Pojam tužbe Tužba je zahtev koji se podnosi sudu radi rešavanja građanskopravnog spora iz ličnih, porodičnih, radnih, trgovačkih

, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. Tužba je inicijalna parnična radnja tužioca kojom se pokreće prvostepeni parnični postupak. Tužbe mogu podnositi kako fizička, tako i pravna lica (tužioci). U materijalnom smislu, tužba je parnična radnja koja sadrži zahtev za pružanje pravne zaštite određene sadržine. U formalnom smislu, tužba je pismeno u kome je sadržana tužbena parnična radnja – podnesak, ili zapisnik koji podnesak zamenjuje. Tužbom se ostvaruje pravo na pravnu zaštitu i s obzirom na njen cilj – ona je ofanzivna, a sobzirom na pravnu zaštitu – ona je dispozitivna (jer sadrži izjavu volje tužioca upućenu sudu – da sud pokrene postupak i izrekne traženu zaštitu) i radnja koja sadrži zahtev za presudu. Sadržina tužbenog pismena određena je zakonom i, pored tužbe, može da sadrži i druge parnične i materijalnopravne radnje tužioca (predlog za obezbeđenje dokaza; zahtev za izdavanje privremene mere obezbeđenja; zahtev za obezbeđenje parničnih troškova; zahtev za dosudu troškova postupka itd.) ili izjavu umešača o mešanju u parnicu.

Sadržina tužbe Zakon o parničnom postupku propisuje formu i sadržinu tužbe koji moraju biti ispunjeni da bi se postupak punovažno započeo, nastavio i okončao. Tužba je, podnesak, Tužba je pismeno, pismena radnja. U tužbi se, pored elemenata koji sadrži svaki podnesak, iznose: činjenice na kojima se zasniva zahtev (činjenični osnov); dokazi kojima se može proveriti istinitost iznetih činjenica, kao i zahtev za presudu – tužbeni zahtev, kako u pogledu glavne stvari (osuda na potraživanje – činidbu, utvrđenje ili pravno preinačenje), tako i u pogledu sporednih traženja (kamata; ugovorna kazna; penali i dr.). Tužilac koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu, dužan je da u tužbi imenuje punomoćnika za primanje pismena. A ukoliko to ne učini tužba se odbacuje. U tužbi tužilac nije obavezan da navede i svoje pravno shvatanje o tužbenom zahtevu (pravni osnov), a kad ga navede – sud njime nije vezan. Tužbom se određuju i granice raspravljanja, izviđanja i odlučivanja. Tužba se podiže kod nadležnog suda. Njenim podizanjem nastupaju određena procesnopravna i materijalnopravna dejstva, odnosno ta dejstva nastaju i dostavljanjem tužbe tuženom. Tužba se može povući i preinačiti, dopuniti i ispraviti (precizirati), a tužilac se može odreći tužbenog zahteva u kom slučaju se ex lege tužba smatra povučenom (fikcija o povlačenju tužbe; tzv. kvalifikovano povlačenje – za razliku od običnog).

Tužbeni zahtev

U suštini. pa ako sud nađe da tužiocu ne pripada ono pravo koje u tužbi ističe – odbiće tužbeni zahtev. Kod deklaratornih tužbenih zahteva. Tužbeni predlog Tužbeni predlog se u praksi često naziva onaj deo tužbenog podneska u kome tužilac formuliše izreku presude onako kako ona. Procesnopravno. Najzad. Najznačajnije materijalnopravno dejstvo se sastoji u tome što se ovom radnjom prekida zastarevanje potraživanja i održaj. a i kad je naveden – sud njime nije vezan.). Pravo na razvod i na poništaj braka ne prelazi na naslednike. konstitutivne tužbe mogu se podneti samo ako su izričito predviđene u pravnom poretku. da se poništi sudsko poravnanje i dr. prisutno procesnopravno shvatanje. niti može suditi mimo ili preko postavljenog zahteva. ali oni mogu nastaviti postupak ako je tužba podnesena. po pravilu. smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. Podnošenjem tužbe održava se i prekluzivni rok materijalnog prava ako tužba bude podnesena pre njegovog isteka. jer materijalnopravni osnov tužbenog zahteva nije obavezan elemenat tužbe. po njegovom mišljenju. iz tužbenog predloga treba da se tačno vidi sadržina i obim pravne posledice o kojoj tužilac traži presudu. tužilac mora da kvalifikuje pravo ili pravni odnos čije se utvrđenje traži. smatra se da prekid nije ni nastupio. ako odbačena tužba bude ponovo podnesena u roku od tri meseca. U našem pravu je. Isto važi i za vrstu zaštite. O njegovoj sadržini do danas nema saglasnosti – u teoriji i praksi. ali mu ona pripada po nekoj drugoj pozitivnoj normi. Podnošenje tužbe proizvodi izvesna materijalnopravna i procesnopravna dejstva. Po prvom. dan podnošenja tužbe od značaja je utoliko što sud svoju nadležnost ceni prema stanju činjenica na taj dan. treba da glasi. jer će sud izreći pravnu posledicu i kad nađe da tužiocu ne pripada tražena zaštita po normi koju navodi.Tužbeni zahtev je tvrdnja tužioca da ima pravo na izricanje pravne posledice određene sadržine (pravo na konkretnu pravnu zaštitu). Sud je vezan tužbenim zahtevom u subjektivnom i objektivnom smislu – ne sme postupkom obuhvatiti nikog ko u tužbi nije označen kao parničar. Ako poverilac povuče tužbu. Prema tome. II Dejstvo podnošenja tužbe sudu. Potonje promene. U osnovi (suštini) postoje dva shvatanja: materijalnopravno (civilističko) i procesnopravno. to je moguće reći samo za kondemnatorne tužbene zahteve. No. nemaju u tom pogledu uticaja. u osnovi. bitni elementi tužbenog zahteva jesu: pravna posledica čije izricanje tužilac traži. . što znači da njihovi zahtevi izviru neposredno iz određene materijalnopravne norme (eventualno i iz procesnopravne norme – kod zahteva da se poništi odluka izabranog suda. Po drugom bitni elementi tužbenog zahteva su: činjenice i pravna posledica koja se iz njih izvodi. činjenice iz kojih se izvodi ta posledica i materijalnopravna norma na kojoj je zasnovana.

