I DEO UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA PREDUZEĆA

1. POJMOVI I KATEGORIJE EKONOMIKE POSLOVANJA
1.1. Ekonomske nauke
Ekonomske nauke spadaju u grupu društvenih nauka koje za predmet izučavanja imaju ekonomsku oblast društvenog života. Izdvajanje ekonomskih nauka iz okvira filozofije događa se tek sa nastankom kapitalističkog društvenog uređenja. U kapitalizmu robna proizvodnja postaje dominantan oblik privređivanja, nasuprot ranijim načinima proizvodnje koje je, više ili manje, obeležavao naturalni oblik proizvodnje i razmene. Predmet izučavanja ekonomskih nauka danas je skoro svaka ljudska delatnost u kojoj se javlja problem ograničenih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva. Ekonomske nauke se ne bave isključivo izučavanjem i objašnjavanjem ekonomskog života, njegovih karakteristika i zakonitosti. One razvijaju odgovarajuće naučne metode pomoću kojih omogućavaju što povoljniji izbor pravaca i načina ekonomskog razvoja. Ekonomske nauke izučavaju pojave u reprodukciji i ekonomskom životu sa aspekta društvenih odnosa. One predstavljaju jedan od podsistema u sistemu društvenih nauka. Ekonomske nauke izučavaju i institucije u okviru kojih se odvija ekonomska aktivnost društva. Institucije, sa svoje strane, imaju dominantan uticaj na društveni razvoj, u smislu njegovog ubrzanja, kočenja ili usporavanja. Ekonomske nauke obuhvataju brojne i raznovrsne naučne discipline. Njihov sadržaj čine: 1. opšte ekonomske aktivnosti i globalni ekonomski procesi; 2. ekonomske aktivnosti u pojedinim specifičnim oblicima i načinima proizvodnje, 3. ekonomske aktivnosti u pojedinim zemljama i regionima; 4. različite dimenzije i aspekte privrednog razvoja; 5. međunarodni ekonomski odnosi; 6. pojedinačne grane i delatnosti privrede; 7. preduzeća u raznim privrednim oblastima; 8. pojedine ekonomske kategorije i pojmovi; 9. metodološki aspekti kvalitativne i kvantitativne analize ekonomskih pojava i procesa; 10. 10 prostorni i vremenski aspekti materijalnih komponenata proizvodnje; 11. istorijski razvoj ekonomske misli. Iako su vrlo brojne i raznovrsne, ekonomske nauke čine celinu koja se označava nazivom ekonomska nauka ili ekonomija.

1

1.2. Ekonomija

Reč ekonomija vodi poreklo od grčke reči OIKONOMIA u izvornom značenju „pravila o radu u gazdinstvu“. Pod terminom „ekonomija“ označava se „ukupnost ekonomskih nauka“ koje obuhvataju „svaku ljudsku delatnost u kojoj se susreće problem ograničenih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva“. Iz ovakvog pristupa pojmu „ekonomija“ proizilaze i zahtevi efektivnosti, koja označava maksimalnu realizaciju ciljeva u okviru datih raspoloživih resursa, kao i efikasnosti, koja označava ostvarivanje postavljenih ciljeva sa minimalnim trošenjem resursa. Ekonomija je naučna disciplina i oblast koja izučava ekonomske zakonitosti u privredi jedne zemlje, grupe zemalja ili regiona. Kao posebna oblast nauke ekonomija obuhvata ekonomsku teoriju, ekonomsku politiku i prateće ekonomske discipline koje omogućavaju kvalitativnu i kvantitativnu analizu ekonomskih pojava, kao i primenu naučnih dostignuća u praksi. Ekonomija obuhvata danas splet ukupnosti ekonomskih nauka i naučnih disciplina. Savremena ekonomija izučava zakonitosti materijalnog razvoja i ekonomskog života društva i njegovih podsistema. Terminom ekonomija u njegovom najužem značenju, označava se gazdinstvo, najčešće poljoprivredno, zadružno – u kome se zajednički obavlja određena privredna delatnost. U tom smislu, izraz „ekonomija“ označava štedljivost i racionalno korišćenje raspoloživih resursa, kao i red u vođenju gazdinstva – domaćinstva. Šire gledano, ekonomija obuhvata ekonomske odnose i aktivnosti ljudi vezane za procese reprodukcije.

1.3. Ekonomika

Termin ekonomika (economics) u literaturi se koristi u različitom značenju. On se uglavnom odnosi na „ekonomsku teoriju“, ali se upotrebljava i da izrazi ekonomsko stanje u određenoj privrednoj oblasti, ekonomsku delatnost ili, pak, ukupnost ekonomskih odnosa i procesa u zemlji, grani ili preduzeću. „Ekonomika“ označava i ekonomske nauke ili naučne discipline koje izučavaju ekonomsku stvarnost, kao određeni segment društvenog života, sa ciljem „obezbeđivanja uslova za što povoljniji izbor pravaca budućeg razvoja privrede i društva“. Kao naučna disciplina ekonomika proučava delovanje ekonomskih zakonitosti u određenoj zemlji, privrednoj oblasti ili preduzeću. Ona izučava i konkretne odnose između ljudi ili grupa, vezane za proces reprodukcije, kao i mere i oblike ekonomske politike zemlje, područja, privredne delatnosti ili grane. Ekonomika se bavi svim aspektima i problemima proizvodnje i reprodukcije materijalnog bogatstva društva. Ekonomika izučava:  komponente proizvodnje – reprodukcije;  uslove i oblike korišćenja raspoloživih komponenata;  zakonitosti i principe racionalnog kombinovanja faktora proizvodnje (efikasnosti i efektivnosti);  ostvarene rezultate u procesu obavljanja delatnosti;  raspodelu ostvarenih rezultata iz procesa rada i poslovanja. Ekonomika izučava i istražuje odnose u reprodukciji u okviru kojih čovek deluje na faktore proizvodnje. Uz pomoć tih faktora, proizvodi ga, razmenjuje, raspodeljuje, troši i obnavlja proces proizvodnje i usluge. Ekonomika istražuje kako se proizvodi i reprodukuje materijalna osnova bogatstva jednog društva ili njegovih segmenata – podsistema. Osnovna i globalna nauka u sistemu ekonomskih nauka jeste ekonomija (ili politička ekonomija). Ona proučava i tumači zakone proizvodnje, razmene, 2

raspodele i potrošnje materijalnih dobara za život u ljudskom društvu uopšte. Deo ekonomskih nauka razvija se u pravcu izučavanja ekonomskih zakonitosti u konkretnom ekonomskom prostoru i ambijentu, prema pojedinim delatnostima reprodukcije. U tom pravcu razvijala se i ekonomika, kao posebna oblast ekonomskih nauka. Ekonomika se dalje raščlanjuje na posebne naučne discipline. Deo tih disciplina izučava ekonomsku stvarnost jedne društvene zajednice u datom periodu, odnosno ekonomsku stvarnost nacionalne ekonomije. Drugi delovi izučavaju određene oblasti nacionalne ekonomije kao šire ekonomske stvarnosti. Jedna grupa ekonomskih disciplina razvija se u pravcu izučavanja ekonomske stvarnosti privrednih subjekata, odnosno preduzeća, kao njenih organizacionih podsistema. Ekonomika se raščlanjuje na ekonomike pojedinih privrednih delatnosti: ekonomiku industrije, ekonomiku poljoprivrede, ekonomiku unutrašnje trgovine, ekonomiku turizma i sl. Sistem ekonomskih nauka upotpunjuje se i zaokružuje sve većim brojem naučnih disciplina, kao što su ekonomska istorija, ekonomska geografija, privredna statistika, zatim nauka o finansijama sa nizom svojih grana, kao i teorije računovodstva i sl. Izučavajući i posmatrajući mesto i ulogu ekonomike u sistemu ekonomskih nauka, zaključuje se da je to nauka koja se razvija na osnovama opšte ekonomije, i da se ona dalje grana na ekonomike pojedinih privrednih delatnosti i ekonomike privrednih subjekata.

1.4. Ekonomska politika

Ekonomska politika je posebna oblast ekonomskih nauka. Ona je nauka o merama i metodama državnog regulisanja, usmeravanja i menjanja odnosa u okviru reprodukcije ijednog društva. Ekonomska politika predstavlja i praktičnu aktivnost koju sprovodi država, njene institucije i organi. U tom smislu, ekonomska politika predstavlja koncentrisani izraz ekonomike. Ekonomska politika se bavi izučavanjem načela, pravila ponašanja i zakonitosti koje se pojavljuju u ekonomskim i drugim aktivnostima države, kao i regularnog delovanja države na ekonomsku bazu i na postojeće ekonomske odnose u cilju njihovog menjanja i usavršavanja. Iako je ekonomska politika uslovljena ekonomikom i njenim zakonitostima, ona ima određeno samostalno područje izučavanja i delovanja i povratno utiče na ekonomiku – bilo pozitivno ili negativno. Ekonomsku politiku kao nauku i praksu možemo posmatrati prema pojedinim načinima proizvodnje, međunarodnim ekonomskim odnosima, širim regionima, pojedinim zemljama, granama privrede, grupacijama, preduzećima i sl. Ekonomska politika je uslovljena dostignutim stepenom ekonomske razvijenosti konkretne zemlje, organizacijom i strukturom njene ekonomike i društvene nadgradnje. Pored toga, na ekonomsku politiku nacionalne privrede značajan uticaj ima i međunarodni i politički položaj jedne zemlje, odnosno njena uloga u međunarodnoj podeli rada. U savremenim uslovima koje obeležava globalizacija ekonomskog života, postojanja velikih i snažnih međunarodnih ekonomskih organizacija i integracija (Evropska unija, Međunarodne finansijske institucije, OECD, regionalna udruženja i sl.) – ekonomska politika jedne države nužno mora uvažavati pravila, zakonodavstvo i planove tih međunarodnih činilaca i institucija.

1.5. Preduzeće

Preduzeće je ekonomski subjekt u okviru kojeg se, u robno-novčanoj privredi, obavlja određena privredna delatnost i aktivnosti. Društvena i ekonomska obeležja preduzeća evoluiraju sa transformacijom svojine i razvojem tehničke osnove 3

Tržišni koncept preduzećem smatra „svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“. nadzor. menadžer) u obavljanju svoje konkretne privredne aktivnosti.11 Preduzetništvo se ponekad tretira i kao poseban faktor proizvodnje i poslovanja – pored kapitala. kao i ekonomskih zakonitosti i principa na kojima se zasniva poslovanje i razvoj preduzeća. kao 4 . Glavni ciljevi modernog preduzeća je „visoki dohoci uprave. Savremeno preduzeće je. Osnovna vezivna karika svih interesa i zajednički imenitelj svih preduzeća jeste preduzetništvo i preduzetnički interes. Šire gledano. čvrst konkurencijski položaj i rast“ 1. Ekonomski karakter preduzeća proizilazi iz njegove materijalne baze koju čine kapital i ljudski rad. prihvatanje rizika i učenje. usklađenost i koordinacija. Među njima su: pravo vlasnika na ostvareni profit. preduzetništvo.6. poslova i funkcija. ekonomski sistem sa preduzetnikom i menadžerom na čelu. organizacija i organizacionih oblika u čijoj osnovi su inovativnost. odnosno podele rada. Slobodno privatno preduzetništvo podrazumeva određene inicijative. slobode i prava. odnosno sposobnost stvaranja i razvijanja novoga. zaposlenih kadrova i društva. uz preuzimanje rizika u procesu poslovanja. složeni sistem koji podrazumeva jedinstvo i usklađenost ekonomskih i socijalnih komponenata njegove organizacije. Preduzeće je složen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu unutrašnju podelu rada. Preduzetništvom i preduzetničkim aktivnostima se zadovoljavaju i usklađuju potrebe preduzetnika. koordiniranje. međutim. sa određenim i definisanim ciljevima. obavljanje i reprodukovanje novog poslovnog poduhvata. Savremene teorije preduzeća izučavaju ga kao racionalni. ekonomski i organizacioni subjekt u kome se ostvaruju reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti. na sklapanje ugovora i sl. Preduzetništvo se označava kao skup raznovrsnih sposobnosti i funkcija koje poseduje i koristi preduzetnik (vlasnik. podrazumeva obavljanje niza raznovrsnih aktivnosti i poslova. na investiranje i neinvestiranje. Rezultat kombinovanja ovih raznovrsnih procesa je rađanje. inovativnosti. kao i omasovljavanje proizvodnje i automatizacija proizvodnje – dovode do promena kvalitativnih obeležja preduzeća. Slobodno preduzetništvo podrazumeva i pravo kupovine i prodaje po sopstvenom nahođenju. U tom smislu ono predstavlja oblik kolektivnog (zajedničkog) rada i aktivnosti. Na položaj i reprodukciju preduzeća doprinose uticaj i mere ekonomske politike države. ostvaruju odgovarajući rezultati preduzeća. tehničke osnove i podele rada. odnosno uloženog kapitala. Preduzetništvo Preduzetništvo predstavlja aktivnost kreativnog kombinovanja raspoloživih faktora u preduzeću kojom se.preduzeća. One se odnose na organizovanje. U svim delatnostima gde je uključen veći broj učesnika. na obavljanje i okončanje svakog zakonom dozvoljenog posla. Razvoj komponenata proizvodnje. poslovima i izvršnim akcijama. procesa rada i međuljuskih odnosa. dobri profiti. nužna je njihova povezanost. Prduzetništvo objedinjuje aktivnosti i procese predviđanja (vizije). zemljišta i radne snage – čiji je zadatak da na najpovoljniji i najuspešniji način kombinuje i koordinira ostale proizvodne faktore. dok ga teorije o organizaciji prevashodno definišu kao organizacioni oblik.10 Sa aspekta ekonomike poslovanja preduzeće posmatramo kao osnovni ekonomski organizovani oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi. a samim tim i potrebu njihovog koordiniranja ka postavljenim ciljevima. Preduzetništvo označava proces stvaranja novih vrednosti. sa definisanim međuljudskim odnosima. upravljanje i rukovođenje procesima rada.

bržem tempu njegovog rasta i razvoja u odnosu na konkurentska preduzeća. sredstva. To je tzv. prihvatajući rizike i neizvesnosti koje on nosi i izaziva. kreira i realizuje taj novi poslovni poduhvat. kapital i ljude. Preduzetnici su kreatori bitnih promena u preduzeću. „kontrolisano preduzetništvo“. kadrovskih. konkurencija) i samog preduzeća. ali i slikare. Iako postoji jasna diferencijacija između privatnog i kontrolisanog preduzetništva. Kao kreator novih poslovnih ideja i mogućnosti. preduzetničku funkciju uglavnom je preuzimala država. U društvenim sistemima koje je karakterisao tzv. 1. 1. Kasnije je terminu „preduzetnik” dodat i pojam inovativnosti. Poslovanje Poslovanje predstavlja proces obavljanja i izvršavanja poslova. Kao preduzetnik se javlja pojedinac. Osnovno obeležje preduzetnika je da on stvara novi poslovni poduhvat u čijoj osnovi su kreativnost.i pravo slobodnog formiranja cena svojih proizvoda i usluga. ovaj autor je označio zakupce zemljišta. Poslovanje preduzeća sadrži prostornu dimenziju. mora raspolagati potrebnim komponentama i uslovima (kadrovi. poslovanjem se obuhvata širok spektar raznovrsnih poslova. materijalnih. odnosno delatnosti preduzeća.Rezultati uspešnog preduzetnika su uvek vidljivi i ogledaju se u visokoj efikasnosti i efektivnosti preduzeća. graditelje. Preduzetnici su ti koji kreiraju promene u preduzeću. Istorijski posmatrana uloga preduzetnika ogleda se u tome da je preduzetnik oličenje vlasnika. lekare i advokate – naglašavajući neizvesnost i rizike u njihovoj delatnosti. Oni stvaraju i menjaju preduzeće. kreiraju organizaciju i upravljanje i prihvataju poslovne rizike. rizik i neizvesnost u obavljanju posla. On inicira. kao i vremensku dimenziju. socijalistički način proizvodnje. ali i grupa ljudi koji su spremni i sposobni da kreiraju nove ideje i nove mogućnosti i da za njih obezbede potreban ambijent. organizacija) kao i relevantnim informacijama iz okruženja (propisi. Dakle. 5 . tržište. odnosno obavljalo poslovanje. U kontrolisanom preduzetništvu organi države i njeni delegirani predstavnici obavljaju ulogu „društvenih preduzetnika“. menadžera. Ono obuhvata kako obavljanje određene konkretne delatnosti proizvodnje ili usluga. Preduzetništvo i preduzetnik su bazična pokretačka poluga preduzeća i privrednog razvoja u tržišnim uslovima. Preduzetnik je lice koje prihvata rizik i šanse koje se stvaraju u kreiranju i vođenju novog poslovnog poduhvata. upravljača i rukovodioca. gubljenje pozicije na tržištu ili čak prestanak rada i bankrotstvo preduzeća. odnosno uvek se obavlja u datom prostoru. administrativnih i drugih uslova i pretpostavki funkcionisanja preduzeća. finansijskih. čijim usklađivanjem i sinhronizovanjem preduzeće postiže zadate ciljeve.8. preduzetnik inicira i podstiče razvoj i organizaciju. Da bi preduzeće poslovalo. tako da je „preduzetnik” označavao pojedince koji isprobavaju nove poslovne kombinacije i neistražene tehnologije. trgovce. Zadatak preduzetnika je da kombinuje raspoložive faktore svoga preduzeća u celovit poslovni organizam i da obavlja određenu privrednu (poslovnu) aktivnost u cilju sticanja profita. u većini zemalja postoji mešovit ili kombinovani sistem privatnog i javnog ili društvenog preduzetništva. Preduzetnik Termin „preduzetnik” u ekonomsku nauku uveo je francuski autor Cantillon u knjizi „Rasprava o prirodi trgovine” (1725). tako i stvaranje tehničkih.Nedostatak ili nedovoljna preduzetnička sposobnost i inicijativa mogu da izazovu zaostajanje preduzeća u svim parametrima poslovanja i razvoja.7. Kao preduzetnike.

Ekonomika preduzeća obezbeđuje ekonomske instrumente za efikasno upravljanje i poslovanje preduzeća. koja podrazumeva precizno postavljene i određene zahteve. fiksnih troškova. kontne planove. Ona izučava efikasnost i efektivnost funkcionisanja i razvoja preduzeća kao privredne jedinice i subjekta poslovanja. kodeksi) i interna. Poslovanje prati određena tehnologija izvršavanja poslova. Ekonomika preduzeća je naučna oblast koja se bavi izučavanjem ekonomije preduzeća. godine prvi put je objavljena tehnika dvojnog knjigovodstva. kao i dobrim međuljuskim odnosima. dakle. Ciljevi i metode ekonomike preduzeća usmereni su ka traženju optimalnih rešenja za realizaciju postavljenih zadataka preduzeća u uslovima ograničenih resursa i konkurencije. Oni se odnose na istraživanja kategorija međuzavisnosti troškova. kako ciljeva. Temelji ekonomike preduzeća postavljeni su u Nemačkoj. Uspešno poslovanje kao cilj svakog preduzeća je rezultanta ukupnosti delovanja raznovrsnih spoljnih i unutrašnjih faktora. Usklađivanjem svih zahteva prema kriterijumu postavljenih ciljeva. odnosno trgovačkih preduzeća. razmere i odnose. tako i metoda i tehnika.1. EKONOMIKA PREDUZEĆA Ekonomika preduzeća spada u grupu ekonomskih nauka. Ona je složena sveobuhvatna disciplina koja izučava ekonomska stanja. Istorijski razvoj ekonomike preduzeća Prvi tragovi nauke o ekonomiji preduzeća nalaze se krajem XV veka. I prvi naučni radovi domaćih autora iz oblasti ekonomike preduzeća i analize bilansa su pod snažnim uticajem pomenutih i drugih nemačkih autora. bilanse. Ta pravila su eksterna (propisi. Poslovanje je dinamična kategorija i podrazumeva stalne promene. Karakteristika ovih istraživanja je odsustvo 6 . U to vreme objavljuju se značajni radovi iz knjigovodstva i knjigovodstvenih bilansa nemačkih autora Šmalenbaha. njihova kvalitativna i kvantitativna svojstva i međusobne odnose. u prvim decenijama XX veka. Pomoću metoda i tehnika obezbeđuju se efikasnost raspoloživih komponenata i resursa preduzeća. metoda i tehnika.nizaciona uspešnost poslovanja ogleda se u primeni savremene organizacije. u vidu unutrašnjih propisa (statuti. 2. Poslovanje se uvek obavlja u odgovarajućem. odnose između pojedinih vrsta troškova i sl. U delu Luke Pačolija Priručnik za aritmetiku. geometriju. procedurama i postupcima. zakoni. datom ambijentu sa određenim i definisanim pravilima. kao prva uopštena saznanja o ekonomiji trgovine.16 Orga. poslovanje može da daje željene rezultate. objavljenom 1494. pravilnici. Ekonomika preduzeća izučava metode i tehnike poslovanja preduzeća. finansija preduzeća.koja podrazumeva vremenski period obavljanja poslova. Ekonomika preduzeća kao naučna disciplina ima. Ona kreira teorijsku podlogu i instrumente za strateško i operativno vođenje ekonomije preduzeća. Ekonomika preduzeća obuhvata celokupnost ekonomskih interesa odnosno ciljeva preduzeća. norme).U njihovim radovima je izražena orijentacija na ekonomsku sadržinu preduzeća. Unapređenje poslovanja i njegove efikasnosti u svim segmentima jedan je od stalnih i dugoročnih ciljeva svakog preduzeća i njegovog menadžmenta. svoje korene u knjigovodstvenim i bilansnim teorijama nemačkih autora. a manje na metode i tehnike istraživanja. ekonomske procese i ekonomske odnose u okviru preduzeća. kao i optimalni rezultati poslovanja. 2. Nikliša i Melerovica.

kompleksnog sistemskog prilaza ekonomiji preduzeća. Skoro da se ne izučavaju elementi ulaganja i rezultata, angažovanje i trošenje sredstava u jedinstvenom procesu reprodukcije preduzeća, već uglavnom, i to parcijalno: proizvodnja, promet, finansiranje, bilansi, troškovi i sl. U razvoju ekonomike preduzeća kao naučno-nastavne discipline, odnosno izučavanju ekonomske sadržine aktivnosti preduzeća – značajan je doprinos američke škole. Kao kolevka naučne organizacije rada (scientific management) u razvoju nauke u ovoj oblasti, američki autori bili su orijentisani uglavnom na raznovrsne metode i tehnike rada preduzeća i praktičnu primenu tih metoda u preduzeću. Pojava metodoloških naučnih disciplina, kao što su operaciona istraživanja, teorija igara, statistička analiza i sl., čija primena je usmerena prvenstveno na preduzeća, takođe doprinosi bržem razvoju ekonomike preduzeća. Te nove metode obećavale su svojom primenom i rezultatima brži napredak u istraživanju problema ekonomike preduzeća. Primena novih metoda je doprinela da se šezdesetih godina dvadesetog veka pojavi zaokret u ekonomici preduzeća, usmeravajući istraživanja na metode, a preko njih na ekonomsku sadržinu života u preduzeću. Ovaj pravac istraživanja karakterišu: 1. razvijanje brojnih metoda i tehnika rukovođenja (menadžmenta) i odlučivanja u preduzeću; 2. tržišni aspekt i karakteristike ekonomike preduzeća; 3. uvođenje i razrada metoda operacionih istraživanja u proces odlučivanja preduzeća; 4. kibernetizacija preduzeća kao organizacionog sistema. U izučavanju ekonomske i metodološke problematike preduzeća (kompanija, korporacija) – posebnu ulogu u dosadašnjem razvoju imao je menadžment. I ovde je težište izučavanja i istraživanja počivalo na razvijanju novih tehnika i metoda poslovanja preduzeća. Teorija odlučivanja i „teorija igara“ su se vrlo brzo razvile kao naučno-nastavne discipline – potiskujući najčešće u drugi plan sam predmet o kome se odlučuje, odnosno preduzeće i njegove tehnološke i radne procese. Ovakav kvantitativni pristup je usporavao i potiskivao u drugi plan razvoj ekonomike preduzeća. Ekonomska sadržina zbivanja u preduzeću izučavana je iz posebnog ugla tržišne dinamike. Primenom matematičko- grafičkih metoda vrši se analiza dinamike ekonomskih rezultata preduzeća. Tržišni faktori imaju prevashodan uticaj na prodaju proizvoda u savremenim uslovima, pa je njihovo praćenje i izučavanje postalo značajan predmet i sadržaj ekonomike preduzeća. Na ovim osnovama pojavljuje se i marketing, kao zasebna disciplina, koja u vrlo kratkom vremenskom razdoblju razvija i usavršava veštinu trgovanja u Americi i Evropi. Marketing postaje glavni instrument tržišne orijentacije savremenog preduzeća i kriterijum njegove uspešnosti i razvija se kao moćna naučna disciplina. Metode operacionih istraživanja predstavljaju takođe novo područje kvantitativnih metoda u ekonomskom odlučivanju. Među njima su: linearno i nelinearno programiranje, mrežno planiranje, dinamičko programiranje i sl. One nalaze sve širu primenu u organizovanju procesa proizvodnje i prodaje.Šezdesetih godina prošlog veka javlja se prodor kibernetike u upravljanju procesima reprodukcije u preduzeću. Konstruiše se „kolo povratne sprege“ u cilju upravljanja dinamikom organizacionog sistema. U preduzećima se ta dinamika određuje ulazno-izlaznim elementima ekonomije preduzeća, kao sistema. Interakcija tih ulazno-izlaznih (inputoutput) elemenata sagledava se na osnovu statistički utvrđenih korelacija u dinamici pojedinih elemenata odnosno komponenti preduzeća. Na ovaj način se razvija industrijska dinamika kao posebna naučno-metodološka disciplina, usmerena na 7

upravljanje ponašanjem preduzeća kao ekonomskog sistema.Organizacione metode istraživanja, a pogotovu matematičke metode operacionih istraživanja, teorije odlučivanja, teorije igara, industrijska dinamika – služe ekonomici preduzeća kao značajan instrument istraživanja – ali, po svojoj suštini i sadržaju nisu uključene u sistem ekonomskih nauka. Razvoj organizacionih i drugih metoda i tehnika istraživanja – doprineo je sagledavanju kompleksnosti i snažnom razvoju ekonomike preduzeća kao naučne discipline u uslovima industrijalizacije, tržišnog okruženja i informatike.

