P. 1
Informacioni sistem

Informacioni sistem

|Views: 404|Likes:
Published by Mladjo Glistra

More info:

Published by: Mladjo Glistra on Sep 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/01/2014

pdf

text

original

PANEVROPSKI UNIVERZITET “APEIRON” BANJA LUKA FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE

Predmet:

Projektovanje informacionih sistema

INFORMACIONI SISTEM U TURISTIČKOJ AGENCIJI KON TIKI
(studija slučaja)

Predmetni nastavnik: Prof. dr Branko Latinović

Student:

Indeks br:

Banja Luka, februar 2011.

1

SADRŽAJ :
UVOD.............................................................................................................................3 PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA…………………………………3 POLAZNE OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE IS........................................................4 OSNOVNI PRINCIPI DIZAJNA IS…………………………………………………..4 LINEARNI I KLASIČNI PRISTUP PROJEKTOVANJA IS........................................5 EVOLUTIVNI PRISTUP...............................................................................................6 SISTEMSKI PRISTUP U PROJEKTOVANJU IS........................................................6 IDEJNI I IZVRŠNI PROJEKAT POSLOVNOG IS......................................................7 ANALIZA I MODELIRANJE IS...................................................................................9 PRIKAZ STABLA AKTIVNOSTI IS...........................................................................8 DEFINISANJE GRANICA PROJEKTA.................................................................... 13 STABLA POSLOVA................................................................................................... 14 KRAJNJI CILJ............................................................................................................. 16 PRIMER IS - IS TURISTIČKE AGENCIJE................................................................17 ZAKLJUČAK..............................................................................................................23 LITERATURA.............................................................................................................23

2

danas čine vitalni ekonomski resurs.Uglavnom se taj proces odvija u sledećim fazama: 1) projektovanje. Razvoj informacionog sistema je veoma složen zadatak. druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom društvu. čuvanje. i otporom prema promenama. Poslovna preduzeća. javljaju se nove mogućnosti. u skladu sa potrebama korisnika. Za primjer. pojedinci koriste informacione sisteme da bi unaprijeđivali svoja znanja. PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA Osnovni zadatak jedinstvenog informacionog sistema je da ispuni potrebe i očekivanja svih zainteresovanih strana tj. Od informacionog sistema se očekuje da informacije isporuči: -na vreme -u okviru budžeta -sa očekivanim karakteristikama -bez grešaka. upravljale ljudskim resursima. Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT). kao i načine i shvatanje rada. samim tim su izvršili uticaj na društvo. za kupovinu. izmjenili načine ponude i potražnje proizvoda na tržištu. zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i djelovanjima. 3) uvođenje i 4) funkcionisanje. snimanje. korišćenje informacija i međusobno koordiniranje svih učesnika poslovnog procesa. kao i za različita finansijske operacije.UVOD Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponeneti za sakupljanje. opštinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu osnovnih usluga svojim građanima. uspostavljanjem IS treba da se obezbedi efikasan sistem prikupljanja i obrade podataka. održavanje kompetitivnosti na tržištu. tj. današnja sistemska analiza se suočava sa stalnom promenom razvojne metodologije i tehnologije. Informacije i saznanje. Pošto su informacioni sistemi omogućili različite ljudske aktivnosti. moderne korporacije zavise od računarskih informacionih sistema da bi procesovale svoje finansijske račune i poslovne transakcije. 3 . 2) izgradnja. obradu i prenošenje informacija. uticali na strukturu organizacija. kako bi se ostvarili zadaci poslovanja definisani razvojnim programom preduzeća ili ustanove. upravljanje bankovnim računima i transakcijama. ponudu različitih usluga i unaprijeđivanje ličnih sposobnosti i kapaciteta. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Osim zahteva klijenata.

uvesti odgovarajuću tehnologiju upravljanja podacima i definisati funkciju za administraciju podataka. OSNOVNI PRINCIPI DIZAJNA IS • Informacioni sistem treba definisati iz perspektive najvišeg nivoa rukovođenja. • Da bi IS mogao dati informacije raznim korisnicima u okviru preduzeća. stalnim za određenu delatnost preduzeća. . Preduslovi: • Zbog složenosti i obimnosti posla na projektovanju IS-a. kako bi svi korisnicu dobili informacije u potrebnom obliku. . Zato se IS projektuje prema poslovnim procesima. sistema.pre formiranja tima treba oformiti koordinaciono telo za kontrolu i praćenje rada na realizaciji projekta. Izgradnja informacionog sistema obavlja se: . uvoditi ga "sa dna" • Prilikom projektovanja koristiti praktičnu i jednostavnu tehnologiju planiranja. organizaciona i kadrovska podrška. u zavisnosti od konkretnog poslovnog sistema. ceo taj posao odnosno projektovanje treba podeliti na faze • U sve faze projektovanja. podatke treba tretirati kao sredstvo celog preduzeća. Time se postiže da IS bude nezavisan od organizacione strukture jer je ona podložna čestim promenama a razvoj IS je dugoročan i skup posao. to telo utvrđuje sastav i vrši izbor projektnog tima. IS treba da podržava osnovni cilj poslovnog sistema kao celine kao i parcijalne ciljeve pojedinih njegovih delova. a ne kao vlasništvo pojedinih njegovih delova ili aplikacija.na osnovu verifikovanog projekta informacionog sistema.projekat treba da radi mešoviti tim stručnjaka. programska oprema. . 4 . uvođenja i korišćenja IS-a treba uključiti rukovodstvo • IS treba planirati "sa vrha" a realizovati odn.izradu ili nabavku aplikativnog softvera . • IS treba projektovati prema ključnim procesima koji učestvuju u okviru kreiranja proizvoda ili usluga.obuku kadrova (za ovu fazu neophodno je uraditi dinamički plan) .POLAZNE OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA Projektovanje informacionog sistema mora da bude zasnovano na zahtevima korisnika i prethodnoj analizi postojećeg stanja. analitičari i programeri. tj.kroz nabavku hardvera i sistemskog softvera. kako bi davao informacije koje će omogućiti donošenje najvažnijih odluka.u tim ulaze (pored eksternih konsultanata za pojedine oblasti) projektanti. eksternih (specijalista za pojedine oblasti) i internih (ljudi iz poslovnog sistema). na osnovu čega se definiše optimalna koncepcija i struktura informacionog sistema i potrebna tehnička oprema. .