ako se radi o sporu za koji nije predviđena isključiva jurisdikcija jugoslovenskog suda i ako postoji faktička uzajamnost. nego samo po prigovoru stranaka. podnošenje protivtužbe i isticanje protivpotraživanja u cilju prebijanja. naziva se tužba za osudu na činidbu – kondemnatorna tužba – gde se podrazumeva i činidba koja se sastoji u uzdržavanju. . propuštanju postoji i brisovna tužba. stvarna. tražbena.. i kao negativne (da pravo ili pravni odnos ne postoji odnosno da je isprava neistinita). ili o istinitosti odnosno neistinitosti neke isprave. kojom se ostvaruje neko stvarno pravo. presuda neće obavezivati tuženog ni na kakvu činidbu. Na zasnivanje litispendencije pred inostranim sudom ne pazi se po službenoj dužnosti. Ako takva tužba bude usvojena. Pokretanje parnice u određenom predmetu pred inostranim sudom ne predstavlja apsolutnu smetnju za pokretanje parnice pred domaćim sudom u istom predmetu. naš sud će na zahtev stranke prekinuti postupak ako je pred stranim sudom pokrenut postupak u istoj stvari. Sadržina tužbenog zahteva u pravnoj nauci služi kao osnov za klasifikaciju pojedinih vrsta tužbi. III Klasifikacija i vrste tužbi. ako se njom ostvaruje neko pravo na osnovu nasleđa. kad se ostvaruje neko potraživanje iz obligacioniih i kvaziobligacionih odnosa (npr. Druga vrsta je tužba za utvrđenje – deklarativna tužba. Najčešće tužilac svoj zahtev u tužbi postavlja tako što traži od suda da tuženog primora da učini nešto što je dužan prema tužiocu. Tužba je nasledna. ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Ovom tužbom tužilac može tražiti da sud samo utvrdi postojanje. jer sadrži samo utvrđenje suda. deklaraciju o postojanju odnosno nepostojanju nekog prava ili pravnog odnosa. odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa. i dr. uspostavljena je i podela tužbi koja se zasniva na kriterijumu sadržine zaštite koja se od suda traži. Tužbe za utvrđenje označavaju se još i kao pozitivne (kad se traži da sud utvrdi pravo – postojanje prava ili pravnog odnosa ili istinitost isprave). Ova vrsta tužbi kojom se zahteva da sud tuženog primora da odgovori svojoj obavezi.Isto dejstvo kao i podnošenje tužbe imaju u parnici: preinačenje tužbe. niti će na osnovu te presude moći da se traži prinudno izvršenje. Ukoliko dođe do pokretanja parnice pred našim sudom u predmetu povodom koga je zasnovana litispedencija pred inostranim sudom. a neće. Prema sadržini pravnog osnova na kome se tužba zasniva. u teoriji građanskog procesnog prava. Pored ove podele. tužbe se dele i nazivaju prema pravnoj posledici na koju su usmerene. naknada štete). nečinjenju. stavljanje incidentnog (prejudicielnog) zahteva za utvrđenje.

u parnici istaći i tužbeni zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji odnosno ne postoji. kad promena ne može da se ostvari voljom pravnog subjekta. da se uredi vreme ispunjenja obaveza od strane dužnika. Promena na koju je tužba usmerena može se sastojati u izmeni ili bližem određivanju sadržine pravnog odnosa. ali svoj stav o ovom prejudicijelnom pitanju izneće u obrazloženju presude. za poništaj pravnog posla. a presuda kojom se poništava neki pravni posao kao nedopušten. Navešćemo kao primer ovakvog prejudicijelnog zahteva za utvrđenje parnicu u kojoj tužilac traži određene iznose na ime zakupnine. to ne važi i za odnos koji je prestao da postoji: izuzetno. Ona sadrži zahtev za promenom jednog prava. npr. npr. u prestanku jednog pravnog odnosa. Ovakve promene ostvaruju se tužbom. presuda kojom se izriče razvod braka deluje ubuduće. a tuženi ističe da ne postoji ili da je prestao zakupni odnos u kome bi utužena zakupnina bila ugovorena kao obaveza tuženog. O pravu nasleđa koje će neko imati posle smrti onog ko je živ. pored postojećih zahteva. sud će ipak. raspravljati o postojanju ili nepostojanju zakupnog odnosa. Isticanje ovakvog zahteva ne smatra se preinačenjem tužbe. Kada se preobražajna tužba usvaja. nego samo pravnosnažnom sudskom presudom. bilo da njom zahtev tužioca odbija usvajajući prigovor tuženog. Ukoliko tužilac postavi zahtev da se utvrdi da zakupni odnos postoji i zahtev bude presudom usvojen. pošto bez toga ne bi mogao da se razreši spor o tužbi kojom je parnični postupak pokrenut. reobražajnu tužbu ZPP ne predviđa kao posebnu vrstu tužbi. ZPP predviđa i slučaj kad je otvoreno prejudicijelno pitanje. može se tražiti da sud utvrdi da je određeni odnos ranije postojao. za povećanje alimentacije. ili ima i povratno dejstvo (ex tunc). Sledeća kategorija tužbi je preobražajna – konstitutivna tužba. S obzirom da ovaj zahtev ima karakter tužbenog zahteva o njemu će se odlučiti u izreci presude i ukoliko je usvojen. sud će uzeti ovo pitanje kao prejudicijelno i dati svoje rešenje stvari u obrazloženju presude. . izreka suda o tome važiće kao pravnosnažno presuđena stvar i po novim eventualnim tužbama za plaćanje zakupnine koje bi tužilac podigao prema tuženom. bilo da zahtev tužioca usvaja kad prigovor tuženog nema mesta. ako se na tom odnosu zasniva neko pravo u sadašnjosti. jer samo ona pruža punu izvesnost da su ispunjene pretpostavke pod kojima se promena može zahtevati. što nije podobna za izvršenje. presuda može imati dejstvo da promena nastaje ubuduće (ex nunc). Ukoliko tužilac ovaj zahtev ne postavi. ako je sud pred kojim parnica teče nadležan za takav zahtev. No. u prestanku jedne procesne situacije. Ova tužba je slična sa tužbom za utvrđenje. ta izreka važi kao presuđena stvar i za buduće sporne odnose stranaka ako nastanu u ovoj stvari. ili. U tom slučaju tužilac može. Ako ovaj zahtev nije postavljen. ne može se podnositi tužba za utvrđenje.Teoretska razmatranja deklarativne tužbe o nekom pravnom odnosu ukazuju da predmet utvrđenja može biti samo pravo ili pravni odnos o kojem se može raspravljati kao o hipotetičkom odnosu u sadašnjosti. po prigovoru tuženog. dejstvuje kao da taj pravni posao nije uopšte postojao. ali se njene specijalnosti priznaju u teoriji i praksi.