2.2. Razvoj ekonomike preduzeća u jugoslovenskoj teoriji i praksi

Prvi celovitiji naučni pristup ekonomiji preduzeća na našim područjima javlja se tridesetih godina dvadesetog veka na visokim ekonomsko- komercijalnim školama u Beogradu i Zagrebu. Izučavan je uglavnom ekonomsko-knjigovodstveni aspekt preduzeća i to samo fragmentarno, kao npr. teorija troškova, po ugledu na nemačke ekonomiste Melerovica i Šmalenbaha. Poseban doprinos razvoju ekonomike preduzeća u tom periodu dali su prof. Stevan Kukoleča i prof. Živko Kostić – zaokružujući i uobličavajući ovu naučnu disciplinu u okviru ekonomike i organizacije preduzeća. 2.2.1. Ekonomika i organizacija preduzeća kao jedinstvena naučna disciplina Ova disciplina klasičnu teoriju troškova proširuje na granične troškove, uz širenje okvira ekonomike preduzeća na ekonomske principe reprodukcije, sredstva za proizvodnju (faktore proizvodnje) i prikazivanje procesa proizvodnje u preduzeću kao organizacionog fenomena. Posebno mesto u vođenju poslovne politike preduzeća pripada troškovima, odnosno potrebi njihove analize i smanjivanja u dinamici poslovanja preduzeća. U ovom teorijskom pristupu organizaciona problematika je zastupljena u jednakoj meri kao i problematika ekonomije preduzeća. Posebno mesto u izučavanju ove discipline dobijaju nove kategorije „samoupravljanje“ i „udruženi rad“. Preduzeće (radna organizacija) je ekonomski i organizacioni podsistem u sistemu samoupravljanja i udruženog rada. U normativnom sistemu, odnosno zakonskom regulisanju tog perioda, preduzeće ne predstavlja ekonomsku celinu i nosi značajane ideološke premise i karakteristike. Tržišna dimenzija preduzeća je potpuno potisnuta, a ulogu regulatornog mehanizma preduzeća vrše paradržavne i paraekonomske institucije. 2.2.2. Ekonomika preduzeća i organizacija preduzeća kao posebne naučne discipline Koncepcija odvojenog i paralelnog izučavanja ekonomike preduzeća i organizacije preduzeća celovito je obrađena u radovima naših poznatih autora dr Stevana Kukoleče i dr Živka Kostića.24 Ovom koncepcijom izdvaja se organizaciona tematika iz domena ekonomike preduzeća. U ekonomiji preduzeća uvodi se pojam „mezoekonomija“ kao sistemska međukarika između ekonomije pojedinca (mikroekonomija) i ekonomije društva (makroekonomija) u celini. Ciljevi preduzeća uslovljeni su ulogom konkretnog preduzeća u procesu reprodukcije njegovom veličinom, tehnologijom i sl. Navedene karakteristike preduzeća se odnose na:  ciljeve  elemente  međusobne odnose elemenata  faktore koji uslovljavaju konkretne odnose. 8

Ciljevi ekonomike preduzeća usmereni su na izučavanje onih pojava, činilaca i faktora koji uslovljavaju rezultate preko kojih se ostvaruju ciljevi preduzeća kao konkretnih ekonomskih subjekata. Ti ciljevi su: a) makroekonomski – u čijoj osnovi je zahtev da se rezultatima konkretne proizvodnje (ili usluga) u okviru preduzeća obezbede optimalna društvena reprodukcija i sredstva za pokriće društvenih potreba (opšta i zajednička potrošnja). Ovim ciljevima obezbeđuje se realizacija obaveza preduzeća prema državi. b) mezoekonomski – u čijoj osnovi je zahtev da se rezultatima konkretne proizvodnje preduzeća obezbede sredstva za akumulaciju i dalji razvoj date proizvodnje ili usluga u preduzeću. Postizanjem ovih ciljeva obezbeđuje se opstanak i razvoj, odnosno zahtevi rasta i proširenja reprodukcije preduzeća. c) mikroekonomski – koji se svode na zahtev da se rezultatima preduzeća obezbede sredstva za održavanje i povećanje životnog standarda zaposlenih radnika i poboljšaju njihovi uslovi rada. Ovim ciljevima obezbeđuje se reprodukcija zaposlenih u preduzeću, njihova motivacija za rad, odgovarajući nivo potrošnje i standarda zaposlenih i njihovih porodica. Elementi ekonomike preduzeća kao određenog i konkretnog materijalnog organizacionog sistema čine njenu strukturu i predstavljaju značajan predmet analize i izučavanja ekonomike preduzeća. Oni se javljaju kao: a) elementi rezultata – u obliku fizičkog proizvoda, vrednosti proizvodnje i dobiti, kao finansijskog rezultata, i b) elementi ulaganja –izražavaju se kao radna snaga, angažovana sredstva, predmeti rada i troškovi. Proces reprodukcije kao objekat posmatranja i izučavanja ekonomike preduzeća svodi se na ekonomski transfer elemenata ulaganja u elemente rezultata. Rezultat tog transfera treba da bude uvećana vrednost reprodukcije. Međusobni odnosi elemenata ekonomije se formiraju u procesu pretvaranja elemenata ulaganja u elemente rezultata. Ti ulazno-izlazni odnosi su specifični u svakom konkretnom preduzeću. Oni su podređeni ciljevima preduzeća preko osnovnog ekonomskog principa reprodukcije: ostvariti maksimalne rezultate sa minimalnim ulaganjima. Faktori koji uslovljavaju odnose i rezultate u ekonomiji preduzeća su objektivne i subjektivne prirode. Oni deluju u okviru preduzeća (unutrašnji) i iz okruženja (spoljni). Od unutrašnjih faktora u preduzeću najznačajniji su: organizacija, radna snaga i sredstva za proizvodnju. 2.2.3. Samoupravna koncepcija ekonomike preduzeća Promene društveno-ekonomskog sistema sedamdesetih godina, transformacijom preduzeća u organizacije udruženog rada dovele su do formulisanja nove koncepcije ekonomike preduzeća. Umesto dotadašnje discipline ekonomike preduzeća, nova disciplina dobija naziv „ekonomika organizacija udruženog rada“. Sadržina samoupravne koncepcije ekonomike OUR-a zasniva se na poslovnoj i proizvodnoj autonomiji osnovnih organizacija udruženog rada i njihovog proizvodno-poslovnog i ekonomskog – dohodovnog povezivanja u radnu organizaciju Međusobni ekonomski odnosi organizacija udruženog rada, kao ekonomskih subjekata, zasnivali su se na dohodovnim odnosima i principu: ostvariti maksimalne zajedničke rezultate uz minimalna sopstvena i zajednička ulaganja. Osnova sistema udruženog rada počivala je na međupovezanoj trojnoj strukturi organizacija udruženog rada (OOUR – RO – SOUR) 9

Ekonomika preduzeća kao organizacioni i kibernetski sistem Teorijski koncepti tretiraju organizaciju. koji ima i punu slobodu obavljanja delatnosti i odlučivanja. marketing. sastavljen od komponenata: ljudi. koji obuhvata ukupnu makro. sredstava. kao i faktore koji uslovljavaju promene u poslovanju i razvoju preduzeća. Predmet izučavanja ekonomike preduzeća Ekonomika preduzeća kao naučna disciplina obuhvata ekonomske tokove i zbivanja u preduzeću.4. Preduzetnička koncepcija ekonomike preduzeća Normativnim ukidanjem društvenog koncepta zasnovanog na „sistemu udruženog rada“ početkom devedesetih godina – stvorene su mogućnosti za duboke društvene i ekonomske transformacije. Bazu tog koncepta čine interakcije između input-output komponenti preduzeća kao sistema. Pored razvoja menadžmenta i operacionih istraživanja. Ključni faktori sprovođenja principa ekonomije poslovanja organizacija udruženog rada su samoupravljanje i udruživanje rada i sredstava. u smislu napred rečenog. kao i prilagođavanje i adaptiranje sistema zahtevima okruženja.2. godine. odnosno preduzeće. s tim da se one ocenjuju na osnovu pokazatelja o korelacijama vezanim za dinamiku pojedinih elemenata u procesu funkcionisanja preduzeća. preko elemenata ulaganja i elemenata rezultata reprodukcije. odnosno menadžment preduzeća. izučava ekonomske zakonitosti i principe procesa rada i poslovanja preduzeća. zaključivanje ugovora i snošenje rizika u poslovanju – pretpostavke su preduzetničke koncepcije preduzeća.4.i dohotku kao materijalnoj osnovi funkcionisanja organizacija u udruženom radu. Rizik poslovanja i donošenja odluka snosi preduzetnik. Normativna osnova preduzetnička koncepcije ekonomike preduzeća postavljena je u Zakonu o preduzećima iz 1996. između delova sistema. 2. kao i ostale ekonomske i tržišne kategorije: menadžment. organizacija (kao podsistema). razvoj savremenih informacionih tehnologija uslovio je primenu kibernetike u preduzeću. Ona izučava i odnose između rezultata i ulaganja. U tom smislu. Ekonomika preduzeća kao organizacioni sistem uključuje takav metodološki pristup koji razrađuje ne samo veze i odnose elemenata (faktora) sistema već i njihove odnose sa funkcionalnim preduzećima i okruženjem. tržišne koncepcije ekonomike preduzeća kao naučne discipline. Preduzeće se na ovaj način tretira kao kibernetski sistem čiju dinamiku je moguće automatski regulisati. u domaćoj praksi do sada je najdublje razvila ekonomski karakter i funkcije preduzeća. Dobit kao cilj rezultata reprodukcije preduzeća i težnja ka njegovoj maksimalnoj ekonomskoj efikasnosti – u smislu poslovnog uspeha – čine suštinu preduzetničke. Istovremeno to je otvoreni i dinamički sistem. rukovođenje i sl. kao sistem sastavljen od delova koji su u stalnoj interakciji i međusobnom komuniciranju. U ovom konceptu značajno je uspostavljanje i održavanje horizontalnih veza i odnosa. mezo i mikroorganizacionu strukturu preduzeća. Preduzetnička koncepcija. principe i zakonitosti u tokovima njegovog reprodukovanja. 2. Ekonomika preduzeća.3. Slobodno obavljanje delatnosti. Ulaganja se vrše u obliku trošenja 10 . njihovih međusobnih veza i odnosa. Organizacioni sistem obezbeđuje strukturu koja će u jednoj organizacionoj celini preduzeća sadržavati sve potrebne funkcije i aktivnosti za izvršavanje zadataka podsistema – preduzeća. ekonomika preduzeća se razvija kao složeni sistem. Ona izučava stanje i promene u fazama poslovanja preduzeća. 2.

Opstanak i razvoj preduzeća kao njegovi bazični ciljevi biće mogući samo ako ono ostvarenim rezultatima pokriva ili nadoknađuje utrošene vrednosti. organizaciono ponašanje i dr. a time i opstanak i razvoj kao ciljne funkcije preduzeća. radne snage) i u obliku angažovanja sredstava. možemo odvojeno izučavati: ekonomiku nabavke.  ekonomiku građevinskih preduzeća i sl. Ekonomika preduzeća kao nauka i ekonomika preduzeća kao praktična delatnost i skup brojnih aktivnosti. često suprotnim dejstvima.  ekonomiku poljoprivrednih preduzeća. planiranja. Uticaj i interakcije različitih faktora takođe su predmet izučavanja ekonomike preduzeća. koji obezbeđuju njegovu efikasnost i efektivnost.  ekonomiku trgovinskih preduzeća. kao i u odnosima preduzeća sa tržištem i drugim ekonomskim subjektima i institucijama sa kojima je preduzeće povezano. Pri tome je cilj preduzeća da ostvari što veći rezultat. kao konačnog finansijskog rezultata. mere države u oblasti ekonomske politike. pre svega. komponenata i kategorija. tržište. U preduzeću se ostvaruju različiti odnosi između rezultata i ulaganja. Ekonomika preduzeća izučava opšte ekonomske zakonitosti u procesima rada i poslovanja u ostvarivanju rezultata radnih procesa. uz što manje trošenje i angažovanje materijalnih komponenata (sredstava) i rada. ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja. ukupna zbivanja i promene životnog ciklusa preduzeća: njegove organizacije. – kao posebne. interni i eksterni faktori. Unutrašnji faktori se odnose na organizaciju i međusobne odnose zaposlenih.  ekonomiku ugostiteljskih preduzeća. Na ulaganja i rezultate deluju brojni. proizvodnje. principi produktivnosti. Ekonomika preduzeća proučava i razrađuje ekonomske principe poslovanja preduzeća. Ekonomika preduzeća izučava i razvija sopstvene metode čijom primenom se obezbeđuje poslovni uspeh preduzeća i kontinuitet njegovog razvoja. 11 . njihovu motivaciju. računovodstva i sl. Izučavanje troškova i njihove dinamike predstavlja značajnu oblast ekonomike preduzeća. Primenom ovih i drugih principa obezbeđuje se povoljan odnos između rezultata i ulaganja. Pri tome se obuhvataju pojave i svi procesi koji se dešavaju u samom preduzeću. ostvarene vrednosti i dobiti. dakle. Ona otkriva i razvija nova saznanja i zakonitosti u poslovanju preduzeća i njegovom reprodukovanju. Ekonomika preduzeća kao praktična disciplina obuhvata ekonomsku stvarnost preduzeća. mogu se razvijati nezavisno jedna od druge. Rezultati poslovanja se izražavaju u obliku fizičkog proizvoda i usluge kao upotrebnih vrednosti. segmentarne naučne discipline ekonomike preduzeća. To su. uspeh i razvoj jedne i druge zavisi od njihove međusobne povezanosti Poddiscipline ekonomike preduzeća mogu se klasifikovati na:  ekonomiku industrijskih preduzeća. Međutim. sa različitim. Poslovanje preduzeća se izučava prvenstveno kroz odnos vrednosti ostvarenih rezultata i vrednosti izvršenih ulaganja u stvaranju tih vrednosti.elemenata proizvodnje (sredstava za rad. Najznačajniji faktori se odnose na: tehnologiju. prodaje. materijala. Sa stanovišta funkcija u preduzeću.

Ove dve naučne discipline su. U proučavanju tokova. U svojim začecima ekonomika preduzeća je nastajala i razvijala se iz računovodstva.  ekonomsko-analitičke i evidenciono-tehničke nauke kao što su: računovodstvo. kao i međusobnim odnosima čoveka i ostalih komponenata preduzeća. Posebna naučna disciplina. a ekonomika preduzeća izučava reprodukciju preduzeća kao mezoekonomskog sistema.kazatelje za kontrolu ostvarivanja poslovnih rezultata. Odnos ekonomike preduzeća i drugih ekonomskih disciplina Preduzeće je objekt posmatranja i izučavanja velikog broja ekonomskih i neekonomskih naučnih disciplina.Računovodstvo i ekonomika preduzeća se razlikuju po sadržini i metodologiji istraživanja. Ona se bavi preduzećem i njegovim funkcionisanjem kao predmetom i rezultatom procesa organizovanja. Pošto one predstavljaju faze društvene reprodukcije – to i (politička) ekonomija i ekonomika preduzeća izučavaju proces reprodukcije. po predmetu proučavanja. Razlika je u nivou izučavanja: ekonomija kao fundamentalna naučna disciplina izučava društvenu reprodukciju. raspodelu dobiti i sl.  naučne discipline koje izučavaju čoveka na radu: psihologija rada. kibernetika i sl. faktore kvaliteta ekonomije i dr. fiziologija rada. a to su stanja i promene stanja u preduzeću. kao razvijene naučne discipline. donošenje poslovnih odluka. Efikasnost ekonomike poslovanja preduzeća ne može se ni videti. Ekonomika preduzeća i organizacija preduzeća kao naučne discipline izučavaju pojave. Na taj način. odnosno opštih saznanja ekonomije kao celine. njegove komponente. veoma bliske. rezultate. analiza bilansa. ni iskazati bez računovodstvenog pokazatelja i iskaza. sociologija rada i sl. Organizacija preduzeća izučava preduzeće sa stanovišta procesa organizovanja. strukture i odnosa komponenata. Ono pruža po. Opšta ekonomska nauka i osnovna naučna disciplina jeste ekonomija (ranije izučavana kao politička ekonomija). Po predmetu izučavanja. organizaciono ponašanje. Ekonomija se bavi odnosima u reprodukciji koji su relevantni za reprodukciju društva u celini. Politička ekonomija je usmerena na izučavanje zakona razvoja proizvodnih snaga društva. ergonomija. bavi se ulogom čoveka u preduzeću u svim aspektima njegovog individualno i kolektivnog rada i ponašanja. veze i dinamiku.5. kao opšta nauka koja izučava procese i zakonitosti društvene reprodukcije. Ekonomika preduzeća izučava preduzeće i njegovu ekonomiju kao konkretnu ekonomsku stvarnost. Računovodstvo ove kategorije izučava iz specifičnog ugla: kvantitativno izražava njihova stanja i promene. razmene. raspodele i potrošnje. načina proizvodnje i produkcionih odnosa koji nastaju i menjaju se u zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga. 12 . Ona izučava zakonitosti proizvodnje.2. usko i čvrsto povezane.  tehničko-tehnološke nauke. ekonomika preduzeća se koristi i polazi od rezultata i zakonitosti ekonomije. Računovodstvo i ekonomika preduzeća su naučne discipline koje su takođe istorijski i sadržajno usko povezane. pojava i zakonitosti u preduzeću. odnosno njegovim komponentama – ove dve discipline su međusobno uslovljene i usko povezane. odnose rezultata i ulaganja. statistika. kao što su:  ekonomija. Ekonomika preduzeća izučava reprodukciju preduzeća kroz: ulaganja. dok organizacija preduzeća izučava organizacione aspekte poslovanja preduzeća. koje proučavaju tehničke podsisteme u preduzeću i dr. kao dinamičnog organizacionog sistema. stanja i promene stanja u preduzeću.

računovodstvo i knjigovodstvo obezbeđuju preduzeću kontrolu rada i rukovođenja. Ekonomski karakter i osnova preduzeća proizilaze iz njegove materijalne osnove koju čine kapital i rad. medicinskih i pravnih. uzorci. odnosno kroz poslovni uspeh preduzeća II DEO PREDUZEĆE KAO SUBJEKT POSLOVANJA 1. Razvoj i usavršavanje komponenata proizvodnje. Ovakvo shvatanje prisutno je bez obzira na heterogenost tehnoloških i radnih procesa koje savremeno preduzeće objedinjuje. unapred definisanim. Ekonomika preduzeća je povezana i sa većim brojem neekonomskih naučnih disciplina: društvenih. Ekonomika preduzeća koristi metode. 13 . Ekonomika preduzeća povezana je i sa statistikom. kao što su: indeksi. ekonomski sistem sa preduzetnikom i menadžerom na čelu. ekonometrijom. kao i omasovljavanje i specijalizacija proizvodnje – dovode do promena kvalitativnih obeležja preduzeća. trendovi kretanja i sl. Kao pojava i kategorija preduzeće neprekidno evoluira prostorno i vremenski. oblik organizovanja i poslovanja u okviru koga se obavlja određena privredna delatnost. ciljevima. kao i ekonomskih zakonitosti i principa na kojima se zasniva njihovo poslovanje i razvoj. „preduzeće predstavlja svaki samostalni finansijski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“. veličinu. Metode ekonomike preduzeća su specifične. odnosno njihovog zajedničkog rada. Ekonomsku suštinu preduzeća čine njegovi ekonomski ciljevi koji se ogledaju u ostvarivanju profita i stalnoj težnji ka razvoju. Savremene teorije preduzeće posmatraju kao racionalni. Po tržišnom konceptu. pravni oblik ili druga obeležja. Jednu od najstarijih definicija preduzeća dao je francuski autor Kursel Senej (Courcelle Seneuil) i objašnjava ga kao „svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila određeni cilj. kibernetikom. Preduzeće predstavlja oblik kolektivnog rada ljudi. Preduzeće je složen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu podelu rada. tehničkih. poslova i funkcija. tehničke osnove i podele rada. po formi i sadržini. Osnovni ekonomski i organizovani oblik obavljanja privrednih delatnosti i ekonomske aktivnosti ljudi. Statističke metode su univerzalne i koriste se u raznim disciplinama. Preduzeće obuhvata svaki ekonomski oblik organizovanja. dok ga teorije o organizaciji prevashodno definišu kao organizaciju ili organizacioni sistem sa definisanim međuljudskim odnosima. karakter vlasništva. sa određenim. Iz toga proizlazi i potreba koordiniranja ovih komponenata i podsistema ka postavljenim ciljevima. Ekonomika preduzeća sve pojave i procese u preduzeću izučava kroz odnos ostvarenih rezultata i izvršenih ulaganja za ostvarenje tih rezultata. a njihova primena u drugim naučnim oblastima je ograničena. unutrašnjim vezama i interakcijama. OBELEŽJA PRIVREDNOG PREDUZEĆA Preduzećem se označava privredni subjekt. bez obzira na vrstu privredne delatnosti.

pored slobodnog raspolaganja i upotrebe sredstava. Ono posluje po pravilima i načelima poslovnog morala.  raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja. kao organizovanih ekonomskih subjekata. c) ima potpunu ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet. tržišno koncipirano preduzeće predstavlja privredno društvo koje posluje na osnovu kapitala njegovih osnivača (društva kapitala) ili ličnosti osnivača (društva lica). zavisno od sredine. poslovne aranžmane sa drugim preduzećima i sl. preduzeće mora poštovati propise koji regulišu privrednu aktivnost. preduzeće mora raspolagati određenim sredstvima (materijalne komponente procesa rada) i kadrovima.  slobodnom ugovaranju poslova. Zadaci preduzeća.1. Karakteristike preduzeća Preduzeće je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti čiji je zadatak da obavlja određene funkcije i poslove u procesu društvene reprodukcije. Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice svakog preduzeća u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti preduzeća ogledaju se u:  donošenju planova i programa. Vođenje poslovnih knjiga uređuje se zakonskim propisima.  slobodnom utvrđivanju cena proizvoda ili usluga.  slobodnom udruživanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim subjektima u nacionalnoj privredi i šire. b) obavlja određenu funkciju – delatnost u privredi. (b) Da bi moglo obavljati svoje poslovne funkcije u privredi. Ekonomska samostalnost preduzeća. U procesu donošenja sopstvenih upravljačkih i drugih odluka. d) predstavlja određeno privredno društvo zasnovano na kapitalu ili ličnostima koje se u njega udružuju.  opštih akata preduzeća: ugovora o osnivanju. vođenje poslovne politike.  imovinskoj samostalnosti. (c) Ekonomski i pravni subjektivitet konkretno preduzeće realizuje preko:  žiro računa – preko koga se obavljaju sve finansijsko-imovinske transakcije. (d) Savremeno. (a) U procesu poslovanja preduzeće se mora pridržavati zakonskih propisa i drugih pravnih normi koje propisuje država. ili šire. deo su zadataka i ciljeva nacionalne privrede. 14 .  poslovnih knjiga – koje je svako preduzeće dužno da vodi i koje su svojevrsni oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzeća. kao i poslovne običaje. Osnovne karakteristike preduzeća su: a) predstavlja organizacionu celinu.1. podrazumeva i izbor i promenu delatnosti poslovanja. kao i važećih kodeksa poslovanja. odnosno okruženja u kojem radi i posluje.  samostalnom donošenju i vođenju poslovne politike. Osnovna obeležja preduzeća određena su karakteristikama privrede i društvenog ambijenta u kojem ono funkcioniše. statuta i pravilnika koje preduzeće samostalno donosi i u okviru kojih reguliše svoj unutrašnji poslovni i pravni život.

Rezultati ostvareni prodajom na tržištu služe preduzeću za naknadu utrošenih komponenata i zadovoljavanje raznovrsnih unutrašnjih i spoljnih potreba i zahteva. proizvodnju roba ili pružanje usluga preduzeća i izmirenje obaveza prema državi. Ciljeve preduzeća čini skup raznovrsnih ekonomskih i neekonomskih ciljeva. sredstva za rad. U ekonomskom smislu preduzeće je i osnovni nosilac naučnotehničkog progresa i razvoja. CILJEVI PREDUZEĆA Ciljevi preduzeća proizlaze iz njegovih funkcija u privredi. Ono čini poslovnu i ekonomsku celinu koja obavlja određene privredne aktivnosti u procesu reprodukcije. Kao osnovni ekonomski subjekt. poslovanja i razvoja. To su: radni kolektiv. uključeni su kroz kontinuitet obavljanja delatnosti. Obavljanjem svojih aktivnosti u oblasti proizvodnje. Proizvodi ili usluge koje stvara ili pruža preduzeće. Interesi makroekonomskog sistema (države). predmeti za rad i organizacija. preduzeće realizuje one ekonomske ciljeve i zadatke koje ima u široj podeli rada. vlasnika preduzeća. Vlasnički interesi se izražavaju kroz zahteve za očuvanjem i uvećanjem uloženog kapitala. PREDUZEĆE – OSNOVNI EKONOMSKI SUBJEKT U savremenim uslovima preduzeće je osnovni subjekt tržišnog privređivanja. verifikuju i upoređuju. 15 . Obavljanjem raznovrsnih proizvodnih i drugih privrednih delatnosti. 3. više ili manje. Preduzeće je sastavljeno od komponenata koje obezbeđuju izvršavanje njegovih radnih i poslovnih procesa. prodaju se ili razmenjuju na tržištu. Njihov primarni interes je zarada i profit preduzeća. Dodatna motivacija zaposlenih za većim radnim angažovanjem su i odgovarajući uslovi rada i predmeti rada (oprema). Interesi menadžera – nevlasnika. Zahtevi opstanka moraju zauzimati najviše mesto u hijerarhiji ciljeva preduzeća. države. tehnološki zaokruženi proces rada – čiji se rezultati razmenjuju na tržištu. kreiranjem novih proizvoda i usluga – preduzeće doprinosi zadovoljavanju i proširivanju društvenih potreba i vrši alokaciju resursa nacionalne privrede i šire.2. to su i njihovi interesi ugrađeni u te ciljeve. zarade i privilegije koje ostvaruju u preduzeću. Ostvarivanje i uvećanje dobiti je strateški cilj svakog preduzeća i preduzetništva. menadžera i zaposlenih. Pošto menadžeri definišu strateške i operativne ciljeve preduzeća. Preduzeće predstavlja poslovnu celinu jer obavlja. složenosti i unutrašnje strukture Ukupnost ciljeva svakog preduzeća treba da odrazi interese potrošača. Zaposleni u preduzeću su zainteresovani za visinu zarada i sigurnost zaposlenja. proizvoda ili usluga. putem ostvarivanja profita ili dobiti u datim uslovima. Preduzeće posluje po zakonima tržišta i na tržištu ostvaruje definisane planske ciljeve i rezultate. usluga i drugih delatnosti privrede – preduzeća obezbeđuju uslove i ekonomske pretpostavke za funkcionisanje celokupne privrede i ekonomski razvoj zemlje. vezani su za njihov status. potrošača i drugih preduzeća.

pak. materijalne činioce proizvodnje i sistem njihovih međuodnisa. b) Sredstva (kapital) preduzeća Preduzeće raspolaže sredstvima kao nužnom komponentom svoga rada i poslovanja. organizacija obuhvata zaposlene. Usklađivanje procesa rada vrši se raščlanjivanjem komponenata radnog procesa na pojedinačne delove i povezivanjem tih delova u jedinstveni sistem radnog procesa. Organizaciono posmatrano. 3. organizacijom i postavljenim zadacima. Preduzeće kao oblik reprodukcije u privredi Proces reprodukcije privrede u celini se odvija preko delatnosti – reprodukcije privrednih subjekata – preduzeća. Ostvarivanjem ciljeva preduzeća ostvaruju se i društveni ciljevi.1. menjaju se veličina i struktura njegovog radnog kolektiva. s najmanjim utroškom ljudskog rada i sredstava. organizaciona struktura preduzeća. čak.Od delotvornog i uspešnog funkcionisanja organizacije zavisi uspeh rada preduzeća u celini.38 Organizacija rada je usklađivanje ljudskih i materijalnih komponenata proizvodnje u svrhu postizanja najvećeg učinka. c) Organizaciona struktura preduzeća Ukupan zadatak preduzeća se razlaže na zadatke delova preduzeća i pojedince. Organizacija doprinosi ostvarivanju ekonomskih ciljeva i rezultata preduzeća time što obezbeđuje skladan odnos i racionalno angažovanje svih komponenata – faktora preduzeća. vrši se pomoću organizacije rada. Preduzeće i organizacija Ciljevi preduzeća ne mogu se efikasno ostvariti bez adekvatne organizacije. sredstava u odnosu na zadatak uslovljava neizvršavanje dela zadataka preduzeća. predmeta rada i radne snage.3. njihove međusobne odnose. članove radnog kolektiva. odnosno neiskorišćenih sredstava. Sa promenom uloge i zadataka preduzeća.2. nema neizvršenih zadataka. 16 . U okviru preduzeća usklađivanje znači uspostavljanje određenih optimalnih odnosa između sredstava za rad. ulogama u procesu rada u preduzeću. preduzeće predstavlja skup komponenata (materijalnih i ljudskih) između kojih i unutar kojih postoje odnosiorganizovani radi postizanja ekonomskih i drugih ciljeva. Nedovoljnost. Komponente preduzeća kao oblika društvene reprodukcije su: zaposleni u preduzeću – radni kolektiv. Ukoliko su sredstva i zadaci preduzeća usklađeni. Kao funkcionalna celina. Usklađivanje komponenata – faktora proizvodnje u radnom procesu. sredstva (kapital) preduzeća. Taj uticaj ogleda se u odnosima ljudi i njihovim međuodnosima. Njihovi međusobni odnosi regulišu se propisima (normama). Društveni faktori bitno opredeljuju definisanje. U tom slučaju deo sredstava ostaje van funkcije neiskorišćen. Realizacijom pojedinačnih zadataka preduzeća obezbeđuje se i njegova ukupna reprodukcija. Time se ciklus reprodukcije produžava i. ugrožava. strukturu i ciljeve organizacije preduzeća.37 Sredstva preduzeća mogu biti predimenzionirana u odnosu na zadatak. a) Radni kolektiv preduzeća Zaposleni u preduzeću čine njegov radni kolektiv. motivaciji. a sama organizacija nema svrhe bez odgovarajućih rezultata.