Jedna od njih je i podela na sledeće faze: 1) analiza sistema 2) oblikovanje sistema 3) implementacija sistema. Prevelika složenost informacionog sistema može da bude uzrok ove pojave koja se još naziva i problem ciklusa. Da bi se prevazišao ovaj problem složen informacioni sistem razbija se na relativno izolovane podsisteme. i obuhvata pripremu i izvršavanje procesa izgradnje informacionog sistema. Izvođenje projekta je faza neposredne realizacije informacionog sistema. u kojoj se projektna ideja razvija u koncepciju projekta. Analiza sistema obuhvata: -utvrđivanje činjeničnog stanja -analizu činjeničnog stanja.LINEARNI PRISTUP PROJEKTOVANJA IS Karakteristika linearnog ili klasičnog pristupa projektovanja informacionog sistema jeste da se na sledeću fazu projektovanja prelazi samo kada je prethodna faza u potpunosti realizovana. ali i praćenje funkcionisanja i eventualne korekcije prvobitnog projekta. veoma uopštene podele faza projektovanja informacionog sistema postoje i druge razrađenije podele. Kod linearnog pristupa najopštija je podela na sledeće faze: -izrada koncepta projekta -definisanje -izvođenje projekta. određuje se i planira realizacija koncepcije izvođenja projekta. 5 . Projekat informacionog sistema se obično razbija na niz projekata pojedinih informacionih podsistema ili čak i detaljnije na projektne segmente. Oblikovanje sistema obuhvata: -obrasce i izveštaje -baze podataka -izbor opreme -pisanje organizacionih uputstava -specifikaciju programa. Implementacija sistema podrazumeva: -osposobljavanje osoblja -testiranje sistema -proveravanje i kontrolu -funkcionisanje sistema. Osnovni nedostatak linearnog pristupa je što se sistem pušta u ksploataciju tek kad je kompletno završen. po ovoj podeli. Početna faza projektovanja informacionog sistema je koncipiranje projekta. U fazi definisanja projekta. njegovih podsistema. Pored ove. pa se prvo vrši projektovanje po podsistemima a zatim se oni uklapaju u jedinstven sistem. Kod ovog pristupa često mogu nastali problemi u jednoj fazi da dovedu do revizije prethodne faze pa tada dolazi do zaustavljanja celog razvoja. Kod razbijanja sistema na podsisteme pojedini delovi mogu se pustiti ranije u eksploataciju ali se tu stvara problem povezivanja i uklapanja podsistema naročito u situaciji kada je projektovanje bilo duže nego što je planirano.Neophodno je da postoji usklađenost između koncepcija i ciljeva projekata pojedinih podsistema ili segmenata.

Sistemski pristup ne daje egzaktna uputstva za izgradnju informacionog sistema u svakom konkretnom slučaju. Neophodno je pored globalnih ciljeva poslovnog sistema definisati i ciljeve po pojedinim podsistemima koji će poslužiti kao kontrolni reperi i merila uspešnosti tih podsistema. odnosno elemenata sistema i njihovih veza koje uz postojanje povratne sprege osiguravaju stabilnost sistema prema određenim promenama u okruženju. 6 . već su definisani opšti postupci kao skup uputstava i smernica. Teorija sistema može da bude samo metodološki oslonac. mnogo više koristi linearni pristup. EVOLUTIVNI PRISTUP Korišćenje evolutivnog pristupa podrazumeva prethodnu podelu sistema na podsisteme zatim se podsistemi projektuju u obliku prototipa i kada se obavi probni rad i testiranje prototipa on se uklapa u sistem. Sistemski pristup je posebno pogodan za rešavanje obimnih problema pa se najčešće i koristi kada je: -skup problema kompleksan i ne postoji jedinstveno rešenje -većina postojećih podataka nekompletna. Osnovu sistemske analize čini sagledavanje struktura i odnosa. Izgradnja prototipova kao i softvera na koji se prototipovi oslanjaju još uvek su prilično skupi. U sistemskoj analizi prvi korak je definisanje sastavnih delova sistema. Koraci sistemske analize: Sistemski pristup predstavlja specifičan način sagledavanja poslovnog sistema i može se primeniti za analizu svih mogućih promena ciljeva poslovnog sistema. Taj proces mora da bude veoma fleksibilan u smislu velike samostalnosti podsistema ali mora da sadrži i određena ograničenja koja će sprečiti gubljenje kontrole nad celim sistemom. SISTEMSKI PRISTUP U PROJEKTOVANJU IS Teorija sistema ima značajnu primenu u izgradnji i projektovanju informacionih sistema. Zbog toga se posebno kod složenih poslovnih sistema. Sistemski pristup podrazumeva sredstva i tehnike koje su usmerene ka objedinjavanju komponenata za određenu svrhu ili cilj. Suština sistemskog pristupa je u neprekidnom sagledavanju problema i njegovih komponenata. u njihovoj povezanosti i celovitosti. dok su centralna pitanja na koja treba odgovoriti: -kako savremena informaciona tehnologija utiče na poslovanje ? -koje su prednosti i nedostaci korišćenja modernih računara ? -kakve su perspektive razvoja poslovnog sistema korišćenjem savremene informacione tehnologije? Teorije sistema ne sme da bude šematska i bez uvažavanja određenih specifičnosti konkretnog poslovnog sistema.Bez obzira za koju podelu da se projektant ili projektni tim opredeli za projektovanje informacionih sistema uopšte. nepouzdana ili dvosmislena itd. važno je korišćenje metoda i tehnike sistemskog pristupa i sistemske analize. Usmeravanje ka oblikovanju celine je osnovna postavka teorije sistema i razlikuje se od klasičnog pristupa koji je usmeren na oblikovanje komponenata odnosno podsistema.