ako je smanjio tužbeni zahtev ili ako je promenio. Ako je tužilac tužbu preinačio pre zaključenja glavne rasprave u skladu s odredbama o stvarnoj nadležnosti suda. Prvobitni zahtev postavljen zbog smanjene radne i opšte životne sposobnosti. sud ima ovlašćenja da ocenjuje razloge zbog kojih se tuženi protivi preinačenju i da preinačenje usvoji rešenjem protiv kojeg tuženom nije dozboljena posebna žalba. povećava se na taj način što se traženi iznos u tužbi menja na veći iznos. Suprotno tome. Preinačenje tužbe je moguće samo do zaključenja glavne rasprave. Sud se uvek javlja u ulozi arbitra o umesnosti preinačenja . tako da usled toga tužbeni zahtev nije promenjen. Objektivno preinačenje nastaje: promenom istovetnosti zahteva. sud nema ovlašćenja da ulazi bliže u razloge zbog kojih tužilac ovu radnju preduzima i da. Smatra se da je tuženi prećutno pristao na preinačenje tužbe ako se upusti u raspravljanje po preinačenoj tužbi. zbog telesnog oštećenja. a nije se pre toga protivio tom preinačenju. povećanjem postojećeg ili isticanje drugog zahteva uz postojeći. o objektivnom preinačenju tužbe. traži se pristanak tuženog. kad to opravdavaju činjenice koje se pojave kao nove u parnici. Ako nije nadležan. Preinačenje tužbe obavezuje prvostepeni sud da odmah ispita da li ostaje stvarno nadležan. preinačenu tužbu dostavlja nadležnom sudu. koji odgovara promeni koja je nastala od podnošenja tužbe daljim pogoršanjem zdravlja tužioca. preinačenje prihvati ili ne prihvati. Tužba nije preinačena: ako je tužilac promenio pravni osnov tužbenog zahteva.IV Preinačenje tužbe. Posle dostavljanja tužbe tuženom. a sve to kao posledica povreda zbog kojih se tužbom traži naknada štete. U prvom slučaju govori se o subjektivnom preinačenju tužbe. ne prepuštajući potpunoj dispoziciji tuženog da svoj pristanak uskrati i u slučaju kad sud smatra da bi preinačenje bilo celishodno za konačno rešenje odnosa među strankama. u odnosu suda i tuženog. Radnja kojom se uspostavlja objektivno preinačenje stvar je dispozicije tužioca. O preinačenju tužbe sud treba da uvek donese odluku. Objektivno preinačenje. do preinačenja tužbe najčešće dolazi proširenjem postojećeg zahteva. 1. s tim da protiv rešenja kojim se usvaja preinačenje nije dozvoljena posebna žalba. što važi i za preinačenje kojim se menja sastav inače stvarno nadležnog suda. dopunio ili ispravio pojedine navode. Dok se tužba ne dostavi tuženom. Celishodnost i ekonomičnost postupka opravdava da se jednom podneta tužba menja u svojim osnovnim elementima kojima je označen tuženi i opredeljen tužbeni zahtev. po svojoj oceni celishodnosti. to je u sporovima za naknadu štete. U praksi. Pojam. Najčešće. ne postoji razlog zbog kojeg bi trebalo da i tuženi bude uveden u ocenjivanje pitanja koja nastaju povodom preinačenja. u drugom.

Retko dolazi do toga da tužilac predlaže subjektivno preinačenje tužbe. To znači da. Kad se postupak okončava odlukom suda na osnovu odricanja tužioca od tužbenog zahtev (bilo u prvom stepenu. u odnosu na sud. U odnosu na tuženog. Za ovo je potreban pristanak lica koje treba da stupi u parnicu na mesto tuženog. nastaje obaveza da po službenoj dužnosti na odricanje od tužbenog zahteva pazi u toku celog postupka. Tuženi se. stvar stoji drukčije. već u interesu zavođenja reda u poremećenim pravnim odnosima. s jedne strane. Ako se tuženi u roku od 15 dana od dana obaveštavanja o povlačenju tužbe ne izjasni o tome. svi rezultati raspravljanja i rešenja stvari od strane prvostepenog suda po tužiočevom traženju sudske zaštite. u prvom redu. povlačeći tužbu. nije potreban pristanak tuženog pošto zakon istovremeno određuje da tužilac koji se odrekao tužbenog zahteva ne može u istoj stvari ponovo podneti tužbu. Treba strogo razlikovati prosto povlačenje tužbe od izjave tužioca o povlačenju tužbe kojom se istovremeno odriče od zahteva u tužbi.tužbe imajući u vidu. Subjektivno preinačenje postoji kad se umesto prvobitnog tuženog tuži drugo lice. Ako pristane. dakle. mora da primi parnicu u onom stanju u kakvom se nalazi kad u nju stupa. Stranke imaju ravnopravan tretman i tada sud nije vezan radnjom kojom tužilac preinačuje tužbu. Ovakvo gledanje na položaj suda u odnosu na stranke opravdava da se u slučaju usvajanja preinačenja ne zastaje s postupkom. Ako tuženi ne pristaje. Kad tužilac povlači tužbu i u isto vreme odriče se tužbenog zahteva. To važi i za povlačenje tužbe do zaključenja glavne rasprave i tuženi na to pristane. nalazi u položaju kao da je tužilac priznao da zahtev tužbe nije osnovan. 2. Sud ne odlučuje ni u korist tužioca ni u korist tuženog. smatraće se da je pristao na povlačenje. povlačenje tužbe nema dejstva i parnica teče dalje. tako da povlačenje tužbe uz odricanje od tužbenog zahteva ima dejstvo pravnosnažno presuđene stvari na štetu tužioca. već da se ocena suda o preinačenju podvrgne ispitivanju pred višim sudom u momentu kad parnica dođe u fazu da se u postupku po žalbi pred višim sudom nalaze svi elementi parnice. Po zakonu. Tako povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podneta i tužilac je može ponovo podneti. bez ikakvih posebnih uslova. odnosno odustajući od tužbe prema prvobitnom tuženom. V Povlačenje tužbe. sud treba da ima u vidu načelo parničnog postupka prema kojem stranke raspolažu onim što se pred sud iznosi da se kao spor razreši. Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog. društvene ciljeve u vršenju pravosudne funkcije. ili po žalbi – . sud treba da ima u vidu i one slučajeve u kojima je predmet spora ono čime stranke ne mogu raspolagati. niti protivljenjem tuženog. pre nego što se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. kad isti cilj može da ostvari podnošenjem nove tužbe prema drugom licu. ako se tužilac povlačenjem tužbe istovremeno odriče tužbenog zahteva. Subjektivno preinačenje. S druge strane.

i po tužbi i po protivtužbi. ili. a po protivtužbi prvostepeni postupak ima da se vodi pred većem. to ne isključuje mogućnost podnošenja protivtužbe. ili utvrditi postojanje ili nepostojanje nekog odnosa ili prava tuženog. a ne sudija pojedinac. a sve radi klasifikacije protivtužbe. ima da postupa veće. do čega bi moglo doći u zasebnim postupcima. izmirivati. a ne viši sud. VI Protivtužba. tužioca prema tuženom. ali i sredstvo napada kad tuženi protivtužbu podnosi sa ciljem da u vezi sa zahtevom tužbe ostvari prema tužiocu svoja prava odnosno svoj pravni interes. U ovako sjedinjenom postupku u parnici. ako je zahtev protivtužbe u vezi s tužbenim zahtevom. Protivtužba može biti sredstvo odbrane tuženog u parnici kojim suzbija zahtev tužioca. obuhvata u sebi i protivtužbu. I po sadržaju i po formi. i prejudicijelna – ako se . ako se protivtužbom traži utvrđenje nekog pravnog odnosa ili prava od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu. Međutim. ZPP je normirao kriterijume u vidu uslova na osnovu kojih tuženi može podići protivtužbu. kao procesni institut. kompenzaciona – kad se zahtevi tužbe i protivtužbe mogu međusobno prebijati.u drugom stepenu). protivtužba je: koneksna – kad zahtev u protivtužbi stoji u vezi sa zahtevom tužbe. ako je po protivtužbi stvarno nadležan sud pred kojim teče parnica po tužbi u postupku pred sudijom pojedincem. protivtužba je isto što i tužba sa samostalnim tužbenim zahtevom. opravdavaju se i uštede koje se postižu sprovođenjem jednog postupka i po tužbi i po protivtužbi. ako se ti zahtevi mogu prebiti. U sporu za razvod braka može se pristankom tuženog tužba povući i posle zaključenja glavne rasprave – sve dok postupak nije pravnosnažno završen. a takođe je isključeno različito rešavanje o činjenično i pravno povezanim odnosima. već mu ostaje na volju da li da je koristi ili da podnese tužbu u zasebnoj parnici. U vezi s tim. Tuženi nije dužan da podnosi protivtužbu kad njoj ima mesta. pobija stanje koje nastaje u pravnom poretku na osnovu ovakve sudske odluke. predlogom za ponavljanje postupka. Sve do zaključenja glavne rasprave tuženi može pred istim sudom podneti protivtužbu. Tužba. U tom slučaju. Po protivtužbi sud može da donese odluku kojom će određeni materijalnopravni odnos raspraviti obavezujući tužioca prema tuženom na određenu činidbu. Protivtužbu tuženi može podneti pred istim sudom pred kojim je tužilac pokrenuo parnicu prema tuženom ako je za njen zahtev stvarno nadležan taj sud. međusobno prebiti potraživanja. ili. takva odluka suda ima važnost pravnosnažno presuđene stvari na štetu tužioca i tužiocu ostaje jedino da vanrednim pravnim lekom.

Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. a ako nova parnica bude pokrenuta sud će tužbu odbaciti. iako su bili ispunjeni uslovi. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka. Tuženi koji ovu radnju preduzima ističe da do prebijanja pre parnice nije došlo. Ako koja od stranaka otudji stvar ili pravo o kome teče parnica. Tuženi može prigovor protivtražbine radi prebijanja da povuče. U slučaju da prigovor bude povučen. i traži od suda da on izvrši prebijanje svojom odlukom. Prigovor tuženi može da istakne kao neposredno odbrambeno sredstvo i kao eventualno odbrambeno sredstvo. Prigovor protivtražbine radi prebijanja može da istakne samo tuženi. parnica počinje da teče od časa kad je o tome zahtevu obaveštena protivna stranka. litispendencia o zahtevu koji je istaknut prigovorom prestaje. u toku parnice. Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica može stupiti u parnicu na mesto tužioca. Prigovor protivtražbine radi prebijanja je nesamostalna parnična radnja. sud neće odlučivati o prigovoru protivtražbine radi prebijanja. sud će svojom odlukom izvršiti prebijanje i odbiti tužiočev tužbeni zahtev u celosti ili delimično. U slučaju sudske kompenzacije. Dok parnica teče ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica.protivtužbom traži utvrđenje nekog pravnog odnosa ili prava od čijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimično odluka o tužbenom zahtevu. . VII Prigovor protivtražbine radi prebijanja. od trenutka kad je parnica počela da teče pa sve do zaključenja glavne rasprave. Za povlačenje prigovora nije potreban pristanak tužioca. ističe novi zahtev za presudu. Ukoliko tužba bude odbačena ili povučena. ako postoji jurisdikcija domaćih sudova i ako je parnični sud stvarno nadležan za rešavanje o novom zahtevu. Sud je dužan da u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li već teče druga parnica o istom zahtevu medju istim strankama. Prigovor protivtražbine radi prebijanja je stranačka parnična radnja tuženog kojom on. prebijanje nastaje konstitutivnom sudskom odlukom. Ukoliko su ispunjeni uslovi za prebijanje. to ne sprečava da se pranica medju istim strankama dovrši. odnosno tuženog samo ako na to pristanu obe strane.

Brisovna tužba se podnosi u roku koji zavisi od toga da li se određeno lice nalazi u pravnom odnosu sa osobom koja je upis izvršila (npr. u drugom da ne postoji potraživanje tuženog. Sud ne može odlučiti dopunskom presudom ni o zahtevu iz tužbe ni o zahtevu iz prigovora. Samim tim. Tok postupka u parnici u kojoj je istaknut prigovor protivtražbine radi prebijanja zavisi od toga. Ovom tužbom se traži utvrđenje nevaljanosti izvršenog zemljišno knjižnog upisa i povraćaj u pređašnje zemljišno knjižno stanje. VIII Brisovna tužba. U tom slučaju sud treba odlukom samo da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan. jer tuženi nije podigao protivtužbu već prigovor protivtražbine radi prebijanja. Kad sud utvrdi da je neosnovan tužiočev tužbeni zahtev. a u trećem sud vrši prebijanje tako što u celosti odbija tužbeni zahtev ili ga delimično usvaja i nalaže tuženom da ispuni deo nekompenziranog dela potraživanja. knjižni prethodnik i sledbenik. jer je zahtev koji je ovom radnjom istaknut nesamostalan zahtev za presudu. od toga zavisi i redosled raspravljanja i izviđanja u svakoj konkretnoj parnici. lice koje je upisalo zabeležbu spora) o tome da je određeno pravo upisano u zemljišne knjige. hipotekarni poverilac. Ako se neko pravo upiše u zemljišne knjige. predbeležni pribavilac prava svojine. Ukoliko sud utvrdi da je tuženi neosnovano podigao prigovor. sud neće osuditi tužioca na činidbu. u prvom stavu dispozitiva sud utvrđuje da postoji potraživanje tužioca. Dispozitiv presude sastoji se iz tri stava. tvrdi se da je upis izvršen na osnovu rušljivog pravnog . čije se odredbe kao pravna pravila od sudova i danas primenjuju. sud po službenoj dužnosti obaveštava sva lica koja imaju od ranije upisano neko zemljišno knjižno pravo ili pravom zaštićeni interes (npr. Ako je protivtražbina bila veća od tražbine. u drugom da postoji potraživanje tuženog. on ne odlučuje posebno o tuženikovom zahtevu. Sud može jedino da donese delimičnu presudu kojom će utvrditi da postoji tužiočevo potraživanje. godine (paragraf 67-78). a u trećem usvaja tužbeni zahtev. da li on priznaje postojanje protivtražbine ili ne. O zahtevu sud odlučuje konačnom presudom. Prigovor je nesamostalna parnična radnja i iz tog razloga nije dopušteno da sud odlučuje o njemu delimičnom presudom. Tuženi može da preduzme ovu parničnu radnju i u pismenoj i u usmenoj formi. kao i od toga da li je prigovor istaknut kao neposredno ili kao eventualno odbrambeno sredstvo.Ova parnična radnja dovodi do prekida toka roka zastarelosti. U prvom stavu sud utvrđuje da postoji potraživanje tužioca. Predviđena je Zakonom o zemljišnim knjigama od 1930. kojim se može tražiti kompenzacija samo u granicama tužiočevog tužbenog zahteva.

Kumulaciji ima mesta čim su se stekli uslovi. Protekom roka od tri godine. I.a postupak odvija i okončava jednom odlukom. Prema osnovnim elementima. odnosno u roku od 60 dna ako se tužilac nalazi u inostranstvu. jer se istovremeno raspravlja i rešava o više sporova. strah. zbog telesnog oštećenja kao posledice smanjenja radne sposobnosti. Ako zahtevi nisu povezani istim činjeničnim i pravnim osnovama. Kumulacija zahteva (objektivna kumulacija). o visini vrednosti oštećenog ili uništenog vozila. Kumulacija zahteva u jednoj tužbi javlja se najčešće u parnicama radi naknade raznih vidova štete iz saobraćajnog udesa (pojedinačnih naknada za svaku od posledica udesa): materijalne štete zbog troškova lečenja. kao i u odnosu na tužbeni zahtev. onda po svim . rok za podnošenje tužbe iznosi tri godine. na više od jednog zahteva. KUMULACIJA ZAHTEVA I SUBJEKATA U TUŽBI Pojam i vrste. zbog izgubljene zarade. ZOO). B. Međutim. a po drugom veće u istom sudu. oni se mogu istaći u jednoj tužbi protiv istog tuženog samo kad je isti sud stvarno nadležan za svaki od zahteva i kad je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. Pod takvim pretpostavkama ostvaruje se ekonomija u parničenju time što stranke odmah raščišćavaju svoje sporne odnose. Ako zainteresovano lice nije bilo obavešteno o izvršenom upisu. ZPP je uredio neka osnovna pitanja odredbama o suparničarstvu i za slučaj da se tužbom istakne više zahteva. Pojam i vrste. odnosno prekluzivniih rokova. proširili su ovakav model tužbe i u odnosu na stranke na više od dva parničara. uzima se da u parnici postoji jedan tužilac. kao i nematerijalne štete (pretrpljeni bol. Zakon rešava i pitanje nadležnosti suda: ako je po nekom od zahteva nadležan sudija pojedinac. a da li će do nje doći zavisi od dispozicije tužioca. a u svakom slučaju – istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora – član 111. U prvom slučaju tužba se može podneti u roku u kome pravo zastareva ili prestaje prema opštim pravilima (u slučaju rušljivosti – pravo zahtevanja poništaja prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja rušljivosti. Protiv nesavesnih lica sa uspehom semože podići brisovna tužba i posle proteka navedenih rokova.posla) ili se u takvom odnosu ne nalazi. za savesno lice nastupa fikcija apsolutne tačnosti izvršenog upisa pa se izvršeni upis u njihovu korist više ne može napadati. jedan tuženi i jedan tužbeni zahtev. Objektivna kumulacija nastaje kad tužilac u jednoj tužbi ističe istovremeno više tužbenih zahteva protiv istog tuženog. postavljen je uslov: da su svi zahtevi povezani istim pravnim i činjeničnim osnovama. smanjena opšta životna sposobnost) itd. U drugom slučaju tužba se podnosi u roku od 30 dana ako se tužilac nalazi u zemlji. praktični razlozi da se u jednom postupku jednovremeno reši više sporova. alli u okviru opštih rokova zastarelosti. Da bi to mogao istaći.

1. Tuženi je ovlašćen da isplati ponuđeni iznos u novcu u toku čitavog postupka pred parničnim sudom. Suparničarstvo nastaje kad više lica jednom tužbom tuže ili kad je više njih jednom tužbom tuženo.zahtevima sudi veće. ali za ovu vrstu kumulacije važe i pravila o preinačenju tužbe. ako nađe da onaj koji je ispred njega istaknut. ili da ispuni neku drugu činidbu. Od značaja je i alternativno ovlašćenje tuženog. Suparničarstvo na strani tužilaca u teoriji se naziva aktivnim. a na . a to može učiniti i u izvršnom postupku sve dok ne počne s izvršenjem svoje jedine nenovčane obaveze. Za eventualnu kumulaciju karakteristično je da postoji redosled koji tužilac uspostavlja u postavljanju zahteva koji su u međusobnoj vezi. Po svojoj pravnoj prirodi. Tako tužilac izbegava drugu parnicu ako tužbu ograniči na jedan zahtev.KUMULACIJA SUBJEKATA (subjektivna kumulacija – suparničarstvo) 1. tako što predlaže da sud sledeći od tih zahteva usvoji. usled čega vrednost novca redovno opada. a usmereni su na ostvarivanje istovetnog pravnog ili ekonomskog interesa. sukcesivna i eventualna. u daljem toku postupka ponuđena novčana suma se ne može niti smanjiti niti povećati bilo na koji način ili bilo čijom voljom. U dispozitiv presude ovlašćenje se unosi onako kako je ponuđeno od tužioca. naročito u situaciji kada parnice traju i po nekoliko godina pa i desetina godina. Pojam. Alternativno ovlašćenje tuženog (procesna facultas alternativa). I ovde se ponavlja uslov da je sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahteva i da je za sve zahteve određena ista vrsta postupka. Kumulacija tužbenih zahteva može biti obična. C. nije osnovan. Kada tužilac u tužbi ističe samo jedan nenovčani tužbeni zahtev ovlašćen je po ZPP da u tužbi predloži da tuženi isplati određenu sumu novca. odnosno izjavom. Sukcesivna kumulacija nastaje naknadnim isticanjem novog tužbenog zahteva sve do zaključenja glavne rasprave. sukcesivna i eventualna. čijom se isplatom tuženik oslobađa obaveze na izvršenje nenovčanog potraživanja. 2. to je materijalnopravna ponuda koju je sud dužan uneti u dispozitiv presude. niti se može zameniti drugom činidbom. Od trenutka podizanja tužbe. ako usvoji nenovčani tužbeni zahtev. To je velika manjkavost ovog procesnog instituta. Eventualna kumulacija nastaje kad tužilac dva ili više zahteva. a ishod spora pokaže da on nije osnovan. koji su međusobno povezani ističe u jednoj tužbi. Obična. Obična kumulacija nastaje unošenjem više zahteva u podnetu tužbu. koje ZPP takođe predviđa. Sud nije ovlašćen ispitivati u bilo kom pogledu alternativno ovlašćenje. jer proizilaze iz istog činjeničnog osnova. pa i visinu iznosa koju tužilac traži od tuženika. koja se u praksi skoro redovno ispoljava.

Suparničarstvo sa eventualno tuženim postoji. ali može jednom tužbom tužiti i odgovorno lice i državni organ odnosno organizaciju. kad se traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom. npr. Ono nastaje. uz tužioca može pristupiti novi tužilac do zaključenja glavne rasprave. a za svaki zahtev isti sud je stvarno i mesno nadležan. mora primiti parnicu u onom stanju u kome se ona nalazi kad u nju stupa. 3. simile factum) i ako uz to postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog. Takvo suparničarstvo sa eventualno tuženim. pošto se bez toga spor ne bi mogao rešiti na jednak način prema svim suparničarima. koju imalac menice podiže protiv meničnih obveznika. Onaj ko pristupa tužbi odnosno onaj na koga se tužba proširuje. tužbom po zakonu o menici. gde treba da učestvuju u svojstvu stranke u parničnom postupku sva lica prema kojima odluka suda treba da ima dejstvo. Suparničarstvo se može pojaviti: već u momentu podizanja tužbe. Materijalno. . formalno i zakonsko suparničarstvo. ili ko je i inače u obavezi prema njemu iz pravnog odnosa koji je nastao. pričini svojim nezakonitim radom. Specifično suparničarstvo je i pravo na naknadu štete koju u vezi s obavljanjem službe ili druge delatnosti državnog organa ili organizacije koja vrši poslove od javnog interesa. ili nepravilnim radom. idem factum). postoji određeni redosled kojim tužilac postavlja zahtev iz tužbe. lice ili organ koji vrši tu službu ili delatnost. Najčešće. Znači. i do tada tužba može biti proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom. koji se osnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom stanju i istom pravnom osnovu (simile jus.strani tuženih. a formalno (nepravo) ako su predmet spora zahtevi odnosno obaveze iste vrste. 2. fakultativan karakter suparničarstva zadržava se i kad je jedinstveno. postoji suparničarstvo koje je određeno zakonom – zakonsko suparničarstvo. Suparničarstvo je materijalno (pravo) kad su suparničari u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili njihova prava odnosno obaveze proističu iz istog činjeničnog stanja i istog pravnog osnova (idem jus. Suparničarstvu se ne daje obavezan karakter. tužbom protiv glavnog dužnika i jemca. ili ako prema pojedinim od tuženih ističe različite zahteve koji su u međusobnoj vezi. Suparničarstvo sa eventualno tuženim. Oštećeni ima pravo da zahteva naknadu i neposredno od lica koje je pričinilo štetu. tako da kumulacija tuženih nije redovno suparničarstvo u kome se prema oceni tužioca svi tuženi nalaze prema njemu u istoj obavezi. suparničarstvo sa eventualno tuženim javlja se onda kad tužilac nije načisto ko je odgovoran za štetu koja mu je pričinjena. Dakle. za slučaj da ne bude usvojen prema onome koji je u tužbi naveden pre njega. dozvoljava se samo ako prema svakom od tuženih tužilac postavlja isti zahtev. Dalje. pasivnim suparničarstvom.

iako je u njoj usvojen tužbeni zahtev. Nezavisnost pojedinih suparničara dolazi do izražaja i u njihovom stavu prema činjeničnim tvrdnjama protivnika. Ovim se sprečava da nastanu pravne situacije u kojima bi različite presude prema pojedinim tužiocima ili tuženim jedna drugoj protivurečile sadržinom izreke u presudama. Sud može i da odvoji raspravljanje prema pojedinim suparničarima. Jedan od njih može biti svedok po činjenici koja je od značaja samo za odnos drugih prema protivniku. dejstvo parničnih radnji koje su izvršili drugi suparničari. bez obzira što je neko od drugih suparničara protiv te presude uložio žalbu. ovo pravilo ne primenjuje se u sporovima koji se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa mogu rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima. s tim da će priznanje drugih suparničara uzeti u ocenu prilikom sumiranja svih rezultata dokaza. Prosto i jedinstveno suparničarstvo. jer presuda deluje samo prema strankama (res judicata jus facit inter . presuda doneta prema njima. prekid ili mirovanje koje je nastupilo prema jednom ne povlači zastoj prema pojedinim suparničarima. Ako tužba obuhvata samo neke od suvlasnika. sud će prema ovim drugim uzeti tu činjenicu kao neosporenu. Svaki suparničar može pobijati presudu žalbom samo u delu koji se na njega odnosi. zakon u tom pogledu propisuje različita pravila u zavisnosti od toga da li se radi o prostom (običnom) suparničarstvu ili jedinstvenom (posebnom) suparničarstvu. onaj ko traži da sud utvrdi da mu pripada neka službenost po toj nepokretnosti mora tužbu da podigne prema svim suvlasnicima. Rokovi posebno teku prema pojedinim suparničarima.Specifično suparničarstvo postoji i po tužbi za naknadu štete protiv vlasnika motornog vozila i organizacije (osiguravajućeg društva) kod koje je osigurano vozilo od štete prema trećim licima. bilo da su na strani koja je tužena. ako pojedini suparničari propuste svoju parničnu radnju. ne bi imala dejstva prema netuženim suvlasnicima. tako da bi se međusobno isključivale. Nezavisnost položaja prostih suparničara u najvećoj meri ogleda se u odnosu na presudu. npr. Presuda postaje pravnosnažna prema onom suparničaru koji nije uložio žalbu. dok će prema onom prvom pristupiti dokazivanju. Prosto suparničarstvo ne uspostavlja nikakav poseban odnos između suparničara. Bilo da se nalaze na istoj strani kao tužioci. 4. ako nepokretnost pripada nekolicini suvlasnika. svaki prost suparničar je samostalan kao stranka u parnici. Ako jedan od njih osporava činjenicu koju drugi priznaju. Jedinstveno suparničarstvo postoji uvek kad se radi o odnosu koji je za sve učesnike zajednički tako da po prirodi stvari takav odnos može biti utvrđen samo na traženje svih protiv svih. Shodno tome. što znači da svaki od suparničara može da preduzima radnje u postupku koje imaju dejstvo samo u odnosu na protivnu stranu. Međutim. Kako položaj suparničara nije uvek isti. Tako. može izreći i delimičnu presudu ili presudu zbog izostanka samo prema nekim suparničarima. proteže i na one koji te radnje nisu preduzeli. a ne i u odnosu na ostale suparničare na strani na kojoj se i sam nalazi. U toj situaciji radi se o ''jedinstvenim suparničarima'' i suparničari se smatraju kao jedna parnična stranka tako da se.

pa se kod jedinstvenog suparničarstva u ovom slučaju ne bi mogla doneti presuda na osnovu priznanja. bilo na strani tužilaca. a neki od jedinstvenih suparničara nisu prisutni. namećući mu obavezu da traži povraćaj u pređašnje stanje u kome pozitivno rešenje koristi svima. a negativno nanosi samo njemu štetu. Po jednom gledištu. Učešće glavnog umešača. Zajednički mogu biti tuženi glavni dužnik i jemac (samo ako to nije u protivnosti sa sadržinom ugovora o jemstvu). Propisano je i suparničarstvo stranaka po tužbi trećeg lica (tzv. uporedo s prvom parnicom. drugi primer: tužba javnog tužioca da se poništi brak. Ista mogućnost postoji i u slučaju da je jemac prema sadržini ugovora i platac (solidarni jemac). a odsutni suparničar može svojim protivljenjem u postupku za povraćaj u pređašnje stanje da to priznanje liši dejstva. u celini ili delimično pripada stvar ili pravo o kome stranke vode parnicu. Ili. svih potencijalnih naslednika. uzima se da ovde postoji priznanje svih. izostali parničar ne priznaje tvrdnju parničara. U toku parnice obe stranke mogu biti obuhvaćene tužbom lica koje je saznalo za parnicu. Razlozi kojima se pobija prvo stanovište ubedljivi su: zašto izostalog suparničara izdvajati iz jedinstvenog suparničarstva. Međutim. samim tim što ne prisustvuje. . Ili. Ako ročištu prisustvuje samo jedan. pa prema njima nema mesta kontumacionoj presudi. Po drugom gledištu. Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca. 5. Suparničarstvo koje nastaje u ovom slučaju na strani tuženih je uvek prosto suparničarstvo. U parnici za utvrđenje naslednih prava mora da postoji jedinstveno suparničarstvo. sve dok se postupak pravnosnažno ne završi. To lice može tužiti obe stranke između kojih teče ta parnica. u stvari. Odgovor na tužbu koji je podneo samo jedan od suparničara dejstvuje ovde kao da su ga podneli i ostali. ako neku stvar drži više zakupaca. Ovo jedinstvo između parničara na istoj strani u parnici mora da ima za posledicu ono što je zakon propisao u pogledu dejstva parničnih radnji koje izvrši makar i samo jedan od suparničara. a zakupodavac hoće da se oslobodi zakupa. u teoriji su podeljena mišljenja o dejstvu jedinstvenog suparničarstva kad na ročištu prisutni suparničari koji su u jedinstvenom suparničarstvu priznaju tvrdnje protivne strane. nužno je da tuži sve zakupce. uzima se da su prisutni i drugi. bilo tuženih. 6.partes). Ova tužba mora da bude podignuta protiv oba bračna druga. što važi i za tužbe za poništaj ugovora gde na tuženoj strani ima više ugovarača. glavni umešač). tako što će jednom tužbom pred sudom pred kojim parnica teče tražiti da sud prema strankama u toj parnici odluči o zahtevu iz tužbe trećeg lica. a smatra se da njemu. Time se zasniva nova parnica koja teče.

zastati s prvom parnicom. Svaka stranka može osporiti umešaču pravo na ovakvo učešće. Sud će. Ako sud prihvati učešće umešača. Predviđeno je i učešće trećih lica u parnici kad u parnici koja teče među drugim licima neko treće lice učestvuje na taj način što će se pridružiti jednoj od stranaka kad za to postoje njegovi pravni interesi da ta stranka uspe u parnici (običan umešač). umešač može stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridružio.po tužbi trećeg lica protiv obe stranke u prvoj parnici koje time postaju suparničari na tuženoj strani. on ima položaj jedinstvenog suparničara i u tom slučaju može podneti vanredni pravni lek iako do nastupanja pravnosnažnosti odluke po tužbenom zahtevu nije učestvovao kao umešač. sud će dalje raspravljati po prvoj parnici i odlučiti o sporu stranaka u prvobitnoj parnici. Ako sud ne prihvati mešanje u parnici. sud će dalje odlučiti da li da o njoj raspravlja zajedno s tekućim parnicama i da donese zajedničku odluku (presudu). Posle toga ovlašćen je da stavlja predloge i da preduzima sve ostale parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridružio. Ukoliko postoje uslovi da se raspravlja po tužbi trećeg lica. Ako treće lice uspe sa svojim zahtevom. s obzirom na ishod spora po tužbi trećeg lica u toj parnici ne povuče tužbu. pa čak i u toku postupka nastavljenog podnošenjem vanrednog pravnog leka. Po pristanku obeju stranaka. . Ako je umešač stupio u parnicu po pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. Parnične radnje umešača imaju za stranku kojoj se pridružio pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti s njenim radnjama. D. ili da prvo raspravlja i odluči o tužbi trećeg lica. Parnicu umešač mora primiti u onakvom stanju u kakvom se parnica nalazi u trenutku kad se umeša. Učešće umešača (običan umešač). sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. a zahtev je postavio po drugom osnovu. kao i da učestvuje u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti. odbiti učešće umešača ako utvrdi da za to ne postoji pravni interes umešača. do pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija njegovo učešće umešač može da učestvuje u parnici i njegove parnične radnje za to vreme ne mogu se isključiti. pre svega da bi raščistio s tužbom ovog novog tužioca. ovlašćen je i da podnese vanredni pravni lek. a ne po onom po kome je pokrenuta prva parnica. Učešće trećih lica u parnici 1. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umešača. ukoliko tužilac. stranke u parnici u koju umešač ulazi ne mogu takvu odluku suda pobijati posebnom žalbom. najčešće. U parnicu umešač može stupiti u toku celog postupka. a i sam sud može bez izjašnjenja stranaka.