). ili koji nisu profitabilni za veća preduzeća. preduzetnik. kao mezoekonomski sistem. skup ljudi i sredstava između kojih se. 4. dobavljači. Mala preduzeća Ova preduzeća imaju mali obim poslovanja. Kao društveni sistem. mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. mala preduzeća predstavljaju sinonim preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna pažnja. vrednost uloženog kapitala.3. Međusobni odnosi (ljudi) i sredstava organizovani na način kojim se obezbeđuje ostvarenje cilja preduzeća kao međuekonomskog sistema – čine strukturu tog preduzeća kao sistema. preduzeće ostvaruje određene zadatke u reprodukciji: proizvodi i razmenjuje proizvode i usluge na tržištu. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeća i obavljaju i poslove za koje nisu zainteresovana. osniva pojedinac. Mala preduzeća po pravilu. S druge strane. Sa organizacionog aspekta preduzeće je. kupci. tehnologija i sl. Preduzeće je i organizacioni sistem koji ostvaruje unapred postavljene ciljeve. Ono ima karakteristike funkcionalnog ekonomskog sistema. srednji ekonomski organizacioni sistem – mezoekonomski organizacioni sistem.46 Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos između broja velikih. Preduzeće je u tom smislu sistem sastavljen od delova – podsistema. srednjih i malih preduzeća koja se međusobno dopunjavaju. Velika preduzeća su nosioci i glavni činioci tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta privrede. formiraju i razrešavaju određeni odnosi i ostvaruju određeni ciljevi. na principima organizacije rada Preduzeće je dinamički sistem.42 Preduzeće posluje po ekonomskim zakonima i principima. U ekonomici i praksi preduzeća koriste se različiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzeća.3.4. u dinamici njihovih poslova i u procesu društvene reprodukcije. 3. Preduzeće kao mezoekonomski organizacioni sistem Organizacija rada u procesu društvene reprodukcije koja deluje između makroekonomske strukture društva i mikroekonomskih struktura pojedinaca – javlja se kao specifični. preduzeće je sastavljeno od ekonomskih. tržište. Sistemski koncept preduzeća Sistemski prilaz omogućava sagledavanje karakteristika modela preduzeća i njegovog funkcionisanja. podložan stalnim promenama. Kao kriterijum veličine preduzeća obično se uzimaju: broj zaposlenih. Taj sistem se javlja u obliku preduzeća. Preduzeće je poslovna celina koja obavlja tehnički i poslovno zaokružene procese rada. čiji rad se mora regulisati. obim proizvodnje i prodaje i sl. To su organizacioni delovi preduzeća. kao i različitih uslova i metoda rada i poslovanja.1. Preduzeće se menja prema uticajima i zahtevima svog funkcionalnog i poslovnog okruženja (država. koji je 17 . funkcije i njihovi međuodnosi. elementi (komponente) procesa rada. 4. Kao ekonomski sistem. VELIČINA PREDUZEĆA Značajna odrednica ekonomije svakog preduzeća je i njegova veličina. Preduzeće se definiše i kao relativno stabilan sistem sa upravljanjem. organizacionih i tehničkih podsistema (sredstva za rad).

istovremeno vlasnik i menadžer preduzeća. ali i znatno manja nego kod velikih preduzeća.2. zahvaljujući prednostima ekonomije obima i efektima obima kapitala i tržišne moći. U okviru grupe velikih preduzeća posebno se ističu tzv. Jedan od najvećih problema malih preduzeća je nedostatak potrebnog kapitala. Ona su u mogućnosti da raspolažu najmodernijom opremom i da prednjače u inovacijama. Nalaze se na prelazu između malih i velikih. što je pokazatelj njegove tržišne moći. Prednosti srednjih preduzeća u odnosu na velika su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na tržišne i tehnološke promene. Srednja preduzeća Preduzeća srednje veličine imaju između 100 i 300 zaposlenih. Ove pokazatelje prati i veći broj zaposlenih. Srednja preduzeća karakteriše relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruženost radnog i tehnološkog procesa. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja svoga preduzeća. Multinacionalna preduzeća imaju centralizovano vlasništvo kapitala u matičnoj kompaniji. Primena nauke i savremenih dostignuća tehnike i tehnologije kod ovih preduzeća veća je nego kod malih preduzeća. Mala preduzeća imaju izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. sposobnost i iskustva u upravljanju od strane vlasnika preduzeća koji su istovremeno i njegovi menadžeri. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeću srednje veličine dovodi do povećanja ukupne efikasnosti preduzeća. velikoprodaje i u sektoru usluga. Danas oko jedne trećine malih firmi posluje u sferi usluga. koje najčešće zavise od jednog ili nekoliko glavnih menadžera preduzeća. 4. Veliko preduzeće ima značajan uticaj na tržište i tržišna kretanja. a oko jedne četvrtine radi u trgovini na malo. a proizvodnja ili promet imaju masovni karakter. Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti maloprodaje. Preduzeća srednje veličine imaju određene sličnosti i sa malim i velikim preduzećima. Broj zaposlenih u malom preduzeću varira od jedne oblasti do druge. Bitna prednost malih preduzeća takođe je jednostavnost. po pravilu. 4. Pravilo je da veliko preduzeće. Jedan od uzroka brzog prestanka malih preduzeća je i bankrotstvo velikih korporacija sa kojima su male firme povezane sistemom ugovornih odnosa. multinacionalna preduzeća koja imaju lidersku poziciju na međunarodnom tržištu. Srednja preduzeća su obično preovlađujuća u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje. Ona su često glavni izvor nove zaposlenosti i inovativnosti. transnacionalne kompanije imaju centralizovano vlasništvo kapitala u domicilnoj drža. Kao uzroci brzog zatvaranja malih preduzeća navode se i nedostatak znanja. Malo preduzeće karakteriše relativno nizak stepen specijalizacije poslova. Visok stepen tržišne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju značajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzeća. brzina i elastičnost u donošenju odluka. Ona su često i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. Za razliku od ovih preduzeća. obezbeđuje i veći obim profita. kao i bolje i efikasnije korišćenje raspoloživih resursa. Podela rada i kooperacija su značajno razvijene u ovim vrstama preduzeća. lokalnog karaktera sa stanovišta tržišta i zaposlenosti. Multinacionalna i 18 .vi i veoma decentralizovanu organizacionu strukturu u većem broju država. upravljačkih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzeća su. Obim i obuhvat poslova su veliki i raznovrsni.3. Velika preduzeća Velika preduzeća raspolažu velikim obimom kapitala i pokrivaju velika tržišta.

svoje ciljeve ostvaruju balansiranjem ponude i tražnje (karteli kvota proizvodnje). Usled toga se deo proizvodnog programa velikih kompanija poverava malim preduzećima. U složene oblike organizacije i udruživanja spadaju: koncerni. po pravilu imaju monopolski položaj. Rast proizvodne specijalizacije dovodi do oslobađanja velikih kompanija. odnosno preduzeća koja zavise od koncerna i koja su kontrolisana u pogledu vođenja poslovne politike. uglavnom sa karakteristikama koncerna.transnacionalna preduzeća (kompanije) danas proizvode više od polovine ukupne savremene industrijske proizvodnje. U okviru koncerna. Zahvaljujući tim procesima. globalnim okvirima i granicama. kao i operacije na montaži proizvoda. specijalizovanim za proizvodnju jednog ili nekoliko proizvoda ili delova. Osnovnu proizvodnju malih preduzeća pri tome čine delovi. U okviru koncerna se obično stvara „lanac filijala“. direktnog opsluživanja potrošača. stavljajući u drugi plan nacionalne potrebe. karteli. Povezivanje malih i velikih preduzeća Koncentracija proizvodnje u savremenim uslovima se vrši na način da velike kompanije odgovarajućim sredstvima i metodama poslovno i trajnije vezuju za sebe pravno samostalna mala specijalizovana preduzeća. Time se komplikuju upravljački procesi. Oni koriste tržišne mehanizme uticaja na cene (karteli cena). Konglomerati su složeni oblici organizovanja preduzeća formirani na osnovu koncentracije kapitala i proizvodnje. sklopovi. koji se zatim komponuju i isporučuju krajnjim potrošačima. Ova preduzeća svoje poslovanje i razvoj zasnivaju na potrebama tražnje u svetskim. Veliki konglomerati.4. Na taj način sistem vezivanja male za krupnu proizvodnju postao je jedna od karakteristrika organizacione strukture savremene industrije. sa masovnom proizvodnjom od proizvodnje proizvoda i delova u malim serijama i neposrednog. U velika preduzeća spadaju i tzv. Ona vrše odlučujući uticaj na tržišna kretanja i razvojne pravce savremene industrije i tehnologije. koja unosi suviše veliku raznovrsnost u njihov asortiman proizvodnje. 4. velika preduzeća u kojima je koncentrisana proizvodnja osnovnih vidova proizvoda i najvažnije faze tehnoloških procesa. Trustovi su složeni oblici udruživanja. Savremeno poslovanje prate sve složeniji oblici organizacije. dolazi do masovnije privredne integracije malih i velikih prduzeća Velikim kompanijama često ne pogoduje organizovanje usko specijalizovane proizvodnje. povezivanja i udruživanja kapitala i resursa. ostavljaju značajno mesto za delovanje i rad većeg broja malih preduzeća. a kadrovski i tehnički resursi „ravlače“ na rešavanje brojnih i često manje značajnih poslova. poluproizvodi ili proizvodi pojedinih faza tehnološkog procesa. Ova preduzeća su nosioci procesa globalizacije u svetskoj privredi i vrše odlučujući uticaj na njene tokove. čime se podstiču produktivniji proizvođači i konkurentnost u okviru članova trusta. U toj podeli rada. preduzeća globalnog karaktera. udružene kompanije zadržavaju svoju pravnu samostalnost. pak. vrše podelu tržišta radi njegovog kontrolisanja i jačanja pojedinačnog uticaja (karteli područja) ili. stupajući sa njima u 19 . trustovi i konglomerati. kao složenog preduzeća. koji objedinjuju različite delatnosti. U okviru trustova se vodi jedinstvena politika cena. finansija i strategije razvoja. Konglomerati objedinjuju različite vrste delatnosti i funkcije. kao odbrambeno sredstvo i organizacioni mehanizam zaštite od monopola i konkurencije velikih preduzeća. Kartele najčešće formiraju manja preduzeća.

uštedama. analize i provere. obuci zaposlenih. 5.čvrste i dugoročnije poslovne veze. Pravilan izbor i postavljanje ciljeva od presudnog je uticaja za poslovni uspeh preduzeća. uticaj inostrane tehnologije i proizvodnje i sl. Izboru ciljeva preduzeća treba da prethode istraživanja. politika informisanja. kao i metoda i sredstava za ostvarivanje tih ciljeva u određenom vremenskom periodu. oblici raspodele i stimulacije zaposlenih i sl. ali i načelima poslovnog morala. To znači da se uspešan finansijski rezultat ne može ostvariti korišćenjem nedostataka zakonske regulative ili kršenjem poslovnog morala i kodeksa – već boljom organizacijom poslova. rokovi i količine isporuka. konkretne i ostvarljive ciljeve. poslovna politika je 20 . pri čemu se dugoročna odnosi na duži vremenski period (dugoročni planovi razvoja). POSLOVNA POLITIKA PREDUZEĆA Poslovna politika predstavlja konkretizaciju ciljeva preduzeća. dejstvo tržišnih uslova. Skoro svako veliko preduzeće naročito u delatnostima sa masovnom proizvodnjom u većoj ili manjoj meri se koristi uslugama specijalizovanih preduzeća Razvoj specijalizacije i kooperacije čine malu privredu i mala preduzeća sastavnim delom krupne proizvodnje. kadrovskim i sl. politika prodaje. On predstavlja dugoročni ugovorni odnos između velike kompanije koja proizvodi velike količine proizvoda i mnoštva manjih preduzeća koja rade na osnovu detaljne specijalizacije i specifikacije ili proizvode u relativno malim serijama. Konkretizacijom ciljeva – aktivnosti zaposlenih usmeravaju se u željenom pravcu. finansijski tokovi u okviru preduzeća. cena. naročito u oblasti proizvodnjue. Izbor ciljeva predstavlja jedno od ključnih pitanja sadržine poslovne politike. Planovima preduzeća i odlukama organa upravljanja poslovna politika treba da definiše jasne. Unutrašnji faktori poslovne politike obuhvataju unutrašnje komponente preduzeća kao što su: organizacija proizvodnje i ostalih funkcija. većim korišćenjem kapaciteta. čime se povećava i njhihova uloga u povećanju efektivnosti društvene reprodukcije. a kratkoročna na tekuće planove i aktivnosti preduzeća. Među savremenim oblicima povezivanja velikih i malih preduzeća.U ugovorima se može predvideti i pružanje pomoći u organizaciji upravljanja. kadrovska politika. Posmatrana prema horizontalnim funkcijama preduzeća – poslovna politika se može posmatrati kao politika proizvodnje. Pogrešno postavljeni ciljevi izazivaju neželjene rezultate i nepotrebne troškove. politika zarada i dr. nabavku i prodaju elemenata proizvodnje. U suprotnom. razvojna politika. Ona se odnosi npr. finansijska politika. preduzeće vodi računa o njihovoj primenljivosti i efikasnosti sa stanovišta rezultata. Ciljevi i zadaci definisani poslovnom politikom treba da su usklađeni sa mogućnostima i resursima preduzeća (materijalnim. organizacionim. na finansiranje preduzeća iz spoljnih izvora. politika nabavke. Sa stanovišta funkcije upravljanja i definisanja ciljeva preduzeća može se razlikovati: dugoročna i kratkoročna poslovna politika. Pri izboru metoda i sredstava za ostvarivanje ciljeva.). Pri tome se ugovorom o isporuci precizno određuju kvalitet roba ili usluga. Eksterni faktori (izvan preduzeća) određuju ciljeve i politiku preduzeća prema poslovnom okruženju. karakterističan je ugovorni sistem. većim intenzitetom rada i sl. korišćenju rezultata naučnih i tržišnih istraživanja i sl.

odnosno organa upravljanja i menadžmenta preduzeća.1. d) formiranju i upotrebi sredstava (fondova) za razvoj preduzeća. dobit. sa preciznim uputstvima. 6. radničkog samoupravljanja. Prva definicija preduzeća naših posleratnih autora je definicija Borisa Kidriča iz 1950. c) raspolaganju ostvarenim rezultatima (ukupan prihod. kako unutar. Taj period traje do kraja osamdesetih godina 20. Preduzećima upravlja direktor kao predstavnik države. b) ulozi i funkcijama preduzeća na tržištu. nastaje period tzv. U prvoj fazi ovog perioda (1950–1963) osnovu društvenog i političkog uređenja čini društveno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju i samoupravljanje radnika zaposlenih u preduzeću. Po Ustavu iz 1946. jer je to uslov za uspešno postavljanje i realizaciju ciljeva.“. godine preduzeća su u državnom vlasništvu – iz čega proizlaze i njihove osnovne karakteristike i obeležja.2. Period administrativnog upravljanja Administrativni period upravljanja karakteriše centralističko-plansko upravljanje i dirigovanje privredom. 6. proizvodi i razmenjuje robu – kao ekonomsko pravni individuum u smislu zakonskih propisa države radnog naroda diktature proleterijata. 6. Stalno praćenje. lični dohoci). U tom periodu pravna i ekonomska samostalnost preduzeća bile su potpuno ograničene. godine. 1950. Nosioci poslovne politike moraju biti u stanju da sagledaju uslove rada i poslovanja u budućnosti. ali bez ikakvog poslovnog i ekonomskog subjektiviteta. POLOŽAJ I ULOGA PREDUZEĆA U NAŠOJ PRIVREDI Položaj preduzeća se u ranijoj jugoslovenskoj praksi menjao u skladu sa promenama i karakteristikama društvenog i privrednog sistema. koja u sklopu socijalističke robne razmene i na temelju njenih društvenih zakonitosti. upoređivanje. veka. tako i izvan preduzeća. Preduzeće menja i koriguje svoju poslovnu politiku i prilagođava je novonastaloj situaciji. Preduzeće vodi poslovnu politiku da bi se oduprlo stihiji i da bi moglo usmeravati svoj razvoj u željenom pravcu. U ovom periodu preduzeće predstavlja „državnu” proizvodnu jedinicu koja proizvodi i razmenjuje robu. odnosno osnovnog subjekta privređivanja. analiza i predviđanje kretanja relevantnih pojava i pokazatelja na tržištu i u okruženju – zadatak je kreatora i nosilaca poslovne politike preduzeća. planskim zadacima i pod nadzorom organa države. Planiranja ciljeva pretpostavlja stalno praćenje privrednih zbivanja i poslovnih procesa.nerealna i predstavlja „spisak lepih želja“ nosilaca poslovne politike preduzeća. a sredstva za proizvodnju su u vlasništvu države. e) odnosu prema državnim organima i njihovoj ingerenciji na poslovnu politiku preduzeća. On se ogledao u: a) položaju preduzeća kao proizvođača. 21 . Period samoupravljanja Donošenjem Zakona o upravljanju državnim privrednim preduzećima od strane radnih kolektiva. godine: „Pojam socijalističkog preduzeća obuhvata proizvodno-komercijalnu ili čisto komercijalnu privrednu organizaciju.

 odlučivanju o upotrebi sredstava i njihovom raspolaganju. godine i zakonodavstvo koje ga je pratilo predstavljaju normativnu osnovu druge. poslovođenje i sl.51 Ono proizvodi robu ili usluge za zadovoljavanje društvenih potreba. izraženih na tržištu.3. radna organizacija. Po ovoj odredbi se i razlikuje preduzeće u samoupravljanju od preduzeća u drugim društveno-ekonomskim sistemima. Ono je takođe jedna specifična strukturna stepenica između društvene (makro) ekonomije i ekonomije pojedinca (mikroekonomije). kreditnih i imovinskih poslova. U tom periodu ono je podređeno planskim ciljevima i direktivama državnih organa. u smislu obavljanja pravnih.  raspoređivanju dohotka i sl. Razgrađivanje 22 . Ona treba da bude tako organizovana da omogući što neposrednije odlučivanje zaposlenih radnika. kao što su: preduzeća. posle izmirenja zakonskih i ugovornih obaveza. Ustav iz 1963. Osnovni zakon o preduzećima iz 1965. Preduzeće dobija značajnija autonomna ekonomska obeležja uvođenjem samoupravljanja. preduzeće je samostalna privredna organizacija. uvodeći i razrađujući kategorije: osnovna organizacija udruženog rada. razvijenije faze samoupravljanja. samostalno raspolažu dohotkom posle podmirivanja obaveza prema državi. Ekonomska samostalnost preduzeća se u Ustavu iz 1963. složena organizacija. Ekonomska i društvena samostalnost preduzeća su minimalne u periodu centralizovanog upravljanja privredom. udruženi rad. On uvodi više vrsta privrednih organizacija. Preduzeće ima samostalnost u poslovanju. ili preko organa upravljanja.  preduzećem upravlja radni kolektiv. Samostalnost radnih kolektiva i zaposlenih u ovom periodu ogledaju se u:  upravljanju radnom organizacijom neposredno.  organizovanju proizvodnje i drugih delatnosti – utvrđivanju planova i programa rada i razvoja. Obeležja samostalnosti preduzeća u samoupravljanju Promene samostalnosti preduzeća vezane su za procese decentralizacije i demokratizacije u razvoju privrednog i društvenog sistema. godine postavlja znatno veću samostalnost u pogledu samoupravljanja zaposlenih radnika. godine i Zakon o udruženom radu iz 1976.OUR-a je u tome što je ono nosilac funkcija u procesu reprodukcije i osnovna ćelija proizvodnje i raspodele. godine izražava time što organi upravljanja preduzeća samostalno utvrđuju plan preduzeća.  preduzeće ima svojstvo pravnog lica. Preduzeće se razvija i evoluira kao „osnovna samoupravna pravnoekonomska organizaciona jedinica društvene proizvodnje“. Bitna karakteristika samoupravnog preduzeća . 6. nosilac prava i obaveza i ima svojstvo pravnog lica. Ustav iz 1974. osiguravajući zavodi i dr. godine – predstavljaju normativnu osnovu treće faze samoupravljanja. Oni potpuno izbacuju pojam preduzeće iz terminologije tog perioda.  sredstva i imovina kojima upravlja preduzeće su društveno vlasništvo.Bitne karakteristike preduzeća u ovom periodu su:  preduzeće obavlja određenu privrednu delatnost. zadruge. U ovom periodu.  preduzeće samostalno raspoređuje ostvareni dohodak. Pretpostavka samoupravljanja predstavljala je bitnu odrednicu definicije preduzeća u samoupravnom sistemu. banke.

zadruge. odgovornosti prema obavezama u poslovnom okruženju. društva lica. delovi inostranih društava (preduzeća). Veća samostalnost. načinu upravljanja. OBLICI I VRSTE PREDUZEĆA U SAVREMENIM USLOVIMA Postoje brojni oblici i forme preduzeća: 1. Taj period razvoja preduzeća dovodi do koncentracije i centralizacije moći odlučivanja na nivou direkcija preduzeća. Nacrt novog zakona o privrednim društvima oblike preduzeća posmatra kao privredna društva. svojinskim karakteristikama. Afirmiše se princip kolektivnog odlučivanja u obliku samoupravnog sporazumevanja Ekonomska samostalnost preduzeća izražavala se u njegovom pravu raspodele dobiti. zahtevali su veći udeo preduzeća u sredstvima dohotka na račun države.  javno preduzeće. a kasnije i dohotka – posle podmirivanja društvenih obaveza. Razvojem koncepta i prakse samoupravljanja menjaju se koncepcija i obeležja preduzeća. ali se upisuje u registar.  društveno preduzeće. inokosno preduzeće – preduzetnik. U zemljama EU ozakonjena je praksa da jedno pravno i fizičko lice može da bude osnivač društva kapitala. Ova podela označava grupisanje preduzeća po specifičnim karakteristikamanjihovog profila i sadržine. 7. Sve zemlje Evropske Unije poznaju četiri oblika trgovačkih društava i to dva društva lica: javno trgovačko društvo i komanditno društvo i dva društva kapitala: akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću. čije se direktne ekonomske funkcije postepeno smanjuju. jednočlanog društva. * 23 . odnosno akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornošću u obliku tzv. 3. Ogranak je poslovna jedinica preduzeća sa bitnim ekonomskim i poslovnim funkcijama. Aktuelna zakonska regulativa u Srbiji i Crnoj Gori Zakonom o preduzećima uvodi i razrađuje sledeće oblike preduzeća:  privredno društvo. 5. raspodeli dobiti i gubitaka i dr. veći rizik i potreba razvoja. društva kapitala. Ona se razlikuju prema načinu osnivanja. stepenu rizika i ulozima osnivača. Zakon o privrednim društvima predviđa da domaće ili strano privredno društvo može osnovati jedan ili više ogranaka.centralističkog upravljanja privredom značilo je i formalno osamostaljivanje preduzeća u donošenju bitnih ekonomskih odluka. Kao oblike tih privrednih društava ovaj zakon navodi:  ortačkok društvo  komanditno društvo  društvo sa ograničenom odgovornošću i  akcionarsko društvo. 4. 2. veličini i pribavljanju kapitala. Ogranak je mesto obavljanja poslova privrednog društva i nema svojstvo pravnog lica.

 vlasnik odgovara svojom celokupnom privatnom imovinom za obaveze preduzeća. predstavlja zajedničku – ortačku imovinu. jer poslovanje svoga preduzeća ne može da odvoji od svog ličnog statusa i lične imovine. U praksi se društva lica javljaju kao:  javno trgovačko ili ortačko društvo. To su preduzeća koja se neprekidno menjaju.  celokupan osnivački kapital pribavlja vlasnik – osnivač. To je preduzeće koje osniva. ovo preduzeće podleže porezima kao i druge vrste preduzeća. efikasnosti kontrole i efikasnom menadžmentu. Trajanje ovog preduzeća kao i drugih je na neodređeno vreme.  vlasnik snosi i celokupni rizik poslovanja preduzeća. ako osnivačkim aktom nije određen kraći vremenski period. Inokosno preduzeće – preduzetnik Preduzetnik je fizičko lice koje se bavi privrednom delatnošću radi sticanja profita. On ulaže kapital i imovinu u inokosno preduzeće i vodi ga kao svoj sopstveni biznis. 7. Inokosna preduzeća su najbrojnija u razvijenim zemljama. Ova društva. brzo se osnivaju i nestaju. su ortačka. po pravilu ne podleže oporezivanju. Ova preduzeća organizuju svoje poslovanje uz relativno niske troškove.2. 24 . Ona se može koristiti od strane ortaka isključivo u svrhu obavljanja zajedničkog posla.  komanditno društvo. a tu delatnost ne obavlja za račun drugoga. Prednosti inokosnih preduzeća u savremenom poslovanju su: u visokoj motivisanosti za profit (dobit). čiji članovi nemaju ograničenu odgovornost. organizuje proces rada i kojim upravlja pojedinac – vlasnik. odnosno biznisa. društva lica predstavljaju oblik organizovanja preduzeća u koje se udružuju dva ili više ortaka radi ostvarivanja određenih zajedničkih ciljeva u obavljanju određene privredne delatnosti. odnosno koja je stečena putem kupovine ili na drugi način. Ova preduzeća uglavnom postoje i funkcionišu kao mala i srednja preduzeća. Jedno lice u potpunosti raspolaže ostvarenim rezultatom ili pokriva ostvarene gubitke preduzeća. međutim. Društva lica – ortakluk Ortakluk je odnos između lica koja obavljaju delatnost u cilju sticanja profita. za potrebe preduzeća ili za potrebe poslovanja ortakluka. Sva imovina koja je uneta u ortakluk pre osnivanja.  osnivanje ovog preduzeća. domaćinskom odnosu prema imovini. Slabosti i nedostaci ove vrste preduzeća ogledaju se u visokom stepenu rizika za vlasnika – preduzetnika.  životni ciklus ovih preduzeća po pravilu je kraći od drugih preduzeća. Inokosno preduzeće predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetničkog organizovanja u privredi. Osnivačkim aktom se može odrediti trajanje preduzeća do nastupa određenog događaja ili izvršenja određenog cilja.1. fleksibilna su u promeni delatnosti i jednostavnije prestaju sa radom. Veliki broj ovih preduzeća bankrotira u prvoj godini svog osnivanja zbog nedostatka kapitala (obrtnih sredstava) za poslovanje. njegovu ekonomsku snagu i poziciju. Osnovne karakteristike inokosnog preduzeća ogledaju se u sledećem:  preduzeće osniva i vodi jedno lice – vlasnik ili preduzetnik. Inokosno preduzeće je nestabilna forma organizovanja poslovanja jer je isključivo vezano za vlasnika. Tokom poslovanja.7. Društva lica se nazivaju još i partnerska ili ortačka društva. shodno ugovoru o ortakluku. Za razliku od inokosnih preduzeća.

