P. 1
Rudolf Steiner Prakticno Obrazovanje Misljenja

Rudolf Steiner Prakticno Obrazovanje Misljenja

|Views: 105|Likes:
Published by Mia Devrnja

More info:

Published by: Mia Devrnja on Sep 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/12/2011

pdf

text

original

DR.

RUDOLF STEINER
"
PRAKTICNO
OBRAZOVANJE
"
MISLJENJA .
PREVEO DR.J.KARAMATA
DR. RUDOLF STEINER
27
L

PRAKTICNO OBR£ZOVANJE MISLJENJA
- -_. - _.- ------- -- .._...... - . _...... "._- _._-

29
II
,
PRAKTICNO
OBRAZOVANJE
HISLJENJA
Maze nekom izgletati cucnavata, da bas antroposofija srnatra
sebe pozvanom de. 0 prakticnom misljenja. Jer oni,
koji su van nje, misle vrlo cesto, da je glavna osobina antraposofije
neprakticnost, da ana nema nikakve veze sa zivotom. Tekvo shvatanje
rlOze imati sar.J.o onaj, ka povrsno i spolja posmatra stvar. Ta sto cemo
seca izlCJziti trebc. zapravo da bude uputstvo 2e najsvakodnevniji.zi­
vot; ono treba oe. ima snagu rla nas svakog casa prazme i oa nas u zi­
votu ucini cvrscim i sigurnijim.
Ljudi koji sebe nezivaju prakticnima, uobrazavaju da rade po
DAjprnkticnijim nacelima. Aka stvar posmatrate poblize, vidocete da
tRkozvano "prakticno mislj enj e" veamC'. c esto u opste nije niknkvo nis­
Ijenje, nega zivatarenje duse u stecenim navikama i precrasudama.
Ako sasvim objektivna posmatrate kako misle prakticni ljudi i ispi­
tate sta je to §to se obieno naziva pre.kticniro videcete,
02 se obicno iZ2 taga krije vrlo malo prave prakse, nego da se sva
praksa sastoji iz onage. sto su nas naucili: misljenjP, nasegA ucite­
Ije, nlisljcnjn nekoge ko je pre nas stvoric· neku stYer upucujvci
nas, ke.ko premn njoj so upr':\vljama. A ko drukcije misli, taj se
smC'tra z·? neprakticnoge. coveka, j er se nj egovo mislj enj e ne slaze
S8. oniLl f:to se
na
nckac,a.... ucilo.
A kac se nesto znista prakticno pronaslo, to cesto nisu pro­
naGli t2kozvC'.ni prakticni ljuc:i. Lep primer su nase danasnj e pos­
tanske DQrko. Covek bi da ih jo pronasao neki po6tanski ci­
novnik, ali to nijo bilo Pocetkom prosloge veke predati jedno
biD je citav posao. Ako je neko hten da pasaljo pismo, marao
je i6i na gdo su se pisrna precDvalQ; tu su se preli­
stDvalc razne knjige i ceo posaa je bio skopcan sa rnnogim formalno­
stima. Tck sezeeset godina postoji avaj nas jocnostavni nacin upo­
trebljavnnja pOEtanskih m2rm{a. Njih nije pronasao neki postanski
cinavnik
J
nego jedan covok k0ji nije imao S2 postorn nikakve veze.
To je bio Englez Hill. A kad su bile pronaaenc, onda je rekaa
tadasnji ministar u engleskorn Parlamentu: "Prvo no maze se pretpo­
staviti de ce so ovim upro8cavanjem toliko uvecati promet, kao eta
30
to zamislja nO]Jr::'kticni Hill, a drugo, kFlC' bi tah:o i bilo, onda
b1: postanska zgraCa u Lonc'onu biln suvise male>, Z<:" taka
Tome strucnjalm nijc uopste palo na pr.met, do. so postclnske, •
zgrhda morQ upr2vljati premo prometu, a nc promct prema postanskoj
zgradi. Me&utim za srazmerno vrlo kratko vreme ostvcrilo se ono, ZD
sta se boria i!nepraldican covek", a protiv cega je bic jcc'on struc­
njak. Dancs nam jo sasvim prirodno ca se zo otpravljanje pis2ma upo­
treblj 2.vaju pos t::nske 1112crke.
jc biln i prilikcm pronalaske Karta S8 u Ne­
mackoj, godino 1837. trcbalo da sagreci prva od Nirnbergn
do Firta, bavGrski lekarski ko1egijum, upitan za strucno misljenje,
nesao je c'e. nije preporucljiv0 gra<'!iti; a ako se zeljeznice ipnk buc'c;
grac
1
ila, tado se b:;,r podignc visoki zi,; oe' c;.a,sak2 lova i cesno oe'
pruge, do prolaznici nc bi cobi1i nervno-mozdani potres.
Kac' se trebalo grD ('i ti prugu Po tsc'o.m - Berlin, rolL?o j 8 gena­
. ,. kt v t at 1 I1D SA- b' . ,. v
ral rrl c'lre or pes Et rene: er: nevno pU:T,alil u sr',o r2.caJ eve Ja pos­
tansk2. kole Z8 Potsc:Etm i onE'. su Dt'.pel,," :'!rrtznn; aka svot c'.oista hoee
dEl. be.ci kroz prozor sve j novae, onc'a TIok"]. to ro.c
1
.i 0 c:ffi[',h, neposredno. 11
Cinjenice zivota no obaziru S6 nC\. misljenj3 takczvanih prnk­
ticnih Ijuci, prevazilazeei one, koji se sBo.traju to.kvim.
..
OJ Potrcbno je razllbkavt,ti pr"'vo misljenjo 0(1 tekozvanog
prClkticnog misljonjo, koje je stvt::'.ranjo zcd\:ljucDkEt po n3vik2li1a mi­
sljenja.
, v.
Ispricacu VOJ;1 jC(:::::l1 koji moz,e ceo posluzi co.nasnJem
nasern rasmatranju. Za vrome mojih studija, d06e mi jednom neki mladi
kolega, say ocu§evljen, ljudi koji imaju neku narocito zgodnu
ideju i rece mi: !lSo. b?cs se.c'a treh::. c'.o. idem koc' profesorE'. N. (koji
je taco. predavo.o no. masinskom odseku) da pokazem svoj veli!instve­
ni prorro.lazek: pronasao sam kako se pomocu sasvim malo parne snege,
jocnom pretvorene urad, moze obo.viti jec'nom masinom ogromna kolici­
nr'\ rada.
ll
Bise mi nije mogao ke.zDti, jer se. zurio t'la ide koc' pro fe­
sora. Ali kakc nije naseo doticnog profesora, vratio S0 i razloiio
; ni j e colu stvar. Cela ta pripovetka mirise,la tni j e ne. "perpe­
tuum mobile
ll
- ali, na posletku, ze,sto i to jec.:'nom no bi bilo mogu­
ceo Ipek, kee' IIi je on sve objasnio, morao sam mu reci: iiDobro, vi­
dis, stvo.r je (:oc.use vrlo ostroumn8" ali u praksi to bi so maglo 7,
'J,porediti sa jednim cQvekom koji se n2.18.zi u vagonu, i svom silom
r;ura te.j vagon iznutra mis1e6i da ce v·!)gon poeL Na takvom principu
31
n:iSlj,:;nja b2zir,t se tvoj pronalRzak." On jenuvideo do. ;je taka i nije
vise i88.0 kod profesora.
,
Tal\:(, noze covck de. n,S'. neki nacin zacauri svojo misli; da ih
poveze medusobno ne vezujuci ih stvarnost. Retkisu oni sl*cajevi
u kojirop se llioio videti to zacauravanje; ali u to biva
i a1,::0 se to uvek no rncJz,e t.:.d-;:o jo.sno vidoti kao u ovom nasen primeru.
Ali covek koji je u stanju dR u stvar dubljc zna, de je to.­
kay, veliki Ijuc'skih mislenih procesr:i.: on cesto vidi kako ljuc.i
nR neki naein stoje u kolimr, euraju ih iznutra i misle de oni po­
krecu 1,010..
Mnoge stvari koje se doeaveju u zivotu uze10 bi 0rugi tok,
no bi lieili ne one koji [uraju kola iznutra.
Da bi cosIo do pravilnoga misljenja
t
treba steei taean pajam
o Barnom misljenju. !Cako mo?,e covek 0.2< dode do toga pre.vilnogG'.
premo. misljenju?Niko ne maze imati pr3vilno shvatanje misljenja,
je uvoren da j<) misljenje nesto sto se c'.es2va sarno u coveku, u njc­
govoj glavi, iIi u njegovoj dusi. Ko t?ko misli, tome ce to pogresno
shvatanje stalno smetati da nade pravilan mi61jcnja, a aka on
'* hoce (lB. ,lode 00 pr2vilnog a (1nosa . prema misli, on morc. sebi reei: .ills..o
ja mogu de sticam misli 0 stvarima, mogu pomocu misli nesto sa­
• __W" .•• .•• __

znetio stvarimn, teda mora da misli vee postoje u stvarima.
---- .------..:-,----_.. .-----_.... -----.. '_.. '--. -------
Stvari moraju biti sagr2.c1ene preme, mislir.la, da bi ih moeao na neki
---- -- . ..........---.....---......... ..-........----- .-­
necin izvuci iz stvari.
____ . . ___... c..-............ ...-...-...-........ .._______
tovek mora dn uporefi u svetu sa
jec'nog sata. Coveciji orgr:nizam CGsto uporeduje S2. satom; ali se
kod toga obicno zDboravlja ne najvBznije, a to jo, da postoji i so.j­
diija. Treba biti na 8 tim, do se nisu sami ad sebe
slozili i time ucinili da sat ice; vee do. je pre toga postojao saj­
*t fZije, koji je sC'.t sa.stavio. Na. sajdziju ne enema ze.borc.vtti.
*postao pomocu misli, misli au se trutO reei izlile u sat. Sva prirodna
-- --........... _.. ----,.-...•---------. - ,,_.. '-­
zbivanja
'
sve rirorlne po ave moraju se tako To se lako
.-.. ....
moze uociti koc stvari koje je covek §..tvcrio. Koc' prirodnih po.javn
..,..------- - .-..--- ­
to se ne maze tako lako primetiti, a ipak su i to duhovna de1ovanja,
-- .----- ..------------------..
i iza njih takode stoje duhovna biea.
_.---------------_._---------------­
I kar covek misli a stvarima, onGa on misli sarno 0 onomsto je
"*** prvobitno u njih stavlj€no.Tek uvcrcnje, ('a je misao s. tV0rila svet.
---------------_..
ga stalno odriava, ja ana uveronje koje omogutujc ,plo(nost
pravilnoga misljenje.
Neverovanje u Guhovno je cek i u oblasti nauke proizvoc.ilo
32
najgore zabluc
'
e misljenj2. KG'J
'
ncko nn pro k9.ze: "Nas planetarni si­
stem je postoo taka, (:n je n2jpre biLe' pramagln; anD pocinje dEl se
vrti, skupljt=\ se u kuglu, a oc
1
nje se oc'vajaju krugovi i kugle, i

je mehanickim putem postaa ceo planetarni sistem ",on cini je­
cnu veliku pOGresku misljenjP. se to dok2zuje na vrlo lep i
spretan nacin jccnim eksperimentom, koji se u svim skolama pokazuje:
U casu vode se motne kap masne supstance, i kroz tu masnu kap provuca
se igla pomo6u kojo se to stavi u kretanje. Tacta se ad velika
o(lvaJaju male kppljice, i taka Be c'obij.q planetarni sistem u malom.
Ucenicima, taka so misli, ocigledno se pok2.zalo, kako se sve to mo­
rIa stvoriti cisto mehDnickim putem. Sarno neprakticno misljenje moze
izvesti, ne. tet;J.01ju bkvog eksperimenta, takve z2.kljucke, j er ona j
to prenosi na veliki svetski sistem zaboravlja n2 ana, ne stn
ju inace mazda spsvim dobro zaboraviti, na samoga scbe, Zn­
·hornvlja (:D. jo on smn sve to stavio u krete.nje. Dc:c nije on tu bio i
D nije sve ta ucinio, nikad se ne bi ta kap mnsti dalje (alila u ka­
Kada bi i to uocio, i prenoa na planetarni sistem, tek tadc:c
hi misljenje toj stvari bilo potpuno.
Tekvo pogreske". mislj enj 8 igr2,ju neizmerno veliku ulogu naroci­
to u onom §to se danas naziva naukom.
To stv2ri mnogo su nege se to misli.
Aka hocemo da govor-imo 0 pre,vilnom misljenju, maramo znati,

*do. S8 misli mogu izvociti sarno iz sveta u kame su one vee sadrzane.

lsta, kro eta so voce. mozo crpoti sarno iz u kojoj zaista ima
--.-.......- .,-, .._.. __ .--....--, .. - ............ , ....... _­
tako se iz onih
se one. vee Svot j c one
'.----.-_.----.---. ..,------" --... ,..,.' -. .. _- _
co. se izvuku iz sveta. Knee. no bi bilo taka, ne bi S8 mogla . rodi­
"'----.- --...-.----- -_.._- .. _,-....... "-' ­
ti-ni misao. A keda kraja oscti ono sto je ovde re­
ceno, onea ce 12ka mo6i svcko apstr8ktno misljenje. Aka jo
covek uveren u to, so iZ3 stvari nalaze nisli, ca se
Yota nesavaju premp mislima, tara ce lako ste6i jeran misljenja
koji se prema stvarnosti.
SaGa como govoriti 0 onome misljenja, koji je narocito
*vazan za one, koji stoje ns stanovistu antraposofije. j§

0,a se svet
uvic
1
e:: .. __
Pretpostavimo da noko sebi kaz,e: IIJe. h96u svoju mis20 taka do.
33
oplodim, se ona u zivotu mozG uvek pravilno snaci", tada se on
onog cerna reci u - A avo §to ce se nave­
sii, mora so ,sme.trRti ZR stvD.rno prakticna nacela. P.... ko se n<9 to stal­
,
no obrp.cC' e.ko covek ste.lno svoje misljenjc po tome upravlj2,
tada ana snagu, koja cini nacin misljenja postaje
prpJ""tice.n, mt ['''1 mozc
'
a ispocctka tF.lko i ne Aka ra
u tome srrislu, nabrzo do sasvim novih
Uzrnimo d2 nekc poku§a slefece: danas posmatra pezljivo
CO[Roaj u svetu, koji mu je kojeg moze tReno uoci­
ti, recimo npr. vrems. Navece, on posmatra sliku oblaka, suncevog
zo.laska itc. i t0cno zapamti sliku onaga ato je posmatrao. Zatim na­
stoji jec"no izvesna vreme d8 za(' rzi tu tu sliku u svima
njenim pojefinostima; on zadrzava ato je moguce vernije tu sliku i
POkUSQV2 sacuvo.ti je co sutraren. SutradDn ce ponovo posmatrati vrc­
menske promene u isto iIi drugo deba i ponovo do. dobijo
tacnu sliku 0 blaka. KaC'e on sebi oV2,ko stvar2 te,cne slike 0 uzastop­
nim stanjima vremena, tara ce mu postati savreeno jesno, kako on
svoje misljenje postepeno obogacuje i ana, ato eini mi...
,,­
eljenje neprnkticnim, to je to, ato je covek obieno co. u
.' .--------"----------­
nizu u svetu izostavi ojecinosti a z2crzi samo opste res­
---........--­
plinute prGest2ve. ana bitno, vrecnosti, eto oplod2va
¥..-._ __ ------
upr8.VO u tone, (1::; covek
a zD.tim ko.z,e: It juc (; j e bile onr>.ko, C1. c\?nas j e
-_._-_.---------...........-...-.....--- --:-----.. --....-.._­
OVAAO" i pri tom treb? (]a nastoji c.a obe slike,koje su u stvarnosti
...,. '-.,.- -_... -----... . '---'-c--- -­
or1voj ene, eta j e moguce slikovi tije prec
1
st.avi.
--.......... .. ---------.. .
Pre SV8go., to nije nista vee izraz naeega
pouzeonja u misli realnosti. Covek nR trebo. odmah cC' izvlaci izvesne
zakljucke iz onaga eto je ('anas posmatrao, c
1
a bi nC'; primer, iz oneca
etc je danas posmatrao zakljucio kakvo co sutrasnjc vreme biti. To
bi njegovo misljenje iskvarilo: naprotiv, on treba en ima poverenjr
u to, r.a eu stvari spoljasnj ega sveta u medusa bno j vczi i (1a j e su­
trasnje sa danasnjim ne ncki nacin vezano. On ne treba 0 tome en
proizvoljno spekulira, nego ono Gto je u vremenu za drugim, cn
zamisli najpre, u eta je moguce te,cnijim sli.kama, i anc,a te slike
stavi je0nu do cruge i da ih pusti ra se stope. Tog misljG­
nja more. se ccvek c
1
rz.::\ti, a1\o hace ('2 rc-zvije mi£11jenje, koje CO za­
lsta or:govF1r",ti stvEtrnostL Dobro j e taj princip primcnji vati bas ko,'
stvari koje ne razumemo i u ciju unutraanju vezu JOE nismo procrli.
Zato treba, bas koc takvih zbivanja koja nerazumevnmo (kao
34
sto su npr. vremenske promene), biti ubedcn, d8 onD zbivenja koja su
U v0zi u svetu stvaraju vezu i u na§em
To sve treba ,'2 se izvrsi u slik2lf18j misno ne trobc:' u tome c'a uc 8stVU­
. *"je. Covek mora sebi reei: ;lJ2 jos ne tu vezu, ""Ii je eu 0f?ts..Y.i.=.c.
'--- " - ' ­
ti te stvari u meni i one ee u meni nestc stvoriti, bas oncD
----"'"'---",,-- .-- ----. -,""",,--- .. ,.,_..--.......... ---...--_..-.. _- ---'--"- -""- - ...... , .._.-. '--..
.R-ko nr',stojir.' "::'. se uzr'rzim 0" spekulirC'.nje." Vi 12ko moz,ete rEJzu:meti,
, ,.:".. ...-....-..------------...----------.... ..-... ,,------............-. .. _--­
kaca se covek od razmislj2nja (spekuliranja) i zamislja
sto t-?cnijo slike koji se c,es2vs,ju jec:an za c'rue;im, da je mo­
guee se t2C3 zbivD no§tou nevidljivim njegovoga biea.
- - M"WtUlO
cov3kovom astralnom telu. To astralno tole
jo rob covekovog "Ja
H
, covek proizvoljno spekulira. Ali se ono
ne iscrpljuje u toj svesnoj delatnosti, vee one u ocredenim oc­
nosima sa celim kosmosom.+)
U koliko se 0(: proizvoljnih spckulccij<-:.. i u koliko
iRkljucivo zamisljnmo s 1 ike c;.ogpdajp koji se (:esav2ju jecc\D. Z8
r:rugim, u toliko, ;:: i ne zn."'mo, c"'.le,ju u n;,ma unu tre.snj 0 misli svo­
ta i ostavljaju u astrnlnom telu. U kolil;r se posmatra­
njem (cogadaj2 u svotu) spajamo S2 s2mim tokom SVOt2 i slike, u kotti­
je eoc mocuee nepromenjene, prinamo u svoje misli i pustamo ih ea
u nama deluju, u toliko postajemo p2metniji u onin svojim delovil1l8.
It
koji su oslobodeni o( nese svesti.
Ka( jec'norn stanju ca kof onih pojavr koje stoje u me­
c1usobnoj unutr':lsnjoj puste,mo ('0. se j,,:;c'no. slik? u c'ruGu,
kao stc to bivC\ i u sCJmojpriroc'i, onc'e cemo, pasle izv8snog VremC112,
vieeti je nasG misljenje kao neku vrstu gipkosti.
a prema stvar;J-ma'':o j e razumemo
Tctk.o treba r1;-:- po,stup?mo kor' stvC'ri kcje JOG ne r2zur'c;:·1Oj\ik?o
npr. premC', (og2.c12jimo. naseg svakoc
1
nevnog z,ivota, treb0. ,'c. se oc1nosimo
malo clru.gac1-jil.
2retpostavimo npr. ca je neko, suser', uEinio, ova
iIi ono. Mi ri:\zmislj?mo zasto je on to ucinio? Mi z['.misljD..mo c'p jo
on to cC'nas ucinio kao pripremu Z2 nesto ste sutra hofe c?
ali nemoj0o nistn govoriti, nego prec'stnvimo sebi tacna ono, sto
je on ucinio i potrudimc se d2<. z2,mislimo sto.i.,ee on su tr3. rrr'!i ti. Mi
z2misljaffiD ee on sutra uciniti to i to i cekamo st3 co on u istini
+) Po ucenju cuhovne koju jo dr. R. ca­
veclJe biee s2stoji se u glavnomo iz cetiti osnovna principa, ito:
fiziCkeg telD, eterskoG tela, C'stralnog toln i covecijcg· ilJa;'. Dotc:.lj­
nije 0 ovomp nD,lazi so n. pro u knjizi c1r R. Stajnera: IIToosofija".
L
35
I
me
Maze dase desi da pritimo sutra en on zaista radi ana sto
smo bili zamislili. Maze i da se dosi, fa on raei nesto crugo. Vide­
cemo st3. Sr::: c'oeClVt:l i n.:u,tojimo c'A preme tome popravimo Evoje misli.
t?ko, mi uzin8ma iz snc'aenjasti cinjcnico, pa ih u
u bUCucnost i cekAmo 6e f8 se ?ssi. Mimozomo to ciniti
i sn onim eta r.?c
'
.e, :>, i stVnrima. Tamo nesto rOlZU­
memo nClstojimo CR ono, sto ce se po misljenju desiti.
Daf,odi Ii se ana Gte sma ocekivali, je bile nese misljenje pra­
vilno. Aka se ('oGoe'.i nesto, sto ni8mo ocekivali, pokus2jmo (la
pron?aemo [;(10 SElO pocresili i pokusCljmo hlnc1i.1okrvnim posmptranjem
i ispitivanjem ispravimo nase pogresne misli, pronademo gr8fku, fa
pronademo stet je to pogresno misljenje.
Ako SIDO pogol',ili istinu, on(l a se nemojmo hvaliti svojim pro­
roc :"nstvom.
Iz uverenja ca u stverima i (ogadajim2 postoji za­
konitost proizlnzi princip: u stvarima postoji nesto sta ih
pokrece. Ono sto u uela tokom vremena jesu snage misli. Zadubimc
se u stvnri, pa cerna postnti svesni tih snage, misli. Ovakvim vezbama
mi postajemo svesni tih snagn misli i mi SillO u s njima kef se
desi ono sto smo prorvidali - tafa m1 stupemo u unutrasnju vezu sa
realnom delatnoEcu misli u stvarima.
Time se da ne mislimo proizvoljno, vee prema samoj
unutrasnjoj (neizbeznoj) prmrori stvari.
Ali i u prsvcu vezb2ti n2su sposobnost misljenjG.
dogadaj kaji se rRnas fesava, stoji u vezi s onim sto se
npr. neki bioje Koji jo uzrok tume? Mi
sleCimo unaza( od na Juca, mi zRmisljamo uzrok koji
ne znamo, i sebi: ja mislim, se ovo zrto,
'sto je juce, ili prekjuce, bilo pripremljeno ovim ili anim •••
Zato se 0 onome sto se stvDrno cesilo i time co-
ZDA.j erno da li sme· pravilno mislili. Ako smo n281i pr.:>vi razlog on(J a
je smo zamislili pogresno, tafe pokusajmo dn nademo gresku
i da t8cDO ke.k.o se proces mislj onj[-' zapr?,vo razvijao, a
k3ko se clesl10 u stvarnosti.
Od je sprovcsti oVP nacela; treba neci vro­
mena stvari teko posmatramo keG da smo sa svojim mislima u s8mim
stvarima, fa u stvari, u unutrasnju felatnost misli u stvarim8.
Kaca to recimo; tada primeeujemo postepeno kako srascujemo sa
36
stvGrima, kako skoro vise i ne osecamo ea su stv0ri van nas, a mi u
sebi, i da 0 n0go osccamo kno ea se nasG
nje krece u samim stvarima. Keea to eovek postigno u j00nom visokom •
stepenu, taen mu mnogo §ta da postana jesno. tovek koji je u
visokom stepenu postigi:'.o one sto se tiEl putem poetize - tako.v mislilcc
koji je sa SVOjii:1 mislima biC' unutra 11 stvarima biC' je Gote. Psiho­
log Heinroth reke.o je 1826. u sVOJOJ knjizi IIAntropologija" jo
Geteov2 misao stvnrno objektivna misoo. Sarnom Getou se taj izraz ve­
ama dopao. Njegov smisGo je u tome, CB se taKva misa0 ne razevaja
of stv2ri, ana ostaje u stvcrime i krece so m zakonitosti stva­
rio Geteova misRo bila je opazanje, a misao.
Gete jc dQsao vrlo u tome ne.cinu
eesavnlo, kaf js on imao en rafi, ea je pri§co prozaru i rekeo
k:ji su slue;;jno tu bili: "Za tri snta pac'ace kisa
ll
i take jo i
biYalo. Proma malomc celu neba koji se magna kroz prozor viccti, bic
je on u· stenju c.a kRze co co promcne vrGmcnp. ('esiti tokom slo­
(e6ih sati. Njogovo verno misljonjo, kojo 8e nalazilo u
omoguctwelo mu je prec'oseti c
1
0cniji (logAdnj koji se sprema iz
prctho(lnogr.
mnogo se vise maze posti6i prJktienirn misljenjem nege
§to 88 to abieno misli. K2C eoveku ono, sme gore opisali, postnne
princip misljenja, tofp 6c do mu mi§ljenje pastajo z:iste
prp:k ticno , C'.D nu ,so i c'a stvari u sve tu sasvim c:'rukeijo
shvatn ncgo rc,nijc. Postepeno co eovGk s'lsvim stanovi§te za­
uzeti prema hao i prom2 Unjemu se PFO­
ces, koji monjn ccla njegovo ogromnc jc vazncsti fa covek
stvarno nastoji, tcko svoga misljenja srcste sa stvarim2.
T?yve vezbe iJ!JPju prRktienu vre,'nost zoo eovokCl..
Postoji druga vczbc, koja j6 naroeito potrebnp onim lju­
kojimn abieno nc pndn np pamet u prnvomc momcntu one sto treba.
Ti Ijudi troba nnrocito nastoje da ne mislc sarno ono §to
conosi tok zbivanja u mornentu; ana sto im stvari seme donose. Obi­
eno kac'. eovck im,", pola sat::, zn or:'mor, pustc.', c12. mu
nioli slobodno blufs. Tada se isprodaju bezbrojno misli i bez iknkve
V8ze. A ako imp'. neku brigu u zivotu, ant' mu se oc'mc,h uvueo u svest •
i potpuno ge.. obuzme. Ako so covek taka prepuE:ti SVOjir.i mislLla, nece
nikaf doci fo toga, da mu u prav0m casu pa0nc n9 pRmet ana sto trebc.
nace Ii to de, posticne, mora ove.lco Oft K2(' ima pol::: s2,ta vremo­
treba sobi <lC'. goe' imam vremena, hocu ('n mislim 0 necemu
5/
eta sam sam eta sam svojom voljom uvea u svest. Hoeu
sad.'} npr. de.. rezmisljo.m 0 necoT1lu eta sam r.anije pri
setnji pre elve godine. J Q.. hoj.!l__ cla' mislim 0 tom 0.ozi vlje,ju
bar pet minuta. Sve ostalc misli hoeu de odstranim tih pet minu­
t,"l. JEt..§£ill! biram ono 0 comu eu r2zmialjatH"Keo sto sam vee rek80
izbor ne mor2 biti taka tezek. N01r'J.c1i so 0 tome da se pomocu teskih
vezbi np proces voe ea se cavek iscupa iz onaga u
str ga uVlaci zivat; glavno je do.. bucc nceto razlicita
oe onoge u etp jo covek upleten obicnim dnevnim zbiv&njimp. Aka ne
m078 ('e, Geseti i [lJw mu bt,.s nisto.. ne pefne ne. pamet; tee:,: Se
moze pomoei time, uzme neku knjigu,da je atvori i da 0
onome nn etc:' mn jo bas pno pogler'. Hoze ,covek i kaze: iiJ2 eu
·'on['.S rD.z.ilislj2ti 0 onome, sto sam SC'lffi e:o pC'dno u o:'redono
vrcme svojim pC'slorn, n ne. eta int'\ce ne bi obr·.tio it Gl:::tV­
10 je c',c:' nee to ato ne spadE' u obieni sv.D.kof'novni toll: misli, no­
sto 0 eernu scin8.cG no bi mislilo.
iko se sir::teme tski i stalno ovako vez,bamo, cen):) (10 togC1,
n?M U previ na pamet ba§ one nom treba. No tnj
'.isljenYo postaje gipko, e, to je cgromnc v3znosti z:- crweka u
nrakticnome zivotu.
DruG·? joc'ntt n2Tocito je poc'CGl1:1 c1:;. (eluj\:J 11a .R.smee_n..i£.
• fovck abicho biva, dn se u grubim
crtqmo seti bilo recimo ad juce. Tn sccanja covekava
cb:itcnc 61'1 vrln l11utn,'J.; i skora uvek, on je vee zec'ovoljan, p.ko S8 setia
SOj1(1 i,'cn,,:, once'" ccvok,J. kojoc;,:\ jc juce susreo. Ali; mi se time ne
pko haccmr fa rnzvijemG svoje pamconje. To treba
n:::.f1 bur't) j"'Gno. Hi ;"lwrC'.inC: sler'eeo sistom;:;-,tski rr,I"'iti i sebireci: "Ja
hecu u svima da se setin covckn kojega
G'"'1"l. jUQe vic'co, po c::Jr i prof' kojor:1 s?m g2 kueom vic'eo i st.", je sve
oka bila. Hoeu d2 u Gvojoj svosti ozivim tncnu njogovu sli­
1m; p.'" c.'?-k i njr;gov k,,:,put, njegov prBlulc hoeu tacno sebi dC'pr8c'sta­
vim. ii I ee veein."'\ Ijuc
1
i primotiti, ('a ani to nik2ko ne mogu,c;et
jc to savr§cno nemoguea. Oni co primetiti koloko su od
tCg2, CA susret iIi tAcna slikovito zpmisle.
Najpre morumo poti o( onih u kojima covek nijo u
so seti onaGa ato je Covekov0
jR u nejv€coj meri nepotpuno. (Pokueaj jecnog profooora Univerzitetu
S2 svojim je 8U od tridcset prisutnih same CVo­
jica r ost81ih dvacGset i osam Bez
38
i
Z:lp:::d:enjp nOElC'. pamcenje. Dekle, potrcbno je tacna z2paznti,
en bi se razvilo; a covek cobro zapaza, to iz­
vGsnim proccGoliJ, r202 verno pc.mccnje. A stn de se 8.ko

so DC mozemo ba8 tacno sotiti on0g:' sto sma juca cozivcli?
Najpro 80 jo moguce - u
ju se ne Gctimo, t:'c'n pckusC'-jmo J11.,<',kcr izmi8ljcnc pr80st,"',ve ('a Ulil0t­
noma, sarno C2 bi cobili colinu. Uzmim6 npr. de. ato sasvim zabornvili
1'::\ lijgeko, kc,g::, ste susroli, imc.o smed iIi crn k2PUt; tnc'::; zrlT:'!islite
nnr. c'e' je on irn-::,'\ smed lee'put i sroede pantnlono; je im'2o takv.'1
takva nC' prsluku, i (n mu je kravata bi18 zuta; okolina takvC'
i te:'kva, zic' zut, (lo.. je sIeve str:mo pr::JsPo jer'.?,n VL30k covek, as:".
"oene j ec'an mali covek, i
Ono caga so secamo, to stavljamo u tu Rliku, a ono ne mo­
. crna dEl se setima, to c'o)Junjujemo izmisljenim, kt'ko bi (obili potpUl1U
sliku. Istinn, je slikEl pogresnn, eli time potrucili (0­
remo ('0 pc.
1
tpune slike, te smo ujcc'no potstrcknuti (:2 u bUr'uCG t2cni­
jo posm2treno. A zGtim ne,stavite e & se vezb::-:te. I ka(,:), to ponovito
'
puta, tnr'r:: cote pcreset i prvi put ZDP,ti s"'svi:J t:J.cno kako
jo izgler'2o o:rJ:1j covek kojeg2 ste juce sreli, kako je bio obucen;
::;vcGr> cote se tncno e0k i ('ugmeta njegovog prsluko. Tp,c'n. nc­
ceteniGtr pre_yic'eti, i zppamticete svaku poj er'inost.
I tek
r
_, ste prvo vezbDmn izo.strili svoju sposobnost zElpazanja,
n tOGc je vernosti vasege pam6enja.
to jc vnz,no no Vllntiti sarno imcna i S.'lJ110 pojec'ino karak­
erto §to hceema zppamtimo, nego nastojati da ste­
kncmo je mogucG iivopisnije prcCstavG, koje snCrie u sebi sve po­
jcc'inoE',ti; ne neeaga e'F se setimo, n2.stojmo
prvo sliku copunimo, bi iz[raCili celinu. - Taen cerna nnskoro pri­
, f.wti ti ('a, nckim izvosnim c'usGvni::1 procusom, pamcenj e postaje sve
vernijo.
I smo k?ko se konkretno, k2D pokrotom ruke,
ca ono, eime covek svojc sve praktienijim.
je i ova: kn( hoce postigne,
on 08e6:1 izvcsnu dn pre fa rczult2ta. To jc sasvirn
nC'gchn. Ali to nas neee ('1ov8sti ('0 praldicnog,,:, mic;ljE'nja.
SVako :erena51j ivanj t,; _u mis 1 G vo (li prs0e G.l. __nc. tX.5!b.
U tim ccvek mora (a imn strpljenja.
"


Npr. trebe. nest,) ('2_ izvo,'es; ti to f1107GG (',0. ucinis n,,, nekoliko
39
r3znih n2cinG. imaj strpljenja i prvo cG ata
bi bila knda bi to izveo a eta bi bila kef bi izveo ne
.. r
1
rugi nacin. - - -
Uvek ce covek umoti dp zaato pre Ga ucini jedno ili
crugo. Ali se treba uZ0rzati i no Gonositi oGmph nego se po­
truc"i ti i slikovi to zmnisli ti mo[ucnosti i zatim reci: IITako, 2­
pq<a e:ostp., jp nccu vitse c
1
a mislim 0 toj stvari."
Ime Ijufi koji ce postatineetrpljivi; a je tpda so­
v18reti nestrpljonje. Medutim, or ogromne jo koristi, ca nestrpljenje
snvlr:camo i sebi e'2. kt'.zemo: "Haze c",e. OVMO, a moz,e i C'[\ bu('e c:ru­
f'?cije, neko vreme necu 0 tome c1n rezmii§ljam." Aka roo7,orno CC'. oe
1
1ozimo
(posan) co sutrasnjeg dana, a onc"a prefstavimo 8ebi panovo obe
cemo naci da su se stvari u meduvremenu izmenile,
se mi iduceg dana odlucujemo crugacije, svrsi shocnije, mega bi
G8 odlucili proslog dana. Stvari sacrze u sobi izvesnu unutrasnju ne­
oYJhodnost, pi; oJr;:(' ne rae,imo proizvoljno, nestrpljivo, nego ['ko pustimn
ta unutrasnjE'. neophoc"nost e:ejstvuje u npmn - none ce u nama c:ej­
'tv')vcti - t2(,3 ce onaclo ic
1
uceg (I.ana obogatiti nctsu misDo i taka nnm
,:,lOguciti pravilnu - A to je od ogromne koristi.
No. primer, pitaju nas Z8 savet, povodom neko stvari i treba
_ so neka odluka. Imajmo taea strpljonja 1 no ofmah 0(1­
luku, nego sobi razne mogucnosti i ne donoseci ocluku ni
u mislime:, pustimci mirno c:a same te mogucno8ti u n::>.ma zi ve. Pa i naroe'
kpze, da trebp stvar prespnvati, pre nega sto se za nju odluci.
Ali s::,m
r
: spe.vanje nije c:ovoljno. Potrebno je zamisliti c:ve i11
bolje vise raznih nogucnosti, koje ne prestaju u nama ea zive ni onen,
kqc\?. nas8 svosno IlJo.;: taka reci nij e tu, a tck docnij e se vrati t1 na
samu stvar. ViCecemo en nn ovaj nacin ozivljujemo unutraanje snage mi­
sli i da misljenje time postaje prakticnije i konkretnije.
covok mOZE u svetu dn nade, pn bila de. stoji za
stolr:rskim stolom iIi za nlugom, bila d9. pript'da takozvanim povlqsce­
nim klnsnJlJa. Ako vrsi ove vezbe stoci co prnkticnost misljenja u naj­
svakir:'asnjijirJ stvarima i vrseci ih pocece na c'rugi nflcin re­
zumeva stvari u svetu. Ma ispocetka to cisto unu­
trasnje, anp bas spoljasnjom svetu i u tome jc njihova
najveca 'vaznost. tih vezbi su vrlo vazne.
Hocu da Yam po:kC',ze'1'1 no. j 8r'nom primeru koliko j G potrebno (:2
nRse mialjcmj e buc.e istinsl·d prp',kticno. Neko se v'peo ne. c:rvo i rae'e­
ci na erv:stu pao je na zemlju i oStD.O mrtav. Covek bi ne.jpro :lpomi­
i
40
slio en je pod drvct& uzrok njcgove smrti. Reci co se, d2 je
uzrok, a smrt posle?ica. U tome izgloda vozn uzroka i posle{ice. Ali
u tame mocu en bufu velike ga je nn pcgocila

kap, p2 je zato pao na zemlju. Ista bi to tAka izglefalo
('a je pa/rco i c':, je prouzrokovao njogovu smrt. Eto, t,lko se
mogu potpuno uzrok i poslo{ica.
U tG S0 lako uociti, ali casto nasa
nij e t?kc oci['lcc'nCl. crcske mislj enj2 vrlo su c este. Morarno CM
reci Cp se u nauci sveko(nevno izricu ovakvi sucovi, se
zaist2 zamenjuje uzrok 62 To Ijuci no magu ea vice same
eta nisu sncuvali svoju sposobnost misljenja.
Zaustavicemo se na jecnom primeru, koji naM sasvim
pokazBti keko n2.steju tE',kve posroske miE'ljcnje. i kako se to
vise ne maze c8siti onome, koji vrsi avakve vezbe, kakve smo canas
Uzmimo npr. slefece: ncki naucnik misli ea canasnji covek
voci Gvoje poreklo od m?jmun2; dakle, ono sto upoznajemo u
snago u majmunu, one se usavrsovaju i iz toga postajo covek. Da bi
naw znAcenjc tc tvrunje bil') jasna precetavicemo sler068:
c:a je cr;vek, kaji hoce taj zoJdjucek nokim slucajem
ne zemlji. Osir1 njoga, (1,'0, postoje np. zemlji JOB ani lTIc;jlYruni iz
kojih po njq;ovoj teoriji mOtU (\1. pOEt2nu On proucc:'va sasvim
tacna majmuna i pre(stavlja g2 sebi u svim njegovim pojefinostima. I
sare nekp po](usa fa iz toga 0 stvori pojccm 0 coveku,
premda coveka JOB nikafa nije vifeo. Vifece, da to nikada ne maze
ostv"'.riti: njegov pojem tlm"'.jmun" nik':c
'
(' so nece pretvoriti u pojE'lTI
"covek
tl

bi on pravilno mislio, tada bi on morao svako misliti:
pesta poj"q m"jmunrc nc maz,:: u rwni r'2 se protvari u poj8m cove!--,."
se i one ste ja vidim u ffi?jmunu ne moze prctvoriti u
jar bi inE'.ce i 'l1oj Pojmu m2jmuno
se fod2ti jos nesta, sto je ne mogu da ••• Tnj covek lTICr00
bi Videti iZ:1 cUlnog mr:,jmunet nesto P2C'Cll1l!Q sto ne moze zop,<>zi,
r iz cogo zapravo postaje covek.
U nemogucnost to stveri nacemo noga cemo pokaz2ti po­
mitljenja, na kojoj se psnivD ovp teorija. bi covek prn­
vilno mislio, bi do tOgD lTIOr2 prctp8stnviti nesto nAcculno.
Aka 0 toj stvr".ri rnzmislji'te, uvic'eceto su tu ogromnu po­
gresku miE:lj enjo. ucinili mnogi I.juc'i. Vise nece 6ini ti tD.kVG greske
koji svoje no. ••• Veliki
n8se c1['nasnjc lib]r8ture u priroc.nim nClukc,mc,) so?, svojim
iskrivljenim i nnopakim mislimn, celuje koji ume pravilno


..
ckt rnisli, tako, ct? mu prouzrokuje cqk i fiziCki b6l kar'? je primoran
dp je eitet ••• Time nikako necemr. c:-; negirnmo bezmerno veli1d broj ze­
p2Zo.nje:, [10 lwjih se d08lo objektivnim metodamrt prirodnih naukc:..
colC1.zimo nr nesta sto je u vezi BE:. mislje­
njb. Zaista, covek obieno i ne zn2, U kolDroj meri njegnvo misljonje
ne ocgov?ra stve:rnosti, vee c? je celom sarno navi­
k8 rnisljenja. onoga koji prozire svet i zivot, nobijaju
s?svi1"1 c'rugi oblik, nego onogE', koji ih prozire Sal'10 iIi nik?ko,
kao npr. j8
r
an meterijnlisticki misliiac ••• Nije taka
nekogn pa bili oni ne znam kako snazni i savrseni. Hteti
ti bo . € __ ...
jer on i __ Ako je npr.
ncko nr'cUcirj c;a u svcmu vici samo n1eteriju, On('2 je on prikov[",n ZC' tu
misljenjaa
U cannsnje vreme, u vecini Ijuci ne
na temelju razloge, neco su uslovljena
nj.3 i uticu sva njq;ov:, osecr-mja i osecaje. Kac'.::t neko iznosi rE\Z­
lo[,:e, jc to S8,rr,0 E];:'.sk,'1 DC1viknutog misljonjr', kojn skriv.,,- r.jego­
i oS8caje •••
I CCE::tc ne so misao So..;:,10 j.z zelje, nGgo ia sviju
osecanja i navika Onpj ko poznrje zna koliko je
tesko u nekoga locickim r".zlozima.U dusi oflucuje ne­
stD umof,o {ub1j 0, 0\' logickih r8.zlog:o.
No primer cinjcnica ca p0stoji ovaj nas antroposofski pokrct,
i ca u raznim pravcimc, de im2 Bvoga osnova. Ko je neko
vreme saradiv20 u pokrotu, Cp je stckao vise
Ijenja, osecanja i prijemljivosti; jar radom nn polju Antroposofije,
b?vimo se ne sarno nalazenjem logickih razloga ZO neku stvnr, DeGo
razvijamo svoju sposobnost i
Kako se pr2 nekoliko neki. covek, koji je prvi put cuo
rec',sv.snj e iz C:uhovne nnuke, rugae tome - 2.. koliko ima stvari
su fiU jasne i prozirne, a koje je on pre izvcsnoc
smatrao Z2 nesto apsurdno. Time sto saredujemo u o.n­
sroposofskom pokretu mi ne sarno de preobro.zavruno nase misli, nogo
oEvaramo dalje perspektive celoj svojoj Gusi. Name mora biti jasno
n2cin neseg misljenja proizlazi iz mnogo vecih dUbino., nego eto
42
se to obicno misli. Izvesni oseceji i izvesna asecanja namecu coveku
1!.ek..9.)l.1.n. .• I:.Qi.s.i.(k.i.. X.0Z.1.o.z.i....c.e.s.:t.o. §u .spno .s.a.1.1.9.
..t.r.eb,'} .(2.....s.a...k.:.r.iY.C'..Ju.. ..O.9.f:-
C
.s"J:p. mi};.lJ.<-;:)].j§.

Da bi za c0veka r?zlozi treba da on na-
vci voloti sar.m lc,giku. Telr kc:e' on ne.uci voleti objektivnost, [:.r'e-
kv['tnost, tek onc
1
.[' CO logicki rnzlozi biti Postepeno, ne-
zpvisno 0(1 sllcnosti ZC ovu iIi. onu mjsp.o, uci covek c\') nisli objek-
tivno i se i covek postr'jG prakticnn; ali ne
r
pr::'.ktic2n u tonG smislu, d<:1. pasuduje sam:) pC) utrtin: putevima., vec
t['ko, ea nauci en misao izvlaci iz samih stvari.
Prctkticncw t miclj enj 11 j e plo( onog mislj enj:> , ko j? proizlr'zi
iz sc?mih stvari. Tek oV.'lt>ve vG?be, Hi uciliJ() puste.mo
S9.me stvrri Tr::kve vezlbo trebn vr8iiHo nc? priro
r
' ... ,
nim jar je na njima kulturn imnlD najmnnj3 moguci
ucea, jer su one npjp2nje izopacene.
Vezbanjn np priro('e, kojn sma mi danas opisali, stvP.-
raju odistn prakticne mislioce. Mi cemo biti prakticni i u najsvaki-
c'r:.c·njijim paslovim<?, ako skoluj ema ana 8tO j e asnovno: ,j o. -
Time Gto Ijur'sku VeZ,bElIDO tctko kpo Gte SinO to stvRrp. se
pr2.kticr-:.n 1').<:'cin micljcnjo. -
PloG 0uhovno-naucnog pokret
p
trebp d2 buce u tome, do fnje zi-
vatu Ijude koji BU z2isti? prokticni. Nije bas tolike vnzno eEl je covek
ubeden u ova iIi ono, nogo fn dod do tate, da stvari tacnc uOCElva.
treb2 0a u nnsu eUGu, G2 je utini pktivnom i da
sp08obnost z3pazanja, 2 ne da same, prelaze6i prek
n
culnih
stvari, teoretizira 0 fuhovnom svetu. U tome bas i jestc prakticnost
Antraposofije.
.
..
..

RUDOLF STEINER .DR.

. .-..... ..-_.._.------.__ .27 L PRAKTICNO OBR£ZOVANJE_MISLJENJA . .._._... .. "...

Njih nije pronasao neki postanski cinavnik J nego jedan covok k0ji nije imao S2 postorn nikakve veze. koji su van nje. Aka stvar posmatrate poblize. taj se smC'tra z·? neprakticnoge. ka povrsno i spolja posmatra stvar. Tekvo shvatanje rlOze imati sar. videcete.ni prakticni ljuc:i. onda je rekaa tadasnji ministar u engleskorn Parlamentu: "Prvo no maze se pretpo­ staviti de ce so ovim upro8cavanjem toliko uvecati promet. Ta sto cemo seca izlCJziti trebc. da ana nema nikakve veze sa zivotom.J. to cesto nisu pro­ naGli t2kozvC'. c esto u opste nije niknkvo nis­ Ijenje. nasegA ucite­ Ije.a.29 II PRAKTICNO OBRAZOVANJE HISLJENJA Maze nekom izgletati cucnavata. ke.. ucilo.. coveka. nega zivatarenje duse u stecenim navikama i precrasudama. kao eta . A kad su m~rkc bile pronaaenc. nego da se sva praksa sastoji iz onage.kticniro mi~ljenjem. Lep primer su nase danasnj e pos­ tanske DQrko. zapravo da bude uputstvo 2e najsvakodnevniji. biD je citav posao.ko premn njoj C~2 so upr':\vljama. Tck sezeeset godina postoji avaj nas jocnostavni nacin upo­ trebljavnnja pOEtanskih m2rm{a.zi­ vot. ali to nijo bilo t~ko. uobrazavaju da rade po DAjprnkticnijim nacelima. Ako je neko hten da pasaljo pismo. Ljudi koji sebe nezivaju prakticnima. da je glavna osobina antraposofije neprakticnost. Covek bi po~islio da ih jo pronasao neki po6tanski ci­ novnik. A ko drukcije misli. Ako sasvim objektivna posmatrate kako misle prakticni ljudi i ispi­ tate sta je to §to se obieno naziva pre.. Pocetkom prosloge veke predati jedno pis~o. oniLl f:to se nckac. sto su nas naucili: misljenjP.o onaj. 02 se obicno iZ2 taga krije vrlo malo prave prakse. j er se nj egovo mislj enj e ne slaze na S8. nlisljcnjn nekoge ko je pre nas stvoric· neku stYer upucujvci nas. marao je i6i na o~r~deno ~esto gdo su se pisrna precDvalQ. misle vrlo cesto. To je bio Englez Hill. A kac se nesto znista prakticno pronaslo. tu su se preli­ stDvalc razne knjige i ceo posaa je bio skopcan sa rnnogim formalno­ stima. da bas antroposofija srnatra sebe pozvanom de. vidocete da tRkozvano "prakticno mislj enj e" veamC'. govc~i 0 prakticnom obrazov~nju misljenja. Jer oni. ima snagu rla nas svakog casa prazme i oa nas u zi­ votu ucini cvrscim i sigurnijim. ono treba oe.

prClkticnog misljonjo. so postclnske." :'!rrtznn.r podignc visoki zi. Dancs nam jo sasvim prirodno tre blj 2. "perpe­ oc~mah ali.o b ' . neposredno.ura te. c'. do prolaznici nc bi cobi1i nervno-mozdani potres. rolL?o j 8 gena ­ at rene: 1 er: I1Dnevno pU:T. 'J. say ocu§evljen. kole Z8 Potsc:Etm i onE'.. zurio t'la ide koc' pro fe­ sora. zgrhda morQ upr2vljati premo prometu. Karta S8 u Ne­ mackoj. nasern rasmatranju.viti jec'nom masinom ogromna kolici ­ nr'\ rada. prevazilazeei one. N. ra l rrl c'lre kt or pes t Et ~ v Kac' se tre balo grD ('i ti prugu Po tsc'o. upitan za strucno misljenje. aka svot c'. nije preporucljiv0 gra<'!iti. onda Z<:" b1: postanska zgraCa u Lonc'onu biln suvise male>. bavGrski lekarski ko1egijum.e ceo posluzi co. njak. koje je stvt::'.a. do.::~ se b:.ni j e colu stvar. godino 1837. a drugo. idem koc' profesorE'. stvo. 11 nC\. Za vrome mojih studija. a ako se zeljeznice ipnk buc'c.o no..alil u sr'.vaju pos t::nske 1112crke.use vrlo ostroumn8" ali u praksi to bi so maglo 7.nasnJem .o. ljudi koji imaju neku narocito zgodnu b?cs se. vi­ dis. Sli~no ZD sta se boria i!nepraldican covek". i svom silom r.ci kroz prozor sve j novae.ranjo zcd\:ljucDkEt po n3vik2li1a sljenja. OJ Potrcbno je razllbkavt. kee' IIi je on sve objasnio.sto i to jec. .porediti sa jednim cQvekom koji se n2.m . kFlC' bi tah:o i bilo.sak2 lova i cesno oe' pruge.30 to zamislja ov.~j nO]Jr::'kticni Hill. onc'a Cinjenice zivota no obaziru S6 to ro.kvim." Tome strucnjalm nijc uopste palo na pr. eve Ja pos ­ SAr2. be.. Ispricacu VOJ.ti pr"'vo stv~. jocnom pretvorene urad. taka veli~romet. predavo. jer se. ideju i rece mi: !lSo. koji se sBo. Cela ta pripovetka mirise.rn() misljenjo 0(1 tekozvanog mi­ v. a protiv cega je bic jcc'on struc ­ ca se zo otpravljanje pis2ma upo­ jc biln i prilikcm pronalaske ~eljeznice. trcbalo da sagreci prva ~e1jeznica od Nirnbergn do Firta. moze obo. d06e mi jednom neki mladi kolega.c1.r je (:oc. su Dt'. (koji je taco.la tni j e tuum mobile ll - S0 i razloiio ne..zi u vagonu. ll Bise mi nije mogao ke.1 jC(:::::l1 k~o c~ozivljoj koji moz. nesao je c'e. grac1ila. ze. na posletku.j vagon iznutra mis1e6i da ce v·!)gon poeL Na takvom principu . tado l:.. v tansk2. .caJ .18.c'a treh::.h. Me&utim za srazmerno vrlo kratko vreme ostvcrilo se ono.i 0 c:ffi['. vratio .zDti. morao sam mu reci: iiDobro.met. .oista hoee TIok"]. dEl. a nc promct prema postanskoj zgradi.traju to.:'nom no bi bilo mogu­ ceo Ipek. Ali kakc nije naseo doticnog profesora. misljenj3 takczvanih prnk ­ ticnih Ijuci. masinskom odseku) da ~u pokazem svoj veli!instve ­ ni prorro.Berlin.pel.lazek: pronasao sam kako se pomocu sasvim malo parne snege. oe' c.

_---------------­ -. da ih poveze medusobno ne vezujuci ih z~ stvarnost. ('a je misao s...010.-~-~_.-.•• stvarima.... i iza njih takode stoje duhovna biea...ilo .: on cesto vidi kako ljuc..plo(nost pravilnoga misljenje...---_.-...-."~-----------------------..--izvuci iz stvari.-. onGa on misli sarno 0 onomsto je prvobitno u njih stavlj€ n o. ih moeao na neki _.. teda mora da misli vee postoje u '-..-..S'. ---...:o jo. vee do..... ---------------_ ~ ~ Neverovanje u Guhovno je cek i u oblasti nauke proizvoc.----. k~da lju~i no bi lieili ne one koji [uraju kola iznutra.. .t sa.. To se lako . ~---.0 kod profesora. moze uociti koc stvari koje je covek §.. njc ­ govoj glavi.. u shvatanje stalno smetati da nade pravilan (lB. ~. s~mim _.... .-. tome ce to pogresno '* hoce n?~in mi61jcnja... Coveciji orgr:nizam CGsto ~se uporeduje S2... misli au se trutO reei izlile u sat.......prema misli......-.o 0 ja mogu de sticam misli ...31 n:iSlj.-..------------.sno vidoti kao u ovom nasen primeru. ~------.. stvarima.._--------~.~~.--. ~ ~----. ja ana uveronje koje omogutujc .----_ . ~ _. necin znetio stvarimn.. .. oc~mosa premo....------... .je taka i nije vise i88.. a to jo..Tek uvcrcnje.c1ene preme..-_. Tal\:(..es2va sarno u coveku.... koji je sC'.. Retkisu oni sl*cajevi u kojirop se llioio videti to zacauravanje.-. neki nacin zacauri svojo misli......-_ .i nR neki naein stoje u kolimr. ...... Ko t?ko misli. a ipak su i to duhovna de1ovanja.--.. ---...~ ---.stavio.lode 00 pr2vilnog a (1nosa .._______ tovek mora dn uporefi stv~ri u spolja~njem svetu sa mGhaniz~om jec'nog sata. ali se kod toga obicno zDboravlja ne najvBznije..ills...--. '------- Stvari moraju biti sagr2.. Mnoge stvari koje se doeaveju u zivotu uze10 bi 0rugi tok..... ­ ~ . de je to.:.. Na. Ali covek koji je u stanju dR u stvar dubljc pr~dre.. Koc' prirodnih po._. c..." On jenuvideo do..... veliki C~GO Ijuc'skih mislenih procesr:i.­ kay.::0 se to uvek no rncJz.. on morc.....:-....-.._~ " ~ .------..tvcrio.---------.­ ____ ...~o • mogu pomocu misli nesto sa ­ _ _ W" ... Treba biti na ~isto 8 tim... a~o je uvoren da j<) misljenje nesto sto se c'..-----_ 'da bi-..2< dode do toga pre.e covek 0.. .. . sebi reei: .. ___....javn ~ .------._ '.vilnogG'..:.. . ali u ~ivotu to biva ~esto i a1. I kar covek misli a stvarima..--. n.. .nja b2zir..t se tvoj pronalRzak.---~ .. Sva prirodna --.... mislir. zna.j­ diija. misljenju?Niko ne maze imati pr3vilno shvatanje misljenja.------ pomocu misli. .--..d-... ........... a aka on .• "*** zbivanja ' sve rirorlne po ave moraju se tako prec~staviti.----- . tV0rila svet..­ ..-------. euraju ih iznutra i misle de oni po­ krecu 1... noze covck de..e t. !Cako mo?.---.. _ ----.----------~.. Da bi cosIo do pravilnoga misljenja t treba steei taean pajam o Barnom misljenju.--.vtti. satom.~------to se ne maze tako lako primetiti. ~ ~a ga ~ispo stalno odriava.. .......-----..•• _ _ ·_--_·-----~- -----.~ .. ._._~.. je pre toga postojao saj­ *t * postao -- fZije.. da postoji i so..---------------_..-.. --.borc. iIi u njegovoj dusi.---. . sajdziju ne enema ze.......la... do se to~kovi nisu sami ad sebe slozili i time ucinili da sat ice.-.

-.01ju bkvog eksperimen ta.------.~...-~----._""'-~--_---. koji stoje ns stanovistu antraposofije. Aka jo covek uveren u to...-_.~ _..~ tako se i~.~..a se svet .... (:n je n2jpre biLe' pramagln.. _. na samoga scbe.. Zn ­ jo on smn sve to stavio u krete.-----_ _. se izvuku iz sveta... se one._­ lsta.. kako se sve to mo­ rIa stvoriti cisto mehDnickim putem.. ... __~_~_n~. _­ ­ ..ju neizmerno veliku ulogu naroci­ to u onom §to se danas naziva naukom.-. ne.' -.. i prenoa na planetarni sistem.-~.q planetarni sistem u malom. ~ ~-----------------------------. A keda ~ovek ~o kraja oscti ono sto je ovde re­ -'-'-'-"~--. nikad se ne bi ta kap mnsti dalje (alila u ka­ Kada bi i to uocio. koji je narocito *vazan za one. tara ce lako ste6i jeran na~in misljenja koji se osniv~ prema stvarnosti. ca se ~injenice ~i­ Yota nesavaju premp mislima.-~-~-crI2eJ:. ~ .e: IIJe... (:D. onea ce 12ka mo6i ~ov~zi6~ svcko apstr8ktno misljenje. 1 Pretpostavimo da noko sebi kaz..... To stv2ri mnogo su ve~nije 0 nege ~to se to obi~no misli. rodi­ "'----.nje.~<? iz onih ~~V''':E~ll_~j~mo.~ ___ . Sarno neprakticno misljenje moze izvesti.--.. mozo crpoti sarno iz ~as~ u kojoj zaista ima ~ - misli mogu izvociti sarno iz sveta u kame su one vee sadrzane.~~~~.. . "'~~"""""-'-"--'- __. ---_. kro eta so voce._--. koji se u svim skolama pokazuje: U casu vode se motne kap masne supstance.~... ne bi S8 mogla ..i-. maramo znati. tek tadc:c ~ hi misljenje toj stvari bilo potpuno.. mislj enj 8 igr2."-' ti-ni IjueBk~ misao. ocigledno se pok2.'cinjenic..~-- - . j er ~oji ona j to prenosi na veliki svetski sistem zaboravlja n2 ana. ~.----.-. ne stn zabor~vlj2 ju inace mazda spsvim dobro zaboraviti.l'~ uvic e:: kol~ .... h96u svoju mis20 taka do.vilnom misljenju. ?n~.J.~::~~. skupljt=\ se u kuglu. --.on cini cnu veliku pOGresku misljenjP... S8 pre. ·hornvlja D ~ljice.~.kljucke. Dc:c nije on tu bio i nije sve ta ucinio.32 najgore zabluc' e misljenj2.zalo. '. no bi bilo taka. Knee.. * Aka hocemo da govor-imo do. t~ko je mehanickim putem postaa ceo planetarni sistem ".----. co.~.---. . .. ceno.s..~. .... Svot j c i~raden p~emG m~to ~ one mog~. .- '-~. Tacta se ad velika ka~i o(lvaJaju male kppljice." ..ze: "Nas planetarni si ­ stem je postoo taka. .. a oc1 nje se oc'vajaju krugovi i kugle.. ...~. d~ so iZ3 stvari nalaze nisli. i kroz tu masnu kap provuca se igla pomo6u kojo se s~e to stavi u kretanje.. . ~_.--..~~~~~~~ja. KG'J ' ncko nn pro k9.------" -- . Dan~s i je­ i se to dok2zuje na vrlo lep spretan nacin jccnim eksperimentom. takve z2. !.--. . SaGa como govoriti 0 onome na~inu misljenja...---. anD pocinje dEl se vrti.. Ucenicima. tet.--.. vee ~~zi. i taka Be c'obij. Tekvo pogreske". taka so misli.~oii j§ _ p r ~ ~ 0....o(~e.._- .~~2~:.

Pre SV8go. eta j e moguce slikovi tije prec1 st.~" ¥.. .----. kojeg moze tReno uoci­ ti... mora so . vee specijcl~n izraz naeega pouzeonja u misli realnosti. jc~o..A avo se nave­ n<9 to stal ..-..... (1::..ti je co sutraren.-" --------"----------­ . . _-. mt ['''1 mozc' a ispocctka tF... ~a se ona u zivotu mozG uvek pravilno snaci"... ---~_..---------.. ato eini mi. a zD. c a bi nC'.' stvari koje ne razumemo i u ciju unutraanju vezu JOE nismo procrli.­ or1voj ene.~--2:. r.-~~~'":.._ __ . Navece.. ~'----------------.-_. primer. nizu dogadnj~ u svetu izostavi ojecinosti a z2crzi samo opste res­ ~ ---.. u ~ ...VO u tone. i t0cno zapamti sliku onaga ato je posmatrao. i C~t: anc. bas koc takvih zbivanja koja jo~ nerazumevnmo (kao . ---------..koje su u stvarnosti --- .ko stvar2 te.--._­ OVAAO" i pri tom treb? (]a nastoji c. On ne treba 0 tome en proizvoljno spekulira.sme. ...­ eljenje neprnkticnim.n Uzrnimo d2 nekc poku§a slefece: danas posmatra pezljivo CO[Roaj u svetu.. nego ono Gto je u vremenu je~no za drugim. dobijo tacnu sliku 0 blaka..z.-..-.-----~-.. --. no obrp.. on zadrzava ato je moguce vernije tu sliku i POkUSQV2 sacuvo.n..a eu stvari spoljasnj ega sveta u medusa bno j vczi i (1a j e su­ trasnje sa danasnjim ne ncki nacin vezano. vrems.a te slike stavi je0nu do cruge i da ih pusti ra se stope. ana bitno.e: It juc (. to nije nista ~rueo. postaje Aka ra u tome srrislu. upravlj2.. ato je covek obieno nr~lonjen co.ko._-_.'--'---~-- '---'-c--. tada se on §to ce sii. Zatim na­ stoji jec"no izvesna vreme d8 za('rz i tu pre(~stavu.__. . koji mu je prist~pecan. Covek nR trebo. u eta je moguce te...-. odmah cC' izvlaci izvesne 1 zakljucke iz onaga eto je ('anas posmatrao.. koje CO za­ lsta or:govF1r".trRti ZR stvD... C1. To bi njegovo misljenje iskvarilo: naprotiv.. tu sliku u svima njenim pojefinostima....'l. SutradDn ce ponovo posmatrati vrc­ menske promene u isto iIi drugo deba i poku8~vace ponovo do. e.. nabrzo ~olezimo do sasvim novih iskust~va.-""'--~ ~ .' .:--~ .nj. P ko se .::\ti. Zato treba. kako on svoje misljenje postepeno obogacuje i Ojac8Va~Jer ana. tara ce mu postati savreeno jesno. --. --~. -----. iz oneca etc je danas posmatrao zakljucio kakvo co sutrasnjc vreme biti... c\?nas j e -_. se ccvek c rz.._-~~~____ '... Tog princip~ misljG­ 1 nja more.avi.. plinute prGest2ve. . eto oplod2va mi~ljenje.. KaC'e on sebi oV2.. .cC' p8~. ..33 oplodim.- ~-­ !3~!?jise upr8.. ~topnim c~ogadnjimC'.lko i ne izglec~a.ti stvEtrnostL Dobro j e taj princip primcnji vati bas ko..ko covek ste.kama......laska itc......cne slike 0 uzastop­ nim stanjima vremena. --­ .~ .-!'-. to je to....a obe slike. koja cini ~a nacin misljenja z~istt\ prpJ""tice.rno prakticna nacela. j e bile onr>.cnijim sli... recimo npr. --:-----. suncevog zo.tim ko. cn zamisli najpre. on treba en ima poverenjr u to... a1\o hace ('2 rc-zvije mi£11jenje.. o~ vrecnosti. '-. covek i~:.lno svoje misljenjc po tome tada ana razvij2je~nu snagu. ~imo ~ora ~rzati onog ~to cerna reci u sle~G6em. on posmatra sliku oblaka...

.ma unu tre..ju jec:an za c'rue.--.po...snj 0 misli svo ­ astrnlnom telu.le. ca je neko.. pasle izv8snog VremC112.rz2Vo. Ali se ono ne iscrpljuje u toj svesnoj delatnosti._~. ~te. se oc1nosimo mo~(a n~s je nasG misljenje malo clru.. on to ~i.stojir... To sve treba .----------.-- ~-~---------..J-ma'':o j e razumemo Tctk..----.. koji se c. rrr'!i ti. . .lazi so n.r se posmatra ­ njem (cogadaj2 u svotu) spajamo S2 s2mim tokom SVOt2 i slike. *"je.mo 0(: proizvoljnih spckulccij<-:..._ ' "'"'---"..._. Z8 iRkljucivo zamisljnmo r:rugim...-----. ...--_ . Ka( jec'norn bU~6mou vezi~ stanju ca kof onih pojavr koje stoje u me­ puste.. c"'. kao stc to bivC\ i u sCJmojpriroc'i. u toliko postajemo p2metniji u onin svojim delovil1l8. C'stralnog toln i covecijcg· ilJa..c.nje.R-ko nr'. ~ sto t-?cnijo slike c~ogaciaj8.. a prema stvar.34 sto su npr..r~ u c'ruGu._._--­ -. . koji su oslobodeni o( nese svesti. To astralno tole ~ ht. . eterskoG tela. ti\i\lst-l)~ .. treb 0 .-.-.""".. 2retpostavimo npr.'. ova iIi ono. ""Ii .. z2. suser'.mislimo sto...lj ­ nije 0 ovomp nD.i. premC'. (og2.+) U koliko se UZ(~.'~1\ t-Io~ .---. nego prec'stnvimo sebi tacna ono._ ..'c. Covek mora sebi reei: ..mo (o~ilo ('0.-..je eu 0f?ts.gac1-jil.ete rEJzu:meti.. .ee on su tr3.Y.'2 se izvrsi u slik2lf18j misno ne trobc:' u tome c'a uc 8stVU­ " .~ ...:.jner... .~ . slik? prE:tv:o.ogpdajp koji se (:esav2ju jecc\D. bas oncD ---.c12jimo. Mi z2misljaffiD ee on sutra uciniti to i to i cekamo st3 co on u istini +) Po ucenju cuhovne n~uke koju jo osnov~o dr. '--­ ti te stvari ~2 ~ive u meni i one ee u meni nestc stvoriti. Stajnera: IIToosofija".. prinamo u svoje misli i pustamo ih ea u nama deluju... vremenske promene). uEinio. onc'e cemo..-_--.im. ..-..:·1Oj\ik?o npr.lJ2 jos ne zn~m tu vezu.M"WtUlO jo rob covekovog "JaH .=.. pro u knjizi c1r R..-.. .---.. . i u koliko c. kao neku vrstu gipkosti...~..:". ..-"". U kolil. Dotc:. sto ~~ je on ucinio i potrudimc se d2<. naseg svakoc1nevnog z..._'-~. u kotti­ je eoc mocuee nepromenjene.o treba r1. ca­ veclJe biee s2stoji se u glavnomo iz cetiti osnovna principa...-:.. u toliko.es2vs. .. '--.------------. vee one ~ivi u ocredenim oc­ nosima sa celim kosmosom.mo c'p jo mo~rla cC'nas ucinio kao pripremu Z2 nesto ste sutra hofe c? ur~­ ali nemoj0o nistn govoriti.--- ...\~ Pro(~tave pri~ad8ju cov3kovom astralnom telu. Mi ri:\zmislj?mo zasto je on to ucinio? Mi z['.. ito: fiziCkeg telD. R...HE!l.------~---.-.- .. da je mo­ guee ~~ se t2C3 zbivD no§tou nevidljivim ~olovim2 njegovoga biea. d8 onD zbivenja koja su U v0zi u spolj2~nj8rn svetu stvaraju vezu i u na§em unutra~njem ~ivotu.:: ta i ostavljaju ~o (~a 0ti~ke s 1 ike u na~em i ne zn.." Vi 12ko moz. biti ubedcn.misljD.ju u n. f~ kaca se covek uzdr~Dva od razmislj2nja (spekuliranja) i zamislja .. . se uzr'rzim 0" spekulirC'.ivota.-... c1usobnoj unutr':lsnjoj vieeti c~ se j. .---'--"..stup?mo kor' stvC'ri kcje JOG ne r2zur'c.c'no."'mo. c~ogoc: covek proizvoljno spekulira...i......' "::'.-----..

(~rUbOrn prsvcu rnoze~o vezb2ti n2su sposobnost misljenjG. Ali i u Je~an ju~e ~esilo. me Maze dase desi da pritimo sutra en on zaista radi ana sto smo bili zamislili. Daf. I t?ko. vee prema samoj unutrasnjoj (neizbeznoj) prmrori stvari. i s1(~rugim stVnrima.tafa m1 stupemo u unutrasnju vezu sa realnom delatnoEcu misli u stvarima. treba neci vro­ mena ~n stvari teko posmatramo keG da smo sa svojim mislima u s8mim stvarima. Kaca to recimo. on(l a se nemojmo hvaliti svojim pro­ roc :"nstvom.k. pa ih u ~islima pr?ti~o u bUCucnost i cekAmo ~t2 6e f8 se ?ssi. Time se n2vikav~mo da ne mislimo proizvoljno. ~a se ovo dOgO~ilQ da~as zrto. Ako smo n281i pr.j erno da li sme· pravilno mislili.1okrvnim posmptranjem i ispitivanjem ispravimo nase pogresne misli. fa uroni~o u stvari.o se proces mislj onj[-' zapr?. ta(~a pokus2jmo (la pron?aemo [.ili istinu. ~a pronademo gr8fku. Aka se ('oGoe'. Maze i da se dosi. Tamo b(~e nesto rOlZU­ memo nClstojimo CR z~mislimo ono.i nesto. Od nRro~ite je va~nosti sprovcsti oVP nacela. ili prekjuce. tada primeeujemo postepeno kako srascujemo sa . sto ce se po na~em misljenju desiti. fa on raei nesto crugo. fa pronademo stet je prou~rokovalo to pogresno misljenje. Iz uverenja ca u stverima i (ogadajim2 postoji unutr~snja za­ konitost proizlnzi princip: ~a u s~lim stvarima postoji nesto sta ih pokrece. ond~ je bile nese misljenje pra­ vilno. Mimozomo to ciniti i sn onim eta Iju'~i r. Koji jo uzrok tume? Mi sleCimo doga~aje unaza( od d~nas na Juca. Vide­ cemo st3. neki mla~ic bioje ncu~tiv. i k~zemo sebi: ja mislim. Zadubimc se u stvnri.35 C~ ur~ci. stoji u vezi s onim sto se npr. Ako SIDO pogol'. bilo pripremljeno ovim ili anim ••• Zato se izveEt~vamo 0 onome sto se stvDrno cesilo i time coZDA. u unutrasnju felatnost misli u stvarim8. misli.odi Ii se ana Gte sma ocekivali. sto ni8mo ocekivali.:>vi razlog on(J a je ~obro.(10 SElO pocresili i pokusCljmo c'~a hlnc1i. :>. a k3ko se clesl10 u stvarnosti. Ono sto u njim~ uela tokom vremena jesu snage misli. Ovakvim vezbama mi postajemo svesni tih snagn misli i mi SillO u skla~~ s njima kef se desi ono sto smo prorvidali .e. L dogadaj kaji se rRnas fesava. Sr::: c'oeClVt:l i n. mi zRmisljamo uzrok koji ne znamo. pa cerna postnti svesni tih snage. tafe pokusajmo dn nademo gresku i da t8cDO p"!'e(~stavimo ke.:u. ~o smo zamislili pogresno.vo razvijao.?c'.tojimo c'A preme tome popravimo Evoje misli. mi uzin8ma iz snc'aenjasti cinjcnico. 'sto je juce.

so Vir'okru~-. Ce8t01. ea je pri§co prozaru i rekeo onim~ k:ji su slue.i mislLla. fr~ tcko prck~ svoga misljenja srcste sa stvarim2. Njogovo verno misljonjo.a kRze k. Ako so covek taka prepuE:ti SVOjir. c12. prec'oseti c 0cniji (logAdnj koji se sprema iz prctho(lnogr. tovek koji je u visokom stepenu postigi:'..lel~o u tome ne.". mu nioli slobodno blufs. Unjemu se dc~pva PFO­ ces.h uvueo u svest i potpuno ge. C'. da mu u prav0m casu pa0nc n9 pRmet ana sto trebc.nijc.tako. K2C eoveku ono.o one sto se tiEl putem poetize .~Se eesavnlo. Tada se isprodaju bezbrojno misli i bez iknkve V8ze.v mislilcc koji je sa SVOjii:1 mislima biC' unutra 11 stvarima biC' je Gote.e K2(' ima pol::: s2. Obi­ eno kac'. nece rac~i.lco Oft ~. T?yve vezbe iJ!JPju prvokl::~snu prRktienu vre. bic je on u· stenju c. pola sat::. eovck im.'nost zoo eovokCl. ~a kojimn abieno nc pndn Ti Ijudi troba nnrocito i~ nastoje da ne mislc sarno ono §to conosi tok zbivanja u mornentu. a mi u sebi. Gete jc dQsao vrlo c:p. n0go osccamo kno ea se nasG mi~ljo- nje krece u samim stvarima.jno tu bili: "Za tri snta pac'ace kisa ll i take jo i biYalo. postnne tofp princip misljenja. kako skoro vise i ne osecamo ea su stv0ri van nas. u sVOJOJ knjizi IIAntropologija" (~a jo Geteov2 misao stvnrno objektivna misoo.O~ ogromnc jc vazncsti fa covek stvarno nastoji. Keea to eovek postigno u j00nom visokom stepenu. Psiho­ log Heinroth reke. koja j6 naroeito potrebnp onim lju­ pamet u prnvomc momcntu one sto treba. Postepeno co eovGk s'lsvim uzeti prema 8tv~rim~) hao i prom2 Iju~ima. nikaf doci fo toga. hocu ('n mislim necemu . i da 0 njim2rnzmi~ljamo. ant' mu se oc'mc. prp:k tic no . kaf js on imao ne~to en rafi. mora ove. nace Ii to de. Postoji ~ima.siri i c'a stvari u sve tu sasvim c:'rukeijo stanovi§te za­ shvatn ncgo rc.D 6c pri~otiti do mu mi§ljenje pastajo z:iste r~rulccijc nu . ana ostaje u stvcrime i krece so m s~moj zakonitosti stva­ rio Geteova misRo bila je opazanje..ta vremo­ 0 treba sobi <lC'.o je 1826. Proma malomc celu neba koji se magna kroz prozor viccti. vre~en{sl.~oc'nog zn or:'mor. Sarnom Getou se taj izraz ve­ ama dopao. obuzme.'. kojo 8e nalazilo u stvarim~. ('esiti tokom slo­ (e6ih sati. ~to sme gore opisali. koji monjn ccla njegovo dr~anjo. posticne. Njegov smisGo je u tome. a op~~anje misao. neku brigu u zivotu. taen mu mo~e mnogo §ta da postana jesno. k8zo:lIKac~ goe' imam vremena.~J~ve co co promcne vrGmcnp. np jecn~ druga vczbc. Doist~" §to 88 mnogo se vise maze posti6i prJktienirn misljenjem nege to abieno misli. pustc. CB se taKva misa0 ne razevaja of stv2ri. A ako imp'. 1 omoguctwelo mu je (~C'..36 stvGrima.cinu miE~ljenj2~. ana sto im stvari seme donose.

'" c. dn se u grubim crtqmo seti bilo k~jeg ~ogndajc.". n ne.~·. No tnj nn~in e. JEt."lwrC'.s nisto. Ali.. meri nepotpuno..'} npr. mi se time ne pko fa 8~emr z~~ovoljiti rnzvijemG svoje pamconje. rezmisljo. voe ea se cavek iscupa iz onaga u str ga uVlaci sV2ko~n8vni zivat. i skora uvek."'\ Ijuc1 i primotiti. Hoeu d2 u Gvojoj svosti ozivim tncnu njogovu sli­ 1m.crweka u n2Tocito je poc'CGl1:1 c1:.~P.. e~(:.c:' 0 bu(~e nee to ato ne spadE' u obieni sv.da je atvori i da sebi~'a razci~ljp 0 onome nn etc:' mn jo bas pno pogler'.'?-k i njr. Najpre morumo poti o( onih 81u~Ajova. sto sam vi(~ea..~~.'?:ftl. k~o ~to abicho biva. je sve jo~ bila..nju. J Q.covek i kaze: iiJ2 eu rD. ·'on['. Aka ne m078 nic6g.J. no ­ sto ~~ eernu scin8.I"'iti i sebireci: "Ja hecu G'"'1"l.anije c1o~hveo. n?M U previ ~as pnctn~ na pamet ba§ one ~to nom treba. recimo ad juce. p.. ('a ani to nik2ko ne mogu.. eta int'\ce ne bi obr·.tio p.ju bar pet minuta. p..isljenYo postaje gipko..kof'novni toll: misli.'J.~ ('e.~t·o svojim pC'slorn. Hi . once'" ccvok. pamet.bamo. Oni co primetiti koloko su ~Aleko od tCg2. eta sam je~ina svojom voljom uvea u svest.:.) r ost81ih dvacGset i osam Bez ta~noc . tee:.inC: sler'eeo sistom. Sve ostalc misli hoeu de odstranim z~ tih pet minu­ t.§£ill! biram ono 0 comu eu r2zmialjatH"Keo sto sam vee rek80 izbor ne mor2 biti taka tezek.tski rr.smee_n. de. nrakticnome zivotu.c1i so 0 tome da se pomocu teskih vezbi ~olujG np proces mi81jonj(~.f1 bur't) j"'Gno. CA ju~orn~nji susret iIi Co~ivljaj tAcna ~ slikovito zpmisle. Tn sccanja covekava cb:itcnc SOj1(1 61'1 vrln l11utn. iko se sir::teme tski i stalno ovako vez.ozivlje..et jc to njim~ savr§cno nemoguea. u kojima covek nijo u 8t~nju ~a so seti onaGa ato je ju~o~szivco."l. To treba n:::. (Pokueaj jecnog profooora Univerzitetu je ~a slu~nocima pokaz~o 8U od tridcset prisutnih same CVo­ pogre~no opa~~li. ii I t~(l? ee veein. sasvi~ t~cno.S ~n uzme neku knjigu. Geseti i [lJw mu bt.ci cen):) (10 togC1. Hoze .z.:\ jc juce susreo. N01r'J.ko haccmr S8 setia ~a i. kojoc. bucc nceto razlicita oe onoge u etp jo covek upleten obicnim dnevnim zbiv&njimp.cG no bi mislilo.D.'cn.l!Q cla' mislim 0 tom 0. (eluj\:J 11a . hoj. Covekov0 opGz~nje Z~ist2 jR u nejv€ c oj S2 svojim jica t~~no.ilislj2ti 0 onome. njegov prBlulc hoeu tacno sebi dC'pr8c'sta ­ vim. jUQe vic'co. Hoeu sad.R.i£. ka(~ SC'lffi e:o pC'dno u o:'redono vrcme i. DruG·? joc'ntt vezb.:.5/ eta sam sam iz~bbao.: Se moze pomoei time. oka nj~S2 u svima pojo~inostima da se setin covckn kojega po c::Jr i prof' kojor:1 s?m g2 kueom vic'eo i st.m 0 necoT1lu eta sam r.gov k.c. ne pefne ne. on je vee zec'ovoljan.-. cgromnc v3znosti z:.. to je oc~ '.put. glavno je do..:.!l__Il. it Gl:::tV­ 10 je c'. pri je(~noj setnji pre elve godine. fovck n~jprc pokue~va.

je sIeve str:mo pr::JsPo jer'. en bi se D~mcenje razvilo. ~eg2 nC' prsluku.n G vo (li J1Q.<'.~ je im'2o takv. to ponovito puta. eli time sm~~(. Tp.?. ste susroli. nekoliko .cno kako s~titi. to z~pazanje iz­ vGsnim so DC (~usevnim proccGoliJ.u slu~a- ju (:~ se ne Gctimo. te smo ujcc'no potstrcknuti (:2 (0­ u bUr'uCG t2cni­ jo posm2treno. Ali to nas neee ('1ov8sti praldicnog.()mo jcc'inoE'.g::. kako je bio obucen.ljE'nja.. i Ono caga so secamo. remo ('0 Istinn.. tX.n dn ~to fa rczult2ta. _u mis 1 i. S. r202 verno pc.stavite e & se vezb::-:te.ti.'es. A zGtim ne.5!b.l. kc. tnr'r:: cote pcreset i prvi put ZDP. i zppamticete svaku poj er'inost. n2. (lo.Taen cerna nnskoro pri­ .strili svoju sposobnost zElpazanja.(' tek r_. rC'(~i. nc­ ceteniGtr n pos18~ie2 pre_yic'eti. SVako :erena51 j ivan j t. f. takva i sroede pantnlono. I t~ko ~r bi iz[raCili celinu.) izvo.:~.38 Z:lp:::d:enjp nOElC'.prs0 e G.i£.. ~a je slikEl pogresnn."'.. a k~r covek cobro zapaza.0. nest.'\ smed lee'put i dugmet~ nnr.n t(~. nego nastojati da ste­ ta(~[' kncmo ~to je mogucG iivopisnije prcCstavG.wti ti ('a. .kcr izmi8ljcnc pr80st. __nc. pamcenj e postaje sve vi~eli mo~o smo k?ko se konkretno.o smed iIi crn k2PUt. nckim izvosnim c'usGvni::1 procusom.c'n. To jc sasvirn ('0 nC'gchn. tnc'::.. jo izgler'2o o:rJ:1j covek kojeg2 ste juce sreli. ti to f1107GG ('.mccnje. sarno C2 bi cobili colinu. potrcbno je tacna z2paznti. Dekle. de.ve ('a Ulil0t­ noma. i (n mu je kravata bi18 zuta. mic.E?~nc. I ' '~c:~'o8et ka(. ('2_ Npr.~obrog pamcenje. on 08e6:1 izvcsnu prirocl. k2D ~isljenje stvar~ pokrotom ruke.1 tpune slike. ato sasvim zabornvili 1'::\ lijgeko. zic' zut. eime covek svojc Jo~ sve praktienijim... ~ovok no~to ~G je naro~ito va~no te~nju i ova: kn( hoce pre ~n~c postigne.ti s"'svi:J t:J. A stn de se 8.vcGr> cote se tncno I e0k i ('ugmeta njegovog prsluko. to stavljamo u tu Rliku. ca c~ ono. vernijo. U tim stvnrim~ ccvek mora (a imn strpljenja....:). ::. trebe. Uzmim6 npr.:.'lJ110 N. ucinis n.ko mozemo ba8 tacno sotiti on0g:' sto sma juca cozivcli? Najpro poku~aj0o ~~ 80 88ti~~ ~to • " jo moguce t~cnije . kt'ko bi (obili potpUl1U sliku.no no Vllntiti sarno imcna i nno[~ pojec'ino karak­ §to hceema ~a zppamtimo. zrlT:'!islite c'e' je on irn-::.stojmo c\:~ prvo sliku copunimo. tOGc je erto ~ k. neeaga e'F se setimo. (lo:. imc.~.'1 i covek. "oene j ec'an mali covek. . pobolj~anje vernosti vasege pam6enja. t:'c'n pckusC'-jmo J11.. a ono ne mo­ . ste prvo vezbDmn izo. okolina takvC' VL30k te:'kva.~. koje snCrie u sebi sve po­ ne m()~. crna dEl se setima. to c'o)Junjujemo izmisljenim.~r()ci to te~istiino jc vnz. potrucili ~El pc. as:".

pi. Covek bi ne.- a eta bi bila kef bi izveo ne Uvek ce covek umoti dp Opr2VGa~ zaato pre Ga ucini jedno ili crugo. Imajmo taea strpljonja 1 no ~Qnosimo ofmah 0(1­ luku. nas8 svosno IlJo.. kt'. Pa i naroe' kpze. r 1 Ali~ imaj strpljenja i prvo n~ je~an n2cin~ pokus~j cG pre~8tavis ata bi bila knda bi to izveo rugi nacin.39 r3znih n2cinG. Posle~ice Hocu da Yam po:kC'. No. c:rvo i rae'e­ ci na erv:stu pao je na zemlju i oStD.ze'1'1 no.vanje nije c:ovoljno.q~viITl c'rugi nflcin re­ zumeva stvari u svetu.:. a te~ko je tpda so­ v18reti nestrpljonje. ta~a cemo naci da su se stvari u meduvremenu izmenile.e istinsl·d prp'. kqc\?. ~tosof covok trc~i. pre nega sto se za nju odluci.~~ ta unutrasnjE'.m r: spe. Ali se treba uZ0rzati i no Gonositi oGmph o(luku~ nego se po­ truc"i ti i slikovi to zmnisli ti (~ve mo[ucnosti ~ i za tim reci: IITako. Potrebno je zamisliti c:ve i11 bolje vise raznih nogucnosti. bila d9..:(' ne rae. 2­ 1 pq<a e:ostp. nego prc(8t~vimo sobi razne mogucnosti i ne donoseci ocluku ni u mislime:. primer. . a moz.zemo: "Haze c". povodom neko stvari i treba ~a so ~onese neka odluka.A to je od ogromne koristi. koje ne prestaju u nama ea zive ni onen. jp nccu vitse c a mislim 0 toj stvari. ViCecemo en nn ovaj nacin ozivljujemo unutraanje snage mi­ sli i da misljenje time postaje prakticnije i konkretnije.jpro :lpomi­ . stoji za stolr:rskim stolom iIi za nlugom. or ogromne jo koristi. Ma ~a ispocetka to ve~be iz~le~aju cisto unu­ trasnje.orno CC'. a onc"a prefstavimo 8ebi panovo obe r~Gucno8ti. oJr. oe11ozimo ~tv2r (posan) co sutrasnjeg dana. svrsi shocnije.3 ce onaclo ic1 uceg (I. mOZE u svetu dn nade. pitaju nas Z8 savet. pn bila de.ma zi ve. (:2 najveca 'vaznost.e i C'[\ bu('e c:ru­ f'?cije.imo proizvoljno.· 'tv')vcti .none ce u nama c:ej­ oc~luku. Ako vrsi ove vezbe stoci co prnkticnost misljenja u naj­ svakir:'asnjijirJ stvarima i vrseci ih pocece ~n na s.t2(.." Aka roo7. neko vreme necu 0 tome c1n rezmii§ljam.: taka reci nij e tu.ana obogatiti nctsu misDo i taka nnm . i ~ se mi iduceg dana odlucujemo crugacije. Stvari sacrze u sobi izvesnu unutrasnju ne­ oYJhodnost. nestrpljivo.kticno. neophoc"nost e:ejstvuje u npmn . anp ~u np~c~jenp bas spoljasnjom svetu i u tome jc njihova tih vezbi su vrlo vazne. nego ['ko pustimn . j 8r'nom primeru koliko j G potrebno nRse mialjcmj e buc. Ali s::. mega ~to bi G8 odlucili proslog dana. bue~o OVMO. pustimci mirno c:a same te mogucno8ti u n::>. Neko se v'peo ne. a tck docnij e se vrati t1 na samu stvar.lOguciti pravilnu . Medutim. pript'da takozvanim povlqsce­ nim klnsnJlJa. ca nestrpljenje snvlr:camo i sebi e'2." Ime Ijufi koji ce t2(~ postatineetrpljivi.O mrtav.e. da trebp stvar prespnvati.

ce i 'l1oj p('.. Vifece. Reci co se. ~-'cckve crcske mislj enj2 vrlo su c este. na kojoj se psnivD ovp teorija. (~e toj stvr". pOEt2nu Iju(~i.riti: njegov pojem tlm"'.. izve('e~ nokim slucajem S2~ ne zemlji. To Ijuci no magu ea vice same eta nisu sncuvali svoju sposobnost misljenja. On proucc:'va sasvim tacna majmuna i pre(stavlja g2 sebi u svim njegovim pojefinostima.jmunet nesto P2C'Cll1l!Q r iz cogo zapravo postaje covek.kVG greske . je p. U nemogucnost to stveri nacemo gre~ku sto ne moze (~(' zop. g~e se zaist2 zamenjuje uzrok z~to. ono sto upoznajemo u m~jmunu..jlYruni iz kojih po njq.steju tE'. tG S0 nri~6ru lako ~a uociti.y_oJ'J.i-Q_fl. koji vrsi avakve vezbe. 62 pDsle~icom. ul~ziti. Aka 0 bi do tOgD c~ lTIOr2 prctp8stnviti nesto nAcculno. slefece: ncki naucnik misli ea canasnji covek voci Gvoje poreklo od m?jmun2.~Jl prouzrokovao njogovu smrt.:: u rwni r'2 se protvari u poj8m cove!--." zn~ci d~ se i one ste ja vidim u ffi?jmunu ne moze prctvoriti u jar bi inE'. I sare nekp po](usa fa iz toga poj~a 0 m~jmunu stvori pojccm 0 coveku. Pojmu m2jmuno mnr~ se fod2ti jos nesta. a smrt posle?ica. Ista bi to tAka izglefalo l~ao ~iv i c':. postoje np. ('a je pa/rco src~np ga je nn ~rvetu pcgocila je zato pao na zemlju..r.'0. uvic'eceto su tu ogromnu po­ gresku miE:lj enjo. kaji hoce taj zoJdjucek c:~'.~.ovoj teoriji mOtU (\1.<>zi.. d2 je z2blu~e. one se usavrsovaju i iz toga postajo covek. dos~o bi covek prn­ vilno mislio.. i kako se to vise ne maze c8siti onome. t. U tome izgloda vozn uzroka i posle{ice. Eto.sQ._-. da to nikada ne maze ostv"'. (1. dakle. Zaustavicemo se ja~ na jecnom primeru. sto je ne mogu da vi~im ••• Tnj covek lTICr00 bi Videti iZ:1 cUlnog mr:.t. Uzmimo npr. Morarno CM reci Cp se u (2na~njoj nauci sveko(nevno izricu ovakvi sucovi. snago u majmunu.vek.jmun" nik':c' (' so nece pretvoriti "covek tl • Kaf~ bi on pravilno mislio. koji naM mo~e sasvim acigle(~no pokazBti keko n2.P.juc'i. pesta poj"q m"jmunrc nc maz. Ali u tame mocu en bufu velike kap. tada bi on morao svako misliti: covek~.jClnLmO£(L}l. Mo~ca p~c uzrok. ali casto nasa pogre~kr nij e t?kc oci['lcc'nCl. zemlji JOB S:U!l'~ ani lTIc. kakve smo canas i~lozili. ucinili mnogi I.lko se p2 z~GGniti mogu potpuno U OV~D uzrok i poslo{ica.40 slio en je pod s~ drvct& uzrok njcgove smrti.kve posroske miE'ljcnje. u pojE'lTI premda coveka JOB nikafa nije vifeo. Da bi naw znAcenjc tc tvrunje bil') jasna precetavicemo sler068: zamisli~o c:a je cr. noga cemo pokaz2ti po­ K8d~ mitljenja.ri rnzmislji'te. Osir1 njoga. Vise nece 6ini ti tD.

bo jer on i rl.. Kac'. Ko je neko vreme saradiv20 u pokrotu.nje:.JJl~19~_!t-' kojij'1A~~. nGgo ia sviju ~ivo~..'ln~k. koji svoje rni~ljcnje v~8pit~v2 no.:e.on~j. rugae tome su fiU s~sviw :~8rnona koliko (~rcn2.]. GP?~2.G ima stvari jasne i prozirne. 0\' logickih r8.9_~j.o {u b1j 0.. ct? mu prouzrokuje cqk i fiziCki b6l kar'? je primo ran dp je eitet ••• Time nikako necemr.njn. j8 r an meterijnlisticki misliiac ••• Nije taka 1~k0 ube~iti nekogn r~zlozima..z.£:..zavruno nase misli. Name mora biti jasno ~? n2cin neseg misljenja proizlazi iz mnogo vecih dUbino. negirnmo bezmerno veli1d broj ze­ p2Zo.zlog:o.rr.J:lC'P9. koji ih prozire Sal'10 m. Ako je npr..e_§_t_o_t() . kojn skriv.'~.:i.Jl).mc. Cp je stckao vise spos~bnosti mi~­ Ijenja. u vecini 81uc~j8v3.sv. covek.a u svcmu vici samo n1eteriju.o~n€J~e~j.sk. rec'.ti X-":l. Hteti E~y"e. DeGo osecanj~ gor~ina i z~p~zD.~. pa bili oni ne znam kako snazni i savrseni.. a koje je on mozn~ pre izvcsnoc smatrao Z2 nesto sa~rieno apsurdno.::t neko iznosi rE\Z­ lo[.J. svak2~o de im2 Bvoga osnova. _u.n ZC' tu n~viku misljenjaa U cannsnje vreme.].:.ov:. nego onogE'.) so?.~.10 j.i. ncko nr'cUcirj c.. neki.:'.. jar radom nn polju Antroposofije. R~sudivc:nj8 onoga koji prozire svet i zivot.zlozima.j. Zaista.z zelje.~+-§I .~lo iIi nik?ko.jego­ v~ osecanj~ i oS8caje ••• I tP. nobijaju s?svi1"1 c'rugi oblik. Sac~ colC1. osecanja i prijemljivosti. nogo oEvaramo dalje perspektive celoj svojoj Gusi.. [10 lwjih se d08lo objektivnim metodamrt prirodnih naukc:.Z+. Time sto saredujemo u o.~o. svojim n~ ~oveka iskrivljenim i nnopakim mislimn. So.0 E].. c:-. kr~tkovico~cu mislje­ njb.. nego eto .. i ca ~ela u raznim pravcimc.E. onc'r~ jc to S8.zimo nr nesta sto je u vezi BE:. No primer cinjcnica ca p0stoji ovaj nas antroposofski pokrct. celuje koji ume pravilno ckt rnisli. koji je prvi put cuo 2.fJ~Jp.~~__C~l?I). osecr-mja i osecaje.:r~:' so misao Qi~ljonjA.r.nim nClukc. tako. CCE::tc ne r... osecanja i navika Onpj ko poznrje zna koliko je tesko u ~ivotu ube~iti nekoga locickim r". kao npr. neco su on~ uslovljena ste~enirn n~vi~am~ mi~lje­ nj.snj e iz C:uhovne nnuke.ro~ito u priroc. Ijuci ne sti~u uverenj~ na temelju razloge. b?vimo se ne sarno nalazenjem logickih razloga razvijamo svoju sposobnost Kako se pr2 nekoliko ~0je ZO neku stvnr. n~zna~ent na~in ••• Veliki r~eo n8se c1['nasnjc lib]r8ture (na.v. covek obieno i ne zn2.9J~J __. navi­ k8 rnisljenja._Y£.0JlcJiQjj.~L~.U dusi oflucuje ne­ stD umof. U kolDroj meri njegnvo misljonje ne ocgov?ra stve:rnosti.n­ sroposofskom pokretu mi ne sarno de preobro. On('2 je on prikov[".'1 DC1viknutog misljonjr'..rj.3 i uticu n~ sva njq. vee c? je n~jve6im celom sarno pcsle~icD.

kv['tnost.E'" bi za c0veka . ea nauci en misao izvlaci iz samih stvari.. .m lc.c·njijim paslovim<?.1. ali ne r pr::'.spno logi~ki .=h'.c:..k.'} . jer su one npjp2nje izopacene.E'~p-i. d<:1. o. tivno i tr:(~C' se pogle(~ pro~iruje i covek postr'jG prakticnn.s"J:p.c'..o.yj.el~:::'}:f\. se PloG 0uhovno-naucnog pokret p trebp d2 buce u tome...ie. • vci voloti sar.iY.o. nogo fn dod do tate.. U tome bas i jestc prakticnost Antraposofije. Antroposofij~ treb2 0a pro~rc u nnsu eUGu.z.O.Qi. prelaze6i prek n culnih stvari.C'. nim poj~vnma. ko j? proizlr'zi iz sc?mih stvari. pasuduje sam:) pC) utrtin: putevima. tek onc1. puste.1.~ .s.. do fnje ziz2isti? prokticni.uci voleti objektivnost.a. jar je na njima pajavam~ kulturn imnlD najmnnj3 moguci ucea.42 se to obicno misli. onu mjsp. .kticr-:.i.a.s. 0 2 ne da same.giku. Hi uciliJ() (~.:. ako skoluj ema ana 8tO j e asnovno: Time Gto Ijur'sku C~UGU VeZ. Tek S9.ek.i.i..mo f.r.eb.J:~. Prctk ticncw t miclj enj 11 j e plo( onog mislj enj:> .f:-C . m_?I?~_e. teoretizira fuhovnom svetu.e_c.j o. mi}.[' CO logicki rnzlozi biti zpvisno 0(1 Postepeno. da stvari tacnc uOCElva.c. stvP.Mi cemo biti prakticni i u najsvakim.. uci covek c\') nisli objek- .9.Ju...:t.9. raju odistn prakticne mislioce..~. vec t['ko.1.. !g'j. Nije bas tolike vnzno eEl je covek ubeden u ova iIi ono. .. Telr kc:e' on ne. ne- sllcnosti ZC ovu iIi.A::. kojn sma mi danas opisali.:.me stvrri kp. r?zlozi ne~to z~ncilj..io.9.ktic2n u tonG smislu.r.o..)l. treba da on na[:.bElIDO tctko kpo Gte pr2...• Da I:. c'r:.lj~J:1.s.s. G2 je utini pktivnom i da Oj2C~ np~u sp08obnost z3pazanja.i. X.(k. Izvesni oseceji i izvesna asecanja namecu coveku 1!.1.~ vr~imo oV.r' (~3.j§. .e.r'eor~luCujuci.. Tr::kve vezlbo trebn Iju~sk2 vr8iiHo nc? priro r ' .t. vatu Ijude koji BU - SinO to izlo~ili~ stvRrp.0Z.iG)~. n·~s poc~sticu.n.. §u .<-.'lt>ve vG?be.(2.lJ. Vezbanjn np priro('e..<:'cin micljcnjo.s.:)].i.c..n 1').

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->