pristanak tužioca da na mesto tuženog stupi prethodnik nije potreban. ako postoji otpor umešača tužbenom zahtevu. Žalba umešača ne otklanja pravnosnažnost presude. pa ako utvrdi da ne postoji pravni interes umešača. Da li pravni interes postoji ili ne.Na položaj umešača. da umesto njega stupi kao stranka u parnicu. Umešač uvek ostaje pomagač i ne može da se ponaša kao samostalna stranka u parnici. Imenovanje prethodnika i obaveštenje trećeg lica o parnici. u parnicu koja se neuspešno završila. 2. sud će odbiti učešće umešača. To takođe važi i za slučaj da umešač ima položaj jedinstvenog suparničara. onda tuženi najdocnije na pripremnom ročištu. iako bi se ova presuda mogla doneti s obzirom na ponašanje tuženog. može tražiti da sud pozove to treće lice. po službenoj dužnosti. ako se stranka kojoj se umešač pridružio odrekne pravnog leka ili je od uloženog pravnog leka odustala. Najčešće to i jeste pitanje o kome će imati da odlučuje sud kad stranka ospori umešaču pravo da učestvuje u postupku. Kad je u tužbi navedeno da tuženi drži stvar ili koristi pravo. u svakom pojedinom slučaju. umešač ne može da stane na mesto stranke u aktivnostima koje su od odlučujućeg značaja za procesni položaj stranke. faktičko je pitanje. Mogućnost aktivnosti umešača uslovljena je korišću koju stranka može da ima od učešća umešača i tada radnje umešača imaju isto dejstvo kao i da ih je preduzela stranka kojoj se umešač pridružuje. a ako ovo nije održano pre nego što se upustio na glavnoj raspravi u raspravljanje o glavnoj stvari. Ukoliko tužilac protiv tuženog ne ističe i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tuženi u ime prethodnika drži stvar ili koristi pravo. . u prvi plan se samo sobom nameće pomaganje stranke kojoj se umešač pridružio. Isto važi i za postupak po pravnim lekovima. da istakne prigovor nesavesnog vođenja spora zbog čega u prethodnoj parnici umešač nije mogao da ostvari svoj pravni itneres. njegovog prethodnika u držanju stvari. o tome sud može da odlučuje i bez izjašnjenja stranke. Pitanje pravnog interesa takođe se nalazi u prvom planu kod ocene da li ima osnova za učešće umešača. Ako mu stranka kojoj se pridružuje onemogućuje da uz nju ostvari svoj pravni interes zbog kojeg se umešao u parnicu. Iz tog proizilazi da umešač ne može povući ili preinačiti tužbu niti preduzimati druge radnje kojima bi se spor okončao na štetu stranke. umešač ne može nasuprot tom priznanju zahtevati da se sprovede dokazivanje. a tuženi tvrdi da to čini u ime trećeg lica. ZPP predviđa dva specifična slučaja učešća trećih lica u parnici: imenovanje prethodnika i obaveštenje trećeg lica o parnici. u bilo kom vidu istaknut pred sudom. Međutim. odnosno korišćenju prava. kad stranka kojoj se umešač pridružio priznaje da postoje određene činjenice. umešač svojim radnjama ne može sprečiti to slobodno raspolaganje. nema mesta donošenju presude zbog izostanka tuženog. umešač može u posebnoj parnici u kojoj bi ta stranka prema njemu ostvarivala pravo na odnose zbog kojih se on i umešao. a odvojeno je pitanje raščišćavanja odnosa koji nastaje između njega i stranke kojoj se pridružio zbog toga da pomogne uspehu te stranke. Kao što smo već rekli. ili ako zbog grube nepažnje izgubi parnicu. Tako. Po tom svojstvu pomagača. Kad god je u pitanju primena načela dispozicije prema kojem stranka kojoj se pridružio slobodno raspolaže zahtevima koje je stavila u toku postupka.

skladištara. da bi izbegle javne finansijske obaveze. Najčešći slučaj obaveštavanja trećeg lica postoji kad stranka prema tom trećem licu ima izvesno regresno pravo ili pravo na naknadu štete. zakupca. stranka može da o parnici koju vodi obavesti treće lice podneskom koji će mu dostaviti parnični sud i u kojem će navesti razlog obaveštenja i u kakvom se stanju nalazi parnica. Učešće javnog tužioca. Obaveštavanje trećeg lica o parnici stoji na raspoloženju i tužiocu i tuženom. ali zbog toga ne može tražiti prekid otpočete parnice.Međutim. produženja rokova ili odlaganje ročišta. ako se treće lice ne javi kao umešač. tako da treće lice ima pravni interes da stranka uspe u parnici koju vodi. ili da bi onemogućile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. čuvara itd. koji kao samostalni organ preduzima mere i pravna sredstva i vrši druga zakonom utvrđena prava i dužnosti radi ostvarivanja društvene zaštite povređenih prava. Ako postoji sumnja da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogućile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. Slučajevi u kojima se tuženi poziva na prethodnika nastaju kad se tuženi nalazi u položaju prevoznika. kao i da izjavljuje pravne lekove. Dok taj rok ne protekne. Institut imenovanja prethodnika zasniva se na pretpostavci da prethodnik ima interesa da odbije tužioca od napada na stvar odnosno pravo koji su predmet spora i da je prethodnik pozvaniji da otkloni posledice tužiočevog uspeha u parnici. Ako smatra da postoje zakonski uslovi za postojanje javnog tužioca u parnici i da je njegovo učestvovanje potrebno sud o tome obaveštava naležnog javnog tužioca i odredjuje mu rok u kome može prijaviti svoje učestvovanje. kad im je potrebno da bi se time zasnovalo izvesno građanskopravno dejstvo. iako se ne radi o trećem licu već o organu. Na ovaj način. komisionara. 3. nadležni javni tužilac ima pravo da učestvuje u takvoj parnici koja teče medju drugim licicma. Svoje učestvovanje u postupku prijavljuje podneskom sudu pred kojim se vodi parnica medju drugim licima. ako uredno pozvani prethodnik ne dođe na ročište ili odbije da stupi u parnicu. stranka sebi obezbeđuje da presuda koja će biti izrečena u parnici dejstvuje u eventualnom docnijem sporu protiv trećeg lica radi regresnog odnosa. ZPP o učešću trećih lica u parnici predviđa učešće javnog tužioca. tuženi se ne može protiviti da se upusti u parnicu. ali se javni tužilaci po proteku tok roka može koristiti pravom da . U tom svojstvu javni tužilac je ovlašćen da u granicama tužbenog zahteva predlaže da se utvrde i činjenice koje stranke nisu navele i navedu dokazi koje stranke nisu predložile. Sve dok se parnica pravnosnažno ne završi. sud će zastati sa postupkom. odnosno radi odštetnog zahteva.

. Sud je dužan da javnog tužioca koji učestvuje u parnici poziva na ročišta i da mu dostavlja sve odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek.stupi u parnicu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful