које могу изазвати пожар и експлозију. просторију ). Метални орман за држање запаљивих течности мора бити удаљен на безбедно растојање од отвореног пламена (најмање 3 метра) и да има изводе за вентилацију ван простора у коме се налази орман. употреба отворене ватре.). Члан 7. коришћење грејних уређаја са отвореном ватром. Температура у просторијама за ускладиштење запаљивих течности не сме бити изнад 180С. Радне јединице (хотели. Члан 10. трговинске радње. по правилу у_______________( лабораторији. У металном орману могу се држати запаљиве течности у укупној количини до 200 литара. ужареним и прекомерно загрејаним површинама.

Члан 15. уз максималну опрезност и обезбеђење од избијања пожара. -пушење. ужареним и прекомерно загрејаним површимама. 15 . Члан 17. Лице које ради са запаљивим течностима мора да носи мантил. Пуњење типизираних паковања ( боца ) врши се помоћу апарата за пуњење боца или помоћу левка (према технологији рада која је одобрена). -рад са алатом који варничи. Члан 13. Димоводи и ложишта могу се употрбљавати само ако су у исправном стању и правилно постављени. Члан 16. тј. Капацитет посуде мора да буде довољан за прихватање целокупне количине запаљиве течности. -коришћење уређаја и инсталација које могу изазвати пожар и експлозију. Члан 18. Члан 14. На радним површинама за рад са запаљивим течностима забрањено је: -држање свих предмета који нису потребни за рад који је у току. Отворена ватра (отворени пламен и сл. Приликом рада са запаљивим течностима треба обезбедити довољну природну или вештачку вентилацију.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. По завршеном послу ватра се мора обавезно угасити. -држање и смештај материјала који је склон самозапаљењу. ради спречавања разливања ових течности. Ерић На радним површинама за рад са запаљивим течностима обавезно је постављање заштитних посуда од емајлираног или нерђајућег лима или других одговарајућих материјала. светиљки са пламеном и средства за паљење. очишћени од непотребног материјала. Члан 19. заштитне рукавице. ) која се користи у процесу рада. може се употребљавати само у процесу рада и то у складу са важећим прописима. употреба отворене ватре. -коришћење грејних уређаја са отвореном ватром. Напуњене боце одмах се затварају одговарајућим чеповима и односе на место одакле се врши њихова дистрибуција. обућу и др. Прилази објектима и пролази у објектима треба у свако доба да буду обезбеђени.

∗ ЈУАТ-Југословенско акредитационо тело 16 . Ерић Члан 20. Члан 21. -нагомилавање материјала у радним просторијама које се могу лако запалити. бензин. У просторијама ___________ поставља се на сваких 30м2 најмање по један ручни апарат за гашење пожара са сувим прахом или угњен-диоксидом. а најмање једанпут у шест месеци. уколико нису за то обучени. ацетон и др.). Одобрење за извођење радова из става 1. а на основу посебног уговора. Контролу врши овлашћено предузеће или фирма која има одобрење МУП-а за бављење овим пословима. Члан 25. Хидрант мора бити снабдевен цревом и млазницом и смештен у хидрантском сандучету.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. шпиритус. Поступак извођења ових радова детаљније је разрађен у Упутству које је саставни део овог правилника. -руковање бутан гасом. Ватрогасна опрема и средства за гашење пожара могу се користити само ако одговарају југословенским стандардима. Члан 23. а ако за поједине од ових предмета нису утврђени југословенски стандарди могу се користити само ако је за њих прибављена оцена од овлашћене стручне организације акредитоване од ЈУАТ-а∗. алат и опрема за гашење пожара морају се држати на местима која су лако приступачна и добро видљива. овог члана издаје се под условима и на начин утврђен посебним упуством које чини саставни део овог правилника. а у просторијама ____________ и хидрант. ТЕХНИЧКА ОПРЕМА И СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Члан 22. Уређаји. -употреба решоа са отвореном грејном нити. Ради заштите од пожара забрањено је свим запосленима и другим лицима која су по било коме основу ангажована на раду у предузећу: -оптерећивање електричних инсталација потрошачима електричне струје преко називних вредности и дозвољених норми. -држање отворених судова са запаљивим течностима (етар. Заваривање и резање може се вршити само на основу издатог одобрења од стране референта за заштиту од пожара. Апарати и средства за гашење пожара распоређују се по елаборату заштите од пожара или плану који је саставни део овог правилника. алкохол. У циљу заштите запослених и имовине предузећа од пожара све радне просторије морају бити снабдевене потребном опремом и средствима за гашење пожара . Члан 24. Контрола испраности (контрола и сервисирање) апарата за гашење пожара и противпожарних хидраната врши се по потрби.

узроцима настајања пожара. мерама и средствима заштите од пожара врши се на курсевима или предавањима. Ерић Члан 26. радна јединица). мора бити упознат са опасностима од пожара на том радном месту. као и материју о основима горења. као и у предузећу. Програм обуке. поред мера из члана 25. -обавезама у погледу спровођења прописаних мера и упутстава о заштити од пожара. Запослени мора бити детаљно упознат са: -опасностима од пожара које могу угрозити живот и здравље запослених и грађана. ________________(предузеће. а пре ступања на рад. -да се са свим запаљивим течностима рукује са највећом пажњом. Сваки запослени. и др. погону. -дужностима и обавезама у случају избијања пожара. -да запослени морају бити обучени у руковању противпожарним апаратима. давањем упутства односно на други погодан начин. треба да поседује и сандук са песком и приручни алат (лопата. садржи рокове провере знања запослених на одређеним радним местима. у делу који се односи на практичну проверу знања. приликом заснивања радног односа. има општи и посебни део. овог правилника мора се обезбедити: -да апарати за гашење пожара и хидранти буду увек исправни и приступачни. зависно од специфичности послова и задатака. гашењу пожара и савременим техничким системима за откривање и гашење пожара. У посебном делу програма обуке садржана су одговарајућа обавештења о заштити од пожара условљена специфичностима начина рада и технолошког процеса у предузећу. ОБУКА ЗАПОСЛЕНИХ И ПРОВЕРА ЗНАЊА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 28. Сандук са песком такође мора бити постављен на лако приступачном месту са јасно исписаном ознаком: песак за гашење пожара. Члан 27. са гледишта избегавања могућих ризика од избијања пожара. Члан 30. пијук. радној јединици). Члан 31. Члан 29. У _____________ (предузећу. у оквиру законског рока практичне 17 . Програм обуке. овог правилника. -практичном употребом апарата за гашење пожара. Обука запослених у области заштите од пожара врши се према програму обуке и провере знања. у делу који се односи на стицање знања из области заштите од пожара.Општи део програма садржи обавезе предузећа у области заштите од пожара.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. поред техничке опреме из члана 22. Упознавање запослених са опасностима од пожара. -начином обављања послова на радном месту. као и пре распоређивања на друго радно место.). погон.

а врши је референт за заштиту од пожара. Послове организовања и спровођења мера заштите од пожара врши референт за заштиту од пожара који у делокругу свог рада: -непосредно примењује. остварује увид у стање обучености запослених и предузима. а непоштовање ове обавезе представља тежу повреду радне обавезе. а проверу знања запослених из области заштите од пожара врши се по одобреном програму. односно учествује и стара се о обуци и провери знања и обучености радника из области заштите од пожара. врши се на радном месту запосленог. или друго обучено лице.по извршеној обуци односно провери знања својим потписом потврђује да је упознат са опасностима од пожара и мерама заштите од пожара. а практична провера знања најмање једном у току године. Ерић провере знања. Практична провера знања. -стара се и одговоран је за одржавање у исправном стању и за наменску употребу средстава и опреме за гашење пожара и предлаже план набавке ових средстава и опреме. предузећима. Обуку запослених врши референт заштите од пожара или друго обучено лице или овлашћено предузеће. -остварује непосредан увид у стање заштите од пожара у објектима. по правилу. 18 . Запослени су дужни да присуствују обуци и провери знања. односно предлаже мере ради обезбеђења одговарајућег степена обучености запослених у овој области.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Члан 34. О запосленима који су присуствовали обуци и који су подвргнути провери знања води се евиденција. -врши. Запослени. односно на свим радним местима у предузећу. Обука свих запослених врши се најмање једанпут у три године. односно стара се о примењивању прописаних мера заштите од пожара. односно предлаже одговарајуће мере за отклањање ризика од избијања пожара и за брзо и ефикасно сузбијање пожара у случају његовог избијања. односно у оквиру одговарајућег процеса рада. Програм обуке предузеће доноси по предходно прибављеном мишљењу надлежног органа. Члан 35. начин провере знања. обезбеђење одговарајућих техничких и других услова за проверу знања и друге околности значајне за извршење ове законске обавезе. Члан 32. Предузеће је дужно да време одржавања обуке и провере знања из области заштите од пожара пријави надлежном органу управе за унутрашње послове. ПОСЛОВИ И ЗАДАЦИ РЕФЕРЕНТА ЗА ЗАШТИТУ ОД ПОЖАРА Члан 36. Члан 33.

односно учествује у извршавању налога инспекцијских органа. Ерић -благовремено и потпуно информише надлежне органе у предузећу и запослене са одговорнистима у области заштите од пожара. уколико ово овлашћење не пренесе на директора. -предлаже мере у циљу остваривања ефикасне и потпуне заштите од пожара. ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ОРГАНА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАПОСЛЕНИХ СА ПОСЕБНИМ ОВЛАШЋЕЊИМА И ОДГОВОРНОСТИМА А. погона и сл. -врши и друге послове у складу са Законом и општим актима предузећа. 1. Директор -одговоран је за стање у области заштите од пожара. другим прописима и општим актима послодавца. -стара се. као и ефикасног сузбијања евентуалних пожара. 2. инспекцијске налоге и прати спровођење наложених мера. -стара се о набавци и одржавању у исправном стању и о наменској употреби средстава за гашење пожара. -организује рад свих одговорних радника у области заштите од пожара у ефикасан систем заштите од пожара. -извршава одлуке Управног одбора у области заштите од пожара. -одговоран је за спровођење мера заштите од пожара прописаних законом. -предузима и друге мере у складу са законом. Руководилац (РЈ. ЗАПОСЛЕНИ СА ПОСЕБНИМ ОВЛАШЋЕЊИМА И ОДГОВОРНОСТИМА Члан 39.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. -доноси програм обуке и провере знања запослених из области заштите од пожара. у оквиру својих овлашћења о обезбеђивању материјалних и других услова за спровођење мера заштите од пожара.Органи предузећа Члан 37. -налаже предузимање потребних мера ради откљањања ризика од избијања пожара. 19 . ПРАВА. -прати стање у предузећу у области заштите од пожара и предузима одговарајуће мере из своје надлежности. -припрема одговарајуће извештаје о стању заштите од пожара за потребе органа предузећа. -врши и друге послове из области заштите од пожара утврђене општим актом о систематизацији радних места. -извршава. 1. другим прописима и овим Правилником и стара се о њиховом извршавању. -разматра извештаје о спровођењу мера заштите од пожара.) -Стара се о правилном упознавању запослених са мерама заштите од пожара на њиховим радним местима и пословима које обављају. о стању. Б. проблемима и мерама које треба предузети.Управни одбор -стара се о обезбеђивању материјалних и других услова за спровођење мера заштите од пожара у складу са Законом и овим Правилником. Члан 38.

и остали запослени у предузећу. . уколико то може да учини без опасности по личну безбедност или безбедност других запослених.Стара се у оквиру свог делокруга да се уређаји. Члан 41. 2. а такође. Гашењу пожара морају неодложно да приступе сви запослени који се налазе у просторијама или непосредној близини просторије у којој је избио пожар.У случају избијања пожара предузима. односно организује предузимање одговарајућих мера за гашење пожара. Ако запослени није у могућности да сам. погона и сл. . као и са одговорношћу због непридржавања прописаних и наложених мера заштите од пожара.Упознаје запосленог који ступа на рад или је распоређен на друго радно место у _________________ са условима рада. овог Правилника. и одмах. у складу са одговарајућим прописима. . . Руководилац (РЈ. Повреда прописа о заштити од пожара као и утврђених обавеза из овог Правилника представља тежу повреду радне обавезе. 1. као и други запослени са посебним овлашћењима и одговорностима имају овлашћења и одговорности сходно овлашћењима и одговорностима запослених из члана 39. а сви они су обавезни да одмах. . другим прописима и општим актима предузећа.Непосредно се стара и одговоран је за примену прописаних и других неопходних мера у области заштите од пожара у радној јединици_____________. односно да пожар угаси.Прати стање оспособљености запослених у руковању опремом и средствима за гашење пожара. заједнички. предузима мере за побољшање тог стања и обавештава одговорне запослене о потреби предузимања одговарајућих мера. Ерић Члан 40. Члан 42. односно 40.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Запослени са посебним овлашћењима и одговорностима распоређеним на радна места у _________________________.) . . дужан је да одмах обавести непосредног руководиоца и остале запослене који се налазе у непосредној близини. отклони опасност од избијања пожара.Одговоран је за руковање са запаљивим течностима. Остали запослени Сваки запослени који примети непосредну опасност од избијања пожара или пожар у радним и другим просторијама дужан је да ову опасност отклони. опрема и средства за гашење пожара одржавају у исправном стању. 20 . ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНОГ ЗБОГ НЕПРИДРЖАВАЊА МЕРА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 43 Запослени су дужни да се придржавају прописа из области заштите од пожара.Врши и друге послове из области заштите од пожара у складу са законом. опасностима од избијања пожара. односно угаси пожар. приступе предузимању мера на гашењу пожара. у зависности од околности случаја.

у складу са правилима о материјалној одговорности запослених. 21 . осим запослених који су одређени за гашење пожара. О пожару који је избио ван радног времена обавештавају се. односно други руководилац у предузећу. У гашењу пожара учествују сви запослени чији је приступ месту избијања пожара могућ у времену избијања пожара. Члан 49. Ерић Члан 44. Све телефонске везе стављају се на располагање екипи за одбрану од пожара ради преношења наређења. ДУЖНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ У СЛУЧАЈУ ИЗБИЈАЊА ПОЖАРА И ПОСТУПАК ГАШЕЊА Члан 46. уколико на тај начин није угрожена његова лична безбедност. а у колико у гашењу пожара учествује ватрогасна јединица. Наредбе и упутства лица које руководи гашењу пожара обавезни су за све учеснике у гашењу пожара. Члан 45. Члан 51. руководилац ватрогасне јединице. односно у времену његовог трајања. Ако запослени примети да се други запослени не придржавају прописа и мера заштите од пожара дужан је да одмах поднесе пријаву надлежном руководиоцу за покретање поступка против тог запосленог због повреде радне обавезе. Забрањено је свако окупљање око места пожара. Организацију гашења пожара преузима непосредни. Запослени који намерно или из крајње непажње проузрокује пожар дужан је да надокнади штету нанету пожаром. После давања знака за узбуну обуставља се свака употреба телефона. У случају избијања пожара запослени је дужан да одмах приступи његовом гашењу. сем најхитнијих разговора који су у вези са пожаром и ситуацијом насталом у вези са пожаром. одмах по упућеном позиву ватрогасној јединици и одговорни радници у предузећу. и да што пре случај пријави ватрогасној јединици. Члан 47. Члан 50. како директних линија тако и локала.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Члан 48.

са задатком да спречава улазак непознатих лица. песак. Члан 54. по потреби ће поставити одређеног запосленог као стражара.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. вода и друга средства која неће повећати температуру и стварати ране на телу. као и да се искључе све електричне инсталације. Председник Управног одбора 22 . ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 57. већ средства на бази праха и угљен-диоксида. одговорни радник предузећа. односно запослени који руководи организацијом гашења пожара. угљена киселина и други несагориви материјали и течности. Члан 53. За гашење пожара насталог паљењем електричне инсталације не сме се употребљавати вода (док је под напоном електро инсталација). При гашењу пожара морају се уклонити из зоне пожара посуде са запаљивим течностима и други запаљиви материјали. За гашење пожара морају се употребити одговарајућа средства као што су: вода. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања. Члан 56. За спашавање људи од пожара морају се употребљавати омотачи од тканине. У циљу обезбеђења имовине предузећа угрожене пожаром. Члан 55. односно друге имовине у кругу који је угрожен пожаром. Особи захваћеној пожаром мора се указати прва помоћ. од других ризика. Ерић Члан 52. и да се стара о сигурности имовине.

3. Ерић Прилог II: ПРАВИЛНИК ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ОБУКЕ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА На основу члана 24. Одговорност за неспровођење мера заштите од пожара: дисциплинска и материјална одговорност радника. а која је утврђена у прилогу овог правилника и чини његов саставни део. вентилационе. запаљивих течности и гасова и ватрогасне страже. смештај запаљивог материјала. Овим правилником прописује се минимум садржине општег дела програма за обуку радника из области заштите од пожара у организацијама и органима. уређаји и инсталације за откривање. МИНИМУМ САДРЖИНЕ ОПШТЕГ ДЕЛА ПРОГРАМА ОБУКЕ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА I. као и прекршајна и кривична одговорност одговорних лица. Горење чврстих материја. Горење течних материја. унутрашње контроле. Обавезе у спровођењу мера заштите од пожара: обавезе самоуправних органа.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. топлотне и друге инсталације. референти за заштиту од пожара и радници задужени за организовање и спровођење превентевних мера заштите од пожара. 2. Превентивне мере заштите од пожара: уређаји. односно функционера који руководи државним органом. 2. број 37/88) _________________ д о н о с и. ОБАВЕЗЕ ОРГАНИЗАЦИЈА И ОРГАНА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА 1. ОСНОВИ ГОРЕЊА 1. као и права и обавезе радника. дојаву и гашење пожара. ПРАВИЛНИК О МИНИМУМУ САДРЖИНЕ ОПШТЕГ ДЕЛА ПРОГРАМА ОБУКЕ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 1. Експлозије. 4. опрема и средства за гашење пожара. смештај експлозивних материја. Организовање послова заштите од пожара: ватрогасне јединице. електричне. односно руководећих радника у државним органима. Горење запаљивих гасова и пара. 5. радника са посебним правилима. служба заштите од пожара. 23 . Нормативно уређивање заштите од пожара: Правилник о заштити од пожара и План заштите од пожара. став 6. 3. пословодних органа. 4. обавезама и овлашћењима. Закона о заштити од пожара (''Службени гласник СР Србије''. II.

УЗРОЦИ НАСТАЈАЊА ПОЖАРА 1. намена. прах. атмосферски електрицитет. топлотно деловање сунца. угљен-моноксидом и халоном. Савремена опрема и метода гашења пожара: избор типа стабилних инсталација за гашење пожара – стабилне инсталације за гашење пожара водом. активирање и руковање. САВРЕМЕНИ ТЕХНИЧКИ СИСТЕМИ ЗА ОТКРИВАЊЕ И ГАШЕЊЕ ПОЖАРА 1. заваривање. статички електрицитет. чување и контрола апарата за гашење пожара. додиром (конвекцијом) и зрачењем (радијацијом). постављање. електрична струја. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА 1. Ерић III. 24 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Основни узроци настајања пожара: директан додир са пламеном или ужареним материјалом. резање и лемљење. угљен – диоксид. Откривање и дојава пожара: аутоматски јављачи пожара – јонизациони. 4. пеном. пена. Средства за гашење пожара: вода. 3. самозагревање и самозапаљивање. Методе гашења пожара 2. и опрема. ручни јављач пожара. 2. механичка енергија и паљевина. IV. 2. прахом. V. преносни путеви и сигналне централе. Противпожарна опрема: ручни и превозни противпожарни апарати – подела. хидрантска мрежа – хидранти. Мере заштите при гашењу пожара. термички и оптички. Пожари и начин преноса топлоте: провођењем (кондукцијом). халони и приручна средства за гашење пожара.

_________________________ 3._________________________ 2.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б._________________________ 25 . Ерић Прилог III: ТЕСТ 1 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ТЕСТ 1 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Презиме ____________________________________________________________ Име оца _____________________________________________________________ Име ________________________________________________________________ Назив радног места ___________________________________________________ У Чачку _____________________200___ године Кандидат је одговорио: Позитивно: ________________ Негативно: ________________ Комисија: 1.

ако то може да уради без опасности за себе и другога б) није дужан да га гаси јер би се тиме изложио животној опасности ДА ЛИ СУ У ОБЈЕКТУ У КОЈЕМ РАДИТЕ ПОСТАВЉЕНИ ЗИДНИ ХИДРАНТИ: а) да б) не ДА ЛИ СУ У ОБЈЕКТУ У КОЈЕМ РАДИТЕ ПОСТАВЉЕНИ ПОДЗЕМНИ ХИДРАНТИ: а) да б) не КАО НАЈЧЕШЋИ УЗРОК ПОЖАРА ПРИСУТАН ЈЕ: а) удар грома б) неисправан електрични уређај в) . 10. 6. 4. 3. ХОДНИЦИМА.Противпожарна и превентивно-техничка заштита 1. Милан Б. 13.фактор човек ДА ЛИ У ВАШОЈ РАДНОЈ СРЕДИНИ ПОСТОЈЕ УРЕЂАЈИ И ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА АУТОМАТСКО ОТКРИВАЊЕ И ДОЈАВУ ПОЖАРА: а) постоје б) не постоје ДА ЛИ У ВАШОЈ РАДНОЈ СРЕДИНИ ПОСТОЈЕ УРЕЂАЈИ И ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА АУТОМАТСКО ГАШЕЊЕ ПОЖАРА: а) постоје б) не постоје НА ПРОЛАЗИМА. Ерић ПРЕДУЗЕЋА И ДРУГЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ДРЖАВНИ ОРГАНИ УТВРЂУЈУ МЕРЕ И ПОСЛОВЕ У ВЕЗИ СА СПРОВОЂЕЊЕМ И УНАПРЕЂЕЊЕМ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА. 11. 8. оксиданта (кисеоника) и извора топлоте б) оксиданта (кисеоника). 2. гориве материје и ваздуха 26 . 9. предузећа и друге организације и државни органи ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗОП КОЈЕ ИМАЈУ ОПШТИ КАРАКТЕР ДУЖНИ СУ ДА СПРОВОДЕ: а) сви радници РЈ б) само радници са посебним овлашћењима и одговорностима СВАКИ РАДНИК КОЈИ ПРИМЕТИ ПОЖАР: а) дужан је да га одмах угаси. АПАРАТЕ И ДРУГЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ УРЕЂАЈЕ КОЈИ МОГУ ДА ИЗАЗОВУ ПОЖАР: а) тачно је б) није тачно ДА БИ ГОРЕЊЕ ЗАПОЧЕЛО НЕОПХОДНО ЈЕ ПРИСУСТВО: а) гориве материје. а) својим нормативним актом б) нису законом обавезни да спроводе и унапређују ЗОП ПЛАНОВЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ОБАВЕЗНИ СУ ДА ДОНОСЕ: а) само предузећа б) општине. 7. 12. 5. СТЕПЕНИШНОМ ПРОСТОРУ: а) није дозвољено држати никакав запаљиви материјал б) у недостатку простора дозвољено је само држати ормаре за одлагање архивског материјала ВРАТА НА ПУТЕВИМА ЗА НУЖНУ ЕВАКУАЦИЈУ МОРАЈУ СЕ ОТВАРАТИ У СМЕРУ ЕВАКУАЦИЈЕ: а) тачно је б) није тачно ПО ЗАВРШЕТКУ РАДНОГ ВРЕМЕНА У СВИМ ПРОСТОРИЈАМА РАДНИЦИ СУ ДУЖНИ ДА ИСКЉУЧЕ МАШИНЕ.

17. 20. 22. 23. сачека 3-5 секунди. ПА НАСТАЛЕ ПАРЕ У СМЕШИ СА ВАЗДУХОМ САГОРЕВАЈУ: а) тачно је б) није тачно АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЧЕТНИХ ПОЖАРА СА ОЗНАКОМ СО2 ПУЊЕН ЈЕ: а) угљен диоксидом б) халоном АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УГЉЕН ДИОКСИДОМ. 25.Противпожарна и превентивно-техничка заштита 14. Ерић УКОЛИКО СЕ ОДСТРАНИ БИЛО КОЈИ ОД ТРИ НЕОПХОДНА ЕЛЕМЕНТА ЗА ГОРЕЊЕ: а) пожар може настати б) до пожара не може доћи ПОЖАРИ НА ЕЛЕКТРИЧНИМ УРЕЂАЈИМА И ИНСТАЛАЦИЈАМА ПОД НАПОНОМ: а) смеју се гасити водом тек пошто се напон искључи б) смеју се гасити водом НАВЕДИТЕ КОЈА СЕ СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА КОРИСТЕ У НАШОЈ СРЕДИНИ: _______________________________________________________________________ НАВЕДИТЕ НЕКОЛИКО ПРИРУЧНИХ СРЕДСТАВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА: _______________________________________________________________________ ДА ЛИ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО СМЕШТАЊЕ РОБЕ У МАГАЦИНСКОМ ДЕЛУ ПРЕДУЗЕЋА НА ВИСОКО РЕГАЛНИМ ПОЛИЦАМА НА УДАЉЕНОСТИ МАЊОЈ ОД 0. 19. притсне ручка на млазници и млазница упери у пожар. једна млазница φ12 mm и вентил за воду б) хидрантски наставак. У ОРМАРИЋУ ЗИДНОГ ХИДРАНТА КОЈИ ЈЕ ОФАРБАН ЦРВЕНОМ БОЈОМ И ОЗНАЧЕН СЛОВОМ ''Н'' НАЛАЗИ СЕ СЛЕДЕЋА ОПРЕМА: а) једно црево дужине 15m. НАУЉЕНЕ И ГОРИВОМ НАТОПЉЕНЕ КРПЕ ДРЖЕ СЕ: а) у обичној корпи за отпатке б) у лименој посуди са херметичким затварањем ЗИДНИ ХИДРАНТИ И АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЧЕТНИХ ПОЖАРА МОРАЈУ СЕ НАЛАЗИТИ НА ВИДНОМ И ДОСТУПНОМ МЕСТУ И НЕ СМЕЈУ СЕ ЗАКЛАЊАТИ НИКАКВИМ МАТЕРИЈАЛОМ: а) тачно је б) није тачно ГОРЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ СЕ ОДВИЈА ТАКО ШТО ТЕЧНОСТ ПОД УТИЦАЈЕМ ТОПЛОТЕ ПРЕЂЕ У ГАСОВИТО СТАЊЕ. Милан Б. 16. 15. N кључ и млазница ТЕСТ ПОПУНИО _____________ 27 . притисне ручка на млазници и млазница упери у пожар. притисне ручка за активирање до краја и одмах отпусти. сачека 3-5 секунди. 24. (ОЗНАКА СО2) УПОТРЕБЉАВА СЕ НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН: а) вентил се отвори до краја и млазница упери у пожар б) извади се осигурач. притисне ручка за активирање до краја и одмах отпусти. 18. АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРАХОМ (ОЗНАКА S) УПОТРЕБЉАВА СЕ НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН. а) вентил се отвори до краја и млазница упери у пожар б) извади се осигурач. 21.5 МЕТАРА ОД СИЈАЛИЧНИХ МЕСТА: а) да б) не ЗАМАШЋЕНЕ.

СЕКТОР – СЛУЖБА – ПОГОН ________________________________ 5. НАЗИВ ПРЕДУЗЕЋА ________________________________ 4. ПРЕЗИМЕ. ___________________________________ 2.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. СТРУЧНА СПРЕМА РАДНИКА ____________________________ РЕЗУЛТАТ: Укупан број питања: _______________ Број тачних одговора: ______________ Кандидат: ____________ положио КОМИСИЈА 1. ОЧЕВО ИМЕ И ИМЕ ________________________________ 2. РАДНО МЕСТО ________________________________ 6. ___________________________________ 28 . ДАТУМ И ГОДИНА РОЂЕЊА ________________________________ 3. Ерић Прилог IV: ТЕСТ 2 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ПОДАЦИ О ЗАПОСЛЕНОМ И ПРЕДУЗЕЋУ 1. ___________________________________ 3.

а ако то не може да учини одмах обавестити најближу ватрогасну јединицу б) Да да узбуну и чека ватрогасну јединицу в) Да обавести непосредног руководиоца 5. 1. Ерић ТЕСТ2 ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Пажљиво прочитати питања! Уз свако је дато три одговора. аута и заливање траве в) Само за извођење ватрогасне вежбе 8. кисеоник и извор паљења в) Запаљива материја и извор паљења 4. од којих је један тачан. ћебетом и слично 6.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. СВАКО КО ПРИМЕТИ ПОЖАР ДУЖАН ЈЕ: а) Да га угаси. Потребно је заокружити ознаку испред тачног одговора. ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ И ИНСТАЛАЦИЈЕ СЕ ГАСЕ: а) Одговарајућим млазом воде б) Сувим прахом и угљендиоксидом в) покривањем прекривачем. ДА БИ ДОШЛО ДО ПРОЦЕСА ГОРЕЊА ПОТРЕБНА ЈЕ: а) Запаљива материја б) Запаљива материја. ОСНОВНА СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ВАШИМ ОБЈЕКТИМА СУ: а) Халони б) Суви прах и угљендиоксид в) Вода и пена 7. У КОМ ЦИЉУ СЕ СПРОВОДИ ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА? а) Ради заштите људских живота и материјалних добара б) Ради задовољења законских прописа в) Ради заштите имовине предузећа 2. КОЈИМ СЕ ОПШТИМ АКТОМ РЕГУЛИШЕ ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА У ПРЕДУЗЕЋУ? а) Статутом предузећа б) Правилником о заштити од пожара в) Правилником о заштити на раду 3. КОЈИ ЈЕ БРОЈ ТЕЛЕФОНА ПРОФЕСИОНАЛНЕ ВАТРОГАСНЕ ЈЕДИНИЦЕ? а) 92 б) 93 в) 94 9. ОПРЕМА ХИДРАНТСКОГ ОРМАРА МОЖЕ СЕ КОРИСТИТИ: а) Само за гашење пожара и извођење ватрогасне вежбе б) За прање писта. ако то може да учини без опасности по себе или другога. КАО НАЈЧЕШЋИ УЗРОК ПОЖАРА ЈЕ: а) Удар грома б) Неисправан електрични уређај в) Непажња (фактор човек) 29 .

У КАКВОМ АГРЕГАТНОМ СТАЊУ МОГУ БИТИ ЗАПАЉИВЕ МАТЕРИЈЕ? а) У чврстом б) У течном и гасовитом в) Чврстом. куриром. Ерић 10. КО СВЕ МОРА БИТИ УПОЗНАТ СА МАТЕРИЈОМ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА? а) Чланови ватрогасне јединице б) Сви запослени в) Руководеће особље 11. радио везом. течном и гасовитом 30 . ПРИЈАВА ПОЖАРА МОЖЕ ДА БУДЕ ИЗВРШЕНА: а) Само телефоном б) Средствима јавног информисања в) Лично.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. средствима јавног информисања и на друге начине 17. ЗА СПРОВОЂЕЊЕ НАЛОЖЕНИХ МЕРА ОД СТРАНЕ ИНПЕКЦИЈСКИХ ОРГАНА ОДГОВОРНИ СУ: а) Референт заштите од пожара б) Директор предузећа в) Сваки запослени на свом радном месту 12. ПРИ ГАШЕЊУ ПОЖАРА ИЗАЗВАНОГ ГОРЕЊЕМ ТЕЧНОГ НАФТНОГ ГАСА (пропан-бутан) ТРЕБА НАЈПРЕ СПРЕЧИТИ ДОВОД ГАСА А ОНДА ГАСИТИ АПАРАТОМ ПУЊЕНИМ: а) Водом б) Пеном в) Сувим прахом 14. АПАРАТИМА ПУЊЕНИМ ПЕНОМ ГАСИМО ПОЖАРЕ: а) На електричним инсталацијама б) Запаљивих течности в) Чврстих материја 16. АПАРАТОМ ТИПА ''S'' ГАСЕ СЕ: а) Пожари на електричним инсталацијама б) Све врсте пожара в) Пожари запаљивих течности 15. телефоном. НАДЛЕЖНИ ОРГАН РАЗМАТРА СТАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА: а) Када дође до пожара б) Обавезно најмање два пута годишње в) Када му нареди инспекцијски орган 18. ЗАМЕНА ПАТРОНА ЕЛЕКТРИЧНОГ ОСИГУРАЧА ДОЗВОЉЕНА ЈЕ: а) Свим запосленима б) Само стручним и за то оспособљеним лицима в) Директору предузећа 13.

али није обавезно в) Да. притисне се ручица сачека се 3 – 5 секунди и опет се притисне ручица в) Упери млазница. извади осигурач и притисне ручица 23. када су испуњени и остали услови б) Врло ретко и ако су испуњени и остали услови в) Не може уопште 20. ЗБОГ НЕПОШТОВАЊА МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ЗАПОСЛЕНИ МОЖЕ ОДГОВАРАТИ: а) Дисциплински б) Дисциплински и прекршајно в) Дисциплински. ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ВРШЕ: а) Инспектори органа унутрашњих послова б) Инспектори рада в) Служба заштите од пожара ДАТУМ ПОПУЊАВАЊА ТЕСТ ПОПУНИО _________________________ ______________________ 31 . КО МОЖЕ ДА ОТКРИЈЕ ПОЧЕТНИ ПОЖАР? а) Технички уређај б) радник или пролазник који први примети пожар в) Оба наведена случаја 24. јер свако средство може гасити сваки пожар б) Мора се извршити избор. Ерић 19. КОЈИ ПОЖАРИ СЕ ГАСЕ ВОДОМ? а) Пожари запаљивих течности које се не мешају са водом б) Пожари запаљивих гасова в) Пожари чврстих материја 21. јер сви пожари не могу се гасити истим средствима 22. прекршајно и кривично 25. млазница се упери у пожар.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. РУЧНИ АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ СУВИМ ПРАХОМ (S) АКТИВИРА СЕ НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН: а) Извади се осигурач и притисне ручица б) Извади се осигурач. ДА ЛИ СЕ МОЖЕ ИЗАЗВАТИ ПОЖАР ПУШЕЊЕМ И УПОТРЕБОМ ОТВОРЕНЕ ВАТРЕ? а) Може. ДА ЛИ ПРИ ПРИСТУПАЊУ ГАШЕЊА ПОЖАРА МОРА ДА СЕ ИЗВРШИ ИЗБОР СРЕДСТАВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА? а) Не.

Процедура се примењујe на све нове поступке и на поступке инспекцијског надзора чије је решавање започето. као и поступак и циркулацију записника и решења о извршеном инспекцијском надзору. III – НАДЛЕЖНОСТ За контролу примене Процедуре у предузећу надлежан је референт за заштиту од пожара или други радници задужени за организовање и спровођење превентивних мера заштите од пожара. II . а која се може прилагодити сваком предузећу у зависности од структуре самог предузећа Назив: Процедура за поступање при вршењу инспекцијског надзора у области заштите од пожара (у даљем тексту: Процедура) I – СВРХА Сврха ове Процедуре је да дефинише поступак организационих делова и запослених у предузећу при вршењу инспекцијског надзора од стране инспектора противпожарне и превентивно техничке заштите Управе/Одељења/Одсека противпожарне полиције. а није завршено.ПРИМЕНА Процедуру примењује Секретаријат (радна јединица) за правне и опште послове. Ерић Прилог V: ПРОЦЕДУРА ПРИ ВРШЕЊУ ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА ПРОЦЕДУРА за поступање у неком предузећу при вршењу инспекцијског надзора у области заштите од пожара. 32 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

Ерић ОПИС ПРОЦЕДУРЕ – Дијаграм тока: I део 33 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита ОПИС ПРОЦЕДУРЕ – Дијаграм тока: II део 34 Милан Б. Ерић .

Ерић .Противпожарна и превентивно-техничка заштита ОПИС ПРОЦЕДУРЕ – Дијаграм тока: III део 35 Милан Б.

паљевина је дефинисана као пожар изазван злом намером. Радован Јованов. отровом или отровним гасом. Ово кривично дело чини оно лице које је пожаром. Класе пожара су следеће: Класа А: Пожари који обухватају чврсте материје. шумарство. Ватрогасни савез Србије. који је у пракси познат под именом ПАЉЕВИНА.пожари и експлозије према карактеру својине 1 Слободан Спасић. ИЗАЗИВАЊЕ ОПШТЕ ОПАСНОСТИ – Кривичног закона Републике Србије. Класа Д: Пожари који обухватају метале. Класа Ц: Пожари који обухватају гасове. често органске природе. моторном силом. експлозијом. Неки аутори пожар дефинишу као неконтролисано сагоревање материја. саобраћај и везе и сл. поплавом.2. Ерић 1.2.1 ПАЉЕВИНА Милан Б. саобраћајна средства. Београд. отворен простор. статистика дели пожаре на: . електричном или другом енергијом изазвало опасност по живот људи или имовине већег обима. 1. а паљевину као сагоревање материја до којег је дошло намером или нехатом човека. провала-Инжењерскотехнички приручник”. до којег је дошло без утицаја и воље човека. Александар Павловић: “Пожар. пољопривреда и рибарство. јонизујућим зрачењем. У пракси се изазивање пожара и паљевина најчешће поdводи под радњу изазивања кривичног дела из чл. 36 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита 1.) .2 ВАТРА – ПОЖАР 1) Процес сагоревања који карактерише ослобађање топлоте. експлозија. 1998. Кривично дело се састоји у изазивању пожара.пожаре и експлозије према простору настајања и гранама делатности (грађевински објекти. 187. Један од облика који може да се издвоји је изазивање опасности по живот људи или имовине већег обима ПОЖАРОМ. Према југословенском стандарду JUS ISO 8421. без обзира да ли се изазива пожар на својој или туђој имовини. праћено димом или пламеном или и једно и друго 2) Сагоревање које се неконтролисано шири Класификација пожара То је стандардизован систем за класификацију пожара према природи горива (JUS ISO 3941). при чијем горењу се нормално формира жар: Класа Б: Пожари који обухватају течности или утечљиве материје. трговина. индустрија и рударство.2 ТЕОРИЈА ГОРЕЊА1 Пожар изазван злом намером У стручној пракси пожари и паљевине нису прецизно одређени. Према месту настанка и амбијенту.

1 Дијаграм темпeратура – време просечног пожара За првих 10 – 15 минута долазе до изражаја све сложености процеса горења. непажња. и сл. кинематика пламена. За проучавање развоја пожара веома су важне и неке посебне геометријске и термодинамичке величине. Зависно од интезитета топлотног извора и гориве материје. Ерић - пожари и експлозије према узроцима настајања (оштећења и кварови. Да би се могле вршити процене за потребом инсталација за аутоматско јављање о пожару и гашење. игра. Цео процес пожара се обично прати преко промене основних термичких величина (вредност ослобођене енергије. Зрачењем из пламена топлотним флуксом ''q'' (прогревање IC зрацима на даљину од неколико cm – у овој фази. зависно од гориве материје. топлотни ток и др. кратак спој и преоптерећење. Ова површина горења даје довољну количину топлоте да се обезбеди прогресивно горење. као што је геометрија пламена. нехат. све више како димензије пламена расту) и непосредним дејством пламених гасова (конвекција). отворени пламен. електрични апарати. . o T ( C) rani razvoj paqewe o Tmax=700-1100 C slabqewe (samoga{ewe) 0.теретно возило: максимална снага пожара 25 MW . Утицај вентилационих услова код пожара у мањој просторији. . Паљење је фаза која траје обично од почетка прихватања пламена (од пилот пламена) до површине горења од 1 (за папир. природна појава).) током времена. атмосферско пражњење. анализирано је неколико типичних сценарија развоја пожара.). припрема се горива маса за горење. ложишта и др.комби возило: максимална снага пожара 10 MW . текстил) до 10 cm² (тешко гориве материје). 37 . Приказ тока пожара За илустрацију развоја пожара даје се познати дијаграм темпаратура – време просечног пожара у просторији. пораст средње темпаратуре у просторији. Тако се дошло до процена – сходно NFPA 13∗ – да је кад гори: .путнички аутомобил: максимална снага пожара 3 MW.8 Tmax (posle 1-3 ~) puni razvoj po`ara fle{over za blagovremeno ga{ewe t (min) Дијаграм 1. долази до изражаја нешто касније. и око 2 минута за нормално запаљиве. овај период траје од 10 до 15 секунди за лако запаљиве материје.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.цистерна са запаљивом течношћу: максимална снага 50 MW ∗ NFPA-National Fire Protection Association.пожари и експлозије према начину изазивања догађаја (немар.

из типског жаришта А. код сагоревања етанола регистрована појава вртложења кондезоване водене паре изнад горње површине материјала у пожару. јер су за одређену материју топлотна моћ и површинска брзина горења константне. Пожари велике жестине у првим минутима указују на повећано присуство лако запаљивих материја високе топлотне моћи и велику слободну површину горења.2. чврста бео. до којих долази током развоја пожара указују и на следеће: . али и на употребу неког средства за поспешење пожара. приближно може да се одреди врста материјала који је горео у пожару.материјал масти и уља шећер папир (хартија) водоник епоксидна смола полиестер Боја пламена. на пример. црн. његовог положаја у простору. Количина. На основу визуелних ефеката боје пламена и дима. У табели 1. пресудна је укупна слободна површина гредица у контакту са амбијенталним ваздухом. Посебну околност представља чињеница да се током пожара развијају одређени мириси. 1. густина и боја дима могу да укажу и на количину материјала и његово стање. сув материјал). Врста материјала дрво нитроцелулоза гума угаљ магнезијум PVC .потмула експлозија (гори влажан збијени материјал). са плавом основом врло чађав Табела 1.1 Боја пламена. доле жут сив плавичаст наранџасто жут чађав жут. Ерић Топлотна снага пожара у датом тренутку репрезентује жестину пожара. Јасно је да површина горења при томе има основну улогу. 38 . Шумови. бука и сл. Тако је. тамна светлоцрвен црн. помоћу којих се делимично може извршити идентификација материје обухваћене пожаром. прашинаста црвен црн. ни боју приликом сагоревања при нормалним условима. дима и изглед чађи за разне материјале Међутим треба истаћи и чињеницу да неке гасне компоненте не манифестују ни дим.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.пуцкетање (гори неки растресит.3 ПОЈАВЕ ПРИ ПОЖАРУ Појаве у случају избијања пожара Спољне манифестације пожара су од посебног значаја за утврђивање центра пожара. .експлозије са великим разбацивањем велике количине чађи (ради се о горењу пластичних маса и гумених производа).јака експлозија (ради се о активирању експлозива или о иницирању експлозивне гасне смеше или смеше прашине са ваздухом). Површина по којој се обавља горење је зависна од облика предмета. порозности и др. ломљава. пахуљаста жут сив. . За стог дрвених гредица.1 приказани су подаци о боји пламена и дима и изгледу чађи за материјале који су најчешће у употреби при изградњи објеката. светао пламен тамножут црн светлочађав црн жут бео плавичаст изнад. дима и изглед чађи светложут до наранџаст Бео до сив. .

настале промене на челичним елементима и сл. за упоређивање. зависе од темпаратуре којој су били изложени. При том се.2. Ерић Облици насталих деформација. Материјал: челик. Табеларни приказ боје на узорку од челика приказан је у табели 1. су елементи који недвосмислено служе за реконструкцију тока ширења пожара и одређивање самог центра пожара. нпр. Температура топљења (ºС) 1083 658 900 900 1350 328 Назив материјала бакар алуминијум месинг бронза челик олово Табела 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 556ºС 659ºС 821ºС 925ºС 986ºС 1029ºС 1090ºС 1133ºС 1193ºС после после после после после после после после после 5 минута 10 минута 30 минута 60 минута 90 минута 120 минута 180 минута 240 минута 360 минута Табела 1.2 Боје челика у пожару у зависности од темпаратуре Боја на површини челичне конструкције омогућава да се са довољним степеном тачности одреди темпаратура загревања појединих конструктивних челичних елемената. употребљавају и користе подаци о развојним темпаратурама стандардног пожара дефинисаног у JUS ISO 834.4 Температуре топљења неких метала 39 .4). боја бледожута златножута тамноцрвена љубичаста пурпурнотамна светлоплава плава црна Изложеност темпаратури од (ºС) 220 245 250 265 280 300 320 420 Табела 1. Боје конструктивних елемената од метала употребљених у грађевинарству (челик.) после загревања.3 Развојне темпаратуре стандардног пожара по JUS ISO 834 стандардизацији Посебан значај имају темпаратуре топљења материјала који су у употреби приликом израде електричних уређаја и инсталација (табела 1.

као на пример: нитрати калијума. детонације.6 Запаљива материја влакно памука пластика гума тресет(командни) угаљ Минимални интезитет зрачења (J/m²s) за временски период од 3 и 5 минута 11000 9700 21600 19100 22600 19200 16600 14350 35000 Табела 1.5 ПЛАМЕН. баријума. потребно је присуство материје која лако уступа кисеоник или неку другу функционалну групу.5 Температуре пламена неких материја Опасност од пожара и експлозије код отвореног пламена није само због блиског контакта са запаљивом материјом. амонијака. Поред запаљиве материје и еквивалентног (релевантног) извора паљења.2. и др. дефлаграције. перхлорати амонијака и калијума.4 ОКСИДАЦИОНО СРЕДСТВО – ОКСИДАТОР Хемијски елемент или једињење које може изазвати оксидацију или горење других супстанци. Критичне вредности интензитета зрачења за неке материје у зависности од времена излагања зрачењу дате су у табели 1. за омогућавање реакције сагоревања. натријума. хлорати. већ и од зрачења. Скоро све експлозивне материје садрже кисеоник који је неопходан за експлозивну реакцију. У експлозивне материје он се уноси хемијским путем (нитровање) или механичким укомпоновањем материја са везивним кисеоником. течни кисеоник. Ерић 1. Запаљива материја ацетилен водоник фосфор природни гас магнезијум амонијак пропан Температура пламена (ºС) 3100 2900 800 1200 2800 1700 1925 Табела 1. ГОРЕЊЕ БЕЗ ПЛАМЕНА - Зона горења у гасовитој фази која емитује светлост Горење материјала у чврстом стању без пламена При сагоревању запаљивих материја температуре пламена зависе од њихових топлотних моћи и брзине сагоревања.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Температура пламена за неке материје дата је у табели 1.5.6 Критичне вредности интензитета зрачења 40 .2. 1.

односно узрочник пожара и експлозија. 41 . али и прашина у ваздуху. ако су загрејане до температуре од 600ºС.2.7. врсте и квалитета дувана и др.6 ГОРЕЊЕ ЖАРЕЊЕМ Горење материјала у чврстом стању. ужарене честице метала предају јој своју енергију једним од термодинамичких начина преношења топлоте: провођењем. најчешће завршава експлозијом. пречника 3 mm ако су загрејане до температуре од 800ºС. а температура капи једнака је температури топљења заступљене врсте метала. Ерић 1. Контакт оваквих капи са смешом запаљивог гаса и парама запаљивих течности. Код електричног заваривања. У додиру са запаљивом материјом.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. без пламена али уз емитовање светлости из зоне горења. бео бео наранџасто тамни светлоцрвени тамноцрвени црвени сиви жар Температура (ºС) 1500 1300 1100 900 700 500 400 Табела 1.7 Боје жара Примера ради. Боје жара. ужарене честице капи метала настале при загревању и резању. Експериментално је утврђено да варнице пречника 2 mm могу да буду узрочници паљења ако су загрејане до температуре од 1000ºС. величина капи метала достиже 5 mm. сечењу. што зависи од много различитих фактора: брзине струјања ваздуха. а пречника 5 mm. односно брушењу метала представљају и чест извор паљења. дате су у табели 1. Карактеристичан пример ужареног извора паљења представља опушак цигарете. практично. у зависности од температуре загревања чврстих тела. Боја жара блештав. Експериментални подаци потврђују да он може да има температуру између 350ºС и 650ºС. Тада почиње процес неконтролисаног сагоревања тињањем запаљиве материје и касније појавe пламена. струјањем или зрачењем.

таваници или крову кад имају гориву облогу. таваница или кровова грађених од запаљивих материјала. Уколико се радови обављају без предузимања мера заштите вероватноћа настанка пожара и експлозија се повећава у знатној мери. нити на зидовима или преградама од запаљивог материјала. Ако се подови квасе радници који врше електрозаваривање морају бити заштићени од евентуалног струјног удара. цевовода и др. обезбеђена таква вентилација просторија која спречава стварање експлозивних концентрација и да објекат буде заштићен громобранском инсталацијом. зидовима. Ерић 1. . 42 . као и преклопи.Све отворе или пукотине у зони заваривања. треба да су непропусни за варнице. на супротној страни од места рада. бр. резање и лемљење јављају као чести узрочници пожара. односно простор.На местима где се стално врше радови заваривања. морају бити заштићени или ван погона. ЛЕМЉЕЊЕ Радови заваривања. Заваривање или сечење не сме се обављати на металним преградама. може се вршити само ако су постављени ватростални штитници или паравани. таваница. у случајевима када се врши прекривање пода односно запаљивог материјала. резања и лемљења (”Сл. не смеју се држати и употребљавати лакозапаљиве течности и запаљиви материјали. . сечење и метализација. Опасност потиче од сталног присуства извора паљења (пламена и варнице) и гориве материје (запаљивог и експлозивног гаса ацетилена). под.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. кровова. који су у додиру са зидовима. запљиви материјал на другој страни треба уклонити.50/79) којом су прописане следеће мере заштите. гласник СРС”.2. којих се морамо придржавати приликом извођења тих радова: . унутар 10 m од места рада. електрична инсталација мора да буде прописно изведена. резања и лемљења представљају сталну опасност за избијање пожара.Приликом заваривања металних зидова. с металним или азбестним параванима или завесама. Ако то није изводљиво. ако се може изазвати пожар услед топлотне проводљивости.Заваривање у близини зидова.На овим местима. . који могу преносити варнице до удаљених запаљивих материјала. преградама. висине 1. носача итд. .Приликом заваривања на привременим местима. поставити ватрогасна стража. . Мере заштите Због велике опасности да дође до пожара у просторијама где се врши заваривање.7 ЗАВАРИВАЊЕ.). запаљиви материјал треба заштитити импрегнираним прекривачима. преграда.8 до 2m Системи цевних водова. Мора се. законодавац је донео Уредбу о мерама заштите од пожара при извођењу радова заваривања. Запаљиви подови се морају квасити водом и покривати влажним песком или заштитити ватроотпорним материјалом. . мора бити очишћен од запаљивог материјала у полупречнику од 10 m. Рубови прекривача. где се врши стално заваривање. У пракси се заваривање.Заваривање металних цеви и других металних површина (конструкција. није доzвољeно у случајевима. транспортних трака и сл. таваницама или крововима од запаљивог материјала. РЕЗАЊЕ. треба прекрити да би се спречио прелаз варница у друге просторије Разлетање варница може да се спречи и постављањем завеса или екрана око места рада.

2. 2. Да би се избегле експлозије боца приликом њихове употребе. 6. 5. у полупречнику од 10 m. преграда. При коришћењу ацетилена из боце. 1. таваница или кровова који се лако могу запалити услед топлотне проводљивости или зрачења. Боце морају бити у вертикалном (или косом) положају и обезбеђене од пада. 3. При постављању редуктора притиска на боцу са кисеоником. 4. да би се открили и угасили евентуални тињајући-жарећи пожари. Боце морају бити заштићене од дејства сунчевих зрака. који угрожавају материјал у суседним просторијама. ако постоје следеће опасности. Не дозвољава се загревање боца преко 35ºС. Лице које издаје дозволе за заваривање. таваницама или подовима. морају се придржавати следећих правила: 1. заптивач и навој. 43 . радници који врше заваривање. 4. отварање вентила мора да се врши лагано и до краја. као и алат и руке радника. Присуство лако запаљивог материјала (веће количине) ако је удаљен више од 10 m. Ако се запаљиви материјали налазе на супротној страни зидова. не смеју да буду запрљане масним материјама. Ако постоје отвори у зиду. укључујући и скровите просторе у зидовима. таваници и поду. а који се може запалити варницама: 3. Није дозвољено котрљање боца као ни складиштење у хоризонталном положају. Ерић На местима заваривања морају бити приправни одговарајући ручни противпожарни апарати. Присуство ватрогасаца са одговарајућом опремом и средствима за гашење пожара. мора одредити и обавезно присуство ватрогасне страже при обављању радова заваривања. Присутност знатне количине запаљивог материјала у конструкцији зграде или смештеног у згради ближе од 10 m од места заваривања.Противпожарна и превентивно-техничка заштита - Милан Б. треба одржавати још најмање 30 минута после завршетка радова.

200... РЕЗАЊЕ.. лемљење и рад са отвореним пламеном Бр. ___________ Подносилац захтева _________________________________________ Погон __________________________одељење ___________________ Место извођења радова ______________________________________ Опис радова ________________________________________________ За безбедно извођење радова предузете су следеће мере Време извођења радова ... ЛЕМЉЕЊЕ И РАД СА ОТВОРЕНИМ ПЛАМЕНОМ Захтев за издавање одобрења за заваривање... Ерић Прилог VI: ЗАХТЕВ ЗА ИЗДАВАЊЕ ОДОБРЕЊА ЗА ЗАВАРИВАЊЕ. г. резање... од __________ до __________ часова Извођач радова ____________________________________________ Име и презиме руководиоца радова ____________________________________________ Име и презиме подносиоца захтева ____________________________________________ Датум подношења захтева ____________________________________________ Потпис подносиоца захтева ____________________________________________ Име и презиме подносиоца захтева ____________________________________________ Датум пријема захтева ____________________________________________ Потпис примаоца захтева ____________________________________________ 1 x Служба противпожарне заштите 1 x Погон у коме се изводе радови 44 ....Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б..

Измену одобрава давалац одобрења ______________ Извођач радова ________________________________________________________ Име и презиме руководиоца радова ______________________________________ Опис радова ________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________ Мере које треба предузети у циљу безбедног извођења радова: ________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________ Начин обезбеђивања од пожара: ________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________ Средства за гашење ______________________________________________________________ Обезбеђење ће вршити ________________________________________________________ Подносилац захтева и руководилац радова се обавезују да спроведу прописане мере: (име и презиме) ______________________________________________________________ Потпис ____________________________________________________________________ (име и презиме) ______________________________________________________________ Потпис ____________________________________________________________________ УПОЗОРЕЊЕ: ЗАПОЧЕТО ЗАВАРИВАЊЕ И ДРУГИ РАДОВИ ОБУСТАВИЋЕ СЕ У СЛУЧАЈУ КАДА СЕ ИЗМЕНЕ УСЛОВИ РАДА У ПОГЛЕДУ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ИЛИ САМ КАРАКТЕР ЗАВАРИВАЊА ОДНОСНО ДРУГИХ РАДОВА 1 x Служба против пожарне заштите Одобрење издао: ________________________________________________________ 1 x Извођач радова (име и презиме) ______________________________________ 1 x Погон у коме се изводе радови (потпис) 45 ________________________________ .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. __________ Давалац одобрења: Служба противпожарне заштите Број захтева за издавање одобрења ______________________________________ Место извођења радова __________________________________________________ Погон______________________ одељење ________________________________ Време извођења радова ___________________ 200____ од ________ до_________час. Ерић Прилог VI-1: ОДОБРЕЊЕ ЗА ЗАВАРИВАЊЕ Одобрење за заваривање Бр.

да се простори у којима су изведене инсталације такође греју и хладе. инсталација и њених елемената.2. Због свих постојећих неправилности у раду електричних инсталација и уређаја.8 ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ И УРЕЂАЈИ КАО УЗРОЧНИЦИ ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА Основне неправилности које представљају потенцијалну опасност од акцидената су: . међуфазни кратак спој најчешће прерасте у вишефазни земљоспој. заштитним прекидачима са прекострујним окидачем и прекидачима у комбинацији са термичким осигурачима.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. појава варничења и акцидената: Велики прелазни отпори се појављују на местима спајања проводника. . или између фаза. . каблова. нерегуларно прикључених потрошача. Механичко оштећење кабла или уређаја може тренутно да доведе до избијања акцидента. Старост инсталације. заштита се обезбеђује топљивим осигурачима. може доћи до појаве прекомерних струја због кратког споја проводника било између фазе и земље.кратак спој. односно квара и акцидената. односно монтажи. одвођење статитичког и атмосферског пражњења могу бити узрочник акцидента ако се неправилно изведу или не одржавају у исправном стању. Грешка у изради.грешка у изради. . Преоптерећење проводника и каблова прекомерном струјом доводи до превеликог недозвољеног загревања изолације и слабљења – смањења отпорности изолације чиме се стварају услови за настанак пробоја. док се не стекну услови да због влаге и присутне агресивне атмосфере дође до пада отпора оштећене изолације на тако ниску вредност да настане електрични пробој. . утицаја вибрација на слабљење спојева – веза и сл.неадекватна заштита од продора воде.механичко оштећење кабла. када говоримо о међуфазном кратком споју. експлозивних смеша. Треба имати у виду да у одређеним производним процесима инсталације за изједначавање потенцијала. али процес пробоја инсталације може да траје и знатно дуже. представља такође потенцијалну могућност за појаву пробоја и акцидента. . Код вишежилних проводника и каблова. која је врло ретка при производњи. што доводи у експлоатацији кабла до повећаног загревања. 46 . током низа година. знатно је чешћа при извођењу. оксидације места споја.велики прелазни отпори. када говоримо о земљоспоју. као и степена одржавања. и др.преоптерећење. с обзиром да се проводници у раду греју. као последица недовољно притегнутих веза (''лабавих веза''). Ерић 1. Преоптерећење је ретко последица неправилно димензионисаних проводника. топљење инсталације каблова и на крају паљење околних запаљивих материјала. у зависности од агресивности радне атмосфере. Неадекватна заштита од продора воде. када може доћи до смањења попречног пресека при извлачењу кабла. па ван рада хладе. промене технологије и материјала у процесу производње.старост инсталације. већ скоро редовно. прашине и експлозивних смеша према месту уградње. Од прекомерних струја. сама за себе говори да је потенцијални узрочник акцидента. земљоспој. прашине. према месту уградње. што за последицу има прегревање таквог спојног места. . уз посебно сагледавање пројектованог стања.

А – проводник од алуминијума. JUS N. У процесу производње користе се углавном.A5.8) 47 .752/1/1995. CO 006. Тако. и то: JUS N.927/1990 Ризик од паљења мора да се сведе на минимум. РР-AY – алуминијумски инсталациони проводник са изолацијом и плаштом од PVC масе и означен зелено-жутом жилом. од материјала класе F-115ºК и од материјала класе Н-140ºК. JUS N.гума. У циљу бољег разумевања. за изолацију од умреженог полиетилена и етилен-пропилена 900 C на проводнику.752/1988 и JUS N.A5.поливинил хлорид . износи се неколико примера означавања: Р-А – значи да је у питању инсталациони алуминијумски проводник са изолацијом PVC масе. независно од тога да ли се ради о њиховом коришћењу на отвореном простору или у просторијама објеката. 2. у зависности од начина полагања дефинисано стандардом JUS N. Испитивања опасности од пожара дефинисана су и утврђена следећим југословенским стандардима.A5. Ако се температура околине разликује од наведених. Температура околине. Y – изоловани проводник са означеном зелено-жутом жилом (жила-проводник са изолацијом као саставни део изолованог проводника). док сам систем означавања чине словни симболи. минерална (са PVC омотачем или металним плаштом када се каблови додирују) 700 C на омотачу. Њихово означавање дефинисано је одредбама стандарда JUS N. од материјала класе Е-90ºК.B2. РР .053/1990.полихлоропен итд. Тако је максимално дозвољено трајно струјно оптерећење изолованих проводника. На пример. највећа дозвољена температура износи 700 C на проводнику. итд. Највећа дозвољена температура изолације. од материјала класе В-95ºК. ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА Опасност од пожара постоји у сваком електричном колу који је под напоном.926/1990. итд.инсталациони проводник са изолацијом и плаштом од PVC масе.B2. Ерић ИЗОЛОВАНИ ПРОВОДНИЦИ И КАБЛОВИ Изоловани проводници за трајно полагање имају широко подручје примене.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. У основи. . трајно дозвољену струју изолованих проводника и каблова одређују: 1. поједина словна обележја и знаци указују на сам карактер проводника: P – изолација или плашт од PVC – a (плашт – безшавни цевасти слој који прекрива проводнике са изолацијом у сврху њихове заштите). Ј – појачана изолација. на пример. Подаци о трајно дозвољеним струјама за изоловане проводнике и каблове у ваздуху (без обзира на начин полагања) дају се за температуру околине од 300 C. за изолацију од PVC масе и природне гуме. који представљају знак система квалитета за изолацију или плашт за материјал проводника и његову савитљивост итд. а за каблове који су укопани у земљу или положени кроз кабловице под земљом за температуру околине од 200 C. мора се извршити корекција трајно дозвољене струје (табела 1.бакар .алуминијум .челична жица за изолацију: . следећи материјали: за проводнике: . па је максимално дозвољено повишење темпаратуре за изолацију од материјала А-75ºК. G – изолација или плашт од вулканизоване природне или синтетичке гуме (изолација – безшавни слој изолационе масе којом је извршена заштита проводника).

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. неутрални проводник се сматра оптерећеним проводником. Промена инсталацијских услова дуж положених изолованих проводника и каблова.10 1.85 0.71 0. припадајући неутрални проводник се не сматра оперећеним проводником и не узима се у обзир у погледу трајно дозвољене струје. Такође четворожилни кабл има исту трајно дозвољену струју као трожилни кабл чији су фазни проводници истог пресека. Опште је правило да тамо где су услови у погледу хлађења различити дуж трасе полагања изолованих проводника или каблова.04 0.15 1. тада се вредност трајно дозвољене струје кабла (Itr doz) мора кориговати одређеним факторима.71 0.77 0.). Када је уравнотежен систем у вишефазним системима.13.07 1. тј.79 0. 4.13) Itr doz -трајно дозвољена струја кабла. која одговара песковитом тлу у скоро сувом стању.84 0.94 0. Уколико то није случај.76 0.55 0.17 1. тако да се дају одговарајуће вредности трајно дозвољене струје (табела 1.) положено више струјних кола. Термичка отпорност тла.41 1.87 0.8) Kλ -корекциони фактор за термичку отпорност тла (табела 1.). Када се више проводника повеже паралелно на исту фазу или исти пол. Дефинисано је укупно 15 типова електричног развода који носе словне ознаке од А до Q по абецедном реду (табела 1. а температура околине и термичка отпорност разликују се од стандардних вредности.22 1. Ерић 3.12 1.12 1.50 0.80 0.91 0.11 и 1. Утицај броја оптерећених проводника даје се преко корекционог фактора (табеле 1.46 0.58 0.: Iz = Kθ Kλ Kn Itr doz где су: Iz -стварна трајно дозвољена струја кабла (А).71 0.95 0.38 48 .5 Кm/W.04 0.53 0. 5.9) Kn -корекциони фактор за групно положена струјна кола (табела 1.50 - 1. или се тло непосредно око кабла мора заменити одговарајућим. Тип примењеног електричног развода. Број оптерећених проводника. таблични податак (табеле 1.71 0.76 0.10). Ако је у датом типу електричног развода (табеле 1. трајно дозвољена струја мора се одабрати према делу трасе са најгорим условима.60 0.05 0.63 0. Kθ -корекциони фактор за температуру (табела 1.96 0.11 и 1. они се морају равномерно оптеретити.61 0. 6.82 0.06 0.12) Табела 1.89 0. Број проводника постављених паралелно.89 0.9).12.11 и 1. без одговарајуће редукције оптерећења фазних проводника.45 - 1.8 Корекциони фактори (Kθ) за температуру околине Температура Околине (0C) 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 Полагање у ваздуху када се температура околине разликује од 300C Изолација Полагање у тло када се температура околине разликује од 200C Изолација PVC Умрежени полиетилен или етилен-пропилен PVC Умрежени полиетилен или етилен-пропилен 1. Вредности трајно дозвољених струја у табелама засноване су на термичкој отпорности тла од 2.87 0. мора се извршити одговарајућа корекција трајно дозвољених струја (табела 1.65 0.08 1. 7. Тамо где кроз неутрални проводник протиче струја.65 0.12.96 0.93 0. Тако се из табеле трајно дозвољених струја за три изолована проводника подразумева и вредност за уравнотежени трофазни систем са неутралним проводником.

73 1. врло суви пепео и шљака врло суви песак.93 НАПОМЕНЕ 1) Вредности из табеле 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.9 су ипак само апроксимативне вредности.34 1. 2) За кабл који се полаже у различита тла важи коефицијент корекције чија је термичка отпорност тла највећа. вода јако влажна земља. иловаче.9 Фактор корекције (Kλ) за каблове који се укопавају у тла разних састава и влажности у зависности од термичке отпорности Термичка отпорност тла K m/W 0. за каблове великог пресека и дужина потребни су прецизнији подаци.42 1.00 1. а топлота се одводи природном конвекцијом Вишежилни каблови на неперфорираној полици (регалу) Вишежилни каблови на перфорираној полици (регалу) Вишежилни кабл на вертикалној перфорираној полици (регалу) Вишежилни кабл на решетки (лествицама или носећим кукама) Једножилни каблови на неперфорираној полици (регалу) Једножилни каблови на перфорираној полици (регалу) Једножилни каблови на вертикалној перфорираној полици (регалу) Једножилни кабл на решетки (лествицама или носећим кукама) 49 .5 0. баруштина.50 Фактор корекције 1.00 3. па је трајно дозвољена струја привидно већа. песка.10 Типови електричних развода Тип А B C D E F G H J K L M N P Q Опис референтног електричног развода Изоловани проводници у инсталационој цеви у термички изолованом зиду Изоловани проводници у инсталационој цеви на зиду Вишежилни кабл на зиду Вишежилни кабл у кабловицама у земљи Вишежилни кабл у ваздуху Једножилни каблови у ваздуху који се додирују при чему размак између зида и каблова није мањи од пречника кабла. шљаке и пепела врло сува земља. а топлота се одводи природном конвекцијом Једножилни каблови у ваздуху чији међусобни размак и размак од зида није мањи од пречника кабла. врло суви пепео и шљака сува шљака 2.20 1. Ерић Табела 1. 3) Неки произвођачи каблова заснивају трајно дозвољену струју каблова на тлу термичке отпорности 1 К m/W.78 1.50 1. Табела 1. кречњака.61 1.7 0.09 2. јако влажан песак влажна земља (влажна иловача) (влажан песак) нормална земља сува земља сува иловача.00 1. суви кречњак врло сува мешавина земље.23 Претежни састав и влажност тла мочвара.0 0.5 1.85 1.4 0. при чему се кратке дужине полагања 2 до 3 метра занемарују.

PVC и гума три. PVC и гума два. PVC и гума B C три. два.5 2.5 17 23 31 40 54 73 95 117 141 179 216 249 285 324 380 1 1.5 24 32 42 58 77 97 120 147 187 227 263 302 346 409 15 19 26 35 45 62 83 101 126 154 198 241 280 324 371 439 16 21 28 38 49 67 91 108 135 165 211 257 300 346 397 470 EиF Пресек (mm2) 1 2 3 4 два. PVC и гума три. два. PVC и гума два. два. Ерић Табела 1. умрежени полиетил. умрежени полиетил. природне гуме и умреженог полиетилена Електрични развод типа A Број оптерећених проводника и врста изолације три. умрежени полиетил.5 22 28 39 53 69 - 11 14 19 25 32 43 58 76 94 113 142 171 197 226 256 300 14. три. умрежени полиетил.5 12 16. PVC и гума три.5 19. E и F за изолацију проводника од PVC. PVC и гума три. 5 6 7 8 9 17 22 30 40 52 71 96 119 147 179 229 278 322 371 424 500 18 23 32 42 54 75 100 127 157 192 246 298 346 399 456 538 19 24 33 45 58 80 107 138 171 210 269 328 382 441 506 599 21 26 36 49 63 86 115 149 185 225 289 352 410 473 542 641 13 16.5 4 6 10 16 25 35 50 70 95 120 150 185 240 10. PVC и гума два.5 21 28 36 50 68 89 - 13.5 13 18 24 31 42 56 73 - 11 14.5 25 34 43 60 80 101 126 153 196 238 276 318 362 424 Алуминијум 11 14 19. умрежени полиетил.5 26 33 45 61 78 96 117 150 182 212 245 280 330 50 .11 Трајно дозвољене струје (у А) за типове електричног развода A.5 17. умрежени полиетил. два.5 23 31 39 54 73 89 111 135 173 210 244 282 322 380 13. B.5 2.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 4 6 10 16 25 35 50 70 95 120 150 185 240 8 10 14 19 24 32 43 57 - 8. умрежени полиетил. три.5 11 15 20 26 36 48 63 - 9. умрежени полиетил.5 18.5 26 34 46 61 80 - 12 15. Бакар 1 1. C.

12 Начин постављања кабла Укопан или затворени Један слој на зидовима.00 2 0.40 .85 0.80 0. два.45 0.40 1 1.70 0.00 0.55 0.80 0. три.50 0.80 0.00 0.00 0. PVC PVC умрежени умрежени и гума и гума полиетилен полиетилен Бакар 22 18 26 22 29 24 34 29 38 31 44 37 47 39 56 46 63 52 73 61 81 67 95 79 104 86 121 101 125 103 146 122 148 122 173 144 183 151 213 178 216 179 252 211 246 203 287 240 278 230 324 271 312 257 363 304 360 297 419 351 407 336 474 396 Алуминијум 17 14 20 16.95 0.70 0.12 Трајно дозвољене струје (у А) за електрични развод типа D.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. три.75 0.80 1.5 22 19 26 22 29 24 34 29 36 30 42 36 48 40 56 47 62 52 73 61 80 66 93 78 96 80 112 94 113 94 132 112 140 117 163 138 166 138 193 164 189 157 220 186 213 178 249 210 240 200 279 236 277 230 321 272 313 260 364 308 Табела 1.80 - - - 51 20 0.11 и 1.70 0.75 0.80 0.90 0. за изолацију проводника од PVC.5 4 6 10 16 25 35 50 70 95 120 150 185 240 300 D 1.70 - - - 1.80 0.80 0. природне гуме и умреженог полиетилена Електрични развод тита Пресек (mm2) D 1.70 - - - 0.5 4 6 10 16 25 35 50 70 95 120 150 185 240 300 Број оптерећених проводника и врста изолације два. подовима или на неперфорираној полици Један слој на плафону Један слој на перфорираној полици Један слој на носећим кукама и слично Број струјних кола или вишежилних каблова 3 4 6 9 12 15 0. Ерић Табела 1.5 2.13 Корекциони фактори (Kn) за групе са више од једног струјног кола или са више од једног вишежилног кабла (кола) из табела 1.70 0.70 0.85 0.60 - - - 1.75 0.5 2.65 0.

Сваки заштитни уређај од кратког споја мора задовољити следеће услове: -Моћ прекидања не сме бити мања од очекиване струје кратког споја на месту постављања. I2 –струја која одређује поуздано деловање заштитног уређаја. и то су: а) Захтеви за заштиту од струје преоптерећења Заштитни уређаји морају бити предвиђени да прекидају сваку струју преоптерећења која протиче проводницима пре него што проузрокује повишење температуре штетно за изолацију. трајно дозвољена струја проводника или кабла добија се на бази трајно дозвољене струје кабла (Itr doz) уз корекције одређеним факторима.: Iz = Kθ Kλ Kn Itr doz б) Захтеви за заштиту од струја кратких спојева Заштитни уређаји морају обезбедити прекидање струје кратког споја која протиче кроз проводнике струјног кола пре него што таква струја проузрокује опасност од топлотних и механичких дејстава у проводницима и спојевима.743 и JUS N. -Свака струја кратког споја која се појави у било којој тачки струјног кола мора бити прекинута у оквиру оног времена које доводи проводнике до дозвољене граничне температуре.9 узима у обзир утицај разлика услова испитивања између осигурача типа gG и gM (топљиви уметак) с обзиром на то да се ови последњи испитију у обичном испитном уређају где су могућности хлађења боље. I2 ≤ 1. Као што је речено. према стандарду JUS N. тј. За кратке спојеве који трају до 5 секунди. -струји осигурача у току утврђеног времена за осигураче типа gG.743/1. НАПОМЕНА: Фактор 0.B2. време t у којем дата струја кратког 52 . спојеве.B2. IB ≤ In ≤ IZ 2. IZ –трајно дозвољена струја проводника или кабла. вредност (IZ ) је сума трајно дозвољених струја различитих проводника.752.45 IZ где су: IB –струја за коју је струјно коло пројектовано. Радна карактеристика уређаја који штити електрични вод од преоптерећења мора да испуни следећи услов: 1. Ако исти заштитни уређај штити неколико проводника спојених паралелно.B2. осим ако је постављен други заштитни уређај који има потребну моћ прекидања на страни напајања.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић Захтеви који се односе на обезбеђење заштите од прекомерних струја у електричним инсталацијама у зградама изложени су у стандардима JUS N. -0. In –називна струја заштитног уређаја. У том случају. карактеристике уређаја се морају тако подесити да енергија која се пропушта преко та два уређаја не прелази вредност коју уређај постављен на страни оптерећења и проводника који се штите помоћу тих уређаја може поднети без оштећења.9 пута струја осигурача у току утврђеног времена за осигураче типа gM. стезајке или околину. У пракси се узима да је (I2) једнако: -радној струји у току утврђеног времена за прекидаче.

НАПОМЕНЕ: 1) За врло кратка трајања (<0. 2) Вредности за к нису дефинисане за: -проводнике малог пресека (мањег од 10 mm2). број 43/66. -проводнике са минералном изолацијом. 53 . 115 за спојеве лемљене калајним лемом (код бакарних проводника) који одговарају температури од 1600С. -голе проводнике. који је сада ван снаге. -трајање кратког споја преко 5s.14 која даје већ изабране највеће називне струје осигурача за заштиту појединих врста и пресека проводника од преоптерећења. Ерић споја подиже температуру проводника од највише дозвољене температуре у нормалном раду до граничне температуре приближно се израчунава формулом: t =к S I где су: t -трајање. 87 за алуминијумске проводнике изоловане обичном гумом. умрежене полиетиленом и етилен-пропилен гумом.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. У пракси се често користи табела 1. у секундама S -пресек. 135 за бакарне проводнике изоловане обичном гумом. 35/74 и 13/78). 3) Називна струја уређаја за заштиту од струје кратког споја може бити већа од трајно дозвољене струје проводника. 74 за алуминијумске проводнике са PVC изолацијом. бутил-гумом. умреженим полиетиленом и етилен-пропилен гумом. -друге врсте спојева проводника. Наведена табела је била саставни део Техничких прописа за извођење електроенергетских инсталација у зградама (“Службени лист СФРЈ”. бутил-гумом. у mm2 I -ефективна вредност стварне струје кратког споја (А) к =115 за бакарне проводнике са PVC изолацијом.1 s) када је асиметрија струје знатна и за уређаје за ограничавање струје к2S2 мора бити веће од вредности пропуштене енергије (I2t) наведене од стране произвођача заштитних уређаја.

при чему међусобни размак мора бити најмање једнак пречнику изолованог проводника.5 4. једножилни спојени проводници у разводним постројењима. Ако је температура виша или нижа треба извршити корекцију. - 54 . Вредности наведене у табели 1. голи проводници пресека до 50 mm2 Cu и 75mm2 Al. који припадају једном струјном колу. укључујући евентуалне заштитне проводнике. вишежилни прикључни померљиви водови. вишежилни водови.0 10 16 25 35 50 70 95 120 150 185 240 Група 1 Cu A1 A A 0 10 0 16 0 20 16 25 20 35 25 50 35 63 50 80 63 100 80 125 100 125 - Група 2 Cu A1 A A 10 16 20 25 20 35 25 50 35 63 50 80 63 100 80 125 100 160 125 200 160 225 200 260 225 300 260 350 300 430 350 Група 3 Cu A1 A A 16 20 25 35 25 50 35 63 50 80 63 100 80 125 100 160 125 200 160 225 200 260 225 300 260 350 300 430 350 500 430 НАПОМЕНЕ: група 1: изоловани проводници положени у изолационе цеви.група 3: једножилни. који нису положени у цеви. изоловани проводници положени слободно у ваздуху.група 2: цевни (оклопљени) проводници.75 1. водови слични каблу.5 2. који нису положени у цеви.0 6. .14 Највеће називне струје осигурача за заштиту појединих врста и пресека проводника од преоптерећења Називни пресек mm² 0. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.0 1.14 важе за температуру околине до 250С. Ерић Табела 1.

PPОО-Y* Стандард: JUS N. Највиша дозвољена радна температура проводника је 70ºС. Конструкција: Једножични или вишежични проводник. где је потребна нарочита савитљивост. Стандардна боја плашта: сива Употреба: Употребљава се за инсталације у сувим и влажним просторијама за полагање под малтер. у малтер или изнад малтера. Употреба: Употребљава се за полагање у влажним просторијама и слободном простору на изолационим телима. бела. Стандардне боје изолације: црна.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Највиша дозвољена радна темпаратура проводника је 70ºС.C3. смеђа.205 Називни напон: 1000V Испитни напон: 3000 V Конструкција: Финожични проводник од меког оджареног бакра са појачаном изолацијом од PVC масе. преко поужених жила нанешен је слој невулканизоване електричне или пластчне испуне и плашт од PVC масе. Тип: PP/R. као и на слободном простору. PP/R-Y* Стандард: JUS N. зелено-жута. Ерић ИЗОЛОВАНИ ПРОВОДНИЦИ ЗА ТРАЈНО ПОЛАГАЊЕ Карактеристике неких од најчешће употребљаваних проводника дате су сукцесивно. светоплава. од меког оджареног бакра изолован PVC масом. као и за полагање на машинама – алаткама. Тип: P/FJ Стандард: JUS N.220 Називни напон: 380 V Испитни напон: 1000 V *Тип са зелено/жутом жилом (ознака''Y'') осим за двожилни проводник.220 Називни напон: 380 V 55 . Тип: PPОО.C3. 2. 3. како следи: 1.C3. 2 до 5 жила су међусобно поужене.

315 Називни напон: 500 V Испитни напон: 2000V Тип са зелено-жутом жилом (ознака ''Y'') осим за двожилни проводник.C3. прикључке на градилиштима. 2 до 5 жила међусобно поужене са заједничком испуном од невулканизоване еластичне или друге погодне масе. Највиша дозвољена радна температура је 70ºС. сива или црна Употреба: Употребљава се у свим просторијама за прикључак мањих преносних трошила под лакшим радним условима. Конструкција: Једножични или вишежични проводник од меког оджареног бакра изолован PVC масом. вентилатори. Стандардна боја плашта: црна Употреба: Употребљава се у мрежи за уличну расвету. Конструкција: Једножични или вишежични проводник од меког оджареног бакра изолован PVC масом. која омогућује провизорно причвршћивање проводника. тако да између жила постоји стаза. као што су преносне светиљке. 5. 56 . итд.C3. под условом да проводник не долази у додир са површинама загрејаним преко 85ºС.301 Називни напон: 380 V Испитни напон: 1000V *Тип са зелено-жутом жилом (ознака ''Y'') осим за двожилни проводник. Тип: PP/L. носеће уже од поцинкованих челичних жица и плашт од PVC масе. PP/О-Y* Стандард: JUS N. Ерић Испитни напон: 1000V * Tип са зелено/жутом жилом (ознака ''Y'') осим за двожилни проводник. Тип: PP/О. 2 до 5 жила су међусобно поужене и прикривене плаштом од PVC масе. На обе стране стаза има у средини клинасти жлеб. хладњаци и термичке направе за домаћинство.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. кућне прикључке. који обухвата језгро кабла и носеће уже. Највиша дозвољена радна температура проводника је 70ºС. Конструкција: Савитљиви проводник од меког оджареног бакра изолован PVC масом. 2 или 3 жиле су постављене паралелно у једној равни и обложене заједничким плаштом од PVC масе. Испод плашта може да се постави слој за раздвајање. 4. Стандардна боја плашта: бела. PP/L-Y* Стандард: JUS N.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б..C3. Између проводника и омотача постављен је раздвојни слој. СТЕПЕНИ ЗАШТИТЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ УРЕЂАЈА ОСТВАРЕНИ ПОМОЋУ КУЋИШТА УРЕЂАЈА – IP КОД Основну функцију безбедности врше и кућишта уређаја за напонски ниво и то на два начина: . Ерић 6. усисивачи прашине. GG/J-Y* Стандард: JUS N. и . Стандардна боја плашта: није прописана Употреба: За прикључак апарата за електрично заваривање. Највиша дозвољена радна температура проводника је 60ºС. 7. 57 .спречавањем директног додира. као и за прикључак преносних трошила која раде под тежим условима. Стандардна боја плашта: црна Употреба: За прикључак преносних трошила као што су машине за прање рубља.C9. САВИТЉИВИ ПРОВОДНИК ЗА ЕЛЕКТРИЧНО ЗАВАРИВАЊЕ СА ПЛАШТОМ ОД ПОЛИХЛОРОПРЕНА Тип: ZN/S Стандард: JUS N.спречавањем спољашњих утицаја. 2 до 5 жила су међусобно поужене и прекривене безшавним плаштом од гуме. Највиша дозвољена радна температура проводника је 60ºС.502 Називни напон: 380 V Испитни напон: 2000 V * Тип са зелено-жутом жилом (ознака ''Y'') осим за двожилни проводник. итд. САВИТЉИВИ ПРОВОДНИК ЗА ПРЕНОСНА ТРОШИЛА СА ИЗОЛАЦИЈОМ И ПЛАШТОМ ОД ГУМЕ Тип: GG/J. Конструкција: Савитљиви класични проводник од меког оджареног бакра изолован гумом. термичке направе.03 Називни напон: 200 V Испитни напон: 1000 V Конструкција: Савитљиви поужени проводник од меког оджареног бакра са омотачем од полихлоропрена који служи као изолација и плашт.

0 – нема заштите 1 – заштита од тела пречника већих од 50 mm 2 – заштита од тела пречника већих од 12. продирања чврстих страних тела. M. када се покретни делови опреме (ротор) крећу. ако се оба изостављају. 58 . од већег интереса су степени механичке заштите IP 54 (заштита од таложења количина прашине које могу штетно деловати на уређај + заштита од запљускујуће воде). D – жицом. В – прстом. као и у другим просторима где је битно елиминисање спољњих утицаја нпр. корозија.0 mm 5 –заштита од штетног дејства прашине 6 – потпуна заштита од прашине Други карактеристичан број означава заштиту од утицаја и продора воде: 0 – без заштите 1 – заштита од капљица које падају вертикално 2 – заштита од капљица које падају вертикално. под углом од 15º према вертикали 3 – заштита од кише 4 – заштита од запљускујуће воде 5 – заштита од млаза воде 6 – заштита од снажног млаза воде 7 – заштита од краткотрајног потапања (урањања) 8 – заштита од трајног потапања Додатна слова означавају заштиту од приступа опасним деловима: А – надланицом. словна ознака М.15. Механичка заштита кућишта чини елемент противексплозивне заштите за уређаје намењене просторима угроженим гасним смешама. она чини основу заштите за уређаје намењене просторима угроженим запаљивим прашинама и експлозивима и ту је њен значај пресудан. механички удари. онда се он замењује словом ''X'' или ''XX''. У противексплозивној заштити електричних уређаја. Степен заштите остварен заштитним кућиштем означава се IP кодом на начин приказан у табели 1. S. честице прашине и воде у разним облицима итд. Међутим.15. представљају додатне техничке информације специфичне за сам уређај. влаге и др. као на пример: вибрације. C. а према JUS IEC 529. Ерић Спољашњи утицаји могу да буду различити. Значења овог кода су следећа: Први карактеристичан број означава заштиту од предмета. IP словни код по IEC 529 X (од 0 до 6) први карактеристичан број X (од 0 до8) други карактеристичан број D додатно слово по избору A. D W допунско слово H.5 mm 3 – заштита од тела пречника већих од 2. тј. IP 65 (потпуна заштита од продора прашине + заштита од млаза воде) и заштита IP 44 (заштита од тела пречника изнад 1 mm + заштита од запљускујуће воде).Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. С – алатом. у ствари. W Табела 1. B. Тако на пример. показује да је уређај испитан од штетног дејства због продора воде. ниске температуре. IP код за означавање степена заштите помоћу кућишта За случај када се не захтева спецификација карактеристичног броја.5 mm 4– заштита од тела пречника већих од 1. Последње словне ознаке.

Отпорни термометри су од платине.9 ИСИЈАВАЊЕ Ужареност коју не изазива горење или друга хемијска реакција. Инструмент за сигнализацију и искључење подешен је тако да на температури од 85ºС даје сигнал упозорења.дозвољени рад мотора до 20.пуњење лежајева свежом машћу ако мотор није у погону годину дана (прекид производње.. краткотрајна радна температура: 150ºС. Сам лежај треба заменити у следећим случајевима: . у лежајни оклоп се са погонске стране мотора и супротне. напона 6/06 kV. степена механичке заштите IP 23. Као пример овакве појаве наводи се загревање котрљајућих лежајева код различитих уређаја. са сопственом вентилацијом типа I'c 51 – IEC 34. приликом сваке демонтаже мотора.6 система ''ваздух – ваздух''. номиналне снаге 800 kW.код истрошеног и поломљеног кавеза и др.приликом појаве шумова и лупања у току погона – приликом повећања радног зазора лежајева за два пута.35ºС до 135ºС. радна температура: . Свака површина угрејана до одређене температуре представља потенцијални извор паљења експлозивних смеша и запаљивих материја.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 59 .2. . на пример ужареност коју ствара загревање струјом влакна од волфрама. . типа OPEN 6200/10.16. Тако је за котрљајуће лежајеве електричних мотора. Ерић 1. који се подмазује машћу. а после тога извршити њихов детаљан преглед (дефектажу).90ºС током експлоатације (у погону). које је посебно изражено у случајевима неуредног и неблаговременог одржавања. Тип лежаја предњи NU238 ZS задњи 7328 BUA Временски интервал подмазивања (h) 4200 3600 Количина масти (cm³) 56 112 Табела 1. тачка топљења: 185ºС. За мерење температуре лежаја. 000 часова . Ова чињеница је нарочито изражена код загрејаних површина технолошких постројења у којима долази до појаве егзотермних процеса. лежајеве треба опрати лаким уљем или чистом нафтом. магацин) . .за случај замора на елементима лежаја.приликом појаве неправилног загревања изнад температуре од 80 . напрслине олука на путањи и сл. при 0ºС имају отпор од 100Ω (ома). прописано редовно одржавање које обухвата: . а на 100ºС одваја мотор од мреже. Интервали подмазивања лежаја У циљу елиминације прекомерног загревања.карактеристике масти за подмазивање (у овом конкретном случају – маст CHELL ALVANIA R3): базни сапун: литијум. уграђује по отпорни термометар.

као што је приказано на дијаграму 1. макролонском и сл. загрејаном изнад температуре њиховог самозапаљења. Почетно загревање изолације проводника у виду паљења. Ерић Опасност од пожара и експлозије при коришћењу светиљки са ужареним влакном Опасност од пожара и експлозије при коришћењу светиљки са ужареним влакном условљена је реалном могућношћу додира запаљиве материје и експлозивне смеше са заштитном стакленом.2 Температура стакленог балона светиљки са жарном нити Недозвољено загревање електричних проводника Недозвољено загревање електричних проводника може да проузрокује загревање присутног изолационог материјала до критичне температуре паљења.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.2.) Дијаграм 1. Температура стакленог балона. после одређеног периода. обично се завршава бурним сагоревањем у присуству пламена. Нарочиту пажњу треба посветити растојању светиљки од ускладиштене робе (минимално 50cm. хоризонтално постављене светиљке је у функционалној зависности од њене снаге и времена рада. куглом (балон. цеви). 60 .

17. Нека уља и масти са изразитом склоношћу ка самопаљењу.17 Нека уља и масти са изразитом склоношћу ка самопаљењу САМОПАЉЕЊЕ ПАМУКА У свету су познати пожари ускладиштеног сировог памука и памука из процеса производње. На местима где је мање сабијен.порозност (шупљина испуњена ваздухом заузима 20-40% запремине влакана). почиње сагоревање отвореним пламеном. До пожара долази. 1% беланчевина. и стварање ткз.10 САМОПАЉЕЊЕ Паљење материје без присуства спољњег извора паљења услед самозагревања насталог од хемијских. ужарени-топли део се преко ”пожарних канала” шири према спољашњој површини и на месту где дође у додир са атмосфером.пречник влакана. Садржај целулозе у памуку који је сиров креће се од 88 . Ланено уље Маслиново уље Свињска маст Сојино уље Уље од кикирикија Уље од рицинуса Орахово уље Сунцокретово уље Палмино уље Кокосово уље Конопљино уље Гушчија маст Говеђи лој Уље од репице Овчији лој Табела 1.самопаљење уља. Ерић 1. Памук карактеришу и следеће физичке особине: . почиње најпре самозагревање. . наведени су у табели 1.дужина влакана (у текстилној индустрији се користе влакна од 25 – 40mm). Постоје различити облици самопаљења. а затим тихо сагоревање – жарење.самопаљење различитих хемијских материјала и др. Реакције се одвијају као егзотермне. као и мање количине органских киселина.2. По свом саставу памук садржи 94% целулозе. 0.сјај. 61 . физичких или биолошких процеса Самопаљење је последица биолошких и физичко-хемијских реакција које се дешавају под одређеним условима. између осталог. боја. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.самопаљење сушивих и полусушивих масти и уља. 1% минералних материја. . . шећера и пигмената. . . због хемијског састава и структуре памука.5% воска. док бељени памук има око 99%. који могу да се поделе у следеће групе: .96%. ”топлих језгара”. када развијена топлота достигне одређену вредност.самопаљење материјала биљног порекла.

5 100 1.7 1. У табели 1. Основна разлика код ових видова паљења је у томе што се код принудног паљења самоубрзaвање реакције.1 2.9 8. За иницирање паљења.5 2.3 50 4. ове границе су у функционалној зависности од енергије и облика извора паљења.2 9. и пара неких запаљивих течности са ваздухом.3 19 1. Да ли ће до самог припаљивања доћи. Назив Формула 1 водоник деутериум угљенмоноксид амонијак метан етан етилен пропилен етилацетат угљендисулфид водониксулфид ацеталдехид етилалкохол циклохексан толуол ацетилен хептан бутан пропан 2 H2 D2 CO NH3 CH4 C2H6 C2H4 C3H6 C4H8O2 CS2 H2S C2H4O C2H5OH C6H12 C7H8 C2H2 C7H16 C4H10 C3H8 Концентрација граница запаљивости доња % горња % 3 4 4 75 5 75 12. услед нагомилавања топлоте. зависи од односа оксиданс-гориво (ваздух-гориво). не само за постизање и одржавање услова безбедних од пожара и експлозије. јер сваки извор паљења њој предаје одређену количину топлоте у јединици времена.18 Концентрациона граница запаљивости неких смеша са ваздухом Када су познате концентрационе границе појединих горивих гасова у смеши са ваздухом.2 11 1.18 приказане су вредности концентрационих граница запаљивости за смеше неких горивих гасова са ваздухом. Познавање концентрационих граница паљења горивих смеша има огроман значај.1 44 4 60 3.5 2.11 ПРИНУДНО ПАЉЕЊЕ Свако иницирање процеса сагоревања у горивој смеши помоћу извора паљења зове се принудно паљење или припаљивање.2 7. већ и за практичну примену у организацији самог контролисаног процеса сагоревања.2.3 8 1. па по аналогији са границама простирања пламена постоји горња и доња граница припаљивања.5 Табела 1.1 2.5 74 16 25 5 15 3 12. спољашњи извор топлоте мора да има потребну минималну енергију паљења. могу се помоћу формуле Le Chatelir-a. Осим од физичко-хемијских особина гориве смеше. Механизам овог паљења се суштински не разликује од самог механизма самозапаљивања.7 36 2 11. која гласи: 62 . Ерић 1.05 6.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. док се за случај самозапаљивања одиграва у целој запремини. одиграва у ограниченом делу запремине. која је способна да изазове образовање фронта пламена у смеши. израчунати концентрационе границе запаљивости смеше различитих гасова.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ld = Милан Б.2 1. C1. етана – 5%.8 13.45 44. док на доњу скоро да нема утицаја.2 5 2 1.6 20.. Повећање почетне температуре смеше.488% 91.5 8..5 14.20 4. изазива ширење концентрационих граница паљења. Ерић C1 + C 2 + K + C n = (V)% Cn C1 C 2 + +K+ L1 L2 Ln При томе су: C1.19 су приказане вредности концентрационе границе паљења смеше природног гаса и ваздуха..00 3.19.5 9.. Снижавање вредности притиска у гасу испод атмосферског доводи до сужавања концентрационих граница тако да је при неком одређеном ниском притиску паљење немогуће.4 Концентрационе границе запаљивости доња (%) горња (%) 4. L1.1 3. L2.00 52. притиска и температуре на концентрационе границе запаљивости Инертна компонента јако сужава горњу концентрациону границу запаљивости.8 + + + 15 12.15 60.60 59.00 Табела 1.. пропана – 2% и бутана – 1.90 3. У табели 1.9 док је горња концентрациона граница запаљивости смеше 91. доња концентрациона граница запаљивости смеше износи 91.595% 91..8 Ld = = 4.Cn – концентрације појединачних компоненти у смеши горивих гасова у запреминским процентима. Притисак (MPa) 0. при различитим вредностима притисака. Ln – доње или горње концентрационе границе (Напомена: за смеше које садрже хлориране угљоводонике формула се не може примењивати). Смеша: природни гас – ваздух при различитим притисцима 63 .4 6.8 + + + 5 3 2. Пример: Израчунавање концентрационих граница запаљивости Израчунати доњу и горњу концентрациону границу запаљивости природног гаса следећег састава: метана – 91.2%.8% Користећи се наведеном формулом.20 4.2 5 2 1.5 Утицаји инертне компоненте.2 + 5 + 2 + 1.8 Lg = = 14.2 + 5 + 2 + 1.

прикључити на електро енергетску мрежу овог предузећа. број 4. Теретни гребенасти прекидач 100 А у положају искључено (искључен од стране сина оштећеног 28. топљиви осигурачи 3x63 А. Сви осигурачи и топљиви и аутоматски смештени у ГРО су исправни и у укљученом положају. на крову. Ерић Прилог VII: ЗАПИСНИК О ИЗВРШЕНОМ ПРЕГЛЕДУ ЛИЦА МЕСТА ПОЖАРА Записник О извршеном прегледу лица места пожара Дана 28. па затим надземно снопом 3x70 mm2 Al + 71. снаге 630 кVA службени назив “К. У котларници се налази котао “Мегал” Бујановац на чврсто гориво и електрични котао снаге 24 кW.5 mm2 Al до стуба у улици Б. Прегледом разводне табле у поткровљу утврђено је да је иста у степену механичке заштите IP 30 и чине је 24 аутоматска осигурача (3x20 A и 21x16 А) сви у положају укључено. ГРО се налази у приземљу куће поред улазних врата. 2000 године око 16. причвршћеним на кровну конструкцију у делу купатила и спаваће собе. 2000 године котао на чврсто гориво није коришћен што је и утврђено истога дана од стране увиђајне екипе (тиме се искључује могућност настанка пожара услед грађевинског недостатка. РТ3 и за стан у поткровљу.10 часова). Поткровље је повезано са приземљем куће преко унутрашњег степеништа обложеног дрветом. улица В. из Чачка да може своју кућу у Чачку у улици В. топљиви осигурачи 3x63 А. РТ1 . 2000 године око 16. У таванском делу куће. В. 11. број 4. РТ2. топљиви осигурачи 3x63 А и стан у поткровљу – топљиви осигурачи 3x63 А. За загревање просторија изведено је централно грејање из кућне котларнице смештене у подруму куће.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. прописно заблиндирана. власништво В. 10-40 А. На електричној инсталацији у делу од ГРО до потрошача нема трагова кратког споја. РТ3 – дозидани део куће.В. поље за под разводе РТ1. 1997. два поља двотарифних бројила “Искра” Крањ. теретни гребенасти прекидач 100 А. да једновремено вршно оптерећење објекта не пређе 6 кW 64 . К. улази у објекат и завршава се у главном разводном ормару (ГРО). Прегледом осигурача разводне табле РТ3 смештене у дозиданом делу куће утврђено је да су сви исправни. Кућни прикључак на надземни нисконапонски вод изведен је пре три године. 08. који су у поткровљу становали. каблом PPOO 4x150 mm2 Al у дужини 50 метара. из Чачка. два електрична бојлера. две мање спаваће собе.” Траса је изведена подземно до стуба у улици К. “ЕД” Чачак донела је 18. одакле надземним смоносивим каблом 4x16 mm2 Al X00/0-A. избио је пожар у поткровљу стамбене куће. у погону је био електрични котао снаге 24 кW. године решење којим се даје енергетска сагласност подносиоцу захтева В. 12. У време избијања пожара у поткровљу су се налазили син. да укупна инсталисана снага свих трошила не пређе 10 кW АО2. димњака). Од већих потрошача у тренутку пожара у погону су били електрични котао. у дужини од 70 метара (тип кабла X00/0-А).4 кV. У котларници се налазе три осигурача који су такође у исправном стању. остава. Чине га пет поља: једно поље уклопног сата. кухиња. купатило.00 часова. Време је било мирно. налазе се две конзоле: телефонска и за надземни кућни прикључак нисконапонске електричне мреже.приземље. РТ2 – котао. исти је димензија 50x80 cm и израђен од метала. Напајање објекта електричном енергијом врши се из BTS 10/0. електрични шпорет укупне снаге око 30 КW. Изнад ових поља налази се 20 аутоматских осигурача 16 А намењених за заштиту струјних кругова потрошача у приземљу куће. Поткровље је површине око 90 m2 и чине га дневна соба. предсобље и три терасе. 11. без атмосферског пражњења електрицитета. Улазна врата су била заједничка и на истим нема трагова насилног ломљења. снаха и унуче оштећеног. Дана 28. према датом техничком решењу и следећим условима: АО1.

од места настављања. Повређених и погинулих у пожару није било. Истопљен самоносиви кабал 4x16 mm2 Al X00/0-A у дужини од 1 метар. у делу кровне конструкције изнад спаваће собе где је и центар пожара. Материјална штета причињена овим догађајем цени се на око 1. Стање електричних утичница у спаваћој соби (електрични потрошачи у спаваћој соби нису били под напоном) Прегледом лица места. Израженије сагоревање термоизолације (стиропол – мрежица – глет маса) која се налазила преко места настављања Аl и Cu проводника. Изјава лица која су прва приметила пожар. Ерић Технички услови БО2. 1999. 7. у делу где је настављен са алуминијумским 4x16 mm2 Al X00/0-A. комплетна електро инсталација поткровља и плафон поткровља који је био направљен од лако запаљивог материјала (дрвене греде са термоизолационим материјалом комбинација стиропор – мрежица – глет маса). – електричар за контролу и пријем електричних инсталација. 5. Делимично је оштећен остали намештај поткровља. Израженије сагоревање дрвета кровне конструкције на месту настављања самоносивог кабла. Стање свих осигурача (топљивих и аутоматских) у домаћинству. 4. 65 . Бакарни кабал од пуног пресека 4x10 mm2. је крт и кида се при првом савијању на 900. са уграђеним аутоматским осигурачима – лимитаторима 3x16 А. Пожар је угашен од стране ТВЈ СУП-а Чачак.000. 6.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. центра пожара.00 динара. упредањем са бакарним каблом пуног пресека 4x10 mm2 непрописно. Детаљним прегледом надземног кућног прикључка нисконапонске мреже утврђено је да је самоносиви упредени кабал од алуминијума 4x16 mm2 XOO/O-A настављен. где је и центар пожара. преко овлашћених радника М. Иако наведени технички услови нису испуњени. објекат ставио под напон 03. на дрвеној подлози кровне конструкције изнад “спољњег” зида спаваће собе до купатила. године. 8. Место спајања је изведено на непрописан начин. 1999. сада пензионер и С. ЕПС је на основу пријаве број 236 од 17. 08. Трагови који указују да је пожар избио на овом месту су следећи: 1. М. тип мерног ормана мора бити “ЕлектроСрбија” Краљево. 3. године са потврдом извођача радова. место прикључења на објекту је кућни прикључни орман БО6. изградити трофазни спољни кућни прикључак КОРИСТИТИ ПОСТОЈЕЋИ ПРИКЉУЧАК БО4. – саветник директора. 2. У пожару је изгорело: поткровље стамбене куће са намештајем у дневној соби. 09. Трагови топљења алуминијума: на бакарном проводнику 4x10 mm2 и на дрвету где је извршено настављање каблова у пластичној кутији. 2/3 дрвене кровне конструкције прекривене црепом.000. С. трагова горења као и обављеним разговором са лицима која су прва приметила пожар утврђено је да је узрок пожара велики прелазни отпор на месту настављања напојног алуминијумског самоносивог кабла и бакарног проводника као кућног прикључка на дистрибутивној електричној мрежи.

JUS U. пукотина или других отвора кроз које може да пређе пламен.110. 66 .J1. JUS U. врло специфично. интегритет према пожару и /или топлотну изолацију и/ или другу очекивану улогу при стандардном испитивању отпорности према пожару.140.J1. било да је носећи или не.J1.051. JUS U.20. в) отпор температурном таласу: узорак зида не сме на назначеној страни да има средњу температуру за 140ºС вишu од почетне.240/94). а само једна конструкција има ту вредност мању. JUS U.114.090.21 степен отпорности према пожару JUS U. При том се под појмом пожарни сектор подразумева основна просторна јединица дела објекта.100. не сме да достигне максималну температуру за 180ºС вишу од почетне температуре.J1.J1. да не изгуби функцију носивости за одређено време при стандардном испитивању отпорности према пожару.3. JUS U.J1. који се самостално посматра (третира) у погледу техничких и организационих мера заштите од пожара. ∗ Пун назив свих стандарда може се наћи у коришћеној литератури и изворима података на крају књиге. Независно од величине почетне температуре. JUS U. Испитивање грађевинских материјала и конструкција у погледу реакције на пожар је уобичајено у свету.010.050.J1. JUS U. узорак не сме да има температуру вишу од 220ºС. интегритет. док ни у ком случају нити било где. JUS U. има онај степен отпорности против пожара.J1.170. Зграда или пожарни сектор.J1.J1. Мерење температура на неизложеној страни конструкција. имајући у виду пре свега сложеност услова који су од утицаја на одређивање степена опасности од пожара. Испитивање развоја пожара код конструкције у испитним пећима и JUS U. Пројектовање и извођење грађевинских објеката је. углавном зависи од врсте материјала који су уграђени у саму конструкцију објекта и пожарног оптерећења. ни на којем месту. JUS U.J1. узрокованог технолошким поступцима који се у њему спроводе и одвијају.092. Испитивање отпорности зида према пожару регулисано је одредбама стандарда JUS ISO 834 – Техничке мере заштите од пожара у грађевинарству. ако су појединачне отпорности грађевинских конструкција веће или једнаке назначеним вредностима у табели 1. а одељен је од осталих делова објекта противпожарним конструкцијама.160.J1.172 и JUS ISO 834∗. и то: а) рушење конструкције б) продор пламена: за узорак зида који раздваја просторије и треба да спречи продор пламeна из једне просторије у другу – настанак напрслина. Ерић 1. објекат има онај степен отпорности који одговара наведеној мањој отпорности (таблица 1. Ако зграда или пожарни сектор има поједине грађевинске конструкције са отпорношћу већом или једнаком оној за одабрани степен отпорности према пожару. у условима реалног пожара. стабилност и топлотну изолацију при стандардном испитивању отпорности према пожару. Како ће се објекат понашати. JUS U.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. истовремено. При том су од превасходног значаја посматрања евентуалних појава на испитиваном узорку. као део објекта складишта. 1.1 СТАБИЛНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ Стабилност неког елемента грађевинске конструкције. а код нас је регулисано групацијом стандарда: JUS U. JUS U.3 ОТПОРНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ Способност неког елемента грађевинске конструкције или склопа да за одређено време испуни тражену стабилност. Способност елемената да обезбеди.J1.J1.020 – Заштита од пожара.

степен отпорности конструкционих елемената према таблици 1.6 m² Врата >3.J1.5 2.20 може се смањити за један.J1.J1. а утврђивање отпорности складишта против пожара или дела складишта врши се по JUS U.0 - 1/4 1/2 1.20.110 U.5 2 негорив матријал 1/2 1/2 1 1.0 1/4 1 1.0 1.092 Спољна U.J1.090 Унутар пожарног сектора U.21.114 Врста конструкције U.092 U.5 2 3 1/4 1/2 1 1.5 2 1/4 1/4 1/2 1 1.J1.J1.J1.J1.140 конструкција I (NO) II (MO) III (SO) IV (VO) V (WO) незнатна мала средња већа велика 4 5 6 7 8 1/4 1/2 1.0 - 1/4 1/2 1/2 1.160 На граници пожарних сектора U.J1. Ерић Степен отпорности конструкционих елемената складишта према пожару дат је у табели 1.J1.0 1.240/94 односно према стандардним типовима конструкције складишта што се види у приложеној табели 1.J1.5 - 1/2 1/2 1 1 - 1/4 1/2 3/4 1 Табела 1. J1.110 U.6m² Конструкција евакуационог пута Фасадни зид Кровни Покривач U.240 мала складишта средње величине велика складишта пожарно оптерећење ниско средње високо ниско средње високо ниско средње високо II II III II III IV III IV V Табела 1.090 U.160 U.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 1/4 1/2 1 1.20 Степен отпорности према пожару складишта – елемената зграде Метода испитивања JUS Степен отпорности према пожару (СОП) елемената/конструкција зграде (у сатима) положај 1 2 3 Носиви зид Стуб Греда Међуспратна конструкција Неносиви зид Кровна конструкција Зид Међуспратна конструкција Врата и клапне до 3.5 - 1/4 1/2 1/2 1.J1.100 U. 240/1994 Ако је складиште опремљено уређајима за аутоматско гашење пожара. степен отпорности према пожару JUS U.J1.21 Степен отпорности према пожару – стандардни типови конструкција према JUS U. Носећа челична конструкција у великим и средњим складиштима која имају високо и средње пожарно оптерећење морају бити заштићени негоривим материјалима у случају кад 67 .

20.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. ватроотпорност 2 сата. Неки примери су дати на приложеним цртежима. Ерић складишта нису заштићена уређајима за аутоматско гашење пожара.5cm) Заштита челичног стуба са азбестном изолацијом (за а – 8mm. Ову отпорност можемо постићи на више начина. ватроотпорност износи 3 сата) Заштита челичног стуба са азбестном изолацијом. тако да њихова отпорност према пожару задовољи захтеве из табеле 1. за а-45mm. `i~ana mre`a sa okcima 15/30 i malterom Челични стуб забетониран и заштитни слој лакоармиран (ватроотпорност 2 сата за дебљину слоја d=5 cm и ватроотпорности 1 сат за дебљину слоја 2. за а = 25mm 68 . ватроотпорност износи 1 сат.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. ватроотпорности: 2 сата за дебљину од 30 cm. 1 сат за дебљину од 25 cm и 30 минута за дебљину од 20 cm 25 `i~ana mre`a Армиранобетонски стуб са облогом ватроотпорности 2 сата за дебљину од 26 cm uzengija glavna armatura ispuna d d Челични стуб обзидан опеком (простор између стуба и опеке испуњен бетоном). ватроотпорности 2 сата за дебљину d=5 cm opeka uzengije u svakoj tre}oj horizontalnoj spojnici Ради спречавања ширења пожара на цело складиште. складишта се у зависности од робе која се чува у њима и у зависности од тога да ли имају уграђену инсталацију за аутоматску дојаву и гашење пожара у складу са табелом 1. ватроотпорност 2 сата за дебљину слоја од 25 до 30 cm Perlit beton na rabic. 69 .22 из члана 19 правилника. Mre`i Aрмиранобетонски стуб. деле на пожарне секторе ограничене површине. Ерић Челични стуб заштићен перлит-бетоном.

ватроотпорност 1 сат.5 12 70 . Зид од опеке дебљине 12 cm.5 cm). али се ван тога простора пожар сигурно неће проширити за одређени временски период. који ће евентуално пожаром бити потпуно уништен. ватроотпорности 2 сата 1. лист СФРЈ”. омалтерисан с обе стране (дебљина малтера најмање 2 x 1. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија (”Сл.J1. чија се отпорност одређује према пожарном сектору који има више пожарно оптерћење. бр. Ерић НАЈВЕЋЕ ДОЗВОЉЕНЕ ПОВРШИНЕ ПОЖАРНИХ СЕКТОРА У m² Врста материјала Запаљиве прашкасте материје Чврсте компактне запаљиве материје температуре паљења до 300ºС Чврсте компактне материје. На приложеним цртежима је дат начин постизања отпорности на пожар пожарних зидова.240. Пожарни сектори се одвајају пожарним зидовима. неомалтерисан. 24/87) Пожарни сектор посматрамо као део складишта. Отпорност пожарних зидова на пожар се бира на бази приложене табеле 1. 12 Зид од опеке дебљине 12 cm.21 из JUS-a U. температуре паљења изнад 300Сº Без инсталација за аутоматско откривање пожара Са инсталацијама за аутоматско откривање пожара Са уређајима за аутоматско откривање и гашење пожара до 400 до 800 неограничено до 2000 до 3000 неограничено до 3000 до 4500 неограничено Табела 1.22 Члан 19.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

агрегат: шљунак Дебљина Ватроотпорност у cm у часовима 12 2 10 1 7. шљака Дебљина Ватроотпорност у cm у часовима 10 2 Зид од шупље опеке Дебљина у cm 22 10 Ватроотпорност у часовима 2 1 Зид од шупљих бетонских блокова (агрегат: смрвљена опека.5 1 71 . смрвљена опека. шљака итд.).5 1 6 1/2 Армирано бетонски зид дебљине до 12 cm (агрегат: шљунак.). Дебљина Ватроотпорност у cm у часовима 10 2 7.5 1/2 _______________________________ Агрегат: смрвљена опека. _______________________________ Дебљина Ватроотпорност у cm у часовима 12 2 7. Ерић Зид од набијеног бетона неомалтерисан. шљака и др.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

морају се затварати аутоматски и мора да постоји могућност за ручно затварање. вентилатор од материјала који не варничи.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија се каже да: “Пожарни зид мора да надвисује кров складишног објекта најмање за 50 cm. морају имати принудну вентилацију. на једном зиду при поду. и 16. Отвори за природну вентилацију требају да буду постављени на наспрамним зидовима. а ако је кров од горивог материјала.5 1 У члановима 15. Ако пожарни зид чврсто пријања уз доњу страну кровне конструкције чија је отпорност према пожару најмање 2 h. Ерић Зид од перлит-бетона омалтерисан са обе стране малтером од перлит-гипса Дебљина Дебљина Ватроотпорност зида у mm малтера у часовима у mm 50-60 2x25 2 38 2x12. Складишта у којима постоји опасност од стварања експлозивних смеша морају имати вентилацију природну или вештачку (само природну ако иста може да обезбеди да се не достигне вредност од 10% доње границе експлозивности било које присутне запаљиве компоненте). а електромотор ако је у струји ваздуха у противекsплозионој заштити. На местима продора канала кроз пожарне зидове обавезно је постављање аутоматских пожарних клапни. Врата у пожарном зиду морају имати исту вредност отпорности према пожару као и зид у коме се налазе. Канали принудне вентилације морају да буду од негоривог материјала. такав зид не мора да надвисује кров складишта. на обе стране. Површина таквих врата не сме да пређе 25% површине зида”. 72 . 10% од DGE експлозивних материја. Складишта код којих се природним путем не може обезбедити max. уграђује се и део крова од негоривог материјала. на другом испод плафона. по 160 cm од зида. тако да се омогући измена целокупне количине ваздуха у складишту.

Површина објекта (m²) до 50 100 150 200 300 400 500 750 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000 ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ JUS U. бр 30/91) У прилогу дајемо и табелу 1.J.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.23 Потребан број јединичних апарата Из табеле 1. 23 се види да број ватрогасних апарата зависи од пожарног оптерећења и површине штићеног простора.23 која омогућава правилан избор ватрогасних апарата за гашење пожара. 1. док се врста апарата одређује према класи могућег пожара по стандарду JUS ISO 3941. 73 . а према препоруци произвођача апарата. за хидрантску мрежу за гашење пожара (''Сл. лист СФРЈ''. Ерић Складишта морају да имају унутрашњу и спољашњу хидрантску мрежу за гашење пожара изведену у складу са Правилником о техничким нормативима. 030 НИСКО СРЕДЊЕ до од 1 1 до 2 GJ/m² GJ/m² 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 4 3 4 4 6 5 7 6 9 7 12 10 17 12 22 15 27 17 32 20 37 22 42 27 52 ВИСОКО изнад 2 GJ/m² 2 3 3 4 5 6 7 9 12 17 22 32 42 52 62 72 82 102 Табела 1.

Индикатор за одређивање положаја крила (отворено-затворено) Скелет крила израђен је од посебних профила.3.160 Слика 1. Функционисање врата је следеће: Затварање: од сопсрвене тежине и нагиба од 2%.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Крило је обложено челичним декапираним лимом дебљине 1.Против тегове за затварање .1 Клизна врата отпорна на пожар 74 . Ручно: са повлачењем крила елементом који прекида. Врата су испитана према важећем југословенском стандарду JUS U. Ерић 1.J1.Електромагнетни затварач са уређајем за детекцију . Термоизолација је у виду сендвича који је испуњен висококвалитетним материјалима отпорним на пожар.Термоелеменат осигурача 700С . електролучно заварених.5 (mm).2 ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА ОТВОРА НА ГРАНИЦАМА ПРОТИВПОЖАРНИХ СЕКТОРА КЛИЗНА ВРАТА ОТПОРНА НА ПОЖАР Врата садрже: .

4 шарке са могућношћу за регулисање .Механизам за забрављивање .2 Слика 1. Термоизолација је у виду сендвича. Полупокретно крило обезбеђено је од померања механизмом за фиксирање.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић BРАТА ТИПА РРV – T То су двокрилна врата са рамом који је састављен од посебно израђених челичних профила. Оков: . 5mm. електрично заварених.Изглед ових врата одређене отпорности на пожар приказан је на слици 1. испуњена висококвалитетним материјалима отпорним на пожар.2 Врата отпорна на пожар типа PPV-T 75 . Облога крила је од декапираног челичног лима дебљине 1.

осим у зидове на границама пожарних сектора.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. а ако та врата воде непосредно напоље. 802 и 902 mm. са механизмом за самозатварање.3. Правилника о техничким нормативима за уређаје у којима се наносе и суше премазна средства). делови постројења подложни пожару морају се сместити у посебне пожарне 76 . Врата су светлог отвора 602. Крило врата израђено је од NEGOR плоче типа GL-1 дебљине 10 mm и плоче NEGOR LG дебљине 25 mm. Слика 1. -ако се електроенергетско постројење високог напона поставља у зграду која служи и за друге намене. -унутрашња врата лакирнице морају бити израђена од негоривог материјала и отпорна према пожару најмање 1. као што су: -улазна врата објекта у којем је смештен уређај за повишење притиска воде у хидрантској мрежи. а висине 1981 mm. ако су постављена тако да се у ту просторију улази из простора који може да буде угрожен пожаром (члан 32. Ерић ВРАТА ТИПА PPOV – 1 Отпорност на пожар овакве конструкције износи 90 минута. Правилника о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара). морају се постављати и на оним местима која су прописана у Правилницима о техничким нормативима. Врата овог типа су једнокрилна.5 час.3 Врата отпорна на пожар PPOV-1 Врата отпорна према пожару. 702. морају бити отпорна према пожару најмање 30 минута (члан 12. Отпорна су на пожар 90 минута. Изглед овог типа врата дат је на слици 1. Тежина врата је од 48-70 kg.

Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара).5 час (чланови 60.5 час (члан 50. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара). Ерић секторе у ком случају врата између пожарних сектора морају имати пожарну отпорност од најмање 30 минута. и 67. ако за време пожара остану отворена немају никакву функцију заштите од пожара. робну кућу. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара). -при спајању пожарних сектора на објектима вишим од 100 метара мора се направити тампон-зона са двоја врата која су отпорна према пожару најмање 1 час (члан 9. -врата на просторији за клима-коморе и уређаја за проветравање морају бити отпорна према пожару 1.5 час (члан 68. Механизми за затварање врата имају велики значај. -одредбе других Правилника о техничким нормативима. -врата на просторији за сакупљање отпадака морају бити отпорна према пожару најмање 1. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара). За активирање уређаја за затварање најчешће се користи систем за аутоматску дојаву пожара преко кога се повежу врата или клапне отпорне на пожар или сопствени систем за регистровање пожарних величина. јер врата отпорна на пожар. школу. која у случају појаве дима и пожара спречавају продор дима и пламена у суседну просторију. -просторије у којима су смештени погонски агрегат за лифт и агрегат за резервно напајање морају бити одвојене од осталих комуникација вратима отпорним према пожару најмање 1. односно најмање 60 минута ако је постројење постављено у стамбену или пословну зграду.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара). Правилника о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара). АУТОМАТСКО ЗАТВАРАЊЕ ВРАТА ИЛИ КЛАПНИ ОТПОРНИХ ПРЕМА ПОЖАРУ У правилнику о техничким нормативима за уређаје за аутоматско затварање врата или клапни отпорних према пожару (''Сл. која су уграђена у зиду отпорном на пожар. -у објектима вишим од 75 метара лифт за евакуацију у току пожара мора имати врата отпорна према пожару најмање 1. уградњу. -сва врата на путу за евакуацију из подрумских просторија високих објеката морају бити отпорна према пожару 1. затворену велику гаражу или спортски објекат (члан 18. -просторија у којој су смештене акумулаторске батерије као резервни извор електричне енергије морају имати врата отпорна према пожару најмање 1. лист СФРЈ'' бр. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозије). -врата у пожарном зиду морају имати исту вредност отпорности према пожару као и зид у коме се налазе (члан 16.5 час (члан 38. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара). У том случају 77 . болницу. 35/80) прописани су технички нормативи за примену.5 час када служе за везу са објектом преко тампон-зоне (члан 61.5 час (члан 55.5 час (члан 72. Уређаји за аутоматско затварање по својој конструкцији могу бити: са механичким активирањем и са електричним активирањем. обданиште. испитивање и периодичну контролу уређаја за аутоматско затварање врата или клапни отпорних према пожару. као и уређаја који се укључују или искључују променом неких од пожарних величина. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара). Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара). пројектовање. -котларница за загревање ако је постављена у објекат висине до 40 метара мора имати врата отпорности према пожару 1.

Ови затварачи су самостални и не везују се са уређајима за аутоматско активирање. подне затвараче са уређајем за блокирање врата. 4.64-2. 20 метара. PLAMEX K – експандирајућа маса за заштиту продора каблова од пожара Експандирајуће масе први пут су примењене за заштиту од пожара 60 – тих година у космичком програму. за блокирање и фиксирање и регулатори затварања у зависности од места где се постављају и од намене деле се на: 1.75m бочно или највише 2 метра изнад отвора који се затвара вратима са аутоматским затварачем). аутоматске затвараче постављене на крило врата.27-7 [m²/s] 78 . регулаторе затварања двокрилних врата. паста.400[kg/m³] Топлотна проводљивост експандираног слоја је: λ=0. PLAMEX 2D – експандирајући премаз за заштиту дрвених конструкција од пожара.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић детектори се постављају у непосредној близини врата (највише удаљених до 3.4 Шематски приказ експанзије Експандирани слој у условима пожара има густину: p=250 . posle nekoliko minuta izlagawa vatri sloj postaje dobar termi~ki izolator na po~etku izlagawa vatri plamen premaz podloga plamen podloga premaz Слика 1. Ови гасови доводе до повећања запремине премаза 10 и више пута и он се претвара у негориву сунђерасту масу. Код објеката код којих врата која су у затвореном положају не ометају технологију рада и коришћења. Уређаји за затварање врата. Аутоматски затварачи о којима је било речи постављају се на вратима која у технологији коришћења објекта морају бити у отвореном положају. Експандирајуће масе бубре на ниским температурама за пожар на 110ºС ослобађајући гасове. која је добар топлотни изилатор.10 [W/mºC] Специфична топлота слоја је c=1100[J/kgºC] Ови параметри дају вредност коефицијента термичке дифузности а=3. Један детектор у том случају покрива највише један отвор максималне ширине 2. Данас се оне употребљавају у грађевинарству у облику премаза. уређаје за блокирање и фиксирање врата. 2. постављају се механички затварачи који врата стално враћају у затворени положај. ЕКСПАНДИРАЈУЋА ЗАШТИТА ГРАЂЕВИНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА • • • PLAMEX – експандирајућа трака отпорна према пожару за заптивање против пожарних врата и вентилационих клапни. трака или фолија. 3.

јер се у првим минутама постиже заптивање чиме се врата уједначено термички оптерећују. или ако не експандира и формира очекивани заштитни слој. Премаз је трајан (око 25 година). Трака је на самолепљивој фолији. Ерић PLAMEX – експандирајућа трака за заптивање противпожарних врата и вентилационих клапни. Употребом експандирајуће траке спречава се продор ватре кроз отворе настале витоперењем врата или клапни. Више домаћих произвођача клапни и врата отпорних према пожару уграђују траку што је допринело да добију атест о отпорности на пожар за класу више. • заштитни премаз – у боји по жељи. Врата са траком имају мање витоперење. лаких врата и сл. Она спречава продор и најмање количине ватре и дима на супротну страну. медијапана и других материјала на бази дрвета. Мања механичка оштећења могу се лако поправити резервном количином премаза уз коришћење шпахтле и четке. четком ваљком или спреј пиштољем. Заштита дрвених конструкција премазима је врло ефикасна али се не види текстура дрвета. на бази шперплоча. Ако је то потребно препоручујемо да се преко премаза залепи фурнир дрвета по жељи. Премаз на дрвету ствара изолациони слој који битно одлаже (30 – 60 минута) достизање стања које карактерише губитак функционалности дрвеног носача у условима пожара. па је тако погодан и за израду отпорних на пожар преградних панела. два или више наноса. дебљине 2 mm и лепи се на лим.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 79 . Премаз за дрво битно одлаже термичку разградњу дрвета. Примена експандирајућих трака је обавезна у случајевима када на елементима на којима се поставља није решено дихтовање или је пак постављање траке било предвиђено и условљено приликом добијања одговарајућег атеста о ватроотпорности. furnir premaz Presek drvenog nosa~a И најскупљи премаз може да се покаже као неуспешно решење ако отпадне са подлоге у раној фази пожара. ЕКСПАНДИРАЈУЋИ ПРЕМАЗ ЗА ЗАШТИТУ ДРВЕНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ОД ПОЖАРА PLAMEX 2D – експандирајући премаз за заштиту дрвених конструкција од пожара чине две компоненте: • основни експандирајући премаз – један.

год. при чему ови канали чине засебне пожарне секторе.T4.U. Најчешће примењен изолациони материјал је поливинил-хлорид или PVC уз кога су у примени и природна гума. Масовна примена поливинилхлорида.D. бутил и сл. захваљујући брзом ширењу посредством изолације електричних инсталација. гума и сл. полихлоропрен. садржана је у вођењу инсталација кроз. као и инсталације са осигурачима већих номиналних вредности од оних које одговарају штићеној инсталацији. У таквим ситуацијама. као и изузетној погодности за обраду.U. могу представљати угрожавајаћи фактор. Искуство је показало да је одређени број пожара добијао шире размере.060. посебну опасност представљају инсталације код којих се врши премошћење топљивих уметака осигурача већим бројем тзв.T4. Потрошња заштитне боје за два слоја је 150 – 200 gr/m². На добро осушен основни премаз наноси се заштитна боја која штити основни премаз од атмосферског утицаја. 80 . пламен се не шири.039 и JUS. што најчешће резултира његовим нерешавањем.8.J1. као и изолационог материјала.J1. PLAMEX 2D – температура почетка експанзије 110ºС.D. PLAMEX 2D – степен експанзије 4 пута.2/98 од 17. Са становишта заштите од пожара проводници и каблови.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. ''лицни''. PLAMEX 2D – састоји се од основног експандирајућег премаза и заштитне боје. 87.91 (максимални степен заштите је V=10) PLAMEX 2D – брзина ширења пламена по JUS.1998.039 за дебљину премаза d= 2 mm je V=9. три или четри слоја. код којих се као изолациони материјал примењује поливинил-хлорид. за то посебно предвиђене канале отпорне на пожар. обзиром да исти спадају у категорију горивих материјала. класе I. Сагледавајући укупно стање у сегменту заштите објеката од пожара насталих на електричним инсталацијама констатујемо занемаривање овог проблема. На основу резултата испитивања добијено је уверење бр. ПАКОВАЊЕ канта од 35 kg. Због тога није неумесно поновити чињеницу да осигурачи служе као заштита електричних инсталација. Пораст потрошње електричне енергије условио је повећање производње проводника и каблова. при чему њихове вредности морају одговарати ''пропусној моћи'' инсталације. У Институту ''Кирило Савић'' – Београд испитана је отпорност на дејство ватре по стандардима JUS. Потрошња за два слоја зависно од стања подлоге износи 2 – 3 kg/m². Ерић PLAMEX 2D ПРОТИВПОЖАРНИ ПРЕМАЗ ЗА ЗАШТИТУ ДРВЕТА ПРИМЕНА: PLAMEX 2D је премаз за заштиту дрвета у пожару. ОСОБИНЕ: PLAMEX 2D има степен отпорности на дејство ватре по JUS.060. РОК ТРАЈАЊА 3 месеца ЗАШТИТА КАБЛОВА ОД ПОЖАРА Развој индустрије. уз примену великог броја разних изолационих материјала. пораст прозводње и масовна стамбена изградња условили су пораст производње и потрошње електричне енергије. PLAMEX 2D основни експандирајући премаз зависно од степена заштите наноси се у два.87 а за дебљину премаза d= 5 mm je V=9. оправдава се њeговим добрим електричним и механичким особинама. Најефикаснија мера заштите од ширења пожара са електричних инсталација на објекат.

препрскани и каблови заједно са кабловским регалом који носи каблове. Материјали неорганског састава (ватроотпорни малтер) се користе више за заптивање отвора и у пожару не експандирају. након излагања пожару. којом се спречава прелазак пожара. чиме се спречава горење кабловске изолације. отвори се уз поменуте материјале додатно затварају и минералном вуном. решење за спречавање преноса пожара по горивој изолацији снопа каблова на месту где сноп каблова пролази кроз зид отпоран према пожару. под утицајем гасова који се из њих ослобађају. У том смислу. Препоручљиво је да се каблови и проводници. појавили материјали којима се ти отвори затварају. према осталом делу објекта. Protivpo`arni zid Za{titna po`arna masa Kablovi Kablovski regal Mineralna vuna 81 . Има више испитних решења за ова критична места. Акредитована лабараторија IMS (Институт за испитивање материјала Србије. са обе стране противпожарног зида. морају бити добро заптивени на одговарајући начин. Ови материјали се осим за заптивање отвора користе и за премазивање каблова. при чему су истом масом мање вискозности. бубре. чиме се остварује потребна отпорност према пожару. из канал за пролаз каблова. или да се користи метода произвођача материјала. заштита од 60 минута заштита од 120 минута На слици доле. Материјали органског састава. Почетком 1999. Код зидова већих дебљина. Београд) издала је сертификат за заштиту продора каблова од 120 mm. у Југославији испитана је маса PLAMEX K у стандардној испитној пећи. посебну пажњу треба обратити на спречавање ширења пожара из успонских канала кроз отворе којима успонске каблове и проводнике одводимо до разводних ормара. након провлачења проводника. приказан је детаљ пролаза каблова кроз отвор у зиду. Ерић Код оваквог решења. а затим према потрошачима. Ти отвори. препрскају заштитном масом на дужини од по 1 метар.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. заптивен заштитном масом. Средства која се користе за заптивање места кабловских продора раде се од органских и неорганских материја. на коју је добијено мишљење овлашћене лабораторије (ИМСК). данас су се у свету и код нас.

Ерић На слици која следи. Dr`a~ ku}i{ta Re{etka Ku}i{te sklopa Приказани склоп којим се врши затварање отвора за пролаз каблова формиран је од секцијских модула који су приказани затамњено на приложеној слици. неорганске природе (од стране другог произвођача). Vatrootporni malter Protivpo`arni zid Kablovi Regali Сем приказаног начина затварања кабловских продора кроз граничне зидове пожарних сектора. Protivpo`arni zid Za{titna po`arna masa Nakon po`ara Kablovi Kablovski regal Za{titna po`arna masa Mineralna vuna Следећа слика приказује детаљ заштите кабловских продора ''ватроотпорним малтером''. примењују се и друге методе од којих је једна приказана на слици која следи. 82 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. приказан је детаљ са претходне слике. након излагања пожару из кога се уочава експандирана заштитна пожарна маса.

који представљају границе пожарних сектора. биоскопи и др. 18. (Ако се каблови и проводници постављају у просторије зграда класе спољашњих утицаја BD2. уређаји за затварање димних клапни у објекту. Правилника о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона (У просторијама зграда од дрвене грађе-класе спољашњег утицаја CA2. Правилника о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона. полагање у покривене канале. противпожарне пумпе. Обавеза заштите каблова од пожара прописана је у следећим члановима Закона о заштити од пожара и Правилницима о техничким нормативима: -чланови 15. Правилника о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара (Ако постоји опасност ширења пожара кроз кабловске канале и ровове.) -члан 128.. и др. пожарни системиалармни системи и откривање пожара.69. тачка 9. односно у којима је присутна запаљива прашина . и 71. (Сигурносни системи морају функционисати при избијању пожара. Ерић Приказана решења треба примењивати увек за затварање продора електричних каблова и проводника кроз пожарне зидове. као што су: високе стамбене и пословне зграде. стандарда JUS N. лифтови. да у случају настанка пожара не могу пренети ни проширити пожар два часа од његовог настајања. тачка 3. коришћењем ватроотпорних премаза за каблове или слично). -чланови 109. Опрема сигурносног система мора бити изведена или постављена тако да за одговарајуће време буде отпорна према ватри. отвори за пролаз електричних каблова морају се обложити негоривим материјалом исте отпорности према пожару као гранични конструкциони елементи и морају бити заптивени негоривим материјалом). чланови 65.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. и 117. Противпожарно заптивање изводи се помоћу песка или неког другог негоривог материјала. Када не може да се избегне вођење струјних кола сигурносних система кроз места изложена ризику од пожара . да се спречи изазивање високе температуре која би могла да изазове паљење околних материјала. -члан 10. мора се извршити њихово противпожарно заптивање. -члан 26. -члан 22. Заптивање се мора извршити и при уласку и изласку кабловских канала из зграде.као што су просторије у којима се израђују. индустријски процеси где је престанак напајања опасан по живот. Правилника о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона.730.B2. Правилника о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона (На местима продирања електричног развода кроз зидове). обрађују или складиште запаљиве материје. Закона о заштити од пожара. -члан 140. аутоматски уређаји за гашење пожара итд. Сигурносни системи напајања служе за одржавање напајања у систему безбедности људи. робне куће. сигурносни комуникациони системи. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара. 2. став 1. односно пожарних сектора. Заштита каблова од пожара се спроводи ако се неким другим мерама не могу испунити ови услови.мора се обезбедити њихова отпорност према ватри. подова или таваница. осветљење путева за евакуацију. сигурносно напајање у трансформаторским станицама и постројењима.). BD3 i BD4 за које је карактеристично отежано напуштање. морају се предузети мере да електрична опрема не изазове паљење зидова. Важно је напоменути да уколико електрична инсталација поседује заштитни уређај диференцијалне струје и ако је време искључења тог уређаја толико мало да укупна количина топлотне енергије која настаје на месту квара у електричној инсталацији није довољна да растопи 1 грам бакарног проводника. исти морају испуњавати следећи услов: 1. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија (На местима пролаза кроз граничне конструкционе елементе пожарног сектора. 83 . као што су: постављање у кућишта. омотаче. позоришта. у том случају неће доћи до изазивања пожара ни у просторијама зграде од дрвене грађе). као што су: вентилација.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Продор и заштита каблова испитани су у Институту за испитивање материјала – Београд. PLAMEX К – зауставља ширење пламена дуж вертикалних и хоризонталних кабловских путева (канала).нетоксичан Лепљивост.1. PLAMEX К – је флексибилан и може да издржи умерено покретање каблова. PLAMEX К – сув нанос је отпоран на атмосферске услове. PLAMEX К – задржава своје особине и после старења.6 – 1. Правилника о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара (Ако каблови за напајање електричном енергијом уређаја за повишење притиска пролазе кроз просторије које могу бити угрожене пожаром. Правилника о техничким нормативима за системе за вентилацију или климатизацију (Електрични каблови који снабдевају енергијом уређаје који раде за време пожара. морају се заштитити тако да њихова отпорност према пожару износи најмање два сата). као и остали водови који пролазе кроз један пожарни сектор или више пожарних сектора постављају се тако да се преко њих не може пренети ватра са једног спрата на други спрат. -члан 69. Степен заштите продора каблова је 120 mm.сивобела Запремина. године. односно из једног пожарног сектора у други пожарни сектор). На основу испитивања добијен је извештај и уверење број 2930 од фебруара 1999. PLAMEX К – не садржи растворе који су запаљиви или штетни за омотач каблова.не гори Токсичност.добра 84 . Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара (Главни напонски водови. PLAMEX К – поседује добру лепљивост за подлогу. Ерић -члан 73.5 Степен горивости.5 – 9. PLAMEX К ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА ЕЛЕКТРИЧНИХ КАБЛОВА ПРИМЕНА: PLAMEX К је маса за противпожарну заштиту каблова. ОСОБИНЕ: Боја.7 gr/cm³ ph вредност.8. PLAMEX К – има чврстину тако да може да издржи ходање по кабловима. морају бити отпорни према пожару или се морају заштитити тако да раде колико и ти уређаји). -члан 33.

30 minuta otpornost 11 mm 60 minuta otpornost 19 mm Различитост дебљина стакала у функцији отпорности на пожар 85 . Структура самог стакла омогућава његову потпуну прозирност у условима високих температура и задимљавања. Стакла су без арматуре. PYRAN – стакла отпорна на ватру са отпорношћу од 30. За већу отпорност. температура челика са премазом Дијаграм.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. нпр. састављена су од више појединачних стакала. 1. отпорност на пожар од 60 минута. Да би се оваква преграда реализовала потрeбне су и посебне рамовске конструкције.5 mm. али су отпорна на удар. који реагује на око 200ºС код тестирања на пожар. масе 40 kg/m².3. стакла су дебљине 19 mm са међуслојем. температура челика без премаза 3. Тест топлотног оптерећења челичног стуба JUS ISO 834 PYRAN – СТАКЛО ОТПОРНО НА ВАТРУ У реализацији заштите објекта од пожара значајно место у самој конструкцији заузимају и стакла отпорна на пожар. Код нас и у свету се производе стакла са отпорношћу од 30 минута и дебљином од 11 до 12 mm са тежином од 25 kg/m². при чему се ствара заштитни експандирајући карбонизирани слој који смањује вредност раста температуре челика и на тај начин пролонгира губитак основне карактеристике металне носеће конструкције. 60 и 120 минута су сва дебљине 6. 1. Изглед ових стакала приказани су на сликама. Не само да су тања од уобичајених него су и мање масе која износи 15 kg/m². Ерић ЗАШТИТА КОНСТРУКЦИЈА ПРЕМАЗОМ FIRETEKS Fireteks M70 је премаз. температура пећи 2.

и ISO 3009. Ерић 60 minuta otpornost 6. изражена у степенима целзијуса t . носача. Испитивања врата. начин испитивања и критеријум за одређивање отпорности према пожару елемената грађевинских конструкција различитих категорија.време изражено у минутама прираст температуре ∆Τ ∆Τ = Τ – Τ0 t(min) 0 5 10 15 30 60 90 120 180 240 360 ∆Τ(ºC) 0 556 659 718 821 925 986 1029 1090 1133 1193 Табела 1. Овај стандард утврђује стандардне услове загревања и притиска. ПОРАСТ ТЕМПЕРАТУРЕ Пораст температуре унутар пећи мора се контролисати као промена у времену у границама датим у JUS ISO 834 према следећем односу: T – T0 = 345 log10(8t+1) где је: Т – температура пећи у времену t.5 mm Милан Б. задовољавају унапред дефинисан критеријум под прописаним условима испитивања за време излагања пожару. УСЛОВИ СТАНДАРДНОГ ЗАГРЕВАЊА (JUS ISO 834) 2. 1. изражена у степенима целзијуса Т0 – почетна температура пећи. Испитивање отпорности према пожару застакљених елемената. Испитивањем се одређује отпорност према пожару елемената грађевинске конструкције (зидова и преграда. елемената за затварање и застакљивање дата су у стандардима ISO 3008. Испитивање отпорности према пожару врата и других елемената за затварање.24 Пораст температуре као функција времена 86 . различита отпорност на пожар ИСПИТИВАЊЕ ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ – ЕЛЕМЕНТИ ГРАЂЕВИНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ Испитивање отпорности према пожару елемената грађевиских конструција врши се према стандарду JUS ISO 834. таваница и кровова) на основу дужине времена за које узорци за испитивање.5 mm Исте дебљине стакла. стубова.Противпожарна и превентивно-техничка заштита 30 minuta otpornost 6.5 mm 120 minuta otpornost 6. предвиђених мера.

1200 1133 1090 1029 T -T 0 =DT Prirast temperature u C 1000 986 925 821 800 718 659 600 556 400 200 0 0 0 30 60 90 120 150 180 Vreme t u min Дијаграм 1. позната као и стандардна крива време – температура.4 Стандардна крива време – температура 87 210 240 .4. Ерић Крива која представља ово деловање. представљена је на дијаграму 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

гасни апарати са атмосферским пламеницима и гасни проточни грејачи воде и пећи са прикључком на димњак. број 1.Вентили сигурности и сигурносни уређаји за постројења за снабдевање гасом за радне притиске до 100 бара.Регулатори притиска за гас за улазне притиске до 100 бара и излазне притиске до 8 бара. Волгина 15 .Изолациони материјали.Регулатор притиска за течни пропан-бутан. . ''НИС-ГАС'' Нови Сад Лабараторија за гасну технику Нови Сад Радничка 20 . Ред. 5. типова и намене ПР 3-2/98 Институт ''Винча''. печење и роштиљање и гасни кућни апарати. 4.Вентилаторски гасни горионици.Органи за управљање гасним пећима и трошилима за кување. . заштиту на раду. Винча. Центар за противексплозивну заштиту.Кугласте славине.Металне ручне запорне конусне славине са затвореним кућиштем и кугласте славине. . Краљевића Марка 11 .Котлови за течна и гасовита горива са вентилаторским гориоником. .Уређаји за надзирање рада гасних горионика и механичке клапне за димне гасове.Мерење параметара за одређивање зоне опасности 3. . Михајла Петровића-Аласа 12-14 .Осигурачи паљења и контрола пламена гасних потрошача. Ерић Прилог VIII: ПРЕГЛЕД ОВЛАШЋЕНИХ ЛАБАРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ* Производи који се испитују Број привременог решења ЈУАТ-а Институт за превентивну. Комбиновани водогрејни котлови са атмосферским гасним горионицима до 70 кW. за унутрашње гасне инсталације. . . .Електрични уређаји за употребу у експлозивним атмосферама (Еx уређаји) свих типова заштите. .Регулатори притиска гаса.Мерила за мерење протока гаса (са турбином и ротационим клиповима) и коректори протекле количине гаса.Вентили сигурности. Институт''Михајло Пупин'' Лабараторија за гасну технику.Мерила запремине гаса са деформабилним зидовима. Београд. противпожарну заштиту и развој – Лабараторија за испитивање Еx уређаја Нови Сад. Назив и адреса овлашћене лабараторије 88 ПР 3-50/98 ПР 3-11/98 ПР 3-44/98 ПР 3-39/98 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. . 'ЕНЕРГО-СИСТЕМ'' Лабараторија Нова Пазова Индустријска зона бб .Регулатори притиска за гас за улазне притиске до 10 бара и вентилаторски гасни горионици.Противексплозивни заштићени електрични уређаји за употрбу у експлозивним атмосферама. . 2. за притиске од ПН 02 односно ПН 04.Гасни апарати са атмосферским пламеницима и гасне пећи са прикључком на димњак. . . . .

. Београд Бул.Грејни системи и измењивачи топлоте.Грађевински и композитни материјали (негоривост материјала).Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. број Назив и адреса овлашћене лабараторије 6. зидови. .08. противпожарна врата и други елементи за затварање отвора у зидовима (отпорност према пожару) . Београд Бул.Мерење/одређивање протока ''СИЛК'' Спинел испитна лабараторија.Металне ручне запорне конусне славине. Војводе Мишића 43 .Електрична постројења (ниско напонска страна) Институт за испитивање Материјала – ИМС Лабараторија за грађевинску физику. елементи и конструкције.Битумен за индустријске сврхе и битуменски изолациони материјали за хладне поступке (испитивање запаљивости). 10. 7.Електричне инсталације ниског напона и громобранске инсталације. 89 . 9. за унутрашње гасне инсталације. . Производи који се испитују ∗ Број привременог решења ЈУАТ-а ПР 3-24/98 ПР 3-45/98 ПР 3-10/98 ПР 3-12/98 ПР 3-06/98 Преглед овлашћених лабораторија за испитивање сачињен од стране Савезног министарства за развој. са затвореним кућиштем и кугласте славине. Грађевински материјали. 8. за притиске до ПН 02 односно ПН 04. ''ТЕРМОПАРТ'' Београд Тадеуша Кошћушка 63 . . Институт за испитивање Материјала – ИМС Лабараторија за угљоводоничне изолације и везива. дана 26. Котор Стари град 475 .Регулатори притиска за гас за улазне притиске до 100 бара. науку и животну средину – Југословенско акредитационо тело – ЈУАТ. ДКД ''ГАС'' Лабараторија за гасну опрему Крњача Максима Горког 32 .Клапне за вентилационе системе (отпорне према пожару).Вентили сигурности и сигурносни уређаји за постројења за снабдевање гасом за притиске до 100 бара. Војводе Мишића 43 . Ерић ПРЕГЛЕД ОВЛАШЋЕНИХ ЛАБАРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ∗ Ред.1999 године.

анхидрит. JUS U. са изузетком алкалних и земноалкалних метала и њихових легура.N1.J1. ПРЕДМЕТ И ПОДРУЧЈЕ ПРИМЕНЕ Стандард обухвата преглед и класификацију грађевинских материјала с обзиром на понашање у условима пожара. креч. За све остале материјале њихова горивост се доказује испитивањем према стандардима JUS U.040 и JUS U. који је утврђен решењем директора Савезног завода за стандардизацију број 6/2-02-1/22 од 23. е) метали и легуре који немају фино раздвојену структуру.305. шљунак. д) азбестноцементна и минерална влакна.N1. камен и плоче на бази минерала као и са уобичајеним додацима малтера и бетона (JUS B.306. JUS U.J1.N2.05. JUS U.F2. 050 1997.1997. ИЗВОД ИЗ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СТАНДАРДА 1 Заштита од пожара у грађевинарству ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА У ПОЖАРУ Преглед и класификација грађевинских материјала JUS U. 3 КЛАСИФИКАЦИЈА ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА 3. земља и згура.302.304.J1. бетон.100. керамичке плочице. 90 . стакло. 3. глина и све врсте камена које се налазе у природи а примењује се у грађевинарству.N1. преднапрегнути бетон.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. гипс.1 Опште Класе грађевинских материјала дате у овом стандарду важе само за наведене грађевинске материјале који су стандардизовани или њихове комбинације.010). J1.055. Ерић Прилог IX: ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА У ПОЖАРУ Преглед и класификација стандардизованих грађевинских материјала по питању негоривости и горивости дата је у Југословенском стандарду JUS U. в) цемент. JUS U .2 Негориви грађевински материјали – класа А 1 У негориве грађевинске материјале спадају: а) песак. експандирана глина. без ограничених додатака. а односи се само за грађевинске материјале који су стандардизовани у југословенским стандардима и чија се својства могу оценити на основу стандарда. дувано стакло перлит и вермикулит. армирани бетон.J1. б) минерали. У наставку прилога дајемо извод из стандарда JUS U.050. г) малтер. ђ) опека. JUS U. године.055.N1.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

3.3 Гориви грађевински материјали
3.3.1 Тешко запаљиви грађевински материјали – класа В1
У ову групу спадају следећи материјали:
а) лаке плоче на бази минералне вуне (JUS U.J5.714, JUS U.J5.715, JUS U.J5.721,
JUS U.J5.722, JUS U.J5.723, JUS U.J5.724);
б) гипс – картонске плоче са затвореном или шупљикавом спољном површином
(JUS B.C1.035);
в) азбестна лепенка и азбестни папир (JUS.B.F1.002, JUS B.F1.003);
г) цеви и фазонски делови од тврдог PVC дебљине зидова највише 3,2 mm (JUS
G.C6.502);
д) подне облоге: PVC подне облоге и подне облоге од винил-азбестних плоча,
налепљене на масивну минералну подлогу: затим храстов паркет и ламелни паркет
лакиран лаком од вештачке смоле (JUS G.E5.020, JUS G.E5.021).
3.3.2 Нормално запаљиви грађевински материјали – класа В2
У нормално запаљиве грађевинске материјале спадају:
а) дрво запреминске масе веће од 4000 kg/m³ и дебљине веће од 2mm, или запреминске
масе веће од 230 kg/m³ и дебљине веће од 5 mm;
б) материјали на бази дрвета дебљине веће од 2 mm, који су по целој површини
обложени дрвеним фурниром или декоративним плочама од пресованог слојевитог
материјала без термопластичних веза (JUS D.C5.041, JUS D.C5.042, JUS D.C5.043);
в) декоративне пресоване плоче обележене синтетичким материјалом дебљине веће од
4 mm
г) декоративне слојевите пресоване плоче (JUS D.C5.025);
д) плоче од гипс картона (JUS B.C1.035);
е) лаке пресоване вишеслојне плоче од пенастих синтетичких материјала и дрвене
вуне (JUS G.C7.202, JUS G.C7.202/1);
ђ) тврде плоче од PVC-а (JUS G.C2.600);
e) цеви и фазонски комади од:
- тврдог PVC-а (JUS G.C6.502, JUS G.C6.540);
- полипропилена (JUS G.C6.702);
- тврдог полиетилена (JUS G:C6.602);
- акрилнитрил-бутадијен-стирола,
- акрилестер-стирол-акрилнитрила,
ж) плоче од ливеног полиметилметакрилаta дебљине веће од 2mm;
з) полистирол маса, која није пенаста, обликована у облику плоче дебљине веће од 1,6
mm (JUS G.C1.350);
и) незаштићене полестерске смоле ојачане стакленим влакнима или додатком
минерала, дебљине веће од од 1,3 mm;
ј) полиетилен који није пенаст, специфичне масе мање од 940 kg/m³ и дебљине веће
од 1,4 mm, као и специфичне масе веће од 940 kg/m³ а дебљине веће од 1 mm
(JUS G.C1.290);
к) полипропиленске масе, које нису пенасте, дебљине веће од 1,4 mm (JUS G.C1.310);
л) масе за заптивање спојница, на бази полиуретана, које нису пенасте, без катрана или
битуменских додатака, као и полисулфида, силикон и акрилит уграђени у
спојевима материјала класе најмање нормално запаљиви;
љ) подне облоге од:
- PVC –a у налепљеном стању (JUS G:E5.021),
- винил-азбестних плоча (JUS G.E5.020),
- линолеума, или
- текстила (JUS F.C2.203, JUS F.C2.204);
м) асфалт и асфалт-бетон (JUS U.E4.010, JUS U.E4.014, JUS U.E4.020);
н) кровне лепенке (JUS U.M3.220, JUS U.M3.226).
91

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

1.4 ЕВАКУАЦИЈА И МОГУЋНОСТ СПАСАВАЊА
ЕВАКУАЦИЈА
Нужна евакуација је организовано одвођење људи у безбедну зону у случају пожара
или друге опасности.
Носећи елементи или конструкције и елементи путева за евакуацију, с којих се пожар
може пренети из једног пожарног сектора у други или са једног спрата на други, праве се од
негоривог грађевинског материјала одговарајуће отпорности према пожару у зависности од
JUS U.J1.240/94.
Потребно време евакуације зависи од више фактора, а нарочито од брзине кретања
људи, карактера и пропусне моћи путева за евакуацију и броја људи које треба евакуисати.
Најдужи пут из неке просторије у једном пожарном сектору за објекте висине дo 75
метара не сме да буде дужи од 30 метара, односно 20 метара за објекте више од 75 метара.
Путеви евакуације морају бити равни и непрекидни од ма које тачке у згради и
пројектовани тако да се могу прећи у времену од 3-5 минута. Притом се код пројектовања
дужина евакуационог пута одређује за објекте према технолошком садржају, и то као у
табели 1.25, за наведене објекте и процесе.
Сваки излаз из објекта у случају пожара мора бити означен уочљивим знацима. Знаци
за усмеравање кретања људи морају да буду осветљени извором светлости који на осветљену
површину даје јачину светла од најмање 50 lx. Ова инсталација има третман сигурносног
система.
Садржај објекта
Производња, лаборација, делаборација експлозива
Производња, лаборација, делаборација и манипулисање
барутима
Погони са опасним материјама 4 до 8 по АДР-у
Робне куће, позоришта, биоскопи, факултети
Подземне гараже

Дужина пута евакуације (m)
10
20
20
25
30

Табела 1.25. Дужина пута евакуације у зависности од садржаја објекта
Дефиниције појмова
Пропусна моћ - Највећи број људи који могу проћи кроз дати број јединица ширине
излаза за одређено време, имајући у виду капацитет степеништа у вишеспратници.
Специфична пропусна моћ - Број људи који могу проћи кроз јединицу ширине излаза
за дато време.
Код прорачуна ширине излаза и пролаза, полази се од броја људи који се могу
евакуисати у времену од t=1` кроз пролаз ширине L=1m. При том се води рачуна о могућој,
реалној брзини кретања људи. Испитивања у свету указују на податак од 60m/min на равном,
односно 30 m/min на степенишном простору, односно на чињеницу да приликом евакуације
из јавних објеката (болнице, позоришта, робне куће), кроз врата ширине 1 метар може да
прође 90-100 особа /min, за густину од 4-6 људи/m2.
Поступак (план) евакуације - Запис у коме су наведени путеви евакуације и безбедне
зоне, прописана правила понашања, поступци и неопходне активности присутних људи у
случају пожара.
92

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Приликом израде плана евакуације, посебна пажња мора да се обрати на број људи
који треба евакуисати, дужину путева евакуације, конструктивна решења објеката и
сигурносних степеништа, начин одимљавања евакуационих путева, поступке евакуације
културних добара, опасних материја, животиња и др.
Од посебног значаја је план узбуњивања и коришћења основног (првог) евакуационог
пута из објекта. Први евакуациони пут не значи да у објекту постоји само један пут, већ се
односи на сваку активност евакуације без помоћи службених и других лица са стране. Овим
путем мора да се обезбеди сигурна евакуација људства из објекта. То не значи да план не
треба да има разрађене и све резервне варијанте (помоћни пут преко терасе, прозора, крова и
сл.)
За пројектовање је најважније одредити дужину првог евакуационог пута, кога чине:
-дужина пута у самој просторији у којој особе бораве,
-дужина пута ходника до излаза на противпожарно степениште,
-дужина степеништа, итд.
Приликом одређивања ове дужине, у обзир мора да се узме и технолошки распоред
уређаја и опреме, намештаја и других препрека, које ову дужину чине реалном (а не
идеалном, у просторији из које евакуација почиње).
Сам евакуациони пут мора да буде потпуно обезбеђен од штетних и опасних утицаја
дима и ватре.
Евакуациони пут се може поделити у три дела:
а-приступни пут до излаза,
б-излаз,
в-пут удаљавања од излаза.
Путеви евакуације у зградама се деле на хоризонталне и косе. Коси путеви су, у
ствари, степенице са углом косине 1:8 и дужином пута која представља објективну дужину, а
не његову хоризонталну пројекцију.
Сматра се да је ширина једноредног тока у условима евакуације 0,45-0,5 метара. Са
гледишта нужне евакуације људи најоптималније је да не постоје коси путеви.
Путеви којима се кретање врши помоћу ескалатора, не могу се сматрати евакуационим
путевима.
При том се под појмом ''пут'' сматра и хоризонтални и вертикални правац, а ''приступни
пут'' је део пута за излажење који води до излаза. ''Излаз'' је онај део пута за излажење који је
од одређене етаже из које се треба евакуисати, одвојен зидовима, подовима, таваницама,
вратима и сл., који са одговарајућим степеном безбедности омогућава да људи изађу из
угроженог простора (објекта).
Пут удаљавања од излаза је онај део пута излажења који почиње од краја пута излаза
до слободног простора на површини терена око угроженог објекта.
За прорачун потрeбног броја излаза и њихових димензија, од значаја је специфична
пропусна моћ (q0), која показује број људи који прође кроз излаз ширине 1 метар у току од 1
минута.
Ради процене времена и дужине пута за евакуацију, треба знати дефиницију излаза из
пожаром угроженог простора. За објекте затвореног типа, под излазом се подразумевају:
- врата која воде непосредно у слободан простор
- врата која воде у суседни (напоље) пожарни сектор из кога води излаз непосредно
напоље, или у степенишни простор
- излаз у степенишни простор са излазом непосредно напоље или кроз улазни хол
одвојен од ходника преградама са вратима
- излаз у противпожарно сигурносно степениште
Ако је угао скретања могућих директних праваца евакуације ка излазима већи од 45º,
тада се може говорири о више директних путева евакуације.
93

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Према томе, може се узети да за ширину пролаза – излаза до 0,90 метара специфична
пропусна моћ износи 48-52 особа у минути, за ширину од 1,35-1,40 метара износи 58-60
особа у минути и за ширине 1,70-1,80 метара износи 62 особе у минути.
Према Британским стандардима пропусна моћ отвора ширине 5 метара износи 400
особа у минути.
Време евакуације – Време евакуације људи из угроженог објекта се према иностраним
прописима може дефинисати на следеће сегменте:
– време откривања пожара,
– време узбуњивања људи
– време припрема за спровођење,
– време оклевања пре почетка евакуације,
– напуштање угрожене просторије или сектора,
– прелазак у други део осмишљеног пута
Време евакуације не може да траје неограничено. Допуштено време евакуације треба
да износи највише 0,8 tkr, где је tkr- критично време.
Према страној литератури, оно износи 2,5 минута.
Експеримент изведен у ''Баљшој театру'' у Русији – Москва, показао је да 210 особа из
партера прође кроз један евакуациони излаз за 2,5 минута, евакуација 120 људи, са
последњих етажа вишеспратнице (18, 16, 17 и 18) стамбене зграде извршена је за 4,4 минута.
Знаци за евакуацију су приказани у табели 1.26.

94

Противпожарна и превентивно-техничка заштита
Бр.

Знак

Значење

Милан Б. Ерић
Облик и боја

Коментар о употреби

1.

Излаз у случају
опасности од
пожара

Знак: квадрат или
правоугаоник
Основа: зелено
Симбол: бело

Може се користити
да означи све
излазе који се могу
користити у
случају настанка
опасности. Мора да
се постави заједно
са стрелицом (знак
из табеле бр 21),
сем ако врата нису
одмах и јасно
уочљива. Може
бити у правцу на
лево или на десно

2.

Не закрчуј

Знак: круг
Основа: бело
Симбол: црно
Кружна и попречна
трака:
црвено

3.

Клизна врата

Знак: квадрат или
правоугаоник
Основа: зелено
Симбол: бело

Користи
се
у
ситуацијама где би
закрчавање
представљало
изузетну опасност
(заклањање
путева/излаза
за
евакуацију, излазе
за
случај
опасности, опреме
за гашење пожара
итд.)
Користи се заједно
са знаком бр. 4 на
вратима излаза за
случај опасности
ако се она отварају
повлачењем. Мора
да садржи и
одговарајући знак
за правац
повлачења.

Табела 1.26 Уобичајени знаци за евакуацију

95

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Бр.

Знак

Значење

4.

Гурни ради
отварања

5.

Повуци
отварања

Милан Б. Ерић

Облик и боја

Знак: квадрат или
правоугаоник
Основа: зелено
Симбол: бело

Коментар о употреби

Поставља се на
врата да означи
правац отварања

ради Знак: квадрат или Поставља се на
правоугаоник
врата да означи
Основа: зелено
правац отварања.
Симбол: бело

Табела 1.26 Уобичајени знаци за евакуацију

Бр.
1.

Знак

Значење

Облик и боја

Стрела за
означавање
евакуационог пута

Знак: квадрат или
правоугаоник
Основа: зелено
Симбол: бело

Табела 1.27 Стандардизовани допунски знаци

96

Коментар о
употреби
Користи се увек
заједно са знаком
бр. 4 да означи пут
којим се може изаћи
у случају опасности

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Бр.

Знак

2.

Значење

Милан Б. Ерић

Облик и боја

Смер кретања према
опреми за гашење
пожара или другим
средствима за
алармирање или
упозоравање

Знак: квадрат или
правоугаоник
Основа: црвено
Симбол: бело

Коментар о употреби

Користи се увек
заједно са једним од
знакова од броја1.
до 3. да означи
правац или место на
коме се налази
опрема за гашење
пожара или друга
средства за
алармирање или
упозоравање.

Табела 1.27 Уобичајени допунски знаци
Бр.

Знак

Значење

Облик и боја

1.

Направа за ручно
активирање

Знак: квадрат
Основа: црвено
Симбол: бело

2.

Звучни пожарни
аларм

Знак: квадрат или
правоугаоник
Основа: црвено
Симбол: бело

Коментар о употреби

Користи се да
означи или место
пожарног аларма
или ручног
управљања
системом заштите
од пожара (нпр.
стационираног
система за гашење
пожара)
Користи се или
самостално или
заједно са знаком
бр.1 ако пожарни
аларм активира
звучни сигнал који
сви угрожени могу
одмах чути.

Табела 1.28 Средства за упозоравање о избијању пожара и ручно управљање

97

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Бр.

Знак

3.

Значење

Милан Б. Ерић

Облик и боја

Телефон за случај
опасности

Знак: квадрат или
правоугаоник
Основа: црвено
Симбол: бело

Коментар о употреби

Користи се да
означи место на
коме се налази
телефон који се
користи за
упозоравање у
случају опасности

Табела 1.28 Средства за упозоравање о избијању пожара и ручно управљање

Бр.

Знак

Значење

Облик и боја

Коментар о употреби

1.

Опасност од пожара Знак: троугао
– Веома запањиви
Основа: жуто
материјали
Симбол: црно
Оивичење троугла:
црно

Користи се да
означи присуство
изузетно запаљивих
материја

2.

Опасност од
пожараОксидираjући
материјали

Знак: троугао
Основа: жуто
Симбол: црно
Оивичење троугла:
црно

Користи се или
самостално или
заједно са знаком
бр.1 ако пожарни
аларм активира
звучни сигнал који
сви угрожени могу
одмах чути.

3.

Опасност од
експлозијеЕксплозивни
материјали

Знак: троугао
Основа: жуто
Симбол: црно
Оивичење троугла:
црно

Користи се да
означи постојање
потенцијално
експлозивне
атмосфере
запаљивих гасова
или експлозива

Табела 1.29 Зоне или материјали који су посебно изложени опасности

98

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Бр.

Знак

Значење

Милан Б. Ерић

Облик и боја

Коментар о употреби

4.

Забрањена употреба Знак: круг
воде за гашење
Основа: бело
пожара
Симбол: црно
Кружна или
попречна трака:
црвено

Користи се у свим
случајевима када
вода као средство за
гашење пожара има
супротно дејство

5.

Забрањено пушење

Знак: круг
Основа: бело
Симбол: црно
Кружна и попречна
трака: црвено

Користи се у
случајевима кад би
пушење могло
изазвати пожар

6.

Забрањен прилаз
отвореним
пламеном –
забрањено пушење

Знак: круг
Основа: бело
Симбол: црно
Кружна и попречна
трака: црвено

Користи се у
случајевима кад би
пушење или прилаз
отвореним
пламеном могли
изазвати пожар или
експлозију

Табела 1.29 Зоне или материјали који су посебно изложени опасности

1.5 СИСТЕМИ ЗА ОДВОЂЕЊЕ ДИМА И ТОПЛОТЕ НАСТАЛИХ
У ПОЖАРУ
У правилнику о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте
насталих у пожару (''Службени лист СФРЈ'', бр. 45/83) прописани су услови за пројектовање
система за одвођење, природним путем, дима и топлоте насталих у пожару, који се
постављају на кровове затворених приземних објеката и на кровове последњег спрата у
објектима са више спратова, у којима је таваница уједно и кров. Одредбе овог правилника не
примењују се на:
1) степеништа
2) објекте који се штите уређајима за гашење пожара инертним гасовима
3) складишта са високим регалима и складишта материјала складиштеног изнад
максималне висине складиштења према табели 1.30 и
4) димњаке и вентилационе уређаје, који се користе за постизање одређених
микроклиматских услова у радним просторијама.
99

Противпожарна и превентивно-техничка заштита
Категорија
опасности од
пожара

2.1
2.2
2.3
3.1
3.2
3.3
4.1
4.1
4.2
4.2
4.2
4.3
4.3
4.3
4.3
4.3
4.4
4.4
4.4
4.4
4.4

Максимална
висина
складиштења у m

Милан Б. Ерић

Референтна група

1
2
3
4
5.3
7.6
4.1
5.9
7.5
2.9
4.1
5.2
6.3
7.7
1.6
2.3
3.0
3.6
4.4
Табела 1.30

3
4
3
4
5
3
4
5
6
7
3
4
5
6
7

Под системом за одвођење дима и топлоте подразумевају се сви уређаји и инсталације
које у случају појаве пожара од одређеног тренутка треба да обезбеде одвођење дима и
топлоте у одређеном обиму (одређеног капацитета). Уређаји за одвиђење дима и топлоте су
направе чији се поклопци отварају аутоматски, ручно или комбиновано и служе за одвођење
дима и топлоте природним путем.
Продукти сагоревања – дим, врући и несагорели гасови и др. - доспевају термичким
узгоном до кровне конструкције и ту заустављени почињу да се шире на све стране док не
испуне целу просторију. Њихова количина и брзина стварања зависе од врсте, облика,
количине и топлотне вредности материјала што гори, величине и облика просторије у којој је
настао пожар, прилива свежег ваздуха итд. Огњиште пожара постаје невидљиво, ослобођена
топлота, загрева околне предмете и проширује пожар, велика количина дима, отровних и
загушљивих гасова онемогућава директну акцију ватрогасаца.
Уколико се на крову налазе отвори за одвод дима и топлоте, продукти сагоревања ће
несметано излазити у атмосферу. Добро димензионисаним и добро размештеним отворима за
одвођење дима и топлоте постиже се:
1) ограничење ширења пожара
2) умањује се штета од пожара
3) умањује се опaсност од експлозије
4) хлађење ваздуха у просторији
5) брзо и непосредно гашење пожара
6) заштита од продора дима до евакуационих путева и евакуационих излаза.
Правилником није регулисана обавеза постављања система за одвођење дима и топлоте
насталих у пожару. У члановима 19 и 23 Правилника о техничким нормативима за заштиту
високих објеката од пожара (''Сл. листСФРЈ'' бр. 7/84) стоји да степенишни простор у
100

Ако се напајају електричном енергијом морају имати два независна извора (резервни извор). Због тога они морају да имају механизме за активирање који омогућују њихово отварање од самог почетка избијања пожара. Ефективна површина отвора уређаја за одвођење дима и топлоте мора се узрачунавати у складу са Правилником о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару. У случају избијања пожара конструкционим решењем њихова функција не сме бити ометана. а то се постиже ручним активирањем са безбедног места. тј.треба пазити да се уређаји за одвођење дима и топлоте не укључе пре него што се отпочне са аутоматским гашењем помоћу воде. али то место не сме да буде смештено у просторији у којој је постављен уређај за одвођење дима и топлоте. У просторијама са спринклер уређајима за гашење пожара или опремљеним са уређајима за стварање водених завеса. што је најнеповољнији случај који ћемо и усвојити за прорачун. зависно од средње конструкционе висине просторија (А) и рачунске дебљине димне зоне (В) у процентима.надсветла код крова . Ерић високим објектима мора да има уређаје за одвођење дима и топлоте. у којем се роба складишти до највише висине од 4.4 метра према табели број 24 је 7. В = A – hbz = 6-3 = 3m Референтна група за максималну висину складиштења од 4.8 m² 101 . Avs = ρFρ = 0. за складишта површине пода преко 1600 m². највише тачке таванице (Н) 7 метара.надсветла (дебљина стакла до 3. Ови системи су још нарочито пожељни и у свим оним објектима где би ручно гашење пожара могло бити отежано.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. а његова вредност зависи од параметара А и В. Коефицијент ρ (у процентима) бира се из таблице број 5 из Правилника. са кога човек може да активира уређај. треба обезбедити да се прво укључе уређаји за аутоматско гашење водом па тек онда уређаји за одвођење дима и топлоте. В и референтне групе 7 из табеле 5 из Правилника произилази да коефицијент ρ износи 0. затим код индустријских објеката великих површина. па на основу параметара А. објеката без прозора. најниже тачке таванице (h) 5 метара.отвори за природну внтилацију . Отворе за одвођење дима и топлоте који су уграђени у кров од горивог материјала треба обухватити (заштитити) појасом од негоривог материјала.2 mm) . H −h 7−5 A=h+ = 5+ = 6m 2 2 B = h bz где је: h bz – висина бездимне зоне. за складишта средње конструкционе висине до 6 метара износи минимално 3 метра.прозори на спољним зидовима кад се налазе испод самог крова Уређаји за одвођење дима и топлоте ће бити ефикасни само у случају кад се на време. непосредно након избијања пожара активирају. Механизам за активирање може бити аутоматски везан за централу за дојаву пожара са које добија команду и ручним путем који човек активира. израчунава се према обрасцу: Avs = ρFρ при чему је: ρ – табеларна величина ефективне површине отвора референтних група.84/100 x 2000 = 16. На крају. Ручни механизам за активирање мора да се постави на безбедно место.4 метра. Уређаји за одвођење дима и топлоте могу да буду разне конструкције: . Тако добијене вредности треба сматрати минималним. дајемо пример за израчунавање потребне површине отвора за ефикасно одвођење дима и топлоте у једном складишту површине пода до 2000 m². Укупна ефективна површина отвора на систему за одвођење дима и топлоте A vs. подземних делова објеката у којима се обављају опасни технолошки процеси.84 процената. Fρ – површина пода просторије за коју се израчунава ефективна површина за одвођење дима и топлоте у m². која на основу члана 29 Правилника.

У објектима који садрже основне јединице са различитим категоријама пожарног оптерећења није дозвољено израчунавање средње вредности за цео објекат. S – површина основе на коју се односи вредност Р у m².Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. магацину и др. 030. Hi – топлотна вредност материја у зависности од запреминске масе у МJ/kg. У таквим објектима потребно је посебно навести површине које спадају у поједине категорије пожарног оптерећења. Ерић Препоручује се минимално 4 отвора на 1000 m² површине пода. хали. i .средње пожарно оптерећење до 2 GJ/m² (500. који су саставни део објекта инсталација.000 kcal/m²) . 020.1855 J . опреме и материјала за који је објекат наменски изграђен. S – површина основе. Gi – тежина материјала.високо пожарно оптерећење преко 2 GJ/m².6 ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ Пожарно оптерећење је количина топлоте која се ослободи при потпуном сагоревању материја изражена по јединици површине простора за који се пожарно оптерећење израчунава.индекс елементарне јединице У рачун улазе сви гориви материјали у смислу стандарда JUS U. Специфично пожарно оптерећење је изражено топлотом која се може развити у пламентарној јединици (просторији. Прорачун пожарног оптерећења просторија врши се у складу са JUS U. у kg/dm³. На основу укупног пожарног оптерећења одређује се број хидраната у објекту и око објекта.J1.) сведено на 1 m² површине те просторије. У загради су дате вредности пожарног оптерећења у kcal пошто се у пракси често праве грешке заборављајући да се ова јединица више не примењује. 1. у m³. у kg. Означава се симболом Z и рачуна се по формули: Z = Pi x Si где је: Z – укупно пожарно оптерећење у МJ. Укупно пожарно оптрећење даје рачунску вредност топлотне енергије једног објекта која се може ослободити у пожару. ρi – привидна густина материјала. Специфично пожарно оптерећење рачуна се по формули: ∑ ρ i ⋅ Vi ⋅ H i Pi = S или ∑G ⋅ Hi Pi = S где је: Pi– специфично пожарно оптерећење у МJ/m². 102 . у m². Овим стандардмом одређују се три групе специфичног пожарног оптерећења: . За високо пожарно оптерећење треба навести његов износ. Поређења ради 1 cal има вредност од 4. Vi – волумен материјала.ниско пожарно оптерећење до 1GJ/m² (250.000 kcal/m²) . P – специфично пожарно оптерећење у МJ/m².J1.

газе и амбалаже пожарно оптерећење средње.69m 2 G ⋅ H 2100kg ⋅ 17 MJ / kg Pgaze = = = 560.8358MJ / m 2 S 63.69 17 17 153.Газа 140 kg . Складиште гипса.10 25 17 17 17 252.Амбалажа 100 kg (картон) . Производња гипсаних завоја и сечење и паковањње 4.Дрво 180 kg 17 63. Назив просторије Назив материје Количина Површина просторије (m²) Топлотна вредност (МЈ/kg) 1.31 Врсте и количине запаљивог материјала 1.1 ПРИМЕР ИЗРАЧУНАВАЊА ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА Врсте и количине запаљивог материјала дате су у табели која следи: Ред бр.Дрвене палете 50 kg .5275MJ / m 2 2 S 63.6.Газа 2100 kg . газе и амбалаже G ⋅ H 150kg ⋅ 17 MJ / kg = = 40. газе и амбалаже 3.401MJ/m² Pdrveta = На основу прорачуна може се закључити да је у складишту гипса.8kg / dm 3 ⋅ 1000dm 3 ⋅ 25MJ / kg = = 1219.40 25 2.81 17 Табела 1.2 ПРОРАЧУН ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА Складиште етил-алкохола ρ ⋅ V ⋅ H 0.6. 103 . Складиште готових производа Гардеробно-санитарни део .0377 MJ / m 2 2 S 63.5122 MJ / m 2 Pet .00 17 96.Етил-алкохол 350 l . 5.Дрвене палете 150 kg . = S 16.alkoh.69m Puk. Ерић 1. Складиште запаљивих течности .Амбалажа 2000 kg (картон) . Складиште гипса.69m G ⋅ H 2000kg ⋅ 17 MJ / kg Pambalaze = = = 533.Етил-алкохол 1000 l 16.4m 2 На основу прорачуна може се закључити да је у складишту етил-алкохола присутно средње пожарно оптерећење.Амбалажа 2000 kg (картон) . = P drveta + P gaze + P ambalaže = 1134.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

= G ⋅ H 2000kg ⋅ 17 MJ / kg = = 134.1m G ⋅ H 140kg ⋅ 17 MJ / kg = = 15.alkoh.6.6083MJ / m 2 2 S 96. међуспратних кровних и сл).7217 MJ / m 2 2 S 153. Ерић Производња гипсаних завоја ρ ⋅ V ⋅ H 0.1038MJ / m 2 Pambalaze.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.J1. = P drveta + P gaze + P ambalaže + P et.alkoh.1m 2 Pet . = 2 S 153. На основу прорачуна може се закључити да је у складишту готових производа пожарно оптерећење ниско.5454 MJ / m 2 Pgaze. = Puk. Гардеробно-санитарни део Pdrveta. = G ⋅ H 180kg ⋅ 17 MJ / kg = = 31. Примењује се када је потребно дати јединствену оцену понашања објекта у условима стандардног развоја пожара.9206MJ / m 2 S 252m 2 Напомена: готов производ је незапаљив. Складиште готових производа Pambalaze.81m На основу прорачуна може се закључити да је у гардеробно-санитарном делу пожарно оптерећење ниско. 240 утврђује појам срепена опасности према пожару објекта (или дела објекта који чини техничко-безбедоносну целину) и одређује усклађивање отпорности према пожару грађевинских елемената (зидова. 1.= 77. = 2 S 153.8kg / dm 3 ⋅ 350dm 3 ⋅ 25MJ / kg = = 45. греда. 104 .5519 MJ / m 2 Pdrveta = S 153.1m G ⋅ H 50kg ⋅ 17 MJ / kg = = 5.3 СТЕПЕН ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ Стандард JUS U.9228MJ/m² На основу прорачуна може се закључити да је у производном делу гипсаних завоја пожарно оптерећење ниско.1m G ⋅ H 100kg ⋅ 17 MJ / kg = = 11.

према величини је категорисан у мала складишта (површина мања од 1000 m²).4 ОДРЕЂИВАЊЕ СТЕПЕНА ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ Сходно одредбама члана 4. наш предметни објекат укупне површине 540 m². Одређивање вредности отпорности према пожару конструкционих елемената објекта према одређеном III степену. односно стандарду JUS U. 105 . III степен представља средњу отпорност – СО. бр. приручника).240.3649 МЈ/m²). Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија. лист СФРЈ''. на граници пожарних сектора конструкциони елементи треба да имају отпорност: зид 1. усклађена према отпорностима појединачних грађевинских елемената и конструкција које чине објекти. 24/87).20 (на страни 67. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозије (''Сл.J1. на спољној конструкцији елементи треба да имају отпорност: фасадни зид ½ сата кровни покривач ½ сата Напомена: Пројектант предметног објекта је предвидео већу вредност степена отпорности према пожару од потребног. Ерић Степен отпорности према пожару зграде или дела зграде (конструкциони и пожарно издвојени део зграде-пожарни сектор) је оцена отпорности према пожару. да је пожарно оптерећење у предметном објекту високо (2598. унутар пожарних сектора конструкциони елементи треба да имају отпорност: носиви зид 1 сат стуб 1 сат греда ½ сат међуспратна конструкција ½ сата неносиви зид ½ сата кровна конструкција ½ сата 2. извршено је на основу табеле 1. 1.5 сати међуспратна конструкција 1 сат врата морају имати исту отпорност према пожару као и зид у који се уграђују конструкција евакуационог пута ½ сата 3. тако да: 1.21 (на страни 67. Сви конструкциони елементи објекта и просторија у њему имају отпорност према пожару од минимум 2 сата. На основу члана 13.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.6. односно табеле 1. објекат треба да има III степен отпорности конструкционих елемената према пожару. приручника). Прорачуном је израчунато.

сточић за радио и сл. Ерић Прилог X: ТОПЛОТНЕ ВРЕДНОСТИ МАТЕРИЈА У ЗАВИСНОСТИ ОД ЗАПРЕМИНСКЕ МАСЕ У MJ/kg ТОПЛОТНЕ ВРЕДНОСТИ ПРЕДМЕТА И ПОЈЕДИНИХ МАТЕРИЈАЛА Редни број Материјал или предмет МЈ/комад 1 Акумулатор (средњи аутоматски) по комаду 41 2 Архивска сталажа (укључиво садржину) рачунато по m² 2009 3 Аутомобил (по комаду) 5024 4 Бифе 2009 5 Диван (софа) 837 6 Дрогеријска роба (без средстава за чишћење) 21 7 Фотеља 335 8 Клавир 2847 9 Клубски сточић (мали) 167 10 Комода (укључиво и садржину) 1005 11 Кревет (укључиво и садржину) 1080 12 Кухињска столица 57 13 Кухињски орман за посуђе 1172 14 Кухињски сто (дрвени) 335 15 Кухињски сто (са металним ногама) 251 16 Наслоњача 167 17 Ноћни сточић (укљ. 1674 са троја врата или четворо врата) 2512 19 Орман за планове (цртеже) укључиво садржину 2512 20 Орман за регистраторе (укључиво садржину) 2009 21 Орман за списе (укључиво садржину) 2009 22 Остава за храну 419 23 Палете дрвене (по комаду) 368 24 Писаћи сто метални (укључиво садржину) 837 25 Писаћи сто (укључиво садржину) велики 2177 мали 1172 26 Подножја за палете (дрвена по комаду) 382 27 Полица за робу дрвена (по m² предње површине) 419 28 Радиоапарат 83 29 Радионичка тезга (дрвена) 2009 30 Радионичка тезга (металне садржине) 837 31 Ситан намештај(укључиво садржину) нпр. 251 32 Сливник 83 33 Сталажа за књиге (укључиво садржину) рачунато по m² 837 34 Столарска тезга 837 35 Столица (нетапацирана) 67 36 Сто велики 586 средње величине 417 37 Сто за извлачење (велики) 586 38 Тепих (по m²) 46 106 .) 167 18 Орман за одећу (укљ.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. са двоја врата.

1 m) Дрвени угаљ Дрво – просечено Дрво за огрев (у цепаницама) Дуван Екстракт слада Фосфор Фенолна смола Грађевинске плоче (лаке са дрвеном вуном) Грожђе у зрну Гума (аутогуме. итд. Ерић Уградни орман – плакар (укључиво садржину) са једним вратима са двојним вратима са тројним вратима са четворо врата Завеса (по m² прозорске површине) 669 1339 2009 2680 13 Zapreminska masa kg/m3 Materijal ili predmet 2 3 Чврсти материјали Анилин (индиго) Антрацит Бамбусова трска Барут за мине Брашно у расутом срању паковано.пресовано Брезино дрво Брикет од каменог угља Буково дрво Целулоид Целулоза Чај Чамовина (сува) Четинарско дрво Чоколада Динамит (75%) Дрвена вуна Дрвене ролне за намотавање каблова (0.Противпожарна и превентивно-техничка заштита 39 40 Redni broj 1 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 Милан Б.) Гумене плоче Гутаперка Хартија разбацана (расута) сложена (пресована) Храстова кора Храстовина Иверица Јаја у праху Кабл са изолацијом (4x25 mm²) Кафа 107 MJ/kg 4 1200 450 800 1250 550 60 250 500 400 100 600 1400 875 1200 800 630 38 33 17 4 17 17 17 33 21 17 17 17 17 17 25 4 17 1256 17 17 17 17 13 25 25 8 17 25 42 46 17 17 17 17 17 21 3 17 .

Противпожарна и превентивно-техничка заштита 1 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 2 Милан Б.8mm) Полиамид Полиестер (без стаклених влакана) 108 1000 1300 800 500 300 1300 1055 880 1800 2450 650 220 240 75 4 17 4 17 33 8 17 38 42 17 21 29 21 25 17 17 21 17 17 17 17 38 46 21 3 25 21 38 42 42 17 21 4 8 17 17-21 202 8 17 17 17 46 17 17 21 63 29 25 . Ерић 3 Какао прах Калцијум Калцијумкарбид 80% Камени угаљ Карбонилсулфид Картон Катран Каучук Књиге и акти Кофеин Кокс Кокосов орах (сушен) Кокосово влакно Конзервисане супе .од меса Кожа Крпе Кукурузно брашно Лан Лешници Лепак Лимун Линолеум Ловачки барут Магнезијум Малондиетиелестер Маслац (путер) Маст Маст од кита Млеко у праху Мрки угаљ Мрки угаљ брикетиран Натријум Нитроцелулоза Обран сир Одећа Одећа на штангли (по дужном метру) Памучни барут Памук Панелплоче дрвене .тврде .меке Парафин Плута у плочама Плута у сачми Подне облоге (PVC) по kg по m² (дебљине 1.од поврћа .

Противпожарна и превентивно-техничка заштита 1 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 2 Милан Б.непескиран Тресет Тресетна прашина Тврдо егзотично дрво Тврди каучук Угљени брикет Угљеник Вештачке смоле у плочама Вештачка свила Вуна (пресована) Жита 109 4 17 42 17 29 1050 15-30 1000 70 170 1200 50 1400 530 1100 300 650 120 120 976 1300 1300 650 1000 1300 750 42 42 25 21 17 17 21 17 17 17 17 17 17 17 17 17 8 42 8 42 8 12 25 17 21 2 17 17 17 17 17 46 17 21 25 17 17 33 21-33 33 21 17 21 17 .у комадима . Ерић 3 Полиестер (са 30% ојачана стакленим влакнима) Полиетилен Полиформалдехид Поликарбонат Полистирол .пескиран .пресовано Синтетички материјали .неповезано .у фолијама .у пени Синтетички материјали у плочама Сирови (непречишћени) шећер Сисал Слад Слама Смеће Смола Стајско ђубриво Стеарин Сумпор Сушена риба Суво месо Свежа струготина Свила Шалитра (Амоносулфат) Шећер Шперплоче Штирак Шушке (дрвене) Таласасти картон Талог терпетина Терпапир .пена Полиуретан Поливинилхлорид (тврди PVC) Природна влакна (у балама) Пуномасни сир (45% масноће) PVC Сено .

Противпожарна и превентивно-техничка заштита 1 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 2 Милан Б. Ерић 3 Течности Ацетон Амилалкохол Анилетер Бензалацетон Бензилалкохол Бензиламин Бензен Бензин Бутанол (бутилалкохол) Бутерна киселина Биљна уља Цетанол Цетилалкохол Диамилетер Диетиламин Диетиланилин Диетилетар Диетилкетон Диетилсирћетна киселина Дихлорбензен Дизел уље Етер Етилалкохол Етилбитерна киселина Фенол Глицерин Катраново уље Креозот (уље) Крезол Ланено уље Лимунска киселина Лож уље (лако) Маслиново уље Метилалкохол Нафта Парафинско уље Петролеум Плинско уље Полиисобутилен Рибље уље Рум 75% Сирћетна киселина Шпиритус Тетрахисробензол Толуен Уље из семена памука Уље из уљане репице Уље за подмазивање Вештачке смоле (течне) 770 770 770 710 935 720 816 920 1330 720 920 850 110 4 29 42 42 33 33 38 42 42 33 25 42 42 42 42 42 42 38 33 29 17 42 33 25 29 33 17 46 38 33 38 28 42 42 21 42 42 42 42 46 38 21 17 33 46 42 38 42 46 42 .

Противпожарна и превентивно-техничка заштита 1 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 2 Милан Б. Ерић 3 Гасови Ацетилен Бутан Циклохексан Циклохептан Циклопентан Циклопропан Етан Гас за осветљење (из плинаре) Хексан Хептан Метан Октан Пентан Пропан Угљен моноксид Водоник 4 50 46 46 46 46 50 50 17 46 46 50 46 50 46 8 142 111 .

Производња металне робе Монтажа мотоцикла Производња шиваћих машина Производња оптичких апарата Производња прецизних инструмената са пластичним материјалом Производња прецизних инструмената без пластичних материјала Пржионица Ковачница Радионица за заваривање Заваривање пластичних маса Отпрема металне робе Ливење метала под притиском Ливење под притиском пластичних материјала Лакирање метала шприцањем Пресерај метала Термичка обрада метала 112 Пожарно оптерећење MJ/m² 169 167 105 126 293 84 167 167 335 167 335 167 209 0 167 251 167 84 167 167 84 126 335 251 167 Класа опасн. ЗАДИМЉЕЊЕ И КОРОЗИОНЕ ПАРЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА МЕТАЛОПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА Ред. КЛАСЕ ОПАСНОСТИ. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 Врста објекта Производња прибора за ручавање Производња бижутерије Обрада лима Производња предмета од лима Производња канцеларијских машина Извлачење жице Израда предмета од челика Израда бицикла Монтажа возила Производња авиона Производња фотоапарата Радионица за фрезовање Галванизација Ливница Каросемица Израда малих апарата Производња кугличних лежајава Лакирница апарата Производња машина Обрада метала Производња великих металних констр. Задимљење Корозија VI VI VI VI III VI VI IV IV III III IV VI VI III IV IV I IV-VI VI VI VI III IV IV + + + + + (+) + + + + + + (+) + + + 167 III + + 84 VI - - 167 84 84 670 167 84 III VI VI III III VI + - + - 502 III + - 251 126 419 I VI IV + - + + - . Ерић Прилог XI: ВЕЛИЧИНА ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ред. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 Пожарно оптерећење MJ/m² 335 670 1674 628 1005 502 837 670 3349 838 754 1005 167 419 502 586 167 628 838 502 670 670 1172 Врста објекта Производња рамова за слике Производња метли Производња паркета Израда чамаца Производња столарије Фурнирница Производња фурнира Обрада дрвета Импрегнација дрвета Сушара дрвета Израда ролетни Израда сандука Лакирница Намештаја Фарбара намештаја Производња намештаја Моделарница дрвета Радионица за брушење Отпрема намештаја Производња шперплоче Лакирница шприцањем Тесарска радионица Кројење дрвета Производња буради од дрвета 113 . Ерић Класа опасн. број 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 Пожарно оптерећење MJ/m² 84 419 84 335 251 335 209 167 251 544 167 335 335 670 42 167 419 209 586 670 Врста објекта Испитна станица за машине Радионица за оправке Брусионица за метале Производња трактора Комплетитање часовника (монтажа) Производња вага Производња железничких вагона Механичка радионица Производња оружја Аутоиндустрија – фарбарa Аутоиндустрија – каросерија Аутоиндустрија – монтажа Аутоиндустрија – сервис Аутоиндустрија –тапетарница Производња алуминијума Прерада алуминијума Производња апарата од алуминијума Испитивање апарата од алуминијума Одељење за оправку апарата Отпрема апарата Милан Б. Задимљење Корозија III III III III III III III III IV IV IV III I II III III III III III I III III III + + - - ДРВНА ИНДУСТРИЈА Ред. Задимљење Корозија VI III V IV VI VI III IV III II III III II III V IV III III III III + - + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + Класа опасн.

и прерада непромочивих тканин 670 III 36 Производња рубља 502 III 37 Прање рубља 167 III 38 Произцводња вате 251 III 39 Ткачница 251 III 40 Кројачница текстила 502 III 41 Кројачница коже 251 III 42 Производња конопаца 251 III 43 Производња четки 670 III 44 Производња шешира 502 III 45 Произ. хартија. Ерић ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА. ње број MJ/m² 1 Апретирање тканина 209 III 2 Производња постељине 544 III 3 Производња ћебади 502 III + 4 Производња кожне галантерије и паков 84 III 5 Ткачница јуте 429 III 6 Производња конфекције 502 III 7 Крзнарија 502 IV 8 Производња вештачке коже (скаја) 1005 III + 9 Производња вештачке свиле 335 III 10 Прерада коже 419 IV 11 Производња робе од коже 502 IV + 12 Производња душека 502 II + 13 Шивница 293 III 14 Паковање текстила 628 III + 15 Крзнарска шивница 335 III 16 Тапетарска радионица 502 III + 17 Испитивање текстила 251 III + 18 Хемијско чишћење 251 I + 19 Производња врећа (јута.материјала за покривање подова 502 III + 46 Везење 251 III + 114 Корозија + + - . Класа Задимљеоптерећење Врста објекта опасн. пласт) 502 III + 20 Сарачка радионица 293 III 21 Производња кишобрана 335 III 22 Производња обуће 670 III + 23 Обућарска радионица 670 III + 24 Предионица природне свиле 335 III 25 Ткачница природне свиле 335 III 26 Производња ужарске робе 335 III + 27 Предионица 251 III + 28 Радионица за плетење 167 III + 29 Трикотажа 251 III + 30 Производња чарапа 251 III + 31 Производња тепиха 596 III + 32 Фарбаона тепиха 502 IV 33 Производња штофова 251 III 34 Производња завојног материјала 419 III 35 Произ. ТРИКОТАЖА И КОЖНА ИНДУСТРИЈА Пожарно Ред.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

Задимљење Корозија III III IV IV IV IV IV VI IV V VI III VI III III III III III III III IV + + + + + + + + + + + + + + + - + + + + + + + + + + + - Класа опасн. штампарских производа (боја) Фарбара Производња боја и лакова Прерада гуме Производња гумених производа Производња свећа Производња гита Производња лепкова Производња козметике Производња вештачког цвећа Производња вештачког ђубрива Производња вештачких смола Производња пластичних маса Прерада пластичних маса 1340 1424 1256 335 335 167 3349 1677 628 115 . Ерић ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈА Ред. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Пожарно оптерећење MJ/m² 84 167 335 837 1677 335 670 544 4187 586 Врста објекта Производња предмета од азбеста Фармацеутска производња Пакирница лекова Производња битумена Производња за премазивање подова Хемијска производња Произ. Задимљење Корозија VI II III III II II II III I III III III III I I III II I I III + + + + + + + + + + + + (+) (+) (+) + ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА Ред. број Врста објекта 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 Производња акумулатора Отпрема акумулатора Производња електроапарата Поправка електроапарата Производња електромотора Производња електронских уређаја Поправка електронских уређаја Производња електричних цеви Производња апарата за домаћинство Производња каблова Производња електричних шпорета Производња фриждера Производња расцетних тела Производња грамофонских плоча Испитна станица за електричне апарате Производња радиоапарата и телевизора Производња релеа Производња телефонских апарата Производња телефонских централа Намотавање транsформатора Производња сувих батерија Пожарно оптерећење MJ/m² 419 754 377 562 293 377 502 42 335 335 167 1005 335 251 167 335 335 419 84 586 419 Класа опасн.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

средстава за чишћење обуће Отпрема производа од пластичних маса Пресерај пластичних маса Производња воскарских производа Отпрема воскарских производа Производња детерџента Производња воска Производња целулоида Производња сапуна Пожарно оптерећење MJ/m² 628 5024 1256 670 840 2512 628 837 1004 419 1340 2093 251 1677 837 167 Милан Б. Ерић Класа опасн. број Врста објекта 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 Пивара Производња кекса Производња бомбона Паковање бомбона Производња наслаца Дестилација незапаљивих материја Производња сирћета Производња намирница Производња безалкохолних пића Млин за житарице Прерада кафе Пржионица кафе Прерада какаоа Прерада кромпира у пахуљице Производња сирева Производња кондезованих млека Производња конзерви Хладњача Производња ликера Производња млека у праху Паковање животних намирница Призводна хала за производ. број Врста објекта 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 Израда производа од пластичних маса Производња лакова Отпрема лакова Производња аутогума Производња киселина Производња стиропора Прерада стиропора и сунђера Произв. чоколаде Производња јестивих масноћа Отпрема јестивих масноћа 116 Пожарно оптерећење MJ/m² 84 335 419 837 670 42 84 1677 84 1677 335 419 837 209 126 167 84 1677 419 167 837 1047 502 5861 419 1047 921 . одељења фабр.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ред. Задимљење Корозија III I II III III II II I III III IV III IV II I III + + + + + + + + + + + + + + + - Класа опасн. чоколаде Паковање чоколаде Складиштење чоколаде Остала произ. Задимљење Корозија VI III IV III IV VI VI III VI II IV III III III V VI V IV I IV III IV III IV IV II III (+) - (+) - + + + - ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА Ред.

Задимљење Корозија III IV III I III III III - - Класа опасн. број 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 Пожарно оптерећење MJ/m² 1047 921 502 84 42 167 167 988 42 1256 1047 167 251 Врста објекта Производња јестивог уља Отпрема јестивог уља Производња алкохолних пића Вински подрум Производња зачина Млекара Муљара грожђа Производња сушеног поврћа Кланица Производња тестенине Пакирница и отпрема тестенине Прерада дувана Производња цигарета Милан Б.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ред. Ерић Класа опасн. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Пожарно оптерећење MJ/m² 167 167 251 167 167 167 126 670 167 Врста објекта Производња стакла Обрада стакла Бојење стакла Производња стакларске робе Радионица керамике Производња порцелана Радионица санитарија Отпрема стакларске робе Лончарска радионица 117 - . Задимљење Корозија VI VI VI VI VI VI VI III V - ИНДУСТРИЈА ПАПИРА И КАРТОНА Ред. број 1 2 3 4 5 6 7 Пожарно оптерећење MJ/m² 670 251 837 84 167 837 628 Врста објекта Апретирање хартије Производња картона Производња картонских кутија Лакирница папира Производња хартије Прерада хартије Отпрема картонске робе ИНДУСТРИЈА НЕМЕТАЛА Ред. Задимљење Корозија II III II IV III V VI III V III III III III + + + - - Класа опасн.

Задимљење Корозија VI IV III III III IV IV III III II - - ЛАБАРАТОРИЈЕ Ред. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Пожарно оптерећење MJ/m² 167 209 988 251 502 167 167 670 335 167 Врста објекта Радион за нагризање стакла и метала Пекарска Књиговезачка Фризерска Стругарска (дрво) Металостругарска Прецизномеханичарска Стаклорезачка Фотографска Јувелирска 118 . Ерић Класа опасн. број 1 2 3 4 5 6 Пожарно оптерећење MJ/m² 335 167 502 167 167 167 Врста објекта Фотолабараторија Бактериолошка Хемијска Електротехничка Металуршка Физичка ЗАНАТСКО УСЛУЖНЕ РАДИОНИЦЕ Ред. Задимљење Корозија IV IV I IV VI III + + + + - Класа опасн. Задимљење Корозија VI VI VI VI VI VI VI VI VI - - IV - - VI - - IV VI II VI + - + Класа опасн.Противпожарна и превентивно-техничка заштита ИНДУСТРИЈА ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА Пожарно Ред. оптерећење Врста објекта број MJ/m² 1 Производња бетонских елемената 105 2 Производња производа од гипса 84 3 Каменорезачка производња 42 4 Производња цемента 42 5 Производи од цемента 84 6 Израда вештачког камена 42 7 Обрада камена 42 8 Циглана – мешање глине 42 9 Циглана – пресерај 167 Пећ за сушење опеке са дрвеним 10 1005 роштиљем Пећ за сушење опеке са металним 11 0 роштиљем 12 Сушионица са дрвеним роштиљима 419 13 Сушионица са металним роштиљима 0 14 Производња тер папира 1677 15 Производња металног намештаја 251 Милан Б.

број 1 2 3 4 5 6 7 8 Пожарно оптерећење MJ/m² 335 419 251 167 167 84 209 251 Врста објекта Стамбени објекат Штампарија-машинска сала Штампарија-сечење и коричење Израда клишеа Хангари за авионе Телефонска централа Подземна гаража Котларница на угаљ или дрва 119 . Ерић Класа опасн. Задимљење Корозија II III III VI III III VI III + - - Класа опасн.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ред. број 11 12 13 14 15 16 17 18 Пожарно оптерећење MJ/m² 167 293 419 167 670 837 105 251 Врста објекта Аутолакирерска Кројачка Пилана (без складишта) Браварска Столарска Словослагачница Лимарска Часовничарска Милан Б. Задимљење Корозија III I III IV II III II III + + + - + - ОСТАЛИ ОБЈЕКТИ Ред.

Ерић АДМИНИСТРАТИВНИ И ЈАВНИ ОБЈЕКТИ Ред.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 Врста објекта Архива списа са складиштем Амбуланта Банка Банка са шалтерима Библиотека Канцеларије комерцијале Технички биро Високе административне зграде Књиговодство Електронски рачунски центар (обрада података) ТВ студио Филмски студио Гардероба са дрвеним орманом Гардероба са металним орманом Копирница докумената и техничке документације Радио студио Путничка агенција Рентген Саобраћајни биро Зубна амбуланта Старачки дом Прихватилиште за незбринута лица Гостионица Хотел Кантина Биоскоп Дечје јаслице Дечји вртић Музеј Јавна вишеспратна зграда Пошта Ресторан Школа Салон за забаву Болница Посластичарница Позориште Јавна подземна гаража Изложба слика Изложба машина Изложба аутомобила Изложба намештаја 120 Пожарно оптерећење MJ/m² 4187 167 754 335 1677 754 586 670 1172 Класа опасн. Задимљење Корозија III III III IV III III III III III - - 419 III - - 335 335 419 84 III III III IV + - - 419 III - - 335 419 167 335 167 335 335 335 335 251 335 419 251 251 161 419 251 251 126 335 335 335 209 167 84 251 502 III III IV III IV III III III III IV IV III III III III III III IV IV III IV III II III IV III III + + + + + + + - .

подних прекривних материјала Продаја канцеларијских машина Продаја канцеларијског материјала Дрогерија Гвожђара Продавница електроматеријала Продавница боја и лакова Продавница фотоматеријала Пиљарница Продавница стаклене робе Продавница гумене робе Продавница апарата за домаћинство Продавница шешира Продаја сирева Продавница конфекције Продавница животних намирница Продавница кожне галантерије Месарница Продавница намештаја Продавница музичких уређаја Продавница шиваћих машина Папирница Парфимерија Продавница крзна Продавница радиоапарата и телевизора Продавница семена Продавница кишобрана Продавница обуће Продавница ужарије Продавница играчака Продавница спортских реквизита Продавница дувана Продавница тепиха Продавница сатова Продавница оружја Продавница вина Продаја новина Продавница животиња Робна кућа 121 Пожарно оптерећење MJ/m² 837 670 335 335 502 335 84 1256 335 670 1047 335 1256 1340 335 167 167 837 335 502 84 502 670 670 42 419 251 670 419 167 419 628 335 502 502 502 754 502 837 335 335 167 1256 167 419 Класа опасн. Ерић ТРГОВИНА Ред. број Врста објекта 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 Апотека (са складиштем) Продавница антиквитета Продавница аутоделова Продавница хлеба и пецива Продавница постељине Продавница бижутерије Цвећара Продав.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Задимљење II III III III III III III III III III I III III II III IV III III III III V III III IV V III III + + + + + + + + + + - III III III III IV III III III III III III III III III III III III III + + + + + + Корозија + + + + + + .

као и конструктивних елемената (отпорност конструкције према деловању високих температура).32. Ерић Прилoг XII: ПОЖАРНИ РИЗИК ОБЈЕКТА Пожарни ризик објекта зависи од могућег интезитета и трајања пожара.0 1. 1. XI).6 .32.2 1. 1. XI (величина пожарног оптерећења према технолошким процесима).4 2.9 4.2 II 1.. намештај. Ро 1. а бира се из табеле бр. одређен је класом опасности од пожара.0 Табела 1. Сви технолошки процеси су подељени у шест класа опасности од пожара (види прилог бр.коефицијент кашњења почетка гашења S . MJ/m² 0-251 252-502 503-1004 1005-2009 2010-4019 4020-8038 8039-16007 16079-32154 32155-64309 64310 Табела 1. одређује се из табеле бр.коефицијент ширења пожарног сектора W – коефицијент отпорности на пожар носиве конструкције објекта Ri – коефицијент смањења ризика Коефицијент пожарног оптерећења садржаја објекта (опрема.0 2. с тим што се претходно израчуна топлотна вредност свих горивих материјала у објекту MJ/m². ускладиштена роба и сл.) ''Ро''. Класа опасности од пожара Коефицијент сагорљивости C * VI V 1.0 III 1. Metoda prora~una prema {vajcarskim normama 122 IV 1.4 3.33.33.4 1.6 2.коефицијент сагорљивости садржаја у објекту Pk – коефицијент пожарног оптерећења од материјала уграђених у конструкцију објекта В .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.4 I 1. а израчунава се према обрасцу:* ( P C ) + Pk ⋅ B ⋅ L ⋅ S R0 = 0 W ⋅ Ri где је: Ro – пожарни ризик за објекат Ро – коифицијент пожарног оптерећења садржаја објекта С .0 Ако је тешко одредити количину појединих горивих материјала за приближан прорачун могу се користити подаци из прилога бр. Коефицијент сагорљивости садржаја у објекту ''C''.коефицијент величине и положаја пожарног сектора L .8 3.

висина просторија до 10 m . 1.8 Табела 1.висина просторије 10 – 25 m .једна етажа у сутерену .висина просторије преко 25 m .8 Табела 1.1 1.пожарни сектор преко 10000 m² Коефицијент В 1.6 1.5 1.0 Табела 1. Време до почетка гашења Удаљеност Професионална индустријска јединица Добровољна индустријска јединица Територијална професионална јединица Територијална добровољна јединица са сталним дежурством Територијална добровољна јединица без сталног дежурсва 10` 1 km 10-20 1-6 km 20-30 6-11 km 30 11 km 1.највише 3 етажа .. 1.6 0.3 1.3 1. одређује се из табеле бр.0 1.4 1.0 1.1 1.4 1.више од 8 етажа . а зависи од врсте и опремљености ватрогасне јединице која интервенише.34.6 2. као и стања саобраћајница (постојање препрека).35. Ерић Коефицијент пожарног оптерећења од материјала уграђених у конструкцију објекта ''Pk'' одређује се из табеле бр.6 1.35.1 1. Врста ватрогасне јединице Коефицијент кашњења почетка интервенције ''L''.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.пожарни сектор 1500-3000 m² .4 – 8 етажа .5 1.3 1.36. 123 . MJ/m2 0-419 435-837 845-1675 1691-4187 4203-8373 Pk 0 0.36. њене удаљености од објекта угроженог пожаром.0 1. Карактеристике објекта .2 0.2 1.2 1.2 1.више од 2 етажа у сутерену .1 1. с тим што се претходно израчуна топлотна вредност свих горивих материјала у објекту MJ/m².3 1.пожарни сектор до 1500 m² .4 0.34 Коефицијент величине и положаја пожарног сектора “B”. одређује се из табеле бр.4 1.пожарни сектор 3000-10000 m² .1.

зависи од конструктивних карактеристика објекта.у самом технолошком процесу или код ускладиштења постоје нормални извори паљења .8 1.5 Табела 1. 124 Коефицијент смањења ризика Ri 1.0 1. Отпорност на пожар у минутама W Најмање до 30 1. као и од врло густог ускладиштења .6 1. Најмања ширина пожарног сектора (m) до 20 20-40 40-60 преко 60 Коефицијент ширине пожарног сектора ''S'' 1.0 30 60 70 120 180 240 1.за објекат где је решено питање одвођење дима и топлоте . брзину његовог сагоревања и друге утицајне факторе. .мања запаљивост због делимичног ускладиштења (2550%) запаљиве робе у несaгорљивој амбалажи складиштење запаљиве робе без међуразмака . Ерић Коефицијент ширине пожара ''S''.38. Процена ризика максималан нормалан мањи од нормалног незнатан Околности које утичу на процену ризика .очекује се нормална брзина ширења пожара . пожарни ризик објекта може се смањити у зависности од коефицијента ''Ri'' чије су вредности дате у табели бр.3 Табела 1. 1.1 1.не очекује се брзо ширење пожара . 1.9 2.6 2.2 1.3 1.велика запаљивост материјала и ускладиштење са већим међуразмацима .очекује се брзо ширење пожара . Коефицијент отпорности на пожар носиве конструкције објекта ''W''.0 Израчунавањем пожарног ризика објекта на бази горе наведених коефицијената добија се максимални пожарни ризик који представља велику вероватноћу избијања пожара.38.0 1. а одређује се из табеле бр.37.мала вероватноћа паљења због робе у сандуцима од лима или других сличних материјала. С обзиром на врсту горивог материјала. начин складиштења.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.39.39. зависи од ширине пожарног сектора и одређује се из табеле бр.0 . 1.3 1. 1. било ширење пожара и ослобађање целокупног пожарног оптерећења при сагоревању.очекује се врло лагани развој пожара Табела 1.запаљивост није тако изразито велика.у самом технолошком процесу или приликом ускладиштења постоји већи број могућих паљења .за приземне хале површине од 3000 m².37. а ускладиштење је са размацима довољним за манипулацију .

1.0 3. 1. ускладиштену робу и сл.садржина објекта не представља велику вредност или је мало склона уништењу .нема посебне опасности од задимљавања и корозије .више од 20% укупне тежине свих горивих материја изазивају задимљавање или излучују отровне продукте сагоревања .0 2. присуство непокретних лица – болесници.0 .0 2.0 1. старци) Табела 1.5 2.0 Коефицијент ризика имовине ''D'' зависи од коефицијента вредности унутар једног пожарног сектора.садржина представља вредност и склона је уништењу .или се више од 20% укупне тежине свих горивих материјала састоји од материјала које излучују јако корозивне гасове Табела 1. велики број присутних лица.40 Коефицијент Н 1.42. Коефицијент D 1.40. деца. али се могу сами спасити постоји опасност за људе. вишеспратни објекат.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.42.) или се уништењем угрожава посредно егзистенција становништва Табела 1. Околности које доводе до задимљавања . брз развој пожара.уништење вредности је дефинитиван и губитак је ненадокнадив (културна добра и сл. Степен угрожености нема опасности по људе постоји опасност за људе.0 2.коефицијент деловања дима Коефицијент опасности по људе ''Н'' зависи од могућности благовремене евакуације људи из објекта и одређује се из табеле бр.) ''Rs'' израчунава се на основу обрасца: RS = H ⋅ D ⋅ F где је: Н – коефицијент опасности по људе D – коефицијент ризика имовине F . а евакуација је отежана(јако задимљење. а одређује се из табеле бр. Концентрација вредности . као и од могућности поновне набавке уништене имовине.нема посебне опасности од задимљавања и корозије .41.41. опрему.више од 50 % укупне тежине свих горивих материјала састоји се од материјала које ставарају дим или излучују отровне продукте сагоревања . 125 Коефицијент F 1. намештај.0 Појава веће количине дима повећава угроженост људи и имовине (токсично и корозивно деловање) и узима се у обзир преко коефицијената деловања дима ''F'' из табеле 1. Ерић ПОЖАРНИ РИЗИК САДРЖАЈА ОБЈЕКТА Пожарни ризик за садржај објекта (опасности за људе.0 3.

0 5. Ro 5. као и пожарног ризика садржаја објекта ''Rs'' помоћу приложеног дијаграма помоћу познате апцисе (пожарни ризик садржаја објекта) и ординате (пожарни ризик за објекте) одређује се прорачунска тачка.0 Дијаграм 1.0 .0 Rs 1. смањење пожарног оптерећења у објекту.0 4.0 3. предузети мере као што су на пример. Када прорачунска тачка падне у шрафирани део дијаграма.0 2. потребно је зависно од случаја.0 3.0 4. Уколико се прорачуном добија тачка која пада изван дијаграма.5 126 6.0 7. или друге мере.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.0 2. замена основних конструктивних елемената. Ерић За добијање вредности пожарног ризика за објекте ''Ro''. формирање одговарајуће ватрогасне јединице. оправдано је у тим објектима поставити стабилни ситем за гашење пожара на основу висине пожарног ризика објекта.

у смислу овог правилника. капацитет. проток и притисак воде у хидрантској мрежи. а у случају пожара служе да се вода за гашење пожара транспортује од ватрогасних возила или других извора за снабдевање водом до места потрошње. којим се утврђују захтеви за изворе. 3) привремено постројење за захватање воде је постројење за непосредно напајање хидрантске мреже коришћењем преносних ватрогасних пумпи или ватрогасних возила са уграђеном пумпом за захватање воде.30/91) I. као ни на хидрантске мреже којима се штите објекти за које су посебним прописима одређени строжи захтеви у односу на захтеве прописане овим правилником. 7) стално постројење за захватање воде је постројење за посредно напајање хидрантске мреже помоћу стационираног постројења. применом ватрогасних црева одређене дужине са млазницом. имају следећа значења: 1) висина објекта је висина пода највишег спрата изнад коте терена на коју је могућ приступ ватрогасним возилима. 2) непосредно гашење пожара је гашење пожара употребом хидранта. 127 . 4) рачунски број истовремених пожара је број пожара који могу настати у току три узастопна часа на подручју за које је димензионисана хидрантска мрежа. Ерић Прилог XIII: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАРИВИМА ЗА ХИДРАНТСКУ МРЕЖУ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА (''Службени лист СФРЈ'' бр. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. црева и млазнице. 9) укупна количина воде потребна за гашење пожара је количина воде потребна за гашење спољном или унутрашњом хидрантском мрежом у трајању најмање 2 h и количина воде за потребе других система за гашење пожара у трајању предвиђеном за те системе. просторије штите од пожара. Овим правилником прописују се технички нормативи за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара. 5) резервни извор за снабдевање енергијом је уређај који нестанком енергије у примарном извору аутоматски ступа у рад. Одредбе овог правилника не примењују се на аутоматске уређаје за гашење пожара водом. 6) спољна хидрантска мрежа је скуп грађевинских објеката и уређаја којима се вода од извора за снабдевање водом доводи цевоводима до хидрантских прикључака који се непосредно користе за гашење пожара или се на њих прикључују ватрогасна возила са уграђеним пумпама или преносне ватрогасне пумпе. 8) сува хидрантска мрежа је скуп уређаја у објекту који су у нормалним условима без воде. Наведени изрази.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Члан 2. из којих се. а може да се укључи и ручно. без употребе ватрогасног возила и његове опреме. 10) унутрашња хидрантска мрежа је скуп уређаја у објекту који воду разводе до хидрантских ормарића.

ИЗВОРИ ЗА СНАБДЕВАЊЕ ХИДРАНТСКЕ МРЕЖЕ ВОДОМ Члан 3. 128 . ниво воде може да падне и више од 6 метара испод коте терена. Прилив воде у бунар мора се доказати пробним црпљењем воде у најнеповољније време (после сушног периода од најмање 60 дана). Усисна корпа и цевовод који се повезује са пумпом постављају се тако да се лако могу одржавати и брзо заменити. од механичких оштећења (кретање леда или већих отпадака). Члан 5. Атмосферске воде намењене за напајање хидрантске мреже прикупљају се у резервоаре или базене који су конструисани тако да се могу пунити и да се из њих вода може узимати и помоћу ватрогасних возила или преносних ватрогасних пумпи. За напајање хидрантске мреже користи се сваки извор чији капацитет може да обезбеди потребну количину воде таквог квалитета да се може употрбити за гашење пожара. а ако се користи потопна пумпа. Стално постројење за захватање површинске воде мора имати резервни извор за снабдевање енергијом који може да се укључи и ручно. Ако се потребна количина воде не може обезбедити из једног бунара. За напајање хидрантске мреже користи се и подземна вода из копнених или бушених бунара. с тим да захватање воде мора бити могуће без обзира на ниво воде. Члан 7. одговарајућим направама. Стално постројење за захватање површинске воде изграђује се на основу хидролошких података за период од најмање 15 година. Члан 6. Члан 8. Усисна корпа сталног постројења за захватање водом на отвореном водотоку заштићује се. ниво воде не сме да падне више од 6 метара испод коте терена. дозвољено је спајање два или више бунара. Ерић II. Прилазни путеви и платформе за ватрогасна возила и пумпе израђују се од привременог постројења за захватање површинске воде. Ако се за црпљење воде из бунара користи усисна пумпа. Резервоари који служе за напајање хидрантске мреже могу бити укопани. полуукпоани или надземни и морају бити направљени тако да се могу пунити и да се из њих вода може узимати у свако доба и помоћу привремених и сталних постројења за захватање воде.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Члан 4.

Спајање водовода за воду за пиће са другим изворима за напајање хидрантске мреже није дозвољено.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ако је насеље подељено у зоне према изворима за напајање водом за гашење пожара који нису међу собом повезани. 129 . Члан 11. Члан 12. Укупна количина воде потребна за гашење пожара у индустријским и другим објектима. преко којих се вода користи за гашење пожара. рачунски број истовремених пожара и количина воде за гашење пожара одређују се према броју становника који припадају одговарајућој зони. Члан 13. Ако се за напајање хидрантске мреже користе висински резервоари без посредства пумпи. зависно од броја становника и рачунског броја истовремених пожара дата је у табели 1. Члан 10. став 2. Ерић Члан 9. висинска разлика између резервоара и хидранта. без обзира на отпорност објекта према пожару 10 15 20 25 35 40 45 50 55 60 65 70 80 90 Табела 1. Броја сатновника у хиљадама Рачунски број истовремених пожара до 5 6 до 10 11 до 25 26 до 50 51 до 100 101 до 200 201 до 300 301 до 400 401 до 500 501 до 600 601 до 700 701 до 800 801 до 1000 1001 до 2000 1 1 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 4 Најмања количина воде у l/s по једном пожару. дата је у табели 2. Снабдевање хидрантске мреже водом не сме да буде онемогућено замрзавањем воде. зависно од степена отпорности објекта према пожару и категорије технолошког процеса према угрожености од пожара. овог правилника. Количина воде у секунди потребна за гашење пожара у насељима градског типа. мора бити таква да испуни услове из члана 21.

затворена складишта угља. на пример: погони за механичку обраду дрвета и производњу хартије. Симболи за категорију технолошког процеса према угрожености од пожара дати у табели 2 имају следећа заначења: К1 – представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у које спадају погони у којима се ради са материјалом који се може запалити или експлодирати под дејством воде или кисеоника. средаства за транспорт угља. угљен-дисулфида. екстракцију бензином. на пример: погони за топљење. при чему се ослобађа топлота праћена искрама и пламеном. хидрирање. 130 . чврстим материјама чија је тачка паљења изнад 300ºС. рекуперацију и ректификацију органских растварача и складишта бензина. котларнице. ливење и прераду метала.. зависно од запремине у кубним метрима објекта који се штити Степен отпорности објекта према пожару Категорија технолошког процеса према угрожености од пожара V и IV V и IV III I и II I и II K4. синтетички каучук у праху и сл. на пример: погони у којима се ради са металним натријумом или калијумом. К4 – представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са течностима чија је тачка паљења изнад 300ºС. погони у којима се ствара угљена прашина. K3 K4. брашно. у такве објекте не постављају технолошки процеси одређене категорије угрожености од пожара. пумпне станице за течности чија је тачка паљења 100ºС до 300ºС. и материјама које се прерађују у загрејаном. зависно од степена отпорности према пожару и њихове величине. на пример: пумпна постројења и станице за течне материје чија је тачка паљења између 23ºС и 100ºС. дрвене струготине. K2. K5 K4 и K5 K3 до 3000 3001 до 5000 5001 до 20000 20001 до 50000 50001 до 200000 200000 до 400000 изнад 400000 10 10 10 10 15 10 10 10 15 20 25 10 15 20 30 35 10 15 25 15 20 30 20 25 -* Табела 2. фосфором и карбидом. K5 K1. етра. складишта горива и мазива. при чему се развија експлозивна прашина. не значе да за односне објекте није потребна вода за гашење него да се. * Празна поља у табели 2. гараже за аутомобиле и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме више од 500 лица. Члан 14. гас-генераторске станице. ацетона и сл: К2 – представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у коју спадају погони у којима се ради са лако запаљивим течностима чија је тачка паљења између 23ºС и 100ºС и запаљивим гасовима чија је доња граница експлозивности изнад 10% (V/V). одељења за испитивање мотора са унутрашњим сагоревањем. погони за производњу текстила. погони у којима се обрађују чврсте запаљиве материје. погони за производњу вискозних влакана. Ерић Количина воде у литрима на секунд потребна за један пожар. лако запаљивим течностима чија је тачка паљења испод 23ºС и гасовима и паром чија је доња граница ексолозивности испод 10% (V/V). шећер у праху. К3 – представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са запаљивим течностима чија је тачка паљења 100ºС до 300ºС и чврстим материјама температуре паљења до 300ºС. размекшаном или растопљеном стању. погони за регенерацију уља за подмазивање.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

За цевоводе из ст. Дозвољено растојање између два хидранта износи највише 80 m. прикључак за ватрогасно возило не сме да се користи за потискивање воде ка објекту који се гаси. течно и гасовито гориво. 131 . растојање између спољних хидраната износи највише 150 m. Степен отпорности објекта према пожару утврђен је стандардом ЈUS U. а највише 80 m. погони за производњу негоривих гасова. Растојање између спољних хидраната одређује се зависно од намене. Хидранти морају бити назначени и доступни.J1. а ако је површина већа. а ако надземни хидранти ометају саобраћај. Око објекта који се штити од пожара постављају се надземни хидранти. рачуна се са једним пожаром. Члан 18. као и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме од 100 до 500 лица. азбеста и соли и за прераду рибе. допушта се израда слепог цевовода за објекте намењене становању и друге објекте чије пожарно оптерећење не прелази 1 000 МЈ/ m ².Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. у којима се налазе претежно стамбени објекти. К5 . осим напајања ватрогасног возила водом. Ако је јавна мрежа намењена за снабдевање водом за пиће. а означавају се таблицама са уписаним растојањем од ознаке до места на коме се налази хидрант.представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са негоривим материјама и хладним мокрим материјалом. Члан 19. рачуна се са два истовремена пожара. постављају се подземни хидранти. вода из возила може потискивати ка објекту који се гаси. компресорске станице. с тим да дужина слепог цевовода износи највише 180 m. 1. СПОЉНА ХИДРАНТСКА МРЕЖА Члан 16. 240. Растојање хидраната од зида објекта износи најмање 5 m. овог члана утврђује се потребан број запорних вентила за одвајање појединих сектора. на месту прикључка хидрантске мреже на јавну водоводну мрежу поставља се прикључак за ватрогасно возило тако да се. Члан 15. Ако је површина на којој се налази комплекс индустријских објеката до 150 ha. погони за добијање и хладну обраду минерала. У насељеним местима. водне станице и објекти који могу да приме од 20 до 100 људи. III. мокра одељења индустрије текстила и хартије. меса и млечних производа. За спољну хидрантску мрежу израђује се прстенасти систем цевовода. Ерић трансформаторске станице и погони у којима сагорева чврсто. с тим да се пожар на сваком објекту може гасити са најмање два спољна хидранта. овог члана. Члан 17. Ако се од пожара штите високи објекти. величине и сличних карактеристика објекта. на пример: погони за механичку обраду метала. Изузетно од става 1. и 2.

млазнице.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 132 . У засебној унутрашњој хидрантској мрежи може се користити и вода употребљена у технолошком процесу. Члан 25. уграђују се хидранти No 80 или No 100. Према протоку који треба остварити.673. тип С. Члан 23.B6.5 bar. према стандарду JUS M.5 bar. На унутрашњем хидрантском прикључку највиши хидростатички притисак износи 7 bar. Потребан притисак у спољној хидрантској мрежи одређује се прорачуном у зависности од висине објекта и других услова. кључа и друге потребне опреме. а притисак не испуњава услове из члана 21. Број црева стандардне дужине одређује се зависно од удаљености хидранта од објекта и од потреба за интервенцијом са спољне стране објекта. Унутрашња хидрантска мрежа мора стално да буде под притиском воде. Члан 21. чији напор пумпе мора одговарати потребама при притиску који на месту потрошње износи најмање 2.5 bar при протоку воде датом у табели 3. без обзира на извор из ког се снабдева водом. овог правилника. У непосредној близини хидранта предвиђеног за непосредно гашење пожара поставља се ормар за смештај црева. Цеви за унутрашњу хидрантску мрежу постављају се тако да буду заштићени од механичког оштећења. IV. Унутрашња хидрантска мрежа у стамбеним и јавним објектима и производним погонима може бити засебна или заједничка са мрежом воде за пиће. Члан 22. тако да на највишем спрату објекта на млазници има најнижи притисак од 2. али не мањи од 100 mm. Ерић Члан 20. Хидранти морају бити постављени или се морају заштитити тако да се не смеју замрзнути или оштетити. За унутрашњу хидрантску мрежу употребљавају се цеви најмањег унутрашњег пречника 52 mm. Ако спољна хидрантска мрежа располаже довољном количином воде. Члан 26. али не сме бити нижи од 2. УНУТРАШЊА ХИДРАНТСКА МРЕЖА Члан 24. мора се уградити уређај за повишење притиска воде. односно хидрантски прикључак најмањег унутрашњег пречника 52 mm. Цеви разводног цевовода у мрежи хидраната и цеви за поједини хидрант морају имати пречник према прорачуну.

са млазницом пречника 8 mm.5 Табела 3. Члан 31. поред стандардног прикључка пречника 52 mm. при чему се води рачуна о томе да дужина црева износи 15 метара. овог члана није обавезно постављање стандардног ватрогасног црева из става 1. Проток унутрашње хидрантске мреже на највишем спрату мора бити у складу са вредностима датим у табели 3. пожар и ширење пожара.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. могу се постављати прикључци пречника 25 mm на које се прикључују црева сталног пресека и називног пречника 25 mm. Унутрашња хидрантска мрежа се не сме поставити у производним погонима и складиштима у којима коришћење воде може створити запаљив гас и изазвати експлозију. У хидрантски ормар поставља се ватрогасно црево називног пречника 52 mm са млазницом пречника 12 mm. Члан 30. овог члана. у стамбеним објектима. Члан 28. Висина објекта m Најмањи проток l/s до 22 5 23 до 40 7. Изузетно од става 1. Хидранти се смештају у пролазе. Просторије са високим специфичним пожарним оптерећењем штите се са најмање два млаза. са лоптастом славином. 2. Ерић Цеви за унутрашњу хидрантску мрежу не постављају се кроз просторије угрожене пожаром. Члан 27.50 метара од пода. Међусобно растојање хидраната одређује се тако да се целокупан простор који се штити покрива млазом воде. Унутрашња хидрантска мрежа у објектима поставља се тако да је могуће штитити од пожара све просторије. а дужина компактног млаза 5 метара.5 41 до 75 10 изнад 75 12. Ако није могуће испунити захтеве из ст. овог члана. у непосредној близини улазних врата просторија које могу бити угрожене пожаром. Члан 29. степенишне просторе и путеве за евакуацију. и 3. 133 . цеви за унутрашњу хидранстку мрежу могу у већим просторијама да се постављају и уз унутрашње стубове објекта. овог члана. тако да не ометају евакуацију. а ормар се означава ознаком за хидрант (словом ''Н''). У случајевима из става 2. Вентил у хидрантском ормару поставља се на 1.

не мора имати и резервну пумпу. Сува хидрантска мрежа може да буде спољна и унутрашња. Уређај за повишење притиска поставља се у објекат који се штити од пожара или у посебно изграђени објекат. Ако се уређај за повишење притиска поставља у објекат који се штити од пожара. У објектима категорије опасности К4 и К5 уређај за повишење притиска може да се снабдева електричном енергијом преко посебног кабла из посебне кућне прикључне кутије која се налази на фасади зграде. мора имати и једну резервну пумпу. У објектима категорије опасности К1. Уређај за повишење притиска мора имати обилазни вод.5 сати или постављена тако да се у ту просторију улази из простора који не може да буде угрожен пожаром. на висини од 60 cm до 120 cm од терена. Спољни прикључак за ватрогасно возило на цевовод за суву хидрантску мрежу поставља се што је могуће ближе главном улазу у објекат. Ако уређаји за повишење притиска има две пумпе и могућност за свакодневну аутоматску самоконтролу свих пумпи. Ако каблови за напајање електричном енергијом уређаја за повишење притиска пролазе кроз просторије које могу бити угрожене пожаром. Цевовод у сувој хидрантској мрежи мора се аутоматски празнити. Члан 34. 134 . Ако се хидрантска мрежа снабдева водом из водоводне мреже чији је притисак недовољан. поставља се уређај за повишење притиска воде у хидрантској мрежи. и IV овог правилника. Члан 36. Сви прикључци на сувој хидрантској мрежи означавају се уочљивим текстом: МОЖЕ УПОТРЕБЉАВАТИ САМО ВАТРОГАСНА ЈЕДИНИЦА. Члан 37. III. у посебном лименом ормару који се отвара кључем намењеним за отварање хидрантских вентила. СУВА ХИДРАНТСКА МРЕЖА Члан 35. морају се заштитити тако да њихова отпорност према пожару износи најмање 2 сата. К2 и К3 мора да постоји резервни извор за снабдевање уређаја за повишење притиска енергијом. Унутрашњи део суве хидрантске мреже пројектује се и изводи према одредбама поглавља II. Цевовод за суву хидрантску мрежу мора бити без запорног елемента. просторија у којој се уређај поставља мора да буде одвојена од осталих просторија зидовима отпорним према пожару најмање 2 сата а улазна врата морају бити отпорна према пожару 1. VI. Члан 33.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. УРЕЂАЈИ ЗА ПОВИШЕЊЕ ПРИТИСКА Члан 32. Ерић V. Ако уређај за повишење притиска нема могућност за свакодневну аутоматску контролу.

Хидрантска мрежа са свим уређајима и арматуром. године Београд 135 . 06-93/65 6. Члан 44. Ерић VII. неће се примењивати на хидрантску мрежу која је изграђена или реконструисана пре ступања на снагу овог правилника. бр. при чему се морају испитати притиском воде од 7 bar. 44/83). Ако се цевовод суве хидрантске мреже не користи дуже времена. контролише се најмање једном годишње.5 bar.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Притисак се мери при истицању воде у пуном млазу из свих хидраната. до 41. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од објављивања у ''Службеном листу СФРЈ'' Бр. а на унутрашње хидранте постављају се млазнице са усником пречника 12 mm. на највишем спрату или на хидранту који је најудаљенији од прикључка. и то после 2 min истицања. марта 1990. Члан 40. осим одредаба чл. Члан 43. Уређај за повишење притиска у хидрантској мрежи мора имати могућност свакодневне аутоматске контроле свих пумпи и сигнализацију квара на контролном месту. Одредбе овог правилника. Члан 41. Црева у хидрантским ормарима контролишу се најмање једанпут годишње. уређај се контролише ручним укључивањем једном месечно. Притисак се мери на контролној млазници. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о техничким нормативима за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара (''Службени лист СФРЈ''. На спољне хидранте постављају се млазнице са усником пречника 16 mm. ТЕХНИЧКА КОНТРОЛА ХИДРАНТСКЕ МРЕЖЕ Члан 38. 38. Приликом контроле мери се притисак воде у хидрантској мрежи при истовременом раду свих спољних и унутрашњих хидранта који дају потребни проток воде за гашење пожара на поједином објекту. VIII. ЗАВРШЕНЕ ОДРЕДБЕ Члан 42. а ако то није могуће обезбедити. Члан 39. а у извештају о мерењу притиска наводи се датум и време мерења. његова непропустљивост контролише се најмање једанпут у две године ваздушним притиском од 1.

при чему треба имати у виду да се из табеле одређује количина воде у литрима на секунд потребна за један пожар. За спољну хидрантску мрежу израђује се прстенасти систем цевовода. Снабдевање хидрантске мреже водом не сме да буде онемогућено замрзавањем воде. позоришта. Ерић КОМЕНТАР ПРАВИЛНИКА О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ХИДРАНТСКУ МРЕЖУ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара објављен је у “Службеном листу СФРЈ”. рачуна се са једним пожаром. Дозвољено растојање између два хидранта износи највише 80 метара. а изузетно се допушта израда слепог цевовода за објекте намењене становању и друге објекте чије пожарно оптерећење не прелази 1000 MJ/m2. с тим да дужина слепог цевовода износи највише 180 метара. а ако је површина већа.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Спољна хидрантска мрежа мора бити изведена тако да се пожар на сваком објекту може гасити са најмање два спољна хидранта. и одређује се према величини насеља израженој преко броја становника и према рачунском броју истовремених пожара (број пожара који могу настати у току 3 узастопна часа на подручју за које је димензионисана хидрантска мрежа). бунари и базени. Одредбе овог Правилника не примењују се на аутоматске уређаје за гашење пожара водом (шпринклер и дренчер уређаји). болнице. као и на хидрантске мреже за које су другим прописима одређени строжи услови у односу на захтеве прописане овим Правилником (Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности “Службени лист СФРЈ”. Укупна количина воде потребна за гашење пожара је количина воде потребна за гашење спољном или унутрашњом хидрантском мрежом у трајању најмање 2 часа и количина воде за потребе других система за гашење пожара у трајању предвиђеном за те системе. Укупна количина воде потребна за гашење пожара у индустријским и другим објектима (пословне зграде. Количина воде у секунди потребна за гашење пожара у насељима градског типа дата је у табели 1. За напајање хидрантске мреже користи се сваки извор чији капацитет може да обезбеди потребну количину воде за гашење пожара.240-Заштита од пожара у грађевинарству. број 30/91. школе. Спајање водовода за воду за пиће са другим изворима за напајање хидранске мреже није дозвољено. а затим резервоари. Овим Правилником прописују се технички нормативи за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара и утврђују захтеви за изворе. хотели. Ако је површина на којој се налази комплекс индустријског објекта до 150 ha. број 20/71 и 23/71.). не узимајући у обзир отпорност објеката према пожару. број 44/83). Степен отпорности зграде према пожару. а у насељеним местима 136 . Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса “Службени лист СФРЈ”. језера. зависно од запремине у кубним метрима објекта који се штити. број 24/71 и 26/71 и други прописи). капацитет. проток и притисак воде у хидрантској мрежи. рачуна се са два истовремена пожара и сходно томе одређује се и потребна количина воде. чијим је ступањем на снагу престао да важи Правилник о техничким нормативима за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара (“Службени лист СФРЈ”. реке. Спољна хидрантска мрежа је скуп грађевинских објеката и уређаја којима се вода од извора за снабдевање водом доводи цевоводима до хидрантских прикључака који се непосредно користе за гашење пожара или се на њих прикључују ватрогасна возила са уграђеним пумпама или преносне ватрогасне пумпе. Зависност је приказана у табели 2. Степен отпорности објекта према пожару одређује се према југословенском стандарду JUS U. стамбене зграде и др. Технолошки процеси се према категорији угрожености од пожара сврставају у 5 категорија (К1-К5-види члан 14. Као извори се најчешће користе јавна водоводна мрежа.J1.) одређује се у зависности од степена отпорности објекта према пожару и категорије технолошког процеса према угрожености од пожара.

Правилник прописује обавезу да се хидрантска мрежа са свим уређајима и арматуром контролише најмање једном годишње. Уколико спољна хидантска мрежа не располаже довољним притиском воде мора се уградити уређај за повишење притиска. Унутрашња хидрантска мрежа мора стално да буде под притиском воде тако да на највишем спрату објекта на млазници има најнижи притисак од 2. У непосредној близини спољњег хидранта поставља се ормар за смештај црева. Вентил у хидрантском ормару поставља се на 1. уграђују се хидранти No 80 или No 100. постављају се подземни хидранти. биоскопи. Према протоку који треба остварити. Тачан положај хидранта означава се таблицама са уписаним растојањем од ознаке до места на коме се налази хидрант. млазнице. кључа и друге потребне опреме. Унутрашњи део суве хидрантске мреже пројектује се и изводи према условима II. Растојанје хидраната од зида објекта износи најмање 5 метара. при чему се мора водити рачуна да се просторије са високим специфичним пожарним оптерећењем штите са најмање 2 млаза. хотели и сл. тако да не ометају евакуацију. Унутрашња хидрантска мрежа је скуп уређаја у објекту који воду разводе до хидрантских ормарића. а ако надземни хидранти ометају саобраћај. Законом о заштити од пожара (“Службени гласник СР Србије”. Цеви разводног цевовода у хидрантској мрежи морају имати пречник према прорачуну. Сува хидрантска мрежа може бити спољна и унутрашња. У хидрантски ормар поставља се ватрогасно црево називног пречника 52 mm са млазницом пречника 12 mm. Унутрашња хидрантска мрежа се не сме поставити у производним погонима и складиштима у којима коришћење воде може створити запаљив гас и изазвати експлозију. просторије штите од пожара. За сада се треба придржавати одредби из закона у погледу рокова контроле. степенишне просторе и путеве за евакуацију. Око објекта који се штити од пожара постављају се надземни хидранти. Тако се за објекте висине до 22 метара тражи проток од 5 l/s. а у случају пожара служе да се вода за гашење пожара транспортује од ватрогасних возила или других извора за снабдевање водом до места потрошње. 137 . Служи за гашење пожара у просторијама у стамбеним и јавним објектима (пословне зграде. пожар и ширење пожара. а највише 80 метара. применом ватрогасних црева одређене дужине са млазницом. у непосредној близини улазних врата просторија које могу бити угрожене пожаром. али не мањи од 100 mm.5 bar. школе.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Унутрашњи хидранти се смештају у пролазе.5 м од пода. Потребан притисак у спољној хидрантској мрежи одређује се прорачуном у зависности од висине објекта и других услова.5 bar. позоришта. из којих се. У пракси је срећемо на високим објектима силоса и на сеоским подручјима код индустријских објеката као привремена мрежа до прикључења на градски водовод одговарајућег притиска и капацитета воде. болнице. а дужина компактног млаза 5 метара). III и IV из овог Правилника. Сува хидрантска мрежа је скуп уређаја у објекту који су у нормалним условима без воде. Број црева стандардне дужине одређује се зависно од удаљености хидранта од објекта и од потреба за интервенцијом са спољне стране објекта при чему треба имати у виду да дужина црева износи 15 метара. али не сме бити нижи од 2. Правилником није одређено када се мора применити оваква хидрантска мрежа. број 37/88) предвиђена је обавеза редовне контроле притиска и капацитета воде у хидрантској мрежи најмање једном у 6 месеци. Цевовод за суву хидрантску мрежу мора бити без запорног елемента и мора се аутоматски празнити. Спољни прикључак за ватрогасно возило на цевовод за суву хидрантску мрежу поставља се на висини од 60 – 120 cm од терена и што је могуће ближе главном улазу у објекат. Ерић у којима се налазе претежно стамбени објекти највише 150 метара.) као и у производним и складишним индустријским објектима. Међусобно растојање унутрашњих хидраната одређује се тако да се целокупан простор који се штити покрива млазом воде (дужина црева износи 15 метара. За унутрашњу хидрантску мрежу употребљавају се цеви најмањег унутрашњег пречника 52 mm. Потребна количина воде одређује се у зависности од висине објекта (табела 3). а дужина компактног млаза 5 метара.

Ерић Прилог XIV: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ЗАШТИТУ ОБЈЕКАТА ОД АTMOСФЕРСКОГ ПРAЖЊEЊA (“Службени лист СРЈ” br. извођење. у смислу овог правилника. Члан 3. Спољашња громобранска инсталација прихвата и одводи у земљу енергију атмосферског пражњења. бродова и платформи на мору. Члан 5. Члан 2. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан. Термини и дефиниције који се користе у овом правилнику утврђени су југословенским стандардима JUS IEC 1024-1 и JUS IEC 1024-1-1. Громобранска инсталација за заштиту објеката од атмосферског пражњења састоји се. од спољашње и унутрашње громобранске инсталације. Одредбе овог правилника не односе се на специјалне објекте као што су објекти виши од 60 метара. инсталације телекомуникација изван објекта. летелица. друмских возила. 1 Овим правилником прописују се технички нормативи за пројектовање. постављањем одговарајућих уређаја за заштиту у електричне инсталације ниског напона. камп-терени. по правилу. Унутрашња громобранска инсталација смањује опасна дејства атмосферских пражњења у унутрашњости штићеног простора заштићеног објекта. Члан 4. Унутрашња громобранска инсталација обезбеђује изједначење потенцијала ради спречавања опасних индукованих напона и продор пренапона атмосферског порекла. привремени објекти и други објекти специјалне намене. животиња и имовине у објектима.11/96) I. Спољашња громобранска инсталација састоји се од прихватног система. Унутрашња громобранска инсталација пројектује се и изводи према југословенском стандарду JUS IEC 1024-1 и пропису о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона. система спусних проводника и система уземљења. 138 . Сва три система спољашње громобранске инсталације морају се пројектовати и извести према условима утврђеним у југословенском стандарду JUS IEC 1024-1. спортски терени. шатори. сматра се заштита људи. Заштитом објеката од атмосферског пражњења.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Одредбе овог правилника не примењују се на громобранске инсталације железничких постројења и инсталације изван објекта. верификацију и одржавање громобранских инсталација за заштиту објекта од атмосферског пражњења. електроенергетских постројења и мреже изван објекта.

Ниво заштите Ефикасност громобранске инсталације (Е) I 0. и 3. изводи се као комбинована изолована инсталација према тачки 2. 6) објекте у којима се чувају материјална и културна блага и друге објекте од посебног значаја. уништавање и чување експлозива и барута. Ерић Члан 6.80 Табела 1. спољашња громобранска инсталација. лаборацију. Пројектом се мора одредити штићени простор. ниво заштите. испитивање. При одређивању класе нивоа заштите.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. делаборацију. прорачун може показати да заштита од атмосферског пражњења за одређени објекат није потребна. климатски услови и други неопходни подаци за пројектовање.2. Класа нивоа заштите којом се изражава вероватноћа с којом громобранска инсталација штити објекат од атмосферског пражњења дата је у табели 1. делаборацију. осим класе нивоа заштите I која се одређује без прорачуна за следеће објекте: 1) електроенергетска постројења. лаборацију. радиоактивни. мере. ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ ГРОМОБРАНСКИХ ИНСТАЛАЦИЈА Члан 7. 4) објекте за производњу. За нове објекте или при реконструкцији постојећих објеката морају се радити пројекти за громобранске инсталације. 139 . Ефикасност громобранске инсталације према класи нивоа заштите Класа нивоа заштите одређује се према стандарду JUS IEC 1024-1-1.95 III 0.2 стандарда JUS IEC 1024-1. 2) телекомуникациона постројења. прераду. II. дораду. 3) производна постројења и објекте са запаљивим и експлозивним супстанцама. према стандарду JUS IEC 1024-1-1. специфична отпорност тла. облик материјала. Пројектним задатком може се захтевати већи ниво заштите од нивоа који је одређен према стандарду JUS IEC 1024-1-1.1. прераду. унутрашња громобранска инсталација. бактериолошки и други слични материјали).90 IV 0. дораду. Пројекат мора садржати и све разрађене детаље елемената громобранске инсталације наведене у ст. испитивање. 5) постројења и објекте са материјалима опасним за околину (нпр. Пројекат мора да садржи основне податке као што су локација објекта. Спољашња громобранска инсталација објекта за производњу. ако је потребно и остали елементи према југословенском стандарду JUS IEC 1024-1 Пројекат мора садржати све прорачуне неопходне за верификацију изабраног решења и задовољење прописаних захтева. овог члана за извођење громобранске инсталације. уништавање и чување експлозива и барута. отровни.98 II 0.

спусних проводника система уземљења и њихових спојева. Извођење громобранских инсталација мора бити обављено према пројекту и у складу са захтевима утврђеним овим правилником и југословенским стандардима за громобранске инсталације. Пројекат мора садржати све техничке услове прописане овим правилником. односно мора се извршити ревизија тог пројекта. Пројекат у свим фазама мора бити у сагласности с пројектима других инсталација и пројектом грађевинског дела. а ако се установи да не одговара. овог правилника. Унутрашња громобранска инсталација проверава се испитивањем система изједначења потенцијала у складу с прописом и стандардима за електричне инсталације ниског напона. морају се предузети додатне мере заштите према стандарду JUS IEC 1024-1-1. Ако при извођењу громобранске инсталације дође до оправданих и неопходних измена. Члан 10. Ефикасност изведене громобранске инсталације мора одговарати прописаној вредности према члану 6. Члан 9. и провером постојања урeђаја за пренапонску заштиту према пројекту и према прописима и југословенским стандардима за електричне инсталације за ниски напон. Члан 14. Спољашња громобранска инсталација проверава се испитивањем непрекидности прихватног система. овом правилнику и југословенским стандардима за громобранске инсталације. По завршеним радовима мора се проверити да ли је громобранска инсталација изведена према пројекту. Ова испитивања се изводе у складу са прописом за електричне инсталације ниског напона. оне се морају унети у основни пројекат. За делове инсталације који неће бити приступачни кад објекат буде завршен. провера громобранске инсталације врши се у току градње. 140 . Члан 13. као и с деловима пројекта за који се усклађеност мора остварити (коришћење арматура и других металних делова објекта). Ерић Члан 8.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. о чему се сачињава записник. којих се извођач мора придржавати током извођења громобранске инсталације. Члан 11. као и испитивање отпорности уземљивача громобранске инсталације. ако постоје. мерењем безбедног растојања отворених петљи у громобранским инсталацијама. Члан 12.

бр. Бр. IV. V. ВЕРИФИКАЦИЈА ГРОМОБРАНСКИХ ИНСТАЛАЦИЈА Члан 17. Сви подаци о одржавању. марта 1996. као и пројекат морају се чувати и о њима водити евиденција. ОДРЖАВАЊЕ ГРОМОБРАНСКИХ ИНСТАЛАЦИЈА Члан 15. ПРЕЛАЗНЕ ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 18. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о техничким прописима о громобранима (''Службени лист СФРЈ''.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Члан 19. а нарочито спецификација оправки и докази о провери основних параметара громобранске инсталације. 6/2-01-001/7 7. Члан 20. чија је изградња започета до дана ступања на санагу овог правилника. бр. Овај правилник ступа на снагу по истеку шест месеци од дана објављивања у ''Службеном листу СРЈ''. громобранска инсталација се мора на прописан начин одржавати ради очувања њене ефикасности у погледу ниовоа заштите. Члан 16. 13/68). Одржавање громобранске инсталације састоји се од периодичних провера основних параметара према југословенском стандарду JUS IEC 1024-1 и од одговарајућих оправки према поступку и упутству одређеном у пројекту. Све громобранске инсталације. године Београд 141 . Током експлоатације објекта. 13/68). могу се завршити и примити према Правилнику о техничким прописима о громобранима (''Службени лист СФРЈ''. Верификација громобранске инсталације врши се у складу са овим правилником и југословенским стандардим JUS IEC 1024-1. Ерић III.

Одредбе овог правилника не односе се на специјалне објекте као што су објекти виши од 60 метара. шатори. број 11/1996. Сви објекти у смислу члана 6. привремени објекти и други објекти специјалне намене. а уједно. извођење. опасности и штете од евентуалног директног атмосферског пражњења у штићени објекат задржати у захтеваним границама. струју пражњења безбедно и брзо одводи у земљу и спречава појаву штетних секундарних ефеката. Унутрашња громобранска инсталација треба да изједначи потенцијале између појединих уређаја и осетљивих апарата и да спречи индукцију под дејством електромагнетних поља. Спољашња громобранска инсталација треба да прихвати директно атмосферско пражњење и струју грома безбедно спроведе у земљу. односно 8.98 0.80 142 . Она врши неколико функција: прихвата директно атмосферско пражњење. Одредбе овог правилника не примењују се на громобранске инсталације железничких постројења и инсталације изван објеката. број 13/68). а уједно и да врши функцију заклона унутрашњих инсталација и опреме. громобранска инсталација мора обезбедити својом заштитном зоном заштићени простор. инсталације телекомуникација изван објеката. септембра 1996. према класи нивоа заштите наведене у табели 1. Ефикасност громобранске инсталације према класи нивоа заштите Ниво заштите I II III IV Ефикасност громобранске инсталације 0. спречи оштећење осетљивих електронских уређаја. као и од избора врсте громобранске инсталације и начина њеног постављања.95 0.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Овим правилником прописују се технички нормативи за пројектовање. Комплетна инсталација која омогућава да се један објекат заштити од дејства атмосферског пражњења састоји се од спољашње и унутрашње громобранске инсталације. Табела 1. камп-терени.90 0. коришћењем одговарајућих метода. летелица. друмских возила. која ће својим квалитетима. а ступио је на снагу шест месеци након дана објављивања. Осим напред наведених функција. године. овог Правилника класификују се у четири нивоа заштите громобранске инсталације. Ефикасност и исправно функционисање громобранске инсталације зависи од квалитета извођења свих њених делова. електроенергетских постројења и мреже изван објекта. Ерић КОМЕНТАР ПРАВИЛНИКА О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ЗАШТИТУ ОБЈЕКАТА ОД АТМОСФЕРСКОГ ПРАЖЊЕЊА Правилник о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења објављен је у “Службеном листу СРЈ”. Први задатак пројектаната громобранске инсталације је да одреди ниво заштите односно степен ефикасности те заштите. који гарантује одређени степен сигурности у објектима. Громобран је електрична инсталација намењена заштити објекта и људи од директних и индиректних атмосферских пражњења. бродова и платформи на мору. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о техничким прописима о громобранима (“Службени лист СФРЈ”. спортски терени. верификацију и одржавање громобранских инсталација за заштиту објеката од атмосферског пражњења.

активност невремена (годишња густина атмосферског пражњења) у разматраном региону. Ово упоређење даје одговор да ли је громобранска инсталација неопходна и којег је нивоа заштите. Рачунска ефикасност громобранске инсталације и избор нивоа заштите Прва струја повратног пражњења I (kA) Растојање пражњења R (m) Рачунска ефикасност Er E>0. За процену су основни ови подаци: -учесталост директних удара у објекат (Nd). 143 . осим класе нивоа заштите I која се одређује без прорачуна за следеће објекте: 1. Први корак поступка одређивања нивоа заштие громобранске инсталације захтева одговарајућу процену објекта разматрањем његових карактеристика. као и одређивање класификације објекта. бактериолошки и други слични материјали) 6. отровни.80 0.95 ≥ E > 0. прераду. испитивање. Табела 2. лаборацију. -мере за смањење дејства индукованих пренапона атмосферског порекла на осетљиву електричну опрему. Производна постројења и објекте са запаљивим и експлозивним супстанцама 4. уништавање и чување експлозива и барута 5. рачунска ефикасност громобранске инсталације Er ≥ 1 – Nc/Nd. као и друге објекте од посебног значаја. Ако је Nd ≤ Nc. громобранска инсталација је потребна и ниво заштите одређује се у зависности од нивоа заштите према табели 2.90 ≥ E > 0.80 ≥ E > 0 Одговарајући ниво заштите Ниво I са додатним мерама Ниво I Ниво II Ниво III Ниво IV Додатне мере заштите су.7 20 30 45 60 0.98 2.5 14.95 0. громобранска инсталација није потребна. -усвојене учесталости удара грома (Nc) које треба проценити или прорачунати. Ако је Nd > Nc.8 5. Ерић Класа нивоа заштите одређује се према стандарду JUS IEC 1024-1-1. на пример: -мере за ограничавање напона додира и напона корака. Одређују се димензије и локација објекта. Објекте у којима се чувају материјална и културна блага. Електроенергетска постројења 2. као производ локалне годишње густине атмосферског пражњења (Ng) и еквивалентне прихватне површине објекта Ae.98 ≥ E > 0.2 9.). -мере за ограничавање ширења ватре.90 0. Објекте за производњу. дораду. док је ефикасност громобранске инсталације прописана у пропису за громобранске инсталације према нивоу заштите (таблица 1. Телекомуникациона постројења 3. Постројења и објекте с материјалима опасним по околину (нпр. делаборацију.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Пројекат громобранске инсталације мора одговарати захтевима за одређени ниво заштите према стандарду JUS IEC 1024-1. Вредност усвојене учесталости удара грома (Nc) упоређује се са израчунатом вредношћу учесталости директних удара у објекат (Nd). Радиоактивни.

144 . поставља се тако да пут струје атмосферског пражњења нема никакав контакт са штићеним простором.фиктивна сфера . спусних проводника који спроводе струју директног атмосферског пражњења до уземљивача и система за уземљење. Изолована спољашња громобранска инсталација је она код које су прихватни систем и спусни водови постављени изоловано од објеката који се штите.заштитни угао . Као прихватни системи спољашње громобранске инсталације могу се користити следећи елементи или њихова комбинација: .мрежа проводника Табела 3.штапна хватаљка (Франклинова хватаљка) или штапна хватаљка са појачаним дејством.мрежа проводника Прихватни систем је правилно постављен на објекат ако одговара захтевима датим у таблици 3.разапета жица . громобранска инсталација може бити изолована и неизолована. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ово постављање је условљено врстом материјала од кога је објекат направљен. који ту струју предаје околном терену. ако није битна његова заштита од оштећења струјом атмосферског пражњења и ако нема опасности од паљења материјала који се налазе испод лима. При пројектовању прихватног система могу се користити појединачно или комбинације следећих метода: . типа и намене објекта као и његове угрожености. Тако се на пример под одређеним условима као природни прихватни систем може користити метални лим кровног покривача штићеног простора ако дебљина лима није мања од 0. а растојање штићеног објекта од прихватног система је веће од сигурносног растојања. Спољашња громобранска инсталација пројектује се и изводи у складу са југословенским стандардом JUS IEC 1024-1-Громобранске инсталације. Општи услови. а прихватни систем и спусни водови се постављају тако да пут струје атмосферског пражњења може бити у контакту са штићеним простором. тј. Ширина окца мреже (m) 5 10 10 20 Приликом пројектовања прихватног система треба тежити ка јефтинијим и ефикаснијим решењима.5 mm. Постављање прихватног система у функцији нивоа заштите Ниво заштите h (m) 20 30 45 60 R (m) α(0) α(0) α(0) α(0) I 20 25 * * * II 30 35 25 * * III 45 45 35 25 * IV 60 55 45 35 25 * ) Само у овим случајевима примењују се фиктивна сфера и ширина окца мреже. Обично је то мрежа проводника постављена на стубовима који нису саставни део објеката. Неизолована спољашна громобранска инсталација се поставља директно на објекат који се штити. Ерић Према начину постављања. Обе поменуте громобранске инсталације су састављене од система за прихватање атмосферског пражњења.

Минимална дебљина металног лима кровних покривача или металних цеви које се користе за прихватни систем када постоји опасност од пробоја струјом атмосферског пражњења и врућих тачака Ниво заштите Материјал I до IV Челик Бакар Алуминијум Дебљина mm 4 5 7 Спусни проводници код неизолованих спољашњих громобранских инсталација су распоређени по обиму штићеног простора тако да просечно растојање између њих не сме бити веће од вредности датих у табели 5.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Табела 6. Морају се поставити најмање два уземљивача. Плоче и мрежасте уземљиваче треба избегавати због повећане могућности корозије. тип А и тип Б. Прихватни Спусни Систем проводници уземљења Ниво заштите Материјал систем mm2 mm2 mm2 Cu 35 16 50 I доIV Al 70 25 Fe 50 50 80 Унутрашња громобранска инсталација игра битну улогу код спречавања секундарних ефеката атмосферских пражњења. Она штити људе и опрему од пренапона у објектима на којима је постављена спољашња громобранска инсталација. који треба да елиминишу настале пренапонске таласе и да спрече прескоке и лучна пражњења унутар објеката. услед удара грома. а спроводе се одговарајуће додатне заштитне мере и користе се одговарајући заштитни уређаји. Минимални пресеци материјала громобранских инсталација дати су у табели 6. За распоред типа Б могу се користити прстенасти уземљивачи или темељни уземљивачи. Табела 5. Ерић Табела 4. радијални уземљивачи или темељни уземљивач. Ради очувања њене ефикасности. Громобранске инсталације током експлоатације пропадају. који чине један радијални или вертикални (искошени) уземљивач. средња вредност растојања између спусних проводника у функцији нивоа заштите Средње растојање m 10 15 20 25 Ниво заштите I II III IV Као уземљивачи могу се користити: један или више прстенастих уземљивача. Најмање два спусна проводника су обавезна у свим случајевима. За систем уземљења примењују се два типа распореда уземљивачких елемената. Ова инсталација се изводи одговарајућим проводницима. корозивног деловања средине и механичких оштећења. вертикални уземљивачи (или искошени).Спусни проводници морају бити међусобно повезани помоћу хоризонталних проводника везаних у прстен близу нивоа земље и на сваких 20 метара висине. Распоред типа А подразумева радијалне и вертикалне уземљиваче. нарочито на местима спајања. 145 . Сваки од спусних проводника мора се повезати бар на један одвојени уземљивач.

проверу електричног континуитета у инсталацији.40 13.40 8 12.60 16.70 8.30 9.90 20.70 29.20 7. дате су вредности заштитних зона у зависности од висине куће на коју се поставља штапна хватаљка са кружним прстеном. Табела заштитних зона за III и IV ниво заштите IV ниво III ниво Висина куће заштите заштите h (m) R (m) Ro (m) R (m) Ro (m) 5 9.00 28. Програм одржавања обично садржи: проверу свих проводника у громобранској инсталацији.10 28.80 11.50 21.70 16.B4.IV Интервал између контрола (године) 2 4 6 Штапна хватаљка са кружним прстеном (JUS N. Периоди између контрола громобранске инсталације Ниво заштите I II III. поновно причвршћивање компоненти и проводника где је дошло до попуштања веза. а пречник прстена φ80. приказана на слици са заштитном зоном.60 10 14. Табела 7. дате су препоруке за периоде између контрола громобранске инсталације у зависности од нивоа заштите. има висину штапа 240 cm. мерење отпорности према земљи у систему уземљења. У табели 8.90 6.30 9.811) тип GLT 240 поцинкована и пластифицирана.30 9. притезање свих стезаљки и спојница.70 21. проверу одводника пренапона и уређаја за заштиту од пренапона.60 19.50 28. проверу свих компоненти система. У табели 7.20 146 .70 R0 15 13. ЗАШТИТНА ЗОНА R h Табела 8.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.80 19.30 23.80 6 10.30 9.80 12 13.10 18 13. Ерић неопходно је периодично проверавати њене основне параметре и обављати одговарајуће прегледе према програму одржавања.

окретнице и платое уређене за кретање ватрогасних возила и извођење интервенција у близини објеката повећаног ризика од пожара. а којој најудаљенија тачка коловоза није даља од 25 метара од габарита објекта. 147 . масе опреме и средстава за гашење. Наведени изрази. Ерић Прилог XV: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ПРИСТУПНЕ ПУТЕВЕ.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. зависно од укупне масе ових возила. габаритних мера возила са надградњом (лестве са самопогоном за извлачење. имају следеће значење: 1) приступни пут за ватрогасна возила је део јавног пута или посебна саобраћајница којом се прилази објекту. Слика 1. Члан 2. 3) плато је уређени проширени део пута по коме се крећу ватрогасна возила и на коме се организује и изводи ватрогасна интервенција.8/95) Члан 1. Приступни путеви око објекта повећаног ризика од пожара 2) окретница је уређени део пута на коме се мења смер кретања возила за више од 1200. хидрауличне платформе и сл. (слика 1).) и стопа за обезбеђивање стабилности приликом интервенција на висини (слика 2 ).. Овим правилником прописују се технички нормативи за приступне путеве. ОКРЕТНИЦЕ И УРЕЂЕНЕ ПЛАТОЕ ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА У БЛИЗИНИ ОБЈЕКТА ПОВЕЋАНОГ РИЗИКА ОД ПОЖАРА (“Службени лист СРЈ” br. у смислу овог правилника.

4) унутрашњи радијус кривине – r > 6. Члан 4. Изглед и габаритне мере ватрогасног возила са надградњом Члан 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.2m. . cm 15 < k < 30. Карактеристике возила са надградњом у скупљеном положају значајне за карактеристике пута.7m.двосмерно кретање возила је 6m. 2) унутрашњи радијус кривине који остављају точкови возила је 7m. а ако се коловоз леди мањег од 6%.5m. окретнице и платоа су: 1) ширина – б < 2. а спољашњи радијус кривине је 10.једносмерно кретање возила је 3. 3) успон (рампа) нагиба мањег од 12% .5m (видети слику 4б). 3) дужина – L < 14m. На приступном путу за ватрогасна возила није дозвољено паркирање и заустављање других возила на страни на којој је објекат повећаног ризика од пожара. Ерић Слика 2. рачуна се да су возила троосовинска.5m. Члан 5. 2) висина – h < 3.ако се коловоз не леди. 148 . Приступни пут за ватрогасна возила има следеће карактеристике: 1) најмања ширина коловоза за: . 7) савладавање успона – трење зависи од стања коловоза. 6) клиренс – k. 5) осовинско оптерећење – q < 13KN.

Кружне окретнице облика “О” и “P” Окретница мора бити прегледна и у унутрашњем кругу може бити само ниско растиње. Ерић Слика 3. Расклопива пирамида Спречавање приступа другим возилима уз објекат на приступном путу за ватрогасна возила врши се: 1) препрекама на коловозу у виду расклопивих “пирамида” према слици 3. Ако се на приступном путу налазе наткривени пролази. Слика 4. најмање 3. 149 .5m (слика 6). Ширина коловоза је B > 3. 2) жардињерама масе веће од 60 kg.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Окретнице за ватрогасна возила могу бити: а) кружне.7m па је потребно да на том растојању од коловоза нема саобраћајних знакова. Надградња возила може излазити изван коловоза до z = 0. а мање од 100 kg. њихов габарит мора бити усклађен са габаритом возила.а. 3) жичаном или сличном оградом која се може лако исећи алатом који користе ватрогасци. Члан 6. надземних хидраната и других препрека. Унутрашњи радијус кривине коловоза је r > 7m.5/4.5m. облика “О” или “P” – где се возило креће само унапред (слика 4а).

5m. Минимална ширина платоа B = 5. односно највише 50m. Плато за ватрогасна возила се изграђује тако да може да прими оптерећење од стопе ватрогасног возила (10t на 0. Максимални нагиб износи 30. Основне мере окретнице облика “Т” су дате на слици 5. Минимална дужина платоа L = 15m. балкони) бира се тако да угао нагиба аутомеханичких лестава и хидрауличних платформи може да буде у границама α = 600 до 750 (слика 6).Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 150 . Слика 5.1m2). Један плато може се предвидети само за ширину фасаде објекта која одговара дохвату аутомеханичких лестава са самопогоном за извлачење и хидрауличних платформи. Ерић Слика 4б. “Т” окретница Члан 7. Кретање возила у окретници и захватање околног простора шасијом и надградњом Б) окретнице облика “Т” где је дозвољено маневрисање возила. Члан 8. Положај платоа према фасади објеката на којој постоје отвори (прозори.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 151 . Ерић Слика 6. Овај правилник ступа на снагу 15 дана од дана објављивања у “Службеном листу СРЈ”. Уређени платои за ватрогасна возила за рад на висини Члан 9.

високи објекти. позоришта.). Одређивање ризика од пожара је комплексна функција и до сада се у пракси његова процена вршила углавном по методама развијеним од стране великих светских фирми.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић КОМЕНТАР ПРАВИЛНИКА О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ПРИСТУПНЕ ПУТЕВЕ. могућности благовремене евакуације итд. пословне зграде. складишта течног нафтног гаса. хотели. тротоари и тргови предвиђени за кретање пешака. окретница и платоа за ватрогасна возила (складишта. технолошког процеса који се врши. Ради лакше примене овог правилника као објекте са повећаним ризиком од пожара треба сматрати: -високе објекте (изнад 22 метра). -ауто-цистерне за воду.). -складишта експлозива.). прилазне стазе до објеката. санитетско возило и сл. спасавања лица и сл. његов опште друштвени значај итд. -блокове стамбених зграда веће спратности (изнад П+4). биоскопи и др. То су најчешће јавне саобраћајнице.). агресивне материје и др. колски пролази кроз објекте. Ризик од пожара представља опасност од настајања пожара и условљен је читавим низом утицајних фактора. ОКРЕТНИЦЕ И УРЕЂЕНЕ ПЛАТОЕ ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА У БЛИЗИНИ ОБЛЕКТА ПОВЕЋАНОГ РИЗИКА ОД ПОЖАРА Правилник о техничким нормативима за приступне путеве. потенцијалних извора паљења. а остали фактори су вредност објекта. Повредивост лица која се налазе у објекту процењује се на основу њихове обучености у погледу поступања у случају пожара. појединих научних радника и удружења. -специјална возила (возила за гашење пеном и прахом.). складишта запаљивих течности и др. -комбинована возила. прерађују и складиште остале опасне материје (запаљиве течности. конструкционих карактеристика објекта.). возила са техничком опремом. Главни фактори ризика су угроженост и повредивост објекта. окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара објављен је у “Службеном листу СРЈ”. -јавни објекти у којима се налази већи број лица (болнице. степена стабилности објекта у пожару. Ватрогасна возила на која се односи Правилник деле се на: -навална возила. корозивних и токсичних продуката и др. вероватноће настанка пожара. Да би ватрогасна возила могла прићи објекту и заузети радни положај потребно је обезбедити прилазне путеве. -помоћна ватрогасна возила (ауто-дизалица. Угроженост објекта се процењује на бази присуства горивих материја. -објекти у којима се производе. гасови. отрови. утицаја дима. возила за гашење пожара на аеродромима и др. Повредивост објекта се процењује на основу примењених мера заштите од пожара. У њему се прописују технички нормативи за приступне путеве. -возила са уређајима за рад на висини (аутомеханичке лестве и хидрауличне платформе). У појединим правилницима до сада су дефинисани услови у погледу прилазних путева. могућности контролисања развоја пожара и др. број 8/95. Правилник садржи техничке нормативе за приступне путеве и окретнице за стандардна ватрогасна 152 . окретнице и платое којима ватрогасна возила прилазе објектима угроженим од пожара или се постављају у стабилан положај у циљу вршења интервенције (гашења пожара. Методе одређивања ризика од пожара код нас нису нашле своје место у прописима и препорукама за коришћење овог правилника.

Правилника. 153 . окретница и платоа дате су у члану 3. Карактеристике окретница за ватрогасна возила дата су у члану 6. аутоцистерне) као и за специјална возила са надградњом која су већих габарита (аутомеханичке лестве. Правилника. Правилника. Ерић возила (навална возила. Правилника. а карактеристике платоа за ватрогасна возила и положај према објекту дефинисани су у члановима 7. Карактеристике возила са надградњом у скупљеном положају значајне за карактеристике пута. Уколико за оваква возила није омогућено постављане на јавним саобраћајницама или другим површинама због недостатка простора или због недовољне носивости подлоге.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Пошто су лестве и краци платформе елементи великих дужина. У фази израде пројектне документације од стране пројектаната. хидрауличне платформе). и 8. морају се поред објеката повећаног ризика од пожара изградити и уредити платои за њихово постављање. Карактеристике приступног пута за ватрогасна возила дата су у члану 4. давања сагласности на исту и вршења техничког прегледа изграђеног објекта од стране инспекцијских органа примењена саобраћајна и друга решења морају одговарати потребама при интервенцији ватрогасних јединица. Плато се поставља према фасади објекта на којој постоји довољно отвора (прозори. За аутомеханичке лестве и хидрауличне платформе постоје посебни захтеви у погледу величине простора за њихово постављање (оперативне површине). балкони) да се применом платформе или лестава кроз њих може доспети у унутрашњост објекта. постоји потреба за додатним ослонцима возила како би се обезбедила потребна стабилност при раду.

4 Са отпорности 1 сата 1.7 1.1.J1.2 Са отпорности 1/4 сата 154 Напомена 4.220) Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности Симболи и ознаке симбола према пожару 1.1 Без захтева отпорности 1.6 Са отпорности 2 сата 1.1.1.1 Без захтева отпорности 1.2.3 Са отпорности 1/2 сата 1. 2.1. .1 ЗИДОВИ И МЕЂУСПРАТНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 1.2.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.2 Са отпорности 3 сата Конструкција за експлозионо одушавање СТУБОВИ И ГРЕДЕ 1. 3.1. ГР ГРАЂЕВИНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 1 1.1.1.5 Са отпорности 1 1/2 сата 1.1. Ерић Прилог XVI: СИМБОЛИ ЗА ТЕХНИЧКЕ ШЕМЕ (извод из JUS U.8 1.2 Са отпорности 1/4 сата 1.

2 Ватрогасни Ознака отпорности као под 1.2.2..3.означава број степеника Sn1 означава нужно степениште бр.1 Попречни пресек према стварном облику Лифтови 1.4 Са отпорности 1 сата 1.3.3.2.4.2 Степенице за нужду 1.4 Пењалице са леђобраном 1.4 Симболи и ознаке 2 1.6 Попречни пресек према стварном облику 155 . Ерић Отпорност као под 1.3 3 Напомена 4 Степенице 1..4. S означава главно степениште.2.3. .7 Са отпорности 3 сата 1.5 Са отпорности 1 1/2 сата 1.1 и 1.2.3 Милан Б.1 Сигурносни 1.6 Са отпорности 2 сата 1. 3.1 Нормалне степенице 1. индекс 1.1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 Са отпорности 1/2 сата 1. стрелица показује пут излажења. 2.3 Пењалице без леђобрана 1.

5.1 Врата.6.2 1.5 Са отпорности 1 ½ сат 1.1. Ерић Симболи и ознаке 1 1.6.170 Отпорност као под 1. а пун круг непропусност за дим Са посебним захтевима 156 .1 Без услова отпорности 1.3 Канали за водове 1.1. прозори.6.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару Милан Б. пуни аутоматско.5 1.3 Са отпорности ½ сата 1.6.6.6.6.1 1.1 Празни троугао означава присилно затварање.1.7 3 Напомена 4 Ознака отпорности према ЈУС У.5.4 Са отпорности 1 сат 1.2 Вентилациони канали Отпорност као под 1.6 1.2 Са отпорности ¼ сата 1.5.4 Клапне Пуни троугао означава противпожарну клапну.1.1 2 Вертикални проводници Димњаци 1.5.6 Са отпорности 2 сата 1.6. Ј1. а пуни квадрат димну.1. Знак отпорности као под 1. поклопци Врата 1.1.1.

6.6.2.8 2 Двострука мимокретна врата 1.1 Отпорност као под 1.6. Ерић 3 Напомена 4 Поклопци 1.6.4 Поклопац за димно одушавање 1.9 Помична врата 1.1.10 Врата-хармоника без услова отпорности 1.2 Милан Б.1.2 Пресек 1.6.6.2.2.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару Симболи и ознаке 1 1.3 Стаклени блокови Стрелица означава смер отварања Отпорност као под 1.1.6.3 1.3.6.2.6.6.6.3.3.1 Основа 1.6.1 157 .1 Стаклене преграде Обично стакло 1.2 Армирано стакло 1.3 Поклопац за експлозионо одушење 1.

1 PR-приземље 1.8.7.7.3 Грађевински објект-основа 1.први спрат и подрум 1.1 1.4 Попречни пресек Милан Б. Ерић Напомена 4 Симбол долази унутар објекта на стварном месту поставе Облик према стварном изгледу Отпорност грађевинских конструкција као под 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару Симболи и ознаке 1 1.1 2 3 Грађевински објекти различите намене Ватрогасно спремиште 1.2 Различита грађевинска обавештења о објекту Квадрат у средини са редним бројем објекта Позиција објектапросторије У левом доњем углу: -1-подрум PR-приземље 1-први спрат У десном доњем углу: +h-укупна висина објекта од тла -h-дубина објекта испод тла Етажност објекта 158 .7.2 Спремиште опреме за спасавање 1.8 1.7 1.8.7.први спрат -1.

1 Симболи и ознаке 1. односно противпожарног сектора у објекту 1.3 Ложишта на течно гориво 2.9 Граница противпожарне зоне.9.6 Земљани терен (мек) 1.7 Подводни терен 1.9.5 Ложишта на електричну струју 159 3 Напомена 4 .9. Ерић Л 2 Ложишта 2.9.4 Травнати терен 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 1.9.4 Ложишта на гасно гориво 2.3 2 Остала грађевинска симболика Жичана ограда слободног простора Зидна ограда слободног простора Насип-усек 1.1 Ложишта на чврсто гориворучно пуњење 2.9.9 1.8 Растиње 1.2 Милан Б.2 Ложишта на чврсто горивоаутоматско пуњење 2.9.9.9.5 Пошљунчани терен 1.

3 Главни прекидач Веза:ЈУС Н.А3. постројења 3.2 Просторија са експлозивним материјалима Просторија са експлозивним материјалима Веза:ЈУС Н.011 3.6 Електрокабина са командном плочом 3. Ерић Симболи и ознаке 2 3 Напомена 4 Електричне инсталације. уређаји.1 Општа ознака електричних инсталација 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 ЕЛ 3 Милан Б.10 Нужно осветљење 3.5 Главна командна плоча 3. Број на симболу вода означава називни напон мотора.А3.А3.7 Уземљен објект постројења 3. 160 . Број мањи од 400 се не пише.011 3.9 Електромотор 3.060 Број лево горе означава напон (=500V) Знак отпорности против пожара у средини зида доле У доњем десном углу изван објекта Број лево горе означава највиши напон у каналу.8 Кабловски канал 3. Бројеви лево доле означавају ширину и висину (дубину) кабловског канала.11 Панично осветљење Заједнички део оба круга шрафира се само ако је трансформатор пуњен запаљивом изолационом и расхладном течношћу (трафо-уље)Бројеви изнад симбола означују називне напоне на страни вишег и на страни нижег напона Веза:ЈУС Н.4 Трансформатор 3.

1 2 Гориви материјали 4.4 Гориве течности и текући гасови 4.2.3 Гасовити материјал 4.2.1 Милан Б. Ерић 161 .4 Надземни са пливајућим кровом 4.1.1 Крути материјал 4.2 Симболи и ознаке 3 Општа ознака у објекту или слободном простору Надземни лежећи 4. у доњем пољу је назив медија или његова хемијска формула Величина према стварној величини Резервоари 4. испод ознаке позиције објекта (види 1.2.2 Надземни стојећи 4.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 ГМ 4 4.2.8.2.1.1. у горњем десном пољу запреминска маса.1) У горњем левом пољу означава се агрегатно стање.1.5 Надземни сферни Напомена 4 Долази унутар контуре простора за смештај.2 Сипки материјал 4.3 Подземни стојећи 4.

4. Ерић Напомена 3 4 Спољни облик и величина према стварном облику и величини Ако је резервоар подземни.4.3.3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 4.1 Надземни 4.3 Масивни резервоар 4.1 Наслаге материјала Растресит материјалдепонија на отвореном простору 4. контура је испрекидана линија Спољни облик и величина према стварном облику и величини Ознаке као под 4.3 2 Бункери-силоси 4.1 162 .4 4.3.2 Наслаге материјала.2 Подземни 4. комадне Симболи и ознаке Милан Б.

5.5.5.5.6 Ваздушни цилиндрични елемент за затварање Засуном се рукује преко неког уређаја 4.3 Ручни елемент за затварање 4.5.5.5.5.2 Цевоводи за гасове 4.5 Ваздушни моторни елемент за затварање 4.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 4.4 Моторни елемент за затварање 4.9 Засун реагује на сигнал Сигурносни вентил 163 .7 Ваздушни мембрански погон засуна Засун реагује на сигнал 4.5.8 Ваздушни двоструки погон засуна 4.5 Милан Б. Ерић Симболи и ознаке 2 3 Цевоводи Напомена 4 Боја медија према т.2 4.1 Цевоводи за течност 4.

3 Цевна капа 4.2 Експлозиона опасност 5.1 Повишена опасност од избијања пожара 5.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 4.5 Опасност од радиоактивног зрачења 5.6.6.2 Прирубнички спој 4.5 Слепа прирубница 4.6.1 Флексибилна цев 4.6.6.3 Опасност од електричне струје 5.6.7 Опасност од гашења водом 164 Долазе унутар контуре објекта или постројења .6 Милан Б.6 Брзо раставни спој 4.4 Опасност од гасова 5.6 Опасност од отрова – хемикалија 5.7 Атмосферски одушак ОЗ 5 Ознаке посебних опасности 5.6. Ерић Симболи и ознаке 2 3 Напомена 4 Редукција 4.4 Цевни спој – стабилна спојница 4.

13 Табла за узбуну 6.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и редни број симбола Врста зграде или делова зграде и степен отпорности према пожару 1 2 УД 6 Узбуна и дојава пожара 6.3.1 165 .1.8 Централни уређај за узбуну 6. Симбол се уцртава у горњи леви угао симбола под 7.15 Систем аутоматске дојаве експлозивности 6.6.3 Интерфон 6.3.2 Телефон 6.10 Сигнално светло 6.6 Систем ручне дојаве пожара Систем аутоматске дојаве пожара 6.14 Труба за узбуну 6.11 Спољна сирена 6.1 Телефонска централа 6.12 Аутоматска пожарно – дојавна централа 6.5 УКВ – централа 6. Ерић Симболи и ознаке 3 Напомена 4 Долазе унутар контуре објекта или на стварном месту постављања Симболи се односе на опремљеност објекта а уцртавају се у леви горњи угао симбола под 7.9 Звоно за узбуну 6. 6.6. Исти симболи користе се и за означавање места јављача.4 УКВ – веза 6.7 Милан Б.16 Аутоматска експлозионодојавна централа.

1.3 За гашење пеном 7.1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и редни број симбола 1 7 7.1.1.2.2 Кутија са песком 166 .1.4 За гашење прахом Апарат за прах капацитета 9 кг.1.2 7.1.1 Остала опрема за гашење пожара Ормар са противпожарном опремом 7.1.1. Симбол без броја у контури објекта означава да је објекат снабдевен врстом апарата.1.2.1 За гашење специјалном течношћу 7.1.1 7.1 За гашење водом 7.2 Покретни апарати – општа ознака 7.2.1.1.1.1.1 7.2.5 Специјални апарати 7.1.2.1.2.2.1.1 Врста зграде или делова Симболи и ознаке зграде и степен отпорности према пожару 2 3 Уређаји и апарати за гашење пожара Апарати за почетно гашење Ручни апарати – општа ознака Милан Б.1. 7.2 За гашење водом 7.6 Специјални апарати Као под 7. Број испод симбола означава капацитет апарата.2 За гашење прахом 7.4 За гашење са CО2 7. 7.5 За гашење са CО2 7. Ерић Напомена 4 7.3 За гашење пеном Долазе на стварном месту постављања.

3.2.1 167 .3.1.4 Цевни бунари 7.3.3.3 Водоторањ (основа) 7.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и редни број симбола 1 7.5 Црпилиште 7.2.1.3.3.3.3.3.3.5 бар 7.1.2.2.3.6 Покретни резервоар Садржај 10м3 7.2.4 Подземни резервоар Садржај 100м3 7.3.3 Класични бунари 7. Ерић Напомена 4 Спремници за воду Спремник под притиском Садржај 20 м3 Притисак 7.1 Врста зграде или делова Симболи и ознаке зграде и степен отпорности према пожару 2 3 Стабилна средства за гашење Извори воде за гашење Текућа вода 7.1.1.3.5 Отворени резервоар (базен) Садржај 100м3 7.2 Стојећа вода 7.2 Водоторањ (пресек) Садржај 20м3 10м од тла 7.2.3 7.2 Милан Б.1 7.

1 Проводници за воду Хидрантска мрежа 7.2 Стационарна.5 7.3 7.5. на електрични погон 7. на мотор са унутрашњим сагоревањем 7. Ерић Симболи и ознаке 3 Напомена 4 Капацитет 1.3.1 2 Пумпе за воду Стационарна.3.3.1 Хидранти 7.4.4.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 7.3.3.4.3. долази у квадрат 168 .1 Унутрашњи хидрант без опреме под притиском 7.3.4 7.5 Милан Б.4.3.4 Вода за пиће 7.5. Притисак воде 7 бар Профил цеви 100 мм Симбол се уцртава на стварно место прикључка код симбола 7.3.3.6 Вода техничка Прикључак на суву унутрашњу хидрантску мрежу 7.5 Спољни хидрант подземни Ако је са опремом.4.5.4.3.6.3.5.3 Унутрашњи хидрант без притиска 7.3.3.2 Унутрашњи хидрант са опремом под притиском 7.2 м3/мин.3.3 Суви вод 7.3.5.4 Спољни хидрант надземни 7.3.3.3.2 Засун на мрежи 7.

6 7.6. ширине 6м 169 .3. Аутоматско гашење на воду.3.1 2 Уређаји за гашење Општа озанака 7.3.7.3.3 Стабилни састави 7.3 7.7.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 7.1.3.1 Станица аутоматског система за гашење пожара Евакуација и спасавање Спољни и унутрашњи путеви 8.6. Ерић Симболи и ознаке 3 Напомена 4 Дојава пожара и експлозивности означава се у горњем левом углу контуре објекта а системи за гашење пожара у горњем десном углу.2.2 Двосмерни пут 8.2 Уређај за аутоматско гашење 7.7.4 Меки пут Пут бр.А дужине 150 м.7 7.1.1 Унутар горње половине круга означава се врста медија за гашење као под 7.3 Макадамски пут 8.3.1 Уређај за ручно гашење Стабилни уређај за гашење Стабилни типови 7.1 Једносмерни пут 8.1 Ознаке средства као под 7.6.2 Водене завесе 7.1 Милан Б.3. Ознаке средства као под 7.4 Ев 8 8.3.1.1.7.

Ерић Симболи и ознаке 2 Напомена 3 4 Пут бр.3.3 8.3.1.6.4 Позиција спољне зоне евакуације Друга зона. број означава редни број улаза.3. дужине 200 м.5 Пешачки пут 8. ширине 2 м Излаз бр. PU помоћни улаз.7 Смер нормалне евакуације унутар објекта 8.3.5 Број особа у објекту 8. Симболи се означавају као под 7.1 Организационе ознаке Место боравка руководиоца евакуације 8.2 Место улаза-излаза објекта 8.6 Лекарска помоћ Шрафирано поље је зелене боје Треће зборно место У објекту има 23 особе 170 .Тачка означава најудаљеније место на путу евакуације 8.1.3.1. а.1.2 Стрелица се боји зеленим. а други дужину пута у метрима 8.3 Место штаба евакуације и спасавања Прво место 8.2 Зборно место евакуисаних на отвореном простору 8.1.3. симбол долази у средини површине зоне 8.3.8 Смер нужне евакуације унутар објекта Први број означава редни број пута евакуације.9 Спољњни ватрогасни пут Стрелица се боји црвеним Римским бројевима се означава редни број пута U је главни улаз.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Ознака групе и Врста зграде или делова редни број зграде и степен отпорности симбола према пожару 1 8.1.6 Излаз из подручја Милан Б. 8.

Ови симболи се могу користити и у другим техничким шемама и цртежима ако се у њима приказују елементи из области заштите од пожара. степениште и сл. СИМБОЛИ ЗА ТЕХНИЧКЕ ШЕМЕ Овим стандардом су утврђени симболи-ознаке које се користе у техничким шемама и графичким плановима заштите од пожара. пут. ходници.5 mm.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. реке. Ознаке се у шемама и плановима цртају линијама дебљине 0.220 ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА. надземни резервоари експлозивних гасова нпр.3 mm. језера нпр. комуникација и др. Основне боје за бојење Врста боје 1 црвена наранџаста Намена 2 за симболе који представљају елементе техничке противпожарне заштите за објекте који представљају пожарну опасност жута за објекте експлозионо опасне плава за објекте који садрже воду за гашење пожара за симболе и објекте који представљају елементе евакуације зелена 171 Напомена 3 нпр. Табела 1. Ерић КОМЕНТАР СТАНДАРДА JUS U.2 mm и 0. постројења. водоводни резервоар. а слова и бројеви линијама дебљине 0. складишта запаљивих течности нпр.J1. објеката. користе се основне боје дате у табели 1. За означавање односно бојење појединих ознака-симбола. као и у графичким плановима евакуације. . апарати за почетно гашење нпр.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита 172 Милан Б. Ерић .

хотел. високе финансијске надокнаде за градско грађевинско земљиште. свих врста и намена. бр 37/88'') прописана је обавеза да организације и органи који припремају просторне и урбанистичке планове прибаве сагласност о заступљености мера заштите од пожара у истим најкасније 60 дана од дана одређеног за разматрање. ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ И ГАСОВА И ЕЛАБОРАТА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Данас постоји велики број изграђених објеката.. Ово поглавље је намењено пројектантима. а да је општински орган за унутрашње послове дужан да сагласност достави у року од 30 дана. Ако је могуће и ако безбедносна процена дозвољава. одобрава у складу са прописаним техничким нормативима: 1. На основу члана 10 Закона о заштити од пожара (''Сл. Проблем се јавља ако је ДУПом или ГУП-ом развоја Општине предвиђено да се на тој парцели налази објекат друге намене (стамбени. гласник СРС. а након прибављеног позитивног обавештења о намени парцеле. биоскоп. агенцијама као и самим инвеститорима ради упознавања процедуре и законских обaвеза приликом добијања урбанистичких услова и дозвола. коју Вам у целости преносимо: Члан 21.. захтев за обавештење о предвиђеној намени катастарске парцеле на којој намерава градити или легализовати објекат. болница. запљивим течностима и гасовима (''Сл. Општинској управи. На основу чланова 21. компликоване и често споре процедуре прибављања свих услова. који нису ''легализовани''.44/77'') прецизно је прописана процедура добијања сагласности на локацију. Овај проблем је проистекао из више разлога. спортска дворана. Локацију за изградњу магацина и постављање типизираних преносних или превозних контејнерских складишта за смештај експлозивних материја. уколико нема никаквих сметњи. 173 . Инвеститор или лице које он овласти подноси. често се приступа измени ДУП-а или ГУП-а ради промене намене земљишта. запаљиве течности и гасови. Одељење за урбанизам издаје урбанистичке услове у којима се за све објекте тражи поред осталог и прибављање сагласности на локацију са аспекта заштите од пожара и експлозија од МУП-а РС. нерешеност имовинско правних питања. сагласности и дозвола. односно легализације објеката са аспекта заштите од пожара. општински орган управе надлежан за унутрашње послове уз сагласност општинског органа управе надлежног за народну одбрану.. Ерић ПОГЛАВЉЕ 2: ИЗРАДА ЕЛАБОРАТА ЗА ДОБИЈАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ЛОКАЦИЈУ ОБЈЕКАТА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА. гласник СРС бр.. као што су: непоштовање и непознавање законских одредби од стране инвеститора и надлежних органа који спроведе законе. а не индустријски) или је у околини већ изграђен и легализован објекат (школа. Након добијања урбанистичких услова приступа се изради и добијању урбанистичког пројекта и дозволе.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. ако се ради о смештају експлозивних материја у области промета до 1000 kg.). који може бити довољан разлог за забрану изградње планираног објекта са угроженом технологијом (експлозиви. 28 и 29 Закона о експлозивним материјама. грађевинских и употребних дозвола. неусклађеност важећих урбанистичких планова са будућом наменом земљишта.). Најпре ћемо дефинисати поступак легализације који има доста сличности и са поступком легалне изградње објекта. Одељењу за урбанизам стамбене и комуналне делатности Општине на којој се налази предметни објекат.

са уцртаним положајем и габаритима већ постојећих објеката оверен од надлежног органа за урбанизам. закључује се да не морају сви објекти прибављати сагласност на локацију од МУП-а РС. . запаљивим течностима и гасовима. Члан 29. 28 Објекти за производњу.попис врста и количина запаљивих течности и гасова које намерава складиштити или вршити промет. Чл.попис врсте и количине експлозивних материја које ће се ускладиштити. Подносилац захтева за издавање одобрења за локацију објекта (складишта.ситуациони план терена на коме се намерава градити објекат за који се тражи одобрење места. магацини и резервоари. магацини и резервоари. . нафтоводи и гасоводи. станице за снабдевање горивом моторних возила). Изглед елабората дат је у прилогу овог поглавља. као и у оба случаја копију плана парцеле стару највише 6 месеци. ситуациони план простирања зона опасности са обрађеним претакалиштем ако постоји. станице за снабдевање горивом моторних возила) мора уз захтев приложити: . нафтоводи и гасоводи. Такође треба напоменути да приликом подношења захтева за одобрење локације уз захтев се подноси елаборат за добијање сагласности који у себи мора садржати све из одредби члана 21 ако се ради о експлозивима односно чланова 28 и 29 ако се ради о запаљивим течностима и гасовима. 2.доказ да је извршено прилагођавање објекта потребама народне одбране у складу са прописима из области народне одбране. Локацију за изградњу обејкта из става 1 овог члана одобрава и даје сагласност на инвестиционо-техничку документацију: 1. ако се ради о објектима у којима се смештају или производе запаљиве течности укупне запремине до 500m³ и гасови до 200m³. запаљиве течности и гасови. могу се градити односно постављати на начин којим се не ствара опасност од пожара или експлозије за ове и друге објекте. .технички опис терена приказаног на ситуационом плану. републички орган управе надлежан за унутрашње послове ако се ради о гасоводима и нафтоводима који прелазе преко територије две или више општина и о смештају и производњи запаљивих течности и гасова преко 500 односно 200m³. Подносилац захтева за издавање одобрења за локацију објекта мора уз захтев приложити: . . . Ерић 2. републички орган управе надлежан за унутрашње послове уз сагласност републичког органа управе надлежног за народну одбрану. прераду и ускладиштење запаљивих течности и гасова (складишта. складиште или користе експлозивне материје. На основу навединих чланова Закона о експлозивним материјама.ситуациони план терена на коме намерава градити објекат за који тражи одобрење места са уцртаним габаритима већ постојећих објеката.технички опис објекта који се намерава градити и .технички опис објекта који намерава градити и опис технолошког процеса. ако се ради о смештају експлозивних материја из области промета преко 1000 kg. урбанистичке услове односно извод из ДУП-а или ГУП-а. 174 .технички опис терена приказан на ситуационом плану. већ само они у којима се производе. општински орган управе надлежан за унутрашње послове. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

трафопостројења изнад 1000 KVA.лож уље Правилник о смештају и држању уља за ложење (Сл.градски гасовод . Приликом израде елабората за добијање сагласности на локацију користити све важеће Законе. 27/71'') . експлозивне и друге опасне материје. лист СФРЈ бр. 55/69'') (табела 1. 011/3203189.1и2) Правилник о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива (''Сл. треба користити прегледне размере 1 :200 или 1 : 250. За објекте у којима се производе. . хидро и термо електране.Услови и технички нормативи за пројектовање и изградњу градског гасовода (''Сл.течни нафтни гас . Управа за уређење простора и инфраструктуру одбране. технолошких. локације опасног објекта поред осталих прописа. 24/71 и 26/71).б) . 516. прерађују и држе запаљиве. магистралне цевоводе за транспорт запаљивих течности. машинских. тако да је пожељно да у изради елабората буду заступљене све струке односно да се ради тимски. лист СФРЈ бр. улица Балканска 53. Закон о заштити од пожара (''Сл. тел: 011/658-383. Сектор за грађевинскоурбанистичку делатност. Зоне опасности не смеју прелазити на парцеле суседа.лист СФРЈ бр.за експлозиве .запаљиве течности-Правилник о изгрдањи постројења за запаљиве течности и ускладиштавњу и претакању запаљивих течности(''Сл. Уз захтев се подноси и доказ да је извршено прилагођавање објекта потребама народне одбране у складу са прописима из области народне одбране који се прибавља од надлежног војног одсека. 45/67) . Правилан и безбедан избор локације захтева познавање прописа: електротехничких. а не мање од 10 метара. Сигурносно растојање опасних објеката од стубова надземних електричних водова за ниски напон износи висина стуба плус 3 метра.лист СФРЈ бр.лист Града Београда бр.Правилник о заштити на раду при изради експлозива и и барута и манипулисању експлозивима и барутима. нити је дозвољено вођење надземних електричних водова без обзира на напон преко предложених локација. грађевинских. сагласност издаје надлежни орган за унутрашње 175 . Приликом предлагања места постављања. са уцртаним растојањима од суседних објеката. (''Сл. а не мање од 15 метара (за напон већи од 1 KV). заштите од пожара и експлозија. ЕЛАБОРАТ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Приликом добијања грађевинске дозволе једна од сагласности је и сагласност на инвестиционо – техничку документацију у погледу мера заштите од пожара. гасоводе и све инсталације и уређаје у овим објектима.Правилник о изградњи постројења за ТНГ и о ускладиштавању и претакању ТНГ-а (''Сл. односно Савезног министарства за одбрану. Београд. лист СФРЈ бр. користити: . адаптацију и реконструкцију објекта не може издати одобрење за градњу док се претходно не прибави сагласност од надлежног органа за унутрашње послове на техничку документацију у погледу мера заштите од пожара за: објекте за јавне намене. кућне котларнице изнад 63 KW. 20/71 и 23/71'') (таб. а за високи напон висина стуба плус 3 метра.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. гласник СРС бр. Ерић Важно је напоменути да приликом израде ситуационог плана терена. стамбене зграде преко 4 спрата и све инсталације и уређаје у овим објектима. техничке прописе и стандарде који карактеришу предметни објекат. 37/88'') у члану 12 предвидео је да орган управе надлежан за издавање одобрења за изградњу. 011/3603506 или 011/3615999 лок. рударских. 14/77'')– ако општина није донела своје услове.

У прилозима XVII и XVIII обрађена је процедура изградње објеката и легализације већ постојећих објеката у складу са тренутно важећим Законом о изградњи објеката (“Службени гласник СРС”. Министарство надлежно за послове грађевинарства издаваће одобрење за изградњу (поред осталих објеката) објеката за производњу и прераду нафте и гаса. Извод из урбанистичког плана или акт о урбанистичким условима. правилника о техничким нормативима. где ће се у њиховој изради морати укључивати страучна лица из области заштите од пожара и експлозија. уредби. Пример урађеног елабората дат је у прилогу. стандарда. односно праву својине на објекту. односно праву коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту и решење донето од надлежног општинског органа ако је неизграђено грађевинско земљиште у државној својини. препорука.mu. док се у правилима грађења одређују безбедносни услови. Идејни пројекат усклађен са изводом односно актом из тачке 1. Правила уређења поред осталог одређују опште и посебне услове заштите од пожара. Изградња објеката вршиће се на основу одобрења за изградњу. међународних и магистралних гасовода и нафтовода за транспорт. 44/77''). гласник СРС бр. Уз захтев за издавање одобрења за изградњу подносиће се: 1.grs. Уз инвестиционо – техничку документацију подноси се посебан елаборат у коме се на сажет и целовит начин на основу графичких приказа. главни.000 kg и магистралних и регионалних топлодалековода. У току је израда новог Закона о планирању и изградњи† који ће обухватити: услове и начин планирања и уређења простора. извођачки пројекат и пројекат изведеног објекта). а према техничкој документацији за изградњу објекта (генерални. 2. односно актом о урбанистичким условима. † Нацрт Закона о планирању и изградњи – w. Саставни делови будућих урбанистичких планова (општи урбанистички планови и регулациони планови) биће правила уређења. односно Aутономна покрајина уз захтев се подноси и извештај ревизионе комисије која врши стручну контролу. Истим Законом се планира оснивање Републичке Агенције за просторно планирање која ће обављати поред осталих послова и надзор над применом одредаба Закона. За објекте за које одобрење за изградњу издаје Министарство. односно одабраног система заштите од пожара. 4. гасовода називног радног притиска преко 16 бара ако прелазе преко територија најмање две општине. а најбоље више њих. уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградње објеката. идејни. Ерић послове у складу са члановима 22 и 28 Закона о експлозивним материјама.yu 176 . Други докази одређени урбанистичким планом. Приликом израде елабората заштите од пожара користи се велики број Закона. грађевинске и технолошке). његове функционалности и ефикасности.sr.w. уз напомену да се у процесу производње не стварају експлозивне смеше када би поред овог елабората проистекла и обавеза израде елабората о зонама опасности о чему ћемо касније говорити. запаљивим течностима и гасовима(''Сл. складишта нафте. правила грађења и графички део. гаса и нафтних деривата капацитета преко 50. Доказ о праву својине. који није старији од 6 месеци. број 44/95). машинске. прорачуна и текстуалних објашњења морају приказати све мере заштите од пожара предвиђене у инвестиционо – техничкој документацији. односно закупа на грађевинском земљишту. 3. мора познавати и предвидети све превентивне мере заштите од пожара и експлозија (електротехничке. ради оцене предвиђеног.gov.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. тако да лице које израђује овај елаборат.w.

односно реконструисаног без грађевинске дозволе дужан је да у року од шест месеци од дана ступања на снагу новог Закона пријави општинској. почетак извођења радова и рок завршетка изградње. односно извођења радова за које је издато одобрење за изградњу. односно закупа на грађевинском земљишту. односно праву својине на објекту. Инвеститор обезбеђује стручни надзор у току грађења објекта. Објекат се може користити по претходно прибављеној употребној дозволи. које је израдило техничку документацију или је било извођач радова код инвеститора. Орган надлежан за издавање одобрења за изградњу издаје употребну дозволу у року од седам дана од дана пријама налаза комисије којим је утврђено да је објекат подобан за употребу. лица која су вршила стручни надзор. Ако орган надлежан за издавање одобрења за изградњу утврди да уз пријаву почетка радова није поднета документација. односно другом правном лицу. карактеристичне пресеке. 2. У вршењу техничког прегледа може да учествује лице које испуњава услове прописане Законом за одговорног пројектанта. изгледе). Доказ о праву својине.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. односно о документацији коју је дужан да приложи уз захтев. Инвеститор је дужан да осам дана пре почетка грађења објекта пријави органу надлежном за издавање одобрења за изградњу назив извођача. односно одговорног извођача радова те врсте објеката. Уз пријаву инвеститор подноси главни пројекат са потврдом и извештајем о извршеној техничкој контроли. У вршењу техничког прегледа не могу да учествују лица која су запослена у предузећу. а најкасније у року од осам дана. доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређење грађевинског земљишта и доказ о уплати административне таксе. односно градској управи објекат чије је грађење. Ерић Идејни пројекат садржи нарочито: ситуациони план. Трошкове техничког прегледа сноси инвеститор. одобрење за изградњу. Уз пријаву се подноси: 1. Одобрење за изградњу престаје да важи ако се не отпочне са грађењем објекта. а које је уписано у одговарајући регистар за обављање тих послова. изграђен без одобрења за изградњу и главног пројекта. односно његов део. односно праву коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту и решење донето од надлежног општинског органа ако је неизграђено грађевинско земљиште у државној својини. односно градска управа у року који неможе бити дужи од 60 дана обавештава власника објекта о условима за издавање одобрења за изградњу. цртеже који одређује објекат у простору (основе. Не може се вршити технички преглед објекта или његовог дела ни одобрити употреба објекта ако је објекат. Орган надлежан за издавање одобрења за изградњу на главном пројекту у року од осам дана потврђује пријем документације. односно градска управа врши комисија коју образује та управа односно предузеће или друга организација којој се повери вршење тих послова. намену. По истеку предвиђеног рока општинска. Власник објекта изграђеног. објектима и површином објеката. Власник изграђеног објекта односно реконструисаног без грађевинске дозволе у предвиђеном року од 60 дана од дана пријема обавештења уз захтев за издавање одобрења за изградњу прилаже нарочито: 177 . Технички преглед објекта за које је одобрење за изградњу издала општинска. као и лица која раде на пословима издавања одобрења за изградњу у органу надлежном за издавање одобрења за изградњу. односно докази који се подносe уз пријаву почетка радова обавестиће о томе инвеститора без одлагања. лица која врше инспекцијски надзор. односно реконструкција завршена без грађевинске дозволе. технички опис и планирану инвестициону вредност објекта. Геодетски снимак са скицом парцеле. Технички преглед објекта обезбеђује инвеститор у складу са Законом. односно извођењем радова у предвиђеном року (предвиђен рок од две године од правоснажности одобрења за изградњу).

одобрење за изградњу и употребну дозволу може издати једним решењем. Пројекат изведеног објекта 2. односно праву својине на објекту.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.(обрађено у прилозима XVII и XVIII). Решавање појединачних захтева поднетих до дана ступања на снагу овог Закона наставиће се по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог Закона. Ерић 1. 178 . односно градска управа утврди да објекат који се користи. односно праву коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту и решење донето од надлежног општинског органа ако је неизграђено грађевинско земљиште у државној својини. односно организацијом која уређује грађевинско земљиште. 3. Даном ступања на снагу овог Закона на издавање одобрења за изградњу и употребне дозволе одредбе закона и других прописа које су у супротности са овим законом неће се примењивати. Доказ о праву својине. односно закупа на грађевинском земљишту. Доказ о уређивању међусобних односа са органом. односно објекат чија је изградња завршена без грађевинске дозволе. испуњава прописане услове за грађење и коришћење. Кад општинска.

16 / 97 ОСНОВНЕ АКТИВНОСТИ PRETHODNI RADOVI 1 Urbanisti~ka dozvola TEHNI^KA 2 DOKUMENTACIJA Tehni~ka kontrola Gra|evinska dozvola GRA\EWE OBJEKTA 3 Stru~ni nadzor Upotrebna dozvola PREDAJA OBJEKTA 4 Tehni~ki pregled 179 . Ерић Прилог XVII: ИЗГРАДЊА ОБЈЕКАТА “Zakon o izgradwi objekata“ " Slu`beni glasnik RS " br.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 24 / 96.: 44 / 95.

Namera Investitora 4.) Obrasci: 3-0/Ф 3-0/П Sadr`aj zahteva: 1. Prilo`ena dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Uplata naknade organu SO (din. Podaci o objektu 5. Podaci o podnosiocu zahteva Investitoru 2.1 Investitor PRETHODNI RADOVI ZAHTEV ZA OBAVE[TEWE O MOGU]NOSTIMA IZGRADWE I URE\EWA PROSTORA Odelewe za urbanizam SO OBAVE[TEWE o mogu}nostima izgradwe (urbanisti~ki uslovi) Investitor Ovla{}ena projektna organizacija UTVR\IVAWE KONCEPCIJE OBJEKTA Predhodna studija Studija opravdanosti Investitor Pravilnik o na~inu izdavawa urbanisti~ke dozvole i urbanisti~ke saglasnosti ZAHTEV ZA IZDAVAWE UBANISTI^KE DOZVOLE Odelewe za urbanizam SO URBANISTI^KA DOZVOLA 180 Sadr`aj zahteva: 1. Svojinski status Investitora 6. Prilo`ena dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Dokaz o pravu svojine ili pravu kori{}enja ♦ Obave{tewe o mogu}nostima izgradwe (x2) ♦ Uplata naknade organu SO(din. Ерић 1 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Dopunski podaci 5. Namera Investitora 4. Podaci o podnosiocu zahteva Investitoru 2. Podaci o lokaciji 3.) Obrasci: 3-1/Ф 3-1/П . Podaci o lokaciji 3. Svojinski status Investitora 6.

energija Putevi Instalacije PTT Grejawe Odr`avawe ~isto}e Mi{qewe: ♦ Investitor prilog o ZR Odelewe za urbanizam SO Pravilnik o na~inu izdavawa urbanisti~ke dozvole i urbanisti~ke saglasnosti URBANISTIЧKA SAGLASNOST 181 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.2 TEHNI^KA DOKUMENTACIJA PREDHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI Investitor Generalni projekat STUDIJA OPRAVDANOSTI Ovla{}ena projektna organizacija Stru~na kontrola Reviziona komisija Ministarstva gra|evina Pregledni izve{taj Idejni projekat Idejni projekat Investitor RAZRADA USLOVA I NA^INA IZGRADWE OBJEKTA Izve{taj Glavni projekat Ovla{}ena projektna organizacija Izvo|a~ki projekat Tehni~ka kontrola SAGLASNOSTI MI[QEWA Saglasnosti: ♦ Mere PPZ ♦ Sanitarno-higijenski i zdravstveni uslovi Investitor ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Vodoprivredna Za{tita `ivotne sredine Za{tita kulturnih dobara Vodovod i kanalizacija Elektr. Ерић 2 1.

Podaci o objektu 5. Prilo`ena dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Dokaz o pravu svojine ili pravu kori{}ewa ♦ Ugovor zakqu~en sa JP "GRADAC " Urbanisti~ka dozvola Glavni projekat (x3) ♦ ♦ USTUPAWE RADOVA UGOVARAWE RADOVA IZVO\EWE RADOVA Elaborat o ure|ewu gradili{ta ♦ Op{ti laborat ♦ Poseban elaborat Gra|evinski dnevnik Kwiga inspekcije ♦ Potvrda o izvr{enoj tehni~koj kontroli ♦ ♦ ♦ Saglasnosti Mi{qewe Dokazi o uplatama naknada Obrasci: 3-2/Ф 3-2/П Pravilnik o sadr`ini i na~inu vr{ewa stru~nog nadzora Stru~ni nadzor Ovla{}ena projektna organizacija OSMATRAWE TLA I OBJEKTA U TOKU GRA\EWA Idejni projekat Glavni projekat Pravilnik o sadr`aju elaborata o ure|ewu gradili{ta OBRA^UN RADOVA ♦ Mese~ne situacije ♦ Kona~an obra~un 182 Pravilnik o sadr`aju i na~inu osmatrawa tla i objekata u toku gra|ewa i upotrebe . Svojinski status Investitora 6.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. na~inu i postupku ustupawa izgradwe objekata Investitor Zakon o obligacionim odnosima Investitor Investitor Ovla{}eni Izvo|a~ radova Pravilnik o sadr`ini i na~inu vo|ewa Kwige inspekcije i Gra|evinskog dnevnika Odelewe za urbanizam SO GRA\EVINSKA DOZVOLA Sadr`aj zahteva: 1. Namera Investitora 4.3 GRA\EWE OBJEKTA ZAHTEV ZA IZDAVAWE GRA\EVINSKE DOZVOLE Pravilnik o uslovima. Podaci o lokaciji 3. Podaci o podnosiocu zahteva .Investitoru 2. Ерић 3 1.

Svojinski status Investitora 6. Podaci o podnosiocu zahteva Investitoru 2. Podaci o objektu 5. Ерић 4 1. Namera Investitora 4.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Podaci o lokaciji 3. Prilo`ena dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Investitor ZAHTEV ZA IZDAVAWE UPOTREBNE DOZVOLE Dokaz o pravu svojine ili pravu kori{}ewa ♦ Ugovor zakqu~en sa JP "GRADAC " ♦ Odelewe za urbanizam SO UPOTREBNA DOZVOLA 183 ♦ Urbanisti~ka dozvola Glavni projekat (x3) ♦ Gra|evinska dozvola ♦ Projekat izvedenog objekta ♦ Atesti materijala. opreme i radova ♦ Sertifikati za instalacije i opremu ♦ Gra|evinski dnevnik ♦ Kwiga inspekcije ♦ Dokazi o uplatama naknada: Obrasci: 3-3/Ф 3-3/П .4 PREDAJA OBJEKTA ZAHTEV ZA TEHNI^KI PREGLED Investitor Odelewe za urbanizam Ministarstvo gra|evina Srbije Komisija za tehni~ki pregled Pravilnik o sadr`ini i na~inu vr{ewa Tehni~kog pregleda i izdavawu Upotrebne dozvole TEHNI^KI PREGLED Predhodna ispitivawa i provere Probni rad Zapisnik Sadr`aj zahteva: 1.

11. 4.1995 god. 3. Ерић Прилог XVIII: ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА ZAHTEV (I) za obave{tewe o mogu}nostima izgradwe i ure|ewa prostora Obrazac (SO) Pa`wa! Va`i za objekte izgra|ene do: 4. 185 184 B PRAVNO LICE Obrazac: З-О / П .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. p.) Odelewe za urbanizam SO OBAVE[TEWE o mogu}nostima izgradwe (urbanisti~ki uslovi) Pre}i na stranu br. Investitor? A FIZI^KO LICE Obrazac: З-О / Ф ♦ Kopija plana k. 2. Prilo`ena dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Uplata naknade organu SO (din. Podaci o podnosiocu zahteva Podaci o lokaciji Namera investitora Dopunski podaci Svojinski status podnosioca zahteva 6. 5.(x2) ♦ Dokaz o vlasni{tvu ili pravu kori{}ewa zemqi{ta ♦ Skica objekta Sadr`aj zahteva: 1.

posedovni list ili akt o dodeli gra|.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. parcele (x1) ♦ Skica novopodignutog objekta ili dela ♦ Uplata naknade organu SO (din) Odelewe za urbanizam SO Popisna komisija POPIS bespravno izgra|enog objekta ( Obrazac: LEGAL ) ZAPISNIK o ispuwenosti uslova za izdavawe gra|evinske dozvole ( Obrazac: LEGAL ) Pre|i na stranu br. parcele radi izgradwe objekta ♦ Kopija plana kat. 3. sa objektima i karakteristi~nim presecima . Ерић ZAHTEV (II) za legalizaciju bespravno izgra}enog objekta Obrazac ( SO ) Sadr`aj zahteva: 1. tapija. 186 185 Sadr`aj: ♦ Podaci o zemqi{tu ♦ Podaci o korisniku prostora ♦ Osnovni podaci o objektu ♦ Spratnost i povr{ina objekta ♦ Osnovni podaci o posebnom delu objekta ♦ Podaci o korisnicima objekta ♦ Arhitektonskogra}evinski podaci o objektu ♦ Stawe obrade enterijera ♦ Komunalna opremqenost ♦ Stawe projektne dokumentacije ♦ Podaci o izdatoj gra|evinskoj i upotrebnoj dozvoli ♦ Stawe urbanisti~koplanske dokumentacije ♦ Geometrijski podaci o objektu ♦ Skica parcele. ♦ Podaci o vlasniku objekta Podaci o objektu Prilo`ena dokumentacija: Dokaz o pravu vlasni{tva ili pravu kori{}ewa (izvod iz zemqi{ne kwige. 2.

gas. energija ♦ Putevi ♦ Instalacije PTT ♦ Grejawe ♦ Odr`avawe ~isto}e ♦ Mi{qewe: ♦ prilog o ZR ZAHTEV ( IV ) za izdavawe UPOTREBNE dozvole ZAHTEV (III) za izdavawe GRA\EVINSKE dozvole ZAHTEV ( III ) za izdavawe PRIVREMENE GRA\EVINSKE dozvole Prilozi: Odelewe za urbanizam SO UPOTREBNA DOZVOLA za bespravno izgra|eni objekat 186 ♦ Tehni~ka dokumentacija ♦ Dokaz o pravu svojine ili kori{}ewa gra|. Zemqi{ta ♦ Dokaz opravu svojine ili kori{}ewa rekonstruisanog objekta ♦ Dokaz o ure|ivawu me|usobnih odnosa sa organizacijom koja ure}uje gra|evinsko zemqi{te ♦ Gra|evinska dozvola. ako se tra`i upotrebna dozvola Saglasnosti: ♦ Mere PPZ ♦ Tehni~ka kontrola TD Saglasnosti Mi{qewa Odelewe za urbanizam SO URBANISTI^KA SAGLASNOST Sanitarnohigijenski i zdravstveni uslovi ♦ ♦ Vodoprivredna Za{tita `ivotne sredine ♦ Za{tita kulturnih dobara ♦ Vodovod i kanalizacija ♦ Elektr. ventilacija ) Rok: max. Ерић URBANISTI^KA DOZVOLA za legalizaciju bespravno izgra|enog objekta TEHNI^KA DOKUMENTACIJA Arhitektonsko-gra|evinski projekat ♦ Projekat instalacija jake i slabe struje ♦ Projekat vodovoda i kanalizacije ♦ Projekat ma{inskih instalacija ( grejawe. Zemqi{ta ♦ Dokaz opravu svojine ili kori{}ewa rekonstruisanog objekta ♦ Dokaz o ure|ivawu me}usobnih odnosa sa organizacijom koja ure|uje gra}evinsko zemqi{te ♦ Gra|evinska dozvola. 6 meseci ♦ Zahtevi: ♦ Vrsta i obim TD ♦ Dokaz o pravu svojine ili kori{}ewa gra|. ako se tra`i upotrebna dozvola .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

индустрију. урбанистичка уређења основа . рекреацију итд... ветрови.'' Детаљни просторни план доноси се за подручје ван насељених места у којима треба да се врши изградња објеката и изводе други радови на уређењу простора који нису у другом просторном плану. на пример за стамбену изградњу. рељеф. падавине. Не могу се занемарити навике људи. снабдевања електричном и топлотном енергијом. односно насеља. Урбанистичким планирањем одеђује се величина грађевинских парцела. Ниво заштите од пожара мора бити примерен ризицима по људе и имовину као и економских могућности заједнице. намена.. пословне и јавне објекте. степена изграђености стамбених и објеката привредних и друштвених делатности и мреже и објеката инфраструктуре. због пружања помоћи повређенима) и безбедности (од хаварија и сл.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.. коришћења и заштите простора нарочито у погледу: природних карактеристика простора (географски положај. висина и положај објекта. односно изградња насеља и инфраструктурних објеката изводи се према Закону о планирању и уређењу простора и просторном плану. И на овом нивоу уважавају се природни услови : рељеф. Обим разраде је обично стамбени блок или индустријски комплекс (зона). Урбанистичке и основне грађевинске мере су у потпуној надлежности државних органа. Заштита од пожара блока објеката У детаљном планирању одлучује се о низу величина које су од интереса за заштиту од пожара. коришћења и заштите простора нарочито у погледу: природних карактеристика простора. Овај део планирања има више хијерархијских нивоа али су основни нивои: . ГУП–ом се зонира намена простора – терена..просторни план. за изградњу кућа. са тротоарима и појасевима ниског зеленила у резиденцијалним четвртима су довољно широке (15-30 m) за спречавање преноса пожара са једног двоетажног објекта на други.акт о условима за уређење простора Просторни план . детаљни просторни план . заштите од елементарних и других већих непогода . вентилација. здравствене. Планира се изградња мреже основних инфраструктурних објеката – водоснабдевања. пословних и јавних зграда и њихово ентеријерско уређење. природни.. Код нас су у градским и рекреативним амбијентима прописиване мале парцеле које нису омогућавале 187 . магистралне саобраћајнице итд. . заснива се на процени потреба и могућности уређења. Урбанистичко планирање Урбанистички планови заснивају се на процени потреба и могућности уређења.. Из ГУП-а се преносе концепти и врши њихова разрада. заштите животне средине. природа расположивих материјала у просторијама становања и рада. акцидената) на нивоу града. биланса вода. . заштите непокетних културних добара... метеоролошке и хидролошке карактеристике) . Ерић 2.1 УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ У ЗАШТИТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈА И ПОЖАРА Планирање и уређење простора.генерални урбанистички план (ГПУ). Улице за двосмерни саобраћај моторним возилима.детаљни урбанистички план (ДПУ) . у том правцу. односно климатски услови. Концепција заштите од пожара на основу ГУП-а мора да се уклапа у опште концепције заштите (нпр.

сламе и других пољопривредних производа у виду стогова и сл. 188 .5 метара. тржним центрима. Минимална ширина парцеле морала би бити 25 метара. робним кућама. Осовински притисак Ширина траке за вожњу у једном смеру Ширина саобраћајнице за двосмерну вожњу Успон (рампа) нагиба Успон (рампа) нагиба ≥ 10 тона по осовини ≥ 3. Како се ови објекти праве у ужим градским центрима потребно је пажљиво одмерити захтеве за економичнијом градњом и њихове безбедности. вишеетажним складиштима. Основе захтева које треба да задовоље лестве даје DIN 14701∗. болница.5 m ≥6m ≤ 12 % ако се коловоз не леди ≤ 6 % ако се коловоз леди Табела 2. школама и другим дечијим установама. У неким заосталим срединама између суседа се подижу високи камени зидови који свакако побољшавају одбрану од пожара али то сигурно није мера коју би требало препоручити. од немачког назива Deutsches Institut fur Normung. домова за стара лица. Правилник о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија у члану 5. Тако су се дуж улица јавили низови кућа удаљених свега 2 до 3 метра. ратним разарањима и њиховог зарушавања. Високи објекти захтевају већа безбедносна растојања.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Приликом пројектовања прилазних путева мора се водити рачуна о габаритима ватрогасних возила. односно до границе суседа требало би да буде најмање 5 метара. парцела би морала бити ширине најмање 35 метара како би се остварили услови за нижи ниво угрожавања сопственог објекта и објекта суседа. јавним и објектима повећаног ризика од пожара ∗ Скраћеница за немачке стандарде. уређена платоа за ватрогасна возила и сл. јер су парцеле широке свега 15 до 20 метара. могућности колапса ових објеката у великом пожару или неком другом акциденту. Основни подаци о приступном путу везују се за техничке карактеристике ватрогасних возила и дефинисани су у Правилнику о техничким нормативима за приступне путеве. тако да у случају аутомеханичких лестви за радну висину до 30 метара дужина возила са лествама износи 10.1 Захтеви за прилазне путеве за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара Дужина платоа Ширина платоа Максимални нагиб платоа Удаљеност од објекта Ширина ''покривања'' фасаде објекта ≥ 15 m ≥ 5. У низу прописа обрађују се захтеви за приступне путеве ка објекту. 8/95). Ерић безбедан размештај кућа. Иако се возила ове намене стално усавршавају и долази до промена њихових габаритних мера и других карактеристика основни захтеви се устаљују на следећим вредностима: вожња само унапред треба да се обезбеди на прилазу дужој фасади високог објекта. На овај начин би се избегло условљавање коришћења поседа суседа односно грађевински објекат суседа могао би имати отворе (прозоре) према суседу нормалне величине.2 Захтеви за платое за ватрогасна возила при интервенцији на стамбеним. радна ширина 3 метра и висина возила 3.45 метара. пословним. окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара (“Сл.5 m ≤3% ≤25 m (зависно од висине објекта) ≤ 50 m Табела 2.бр. итд. дефинисао је прилаз ватрогасних возила у зависности од величине и врсте складишта. За складишта и производне погоне експлозивних материја безбедносна растојања се одређују на посебан начин имајући у виду све ефекте експлозије. Уколико се на парцели предвиђа смештај сена. лист СРЈ”.

Приоритет треба да имају ''отворене'' надземне гараже са добрим могућностима за промају. енергетских постројења и сл. Према томе са гледишта заштите од пожара. висина објекта је висина од нивоа пода последње етаже за боравак лица.висина 4. Уколико је ова висина већа од 22 метра објекат се третира као висок и тада подлеже низу ригорозних захтева безбедности. стиче се и више од 10 ватрогасних возила разне намене. Прилаз споља одређеном делу објекта.5 метара и ширина 3. јавном. и ширине 2. који имају многе утицаје и на урбанистичке аспекте. јер су и ту могући захтеви – за нарочито високе објекте. На развијеном пожару. касно примећеном и дојављеном. где нема високих објеката. Подземне гараже у једном нивоу могу имати јединствен улаз/излаз само ако им је корисна поршина мања од 500 m² (око 20 гаражних места). Зато би требало рачунати за Т повратнице и слична нужна путна решења унутрашњег радијуса кривине коловоза 7 метара и ширину саобраћајне траке најмање 4 метара.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. ношење средстава за гашење. потребно је обезбедити улаз у блок. командовање. односно директан улаз/излаз мора се обезбедити и одређеној класи складишта. Сва та друга возила су мањих габарита од аутомеханичких лестви и хидрауличних платформи па имају боље маневарске могућности. Критична граница која се у свету поставља за висок објекат је различита – зависно од више услова.5 метара. а по процени на лицу места и више. помоћне радње (осветљавање) итд. Ерић С друге стране ризик који се прихвата да комунално возило за одношење смећа можда. а то значи рампе за излаз до јавних саобраћајница. У градским условима је минимално потребно рачунати на приступ најмање 3 возила сваком високом објекту.8 метара – наравно уколико градска ватрогасна јединица има овако специјално грађена возила (за средњоевропске и медитеранске старе градове). Уколико ватрогасна јединица има довољно возила она ће на просечан пожар послати најмање 2-3 возила. 189 . У смислу заштите од пожара. Да би се могло прићи објектима са друге стране. У изради урбанистичких планова и даље се среће недовољна прецизност у намени. Унутар блока повољан је кружни ток саобраћаја. пословном. неће моћи да приђе објекту је неприхватљив за ватрогасно возило. висини објеката итд. а посебно за експлоатацију – посебно ако се рачуна на просечне грађане. Прописима се траже такве инсталатерске мере заштите за подземне гараже да их то чини прескупим за изградњу.5 метара Само се у старим градским језгрима. Веће подземне гараже морају имати одговарајући број резервних излаза за возила. а исто би требало обезбедити и за складишне и индустријске објекте већег ризика од пожара. било стамбеном. па им је потрбно обезбедити могућност брзог пристизања до радних возила (аутомеханичких лестви и платформи) и напуштања локације да би отишле по воду и ослободиле место другим возилима. У ватрогатству се примењује низ специјализиваних возила за интервенције. није битно да ли објекат има 6 или 7 спратова већ има ли висину мању од 22 метра или на пример 22. Уколико се улаз у блок обезбеђује пролазом кроз објекат његове минималне габаритне мере су: . због непажљиво паркираног возила. па није потребно користити возила већег габарита. Повратнице Т облика и окретнице су осетљиве јер је много лакше да се неспретним паркирањем неких возила онемогући саобраћај. нека од њих морају да се смењују (цистерне за воду).25 метара. За веће висине такође треба прецизно дати висину. дозвољава висина пролаза кроз старе градске висине до 3. Постављање објеката у блоку обично је обимно.

јавне расвете) итд. електрична мрежа (трамваја. За добро постављање и проверу лестава је потребно неколико минута. енергетске и комуналне инфраструктуре. Евакуација лица треба да је приведена крају пре почетка ватрогасне интервенције од стране професионалне ВЈ. Тачно је да се аутомеханичким лествама и хидрауличним платформама могу спашавати лица са високих спратова у домену дохвата корпе али је капацитет у погледу спашавања врло скроман.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Овом опремом се пре свега служе ватрогасци да могу споља (у случају задимљених и зарушених степеништа) прићи вишим етажама – и организовати гашење и спашавање. И веће градске јединице немају већи број ових специјалних возила нити се може очекивати да ће из многих разлога на већим висинама интервенција бити успешна. а даље је могуће рачунати на 1 лице на 1 минут које би се могло спустити леством. У новије време испред објекта олако се постављају киосци и други ''привремени'' објекти који смањују могућност за рад ватрогасаца. Сметњу за рад аутомеханичким лествама могу да представљају прислоњени објекти. Ради спровођења просторних. Актима о уређењу простора требало би пажљиво разрађивати многе детаље из DUP и не ''цедити'' по сваку цену већ врло ''збијена'' решења. десетине пословних објеката преко 15 спратова којима су се пројектанти поносили.1 Приступни путеви око објекта повећаног ризика од пожара На висинама преко 30 метара интервенција је врло отежана. а да се само изузетно ватрогасци баве спашавањем заосталих лица. привредних. јавних и других објеката. Ерић Слика 2. стамбених. У том смислу објекат мора бити тако планиран и пројектован да се реализују повољни услови за све те фазе. односно урбанистичких планова скупштина општине доноси средњорочни програм уређења простора као саставни део средњорочног плана. платформом још мање. У нашим градовима изграђено је више стотина стамбених објеката са преко 12 спратова. тролејбуса. анекси. односно као посебан акт (о уређењу простора) којим утврђује нарочито етапну реализацију урбанистичког плана – изградњу објекта саобраћајне. 190 . високо зеленило. а да су станаре и кориснике довели у ризик од многих техничких акцидената.

посебно ако се ради о садржајима где се предвиђа боравак значајног броја лица. за 8. Оно што је у стешњеним градовима нужда. безбедносних мера итд. посебно ако су угрожена деца и хендикепирани. Уколико је крајње потребно да се ''избаци'' неки иоле валидан податак о минималном растојању два просечно угрожена једноспратна објекта који имају нормалне прозоре један према другом онда је то 12 метара. спратне – 16 метара. времена и новца. Мексику. што приучени и ''моћни'' планери грубо користе. Тиме се ставарају услови за лак пренос пожара са објекта на објекат и битно отежавају услови интервенције. У нашој земљи постоји и ''решење'' да се доскочи неким ограничењима у изградњи високих објеката – пројектују се и граде објекти са неколико подземних етажа. Ерић Раубовање грађевинског земљишта у центру града има за последицу погоршавање стања заштите од пожара. Наравно нису нужне овако просте шеме парцелизације терена. дистрибуциона складишта и сл. Бразилу и другим земљама безобзирне урбанизације градова. Максимална страница једног блока не треба да буде дужа од 200 метара. Аустрија. у нас је бесмислено. У овом послу није паметно прихватити минималне услове. Норме просторног и урбанистичког пројектовања су у великој мери емпиријске. 191 . Белгија . Неки стари номограми за одређивање ових растојања дају сличне вредности. Пре сто и више година урбанисти села и градова развијених држава Европе знали су како да одмере ширину саобраћајница и тако да спрече ширење пожара. Пожари у подземним етажама су много опаснији за угрожена лица па и за ватрогасце који треба да се на самом улазу суоче са димом. У двориштима блокова утрпавају се гараже. Таква ситуација је однела много жртава у блоковским пожрима у САД-у (у прошлом веку). различити комерцијални објекти по угледу на неке у свету без сагледавања стварне потребе. доходовности. надземне и подземне. Није нимало утешно што је при том потрбно утрошити много труда. знали су да систем правоугаоних квартова омогућава лаку оријентацију и брзо стизање ватрогасаца на лице места итд. Чак и кад су предвиђене изузетно скупе мере заштите од пожара и дима ризик од губитка живота у овим амбијентима је превелик да би се могао оправдати. Две подземне етаже су у сваком случају максимум – при чему доња још може да буде за кратак боравак – гараже. спратне – 30 метара. за 4. за 16. Грешке које се начине у планирању само се мало могу сакрити добрим пројектовањем. Могући су складни звездасти токови саобраћајница што дају троугаоне и трапезне блокове. спратне – 22 мета. За све комбинације мање и више угрожених објеката увек је растојање потребно одређивати према објекту у коме бораве лица.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. тамо где је урбанизација рационално решавана (Швајцарска. Холандија и друге густо насељене земље) одавно није било значајних пожара у градским и индустријским комплексима.

4 добијају се потребна удаљења од суседних објеката. од путева унутар постројења и објеката који припадају постројењу одређују се на основу табела бр. Ерић 2. 2.4 (из Правилника о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности ''Сл. уношењем добијених вредности у табелу 2. Сигурносно растојање опасних објеката од стубова надземних електричних водова за ниски напон износи висина стуба плус 3 метра а не мање од 10 метара. 20/71 и 23/71). Капацитет резервоара у m³ 1 или мање Најмања удаљеност од јавног пута и ивице земљишта које припада постројењу. а такође је забрањено вођење надземних електричних водова без обзира на напон преко предложене локације. Приликом одређивања локације резервоара мора се водити рачуна о томе да зоне опасности које су дефинисане у поменутом правилнику не прелазе границу суседа. као и од објекта на суседном земљишту који не припадају постројењу (a1) m 1.3 и 2.3 На основу капацитета резервоара у m³ и одговарајућих вредности за а1 и а2 из табеле 2. 192 . лист СФРЈ'' бр. а за високи напон висина стуба плус 3 метра а не мање од 15 метара (за напон већи од 1 KV).3.2 ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈЕ РЕЗЕРВОАРА ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ Најмања удаљеност резервоара за складиштење запаљивих течности: од јавног пута и ивице земљишта које припада постројењу.5 Табела 2. као и од објеката на суседном земљишту који не припадају постројењу.5 Најмања удаљеност од путева унутар постројења и објеката који припадају постројењу (a2) m 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

.00 a1 8. .50 a2 1.35 D 3.00 D 0.00 a1 15.50 a2 8.00 a1 1.70 D - 0.00 m 3.50 a2 5.00 m Хоризонтални и вертикални резервоар са сигурносним вентилом који дозвољава притисак већи од 1750 mm V. У табелама 2.00 a1 100.35 D - 1.35 D - 1.35 D 3.4 ''Запаљиве течности.50 a1 1.35 D 1.35 D 1.50 a1 1.00 m Табела 2.А1 = најмања удаљеност од јавног пута и ивице земљишта које припада постројењу.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Резервоар са пливајућим кровом Конструкција резервоара Запаљиве течности у резервоару до 1750 mm V.3 и 2.00 a1 1.D = пречник резервоара 193 .50 a2 4.00 a1 1.50 a2 2.50 a1 1.00 a1 1.00 a2 1.00 D 0.50 a1 1.00 a1 1.4 .00 D 0.00 D 0. Ерић Резервоар са чврстим кровом Вертикални резервоар са ослабљеним спојем између кровног лима и плашта са системом заштите без система заштите са системом заштите без система заштите са системом заштите без система заштите 0.00 a1 45.00 a1 1.а1 и а2 вредности из табеле 3: .S са системом заштите без система заштите 1.00 D 0.50 a2 1.35 D - 3.50 a1 2. одређивање локације'' ознаке имају следеће вредности: .50 a2 - Хоризонтални и вертикални резервоар са сигурносним вентилом који не дозвољава притисак већи од 1750 mm V.S са без система системом заштите заштите 1.50 a2 - 2.S Течности са карактеристиком избацивања (кључања) Нестабилне течности А1 А2 А1 А2 А1 А2 А1 А2 Милан Б.50 D 0.50 D 0.00 m 2. као и од објекта на суседном земљишту који не припадају постројењу.S Запаљиве течности у резервоару преко 1750 mm V.00 D 0.А2 = најмања удаљеност од путева унутар постројења и објекта који припада постројењу.

5 0.1000 1000.5 m 15 m 15 m 15 m складишта преко 2000 до 10000 кг 15 m 7.5 0.0 10.6 Најмања удаљеност од складишта боца и преносних резервоара 194 .0 35.5 1.5 2.5 2.1.0 2.5 m 7.0 3.0 10.извод из Правилника о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса.0 3.0 35.0 25.0 25.1.10 .3.1.0 75. 24/71 и 26/71).0 3.3.0 30.75 0.3000 Најмања удаљеност резервоара од значајних објеката јавног пута и путева унутар постројења у m Удаљеност између резервоара мерено од габарита у m надземни подземни надземни подземни 3.5 (из Правилника о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса ''Сл.0 7.0 50.1.0 2.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 2.10 – 120 120.3.75 0.3 ЛОКАЦИЈА РЕЗЕРВОАРА ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ТЕЧНОГ НАФТНОГ ГАСА Најмања удаљеност резервоара за складиштење течног нафтног гаса од значајних објеката јавног пута и путева унутар постројења и између резервоара мерено од габарита у метрима одређује се на основу табеле бр.1. 2.0 2.5 m 15 m 15 m 30 m 30 m складишта преко 10000 до 30000 кг 20 m 15 m 30 m 30 m 50 m 50 m Табела 2. 2.5 m 7.5 Табела 2.3.1 Ускладиштавање боца и преносних резервоара за гас на слободном или наткривеном простору.10 .0 20.75 1.3 Складишта боца и преносних резервоара морају испуњавати услове предвиђене у следећој табели: складишта до 2000 кг Складишног резервоара Погона за пуњење Претакалишта Границе суседног земљишта Јавног пута Било ког могућег сталног извора паљења 7. 2.10 – 60. лист СФРЈ''.1.2 Боце и преносни резервоари ускладиштавају се код дистрибутера у количини која може износити највише 30.0 1.0 5.5 1.0 1.500 500.0 60. Укупна геометријска запремина резервоара у m3 ''TNG'' до 0.3.0 12.000 килограма.5 15. а по могућности изван насеља.10 – 200 200.10 – 10.2.1 Складиште боца и преносних резервоара мора бити лоцирано на равном простору са природним проветравањем.1.10 . Ерић 2.0 0.75 1.5 Локација резервоара TNG Ускладиштење гаса – '' TNG'' . 2. бр.1 Локација складишта 2.5 1. 2.0 20.51 .

3 Под на коме се постављају боце и преносни резервоари мора бити уздигнут од околног терена најмање 20 cm.).1 Складиште на слободном простору мора бити ограђено плетеном жичаном оградом висине 2 метра.5 метара.2.1.3.2.2.1.12 Отворена или наткривена складишта морају бити под сталним надзором стручног особља дистрибутера.7 Најмања удаљеност од складишта боца и преносних резервоара 195 .5 У случају потребе постављају се заштитни зидови према јавном путу или граници суседног земљишта.1.1.1.8 Унутар ограде складишта дозвољен је улазак само специјално опремљеним камионима и возилима за унутрашњи транспорт. који се постављају на доступна места.1.3. болница. осим ако се користе палете које обезбеђују од превртања.2 Грађевински објекат намењен за ускладиштавање гаса у боцама или преносним резервоарима мора бити лоциран према условима предвиђеним у следећој табели: Складишног резервоара Погона за пуњење Претакалишта Границе суседног земљишта Јавног пута Било ког могућег сталног извора паљења складишта до 3000 кг 7. 2. 2.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.1.2.5 m изван заштитне зоне претакалишта 10 m 15 m 15 m складишта преко 3000 кг 15 m 10 m изван заштитне зоне претакалишта 20 m 30 m 30 m Табела 2.2 Услови за сигурност складишта 2.2. Прилазни пут складишту мора се обезбедити тако да возила која нису намењена за транспорт гаса не улазе у складиште.2. 2.3.2.3.2. 2.7 Складишта морају имати одговарајућа средства за унутрашњи транспорт.1.1 Локација грађевинског објекта 2.3.3.11 Складишта морају имати натписе који упозоравају на опасност.3. која се држе унутар складишног простора на посебном за ту сврху одређеном и означеном месту. траву и растиње.1.3.1.3.2.3.6 Боце и преносни резервоари не смеју се постављати једни изнад других.5 Отворено или наткривено складиште мора бити осветљено.3.2.3. стадиона. 2) у посебно изграђеним објектима до 10000 колограма.4 Терен око ограде складишта.4 Складишта боца и преносних резервоара не смеју се лоцирати у близини објекта у којима борави већи број људи (школа.1. које може бити употребљено као градилиште.10 Ватрогасна опрема отворених или наткривених складишта састоји се од ручних апарата за гашење пожара одабраних тако да на сваки кубни метар ускладиштеног гаса буде 5 килограма праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара. 2.3. са слободним и означеним путевима унутар складишта. Ерић 2. и израђен од бетона са премазом који не варничи.2.3.9 Празне боце и преносни резервоари не смеју се ускладиштавати унутар ограде складишта.2. 2.3. и сл. 2. 2.1.3.2. 2.2 Боце и преносни резервоари не смеју се постављати непосредно уз ограду. у ширини од најмање 7.2.5 m 7. са најмање два пролаза за приступ ватрогасних возила.2 Ускладиштавање боца и преносних резервоара за гас у грађевинским објектима 2.3.1. мора бити посут шљунком или туцаником и не сме имати коров.1.1. 2.2. као и на простору на коме постоји опасност од поплаве. 2. 2.1. него морају бити сложени у посебне групе од по 5000 килограма.1. 2. 2.1 У грађевинским објектима код дистрибутера гас се ускладиштава и то: 1) у погонима за пуњење боца и преносних резервоара до 3000 килограма.3. ако је просторија за ускладиштавање у заједничком објекту са просторијом за пуњење.3. 2.1. а електрична инсталација израђена према одредбама Прописа о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша.1.

2.2.3 Најмања удаљеност испаривача мора износити (види табелу бр.2.2.1. у било каква удубљена унутар нити испод складишног резервоара. 2.2.3.1.1.4 Испаривач капацитета до 15 kg/h испареног гаса мора се поставити у просторију у којој је инсталиран систем са боцама.3.2.1.3. 2.2 Боце и преносни резервоари морају бити на прикладан начин обезбеђени од померања и превртања.3. 2.3.3.2 Изградња објекта 2.3.3.3.3. течне и под притиском растворене гасове. 2.4 Грађевински објекат у коме се ускладиштавају боце и преносни резервоари мора у погледу локације испуњавати и услове из тачке 2. 2.2. 196 . Ако се загрева електричном енергијом.3.2.3.2 Испаривач може бити постављен на отвореном простору у објекту изграђеном у ту сврху (испаривачка станица).2.3.1 Ватрогасна опрема објекта за ускладиштавање гаса који је лоциран у складу са уловима 2.2 Објекат за ускладиштавање мора имати највише три затворена зида. 2.4 ових прописа.1 Објекат за ускладиштавање гаса мора бити такав да је његова ватроотпорност предвиђена за најмање 2 часа.1 Испаривач са опремом мора бити одобрен.3 Посебни услови за сигурност објекта 2. 2.3. 2.2 Конструкција испаривача 2. на месту на коме постоји добро проветравање и што даље од система са боцама. у објекту који није искључиво грађен за постављање испаривача и у објекту који је прислоњен уз неки други објекат.3. 2.3.2.5 Електрична инсталација објекта за ускладиштавање мора испуњавати услове предвиђене Прописима о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша. 2.2.2.3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.2.1. испаривач мора бити конструисан и израђен у складу са Прописима о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша.10 m).3.3.1. 2.2.2.3.3.3.3 Ако се не могу испунити услови из табеле наведене у тачки 2.3.2. а пуне боце се морају држати вертикално.3.3.5 Ако је опасност од пожара за складиште или за околне објекте повећана поставља се стабилна инсталација за гашење пожара у складу са условима из Правилника.1.3.3 Под објекта за ускладиштавање мора бити од околног терена уздигнут најмање 20 cm.1.3. 2.8) 2.3.2 под 4.3.2.2. 5 и 6 ових прописа.3.3.3.3. 2.2.1.3 У истом објекту могу се ускладиштавати празне боце и преносни резервоари само у посебним просторијама под условом да зид између тих просторија буде без отвора и да има ватроотпорност предвиђену за најмање 2 часа. 2.3. удаљеност се може смањити до 50% али се у том случају морају постављати посебни заштитни зидови изван објеката.3. 2.2.1. а по могућности од висине отпремних возила којим се транспортују боце и преносни резервоари (1. 2.1.5 Испаривач се не сме поставати испод нивоа терена.3 Испаривачи за гас '' TNG'' 2.1 ових прописа састоји се од најмање четри надземна хидранта са по 10 литара у секунди воде и ручних апарата за гашење пожара одабраних тако да на сваки кубни метар гаса буде 5 кг праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара.3. 2.2.4 Објекти за ускладиштавање боца и преносних резервоара морају имати одговарајућа превозна средтва за унутрашњи транспорт.1.3.2.3.4 Кров објекта за ускладиштавање мора бити израђен од лаганог материјала према условима из овог Правилника.1 Испаривач мора бити конструисан и израђен у складу са Техничким прописима за израду и употребу покретних затворених судова за компримиране. Ерић 2.1 Локација и постављање 2.

Празне боце се третирају исто као и пуне тј. њихов капацитет се сабира са капацитетом пуних боца до укупног дозвољеног капацитета.8 2. локацијски се одређују исто као за објекат у коме су смештене појединачне боце. Ерић Удаљеност испаривача зависно од капацитета испаривача* до 25 од 25 до 500 преко 500 kg/h kg/h kg/h Од система са боцама: .у објекту у посебној просторији . ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ И ИЗДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ИНВЕСТИЦИОНО ТЕХНИЧКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ЗА МАЛОПРОДАЈНА МЕСТА TNG-а Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса (''Службени лист СФРЈ'' број 24/71) не дефинише услове за изградњу објеката малопродаје боца са течним нафтним гасом. Малопродајно место за боце са течним нафтним гасом мора испуњавати услове предвиђене у следећој табели: 197 .5m 15 m 30 m ватроотпорност предвиђена до 2 часа Од грађевинског објекта чија је ватроотпорност контактног зида 1. Локацију за изградњу ових објеката одобрава и даје сагласност на инвестиционо техничку документацију општински орган управе надлежан за унутрашње послове.5 m 15 m -резервоар укупне запремине веће од 12 m³ Од претакалишта изван заштитне зоне претакалишта Од грађевинског објекта чија је 7.5 m Од система са резервоарима: -резервоар укупне запремине од 12 m³ 3m 3m 7. Од укупне количине гаса која се одобрава.4.5 m 3m 7.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Објекат малопродаје течног нафтног гаса у боцама капацитета пуњења до 10 кг које су смештене у палете.5 m предвиђена за више од 2 часа** Од јавног пута 7. највише 1/3 може бити у боцама од по 35 кг гаса.5 m 15 m 30 m Од суседног земљишта 7.на отвореном простору 7.5 m 15 m 30 m Табела 2. Локација малопродајних места за боце са течним нафтним гасом и сагласност на инвестиционо техничку документацију за објекат малопродаје пропан-бутан гаса даје се под следећим условима: Локација објекта У објектима малопродаје боца може се складиштити од 1000-3000 кг течног нафтног гаса.

9 Уколико суседни објекат има зид без отвора (прозора. Кров мора бити од лаганог материјала. Објекта корисника до објекта кавезног типа Објекта корисника до складишта као грађевинског објекта Објекта кавезног типа до границе суседа Складишта као грађевинског објекта до границе суседа Од надземних електричних водова без обзира на напон до 1000 kg 2.5 m 10 m 7m 10 m 15 m 3m 5m 8m 10 m 12 m 15 m 6m 8m 10 m 15 m 15 m 15 m Табела 2. У објекту је дозвољено даљинско грејање или загревање са електричним грејачима у ''Ex'' изведби с тим да температура у просторији не прелази 18ºС и да је онемогућен контакт боца са грејним телом. Под објекта мора бити урађен од материјала који не варничи. испод ког мора бити причвршћена заштитна мрежа.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Врата и прозори морају бити урађени од материјала који не варничи и морају се отварати у поље.0 m 5m 5m 10 m 5m 7. врата. окна у коме су смештени прикључци за пуњење (ако су лоцирани одвојено). наведена растојања могу се смањивати за 50 %. Громобранска заштита објекта изводи се као Фарадејев кавез.5 m 7. а по могућности до висине допремних возила којима се транспортују боце. Електрична инсталација мора бити у ''Ex'' изведби (II A T2). аутомата за истакање горива и отвора за истакање аутоцистерне Објеката за смештај запосленог особља на станици за снабдевање горивом моторних возила у коме се држе запаљиве течности групе I. Вентилациони отвори при поду морају бити изграђени тако да не ометају гравитационо излажење гаса. одушног цевовода. отвора за вентилацију и сл.0 m до 3000 kg 7. За продавнице TNG-а није потребно изводити посебну хидрантску мрежу већ се за непосредно гашење пожара на суседним објектима и спречавање преношења пожара на 198 . Изградња објекта Грађевински објекат Под објекта за ускладиштавање мора бити од околног терена уздигнут најмање 20 cm. II и III.) према објекту малопродаје боца и ватроотпорност већу од 2 сата.5 m 7. Величина вентилационих отвора не сме бити мања од 10% тлоцртне површине пода.0 m 7. Ерић Најмања удаљеност од малопродајног места за боце са течним нафтним гасом капацитета Интерног пута Јавног пута Окна улазног отвора подземног резервоара.0 m до 2000 kg 3.

Манипулисање боцама мора се вршити пажљиво без котрљања и бацања боца. врата. снабдевена са најмање два ручна апарата С-9 за гашење почетних пожара.5 СКЛАДИШТА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА Затворена складишта експлозивних материја спадају у посебну групу грађевинских објеката за које се предузимају посебне мере заштите због изузетно велике опасности од пожара и експлозије. већ се оне заједнички третирају. Продавац прима празну и предаје пуну боцу потрошачу. 199 . У складишном простору продавнице дозвољено је ускладиштавање боца у највише 2 нивоа. хидрантска мрежа и трен око објекта кавезног типа морају испуњавати услове као код грађевинског објекта. гардеробе. наиме. као и градска хидрантска мрежа. Под. објекат за обављање администрације складишта и сл. као што су: стражаре. мере заштите које се у овим објектима предузимају не могу се стриктно делити на мере против пожара и против експлозија. без обзира да ли су у питању пуне или празне боце. објекти за смештај празне амбалаже. Рад у објекту Боце које се налазе у складишном простору продавнице морају бити комплетно опремљене према прописима југословенског стандарда. може да ограничи и спречи дејство експлозивног таласа на ширу околину. Правилан избор локације за изградњу складишта експлозива једна је од основних мера заштите. На видном месту морају постојати одговарајућа упозорења о забрани пушења у непосредној близини. забрани приступа са отвореним пламеном и забрани употребе алата који варничи. Ерић продавницу користи спољна хидрантска мрежа тих објеката. Величина окца на жици мора бити таква да онемогућава неовлашћен контакт лица са спољне стране објекта са боцама у објекту. Овај избор односи се како на положај и удаљеност складишта од других објеката. Забрањено је ускладиштавање и држање боца које нису опремљене према овим прописима. Складишта експлозивних материјала граде се као самостални објекти у чијем саставу се могу налазити и одговарајући помоћни објекти намењени искључиво потербама складишта експлозивних материја. Терен око малпродајног места пропан-бутан гаса мора бити у појасу ширине 2. Малопродајна места морају бити заштићена од употребе неовлашћених лица. погодна конфигурација терена.5 метара без икакве вегетације или било ког другог материјала који преноси пожар. као што је брежуљкасто земљиште. као и држање боца које немају ознаку ''G'' (није извршена термичка обрада-нормализација). а лица која врше продају морају бити обучена за рад са течним нафтним гасом. Забрањена је било каква друга манипулација рада на боцама. На манипулативном простору продавнице и око објекта забрањено је држати боце.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Продавац врши искључиво замену боца по систему празна за пуну без икаквог испуштања гаса. кровна конструкција. 2. објекти за смештај противпожарних средстава. Објекат кавезног типа Објекат кавезног типа мора имати зидове од жице затегнуте на челичним носачима. Потрошач нема приступа у складиште боца. тако и на саму конфигурацију земљишта. громобранска заштита. Пошто су пожари и експлозије у одређеној узрочној повезаности.

Ако су стране бедема обложене бусењем нагиб је 1:1. при чему се тежи да дубина укопавања буде што већа. железничке станице. Ова удаљеност зависи од количине експлозива и може се одређивати у формули: d =K 3 P где је: d = удаљеност од других објеката у метрима Р = количина ускладиштеног експлозива у килограмима К = коефицијент сигурности. Ради усмеравања експлозивног таласа у висину. Складишта типа лаке конструкције граде се од материјала и елемената који у случају експлозије у објекту не могу дати велике комаде и комаде оштрих ивица. Ако се складиште гради од опеке. по правилу. Како је већ поменуто. При том треба пазити да се обезбеди потребна топлотна изолација. дебљина спољних и носећих зидова не би требало да буде већа од 38 cm како се не би стварала већа маса коју би у случају експлозије ударни талас могао да разнесе по околини. Тип укопане грађевине са земљаним надслојем представља бетонске конструкције које су. б) типу конструкције са издувном страном. а нагиб 1:1. Ерић С обзиром на начин изградње. складишта експлозивних материја граде се као надземни или подземни објекти. Кров мора бити изграђен од материјала који у случају експлозије у објекту не може дати тешке летеће комаде. Према томе. Изградња подземних објеката за смештај експлозивних материја веома је специфична и како се ови објекти не би могли сврстати у зграде. пристаништа и сл. Висина бедема треба да је 100 cm изнад стрехе крова зграде.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. У вези са тим поставља се питање обезбеђења довољне удаљености складишта од осталих објеката који би могли бити угрожени у случају пожара и експлозије на складишту. покривене земљом. Као кровни покривач употребљавају се незапаљиви материјали као што су: цреп. 200 . јер су изложене опасности од експлозије. Земљани покривач мора бити дебљине најмање 50 cm (земљани покривач не сме да садржи камени материјал). која се израчунава према напред израчунатој формули. треба да буду заштићена заштитним насипом.5. може се смањити на половину. осим предњег зида. за школе. Осим тога могу се градити и као делимично укопани објекти. док је један зид – издувни изграђен од лаког материјала. друмског и воденог) К=4. К=15. који износи за комуникације јавног саобраћаја (железничког. в) типу укопане грађевине са земљаним надслојем. болнице. Складишта експлозива граде се од незапаљивог материјала и то само као приземне зграде без подрума и без употребљивих таванских просторија. за појединачне настањене објекте К=8. Ако је складиште заштићено бедемом од земље. јер се тиме постиже већа заштита од дејства експлозивног таласа. Складишта изложена опасности од експлозије треба да одговарају једном од следећих типова: а) типу лаке конструкције. Ширина бедема на врху треба да је најмање 100 cm. салонит и сл. Складишта типа конструкције са издувном страном састоје се од три отпорна јака зида. лимена покривка без потребне термичке изолације не би се смела употребити при изградњи складишта експлозивних материја. Ако сама конфигурација терена не обезбеђује заштиту околних објеката од експлозивних таласа може се изградити вештачки бедем од земље без камена. његова удаљеност од осталих објеката. то ћемо више говорити о надземним складиштима експлзивних материја. кровна конструкција треба да буде лака до 50 kg/m². добра локација складишта сматра се једном од примарних мера заштите.

с обзиром на врсту материјала и издржљивост амбалаже. Растојање између појединих партија – серија мора износити најмање 80 cm.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Магацин опасних материја не сме служити за смештај и чување амбалаже и њених делова и алата за отварање сандука. У том случају све електричне инсталације морају бити у такозваној сигурносној изради. Ако се то из одређених разлога мора чинити. Иза врата надземних и полуукопаних магацина мора бити слободан простор за прилаз.80 m. Складишта имају отворе за природно проветравање. Границе слободног простора морају бити означене на поду масном бојом. Ограда се израђује од бодљикаве жице на бетонским или дрвеним стубовима. за одмор. Рагастови и крилна врата се тако изграђују да се споља не могу скинути. њихова ширина је 1 метар. Отвори се заштићују металном мрежом.20 m.80 m. широк најмање 120 cm. Врата се изграђују од железног лима. или од тврдог дрвета дебљине 4 cm. Ерић Зидови складишта глатко се малтеришу да би се онемогућило задржавање прашине. Средином магацина мора бити ходник за пролаз. Висина врата износу најмање 1. Одећа и обућа радника који раде у магацину мора бити по пропису. Максимална висина стока.4 mm са одговарајућом гвозденом конструкцијом. Ограда се поставља на 30 метара од надземних складишта. најмање 150 cm дужине и 250 cm ширине. Висина плафона. односно просторије износи најмање 2. У магацину се мора одржавати ред и чистоћа.2 метра до 1. од бетонских плоча или другог одговарајућег материјала. Ако су једнокрилна. Стокови се слажу у редовима по партијама – серијама. Ако посебни услови захтевају коришћење складишта ноћу може се предвидети и електрично осветљење. 201 . Са спољне стране постављају се дрвени или метални капци са резама које се затварају изнутра. Браве се уграђују такође са унутрашње стране. Врата се изграђују као једнокрилна или двокрилна. Складишта експлозивних материја морају бити ограђена оградама висине 2. загревање се може вршити индиректно само врућом водом (систем радијатора и сл. Врата се отварају у поље. за узимање оброка радника и сл. слободан простор мора бити 100 cm дужине и 200 cm ширине. У магацину се опасне материје чувају у прописаном паковању. морају бити исписани на табли истакнутој у близини врата. Загревање складишта се по правилу не допушта.). дебљине 3. Врсте и количине опасне материје одобрене за ускладиштавање и чување. сложене у стокове. иза врата коморе. Просторија складишта мора имати плафон такође лаке конструкције. а ако су двокрилна 2 метра. и то тако да се несметано може прићи свакој партији – серији са свих страна. Између зидова магацина односно зидова коморе и сложене опасне материје мора бити слободан простор ширине најмање 50 cm.5 метра од пода и са унутрашње стране се снабдевају металном мрежом. Прозори се постављају на 1. која може бити узрок пожара. Подови складишта изграђују се од материјала који не варниче и који су ватроотпорни. одређује се према подацима произвођача опасне материје стим да до таванице мора остати слободно растојање од најмање 60 cm. У подземним складиштима. Просторије складишта се осветљавају само природним осветљењем преко прозора и врата. као и број лица који се истовремено може налазити у магацину. да се са спољене стране не могу скинути. за оставу одеће.

5. По правилу. а ако то није могуће онда се око њих постављају заштитни насипи. школа. али не долази до преноса детонације. . детонаторске и друге каписле.Зону средњих оштећења. . Објектима угроженим од пожара сматрају се сви остали објекти (складиште растварача. као и рушење суседних објеката ваздушним ударом и сеизмичким таласом проузрокованим експлозијом.). сува динитро-једињења (DNT). опадају са трећим степеном растојања. Они се могу постављати у границама зоне средњих оштећења. запаљивих сировина. покривка. 202 . у којој долази само до делимичног оштећења прозора. надстрешнице и лаки кровови. Ерић 2. . железничких и друмских комуникација. . избијају оквири прозора и врата и сл. нитроцелулоза са садржајем воде или алкохола преко 10% и пиротехничке смеше које се не распадају експлозивно или је то могуће само у изузетним условима.типа и намене објекта (тип зграде.типа и намене суседних објеката. Прорачун најмањег безбедног растојања полази од теорије таласа. . административне управе и др.категорија II: бризантни експлозиви. С обзиром на дејство могуће експлозије или пожара опасне материје на околину. болница.1 ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈЕ ОПАСНОГ ОБЈЕКТА Објекти који се користе за производњу експлозивних материја могу се у зависности од карактеристика материја о којима са ради и технолошких поступака. . заштитни насипи.количине и категорије осетљивости експлозивне материје. водова високог напона итд. Према категорији осетљивости.. композитне смеше. експлозивне материје се деле у три категорије: . овакве објекте треба постављати на терену који има природну заштиту.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. . конфигурација околног терена и др. поделити у две групе: 1) објекти угрожени од експлозија 2) објекти угрожени од пожара Под објектима угроженим од експлозија сматрају се објекти у којима је присутна експлозивна материја или сировине експлозивног карактера.зону преноса детонације. јавних објеката. нитроцелулоза са садржајем влаге до 10%. према којој ефекти експлозије у тродимензионалном простору. Одатле се безбедно растојање (R у m) повећава са трећим кореном масе експлозива (M у kg) и рачуна се помоћу формуле: R = f ⋅3 M где је f – фактор сигурности. пиротехничке смеше које се после активирања експлозивно распадају.зону тешких оштећења у којој се руше носећи зидови зграда услед дејства ударног таласа и тешких летећих комада. при чему се води рачуна и о предвиђеном степену оштећења суседних објеката.сигурну зону. Објекти угрожени од експлозија морају бити постављени тако да не угрожавају и не буду угрожени од других објеката.категорија I: иницајални експлозиви и иницијалне смеше за детонаторе у сувом стању (до 25% влаге). иницајални експлозиви са преко 25% воде и црни барут у слободном и пресованом стању.). Одређивање граница сигурне зоне врши се на основу: .категорија III: малодимни барути. Распоред опасних објеката мора бити такав да се избегне могућност преноса детонација и пожара на суседне објекте. простор око опасних објеката се дели на: . Они морају бити постављени на сигурној удаљености од насеља. у којој се руше преградни зидови.

Табела 1а примењује се за опасне материје категорије I. одређују се на основу приложене табеле 1б (из Правилника о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима ''Сл.5. 2.5. насељених објеката 14-20. позоришта и терена за јавне скупве (м) До насељених објеката. Ерић Фактор сигурности за међусобно растојање два опасна објекта са заштитним насипом је 1. За одређивање сигурне удаљености примењују се табеле:1. Ако је објекат заштићен насипом. железничких пруга 6-8.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.2 СИГУРНЕ УДАЉЕНОСТИ ОПАСНИХ ОБЈЕКАТА СА ЕКСПЛОЗИВОМ - за све опасне материје класе I. Код каписли. 2. спорогорећег и детонирајућег штапина обрачунава се нето тежина експлозива.1б НАПОМЕНА: 1. лист СФРЈ бр. док се табела 1б примењује за све опасне материје. Количина експлозива кп до 25 50 100 150 200 400 500 600 800 1000 До школа. 203 . а од неопасних објеката унутар фабричког круга је 8. Фактор сигурности се удвостручава уколико око опасног објекта не постоји заштитни насип. болница. Табела 1. железничких станица и пристаништа (м) 60 100 100 130 150 200 230 250 300 320 60 60 100 130 150 200 230 250 300 320 До железничких и друмских комуникација 35 60 75 100 110 120 190 200 240 256 Табела бр. за растојање од друмских саобраћајница 4-6. лист СФРЈ бр. обрачуната удаљеност може се смањити на пола. 55/69''). 1а и 1б из Правилника о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима (''Сл. примењује се за опасне материје категорије II и категорије III (с тим што се количина опасне материје умањује за 50%). 55/69'').

GU^A Lokacija: . 976/2 KO GU^A. Wego{eva 43/12 204 .STANICE ZA SNABDEVAWE GORIVOM MOTORNIH VOZILA -II FAZA Mesto gradwe: . INDUSTRIJSKA ZONA B.POGONA ZA PUWEWE BOCA I PRENOSNIH REZERVOARA TE^NIM NAFTNIM GASOM . Investitor: .B. ul. Ерић Прилог XIX: ЕЛАБОРАТ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ ПОГОНА ЗА ПУЊЕЊЕ БОЦА И ПРЕНОСНИХ РЕЗЕРВОАРА ТЕЧНИМ НАФТНИМ ГАСОМ (I ФАЗА) И СТАНИЦЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ ГОРИВОМ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (II ФАЗА) ELABORAT ZA DOBIJAWE SAGLASNOSTI NA LOKACIJU Objekat: .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.I FAZA I .GU^A KP br.BOROVI] BORIVOJE iz ^a~ka. UL.

koristili va`e}e zakone. u Gu~i investitora Borovi} Borivoja iz ^a~ka. 205 gasovima . broj 27/71) - Pravilnik o izgradwi postrojewa za te~ni naftni gas i o uskladi{tavawu i pretakawu te~nog naftnog gasa (“Slu`beni list SFRJ”. broj 37/88) - Pravilnik o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o uskladi{tavawu i pretakawu goriva (“Slu`beni list SFRJ”.el. broj 44/77) - Zakon o za{titi od po`ara (“Slu`beni glasnik SRS”. Ерић I Z J A V A Ovim izjavqujemo da smo pri izradi elaborata uz zahtev za odobrewe lokacije: . broj 24/71 i 26/71) - Pravilnik o izgradwi postrojewa za zapaqive te~nosti i o uskladi{tavawu i pretakawu zapaqivih te~nosti (“Slu`beni list SFRJ”. - JUS standardi iz predmetne oblasti zapaqivim te~nostima i INVESTITOR : Borovi} Borivoje STRU^NI SARADNIK : Blagojevi} Blagoje dipl. ul. propise i jugoslovenske standarde i to: - Zakon o eksplozivnim materijama. broj 8/95).pogona za puwewe boca i prenosnih rezervoara te~nim naftnim gasom – I Faza . broj 20/71 i 23/71) - Pravilnik o tehni~kim normativima za pristupne puteve.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Wego{eva 43/12. okretnice i ure|ene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta pove}anog rizika od po`ara (“Slu`beni list SFRJ”.ing. (“Slu`beni glasnik SRS”.stanice za snabdevawe gorivom motornih vozila – II Faza.

I FAZA I . pri ~emu je kretawe vozila omogu}eno u jednom smeru. C. II Tehni~ki opis terena Tehni~ki opis rezervoara Tehnolo{ki opis Fizi~ko hemijske karakteristike materije koja se skladi{ti Zone opasnosti Mogu}e klase po`ara Ga{ewe po`ara Grafi~ki prilozi . Povr{ina na kojoj }e se nalaziti rezervoari za te~ni naftni gas i pristupni put su betonirani. G. 976/2 KO Gu~a.Uslovi i zahtevi u pogledu potreba odbrane zemqe A. ulica Wego{eva 43/12.P. na dobro vetrenom prostoru . D. okretnicom u obliku slova “O”. Br.Kopija plana parcele . Ovim elaboratom se defini{e mikrolokacija pogona za puwewe boca i prenosnih rezervoara te~nim naftnim gasom i stanice za snabdevawe gorivom motornih vozila investitora Borovi} Borivoja iz ^a~ka. TEHNI^KI OPIS TERENA Investitor Borovi} Borivoje iz ^a~ka. Ерић SAGLASNOSTI NA .instalacije za puwewe pogonskih rezervoara motornih vozila koja tro{e gas kao pogonsko gorivo (I Faza) 206 . u Gu~i. a u svemu prema Pravilniku o tehni~kim normativima za pristupne puteve.skladi{ne rezervoare (III Faza) .instalacije za puwewe boca (I Faza) i prenosnih rezervoara (III Faza) .Situacioni plan terena sa ucrtanim rastojawima od susednih objekata u razmeri R=1 : 250 . Pogon za puwewe boca i prenosnih rezervoara te~nim naftnim gasom u svom sastavu }e imati : . E. B.STANICE ZA SNABDEVAWE GORIVOM MOTORNIH VOZILA -II FAZA I Tekstualni prilozi A.POGONA ZA PUWEWE BOCA I PRENOSNIH REZERVOARA TE^NIM NAFTNIM GASOM . F. planira da izgradi pogon za puwewe boca i prenosnih rezervoara te~nim naftnim gasom u prvoj fazi izgradwe i stanicu za snabdevawe gorivom motornih vozila u drugoj fazi na K.Противпожарна и превентивно-техничка заштита SADR@AJ: ELABORATA LOKACIJU : ZA DOBIJAWE Милан Б. Pretakali{te goriva iz auto cisterne u rezervoare predvi|eno je na ravnom terenu na bezbednoj udaqenosti od susednih objekata i saobra}ajnica. okretnice i ure|ene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta pove}anog rizika od po`ara.pretakali{te za transportne cisterne (za dopremu gasa u I fazi) .Situacioni plan terena sa ucrtanim rastojawima od susednih objekata sa situacionim planom prostirawa zona opasnosti u razmeri R=1 : 500 III Prilozi .

~iji je me|usobni polo`aj dat u prilo`enoj situaciji (II Faza) .5m .P.Od zida objekta stanice 16. Br.pristupnih puteva i saobra}ajnica (I Faza) . zapremine V=60m3 – lo` uqe 30m3 i obi~an benzin 30m3 Minimalna udaqewa podzemnih rezervoara 1. zapremine V=60m3 – bezolovni 30m3 i super 30m3 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 2.objekta stanice za sme{taj zaposlenog osobqa sa prate}im sadr`ajem (II Faza) .P.podzemni dvokomorni rezervoar broj 3.5m .30m .Do javnog puta Gu~a – Lu~ani 27. Ерић . odr`avawe pogona i pregled boca (I Faza) Stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila koja se satoji od: . 975/2 5.Me|usobna udaqenost rezervoara 1m . hidrotehni~kih i elektro instalacija (II Faza) .30m 7. 3.rezervoarskog prostora kojeg ~ine tri podzemna rezervoara svaki zapremine 60 m3 od kojih su sva tri dvokomorna jednakih zapremina po 30 m3 za skladi{tewe svih vrsta goriva.5m 3 Udaqenost nadzemnih prenosnih rezervoara TNG-a V=3 x 5m od susednih bjekata su slede}a: .5m 35m .Do najbli`eg podzemnog rezervoara broj 3 . zapremine V=60m3 – dizel ekolo{ki 30m3 i dizel gorivo 30m3 .podzemni dvokomorni rezervoar broj 2.pomo}ne ure|aje i objekte za rad.Do automata za utakawe te~nog naftnog gasa u vozila >10m 207 . od susednih objekata su slede}a: .prate}ih ma{inskih.P.Do objekta punionice boca te~nim naftnim gasom 8.Rastojawe utaka~kog {ahta podzemnih rezervoara do K. Br.Rastojawe utaka~kog {ahta podzemnog rezervoara broj 1 do pretakali{ta 16.Od zida objekta stanice vatrootpornosti 2h . 946/2 9m 25m .instalacija i sredstava za za{titu od po`ara i eksplozije (I Faza) Iznad predlo`ene lokacije ne prolaze elektroenergetski vodovi.Do seoskog puta 15.5m .60m >1m .Do granice suseda K.skladi{te boca do 1000 kilograma te~nog naftnog gasa (I Faza) i prenosnih rezervoara 3 x 2000 kilograma te~nog naftnog gasa (I Faza) .Do pumpe za pretakawe TNG-a 31.5 automata za utakawe goriva u vozila (II Faza) .Do granice suseda K.podzemni dvokomorni rezervoar broj 1.30m .975/2 .pretakali{ta za transportne cisterne (za dopremu goriva u II Fazi) .Do javnog puta Gu~a – Lu~ani >7. U rezervoarima }e se skladi{titi slede}e vrste i koli~ine goriva: .Do autocisterne za istakawe TNG-a . Br.

zapornim organom.010 standardu i bi}e ispitani na propustqivost i ~vrsto}u. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Udaqenost mesta za istakawe autocisterne TNG objekata su slede}a: Милан Б.Do najbli`e granice suseda KP br.prikqu~kom za potro{wu te~ne faze sa produ`nom cevi do dna rezervoara. izoluju i za{ti}uju od pomerawa. Prenosni rezervoari su snabdeveni : .5 m . Isti se antikorozivno {tite.debqina zida S1= 7 mm . i 3 su dvokomorni.spoqni pre~nik: DN 2500 mm . . Zone opasnosti rezervoara i auto cisterne ne prelaze granice susednog zemqi{ta niti ulaze u objekat stanice. TEHNI^KI OPIS REZERVOARA Podzemni rezervoari 1.Do objekta stanice Me|usobna udaqewa ostalih objekata (punionice i maloprodajnog mesta TNG-a) prikazana su na prilo`enom situacionom planu B.Zapremina rezervoara V1=60 m3 Podzemni rezervoari 1.Do javnog puta Gu~a – Lu~ani 18 m . ventilom protiv loma i za{titnom navojnom kapom. ventilom protiv loma i za{titnom navojnom kapom. Istakawe TNG-a iz rezervoara se vr{i preko pumpe do automata.Z2. 208 .prikqu~kom za spajawe parne faze sa ugra|enim zapornim organom. . Iznad rezervoara 1.5 m .ukupna du`ina L1= 12800 mm . 2 i 3 ne}e se odvijati saobra}aj vozila. .prikqu~kom za spajawe te~ne faze sa ugra|enim zapornim organom. Utakawe TNG-a iz autocisterne vr{i se pomo}u pumpe na dopremnom vozilu i nadzemnog stabilnog prikqu~ka na podzemnom ~eli~nom cevovodu kojim se transportuje TNG do prenosnih rezervoara.ventilom sigurnosti.Z3. . Isti se antikorozivno {tite. 2 i 3 su napravqeni od ~eli~nog lima odgovaraju}e debqine prema JUS M. Nadzemni prenosni rezervoari za skladi{tewe te~nog naftnog gasa bi}e napravqeni od ~eli~nog lima odgovaraju}e debqine prema JUS M. ventilom protiv loma i za{titnom navojnom kapom.250 standardu i bi}e ispitani na propustqivost i ~vrsto}u.Masa sa izolacijom G= 6622 kg.Pre~nik otvora ulaza d2= 600 mm .Masa bez izolacije G= 6100 kg. Ерић i goriva (platoa) od susednih >7. Prikqu~ni {ahtovi rezervoara za utakawe goriva iz auto cisterne izvedeni su na gorwem delu rezervoara stim {to dvokomorni rezervoari imaju duple prikqu~ke. 2. izoluju i za{ti}uju od pomerawa.Do podzemnog rezervoara broj 1 .975/2 KO Gu~a 17 m 7. podeqeni na dva jednaka dela zapremine po 30 m3. Osnovne dimenzije rezervoara su: .

ukupna du`ina L1= 4500 mm . koristi }e se iskqu~ivo naftni derivati ~ije pare sa vazduhom mogu graditi eksplozivne sme{e. Povezivaqe rezervoara sa automatima vr{i instalacijama koje }e biti predmet glavnog projekta. rastiwa i drugog zapaqivog materijala. se podzemnim ma{inskim Iznad ovih instalacija na dubini 30 cm od povr{ine tla postavi}e se traka upozorewa. sa analizom wihovih osnovnih osobina koji defini{u wihove karakteristike sa aspekta stvarawa eksplozivnih sme{a (tabela 1). automata simpleks koji vr{i distribuciju te~ne faze gasa u putni~ka vozila. punionice. nafte i te~nog naftnog gasa definisane JUS standardima od kojih su ve}ina dati u nastavku teksta.zapremina rezervoara V1= 5m3 C. FIZI^KO HEMIJSKE KARAKTERISTIKE OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZAPAQIVIH TE^NOSTI I GASOVA KOJE SE KORISTE U TEHNOLO[KIM PROCESIMA U ugro`enim prostorima pogona i stanice u Gu~i.otvorom sa ~epom za ispu{tawe taloga. a {to }e se re{iti glavnim projektom. nadzemno postavqene pumpe u Ex izvedbi sa mogu}no{}u pretakawa TNG-a: iz autocisterne u rezervoare (samo u slu~aju da cisterna ne poseduje pumpu ) i iz rezervoara do automata. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. automata i auto cisterne ne prelaze granice susednog zemqi{ta. Instalacija te~nog naftnog gasa se sastoji od prenosnih nadzemnih skladi{nih rezervoara.pokaziva~em nivoa te~ne faze u rezervoaru sa plovkom. pumpe. . Prikqu~ak za pretakawe TNG-a iz autocisterne u rezervoar TNG-a bi}e izveden nadzemno i nalazi}e se u delu izme|u rezervoara za gorivo i objekta stanice. fiksnom ili kliznom cevi. U procesu snabdevawa gorivom motornih vozila na stanici u Gu~i koriste se sve vrste bezina. Na propisanom odstojawu od skladi{ta izve{}e se `i~ana metalna ograda. podzemnog cevovoda te~ne i gasne faze. Zone opasnosti rezervoar.manometrom do 30 Bar. maloprodajnog mesta TNG-a. D. U za{titnoj zoni oko skladi{ta TNG-a ne sme biti trave. 209 . Osnovne dimenzije rezervoara za TNG su: . Ерић .spoqni pre~nik: DN 1250 mm . TEHNOLO[KI OPIS Rezervoari se postavqaju prema prilo`enoj situaciji.

4 7.6 -42.CO.5%vol Grupa zapaqivosti: II Te~ni naftni gas-TNG –sme{a Propan C3H8 Butan C4H10 Temperatura paqewa: -600C Temperatura kqu~awa: -10.O1O.8 204.4 56-60 oktana 280 1.4 7.9% Temperatura paqewa (plami{te): 40-45°C Temperatura samopaqewa: 230-260°C Eksplozivna grupa: A Gorwa granica eksplozivnosti: 6. Relativna TSP TP Temp. DGEGGEgustina Zapaqiva TKLJ (°C) klasa % % prema te~nost i gas (°C) (°C) vazduhu 37.5 35-60 T3 etar(benzin) 17.2 T1 Butan gas 4o5 1.4 232.8 Nafta-2.1 5.5 1.4 T3 42.6%vol (GGE-DGE)/100%: 5. Ерић Tabela 1 : Karakteristike uskladi{tene materije (benzin.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.9 2.2 9.3 137.6 3.2 0.6-2 znatno te`i od Temperatura samozapaqewa: 365°C vazduha Eksplozivna grupa: A Temperaturna klasa: T2 Dowa granica eksplozivnosti: 1.5 %vol Molekularna masa: Grupa zapaqivosti: I.1 Analiza fizi~ko-hemijske osobine datih zapaqivih te~nosti (ugro`avaju}ih medija) Tabela 2: Karakteristike zapaqivih te~nosti-JUS Z.6 T3 benzine 100 oktana 456. Grupa A A A A A A A A A A A .9 6.8 Vrednosti variraju 73 oktana / / 1.5% Grupa zapaljivosti: I.4 7.5 %vol Gorwa granica eksplozivnosti: 11 %vol (DGE-GGE)/100 %: 9.8Benzin / 1.8 Petroleum287.8 %vol (DGE-GGE)/100 %: 5.5 2 -0.2 232.042 kg/m3 Temperatura kqu~awa: 135-180°C Relativna gustina para: 2.4 T3 37.8 1.8 T3 zapaqivosti Dizel-D1 >40 Dizel-D2 >55 / / / / / T3 Dzel-D3 >65 Propan gas 450 2.5 Temperaturna klasa: T3 Gorwa granica eksplozivnosti:6.0 / 100-160 T3 normalna Nafta-visoke 29. dizel.0 4. TNG) Benzin CnH2n+2 + 16.5% aromat Sme{a naftnih derivata Temperatura paqewa (plami{te): -30°C Temperatura samozapaqewa: 240°C Eksplozivna grupa: A Dowa granica eksplozivnosti: 0.1 1.1 Dizel gorivo Sme{a naftnih derivata Temperatura paqewa u zatvorenom sudu: 38-43°C Ta~ka kqu~awa: 165-180°C Relativna gustina para: te`e od vazduha Temperaturna klasa: T3 Dowa granica eksplozivnosti: 0.9 8.6 T2 210 Eks.6 T3 znatno za razli~ite 92 oktana / / 1.4 7.7 % Gustina: DGE 0.2 1 6.6 T3 42.5 7.50°C Relativna te`ina:1.

S8. Na objektu za skladi{tewe i pretakawe TNG-a elektro oprema koja se postavqa u zonama opasnosti mora biti u odgovaraju}oj protiveksplozijskoj za{titi prema JUS N.zapreminske granice eksplozivnosti (%): 1. Plami{ta navedenih zapaqivih te~nosti svrstavaju ih uglavnom u grupu I i kre}u se od –42.temperatura paqewa: 4500C (propan) i 4050C (butan) . U zonama koje su klasifikovane kao zone “1” ili “2” elektri~na oprema mora biti izvedena u odgovaraju}oj protiveksploziskoj za{titi i to minimalno stepena za{tite Ex. pa se klasa T3 mo`e uzeti kao referntna prilikom definisawa zona opasnosti. autocisterna TNG-a. a u zoni “0” nema elektro opreme. S8. Pare ili gasovi koji imaju veliku relativnu te`inu imaju tendenciju da se rasprostiru u horizontalnom pravcu ne zauzimaju}i pri tome zna~ajna rastojawa u vertikalnom pravcu.8°C za benzin.3 za naftu-visoke zapaqivosti. ima nafta-normalna. IP 54. Ta~ke kqu~awa skoro svih od datih zapaqivih materija relativno su niske.S8. Karakteristike eksplozivnih sme{a koje se mogu javiti na objektu su slede}e: . Obrnuto lak{i gasovi imaju tendenciju {irewa u vertikalnom pravcu ne zauzimaju}i pri tome zna~ajna horizontalna rastojawa. II AT3. Zoni I iz tehni~kih propisa odgovara zona 0 iz standarda JUS N. Karakteristike zapaqivih materija date uporedo u tabeli 2 pokazuju da svi pripadaju eksplozivnoj grupi A i da spadaju u temperaturnu klasu T1-T3.007. okno iznad ulaznog otvora rezervoara. okno u kome su sme{teni 211 . Instalacija na objektu za skladi{tewe i pretakawe TNG-a je specifi~na jer se.relativna gustina u odnosu na vazduh: 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. pa zbog toga mogu lako da prelaze u parnu fazu kod jo{ uvek niskih spoqnih (tehnolo{kih) temperatura. Najni`u dowu granicu eksplozivnosti. u zatvorenom i pokrivenom prostoru u granicama dovoqnim tako da je paqewe spoqwim uzro~nikom mogu}e. Ерић U prethodnim ta~kama date su osnovne karakteristike zapaqivih materija koje se pojavquju u tehnolo{kim procesima rada pogona i stanice za snabdevawe gorivim motornih vozila u Gu~i.d ili e.eksplozivna grupa: II A . Zona 0 obuhvata: unutra{wost rezervoara i betonskog korita odnosno komore ukoliko postoje. Dizel goriva imaju zna~ajno vi{e ta~ke kqu~awa i koli~ina emitovanih para na normalnim tehnolo{kim uslovima nije ekstremno visoka u odnosu na koli~inu materijala koji u~estvuje u procesu. Relativna te`ina para rastvara~a uglavnom je znatno ve}a od vazduha i kre}e se od 1.6 za propan do 4. do 65°C za Dizel-D3. prikqu~ci rezervoara i odu{ne cevi su izvori koji mogu stvoriti eksplozivne sme{e pa se prostor oko wih klasifikuje kao zona opasnosti I (O). 090 i JUS N. od samo 0. Granice zona opasnosti su obele`ene u grafi~koj dokumentaciji i odre|ene na osnovu odredbi Pravilnika o izgradwi postrojewa za te~ni naftni gas i o uskladi{tavawu i pretakawu te~nog naftnog gasa. II (1) i III (3). ZONE OPASNOSTI Zone opasnosti stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila definisane su u ta~ki 2 Tehni~kih propisa o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o uskladi{tavawu i pretakawu goriva. pri pretakawu iz autocisterne u rezervoare i pri distribuciji TNG-a javqaju eksplozivne sme{e para gasova. za navedene zapaqive te~nosti i gasove. zoni II zona 1.9% vol. Mo`e se zakqu~iti da ve}ina navedenih zapaqivih te~nosti spada u grupu I u kojoj su materijali koji su u stawu da isparavaju i na normalnoj temperaturi.6 (propan) i 2 (butan) Pumpa autocisterne za istakawe TNG-a. zoni III zona 2.temperaturni razred: T1(propan) i T2 (butan) . Ukoliko se relativna te`ina para vi{e razlikuje od 1 utoliko su poqa koncentracije vi{e nehomogena. 101 i 201 o ~emu moraju biti prilo`eni pojedina~ni atesti izdati od proizvo|a~a ili isporu~ioca opreme izdati na bazi tipskog atesta izdatog od Saveznog zavoda za standardizaciju E.5-11 (TNG) . Tipi~na vrednost DGE je izme|u 1 i 2 %vol.

1. date su u poglavqu D.unutra{wost ugra|enih armatura (cevi.prostor od 5.5m od ivice zone “0” otvora za pra`wewe auto-cisterne . polupre~nika 3m mereno horizontalno i visine 1m iznad odnosnog okna. grupa i temperaturna klasa AT3 .5 (te`i od vazduha). Zone opasnosti definisane su Pravilnikom o izgradwi postrojewa za zapaqive te~nosti i o uskladi{tavawu i pretakawu zapaqivih te~nosti. 212 . mera~ protoka.5m mereno horizontalno i visine 1m iznad tog automata odnosno otvora mereno od tla.1.S8.1. 1. Izvori opasnosti zna~ajni za formirawe zapaqive i eksplozivne atmosfere su : - otvori na auto-cisterni unutra{wost rezervoara auto-cisterne ugra|ena armatura i prirubni~ki spojevi Karakteristike zapaqivih te~nosti koje }e se pretakati na ovom pretakali{tu. relativna gustina prema vazduhu 2.4. polupre~nika 1m mereno horizontalno i visine 1m iznad otvora mereno od tla. i t.1 % (0.creva za pretakawe. dowa granica eksplozivnosti iznosi 1. ZONE OPASNOSTI NA PRETAKALI[TU ZAPAQIVIH TE^NOSTI Pretakawe zapaqivih te~nosti iz auto-cisterni u skladi{ne rezervoare. . {irine 5m mereno horizontalno od ivice zone 1 i visine 0.010 benzin ima slede}e karakteristike: Ta~ka paqewa -17.4. Zona “1” je : . Na osnovu JUS N. odu{nog cevovoda i ventila mereno od tla.CO.0m mereno od tla. okna u kome su sme{teni prikqu~ci za puwewe (ako su locirani odvojeno). Elektri~na oprema postavqena u zonama opasnosti mora biti u minimalnom stepenu pExIIAT3.prostor 1. prostoriju objekta za sme{taj zaposlenog osobqa u kojoj se dr`e zapaqive te~nosti grupa I.6.0m od ivice rezervoara auto-cisterne horizontalno i visine 1. Samo mesto pretakawa je na otvorenom prostoru. prostor oko automata za istakawe goriva odnosno otvora za istakawe auto-cisterne. II i III.5 m. Zone opasnosti oko pumpe shodno t. Za{titna zona pretakali{ta TNG-a je 7. temperatura paqewa (samozapaqivost) 287.80C.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.0m od gorweg otvora cisterne i visine 1. odu{nog cevovoda i ventila. Zona “0” je : . polupre~nika 2. vr{i se odgovaraju}om pumpom preko savitqivih elektroprovodqivih creva.prostor oko pumpe za pretakawe. armaturu i ostalu opremu koja ~ini celinu ure}aja za puwewe. Ерић prikqu~ci za puwewe (ako su locirani odvojeno).042 kg/m3 ).6.5m horizontalno i visine 1. Horizontalni i vertikalni prikaz prostirawa zona opasnosti dat je u grafi~kom delu ovog elaborata.prostor oko otvora za puwewe odnosno pra`wewe auto-cisterne.0m.unutra{wost rezervoara auto-cisterne . a drugi na odgovaraju~i cevni nastavak na utaka~koj cevi koja se nalazi na poklopcu revizionog otvora rezervoara (benzin. Zona 2 obuhvata: prostor iznad okolnog terena.0m sferno. polupre~nika 1. Jedan kraj creva prikqu~uje se na ispust auto-cisterne.80 C.7. nafta) odnosno ugra|enoj stabilnoj armaturi za pretakawe TNG-a. .mera~ protoka). Zona 1 obuhvata: prostor oko okna ulaznog podzemnog rezervoara.5m mereno od tla. prostor oko otvora za puwewe pogonskih rezervoara motornih vozila koja se snabdevaju gorivom na stanici i pokretnih sudova za uqe za lo`ewe. automat za puwewe.003 i JUS Z.

jednog PP aparata S-50 prilikom pretakawa goriva i 5 sanduka sa peskom zapremine 0. broj 24/71 i 26/71). 5 sanduka sa peskom zapremine 0.30m3 (4 pored automata na ostrvima i 1 na pretakali{tu). suvi prah.za{titna zona pretakali{ta TNG-a je 7. vosak. i 29. Ovaj elaborat je napravqen radi dobijawa saglasnosti na lokaciju u skladu sa ~lanovima 28. predvi|a se postavqawe jednog PP aparata S-50 i tri PP aparata S-9. spoqna hidrantska mre`a kompleksa. ugqen dioksid i halon. gde se predvi}a postavqawe jednog PP aparata S-9 uz svaka dva automata (ukupno 4 aparata). nakon ~ega }e se uraditi GLAVNI PROJEKAT i isti }e biti dostavqen na saglasnost radi dobijawa gra|evinske dozvole. U ovu klasu spadaju po`ari te~nosti koje gore plamenom.5 m. Za{tita od po`ara stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila definisana je u ta~ki 5. smola i sl. broj 27/71). mo`e se konstatovati da su na skladi{tu mogu}i po`ari klase B. F. Kao sredstvo za ga{ewe po`ara ove klase naj~e{}e se primewuju pena. . MOGU]E KLASE PO@ARA I IZBOR SREDSTAVA ZA GA[EWE Na osnovu procene ugro`enosti od po`ara i goriva koje se skladi{ti i ~ije se pretakawe vr{i. Ерић Zona “2” je : . Vreme stizawa Vatrogasne jedinice je mawe od 10 minuta.el.prostor od 1. 2 PP aparat S50.5m od ivice zone opasnosti “1” pumpe za pretakawe. kao mast. Tehni~kih propisa o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o uskladi{tavawu i pretakawu goriva (Slu`beni list SFRJ . G. GA[EWE PO@ARA Za ga{ewe eventualnih po`ara predvi}ena su 7 PP aparata S-9 . Na osnovu procene ugro`enosti od po`ara i mogu}e klase po`ara izvr{en je izbor odgovaraju}ih sredstava za ga{ewe na osnovu Tehni~kih propisa o izgradwi postrojewa za te~ni naftni gas i o uskladi{tavawu i pretakawu te~nog naftnog gasa (Slu`beni list SFRJ . Oko nadzemne TNG instalacije postavi}e se `i~ana ograda na kojoj }e se postaviti table upozorewa: -''opasnost od eksplozije i po`ara'' -''zabrawen pristup otvorenim plamenom'' -''zabraweno pu{ewe'' -''obavezna upotreba alata koji ne varni~i'' Na pretakali{tu radi osigurawa od neovla{}enog pristupa prilikom istakawa goriva i TNG-a iz autocisterne u rezervoare postavqa se rampa na ulazu i na izlazu sa odgovaraju}im tablama upozorewa.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Zakona o eksplozivnim materijama. pored rezervoara TNG-a. koji su usagla{eni sa JUS standardom. Blagoje Blagojevi} dipl. 213 .30 m3 .ing. zapaqivim te~nostima i gasovima.

Wego{eva 43/12 ^A^AK Projekat ELABORAT Lokacija GU^A UL. Br.N.S 3x60m 975/2 pumpa Objekat B. 976/2 KO GU^A Naru~ilac Borovi} Borivoje Ul. Pretakali{te Automat TNG TNG 1000kg Plato za pretakanje Autocisterna 946/2 N.stub put Lu~ani Gu~a Naziv crte`a: SITUACIONI PLAN K.S. Ерић 976/3 Put 976/2 Nadzemni rezervoari za B.P. Industrijska zona GU^A Projektant Blagoje Blagojevi} Odgovorni projektant Revizija Faza M Razmera 1 : 250 214 Datum Oktobar 2002 Crte` broj 02 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.S 3x5m Podzemni rezervoari za B.

B. B. Ерић Прилог XX: ЕЛАБОРАТ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ Investitor: » GRADWA « . B. B.6.5. TEKSTUALNI DEO B.Grad Naziv objekta i mesto izgradwe: KAMENOLOM “BRDO” Grad Naziv dokumentacije: ELABORAT ZA ODOBREWE LOKACIJE Magacina eksploziva SADR@AJ A.2. GRAFI^KI DEO ♦ KOPIJA PLANA PARCELE R 1: 2500 ♦ SITUACIONI PLAN TERENA R 1 : 1000 ♦ MIKROLOKACIJA R 1 : 75 ♦ PRENOSNO SKLADI[TE sa ucrtanim dimenzijama 215 .1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. OP[TI DEO ♦ izvodi iz registracije B.3. B.4. PROJEKTNI ZADATAK TEHNI^KI OPIS TERENA TEHNI^KI OPIS OBJEKTA VRSTE I KOLI^INE EKSPLOZIVNIH MATERIJA PRORA^UN BEZBEDNOSNIH RASTOJAWA MERE BEZBEDNOSTI PRI RADU C.

Komore imaju dvoja odvojena ~eli~na vrata. na visini 55 m. Ерић B. Preme{tawe je mogu}e samo dizalicom. B. Zidovi komore su toplotno izolovani sa spoqne strane i premazani vodootpornim premazom. {to odgovara bezbednosnim uslovima za stalne nadzemne magacine eksplozivnih materija. koji se odnose na uskladi{tewe eksplozivnih materija. kao ni letilice u redovnom avionskom saobra}aju. Transportni putevi formirani unutar kamenoloma su {irine 5 ÷ 8 m. --------------------- B. Skladi{te PSRS-500 je odobreno kao tipsko prenosno kontejnersko skladi{te za eksplozivne materije kapaciteta: do 500 kg privrednog eksploziva i 1.000 kom. a do eksploatacione granice vi{e od 100 m. uraditi ELABORAT ZA DOBIJAWE ODOBREWA ZA LOKACIJU. tako da ga nije mogu}e lako pomeriti ili odvu}i. "GRADWA" – Grad. mora se promeniti iz bezbednosnih razloga. bez opasnosti od erozije tla.D. udaqen 120m. A. "GRADAWA" vr{i eksploataciju kamena-kre~waka u kamenolomu "BRDO". TEHNI^KI OPIS TERENA Kamenolom "BRDO". TEHNI^KI OPIS OBJEKTA Prenosno kontejnersko skladi{te PSRS-500 izra|eno je u ~vrstoj ~eli~noj konstrukciji.D.000 kom sredstava za paqewe. Ranije odobrena lokacija u neposrednoj blizini Drobili~nog postrojewa. koje se zakqu~avaju. te`ine 1. 500 kg. {irine eta`a 7. dimenzija: 170 cm (du`ina).Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. pri ~emu vr{i masovna minirawa za dobijawe ve}ih koli~ina kamena i sekundarna minirawa za usitwavawe vangabarita. geomorfolo{kih uticaja. iznad ove saobra}ajnice. Najbli`i objekat ovoj ure|enoj lokaciji je magacin bu{e}eg pribora. 140 ({irina) i 195 (visina). od poplava i sl. Eksplozivna sredstva.3.200 kg (prazno). I n v e s t i t o r. Kop je orijentisan u pravcu sever – jug.2. po visini 12 m. radne kosine eta`a 75o. od buji~nih voda. nalazi se sa desne strane puta Grad – ^a~ak. od saobra}ajnice Grad –^a~ak. opremqena sa ~etiri odnosno dve brave. udaqeno 220 m.5 ÷ 15 m. U prilogu se dostavqaju potrebni podaci za izradu ELABORATA. Skladi{te je usidreno za tlo. Ima dve odvojene komore: ♦ Komora za eksploziv. skladi{te se u prenosno kontejnersko skladi{te PSRS-500. PROJEKTNI ZADATAK Za potrebe A. ~ime je omogu}en nesmetan pristup i eksploatacija kamena. na prostoru kamenoloma "BRDO" kod Grada. Iznad mesta ure|enog za prenosno kontejnersko skladi{te PSRS-500 ne prelaze nadzemni energetski i telekomunikacioni vodovi. sa frontom napredovawa prema jugoistoku. Mesto ure|eno za prenosno kontejnersko skladi{te PSRS-500 nalazi se na platou K+685 m. prema situacionom planu (u prilogu). Formirane su eta`ne ravni visine 12 ÷ 20 m. koja se koriste za sekundarna minirawa ili ostanu nakon masovnog minirawa. 216 . 1. koji se odnosi na prenosno skladi{te eksplozivnih materija. Zemqi{te je stabilne konfiguracije.1. koji istovremeno odbija sun~eve zrake. Predvi|eno je izme{tawe prenosnog kontejnerskog skladi{ta PSRS-500 na bezbednu lokaciju u krugu kamenoloma. tako da u svemu budu zadovoqeni propisi. ♦ Komora za detonatore.

MUP RS. Ø 70 mm. eksplozivnih materija. Betonski plato je izdignut iznad pristupnog puta 1.: 44/77. Milisekundni elektro-detonatori. sa kapijom. AMFEKS Ø 60. DEMOLEKS Ø 60. po potrebi. nalazi}e se eksplozivne materije. obezbe|ena je stra`a.2 m. Prema ~l.20 m. PRORA^UN BEZBEDNOSNIH RASTOJAWA Sigurna udaqenost. 217 . {irine 8 m i dubine 6m. u posebnim komorama.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Sporogore}i {tapin. Ø 70 mm. Ø 70 mm i drugi. 21. transport. Privrednim eksplozivima smatraju se materije. koje se upotrebqavaju za ru{ewe ili oblikovawe objekata i materijale energijom oslobo|enom hemijskim reakcijama eksplozivnog razlagawa. objekta predstavqa minimalno me|usobno rastojawe izme|u susednih objekata. Oko platoa je postavqena `i~ana pletena ograda visine 2.17.4. Odsek PP policije.5. koja se upotrebqavaju pri minirawu. rukovawe eksplozivnim sredstvima i minirawe na kamenolomu "BRDO". preuzimawe. AD"GRADWA". Detoniraju}i {tapin. Plato je izbetoniran i sa 3 strane obezbe|en za{titnim bedemom. ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Komora za eksploziv: AMONEKS Ø 28. 18/89). Sredstvima za paqewe eksploziva smatraju se sve vrste : kapisla. eksplozivnih materija. Ерић Kao gromobranska za{tita je posebno uzemqewe. po upustvima proizvo|a~a kontejnera. uz predhodnu saglasnost Saveznog ministarstva za odbranu. u ovom slu~aju: privredni eksplozivi i sredstva za paqewe eksploziva. zapaqivim te~nostima i gasovima. na ~ijoj teritoriji se nalazi magacin eksplozivnih sredstava odobrava lokacije za skladi{ta do 1. na ~eli~nim stubovima. B. konstrukciju zatvarawa i debqinu zidova kontejnera. Investiciono-tehni~ku dokumentaciju kontejnera uradio je proizvo|a~. A. Zakona o eksplozivnim materijama. ne omogu}uje prenos eksplozije ili po`ara na susedni opasni objekat. Obzirom na obezbe|ewe prostora u kome je sme{ten kontejner. ♦ ♦ ♦ Komora za detonatore: Rudarske kapisle RK-8. SUP. Sa predwe strane je `i~ana ograda. zapaqivim te~nostima i gasovima ("Sl. Glasnik SR Srbije". B. 45/85. zapaqivim te~nostima i gasovima. B. koja se dobije po propisanom postupku. redovnom kontrolom ~uvarske slu`be pogona "BRDO". a meri se izme|u me|usobno najbli`ih spoqnih strana zida dva susedna objekta. eksplozivnim materijama smatraju se. u tipiziranom prenosnom ili prevoznom kontejnerskom skladi{tu mo`e se uskladi{titi do 500 kg. br. koja je obezbe|ena katancem. koje u slu~aju eksplozije ili paqewa maksimalne dozvoqene koli~ine eksplozivnih materija u opasnom objektu (u ovom slu~aju je prenosno kontejnersko skladi{te PSRS-500). upaqa~a i {tapina i pirotehni~ka sredstva. VRSTE I KOLI^INE EKSPLOZIVNIH MATERIJA Prema Zakonu o eksplozivnim materijama. Ø 60. Milisekundni usporiva~i U[. Ista va`i samo uz odobrewe na lokaciju.000 kg. Sigurna udaqenost se prostire kru`no oko opasnog objekta. Prostor u kome je postavqen kontejner nalazi se u useku. U prenosnom kontejnerskom skladi{tu PSRS-500. prema Upustvu za sme{taj. a o{te}ewa susednih objekata ograni~ava na predvi|eni obim. Prema ~l. koja je odobrena uz dozvolu za upotrebu. Zakona o eksplozivnim materijama.

5 = 64 m. pri ~emu se ra~una sa predvi|enim stepenom o{te}ewa susednih objekata. Na osnovu minersko – tehni~kih karakteristika proizvo|a~a eksploziva »TRAYAL – Fabrika DETONIT« . ra~una se sa maksimalnom dozvoqenom koli~inom.05-1. Primewuju}i gorwe faktore dobijaju se slede}a sigurnosna rastojawa: do puta je: R = 12 ⋅ 3 507. ekvivalntna koli~ina TNT je: M= C ⋅ Q 500 ⋅1015 = = 507. gde je f – faktor sigurnosti.10 41004300 955 AMONEKS-3 KAMNIKTIT . Ako ne postoji za{titni bedem. tj.05 36003800 986 1.5 kg 1000 1000 Sigurnosna rastojawa od kontejnera ra~unaju se prema formuli: R = f ⋅ 3 M m.10 39004100 978 1. 55/69). Ерић Sigurna udaljenost odnosno granica sigurne zone zavisi od: ♦ koli~ine i vrste eksplozivnih materija.10 Minersko – tehni~ke karakteristike Brzina deton.05 31003300 1004 4248 4123 4011 3892 4249 4119 3931 3882 4-8 4-7 4-6 4-5 4-8 4-7 4-6 4-5 80 75 72 70 80 75 70 68 380-390 370-380 360-370 350-360 380-390 360-370 340-350 315-325 AMONEKS-2 AMONAL 1. Za odre|ivawe sigurne udaqenosti (bezbednosno rastojawe). primewuju se podaci iz tabela u ~l.10 39004100 976 AMONEKS-4 1. AMONAL POJA^ANI ima najve}u toplotu eksplozije: Tabela 2. (m/s) Gasna zaprem. List SFRJ".05 36003800 1000 AMONAL POJA^ANI 1. Za izra~unavawe koli~ine eksploziva vr{i se prera~unavawe svake vrste eksploziva na "ekvivalent eksploziva" – trotil (TNT).10). ♦ tipa i namene susednih objekata. koji ima najve}u toplotu eksplozije. Pravilnika o za{tita na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisawu eksplozivima i barutima ("Sl. ♦ ♦ do magacina bu{a}eg pribora: R = 8 ⋅ 507.0-1. Pri razmatrawu uzima se najnepovoqniji slu~aj. faktori se udvostru~avaju.0-1.05-1.05-1.II Gustina (kg/dm3) AMONEKS-1 KARAKTERISTIKE EKSPLOZIVA KAMNIKTIT -I VRSTA Za 500 kg eksploziva AMONAL POJA^ANI. Faktor sigurnosti: ♦ za rastojawe do drumske saobra}ajnice: f = 4÷6. 3 Prora~un zona o{te}ewa Zone o{te}ewa ra~unaju se prema formuli sigurnosnih rastojawa.05 32003400 1005 1. ♦ tipa i namene opasnog objekta.10 41004300 963 1.5 = 96 m.0-1.0-1. (kJ/kg) Prenos detonacije (cm) STRENGTH (%) Proba po Trauzlu (cm3) 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. ♦ za rastojawe do neopasnog objekta u krugu: f = 8. (lit/kg) Toplota eksploz. 29.05-1. kako sledi: 218 .Kru{evac (Tabela 2. a prema energetskoj vrednosti eksplozivnih materija. br.

68 → m c) Zona lakih o{te}ewa ♦ Na strani. bez bedema. ¾ u za{titnoj zoni magacina od 30 m zabraweno je lo`ewe vatre i upotreba otvorenog plamena. MERE BEZBEDNOSTI PRI RADU Kod skladi{tewa eksplozivnih materija moraju se preduzeti odgovaraju}e mere pirotehni~ke bezbednosti: ♦ Op{te mere pirotehni~ke bezbednosti.76 → m b) Zona sredwih o{te}ewa ♦ Na strani. ¾ uskladi{tewe ve}e koli~ine eksplozivnih materija od odobrenih lokacijom je nedozvoqen. ¾ eksplozivnim materijama mogu da rukuju samo stru~na i punoletna lica. ¾ konstrukcija magacina ( kontejnera ) i ¾ bezbednosna rastojawa. dvostruko je ve}e: 64 D4 = f 4 ⋅ 3 M = 8 ⋅ 3 507. ♦ Posebne mere bezbednosti.36 128 → m B. bez bedema. dvostruko je ve}e: 48 D2 = f 2 ⋅ 3 M = 6 ⋅ 3 507.5 = 47. Posebne mere bezbednosti su: ¾ lokacija magacina.5 = 31. ¾ kod manipulacije sa eksplozivnim materijama voditi ra~una da su najpovoqniji meteorolo{ki uslovi: temperatura 18 ÷ 25 oC i relativna vla`nost vazduha od 80%.5 = 127. na kojoj se nalazi bedem: 32 D3 = f 3 ⋅ 3 M = 4 ⋅ 3 507. ¾ ne treba obavqati bilo koje radove sa eksplozivnim materijama u uslovima temperatura iznad + 25 oC i ispod -10 oC.88 → m ♦ Na strani. ali su u primeni najva`nije slede}e: ¾ za vreme atmosferskih pra`wewa i olujnih nepogoda. 219 . na kojoj se nalazi bedem: 24 D1 = f1 ⋅ 3 M = 3 ⋅ 3 507.84 → m ♦ Na strani. ¾ sve manipulacije sa eksplozivnim materijama vr{iti samo pri dnevnoj svetlosti. dvostruko je ve}e: D6 = f 6 ⋅ 3 M = 16 ⋅ 3 507. svaki rad u magacinu sa uskladi{tenim eksplozivnim materijama je zabrawen.5 = 63.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.68 → m ♦ Na strani. bez bedema. na kojoj se nalazi bedem: 64 D5 = f 5 ⋅ 3 M = 8 ⋅ 3 507.5 = 63. Op{te mere bezbednosti su brojne. Ерић a) Zona te{kih o{te}ewa ♦ Na strani. Odgovorno lice u Preduze}u mora da obezbedi primenu i kontrolu primene svih propisanih mera.6.5 = 23.

"GRADWA" . Ерић C.GRAD Projektant Blagoje Blagojevi} Odgovorni projektant Blagoje Blagojevi} Faza M Razmera 1 : 250 220 Datum Oktobar 2002 Crte` broj 01 . GRAFI^KI DEO ♦ SITUACIONI PLAN TERENA R 1 : 250 SITUACIONI PLAN TERENA 100 magacin eksploziva 220 120 magacin bu{a}eg pribora Naziv crte`a: SITUACIONI PLAN TERENA K. 976/2 KO GRAD A.P.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.D.GRAD Naru~ilac Revizija Projekat ELABORAT Lokacija KAMENOLOM "BRDO" . Br.

potrebno je da izvr{ite pregled dostavqenog Elaborata i “lica mesta” za postavqawe prenosnog kontejnerskog skladi{ta PSRS-500. sa ranije odobrene lokacije na bezbednu lokaciju u krugu kamenoloma. 18/89). - U prilogu zahteva dostavljamo: Uplatnicu. zapaqivim te~nostima i gasovima ("Sl. u kome A. koji se odnose na uskladi{tewe eksplozivnih materija. 45/85.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. tako da u svemu budu zadovoqeni propisi.: 44/77. Glasnik SR Srbije". Saglasnost Saveznog ministarstva za odbranu. Zakona o eksplozivnim materijama. "GRADWA" vr{i eksploataciju kamena-kre~waka. br. ________________ 221 . Privredni eksplozivi i sredstava za paqewe eksploziva koriste se za masovna i sekundarna minirawa. 2 x Elaborat za ishodovawe odobrewa na lokaciju. privrednih eksploziva i sredstava za paqewe eksploziva u kamenolomu "BRDO". Ерић MUP – Republike Srbije SUP – (na ~ijoj teritoriji se gradi magacin) Odsek protivpo`arne policije Predmet: Zahtev za izdavawe odobrewa za lokaciju Na osnovu ~l. ________ Podnosilac zahteva. Predvi|eno je izme{tawe prenosnog kontejnerskog skladi{ta PSRS-500. a u prenosnom kontejnerskom skladi{tu odla`use preostale koli~ine eksplozivnih materija nakon minirawa. U ________ Datum. za uskladi{tewe 500 kg.D. 21.

222 . 2) бежични телекомуникациони уређаји за све врсте веза. 2.39/95) 1. 3) објекти за градњу и ремонт бродова и бродске опреме. термоелектране и нуклеарне електране.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.16 MWh и већег.000³ и веће. Овом одлуком утврђују се врсте инвестиционих објеката и просторних и урбанистичких планова значајних за одбрану земље. 2) далеководи. са лукобранима и лучким постројењима. трајекти и рибарски бродови. 4) објекти и уређаји радио-дифузног и телевизијског система. 2) железничке пруге за јавни саобраћај. д) у области индустрије: 1) објекти за производњу и ремонт предмета наоружања и војне опреме и објекти других предузећа која су оспособљена за производњу предмета наоружања и војне опреме. 4) аеродроми са аеродромским објектима и инсталацијама. 7) објекти за производњу и употребу нуклеарних сировина и нуклеарне енергије. луке. лист СРЈ'' бр. сви категорисани и некатегорисани путеви и градске магистралне улице. мелиорациони и регулациони системи и мелиорације и регулације у захвату насеља и комуникација. индустријски колосеци. 4) објекти за производњу и прераду течних горива и гасова свих капацитета. 6) нафтоводи и гасоводи свих капаситета. метрои и железничке станице. б) у области телекомуникација и веза: 1) међумесни и месни телекомуникациони стални жичани водови (ваздушни. поступак обавештавања и начин постављања захтева приликом пројектовања. г) у области водопривреде: 1) бране преко 5 метара висине и бране за акумулацију од 30. 3) водовод и канализација капацитета 20. пристаништа и пристаништа на дубинама већим од 2 метра. 3) зграде и делови зграда намењени телекомуникацијама и везама. трансформаторске станице и расклопна постројења у систему далековода напона 35 kV и већег. 3) тунели.000 становника и више. свих капацитета. 5) складишта и пумпне станице за течна горива и гасове. изградње и реконструкције тих објеката и поступак обавештавања и начин постављања захтева приликом израде. доношења и спровођења тих планова. подземни и подводни) и опрема и уређаји за рад на њима. 6) бродови од 100 и више бруто регистарских тона. Инвестициони објекти значајни за одбрану земље су: а) у области саобраћаја: 1) ауто-путеви. 3) топлане капацитета 23. вијадукти и други објекти на путевима и железничким пругама дужине преко 10 метара. 5) вештачки пловни путеви. в) у области енергетике: 1) хидроелектране. 5) навигациони системи и објекти који у поморском. Ерић Прилог XXI: ОДЛУКА О ВРСТАМА ИНВЕСТИЦИОНИХ ОБЈЕКАТА И ПРОСТОРНИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПЛАНОВА ЗНАЧАЈНИХ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ (''Сл. мостови. 2) водоводи. речном и ваздушном саобраћају служе у навигационе сврхе. 2) објекте црне и обојене металургије.

7. ове одлуке и носилац израде плана из тачке 3. е) млинови за жито и други објекти за прераду прехрамбених производа дневног капацитета 10 тона и више. дневног капацитета 10 тона и више. з) складишта за све врсте предмета наоружања и војне опреме. односно носиоца израде плана. 3. и други објекти здравствених организација. За планове из тачке 3. ове одлуке није потребно прилагодити потребама одбране земље. ове одлуке треба прилагодити потребама одбране земље. Ако Министарство утврди да инвестициони објекти из тачке 2. Обавештење из става 1. 5. 8. ове одлуке односно податке о врсти плана из тачке 3. Обавештење из тачке 4.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. односно плана из тачке 3. односно плана тим потребама. 7) објекти за пеоизводњу цемента. Ако Министарство оцени да објекти из тачке 2. запаљивих и отровних материјала. односно врсте плана. обавестиће о томе инвеститора. доставља заинтересованим савезним органима и савезним организцијама на мишљење. Ерић 4) објекти за производњу и ремонт мотора. по потреби. капацитета 1000 килограма и више. дужно је да инвеститору односно носиоцу израде плана постави услове и захтеве за прилагођење објекта. зависно од врсте објекта. односно из тачке 3. Ако Министарство не може да донесе оцену. ж) стална складишта експлозивних. к) велики информациони системи који садрже и обрађују податке од значаја за одбрану земље. 3) уређење посебних просторија за дејство Војске Југославије. ове одлуке. силоси и хладњаче за прехрамбене производе и складишта за сталне и тржишне робне резерве. ј) објекти за производњу лекова и других фармацетских средстава. у року од 30 дана. Министарство прописује мере. захтеваће да му се достави допунска документација. ове одлуке. Министарство. ове тачке садржи податке о локацији. 4) обезбеђење простора за посебне намене значајне за одбрану земље. у року од 60 дана. на основу које ће дати оцену о потреби прилагођавања објекта из тачке 2. ове тачке дужни су да своје мишљење доставе Министарству у року од 30 дана од дана пријема обавештења. друмских моторних возила и трактора. 6) објекти за производњу базних хемијских производа. и) болнице са 100 болесничких постеља и више. шинских возила. ове одлуке. капацитету и времену пројектовања и изградње објекта из тачке 2. 9) објекти за производњу прехрамбених производа. ове одлуке о потребама одбране земље. ђ) складишта. ове одлуке. Органи и организације из става 1. ове одлуке дужни су да. намени. Инвеститор објекта из тачке 2. ове одлуке. 223 . пре започињања инвестиционих радова односно израде плана. 2) обезбеђење просторних услова за функционисање комплекса у којима се налазе војни и други објекти од посебног значаја за одбрану земље. односно комплекса за изградњу таквих објеката. Просторни и урбанистички планови значајни за одбрану земље су све врсте просторних и урбанистичких планова и планови развоја техничких и инфраструктурних система израђени изван структурних планова. 4. ове одлуке. о томе обавесте Савезно министарство за одбрану (у даљем тексту: Министарство). 8) објекти за прераду каучука. капацитета преко 2000m³. односно плана из тачке 3. 5) објекти за производњу електричних машина и апарата. 6. односно поставља услове или захтеве који се односе на: 1) опште уређење територије за потребе одбране земље и заштите од ратних разарања.

демонтирању и стављању ван употребе мора извршити прилагођавање потребама општенародне одбране (''Службени лист СФРЈ'' бр. 15. ове одлуке. бр. Контролу спровођења посебних услова и захтева при пројектовању. Ерић 5) прилагођавање техничких и инфраструктурних система потребама Војске Југославије. ове одлуке обавља инспекција Министарства. односно носилац израде плана. 9. ове одлуке. ове одлуке. ове одлуке. односно републичком органу надлежном за доношење планова из тачке 3. односно предлог плана из тачке 3. односно израдом планова из тачке 3. 13. и поред упозорења из става 2. Ако се измене околности на основу којих су постављени захтеви из тачке 7. август 1995. изградњи и реконструкцији објекта из тачке 2. Даном ступања на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о одређивању објеката при чијем се пројектовању. ове одлуке. ове одлуке Министарсво оцени да је посупљено по захтевима из тачке 7. 14. 35/83). ове одлуке пројектну документацију за изградњу објеката из тачке 2. ове одлуке обавестиће о томе Савезну владу. упозориће инвеститора. изградњи и реконструкцији.Ако на основу документације из тачке 10. 35/83) и Одлука о поступку постављања захтева и о савезном органу управе који може постављати захтеве у погледу потреба општенароднеодбране и заштите од ратних разарања са којима се усклађују просторни и урбанистички планови (''Службени лист СФРЈ''. ове одлуке Министарство доставља и републичком органу надлежном за издавање одобрења за грађење и одобрења за употребу објеката из тачке 2. бр. односно укидању. 11. доношењу и спровођењу планова из тачке 3. ове тачке.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. у року од 30 дана. односно носиоца израде плана.270 17. обавестиће о томе инвеститора. односно из тачке 7. Инвеститор. није поступио по захтевима из тачке 7. ове одлуке достави Министарству пре издавања одобрења за грађење. ове одлуке Министарство ће поставити допунске захтеве у вези са изградњом објекта из тачке 2. ове одлуке. године Београд 224 . Ако Министарство оцени да није поступљено по захтевима из тачке 7. 12. Савезна влада Е. одбрани земље и заштити од ратних разарања. ове одлуке. 10. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном листу СРЈ''. ове одлуке о контроли поступања по прописаним мерама и захтевима у погледу потреба одбране земље и заштите од ратних разарања при изради. Један примерак обавештења из тачке 6. односно носиоца израде плана да поступи по тим захтевима. Ако Министарство констатује да ивеститор. ове одлуке. односно пре доношења плана.п. односно носилац израде плана дужан је да после поступања по захтеву из тачке 7.

Ерић Прилог XXII: ЕЛАБОРАТ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Investitor: » KLAS « .Grad Naziv objekta i mesto: PROIZVODNO-SKLADI[NI OBJEKAT “PEKARA .KLAS” Grad Naziv dokumentacije: ELABORAT ZA[TITE OD PO@ARA 225 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

koje se koriste u proizvodwi. koji se nalazi u okviru poslovnog kompleksa "KLAS" u Gradu.GRAD".O. TEKSTUALNI DEO B. koji se odnose na skladi{tewe i manipulaciju sirovinama. PROJEKTNI ZADATAK B.3. Pravilnikom o izgradwi postrojewa za pekare i drugim va`e}im propisima. I n v e s t i t o r. b) skladi{nog dela (magacin sirovina).2. U prilogu se dostavqaju potrebni podaci za izradu ELABORATA. "PEKARA . Objekat "PEKARA . TEHNI^KI OPIS LOKACIJE B. ---------------------------- 226 . pa je potrebno projektovati za{titu od po`ara u skladu sa: Zakonom o za{titi od po`ara. U svim delovima objekta postoji mogu}nost pojave po`ara. Ерић SADR@AJ A.KLAS" sastoji se od: a) proizvodnog dela (proizvodwa hleba i proizvodwa peciva). pecivo i druge pekarske proizvode). OP[TI DEO ♦ Izvodi iz registracije ♦ Re{ewe odgovornog projektanta ♦ Uverewe odgovornog projektanta ♦ Izjava odgovornog projektanta B. GRAFI^KI DEO ♦ KOPIJA PLANA R 1: 1000 ♦ SITUACIONI PLAN R 1 : 500 ♦ DISPOZICIJA APARATA R 1 : 100 ♦ SPOQNI HIDRANTI ♦ UNUTRA[WI HIDRANTI ♦ PP APARATI B. uraditi ELABORAT ZA[TITE OD PO@ARA. PROJEKTNI ZADATAK Za potrebe D. MERE ZA[TITE OD PO@ARA C. c) gara`e. proizvodno-skladi{nog objekta "PEKARA .O. kao i propisima. koji se odnose na ovu vrstu objekata i prate}ih instalacija. TEHNI^KI OPIS OBJEKTA B.1.4. "KLAS" – Grad.1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.KLAS" proizvodi prehrambene proizvode (hleb.

Omogu}en je prilaz vatrogasnim vozilima sa tri strane i delimi~no sa strane prema upravnoj zgradi preduze}a "Klas" D. Udaqenost objekta pekare od Op{tinske vatrogasne jedinice u Gradu je oko 3 km. je na kat. TEHNI^KI OPIS LOKACIJE Objekat "PEKARA – KLAS" lociran je u ul. kvasca…). 227 . na kojoj se nalazi lokacija proizvodno-skladi{nog objekta "PEKARA – KLAS". u krugu poslovnog kompleksa "Klas" iz Grada. Iznad objekta nema nikakvih elektroenergetskih vodova. u skladu sa urbanisti~kim projektom i urbanisti~kom dozvolom.90 do 4. neposredno uz magistralni put. Prostor za pe~ewe hleba i peciva ima direkntu vezu sa rampom radi utovara gotovih proizvoda i vezu sa magacinom sirovina (bra{na) preko metalnih vrata koje }e biti iste vatrootpornosti kao i zid na kojem se nalaze. Prostor oko objekta i pristupne kolske i pe{a~ke staze su betonirane i asvaltirane. ^ista visina je od 3. 12 . TEHNI^KI OPIS OBJEKTA Objekat se sastoji iz tri funkcionalne celine. Objekat pekare se nalazi na udaqenosti ve}oj od 10 m. a) Proizvodni deo Najve}i deo objekta projektovan je kao prostor predvi|en za pe~ewe hleba i peciva.jug.S73. pri ~emu je kretawe vozila omogu}eno u jednom smeru (kru`ni tok). Polo`aj novoprojektovanog objekta je uz zapadnu granicu parcele. Polo`aj i udaqewa objekta od postoje}ih objekata i saobra}ajnica prikazana su na Situacionom planu (crte` br. Radni~ka bb.C01). ^ista visina prostora magacina je 10 m od gotovog poda. Ukupne maksimalne koli~ine uskladi{tenog bra{na iznosi}e 50.2.000 kg. uz preduzimawe svih mera za{tite od po`ara (izolovanost. tako da ne postoji mogu}nost {irewa po`ara na susedne objekte.50 od gotovog poda. na pravcu Grad . Prostor. tako da je vreme stizawa Op{tinske vatrogasne jedinice mogu} za mawe od 10 min. na granici protivpo`arnog sektora. dok toplotna vrednost materijala u zavisnosti od zapreminske mase iznosi 17 MJ/kg (ovaj podatak va`i i za skladi{tewe u silosima). Za skladi{tewe u silosima za bra{no u rasutom stawu zapreminska masa iznosi 450 kg/m3.o. Objekat je slobodno stoje}i. od ostalih objekata kompleksa.o. 10. du`om osom orijentisan po pravcu sever . 211. Pe~ewe testenina se odvija u elektri~nim pe}ima. upakovanog u natron vre}ama od po 50 kg. Ерић B. Zapreminska masa ovako uskladi{tenog bra{na iznosi 800 kg/m3. sa razli~itom visinom pojedinih delova.KO Grad (prilog: Kopija plana). parcelama: br. spratnosti: prizemqe (P). sme{tenih u sklopu ovog prostora. udaqenost od gorivnih materijala i dr. Celim gabaritom objekat je prizeman. Ovaj prostor bi}e opremqen odgovaraju}im silosima za sme{taj bra{na. izgra|enim od prohromskog ~elika. Ovaj deo je opremqen prate}im sadr`ajima u vidu garderobe i sanitarnog ~vora. Magacin sirovina je u neposrednoj vezi sa prostorom za proizvodwu. 612 / 4. b) Skladi{ni deo Druga celina je magacin sirovina (bra{na.3. preko metalnih vrata odgovaraju}e vatrootpornosti.).Beograd.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 7. sa nezavisnim ulazima. B. a prodori dimovodnih kanala pe}i bi}e izvedeni u skladu sa va`e}im propisima.

U tavanskom prostoru. Krovna konstrukcija Krov je projektovan kao dvovodan sa padom krovnih ravni od 150. Ona je predvi|ena za sme{taj dva vozila. re{eno je protivpo`arno izdvajawe me|usobno. ^ista visina je 4. kao i me|usobno ugro`avawe celina u slu~aju nastanka po`ara. ♦ RO-M razvodni ormar napajawa miksera.0 m. Ove tri celine predstavqaju tri razli~ita protivpo`arna sektora. nad proizvodnim prostorom. samogasiv stiropor d =10 cm.skeletnom sistemu. sa odgovaraju}im presekom. do vremenskih granica konstrukcija po`arnih sektora.betonskim serkla`ima. sa razdvojenim dovodnim i razvodnim poqima. Ovakav zid ima vatrootpornost ve}u od 2h. delimi~no u zemqu. sa razli~itim visinama celina. Kota poda ovog prostora je 40 (cm) ispod kote ostalih prostorija u objektu. mre`ica. radi uskla|ivawa sa postoje}im objektima.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Zbog razli~itih (krovnih) visina celina i nepostojawa mogu}nosti {irewa po`ara preko krovova. GRO je postavqen u objekat proizvodwe peciva i hleba. 630 kVA i izvodi se kablom 3 x IPO 13-Y 4 x 120 mm2. koji je jedino izveden u prostoru predvi|enom za pe~ewe hleba i peciva. preko tampona nabijenog {qunka debqine d=20 cm . metalna podkonstrukcija.90 ÷ 1. lepak. Elektri~na instalacija Napajawe objekta elektri~nom energijom je izvedeno iz sopstvene trafo stanice TS "Klas" 10/0. Spu{teni plafon.50 m od gotovog poda. neposredno iznad spu{tenog plafona. nalazi se termi~ka izolacija od mineralne vune d =10 cm. uz zid prema istovarnoj rampi. Na taj na~in spre~en preskok po`ara.betonskim temeqnim trakama i temeqnim stopama povezanim temeqnim gredama. debqine d=25 cm. ne treba predvi|ati dodatne mere za{tite krovne konstrukcije. u produ`enom malteru 1:3:9 (unutra{wi i spoqni). polo`enim delimi~no u kablovski kanal. GRO je izra|en kao slobodnostoje}i razvodni ormar. radi konfiguracije terena i direktnog ulaska vozila. 228 . Krovni pokriva~ je od valovitih "Gutanit" krovnih plo~a. ~ine: glet masa.J1. Zidovi prizemqa zidani su siporex blokom debqine d=25 cm. Sve instalacije u objektu se izvode provodnicima PPOO-Y odnosno PP-Y. Temeqen je na armirano . ♦ RO-P razvodni ormar napajawa pe}i za hleb. sa parnom branom.betonskih ramova i punih zidnih platana. Ukru}ewa kalkanskih zidova su izvedena vertikalnim i horizontalnim armirano . tavan (gledano sa poda). Krovna konstrukcija se sastoji od: drvenih ro`wa~a i drvenih re{etkastih nosa~a na razmaku 0. Osnovna konstrukcija objekta Objekat je projektovan u armirano betonskom . Napojni kabal se zavr{ava na prikqu~cima NN automatskog prekida~a 630 A sa okida~em i tasterom za daqinsko iskqu~ewe sme{tenim u GRO. osovinski. Temeqni zidovi su zidani betonskim blokom. Karakteristike materijala tavanskog dela i krovova zadovoqavaju uslove utvr|ene otpornosti protiv po`ara prema JUS U. Tavanski prostor je ventilisan. Ерић c) Gara`e Tre}a celina predstavqa pomo}ni prostor u vidu gara`e za sme{taj vozila za transport robe. za standardne tipove konstrukcija. U objektu se postavqaju jo{ tri komandno razvodna ormara napojena iz GRO: ♦ RO-S razvodni ormar napajawa rasvete. sistemu armirano . Re{ewem objekta.4 kV/kV.240.

Broj qudi i wihova obu~enost u rukovawu protivpo`arnom opremom slede}i U konkretnom slu~aju. objekat je opremqen sa 4 spoqna hidranta. U objektu je predvi|eno i postavqawe nu`nog osvetqewa. Ерић Prikqu~nice koje se ugra|uju bi}e izvedene u stepenu za{tite IP 65. ukqu~uje se baterijsko napajawe i otpo~iwe eksploatacija svetiqki. zbog zna~ajnog prisustva vlage u vazduhu kao i mawe koli~ine pra{ine bra{na. koji je ujedno i uzemqiva~ gromobranskih instalacija. "Panik" svetiqke locirane su na izlazima iz prostorija. ukqu~uju}i i aneks objekta za sme{taj silosa.Procena ugro`enosti od po`ara . Ne postoji mogu}nost {irewa po`ara. dok u ostalim objektima (sijali~no osvetqewe) obujmicama za na zid. 2. sve u skladu sa va`e}im propisima i standardima.1.Namena objekta i tehnolo{ki proces .…) bi}e u minimalnom stepenu za{tite IP 54. u kutiji sme{tenoj u GRO. Za{tita objekta od atmosferskih pra`wewa obzirom na konfiguraciju terena i koncepciju objekta. Izjedna~ewe potencijala svih metalnih masa u objektu vr{i se na {ini za izjedna~ewe potencijala. Ure|aji za automatsko iskqu~ewe napona kao i tromi osigura~i pravilno su dimenzionisani. Za slu~aj pojave po`ara. polazi se od slede}ih parametara: 1. 2 h.Po`arno optere}ewe objekta . 3. a u objektu proizvodwe postavqeni su i znaci za obele`avawe evakuacionog puta.4. Du`ina evakuacionog puta iz svih objekata je mawa od 30 m. Elektri~na instalacija u objektu proizvodwe izvodi se regalno. obzirom na broj zaposlenih. predvi|eno je da objekat bude dovoqno udaqen od susednih objekata. pri ~emu se spajawe neutralne (N) i za{titne (PE) sabirnice vr{i u GRO.Kori{}ewe zapaqivih i opasnih materija . koje zbog velike zapremine objekta proizvodwe ne mogu stvoriti eksplozivnu sme{u. B. primewena je primarna za{tita izvo|ewa ventilacije prostora proizvodwe. osvetqewe. Predvi|ene su svetiqke sa sopstvenim baterijama NiCd 12 V i lokalnim puwa~ima 220 V. Pored toga. U proizvodnom pogonu vr{i}e se redovno ~i{}ewe naslaga pra{ine bra{na sa opreme. od ~ega su dva nadzemna i dva podzemna. U slu~aju nestanka mre`nog napona. Prema projektovanoj situaciji. Glavna konstrukcija je od materijala otpornih na po`ar min. Na objektu postoji temeqni uzemqiva~. pored metalnih masa neelektri~nih instalacija koje ulaze u objekat. Na ovu {inu se povezuju. Svetiqke sadr`e natpis "IZLAZ".Mogu}e klase po`ara . POLAZNI USLOVI Prilikom propisivawa mera za{tite od po`ara uzimaju se u obzir kriterijumi: . Kompletna elektro instalacija (prikqu~nice. MERE ZA[TITE OD PO@ARA B. Za{tita od opasnog napona dodira se izvodi TN-C-S sistemom. uti~nice. tako da se mo`e smatrati da je u objektima obezbe|ena efikasna evakuacija. mlaznicama i ostalom opremom sme{tenom u PP 229 . motori. sa fluo svetiqkama. Ure|aj se postavqa na jarbol i zahteva postojawe glavnog i pomo}nog uzemqiva~a. Prora~unati nivo gromobranske za{tite je II.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. i zemqovod uzemqiva~a.4. izvodi se ure|ajem za rano startovawe. sva vrata su odgovaraju}e propusne mo}i. Prilikom procesa proizvodwe mogu nastati mawe koncetracije pra{ine bra{na. sa crevima. tako da se eventualno nastale pra{ine bra{na izbacuju preko ventilacionih kanala i klima komore napoqe (van objekta). a primena otvorenog plamena bi}e zabrawena. Elektri~na instalacija osvetqewa bi}e izvedena u odgovaraju}em stepenu mehani~ke za{tite IP 65 ili IP 54.

9. sme{tenim u PP ormarima neposredno pored hidranata. Prema veli~ini objekta u istom je predvi|eno: 4 unutra{wa hidranta Ø 52 mm. 230 . kao mobilna protivpo`arna oprema upotrebqeni standardni aparati za ga{ewe po`ara S i CO2 .povr{ina osnove na koju se odnosi vrednost P m2 Specifi~no po`arno optere}ewe je izra`eno toplotom. Za: PREHRAMBENA INDUSTRIJA .volumen materijala m3 S .Proizvodwa testenine.specifi~no po`arno optere}ewe u kJ/m2 ili kcal/m2 S . gde je: P .J1.1 komad. specifi~no po`arno optere}ewe je P = 1.4.indeks elementarne jedinice Ovim standardom odre|uju se tri grupe specifi~nih po`arnih optere}ewa: ♦ Nisko po`arno optere}ewe do 1 GJ/m2 ili 250.2 PO@ARNO OPTERE}EWE Prema ~l.povr{ina osnove m2 Hi – toplotna vrednost materija u kJ/kg ili kcal/kg i . koji omogu}ava ga{ewe po`ara sa tri strane i delimi~no sa ~etvrte strane u delu prema upravnoj zgradi. a prema izvr{enim ispitivawima. a strujni krugovi osigurani odgovaraju}im osigura~ima 5. Elektri~na instalacija jake struje je u odgovaraju}im izolacionim omota~ima i pravilno uzemqena. instalacija i opreme.2 komada i magacin sirovina .1 komad. B. Hidranti se postavqaju u: gara`ni deo . Oko objekta postoji protivpo`arni put. koji su fiksirani uz zidove. Po{to Investitor nije dostavio projekat enterijera. U objektima se predvi|a i postavqawe aparata za po~etno ga{ewe po`ara.000 kcal/m2 ♦ Visoko po`arno optere}ewe preko 2 GJ/m2 U ra~un ulaze svi gorivi materijali prema JUS U. Prema JUS U. koji su sastavni deo zgrade. magacin sirovina spada u kategoriju malih skladi{ta povr{ine do 1000 m2 . 7. Pravilnika o tehni~kim normativima za za{titu skladi{ta od po`ara i ekplozije. Kao dodatno sredstvo za lokalizovano delovawe po~etnih po`ara. sa crevom i mlaznicom. kao i materijali za koje je zgrada namenski gra|ena.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 4. 8. 6. po`arno optere}ewe se izra~unava na bazi prose~ne vrednosti za pojedine vrste zgrada. Aparati su iz standardizovane opreme po JUS-u .020. U svim objektima postavi}e se znaci zabrane pu{ewa i kori{}ewa otvorenog plamena. koja se mo`e razviti u plementarnoj jedinici: Pi = Σpi ⋅ Vi ⋅ H i S kJ/m2 ili kcal/m2 gde je: pi .sredwe po`arno opter}ewe.256 MJ/m2 . Izra~unava se prema obrascu: Z = Pi ⋅ S i kJ ili kcal . neposredno pored istih.J1. ukupno po`arno optere}ewe daje ra~unsku vrednost toplotne energije jednog objekta.000 kcal/m2 ♦ Sredwe po`arno optere}ewe do 2 GJ/m2 ili 500.prividna gustina materijala kg/m3 Vi . proizvodni deo .030. (″Slu`beni list SFRJ″. 24/87). koja se mo`e osloboditi u po`aru. 4. Ерић ormarima. Od atmosferskog pra`wewa objekat je za{ti}en gromobranskom instalacijom. br.

toplotna vrednost bra{na 131.49 gde je: 50.20 (na strani 67. stubova ♦ me|uspratna i krovna konstrukcija. Odnos po`arno optere}ewe .47 GJ/m2 . 131. Iz tabele 1. priru~nika) odre|uje se stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladi{ta prema po`aru. krovni pokriva~ ♦ nenosivi pregradni i fasadni zidovi ♦ konstrukcija evakuacionog puta b) na granici po`arnog sektora ♦ zidovi ♦ me|uspratne konstrukcije ♦ otvori 1~ ½~ ½~ ½~ 1½ ~ 1~ 1~ Iz prethodno opisanih konstrukcionih elemenata vidi se da su ovi uslovi vi{e nego ispuweni.37 MJ/m2 = 6. prema standardnom tipu konstrukcije: III stepen .maksimalna koli~ina bra{na. potrebna vatrootpornost: a) unutar po`arnog sektora ♦ nosivih zidova.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. odnosno tabela 1. stepeni otpornosti prema po`aru. Iz tabele 1. stepeni otpornosti prema po`aru zgrade ili delova zgrade mo`e biti: I stepen – neznatna otpornost ( bez otpornosti ) – NO. II stepen – mala otpornost – MO.J1. 24/87). priru~nika). Ako je skladi{te opremqeno ure|ajima za automatsko ga{ewe po`ara. greda. Za pojedine elemente konstrukcije zgrade. (″Slu`beni list SFRJ″.49 m2 . III stepen – sredwa otpornost – SO. tabela 1. koja }e se skladi{ti u magacinu 17 MJ/kg .240.povr{ina magacina Prema JUS U.sredwa otpornost (SO). dati su u tabeli 1. br. Prema ~l. Ерић Za magacin bra{na dobija se : 50000 ⋅17 P= = 6464. za na{ slu~aj.21 vidi se da je. stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladi{ta prema po`aru mo`e se smawiti za jedan.000 kg . 13.21 (na strani 67.20 vidi se da je za na{ slu~aj stepen otpornosti protiv po`ara. IV stepen – ve}a otpornost – VO.visoko po`arno opter}ewe. Pravilnika o tehni~kim normativima za za{titu skladi{ta od po`ara i ekplozije. V stepen – velika otpornost – WO.vatrootpornost konstrukcije mo`e se sagledati na slede}em dijagramu: 231 . odnosno da je projektovana vatrootpotnost kori{}enih materijala ve}a od zahtevane.

744 3.436 565. tabela 2. Ерић Dijagram 2.956.090 2. 232 .260.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Pravilnika o tehni~kim normativima za za{titu skladi{ta od po`ara i eksplozije ("Slu`beni list SFRJ" br.24/87).2 PO@ARNO OPTERE]EWE kJ/m2 4. temperature paqewa od 300 o C m2 Bez instalacija za automatsko otkrivawe po`ara Sa instalacijama za automatsko otkrivawe po`ara Sa ure|ajima za automatsko otkrivawe i ga{ewe po`ara < 400 < 800 neograni~eno < 2.500 neograni~eno Povr{ina magacina sirovina je P=131.11.872 1.218 minuta ~asova 1 2 3 4 VATROOTPORNOST KONSTRUKCIJE Najve}e dozvoqene povr{ine po`arnih sektora u zatvorenim skladi{tima date su u slede}oj tabeli: Tabela 2. Na osnovu ~lana 19.826.000 < 4. isti nije potrebno deliti na vi{e od jednog protivpo`arnog sektora.000 < 3.000 neograni~eno < 3.308 2.391.654 1.49 m2 .526 3.130.11 Najve}a dozvoqena povr{ina po`arnih sektora VRSTA MATERIJALA Zapaqive pra{kaste materije ~vrste kompaktne zapaqive materije.695. temperature paqewa do 300 o C ~vrste kompaktne materije.521.

Pod mobilnom PP opremom se podrazumevaju: ru~ni. prenosni i prevozni PP aparati. sa po 4 kom. glasnik SRSrbije. tip. U neposrednoj blizini hidranta predvi|enih za neposredno ga{ewe po`ara. Mobilna protivpo`arna oprema predstavqa osnovnu standardizovanu opremu i ona se mo`e smatrati sredstvom preventivne protivpo`arne za{tite. Ako se uzmu u obzir povr{ine celina objekta "PEKARA . wihova skladi{tewa i transport. 233 . Cevi razvodnog cevovoda u mre`i spoqnih hidranata su Ø100 mm.80 m. od spoqnih zidova objekta. creva x 15 m + 2 kom.S73. broj qudi i wihova obu~enost u rukovawu mobilnom PP opremom. mlaz vode 5 m. PREVENTIVNA ZA[TITA OD PO@ARA HIDRANTSKA MRE@A Spoqna hidrantska mre`a na osnovu dobijenih vrednosti za po`arno optere}ewe mora biti izvedena kao prstenasta.7 + 23. koji odre|uje klasifikaciju po`ara prema vrsti zapaqivih materija i sredstava za ga{ewe po`ara. Izbor ru~nih i prevoznih PP aparata vr{i se samo iz redova standardizovane opreme po JUS standardima. mo`e se videti na prilo`enoj situaciji hidrantske mre`e (crte` br. hidranta sledi: 8 kom. mlaz vode = 130 m.30 = 126. Obim objekta u osnovi je: 12. Pri odre|ivawu svih gore navedenih parametara uzimaju se u obzir sleda}i kriterijumi: procena ugro`enosti od po`ara.4. potrebno je na osnovu odgovaraju}ih kriterijuma odrediti sredstava za ga{ewe.5 bara.003. odnosno pre otpo~iwawa bilo kakvih radova potrebno je dobiti pismeno odobrewe za ove radove od referenta za{tite od po`ara u preduze}u "KLAS" . Za ga{ewe po`ara sa 2 kom. mogu}e klase po`ara.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. postavqa se: ormar za sme{taj creva. hidranta x 5 m. a prema JUS Z. koji slu`e za ga{ewe po~etnih po`ara. br.CO.KLAS" i ako se zna da je crevo standardne du`ine 15 m. predvi|eni su i ru~ni aparati za ga{ewe po`ara. Spoqni hidranti se moraju nalaziti na udaqenosti ve}oj od 5 m. Broj creva standardne du`ine odre|uje se zavisno od udaqenosti hidranata od objekta i od potreba za intervencujom sa spoqne strane objekta. kori{}ewe zapaqivih i opasnih materijala. po`arno optere}ewe objekta i prostorija. Ерић B. ostali uslovi koji uti~u na mogu}nost pojave i {irewa po`ara. mlaznice.3. Prilikom radova zavarivawa na pripremqenim mestima mora se po{tovati Uredba o merama za{tite od po`ara pri izvo|ewu radova zavarivawa.7 + 54. namena objekta i pojedinih prostorija. Potreban pritisak u spoqnoj hidrantskoj mre`i odre|uje se prora~unom u zavisnosti od visine objekta ali ne sme biti ni`i od 2. standardne du`ine od po 15 m. kapacitet i broj PP aparata i planski predstaviti wihov raspored. MOBILNA PROTIVPO@ARNA OPREMA Pored navedenih mera i sredstava za ga{ewe po`ara. 50/79).000) da unutra{wa hidrantska mre`a u celokupnosti pokriva {ti}eni prostor unutra{wosti objekta. kqu~ i hidrantski nastavak. PP ormara. Da bi se sprovela preventivna protivpo`arna za{tita objekta. Rastojawe izme|u 2 hidranta je mawe od 80 m.: 211. Za na{ slu~aj potrebno: 4 kom. Iz prora~una zakqu~ujemo da je objekat pokriven sa svih strana spoqa{wom hidrantskom mre`om.1 + 24 + 12. hidrantska creva. rezawa i lemqewa ("Sl.

tj. kao: mast.36/70) Aparati za ga{ewe prahom su nameweni za ga{ewe po`ara klase: B i C. br. Za ga{ewe ove klase po`ara koriste se kao sredstva za ga{ewe: voda sa i bez dodataka naj~e{}e. (Sl. vosak. a mogu primenom odgovaraju}eg praha i za ga{ewe po`ara: A i D. hartija. haloni i suvi prah. ure|ajima i instalacijama visokog napona. odgovaraju}eg tipa i to: . Klasa D U ovu klasu po`ara spadaju po`ari lakih metala koji intezivno sagorevaju. ~ija je oznaka "S" . ugqendioksid i haloni. 234 . ugaq i sl. sloj praha koji je dosta te{ko ukloniti. broj i kapacitet Na osnovu procene o mogu}im klasama po`ara i izbora odgovaraju}ih sredstava za ga{ewe tih klasa po`ara. Aparati za ga{ewe ugqendioksidom su nameweni za ga{ewe po`ara klase: B i C (zapaqive te~nosti i gasovi). propan. asfalt i sl.aparati za ga{ewe ugqendioksidom. smola . mo`e se konstatovati da u objektu treba postaviti ru~ne prenosne i prevozne aparate. suvi prah. Izbor vatrogasnih aparata. acetilen i sl. list SFRJ. Kao sredstvo za ga{ewe ove vrste po`ara koriste se: ugqendioksid. Kao sredstvo za ga{ewe po`ara ove klase naj~e{}e se primewuju pena. Klasa C U ovu klasu po`ara spadaju po`ari gasova koji gore plamenom. izuzev kalijuma i natrijuma. tako|e.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Prema JUS ISO. zatim za ga{ewe po`ara na el. Ove materije se nanose u debelim slojevima za prigu{ivawe toplote zra~ewa. Kao sredstvo za ga{ewe ove vrste po`ara koriste se specijalni i posebni prahovi za ga{ewe ili pak materije koje nisu sredstva za ga{ewe. tekstil. tip.020. C i D. Ovi aparati se mogu smatrati gotovo univerzalnim. ~ija je oznaka "CO2" Oznake i tipovi aparata su u saglasnosti sa standardom JUS Z. Ovi aparati su. 3941 izvr{ena je slede}a klasifikacija po`ara: Klasa A U ovu klasu se ubrajaju po`ari ~vrstih materija koje gore plamenom ili `arom. ve} slu`e kao pomo}no sredstvo za ga{ewe po`ara lakih metala.aparati za ga{ewe suvim prahom. Ерић Mogu}e klase po`ara u objektu i izbor sredstava za ga{ewe Na osnovu procene ugro`enosti od po`ara u objektu mo`e se konstatovati da su mogu}e slede}e klase po`ara: A. pode{eni za ga{ewe po~etnih po`ara na elektronskim ure|ajima. Klasa B U ovu klasu po`ara spadaju po`ari te~nosti koje gore plamenom. B. jer ne ostavqaju vidne tragove ga{ewa. butan. kao: drvo . a jedina im je mana {to nakon ga{ewa ostavqaju na ure|ajima i instrumentima.C2. kao i ~vrst suvi pesak i opiqci suvog liva. a samo izuzetno pena i prah. kao: metan. kao {to su: aluminijum i wegove legure. titan i drugi. na povr{ini koja je ga{ena i bli`oj okolini.

Ako se u prostoriji nalaze lako zapaqive materije.M S . pored vrata. Broj aparata се smawuje u prostorima.000 10. 235 . aparate treba postavqati na vidnom i pristupa~nom mestu. u hodniku.030 NISKO SREDWE VISOKO <1 >2 1÷2 GJ / m2 GJ / m2 GJ / m2 2 2 2 3 3 3 3 4 5 6 7 10 12 15 17 20 22 27 2 2 3 3 3 4 4 6 7 9 12 17 22 27 32 37 42 52 2 3 3 4 5 6 7 9 12 17 22 32 42 52 62 72 82 102 Pomo}u tabele odre|uje se pribli`an broj protivpo`arnih aparata. Ерић Odre|ivawe potrebnog broja vatrogasnih aparata prikazano je u slede}oj tabeli: Tabela 2.000 PO@ARNO OPTERE]EWE JUS U.000 5.12 Povr{ina objekta 50 100 150 200 300 400 500 750 1.3 kom protivpo`arni aparat S-9 Gara`a . Pri odre|ivawu broja aparata uzima se u obzir i pokrivenost objekta protivpo`arnim hidrantima.J1. koji su vi{e ugro`eni od po`ara.000 4.1 kom protivpo`arni aparat . onda aparate treba postaviti van prostorije.P 5 kg CO2.000 6. Korekcija broja vatrogasnih aparata vr{i se na osnovu iskustvenih merila.1 kom protivpo`arni aparat .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.2 kom S-9 protivpo`arni aparat Proizvodwa peciva i hleba . pored RO .000 9.000 8.000 2.3 kom protivpo`arni aparat 10 kg CO2. Na osnovu svega iznetog predvi|eno je postavqawe slede}ih PP aparata: Magacin sirovina .1 kom protivpo`arni aparat . a pove}ava u prostorima.000 3.9 pored vrata na evakuacionim putevima Postavqawe i rukovawe vatrogasnim aparatima Na~elno se mo`e konstatovati da. koji su mawe ugro`eni.000 7. pored GRO 5 kg CO2. prema sredwoj ugro`enosti od po`ara. pored RO .

Ерић Ako je u pitawu proizvodna prostorija. ali.C2. a izlo`ene delove od aluminijuma ili mesinga premazati tankim slojem uqa. koje se nalazi na aparatu ili pored wega. Nakon ugu{ewa po`ara. u pravcu vetra. Iskustvo je pokazalo da samo uputstvo. treba ga obezbediti od neovla{}enog preme{tawa. U vezi sa tim. efikasnija je upotreba vi{e vatrogasnih aparata istovremeno. ukoliko je wegovo radno mesto ugro`eno od po`ara. obustaviti isticawe praha. table sa uputstvima za rukovawe aparatima za ga{ewe po~etnih po`ara. treba ih o~istiti.C2. Odr`avawe ru~nih i prevoznih aparata ne zahteva svakodnevno anga`ovawe.5 m.035 i JUS Z. U slu~aju da su izlo`eni pra{ini ili ki{i. Protivpo`arne aparate treba za{titi od pra{ine i prqav{tine. Aparati se postavqaju na visini ne ve}oj od 1. Ako se na aparatima nahvata pra{ina. a plamen te~nosti odsecawem plamena pri dnu (na samoj povr{ini te~nosti). Zar|ala mesta. O izvr{enim ispitivawima. Rukovawe aparatima za ga{ewe po~etnih po`ara ugqendioksidom je veoma lako i jednostavno. Treba pa`qivo pratiti razvoj situacije i ukoliko postoji mogu}nost ponovne pojave plamena. Na~elno aparate treba ispitivati jednom godi{we. 236 .C2. treba ih postaviti u sanduke ili zidne ormare. Uputstvo za rukovawe aparatom je od{tampano od strane proizvo|a~a na samom aparatu. preostalim delom to treba onemogu}iti. Vatrogasni aparati za ga{ewe ugqendioksidom. zameni puwewa ili zameni delova preporu~uje se uvo|ewe evidencije kartona. Ta uputstva su od{tampana na samom aparatu. preporu~qivo je da se radnici upoznaju sa najneophodnijim ~iwenicama o po`aru i protivpo`arnoj tehnici i da se povremeno odr`avaju ve`be ga{ewa. U blizini postavqawa aparata ili u blizini ugro`enog mesta preporu~uje se postavqawe table sa uputstvom za rukovawe ovim aparatima. GA[EWE PO@ARA Taktika ga{ewa po`ara pomo}u usvojenih vatrogasnih aparata Vatrogasni aparati za ga{ewe suvim prahom. Ga{ewe izvesnih vrsta po`ara zahteva i znawe u ga{ewu. oznake "S" (prema JUS Z. Radi toga se treba pridr`avati uputstva za rukovawe proizvo|a~a. Sanduci i ormari treba da se odr`avaju ~isto i ne smeju da proki{wavaju. mogu se postaviti pored aparata ili na ugro`enim mestima od po`ara.4. ~esto se ne posti`e `eqeni uspeh zbog nepravilnog rukovawa.040 i JUS Z. ukoliko ima vetra. usled o{te}ewa sloja boje treba o~istiti i ponovo premazati bojom. Taj posao obavqaju stru~waci proizvo|a~a ili ovla{}eni servis. a posebno one qude koji rade na radnim mestima ugro`enim od po`ara. Rukovawe ru~nim aparatima za ga{ewe prahom je jednostavno. Plamen se gasi oblakom. kako je to pokazalo iskustvo u ga{ewu ovim aparatom. nije dovoqna garancija da }e svaki radnik u pogonu ili drugoj prostoriji u datom kriti~nom trenutku umeti da upotrebi aparate. Prevozne aparate u takvom slu~aju postaviti u hodniku pored prostorije. Radi boqe vidqivosti i preglednosti. sa strane odakle vetar dolazi. a u principu jednom u 6 meseci.C2. po mogu}stvu na dohvat ruke.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ako se za ru~ni i prevozni aparat predvidi odre|eno mesto postavqawa.140). gde ima qudi. B. oznake "CO2" (prema JUS Z. onda aparat postaviti u blizini radnika. Kod po~etnih po`ara ve}ih obima.5. U slobodnom prostoru po`ar se gasi. a tako|e da se radi plan i program akcija ga{ewa po`ara.135). Iz ovoga sledi da je neophodno obu~iti u rukovawu PP aparatima celo osobqe u datom objektu. nego jedan po jedan. Aparati za ga{ewe ugqendioksidom su daleko efikasniji ako se upotreblajvaju u zatvorenom prostoru.

in`.: 211-S73.: 211-S73 ♦ ♦ 237 . upotrebom sredstava i opreme za ga{ewe po`ara. Organizacije i organi su du`ni da najmawe jedanput u tri godine izvr{e obuku svih radnika iz oblasti za{tite od po`ara. postupkom u slu~aju po`ara. po pribavqenom mi{qewu nadle`nog organa uprave za unutra{we poslove. merama.: 211-S73. C.: 211-S73. Obuka radnika se vr{i prema programu kojeg donose organizacije i organi. 37/88) u ~lanu 24. br. treba ih usmeriti u po`ar ispred plamena. propisao je obavezu da su organizacije i organi du`ni da radnike upoznaju sa opasnostima od po`ara na radnom mestu.glasnik SR Srbije".C01 R 1 : 500 Dispozicija opreme crte` br.C02 R 1 : 100 Spoqni hidranti crte` br.C04 ♦ PP aparati crte` br. Zakon o za{titi od po`ara ("Sl. Organizacije i organi su du`ni da vreme odr`avawa obuke i provere znawa iz oblasti za{tite od po`ara prijave nadle`nom organu uprave za unutra{we poslove. kako vodom pomo}u hidranata. kao i sa odgovorno{}u zbog nepridr`avawa propisanih i nalo`enih mera za{tite od po`ara. GRAFI^KI DEO ♦ ♦ Kopija plana R 1: 1000 Situacioni plan crte` br. dipl. Petar Petrovi}.C03 ♦ Unutra{wi hidranti crte` br. s tim da najmawe jednom u toku godine izvr{e prakti~nu proveru znawa.: 211-S73. Investitor je obavezan da radnike upozna sa mogu}im vrstama po`ara i da ih obu~i za ga{ewe po`ara. Odgovorni projektant. Ерић Pri upotrebi mlaznica.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. tako i sa ru~nim i prevoznim aparatima za ga{ewe po`ara.

Ерић GARDEROBA .238 9 GARA@A 2 9 Ø100 9 9 2 MAGACIN BRA[NA 9 9 10 PROIZVODWA HLEBA 5 20 15 14 9 10 23 5 10 PROIZVODWA PECIVA 9 DISPOZICIJA OPREME 2 9 5 10 Glavni prekida~ Razvodni orman Broj osoba u objektu Spoqni vatrogasni put Smer normalne evakuacije unutar objekta Nadzemni silos za bra{no Dvokrilna vrata sa vatrootporno{}u od 2 sata Aparat za po~etno ga{ewe sa prahom 9 kg Aparat za po~etno ga{ewe sa ugqendioksidom 5 kg Aparat za po~etno ga{ewe sa ugqendioksidom 10 kg Spoqni hidrant podzemni Spoqni hidrant nadzemni Unutra{wi hidrant sa opremom pod pritiskom Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

Израда анализа постојећег стања заштите од пожара. дојаву и гашење пожара. дојаву и гашење пожара. методологију одређивања зона опасности запаљивих течности. Ерић ПОГЛАВЉЕ 3: ПОСЛОВИ УНАПРЕЂЕЊА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У члану 29. Закона о заштити од пожара (“Сл. лица која се баве унапређењем заштите од пожара поред до сада стеченог знања морају познавати карактеристике свих запаљивих и експлозивних материја.Израда програма за санирање и унапређење заштите од пожара.Пројектовање уређаја и инсталација за детекцију. примарну и секундарну противексплозивну заштиту.Израда студија организације заштите од пожара. који су обрађени у овом поглављу. чврстих.Испитивање физичко – хемијских особина. детекцију експлозивних и запаљивих гасова као и основе превентивно техничке заштите.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 37/88) и Правилнику о условима за бављење пословима унапређења заштите од пожара (“Сл. Да би успешно обављали ове послове. као и погодности коришћења ових материја у објектима угроженим од пожара. . 26/85) дефинисани су послови унапређења заштите од пожара и услови у погледу техничке опремљености и стручног кадра које морају испуњавати правна лица која се баве овим пословима. . . као и сама процедура добијања овлашћења за вршење ових послова од МУП-а РС. 239 . гласник СР Србије” бр. гасова и експлозивних прашина. гласник СР Србије” бр. Под пословима унапређења заштите од пожара подразумевају се: . као и пројектовање уређаја за: детекцију. .Израда анализа о зонама опасности и одређивање ових зона на местима која су угрожена од настанка експлозивних смеша. течних и гасовитих запаљивих материја. .

У концентрацији изван ових граница не може доћи до експлозије због премале количине запаљивог гаса (паре) или због премале количине кисеоника. Ерић 3. Тачка паљења је најнижа температура на којој се у затвореном суду. течности и испарљивих чврстих супстанци. пара или магле код које још увек постоје услови за експлозивно сагоревање. даје се и припадност категорији степена опасности по здравље.1 МРа. јер се у затвореном суду испарења задржавају у датом простору па је њихова концентрација већа на мањој температури.010 дају се карактеристике опасних запаљивих гасова. Стандардном методом (Пенски – Мартенс) извршено је одређивање тачке паљења течних горива и сличних течности у затвореном суду. Овим стандардом дефинише се и температура самопаљења као минимална температура неке од ових материја на којој почиње сагоревање независно од извора топлоте.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.601. под одређеним условима. Доња граница експлозивности је најмања концентрација запаљивог гаса. Овим огледима се симулирају услови запаљења експлозивне смеше пламеном шибице. а наводи се да важе за температуре од 21 до 25оС и притисак од 0. На овај начин могуће је брзо налажење већег броја података о овим опасним материјама.С8. сиромашна смеша 0 експлозија DGE z s ρ богата смеша GGE 100% На овој линији концентрације са Z је означена тачка која одговара концентрацији минималне енергије паљења. За боје и лакове одређивање тачке запаљивости методом затворене посуде дато је по JUS Н. Овде се дефинишу и границе запаљивости као идентичне границама експлозивности. Према JUS Z. Тачка паљења течних горива и сличних производа који се пале на температури испод о 65 С. У стручној литератури се могу наћи сређени слични подаци за више хиљада материја – у новије време базе ових података дају се на новим медијима какви су оптички дискови или дискете за РС рачунаре. са S је означена стехиометријска смеша (сагоревање без остатака запаљиве супстанце или кисеоника). Осим ових имамо и смеше које имају највећу брзину пораста притиска експлозије (најбризантније смеше).1 ЗАПАЉИВИ ГАСОВИ И ФОРМИРАЊЕ ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША Mетода одређивања тачке запаљивости у отвореном суду по Маркусону дефинисана је у стандарду JUS B. да дође до хемијских реакција оксидације. онда се наведена вредност посебно означава. Горња граница експлозивности је највећа концентрација запаљивог гаса. Очито је да је температура самопаљења већа од тачке паљења. Тачка запаљивости је одређена као најнижа температура на којој се пале гасови који се појављују изнад загреваног узорка у додиру са пламеном. запале паре сакупљeне изнад узорка. запаљивост и реактивност за преко 400 материја. јер је овде енергија молекула довољно велика да није потребно довођење иницијалног пламена.H8. са ρ је означена концентрација максималног притиска експлозије. одређује се по JUS B.058 и по овој методи смеша се излаже малом пламену одређене енергије.047. пара или магле код које још увек постоје услови за експлозивно сагоревање.C0.H8. Овде је тачка паљења дефинисана као она добијена испитивањем у затвореном суду. 240 . односно упаљене цигарете. Када је испитивање обављено у отвореном суду. приношењем пламена са стране.

Границе експлозивности метана у ваздуху приказане су на дијаграму 3. Ерић У табели 3. то је могућност настанка експлозије већа. дошло до експлозије.3 46.2 се уочавају следећа времена: 241 .5 100 7.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. смањује се доња граница (DGE). За ово паљење.1 Граница експлозивности метана у ваздуху (смеша метан + ваздух) Дијаграм 3.горење и изгарање сагоривог остатка. . Постојећу експлозивну смешу треба иницијално запалити да би. Са дијаграма 3.1. узрочник мора да има: .2 Индукционо време паљења (ре – притисак експлозије) Температура и притисак такође утичу на границе експлозивности. . тј.00 12.1 Границе експлозивности и стехометријске смеше неких запаљивих гасова Запаљиви гас Граница експлозивности запремински % Стeхиометријска смеша запремински % DGE GGE Земни гас 5. Сам процес експлозије може да се подели у три фазе: .3 Ацетилен 2.5 Сумпорвоодник 4.енергију изнад минималне енергије паљења. .паљење.3 14. уз испуњење других услова. подручје експлозивности се шири.9 9. а расте горња граница експлозивности (GGE).75 Што је код неког запаљивог гаса ово подручје између DGE и GGE шире. Дијаграм 3.ланчана реакција.1 дате су границе експлозивности и стехиометријске смеше за неке запаљиве гасове. посебно у случајевима ниских вредности DGE.температуру изнад најниже температуре паљења те смеше. Са повећањем температуре или притиска. Табела 3.

под експлозивним смешама подразумевају се смеше у концентрацији од 10% DGE када се она третира као експлозивна. р . R . Класификација зона опасности одражава вероватноћу да експлозивна концентрација постоји. У том смислу.константа за узрочнике паљења. Дакле ако је вероватноћа појаве смеше: 10-2 р 1 Зона 0 -4 -2 10 р 10 Зона 1 10-8 р 10-4 Зона 2 Ово се може представити и на бројној оси. 3.зависи од услова горења. Ако је вероватноћа постојања експлозивне смеше (10% DGE) између 10-8 и 10-4. E k − kT τ= ne p Ово време се дефинише као карактеристика услова експлозије: утицајни фактори се односе на саму експлозивну смешу. Зона 1 опасности је простор у коме смеша не постоји трајно нити је учесталост њеног постојања велика. у даљим разматрањима зоне опасности карактеришу се вероватноћом постојања експлозивне смеше (10% DGE) од: 242 . али се она ипак може очекивати и у нормалним погонским ситуацијама.критична енергија паљења гаса. Е . У смислу дефинисања зона опасности.притисак експлозивне смеше. Зона 1 карактерише присуство експлозивне смеше са вероватноћом од 10-2 до 10-4. али и на услове у којима је узроковано паљење. то одговара појави смеше само у ненормалним погонским ситуацијама. t2 – време до почетка разгарања ланчаног процеса. Ерић t1 – време до почетка паљења. Овакав простор квалификује се као зона 2 опасности. може се приближно рећи да временски критеријум зоне 0 представља присуство смеше од 100 и више сати годишње.гасна константа.2 КЛАСИФИКАЦИЈА УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА НА ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈЕ Зоне опасности представљају категорију експлозивно опасног простора према вероватноћи да се у њему појаве експлозивне смеше. Т . Неопасан простор Зона 2 Зона 1 Зона 0 Како се у теорији рачуна са најнеповољнијим ситуацијама. t3 – време стабилног процеса експлозије.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Вероватноћа егзистенције смеше у тим просторима има границе од 10-2 до 1 (извесност). У датом изразу за τ је: к . Ово одговара постојању смеше у трајању од 1 до 100 сати годишње. простор у коме експлозивна смеша постоји трајно или се појављује често или је њена појава не сувише честа али је трајање дуже.температура смеше. Имајући у виду ову учесталост. Неопасним простором сматра се онај код којег је вероватноћа постојања експлозивне смеше мања од 10%. n ≈ 1 . Њој одговара временски критеријум егзистенције смеше од мање од 1 сат годишње. назива се зоном 0 опасности.

отвор за узимање узорка и др. регулациони вентил. Због тога мора претходно да се утврди или оцени: . С – секундарни).густина у односу на ваздух.радни притисак и температура. Напомена: 1. Основним стандардом JUS N.доња граница експлозивности. паре и сл. Анализирајући логограм за одређивање зона . прирубнички спој на цевоводу. пумпа.брзина истицања. Сваки елемент процесне опреме. вештачка. .1 Класификација опасних простора око извора опасности за гас који је лакши од ваздуха Поступак приказан на логичком дијаграму може се сажето објаснити табелом која обухвата: . ружа ветрова за отворени простор. температура) и услови метеоролошке тишине (струјање ветра испод 0. као што је приказано на слици 3.анализу извора испуштања (Т – трајни. . . Зона 2 р=10-4 Код утврђивања и класификовања опасног простора је основа извор испуштања.кретање ветра. 243 . вентилација.количина испуштања или интензитет испуштања запаљиве и експлозивне материје. уочавамо поступак класификације. Ерић Зона 0 р=1.концентрација запаљивог материјала који се испушта. .) мора да буде разматран као потенцијални извор испуштања запаљивог гаса.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.температура паљења. параметри процеса (притисак.5 м/сек). .S8. П – природна. сигурносни вентил. Ф – форсирана вентилаторима.1. . . процесни уређај (на пример.007 даје се принципијелни приказ угроженог простора око тачкастог извора у функцији густине. итд. .утврђивање утицаја промаје односно вентилације (Н – недовољна.утврђивање параметара извора и запаљивог материјала. . . шеме се односе на 2. принудна). облик и величина а) отворени простор зоне зависе од бројних б) извор опасности вишег степена фактора Слика 3.препреке и њихов карактер. Зона 1 р=10-2. П – примарни. или ограничена или ометана.

али се дешава у ненормалној погонској ситуацији. П – примарни извор – место на којем је испуштање запаљивог гаса или паре запаљиве течности повремено.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Логограм и табела омогућују да читалац разуме принципе дефинисања и класификације угроженог простора. Логограм није наравно довољан као једина основа за дефинисање зона опасности. . Ерић 2 ZONA ZONA 2 MAWI MAWA ZONA 1 VE]A INTEZITET VENTILACIJE U^ESTALOST VETRA NE DA ZONA 0 ZS ZONA 2 VE]I MAWI MAWA ZONA 0 ZONA 1 VE]A INTEZITET VENTILACIJE U^ESTALOST VETRA NE DA Слика 3. Овај поступак захтева анализу свих параметара који су поменути претходно. Јасно је да је овде потребно узети у обзир и препоруке које за конкретне ситуације даје светска и домаћа техничка регулатива. али и велико искуство на пословима дефинисања и класификације опасних простора. али је предвиђено технолошким поступком. што је предвиђено технолошким поступком. С – секундарни извор – место испуштања које није предвиђено технолошким поступком.2 Логички дијаграм 244 VE]I ZS ZONA 0 TRAJAWE EKSP.SME[E PRO[IRENI PROSTOR DA OTVORENI PROSTOR TRAJAWE EKSP.SME[E PRO[IRENI PROSTOR DA F P N OTVORENI PROSTOR NE F P N UTVR]IVAWE PARAMETARA IZVORA I ZAPAQIVOG MEDIJUMA UTVR]IVAWE PARAMETARA IZVORA I ZAPAQIVOG MEDIJUMA NE PRIMARNI IZVOR TRAJNI IZVOR -MAWE VEROVATAN REDOSLED DA IZVOR OPASNOSTI -VEROVATAN REDOSLED VENTILACIJA -FORSIRANA F DA -PRIRODNA VENTILACIJA P -NEDOVOQNA VENTILACIJA SADR@AJ MINIMALNIH USLOVA OPASNOSTI ZS N PROCESNI URE]AJ -ZONA SIGURNOSTI ZNA^EWE: ZONA 1 DA F P N UTVR]IVAWE PARAMETARA IZVORA I ZAPAQIVOG MEDIJUMA NE NE NEUGRO@ENI PROSTOR(3S) SEKUNDARNI IZVOR NE ZS Т – трајни извор – место на којем је запаљиви гас или пара стално (или дуготрајно) присутна.

мања учесталост – “тишина” (брзина испод 0.по правилу. 0 Незнатно повећано трајање смеше 1 Отворени простор: Не: значи затворена просторија 1 Да: зависно од учесталости ветра: већа учесталост даће мањи простор.незнатно повећано трајање 2 П У већини случајева узимајући најповољније услове 2 Ф Да: значи поуздан систем вентилације без застоја: . Општа вентилација уз ометано струјање) . Ерић Табела 3.код променљивог извора проширени простор . дати зону сигурности. док у појединим случајевима може да буде 2 Не: значи могућност помањкања присилне вентилације. општа вентилација уз ометано струјање). 2 .5 м/с) даће већи угрожени простор 1 2 Да: зависно од интензитета вентилације у односу на капацитет извора: . продужено трајање у каналима за гасове и паре теже од ваздуха 1 . од учесталости застоја зависи да ли ће се променити само распростирање зона утврђених под Да или ће околни проширени простор да буде Н 1 1 . око извора може да буде 0 2 Мања учесталост “тишина” даје већи угрожени простор Ф Да: уз потпуну поузданост вентилације.мањи простор око самог извора може да буде 1 . од учесталости застоја ће зависити да ли ће се променити само распростирање зона утврђених под Да или ће околни простор да буде П Н П Ф 2 2 1 Изразито повећано трајање у слабо вентилисаним просторијама. ОПИС Зона Т Н Слабо вентилисани простор (сабирници) 0 П Отворен простор.већи интензитет.мањи интензитет (нпр. треба да осигура зону опасности. док код недовољно дефинисаних параметара може да буде Не: значи помањкање присилне вентилације. Не значи затворена просторија 0 Да: зависно од учесталости брзине ветра 1 Већа учесталост ветра ће дати мањи простор.2 Поступак одређивања зона опасности према логичком дијаграму Извор Вент.екстремно продужено трајање у потпуно затвореном простору 0 .већи интензитет ће. за гасове и паре теже од ваздуха. по правилу.мањи интензитет (на пример. зависно од интензитета вентилације у односу на капацитет извора .по правилу. није могуће дименизионисати вентилацију за сва могућа ретка испуштања – у изузетним случајевима ограниченог и познатог извора испуштања и довољно дименизионисање вентилације 2 245 некласифициран простор .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. по правилу. Напомена: Само у изузетним околностима уз веома честе брзине ветра и посебно опасне изворе. на пример у каналима.

који оставља доста могућности за различити приступ одређивању зона и граница њиховог распростирања. за сада се тек у документу IEC 79-10 из децембра 1995. Нажалост. и у овом документу дат је принципијелан методолошки приступ. пришло у обради већег броја примера који треба да помогну разрешењу ове проблематике. али и других уређаја и алата. 246 . IEC покушава да ову материју стандардизује и уведе јединствене критеријуме за ову класификацију. год. Секретаријат 25. односно његова класификација на зоне опасности у индустријским погонима и просторијама где се јављају експлозивне смеше.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић 3. У ту сврху извршена је анализа око 150 примера предложене класификације из 14 земаља света. Централна канцеларија IEC-a.4 ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ ПОСТРОЈЕЊИМА И ЊИХОВО ПРОСТОРНО РАСПРОСТИРАЊЕ Одређивање угроженог простора. Женева Зона 0 Зона 1 Зона 2 3.3 ОЗНАЧАВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРЕМА ПРЕПОРУКАМА IEC Комитет 31 Ј. намењена је у првом реду правилном избору електричних уређаја за експлозивне атмосфере. Међутим.

Doury. посебно за постројења на отвореном простору. Ови утицаји су експериментално испитивани.случај концентрације смеше која одговара вредности 50% од доње експлозивне границе декларише формирање зоне опасности нула “0”. Релација Meadowsa Хоризонтално растојање од извора испуштања као граница зоне опасности израчунава се према формули: 1 / 1. као и утицај неквалитетног и лошег одржавања које узрокује појаву веће вероватноће настанка грешке на самом електричном уређају (лоше одржавање је техничко – технолошка истина у индустријским постројењима на овим просторима. Ови методи и програми су постављени на бази искуствених података за анализу угроженог простора. Утицај кретања ветра је свакако посебно изражен. .издашност извора испуштања (kg/s). .радни притисак на коме се процес одвија. не сме се изгубити из вида утицај редовног технолошког одржавања и вођење процеса. Ако зону нула “0” окружује зона један “1”. за практично одређивање зона опасности и граница њиховог распростирања. без појаве технолошких грешака. узимају се у обзир најнеповољнији параметри. Hester.случај концентрације смеше која одговара вредности 10% од доње експлозивне границе декларише формирање зоне опасности два “2”. потребно је познавање и следећих карактеристика утврђених извора опасности: . Wintrich. али само за случај да се зона 2 граничи са неопасним простором. Q. .181 R1 = (36. v.капацитет извора опасности (kg/s. без обзира на све методолошке приступе).брзина ветра (m/s). Тако су познате релације које су дали Pasquill. . Q. Више аутора је поставило и математичке методе за проучавање дужине распростирања експлозивне атмосфере око извора испуштања. Meadows. онда се граница зоне 1 рачуна по критеријуму 10% доње експлозивне границе.концентрација смеше (kg/m3) на растојању R1. Ерић За тачније одређивање величине угроженог простора и граница његовог распростирања.метеоролошке прилике и ружа ветрова.181 R2 = (84600Q / vmy dge ) Где је: R2.хоризонтална удаљеност од извора испуштања (граница зоне). l/s).врста и капацитет примењене вентилације затвореног простора. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. . При томе се одговорни технолог.физичко – хемијска својства опасне материје. у. .8Q / vy ) где је: R1 – хоризонтална удаљеност на тлу у правцу дувања ветра. 247 .локација извора опасности.издашност извора испуштања (kg/s). Дакле.временска учесталост појаве експлозивне смеше. .радна температура технолошког процеса. као базни пројектант. . ипак. опредељује за утицај концентрације експлозивне смеше у функцији извора испуштања на начин да за: . итд. и други: Релација Panquilla Хоризонтална удаљеност распростирања зоне опасности од извора испуштања добија се као: 1 / 1.случај концентрације смеше која одговара вредности 25% од доње експлозивне границе декларише формирање опасности један “1”. У сваком појединачном случају.

Институт за нуклеарне науке “Винча”. Релација Wintricha Хоризонтална удаљеност за распростирање опасног простора обрачунава се према релацији: 0 .хоризонтална удаљеност од извора испуштања. Јованов.5Q / vy ) Где је: R3. 1994. Павловић. приликом решавања ових задатака.хоризонтална удаљеност од извора испуштања. m. Институт за нуклеарне науке “Винча”.молекуларна маса (g/mol).концентрација експлозивне смеше у %. Q.доња граница експлозивности у %. 1996. морају да буду доступни сви релевантни параметри и специфичности технолошког поступка који се води и који су основа за доношење коначне одлуке. -IEC 79-10 Класификација опасних простора. како је то назначено у предговору аутора.концентрација експлозивне смеше у %. Q. Релација Doury-a Експериментални израз гласи: ( ) 0 . Наравно да. Јован М.издашност извора испуштања (kg/s). Јовановић: “Методологија одређивања зона опасности-запаљиве течности и гасови”. за овај веома сложен и одговоран посао нужна је сарадња екипе научних и стручних радника коју сачињавају: . опсег и ширина зоне могу да буду различити. Јованов. 1996. Ињац: “Методологија одређивања зона опасностиексплозиви и запаљиве прашине”. Никола Клеут:”Простори угрожени експлозивним смешама”.Београд.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Славица В.брзина ветра (m/s).специјалиста за заштиту од пожара и експлозија. уколико се примери користе за решавање будућих задатака класификације. уз стандард JUS N. 3 -Радован М.брзина ветра (m/s).359 где је: R4. Према одабраним националним и индустријским стандардима. да приближе филозофију класификације зона и стручној јавности укажу на постојећу инжењеријску праксу. Београд. 3.5 ПРИМЕРИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ3 Изабрани примери имају за циљ. -Радован М.S8. У многим предузећима. Београд.007 инструктивни за израду инвестиционо – техничке документације и елабората о класификованим и одређеним зонама опасности. Александар Д. v. . y. y.S8. Ерић v.технолог производње. стручном тиму који приступа одређивању зона.издашност извора испуштања (kg/s).003 и стандард JUS N. 769 R3 = (17829.брзина ветра (m/s). Обично то “одради” стручни радник електротехничке струке. Александар Д. . Наведени примери су реалност у индустријским постројењима на овим просторима и практично су. 1995. 769 R4 778000Q / yxv 0. 248 .инжењери машинске и електротехничке струке. -Радован Јованов. v. Институт за нуклеарне науке “Винча”. сасвим је погрешан приступ у методологији одређивања зона опасности. Павловић. ydge.

према до сада изложеном.карактер и интензитет извора испуштања. учешћу у техничким прегледима објеката.00 m. који ће бити обрађени на примеру класификације зона опасности обичне индустријске пумпе уграђене на коти +0. којима су зоне прецизно одређене. Ниво околног земљишта 2. 1.007. . степену и могућностима. као и важећих техничких прописа.3 Класификација зона опасности индустријске пумпе за претакање запаљивих течности 249 . Ерић У приручницима и часописима налазе се прикази типских зона опасности за поједине елементе технолошких линија. полази од чинилаца.врста и карактер производа. имајући у виду да би ова искуства могла помоћи пројектантима. . EN препорука и стандарда JUS N. Имајући у виду велико искуство аутора на прегледу инвестиционо – техничке документације за изградњу објеката. Просторна растојања категорисана су тако да је a=3m хоризонтално од извора испуштања. који служи за претакање запаљивих течности. његове тачке паљења у односу на параметре процеса и амбијенталну температуру.3. добија се следеће стање: Опасан простор експлозивне атмосфере класификује се као простор зона 1 и зона 2. Ти параметри су: . Канал испод коте земљишта Извор емисије (заптивач пумпе) Зона 1 Zona 1 Izvor emisije (zaptiva~ pumpe) Зона 2 Zona 2 Слика 3.технолошки процес и релевантни параметри за његово одвијање.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. на ниском притиску. б=1m изнад извора испуштања и нивоа тла. .S8. Графички приказ распростирања зона дат је на слици 3. Оне су одређене на основу докумената IEC 79/95. после разматрања свих параметара за индустријску пумпу капацитета 50 m3/h. Основна поставка код одређивања зона опасности. У овом примеру сам извор испуштања представља заптивач пумпе. на отвореном простору. као и у инспекцијском надзору објеката у експлоатацији који су опремљени инсталацијама и уређајима за рад у угроженим просторима. . биће приказан већи број класификованих зона опасности у различитим технологијама.врста и карактер вентилације по типу.густина пара у односу на релативну густину ваздуха (1). Пример 1: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ИНДУСТРИЈСКЕ ПУМПЕ ЗА ПРЕТАКАЊЕ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ Имајући у виду изнето.

6%(vol) .простор хоризонталне удаљености 1.0 m око габарита компресора и неограничено увис (до кровне конструкције). без мириса. Резервоари за транспорт и складиштење течног водоника су изоловани – “суперизолацијом”. Транспорт и складиштење водоника у течном стању су знатно економичнији.0 . Под нормалним условима водоник је безбојан гас без мириса и укуса.минимална енергија паљења: 0. . Напомена: зоне нису класификоване око отвора на објекту и око вентилационих отвора.1 m хоризонтално око зграде на зиду са вентилационим отворима и вратима 250 . .019 mJ . Није токсичан. налази се и компресор за водоник.густина у односу на ваздух: 0. Зона опасности 2 . бакар и његове легуре итд.4 bar .молекуларна тежина: 2.границе експлозивности: 4 – 75.група гасова: C . Судови за течан водоник праве се од материјала који имају добре механичке особине на изузетно ниским температурама: аустенитни хром-никл челици. У склопу опреме – електролизера. Уколико они постоје онда се у зону опасности 2 класификује и простор: . При раду са компримованим водоником треба бити изузетно обазрив. Течан водоник је провидан. Ерић Пример 2: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КОМПРЕСОРА ЗА ВОДОНИК У индустријским постројењима уобичајен начин производње водоника је електролизом воде. Према стандарду JUS N.просторија за смештај компресора. Водоник се транспортује и складишти у челичним боцама. експлозиван у одређеној концентрацији са ваздухом односно кисеоником. Водоник се брзо дифузује кроз порозне материјале. око 14 пута је лакши од воде.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. У боцу од 40 l стане свега 0.максимални притисак експлозије: 7.003 за оцену опасности од пожара и експлозије.температура паљења: 565oC .). При експанзији са високих притисака сви гасови.исту распрострањеност зоне имају и пратећи елементи инсталација за водоник (сушач. али су резервоари за ове сврхе веома скупи. целом запремином. која се састоји из намотаних слојева танких алуминијумских фолија између којих се налазе слојеви минералне вуне. Запаљив је тј.коефицијент дифузије: 0. се охладе. У ваздуху гори бледоплавим. битне су следеће карактеристике водоника: .69 cm2/s Зона опасности око компресора за водоник одређује се као: Зона опасности 1 . компримован на 150 – 190 bar. Водоник се често јавља и као споредан производ при добијању различитих хемијских производа или пиролизом угљоводоника. јер захтевају специјалне материјале и изузетну изолацију.07 .ознака: H2 .S8.5 kg гаса. јер он може да процури из инсталација које су непропустљиве за све друге гасове. он се у некој мери загреје. скоро невидљивим пламеном.стехиометријска смеша: 27% .1 m хоризонтално и 1 m увис око вентилационог отвора на крову зграде. сем водоника.температурни разред: T1 . филтер и сл.

капацитет: 50m3/h. док је засићен жут или црвен. Доводни цевовод сушача водоника је спојен на потисној страни вентилатора. вентилатор. У року од 5 минута од рада вентилатора укључује се електрични грејач за сушење силикалгела.4 Зоне опасности око компресора водоника Пример 3: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КОД СУШАЧА ВОДОНИКА (ВОДОНИКОМ ХЛАЂНИХ ГЕНЕРАТОРА) Кратак опис сушача водоника За елиминацију остатка влаге из генератора. тако да разлика притисака који остварује вентилатор генератора обезбеђује проток водоника кроз сушач. након 50 – 60 минута поново се врши продувавање сушача угљендиоксидом у трајању од 3 – 5 минута. радни притисак: 6. Кад се визуелним путем утврди да је елиминисана влага из сушача водоника. После престанка рада вентилатора. као и влаге која је присутна у самом водонику за хлађење генератора. 251 . температура водоника: 45оС. Карактеристике сушача водоника место уградње: испод генератора.1 bar. Сам силикалгел даје индикацију о засићењу – незасићен је плав или бео. Температура топлог ваздуха је око 100оС. ормар са припадајућом електричном опремом. Тада је инсталација спремна за поновно пуштање водоника из генератора. Поступак замене силикалгела Пошто се визуелним путем утврди засићеност силикалгела влагом. користи се сушач водоника са одговарајућим средством за апсорпцију влаге дехидратором – силикалгелом (чист силицијумдиоксид). Саставни делови сушача водоника су: посуда са силикалгелом. Затим се укључује вентилатор који потискује угљендиоксид из сушача. електропнеуматски вентил.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. инсталација сушача се продува угљендиоксидом у трајању од 4 до 6 минута. Слика 3. Ерић lak krov 1 zona 1 kompresor zona 2 . грејач ваздуха. а вентилатор остаје у раду још наредних 5 минута. Веза сушача и генератора хлађеног водоником је преко цевовода. искључује се грејач. пнеуматски вентил.

. Уколико препрека нема. Извори опасности на оваквим линијама. Зона опасности 1 У сфери полупречника 1. према одредбама стандарда JUS N.S8. То су секундарни извори опасности.отвор са провидним поклопцем на кућишту за визуелну контролу силикалгела. Ту се. у случају квара или погрешно вођеног технолошког процеса испуштају водоник у околни простор. Примарним извором опасности сматрамо само испусни отвор цевовода за одвођење водоника у слободан простор изван погонског објекта. су у принципу: .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. цевовода и апсорбера – кућишта са силикалгелом. Зона опасности 2 Простор неограничено увис. јер је повремено присуство запаљивог гаса предвиђено технолошким поступком. На сушачу треба прво дефинисати изворе опасности. мисли на поступак припреме раствора и његово наношење на таблету прскањем (распршивањем млаза). и неограничено увис до и око прве препреке. они који само под ненормалним околностима. а у овом простору се налазе електрични уређаји. јер се у тим просторима стално налази водоник.суд за припрему материјала са органским растварачима.изнад зоне 1. 1.5 m од испусног отвора цевовода за одвођење водоника из сушача. пре свега. Простор око самог сушача до хоризонталне удаљености 3m. они морају бити у Ех заштити. у концентрацијама које могу бити експлозивне.5 Зоне опасности око сушача водоника Пример 4: АУТОМАТСКА ЛИНИЈА ЗА ТАБЛЕТИРАЊЕ ЛЕКОВА (ЗАТВОРЕНИ СИСТЕМ) У циљу заштите лека од штетних спољних утицаја.вентил којим се често не рукује. . врши се облагање таблета.спојна места.007. 252 . То су: . Ерић Дефинисање зона опасности Подаци о водонику дати су у претходном примеру. наношењем посебног слоја. Имајући у виду све наведене околности одређују се зоне опасности сушача водоника и то: Зона опасности 0 Унутрашња арматура. најчешће изопропил алкохол и ацетон. тј. због могућности настанка формирања експлозивних смеша у околном простору. Ова технологија представља опасност у поступку реализације појединих радних операција у току којих се користе органски растварачи.5 zona1 zona2 3m od elemenata su{a~a koji mogu emitovati vodonik Слика 3.

Ерић . запремински. Вентилација простора.S8.цевни развод за допрему растварача (иако се ради о затвореном систему.простор око одсисних вентилационих отвора система принудне вентилације.линија за таблетирање са затвореним одсисним вентилационим системом. %. Да би се приступило класификацији зона опасности. доња горња Релативна густина паре или гаса (ваздух =1) Разређивач Група Температурни разред Изопропил алкохол А Т3 298.5м до нивоа коте терена. у сфери пречника 1. . 253 .простор 5 m од границе зона опасности 1.003 налазимо да су карактеристике следеће: Табела 3.6 12. зоне опасности аутоматске линије за таблетирање лекова класификоване су на следећи начин: Зона опасности 0 .. по правилу.) . Имајући у виду све претходно предузете мере.3 Основне експлозивне карактеристике растварача Температура самопаљења Тачка паљења Границе запаљивости. пројектује се и изводи као вештачка (принудна). њен начин контроле и др. .простор на удаљености од 1m од линије за таблетирање.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.1 Ацетон А Т1 465 -17.7 2 12 2.завршно обрађене таблете са свеже нанетим заштитним слојем са органским растварачима. у циљу онемогућавања или смањења вероватноће формирања експлозивне смеше. Изведеним системом вентилације не може да се утиче на степен извора опасности. Зона опасности 1 . заптивача. али се битно утиче на трајање и класификацију угроженог простора.00 m. прекида се и цео процес таблетирања. прорачуне и ефикасност вентилације. Сам систем вентилације простора изведен је као контролисан.уређај за наношење материјала са органским растварачем на таблету.9 11. Ако се анализа проведе на поменутим растварачима. имајући у виду одређен број вентила. С обзиром на релативну густину у односу на ваздух.8 2.суд са растварачима. треба избегавати сва удубљења и просторе испод коте +0. . узроковане вентилационим отворима. треба прикупити податке о карактеристикама запаљивих и експлозивних узрочника формирања експлозивне атмосфере (медиј). уграђују у просторије које чине посебан противпожарни сектор у односу на друге делове производног објекта (хале). . ради елиминације могућности стварања евентуалних “џепова” са експлозивном атмосфером.8 2 Овакве линије се.унутрашњост суда за припрему материјала са органским растварачима. па за случај престанка рада вентилационог система. Зона опасности 2 . онда из стандарда JUS N. прирубничких спојева и др. а отворе вентилационог система постављати што ниже.

према одредбама JUS N.5 . намотача. полиестер. Основне експлозивне карактеристике поменутих разређивача су. Осим опште вентилације погона. Овакве машине имају могућност наношења више различитих слојева штампе на материјалима као што су целофан.1 2. каде за потапање. Ерић Слика 3. од којих ће се у овом примеру користити етилацетат.S8. Претпоставка је да. доња горња 2. изведен је и локални одсис са саме машине.7 1. Сама машина састоји се од електромоторног погона.8 А Т1 515. обртних ваљака.003 следеће: Табела 3.4 Основне експлозивне карактеристике растварача Разређивач Група Температурни разред Температура самопаљења Тачка паљења Етилацетат Етилалкохол Етилгликол Метилетилкетон А А А Т2 Т2 Т3 426. око саме линије машине за штампање нема других извора испуштања експлозивне атмосфере.4 12. одсисног вентилационог система.2 11 3.8 10 Релативна густина паре или гаса (ваздух =1) 3 1. осим дневне количине боја.6 3. полиетилен и сл. етилгликол. запремински. за конфекционирање амбалаже.1 254 Границе запаљивости. лакова и разређивача. %. папир. Саме боје се припремају за штампу користећи при томе разређиваче.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.8 15. етилалкохол и метилетилкетон.3 19 1. Ова вентилација није контролисана. каширана алуминијумска фолија.6 Распростирање зона опасности Пример 5: ВИШЕСЛОЈНА ШТАМПАРСКА МАШИНА ДУБОКЕ ШТАМПЕ У графичкој индустрији једна од најзначајнијих машина је машина дубоке штампе. уређаја за наношење штампарских боја и др.6 -6.7 365 -4.

електрични уређаји у рЕх заштити морају да буду минимално за примену II групе гасова А и температурне класе Т3. . па до нивоа коте пода. Ако је то случај. .простор око машине за штампање. Хоризонтална растојања рачунају се од нивоа тла. У супротном. Одсисни вентилациони систем сушаре мора да има изведену контролисану вентилацију. 4. таве и посуде са бојом. категорије С Т6. 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. . Погонски услови Да би се прихватио овакав приступ класификацији зона опасности. Капацитет локалне вентилације са коте пода мора да обезбеди проток ваздуха од минимум 1 m/s. слично поступку испитивања самих рЕх заштитних електричних уређаја.места претакања запаљивих течности – трајни извори.унутрашњост вентилационог система за сушење и простор у сфери пречника 1. лаком и разређивачем – трајни извори. због тежине пара боја. . 2. онда долази до проширења зоне опасности 1 на целу погонску просторију. Припрема боја и њихово претакање и мешање не сме се вршити у самој просторији са линијом за штампање. Зона опасности 1 . Количине ускладиштених боја и лакова не смеју да пређу потребе за неометан рад у трајању од 3 сата.унутрашњост судова са запаљивим течностима. Зона опасности 2 . ширине 5 m хоризонтално и 1. 255 . 6.простор 5 m од границе зоне опасности 1 узроковане вентилационим отворима хоризонтално и 0. С обзиром на карактер и особине коришћених разређивача у овом примеру.7. . 5. лакова и разређивача у односу на ваздух.8 m вертикално.5 m хоризонтално и вертикално до коте пода. у поступку скидања остатака боје са ваљка применом разређивача. 8. Графички приказ зона опасности дат је на слици 3.свеже обојена трака – трајни извор. Систем вентилације мора да обезбеди такву измену ваздуха погонске просторије да се ни у једном случају не може појавити концентрација експлозивне смеше са ваздухом већа од 50% доње границе експлозивности. приликом одређивања карактеристика уређаја мора се одабрати уређај најстрожијих карактеристика. Просторија са штампарском машином мора да има изведен систем вештачке (принудне) вентилације.5 m изнад горње тачке машине.25 m. Капацитет пумпе за боје и лакове који се користе у процесу штампе не сме да буде већи од 45 l/min. морају да буду испуњени следећи погонски услови: 1.каде. са свих страна хоризонтално до уласка траке у уређај за сушење и вертикално до коте пода.простор око каде са бојом ширине 0. мора се од овлашћене лабораторије Савезног завода за стандардизацију тражити анализа конкретног узорка.простор око свеже обојених трака ширине од 0. Ерић Напомена: Када у стандарду нема података о експлозивној групи. 7. Извори опасности у просторији су: . до нивоа коте терена.5 m око одсисних вентилационих оквира система принудне вентилације. Класификацију и распростирање зоне опасности треба одредити на следећи начин: Зона опасности 0 .

где се помоћу ваљака из каде за лепак (1). Пример 6: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КАШИР МАШИНЕ У одељењу за каширање штампани материјал (целофан. где се на површину наноси слој лепка. а у себи садрже и известан проценат ацетона. који се користе. 256 .2 2.25 м изнад и око ролне папира сушара зона 1 зона 0 – каде са бојом зона 1 – 0.5 60 11. Табела 3. разређују се етилацетатом. а у самим просторијама држе се у потребним количинама: лепак или лак до 100 kg. па су зоне опасности сведене практично на габарите машина. полиестер) се удваја са алуминијумском фолијом и полиетиленом различите дебљине.5 Основне експлозивне карактеристике растварача Разређивач Етилацетат Ацетон Група А А Температура Температурни самопаљења разред о С Тачка паљења о С Границе запаљивости доња горња % gr/m3 % gr/m3 Т2 Т1 -4.4 -17. етилацетат до 50 kg. Ерић зона 1 0. На самој машини се захтева употреба експлозионо заштићених електричних уређаја. Термолакови. су на бази PVC и PVDC смола.7 Зоне опасности код машина (дубоке штампе) за вишебојно штампање ако се примени контролисана вентилација Преостали део простора и вентилација су решени примарном противексплозивном заштитом (контролисана вентилација).6 78. Даље трака пролази кроз осам сушара (3). лепак наноси на траку. Запремина просторије у којој је смештена кашир машина је 1137 m3.8 2. Основне експлозивне карактеристике растварача који се користе у одељењу су дате у табели 3.0 12. Поред процеса каширања. Загревање ваздуха врши се термалним уљем које циркулише кроз сушнице. ради се и лакирање фолије. На машини са одмотача А (слика) трака долази у лакир сектор.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.7 465 Релативна густина паре или гаса (ваздух=1) 3 2 Лакови и лепкови који се користе држе се у затвореним посудама ван производних просторија.8 400 310 426.5 м око каде за боју у свим смеровима Слика 3.5. где се нанети лепак суши топлим ваздухом који се вентилационим каналима (5) одводи у систем за пречишћавање загађеног ваздуха. Трака са одмотача Б се топлим ваљком лепи за већ поменуту траку у сектору за услојавање (4). Као средство за лепљење употребљава се лепак на бази полиуретанске смоле који се разређује етилацетатом. Каширана трака се намотава на намотачу В. У одељењу за каширање примењена су три система за вентилацију.

. . У просторију се убацује чист ваздух са три калорифера (4) капацитета 9000 m3/h. . Локална вентилација (2) капацитета 3000 m3/h исисава загађени ваздух испред и из лакир сектора.унутрашњост вентилационих канала.простор од 1 m око машине Приказ зона дат је на слици 3. Хоризонтални приказ зоне опасности Вертикални приказ зона опасности 1. Сектор за услојавање 5. Ерић Централна вентилација (1). Зона опасности 2 .8. примењеној вентилацији и изворима опасности. капацитета 11 000 m3 исисава ваздух из просторије.лакир сектор и простор од 1m око лакир сектора. Када за лепак 2.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. физичким особинама растварача. Посуда за лепак 3. Зона опасности 1 .посуда за лепак и посуда за етилацетат и простор од 1 m око њих. Вентилациони канали сушаре А Одмотач Б Одмотач В Намотач Зоне опасности вентилационих канала Слика 3.унутрашњост сушница. Вентилација сушара (3) капацитета 5000 m3/h исисава загађени ваздух из сушара.8 Распростирање зона опасности кашир машине 257 . На основу напред наведених података о технолошком процесу. Тунел сушаре 4. одређују се зоне опасности.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.7 287.7 2 Температура самопаљења Тачка паљења 12 Релативна густина паре или гаса (ваздух =1) 3 1. По својој природи.6 Основне експлозивне карактеристике растварача Разређивач Група Температурни разред Етилацетат Етилалкохол Ацетон Метилетилкетон Метилпропанол Бензин Изопропил алкохол А А А А А А Т2 Т2 Т1 Т1 Т2 Т3 426.8 10 1.2 10.8 -6. Да би се приступило разматрању и класификацији опасности експлозивне атмосфере у технолошком поступку израде штампане и нештампане флексибилне амбалаже од целофана. ПОЛИПРОПИЛЕНА. На основу тога.унутрашњост резервоара са етилацетатом и етилалкохолом. запремински. из подземног складишта растварача. У резервоару се налази смеша етилацетата и етилалкохола. полипропилена. Зона опасности 2 . па до нивоа тла. 258 .2 11 3. Секундарни: .прирубнички спојеви на цевоводу за транспорт флуида у резервоар. полиетилена и других материјала (алуминијумска фолија или PVC). ПАПИРА. папира. просторије са аутоматом за истакање разређивача. Зона опасности 2 . Просторија са аутоматима за истакање разређивача је у приземљу. Ерић Пример 7: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША У ПОСТУПКУ ИЗРАДЕ ШТАМПАНЕ И НЕШТАМПАНЕ АМБАЛАЖЕ ОД ЦЕЛОФАНА. Просторија са погонским резервоаром је на спрату. бакроштампа.7 m вертикално.1 27. извори опасности се класификују као: Трајни: .9 1. Табела 3.5 2. карактеристике и количине опасних материја које се користе у процесу. Систем пуњења резервоара је затворен. али и друге спољне утицаје: ружу ветрова.9 А Т3 298.8 -4.унутрашњост просторије.1 Централно складиште растварача Централно складиште растварача се састоји из четири међусобно повезане технолошке целине и то: просторије са погонским резервоаром.8 Границе запаљивости.5 2.6 2 2.3 19 2.9 11.6.унутрашњост резервоара са етилацетатом и етилалкохолом. доња горња 2. ПОЛИЕТИЛЕНА И СЛ. изнад просторије са пумпним постројењем. %. треба за полазну основу користити технолошки поступак и његове независне целине.4 12. Карактеристике опасних материја које се користе у поступку су дате у табели 3.6 426.1 5.7 365 465 515. просторије са пумпом за пуњење погонског резервоара. централно складиште растварача са надземним резервоаром. лакова. У просторији није изведен систем ни природне нити вештачке вентилације. зоне опасности се класификују као: Зона опасности 0 .8 <-17.6 2. погони каширања и екструзије. растварача).6 12. структуру објеката и њихове међусобне утицаје. боја.унутрашњост аутомата и простор 0. погон флексибилне штампе. Независне технолошке целине у поступку израде флексибилне амбалаже су: ускладиштење запаљивих течности (магацина.хоризонтално до габарита просторије и 1. итд. Према природи извора опасности зоне опасности се класификују као: Зона опасности 1 .8 -17.5 m око габарита аутомата.8 1.

На супротним зидовима просторије. При нормалним условима рада. Узимајући у рачун релевантне параметре дате су следеће вредности за пумпу капацитета од 50 m3/h која ради на ниском притиску: а=1.5 метар хоризонтално од извора. ц=3 метра хоризонтално од извора испуштања. не очекује се стварање експлозивних смеша. Канал испод коте земљишта Зона 1 1 Zona Izvor (zaptiva~пумпе) pumpe) Извор emisije емисије (заптивач Zona Зона 2 2 Слика 3. у висини од 15 cm од коте пода. У једном делу објекта врши се складиштење боја у оригиналној произвођачкој амбалажи. У просторији нема манипулације са бојама у смислу претакања. Цео систем транспорта разређивача из подземног складишта је затворен. уграђене су фиксне жалузине на отворима.9 Класификација зона опасности индустријске пумпе за претакање запаљивих течности смештене у просторију Класификација експлозивне атмосфере на зоне опасности – магацина боја и лакова Објекат је слободностојећи. степен: средњи. б=1 метар од нивоа земљишта и до 1 метар изнад извора испуштања. мешања и сличних радњи. Тип вентилације: вештачка. осим за случај акцидентне ситуације: пад посуде и разливање боја у просторији. Ерић Просторија са пумпом за пуњење погонског резервоара Центрифугалне пумпе са заптивачима представљају примарни и секундарни извор испуштања. Ниво околног земљишта 2. расположивост: добра. ватроотпорне издвојене просторије. 1. Густина 259 . Састоји се од три посебне. који омогућавају природну вентилацију просторије.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

7 m од коте последњег нивоа полице за складиштење боја. Мешање боја се врши ручно. Зона опасности 1 . Извори опасности су: посуде са бојама. Према утврђеним изворима.простор 1. зоне опасности се класификују као: Зона опасности 0 . па се све просуте количине и њихова испарења очекују у доњој зони просторије.5 m сферног радијуса. Вентилациони отвори на просторији су уграђени само на једном зиду и не омогућавају потребан ефекат природне вентилације. . до висине 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. па 1. па до нивоа тла и 1. 260 . Шаржирање компоненти је ручно (лак са садржајем метилалкохола и етилацетата.3 m хоризонтално од сваке полице. Простор око фиксних жалузина. се проглашава зоном опасности 1. али и за припрему боја за потребе дневне производње. . Постављени су у нивоу пода просторије. је простор зоне опасности 2. Број шаржи у току једне смене је 5. Просторије припреме боје мешањем – мешалице У поступку припреме боја користи се мешалица на електромоторни погон. после одмеравања потребних количина компоненти. Просторија за нијансирање боја дневне потрошње Део објекта централног магацина је предвиђен за складиштење остатака припремљених боја из производног процеса. па до дна нивоа тла. . опасан простор експлозивне атмосфере дефинише се као: Зона опасности 0 . са пиштољем за истакање из централног складишта. Извори опасности су: .посуде са бојом и разређивачем.5 m од отвора. па до нивоа тла. Ерић пара боја на бази растварача је тежа од ваздуха (референтни ниво 1). лакова и разређивача у оригиналној произвођачкој амбалажи. . Извори опасности су: . Положај отвора није омогућио ефикасну природну вентилацију угроженог простора. па до нивоа тла.отвори за узимање узорака.7 m од коте последње полице вертикално. чврсте компоненте). Мешање шарже је ограничено на временски период од 30 минута са могућношћу регулисања брзине мешања.5 m сферно око пиштоља за истакање разређивача у посуде за мешање боја. преко отвора на једном зиду просторије. цео простор. Због начина извођења вентилационих отвора.пиштољи за истакање разређивача.посуда за мешање боја. .унутрашњост посуда са бојом и лаковима.простор око сваке посуде са бојом 0. . Зона опасности 2 .заптивачи пумпе за дозирање потребних количина разређивача.простор у унутрашњости објекта до висине 1.мешалица. заштићеног фиксним жалузинама.3m хоризонтално и 1. које су нијансиране према захтевима технолошког поступка. Вентилација просторије се врши природним путем. као и вентилационих отвора од габарита отвора. преко електромоторног погона пумпи.унутрашњост посуде са бојом и лаковима. На основу тога. уз дозирање потребне количине растварача.прирубнички спојеви на цевоводу за развод разређивача. а по свом карактеру су секундарни.простор око посуде за припрему боје 1.5 m сферног радијуса. Зона опасности 2 .7m од коте последњег нивоа полице на којој је извршено складиштење боја и лакова у оригиналној фабричкој амбалажи вертикално и 0.

Хала има систем опште и локалне вентилације (свака машина има систем локалног одсиса).Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Систем за наношење боја је полуотворен (када за урањање). У сваком штампарском елементу одвија се исти поступак. Технолошки поступак подразумева репродукцију слике или текста са бакарног ваљка на површину штампарског материјала: целофана. простор са мешалицом до висине 1. Бакроштампа Производну халу чине три машине за дубоку штампу.простор 0. па до нивоа тла просторије је зона опасности 1.унутрашњост резервоара. Објекат пумпног постројења служи за пуњење резервоара. Зона опасности 1 .унутрашњост пумпног постројења. полипропилена. па до нивоа тла и око утакачког отвора резервоара припремљене шарже. Простор око резервоара је ограђен и то са три стране зидом. извори су: Трајни извор: .5 m хоризонтално од границе зоне 1. Зона опасности 2 .3 m око прирубничких спојева и заптивача пумпе сферно па до нивоа тла. извори опасности су утакачки шахт и одушна цев са АТ вентилом.5 m од границе зоне 1 око одушне цеви и 7. 1. примарни (отвори за утакање и узимање узорака) и секундарни (сви прирубнички спојеви. алуминијумских фолија и сл. Примарни извор: . извори опасности су: трајни (унутрашњост посуде и резервоара са бојом и разређивачем). Машине су вишебојне и у поступку штампе користе се боје на бази разређивача. Подземно складиште растварача чине четири укопана резервоара. уређај за наношење и сушење боја.5 m око отвора за узимање узорака сферно. полиетилена.5 m сферно око отвора на просторији је зона опасности 2. . каде за урањање.одушна цев. па до нивоа тла.унутрашњост резервоара.простор радијуса 1 m око одушне цеви. 261 . Сваки елемент има свој “цилиндар за штампу”. На основу тога.утикачка арматура. а са четврте жичаном оградом. заптивачи пумпи за дозирање потребних количина и сл. Сви канали су повезани у централни одсисни систем вентилације који је изван објекта штампарије. Зона опасности 2 .).5 m вертикално.5 m вертикално од габарита мешалице. за време од 1 час. папира. али са различитом бојом. до нивоа тла.унутрашњост мешалице и резервоара са готовом шаржом. Код подземних резервоара. Зона опасности 1 . Имајући у виду карактер извора опасности и утицаје вентилације зоне опасности се класификују као: Зона опасности 0 . Систем за наношење боје чине резервоар са пумпом.простор 1. полиестера.простор 1. Према категорији. зоне опасности се класификују као: Зона опасности 0 . а 1. а 1. посуде са бојом (за прихват евентуално просуте боје). Због начина извођења вентилационих отвора и утицаја вентилације на распростирање експлозивних смеша. Ерић По свом карактеру. Секундарни извор: .5 m од отвора шахта хоризонтално и 1 m вертикално. Пуњење резервоара се врши само неколико пута у току године дана.

Зона опасности 2 . принудном вентилацијом преко централног система.5gr/m3. која износи 2. па се процес отискивања друге боје и сушења понавља.простор каде за боју и простор 1 m око каде.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.седмобојне – 26000 m3/h. Паре растварача се из сушаре. Материјал за штампање се са одмотача.простор 0. као разређивача за боје је 100 kg/h.унутрашњост вентилационих канала (одсисних).5 m око границе зоне 1 у свим правцима (хоризонтално и вертикално). . врши се на класичном аутопунилишту опремљеном истакачком руком и пратећом опремом.Измерена концентрација етилацетата је мања од концентрације доње границе експлозивности. Сушење траке се одвија у коморној сушари. зоне опасности експлозивне атмосфере у хали бакроштампе. физичко – хемијским особинама растварача.сектор сваке секције за наношење боја и простор хоризонтално 1 m око машине. класификују се као: Зона опасности 1 . . . где се преко бакарног цилиндра остварује први отисак боје.простор 1 m око резервоара за боју. издвајају се испарљиве компоненте (органски растварач). а на траци остаје сув отисак боје. Максимална потрошња разређивача (етилацетата). на температури између 40 – 100 оС. .унутрашњост комора за сушење. Погон флексибилне амбалаже Зоне опасности се одређују на идентичан начин као за машине бакроштампе. примењеним системима принудне (вештачке) вентилације и утврђених извора опасности. Даље. Пример 8: АУТОПУНИЛИШТЕ СИРОВЕ НАФТЕ Пуњење аутоцистерни сировом нафтом на сабирној станици. Погони каширања и екструзије Каширање је поступак спајања два амбалажна материјала преко адхезивног средства – лепка. 262 .унутрашњост резервоара аутоцистерне. С обзиром на сличност технолошког поступка претходно изнетим у примеру. Ерић Вентилациони систем у хали обезбеђује 9. По изласку из коморе за сушење трака прелази у други елеменат за штампу. око једне машине (идентично је и за преостале две). где се боја суши топлим ваздухом. Надокнада свежег ваздуха врши се преко калорифера. .отвор аутоцистерне. Запремина просторије у којој су смештене машине износи 5000 m3. . Преко пумпе. капацитета 72000 m3/h. измерена у ваздушним струјама. зоне опасности одређене су на идентичан начин.истакачка рука. трака пролази кроз сушару. Укупни капацитет одсисног вентилационог система износи 46000 m3/h и то изнад машина за штампу: . . у вентилационим каналима износи 1298 g/m3.петобојне – 10000 m3/h. лепак стално циркулише између резервоара и каде која се налази у склопу елемената за наношење.2 % или 78. .шестобојне – 10000 m3/h. На основу наведених података о технолошком процесу.2 измене ваздуха на час. ради транспорта до рафинерије и даље прераде. одводе из просторије. извори опасности значајни за формирање експлозивне атмосфере су: . у виду бесконачне траке доводи до првог елемента за штампу. Само место претакања је на отвореном простору. Концентрација етилацетата.

10 Просторно потискивање зона опасности 263 . Ерић . а)хоризонтално б)вертикално Слика 3.5 m хоризонтално и 1 m ширине вертикално па до нивоа тла.5 m око габарита аутоцистерне и истакачког отвора руке за претовар нафте.простор око границе зоне 1 ширине 4. Просторно распростирање зона опасности приказано је на слици 3. зоне опасности претакалишта сирове нафте дефинишу се као: Зона опасности 0 . На основу тога.уграђена арматура и прирубнички спојеви. Зона опасности 1 .простор хоризонтално 1.10.унутрашњост аутоцистерне. Зона опасности 2 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

Основне карактеристике TNG. А.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.заптиваче пумпи и компресора. Околни простор резервоара и аутомата може бити угрожен експлозивном смешом TNG са ваздухом. . смештене у кавезна складишта и повезана на колектор из кога се преко испаривача гас транспортује цевоводом до места потрошње. Складишта TNG – а Течни нафтни гас складишти се на различите начине зависно од количине гаса. Због тога су хемијски прилично инертни. .група гасова II А . Течни нафтни гасови се складиште и транспортују у челичним боцама. због чега се транспортују и складиште у течном стању. Код мањих индустријских потрошача.вентиле којима се често рукује.места прикључака уређаја за пуњење боца. Трајним изворима опасности сматрамо: . пропилен. Лако се утечњавају под притиском при нормалним температурама. Овде се даје приказ опасног простора за складиште боца које 264 .раставна спојна места и заптиваче. Примарним изворима опасности сматрамо: . У близини великих градова или индустријских зона складиштење се врши у кугластим надземним резервоарима великог капацитета (више стотина m3). Они су запаљиви. пропан.сигурносне вентиле развода гаса и одушне вентиле. Аутомобили се могу опремити тако да као погонско гориво користе TNG па се за њихово напајање могу на станицама за снабдевање горивом постављати и одговарајући аутомати за истакање овог горива. Најчешће се у пракси као горива користе пропан и бутан. На станици се гориво складишти у подземним резервоарима намењеним за ову врсту гаса. изобутан. . а ако се потрошачу допремају камионом контејнери и боце онда се ови смештају у кавезна складишта. Ерић Пример 9: ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ СКЛАДИШТА ТНГ И ПРЕТАКАЧКОГ АУТОМАТА ЗА ПУЊЕЊЕ ТНГ У ОДГОВАРАЈУЋИ РЕЗЕРВОАР АУТОМОБИЛА Течни нафтни гасови (TNG) су бутан. За проналажење пукотина на судовима и местима испуштања на заптивачима најбоље је употребити сапуницу – индикација је стварање мехурова. безбојни. . Они су чланови парафинског низа код којих су све везе засићене.запреминске границе експлозивности 1. а за индивидуалне потрошаче се гас претаче у посебне контејнере и боце. које се простиру око извора опасности. чисти или у облику смеша. сигурносне вентиле и вентиле којима се често не рукује.6 – 2 За правилан избор електричне опреме и уређаја потребно је класификовати зоне опасности. Они могу бити изоловани и снабдевени уређајима за хлађење. бутилен и све смеше ових угљоводоника. преносним или транспортним цистернама или изолованим или неизолованим железничким цистернама.густина у односу на ваздух 1. Складишни резервоари могу бити надземни или подземни.температурни разред Т2 .прикључне елементе на претакалиштима. Код потрошача се гас претаче из ауто или вагон – цистерне обично у подземне резервоаре. Зоне опасности се одређују према наведеним подацима. с обзиром на могућност настанка експлозије су: . Ово су резервоари дистрибутера гаса из којих се врши претакање гаса у ауто или вагон – цистерне за веће потрошаче. користе се боце од 35 kg гаса.82 % . Секундарним изворима сматрамо: .99 – 8. нису корозивни нити токсични.

Категорија извора опасности: П – примарни. В.11 Зоне опасности код аутомата за истакање TNG у аутомобиле Локација извора опасности: отворени простор. Зона опасност 2 . цевовод. П – кућиште филтра. 265 . пропен. Графички приказ дат је на слици 3. на равном терену са природним проветравањем.простор око секундарног извора опасности (вентил на боци) у радијусу од 1 m. zona 1 zona 2 Слика 3. бутен и њихови изомери) и њихове смеше у течном или гасовитом стању. регулациони вентил). цео простор наткривен је конструкцијом (надстрешница са лаким кровом и слободним зидовима) представља зону опасности 2. пумпа са заптивачима С – елементи унутар кућишта уређаја пумпног аутомата Зона 1 Простор око аутомата за истакање горива полупречника 2. Савремени аутомати се израђују са безбедносном баријером између машинског дела и дела у којем је смештено електронско бројило (компијутерска глава). па до нивоа тла. Пумпна станица TNG – а за аутомобиле Извор опасности: кућиште аутомата са елементима (пумпа. Имајући у виду број ускладиштених боца и сваку појединачну зону. ненаткривен или наткривен. С – секундарни.5 m у полупречнику од мерног уређаја – пумпног аутомата и висине 0. Зоне опасности оваквог места се класификују као: Зона опасности 0 .25 bar при 40оС. Зона 2 Хоризонтални простор од 7.12. пиштољ за истакање. (Парни притисак је притисак пара изражен у bar при 40оС у равнотежном стању са течношћу). Малопродајно место за течни нафтни гас Течни нафтини гас чине нафтни угљоводоници (пропан.унутрашњност боца са TNG – ом. Течни нафтни гасови се складиште и транспортују у челичним боцама. Б. У том случају део аутомата у којем се налази бројило (горњи део) представља зону сигурности. сепаратор.5 метара од тла. чији парни притисак прелази 1. Малопродајно место TNG – а представља складиште боца.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 метара мерено хоризонтално и висине 1 метар изнад аутомата мерено од тла. бутан. Оно се лоцира на слободном наткривеном простору. Ерић нису повезане колектором и не користи се испаривач: овде зона опасности 2 обухвата целу унутрашњост “кавеза”.

изједначавањем притиска или гравитацијом.12 Распростирање зона опасности складишног простора са TNG . Претакалиште код дистрибутера мора имати детекторе гаса и мерач отпора уземљења. Ерић Слика 3. а величине тих зона у табели 3. 32/74). Детектори гаса имају задатак да сигнализирају присуство гаса чим концентрација достигне 20% од доње границе експлозивности. Пумпе и компресори морају бити пројектовани.7.13.ом Пример 10: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КОМПРЕСОРА ЗА ПРЕТАКАЊЕ TNG Претакање гаса из једне посуде у другу мора се вршити на један од следећих начина: разликом притиска. Пумпе и компресори се морају постављати на отвореном простору или у грађевинским објектима (пумпним и компресорским станицама).Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ови уређаји морају бити израђени и одобрени за ту сврху. Зоне опасности за компресоре дате су на слици 3. израђени. При тој операцији се користе пумпе или компресори. лист СФРЈ” бр. При томе је веома важан размештај гасних детектора у зони претакалишта. 266 . монтирани и коришћени у складу с одредбама Правилника о техничким нормативима за пумпе и компресоре (“Сл.

5 Zona 2 Zona 1 pro{irewe zone 1 za gasove g<0. (3) За гасове и паре групе (Б) ова удаљеност се протеже 3 km иза било које препреке или ограде.0 3. До 30 bar и С до 100оС <0.0 - - 1.0 3.5 – 1. радни и регулациони вентили.5 15 3.0 - 7.5 - 5.5 - - - - 5.5 7. С. mo`e biti i zona 0 izvor opasnosti pro{irewe zone 1 za gasove g>1.5 (2) 7.0 3. h l A h r 0 B ako je prostor slabo ventiliran.5 (А) >30 bar П или 100оС >100 bar П До 30 bar и С до 100оС 0.5 1.13 Зоне опасности за компресоре “TNG” 267 . Ерић Табела 3.5 (Б) >30 bar П или 100оС >100 bar П Зоне Редни број 2 0 Слика 2 3 r 2 ПРОСТОР Отворени природно вентилирани у великим омеђеним просторима Омеђени простор (зграде) Угрожени простор Зона 1 Зона 2 L l h L(3) h 1.5 - - 1.0 Напомене: (1) Извори опасности значе: П.примарни.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 4.5 30.5 Слика 3.5 - - 0. (2) Зона опасности се протеже у висини од висине h зоне опасности 2.0 1.5 1. отвори за дренажу и сл.0 0.0 4. која омета кретање гаса или паре.5 >30 bar П или 100оС >100 bar П До 30 bar и С до 100оС >1.0 1. Медиј: сви гасови и паре Густина Радни Извор (g) зрак=1 притисак и опасности темпер.5 - - - - 3. унутар зоне опасности на нивоу.7 Предмет извора опасности: КОМПРЕСОРИ TNG Извори опасности: Заптивачи.5 1.секундарни.0 3.0 1.

за сваки компресор или пумпу TNG мора бити осигуран ручни апарат за гашење пожара капацитета 9 kg праха. . JUS M. JUS M.5 bar.Z2. Гас се пре употребе припрема. која је стално прикључена на хидрантску мрежу притисак воде мора бити 8 bar.ако се користи стабилна инсталација са бацачима воде. месинганим или алуминијумским тракама и лимовима нарочито по ивицама где долази у контакт са оквиром. Врло важан услов је обезбеђење вентилације како за просторију у којој је трошило тако и за просторију у којој су резервне боце. мора бити постављено на бетонском стубићу.B5. Врата на тим просторијама морају бити од материјала који не варничи што се у пракси постиже облагањем челичних врата од профила лимова.Z2. . Ерић Приликом претакања течног нафтног гаса из транспортног средства у резервоар.5 m. бакарним.515. претакачког места.2.2. Прикључно место на ком се транспортно средство веже на уземљивач. транспортног средства и отвора на његовом резервоару и сл. . 268 .) бити удаљено најмање 7. .хидрантска мрежа за заштиту претакалишта мора имати најмање два надземна хидранта капацитета 10 l/sec у трајању минимално два сата. као и обрнуто. транспортно средство мора бити уземљено.B5. .023) или од шавних цеви (JUS C.511.Z2. .027). Приликом одређивања места на ком ће се транспортно средство везати на уземљивач. Систем на отвореном простору може да се састоји од највише 28 боца (радне и резервне).истовремено дозвољено је претакање из четири цистерне.510. Боце које се користе за течни нафтни гас морају да задовоље услове из југословенских стандарда JUS M. JUS MZ2.за сваку прикључену цистерну мора бити осигуран превозни апарат за гашење пожара капацитета 50 kg праха.550 и JUS M.забрањена је употреба пумпи и компресора са погонским мотором са унутрашњим сагоревањем. Потребно је предузети следеће мере за заштиту претакалишта TNG: . а затим се врши редукција и регулација притиска и мешање са ваздухом. Систем са боцама се може смештати у грађевинским објектима под условима прописаним у тачки 5. пожељно је определити се за место које ће од било ког места на ком је могућ излазак пара (резервоара. Инсталације за гас изводе се од челичних безшавних цеви (JUS C. а не сме се постављати у шахту (шахтови нису дозвољени у близини складишта са течним нафтним гасом).свако претакалиште мора имати стабилну инсталацију за распршену воду капацитета 10 l/min по 2 m2 тлоцртне површине свих прикључних цистерни у најмањем трајању од 2 часа.555.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.Z2. односно испарава. уз минимални притисак од 3.

0 5. односно теже од ваздуха протежу се по правилу до препреке. али не преко двоструких вредности наведених у табели.0 >100 bar До 30 bar и до 100оС 5. mo`e biti i zona 0 izvor opasnosti pro{irewe zone 1 za gasove g>1.5 3.0 3. спојни прибор.0 4.5 >100 bar До 30 bar и до 100оС 10.0 4.0 4.5 >30 bar или S 15.5 Слика 3.5 5. Зоне опасности за гасове лакше.5 Zona 2 pro{irewe zone 1 za gasove g<0.8 Зоне опасности технолошке инсталације Зоне ЕЛЕМЕНТИ ТЕХНОЛОШКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ 0 1 2 Редни број 4 (затвореног система) Извори опасности: Слика Прирубнице са заптивачима.5 >30 bar или 0. prepreka l h A 0 B L ako je prostor slabo ventiliran.5 5.0 4.0 5.5 <0.5 >30 bar или S 5. вентили којима се у току процеса не рукује и сл.14 Зоне опасности елемената технолошке инсталације 269 . спојке.0 (A) >100оС 7.5 10.5 – 1.5 S 7.0 7.0 15.0 3. цеви.0 4. Ерић Табела 3.0 4.0 (B) >100оС 20.0 >1.0 3. Простор Произвољан (отворени и омеђени) природно венитлиран Медиј: Сви гасови и паре. те запаљиве течности радне температуре изнад температуре запаљивости Густин Радни притисак и Извор (2) Угрожени простор (m) (g) температура опасности Зона 2 ваздух=1 L l h о До 30 bar и до 100 С 3.5 >100оС 10.0 4.0 >100 bar Напомена: (1) S – значи секундарни извор опасности (само код квара) (2) Вредности су дате за незаштићене елементе који у случају квара испуштају садржину у простор у издашној количини.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

компресорског постројења и колектора пунионице гаса. која формира сплет веома финих канала. Ацетилен се веома добро раствара у ацетону. и ова особина је искоришћена за његов транспорт под релативно ниским притиском од 15 – 25 bar. заптивачи на технолошкој опреми и инсталацијама. Извори опасности Извори опасности у погону за производњу ацетилена су калцијумкарбид (који у додиру са водом развија ацетилен).019 mJ Притисак експлозије: 8 МРa. 270 . Сви остали елементи технолошке опреме су примарни извори опасности. Отварањем вентила боце. Основне карактеристике ацетилена.5 bar). због чега се ови метали и њихове легуре не смеју користити. Трајни извори опасности су унутрашњост развијача ацетилена.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ливено гвожђе се не сме употребити. притисак у њој опада и из раствора се развија ацетилен. компресорско постројење. При трошењу гаса из боце губи се и један део ацетона. прикључна места на батерији за пуњење боца. У боцу се додаје и ацетон. У смеши са ваздухом даје једну од најексплозивнијих смеша. амонијумнитрата и др. То је безбојан гас. због чега се при сваком пуњењу боца мора измерити и по потреби допунити ацетоном. што значи растворени гас). Ерић Пример 11: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ АЦЕТИЛЕНСКИХ СТАНИЦА Ацетилен служи углавном за гасно – пламену обраду метала (сечење табли лима) и за заваривање.5 kg до 8.). Експлозивна способност ацетилена је много већа него код многих јаких експлозива (нитроглицерина. Под извесним условима ацетилен гради експлозивна једињења са бакром и сребром. нитротолуола. компресора и колектора са цевним разводом ацетилена. да би се избегла могућност да при снижењу температуре и отварања вентила у боцу уђе ваздух што би могло да доведе до загађивања гаса и стварања опасне смеше у боци. Опрема и цевоводи за ацетилен треба да буцу начињени само од челика или кованог гвожђа.унутрашњост развијача ацетилена. У боци мора увек да заостане извесна количина гаса (притисак 1 до 1. развијачи ацетилена. без мириса (технички ацетилен има карактеристичан оштар мирис због примеса). Дозвољена је употреба месинга са мање од 70% бакра и неких легура никла. Овако растворен ацетилен познат је под називом дисугас (од француске речи dissous – gaz. врата и вентилациони отвори – су секундарни извори опасности за суседне просторије. Ацетиленска боца је испуњена специјалном порозном масом. Потпуно сигуран суд за транспорт компримованог ацетилена представља широко примењена челична боца.5 kg гаса у зависности од притиска и квалитета порозне масе. у коме се под притиском ацетилен раствара. боце приликом отварања ради поправке или прикључења на колектор цевног развода ацетилена и сл. На основу ових података зоне опасности се одређују на следећи начин: Зона опасности 0 . са гледишта примене противексплозивне заштите су: Група гасова: С Температурни разред: Т2 Температура самопаљења: 305оС Густина у односу на ваздух: 0.5% Горња граница експлозивности: 100% Минимална енергија паљења: 0. При мешању са гасовима који са њим ступају у реакцију расте могућност експлозивног распадања (на приме ацетилен са хлором експлодира већ на светлости). У органској синтези служи као сировина за добијање сложенијих производа.9 Доња граница експлозивности: 2. У ваздуху sгори веома топлим сјајним пламеном. Отвори на објекту – прозори. У највише примењену боцу запремине 40 l може да стане до 5.

због хемијских карактеристика ових гасова. при нормалним температурама. а највиша 100% или 1080 gr/m3.водени осигурач. до кровне конструкције односно надстрешнице рампе. На пример. која у смеши са ваздухом може да сагори и експлодира. од значаја су и: . . Ацетилен има најшире експлозивно подручје од свих гасова.вентил за затварање гране са ацетиленом. угљендиоксида и аргона. питање одређивања и класификације зона опасности је једно од најважнијих. компресорске станице и пунионице ацетилена и приступни простор утоварно – истоварне рампе. његова цевоводна инсталација мора да се. У простору за смештај кисеоника.цео простор просторије развијача ацетилена. док технички ацетилен има карактеристичан оштар мирис. а служе за непрекидно снабдевање потрошача потребним гасом. То је безбојан гас. потпомаже горење. Илустрације ради. положи и води на растојању од минимум 250 mm. као активни елемент. Ова особина искоришћена је за његов транспорт под притиском од 15 – 25 bar. док су примарни извори само сигурности вентили.одвајач кондензата.простор полупречника 7. Ацетилен Запаљив гас.5 до 8. износи 2. Пропан бутан Течни нафтни гасови су бутан. У највише примењену боцу запремине 40 lit.5 kg гаса. . по хоризонтали. лако се преводе у течност под притиском. од развода ацетилена и пропан – бутана. Пошто кисеоник. бутилен и све смеше ових угљоводоника. пропилен. Најнижа концентрација овог гаса. Посматрано са аспекта технологије.колектор за прикључивање боца. Пример 12: СТАНИЦА ТЕХНИЧКИХ ГАСОВА – АЦЕТИЛЕНА И ТНГ-а При решавању локације за складиште техничких гасова. Температурне класе је Т2. . Температура паљења смеша ацетилена са ваздухом и кисеоником варира према саставу. Температура ацетиленско – кисеоничког пламена при садржају ацетилена од 36% износи око 3160 оС. због експлозивних карактеристика неких од гасова у смеши са ваздухом. смеша са 30% ацетилена у ваздуху пали се на 305 оС. по вертикали. па се тај простор одмах може класификовати зоном безбедности – неопасним.5 m хоризонтално и 4. због чега се углавном користе у гасовитом облику. односно експлозивно неугроженим простором.сигурносни вентили. вентилационих канала и сл.боце са ацетиленом. пропан.мерно – регулациона арматура. . прозора. 271 . . без мириса. За саму класификацију зона опасности.5% или 27 gr/m3. изобутан. не постоји опасност од експлозије. као горива.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. обрадиће се зоне опасности прво за складиште ацетилена. Зона опасности 2 . извора у постројењу. у зависности од притиска и квалитета порозне масе. може да стане 5. . Ерић Зона опасности 1 . Веома се добро раствара у ацетону. Уобичајено је да се овакви објекти посебно лоцирају и граде као слободностојећи.5 m по вертикали до ивица врата. Они су запаљиви и експлозивни. систем судова и цевовода са ацетиленом су трајни извори опасности. а затим и ТНГ-а. захваљујући присуству примеса. а експлозивна група С.

Зона опасности 2 . Графички приказ распростирања зона опасности дат је на слици 3. вертикално до нивоа плафонске конструкције. а) Хоризонтално распростирање б) Вертикално распростирање Слика 3. зоне опасности треба класификовати на следећи начин: Зона опасности 0 .хоризонтално 3 m од отвора. Ерић Имајући у виду поменуте особине и сам карактер гасова.унутрашњост просторије.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.15.унутрашњост свих посуда са ацетиленом. Напомена: одушак сигурносних вентила је у самој просторији.15 Графички приказ распростирања зона опасности станице за ацетилен 272 . било природне). као и уобичајена техничка решења оваквих станица. Зона опасности 1 . било принудне. вентилација просторије није посебно изведена (простор је без вентилације.

флексибилна веза боца – колектор. који се до горионика доводи посебним цевним разводом.сигурносни вентил. Сама станица је посебан грађевински објект. . за потпалу котловских постројења користи се TNG гас. Ерић Станица течног – нафтног гаса (ТНG-пропан/бутан гас) У енергетским постројењима.боца са TNG – ом. .99 – 8.унутрашњост посуда са TNG – ом и унутрашњост испаривача. .82 %.редукциони вентили.16.6 – 2.S8. Зону опасности станице треба одредити на следећи начин: Зона опасности 0 . Зона опасности 1 . Слика 3.16 Графички приказ зона опасности 273 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.колектор са вентилским везама.простор 3 m хоризонтално око отвора на објекту и вертикално од кровне конструкције до нивоа тла.унутрашњост просторије са испаривачем.експлозиона група А. . Извори опасности у станицама су: . Зона опасности 2 . . .граница експлозивности 1.испаривач.густина у односу на ваздух 1.температурна класа Т2. имајући у виду карактер самог TNG – а. Графички приказ дат је на слици 3. . Главни безбедоносни показатељи према одредбама JUS N.унутрашњост просторије са боцама. . Боце са TNG – ом су прикључене на колекторски развод.003 су следећи: За пропан – бутан: . . са природном вентилацијом у доњој зони. пре свега у термоелектранама.

постављају се на надземне “јастуке” према DIN 6616.) Максимални дозвољени капацитет (l) Од интерног пута (m) Од суседних објеката корисника. удаљености извора електричне енергије итд.шипке за мерење количине течности у резервоару.прикључак од 2” за испуст талога.5 m хоризонтално од границе зоне 1 и 4.одушног цевовода 5/4” који се завршава одушним вентилом и прикључком за мерење.9 Запаљива течност B (бензин или сл.уливног цевовода од 3”. . МУП РС прописао је безбедоносна растојања према табели 3. од челичног лима. Ерић Пример 13: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КАНАЛА ЗА КРЕЧНУ ВОДУ КАЛЦИЈУМ КАРБИДА.) D (дизел гориво или сл. КРЕЧНИХ ЈАМА И ТАЛОЖНИКА ОТПАДНИХ ВОДА У ПОСТУПКУ РАЗВИЈАЊА АЦЕТИЛЕНА Извор опасности је калцијумкарбид.т. као и вода која се испушта из гасометра садрже извесну количину раствореног ацетилена.) ови резервоари могу да се изводе са: . 0. приликом одобравања локације.усисног цевовода од 5/4”. вертикално. Пример 14: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ЗА ПРЕНОСНЕ РЕЗЕРВОАРЕ ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ Преносни резервоари за складиштење запаљивих течности се израђују према стандарду DIN6608.мерачем протока и ручном крилном пумпом. цревом и славином за истакање. који у додиру са водом или влажењем развија ацетилен. Кречни муљ из развијача ацетилена и вода којом се испирају развијачи. .5 m по висини. од челичног лима или на челичне саонице. вертикално. За смештај преносних резервоара. Зоне опасности одређујемо као: Зона опасности 1 . јаме и таложника. Табела 3. . (m) Од стамбеног или јавног објекта. .простор 7. D су запаљиве течности са вишом температуром паљења.аутоматом за точење М 120 Re. 274 . . Зона опасности 2 . а у другој су групи.з. У зависности од намене резервоара (одмеравање точених количина горива. или другог уређаја за мерење нивоа горива. од нивоа тла.9. (m) V=10000 6 10 1 20 V=20000 5 8 12 15 Овде се под запаљивим течностима сличним бензину подразумевају оне чија је тачка паљења ≤ 50оС.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. По својој природи то су примарни и секундарни извори опасности. Резервоар је снабдевен арматуром која се састоји од: . кречних јама и таложника отпадних вода од габарита канала.ручном крилном пумпом.простор 4. (m) Од границе суседа.5 m изнад канала за кречну воду. .5m хоризонтално.

17 Зоне опасности за преносни резервоар (на санкама) за запаљиве течности Табела 3.10. Мере r2. конзервама. Подаци о контејнерима су прегледно дати у табели 3.11.према табели и слици. или се ти поступци могу вршити само при доброј дневној осветљености (ако у близини резервоара нема расвете). односно цистерна ослоњена на чврсте ослонце. m. хоризонтално и вертикално дате су у табели 3.простор мерен радијално од отвора на арматури и опреми.). Пример 15: КОНТЕЈНЕРИ СТАНДАРДНИХ МЕРА ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ Овакви контејнери су израђивани за привремено складиштење мањих количина запаљивих течности и још их има у већем броју у употреби.опрема (пумпа. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић Зоне опасности: Зона опасности 0 . . Изведени су од челичног лима са потребним ојачањима. r1.арматуре. 275 . и простор испод тога до тла. бачвама (50 литара по бачви).унутрашњи простор резервоара.5 2 Резервоар се мора уземљити ради одвођења статичког електрицитета. Резервоар мора бити осветљен када се врши утакање или истакање горива. Зона опасности 2 . Аутоцистерна или њена приколица не сматрају се за преносни резервоар и кад би били уклоњени точкови. мерач протока и др.5 1 r2H (m) 10 8 r2v (m) 2. У контејнеру се складиште запаљиве течности у бурадима (до 200 литара по бурету). Зона опасности 1 . пластичним и стакленим боцама (1 до 15 литара). zona 0 zona 2 zona1 Слика 3.10 Запаљива течност В D r1 (m) 1. Кров им се откида при притиску експлозије унутар контејнера од 2 bar.

да би се очувао квалитет запаљивих течности (боја.5 2990 x 2591 x 2438 6.горе . капајућом методом или поступком вакум импрегнације.сталци за бурад и бачве. Складиштење посуда у непосредној близини грејног тела није дозвољено.доле V.4 2500 Опрема контејнера У зимским условима.6 мере Површина пода. разређивача и др. Ерић Табела 3. Сви клизни елементи и места где се може очекивати појава варничења морају бити вруће поцинковани или имати заштитне облоге од материјала који не варничи (алуминијум и сл. Зависно од врсте и величине посуда у контејнеру се може користити: . . Наношење изолационог лака одвија се урањањем. 276 .l 1.11.0 0. m2 Површина Површина Дозвољени отвора за отвора за капацитет вентилацију m2 вентилацију m2 запаљиве течности . лепкова. . m K K/2 6058 x 2591 x 2438 13.).мостна дизалица – до 5 kN. Импрегнација намота је један од најпознатијих технолошких поступака којим се то постиже. Димензије контејнера Ознака величине контејнера Габаритне АхВхН.18 Зоне опасности за контејнер за запаљиве течности у посудама Пример 16: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД СВЕЖЕ ИМПРЕГНИРАНИХ ПРЕДМЕТА НА ПАЛЕТАМА У РАДИОНИЦАМА Поуздан рад електричних уређаја омогућава се ефикасном изолацијом њихових саставних делова.5 0.) у контејнеру се може одржавати повољна температура системом топловодног грејања са радијаторима. zona 0 zona 1 zona 2 posuda za prihvat prosutog goriva zona 2 Слика 3.регали за посуде. лакова.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.8 5000 0.

19 Зоне опасности код импрегнираних предмета који се суше на столу Пример 17: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КАДА ЗА УРАЊАЊЕ НАМОТА У ИЗОЛАЦИОНИ ЛАК У РАДИОНИЦАМА У слободном простору радионица за поправку електричних уређаја. па ако није изведен систем локалне контролисане вентилације (што је често случај) угрожени простор се дефинише као: Зона 0 .унутрашњост каде и простор непосредно изнад површине средства за импрегнацију (изолационог лака). тј.простор око зоне 1 до 5 m удаљености и до 3 m вертикално од ивица посуде са лаком. Зона 1 . Зона 2 . 277 . После наношења лака за изолацију свеже импрегнирани предмети (намоти или поједини делови прекидача. њихове паре. а температурни разред Т1 до Т3. садржи толуол.околни простор до 5 m од импрегнираног уређаја хоризонтално и 3 m вертикално па до нивоа пода. Зона опасности 2 . где представљају извор опасности. бутанол.околни простор од импрегнираног уређаја до 2.5 m хоризонтално и 1. у недостатку целокупне технолошке линије за наношење лака за импрегнацију.) одлажу се на палету. користе се каде у којима се налази лак за лакирање урањањем (потапање намота или других електричних уређаја целом запремином у суд). Према карактеру изолационог лака. трансформатора. спадају у групу А.19. Ови разређивачи. када представља извор опасности од експлозивних смеша са ваздухом. као разређивач.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 zona2 5 zona1 Слика 3. 3 1. ксилол или друге сличне компоненте. Зоне опасности су означене на слици 3. сто и сл. Ерић Лак за импрегнацију. Имајући у виду брзину полимеризације средстава за импрегнацију на собној температури (сушење се може вршити ефикасније у одговарајућој сушари) одређују се зоне опасности и то: Зона опасности 1 . контактора.5 2.око посуде у радијусу 5 m хоризонтално и до 2 m вертикално увис па до коте пода. мотора и др.5 m вертикално од габарита уређаја до нивоа пода.

Зоне опасности одређене су као: Зона 0 . Ерић Слика 3. Зона 1 .унутрашњост посуда – аутоклава и резервоара за импрегнацију. Изнад самог уређаја потребно је поставити систем за локалну вентилацију са контролом ефикасности одсисавања (пресостат или заставичаста / крилна склопка). У случају прекида рада вентилационог система процес у аутоклаву мора да буде заустављен.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.простор око аутоклава до 5 m хоризонтално и 3 m вертикално око димензија уређаја.20 Зоне опасности при импрегнацији урањањем у посуду Пример 18: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД УРЕЂАЈА ЗА ВАКУМ ИМПРЕГНАЦИЈУ У РАДИОНИЦИ Уређај за вакум импрегнацију се углавном састоји од аутоклава и резервоара са средством за импрегнацију. 278 . Уређај се обично поставља слободно у радионици.

410 има следеће карактеристике: . дизел гориво према ЈUS B. .22 Зоне опасности код вентилационих елемената и уређаја на крову објекта у коме се јавља ЕS Пример 20: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ АУТОЦИСТЕРНИ ЗА ПРЕВОЗ ДИЗЕЛ ГОРИВА D2 У складу са JUS стандардима.температура паљења tp≥55oC.густина на 15оС је 810 до 860 kg/m3. Ерић zona1 Слика 3.21 Зоне опасности код импрегнације у затвореној посуди Пример 19: ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ЗА ОДСИСНЕ ВЕНТИЛАТОРЕ granice zona 1 zavisno od gustine vazduha zona 1 za gas gustine bliske vazduhu zona 1 za gas sa zona 2 za te`ak gas zona 2 za gas zona 1 za gas sa gustine bliske vazduhu ventilaciona komora u potkrovqu sa "kapom" na krovu radijalni krovni ventilator Слика 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. 279 .H2.

5 m до зоне 1 хоризонтално до висине цистерне и 5 m од ивице цистерне.СМЕША ПРОПАНА И БУТАНА .134 Стандардом JUS B.H2.H2. односно у посуди се налазе две фазе – течна и гасна.ПРЕМА ОДРЕДБАМА JUS B. 280 .S8. Течна фаза има велики коефицијент термичког ширења па се у посуди увек мора оставити довољан простор за гасну фазу (за температуру од 40оС потребно је да се остави 17% запремине посуде како би се спречило стварање великих механичких оптерећења на зидове суда). прелазе у течно стање. zona 1 zona 0 zona 2 Слика 3. хоризонтално. Ерић Према JUS Z. ове ознаке представљају: .007 зоне опасности код аутоцистерне за превоз ове врсте горива одређују се као: Зона 0 .простор на удаљености 1.простор на удаљености 0. TNG у боцама које се користе за јавну употребу мора бити одорисан (на пример етил – меркаптаном) како би се могао приметити при неконтролисаном истицању.Fx – материју која директно или индиректно може учествовати у процесу горења. и 1 m од горњег плашта цистерне вертикално.III – B – течне запаљиве материје. Према стандарду JUS N.5 m од плашта цистерне до нивоа тла.134 дефинисана је смеша угљоводоника. Назив “тачни гас” потиче од особине ове смеше гасова да на релативно малом притиску у посуди. . при собној температури. .C0. пропана и бутана. Зона 1 . која је на собној температури под притиском од 25 bara у течном стању. хоризонтално до висине 1 m вертикално. Према стандарду JUS N.003 паре D2 спадају у температурни разред Т3 и групу А. Смеша пропан – бутана добија се из природног гаса или из гасова који настају у рафинеријским и петрохемијским процесима.23 Зоне опасности аутоцистерне за превоз дизел горива Пример 21: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ СФЕРНИХ РЕЗЕРВОАРА ЗА УСКЛАДИШТАВАЊЕ ТЕЧНОГ НАФТНОГ ГАСА .S8.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.унутрашњост цистерне.005 дизел гориво има карактеристике које се скраћено означавају:Fx III B Fu.Fu – материје које при сагоревању стварају веће количине димних гасова. па се из подручја гасне фазе може одводити ка потрошачу одређена количина гаса под притиском гасне фазе. Зона 2 .

5 m вертикално. Ерић Основни параметри смеше.5 m хоризонтално и вертикално око одушних цеви резервоара.82 % .25 Зоне опасности аутопретакалишта 281 .простор од 7. с обзиром на могућност стварања експлозивне смеше са ваздухом према JUS N.густина у односу на ваздух 1. Зона 1 .6 – 2 Сферни складишни резервоари су надземног типа.24 Зоне опасности код кугластих резервоара за TNG Пример 22: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КОД АУТОПРЕТАКАЛИШТА zona2 zona1 Слике 3. без заштитног базена. Зоне опасности се одређују као: Зона 0 .S8.003 су: . Околни простор је раван без удубљења.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Зона 2 .простор унутрашњости резервоара и 1.5 m вертикално.5 m од хоризонталне пројекције резервоара и 3 m од габарита резервоара до нивоа тла и висине 1. zona 2 zona 1 Слика 3.99-8.температурни разред Т2 .граница експлозивности 1.група гасова (пропан/бутан – смеша 35/65) IIA .простор 15 m хоризонтално од хоризонталне пројекције резервоара и 1.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Пример 23: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ НАДЗЕМНОГ РЕЗЕРВОАРА ЗА ЗАПАЉИВУ ТЕЧНОСТ
ДО 100 m3

zona0

zona1

zona2

Слика 3.26 Зоне опасности надземног резервоара са запаљивим течностима
Пример 24: ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ УКОПАНОГ РЕЗЕРВОАРА СА
ЗАПАЉИВОМ ТЕЧНОСТИ
Начин одређивања приказан је табелом 3.12.
Извори опасности:
Локација извора опасности:
Категорија извора
Зона 0
Зона 1
Зона 2

Табела 3.12
Одушна цев са АТ вентилом и утикачки шахт
Отворени, природно проветравани простор изнад
резервоара
Трајни – површина запаљиве течности
Примарни – одушна цев резервоара
Секундарни – арматура за утакање
Унутрашњост резервоара
Простор до 1 m висине изнад приступног окна,
одушних цевовода у пречнику од 5 m мерено од
габарита приступног окна и одушног цевовода
Простор изнад околног терена ширине 2 m од зоне 1,
мерено хоризонтално и висине 0,5 m мерено од тла

zona2

zona1

zona0

Слика 3.27 Зоне опасности укопаног резервоара за запаљиве течности

282

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Пример 25: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ СКЛАДИШТА СА ЗАПАЉИВОМ ТЕЧНОШЋУ У
ПОСУДАМА НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ

zona1
zona2

Слика 3.28 Зоне опасности складишта са запаљивом течношћу у посудама на отвореном
простору
Пример 26: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ МЕСТА ЗА УЗИМАЊЕ УЗОРАКА

Слика 3.29 Зоне опасности места за узимање узорака за гасове лакше од ваздуха и паре
(w>1,5) теже од ваздуха

Слика 3.30 Зоне опасности код гасне бушотине и код хидраулчне пумпе

283

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Пример 27: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ПРИ ИСПИТИВАЊУ И ЕКСПЛОАТАЦИЈИ СПОЈНИХ
ВОДОВА СА САДРЖАЈЕМ МЕТАНА
Испитивање и експлоатација слојних вода са садржајем метана подразумева
производњу, дегазацију, ускладиштење и припрему за коришћење. При одређивању зона
опасности треба имати на уму неколико значајних чињеница:
а) да су постројења на отвореном простору па постоји проветравање,
б) да садржај метана у испитиваним и третираним геотермалним водама у овом примеру
износи 90%,
в) да је количина издвојеног гаса из вода поступком дегазације око 100 Nm3/h при
постојећим технологијама,
г) да су безбедоносни параметри метана:
- однос густине према ваздуху – w=0,6;
- група гасова А;
- температурни разред, Т1;
- DGE = 5% ; GGE = 15% .
Према технологији рада извори опасности на постројењу за дегазацију су:
-Трајни извори опасности: гасни простор дегазатора и одушна цев за испуштање гаса у
атмосферу.
-Примарни извори опасности: бушотина.
-Секундарни извори опасности: пумпе примарног кола, вентили, прирубнице, славине за
узимање узорака, елементи арматура од бушотине до дегазатора, одушна цев на резервоару
дегазиране воде.
На основу овако одређених извора опасности дефинисане су зоне опасности као:
-Зона опасности 0 : унутрашњост главног простора дегазатора;
-Зона опасности 1 : шахт бушотине и простор изнад, полупречника 1,5м и око одушка
дегазатора.
-Зона опасности 2 : простор полупречника 7,5м око бушотине и 1,5м око одушка резервоара
дегазиране воде.
Пример 28: ХИДРАУЛИЧНА ПУМПА У ПРОЦЕСУ ПРОИЗВОДЊЕ НАФТЕ

Слика 3.31 Зоне опасности хидрауличне пумпе у преносу производње нафте
284

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Слика 3.32 Зоне опасности у процесу производње нафте и гаса
Пример 29: КОМПРЕСОР ЗА ВОДОНИК У СЛОБОДНОСТОЈЕЋЕМ ОБЈЕКТУ
Компресорско постројење је у згради, која је слободностојећи објекат, лоциран на
нивоу терена. Доња зона просторије и лантерна омогућавају природну вентилацију. Извори
испуштања су секундарни: компресорски заптивач, вентил или прирубнички спој. Гас је по
својим карактеристикама (за Н2):
- експлозиона група С
- температурна класа Т2
- густина у односу на ваздух 0,1
- границе експлозивности 4- 75 %.
Применом идентичне методологије, добијају се следеће вредности за границе
распростирања зона као: Зона опасности 2.
Графички приказ дат је на слици 3.33.

a) хоризонтални пресек
285

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

DNO ZATVORENOG DELA
KOMPRESORA
2. НивоNIVO
компресора

CRTE@ NIJE U RAZMERI

Зона 2
Zona 2

б) вертикални пресек
а = 3 m хоризонтално од извора испуштања
б= 1 m хоризонтално од вентилационих отвора кровне лантерне
ц = 1 m вертикално изнад вентилационог отвора кровне лантерне
Слика 3.33 Графички приказ зона
Пример 30: СИГУРНОСНИ ВЕНТИЛ НА КОЛОНИ СА БЕНЗИНОМ
Колона са бензином је на отвореном простору. Пречник одушне цеви за сигурносни
вентил је 25 mm. Извор опасности, је по карактеру, примаран. Разматра се отварање вентила
на притисак од 1,5 bar (0,15 МРа).
Карактеристике неких бензина су:
- експлозиона група II А,
- температурна класа Т3,
- густина у односу на ваздух 4,
- граница експлозивности 0,7 – 8%.
Моторни бензин (МВ)
- експлозиона група II А,
- температурна класа Т3,
- густина у односу на ваздух 4,
- граница експлозивности 0,6 – 8%.
Авионско џет – гориво ATG
- експлозиона група II А,
- температурна класа Т3,
- густина у односу на ваздух 4,5 – 5,5,
- граница експлозивности 0,6 – 6,5/7,5%.
286

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Бензин за рударске светиљке
- експлозиона група II А,
- температурна класа Т3,
- густина у односу на ваздух 5,
- граница експлозивности 0,8 – 7%.
Зоне опасности се класификују као:
Зона опасности 1
- простор хоризонтално у свим правцима а = 3 m од извора испуштања, вертикално до нивоа
тла, а с обзиром на карактер пара које су теже од ваздуха.
Зона опасности 2
- простор 2 m у свим правцима од границе зоне 1, односно б = 5 m у свим правцима од извора
испуштања до нивоа тла.
Графички приказ дат је на слици 3.34.

Зона
Zona 1 1
Zona 2 2
Зона

Слика 3.34 Графички приказ зона
Пример 31: КОНТРОЛНИ ВЕНТИЛ НА ЦЕВНОМ РАЗВОДУ ПРОПАНА
Вентил се налази на инсталацији цевног развода пропана у затвореном простору.
Извор испуштања је секундарни.
Карактеристике пропана су:
Пропан (95% и пропилен):
- експлозиона група II А,
- температурна класа Т1,
- густина у односу на ваздух 1,5 до 1,6,
- граница експлозивности 2 – 11%.
Користећи се принципом изнете методологије, зона опасности се дефинише као:
Зона опасности 2
- простор 1 m у свим правцима од извора испуштања (вентила), па до нивоа тла, имајући у
виду изнете хемијске карактеристике самог пропана.
Графички приказ распростирања зоне дат је на слици 3.35.

287

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

а = 1m

Милан Б. Ерић

Зона 2

Слика 3.35 Зона опасности 2 око вентила, као секундарног извора
Пример 32: ПОЦЕСНА МЕШАЛИЦА СА ЗАПАЉИВОМ ТЕЧНОШЋУ
У процесу производње се, у појединим деловима, одвија мешање шарже са запаљивом
компонентом, у самој мешалици. Мешалица је на отвореном простору и представља део
технолошке колоне. На кућишту уређаја постоји отвор за посматрање и узимање узорака.
Довођење или одвођење запаљиве течности (шарже) се врши путем цевовода.
Независно од карактера самог процеса, овај извор испуштања разматра се са парама
течности које су теже од самог ваздуха. Сам мешач израђен је од материјала који не варничи.
Применом уобичајене методологије, одређене су типичне вредности за овај извор, и
то:
а = 1 m хоризонтално од габарита мешача,
б = 1 m вертикално у вис, од габарита мешача,
ц = 1 m хоризонтално, надовезујући се на удаљеност а,
д = 2 m хоризонтално, надовезујући се на удаљеност ц,
е = 1 m у вис, од нивоа тла.
Ако је дренажни отвор слабо проветраван, или је испод коте тла, генеришу зону
опасности.
Зоне опасности узрокују следећи извори:
- трајан – унутрашњост мешача, односно простор изнад нивоа запаљивог флуида,
- примаран – отвор за узимање узорака,
- секундаран – истицање или просипање течности око посуде мешача, вентили или
прирубнице на цевном разводу флуида.
Графички приказ дат је на слици 3.36.
1. Канал испод нивоа пода
Kanal ispod nivoa poda
2. Процесна
течност
Procesnaпода
te~nost
3. Ниво
Nivo poda

Зона 0
Zona 0

Зона
1
Zona 1
Зона
Zona 2 2

Слика 3.36 Зоне опасности процесне мешалице са запаљивом течношћу
288

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

Пример 33: ГРАВИТАЦИОНИ СЕПАРАТОР СЛОЈНИХ ВОДА
Гравитациони сепаратор је у рафинерији нафте, на отвореном простору. Тачка
паљења запаљивих течности је испод процесне и амбијенталне температуре. Сепаратор је
испод нивоа земљишта. Типичне вредности за класификацију и распростирање зона
опасности за овај пример су:
- а = 3 m од сепаратора,
- б = 1 m изнад коте терена,
- ц = 7,5 m хоризонтално од сепаратора,
- д = 3 m изнад коте терена.
Имајући у виду карактер сепаратора, недовољан степен вентилације, површину изнад
течности сакупљену у самом сепаратору и садржај слојних вода, зоне опасности се
дефинишу као зона 0, зона 1 и зона 2.
Распростирање ових зона и њихова класификација приказане су на слици 3.37.

NIJE U
RAZMERI
1. CRE@
Ниво
пода
2. Течност

Zon
a0
Зона

0
Зона
1
Zona1
Зона 2
Zona2

Слика 3.37 Зоне опасности гравитационог сепаратора у индустрији нафте
Пример 34: УРЕЂАЈИ У КОЈИМА СЕ НАНОСЕ И СУШЕ ПРЕМАЗНА СРЕДСТВА
Критеријуми за одређивање зона опасности код уређаја у којима се наносе и суше
премазна средства дефинисани су у Правилнику о техничким нормативима за уређаје у
којима се наносе и суше премазна средства (“Сл. лист СФРЈ” ,бр. 57/85) и своде се на:
1) извори опасности код кабина:
а) пиштољ за распршивање;
б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство;
2) извори опасности код када за урањање:
а) слободна површина премазног средства у кади;
б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство;
3) извори опасности код уређаја за обливање:
а) све унутрашње површине радног дела уређаја;
б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство;
4) извори опасности код уређаја за откапавање:
а) укупна површина уређаја;
б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство;
289

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

5) извори опасности код уређаја за ваљање и наливање:
а) систем за циркулацију премазног средства;
б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство;
Уређаји у којима се наносе или откапавају премазна средства, са контролисаном
вентилацијом и количином ваздуха која обезбеђује концентрацију пара растварача испод
вредности од 10% од доње границе експлозивности, немају зоне опасности под условом:
1) да се пројектована количина ваздуха потврди испитивањем;
2) да се рачунски докаже да у свим случајевима престанка рада вентилационог система
концентрација заосталих пара растварача неће прелазити вредност од 25% од доње границе
експлозивности.
Ако се рачунски не могу доказати услови сматра се да је радни простор уређаја зона
опасности 2, а простор око уређаја је неугрожен.
Графички приказ распростирања дат је на слици 3.38.

Слика 3.38 Графички приказ зона
Пример 35: УРЕЂАЈ СА НАДГЛЕДНОМ ВЕНТИЛАЦИЈОМ У КОЈЕМ СЕ НАНОСЕ ИЛИ
ОТКАПАВАЈУ ПРЕМАЗНА СРЕДСТВА
За уређаје у којима се наносе или откапавају премазна средства, а имају надгледану
вентилацију која обезбеђује концентрацију пара растварача испод вредности од 10% од доње
границе експлозивности, зоне опасности се класификују за следеће случајеве:
За температуру амбијента до 38 оС и тачку паљења растварача до 38 оС.
- Зона опасности 1 је радни простор уређаја, а зона опасности 2 је простор око уређаја
обухваћен сферним радијусом од 5 m од ивице свих отвора уређаја.

Слика 3.39 Распростирање зона опасности отворене кабине
290

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Милан Б. Ерић

1

2

Слика 3.40 Распростирање зона опасности тунелске кабине
Пример36: УРЕЂАЈ СА КОНТРОЛИСАНОМ ВЕНТИЛАЦИЈОМ У КОЈЕМ СЕ НАНОСЕ
ИЛИ ОТКАПАВАЈУ ПРЕМАЗНА СРЕДСТВА
За уређаје у којима се наносе или откапавају премазна сретства, који имају контролисану
вентилацију која обезбеђује концентрацију пара растварача између вредности 10% и 50%
доње границе експлозивности, зоне опасности се класификује за следеће случајеве:
а) за температуру амбијента радног простора и тачку паљења растварача до 38 0С:
-зона опасности 1 је радни простор уређаја, а зона опасности 2 је простор око уређаја
обухваћен сфериним радијусом од 5 м од ивице свих отвора уређаја.
б) за температуру амбијента радног простора до 38 0С и тачку паљења растварача већу од 38
0
С:
-зона опасности 2 је радни простор уређаја,
-простор око уређаја је неугрожен.
Графички приказ зона за случај под а) је индентичан као у примеру бр. 35, а за случај под б)
као у примеру бр. 34.
Пример 37: УРЕЂАЈ СА НАДГЛЕДАНОМ ВЕНТИЛАЦИЈОМ КОЈИ ОБЕЗБЕЂУЈЕ
КОНЦЕНТРАЦИЈУ ПАРА РАСТВАРАЧА ИЗМЕЂУ 10% И 50% DEG
За уређаје у којима се наносе или откапавају премазна средства, који имају
надгледану вентилацију која обезбеђује концентрацију пара растварача између вредности
10% и 50% од доње границе експлозивности, зоне опасности се класификују за следеће
случајеве:
а) За температуру радног простора и тачку паљења растварача до 380С:
- зона опасности 1 је радни простор уређаја и околни простор у сферном радијусу од 5 м од
ивице свих уређаја, а зона опасности 2 је простор око уређаја од границе распростирања зоне
1 до сферног радијуса 10 м од ивице свих отвора уређаја.

1

2

Слика 3.41 Распростирање зона опасности отворене кабине
291

Графички приказ зоне дат је на сл. 3. зависно од укупног трајања свих кварова у току године. који би могли имати за последицу могућност појаве експлозивне смеше.5m b=5m 2 a=1. Пример 38: ОТВОРИ ВЕНТИЛАЦИОНИХ КАНАЛА НА ОДСИСНИМ ГРАНАМА СИСТЕМА Разматраће се два случаја. Ерић б)За температуру радног амбијента до 380С и тачку паљења растварача већу од 380С: -зона 1 обухвата унутрашњост уређаја. не могу бити веће од 50% вредности доње границе експлозивности. и то: а)Ако је унутрашњост вентилационог канала зона опасности 1: -простор око отвора вентилационг канала (цевовода) је зона опасности 1 у радијусу од 1. у зависности од карактера зоне опасности простора из којег се врши одвођење смеша принудним путем. Графички приказ распростирања зона дат је у примеру бр. Дозвољене границе прелазног простора сушара. односно радни простор сушаре у коме се запреминска концентрација пара растварача при максималној температури сушења налази између вредности 10% и 80% доње границе експлозивности. 292 .42 Распростирање зона опасности вентилационог канала а) из угроженог простора зоне 1 б) из угроженог простора зоне 2 б) Ако је унутрашњост вентилационог канала зона опасности 2 Ако је у вентилационом каналу дефинисана зона опасности 2.5 м од ивица отвора.35.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.42а. а у наставку зоне 1 до границе сферног радијуса до 5 м од ивице отвора је зона опасности 2. односно радни простор сушаре у коме концентрација пара растварача при максималној температури сушења не може ни у ком случају прећи вредност од 10% доње границе експлозивности. тј.42 б Пример 39: УРЕЂАЈ У КОМЕ СЕ СУШЕ ПРЕМАЗНА СРЕДСТВА – СУШАРА Критеријуми за одређивање зона опасности код сушара су: 1) извор опасности код сушара. 3. 3) прелазни простор сушаре. који је са системом вентилације. 2) неугрожен простор сушаре. Графички приказ зона дат је на сл. док је зона опасности 2 простор око уређаја обухваћен сферним радијусом од 5 м од ивице свих отвора уређаја. 1 a=1. односно радни комади на чију је површину нанесено премазно средство.5 м од ивице отвора. та се зона простире и око отвора цевовода до границе сферног радијуса од 1.5m 2 Слика 3.

Слика 3. б) да имају контролисану вентилацију. зоне опасности одређују се на следећи начин: А) ако је тачка запаљивости растварача нижа од 38оС и температура у просторији нижа или једнака 38оС: а) зона опасности 1 обухваћена је сферним радијусом од 5 m од габарита радних комада.5 m од габарита радних комада. Ако се радни комади између уређаја у коме се наноси премазно средство и сушаре транспортују преко транспортног уређаја који није заштићен уређајем за предсушење. в) да се рачунски докаже да у свим случајевима престанка рада вентилационог система сушаре концентрација заосталих пара растварача неће природном вентилацијом у радном простору прећи дозвољену границу прелазног простора.43 Распростирање зона опасности сушаре Слика 3. Б) ако је тачка запаљивости растварача виша од 38оС и температура у просторији нижа од 38оС: а) зона опасности 1 обухваћена је сферним радијусом од 1. б) зона опасности 2 простире се између зона опасности 1 и сферног радијуса од 10 m од габарита разних комада.5 m од габарита радних комада. б) да имају контролисану вентилацију.44 Распростирање зона опасности сушаре са тачком паљења растварача вишом од 38оС Пример 40: СУШАРА И ПРЕДСУШАРА СА ПРЕЛАЗНИМ ПРОСТОРОМ За сушаре и предсушаре које су пројектоване и изведене са прелазним простором. Ерић 4) сушаре са неугроженим радним простором. б) зона опасности 2 простире се између зоне опасности 1 и сферног радијуса од 7. тј. односно сушаре које су пројектоване са дозвољеном концентрацијом пара растварача у вредности 10% од доње границе експлозивности под условом: а) да је пројектована количина свежег ваздуха потврђена испитивањем. под условом: а) да је пројектована количина свежег ваздуха потврђена испитивањем. 5) сушаре са прелазним простором које су пројектоване са дозвољеном концентрацијом пара растварача у вредности од 10% до 50% доње границе експлозивности. за дозвољену концентрацију пара растварача у вредности од 10% до 50% доње границе 293 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

зона опасности 1 је улазни део радног простора сушаре и простире се од улазног отвора до ¾ дужине самог радног простора: .од аутоцистерне на претакалишту. Извори опасности су по природи двојаки: .46 Зоне опасности тунелске сушаре Пример 42: ПРЕТАКАЛИШТЕ ЗА БЕНЗИН НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ Претакачко место бензина је на отвореном простору. па и улазног.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Вентилација је природна. 294 . Слика 3. Слика 3. Ако су отвори тунелских сушара опремљени ваздушним завесама.46.45 Графички приказ распростирања зона опасности за коморну сушару Пример 41: ТУНЕЛСКА СУШАРА СА РАДНОМ ТЕМПЕРАТУРОМ ИЗНАД 140ОС За тунелску сушару код које је радна температура виша од 140оС или је једнака тој температури. . под условима да је пројектована количина ваздуха потврђена у пракси и да постоји изведен систем контролисане вентилације. зоне опасности класификују се на следећи начин: .5 m. зона 2 се смањује на сферни радијус од 1. а зона опасности 2 је простор око отвора сушаре и обухваћен је сферним радијусом од 5 m од ивице отвора сушаре.зона опасности 2 је излазни део радног простора сушаре (1/4 дужине сушаре).зона опасности 1 је радни простор сушаре. Графички приказ зона опасности тунелске сушаре дат је на слици 3. али и простор око улазног отвора сушаре обухваћен сферним радијусом од 5 m од ивица било ког отвора. Ерић експлозивности.од елемената саме претакачке руке. за случај да се исти налазе у зони опасности 1.

295 .5 m. g = 1 m. па до нивоа тла.простор 1.6 – 8%. . .47 Зоне опасности претакалишта за бензин на отвореном простору Вредности означених величина са слике су: а = 1.температурна класа Т3.простор 1.5 m. Drena` ni kanal 1.5 m. и регулација режима рада бушотина и усмеравање тока флуида према жељеном систему за сепарацију.изолационом прирубницом. Дренажни канал CRTE@ NIJE U RAZMERI Zona 11 Зона Зона Zona 22 Слика 3. c = 1. . f = 1.47. Зона опасности 2 . Распростирање зона приказано је на слици 3.простор хоризонтално 1. . као и простор дренажног канала који има недовољан степен вентилације. .5 m хоризонтално од границе зоне 1.граница експлозивности 0. .5 m од осе утакачког шахта цистерне и осе цевовода утакачке руке. e = 4. Сваки бушотински прикључак је опремљен са: . .стабилном дизном. просипање или истицање бензина). У оквиру њега се врши. Карактеристика моторног бензина је: Моторни бензин (МВ) . . Ерић По свом карактеру су и примарни (утакачки отвор на цистерни) и секундарни (прирубнички спојеви. .густина у односу на ваздух 4.експлозиона група II А. 1 m изнад нивоа тла и 4. Зоне опасности се класификују као: Зона опасности 1 .одговарајућим топловодним линијским измењивачем топлоте.пријемном чистачком славином. d = 1 m.ерупционим засуном. мерног и растеретног вода. поред сабирања флуида. са одређеним бројем бушотинских прикључака. Пример 43: КОЛЕКТОРСКИ СИСТЕМ САБИРНО – ОТПРЕМНЕ СТАНИЦЕ У ПОСТУПКУ ПРОИЗВОДЊЕ НАФТЕ Колекторски систем се састоји од збирног.5 m хоризонтално од дренажног канала.5 m. b = 1.5 m вертикално од горњег нивоа цистерне и цевовода истакачке руке.коленастим топловодним грејачем.5 m.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

5 m од зида танкване и вертикално увис 2 m. .4%. 296 . Физичко хемијске особине фенола су: . .24. вентили и пумпе који транспортују фенол. . . . Цевоводи. Колектор је на отвореном простору.5 m од ивице резервоара и 0.5%.прикључцима за збирни и мерни вод са рафинеријским засунима.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.вертикално 1.граница експлозивности 0.експлозиона група II А.хоризонтално 1.5 m у вис па до нивоа тла.3 – 2.5 m од габарита претакачких пумпи. Зона опасности 2 .6 – 6. То су прирубнички спојеви и радно – контролна арматура. .густина у односу на ваздух 7.хоризонтално 7.због трајног присуства фенола. због могућности учесталијег квара или истицања на самим прирубничким и заптивачким местима инсталације.локалним инструментима за контролу притиска и температуре. Графички приказ распростирања зона дат је на слици 3. Физичко – хемијске особине сирове нафте су: .сферно у радијусу од 1 m око одушне цеви резервоара. Резервоари су на отвореном простору. . Зоне опасности се класификују као простор зоне 2 и то као угрожен простор. Ерић . .температурна класа Т3. . Слика 3. Зоне опасности се тако класификују као: Зона опасности 0 .унутрашњост резервоара. .хоризонтално 4.48 Распростирање зона опасности око колектора са нафтом Пример 44: РЕЗЕРВОАРСКИ ПРОСТОР СА ФЕНОЛОМ Класификација зона обухватиће ситуацију са три резервоара у заједничкој танквани. хоризонтално и вертикално 3 m од крајњих ивица система. представљају секундарне изворе опасности.простор танкване до висине зида.густина у односу на ваздух 3. док је пумпа за рециркулацију загрејаног фенола у својој суштини примарни извор опасности.температурна класа Т1.48. Извори опасности су по свом карактеру секундарни.граница експлозивности 0. . .5 m од кућишта претакачке пумпе и вертикално 1. Зона опасности 1 .5 m.експлозиона група II А.прикључком на растеретни колектор са кугластом славином.

49. ИЗОБУТАН И МЕТИЛ – ВИНИЛ – ХЛОРИД) Извори опасности: процесне воде Локација извора опасности: отворени простор на нивоу терена – тла Категорија извора опасности: Т – трајна удубљења и канали у зонама опасности. од нивоа тла Зона 2 15 m од извора опасности и 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. ако су слабо проветравани П – примарни С – секундарни Зона 0 Канал. Слике 3. Ерић Графички приказ зона дат је на сликама 3. удубљење у зони опасности недовољно проветраван Зона 1 5 m од извора опасности лево – десно и 1.49 Хоризонтално и вертикално распростирање зона опасности групе резервоара са фенолом Пример 45: ДРЕНАЖНИ ПРОСТОР ПРОЦЕСНИХ ВОДА ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ДРЕНАЖНЕ ПРОЦЕСНЕ ВОДЕ НА НИВОУ ТЕРЕНА ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ И ГАСОВА (осим за ПРОПИЛЕН.50 Графички приказ зона опасности дренажног простора Пример 46: РЕЗЕРВОАР СА ИНДУСТРИЈСКОМ КИСЕЛИНОМ Резервоар је надземног типа. Карактеристике индустријског xylena ускладиштеног у резервоару су следеће: 297 .5 m увис. уграђен на слободном простору.0 m увис од нивоа тла Слика 3.

Зона опасности 1 . . Грађевински простор за станицу за снабдевање горивом саобраћајних средстава у гаражама је простор у објектима подземних гаража које могу да буду самостални. .густина у односу на ваздух 3. Зона опасности 2 .температурна класа Т1.простор хоризонтално и вертикално око габарита резервоара до нивоа тла и дренажни простор. Ерић . Povr{ina te~nosti CRE@ NIJE U RAZMERI 1. Примењујући методу IEC – а. стамбеног или пословно – стамбеног објекта. примарни извор – сигурносни одушак (вентил). лоцираним у гаражама. . .51. . б = 3 m. При томе су вредности растојања дефинисане као: а = 3 m.резервоари за складиштење течних горива.справе за пуњење резервоара на саобраћајним средствима.граница експлозивности 1 – 7. зоне опасности се класификују на: Зона опасности 0 .експлозиона група II А.сферни простор око сигурносног вентила до крова резервоара. . 298 .5%.грађевински простор за смештај справа за пуњење резервоара на саобраћајним средствима. Површина течности Zona 0 Зона 0 Zona 1 Зона 1 Zona 2 Зона 2 2 Слика 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. посебни објекти изнад којих се налазе слободне површине или објекти у склопу пословног. Дренажни канал 2. ц = 3 m.7. која саобраћају сувоземним путевима.51 Распростирање зона опасности око надземног резервоара са xylenom Пример 47: СТАНИЦА ЗА СНАБДЕВАЊЕ ГОРИВОМ МОТОРНИХ ВОЗИЛА У ЗАТВОРЕНОМ ГАРАЖНОМ ПРОСТОРУ – ПРИМЕР ИЗ СВЕТСКЕ ПРАКСЕ. Трајни извор опасности представља површина течности у резервоару.цевоводи за развод горива. подразумевају се: . Слабо проветраван дренажни простор исто тако генерише извор опасности.унутрашњост резервоара изнад површине xylena. док су секундарни извори опасности вентили и прирубнички спојеви на цевоводу и површина евентуално разливене течности. Графички приказ распростирања дат је на слици 3. НАШИМ ПРОПИСИМА НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО Под станицом за снабдевање горивом саобраћајних средстава.

Места одсиса ваздуха из зона опасности не могу да буду постављена ниже од 5 cm и више од 30 cm од коте пода.C8. .5 сат.5 m вертикално.N. Посебни безбедоносни услови Да би се зоне опасности од експлозије и пожара станице за снабдевање горивом моторних возила дефинисале на поменути начин. простор око шахтова 1 m хоризонтално и 0. 1 и 2 и просторно растојање од 3 m мерено хоризонтално од зоне 2. удаљена 15 m од улазне рампе. . .4 m3/mm по m2 пода станице. Врата се морају аутоматски затварати на командни импулс система за аутоматско јављање. отпорности конструкције од 2 сата.5 m мерено хоризонтално од зоне 1 и висине 0. у слободан простор.простор 2. .Око отвора одсисне гране одређује се зона опасности у складу са одредбама JUS. Зона опасности 1 дефинисана је као: .5 m изнад отвора. одвојен од просторије станице. Ерић Зоне опасности од појаве експлозија и пожара Зоне опасности од појаве експлозије смеша запаљивих пара течних горива са ваздухом одређују се на основу IEC 79/95 и одредба наших стандарда JUS. полупречника 0.C8. отворени кабловски канали за каблове и цевоводе за развод горива. цевовода. Зона опасности 2 дефинисана је као: .Систем за вентилацију изводи се као контролисан. .007 и JUS.N.Просторија за смештај вентилације и климатизације чини засебан противпожарни сектор. односно аутоматско гашење пожара или увек бити у затвореном положају. да би се спречило ширење пожара из просторија станице на преостали део гаражног простора и обрнуто. Зону опасности од пожара чине зоне 0.5 m хоризонтално и 0. тако да исти мора да буде успостављен (у раду). . приликом пројектовања и изградње станице. црева и славине за истакање горива на справи.N. и то: .).007.простор у унутрашњости шахтова резервоара. дела справе куда пролази гориво. морају да буду испуњени следећи безбедоносни услови. која се снабдевају горивом на станици.простор око отвора за истакање аутоцистерни полупречника 0.C8. .5 m вертикално мерено од нивоа тла.простор унутрашњости кућишта справе за истакање/утакање горива до висине кућишта у коме се налази извор опасности.Улазно – излазна врата на простору станице морају имати отпорност на пожар од 1.Систем за извлачење ваздуха мора да буде капацитета од 0.Сви отвори у зиду и поду станице морају бити одговарајуће заштићени.5 m и висине 0.простор у унутрашњости резервоара.простор 2 m од зоне 1 одушне цеви резервоара. Зона опасности 0 дефинисана је као: .5 m од нивоа тла. .Систем за вентилацију је у функционалној вези са аутоматима за истакање горива.Станица се изграђује на првој подземној етажи. Канали за одсис морају да буду ватроотпорне конструкције и својим крајем изведени изван објекта.У зонама опасности од експлозије не смеју се налазити канализациони отвори. пре него што и једна истакачка станица може да ради (блокада напона). .Системи за климатизацију и вентилацију простора станице изграђују се независно од аналогних система за простор гараже. .007/1. простор полупречника 1 m око излазног отвора одушне цеви. мерено од нивоа тла. издвојено у посебан противпожарни сектор. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. аутоматски блокира рад справе за истакање горива. . и сл.Прекид рада система за вентилацију (квар. 299 . . . испад мрежног напона и сл.простор око отвора за пуњење погонских резервоара саобраћајних средстава. .

мешач и сл.6. а са доње отвор за пражњење изреаговане масе. Извори испуштања који су од утицаја на класификацију зона опасности су: .трајни извор (унутрашњост посуде са шаржом. који служи као медијум за одвијање технолошког поступка. Дозирање потребне количине алкохола за једну шаржу врши се путем цевовода. На основу извршене анализе параметара процеса. Сама просторија је опремљена системом локалне вентилације постављене изнад посуде за растварање.цела просторија са уграђеном опремом.температурна класа Т2. Зона опасности 2 . са дуплим плаштом.28 – 19%. као и општом вентилацијом. дозирана пумпа). Физичко – хемијске особине етил – алкохола који се употребљава у процесу су: . целулоза се у реактору кваси етилалкохолом. па до нивоа тла. Максимална температура шарже у реактору је 70оС. Слика 3.секундарни извори (прирубнички спојеви.експлозиона група II А. мешач.простор радијуса од 3 m око свих отвора на просторији и отвора за вентилацију. што значи да се одвијањем реакције температура растварача снижава.унутрашњост реакторских посуда у којима је трајно присутан етилалкохол. Графички приказ распростирања дат је на слици 3. због распореда трајних и примарних извора испуштања етилалкохола. .примарни извор (отвори за избацивање и убацивање шарже). утицаја вентилације и карактера растварача. .густина у односу на ваздух 1. Са горње стране посуде су отвори за дозирање сировина. . опрема).граница експлозивности 3. Реактор је затворена лежећа посуда цилиндричног облика.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.52. зоне опасности се дефинишу као: Зона опасности 0 . регулациони вентили и др.52 Распростирање зона опасности погона за извођење реакције распростирања NC 300 . Ерић Пример 48: ПРОИЗВОДЊА Na – КАРБОКСИМЕТИЛЦЕЛУЛОЗЕ Припремљена и шаржирана. . . Реакција растварања шарже у етил – алкохолу је ендотермна. односно саме хемијске реакције. Зона опасности 1 .

хоризонтално и вертикално па до нивоа тла.температурна класа Т3.унутрашњост посуде изнад површине запаљиве течности. за прање ваљака у штампарској индустрији од заосталих наслага боја.експлозиона група II А. Распростирање зона приказано је на слици 3. па до висине 2 m у вис. .53. 301 .1. Карактеристике техничког индустријског разређивача су: Разређивач – спирит (wite spirit): . Зоне опасности и извори опасности за бушотинско постројење приказани су на слици. Тако ће се извршити класификација зона опасности на примеру једног бурета.простор 1. на пример. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. постројења за истраживање и експлоатацију нафте.53 Зоне опасности код коришћења оригиналне амбалаже Пример 50: ПОСТРОЈЕЊА ЗА БУШЕЊЕ НАФТЕ У поступку експлоатације нафте. Буре је запремине до 250 lit. под условом да горња ивица бурета не прелази висину од нивоа тла од 1. хоризонтално.8 – 6%. Ерић Пример 49: МЕТАЛНО БУРЕ СА ИНДУСТРИЈСКИМ РАЗРЕЂИВАЧЕМ У пракси је честа појава да се за потребе рада једне производне смене за ускладиштење техничких разређивача користи оригинална амбалажа (метално буре).5 m од границе посуде. из којег се врши претакање запаљиве материје у мање посуде.7 m. Зоне опасности се класификују као: Зона опасности 0 .простор радијуса 1 m око вибратора. а у зонама опасности од експлозије. Зона опасности 1 . .5 m од границе распростирања зоне 1. па до нивоа тла. Зона опасности 1 .густина у односу на ваздух 2. Слика 3. које се односе у друге делове просторије и користе.простор 3 m у сферном радијусу до нивоа тла од ивице посуде према славини за истакање и 1.граница експлозивности 0. Зона опасности 2 . земних гасова и слојних вода морају да буду заштићена од статичког електрицитета.

.простор 4. Ерић Зона опасности 2 . За оцену опасности од експлозије водоника.5 m вертикално од највише коте суда.5 m од исплачних корита. Зона опасности 1 . . Релевантни подаци за водоник: . Зоне опасности су квалификоване као: Зона опасности 0 . 302 . “палета”.простор око трајлера 3 m хоризонтално и 7. . Притисак водоника у боцама је висок.5 m вертикално од вртећег стола.границе експлозивности 4 – 75 %. исплачних корита.S8. Графички приказ дат је на слици 3. .примарни – вентил за прикључак на колектор.стехиометријска смеша 27%. Извори опасности су: .простор хоризонтално 7.54 Зоне опасности код постројења за бушење нафте Пример 51: ПОКРЕТНИ РЕЗЕРВОАРИ – ТРАЈЛЕРИ ЗА ВОДОНИК Трајлери су покретни резервоари за водоник.003.55.трајни – унутрашњост резервоара.експлозиона група С . било самостални или у групи од 3 или 9 боца. значајни су подаци које налазимо у стандарду JUS N. .густина у односу на ваздух 0.1 . базена и вибратора.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.019 mJ.температурна класа Т2 .унутрашњост трајлера.5 m од бушотине и 4.температура паљења 400оС. базена и вибратора. и износи преко 100 bar.минимална енергија паљења 0. а) хоризонтално распростирање б) вертикално распростирање Слика 3.

Ерић Слика 3. Површина горњих отвора мора да износи 10 % од површине пода.простор радијуса 1 m око вентила сигурности.55 Зоне опасности код покретног резервоара – трајлера за водоник Пример 52: КОМПРЕСОРСКА СТАНИЦА НА МАГИСТРАЛНОМ ГАСОВОДУ Зоне опасности за постројења и уређаје који су саставни делови гасовода су делови простора у којима се обавља транспорт и ускладиштење запаљивих гасова. а постављају се на највишој тачки просторије. Зоне опасности одређене су као: Зона опасности 1 . прирубнички спојеви на гасоводу. Слика 3. а њихова укупна површина мора да износи најмање 80% од укупне површине горњих отвора. Компресорске станице на гасоводима могу се постављати испод надстрешнице или у затвореним објектима.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Доњи отвори морају да буду постављени на висини од 15 cm изнад пода станице. 303 . сигурносни вентил.56 Зоне опасности компресорске станице на магистралном гасоводу Примарни извор опасности представља сигурносни вентил. Изворе испуштања представљају сам компресор. мерно – регулациона апаратура.56. Зоне опасности се класификују као на слици 3. У спољним зидовима тих просторија морају се налазити горњи отвори за природно проветравање. Компресорске станице опремљене су сигурносним вентилима са издувним системом капацитета који је једнак укупном капацитету компресорске станице или већи од тог капацитета.

Код гасовода.5 bar. .5 m од висине тла. . тј. Просторија у којој су уграђене гасне инсталације мора да буде одвојена од других просторија у том објекту. попусти пре зидова објекта (лагани кров).15% од максималног радног притиска који износи од 3 до 60 bar.5 до 3 bar. гасовода и продуктовода. . до кровне конструкције надстрешнице. У доњој и горњој зони објекта изграђују се отвори за природно проветравање. уређајима за одашиљање чистача и уређајима за прихватање чистача. не може да порасте за више од: . Пример 53: ЧИСТАЧКА СТАНИЦА НА ГАСОВОДУ За унутрашње чишћење нафтовода. Укупна површина горњих отвора мора да износи најмање 10 % од површине пода просторије. врши функцију блок станице.50% од максималног радног притиска који износи до 0. Ови отвори постављају се тако да је онемогућено сакупљање гаса у просторији. Њих генеришу примарни извори опасности.цео простор просторије са компресором.57 Распростирање зона опасности на чистачкој станици магистралног гасовода Пример 54: МЕРНО – РЕГУЛАЦИОНА СТАНИЦА НА ГАСОВОДУ Мерно – регулационе станице. издувна цев за испуштање гаса из чистачке цеви мора да буде уграђена вертикално на горе. могу да буду изграђене у објекту или на отвореном простору. мора да буде тако подешен да притисак после регулације. Имајући у виду ове параметре. а у горњој на највишој тачки просторије. при чему отвори у доњој зони морају бити изведени на висини од 15 cm изнад коте пода. односно простор 3 m око габарита компресорског постројења хоризонтално и вертикално.5 bar од максималног радног притиска који износи од 0. у цевовод се морају уградити чистачке станице које се састоје од чистачке цеви са арматуром. Ерић Зона опасности 2 . Слика 3. а отвор цеви се поставља на висину од минимално 2. који штити инсталацију и гасовод од прекорачења максималног притиска. зоне опасности у оваквом објекту дефинисане су као: 304 . Зоне опасности ове станице на гасоводу приказане су на следећој слици.0.10% од максималног притиска који износи више од 60 bar. Сигурносни вентил. са инсталацијама за мерење и регулацију протока гаса. а укупна површина доњих отвора не сме да буде мања од 80% укупне површине горњих отвора. Кровна конструкција станице мора да буде тако изведена да у случају појаве надпритиска. Опремљене су запорним органом на цевоводу који.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. истовремено.

простор хоризонтално 3 m од сигурносног вентила и објекта и 3 m вертикално у вис.3 – 64 . .простор сферног радијуса од 1 m око сигурносног вентила. Графички приказ зона опасности дат је на следећим сликама.стехиометријска смеша 27%. Слике 3.коефицијент дифузије 0.температура паљења 400оС.густина у односу на ваздух 0.58 Хоризонтално и вертикално распростирање зона опасности Пример 55: ГЕНЕРАТОРИ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА СА ХЛАЂЕНИМ ВОДОНИКОМ Турбогенератори инсталисане снаге преко 100 MW се хладе водоником.минимална енергија паљења 0. Ерић Зона опасности 1 . . .019 mJ.69 cm2/s.S8. 305 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. од око 98%. Имајући у виду чињеницу да је водоник врло запаљив и експлозиван гас.границе експлозивности 4 – 75 % или у g/m3 3. према одредбама JUS N.003 су: . . од значаја за безбедност постројења. за ове генераторе предузима се низ мера заштите од експлозије експлозивне смеше водоника са ваздухом.4 bar.температурна класа Т2 . Релативни параметри водоника.максимални притисак експлозије 7. За хлађење генератора примењује се водоник високог степена чистоће.експлозиона група С .1 . Зона опасности 2 .

Примарне: . заптивачи.простор 3 m хоризонтално и 12 m вертикално око границе зоне 1. Зона опасности 2 (кров машинске сале) . па до крова машинске сале. Водоник истиче кроз заптивке лежајева кућишта. а статорски намот и статор водом. Ерић Хлађење генератора се обавља и водоником тако што се роторски намот.5 m. Запремина водоника у кућишту износи 50 – 80 m3. лежајеви вратила и др. сушач водоника.дренажа генератора и система водоника. уређаји за дренажу кућишта генератора итд. Због губитака водоника. Зона опасности 1 (кров машинске сале) .круг воде.S. 8 и 1.круг уља и . Према стандарду JUS N.кућиште генератора са лежајевима. статорски лимови и главе роторског намота хладе водоником. код генератора хлађених водоником дефинишу се следеће зоне опасности: Зона опасности 0 . . дренажа и испуста за издвајање водоника у слободан атмосферски простор. Круг воде је сасвим независан од кругова уља и водоника и нема зону опасности. Кућиште турбогенератора је конструисано као заптивен челични оклоп у коме се налазе статор и ротор генератора. Систем уља за заптивање. . Технолошка повезаност постоји између “кругова уља” и “круга водоника”. од кућишта генератора према турбини.сферни простор радијуса од 1. Зона опасности 2 (у машинској сали) . 306 .007 извори опасности генератора хлађеног водоником и његових помоћних уређаја су: Трајне: .сви делови на инсталацији уља за заптивање од лежаја генератора до резервоара за издвајање водоника из уља.сви делови у инсталацији водоника. Водоник се налази под притиском од 2 – 4 bar.круг водоника.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. док се лежајеви хладе уљем.5 m око испуста водоника из система заптивног уља.испуст водоника из генератора и из система заптивног уља.5 m око испуста водоника из система за Н2 и сферни простор радијуса 1. хладњаке уља. само водоник може да буде узрочник експлозија и пожара. прирубнички спојеви. вентилских станица. Дакле у целом систему хлађења постоје три технолошка “круга”: . док се укупна количина водоника за пуњење система креће од 200 – 550 m3. из кућишта генератора се дневно у целом систему водоника врши надокнада гаса у количини од 6 – 15 m3.сферни простор око зоне 0 од 3 m. . око намотаја статора и кроз хладњаке водоника. вентили. Секундарне: . .простор 3 m хоризонтално око габарита кућишта генератора од коте турбо стола до крова машинске сале и вентилационих отвора изнад генератора (ветреника) са чеоне стране. сабирног и експанзионог резервоара. У самом процесу. У систему за хлађење генератора водоником налазе се и: гасни панел.8. а унутар кућишта принудно циркулише помоћу аксијалних вентилатора на вратилу. кроз расхладне канале дуж намотаја ротора. . подмазивање и хлађење лежајева генератора састоји се од уређаја за заптивно уље. ипак. према лежају бр. хладњаци водоника. . прирубничких спојева итд. односно не врши генерисање зоне опасности. Према наведеним изворима опасности.анализатори водоника и сушач водоника.уљне пумпе.прикључци на гасни панел водоника и боце (палете) са водоником.

Графички приказ распростирања зона опасности око примарних извора на отвореном простору. а у вис изнад извора опасности (код гасова и пара које су лакше од ваздуха угрожени простор се у вис распростире до препреке. 3.експеримент са извором опасности од смеше пропана са ваздухом капацитета испуштања 10 l/s. док је на отвореном простору угрожени простор само изнад извора опасности). приказано је на сликама 3. За просторно одређивање зона опасности узети су у обзир: .утицај руже ветрова. зоне опасности се одређују: а) за пропан.60 и 3. .простор око осталих извора опасности из система Н2 и заптивног уља.61. Ерић .5 m/s. код компоненти тежих од ваздуха. доводи у одговарајућу колону. са примарним изворима опасности.после предтретмана. Основу технолошког поступка чине: . технолошки поступак који је у примени подразумева обраду пропаном и водоником. односно препреке прве наредне коте.59.простор хоризонтално са обе стране примарних извора опасности до 7. Распростирање зона опасности код третмана водоника на отвореном простору. Цео простор зона опасности је резултат крајњег обода распростирања свих примарних извора. плафона и сл. Процесно постројење је на отвореном простору. а течности сакупљају у колектор.предтретман рабљених уља са филтрирањем и одвајањем од воде и лаких бензинских фракција. до коте уградње крова до машинске сале односно прве препреке одговарајуће коте.5 m и висине 4. уз струјање ветра од 0. након чега се даља обрада врши водоником. уз проширење зоне према ружи ветрова. од коте дренаже до крова машинске сале. Изворима опасности сматрани су и сви канали и удубљења испод нивоа тла међусобно просторно повезани. преграде. . уље се меша са пропаном.простор који се надовезује на границу зоне 1 и простире хоризонтално 7. б) за водоник као компоненту лакшу од ваздуха: Зона опасности 1 и 2 . као компоненту тежу од ваздуха: Зона опасности 1 .простор унутар кућишта анализатора чистоће гаса. процес је затвореног типа и сви гасови из процеса се одводе у бакљу и спаљују.5 m (око секундарних извора опасности). . Пример 56: ПОГОН ЗА РЕГЕНЕРАЦИЈУ РАБЉЕНИХ УЉА Код постројења за регенерацију рабљених уља.простор 2 m хоризонтално око уређаја за дренажу генератора. дат је на следећој слици.одређене су до 5 m око примарних и секундарних извора опасности хоризонтално. На основу изнетог. 307 . Зона опасности 2 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 m и висине 4.5 m. .

Ерић Слика 3.60 Зоне опасности Н2 код примарног извора опасности – отворен простор Слика 3.61 Зоне опасности код посуда са Н2 – отворен простор 308 .59 Зоне опасности у погону за регенерацију рабљених уља Слика 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

0 h1 7.5(В) 1.5 резервоара >1000 5.62 Зоне опасности код стабилних резервоара запаљивих течности Табела 3. .5 ≥h1 15 ≥10 4.5 3.0 3.0 2. простор испод резервоара може само зона 2.13 Зоне опасности надземних резервоара запаљивих течности Предмет извора опасности: Редни број 1 Зоне РЕЗЕРВОАРИ 0 1 2 Извори опасности: Отвори резервоара.0 h1 15 5. одушци Слика Простор Отворени Медиј: Запаљиве течности с температуром запаљивости испод (*) с обавезним заштитним базеном Угрожени простор (m) Волумен m3 Зона 0 Зона 1 Зона 2 r I I1 h L L1 h <100 1.5 5. као и величина L. могу бити и зона 0.5 (А) 1.0 ≥h1 20 ≥10 3.5 7. који у случају недовољне вентилације.5 h1 6.0 Медиј: сви гасови и паре без заштитног базена Угрожени простор (m) Густоћа Зона 0 Зона 1 Зона 2 r I I1 h L L1 h <0.5 7.5 5. (*) 65о за ненаткривене резервоаре изложене сунцу.0 ∞ 5.0 ∞ Унутрашњост 0. а 40оС за резервоаре заштићене од сунца.5 ≥ h1 Унутрашњост l 100-1000 3. 309 .за гасове лакше од ваздуха групе А.за гасове и паре групе В зоне опасности 1 се протежу на простор испод резервоара и на све просторе испод нивоа.5 резервоара >1.5 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. .0 4.5 1.0 Напомена: .0 5.0 5.5 4. Ерић Пример 57: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ДЕФИНИСАНЕ ПРАВИЛНИЦИМА О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА Слика 3.висина h има значење само ако резервоар има заштитни базен.5 – 1.

5 3.63 Зоне oпасности на претакалиштима 310 .5 7.0 TNP 1.0 1.5 3. Слика 3.5 1.5 Напомена: .5 7. У том случају сматра се зоном опасности 2 простор који обухвата 1 m око колона за пуњење.0 15 3.5 1.0 ост горива цистерне >40 0.0 1. Ерић Табела 3. уређаји Слика Простор Наткривени и отворен простор Медиј: Запаљиве течности с температуром запаљивости испод 40оС.14 Зоне опасности на претакалиштима запаљивих течности Зоне Предмет извора опасности: Редни број 2 ПУНИЛИШТЕ ЦИСТЕРНИ (УТОВАР) 0 1 2 Извори опасности: Цистерне за превоз.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 1.5 1.5 7.0 15 1. горива (ТNР) Гориво Темпера Угрожени простор (m) тура запаљив Зона 0 Зона 1 Зона 2 ости (оС) r а I h b L H Унутрашњ Течна ≤40 1. места пуњења.код отворених ненаткривених пунилишта зона опасности се уписује око цистерни.

0 h1 1.15 Зоне опасности на станицама за снабдевање горивом моторних возила Зоне Предмет извора опасности: Редни број 3 СТАНИЦЕ ЗА ТЕЧНА ГОРИВА (бензинске станице) 0 1 2 Извори опасности: Пумпни агрегат за точење горива.5 1.5 1.На табелама и цртежима зоне опасности су означене као 0. зони 1 одговара зона 2 из Правилника. Слика 3. а ако је агрегат (потпуно) затворен. Упоређујући овако означене зоне са зонама 1. Ерић Табела 3. а зони 2 одговара зона 3 из Правилника. одушак резервоара и инсталације Слика Простор Наткривени и отворен простор изнад укопаних цистерни Медиј: Течна горива за моторна возила Гориво Течна горива TNP Темпера тура запаљив ости (оС) ≤40 >40 - Угрожени простор (m) Зона 0 Унутрашњ ост цистерне Зона 1 a 0.0 3. 1 и 2.2 A+0.0 Зона 2 c 1.5 L 1.5 5.5 7. треба применити ограничења за употребу електричних уређаја у затвореном простору зоне 1.0 0.5 L1 7.5 b 1.64 Зоне опасности код укопаних резервоара Напомена: . 2 и 3 у Правилнику о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности. зони 0 одговара зона 1 из Правилника.5 3.5 1.0 0. 311 .унутрашњост пумпног агрегата је зона 1.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 0.0 Напомена: .0 10.0 h 1.

312 . Слика 3.66 Блок станице на магистралном гасоводу секундарни извор опасности (узето из Правилника о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт). Ерић Слика 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.65 Зоне опасности код ускладиштених посуда У зонама опасности све електричне инсталације и електрични уређаји морају бити у одговарајућој заштити како је то регулисано Југословенским стандардима за противексплозивну заштиту.

67 Чистачка станица на (магистралном гасоводу) примарни извор опасности (узето из Правилника ) 313 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић Слика 3.

68 Мернорегулациона станица са уређајима за телеметријски пренос података секундарни извор опасности (узето из Правилника ) 314 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић Слика 3.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић Слика 3.69 Мернорегулациона станица секундарни извор опасности (узето из Правилника) 315 .

20/71 и 23/91) и Правилника о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива (“Сл. Практична примена простирања зона опасности приликом израде елабората за добијање сагласности на локацију складишта запаљивих течности (ситуациони план. лист СФРЈ број 27/71). приказана је на сликама 3.72 и 3. 3.70 Компресорска станица на магистралном гасоводу секундарни извор опасности (узето из Правилника ) Пример 58: ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ПРОСТИРАЊА ЗОНА ОПАСНОСТИ (ВЕРТИКАЛНИ И ХОРИЗОНТАЛНИ ПРЕСЕК) ПРИЛИКОМ ОДРЕЂИВАЊА ЛОКАЦИЈЕ СКЛАДИШТА ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ Напомена: Зоне опасности одређене су на основу: Правилника о изградњи постројења за запаљиве течности и ускладиштењу и претакању запаљивих течности (“Сл. зоне опасности). Ерић Слика 3.73. лист СФРЈ” бр. 316 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.71.

Ерић Слика 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.71 Ситуациони план терена са уцртаним растојањима од суседних објеката 317 .

72 Хоризонтални пресек простирања зона опасности 318 . Ерић Слика 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

73 Хоризонтални пресек простирања зона опасности 319 . Ерић Слика 3.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

Ерић Прилог XXIII: ЛОГОГРАМ ЗА ПРИМЕНУ МЕТОДОЛОШКОГ ПОСТУПКА КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРАШИНА 320 .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.

Ерић .Противпожарна и превентивно-техничка заштита 321 Милан Б.

при чему не долази до издвајања прашине.S8.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.15 приказ елемената за оцену опасности простора угрожених експлозивима према JUS N. испарава. пара и гасова да би се образовала експлозивна атмосфера са ваздухом. Зоне опасности према JUS N. односно сублимира повремено в) не праши. топлим ваздухом. Материје се ускладиштавају у влажном стању. Назив спецификације: 8. DNR мања 9. Врста експлозива: TNR и DDR са 25 – 30% влаге 7. Анализом података из прописане табеле (табела 3. Осетљивост: TNR евивалентно ТРОТИЛУ. Стање: а) праши. не сублимира ни у каквим условима 12. присилна. не испарава.006).74 Зоне опасности магацина сировина експлозивног карактера Табела 3. парно. Просторија – простор: магацин TNR.006 1. DNR и DNZR (ТЕХНИЧКИ РЕЗОРЦИН. простор магацина класификује се зоном Е2. ДИНИТРОРЕЗОРЦИН И ТРИНИТРОРЕЗОРЦИН) Неке основне карактеристике: Тринитрорезорцин је експлозивна материја по особинама детонације слична пикринској киселини или тротилу. Вентилација просторије: природна. Додир са електричним уређајем: а) трајан (не може се спречити) б) у нормалном погону (трајни додир се не претпоставља) в) не може доћи у додир с електричним уређајем 13. Изведба: а) флегматизација: Н2О јесте. min 5oC 4.15 Приказ елемената за оцену опасности простора угрожених експлозивима према JUS N. невентилисана 5. DNR. Температура просторије: max 35oC. Преглед елекричног постројења се спроводи у роковима: 1 х годишње 15. није б) друга 10. Погон – објекат: 2. испарава.S8. а) хоризонтално распростирање б) вертикално распростирање Слика 3. Циклус редовног чишћења електричног постројења: 1 х месечно 322 .006 E8 14. однсно сублимира стално б) праши. Температура паљења: 11. и DNZOR 3. Грејање: водено.S8. електричном енергијом 70оС Експлозиви: 6. Ерић Пример 59: МАГАЦИН СИРОВИНА ТNR.

.....................................54 МРа ..............75) 323 ..........................................минимална енергија паљења ...................... 93000кЈ/kg . Ерић 16.... Зоне опасности од експлозије у мгацину – азона 12 (слика 3....... раствара се у угљендисулфиду.............. 15 МЈ ........5 МРа/s ........максимална брзина пораста притиска ........ не изводи 17...........минимална температура паљења................................ гасови...............S8.......................007..................... Да ли су коришћене или не настају експлозивне паре......... Нужно осветљење се: изводи.. 20 g/m3 ....... 32.. Остале примедбе и специфичности: 19.....................008 б) не настају Пример 60: МАГАЦИН СУМПОРА Основне карактеристике сумпора су: .... Параметри експлозивности сумпора су: .. 2 – 4 Минимални садржај кисеоника за горење лебдеће површине је 2% запремине...........................максимални притисак....... Експлозивна опасност аеросола сумпора снижава се у присуству водене паре........ Сумпор је слаб проводник електрицитета....................................максимална концентрација при којој је могућа експлозија.......................S8...... .не раствара се у води...................................топлота сагоревања.......Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б........... маглице или прашине? а) ако настају примењују се стандарди: JUS N......диелектрична пермеабилност ... JUS N........запаљива чврста материја......... 0................... Утицај сметњи на постројењу при нестанку електричног напајања објекта решен је: а) резервним извором б) технолошким условима в) другим начином 18....... 190оС .

75 Зона опасности од прашине сумпора Пример 61: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОБЈЕКТА СУШНИЦЕ ПЕНТРИТА Због лакше манипулације и безбедносних разлога пентрит се транспортује са 20 – 30% влаге.молекулска маса 316. Само сушење пентрита се врши углавном топлим ваздухом загрејаним до 60оС. делимично се раствара у алкохолу и сасвим добро у ацетону. а за каснију прераду се суши. 324 . Хемијска формула пентрита: С(СН2ОNО2)4 . Ерић Слика 3. Зона Е1: простор 1 метар од отвора за вентилацију и 1 метар око таложника и преостали део просторије сушнице.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.5 .температура топљења 138 – 140оС . у чврстом стању експлодира на 205оС до 215оС.773 kg/dm3. изван габарита технолошких елемената.температура кључања 205 – 215оС . Тенденцију разлагања има на 150оС.густина 1. али и статички електрицитет. Детонацију пентрита изазива дејство ултраљубичастих зрака. Врло је осетљив на трење. Не раствара се у води. На основу специфициране технолошке опреме одређене су зоне опасности и то: Зона Е0: таложник испред објекта и просторија за сушење са посудама. Основни подаци о пентриту Пентрит је веома осетљив експлозив.

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. ШНЕКОВАЊЕ Слика 3. СКЛАДИШТЕЊЕ.76 Зоне опасности за сушницу пентрита Пример 62: ОБЈЕКАТ ЛАБОРАЦИЈЕ – ПРЕСОВАЊЕ. Ерић Слика 3.77 Зоне опасности у објекту лаборације Слика 3.78 Зоне опасности у објекту складиштења 325 .

тачке паљења угља у лебдећем стању. Угљена прашина се сматра опасном у погледу експлозивности уколико садржи: . су: .пепела 60%. полазне основе за одређивање зона опасности. Према тачки паљења (Тр).испарљивих материја срачунатих на чисту угљену супстанцу 14%. Аналогним поступком. тј.укупну влагу ≤ 40%. После обављених испитивања узорака приступа се анализи добијених резултата мерења и оцени опасности. изложеним у претходном примеру.технолошког поступка допреме угља. прашине се могу поделити у следеће групе: Тр С до 350 350-450 450-550 550-650 650-750 степен врло врло лако лако средње тешко запаљивости тешко о 750 нарочито тешко За прашину угља.79 Зоне опасности у објекту шнековања Пример 63: ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРОСТОРА УГРОЖЕНОГ УГЉЕНОМ ПРАШИНОМ Угљена прашина. .Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Истовремено се мора располагати и податком да у зависности од врсте угља. . опасне концентрације угљене прашине могу бити у опсегу 50 – 800 g/m3 у облику лебдеће смеше угљена прашина – ваздух. под одређеним условима. Оцена опасности се увек доноси према нејнеповољнијим добијеним резултатима: 326 . има експлозивне особине. Ерић Слика 3. код које је температура паљења одређена и износи изнад 800оС. а има и услова при којима настаје самозапаљење наталожене угљене прашине.просторних димензија погона. . .познавање експлозивних карактеристика угљене прашине. . . зона вишег степена запрашености – зоне 11 и зона нижег степена – зоне 12. сматрамо да је у погледу експлозивности безопасна.извора опасности. Овај садржај се испитује за сваки узорак прашине узет са мерних места испитивања.

отвор за испуштање шећера у кристалу. Испитивани узорак са места М1 природно наталожене угљене прашине са 38. Слој наталожене угљене прашине од 5 mm пали се на температури од 230 – 250оС док се слој прашине од 10 mm пали на температури од 220 –240оС.DGE 30 g/m3 .узорак угља са 44. 2. док са процентом влаге од 3. Мерна места лебдеће прашине су: . На основу изнетог. на линији транспорта угља треба применити електрчне уређаје у степену заштите IP 64.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б.минимална дозвољена температура површине електричног уређаја у погону 246оС После упознавања технолошког поступка. Експлозивне карактеристике шећерне површине су: . 3. потребно је одредити број мерних места на технолошкој линији.отвор за испуштање шећера у праху. DGE износи 350 g/m3. Пример 64: ТЕХНОЛОШКА ЛИНИЈА СА МЛИНОВИМА ЗА ШЕЋЕР Да би се приступило одређивању зона опасности 11 и 12 и избору електричне опреме електромоторног погона и осветљења просторија угрожених експлозивном атмосфером прашине шећера треба поћи од: . тј.индекс експлозивности 9.02%. 327 . . .2%. .min енергија паљења 30 mJ . Хемијске карактеристике наталожене прашине и узорака угља налазе се у границама експлозивно опасних карактеристика.5%. експлозивни одушци. треба одредити концентрацију лебдеће прашине. Према резултатима испитивања може се закључити: 1.min температура паљења облака узвитлане прашине 370оС . Због зависности DGE од величине честице прашине. и то: а) када се ради у летњем режиму (периоду) и наталожена прашина садржи влагу испод 20%.технолошког поступка. На означеним местима. потребно је одредити гранулометријски састав прашине ради доношења оцене о њеној експлозивности. 6.5% зрна мањих од 100 микрометара. На основу обављених испитивања. Због тога узорке за испитивање треба узети са места најинтензивнијег таложења. 4. . Испитивани узорци са мерног места у смеши са ваздухом пале се на температури 460 – 470оС и карактеришу прашину као средње запаљиву. . б) када дође до промене гранулације наталожене прашине и она садржи 70% зрна испод 10 µm. запремина просторије). вентилационих услова. јер садржи мање од 70% зрна изнад 63 µm. Прашина која се издваја у току транспорта представља грубо наталожену прашину.садржај пепела.6 . утврђено је да прашине угља могу у изнетом случају да постану експлозивно опасне.утврђивање извора опасности.елемената простора (масивни зидови просторије.познавања експлозивних карактеристика шећерне прашине. под одређеним условима. Просејавање узорака врши се на ситима величине отвора 71 и 200 µm. 5. Ерић . Са становишта експлозивности најопасније честице су испод 100 µm које су у испитиваном узорку заступљене са 44. инертне материје срачунате на угаљ без влаге 20. у току редовног рада.min температура паљења наталожене прашине 400оС .3% влаге не показује експлозивна својства.температурни разред Т3 .

јер се под одређеним условима у њему може појавити експлозивна смеша узвитлане шећерне прашине и ваздуха. дође до узвитлавања прашине.S8. без обзира да ли садрже искреће или неискреће елементе за непроводљиву прашину. Означена пресипна места на технолошкој линији су примарни извори опасности. За време рада вибрационе сејалице. Цео простор се одређује као зона опасности 12 јер је концентрација лебдеће прашине мања од 20% од DGE и јер се шећерна прашина налази у наталоженом облику.45 – 43. 328 .850.201. Ако у условима снажне промаје.006 одређена је као Е1.25% М3 71 µm 89. Опасност од настанка експлозије састоји се од наталожене прашине у случају њеног узвитлавања. 2. До њеног узвитлавања може да дође само под посебним условима. 3. Температура кућишта уређаја мора да задовољи услове температурног разреда Т3.S8.77%. и 71 µ – 93. У испитиваном простору не постоји опасност од експлозије лебдеће прашине.02 mm испуњава просторију експлозивном концентрацијом). наталожена прашина представља велику опасност од снажне експлозије (слој дебљине од само 0. у циљу добијања зрна одређене величине.S8.85% М2 200 µm – 0. Проветравање простора врши се природним путем. 1. приступа се изради налаза о степену опасности. јер су добијени резултати мерењем на свим изворима са знатно мањом концентрацијом од DGE. Са свих површина уређаја. мора да се редовно врши чишћење прашине шећера искључиво индустријским усисивачима.S8.5 mg/m3 M3 31. морају бити изведени у степену заштите IP54 или врсти Ех заштите надпритисак или повећана безбедности према JUS N. ОДНОСИ СЕ НА ЈЕДНУ ОД ПРОИЗВОДНИХ ФАЗА У ПОСТУПКУ ПРОИЗВОДЊЕ ЦРНОГ БАРУТА.601 или JUS N.25 – 40 mg/m3 M2 44. Полирана барутна зрна се просејавају на вибрационој сејалици. према JUS N.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. ЗАКЉУЧАК: Технолошка линија – погон млинова представља угрожен простор. надпритиска из суседних просторија и сл. Сви електрични уређаји у зони запрашености 12. Наталожена прашина на свим мерним местима представља “фино наталожену прашину” јер садржи више од 70% зрна испод 71 µm. није дозвољено присуство радника у просторији.5 – 39 g/m3 Резултати гранулометријског састава слоја наталожене шећерне прашине нека су: Мерно место Величина честице (удео у %) М1 200 µm – 0. Пример 65: ПРОСТОРИЈА ВИБРОСИТА ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ЗОНА ОПАСНОСТИ. кабловских регала. у складу са JUS N. Зона опасности просторије.4% На основу овако обрађених података и сазнања да је доња граница експлозивности шећерне прашине 1350 g/m3 (у пракси готово недостижна). Ерић ПРИМЕР: Просторија нема принудну вентилацију. б. елемената других исталација и пода. а. Претпостављени резултати мерења су: Мерно место Измерена концентрација М1 30.

S8.Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. На основу JUS N. JUS N. уређаји противексплозионе заштите морају да буди за групу II B T 6. Углавном се.S8.температура паљења С 275 .090. заједно са оловазидом. користи у детонаторским капислама. а заједно са тетразеном и другим адитивима главни је састојак синоксидних каписли.брзина детонације m/s 5200 Само просејавање се врши на специјано конструисаном уређају за две посуде: гроњу и доњу.5 до 5 Nm.топлота експлозије kJ/kg 1548 о .010. простор се класификује као зона опасности Е1. Између места за постављање посуда налази се одговарајуће сито. Ерић Слика 3. Додир са електричним уређајима предвиђа се само у ненормалном погону (трајан додир се не предвиђа). Према одредбама JUS N. Температура разлагања је на 282оС у виду експлозије за 5 s. Осетљивост на удар је 2. Осетљивост на електростатичко пражњење му је 9 х 10-4Ј. Експлозив може да праши у ненормалним условима.температура експлозије С 2700 о .S8.S8. Оловотрицинат је један од најважнијих иницијалних експлозива.80 Зоне опасности просторије вибросита у поступку производње црног барута Пример 66: СЕЈАЛИЦА ОЛОВОТРИЦИНАТА Оловотроцинат је изузетно осетљив на варницу и пламен: Експлозивне карактеристике: .006. а осетљивост на трење 5 N.специфична тежина g/cm3 3. 329 .1 . Раствара се у воденом концентрованом раствору амонијум – ацетата.003 и JUS N.

. Успорачка смеша је осетљива на удар.температура паљења 425оС 5. а сама пластификација – у уређају за пластификацију. Додир са електричним уређајима се не може спречити. При томе се смеша “досушује” до полусуве масе.напон пара на 20оС (кРа) . 330 .81 Зоне опасности просторије са сејалицом оловотрицината Пример 67: ПЛАСТИФИКАЦИЈА УСПОРАЧКИХ СМЕША Успорачка смеша је пиротехничка смеша која у пиротехничком ланцу има улогу временског успоравања преноса неког феномена.006. Припрема пластификатора се врши растварањем у етилалкохолу.S8.S8.007 и JUS N. па до нивоа тла.унутрашњост вентилационог канала и простор сферно око отвора канала. Због примене етилалкохола.866 . . запаљиве итд. Ерић Слика 3. Температура паљења смеше је већа од 252оС. при чему струја топлог ваздуха незнатно узвитлава зрнца смеше.унутрашњост посуде за пластификацују – зона 0.соли стронцијума – за црвену боју. . топлоту и пламен. За добијање обојених светлосних ефеката додају се: . па постоји могућност додира са електричним уређајима у просторији.S8.006 – Е1. димне. Карактеристике етилалкохола су: . .5 m.густина у односу на ваздух 1. радијуса 1.температурна класа Т2. иницијалне. .007. Смеше