U ortačkom društvu sa ograničenom odgovornošću postoji bar jedan partner koji neograničeno odgovara celukupnom svojom imovinom. To je oblik privrednog društva koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica radi obavljanja zajedničke delatnosti. gasi se. Ortakluci su sva privredna društva u kojoj članovi nemaju ograničenu odgovornost. ukoliko ne obavlja poslove u kontinuitetu dve godine. Ako je ortakluk nastao na određeno vreme.U ortačkom društvu sa neograničenom odgovornošću. Ova vrsta društva nastaje kada tajni ortak sporazumno prihvati učešće u delatnosti (biznisu) koju već obavljaju drugi ortaci. Profit se deli srazmerno veličini uloženog kapitala.  poslovni cilj ortačkog društva. Kao i ortačko društvo.2. kao i sudskom odlukom o prestanku društva. Ortaci ovog društva mogu biti fizička i pravna lica. U privrednoj praksi postoje ortačka društva sa neograničenom i ograničenom odgovornošću partnera.  vrstu i vrednost uloga svakog ortaka. Ugovor predviđa neograničenu solidarnu odgovornost svih ortaka za obaveze preduzeća prema poveriocima. Ortakluk je oblik partnerstva i forma poslovne organizacije u koju se udružuju dva ili više partnera – ortaka radi obavljanja neke privredne delatnosti u cilju sticanja profita. Komanditno društvo Komanditno društvo je društvo jednog ili više lica – komplementara i komanditora koji obavljaju određenu delatnost pod zajedničkom firmom. Ortačko društvo prestaje sa radom i u slučaju stečaja.2.  firmu (poslovno ime) i sedište društva. Za osnivanje ortačkog društva po pravilu se ne propisuje minimalni ulog kapitala.7. prestaje.  vreme osnivanja (ako se preduzeće ne osniva na neodređeno vreme). U ovom društvu bar jedan ortak odgovara neograničeno i solidarno za obaveze prema poveriocima društva. nastaje putem ugovora dva ili više lica o obavljanju određene delatnosti pod zajedničkom firmom. U ovoj vrsti društva se najčešće javljaju tajni ortaci. Pojedinačna odgovornost za gubitak društva je ograničena i srazmerna veličini uloženog kapitala. 7. prestankom vremena na koje je zaključen. Ortačko društvo Ortačko društvo je oblik privrednog društva koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom (firmom) u svojstvu ortakluka društva. Ortakluk prestaje smrću ili stečajem bilo kog ortaka. ukoliko nije drukčije ugovoreno. a bar jedan odgovara 25 . Javno trgovačko društvo predstavlja vrstu privrednog preduzeća koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkom firmom.63 U praksi razvijenih zemalja postoje uglavnom dve vrste ortačkih društava:  javno ortačko društvo. Tajno ortačko društvo nastaje kada jedan ili više članova društva nisu poznati javnosti.1. i ortačko preduzeće. Ortak može preneti svoj udeo trećem licu samo uz saglasnost svih ostalih ortaka društva. bez obzira na udeo u vlasništvu i odgovaraju za sve dugove društva. Zakon o privrednim društvima predviđa da osnivački akt – ugovor ortačkog društva obavezno sadrži:  puno ime i prebivalište svih ortaka. partneri ravnopravno zastupaju društvo.  tajno ortačko društvo. a dugovi u skladu sa udelom u profitu.2.

Članovi komanditnog društva su: 1. bitno razlikuju od ortačkog društva. Komanditno društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. 7.1. akcionarsko društvo. 2. Osnivački akt komanditnog društva menja se saglasnošću svih komplementara i komanditora komanditnog društva. komanditori.  režim prenosa udela između ortaka i na treća lica. U tom slučaju u pitanju je jednopersonalno akcionarsko društvo. Kod ovih društava je dominantan kapital pri njihovom osnivanju i poslovanju. Komanditna društva nastaju ugovorom. akcionarsko društvo može da osnuje i jedno. Osnovna glavnica (kapital) tog preduzeća unapred je definisana i podeljena na akcije određene nominalne vrednosti. Ta odgovornost postoji samo za društvo kao privredno preduzeće.3.  udeo svakog ortaka u raspodeli dobitka i gubitka. Komplementari vode poslovanje društva i odgovaraju za njegove obaveze prema trećim licima neograničeno solidarno. odnosno celokupnom svojom imovinom. Društva kapitala Društva kapitala se kao pravni oblik organizovanja preduzeća bitno razlikuju od društva lica.3. pod zajedničkim poslovnim imenom odnosno firmom. i to u visini celokupne svoje imovine. Ovo je ključno obeležje i oznaka komanditnog društva koja ga. Akcionarsko društvo se može definisati kao preduzeće (privredno društvo) koje osniva jedno ili više pravnih. Njihova odgovornost za ove obaveze je samo u visini njihovog uloga u društvu. Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno. komplementari imaju status ortaka ortačkog društva. kao društvo lica. po pravilu. pravno ili fizičko lice. Komanditori ne učestvuju u vođenju poslovanja društva i ograničeno odgovaraju za njegove obaveze prema trećim licima. Ova preduzeća mogu da čine bilo koja fizička i pravna lica koja raspolažu kapitalom. koji sadrži:  ukupnu vrednost uloga svih ortaka. komanditno društvo na akcije.  iznos uloga svakog pojedinog ortaka – komplementara i komanditora. radi obavljanja određene delatnosti. Shodno zakonu. odnosno fizičkih lica. komplementari i 2. Akcionarsko društvo Akcionarsko društvo je privredno društvo fizičkih ili pravnih lica koje se osniva u cilju obavljanja privredne delatnosti i čiji je kapital podeljen na akcije. 26 . odnosno ulagača sredstava za obaveze društva prema trećim licima. Akcionarsko društvo je najpoznatije društvo kapitala. Iako. Zbog apstrahovanja ličnosti osnivača – ulagača sredstava.ograničeno do visine svog uloga u društvu. 3. U ovim društvima ne postoji odgovornost osnivača preduzeća. Društva kapitala se najčešće javljaju u sledećim oblicima: 1. 7. ima više osnivača. ova društva se obično koriste za organizovanje većih i velikih preduzeća u zemljama tržišne ekonomije. Ono samo odgovara za svoje obaveze prema poveriocima. društvo sa ograničenom odgovornošću.

Akcionarsko društvo se smatra otvorenim ako osnivači pozovu javnom ponudom na upis i kupovinu akcija u vreme osnivanja društva. Statutom se regulišu sva bitna pitanja poslovanja akcionarskog društva i medjuodnosi organa upravljanja. Nominalna vrednost je procenjena i planirana vrednost sa kojom se akcija prilikom emitovanja pojavljuje na tržištu i otkupljuje. Otvoreno akcionarsko društvo je ono koje je dostupno svim vlasnicima kapitala. vrste i klase akcija  broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate  oznaka osnivača koji daje nenovčane uloge. 7. i  obavezu i odgovornost preduzeća prema trećim licima. Ukoliko postoji više od jednog vlasnika akcije.3. nakon osnivanja.Zatvoreno akcionarsko društvo je ono čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica. akcije su nedeljive. odnosno ime zajedničkog opunomoćnika. u akcionarskom društvu oni čine jednog akcionara. akcionarsko društvo ima sledeće karakteristike:  svojstvo privrednog (trgovačkog) društva bez obzira na delatnost kojom se bavi. Kao institucionalni oblik organizovanja preduzeća. a u knjigu akcija se upisuje jedno ime. Ono vrši javni upis akcija i nudi svoje akcije javnim putem. odnosno upisuje u knjigu akcija. 27 . Tržišna vrednost akcije zavisi od situacije na tržištu. Osnivački akt i statut akcionarskog društva Osnivanje ovog društva se vrši osnivačkim aktom koji obavezno sadrži:  podatke o osnivačima  poslovno ime (firma) i sedište društva  poslovni cilj akcionarskog društva  iznos osnovnog kapitala društva i način njegove uplate i zamene  broj i nominalnu vrednost izdatih akcija. Akcije omogućuju vlasnicima trajan prihod u obliku dividende. Akcije imaju nominalnu i tržišnu vrednost. Prava koja proizilaze iz vlasništva i posedovanja akcija ne mogu se deliti na dva ili više lica. Akcije i dividende Akcije predstavljaju hartije od vrednosti koje služe kao dokaz da je njihov vlasnik ili imalac uneo i uplatio odgovarajući novčani iznos ili ulog u osnovnu glavnicu akcionarskog društva. kao i upravljanje društvom. menadžmenta i akcionara.  osnovni kapital podeljen na jednake delove – akcije. opis toga uloga. Statut donosi i menja skupština akcionara.  status pravnog lica. Nominalna vrednost se može menjati u narednim emisijama akcija. Ovo društvo ne može ograničiti prenos akcija trećim licima. broj i vrste akcija za taj ulog  trajanje akcionarskog društva  ukupni ili procenjeni iznos troškova osnivanja društva koji su plaćeni ili padaju na teret društva  označenje pogodnosti datih osnivačima ili drugim licima do momenta osnivanja ili početka poslovanja Poslovanje akcionarskog društva se može uredjivati statutom. Ovo društvo može imati najviše 100 akcionara. Kao hartije od vrednosti. odnosno registracije i upisa akcionarskog društva u sudski registar. Akcije izdaju akcionarska društva.2.

pored osnivača vrše i treća lica. Pored izdatih akcija akcionarsko društvo može imati i odobrene (neizdate) akcije. odnosno stečajne mase u slučaju likvidacije ili gašenja preduzeća. sa pravom udela u dobiti nakon isplate određenog dela dividende akcionarima. Svako akcionarsko društvo mora imati obične akcije. Vlasnici ovih akcija ili njihovi predstavnici ne mogu upravljati društvom. One omogućuju prvenstvo u naplati dividende. Broj odobrenih. Osnivanje akcionarskog društva Akcionarsko društvo može se osnivati na dva načina:  sukcesivno i  simultano. Može se osnovati na određeno ili neodređeno vreme. odnosno zainteresovani pojedinci ili privredni subjekti. ove akcije se konvertuju u akcije sa pravom glasa (redovne akcije). Užitničke akcije – predstavljaju akcije bez nominalne vrednosti. Visina i isplata dividende utvrđuju se odlukom organa upravljanja akcionarskog društva. kada ga osniva više pravnih ili fizičkih lica. Prioritetne ili povlašćene akcije – koje sadrže određena prioritetna prava u odnosu na redovne akcije. a motiv njihovog izdavanja je naplata dividende. Akcije svih emisije jednog preduzeća imaju u istom danu istu tržišnu vrednost. širenje poslovanja društva i sl. naplati iz likvidacione ili stečajne mase. 28 . Određuje se na novčanim berzama akcija. na osnovu bilansa poslovanja preduzeća. Tako se razlikuju: Redovne ili obične akcije – koje vlasniku i posedniku daju pravo na učešće u upravljanju. Sukcesivno osnivanje se javlja u slučajevima kada osnivači upućuju javni poziv za upis i otkup emitovanih akcija društva. prodaje ili kupuje akcije. a cilj njihovog izdavanja je naknada za usluge određenim licima. Ove akcije ne postoje u domaćem zakonodavstvu. ocene njegovog boniteta od strane banke ili revizora. Dividende se isplaćuju jednom godišnje. Vrste akcija Rod ili klasa akcija je skup akcija sa istim pravima.3. vlasnicima ostalih vrsta akcija. Ako je osnivač ovog društva jedno lice. 7. Ona predstavlja udeo jedne akcije u neto profitu preduzeća.3. U tom slučaju otkup ovih akcija. Ukoliko se dividenda ne isplati u roku od dve godine. Dividenda je prihod ili prinos koji vlasnik ili posednik akcije ostvaruju upisom i posedovanjem akcija. Sve obične akcije imaju istu nominalnu vrednost ili su bez nominalne vrednosti. odlukom skupštine akcionara. Akcije bez prava glasa – omogućuju učešće u dobiti društva i likvidacionoj odnosno stečajnoj masi akcionarskog društva. Povlašćene akcije mogu biti podeljene u dve ili više klasa sa različitim pravima i preferencijama jedne u odnosu na druge. Simultano osnivanje akcionarskog društva se javlja u slučaju kada osnivači sami otkupe emitovane akcije društva i kada se ne upućuje javni poziv za otkup akcija. u slučaju osnivanja akconarskog društva ili ostvarivanja ekstra profita kompanije. kapitala i pozicije preduzeća koje emituje.ekonomske snage. na osnovu bilansa poslovanja preduzeća u obračunskom periodu. Akcionarsko društvo osniva se ugovorom o osnivanju. vlasnici kapitala. a neizdatih akcija ne može da bude veći od 50% od broja izdatih običnih akcija. osnivanje se vrši odlukom o osnivanju od strane tog lica. pravo na dividendu i pravo na deo likvidacione. prioritetno pravo predlaganja članova upravnog odbora i nadzornog odbora i sl.

Akcionarsko društvo registruje izdate akcije i druge hartije od vrednosti i identitet akcionara kod Centralnog registra za hartije od vrednosti. Knjiga akcija se može voditi i u elektronskoj formi. Akcionari nemaju druge obaveze prema društvu osim obaveze da uplate određenu cenu akcije koju su upisali. Osnovni kapital akcionarskog društva može se povećati pretvaranjem kapitalnih rezervi. Svako akcionarsko društvo je dužno da stalno održava vrednost svog osnovnog kapitala. Nacrt zakona o privrednim društvima predvidja da osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva ne može biti manji od 25 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan plaćanja. izvršne organe i revizora. Akcionarsko društvo stiče svojstva pravnog lica upisom u odgovarajući sudski registar. Svaki akcionar ima pravo uvida u knjigu akcija. čija se vrednost mora prethodno. Vlasnici običnih 29 . Utvrđena glavnica podeljena je na delove – akcije jednake nominalne vrednosti čija se visina određuje pravilima (statutom) društva i situacijom na tržištu kapitala. a i kasnije. ukoliko se poslovanjem društva ugrožavaju prava i interesi akcionara. On se smanjuje po osnovu poništaja i povlačenja sopstvenih akcija društva. Izdate akcije se registruju i u knjizi akcija akcionarskog društva.3.  registracija u nadležnom trgovinskom (privrednom) sudu. Pribavljanje kapitala u akcionarskom društvu – prilikom njegovog osnivanja. Vlasnici akcija . tokom rada društva.  usvajanje statuta na osnivačkoj skupštini. Osnivačka skupština akcionara bira organe upravljanja. Akcionarsko društvo ima pravnu i poslovnu samostalnost. 7. voditi i finansijska ili specijalizovana organizacija. odnosno računovodstvena vrednsot postojećih akcija. na odgovarajući način.akcionari Akcionar može biti svako pravno ili fizičko lice čija je odgovornost ograničena do visine uloga i koje je vlasnik najmanje jedne akcije u društvu.  pribavljanje odobrenja za osnivačku emisiju akcija od odgovarajuće državne Komisije. a može je. Ovo se vrši u slučaju kada je godišnjim obračunom iskazan gubitak društva. Ugovor o osnivanju potpisuju svi osnivači ili njihovi opunomoćeni zastupnici. Osnovni kapital zatvorenog akcionarskog društva ne može biti manji od 10 evra po akcionaru. ostalih rezervi i zadržane dobiti u osnovni kapital društva. svodi se u stvari na upisivanje i otkup određenog broja akcija gotovinom ili stvarima.Osnivanje akcionarskog društva prati sledeći postupak:  potpisivanje ugovora o osnivanju.5. odnosno Agencije za hartije od vrednosti. Osnovni kapital akcionarskog društva može se povećati:  novim ulozima  pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije  iz sredstava akcionarskog društva Pri povećanju osnovnog kapitla akcionarskog društva vrši se izdavanje novih akcija ili se povećava nominalna. Kapital akcionarskog društva Akcionarsko društvo pribavlja svoj potrebni kapital – osnovnu glavnicu prilikom osnivanja. proceniti i evidentirati. po ovlašćenju društva. Akcionari mogu pokrenuti postupak kod suda radi zaštite svojih prava po osnovu akcija. a odbor direktora akcionarskog društva je odgovoran za ispravno registrovanje akcija društva i vodjenje knjige akcija. Osnovni kapital akcionarskog društva može se i smanjiti odlukom skupštine akcionara. 7.3.4.

 mogućnost da se organizuje i proširuje biznis. oni se smatraju jednim akcionarom.  nemogućnosti učestvovanja najvećeg boja vlasnika – imaoca akcija u upravljanju društvom.6. čine:  skupština društva (ili skupština akcionara). Pored ovih. ako je društvo veliko i ako iz tehničkih razloga svi njegovi akcionari ne mogu da učestvuju u radu skupštine. pravo učešća i pravo glasa u skupštini društva u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom. Skupštinu čine akcionari društva. Prednosti i slabosti akcionarskog društva Prednosti ovog društva se ogledaju u:  mogućnosti pribavljanja kapitala većeg obima od većeg broja sitnih akcionara i investitora. čine predstavnici vlasnika u organima upravljanja.  pravu upravljanja po osnovu vlasništva akcija odnosno njihovih – uloga u društvu. a u 30 . Radom skupštine predsedava predsednik skupštine koji se imenuje u skladu sa osnivačkim aktom. a ne lica koja ih poseduju.3. Prava akcionara povlašćenih akcija utvrdjuju se u osnivačkom aktu.  upravni odbor ili odbor direktora. Akcionari povlašćenih akcija imaju i pravo pretvaranja povlašćenih u obične akcije ili drugu klasu povlašćenih akcija.3.  nadzorni odbor . po pravilu.7. odnosno prodaje akcija trećim licima ili na tržištu i sl. naročito u slučaju kada ne raspolažu kontrolnim paketom akcija društva. Upravljanje akcionarskim društvom Upravljanje akcionarskim društvom vrše odgovarajući organi koje. Skupština donosi osnovne strateške odluke o statusu društva. Pravo naplate dividende nastaje nakon isplate povlašćenih dividendi. kapitalu i raspodeli.  nesigurnosti članova uprave. i sl. to je i direktor i izvršni direktori kao reprezenti menadžmenta društva i kao nosioci funkcije rukovođenja. To. po pravilu. Ukoliko jedna akcija ima više suvlasnika. 7. Akcije predstavljaju stalne i stabilne komponente i vezivno tkivo akcionarskog društva.  mogućnosti prenosa vlasništva. Slabosti akcionarskog društva kao privrednog subjekta ogledaju se u:  visokim troškovima osnivanja i režije. Vlasnici ovih akcija imaju pravo preče kupovine akcija iz novih emisija. 7. Oni imaju pravo pristupa pravnim aktima i drugim informacijama AD. a u svakom slučaju uključuju prednost u odnosu na obične akcije u pogledu naplate dividende (koja može biti participativna i kumulativna) i naplate pri likvidaciji preduzeća. a da sami akcionari u njemu ne učestvuju. odnosno njihovi predstavnici. Skupština akcionara je najviši organ upravljanja društvom.akcija su jednaki u pravima i obavezama. Prava suvlasnika akcije realizuju se samo preko zajedničkog zastupnika.  ograničenju pojedinačne odgovornosti (rizici pojedinačnog akcionara su u visini uloga). Zajednički zastupnik se upisuje u knjigu akcija i Centralni registar za hartije od vrednosti. Pri tome vlasnici običnih akcija ne mogu pretvoriti te akcije u povlašćene akcije.

Restrukturiranje akcionarskog društva Akcionarsko društvo se može restrukturirati  podelom na dva ili više posebnih društava. poslovnu politiku i vođenje društva. pripajanje. kao i drugi oblici preduzeća.  spajanjem sa drugim društvima.  promena pravne forme.D.radu skupštine obavezno učestvuju članovi odbora direktora i nadzornog odbora. Predsednik odbora direktora može biti i generalni direktor društva. Akcionari mogu odlučiti i da likvidiraju svoje preduzeće. On organizuje i vodi poslovanje društva i odgovara za njegov poslovni uspeh. To su sledeća pitanja:  kontrola tačnosti finansijskih izveštaja i informacija. Odbor direktora bira predsednika odbora direktora koji vrši i funkciju predsednika akcionarskog društva.8. Tim spajanjem može se izgubiti identitet i pravna samostalnost akcionarskog društva i redukovati njegova buduća uloga.3. 7. Zakonom o privrednim društvima predvidja se da u delokrug kompetencija skupštine spada odlučivanje o sledećim pitanjima:  izmena osnivačkog akta AD  odobrenje godišnjih finansijskih izveštaja. pod uslovom da ono ima dovoljno finansijskih sredstava da pokrije svoje obaveze. Upravni odbor ili odbor direktora je organ upravljanja društvom. Upravni odbor ili odbor direktora je odgovoran za operativno poslovanje. prenosi svoju imovinu i obaveze na dva ili više društava. obveznica i drugih hartijaod vrednosti  utvrdivanje tržišne vrednosti akcija i druge imovine  izbor izvršnih direktora  utvrđivanje iznosa i isplate dividende Direktor(ili generalni direktor) društva obavlja menadžersku funkciju. nezavisnog revizora i nadzornog  odbora.  promenom organizacionog oblika odvajanjem od postojećeg društva. zamenjujući ga drugim oblicima privrednog preduzeća. spajanje. koja u zamenu emituju akcije akcionarima društva koje se deli.  upravljanje strategijom i razvojem društva  utvrđivanje i odobravanje poslovnog plana društva  sazvianje skupštine  utvrđivanje predloga odluka skupštine i kontrola njihovog sprovođenja  izdavanje akcija. koga bira skupština akcionara. Odbor direktora je nadležan za odlučivanje o svim pitanjima o kojima nije nadležna skupština akcionara. Restrukturiranje akcionarskog društva može se vršiti samo kada je imovina društva veća od njegovih obaveza. Članovi odbora direktora se biraju od strane akcionara na godišnjoj ili vanrednoj skupštini.kao i revizor. Spajanjem sa drugim preduzećem takođe se vrši restrukturiranje akcionarskog društva. 31 . izveštaja upravnog odbora ili odbora direktora. podela društva i drugo reorganizovanje društva  prestanak društva  imenovanje i razrešenje nezavisnog revizora i dr.  izbor i razrešenje direktora. Restrukturiranje putem podele vrši se na način da A. Akcionarsko društvo. može u toku svog životnog ciklusa menjati svoj oblik.

a neunetog uloga u društvo. odnosno ortaci.tva lica. Zakon o preduzećima definiše ovaj oblik preduzeća kao društvo pravnih ili fizičkih lica. Razlika se ogleda u tome što u njemu ne postoje akcije. Novčani deo osnovnog kapitla ovog društva ne može biti manji od deset evra u dinarskoj protivvrednosti. Oni su ovlašćeni da vode poslovanje u njemu i da ga zastupaju. akcionari društva. Odbor direktora je odgovoran za vođenje poslovne politike i poslovanje društva. kakve su akcije. svojom celokupnom imovinom.7.6. Komanditno društvo na akcije Ovo društvo predstavlja kombinaciju komanditnog i akcionarskog društva. Oni. 7. Društvo sa ograničenom odgovornošću mora voditi knjigu udela u koju se upisuju članovi društva. Društvo sa ograničenom odgovornošću može birati skupštinu i odbor direktora kao obavezne organe društva. Ova ovlašćenja oni imaju i pored toga što komanditno društvo na akcije ima svoju skupštinu i radna tela. Dobit društva se.O. U ovoj formi komanditnog društva kao i klasičnom komanditnom društvu – komplementari formiraju upravu i biraju organe društva. 7. Potpisivanjem ugovora osnivači postaju članovi društva i upisuju svoje udele. i u ovako izmenjenoj formi ovog društva. Društvo može birati i odbor direktora u kome svih članovi mogu imati ulogu direktora. se osniva ugovorom ili odlukom o osnivanju. Odgovornost za obaveze društva prema trećim licima imaju komplementari. ukoliko je tako predviđeno ugovorom o osnivanju. Ulozi osnivača čine početni kapital društva. Oni svojim ulozima učestvuju u osnovnom kapitalu društva podeljenom na akcije. već ulozi. po pravilu. Skupština društva sa ograničenom odgovornošću može da izabere internog revizora ili komitet revizora. koji nisu izraženi u vidu prenosivih hartija od vrednosti. što važi i za gubitak.O. lično odgovaraju za obaveze društva. a rizik snose do visine svog uloga. Ovi organi daju računovodstvene i finansijske izveštaje i brinu o usklađenosti poslovanja društva sa zakonskim i drugim regulativama i normama. bez lične odgovornosti za obaveze društva kao pravnog lica.5. odnosno ugovorenog. i to neograničeno. Društvo sa ograničenom odgovornošću Ovaj oblik društva kapitala služi najčešće za organizovanje malih i srednjih preduzeća. koja ne odgovaraju za obaveze društva. Ovo društvo je slično akcionarskom društvu. deli među članovima srazmerno udelima. kao druš.Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovara za sve svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Društvo sa ograničenom odgovornošću osnivaju pravna ili fizička lica ulaganjem svojih novčanih ili nenovčanih sredstava radi obavljanja određene delatnosti i ostvarivanja profita.4. ovo preduzeće ima sopstvenu pravnu ličnost i status pravnog lica. Ovo svojstvo društvo stiče i obezbeđuje time što su njegovi komanditori. ali se od njega i razlikuje. Odbor direktora može imati predsednika koga biraju i razrešavaju članovi odbora između sebe. Prestanak i likvidacija privrednih društava Društvo sa ogničenom odgovornošću prestaje da radi:  istekom vremena na koje je osnovano  odlukom skupštine njegovih članova osnivača  pripajanjem društva drugom društvu ili spajanja sa drugim društvom 32 . Kao društvo kapitala. Direktori se biraju na sednici skupštine društva. Ovo društvo ima izvesne karakteristike ortačkog društva i kao takvo D.

 pravo izbora za organe zadruge. ograničeni broj članova. Odluka o pokretanjju postupka likvidacije upisuje se u sudski registar. Kao pravne forme organizovanja savremenih preduzeća.  učešće svih zadrugara u upravljanju organima zadruge. plaćanje poverilaca. i sa iznosima koji su utvrđeni statutom ili osnivačkim aktom. pre plaćanja svih potraživanja poverilaca društva.7.  bez obaveze jemstva – gde zadrugari ne odgovaraju za obaveze zadruge. kao što su npr. ali ono ne može obavljati nikakve poslove osim onih koji su u skladu sa ciljem likvidacije. Za te obaveze odgovara sama zadruga kao udruženje zadrugara. Stupanjem u zadrugu zadrugari stiču određena prava i obaveze. naplata potraživanja i druge aktivnosti vezane za proces likvidacije. prodaja imovine. ponekad i veće poslovne sisteme. dužni su da obustave postupak dobrovoljne likvidacije i pokrenu sprovođenje postupka prinudne likvidacije.  u slučaju stečaja. članova ili akcionara.  ukoliko se utvrdi da je upis u sudski registar bio nezakonit. Ona se sprovodi odlukom ortaka. članovima ili akcionarima.  pravo glasa i odlučivanja o svim bitnim pitanjima rada i poslovanja. Zadruge kao institucionalne oblike organizovanja karakteriše:  ravnopravnost članova. Zadruge kao oblici preduzeća Zadruge predstavljaju specifične pravne oblike organizovanja privrednih delatnosti u zemljama tržišne ekonomije. srednje.   7.postupkom stečaja pravnosnažnom sudskom odlukom Akcionarsko društvo prestaje sa radom u sledećim slučajevima:  istekom vremena na koje je osnovano. Među pravima zadrugara su:  pravo korišćenja organizacije zadruge u skladu sa statutom.  odlukom skupštine akcionara. 33 . niti se imovina društva raspodeljuje članovima ili osnivačima. U praksi one čine male. odnosno kolektivnim preduzetništvom. zadruge se mogu osnivati:  sa neograničenom odgovornošću – u kojima zadrugari jemče celokupnom svojom imovinom za obaveze zadruge. odnosno stečaja.  zbog razloga predviđenih osnivačkim aktom društva. Kod ortačkih i komanditnih društava potrebna je jednoglasna odluka svih ortaka i komanditora.  neprofitni karakter udruživanja u zadruge. bez obzira na visinu njihovog uloga u kapital zadruge. Ako likvidatori utvrde da imovina privrednog društva nije dovoljna za to da se podmire sva potraživanja poverilaca. a kod društava sa ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava odluku donosi skupština članova ili akcionara. Za vreme likvidacije privredno društvo nastavlja svoje poslovanje kao i ranije. Likvidacija privrednih društava se sprovodi kada ona imaju dovoljno finansijskih sredstava za pokriće nastalih obaveza.  sa ograničenom odgovornošću – gde zadrugari jemče za obaveze zadruge ograničeno. Zadruge čine društva koja se formiraju udruživanjem članova sa ciljem da se njihovo poslovanje podstiče i pospešuje zajedničkim. zadruge nemaju fiksirani. Prema stepenu odgovornosti. U procesu likvidacije ne plaćaju se dividende ortacima. odnosno pravni subjekt.

nuklearna energija i sl. kao vlasnika i izvršilaca poslova. pravo na učešće u dobiti i sl. Te privredne delatnosti su od vitalnog interesa i za državu i život građana. Ona se ogleda u nedovoljnoj profitnoj motivisanosti preduzeća i zaposlenih. direktor i nadzorni odbor. kao pravni subjekt koji posluje društvenim kapitalom radi sticanja dobiti. racionalizacije poslovanja. Zakonom se uređuje da su organi upravljanja javnog preduzeća: upravni odbor. Društveno preduzeće Društveno preduzeće je opredeljeno društvenim kapitalom koji je podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Zadruge se obično osnivaju u oblastima poljoprivrede. Ciljevi tog povezivanja su različiti: stvaranje određene monopolske pozicije na tržištu. Ona se mogu povezivati putem kapitala. ušteda energije i resursa i sl. kao i druge obaveze utvrđene statutom. gasovodi i sl. Fuzije nastaju pripajanjem manjeg preduzeća većem ili spajanjem više istorodnih ili raznorodnih preduzeća u jedno 34 . nadzorni odbor i direktor. Upravljačku strukturu društvenog preduzeća čine: skupština. Javna preduzeća obavljaju delatnost od posebnog i opšteg društvenog interesa. Povezivanje preduzeća U praksi poslovanja i funkcionisanja preduzeća dolazi do njihovog povezivanja i zajedničkog obavljanja određenih poslova i funkcija. komunalne (vodovod. Povezana privredna društva čine dva ili više društava. plaćanje obavezne doplate. pa država propisuje uslove koje moraju ispunjavati ova preduzeća u obavljanju delatnosti. kao i odsustvu preduzetničke inicijative i efikasnosti. elektroprivreda. upravni odbor. sprečavanje konkurencije. Obaveze zadrugara odnose se na plaćanje obaveznih udela. 7.67 Time se definitivno napušta upravljanje društvenim preduzećem na samoupravnoj osnovi. rudna bogatstva.8. ugovora ili mešovito (kapitala i ugovora). Najčešći oblici povezivanja preduzeća su fuzije. Specifičnosti ove vrste preduzeća ogledaju se u nedefinisanim vlasničkim odnosima imovine preduzeća i značajnom učešću zaposlenih u organima upravljanja preduzeća. Zakon o preduzećima normira i reguliše društvena preduzeća ravnopravno sa drugim oblicima organizovanja u privredi. 7.) U oblastima velikih privrednih sistema kao što su: PTT. građevinarstva i određenih zanatskih i uslužnih delatnosti.9. Cilj osnivanja javnih preduzeća je obezbeđivanje i zaštita interesa države u funkcionisanju vitalnih sektora privrednih delatnosti i kontinuitet obavljanja tih delatnosti. gradska čistoća. 7. odnosno preduzeća koja se međusobno povezuju. Društveno preduzeće. u velikoj meri je bila uzrok neefikasnosti ove vrste preduzeća. pijace. u njegovom upravljanju učestvuje država.10. železnica. poreske i carinske povlastice. Protivrečna uloga zaposlenih u društvenom preduzeću. – država takođe osniva javna preduzeća kojima upravljaju njeni organi. Javna preduzeća se formiraju u oblastima infrastrukture i javnih delatnosti kao što su npr. Nedovoljna adaptibilnost u odnosu na promene i zahteve tržišnog poslovanja i ponašanja predstavlja značajnu manjkavost ove vrste preduzeća. gradsko zelenilo. nalazi i dalje svoje mesto u tržišnim uslovima poslovanja. Javno preduzeće Nezavisno od veličine i oblika organizacije javnog preduzeća. preko svojih predstavnika. kontrola tržišnih tokova. naftna privreda.