opšta . pri čemu treba imati u vidu da je svaki poslovni sistem deo jednog šireg sistema — ekonomskog sistema. Idejni projekat je osnova za izradu glavnog odnosno izvršnog projekta.detaljna analiza svih tokova podataka i informacija između tih podsistema i višekriterijumski pristup u ocenjivanju uspešnosti funkcionisanja pojedinih delova poslovnog sistema. Organizacione sposobnosti Organizacione sposobnosti podrazumevaju mogućnosti postojeće organizacije da prihvati savremeni informacioni sistem. Opšta sposobnost Podrazumeva da u poslovnom sistemu ne predstoje.Primena savremene računarske tehnologije u poslovnim sistemima doprinela je većoj primeni sistemskog pristupa u poslovnim sistemima.maksimalno dekomponovanje sistema na podsisteme i njihove sastavne delove. Funkcionisanje informacionog sistema Podrazumeva potojanje kadrova potrebnih za izgradnju i funkcionisanje informacionog sistema. IDEJNI I IZVRŠNI PROJEKAT POSLOVNOG INFORMACIONOG SISTEMA Pre nego što se pristupi izradi idejnog projekta poslovnog informacionog sistema neophodno je da se izvrše određena prethodna istraživanja. Izrada idejnog projekta ima dva cilja: donošenje odluke o izgradnji integralnog informacionog sistema. da se ne posluje s gubitkom itd. neke integracione ili dezintegracione aktivnosti odnosno promene u organizacionoj strukturi. donošenje odluke o troškovima i organizaciji informacionog sistema.kadrovska . Kroz ove aktivnosti utvrđuju se i eventualne prepreke koje treba ukloniti pre nego što se pristupi bilo kakvoj aktivnosti na projektovanju informacionog sistema. To se posebno odnosi na procese upravljanja poslovnim sistemom gde je tek korišćenjem računara bilo moguće realizovati sve zahteve sistemske analize kao što su: . U okviru spremnosti poslovnog sistema da prihvati novi IS posebno se ispituju sledeće sposobnosti: . Integralnost informacionog sistema Pretpostavlja sistematičnost organizacije poslovnog sistema. Osnovni elementi idejnog projekta su: -opšti pristup izgradnji integralnog informacionog sistema. Sistemski pristup omogućava i preciznu analizu poslovnog sistema i njegovog okruženja.finansijska. . a u širem smislu to je i sposobnost korišćenja informacionog sistema. kriterijumima i metodologiji. u bliskoj budućnosti.organizaciona . 7 . Finansijska spsosobnost Podrazumeva postojanje finansijskih sredstava za investicione izdatke kako za opremu tako i za druge troš-kove vezane za realizaciju projekta informacionog sis-tema.Cilj ovih istraživanja je da se utvrdi spremnost poslovnog sistema da prihvati savremeni informacioni sistem podržan savremenom informacionom tehnologijom. Kroz idejni projekat preciziraju se sve informacije neophodne za donošenje ovih odluka. da organizaciona struktura bude iz-građena po jedinstvenoj koncepciji. odnosno.

-tehničke i organizacione pretpostavke za izgradnju IS. -kratke opise delatnosti svih organizacionih delova. -izrada nove organizacije. -materijalni uslovi za realizaciju izgradnje informacionog sistema. -ko popunjava i ispostavlja dokumente. -prikupljanje dodatnih podataka i informacija. odnosno uvođenje nove organizacije informacionog podsistema kao sastavnog dela poslovnog sistema. 8 . -kadrovska osnova. -definisanje podsistma novog informacionog sistema. Za razliku od idejnog projekta. -pisanje i testiranje programa obrade.-opis organizacije konkretnog poslovnog sistema za koji se vrši projektovanje informacionog sistema.Izvršni projekat omogućava. -ekonomska opravdanost izgradnje informacionog sistema sa -definisanjem prioriteta u izgradnji pojedinih podsistema. -koncepcija novog informacionog sistema. Cilj izvršnog projekta je da ostvari realizaciju. Aktivnosti koje sadrži izvršni projekat su: -detaljno i precizno definisanje informacionih podsistema i njihovih segmenata. a takođe. -određivanje nivoa informisanosti. Na primer. opis organizacije poslovanja mora da sadrži: -organizacione sheme. -izrada programskih zadataka. Snimanje postojećeg stanja vrši se detaljno da bi se ustanovilo: -gde se pojavljuju izvorni podaci. -kreiranje strukture datoteka. zajedničke šifre. kroz dobijanje ažurnijih i kvalitetnijih informacija. -veze sa sistemima iz okruženja itd. -upravljanje izgradnjom i funkcionisanjem informacionog sistema. -detaljno snimanje i analiza postojećeg stanja. Veze mogu da budu: zajedničke datoteke. Tek posle ove precizne razrade može se pristupiti izradi glavnog izvršnog projekta. gde su dati samo grubi opisi informacionih podsistema. -izrada organizacionih uputstava. -položaj poslovnog informacionog sistema u odnosu na IS nekog višeg nivoa. poboljšanje poslovnih funkcija. veze ulaza i izlaza podataka zajednička dokumentacija. u izvršnom projektu se svi podsistemi precizno razgraničavaju i utvrđuju se veze između njih. Podsistemi se dele na pojedine segmente koji predstavljaju zaokružene organizacione i programske celine. -kreiranje ulazne i izlazne dokumentacije. -analiza postojećeg informacionog sistema. -analizu sistema komunikacija. -dinamika projektovanja i izgradnje informacionog sistema. -analizu sistema donošenja najznačajnijih odluka. da uvođenje nove organizacije u funkcionisanju informacionog sistema prođe sa što manje teškoća i improvizacija.

potrebe za kadrovima i dinamika realizacije • Aplikativno modeliranje se obično radi u tri koraka: o generisanje baze podataka iz ERwin fizičkog modela podataka o izrada klijent strane za potrebe korisnika o eventualno migracija postojećih podataka • Implementacija vezana je za: o Uvodjenje. Za postupak rada sa dokumentima definisani su odgovarajući organizacioni propisi i uputstva. Na osnovu svega ovoga kreiraju se uputstva za programere koji treba da napišu i testiraju programe na računarima. Za izradu projekta koristi se standard za funkcionalno modeliranje IDEF0 realizovan kroz BPwin CASE alat i IDEF1X standard za modeliranje podataka realizovan kroz ERwin CASE alat. liste rezultata itd. Analiza dokumenata pomaže analitičaru da se formira kako logički tako i fizički model podataka za poslove uslužnog centra. odnosno. blok dijagrame. ANALIZA I MODELIRANJE INFORMACIONOG SISTEMA Izrada projekta i softvera izvodi se u pet faza: • Pristup odozgo na dole tj. definisanje zahteva iz dokumenata što predstavlja informaciono modeliranje (koristi se najčešće CASE alat Erwin). definisanja zahteva intervjuom što predstavlja funkcionalno modeliranje gde je definisana: struktura funkcija i njihovih vertikalnih i horizontalnih veza i potrebe za informacijama kako ih vide rukovodioci i neposredni izvršioci. Potrebno je kreirati i : dijagrame tokova obrade. -gde se dokumenta odlažu. testiranje i održavanje postavljene softvera o Obuka korisnika softvera Za postupak modeliranja razvijeni su odgovarajući CASE alati koji se koriste u projektovan ju. a jedna od veoma bitnih aktivnosti je kreiranje datoteka. Može se reći da se ovde izjašnjava o pitanju budućnosti. programske liste. -kakva je distribucija dokumenata itd. Ross je razvio tehnike modeliranja poznate kao SADT (Structured Analysis & Design Technique). 9 . Tokom 60-tih i 70-tih godina Douglas T. • Modeliranje i planiranje resursa gde se definiše hardverska arhitektura. -koji je sadržaj pojedinih dokumenata. Izrada izvršnog projekta podrazumeva i definisanje nove organizacije informacionog sistema.-kuda idu dokumenta. Prihvatajući ovu tehniku avijacija SAD je razvila ICAM (Integrated Computer Aided Manufacturing) program tokom kasnih 70-tih. o daljem poslovanju. U toku projektovanja vrši se i izrada šifarskog sistema. Ova funkcionalna analiza (koristi se najčešće CASE alat BPwin) treba da da odgovore vezane za poslove koji se odvijaju u organizaciji • Pristup odozdo na gore tj. -koliko se dokumenata javlja u nekom vremenskom periodu.

dizajnera. 3. publikujući ih 1992.lem Veljovic U SEDAT: A TH R: A U O pije D ATE: 1 9 -0 -0 97 6 7 W RKN O I G R D EA ER D E AT PR J ECT: M del 2 O o R : EV 2 0 -0 -1 06 3 9 Na sledećoj slici prikazano je stablo aktivnosti vezano za N TES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 O 0 R V AZ OJ I FO M CIO O N R A N G SI EM ST A 0 D RAFT R ECOM EN ED M D razvoj informacionog PU BLICA TIO N sistema. korisnika i menadžera. ili na drugi način rečeno podržala analizu sistema po nivoima. Stvaranje dokumentacije kao osnova za integraciju IS I ISO 9000 standarda. 3. za sistem sastavljen od ljudi. Izvršenje sistem analize i dizajna na svim nivoima. Government standards documents). u kooperaciji sa National Institutes for Standards and Technology (NITS). Informaciono modeliranje.Ovaj koncept je nastao u ranim 90-tim. Cilj ICAM programa je bio da se poboljša proizvodna produktivnost primenjivanjem kompjuterske tehnologije. Imajući u vidu postavke vezane za IDEF0 i IDEF1X metodologiju. Aplikativno modeliranje i 5.S. poznatim kao FIP. Omogućuje upravljanje velikim i složenim projektima. 5. je preduzela određene napore za stvaranje standarda za IDEF0. može se reći da se razvoj informacionog sistema (RIS) izvodi kroz pet sledećih faze: 1. mašina. Implementacija. IDEF0 i IDEF1X je tehnika modeliranja bazirana na kombinaciji grafike i teksta koji su predstavljeni na organizovan i sistematičan način da bi se povećala razumljivost i obezbedila logika za potencijalne izmene. specificirane zahteve. CON TE T A -0 FU K O A O N CI N LN M D O ELIR J E AN 1 FU K O A A N CI N LN D OM OZ EK P ICIJ A D NSA J E EFI I N Z T A AH EV K ISNKA OR I I FO A N RM CIO O N M ELIR N E OD A J 2 K REIR J E ER AN M ELA OD K REIR J E AN A IBU TR TA D NSA J E EFI I N PO LO N S V IH PR VLA A I M ELIR N E OD A J I P NRA J E LA I N R U SA ES R 3 D NSA JE EFI I N A ITEK R RH TU E SI EM ST A K RO SKE AD V PO TREBE D AM A IN IK R LI ACIJE EA Z A K VO PLI ATI N M ELIR N E OD A J 4 D NSA J E EFI I N FI I O ZCK G D A N IZ J A GEN IS J E ER AN SEM BA E E Z PO AT A D AK I RA A Z D A K PLI ACIJ E I P M LEM TACIJ A EN 5 U O J EN E V D J TEST AN E IR J O R A A JE D Z V N 10 N D O E: A 0 TI TLE: R V I F M AZ OJ N OR ACIO OG SI N STEM A NM U BER: .koje su dobile naziv tehnike IDEF0. Ovi standardi su pod pokroviteljstvom Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) i prihvaćene su od strane International Organization of Standards (ISO). 2. IDEF0 i IDEF1X omogućuju: 1. jedan od nusprodukata ICAM programa je bilo stablo grafički-zasnovanih opisa koji je korišćen za dokumentovanje aktivnosti proizvodnje i prikazivanje koje informacije i izvori su potrebni u svakom koraku. Bolju komunikaciju između analitičara. materijala. Modeliranje i planiranje resursa. godine (U. Omogućuje diskusiju u radnom timu da bi se postiglo međusobno razumevanje. 4. Funkcionalno modeliranje. Prema tome. IDEF Users Group. Učesnici u izgradnji ICAM programa su uvideli sve prednosti korišćenja IDEF0 metodologije jer tekstualni opis ne predstavlja efikasan način da se dokumentuje AKTIVNOST. računara i informacija. 2. 4.

sa donošenjem strategijske odluke rukovodećeg menadžmenta o sprovođenju reinženjeringa poslovnih procesa. zašto je potreban redizajn i kako treba da izgleda proces u budućnosti.2. da imaju razjašnjene odgovore na pitanja šta se želi postići. analizom dokumenata. tj. Ova aktivnost se definiše kroz dve podaktivnosti. Funkcionalno modeliranje" treba da omogući postavljanje modela. Ključ "leži" u odgovoru na pitanje: "Šta treba promeniti?".3. predstavlja kvalitetno novi skok. jer nisu mogli da prate razmišljanja projektanata informacionog sistema. Kreiranje ER modela. Aktivnost "2. tj . Podaktivnost "1. Do ovog trenutka. u ovoj aktivnosti treba predvideti i alternativne prilaze. Dakle. Definisanje zahteva korisnika. naročita pažnja se obraća na to da članovi tima treba da razumeju proces. Aktivnost 3. snimkom trenutnih procesa omogućuje da se uoče uska grla (gde se nalaze) i problematične tačke.1. Funkcionalna dekompozicija. Definisanje zahteva korisnika" treba da omogući da se analizom dokumenata i sprovođenjem intervjua može identifikovati okvir reinženjeringa poslovnih procesa. timovi koji sprovode reinženjering ističu novi strateški pravac za realizaciju procesa i pridružena merila. neperspektivne procese koji guše ostvarivanje planiranih (željenih) rezultata. odnosno kroz definisanje objekata od interesa za posmatranje i definisanje veza definiše se ER model.Funkcionalno modeliranje". a ujedno vrše i procenu novih poslovnih alternativa. Sledeća aktivnost "2. Ova aktivnost se izvodi postupkom odozdo nagore. Definisanje poslovnih pravila.3. jer treba da bude kreacija projektanata informacionog sistema. Potrebno je pronaći i dobro osmotriti nepotpune (prekinute. Kreiranje atributa" treba da da opis osobina u prethodno definisanim entitetima.1. Aktivnost "2. Takođe.Prva aktivnost "1. Definisanje poslovnih pravila" predstavlja sintezu prethodne dve aktivnosti i treba da definiše poslovna ograničenja i pravila ponašanja. u ovoj fazi se proučavaju i procenjuju postojeći procesi. Osobine entiteta se definišu kroz identifikaciju atributa za svaki entitet. korišćenjem IDEF1X metodologije. kao: • Aktivnost 1. što je prisutno kao iskustvo i tradicija u svakom preduzeću i što je definisano kroz aktivnost "1. Modeliranje i planiranje resursa. Ova aktivnost se definiše kroz sledeće tri podaktivnosti: • Aktivnost 2. Dakle. U okviru podaktivnosti "1.2. Aktivnost "2.1. koja je budućim korisnicima uvek bila nepoznata. se definiše kroz sledeće tri podaktivnosti: 11 . • Aktivnost 1.2. korišćenjem IDEF0 metodologije. Kreiranje atributa i • Aktivnost 2. Funkcionalna dekompozicija" polazi se od svesti o potrebi razvoja informacionog sistema. Kreiranje ER modela". definisanje odgovarajućih ključeva i sprovođenja postupka normalizacije.2. Drugim rečima. tj. intervjuom sa budućim korisnicima. analiziraju se rezultati koje daje proces sada i kakvi se rezultati mogu očekivati u budućnosti. Kada se definiše problem.1. Kao rezultat treba dobiti stablo poslovnih procesa kako ih vidi vodeći menadžment. • Aktivnost 2. isprekidane). tj. i to povezane. U ovoj fazi poželjno je angažovanje i spoljnih eksperata. Prvi put korisnici uzimaju aktivno učešće i u ovom delu i prvi put projektanti informacionog sistema crtaju ono što predstavlja njihovo iskustvo i saznanje o poslovanju konkretnog preduzeća i što su oni osmislili u svojoj glavi. Kroz identifikaciju entiteta. Informaciono modeliranje" je ključni momenat gde do izražaja dolaze sposobnost i znanje visokostručnog kadra iz oblasti menadžmenta i informatike. postupkom odozgo nadole. opisivana je dinamika rada. Ova aktivnost otvara "crnu kutiju". pre svega. definisanje studije koja koncipira reinženjering poslovnih procesa u širinu.

3.2. Testiranje" treba da omogući testiranje sprovedenih aktivnosti u okviru postavljenog SUBP gde se ocenjuju performanse tog sistema. • Aktivnost 5. Aktivnost "3.3. Kadrovske potrebe. vremena potrebnog za obrazovanje korisnika za korišćenje informacionog sistema i lakoće učenja i svetskih trendova razvoja informatičke industrije Aktivnost 3. dopuna i kompletiranje računarske opreme. administracija informacionog sistema. Aktivnost "4. razvoj zajedničkih aplikacija.1. Generisanje šeme baze podataka.2. Aktivnost "5. Održavanje. prateća oprema i adaptacija prostora) i troškovi eksploatacije(održavanje opreme. Posebno značajnu ulogu treba da imaju kontinuirani proces obrazovanja kadra i automatizacija njihovog rada. planirani razvoj informacionog sistema. Aktivnost 3.1. Definisanje fizičkog dizajna" razmatra problematiku vezanu za izgradnju sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP). Dinamika realizacije i troškovi se definiše se korišćenjem nekog od softvera za upravljanje projektima (npr. Aktivnost "5. izradi uputstva za korisnike i obuči same korisnike. oprema komunikacionog sistema. Ova aktivnost se posmatra kroz sledeće tri podaktivnosti: • Aktivnost 5. Aktivnošću "4. od posebnog značaja su i kadrovski resursi. Definisanje arhitekture sistema" treba da ukaže na okvir na osnovu koga je definisana arhitektura informacionog sistema bazirana se na sledećim parametrima: potrebe korisnika.2. da se definišu meniji. Aplikativno modeliranje" posmatra se sa stanovišta izabranog sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP).• Aktivnost 3. Ova aktivnost se posmatra kroz sledeće tri podaktivnosti: • Aktivnost 4. stručna pomoć pri razvoju..3. • Aktivnost 4.1. Uvođenje" treba da da ocenu urađene korisničke aplikacije. kao i adekvatni oblici funkcionalnog organizovanja. • Aktivnost 4. To je podjednako značajno i za fazu razvoja i za fazu korišćenja. Testiranje. • Aktivnost 3. troškovi tehničko-tehnoloških resursa(računarska oprema zajedničkih resursa. tehnička podrška od strane proizvođača. • Aktivnost 5. potrošnja električne energije.1. kadrovi koji će biti raspoređeni na zadacima administracije i održavanja informacionog sistema. Izrada aplikacije. razvoj i dopuna sopstvenih aplikacija i softverski proizvodi za razvoj aplikacija). Troškovi realizacije najčešće se posmatraju u okviru grupa poslova kao: troškovi razvoja aplikacija (obuka projektnog tima.1. aktivnost "5. Aktivnost "4. Definisanje fizičkog dizajna. odnosno kvalitetna i u dovoljnoj meri zastupljena kadrovska podrška. korišćenje komunikacionih linija.2.3. kolone i relacije. tj. Definisanje arhitekture sistema. I na kraju. gde se definišu fizičke tabele. amortizacija opreme i plate radnika) Treća aktivnost: "4. Kadrovske potrebe definiše broj potrebnog kadra za razvoj informacionog sistema. upiti i izveštaji. Generisanje šeme baze podataka" definiše se za izabranu ciljnu platformu. • Aktivnost 3.3. Implementacija" omogućuje izvođenje promena vezanih za način rukovođenja i primene informacionih tehnologija.2. održavanje informacionog sistema. omogući izmene u toku uvođenja. Uvođenje. Dinamika realizacije. budući razvoj informacionog sistema. MS Project). stabilnost informacionog sistema.1. Izrada aplikacije" treba da se realizuje korisnički pogled na podatke. komunikacione i ostale prateće opreme. Uz obezbeđivanje neophodne računarske opreme. 12 .2. forme. sigurnost informacionog sistema.

elemente prikazane na slici 1. Dakle. baza podataka) koje oni generišu odnosno koriste. nešto što se koristi u Aktivnosti ali se ne menja samo ne upotrebljava Primer iz prakse: Na sledećoj slici prikazan je dijagram konteksta tj. kolekciju poslovnih procesa i entiteta (dokumenata.Control.Output. Strelice koje izlaze iz pravougaonika Mehanizam Poziv na desnoj strani predstavljaju izlaze (Output). Odnos između Aktivnosti i informacija je određen pomoću pravougaonika (aktivnosti) i strelica (nosioc informacije). Odnos je konceptualno prikazan na sledećoj slici: Kontrola Ulaz AKTIVNOST Izlaz Strelice sa leve strane pravougaonika definišu se kao ulazi (Input).granice posmatranog sistema funkcionalnog modela opštinske uprave opštine UŽICE 13 . Ovde se drastično pokazuju sve manjkavosti i neregularnosti vezane za sprovedeni reinženjering poslovnih procesa i definišu odgovarajuće korektivne akcije. evidencija. kontrole ili uslovi na Aktivnosti. DEFINISANJE GRANICA PROJEKTA Granice sisteme definisane dijagramom konteksta čini skup međusobno povezanih podsistema. od ulaza pravi izlaze Strelice na dijagramima se nazivaju ICOM jer su skraćenica od: • I . rezultat Aktivnosti i • M . nešto što se upotrebljava u Aktivnosti • C . Svaki podsistem predstavlja logički.3.Input. • O . Strelice koje ulaze u pravougaonik odozgo definišu se kao kontrole (Control). Izlazi su podaci ili objekti proizvedeni od strane aktivnosti. AKTIVNOST.Mechanizm. Održavanje" se izvodi kad se pređe u fazu eksploatacije novopostavljenog sistema.Aktivnost "5. možemo opisati rečenicom: Pod kontrolom.

13. i omogućuje funkcionalnu dekompoziciju i uvid u dubinu odvijanja veza između poslova. 3.04. Vertikalna hijerarhija uspostavljena stablom poslova uspostavlja veze između strateškog upravljanja (vizija. 2. Drugim rečima. sadrže poslove čije je rešavanje relativno jednostavno. Stablo poslova se definiše primenom metode rešavanja problema odozgo na dole (top-down). itd.07. Razbijanje poslova roditelja na svoju decu treba da ima od 3 do 6 podređenih poslova. dok listovi. postavljeni ciljevi) do nivoa praćenja i ocenjivanja uspostavljenih procesa. očišćenu od strelica. Poslovi na vrhu (root) uvek je označena sa 0. Rešavanjem svih podređenih poslova iz listova rešen je i polazni složen posao. to znači pokušaji da se smesti previše detalja na jedan nivo. itd.USED AT: AUTHOR: PROJECT: KapIS NOTES: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 DATE: 04. 12. kada se složeni posao rastavlja na više podređenih poslova a zatim se pristupa rešavanju jednostavnih podređenih poslova.2007 WORKING DRAFT RECOMMENDED PUBLICATION READER DATE CONTEXT: TOP Zakoni i propisi Zahtev stranke Informacija ka pravnim i fizickim licima Informacije od pravnih i fizickih lica Informacije od drzavnih institucija POSLOVI OPSTINSKE UPRAVE UZICE A0 Informacije ka drzavnim organima Predsednik opstine Nacelnik opstinske uprave NODE: TITLE: POSLOVI OPSTINSKE UPRAVE UZICE NUMBER: A-0 STABLA POSLOVA Definisanjem stabla poslova uspostavljaju se vertikalne (hijerarhijske) veze između poslova Opštinske uprave . stablo poslova predstavlja hijerarhiju definisanih poslova. Dakle. 14 . čija je struktura tipa stabla. Nadređeni posao se zove roditelj (parent). politika. tj. Ako je više od šest podređenih poslova. Posao A0 je dekomponovana (razdvojena) na 1.2007 REV: 31. a podređeni poslovi su deca (childs). Brojevi se koriste da bi prikazali koliko detalja sadrži posao. Posao 1 je dekomponovana u 11. Koren stabla (to je najviši čvor stabla) sadrži polazni posao. polazni složeni posao razvija se u hijerarhiju podređenih poslova. čvorovi koji nemaju potomke.

08.2007 W O RK ING DRA F T RE CO M M E NDE D P UB LICA TIO N RE A DE R P O S LO V I UP RA V LJA NJA A1 P O S LO V I LICNO G S TA NJA G RA DJA NA A2 P O S LO V I IZ O B LA S TI DRUS TV E NIH DE LA TNO S TI A3 P O S LO V I DRUS TV E NE B RIG E O DE CI P O S LO V I P RIV RE DNE DE LA TNO S TI A4 URB A NIZA M S TA M B E NO K O M UNA LNI I IM O V INS K O P RA V NI A5 INS P E K CIJS K I P O S LO V I A6 O DLUCIV A NJE I P O S LO V I P LA NIRA NJE IS P RA V K E I P RO M E NE P O S LO V I S TA NJA S K UP S TINE I G RA DJA NA O P S TINS K O G V E CA P O S LO V I B UDZE TA I TRE ZO RA P O S LO V I P O S LO V I P O S LO V I P O LJO P RIV RE DE I URB A NIZM A I B UDZE TS K E V O DO P RIV RE DE IZG RA DNJE INS P E K CIJE P O S LO V I TURIZM A K O M UNA LNI P O S LO V I P O S LO V I P RIV A TNO G P O S LO V I P RE DUZE TNIS TV A ZA S TITE ZIV O TNE S RE DINE IM O V INS K O P RA V NI P O S LO V I P O S LO V I G RA DJE V INS K E INS P E K CIJE P O S LO V I K O M UNA LNE INS P E K CIJE P O S LO V I S A O B RA CA JNE INS P E K CIJE P O S LO V I INS P E K CIJE ZA S TITE ZIV O TNE S RE DINE P O S LO V I P RO S V E TNE INS P E K CIJE P O S LO V I B O RA CK O P O S LO V I INV A LIDS K E RE G IS TRA CIJE ZA S TITE G RA DJA NA P O S LO V I O B RA ZO V A NJA S P O RTA I K ULTURE P O S LO V I ZDRA V S TV A I S O CIJA LNE ZA S TITE P RA CE NJE RE A LIZA CIJE FINA NS IJK IH P LA NO V A U O B LA S TI DRUS TV E NIH DE LA TNO S TI TITLE : IZDA V A NJE P RA V NI I O P S TI IZV O DA I UV E RE NJA IZ P O S LO V I M A TICNIH P E RS O NA LNI K NJIG A P O S LO V I LO G IS TICK A P O DRS K A NO DE : NUM P O S LO VI O P S TIN S K E U P R AV E U Z IC E B E R: A0 15 .Stablo poslova OPŠTINSKE UPRAVE US E D A T: A UTHO R: P RO JE CT: K apIS NO TE S : 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 P O S LO V I O P S TINS K E UP RA V E UZICE A0 DA TE :05.04.2007 RE V : 01.

KRAJNJI CILJ Integracija međusobno kompatibilnih informacionih sistema čija će osnova biti GIS (Geografski Informacioni Sistem) i koji će omogućiti nesmetanu razmenu informacija unutar sistema kao i dostupnost ažurnih i tačnih informacija koje su za javnu upotrebu. Elektrosrbija SHDSL 128kb/s-2Mb/s JKP Bioktoš SHDSL 128kb/s2Mb/s Druge opštine SHDSL 128kb/s-2Mb/s Opština Užice L2 VPN 100Mb/s (optički privod) JP Stan SHDSL 128kb/s-2Mb/s SKN SHDSL 128kb/s-2Mb/s MPLS Multi Protocol Label Switching JKP Vodovod SHDSL 128kb/s-2Mb/s Služba objedinjene naplate SHDSL 128kb/s-2Mb/s JKP Direkcija za izgradnju SHDSL 128kb/s-2Mb/s JKP Toplota SHDSL 128kb/s-2Mb/s MZ i MK SHDSL 128kb/s-2Mb/s 16 .

Rezervacije i kupovina aranžmana može se izvršiti direktno u lokalima turističke agencije ili preko interneta. Ugovor se onda unosi u bazu podataka gde se stanje aranžmana sada vodi kao rezervisano na osnovu kojeg se u buduće može proveriti da li je aranžman slobodan ili nije.informacioni sistem turističke agencije Turistička agencija Kon tiki nudi turistima širok izbor putovanja domaćih i stranih lokacija. U oba slučaja turistima je omogućen pregled kataloga sa destinacijama sa podacima o smeštaju.Primer informacionog sistema . dužini putovanja i cenom. Ukoliko se turist odluči za neki od aranžmana proverava se da li su rezervacije istog popunjene i ako nisu sklapa se ugovor. UML Dijagrami TU RIS T D o la z a k u a g enc iju RA D N IK B A ZA P O D A TA K A 1: P ris tu pa n je s a jtu P regleda k atalog P ro ve ra rez e rva c ije p rek o s a jt a B A ZA P O D A TA K A 2: P re gle d k a ta loga P ot pis iva nje ug o vo ra p re k o s a jt a Zahteva TU R IS T rez ervac ija proveru 3: P roverava rez ervac ije 4: Za h te v z a pro veru rez ervac ije P re gle d e le k t ons k o g k a t a lo g a P ro ve ra rez e rva c ije D od a va n je u g o vo ra Inform ac ija o rez ervac ijam a 5: U g o vor R A D N IK Inform ac ija o rez ervac ijam a 6: Use Case dijagram sistema za menadžment turisticke agencije P otpis uje ugovor 7: Unos i podatk e o ugovoru 8: P redaje ugovor 17 .

Sekvencijalni dijagram za lično naručivanje 18 .

TU R IS T W EB SERVER B A ZA P O D A TA K A 1: P re g le d a e le k t ro n s k i k a t a lo g 2: Za h te v z a p ro ve ru re z e rva c ija 3: P ro ve ra va re z e rva c ije 4: In fo rm a c ija o re z e rva c ija m a 5: In fo rm a c ija o re z e rva c ija m a 6: P o t p is u je u g o vo r 7: U n o s i p o d a t k e o u g o vo ru 8: P re d a je u g o vo r Sekvencijalni dijagram za naručivanje putem interneta 19 .

P regled elek tons k og k ataloga P regled k ataloga Nem a z adovoljavajuc e ponude P rovera rez ervac ije P rovera rez ervac ije Nem a z adovoljavajuc e ponude Traz eni aranz m ani s u popunjeni Ugovor Traz eni aranz m ani s u popunjeni Ugovor Upis u baz u podatak a Upis u baz u podatak a A ranz m an Dijagram aktivnosti za proces rezervacije aranzmana 20 .

Turist je odlucio da putuje Gledanje elektronskog kataloga Odustaje od putovanja Gledanje katalaoga Proveravanje rezervacije Odustaje od putovanja Proveravanje rezervacije Potpisivanje ugovora Potpisivanje ugovora Podaci ugovora se upisuju u bazu podataka Aranzmann Dijagram stanja sistema za menadžment turisticke agencije 21 .

<<PC>> TURIST <<PC>> RADNIK TCP/IP TCP/IP DB/PROTOKOL <<SERVER>> WEB SERVER <<SERVER>> BAZA PODATAKA DB/PROTOKOL Fizički dijagram razvoja sistema za menadžment turisticke agencije Turist Ime Prezime adresa email adresa br telefona broj kreditne kartice 1.n 1 Web server URL adresa Katalog aranzmana() Izdavanje ugovora() Proverava rezervacije() Izdavanje ugovora() 1...n Radnik Ime Prezime Smena 1.n 1 1 1 1 Baza podataka Izvrsenje upita() Dijagram klasa sistema za menadžment turisticke agencije 22 .n Placa() Potpisivanje ugovora() Pregledanje kataloga() 1....n Turisticka agencija Lokacija Katalog aranzmana() 1 1 1.

. "Informacioni sistem podržan informacionom tehnologijom je informacioni sistem koji uključuje korištenje računarske tehnologije. a kompleksnost se odnosi i na strukturu elemenata i na strukturu veza kako u okviru sistema tako i sa okruženjem i Informacioni sistem obuhvata sve informacione delatnosti što znači da se ne može poistovetiti sa jednom. Informacioni sistem je kompleksan organizacioni sistem. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi. što upućuje na zaključak da informacioni sistem postoji i onda kada nema računarske podrške. bitno je uočiti sljedeće: Pojam informacionog sistema znatno je širi u odnosi na računar i računarsku obradu podataka. u kojem su razrađeni postupci informacionih aktivnosti. omogućava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruženjem.. Modeliranje informacionih sistema -http://hr. Prema tome. odnosno kompjuterizovan. To znači da informacioni sistem obuhvata i kompjuterizovani i nekompjuterizovani dio informacione delatnosti. Projektovanje informacionih sistema u praksi . LITERATURA : .wikipedia.Dragan Milanović.ZAKLJUČAK Informacioni sistem delujući u okviru neke organizacije. Poslovna informatika . pojedinačnom od tih delatnosti.org/wiki/Informacijski_sustavi 23 . uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolaže adekvatnim informacionim sistemom. a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz toga proizilazi da informacioni sistem može biti manuelan ili podržan informacionom tehnologijom.Veljović Alempije." Na osnovu navedenog.Veljović Alempije.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->