Pravna lica mogu biti osnivači:  akcionarskog društva. Holding društvo formira se tako što jedno preduzeće stiče kontrolni paket akcija u drugom ili više zavisnih preduzeća. U povezanim preduzećima dominantno preduzeće ili društvo vrši kontrolu upravljanja u podređenim. U fuzijama preduzeće koje se pripaja drugom preduzeću gubi svoj identitet.  društvo sa ograničenom odgovornošću.  komanditnog društva (u svojstvu komanditora). pored funkcije upravljanja zavisnim preduzećima. Prilikom osnivanja preduzeća donosi se osnivački akt preduzeća. Država osniva javna preduzeća u oblastima od značaja za funkcionisanje nacionalne privrede u celini. povezuju se proizvođač sirovina.  komanditno društvo. Kontrolisana preduzeća zadržavaju poslovnu samostalnost. holding može ostvariti potpunu kontrolu i dominaciju nad upravljanjem zavisnim odnosno kontrolisanim preduzećima. u slučajevima kada kontrolno preduzeće ima za pretežnu delatnost neku poslovnu delatnost. Osnivanje preduzeća Osnivači preduzeća mogu biti fizička i pravna lica. Konglomerate čine različita povezana preduzeća. grupacije preduzeća u formi holding društava. U tom lancu npr. obaveza i odgovornosti. kao i u pogledu prava. holding obavlja delatnost upravljanja zavisnim preduzećima. 7. Preduzeće se postavlja kao pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Zakon o preduzećima kao i Nacrt zakona o privrednim društvima definišu oblike preduzeća.  društva sa ograničenom odgovornošću. Aktuelna pravna regulativa preduzeća Zakonom o preduzećima regulisana je kompletna koncepcija i poslovanje privrednog preduzeća kao ekonomskog i pravnog subjekta. Delovi preduzeća nemaju svojstvo pravnog lica. Vertikalno povezivanje preduzeća vrši se u reprodukcionom lancu. Horizontalno povezivanje preduzeća nastaje povezivanjem preduzeća iz iste ili slične delatnosti. odnosno kontrolisanim društvima – preduzećima.preduzeće.11. koja često nisu u direktnoj međusobnoj vezi i poslovnoj međuzavisnosti. Povezana aprivredna društva se mogu organizovati i kao koncern. Fizička lica mogu osnovati:  ortačko društvo. Lica 35 . društveno preduzeće i javno preduzeće. Preduzeće stiče svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar. Na osnovu posedovanja većinskog kapitala u kontrolisanim preduzećima. dok se upravljačke funkcije koncentrišu i prenose na matično preduzeće. Poseban oblik povezivanja preduzeća ostvaruje se formiranjem tzv. Zakonska regulativa postavlja sva preduzeća u jednak položaj na tržištu. shodno praksi razvijenih tržišnih zemalja i to kao: privredno društvo.  akcionarsko društvo. finalni proizvođač i trgovac. pravnu i poslovnu samostalnost. Shodno zakonskim propisima.

Početna imovina preduzeća su ulozi vlasnika u vidu osnivačkog kapitala. a njihovi potpisi se sudski overavaju. Svi osnivači su dužni da potpišu osnivački akt. zastupanje preduzeća. podatke o osnivačima. Preduzeće ima i matični broj kojim se vodi kod nadležnog organa za statistiku i poreskih organa. Ovlašćenja zastupnika preduzeća. Osnivači. Ukoliko je propisano da se određena delatnost može obavljati samo na osnovu saglasnosti ili dozvole odgovarajućeg organa. kao i ograničenja tih ovlašćenja upisuju se u sudski registar. obaveze i odgovornost osnivača. 36 . prava. zaštitu životne sredine. Prokura se može opozvati u svako doba. firmu i sedište preduzeća.). 8. Delatnosti od opšteg interesa određuju se i regulišu zakonom. Osnivački akt obavezno sadrži: 1.koja osnivaju privredna društva i druge oblike preduzeća su osnivači. Kontrolu zakonitosti poslovanja vrše nadzorni odbor. 6. Određene delatnosti mogu se obavljati samo u pojedinim oblicima preduzeća. Pod istom firmom ne mogu biti upisana dva ili više preduzeća. 3. Preduzeće može imati i skraćenu oznaku firme. Ako se delatnost obavlja u više mesta. Firma (poslovno ime) i sedište preduzeća Firma ili poslovno ime je naziv pod kojim preduzeće posluje. Direktor preduzeća. Preduzeće odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.  odluke o osnivanju preduzeća (ako je donosi pojedinac). 4. delatnost preduzeća. Sedište preduzeća je mesto u kome preduzeće obavlja delatnost. osnivački ulog svakog osnivača. Imovina preduzeća Imovinu preduzeća čine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. nasledstva. Firma se može prenositi na drugo preduzeće samo zajedno sa preduzećem koje pod tom firmom posluje. Zastupanje Preduzeće zastupa direktor ili lice određeno osnivačkim dokumentom preduzeća. 5. Preduzeće je dužno da posluje u skladu sa zakonom. Preduzetnik takođe odgovara celokupnom imovinom za svoje obaveze. Delatnost preduzeća Preduzeće može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti upisane u sudski registar ako ispunjava propisane uslove za obavljanje tih delatnosti. Prokura može biti pojedinačna ili kolektivna. Osnivački akt preduzeća može biti u obliku:  ugovora o osnivanju. i sl.  odluke državnog organa (za javna preduzeća i institucije). Preduzeće se osniva na neodređeno vreme. Zastupnik je dužan da se pridržava ovlašćenja određenih statutom preduzeća. revizori i nadležni državni organi. novčana sredstva i hartije od vrednosti. uz saglasnost organa upravljanja može davati prokuru odnosno određena prava zastupanja drugom licu. i ne može se prenositi na treća lica. dobrim poslovnim običajima i principima poslovnog morala. 2. 7. Imovinu čine i druga imovinska prava (legati. Firma sadrži oznaku delatnosti i sedište preduzeća. sedištem se smatra mesto u kome je uprava preduzeća. način utvrđivanja i raspodele dobiti i gubitka. ta delatnost se može obavljati tek po dobijanju takve saglasnosti. ako osnivačkim aktom nije određen rok na koji se ono osniva.

Ona takođe spadaju među najbrojniju vrstu preduzeća u savremenoj tržišnoj privredi. odnosno stanovništva za određenim robama i proizvodima. kao što su npr. metode i tehnike propagande i promocije proizvoda. strukturom stanovništva i potrošača.70 Američke multinacionalne korporacije se javljaju i kao najveća globalna preduzeća u svetskoj privredi. mogu obavljati određene poslovne funkcije za celinu preduzeća. Korporacije najčešće čine velika preduzeća (kompanije). poslovne jedinice ili pogoni. raspoloživom radnom snagom i sl. Ova preduzeća u tržišnim uslovima imaju razvijene marketing aktivnosti. u različitim fazama rada ovih preduzeća. Prednosti korporacija su veoma značajne. Međutim.1. Većina korporacija je u privatnom vlasništvu. tercijarnom sektoru – sektoru usluga. odnosno akcije i druga upravljačka prava u okviru preduzeća. zanatstva. a) Proizvodna preduzeća Težište rada ovih preduzeća su proizvodne aktivnosti i delatnosti. Prisutna su i jednopersonalna uslužna preduzeća. Karakteristika uslužnih preduzeća je fleksibilnost i specijalizacija za određene poslove. delovanjem konkurencije. 7. Korporacije vode dobro plaćeni menadžeri i eksperti. On obuhvata širok spektar uslužnih preduzeća raznih delatnosti: osiguranja. Najčešće se organizuju kao ortačka i komanditna društva i društva sa ograničenom odgovornošću. stiču udeo u preduzeću.članovi i akcionari.Trgovinska preduzeća se mogu organizovati kao preduzeća velikoprodaje i maloprodaje i kombinovano.12. c) uslužna preduzeća.U proizvodnom preduzeću. bankarstva. b) trgovinska preduzeća. ugostiteljstva. Korporacije Najčešći oblici organizovanja velikih poslovnih sistema u svetu su korporacije. U korporacijama je razgraničeno vlasništvo nad kapitalom od upravljanja preduzećem. sa manjim brojem zaposlenih. odnosno prometne aktivnosti: nabavka sirovina. 8. nekretnina i sl. U privredama razvijenih zemalja one su dominantni oblik i forma organizovanja preduzeća. intelektualnih usluga. kao zasebne organizacione. Vrste preduzeća prema delatnostima Jedna od poznatih i prihvaćenih klasifikacija preduzeća je na: a) proizvodna preduzeća. srazmerno svom ulogu u imovini preduzeća. Ova preduzeća imaju zadatak da obezbede realizovanje funkcije robnog prometa u reprodukciji i zadovoljenje potreba potrošača. motivisani visokim zaradama. b) Trgovinska preduzeća Organizovanje i proces rada u ovim preduzećima uslovljeni su veličinom i karakterom tržišta. ali i multinacionalne i transnacionalne kompanije. c) Uslužna preduzeća Ova preduzeća se osnivaju i funkcionišu u tzv. pripremna ili završna faza tehnološkog procesa – obavljaju se i određene trgovačke. repromaterijala. njegovi tehničko-tehnološki zaokruženi delovi. VELIKA PREDUZEĆA I POSLOVNI SISTEMI 8. po pravilu. U jednu od njih spada to što 37 . prodaja gotovih proizvoda i sl. Osnovni cilj korporacija je tržišno poslovanje i ostvarivanje profita. Uslužna preduzeća su. mala preduzeća.

Organi upravljanja donose osnovne upravljačke odluke koje se odnose i na delove korporacije.1. Lica koja poseduju njene akcije mogu ih u celini. berzu i brokere. finansijski moćne korporacije. ili u određenom delu prodati kada to sami odluče. diversifikovanim korporacijama i korporacijama konglomeratskog tipa. Menadžeri se brinu o organizaciji i sprovođenju odluka korporacije. vlasnici gube samo vrednost kapitala uložen u akcije.vlasnici korporacije. Prednost korporacije je jednostavna promena vlasništva. obaveze i dugove korporacije. jer ona predstavlja kao subjekt poslovanja. odnosno vode poslovnu politiku korporacije. Time se omogućuje obavljanje krupnih poslovnih i investicionih poduhvata. Oni mogu da ih prodaju svima koji su spremni da ih kupe po odgovarajućoj ceni. upravni i nadzorni odbor – koji donose i kontrolišu osnovne poslovne odluke. itd. 8. Otkupom tako emitovanih akcija stvaraju se velike. on se obezbeđuje kupoprodajom akcija preduzeća. Profitni centri i poslovne jedinice u ovim korporacijama funkcionišu skoro kao zasebno organizovana preduzeća.1. 8. odnosno njihove emisije i prodaje. odnosno vlasnici ili posednici treba samo da obaveste subjekte koji vrše kupoprodaju akcija. Ona čini jedno preduzeće. niti kapital. Autonomija poslovnih jedinica korporacije je najčešće veoma visoka. Upravljanje korporacijom Korporacija predstavlja jedinstveni upravljački sistem u vlasničkom i poslovnom smislu. Kapital i sredstva sa kojima oni raspolažu. Korporacija predstavlja jedinstvenu celinu u poslovnom i vlasničkom pogledu.3. Kapital korporacije uglavnom se stiče preko akcija. odnosno kapital. planiranja. Celokupan kapital je u posedu korporacije. Kao upravljačke organe korporacija ima: grupu deoničara. osnivačkom ili onom koji se naknadno stiče tokom rada preduzeća. Unutrašnja organizacija korporacije Veliki poslovni sistemi. 38 . Najveća prednost savremenih korporacije je što omogućava prikupljanje finansijskih sredstava velikokg obima od raznih vrsta posednika.1. Ona je izražena u tzv. koji poseduju njene akcije. organe upravljanja itd. Bez obzira na to o kojem se kapitalu radi: početnom. imaju ograničenu odgovornost. Da bi se izvršila prodaja akcija. uglavnom su decentralizovani i u svom sastavu imaju preduzeća i poslovne jedinice različitog stepena samostalnosti u poslovanju. marketing i sl. Te organe ima korporacija kao celina. auto puteva. Ako korporacija padne pod stečaj. pa i sitnih štediša.2. dakle. preduzeće koje kapital za svoju delatnost pribavlja emitovanjem i prodajom akcija. elektrana. Za to je odgovorna sama korporacija. Karakteristike korporacije kao složenog oblika organizovanja Korporacija po svom organizacionom ustrojstvu i sadržini predstavlja akcionarsko društvo. Delovi korporacije nemaju sopstvena sredstva. pripadaju korporaciji. u obliku celovitosti poslovno-organizacionog sistema. određuje dividende i postavlja strategiju i planove razvoja. 8. emituje i prodaje akcije. podeljen na akcije pojedinačnih vlasnika koje glase na ime korporacije. delatnost. organizovani kao korporacije.1. Menadžment korporacije upravlja korporacijom.Delovi korporacije nemaju ni sopstvene upravljačke organe. Oni čak samostalno obavljaju i takve funkcije kao što su: istraživanje i razvoj. Za sprovođenje tih odluka odgovorni su menadžeri raznih nivoa u korporaciji i njenim delovima. Ona je. Ona ima sopstvenu imovinu. Oni nisu lično odgovorni za poslovanje. sa često milionskim brojem akcionara. kao što su izgradnja železnica.

koje preko svojih predstavnika učestvuje u upravljanju zavisnih. Osnovni motiv formiranja holdinga jeste uspostavljanje vlasničke. a za zavisna preduzeća preduzeća – kćerke. U njegovom sastavu nije samo matično preduzeće. Uobičajeni naziv za matično preduzeće je i mati – preduzeće. Holding karakteriše vlasnička objedinjenost preduzeća članica. vodi poslovne knjige i obavlja određenu privrednu delatnost. itd. itd.U svom sastavu on ima više preduzeća. Kod holdinga je obrnuto. kako bi i njegovo učešće u toj dobiti bilo veće. Poslovno udruženje kao i holding preduzeće ima svojstvo pravnog lica. Kao preduzeće holding funkcioniše u formi matičnog preduzeća. odnosno preduzeća – kćerke. od kojih jedno predstavlja matično ili upravljačko preduzeće. pa i poslovnu autonomiju. Matično preduzeće prisvaja i deo 39 . niti ono upravlja preduzećima – članicama. srazmerno uloženom kapitalu. Taj udeo se može kretati od 51-100% ukupne osnovne glavnice preduzeća.1. To se najčešće obezbeđuje kupovinom članica holdinga. Holding kao preduzeće i grupa preduzeća Složeni sistem u obliku holdinga postoji kao: preduzeće ili grupa preduzeća. predstavlja upravljačko preduzeće i što ima odgovarajuće učešće u kapitalu – glavnici drugih. otkupom većeg broja akcija (kapitala) u njima. Razlika između holdinga i drugih preduzeća je u tome što matično preduzeće ili holding. Holding ima upravljačku dominaciju nad preduzećima – kćerkama i nad sistemom kao celinom. uključujući ih u svoj sastav. Kao matično preduzeće holding ima svoj udeo. To se najčešće dešava kad ova preduzeća zapadnu u težak finansijski i materijalni položaj. a cilj mu je da one ostvare što veću dobit. Holding preduzeća Holding je preduzeće koje ima u svojini akcije ili udele zavisnih preduzeća. Njegove članice nisu podređene tom udruženju. Na osnovu tog učešća holding učestvuje u upravljanju tim preduzećima i u raspodeli njihove ostvarene dobiti.8. pa nema svoja sredstva. To preduzeće zapravo predstavlja i čini holding. Međutim. 8. već i sva zavisna preduzeća. ili ulaganjem novog. zavisnih preduzeća. Holding ne treba mešati.2. kada i preduzeća – kćerke počnu da investiraju i osnivaju nova preduzeća. članica holdinga. Holdinzi nastaju i šire se i putem osnivanja novih preduzeća. Sve aktivnosti holding preduzeća su u funkciji sticanja profita. ili kontrolisana preduzeća. U praksi holding funkcioniše i kao grupa preduzeća. stvara se i mreža preduzeća – unuka. Kao grupacija holding ne predstavlja preduzeće. delatnost. Veća i snažnija preduzeća ih tada „gutaju“. dodatnog kapitala u njihovo širenje i razvoj. a ostala su zavisna. poseduje firmu i imovinu. Holding preduzeće ima svojstvo pravnog lica. firmu. Ono je u stanju da odlučuje o poslovnoj politici zavisnih preduzeća. Vremenom. vezanih preduzeća. odnosno sopstveni kapital u osnovnoj glavnici svih preduzeća članica (zavisnih preduzeća). oduzimajući im upravljačku. i sa matičnim preduzećem povezana su putem kapitala i sistema upravljanja. On upravlja članicama i zavisnim preduzećima. Ključno preduzeće u holdingu je matično preduzeće. niti poistovećivati sa poslovnim udruženjem. ono nije upravljačko preduzeće. U okviru holdinga sva preduzeća članice su potpuno autonomne u poslovanju. Upravljačko potčinjavanje i uključivanje u holding samostalnih preduzeća vrši se i putem njihovog integrisanja i pripajanja. odnosno upravljačke prevlasti nad postojećim i budućim članicama ovog sistema.2. Sva povezana i zavisna preduzeća ulaze u holding.

8. finansiranje i sl. Čist holding je preduzeće koje se isključivo bavi upravljačkim aktivnostima. Čist holding se ne bavi proizvodnjom niti prodajom. 9. Holding preduzeća se mogu podeliti i na: radijalne. koja je započela krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Sa reformom jugoslovenskog društva. akcionarskih društava i uključi ih u holding kao članice.2. finansija ili uslužnih delatnosti. ističe se opredeljenje za tržišne kriterijume efikasnosti i efektivnosti poslovanja preduzeća. 40 . Ovi procesi su posebno izraženi sa raspadom zemlje početkom devedesetih godina i potrebom uključivanja novostvorenih država u međunarodne ekonomske procese i integracije.2. odnosno članicama holdinga. Ovaj holding obavlja i neke zajedničke poslove za preduzeća u sastavu: istraživačkorazvojne. marketing poslove. Vrste holding preduzeća Poznate su dve vrste holdinga: čisti i mešoviti. finansiranjem i upravljanjem preduzećima. pored upravljačkih poslova. ono snosi i rizik njihovog poslovanja. nemaju autonomiju upravljanja. osnivanjem. ne obavlja ni druge poslovne funkcije. trgovine. Matično preduzeće može da ima i više od 51% učešća u kapitalu svojih zavisnih preduzeća. zavisna preduzeća imaju punu poslovnu autonomiju. Taj procenat se kreće i do potpunog vlasništva nad kapitalom ovih preduzeća. Karakteristike holding odnosa Suština holding odnosa je u obezbeđivanju kontrolnog paketa akcija. jer u slučaju gubitaka tih preduzeća srazmerno gubi u njih uloženi kapital. ili supsidijarna preduzeća. čak ni one koje su zajedničke preduzećima – kćerkama. ono počinje da funkcioniše kao holding kompanija. Zavisna. inženjering. Međutim. Kada matično preduzeće obezbedi taj kontrolni paket u jednom ili više preduzeća. Mešovit holding. a posebno privrede. Iako ne raspolažu upravljačkom autonomijom. Radijalno ustrojeni su holdinzi u kojima je matično preduzeće direktni vlasnik kontrolnog paketa akcija u zavisnim preduzećima. Zavisna preduzeća imaju svojstvo pravnog lica i sopstvenu imovinu. a ova imaju kontrolu u sebi potčinjenim preduzećima.3. Matično preduzeće može da osniva jedno ili veći broj svojih preduzeća. PROCES TRANZICIJE I RESTRUKTURIRANJA PREDUZEĆA Nužnost i pravci tranzicije jugoslovenskih preduzeća U poslednjih nekoliko decenija tržišna konkurencija među preduzećima kao osnovnim privrednim subjektima nije bila dovoljno izražena. kojom samostalno raspolažu. istraživanja. Cirkularno ustrojeni holding je preduzeće u kojem postoji sistem uzajamnog učešća: matičnog preduzeća u zavisnim i podređenih zavisnih preduzeća u matičnom-dominantnom preduzeću. obavlja i druge vrste poslova iz oblasti proizvodnje.2. a ulogu ekonomskog regulatora uglavnom je vršila država.profita (dobiti) zavisnih preduzeća. Stepenasto ustrojeni holding je preduzeće u kojem matično preduzeće ima kontrolu učešća u jednom ili više zavisnih preduzeća. stepenasto-piramidalne i cirkularnotriangularne. 8.

9. Oblici upravljačkog restrukturisanja preduzeća Njegova primena zavisi od veličine. kako bi se postiglo što racionalnije korišćenje kapitala kao jednog od bitnih resursa preduzeća. odnosno sticanju profita (dobiti). „kozmetičke“ promene u strukturi osnovnih privrednih subjekata. Preuzimanje menadžmenta uspešnih preduzeća predstavlja oblik upravljačkog restrukturisanja kojim se omogućuje korišćenje proverenog znanja i iskustva u procesu ozdravljenja i postizanja većeg stepena efikasnosti nedovoljno uspešnih privrednih subjekata. Tranzicija je opšteprihvaćeni termin za proces prelaska preduzeća iz bivših socijalističkih zemalja na tržišne uslove i kriterijume poslovanja. u Japanu. 41 . Razmena paketa akcija između dva i više zainteresovanih preduzeća. neophodno je ostvariti što veći koeficijent obrta kapitala (sredstava). veoma je često praksa u razvijenim zemljama.  organizacije. imala sporadičnu nedovoljnu primenu i angažovanje u takvim preduzećima.1. otplatu i slično. kao i ukupan makroekonomski sistem i njegove komponente. Transformacija „organizacija udruženog rada“ u društvena preduzeća imala je. finansijske snage i drugih performansi konkretnog preduzeća. ali bi je u većoj meri trebalo afirmisati i u praksi. i  upravljanja. i veći stepen efikasnosti poslovanja preduzeća kao tržišnih subjekata.Proces reforme domaćih preduzeća obuhvata njihovo prestrukturisanje u pogledu:  vlasništva. U tom procesu zanemarena je koncepcija preduzeća kao organizacionog sistema usmerenog ka ostvarivanju ekonomskih ciljeva na tržištu i preko toga povećanju vrednosti uloženog kapitala. tržišne pozicije. b) preuzimanje menadžmenta uspešnih preduzeća na određeno vreme. ostala izvan funkcije u poslovno neefikasnim preduzećima. uz višegodišnji kredit. U tom smislu. uglavnom. npr. Ona je posebno preporučljiva u velikim i složenim poslovnim sistemima koji su konstituisani u vidu čistog ili mešovitog holdinga. Oblici upravljačkog restrukturisanja preduzeća mogli bi se ostvarivati sledećim aktivnostima: a) razmena paketa akcija i udela između dva i više zainteresovanih preduzeća. d) izdavanje na korišćenje opreme ili pogona trećim licima uz oročenu otplatu. eventualno. e) prodaja manjih i srednjih preduzeća menadžmentu i radnicima. Davanje u zakup pravnim i fizičkim licima pojedinih delova opreme ili celih pogona doprinosi se boljem iskorišćenju postojećih sredstava i opreme koja su. organizacione strukture. neophodno je neprekidno usavršavati organizacionu i upravljačku strukturu i naših preduzeća. Njen cilj je ostvarivanje veće efikasnosti korišćenja raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa. posebno onih koja su povezana reprodukcionim lancem. često. što važi i za ukupni proces tranzicije nacionalne privrede. ili su. Ovakvu mogućnost predviđa i Zakon o preduzećima. Jedan od bitnih uslova organizacionog restrukturisanja preduzeća jeste i ubrzano cirkulisanje kapitala u procesu reprodukcije. c) davanje u zakup pravnim i fizičkim licima pojedinih delova opreme ili pogona. U skladu sa ukupnim kretanjima u svetskom ekonomskom okruženju. Restrukturisanje preduzeća nije proces koji se jednom ili odjednom završen.

USLOVLJENOST I KLASIFIKACIJA FUNKCIJA Funkcija predstavlja skup povezanih poslova i postupaka kojima se najsvrsishodnije obavljaju zadaci preduzeća. ugostiteljstvu. Vertikalna podela funkcija sledi hijerarhiju postavljanja i realizacije ciljeva i zadataka preduzeća i nadležnosti nosilaca funkcija. dotle su procesi koji se odvijaju u sklopu tržišnog restrukturisanja. Uslovi restrukturiranja preduzeća Sistem tržišne privrede i formiranje tržišno orijentisanog preduzeća podrazumevaju. Reprodukovanje preduzeća se omogućava i obavlja preko raznovrsnih funkcija i aktivnosti njihovih nosilaca. III DEO OSNOVNE FUNKCIJE U ORGANIZACIJI PREDUZEĆA 1.Izdavanje na korišćenje opreme i celih pogona uz oročenu otplatu predstavlja oblik restrukturisanja kojim se pojedina preduzeća oslobađaju suvišnih. Funkcije preduzeća se klasifikuju prema vertikalnoj i horizontalnoj dimenziji. na internoj orijentaciji – ka povećanju efikasnosti i eksternoj orijentaciji – usmerenoj ka razvoju efikasnosti i efektivnosti preduzeća. niz strukturnih promena preduzeća. Strukturne promene unutar preduzeća zasnivaju se. zanatstvu i turizmu. uz pribavljanje svežeg kapitala neophodnog za oživljavanje svoje osnovne delatnosti. Ovaj proces restrukturisanja podrazumeva i splet mera podsticaja makroekonomske politike države za uspešno i trajno restrukturiranje privrednih subjekata. ali i u nekim proizvodnim delatnostima za čiji otkup su zainteresovani menadžeri i radnici preduzeća.2. trgovini na malo. nepotrebnih ili neracionalnih korišćenih kapaciteta i sredstava. a koji obuhvataju i programsko restrukturisanje. na makroekonomskom nivou. 9. Tehnička podela rada. organizacionog ili finansijskog restrukturisanja uglavnom usmereni ka unapređenju interne efikasnosti preduzeća. s druge strane – osnov su za klasifikaciju i organizovanje funkcija u konkretnom preduzeću. Prodaja manjih i srednjih preduzeća koja posluju sa gubicima njihovom menadžmentu i zaposlenima uz višegodišnju otplatu. predstavlja oblik upravljačkog restrukturisanja kojim se vrši postepena privatizacija Ovakav oblik upravljačkog restrukturisanja moguće je sprovoditi posebno u sektoru usluga. upravljačkog. pretežno eksterno orijentisani u pravcu povećanja efikasnosti poslovanja i stepena konkurentnosti nacionalne privrede. globalno posmatrano. a na mikroekonomskom nivou. usmerenih ka unapređenju efikasnosti njegovog poslovanja i prilagođavanju zahtevima tržišta. Upravljanje je prema vertikalnoj dimenziji hijerarhijski najviša funkcija – 42 . Dok su procesi vlasničkog. i proces rada i poslovanja u preduzeću. rukovođenje i izvršavanje poslova. s jedne strane. Prema ovom kriterijumu javljaju se tri vertikalna nivoa osnovnih funkcija preduzeća: upravljanje. izgradnju poslovnog ambijenta primerenog razvijenim tržišnim privredama.

2. Jedan od tih najznačajnijih interesa je maksimiranje profita preduzeća.1. kao oblik organizovanja posla i delatnosti i oblik ulaganja i upotrebe kapitala. kao skup ponašanja i odnosa u preduzeću kao celini i njegovim poslovnim podsistemima.  administrativne. Vlasnik kapitala u tržišnim uslovima je u situaciji da bira mesto i preduzeće gde će plasirati svoj kapital. U ovoj klasifikaciji.  plansko-analitičke. Vlasnička komponenta upravljanja Kapital.  komercijalne. Funkcije.  finansije i računovodstvo. Upravljanje kapitalom i imovinom preduzeća podrazumeva proces odlučivanja o njegovom plasmanu i upotrebi. takođe je vlasništvo pravnih i fizičkih lica. Nezavisno od vrste i nivoa klasifikacije.1. Preduzeće. predstavljaju karike u lancu funkcionisanja preduzeća.kao uslov i jedna od komponenata neophodna za rad i funkcionisanje preduzeća. Prema horizontalnoj dimenziji i uslovljenosti funkcije se mogu deliti na:  istraživanja i razvoj.  funkcije kontrole i sl. Treći nivo klasifikacije je izvršavanje konkretnih zadataka i poslova. poseban zadatak ili deo zadatka preduzeća. VERTIKALNA PODELA FUNKCIJA PREDUZEĆA 2. pojedinačno. Sadržaj upravljačke funkcije čine predviđanje.  kadrovske. Upravljanje Upravljanje je hijerarhijski najviša i najznačajnija funkcija u preduzeću. Upravljanjem se određuju ciljevi. Ono obuhvata aktivnosti obavljanja raznovrsnh faza i operacija radnog procesa. planiranje. Horizontalna podela funkcija sledi njihov prirodan tok i odvijanja u tehnološkom (radnom) procesu i obavljanju poslova preduzeća. Izvršavanje poslova i zadataka jedne funkcije je pretpostavka za ostvarivanje drugih. Konkretizoanje i razrada ciljeva vrši se preko funkcije rukovođenja. Upravljačka funkcija vlasnika 43 . usmeravanje i kontrola. funkcije u preduzeću uvek moraju biti koordinirane i povezane. Upravljačka funkcija određuje poslovnu filozofiju i politiku preduzeća. a u okviru organizacije preduzeća.  tehničke funkcije. Ukoliko mu on ne donosi odgovarajuću ili željenu stopu profita.1. podrazumeva i određene obaveze prema vlasniku kapitala. odnosno dividendu on će ga povlačiti iz jednog preduzeća i ulagati u dru. funkcija obuhvata skup međusobno povezanih poslova kojima se najsvrsishodnije obavlja određeni. strategija i politika preduzeća. odnosno realizaciju konkretnih poslova i stvaranje rezultata u obliku proizvod i usluge.ge poslove ili druga preduzeća. To je drugi nivo vertikalnih funkcija na kome se konkretizuju postavljeni ciljevi u vidu zadataka i naloga za izvršavanje.Vlasnik preduzeća ima sopstvene ekonomske interese.kojom se postavljaju i definišu ciljevi i strategija preduzeća. Preko horizontalnih poslova i funkcija se ostvaruje tehnička podela rada u lancu svih aktivnosti u jednom zaokruženom procesu reprodukcije. 2.

Preduzeće je svojim upravljačkim odlukama. ali i gubitke ukoliko preduzeće loše posluje. Nosioci funkcije upravljanja Nosioci funkcije upravljanja su pojedinci ili kolektivni organi. na ime naknade i kompenzacije za svoj radni doprinos. ponašanjem i poslovanjem. nacionalno i međunarodno zakonodavstvo. države. kontrola poslovanja preduzeća i njegovih delova i 8. 6. Organi upravljanja u preduzeću su:  Skupština vlasnika (akcionara). 5. upravljanje i raspolaganje sredstvima – kapitalom preduzeća. delegirani od vlasnika. 4. Raspodela rezultata je jedna od ključnih aktivnosti funkcije upravljanja.  Upravni odbor ili odbor direktora  Nadzorni odbor.). Sadržaj upravljanja Putem upravljanja i upravljačkih odluka. 2. interesi i nalozi vlasnika. Upravljačkim odlukama i poslovnom politikom preduzeća moraju se uvažavati i ovi interesi. korišćenje. Vlasnička funkcija podrazumeva i preuzimanje rizika za uloženi kapital. Kontrola je neodvojivi deo funkcije upravljanja i daje se određenim organima u izvršenje. Odnos sa finansijskim i tržišnim institucijama deo je sadržine upravljačkih poslova preduzeća. ime imidž i sl. Sadržaj funkcije upravljanja se može definisati kroz sledeće aktivnosti: 1.se sastoji i u kontroli rada i efikasnosti menadžmenta. Rezultatima se. 7. 44 . postavljanje organizacije preduzeća i njegova reorganizacija. kolektiva i pojedinačnih zaposlenih u preduzeću. kontrola nosilaca svih funkcija u preduzeću. zaštitu i zamenu. kroz poštovanje zakonskih propisa. raspodelom se određuje koji deo rezultata će biti usmeren ka razvoju i investicijama preduzeća. Upravljačka funkcija. S druge strane. 3. Određene kontrolne poslove upravljači zadržavaju i sami ih sprovode putem odbora. postavljanje spoljnih i međuodnosa u okviru preduzeća. postavljanje ciljeva. Rezultati poslovanja su parametri koji kontrolišu rad menadžmenta.1. Interesi zaposlenih odnose se na pravo prisvajanja dela ukupnog rezultata (dobit. 9. upravljanje funkcionisanjem preduzeća i njegovih organizacionih delova. 1. odražavaju se volja. Raspolaganje sredstvima podrazumeva njihovu nabavku.2. obavezno da respektuje interese društva. a koji će se deliti akcionarima i usmeravati na druge obaveze. i moralnih normi i kodeksa poslovnog ponašanja. određuje mesto pojedinca u raspodeli. obuhvata i interese zaposlenih u preduzeću i interese šire društvene zajednice. Oni imaju ovlašćenja i snose odgovornost za obavljanje funkcije upravljanja. upravljanje rezultatima i raspodelom rezultata poslovanja. materijalnih obaveza prema državi. odlučivanje o svim statusnim promenama preduzeća. komisija i sl. 2. profit) preduzeća. Vlasnik je taj koji prisvaja pozitivne rezultate rada preduzeća (npr. ili analizom periodičnog poslovanja i završnog računa. odražavanje. Obaveza je preduzeća da poštuje norme i pravila koje uređuje privredno.1. strategija i poslovne politike preduzeća.3. dividende. na bazi kvaliteta tih rezultata i usvojene poslovne politike. Menadžment je organ operativnog vođenja preduzeća i gazdovanja kapitalom uloženim u preduzeće. pored interesa vlasnika kapitala.

 donosi investicione odluke. Šire posmatrano.  priprema i usvaja obračun ostvarenih rezultata rada (periodični i godišnji obračuni). u skladu sa zakonom i propisima. kao organ vlasnika. kao i izbor revizora. kao i druga akta i dokumenta preduzeća. U nadležnosti skupštine spada izbor i opoziv upravnog odbora i nadzornog odbora u preduzeću.  usvajanje poslovne politike. U delokrug kompetencija skupštine spada:  donošenje i promene statuta preduzeća. Rukovođenje zahteva uspostavljanje određene 45 .  odlučuje o osnivanju novih preduzeća i delova preduzeća. rukovođenje predstavlja usklađivanje raznovrsnih poslova i aktivnosti radi vršenja delatnosti i ostvarivanja ciljeva preduzeća. Upravni odbor za svoj rad odgovara skupštini koja ga može smeniti (u celini ili pojedine članove) ukoliko nije zadovoljna njegovim radom. On izveštava skupštinu o rezultatima vršenog nadzora i kontrole preduzeća. Njegove osnovne funkcije su:  obavlja nadzor nad zakonitošću rada svih organa i nosilaca funkcija u preduzeću. Osnovne funkcije upravnog odbora ili odbora direktora su:  priprema sve predloge odluka za skupštinu i izvršava donete odluke skupštine. Upravni odbor ili odbor direktora Upravni odbor je najznačajniji operativni organ upravljanja u preduzeću.  odlučivanje o svim statusnim promenama.  predlaže raspodelu dobiti i pokrivanje gubitka preduzeća. kao i prestanku rada preduzeća. 2. Osnovni zadatak rukovođenja je pretvaranje upravljačkih odluka u konkretne radne zadatke (grupne ili pojedinačne) i koordinacijapojedinačnih poslova i zadataka u jedinstveni sistem rada i poslovanja preduzeća.  donosi normativna akta i pravila o radu preduzeća i poslovnoj politici (unutrašnja pravila).2. Nadzorni odbor utvrđuje da li su poslovne knjige. Rukovođenje Rukovođenje je funkcija operativnog upravljanja i vođenja poslova preduzeća.  daje mišljenje o predlozima za raspodelu rezultata preduzeća i pokrivanje gubitaka.  usvajanje godišnjih obračuna i izveštaja o poslovanju preduzeća.  kontroliše periodične i godišnje obračune rezultata rada i poslovanja. Bira ga skupština preduzeća i za svoj rad odgovara skupštini.  odlučivanje o raspodeli godišnje dobiti i odlučivanje o pokriću gubitaka preduzeća. Nadzorni odbor Organ koji vrši upravljačku funkciju kontrole u preduzeću je nadzorni odbor.  postavlja i razrešava direktora preduzeća . odnosno vlasnicima preduzeća.Skupština vlasnika – akcionara Skupština.  odlučuje o poslovnoj saradnji i poslovnom povezivanju sa drugim preduzećima. ima najznačajnije strateške funkcije u preduzeću.  izveštava skupštinu i akcionare o poslovanju i sprovođenju poslovne politike.

karakter i ulogu rukovođenja. koordiniran i regulisan – da bi se proces proizvodnje ili usluga mogao organizovano obavljati i usavršavati. Kao koordinacija poslova i zadataka pojedinaca i sredstava. Bržim razvojem materijalnih komponenata rada i tehničke osnove rada – brže se razvija i transformiše i rukovođenje. Osnovu sadržaja rukovođenja čine poslovi planiranja. ali im osnov ostaje isti: podela rada. koordinacije i kontrolisanja. Tehnička podela rada diktira i uslovljava dinamiku razvoja rukovođenja. 46 . Ono evoluira sa razvojem organizacije i čoveka u procesima rada. rukovođenje je prisutno u svakom kolektivnom radu. utiču i razvoj i karakter društvenih odnosa.75 Društveni odnosi i karakter društvene zajednice – uslovljavaju odgovarajuće oblike i karakteristike preduzeća kao osnovnih oblika preivrednih subjekata. Podela rada je osnova na kojoj se formiraju i različiti odnosi među ljudima. Težište aktivnosti rukovodilaca u uslovima visokog stepena automatizacije procesa pomera se ka rešavanju neprogramiranih poslova. Iz toga proizilazi i nužnost postojanja i delovanja rukovođenja u procesu funkcionisanja preduzeća kao oblika društvene organizacije rada. Rukovođenje predstavlja deo. Rukovođenje je vezano za organizaciju preduzeća (oblik organizacije) i kolektivni proces rada. savremeni tehnološki sistemi i procesi. trajna je. Automatizacija uslovljava. tehničkim i društvenim uslovima. bez obzira na oblike društvenog uređenja. imaju bitan kvalitativan uticaj na tu evoluciju. koordiniraju pojedinačne radne zadatke. Tom podelom rada je omogućeno usavršavanje i umnožavanje sredstava rada i uvođenje savremenih uređaja i opreme u proces proizvodnje i druge delatnosti. načini organizovanja procesa rada i oblici rukovođenja tim procesima. Kontrola se vrši upoređivanjem ostvarenih rezultata sa zadatim i propisanim normama i standardima. Oni daju zadatke i izdaju naloge za izvršavanje poslova. Svaki kolektivni rad mora biti vođen. Na primer. koja je uslovljena zahtevima i principima tehničke podele rada. nužna i prirodna funkcija preduzeća. a) Tehnička i društvena uslovljenost funkcije rukovođenja Rukovođenje procesom rada nastaje u periodu kada rad dobija kolektivna obeležja i postaje zajednički za veći broj ljudi koji obavljaju zajednički posao. Rukovođenje ljudima u uslovima visokog stepena informatizacije i automatizacije rada i procesa se transformiše u rukovođenje procesima i kontrolu tih procesa. način i obuhvat delovanja funkcije rukovođenja u preduzeću. Te promene menjaju i adaptiraju metode. automatizovanje obrade podataka u preduzećima i sl. kao posledica nivoa razvijenosti tehničke podele rada. vremenski i kvalitativno i kontrolišu rezultate izvršenih aktivnosti. odnosno netehnoloških faza procesa rada i poslovanja u preduzeću.hijerarhije u preduzeću. menja i uobličava i same oblike organizacije rada u proizvodnji i drugim delatnostima. Na sadržinu. ključne promene u sadržaj rukovođenja unose informatizacija i automatizacija proizvodnih i tehnoloških procesa. nameštenika. odnosno komponentu organizacije rada preduzeća. Rukovođenje je dostiglo najviši stepen razvoja u kapitalizmu. Taj način proizvodnje i društvenih odnosa odvaja funkciju rukovođenja preduzećem od svojine nad sredstvima za proizvodnju i dovodi do formiranja rukovodilaca – menadžera kao posebnog sloja zaposlenih radnika. Metode i oblici rukovođenja se menjaju u različitim proizvodnim. odnosno vladajućeg društvenog sistema u kome preduzeće funkcioniše. Tehnički faktori proizvodnje pri tome. Funkcija rukovođenja procesima rada i koordinacije poslova.

Birokratsko rukovođenje za osnovu uzima položaj rukovodioca u organizaciji i hijerarhiji preduzeća. c) Nosioci funkcije rukovođenja Funkciju rukovođenja obavljaju direktor (generalni direktor. Ova vrsta rukovođenja se zasniva na formalizovanju naloga i zahteva. Demokratsko rukovođenje i odlučivanje podrazumeva široku konsultaciju rukovodilaca i izvršilaca i „zajedničko“ donošenje odluke. Njihov delokrug rada uključuje sprovođenja odluka generalnog direktora ili odbora direkora. Oni takođe koordiniraju aktivnosti izvršavanja u svom delokrugu ovlašćenja i odgovornosti i kontrolišu izvršavanje datih naloga. Osnova birokratskog rukovođenja je insistiranje na normativnim i zakonskim procedurama u realizovanju svih obaveza i poslova u okviru preduzeća. 47 . obavljaju tu funkciju izdavanjem radnih naloga (zadataka) rukovodiocima nižih nivoa ili izvršiocima. Konsultantsko odlučivanje u rukovođenju je metod u kome rukovodilac koristi konsultovanje svih relevantnih saradnika. predsednik kompanije) preduzeća i rukovodioci zavisnih preduzeća. Ovo rukovođenje se zasniva na rukovođenju putem tzv. a odnosi se na sva pitanja vezana za vođenje poslova i tekuće aktivnosti preduzeća. grupa i timova u rukovođenju preduzećem. ali i najveći stepen odgovornosti. donošenju odluka i formiranju alternativnih rešenja.b) Metode rukovođenja Prema načinima ispoljavanja i delovanja funkcije rukovođenja.  zastupa preduzeće. Nacrt novog zakona o privrednim društvima predviđa i kategoriju izvršnih direktora.  stara se o zakonitosti rada i poslovanja preduzeća i  odgovara za poštovanje i primenu zakonskih i drugih propisa. Prema toj regulativi. Autokratsko rukovođenje podrazumeva da rukovodilac neposredno izdaje zadatke tj. kao deo ukupne rukovodilačke strukture akcionarskog i drugih društava. rukovođenje može biti:  autokratsko. direktor preduzeća79:  organizuje i vodi poslovanje preduzeća. naredbi i uputstava. čvrste ruke i zahteva striktno izvršavanje rukovodilačkih naloga i zahteva. Ovo je jedna od osnova i konstanti funkcije rukovođenja u preduzeću. U okviru klasične rukovodilačke strukture preduzeća postoji hijerarhija odlučivanja: odluke viših rukovodilaca obavezuju podređene rukovodioce. Direktor preduzeća ima najveća ovlašćenja. poštovanju usvojenih procedura i ranga rukovodioca.  demokratsko. koji i odgovara za tu odluku. konačnu odluku i ovde donosi sam rukovodilac. normi i ugovora. Međutim.  birokratsko.  konsultantsko. Rukovodioci kao nosioci funkcije rukovođenja u preduzeću. Nadležnosti i odgovornosti direktora preduzeća postavljene su zakonom i statutom preduzeća. komanduje izvršavanjem poslova i zadataka. organizacionih delova i funkcija u preduzeću.

Izvršavajući svoj radni zadatak pojedinac doprinosi izvršavanju ukupnih zadataka preduzeća.2. Uz potrebna sredstva i opremu kao neophodne komponente procesa rada. Izvršioci zadataka su zaposleni u preduzeću. izvršioci moraju posedovati i potrebna stručna znanja i radne sposobnosti koje izvršavanje konkretnog zadatka ili zahteva. VOĐENJE I FUNKCIJE MENADŽMENTA PREDUZEĆA Menadžment se razvija kao metod upravljanja organizacionim sistemima. pogona i sl. pored motivisanosti i stručnosti izvršilaca – i adekvatne metode i kvalitet rukovođenja i rukovodilaca. bilo kao pojedinci ili grupa (tim). kao veština upravljanja organizacionim sistemima i. Jedan od zadataka rukovodioca je da kontroliše izvršenje zadatka pojedinačnih ili kolektivnih izvršilaca. Zadatak je smisao postojanja svake funkcije i svakog posla u preduzeću. Zadatak se dodeljuje putem naloga prvog nadređenog rukovodioca. obimom poslovanja. kao i korišćenje rezultata poslovanja preduzeća. vodi i kontroliše treća funkcija u vertikalnoj hijerarhiji – funkcija izvršavanja u preduzeću. Radna mesta su delovi šire radne celine – prostora koja se organizuju u obliku službe. U tim celinama se ostvaruju zadaci koji su deo šire funkcije ili procesa preduzeća. s druge strane. Poslovi i aktivnosti menadžmenta formiraju se kao skup znanja i veština koje se koriste u regulisanju ponašanja organizacionog sistema preduzeća. kao i organizaciona kultura zaposlenih i kolektiva.Na rezultate utiče i odgovarajuća orgnizaciona klima u kolektivu. Izvršavanjem se ostvaruju rezultati delatnosti i poslovanja preduzeća.81 Pojam menadžment u širem smislu označava odlučivanje o ciljevima preduzeća.  radno mesto.3. Na kvalitet izvršavanja i ostvarenih rezultata utiču.  izvršilac. Složeniji zadaci se razlažu na jednostavnije i pojedinačne zadatke. kao osnovnim oblicima i nosiocima ekonomskih aktivnosti. Izvršavanje kao funkciju preduzeća karakterišu:  zadatak.Tako se menadžment posmatra. Ove aktivnosti dobijaju zajednički naziv menadžment . kao teorija koja izučava ovaj fenomen i doprinosi njegovom teorijskom oblikovanju i usavršavanju. Radni zadatak je obaveza pojedinca i na osnovu njegovog izvršavanja on stiče odgovarajuća prava i zauzima određenu poziciju u preduzeću.  rezultat. Rezultati izvršavanja su merljivi naturalno i vrednosno. Izvršavanje je proces rada koji se odvija po unapred postavljenom i zahtevanom redosledu i postupcima. Menadžment integriše određene poslove i funkcije upravljanja i rukovođenja savremenim preduzećima. Radna mesta se povezuju na principu sličnosti ili komplementarnosti poslova i radnih zdataka. Svaki pojedinac je izvršilac u meri u kojoj izvršava zadatak na svom radnom mestu i ne prenosi ga na drugog pojedinca ili grupu. 48 . Izvršavanje konkretizuje i realizuje poslovnu politiku. Broj ukupnih zadataka u preduzeću raste sa njegovom složenošću. načinu i sredstvima kojima se postavljeni ciljevi mogu ostvariti. Izvršavanje poslova i zadataka Funkcijama upravljanja i rukovođenja oblikuje se. odeljenja. organizuje. odnosno preduzećima. veličinom i sl. 3. zadatke i naloge upravljača i rukovodilaca i obavljaju poslovi i druge aktivnosti u procesu rada i poslovanja preduzeća. s jedne strane.

 teorija o upravljanju. 2) operativni menadžment. kao i hijerarhijskom položaju pojedinih menadžera u sistemu upravljanja i rukovođenja. koja se dalje razrađuje po poslovnim jedinicima i poslovnim funkcijama kao delovima organizacione strukture preduzeća. Menadžment se posmatra kao:  veština upravljanja preduzećem.  pojedinačnih poslovnih jedinica kao delova preduzeća.1. 3. Menadžeri kao nosioci menadžerskih aktivnosti su posebno osposobljeni stručnjaci za obavljanje funkcije menadžmenta u okviru preduzeća. organizovanja. Na nivou preduzeća utvrđuje se osnovna globalna strategija poslovanja.1. raspoređivanje i korišćenje kadrovskih i materijalnih resursa radi postizanja ciljeva preduzeća predstavljaju funkcije menadžmenta.1. njihovog funkcionisanja i razvoja. 3. Strategija preduzeća treba da obezbedi najpovoljniji način ostvarivanja ciljeva preduzeća u uslovima tržišne konkurencije i pod dejstvom dinamičnih promena u okruženju.1. vođenja i kontrolisanja u poslovanju preduzeća. Operativni menadžment Strateške odluke koje donosi top menadžment kao najviši upravljački organ preduzeća neophodno je pretvoriti u operativne poslove i zadatke. Strateški menadžment Strategija je upravljačka aktivnost preduzeća ili drugog organizacionog subjekta koja se odnosi na izbor pravaca.u skladu sa postavljenim ciljevima i zadacima. Svaki od navedenih aspekata menadžmenta ima višestepenu strukturu. i  poslovnih funkcija preduzeća. 3) menadžment poslovnih funkcija. Poslovanje preduzeća je uvek usmereno na ostvarivanje planiranih ciljeva koji su utvrđeni upravljačkim aktivnostima i odlukama menadžmenta preduzeća. Uloga strategije svodi se na pronalaženje najboljih mogućnosti i alternativa za ostvarivanje planiranih ciljeva. načinu koordinacije i kontrole poslovanja. Teorija i praksa menadžmenta razlikuju tri osnovna oblika upravljačkih aktivnosti menadžera: 1) strateški menadžment.Aktivnosti koje su usmerene na efikasno obezbeđivanje. 3. Struktura menadžmenta Menadžment se najčešće definiše kao skup aktivnosti planiranja. Navedeni oblici upravljanja razlikuju se po obuhvatu i složenosti odlučivanja o ciljevima. koji se ostvaruje radom i aktivnošću članova kolektiva i korišćenju raspoloživih materijalnih resursa. i  upravljačka struktura preduzeća. što menadžment čini složenom aktivnošću. kako bi se omogućilo uspešno ostvarivanje ciljeva poslovanja. Odluke o strateškim ciljevima poslovanja donose se na tri osnovna nivoa upravljačke hijerarhije:  preduzeća kao celine. 49 .2. metoda i instrumenata za ostvarivanje ciljeva.

3.  planiranje troškova poslovanja. Funkcije i područja proizvodnje. Ovaj proces koordiniranja podrazumeva: uspostavljanje veza po horizontalnoj i vertikalnoj liniji. Kontrolisanje predstavlja kontinuiranu aktivnost operativnog menadžmenta.  koordiniranje rada na ostvarivanju operativnih ciljeva i zadataka. politikama i planovima preduzeca.1. Planiranje visine i strukture ulaganja kapitala obuhvata utvrđivanje potrebnih iznosa ulaganja komponenata proizvodnje i angažovanje odgovarajućeg kapitala. odnosno kapitala potrebnog za finansiranje poslovanja određene organizacione jedinice. Za sve ostale poslovne jedinice planiraju se samo ukupan prihod i profit. dok se za poslovne funkcije planira finansijski rezultat kao moguća ušteda u režijskim troškovima. radnih grupa i timova u jedinstven poslovni proces. 50 . odnosno poslovna područja. odnosno plan prihoda i rashoda određenog dela organizacije (poslovne jedinice). On uključuje i vođstvo kao način uključivanja pojedinaca u odlučivanje o promenama u određenoj organizacionoj jedinici. kao i vođenje radnih grupa i timova u okviru organizacione strukture određene poslovne jedinice ili poslovne funkcije. Upravljačke aktivnosti operativnog menadžmenta usmerene su na planiranje. Aktivnosti operativnog menadžmenta obuhvataju:  donošenje odluka o operativnim ciljevima i zadacima organizacionih jedinica i poslovnih funkcija preduzeća.  planiranje rezultata poslovanja. 3. U zavisnosti od visine planiranih troškova i dužine reprodukcionog ciklusa pojedinih proizvoda ili faza procesa rada. vođenje i kontrolisanje izvršnih poslova Aktivnostima operativnog menadžmenta se omogućuje ostvarivanje strateških ciljeva preduzeća. planira se i suma angažovanih sredstava. odnosno novčanih sredstava. motivisanje i zalaganje svih članova radnih timova i grupa. ukupnog prihoda i profita koji može da ostvari određeno preduzeće ili njegova poslovna jedinica. Planiranje rezultata poslovanja čini utvrđivanje fizičkog proizvoda. Upoređivanjem ostvarenih sa planiranim troškovima meri se i uspeh operativnog menadžmenta preduzeća.  planiranje visine i strukture ulaganja kapitala u proces reprodukcije. Planiranje troškova je jedna od stalnih aktivnosti operativnog menadžmenta. kao celovitog poslovnog i organizacionog sistema.Operativno upravljanje čine:  upravljačke aktivnosti na prevođenju strateških ciljeva u operativne ciljeve i zadatke.  kontrolisanje sprovođenja operativnih odluka i planova organizacionih jedinica i funkcija preduzeća. Menadžment poslovnih funkcija Poslovanje preduzeća obuhvata veći ili manji broj srodnih poslova koji su grupisani u odgovarajuće funkcije.  delatnost menadžera na nivou poslovnih funkcija i organizacionih (poslovnih) jedinica preduzeća. Koordiniranje obuhvata povezivanje pojedinačnih izvršilaca. Tu spada i operativni finansijski plan. organizovanje. Donošenje odluka podrazumeva razradu odluka o strateškim ciljevima. Fizičke proizvode kao oblik rezultata planiraju samo one organizacione jedinice preduzeća koje obavljaju proizvodnu ili uslužnu delatnost.

kao i motivisanje i stimulisanje odgovarajućeg ponašanja radnika. Različita značenja pojma vođstvo obuhvataju autoritet i odgovornost vođe i vođenja.  poslove i zadatke. 51 . On služi za označavanje sposobnosti pojedinaca da se stave na čelo drugih ljudi. učesnika u zajedničkom poslu. finansija. Ona uključuje ponašanje. u kojoj označava specifičnu sposobnost i veštinu menadžera da navode ljude na zalaganje u izvršavanju ciljeva preduzeća. Podsticanje na zalaganje da se ostvare planirani zadaci. obuhvataju ljudsku stranu organizacije. u svojstvu izvršilaca poslova.  zvore pribavljanja kapitala. kako koordiniraju rad između delova i jedinikca organizacione strukture i kako kontrolišu izvršavanje zadataka. Pri tome se obično utvrđuju posebne strategije osnovnih funkcija u oblasti proizvodnje. kao i integrisanje ljudi i poslovanja u jedistveni sistem zajedničkog rada. Iz toga proističe zaključak da je funkcija vođenja usmerena na sledeće elemente:  ciljeve i rezultate preduzeća. kadrova. Vođenje kao funkcija menadžmenta Menadžment se definiše i kao veština vođenja poslova s ljudima i uz pomoć ljudi. obavljajući odgovarajuće poslove na osnovu podele rada i uspostavljanja organizacione strukture preduzeća.  menadžere i rukovodioce svih nivoa u organizacionoj strukturi preduzeća. radi ostvarivanja postavljenih ciljeva preduzeća. Ukoliko članovi grupe shvataju autoritet vođe na sličan način kao što sam vođa shvata svoj autoritet. utoliko će vođenje biti efikasnije i svrsishodnije. Ove funkcije imaju značajnu ulogu i u pripremi i sprovođenju poslovnih odluka top menadžmenta preduzeća. vlast nad drugima i snaga koja navodi druge ljude da slede ličnost vođe. Ciljeve organizacije utvrđuju valsnici i menadžeri. S obzirom na značaj pojedinih funkcija za uspešno poslovanje preduzeća. kao i od usvojenog sistema upravljanja. marketinga. Pod autoritetom jedne ličnosti podrazumeva se uticaj na druge.  nova tehničko-tehnološka dostignuća i tehnike poslovanja. istraživanja i razvoja i informacionog sistema – dok su ostale. On služi za označavanje sposobnosti pojedinaca da se stave na čelo manjih ili većih grupa ljudi. koordinaciju i kontrolu obavljanja poslova. 3. motivaciju i vođstvo. komunikaciju. Svaka od navedenih funkcija donosi svoj operativni plan rada i budžet. jer time doprinose i zadovoljavanju sopstvenih i kolektivnih interesa. obezbeđuje se autoritetom i stimulansima od strane menadžera. odnosno ciljevi organizacije. utvrđuju se posebni zadaci svake osnovne funkcije.2. Preko svojih poslovnih funkcija preduzeće ostvaruje uvid u:  kretanje na tržištu i u širem poslovnom okruženju. složenosti i vrste delatnosti preduzeća. To podrazumeva iniciranje. zapošljava odgovarajuće kadrove i vrši raspodelu potrebnih sredstava. Upotreba ove reči proširena je i na oblast menadžmenta. prateće grupe poslova obuhvaćene opštom strategijom preduzeća ili strategijama poslovnih jedinica u čijem sastavu se obavljaju. U zavisnosti od veličine.  radnu snagu – zaposlene.robne razmene (marketinga i nabavke) i finansiranja. Elementi funkcije vođenja. odnosno rukovođenja. a odnosi u kolektivu harmoničniji Stil vođenja predstavlja način na koji menadžeri prenose svoju inicijativu i zadatke izvršiocima i saradnicima. nabavke. Termin vođstvo je domaćeg porekla i primenjuje se od davnina. a ostvaruju ih izvršioci. neophodno je utvrditi njihove posebne strateške ciljeve i operativno ih razraditi. Konkretni rezultati se postižu angažovanjem zaposlenih koji obavljaju radne zadatke.

koordinacije i kontrole poslovanja. Posebni zadaci u preduzeću mogu se raščlaniti na veći broj pojedinačnih zadataka. Menadžeri u svojoj ulozi vođe navode ljude da ih slede. horizontalnom podelom rada. sposobnosti i stručnosti rukovodilaca i izvršilaca poslova i sl. Obično se radi o uvođenju novih ili poboljšanju svojstava postojećih proizvoda. uvođenju alternativnih (kvalitetnijih i jeftinijih) sirovina. odnosno istražuje mogućnosti primene naučnih dostignuća u tehnološkoradnom procesu i poslovanju preduzeća. komunikaciju. formiraju se i posebni funkcionalni delovi.  motivacija menadžera i izvršilaca poslova za zalaganje na poslu. kao i tržišnom pozicijom konkretnog preduzeća. HORIZONTALNA KLASIFIKACIJA FUNKCIJA U PREDUZEĆU Za izvršavanje posebnih i specifičnih zadataka u preduzeću. funkcija vođenja se često naziva uticanje. motivaciju i vođstvo radnika u obavljanju planiranih zadataka. zavisi od prirode i značaja te funkcije u okviru preduzeća.) organizuje primenjena istraživanja. poslovne jedinice ili funkcije.  autoritet i stil menadžera i rukovodilaca. Ne znači i da će svaki menadžer biti uspešan u vođstvu. Za menadžere je neophodno izabrati takve ličnosti koje će moći da obavljaju aktivnosti planiranja. 4. ali i da imaju i posebne sposobnosti vođe.Funkcija vođenja definiše se kao aktivnost menadžera usmerena na efikasno ostvarivanje ciljeva organizacije.nu influencing. zavod i sl. Najveći broj preduzeća u okviru ove funkcije 52 . 4. One su uslovljene tehnološkim zahtevima. Menadžer svojim aktivnostima komuniciranja. kao organizaciono-radne. prema engleskom termi.  komunikacija između učesnika u procesu poslovanja. Istraživačko-razvojna funkcija u preduzeću okrenuta je budućnosti i stoga po pravilu predstavlja najkreativniji deo i „mozak“ preduzeća. Istraživanje i razvoj Istraživanjem i razvojem prate se promene u poslovnom okruženju i sagledavaju mogućnosti primene novih tehnologija i naučnih saznanja u radno tehnološkom procesu preduzeća. uvođenju novih informacionih sistema i sl. Većina preduzeća u okviru istraživačkih i razvojnih poslova (služba. motivisanja i vođstva kao i autoritetom utiče na zaposlene i saradnike da ostvaruju što veće efekte i učinke u radu i da time doprinesu uspešnosti poslovanja preduzeća ili drugih organizacionih sistema u kojima su zaposleni. To raščlanjivanje se postiže tzv. institut. odeljenje. radnim procesima. Na koliko će se radnih mesta konkretizovati pojedina funkcija preduzeća. S obzirom na karakter ovog segmenta upravljačke aktivnosti preduzeća. Funkcija je delatnost ili grupa poslova u preduzeću koja se sastoji od niza međusobno povezanih i usklađenih poslova i radnih operacija. kroz međusobnu saradnju. Obavljanjem tih poslova i operacija – realizuje se deo ukupnih zadataka poslovanja preduzeća. automatizovanju radnih procesa ili dela tih procesa. vrstom i veličinom.1. tehnologije. raspoloživih sredstava. Zato se vođstvo smatra posebnom menadžerskom sposobnošću koja nije svojstvena svakom menadžeru. Bitni elementi i pokazatelji funkcije vodjenja:  ponašanje pojedinaca i grupa (saradnja).

ulaganje finansijskih sredstava preduzeća. odgovarajuće čuvanje i dizajn proizvoda. Nabavkom se obezbeđuje kontinuirano snabdevanje potrebnim sredstvima (inputima) za rad i poslovanje preduzeća. Računovodstveni poslovi obezbeđuju unošenje. Razvijenim metodama istraživanja tržišta i potrošača. praćenje i ažurnost knjigovodstvenih i bilansnih podataka preduzeća. vođenje knjiga. Ovim funkcijama se predviđaju i projektuju ciljevi preduzeća na određeni vremenski period. blagajničkih zapisa. obezbeđivanje izvora finansiranja tekućih poslova i investicija.. kvalitetno servisiranje i sl.2. marketinga. Za uspešno organizovanje i rad ove funkcije potrebni su: razvijena prodajna mreža. 4. svih vrsta obračuna i sl. propagande. Zadatak prodaje je plasman gotovih proizvoda ili usluga na tržištu. prodaju i kupovinu obveznica i akcija. Marketing poslovi u preduzeću treba da obezbede uspešnu sliku i imidž preduzeća. korišćenje i upotrebu finansijskih sredstava. repromaterijala. kanali prodaje. Organizacija tehničke.organizuje razvojno istraživačke poslove vezane za istraživanje tržišta. sredstava po osnovu zajedničkih ulaganja i sl. 4. alata. Stoga mora biti tako organizovana. marketing. kao i prodaju njegovih proizvoda ili usluga. nove organizacione metode i sl. tržište i sl. Plansko-analitička funkcija Poslovi planiranja i analize su neophodni u svim vrstama preduzeća. tehnički i kadrovski opremljena za vršenje tog. odnosno radnog procesa preduzeća na najefikasniji način i vrše poslovi tehničke i operativne pripreme. kao i pripreme radnih mesta. u okviru onih delova i funkcija kojima su finansijska sredstva neophodna.4. U proizvodnim preduzećima tehnička funkcija je najznačajnija i noseća. 4. 4.3 Finansije i računovodstvo Ova funkcija je vezana za obezbeđivanje.5. Primarni zadatak finansijske funkcije je regulisanje finansijskih tokova u preduzeću. Ova funkcija prati tehnološki proces rada i poslovanje preduzeća u celini. propagandu. pomoćnog materijala. evidencija. Komercijalna funkcija U okviru ove funkcije obavljaju se poslovi nabavke. rezervnih delova i sl. To podrazumeva: pribavljanje finansijskih sredstava po raznim osnovama u obliku kredita. Planiranjem se predviđa razvoj preduzeća na osnovu istraživanja i praćenja relevantnih uslova i pojava (nauka. odnosno proizvodne funkcije sledi tok tehnološkog procesa i podele rada u preduzeću. jer od njenog kvalitetnog obavljanja zavisi rad i uspeh svih ostalih poslova i funkcija. specifičnog zadatka preduzeća. preduzeće stiče i održava konkurentsku poziciju na tržištu i prati njegova kretanja. prodaje. Finansijska funkcija obuhvata i njihovo racionalno korišćenje i upotrebu u preduzeću. propagandom i drugim metodama.).Ona je u velikoj meri tehnički određena i uslovljena standardnimn rešenjima i postupcima obavljanja poslova i procesa. U okviru finansijske funkcije obavljaju se plaćanje i naplate. Tehnička funkcija Zadatak ove funkcije je organizacija tehnološkog. Poslovi nabavke su okrenuti tržištu inputa preduzeća: sredstava za rad. Na osnovu tih predviđanja priprema 53 . tehnologija. vođenje operativnih evidencija i dokumentacije i sl.

Administrativna funkcija (opšti poslovi) Administrativni poslovi se odnose kako na zaposlene u preduzeću. ekonomska politika države i sl. personalne evidencije i sl. U preduzeću se planiraju neophodni materijalni pokazatelji.se i razrađuje plan za određeni vremenski period koji može biti kratkoročni. 4. materijalno obezbeđenje preduzeća.). Kadrovska funkcija se ne organizuje u svakom preduzeću. kao i tržišni uslovi potrebni za izvršavanje postavljenih zadataka i stretegije.  razvojni pravci preduzeća. polazi se od dugoročno postavljenih ciljeva i strategije preduzeća. personalne evidencije i sl.  materijalni i ljudski resursi. Administrativna funkcija obuhvata i određene administrativne poslove koji se obavljaju u okviru preduzeća i njegovih organizacionih delova. kulturnozabavnih i sportskih aktivnosti. „privrženost preduzeću“ koja je karakteristična za neke razvijene zemlje (npr. prati njihov rad. organizovanje odmora.7. socijalno obezbeđenje radnika. Ona zavisi naročito od veličine preduzeća. Analizom se takođe dolazi do podataka i saznanja o delovanju tržišta i poslovnog okruženja (konkurencija. na osnovu globalnih ciljeva. ljudski resursi. odnosno komponente poslovanja preduzeća. U manjim preduzećima su ovi poslovi obično organizovani u okviru neke druge funkcije. rešavanje kolektivnih i ličnih problema i standarda zaposlenih i sl. 4. Kadrovska funkcija Ova funkcija se bavi kadrovima i zaposlenim u preduzeću. praćenju i usavršavanju. „imidža“ preduzeća.6. U administrativne poslove spadaju administrativno stručni poslovi. njihovom obezbeđivanju. napredovanje na poslu. Predmet funkcije planiranja i analiza su materijalna ulaganja. kao i finansijski rezultati i njihova raspodela. Poslovni planovi služe i za kontrolu poslovanja preduzeća. Praćenjem i analizom ekonomskih procesa i pojava u preduzeću. povećava motivaciju radnika i razvija tzv. Predmet planiranja u preduzeću su:  pokazatelji proizvodnje.  rezultati poslovanja i njihova raspodela. Kadrovski poslovi obuhvataju donošenje planova inoviranja znanja zaposlenih i njihovog stručnog usavršavanja. 54 .). Japan). tako i na njihova određena prava i odnose sabrojnim institucijama i ustanovama (zdravstveno i penzijsko osiguranje. radni odnosi. Funkcija planiranja. Upoređivanjem planskih ciljeva i ostvarenih rezultata. Oni sačinjavaju deo slike. dobija se slika stvarnog u odnosu na moguće stanje i poziciju preduzeća. Briga o kadrovima stvara pozitivnu klimu zaposlenih prema preduzeću. U okviru kadrovske funkcije vrše se evidencije o kadrovima. poreski organi. srednjoročni i dugoročni. Kod donošenja i razrade planova.  finansijski pokazatelji poslovanja. Velika i složenija preduzeća imaju veću i razuđeniju kadrovsku funkciju. edukacija i stručno usavršavanje. sačinjava planske projekcije i konkretizuje zadatke u raznim oblastima i segmentima poslovanja preduzeća. pravna zaštita preduzeća i zaposlenih radnika i sl. obezbeđuje se analitička osnova za reviziju i izmene planova. U malim preduzećima ova funkcija je uglavnom personalizovana u ličnosti vlasnika – preduzetnika ili direktora preduzeća.

 korektivna. U nekim preduzećima se organizuje posebna. Funkcija kontrole Kontrola treba da omogući nesmetano obavljanje svih poslova i funkcija u preduzeću. razlikuju se sledeći oblici kontrole:  preventivna. Time se omogućava menadžmentu i rukovodiocima da unapred izbegnu moguće pojave gređaka u organizovanju. Rezultati funkcije kontrole služe i za unapređenje i stimulativno nagrađivanje radnika. uzroci i odgovornost za nastale gubitke i štete. 55 .  zaštitna. odnosno normiranim. Preventivna kontrola se obavlja pre početka poslovnih aktivnosti preduzeća ili njegovih organizacionih jedinica. Aktivnosti kontrolisanja mogu se grupisati i prema postupcima koji se preduzimaju.  komparacija ostvarenih rezultata i ulaganja. nedomaćinsko poslovanje i ponašanje. Tehničkom kontrolom se kontroliše kvalitet proizvoda i tehnološki proces rada preduzeća i delova preduzeća. analizom principa poslovanja. efikasnosti zaposlenih. kako bi se otkrili faktori. kao i troškova sa planiranim. U tom smislu.4.  usmeravajuća. kao i njihovo otklanjanje. Složenost i obuhvatnost funkcije kontrolisanja ispoljava se u sledećim aktivnostima:  utvrđivanje standarda ili normativa odluka. posebno kretanja i dinamike troškova i profita preduzeća. Korektivna kontrola obuhvata rezultate završenih poslova i utvrđuje uzroke eventualno nastalih odstupanja ostvarenih rezultata u odnosu na planirane veličine. loš rad. Ekonomska kontrola treba da deluje preventivno.  utvrđivanje odstupanja ostvarenih pokazatelja u odnosu na normirane. Ona se vrši analizom ostvarenih rezultata. Zaštitna kontrola omogućuje proveravanje toga da li se poštuju odgovarajuće propisane procedure i standardi u poslovanju i da li su ispunjeni svi potrebni uslovi za obavljanje određenih poslovnih aktivnosti i radnih operacija.8. odlučivanju i poslovanju. tzv. organizacionih delova i rukovodstva. spreči zloupotrebe. kao oblik naknadnog. kao i za ocenu uspešnosti menadžera na svim hijerarhijskim nivoima menadžmenta. na koju se delegira deo ovlašćenja rukovodilaca preduzeća. radi otklanjanja eventualnih gubitaka i naknadno.  merenje i praćenje dinamike ostvarenih ulaganja i rezultata. Ekonomska kontrola obuhvata poslove i funkcije koji se obavljaju u procesu rada preduzeća. interna kontrola. Usmeravajuća kontrola obuhvata aktivnosti otklanjanja eventualno nastalih odstupanja od normiranih postupaka i rezultata. unutrašnjeg nadzora. poštovanje spoljnih i internih propisa i dr. radnih postupaka i rezultata pojedinačnog i grupnog rada.

OBLICI SREDSTAVA Preduzeće ima istovremeno sredstva u svim oblicima u kojima se ona mogu javiti u poslovnom procesu preduzeća. pretvarajući se u zgrade. Kružeći u različitim oblicima i različitim iznosima u svim fazama ciklusa preduzeća. odnosno finansijski rezultat poslovanja preduzeća u vidu dobiti ili gubitka. Ona su i komponenta kvaliteta njegove ekonomije poslovanja. odnosno različite upotrebne vrednosti. U tom smislu ona se javljaju u obliku sredstava za rad i predmeta rada. U tehnološkoj fazi sredstva se javljaju u obliku sredstava za rad i predmeta rada. kao određena i konkretna upotrebna vrednost. Uz pomoć radne snage kao komponente procesa rada. zemljište. Time je zatvoren jedan ciklus kruženja sredstava. one se pretvaraju u vrednost. Ona menjaju svoj oblik kada prelaze u robnu i tehnološku fazu poslovanja. Iz tehnološkog procesa sredstva izlaze u novom. Kretanje i menjanje oblika sredstava na prelazu iz jedne faze ciklusa rada u drugu nazivamo metamorfoza sredstava. uređaje. 2. kvalitativno promenjenom obliku: u obliku poluproizvoda. Sredstva preduzeća posmatramo prema njihovoj ulozi i funkcijama u preduzeću. sredstva preduzeća ponovo menjaju oblik pretvarajući se u novčana sredstva. Tako obezbeđena sredstva postaju sredstva i imovina preduzeća. sredstva se javljaju kao: 56 . kojim ono slobodno raspolaže. stvara se rezultat poslovanja preduzeća. opremu. gotovih proizvoda ili nedovršenih proizvoda (ako je reč o proizvodnom preduzeću) . Funkcija sredstava preduzeća je u njihovoj namenskoj upotrebi i transformaciji. Prodajom proizvoda na tržištu. niti imaju istovremene metamorfoze u kretanju. Ukupna sredstva nemaju jedinstveno kretanje u ciklusu poslovanja.IV DEO SREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA PREDUZEĆA 1. Kao rezultat korišćenja i upotrebe sredstava i trošenja radne snage u poslovnom i reprodukcionom procesu. repromaterijal i sl. ULOGA I METAMORFOZE SREDSTAVA PREDUZEĆA Osnivači – vlasnici preduzeća obezbeđuju početna osnivačka sredstva. mašine. namena i sadržaj. poslovanja i reprodukcije. – dakle sredstva dobijaju materijalizovane oblike. Sredstva su nužan instrument i komponenta rada i poslovanja svakog preduzeća kao privrednog i poslovnog subjekta. shodno potrebama konkretnog preduzeća i njegovog procesa rada. U toj fazi menja se njihova supstanca. sirovine.dakle u novom materijalizovanom obliku. U daljim fazama rada i ciklusa poslovanja. sredstva menjaju oblik i funkcije u različitim fazama reprodukcije preduzeća. Sredstva preduzeća se prvobitno nalaze u novčanom obliku.

To ispadanje može biti prolazno. Ova sredstva su specifičnom namenom i sopstvenim karakteristikama blokirana ili vezana za njihovu funkciju. čime su ustvari angažovana u procesu poslovanja. Naturalni oblici sredstava preduzeća Proces poslovanja preduzeća se izražava kao proces transformisanja upotrebnih kvaliteta i svojstava sredstava. Po funkciji u proizvodnji i pojavnim oblicima. Uzroci ispadanja sredstava iz funkcije deluju interno. ali sa zajedničkim ekonomskim karakteristikama i ulogom u procesu poslovanja.1. 2) sredstva vezana za proces poslovanja. zbog čega se oni i smatraju pomoćnim. sredstva se mogu deliti na:  osnovni materijal za obavljanje tehnološkog procesa. Pomoćnim materijalima se omogućava i pomaže tok tehnoloških procesa. predstavljaju grupu tehnički različitih vrsta sredstava. U novčanom obliku ona dobijaju univerzalnu upotrebljivost. ili  izvan funkcije. Osnovni materijal predstavlja supstancu novog proizvoda i služi za njegovu finalnu izradu. Vezivanje sredstava za funkciju počinje sa promenom njihovog pojavnog oblika i to u trenutku prelaska iz novčanog u robni oblik. privremeno ili trajno. čime ponovo menjaju svoj upotrebni kvalitet. kupovinom sredstava i opreme (sredstava za rad i predmete rada). tj. pomoću kojih se obavlja proces rada i poslovanja preduzeća. Osnovni zahtev ekonomije preduzeća u odnosu na sredstva jeste njihova stalna upotreba u izvršavanju funkcije koju imaju u poslovanju preduzeću. sredstva propadaju ili se deblokiraju i vraćaju u svoj novčani oblik. Slobodna sredstva predstavljaju vrednosti u novčanom obliku. 2. bez zastoja. Sredstva u preduzeću ostaju blokirana sve do trenutka kad se prodajom proizvoda ili usluga na tržištu ne oslobode. b) Određeni oblik sredstava u nekom trenutku njihovog kružnog toka mogu da ispadnu iz svoje funkcije. prelazeći iz jedne njegove faze u drugu. kreću i obrću u ciklusu poslovanja. sredstva mogu biti:  u funkciji. Ta trošenja pomoćnog materijala su neophodan uslov za proizvodnju i delatnost preduzeća. Postoji tehnički minimum i ekonomski optimum vremena koje sredstva treba da provedu u svakom od svojih pojavnih oblika. Slobodna sredstva nestaju s prelaskom iz novčanog u materijalni ili robni oblik. On je i deo predmeta rada koji služi kao materijal u procesu proizvodnje. 57 . a u slučajevima kada ulazi ne doprinosi bitno njegovim karakteristikama. pa mogu biti ponovo upotrebljena za neku od funkcija. kao i proces trošenja energije i rada zaposlenih radnika. U slučaju trajnog ispadanja sredstava iz funkcije.  sredstva za rad.1) slobodna sredstva.  pomoćni materijal. U tehnološkom i radnom procesu troši se i pomoćni materijal. Sredstva za rad. U toku vremena blokiranja i angažovanja u preduzeću. do trenutka u kome prelaze iz robnog u novčani oblik. Njegova supstanca ne ulazi uvek u novi proizvod. Ona su u funkciji kada se normalno. iz njene unutrašnje strukture i eksterno – iz makroekonomske društvene strukture. a) Sa stanovišta ekonomije poslovanja preduzeća uobičajeno je i poželjno da se sredstva preduzeća nalaze u funkciji.

i  osnovna sredstva. koja u jednom ciklusu reprodukcije proizvoda delimično prenose svoju vrednost. licence. U toku upotrebe i korišćenja u procesu rada i poslovanja. Najveći deo osnovnih sredstava preduzeća čini oprema. materijalni oblik sredstava preduzeća. koja se postepeno troše u procesu poslovanja i to u dužem vremenskom periodu i kroz više radnih ciklusa. odnosno sredstva za rad. zadržavajući upotrebne karakteristike i funkcije do kraja svog radnog veka.2. nisu sva sredstva za rad osnovna sredstva. postrojenja i uređaji (oprema). osnovna sredstva ne menjaju svoj materijalni u fizički oblik. ne ubrajaju se u kategoriju osnovnih sredstava. sredstva se dele na:  obrtna sredstva. zatim dugoročna finansijska ulaganja. šume. odnosno zamenjuju njihovi dotadašnji upotrebni kvaliteti. Sredstva za rad male vrednosti i kraćeg roka upotrebe (manje od godinu dana). Osnovna sredstva su deo ukupnih sredstava preduzeća. čime se menjaju. 58 . patenti. OSNOVNA (TRAJNA) SREDSTVA Osnovna ili stalna sredstva su trajni. 2.  građevinski objekti i instalacije. odnosno reprodukovanja. Ta funkcija traje sve dok se sredstva reprodukuju u njihov polazni oblik. što je funkcija vremena njihovog trošenja i angažovanja. Međutim. kao i nematerijalna ulaganja. 2. Ekonomski oblici sredstava Ekonomska funkcija sredstava u procesu reprodukcije započinje njihovim unošenjem u preduzeće kao određene ekonomske vrednosti. Transformisanje upotrebnih kvaliteta postiže se trošenjem sredstava u procesu rada. Uporedo sa trošenjem i transformisanjem ovih sredstava proizvodi se nova upotrebna vrednost. Osnovna sredstva sačinjavaju i građevinski objekti. zemljište i druga prirodna bogatstva. S obzirom na ove karakteristike sredstava koje određuju način njihovog reprodukovanja u odnosu na ciklus preduzeća. kao i način njihovog obnavljanja. što je posledica funkcije u procesu rada i ekonomski. koja u jednom ciklusu preduzeća potpuno gube svoju upotrebnu vrednost.  alati za obavljanje ručnih i kontrolnih poslova i operacija. Specifična ekonomska karakteristika ove vrste sredstava jeste način njihovog trošenja u procesima rada. Ova sredstva se troše fizički. Trošenje osnovnih sredstava (izraženo u novčanom obliku) naziva se amortizacija. U osnovna sredstva spadaju i određena prava dugoročnog karaktera koncesije. Vrednost utrošenih sredstava za proizvodnju u ciklusu poslovanja preduzeća prenosi se u vrednost novog proizvoda.Sredstva za rad sačinjavaju:  mašine.

kao i zalihe građevinskih materijala. Tu spadaju i neupotrebljiva sredstva. Sredstva za rad su oruđa kojima se deluje na predmete rada. namenjene za pripremu ili proširenje osnovne delatnosti preduzeća. c) osnovna sredstva izvan upotrebe.3. To su: započeti radovi na izgradnji pojedinih vrsta osnovnih sredstava kao što su: građevinski objekti i oprema. prodavati ili ustupati. ali omogućavaju odvijanje procesa proizvodnje Tu spadaju inventar. rudnici. Koncesije su dugoročna ulaganja ili ustupanja imovine i prirodnih bogatstava (putevi. b) osnovna sredstva u upotrebi. Osnovna sredstva u upotrebi U osnovna sredstva u upotrebi u materijalnom obliku ubrajaju se: zemljište koje služi za privredne potrebe. Drugu grupu nematerijalnih ulaganja čine koncesije. Moguće ih je deliti na direktna sredstva za rad kojima se neposredno obrađuju i modifikuju predmeti rada. železnice.dubinske bušotine. zemljište) radi upotrebe i korišćenja. Patenti i licence predstavljaju određene isprave kojima se štiti neki pronalazak ili otkriće. kao i saobraćajni i hidrograđevinski objekti. uređaji i sl. građevinski objekti privrednog karaktera i sredstva za rad. ona se javljaju u sledećim oblicima: a) osnovna sredstva u pripremi. Osnovna sredstva u pripremi Ovu kategoriju osnovnih sredstava čine uglavnom investicije u toku. koja ne učestvuju neposredno u obradi predmeta rada. Osnovna sredstva prema pojavnim oblicima Sredstva se iskazuju kao stalna sredstva ili imovina preduzeća koju sačinjavaju:  nematerijalna ulaganja (prava). i indirektna. objekti za prenos energije. 3. Osnovna sredstva izvan upotrebe Ova sredstva nisu u funkciji poslovanja preduzeća i služe kao rezerva u obavljanju delatnosti i radnog procesa. ulaganja u razvojna istraživanja. poljoprivredne i druge zgrade namenjene za obavljanje privredne delatnosti.) i zemljište na čijem prostoru preduzeća obavljaju svoju delatnost.2. kao i ona koja su namenjena za rashodovanje. Sredstva van upotrebe se mogu iznajmiti drugim preduzećima. U građevinske objekte privrednog karaktera spadaju industrijske. Nematerijalna ulaganja (prava) Ovu kategoriju sačinjavaju raznovrsna dugoročna ulaganja i plasmani sredstava preduzeća za različite namene: osnivačka ulaganja u raznovrsne oblike preduzeća. kao i ulaganja u probnu proizvodnju. U zemljište (koje služi za privredne potrebe) ubrajaju se obradive poljoprivredne površine.  materijalna sredstva.1.  novčana sredstva u obliku dugoročnih finansijskih plasmana. Osnovna sredstva prema stanju (funkciji) Prema stanju osnovnih sredstava u odnosu na proces poslovanja preduzeća. One su isključivo pravo 59 . rudarska okna.. plantaže). radi obavljanja privredne delatnosti i dobijanja određenih proizvoda. patenti i licence. priprema zemljišta dugogodišnjim zasadima (voćnjaci. zemljišta od kojih se proizvode određeni proizvodi (cigla. pesak i dr.

Alati su sredstva kojima se neposredno deluje na predmete rada. dizel-motori). pokretači koji pretvaraju neku već proizvedenu vrstu energije u drugu (elektrogeneratori. Postrojenja su raznovrsne pogonske i radne mašine.). višegodišnji zasadi.) i radne mašine pomoću kojih zaposleni deluju na predmete rada. Izvori finansiranja osnovnih sredstava dele se na:  sopstvene. akcija raznih preduzeća. radi obezbeđivanja sirovina ili razvijanja dugoročnih kooperantskih odnosa sa drugim preduzećima i sl. koje omogućavaju odvijanje procesa proizvodnje. šabloni) i naprave (instrumenti za merenje svojstva).) i ručni (čekići. zapisa. naftovodi. osnovno stado. kao i drugih hartija od vrednosti na tržištu kapitala. elektromotori i dr. Izvori osnovnih sredstava Osnovni izvor finansiranja osnovnih sredstava je dobit preduzeća. lokomotive. Proizvodni uređaji koriste se neposredno u procesu proizvodnje (peći. Alati mogu biti mašinski (svrdla. ili oplođivanje kapitala preko dividendi. dimnjaci i dr. radi suvlasništva. glodala. 60 . Patent predstavlja otkupljeno pravo korišćenja određenog pronalaska. kotlovi. koje je preduzeće plasiralo određenim preduzećima. U alate ubrajamo i modele za oblikovanje predmeta rada (uzorci. Materijalni oblik osnovnih sredstava Jedna grupa ovih sredstava vezana je za prirodne faktore i prirodno bogatstvo: zemljište. cisterne. Dugoročni finansijski plasmani U dugoročne plasmane preduzeća spadaju:  ulaganja kapitala preduzeća u tzv. Inventar se pojavljuje kao pogonski i poslovni. plinovodi. igle i dr. npr. Po Zakonu o patentima i tehničkim unapređenjima. Ova osnovna sredstva imaju najznačajniju ulogu u preduzećima iz oblasti poljoprivrede. alati i inventar. nosilac patenta može ugovorom.  udružene. nareznice i sl. Licenca predstavlja pravo korišćenja tuđeg patenta. kalupi. Pogonski inventar upotrebljava se u proizvodnoj jedinici. pogonu.  učešće u kapitalu drugih pravnih lica. a poslovni inventar u neproizvodnim delatnostima preduzeća. transportna sredstva. što je slučaj kada preduzeće otkupljuje akcije ili druge hartije od vrednosti drugih pravnih lica.pronalazača. tj. Inventar su sredstva bez kojih nije moguće obavljati proces rada. burad. Uređaji su sredstva koja u osnovi služe da obezbede uslove za rad i poslovanje. pokretačka (parne mašine.3. Oni mogu biti: energetski uređaji i služe za snabdevanje preduzeća energijom (električna mreža. šume. u celini ili delimično.  dugoročne hartije od vrednosti. opreme i sredstava u pripremi. predstavljaju dugoročna ulaganja preduzeća u vidu kupovine državnih obveznica. Drugu grupu čine sredstva za rad u obliku: građevinskih objekata. 3. Pogonska postrojenja mogu biti primarna. Patent je prenosivo pravo u celini ili delimično. turbine. noževi za metale. i sekundarna. izazivajući pritom određene promene na tim predmetima rada. ključevi. postrojenja. cevovodi za paru i sl. vezana preduzeća. U sredstva za rad spadaju: uređaji. klešta.  dugoročni krediti. Transportna sredstva se javljaju u funkciji unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta.). turpije.). kojima se ostvaruju određene poslovne funkcije. ustupiti pravo iskorišćavanja pronalaska drugom licu ili privrednom subjektu.

uvozne i carinske politike i dr. mere kreditno-monetarne politike. društveni i državni kapital. kadrovima. Kapaciteti osnovnih sredstava Kapacitet podrazumeva proizvodnu moć sredstava za rad u izvršavanju određenog rada u datom vremenskom periodu. ulozi. uređaji. instalirani kapacitet. npr. U praksi preduzeća. tj.) i objektivni. odnosno učinka. revalorizacione. kapacitet se pojavljuje kao: Ugrađeni. nivo organizacije. Osnovni.. Elaborat o ekonomskoj opravdanosti određene investicije odnosno ulaganja sadrži tehničko-tehnološki i ekonomski deo. postojeća radna snaga i njena stručna osposobljenost i obučenost. Stepen iskorišćenosti kapaciteta izračunava se stavljanjem u odnos ostvarene količine proizvodnje. tehnološki postupci i dr. državnih praznika. U praksi se maksimalno korišćenje instaliranih kapaciteta vrlo retko ostvaruje. u zavisnosti od korišćenja. Pored kredita. zakonske i druge rezerve. faktori koji deluju unutar preduzeća (mogućnosti obezbeđenja predmetima rada. Ti uslovi su najčešće: količina učinka i njihov kvalitet. sredstva se mogu pozajmiti i udruživanjem i ulaganjem sredstava drugih lica. potrebno je odrediti uslove pod kojima će se ostvarivati korišćenje postojećih kapaciteta. Kapacitet preduzeća predstavlja zbir i funkciju brojnih komponenata rada u preduzeću (mašine. prekidi zbog smenskog rada. izdavanjem obveznica i drugih hartija od vrednosti. godišnjih i nedeljnih odmora. 61 . Minimalni kapacitet predstavlja donju granicu korišćenja sredstava. Kapacitet preduzeća jednak je zbiru pojedinačnih kapaciteta. Da bi se utvrdio kapacitet sredstava za rad. pretežni način pozajmljivanja sredstava su krediti.  neraspoređena dobit preduzeća.4. Optimalni kapacitet predstavlja najpovoljniji stepen kapaciteta sa stanovišta troškova i rezultata preduzeća koji se ostvaruju njegovim korišćenjem. u koje spadaju kapitalne. Ovde se od ugrađenog teoretskog korišćenja kapaciteta odbijaju nužni i realni prekidi u radu. udeli. utvrđuje se na osnovu tehničkih svojstava i mogućnosti sredstava za rad. kreditne. održavanja i remontovanja sredstava za rad i dr. sredstvima i dr. Radni (mogući) kapacitet predstavlja u stvarnosti odnosno praksi preduzeća moguće korišćenje ugrađenog kapaciteta. 3.  rezerve. Kapacitet je tehnička i ekonomska kategorija. sa planiranom proizvodnjom. koji čine: akcijski kapital. Faktori koji uslovljavaju iskorišćavanje kapaciteta u osnovi su: subjektivni tj. prostor). Sopstveni kapital preduzeća sačinjavaju:  osnovni kapital.  izvore solidarnosti. Ostvareni kapacitet pokazuje stvarno postignuto iskorišćenje kapaciteta preduzeća u određenom vremenskom periodu. Stepen korišćenja kapaciteta limitiran je postojanjem uskih grla u poslovanju preduzeća. korišćeni predmeti rada i njihove karakteristike..

U toku poslovanja u preduzeću se formira amortizacioni fond u koji se namenski usmeravaju sva novčana sredstva na nabavku novih ili zamenu osnovnih sredstava.6. Postupak revalorizacije vrši se radi obračunavanja realne amortizacije i radi utvrđivanja realne vrednosti i dobiti preduzeća.  Amortizovana vrednost.  Revalorizovana vrednost.3. Sadašnja vrednost osnovnih sredstava predstavlja neotpisani deo vrednosti osnovnog sredstva koja se dobija kada se od nabavne vrednosti odbije amortizovani iznos. uvećana za troškove transporta. troškove montaže i ugradnje. a) Vremenska i funkcionalna amortizacija Osnovica za obračun amortizacije jeste nabavna vrednost osnovnih sredstava. Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja ponovno utvrđivanje vrednosti osnovnih sredstava. Nabavnu vrednost osnovnih sredstava sačinjava fakturna cena. Na fizičko trošenje osnovnih sredstava utiču različiti faktori: radni uslovi. razlikuju se sledeće vrednosti osnovnih sredstava:  Nabavna vrednost. prirodni i klimatski faktori i dr. Amortizaciona kvota predstavlja iznos amortizacije koji je u određenom vremenskom periodu (godina. Vrednosti osnovnih sredstava Vrednosni pokazatelji mogu se iskazivati na bazi tekućih ili stalnih cena.  Sadašnja vrednost. Amortizacija je novčano izraženo trošenje osnovnih sredstava u procesu rada i poslovanja preduzeća. Trošenje osnovnih sredstava – amortizacija Smanjena vrednost osnovnih sredstava prenosi se na proizvod (učinak) preduzeća kao preneta vrednost. naziva se amortizaciona kvota. Amortizovana vrednost osnovnih sredstava je knjigovodstveno-tehnička kategorija. Amortizovana vrednost pokazuje koliko je osnovno sredstvo umanjilo svoju vrednost u dotadašnjem veku upotrebe i koliko je od te vrednosti preneto u amortizacioni fond preduzeća. odnosno kao rezultat amortizacije. Sadašnja vrednost osnovnih sredstava dobija se po odbitku amortizovane vrednosti od njihove nabavne ili revalorizacione vrednosti. 62 . Ekonomski gledano. Ona dakle predstavlja trošak tekućeg poslovanja preduzeća. Novčani iznos koji se dobije kao trošak određenog osnovnog sredstva. intenzitet korišćenja. Ta vrednost se knjigovodstveno otpisuje od vrednosti osnovnog sredstva i uračunava u cenu koštanja novih proizvoda ili usluga. carine. mesec) prenet na nove proizvode i obračunat u amortizacioni fond preduzeća. Vrednost osnovnih sredstava pokazuje se kao vrednost osnovne imovine preduzeća. Ako se amortizacija izračunava u ravnomernim godišnjim iznosima. Fizičko trošenje i dotrajalost osnovnih sredstava naziva se fizička amortizacija. poreze. 3. investicione popravke. obučavanje kadrova za rad na određenom sredstvu i dr. remontovanje mašina i opreme i sl. Vremenska amortizacija obračunava trošenje osnovnog sredstva prema vremenskom periodu njegovog trošenja i na osnovu određenog i procenjenog veka njegovog trajanja.5.

upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugih faktora proizvodnje. Kruženje obrtnih sredstava Obrtna sredstva se u jednom proizvodnom ili poslovnom ciklusu količinski utroše i vrednosno ulaze u nove proizvode. gotovi proizvodi. zalihe. Ciklus obrtanja sredstava započinje novcem. kao univerzalno raspoloživih za bilo koju namenu. Pod obrtnim sredstvima se smatraju ona poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama troše u poslovnim procesima preduzeća i čija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godišnje. Na taj način se zatvara krug kretanja obrtnih sredstava preduzeća i to na početnoj tački . koji polazi od njihove stvarne upotrebe i korišćenje. ponovo. Funkcionalnost se vezuje za upotrebu i korišćenje osnovnog sredstva. 63 .to je proporcionalna vremenska amortizacija. kratkoročna potraživanja i sl. a jedan deo služi stvaranju novih proizvoda. Funkcionalna amortizacija predstavlja takav postupak obračuna trošenja osnovnih sredstava. Progresivni postupak amortizacije predstavlja takav metod obračuna. Kod proporcionalne amortizacije.1. a njihova vrednost se obrne u jednom ciklusu reprodukcije. Deo predmeta rada koje preduzeće koristi se fizički transformiše u novi proizvod i čini njegovu supstancu. OBRTNA SREDSTVA Obrtna sredstva preduzeća predstavljaju imovinu preduzeća i deo poslovnih sredstava koja se u celosti utroše u procesu reprodukcije preduzeća. Gotovi proizvodi se prodaju – realizuju na tržištu – i za to se dobijaju novčana sredstva. Vremenski degresivan postupak obračuna polazi od pretpostavke da se osnovno sredstvo u početku korišćenja više troši i da je efekat tog korišćenja veći. Pored predmeta rada u obrtna sredstva se ubrajaju i novčana sredstva. Novčana sredstva i potraživanja prate tokove procesa rada i poslovanja preduzeća. njen godišnji iznos (Ag) se dobija kada se nabavna vrednost osnovnog sredstva (Vn) podeli planiranim vekom njegove upotrebe (h) Pored proporcionalnog koriste se i  vremenski-degresivan i  vremenski-progresivan metod obračuna amortizacije. odnosno njegov ostvareni učinak. koja se. poluproizvodi. koji služi za kupovinu sirovina. 4. Amortizaciona kvota se određuje kao odnos nabavne vrednosti osnovnog sredstva i fizičkog obima proizvodnje. repromaterijala i drugih materijala potrebnih za rad i poslovanje preduzeća.novčanim sredstvima. odnosno u kasnijem obračunskom periodu u određenom iznosu povećava amortizaciona stopa ili amortizaciona kvota. Njihov vek upotrebe je kraći od jedne godine. a ne vremenskog trajanja korišćenja osnovnog sredstva. pri kome se svake godine. Pretežni deo obrtnih sredstava čine predmeti rada. 4. nedovršeni proizvodi. To su raznovrsni pomoćni i sporedni materijali. Uz pomoć ostalih faktora reprodukcije (radna snaga i osnovna sredstva) u procesu rada (tehnološkom procesu) stvara se gotov proizvod ili usluga.

Za razliku od materijala koji je već bio predmet određene delatnosti. koja se zaračunava odjednom u cenu koštanja. 1. Tako postoji tehnološko gorivo. Prema ulozi koju vrše u ciklusu poslovanja preduzeća. Pomoćni materijal služi kao dodatak osnovnom materijalu u procesu obrade ili kao sredstvo za održavanje. Sirovine su predmeti rada u ekstraktivnoj industriji i poljoprivredi (rude.  prema izvorima. nafta. sirovine su predmeti uzeti iz prirode koji nisu pretrpeli bitne promene u odnosu na početni izgled i stanje. reprodukcioni materijal može biti osnovni. dok je materijal predmet rada u prerađivačkoj industriji.. Ambalaža se pojavljuje kao odvojiva (povratna). akceptni nalozi. koja služi za čuvanje. pakovanje i otpremu robe.  prema vremenskom angažovanju i dr. zalihe gotovih proizvoda. delova i nedovršenih proizvoda. Goriva predstavljaju posebnu vrstu pomoćnog materijala koji služi kao dodatak osnovnom materijalu za pokretanje sredstava za rad ili za stvaranje potrebnih uslova za odvijanje procesa rada. obrtna sredstva se mogu podeliti na:  sredstva u materijalnom obliku. Nedovršeni proizvodi su predmeti rada na kojima je započeto. ili pak određene finansijske transakcije preduzeća na tržištu.2. i energetsko gorivo. koji se upotrebljava za održavanje čistoće prostorija. energetskih i potrošnih materijala.  prema načinu pribavljanja. inventara i ambalaže. a realizuju se na tržištu. obveznice.Obrtna sredstva u materijalnom obliku čine: sirovine i ostali materijali za proizvodnju.  ambalaža. blagajnički zapisi i ostala efektivna novčana sredstva. 2. predmeti rada se pojavljuju u vidu materijala. koje služi kao izvor energije u obavljanju radnih procesa. Osnovni materijal ulazi naturalno svojom supstancom u proizvod i čini njegovu osnovnu supstancu. Gotovi proizvodi predstavljaju rezultat proizvodne delatnosti preduzeća koji treba da zadovolji određene lične ili proizvodne potrebe. To su čekovi. Sirovine i ostali repromaterijali javljaju se u obliku osnovnih. Prema svrsi kojoj služi. pomoćni i sporedni.  sredstva u obliku prava. koja duže traje i vraća se proizvođaču ili trgovini.4.). poluproizvoda. i kao neodvojiva. Poluproizvodi su predmeti rada na kojima nisu izvršene sve faze obrade. namenjen za kupovinu raznovrsnih sredstava potrebnih za poslovanje preduzeća. Pojavljuje se kao:  pomoćni materijal izrade. Po stepenu dovršenosti poluproizvodi se nalaze između materijala i gotovih proizvoda. nedovršena proizvodnja i poluproizvodi.  sredstva u novčanom obliku.. ali nije dovršeno tehnološko kompletiranje proizvoda. pamuk i dr. Obrtna sredstva u novčanom obliku javljaju se kao gotov novac u blagajni i žiroračunima. 64 . Prema stepenu izvršenja obrade. koje se dodaje osnovnom materijalu da u njemu izazove određene promene. menice. Vrste i klasifikacija obrtnih sredstava Obrtna sredstva se mogu klasifikovati:  prema ulozi u ciklusu poslovanja preduzeća. pomoćnih.

Koeficijent obrta je broj koji pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu u toku nekog vremenskog perioda (najčešće u toku jedne godine). Samim tim se troši i njihova vrednost. unose se u organizaciju i tehnološki proces preduzeća kao odgovarajuće upotrebne vrednosti. Vreme trajanja obrtanja ukupnih obrtnih sredstava utvrđuje se deljenjem broja dana u godini sa koeficijentom obrta. zbog neravnomernog nabavljanja materijala. 5. Trajanje obrta obuhvata vreme koje protekne od momenta ulaganja novčanih sredstava u materijal za obavljanje delatnosti. za isporučenu. Međutim.3. izrade i prodaje gotovih proizvoda. Osnovne komponente poslovanja: sredstva za rad. Trošenje sredstava Trošenje je jedan od oblika ulaganja materijalnih i ljudskih komponenata u proces rada i poslovanja preduzeća. Bez ulaganja potrebnih komponenti nema ni procesa reprodukcije. Proces trošenja sredstava može se posmatrati: (1) sa stanovišta obavljanja reprodukcije preduzeća. a druga je određena prosečnim stanjem obrtnih sredstava. TROŠENJE I ANGAŽOVANJE SREDSTAVA U REPRODUKCIJI PREDUZEĆA 5. (1) Trošenje sredstava nastaje u procesu rada koji je rezultat trošenja radne snage. tj. U procesu trošenja sredstava i procesu poslovanja preduzeća njihove upotrebne vrednosti se troše ili potpuno gube. sredstva za obavljanje redovnog poslovanja i obrtna sredstva za investiciona ulaganja. a karakter tog trošenja je prenošenje vrednosti sredstava i radne snage na novi proizvod ili uslugu. Najjednostavniji način izračunavanja prosečnog stanja obrtnih sredstava je kada se početno stanje i konačno stanje obrtnih sredstava saberu i podele sa dva. 65 . 4. odnosno angažovanih obrtnih sredstava. ili usluge. Brzina obrtanja ukupnih sredstava preduzeća dobija se upoređivanjem ostvarenog obima obrtnih sredstava sa prosečnim stanjem korišćenih. a nenaplaćenu robu. niti rezultata preduzeća. predmeti za rad i radna snaga. i (3) prema uticaju tržišta. Pod pojmom obrta podrazumeva se odnos dveju veličina od kojih jedna predstavlja kretanje sredstava. Trošenje ovih komponenti je uslov stvaranja novog proizvoda ili usluge. Obrtna sredstva u obliku prava javljaju se u vidu potraživanja od kupaca. Ono predstavlja vrememski period. prosečno korišćena obrtna sredstva se mogu utvrditi na sledeći način: Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja meru za ocenu uspešnosti upravljanja ukupnim obrtnim sredstvima. do trenutka naplate prodate robe ili proizvoda. Koeficijent obrta kao pokazatelj cirkulacije obrtnih sredstava Odnos između utrošenih i korišćenih obrtnih sredstava predstavlja brzinu obrtanja tih sredstava u određenom periodu. odnosno broj dana u kojima je određena masa obrtnih sredstava vezana (blokirana)u pojedinim oblicima obrtnih sredstava. u slučajevima značajnih oscilacija tokom godine. Prema načinu pribavljanja i njihovom korišćenju obrtna sredstva mogu biti kreditno trajna. (2) prema vremenu trošenja.1. Postoje i druga trošenja radne snage koja se dešavaju nezavisno od trošenja sredstava.3.

Reprodukovanje i obnavljanje sredstava je utoliko sporije ukoliko se za isti obim proizvoda angažuje veća suma sredstava. utoliko je duža i vremenska dimenzija procesa trošenja i reprodukovanja sredstava. pomenuti oblici trošenja ispoljavaju se kao faktori kvaliteta ekonomije u sledećem: Ekonomsko starenje sredstava je promena na sredstvima nastala pod „dejstvom vremena“. Deblokiranje ili dezangažovanje sredstava se obezbeđuje prodajom proizvodnje na tržištu i naplatom prodatih proizvoda. proizvodnje i prodaje. (3) Cene. ona se fizički ne troše. Bitni elementi angažovanih sredstava su:  veličina angažovanih sredstava. predstavljaju korektive faktore i vrednosti. utrošci angažovane radne snage i sl. Ono je neposredni odraz njihove funkcije i delovanja u procesu poslovanju preduzeća. Treći oblik trošenja je njihovo zastarevanje. Veličina (suma) angažovanih sredstava Ukoliko se prosečna angažovana suma sredstava za određeni obim i vrednost proizvodnje povećava – utoliko je veći negativni uticaj angažovanih sredstava na kvalitet i rezultat poslovanja preduzeća i obrnuto. pa je u tom slučaju izraženo samo njihovo starenje. fizičko trošenje sredstava predstavlja drugi oblik njihovog trošenja. Pored ekonomskog starenja. Ova trošenja sredstava zbivaju se bez obzira na to da li se konkretno sredstvo za rad upotrebljava ili ne. Sa stanovišta konkretnog preduzeća značajna kategorija je objektivno potrebna veličina angažovanih sredstava za datu proizvodnju. Angažovanje je ulaganje sredstava radi obavljanja delatnosti preduzeća. sve do njihovog deblokiranja završetkom određenog ciklusa rada i poslovanja. U vremenskoj dimenziji. Ovo je ekonomsko (moralno) trošenje sredstava. U ovom slučaju radna snaga se troši nezavisno od procesa rada i procesa proizvodnje. njihove upotrebne vrednosti ostaju očuvane. Kad se sredstva za rad upotrebljavaju. Koeficijent angažovanja sredstava predstavlja odnos između prosečne sume angažovanih sredstava preduzeća (As) i količine ostvarene proizvodnje u jednom ciklusu (Q). Kada se sredstva ne koriste. Angažovanje sredstava Specifičnost kruženja sredstava izražena je vremenskom neusklađenošću faza poslovanja preduzeća: nabavke. Sa materijalnim kominentima odnosno sredstvima za proizvodnju je suprotan slučaj: ako nisu u funkciji tehnologije konkretne proizvodnje.) i isplatom zarada zaposlenima. opreme. ona se fizički troše kao direktna funkcija procesa rada i intenziteta njihove opterećenosti u toku procesa. 66 . Blokiranje sredstava nastaje nabavkom sredstava za rad (mašina. odnosno blokiranja sredstava za početak rada preduzeća.  vreme angažovanja. materijala i sl.To su neproizvodni utrošci radne snage. (2) Vreme trošenja Ukoliko su ciklusi reprodukcije poslovanja preduzeća duži.2. 5. Utoliko je i dejstvo trošenja izraženije na kvalitet poslovanja preduzeća. Ono nastaje pod dejstvom novih naučnih i tehničkih rešenja koja potiskuju iz proizvodnje dotadašnja rešenja i procese i čine ih neekonomičnim. Vreme angažovanja traje od momenta nabavke. formirane pod dejstvom ponude i tražnje na tržištu.

Ako je angažovanje izvršeno radi obavljanja proizvodnje. ta sredstva se odjednom ili postepeno troše i utroše. Angažovanje sredstava u preduzeću prethodi njegovom trošenju. već postupno u određenom vremenskom periodu. jer se osnovna sredstva ne utroše odjednom. Preduzeće najpre kupuje potrebna sredstva da bi ih moglo staviti u proces rada. Cilj procesa trošenja u preduzeću jeste proizvodnja određenih upotrebnih vrednosti – proizvoda ili usluga. odnosno trošiti. Angažovana sredstva se ne menjaju tokom perioda blokiranja. odnosno procesa angažovanja. Materijalna sredstva imaju cikluse angažovanja koji vremenski različito traju.5. odnosno početkom rada preduzeća. Obrtna sredstva se po karakteru angažovanja i trošenja bitno razlikuju. Obim angažovanih sredstava u jednom ciklusu preduzeća uvek je veći od obima utrošenih sredstava. osnovna sredstva odjednom angažuju u jednom ciklusu. Odnos angažovanja i trošenja sredstava Cilj trošenja sredstava jeste proizvodnja novih upotrebnih vrednosti ili usluga. Cilj angažovanja sredstava i radne snage je stvaranje i omogućavanje uslova za trošenje. Obrtna sredstva se angažuju u materijalu i novčanim sredstvima. Angažovana sredstva predstavljaju poslovna sredstva preduzeća jer je njihov osnovni cilj obezbeđenje kontinuiteta njegovog poslovanja. odnosno kontinuiteta obavljanja delatnosti preduzeća. Tako se npr. Ona se angažuju i utroše u jednom ciklusu poslovanja. a cilj angažovanja je omogućavanje kontinuiteta korišćenja angažovanih sredstava. Angažovanje nastaje sa momentom blokiranja i nabavke sredstava. U tom smislu angažovanje predstavlja uslov njihovog trošenja. a troše u većem broju ciklusa i u dužem vremenskom periodu. niti u jednom ciklusu. 67 .3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful