Allen Carr Jednostavan način da se prestane sa pušenjem

Prestati sa pušenjem je u stvari lako

1

Predgovor Erika Sera Alen Kar je postao šef računovodstva 1958. Iako je bio zadovoljan profesionalnim životom, svakodnevno pušenje stotinak cigareta ga je deprimiralo. Godine 1983. posle ko zna kog neuspešnog pokušaja da snagom svoje volje prestane da puši, otkrio je ono što je čovečanstvo čekalo: The Easy Way to Stop Smoking (Lak način da se prestane sa pušenjem). Otad ne puši više i posvećuje se drugim pušačima. Njegova čvrsta uverenost zasniva se na spektakularnim rezultatima njegove metode. Od tog trenutka ga smatraju za stručnjaka broj jedan u pomaganju pušačima koji žele da prestanu sa pušenjem. U početku su pušači sa svih strana sveta dolazili u njegov centar u Londonu; danas njegova mreža centara pokriva pet kontinenata, Prestati sa pušenjem je u stvari lako je takodje best-seler preveden na petnaest jezika. PREDGOVOR Najzad, magično rešenje koje su svi pušači čekali: • ono je trenutno, • efikasno sa “velikim” pušačima kao i sa “malim”, • ne izaziva nikakvu značajnu muku zbog nedostatka cigareta, • ne zahteva nikakvu posebnu volju, • nema nikakve veze sa šok tretmanima, • ne zasniva se ni na trikovima ni na magiji, ne izaziva višak kilograma, • i konačno je. Ako ste pušač, dovoljno je da pročitate knjigu. Ako ne pušite, ali ste kupili knjigu zbog nekog bliskog, podstaknite ga da je pročita; ako ne uspete da ga u to ubedite, pročitajte je vi: poslednje poglavlje će vam pomoći da prenesete poruku – kao i da sprečite svoju decu (ako ih imate) da počnu da puše. Ne budite lakoverni, čak i ako sada tvrde – iskreno – da se groze duvana: sva deca preziru cigaretu pre nego što postanu od nje zavisna. Ja sam pušio 30 godina i svi moji pokušaji da prestanem da pušim su se završili neuspehom. Jedan od mojih prijatelja, doktor, mi je često ponavljao “trebalo bi da prestaneš da pušiš”. A moj odgovor je bio uvek isti: “znam, trebalo bi da prestanem. “Nije problem u tome da mi to kažeš, nego da mi pomogneš da to uradim”. Onoga dana kad sam, po savetu jednog poslovnog partnera, otkrio tu metodu u Londonu, shvatio sam da nikada više neću imati potrebu za pušenjem. Kasnije sam odlučio da se usavršim u toj

2

metodi i otvorio sam 1998. prvi Alen Kar centar u Marselju. U to doba, ona je bila praktično nepoznata u našoj zemlji. Danas, zahvaljujući ovoj knjizi i sastancima koje organizujemo u našim centrima i u preduzećima, stotine hiljada pušača je spašeno. Taj broj se neprestano povećava iz dana u dan. Sami pušači je reklamiraju, i ako u ovom trenutku držite ovu knjigu u rukama, verovatno vam je preporučio neki bivši pušač. Oprostićete mi što manje pričam o Alenu Karu nego o njegovoj metodi, jer u ovom trenutku, vi čekate rešenje da prestanete da pušite. Ipak kratko o njemu : kad sam ga prvi put sreo, bio sam zaprepašćen njegovom odlučnošću da pomogne drugim pušačima. Nepokolebljiva upornost je izbijala iz njegovih reči. Shvatio sam kasnije koliko je ta upornost bila neophodna da se prevazidju kritike njegovih protivnika i svih ustaljenih mišljenja o pušenju. Lično sam se uverio u Francuskoj koliko su bili veliki otpori i koliko je energije i rada bilo potrebno da se nametne taj novi pristup. Želim, uostalom, da se zahvalim svima onima koji su radili sa mnom na uvodjenju ove metode. Godinama se velika većina ljudi ne suočava sa problemom zdravlja, nego sa problemom zavisnosti. Glavni doprinos Alen Karovog rada je da to prekine prirodno, bez pomoći ikakvih proizvoda. Poznat mi je rad kojim su se do sada u tom domenu bavili drugi specijalisti. Ali moram da konstatujem da sva literatura o duvanskoj zavisnosti u Francuskoj može eventualno da podstakne pušače da prestanu, ali im ne pomaže konkretno da to urade. Jedan doktor pneumolog koji je pratio jedan od mojih prvih sastanaka napisao mi je, nekoliko meseci pošto je prestao da puši : “ova metoda je veoma efikasna, konačno se bavimo više pušačem nego duvanskom zavisnošću”. Primetio sam tokom mog usavršavanja koliko se ta metoda zasniva na posmatranju i bio još iznenadjeniji konstatacijom da što je više praktikujem, više učim o zamkama duvana. Od početka me je očaravala ideja da oslobodim mnogobrojne pušače te zavisnosti. Trenutno, a posle više godina bavljenja ovim poslom, moje zadovoljstvo je neokrnjeno. Ova metoda je sada poznata kao što i zaslužuje : mnogi bivši pušači se zalažu za otvaranje Centara Alen Kar u Francuskoj, preduzeća nas pozivaju da pomognemo zaposlenima u njihovom zahtevu da prestanu sa pušenjem, a velike osiguravajuće kompanije kao i društva za uzajamno osiguranje predlažu danas svojim članovima da koriste ovu metodu. Pročitajte ovu knjigu do kraja; ona je spasila milione pušača, koji su kao i ja ponovo dobili ukus slobode. Erik Ser Predstavnik centra Alen Kar, Francuska.

3

UVOD “Izlečiću svet od tog zla - cigarete” To sam govorio mojoj ženi. Ona je sa razlogom mislila da sam skrenuo, jer me vidjala praktično svake druge godine kako ulažem ozbilje napore – ali uzalud – da prestanem da pušim. Utoliko pre što sam zbog svog zadnjeg pokušaja gorko plakao. Još jednom nisam uspeo, posle šest meseci pravog čistilišta. Plakao sam jer sam mislio da ću posle ovog pokušaja nastaviti da pušim do smrti. Toliko sam energije potrošio u tom zadnjem pokušaju da sam mislio da nisam u stanju da se ponovo suočim sa jednim takvim iskušenjem. Neverica moje žene je bila utoliko opravdanija što sam ja to obećanje izrekao upravo pošto sam ugasio svoju poslednju cigaretu. Ne samo što sam bio izlečen, nego ću, plus, da izlečim i ostatak sveta. Kada pogledam unazad, izgleda da sam se čitavog života pripremao da razrešim problem zavisnosti od duvana. Čak i teške godine koje sam proveo učeći, a zatim radeći svoje zanimanje šefa računovodstva, bile su od neprocenjive pomoći da razgolitim tajne zamke duvanske zavisnosti. Misli se da je nemoguće da se večno varaju svi; konstatujem da ipak upravo to rade već godinama duvanske kompanije. Verujem takodje da sam prvi koji je zaista shvatio zamku cigarete. Ako vam se čini da sam arogantan, znajte da to uopšte nisam otkrio ja, nego okolnosti u kojima sam živeo. Dan D bio je 15. jul 1983. Nisam pobegao iz Alkatraza, ali zamišljam da su oni koji su to uradili osetili olakšanje koje se može uporediti sa onim što sam ja osetio gaseći svoju poslednju cigaretu. Shvatio sam da sam otkrio ono o čemu svaki pušač sanja: lak način da se prestane sa pušenjem. Pošto sam ga isprobao na svojim prijateljima i na članovima moje porodice, brzo sam postao konsultant sa punim radnim vremenom, pomažući na taj način drugim pušačima da se oslobode. Napisao sam prvo izdanje ove knjige 1985. Za to me inspirisao jedan od mojih “neuspelih pokušaja” lik opisan u XXV poglavlju. Svaku od njegove dve posete meni završili smo u suzama. Bio je tako uznemiren da mi je bilo nemoguće da ga opustim dovoljno da razume smisao mojih reči. Pomislio sam da je jedini način da primi moju poruku da je napišem. Tako bi mogao da odabere najpovoljniji trenutak da počne da čita, i to onoliko puta koliko želi. Pišem ovaj uvod povodom objavljivanja drugog izdanja. Gledam omot: mali natpis podseća da je to bio best-seler svake godine otkako se pojavio. Mislim na hiljade pisama pušača iz celog sveta ili pisma njihovih bližnjih, koji mi zahvaljuju što sam je napisao. Na žalost nemam vremena da

4

odgovorim na sva, ali svako od njih me ispunjava radošću i samo jedno od njih bi opravdalo muku koju sam imao da napišem ovu knjigu. Na moje veliko iznenadjenje, naučim svaki dan nešto novo o duvanskoj zavisnosti. To ne sprečava osnovnu filozofiju knjige da ostane validna. Ne nastojeći da je dovedem do savršenstva, ima jedno poglavlje koje nikada ne bih promenio, to je poglavlje koje sam najlakše napisao, a slučajno, koje čitaoci najviše cene: poglavlje XXI. Osim mog ličnog iskustva, iskustava sa konsultacija koje sam davao, imam i petogodišnja iskustva pre prvog objavljivanja knjige. Izmene koje sam uneo u drugo izdanje su tu da pojasne moju poruku, sa naglaskom na utvrdjenim slučajevima neuspeha i pokušajem da ih razjasne. Većina tih neuspeha tiče se mladih ljudi, koje su doveli njihovi roditelji, ali koji nisu imali nikakvu želju da prestanu da puše. Uspeo sam ipak da izlečim 75% njih. Slučaj totalnog neuspeha, onaj sa pušačem koji očajno želi da prestane, kao čovek opisan u poglavlju XXV, je vrlo redak. To me veoma boli, a moja nesposobnost da ga izlečim ne prestaje da me muči. Doživljavam taj neuspeh kao svoj, a ne kao neuspeh pušača, jer ja nisam uspeo da mu pokažem koliko je lako prestati, i izuzetni ishod: da je to doživotno. Znam da svaki pušač može lako da prestane da puši, čak sa zadovoljstvom. Neki od njih su ipak toliko obnevideli od svojih predubedjenja da ne uspevaju to da zamisle: strah od prestanka ih sprečava da otvore svoj um, a nikada ne pripisuju taj strah samoj cigareti. Najveća korist, kada se prestane sa pušenjem, je nestanak tog straha. Posvećujem prvo izdanje knjige “16 do 20%” tretiranih osoba koje nisam uspeo da izlečim. Dobio sam taj procenat neuspeha prema broju knjiga koje su mi vraćene da vratim novac, kao što sam garantovao mojim nezadovoljnim klijentima. Dobio sam, otkako sam počeo, mnogo kritika o mojoj metodi, ali znam da ona može da uspe sa bilo kojim pušačem. Najčešća zamerka je: “Vaša metoda nije bila uspešna sa mnom.” U svojim žalopojkama, ti pušači mi pričaju da su radili potpuno suprotno od većine mojih preporuka i čude se što su nastavili da puše. Zamislite da lutate čitavog svog života nekim lavirintom iz koga očajnički tražite izlaz. Ja imam plan tog lavirinta i, da vam omogućim da iz njega izadjete, ja vam kažem : “Skrenite levo, zatim desno, itd.” Ako preskočite bilo koje uputstvo, beskorisno je da poštujete sledeća ; nećete nikada izaći iz tog lavirinta. Prve konsultacije obavljao sam na individualnim sastancima. Jedino najočajniji slučajevi su bili odlučili da dodju kod mene i imao sam reputaciju šarlatana. Sada me smatraju stručnjakom broj jedan po pitanju teme i ljudi iz celog sveta koje dolaze kod mene. Budući da tretiram pušače po grupama od osam, ne uspevam uvek da odgovorim na zahteve, a ipak se nigde ne reklamiram. Pogledajte u godišnjak, nigde nećete videti ništa o duvanskoj zavisnosti.

5

Pokušavam takodje da primenim moju metodu na druge tipove toksikomanije. Svaki ili skoro svaki sastanak ima nekog bivšeg alkoholičara ili bivšeg toksikomana (zavisnost od nečeg drugog, ne duvanska), ili čak nekog ko uzima više droga istovremeno. Pokazalo se da je njih lakše izlečiti nego pušače, čak i ako nikada ranije nisu prisustvovali sastanku Anonimnih alkoholičara. Ova metoda je efikasna za svaku vrstu droge. Najviše me obeshrabruje lakoća sa kojom neki bivši zavisnici (pušači, alkoholičari ili heroinski zavisnici) padaju ponovo u zamku. Najpotresnija pisma koja sam dobio dolaze od pušača koji su, pošto su prestali da puše zahvaljujući ovoj knjizi ili video kaseti, koja ide uz nju, ponovo počeli. Početna sreća ustupa mesto sumnji da metoda ne uspe ni sledeći put. Posebno sam osetljiv na taj problem i želim da pomognem tim pušačima da ponovo prestanu. Objasniti odnose izmedju alkohola, cigarete i drugih droga je materija za celu jednu knjigu, na kojoj trenutno radim. Najčešća kritika je da u knjizi ima mnogo ponavljanja. Tvrdim da je to namerno; kako i objašnjavam, glavni problem nije hemijska navika na nikotin, nego ispiranje mozga koje iz toga proizilazi. Dozvoljavam sebi da naglasim da su osobe koje se žale na tu posebnost upravo one na kojima metoda nije dala nikakve rezultate. Da li tu postoji neka veza? Kao što sam rekao, primam mnoga čestitanja i neke kritike. U početku sam bio meta medicinara, ali oni su sada moji najžarkiji navijači. Naime, bio sam ushićen kada mi se jedan doktor poverio da bi on bio ponosan da je napisao ovu knjigu. POGLAVLJE I NAJGORI PUŠAČ KOGA SAM IKADA SREO Trebalo je možda da počnem dokazivanjem moje merodavnosti da napišem ovu knjigu. Nisam ni doktor ni psihijatar. Moje kvalifikacije su mnogo prikladnije: bio sam pušač trideset i tri godine svog života, pušio sam pet paklica loših dana, a nikada manje od tri, onih drugih dana. Pokušao sam dvanaestak puta da prestanem. Jednom sam čak prestao šest meseci. Bio sam tada razdražen, tražio sam sistematski društvo pušača da bih pokušao da pokupim nekoliko dimova. Ako sam putovao vozom, uvek sam uzimao kartu u odeljku za pušače. Za većinu pušača, pitanje zdravlja se svodi na formulu tipa: “prestaću pre nego što mi se nešto slično desi”. Bio sam dostigao tačku u kojoj sam znao da me cigareta ubija. Patio sam od stalnih glavobolja i stalno kašljao. Osećao sam neprekidna pulsiranja u predelu čela i slepoočnica i iskreno sam mislio da će mi glava eksplodirati i da ću umreti od izliva krvi u mozak. To me mnogo sekiralo, ali sam i dalje pušio. Toliko, čak, da sam bio odustao od bilo kakve namere da prestanem. Ne zato što sam toliko voleo da

6

pušim. Neki pušači su ponekad živeli u zabludi da cene tu povremenu cigaretu. Ja ne. Ja sam oduvek mrzeo njen miris i ukus, ali sam mislio da mi cigareta pomaže da se opustim, da mi daje hrabrost i poverenje u sebe. Uvek sam bio nesrećan kad sam pokušavao da prestanem da pušim, nesposoban da zamislim podnošljiv život bez cigarete. Na kraju krajeva, moja žena me je poslala kod nekog hipnoterapeuta. Treba da priznam da sam bio potpuno skeptičan. Ne znajući u to doba ništa o toj disciplini, zamišljao sam neku mističnu osobu, sa prodornim očima, koja klati klatno pred mojim licem. Imao sam sve zablude koje obično imaju pušači u vezi sa cigaretom, osim jedne: znao sam da nisam neko ko je lišen volje. Savladao sam sve druge egzistencijalne probleme, ali, evo, cigareta je vladala mnome. Po mom mišljenju, hipnoza će primorati moju volju i, pošto u principu nisam protiv toga (kao mnogi pušači, želeo sam zaista da prestanem), bio sam ubedjen da niko neće uspeti da me ubedi da progutam ideju da nemam potrebe da pušim. Tretman je bio gubljenje vremena. Stručnjak je pokušao zbirkom pokreta i raznih drugih lekova. Ništa nije funkcionisalo. Nisam izgubio svest, nisam pao u trans, nisam čak pomislio da to uradim, a ipak, posle te seanse, definitivno sam prestao da pušim, i plus, otkrio sam da je period apstinencije veseo. Sada mi, pre nego što požurite kod hipnoterapeuta, dopustite da rasvetlim jednu važnu stvar. Hipnoterapija je jedan način komuniciranja. Ako upućena poruka nije dobra, vi nećete prestati da pušite. Teška srca kritikujem doktora kod koga sam bio jer bih danas bio mrtav da nisam otišao kod njega. Ali, to se desilo uprkos njemu, a ne zahvaljujući njemu. Ne želim ni da se stekne utisak da ocrnjujem hipnoterapiju; naprotiv, ja je koristim u mojim sopstvenim konsultacijama. Moćna snaga sugestije može da se upotrebi u dobre ili u loše svrhe. Ne idite nikada kod hipnoterapeuta koga vam nije lično preporučio neko koga poštujete i kome u potpunosti verujete. Tokom tih nepodnošljivih pušačkih godina, mislio sam da mi život zavisi od cigarete i bio sam se prepustio smrti pre nego da ih se odreknem. Danas, kada me pitaju da li još uvek osećam te apstinencijalne muke, odgovaram uvek isto nikada, apsolutno nikada, baš naprotiv. Imao sam čudesan život i, čak i da sam umro od duvana, ne bih imao nikakvih razloga da se žalim. Bio sam veoma srećan čovek; nešto najnizuzetnije što mi se ikada desilo je to da sam se oslobodio tog košmara, tog ropstva da živim sistematski uništavajući svoje sopstveno telo i plaćajući tu tužnu privilegiju veoma skupo. Dopustite mi da odmah stavim stvari na pravo mesto: ja nisam mistični tip. Ne verujem ni u čarobnjake ni u bajke. Imam naučni um i ne bih mogao da razumem nešto što mi izgleda iracionalno. Pošto sam prestao da pušim, počeo sam da čitam dela koja govore o hipnozi i o duvanskoj

7

zavisnosti. Ništa od onoga što sam pročitao nije mi objasnilo čudo koje mi se desilo. Zašto je bilo tako smešno lako prestati, kad su mi moji prethodni pokušaji izazivali nedelje i nedelje mračne depresije? Dugo mi je trebalo da to vidim jasno, jednostavno zbog toga što sam pristupio problemu sa naopake strane. Pokušavao sam u stvari da objasnim zašto mislim da je lako prestati, dok je pravi problem u tome da se objasni zašto pušači nalaze da je to teško. Oni aludiraju na strašne apstinencijalne simptome, ali kada ja pokušam da ih se setim, moram da priznam da ih nisam sreo. Nisam osećao nikakvu fizičku patnju. Sve je bilo u glavi. Moje zanimanje je sada da pomognem drugima da prestanu. A to radim sa velikim uspehom. Pomogao sam da se izleče hiljade pušača i moram da naglasim to na početku: osvedočeni pušač, to ne postoji. Još nikada nisam sreo nekoga ko je bio (ili bolje rečeno ko je mislio da je) toliko zavisan kao što sam bio ja. Bilo ko može ne samo da prestane da puši, nego još i da to uradi bez teškoća. U suštini, jedino nas strah tera da nastavimo da pušimo, strah da život neće nikada više biti tako vredan bez duvana i strah od lišavanja. U stvari, ništa nije pogrešnije od toga. Život je vredniji bez cigarete, beskrajno i na više načina: energija, blagostanje i zdravlje su najmanje od tih prednosti. Svi pušači mogu da otkriju da je lako prestati – čak i vi! Sve što treba da uradite je da pročitate, otvorenog uma, celu knjigu. Što je bolje razumete, biće vam lakše da prestanete. I ako ne razumete, nego se doslovno pridržavate uputstava, izgledaće vam isto tako lako da prestanete. A najvažnije od svega: nećete živeti žaleći toliko za cigaretom ili osećajući nedostatak. Jedina tajna će biti da saznate zašto ste toliko dugo bili zavisni. Najzad, pre no što udjemo u samu temu, moram da vas upozorim da postoje osnovni uzroci neuspeha moje metode: 1 Nepridržavanje uputstava Veliki broj čitalaca nalazi da je dosadno to što sam toliko odlučan u nekim od mojih preporuka. Na primer, tražim od vas da ne pokušavate da smanjite pušenje ili da ne koristite zamene koje sadrže nikotin, to jest bonbone, žvakaće gume, itd. Ističem ovu nepomirljivost jer dobro poznajem temu. Ne poričem da su mnogi ljudi uspeli da prestanu sa pušenjem koristeći takva lukavstva, ali tvrdim da su uspeli uprkos njima, ne zahvaljujući im. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav stojeći na ljuljašci, to ipak nije najlakši način. Sva moja uputstva imaju isti cilj: da vam omoguće da prestanete lako i konačno. 2 Moja objašnjenja nisu bila shvaćena

8

Ne uzimajte ništa zdravo za gotovo. Zapitajte se ne samo o onome što vam ja kažem, nego i o vašim ličnim zapažanjima i o tome što vas je društvo naučilo u vezi sa pušenjem. Na primer, neka se oni koji misle da se radi o jednostavnoj navici pitaju zašto mogu lako da se odreknu drugih navika – ponekad onih koje pružaju veće zadovoljstvo – a ne ove, koja nam ostavlja loš ukus u ustima, košta čitavo bogatstvo i tako je ubistvena. Neka se svako od vas ko misli da ceni cigarete zapita zašto može da savlada druge, toliko prijatnije navike. Zašto morate bezuslovno da zapalite cigaretu, zašto paničite ako ih nemate? II POGLAVLJE LAKA METODA Svrha ove knjige je da vas dovede u takvo stanje duha da će vaš život početi odmah sa osećanjem oduševljenja, kao da ste se upravo izlečili od neke strašne bolesti. Jednom, kada se dobro ispunite takvim stanjem duha, što više vreme prolazi to ćete biti iznenadjeniji što ste pušili tako dugo. Više nećete zavideti pušačima, nego ćete ih sažaljevati. Praviću, u ovoj knjizi, često aluzije na ono što nazivam klasičnom metodom da se prestane sa pušenjem. To nije samo metoda, nego više stanje duha sa kojim treba da se pristupi problemu. Neki zbog toga idu na kurseve, neki odustanu. Zajednički osnovni momenat je da pušač započinje svoj nepušački život sa osećanjem da se žrtvuje. Na taj način, on mora da ulaže gvozdenu volju da stigne do cilja. Nasuprot mojoj, ova metoda, koja daje osećanje da treba da se popnemo na Everest, priprema pušača da se suoči sa zastrašujućim nedeljama, mučen željom da zapali cigaretu i pogledom na pušače oko sebe. Osim ako niste već bivši pušač ili čak nepušač, od suštinske je važnosti da nastavite da pušite do kraja knjige. To bi moglo da izgleda kontradiktorno. Kasnije ću objasniti da vam cigareta ne donosi apsolutno ništa. U stvari, najčudnije je što, dok pušimo, gledamo cigaretu pitajući se zašto pušimo. Samo kada smo je lišeni cigareta postaje dragocena. Smatrajmo za sada, svidjalo vam se to ili ne, da ste svesni toga da ste zavisnik. Budući da ste zavisnik, vi ne možete nikada da se osećate potpuno opušteno i koncentrisano bez upaljene cigarete u ustima. Ne pokušavajte dakle da prestanete da pušite pre no što potpuno završite ovu knjigu, jer će se vaša želja za pušenjem postepeno ublažiti kako napredujete sa čitanjem poglavlja. Ne prestajte dok ne pročitate sve, jer bi to moglo da bude fatalno. Setite se da vi samo treba da se pridržavate uputstava. Pre pet godina, prilikom prvog objavljivanja ove knjige, osim poglavlja XXVIII, “timing”, ovo nalaganje da se nastavi sa pušenjem do kraja knjige me je najviše frustriralo. Kada sam prestao da pušim, dobar broj

9

meni bliskih ljudi me imitirao, samo zato što sam ja to uradio. Mislili su: “Ako on može to da uradi, svako može.” Tokom godina, ja sam, uz pomoć malih lukavstava, uspeo da ubedim one koji nisu to još učinili da shvate koliko je dobro da se bude slobodan! Kada sam prvi put objavio knjigu, podelio sam primerke nekolicini retkih iz mog okruženja koji su još uvek pušili. Rekao sam im čak da se radi o najdosadnijoj knjizi ikada napisanoj, oni će je pročitati jer je napisao prijatelj. Bio sam istovremeno iznenadjen i povredjen kad sam saznao, nekoliko meseci kasnije, da se nisu potrudili da je pročitaju do kraja. Čak sam otkrio da moj tadašnji najbliži prijatelj nije otvorio primerak koji sam mu posvetio i čak ga je poklonio. Bio sam time povredjen, jer nisam shvatio strah koji robovanje cigareti zadaje pušaču. Taj strah može da pobedi prijateljstvo. U mom slučaju, to me dovelo skoro do razvoda. Moja majka je čak jednom pitala moju ženu zašto ne zapreti da me ostavi ako ne prestanem da pušim. Ova je odgovorila da misli da bih je pre ostavio nego da prestanem da pušim. Na moju veliku sramotu, mislim da je bila u pravu. Danas shvatam da mnogi pušači čak ne završavaju knjigu jer misle da će prestati kada dodje trenutak. Neki pročitaju samo nekoliko redova dnevno da bi do maksimuma odložili proročki dan. Znam sada da su neki od mojih čitalaca pročitali knjigu samo silom i zato što su ih terali njihovi bližnji. Najstrašnije što može da vam se desi... je da prestanete da pušite. Ako slučajno ne prestanete na kraju knjige, neće vam biti, u svakom slučaju, gore nego što vam je sada. Nemate baš ništa da izgubite, a možete sve da dobijete! Usput, ako niste pušili nekoliko dana, ili nekoliko nedelja, ali niste sigurni da li ste pušač, bivši pušač ili nepušač, nastavite da ne pušite dok čitate knjigu. U stvari, vi ste već nepušač. Sve što nam ostaje je da ubedimo vaš mozak da se složi sa vašim telom. Na kraju knjige, bićete srećni što ste nepušač. U suštini, moja metoda je potpuno suprotna klasičnoj metodi. Klasična metoda se sastoji u tome da navede spisak cigaretinih mana i na sledećem zaključku: “Ako mogu da se uzdržim od cigarete dovoljno dugo, moja želja za pušenjem će na kraju nestati. Moći ću onda da ponovo uživam u životu, oslobodjen tog ropstva.” Ta tačka gledišta izgleda logična i ta metoda (ili sve slične metode) omogućuje svakoga dana hiljadama pušača da prestanu sa pušenjem. Ipak, sa jednom takvom metodom, uspeh je vrlo teško postići, a zbog sledećih razloga: 1 Prestati sa pušenjem nije pravi problem. Svaki put kad ugasite cigaretu vi prestajete da pušite. Moguće je da ćete jednog dana imati moćan razlog da kažete “Neću više da pušim” – svi pušači ga imaju, svakog dana svog života, a svi razlozi su podsticajniji nego što možemo da zamislimo. Pravi problem je kada, drugog, desetog ili hiljaditog dana, u trenutku slabosti, pijanstva ili

10

čak radosti, uzmete jednu cigaretu i, pošto se radi o toksikomaniji, želite drugu, zatim još jednu i počnete ponovo da pušite. 2 Opasnost po naše zdravlje bi trebalo da nas natera da prestanemo. Naš racionalni um nam kaže “Prestani, ti si glup”, ali, u stvarnosti, to nam samo otežava zadatak. Mi pušimo, na primer, kad smo nervozni. Kažite nekom pušaču da ga to ubija: prvo što će uraditi biće da upali cigaretu. Ima više opušaka ispred Royal Marsden Hospital (britanski nacionalni centar za lečenje raka) nego pred bilo kojom drugom bolnicom Ujedinjenog Kraljevstva. 3 Svi razlozi za prestanak pušenja čine taj zadatak težim, a to iz dva razloga. Najpre, oni stvaraju osećaj žrtvovanja. Pušač se oseća uvek primoranim da ostavi svoju nagradu, svoju podršku, porok ili zadovoljstvo – kakav god da je kvalitet koji on pripisuje duvanu. Zatim, oni nas teraju da zaboravimo razloge koji nas guraju da nastavimo da pušimo. Razlozi koji vas podstiču da prestanete nemaju nikakve veze sa razlozima zbog kojih pušite. Pravo pitanje je: “Zašto želimo, zašto nam je potrebno da pušimo ?” Ova “laka” metoda zasniva se na ideji da treba, pre svega, zaboraviti razloge koji nas teraju da prestanemo, da se suočimo sa problemom cigaretе i da postavimo sebi sledeća pitanja: 1 Šta mi to znači? 2 Da li mi to zaista predstavlja zadovoljstvo? 3 Treba li da platim toliko skupo samo u cilju da stavljam stvari u usta i da se ubijam malo po malo? Potpuno je jasno da vam to neće apsolutno ništa doneti. Dopuštam sebi da naglasim, ja ne želim da kažem da biti pušač ima više mana nego prednosti; svi pušači to znaju. Hoću da kažem da pušenje nema nikakve prednosti. Jedina prednost koju je cigareta ikada imala je društveni plus; danas, sami pušači smatraju to antidruštvenom navikom. Većina medju njima oseća potrebu da se racionalno opravda, ali razlozi koje navode su samo neistine i zablude. Prva stvar koju ćemo uraditi je upravo da se otarasimo tih zabluda. U stvari, vi ćete shvatiti da nema ničeg što treba ostaviti. Postoje, štaviše, ogromne prednosti da se bude nepušač; zdravlje i novac su samo dve od tih prednosti. Kada se jednom otarasite lažne ideje da će život biti manje vredan bez cigarete, kada budete shvatili da je to hiljadu puta baš suprotno, kada osećaj lišavanja i nedostatka bude iskorenjen, onda ćemo moći da se vratimo na zdravlje, na novac i na desetine drugih razloga da prestanemo da pušimo.

11

Ovo spoznavanje će vam pomoći da dostignete vaš cilj: da uživate u životu, oslobodjeni tog ropstva. III POGLAVLJE ZAŠTO JE TEŠKO PRESTATI? Kao što sam prethodno objasnio, moja lična potčinjenost cigareti me je navela da se za to zainteresujem. Kada sam uspeo da prestanem sa pušenjem, to mi je izgledalo magično. Tokom mojih prethodnih pokušaja, ostajao sam nedeljama u stanju totalne depresije. I ako sam mogao nekih dana da se smatram veselim, vrlo brzo sam ponovo padao u neraspoloženje. Kao da sam se, pošto sam snagom ruku uspeo da se popnem uz neku klizavu liticu, približio vrhu na dohvat ruke, a onda se okliznuo do dna. Na kraju, pokleknete i upalite cigaretu; ona ima kužan ukus i vi uzalud pokušavate da objasnite sebi šta vam je bilo da to uradite. Jedno od pitanja koje postavljam stalno pušačima pre nego što počnu konsultacije je: “Želite li da prestanete da pušite?” To je, u izvesnom smislu, glupo pitanje. Svi pušači (čak i oni koji su članovi udruženja za odbranu pušača) bi voleli da prestanu. Ako bilo kom osvedočenom pušaču postavite sledeće pitanje: “Kad biste mogli da se vratite pre trenutka kad ste postali zavisni, sa znanjem koje sada imate, da li biste počeli da pušite?”, on vam uvek odgovara: “ne”. Ako pitate najzavisnijeg pušača – onog koji ni ne pomišlja da mu to uništava zdravlje, koji se ne sekira zbog pada standarda koji se dešava pušačima i ko može sebi finansijski da dopusti da puši (nema ih još mnogo, u poslednje vreme) – “Da li biste preporučili vašem sinu da puši?”, odgovor ostaje: “Ne, naravno.” Svaki pušač ima utisak da ga je spopalo nešto djavolsko. Prvih dana izjavljuju: “Prestaću, ne danas, nego sutra.” Na kraju krajeva, dodje se do stadijuma kada se misli da više nemamo volje, ili da u cigareti ima nečeg neophodnog da ulepša život. Kao što sam ranije rekao, problem nije u tome da se objasni zašto je lako da se prestane, nego zašto je to teško. U stvari, pravi problem je da se objasni zašto se počinje sa pušenjem ili zašto su, u neko doba, pušači predstavljali više od 60% populacije. Sam koncept cigarete je zagonetka. Jedini razlog zbog kog počinjemo da pušimo je što to rade već hiljade ljudi. A ipak, svaki od njih žali što je počeo, i uverava nas da je to gubitak vremena i novca. Ne može se zaista verovati da oni u tome nemaju nikakvog zadovoljstva. Dodajemo to činjenici da smo odrasli i jako se trudimo da postanemo zavisni. Provodimo onda ostatak života u pričanju našoj deci da nas ne imitiraju i da pokušaju da nas zaustave.

12

Provodimo takodje ostatak našeg života plaćajući veoma skupo. Onaj ko puši u proseku dvadeset cigareta dnevno, potroši 25 000 evra tokom svog života. Šta radimo sa tim novcem? (Najmanje zlo bi bilo da nastavimo da ga bacamo u kantu za smeće.) Mi ga u stvari stalno koristimo, da zakrčimo pluća kancerogenim smolama, da zapušimo arterije i da se trujemo iz dana u dan. Smanjujemo dovod kiseonika u naše organe i mišiće, postajemo sve umrtvljeniji. Osudjujemo same sebe na zamazan život, loš dah, požutele zube, izgorenu odeću, kužne pepeljare i gnusan bazd hladnog dima. To je ropski život. Provedemo pola našeg vremena osećajući se frustrirano, bilo zato što nam društvo brani da pušimo (u crkvama, bolnicama, školama, pozorištima, metrou, itd.), ili zato što pokušavamo da smanjimo ili prestanemo sa pušenjem. Ostatak vremena, pušimo jer to znamo, ali bismo više voleli da to ne radimo. Kakva je onda to razonoda koja vam se gadi dok se njome bavite, a koja vam smrtno nedostaje kada prestanete sa tim? Čitavog vašeg života, polovina društva vas tretira kao neku leproznu vrstu i, još gore, prezire inteligentno i pametno biće kakvo ste vi. Svaki put kada greškom pročita preporuke u vezi sa zdravljem, svaki put kada se nakašlje ili kada ima probleme sa disanjem, svaki put kada neko napravi aluziju na njegov loš dah, svaki put kad je u nekom društvu jedini pušač, pušač se prezire. On se mrzi i svaki put kad je dan borbe protiv pušenja, ili neka kampanja za prevanciju kancera. Živeći sa tim zastrašujućim kontradiktornostima koje mu podrivaju duh, šta dakle dobija pozitivno iz toga? Apsolutno ništa! Zadovoljstvo? Uživanje? Opuštanje? Podršku? Podsticaj? To su samo zablude, osim ako vi ne smatrate da činjenica da nosite tesne cipele da biste uživali u trenutku kad ih skinete donosi bilo kakvo zadovoljstvo! Kao što sam ranije upozorio, pravi problem je pokušati objasniti ne samo zašto pušači imaju velike teškoće da prestanu, nego šta ih je inicijalno dovelo do pušenja. Vi ćete možda sebi reći: “Lepo je to, ali kad ste već u vlasti cigarete, veoma je teško osloboditi je se.” Zašto je dakle to tako teško, šta nas u startu nagoni da pušimo? Pušači celog svog života traže odgovore na ova pitanja. Neki tvrde da je to zbog moćnih apstinencijalnih simptoma. U stvari, pravi simptomi nedostatka nikotina su tako laki (vidi poglavlje VI) da je najveći deo pušača živeo i umro, a da čak nije shvatio da je bio drogiran. Drugi smatraju da su cigarete veoma prijatne. To je pogrešno. To su apsolutno kužni predmeti. Pitajte bilo kog pušača koji veruje da puši iz zadovoljstva da li bi prestao da puši kad ne može više da nadje svoje uobičajene cigarete i koji ima samo jednu marku koju ne voli. Pušači više vole da puše staro trulo uže nego da apstiniraju. Zadovoljstvo nema tu nikakve veze. Volim jastoga, ali nisam nikada došao do tačke kada bih se šetao sa dvadeset jastoga obešenih oko vrata. Ima mnogo drugih stvari u

13

životu koje volimo kada ih imamo, ali kojih se ne osećamo lišeni u njihovom odsustvu. Drugi istražuju duboke psihološke razloge, govoreći o “frojdovskom sindromu”, o “zameni za majčinu dojku”. To je, ustinu, potpuno obrnuto. Obično počinjemo da pušimo da bismo pokazali da smo odrasli i zreli. Umrli bismo od sramote da sisamo sisu na javnom mestu. Drugi opet misle da je to obrnuto i da, uvlačeći dim i izduvavajući ga kroz nozdrve, to proizvodi “mačo” efekat. Ni ovaj razlog ne stoji. Cigareta u uhu bi bila najsmešnija. A koliko još smešnije da šaljemo kancerogene smole direktno u pluća? Drugi najzad kažu: “to mi upošljava ruke!”. Zašto je onda pale? “To je oralno zadovoljstvo!” Zašto je onda pale? “To je osećaj dima koji mi silazi u pluća.” Jedno stravično osećanje – to se zove gušiti se. Trideset i tri godine je razlog koji sam navodio bio da me to opušta, da mi daje poverenje i hrabrost. Znao sam i da me to ubija da me košta čitavo bogatstvo. Zašto nisam otišao kod nekog doktora da mu tražim da mi prepiše neko drugo sredstvo za opuštanje, neko drugo sredstvo da mi povrati hrabrost i poverenje u sebe? Nisam otišao jer sam znao da bi mi nešto predložio. To, dakle, nije bio razlog, to je bilo moje opravdanje. Neki kažu da puše zato što to rade i njihovi prijatelji. Da li ste i vi toliko glupi? Ako je tako, molite se da vaši prijatelji ne počnu da seku sebi glavu kada ih zaboli! Mnogi pušači koji se pozabave pitanjem zaključe da je to, na kraju krajeva, sasvim jednostavno navika. To nije zaista objašnjenje, ali, budući da smo odstranili sva uobičajena racionalna objašnjenja, to je jedino moguće opravdanje koje ostaje. Na žalost, njemu nedostaje logike koliko i drugima. Svakog dana menjamo navike, i napuštamo neke itekako prijatne. Moje navike ishrane su iz vremena kada sam pušio. Ne doručkujem, niti ručam; imam samo jedan obrok, uveče. Ipak, na odmoru, moj omiljeni obrok je doručak. Čim se vratim sa odmora, ponovo se vratim uobičajenom ritmu bez iole napora. Zašto da nastavimo da živimo sa nekom navikom koja nam ostavlja loš ukus u ustima, koja nas ubija, koja nas košta čitavo bogatstvo, koja je prljava i odbojna i koje bismo, svakako, hteli da se oslobodimo, kad je dovoljno da to prestanemo da radimo? Zašto je to toliko teško? Odgovor je da to nije teško. To je čak smešno lako. Kada budete shvatili prave razloge koji vas nagone da pušite, prestaćete to da radite – to je sve. A posle najviše tri nedelje, jedina zagonetka će biti da saznate zašto ste, zbog čega, mogli da pušite toliko dugo. Nastavite čitanje... IV POGLAVLJE

14

KOBNA ZAMKA Zavisnost od duvana je najtananija i najkobnija klopka koja postoji. Čovek ne bi čak mogao ni da pojmi jednu tako genijalnu zamku. Na početku, šta nas dovodi do pušenja? Hiljade ljudi koji to već rade. Sigurno, oni nas upozoravaju da je to odvratna navika koja ih košta čitavo bogatstvo i koja će ih na kraju uništiti; ali mi ne možemo da prihvatimo da oni u tome ne nalaze nikakvo zadovoljstvo. Jedna od ganutljivih strana cigarete je žar sa kojim se trudimo da padnemo pod njen uticaj. To je jedina zamka u prirodi koja nema nikakav mamac, nikakvo parče sira da privuče eventualne žrtve. Tu klopku ne čini tako efikasnom veličanstveni, nego kužni ukus cigarete. Kad bi ta prva cigareta bila divna, to bi probudilo naše sumnje i mi, inteligentna bića, shvatili bismo razloge koji nagone polovinu odraslog stanovništva da se na taj način truje. Ali, pošto nam ta prva cigareta ostavi tako loš utisak, mi verujemo da smo sigurni da nikada nećemo od nje postati zavisni i ubedjeni smo da ćemo, pošto u tome ne nalazimo zadovoljstvo, prestati kad god poželimo. To je jedina droga koja vam ne dozvoljava da shvatite šta vas je nagnalo da je uzmete. Dečaci uglavnom počinju jer hoće da izgledaju muževno – u stilu Hemfri Bogarta ili Klinta Istvuda. Poslednja stvar koju osetite sa prvom cigaretom je da ste “opasan tip” : ne usudjujete se da progutate dim i, ako ikada uspete, počnete da imate vrtoglavice, i osećate se bolesno. Želite pre svega da se udaljite od drugih i da se oslobodite te gadosti. Za žene, cilj je da izgledaju moderno i sofisticirano. Sve smo ih videli kako povlače sitne dimove iz svoje prve cigarete, apsolutno smešnog izgleda. Kada su dečaci konačno naučili da izgledaju opasno, a devojke sofisticirano, svi su zažalili što su jednog dana počeli da puše. Provedemo onda ostatak našeg života pokušavajući da objasnimo sebi zašto smo počeli, u odvraćanju naše dece da to počnu a, kada imamo hrabrosti, pokušavajući da se izvučemo iz zamke. Pošto je ona veoma dobro osmišljena, mi pokušavamo da prestanemo tek tokom stresnih perioda u našem životu, tek kad se taj stres tiče našeg zdravlja, novčanih problema ili kad nam je, sasvim jednostavno, dosta da se osećamo kao robovi. Dakle, od samog početka, naš stres raste, zbog teskobe koju prouzrokuje nedostatak nikotina, teskobe od koje pušači posebno strepe. Problem je što sada moramo da se uzdržavamo od onoga na šta smo navikli da računamo u takvim situacijama (to jest naše stare podrške, cigarete). Posle nekoliko dana mučenja, odlučujemo da je trenutak da prestanemo bio vrlo loše odabran. Treba svakako da sačekamo neki period bez stresa da bismo mogli da prestanemo da pušimo u boljim okolnostima. I,

15

čim se takva prilika ukaže, razlozi da se prestane sa pušenjem odlaze u dim! Često, čak, taj period nikada ne dodje, jer mislimo da naši životi neminovno teže da postanu sve stesniji. Čim napustimo porodično krilo, prirodni proces je da se okućimo, da pozajmljujemo pare, da imamo decu, da preuzimamo sve više i više profesionalnih odgovornosti, itd. Sve to je takodje zabluda: istina je da su najstresnije godine našeg života bile godine našeg najranijeg detinjstva i adolescencije. Mi smo skloni da mešamo odgovornost i stres. Život pušača postaje automatski stresniji, jer ih duvan ne opušta, jer on ne odstranjuje stres kako društvo želi da mislimo. Upravo je suprotno: duvan vas čini još nervoznijim i stresiranijim. Svaki pušač je kao neko ko je izgubljen u gigantskom lavirintu. Čim u njega udjemo, naš um postaje zamagljen i nejasan i mi provedemo ostatak našeg života nastojeći da se iz njega izvučemo. Mnogi od nas konačno uspeju u tome, često da bi kasnije upali u istu zamku. Ja sam proveo trideset i tri godine svoga života pokušavajući da nadjem izlaz iz lavirinta. Kao svim pušačima, ništa mi tu nije bilo jasno. Ipak, sticajem neuobičajenih okolnosti, od kojih nijedna ne treba da bude pripisana meni, tražio sam da saznam zašto mi je toliko dugo izgledalo teško da prestanem i zašto sam konačno to uradio sa toliko lakoće i zadovoljstva. Otkako sam prestao sa pušenjem, moj hobi, a kasnije i moje zanimanje su bili da proučavam mnogobrojne zagonetke u vezi sa cigaretom. To je složena i fascinantna slagalica koju je, kao i Rubikovu kocku, praktično nemoguće rešiti. Ipak, kao i sve mozgalice, to postaje vrlo lako kada se zna dobra metoda! Ja znam rešenje da vas oslobodim bez teškoća od potčinjavanja cigareti. Pomoći ću vam da pronadjete izlaz iz lavirinta i da vas uverim da se nikada tamo ne vratite. Sve što vi treba da uradite je da pratite uputstva. Najmanji pogrešan korak, i ostatak uputstava će vam biti beskoristan. Čvrsto sam uveren da bilo ko može da prestane da puši sa velikom lakoćom, ali najpre treba da utvrdimo neke činjenice. Ne, ne govorim o strašnim zlodelima duvana. Znam da ih vi već znate, a ima, svakako, dosta dostupnih informacija na tu temu: da je to bilo odlučujuće da prestanete sa pušenjem, vi biste to već uradili. Ono što ja hoću da utvrdim pre svega je zašto mislimo da je teško da prestanemo. Da bismo dali neki odgovor na ta pitanja, potrebno je da znamo zašto nastavljamo da pušimo. V POGLAVLJE ZAŠTO NASTAVLJAMO DA PUŠIMO? Svi mi počinjemo da pušimo iz beznačajnih razloga, uglavnom zbog mimikrije, u društvenim povodima, ali, kad smo se jednom uhvatili u zamku, zašto nastavljamo?

16

Nijedan pušač ne zna zašto puši. Kad bi znao pravi razlog, on ne bi pušio. Pitao sam hiljade pušača tokom mojih seansi. Pravi razlog je istovetan za svakog pušača, ali raznolikost odgovora je bezgranična. Mislim da je ta etapa u mojim konsultacijama najzabavnija, ali istovremeno jedna od najpatetičnijih. Svi pušači znaju duboko u sebi da se ponašaju kao imbecili. Oni vrlo dobro znaju da pre nego što su pali u potčinjenost cigareti , nisu imali nikakvu potrebu da puše. Skoro svi se sećaju da im je prva cigareta imala kužan ukus i da su morali da se potrude da postanu pravi poklonici. Najnesnosnije je što oni osećaju da nepušači ne gube apsolutno ništa i da im se čak podsmevaju (naročito u dane bez duvana). Ipak, kao i drugi, pušači su ljudska bića, pametna i racionalna. Oni su svesni da izlažu svoje zdravlje ogromnim rizicima i da troše bogatstvo na cigarete tokom svog života. Zato im je neophodno da nadju racionalno objašnjenje koje opravdava njihovu naviku. Pravi razlog koji nas nagoni da nastavimo da pušimo je vrlo vešta kombinacija dva faktora o kojima ću više govoriti u dva sledeća poglavlja. To su: 1) zavisnost (fizička) od nikotina, 2) psihološka zavisnost: pravo ispiranje mozga VI POGLAVLJE ZAVISNOST OD NIKOTINA Duvan sadrži jednu drogu, nikotin, jedan uljani i bezbojan sastojak koji kod pušača izaziva zavisnost. Što se naših saznanja tiče, to je droga u čiju se vlast pada najbrže (zaboravimo crack...); u nekim slučajevima, samo jedna cigareta je dovoljna. Svaki dim cigarete isporučuje mozgu, preko pluća i krvnih sudova, malu dozu nikotina čije je delovanje još brže od delovanja doze heroina koju narkoman ubrizgava u venu. Ako povučete dvadeset dimova iz vaše cigarete, to će biti dvadeset doza droge koju primate sa samo tom jednom cigaretom. Nikotin je droga sa vrlo brzim delovanjem. Posle jedne popušene cigarete, njen postotak u krvi se smanji otprilike na pola za manje od trideset minuta, a na tri četvrtine za manje od jednog sata. To objašnjava što se prosečna potrošnja kreće oko dvadeset cigareta dnevno. Čim pušač ugasi cigaretu, nikotin brzo napušta njegov organizam i on ponovo počinje da oseća nedostatak nikotina. Moram odmah da raspršim jednu čestu zabludu u vezi sa tim efektima pomanjkanja. Pušači povezuju taj nedostatak sa strašnim traumama od kojih pate kada pokušaju, ili su primorani, da prestanu da puše; ta trauma

17

je pre svega mentalna; pušač se oseća lišenim svog zadovoljstva, svoje podrške. Vratiću se kasnije na to. U stvarnosti, pravi simptomi nikotinske apstinencije su tako lagani da je najveći deo pušača živeo i umro ne primetivši čak da su bili narkomani. Kad koristimo izraz zavisnost od nikotina, mislim jednostavno na činjenicu padanja u pušačku naviku. Većina pušača smatra da su droge strašne, a ipak su istinu govoreći narkomani. Srećom, radi se o drogi koje možemo da se oslobodimo vrlo lako, ali treba najpre prihvatiti činjenicu da si narkoman.

Nema fizičkog bola u simptomima nikotinskog pomanjkanja. Radi se samo o osećaju praznine, nemira, osećanju da nam nešto nedostaje; to objašnjava što toliko pušača
povezuju zavisnost od duvana sa činjenicom da imaju čime da zaposle ruke. Ako se to stanje pomanjkanja produži, pušač postaje nervozan, uznemiren, gubi sigurnost i postaje razdražljiv. To je kao da ste gladni – ali otrova, nikotina. Za manje od sedam sekundi pošto smo upalili cigaretu, svež nikotin već deluje i nekontrolisana želja je utoljena, izazivajući tako osećaj opuštanja i poverenja koje cigareta omogućuje pušaču. Tokom naših prvih pokloničkih dana, ti simtomi pomanjkanja i njihovog olakšanja su tako neznatni da mi nismo čak ni svesni njihovog postojanja. Kada počnemo da pušimo redovno, mislimo da će se oni iznenada pojaviti, bilo zbog toga što smo uspeli da procenimo realno cigaretu, ili zato što smo stekli naviku. Istina je da smo već u njenoj vlasti; mi ne shvatamo, ali to malo nikotinsko čudovište se već smestilo unutar našeg stomaka i treba ga ubuduće hraniti. Svi mi počinjemo da pušimo iz glupih razloga. Niko to ne mora da radi. Jedini razlog zbog kojeg svako nastavlja, bilo da je povremeni ili stalni pušač, je što mora da hrani to malo čudovište. Naš odnos sa cigaretom iznosi na videlo čitav niz paradoksa. Svaki pušač je svestan da je imbecil i zna da ga je ulovilo nešto djavolsko. Mislim ipak da je najpatetičniji vid cigarete taj da je zadovoljenje koje pušač iz nje dobije umirujuće zadovoljstvo i telesna smirenost pre no što padne u vlast duvana. Isti je osećaj kada vam zavija komšijin alarm celog dana. Kada buka prestane, iznenada osetite veličanstven osećaj mira i smirenosti. Radi se u stvari manje o miru, a više o kraju uznemirenja. U godinama kada ulazimo u taj začarani krug duvana, telesni razvoj je završen, to jest telo je dostiglo svoje konačno stanje. Mi onda u njega

18

silom ubacujemo dozu nikotina. Čim završimo jednu cigaretu, nikotin počinje da napušta naše telo i mi onda osetimo prve simptome pomanjkanja – ne istinski bol, samo osećaj praznine. Mi ga nismo čak ni svesni, ali nikotin deluje kao česma koja kaplje kap po kap u naš organizam. Naši racionalni umovi to ne razumeju. Oni za tim nemaju potrebu. Sve što mi znamo je da nam treba cigareta; kada je zapalimo, želja nestaje i mi ponovo postajemo zadovoljeni tokom nekoliko minuta i sigurni u sebe kao što smo bili pre no što smo postali pušači. To zadovoljenje je samo privremeno jer, da biste ublažili tu želju, morate da isporučite više nikotina u vaše telo. Čim ugasite cigaretu, želja se ponovo vraća i krug je zatvoren. To je doživotni lanac – osim ako ga ne prekinete. Zavisnost od duvana možemo uporediti sa činjenicom da nosimo isuviše tesne cipele samo da bismo osetili zadovoljstvo kad ih izujemo. Ima tri osnovna razloga zbog kojih pušači ne vide stvari na taj način: 1 Nema prepoznatljivog fizičkog bola, to je samo utisak. 2 Droga deluje svojim odsustvom. Zato je teško osloboditi se bilo koje droge. Kad ne pušite vi patite: ne smatrate da je cigareta odgovorna. Kad je zapalite, odmah vam je lakše: tako ste potpuno prevareni, izjednačavajući cigaretu sa nekim zadovoljstvom ili osloncem. 3 Podvrgnuti smo od rodjenja neverovatnom ispiranju mozga. Pre nego što počnemo da pušimo, ne znamo za tu potrebu; prihvatamo ipak, bez bojazni i iznenadjenja, nakon teškog procesa učenja, da nam cigareta daje oslonac (štaku) ili čak zadovoljstvo. Mi čak više i ne pomišljamo da tu činjenicu dovedemo u pitanje. Mi smo sada medju srećnicima iz grupe pušača. Možemo da iskoristimo priliku da raspršimo i druge zablude koje kruže u vezi sa duvanskom zavisnošću. To nije navika! Mi stičemo razne vrste navika tokom života, od kojih neke vrlo prijatne. Kad bi se zavisnost od duvana ograničila na naviku, mi bismo morali, zbog mnogostrukih mana koje on ima (posebno njegov loš ukus, opasnost po naše zdravlje, njegova cena stalno sve veća i veća, jednostavna činjenica da smo svesni da je to odvratno i da bismo voleli da ga se oslobodimo...), da prestanemo sa pušenjem bez ikakvog problema. Zašto nalazimo da je to toliko teško? Odgovor je da se ne radi o navici, nego o zavisnosti od droge. Trudimo se da naučimo da živimo sa njom. Ali pre nego što postanemo svesni toga, mi redovno kupujemo cigarete i one su nam neophodne. Panika nas obuzme kada ih nemamo više, i postepeno, naša potrošnja se vremenom povećava. Kao i za sve droge, to povećavanje proizilazi iz činjenice da naše telo teži da postane imuno na nikotin. Posle dosta kratkog perioda, cigareta

19

prestaje da potpuno olakšava pomanjkanja koja stvara; tako se, paleći cigaretu, vi osećate bolje nego nekoliko trenutaka ranije, ali ste u stvari manje opušteni nego da nikada niste pušili, a to čak za vreme dok vam je cigareta u ustima. Taj fenomen je još smešniji od nošenja isuviše tesnih cipela, jer ovde opstaje jedan neprestani bol koji raste, čak i kad više ne nosite cipele. Ova situacija je još gora, jer kad ugasite cigaretu, nikotin brzo izvetri iz organizma i u stresnim situacijama pušač iz tog razloga puši cigaretu za cigaretom. Navika ne postoji. Istinski razlog zbog kojeg pušač nastavlja da nosi svoj krst je to malo čudovište nastanjeno u njegovom stomaku. On mora sada da ga hrani. Sam pušač odlučuje dokle će to da radi; postoje četiri vrste situacija ili njihova medjusobna kombinacija zbog koje će se to desiti. Te situacije su: Dosada / koncentracija: Dve radikalno suprotne situacije! Stres / opuštanje: Dve radikalno suprotne situacije! Koja čarobna droga može odjednom da ima suprotni efekat od onoga koji je imala nekoliko trenutaka ranije? Ako razmislite o tome, koji drugi tipovi situacija postoje u vašem životu, osim sna? Istina je da cigareta ne olakšava ni dosadu ni stres, niti pospešuje koncentraciju ili opuštanje. To je samo privid. Nikotin nije samo droga, on je i veoma moćan otrov, posebno se koristi u insekticidima (pogledajte rečnik). Kad bi vam nikotin koji sadrži jedna cigareta bio direktno ubrizgan u venu, on bi vas ubio. U stvari, cigareta nam isporučuje i druge otrove, kao što je ugljen monoksid. U slučaju da razmišljate o prelasku na lulu ili na cigaru, znajte da se sadržaj ove knjige odnosi na sve oblike duvanske zavisnosti. Ljudsko telo je sigurno najsavršeniji organizam na našoj planeti. Nijedna životinjska vrsta, čak ni crv ili najniža ameba, ne mogu da prežive ako ne prave razliku izmedju zdrave hrane i otrova. Tokom procesa prirodne selekcije koji je trajao milionima godina, naš organizam i naš um su naučili da prave razliku i da se oslobode otrova. Miris i ukus cigarete su odbojni svakom ljudskom biću pre nego što padnu u podaništvo cigareti. Ako dunete duvanski dim u lice bilo kojoj životinji ili bilo kom detetu (pre nego što se navikne), kašljaće i pljuvati. Kada smo pušili tu prvu cigaretu, uvlačenje dima nas je teralo da kašljemo. Mi smo ipak nastavili da pušimo, toliko da osetimo mučninu ili čak da se razbolimo. To nas je naš organizam upozoravao: “Prestani, to je otrov!” U tom ključnom trenutku se često odlučuje da li ćemo postati pušači

20

ili ne. Potpuno je pogrešno reći da samo fizički i mentalno slabe ličnosti postaju pušači. Srećnici, to su oni koje je to prvo iskustvo uverilo da ne nastave; fizički, njihova pluća nisu mogla da podnesu taj tretman i oni su zauvek izlečeni. Osim ako, druga mogućnost, nisu mentalno spremni da podnesu to teško učenje: da pokušaju da uvuku dim bez kašljanja. Za mene je to najtragičnije: kojom snagom se upinjemo da postanemo zavisnici. Zato je tako teško da adolescenti prestanu da puše. Jer se oni još uvek uče da puše, jer još uvek misle da su cigarete odvratne, misle da mogu da prestanu kad hoće. Zašto ne žele da nas slušaju? Zašto mi nismo heli da slušamo naše roditelje? Mnogobrojni pušači misle da vole ukus i miris duvana. To je samo zabluda. U stvari, sve što mi radimo kada učimo da pušimo je navikavanje organizma da postane imun na loš ukus i taj miris da bismo mi mogli da imamo našu dozu, kao heroinski zavisnici koji nalaze da je prijatno da se bodu. Simptomi pomanjkanja heroina su izuzetno teški i narkoman voli u stvari ritual kojim olakšava nedostatak. Pušač uči da prevazidje reakcije svog tela na efekte dima, da bi imao svoju dozu. Pitajte bilo kog pušača koji misli da puši samo iz zadovoljstva da li ne bi pušio ako nema više svoju uobičajenu marku cigareta, da ima na raspolaganju samo neku marku koje se grozi. Pušači bi više voleli da puše staro trulo uže nego da apstiniraju; oni će se zadovoljiti motanim cigaretama, mentol cigaretama, cigarama ili lulom; na početku, ukus je kužan, ali, ustrajnošću, naučimo da ga volimo. Neki čak nastave da puše i kad su prehladjeni, kad imaju grip, kad ih boli grlo, kad imaju bronhitis ili emfizem. Zadovoljstvo nema nikakve veze s tim. Kad bi to bilo tako, niko ne bi pušio više od jedne cigarete. Postoje čak hiljade bivših pušača zavisnih od onih žvakaćih guma sa nikotinom koje su im njihovi doktori prepisali i mnogi od njih puše još uvek. Tokom mojih seansi, neki pacijenti, zastrašeni idejom da su bili drogirani, misle da će im to saznanje još više otežati zadatak. U stvari, svest o tome je veoma dobar predznak, a to iz dva razloga: 1 Razlog zbog kojeg mnogi od nas nastavljaju da puše je što, iako znamo da ima više mana nego vrlina, mi verujemo da ima nečeg u cigareti što nam se svidja ili da je to zbog nekakve pomoći. Mislimo da ćemo kada prestanemo da pušimo osetiti nekakvu prazninu, da neke situacije u našem životu neće više nikada biti iste. To je zabluda. Istina je da nam cigareta ne donosi ništa; ona nam samo oduzima, zatim nam daje pomalo, da bi stvorila zabludu. Vratiću se na taj detalj u jednom od narednih poglavlja. 2 Iako je to najmoćnija i najbrža droga kojoj podležemo, njen uticaj nije nikada mnogo jak. Pošto je to droga sa vrlo brzim dejstvom, dovoljne su tri nedelje da 99% nikotina izvetri iz organizma i simptomi

21

pomanjkanja su praktično beznačajni; kao što sam rekao, neki čak nisu osetili nikakvu muku kad su ostavili duvan. Pitaćete me onda, opravdano, zašto toliko pušača nalazi da je tako teško prestati sa pušenjem, zašto oni treba da podnesu mesece torture i da provedu ostatak života sanjajući s vremena na vreme o cigareti. Odgovor se nalazi u sledećem razlogu zbog kojeg pušimo – ispiranje mozga. Hemijska zavisnost, koja je ostala, to lako podržava. Velika većina pušača provodi noć bez ijedne cigarete. Efekti pomanjkanja nikotina ih ne bude. Većina od njih izadje čak iz svoje sobe ujutru pre nego što upali prvu cigaretu; neki čekaju čak da stignu na posao. Oni mogu tako da ostanu deset sati ne pateći ni od kakvog osećaja pomanjkanja, ali kad bi trebalo da se uzdržavaju deset sati tokom dana, čupali bi kosu. Oni su u stanju, kada kupe novi auto, da se uzdrže od pušenja u njemu bez ikakve teškoće. Oni odu u pozorište, u samoposlugu, crkvu, itd. i ne smeta im što ne mogu tu da puše. Čak i u javnom prevozu, ljudi poštuju zabranu. Oni su često oduševljeni što ih neko ili nešto sprečava da puše. Mnogi se uzdržavaju automatski, kod nepušača, ili makar pomalo, u njihovom društvu, a da ne osećaju zaista neprijatnost. U stvari, mnogi podnose bez teškoća duge periode uzdržavanja. Kada sam ja pušio, dešavalo mi se da provedem prijatno veče a da ne popušim ni jednu cigaretu. Poslednjih godina, čekao sam čak sa nestrpljenjem te večeri kada sam mogao da prestanem neko vreme da ne gušim samog sebe (kakva istinski smešna navika!). Hemijsku zavisnost je dakle lako podneti, čak i kad ste još uvek u njenoj vlasti. Hiljade pušača ostaju čitavog života povremeni pušači. Oni su isto tako zavisni kao i veliki pušači. Neki veliki pušači koji su prestali da puše, puše još uvek tu povremenu cigaretu koja ih održava u zavisnosti. Tako, prava zavisnost od nikotina nije glavni problem. Ona deluje kao katalizator da nam odvrati misli od pravog problema, ispiranja mozga. Trebalo bi da bude uteha za autentične pušače da znaju da im je isto tako lako da prestanu da puše kao i povremenim pušačima. Paradoksalno, njima je čak i lakše. Što ste više naviknuti, vaša zavisnost vas više vezuje i bolji će biti osećaj oslobadjanja kada prestanete. Trebalo bi da ovo bude još jedna uteha da znamo da su glasine koje kruže (potrebno je da prodje pet godina da se vaš organizam vrati u normalno stanje, svaka cigareta je pet minuta života manje..) neosnovane. Ne verujte da se namerno preteruje u vezi sa štetnošću duvana. Ona je čak tužno potcenjena. Ali istina je da pravilo od pet minuta spada u procenu, koja očigledno, važi samo ako obolite od jedne od smrtonosnih

22

bolesti vezanih za duvansku zavisnost, ili ako toliko zagadite svoja pluća da više ne funkcionišu. U stvari, vaše telo se nikada neće vratiti u svoje prvobitno stanje. Dovoljno je, na primer, da postoje pušači u njihovom okruženju da nepušači prime malu dozu. Ipak, naše telo je jedna neverovatna mašina koja poseduje ogromnu sposobnost obnavljanja, pretpostavljajući naravno da nismo ništa nepopravljivo stekli. Ako prestanete sada da pušite, vaše telo će se oporaviti za nekoliko nedelja, skoro kao da niste nikada pušili. Nije, dakle, nikada isuviše kasno da se prestane. Pomogao sam da se izleče mnogobrojni pušači koji su bili u pedesetim godinama, neki od njih su bili čak i stariji od osamdeset. Nedavno sam, kao pacijenta imao jednu ženu od devedeset i jedne godine i njenog sina od šezdeset i pet godina. Kada sam je pitao zašto želi da prestane da puši, ta dama mi je odgovorila da želi da dâ primer sinu. Što vas cigareta više privlači, to će veće biti olakšanje. Kada sam konačno prestao da pušim, odjednom sam prešao od sto na nula cigareta dnevno ne osetivši ni najmanji nedostatak. Zaista je to bilo veoma prijatno, čak i tokom perioda pomanjkanja. Pre nego što dodjemo dotle, važno je da se ukine to ispiranje mozga. VII POGLAVLJE ISPIRANJE MOZGA I USPAVANI PARTNER Kako i zašto počinjemo da pušimo? Da bismo dobro razumeli te razloge, potrebno je da ispitamo moćne efekte podsvesti, one koju ja nazivam uspavanim partnerom. Svi mi za sebe verujemo da smo pametna i odgovorna ljudska bića, koja slobodno biraju svoj put u životu. U stvari, 99 posto naših stavova nam se diktira od našeg rodjenja. Mi smo samo čist proizvod društva u kojem smo bili odgajeni – naša odeća, naši domovi, naše životne šeme, čak i teme u vezi sa kojima ističemo neke razlike (na primer politička mišljenja). Nije začudjujuće što militantni učesnici levih partija imaju tendenciju da proizidju iz radničkih sredina, i obrnuto. Podsvest ima veoma moćan uticaj na naše živote i milioni ljudi mogu da se prevare čak u vezi sa dve činjenice za koje se veruje da su utemeljene. Pre otkrića Kristifora Kolumba, ogromna većina čovečanstva, bila je ubedjena da je zemlja ravna. Mi danas znamo da je (skoro) okrugla. Ja bih mogao da napišem dvanaestak dela koja pokazuju da je ravna: ne bih više nikoga ubedio. Ipak, koliko od nas je otišlo u svemir da se u to uveri? Čak i ako ste putovali avionom ili brodom oko zemlje, šta vas čini tako sigurnim da ne opisujete krug po ravnoj površini?

23

Poslenici iz domena reklame shvataju moć manipulacije podsvesnim, otuda neverovatan broj plakata koje srećemo, otuda zaprepašćujući procenat reklama u časopisima. Mislite li da je to gubitak novca? Mislite li da vas to ne tera da kupite? Varate se! Pokušajte onda vi sami. Sledeći put kada odete u neki kafe ili restoran kada je hladno, i kada vas oni sa kojima ste pošli pitaju šta želite da pijete, umesto da zatražite “konjak” (ili nešto drugo), recite naglašeno: “Znate li šta bi mi zaista predstavljalo zadovoljstvo? Dobar stari konjak da me zagreje.” Videćete da će to uraditi čak i oni koji ne vole konjak. Od najranijeg detinjstva, naša podsvest je svakodnevno informisana da nas cigarete opuštaju i da nam daju hrabrost i poverenje u nas same i da je najdragocenija stvar na zemlji cigareta. Mislite da preterujem? Zaprepašćujuća je činjenica kad su u pitanju umetnički prikazi, povezani bliskim ili daljim vezama sa audiovizuelnim. Kada gledate neki crtani film, neki film ili neki pozorišni komad, i kada nad nekim treba da se izvrši smrtna kazna, koja je njegova zadnja želja? Tako je, cigareta. Taj tip sugestije ne deluje na našu svest, nego na našu podsvest, uspavanog partnera, u svakom trenutku da ga prilagodi. Najdragocenija stvar na zemlji, moja poslednja misao i moje poslednje delo biće da popušim cigaretu. U svim ratnim filmovima, ranjeni imaju pravo na svoju cigaretu, čak i ako im je ostao samo deo vilice da je drži. Mislite da su se stvari nedavno promenile? Ne, našu decu iscrpljuju stalnim ponavljanjem, reklamnim ili ne. Reklamiranje cegareta je danas zvanično prognano sa televizije, a ipak u vreme velike slušanosti, najveći igrači, najbolji muzičari ili drugi umetnici su uvek sa cigaretom u ustima. Programe obično sponzorišu duvanski giganti i to je najmračnija tendencija savremene reklame: veza izmedju sportskog dogadjaja i duvanskih marki. Neke marke cigareta sponzorišu kuće formule 1, a ide se čak i dotle da se nosi njihovo ime – ili je možda obrnuto? Izvestan reklamni spot, na engleskoj televiziji, pokazuje čak jedan par u krevetu kako deli cigaretu posle ljubavi. Povezanost je očigledna. Možemo se samo diviti delu reklamne agencije jedne britanske kompanije. Ne njenim crtežima, nego kvalitetu njene kampanje: čovek se suočava sa smrću ili propašću – njegov dirižabl je u plamenu i zgnječiće se, ili će prikolica njegovog motora upasti u jarak, ili brod Kristofera Kolumba samo što nije pao sa ivice sveta. Ni reči. Samo nežna muzika. On onda pali cigaretu te marke; izgled blaženstva mu preplavljuje lice. Naša svest nije možda u toku sa snažnim dejstvom te reklame, ali uspavani partner u nama vari strpljivo njene očigledne implikacije. Istina je i da postoji jedna reklama u obrnutom smeru – strah od raka, amputacija nogu, bolesti grla – ali ona apsolutno ne sprečava ljude da puše. Logično, trebalo bi, no ipak to nije slučaj. Upozorenja o opasnosti cigarete su sada toliko vidljiva da je pušaču nemoguće da ih ne zna. Ipak, ona

24

ne sprečavaju mlade da počnu. Svih onih godina kada sam pušio, iskreno sam verovao da nikada ne bih pušio da sam znao za očiglednu vezu izmedju raka pluća i cigarete. Istina je da to apsolutno ništa ne menja. Klopka je još uvek ista kao i pre trideset godina. Sve antiduvanske kampanje su samo unele još više zabune. Čak i paklice, te divne sjajne paklice koje vas ubedjuju da progutate njihovu sadržinu, eksplicitno pokazuju svoju škodljivost. Ko čita ta upozorenja i u potpunosti shvata posledice? Jedan od najvećih proizvodjača cigareta koristi čak taj strah da od njega napravi centralnu temu jedne reklame za britansko tržište. Ta reklama, koju mi ne znamo u Francuskoj, postavlja paralelu izmedju straha pušača (simbolizovanog raznolikim zastrašujućim kreaturama) i paklice cigareta. Povezivanjem ideja, sugeriše se pušaču da mu ta paklica pomaže da pobedi taj strah. Ironično, najmoćnija snaga u ispiranju mozga je sam pušač. Izjava da pušači nemaju volje i da su fizički slabi je ogromna zabluda. Potrebno je da budete fizički veoma jaki da biste pobedili taj otrov. To je jedan od razloga što pušači ne prihvataju dosadne statistike koje dokazuju da duvan uništava zdravlje. Svi mogu da navedu nekog ujka Renea koji je pušio dve pakle dnevno, koji je živeo devedeset godina i koji nije nikada imao ni najmanji problem sa zdravljem. Oni odbijaju da razmišljaju o stotinama drugih pušača pokošenim čak pre šezdesetak i o činjenici da bi i sam ujka Rene bio možda još uvek živ da nije pušio. Napravite malo ispitivanje medju vašim prijateljima i kolegama, videćete da je većina pušača ljudi sa snažnom voljom. Radi se često o nezavisnim radnicima, rukovodećem kadru, koji se bave nekim specifičnim zanimanjima – navedimo bez reda, doktori, advokati, policajci, profesori, trgovci, medicinske sestre, sekretarice, domaćica sa decom koju odgajaju..., drugačije rečeno, sve posebno stresne delatnosti. Glavna pogrešna ideja koju imaju pušači je da cigareta umiruje stres. Oni na taj način nastoje da je povežu sa glavnima, sa onima koji se suočavaju sa velikim odgovornostima i sa svakodnevnim stresom. Očigledno, svako se divi tom tipu osoba i nastoji, da bi im bio sličan, da ih imitira. Ostala izuzetno izložena zanimanja su ona gde su aktivnosti monotone, jer je dosada jedna druga situacija pogodna duvanskoj zavisnosti. Bojim se da je to još jedna zabluda. Veličina ispiranja mozga je neverovatna. Naše društvo osudjuje i snažno prezire one koji snifaju lepak, one koji uzimaju heroin ili koji se odaju svakoj drugoj supstanci koja se smatra za drogu. Elem, u našoj zemlji, smrtnost zbog udisanja isparenja trihlora ne prelazi desetak godišnje, a onih od overdoze heroinom ima oko stotinak. Postoji jedna druga droga, nikotin, koja je dosegla više od 60% medju nama u jednom ili u nakom drugom trenutku i za koju mnogi, još uvek zavisni, plaćati skupo čitavog svog života. Veći deo njihovih sredstava odlazi na cigarete i stotine hiljada ljudi vidi svake godine svoj razoreni život jer su

25

jednoga dana pali u klopku. Tu je ubica broj jedan zapadnog društva, čak ispred saobraćajnih nezgoda. Zašto gledamo na shoot tihlorom ili heroinom kao na djavolske navike, dok je droga na koju se troši najviše novca i koja zaista masovno ubija smatrana, do samo pre nekoliko godina, kao savršeno prihvatljiva društvena navika? Svakako, cigareta se odnedavno smatra neznatno nedruštvenom i štetnom po zdravlje, ali je i dalje legalna I prodaje se kod ma kog trafikanta, u svakom kafeu, baru, klubu ili restoranu. Korisnik broj jedan je naša britanska vlada koja prikupi 5 milijardi funti sterlinga godišnje zahvaljujući prodaji cigareta. Duvanske kompanije potroše svake godine 100 miliona funti samo na reklami. Treba početi sa pripremama taktike otpora tom ispiranju mozga, baš kao kad biste hteli da kupite polovan auto; ljubazno odobravajte, ali ne verujte ni reč od onoga što vam pričaju. Poledajte najpre, iza tih sjajnih pakovanja, prljavštinu i otrov koji se tu kriju. Ne dozvolite da vas uhvate tim lepim staklenim pepeljarama ili zlatnim tabakerama, ni milionima ljudi koji su uhvaćeni pre vas. Počnite tako što ćete se zapitati: Zašto to radim? Da li mi je to zaista potrebno? Ne, očigledno. Mislim da je ta uslovljenost deo koji je najteže objasniti. Zašto jedna pametna i racionalna osoba postaje potpuno glupa kada je odnos prema cigareti u pitanju? Teško mi je da to priznam svim pacijentima koje primam, ali ja sam bio najgluplji od svih. I moj otac je bio neumereni pušač. Bio je to jedan robustan čovek, pokošen pre pedesetih zbog cigarete. Sećam ga se kada sam bio mali dečak. Kašljao je i pljuvao od jutra; dobro sam video da je bolestan i bilo je očigledno da ga je zaposelo nešto djavolsko. Još vidim sebe kako govorim majci: “Nemoj nikada da mi dopustiš da postanem pušač!” Kao adolescent, bio sam oduševljeni pristalica fizičke kulture. Sport je bio čitav moj život i bio sam hrabar i verovao u budućnost. Da mi je neko tada rekao da ću na kraju pušiti po pet paklica dnevno, kladio bih se u sve što imam i stavio glavu na panj da to nije istina. Sa četrdeset godina, bio sam potpuni zavisnik od cigarete. Toliko da sam bio stigao dotle da nisam mogao da uradim ni najmanji fizički ili mentalni napor a da pre toga ne upalim jednu. Na većinu pušača, normalni životni stresovi deluju kao katalizatori, kao što je odgovaranje na telefon ili na pozivnicu. Što se mene tiče, ja nisam mogao čak da promenim televizijski program ili da upalim lampu a da ne upalim pre toga cigaretu. Znao sam da me to ubija. Bilo mi je nemoguće da ne vidim istinu. A opet, još uvek ne uspevam da shvatim kako sam mogao da ne znam za uticaj koji to imalo na moj mentalni sklop. To je bilo toliko očigledno! Smešno je

26

što mnogi pušači pate u jednom trenutku svoga života od zablude da vole cigaretu. To nikada nije bio moj slučaj. Mislio sam da mi to pomaže da se koncentrišem i da me smiruje. Sada, kada više ne pušim, najteže mi je da verujem da je sve to jednostavno postojalo. Kao kad biste se probudili iz košmara – a poredjenje nije preterano. Nikotin je droga i vaša čula su bolesna – vaš ukus, vaše čulo mirisa... Ali najgore kod cigarete nisu posledice po vaše zdravlje ili vaš novčanik, to je manipulisanje vašim razumom. Pronalazite svakakva opravdanja da nastavite da pušite. Ja sam, u neko doba, pušio lulu, pošto mi jedan pokušaj da prestanem da pušim nije uspeo. Mislio sam da će to biti manje štetno i da će mi pomoći da smanjim potrošnju. Nki duvani za lulu su potpuno smrdljivi. Njihova aroma može ponekad da bude prijatna, ali su, na početku, uvek nepodnošljivi za pušenje. Sećam se da sam imao, tokom tri prva meseca, potpuno ispečen vrh jezika. Kada pušimo, neki crnpurast sok se skuplja u dnu lule. Ako vam se desi, slučajno, da nagnete malo više lulu, nivo predje horizontalu; pre nego što primetite, progutali ste ceo gutljaj tog kužnog soka. Rezultat, povraćanje, koje god da je preduzeće u kome se nalazite. Bila su mi potrebna tri meseca da naučim da pušim ispravno lulu i ne mogu da shvatim kako, tokom ta tri meseca, nisam čak zastao da se zapitam zašto se izlažem tom strašnom tretmanu. Naravno, kada savlada taj izazov, pušač lule izgleda najsrećnije od svih. Većina od njih je uverena da puše jer vole lulu. Zašto su, u tom slučaju, prihvatili tu žrtvu da stignu dotle, kada su bili savršeno srećni pre toga? Odgovor je da, kada jednom padnete pod uticaj nikotina, ispiranje mozga se pojačava. Naša podsvest zna da malo čudovište treba da se hrani i sve ostalo je ne zanima. Strah nagoni ljude da nastave da puše. Strah od tog osećanja praznine i nesigurnosti koje vas obuzme kad vam nedostaje nikotin. Činjenica da toga niste svesni ne znači da on ne postoji. Vi nemate potrebe da to razumete, kao što ni mačka nema potrebe da razume kako radi radijator; ona zna da će, ako sedne na odredjeno mesto, primiti toplotu. Glavna teškoća kada želimo da prestanemo da pušimo proilizazi iz veličine ispiranja mozga. Ispiranje mozga koje nam podvrgava društveno obrazovanje, pojačano onim koje nam odredjuje iskustvo sa tom drogom i na kraju, najjače od svih, ispiranje mozga koje dugujemo našim prijateljima, roditeljima i kolegama. Jedina stvar koja nas podsiče da pušimo prvi put je što to i drugi rade: imamo utisak da nam nešto nedostaje. Radimo teško da bismo konačno pali pod uticaj cigarete, a ipak niko nikada nije uspeo da objasni šta mu je nedostajalo pre pušenja. Svaki pušač koga vidimo nas uverava; mora da duvan doista donosi nešto, inače zašto bi pušili? A, kada prestanemo, osetimo taj osećaj lišenosti kada vidimo nakoga da pali cigaretu na nekom javnom dogadjaju. Osetimo se sigurnim u sebe i pomislimo da možemo da

27

dopustimo sebi jednu, samo jednu. Pre nego što primetimo, ponovo smo nasamareni. To ispiranje mozga je tako moćno da potpuno izmešta našu viziju sveta. Engleski radio je emitovao, odmah posle rata, veoma popularan program o detektivu, Polu Templu; jedna epizoda se bavila temom naviknutosti na marihuanu, obično nazvanu trava. Trgovci su prodavali, bez znanja pušača, cigarete sa travom. Nije bilo štetnih efekata, ali neki koji su ih pušili postali su zavisni (tokom mojih konsultacija, stotine pacijenata mi je priznalo da su pušili travu: nico od njih nije postao zavisnik). Imao sam sedam godina kad je taj program emitovan. To je bilo prvi put da sam čuo da se govori o drogi. Taj koncept zavisnosti, ta potreba da mora apsolutno da se ima svoja doza, ispunio me užasom i, od toga dana, iako sam ubedjen da trava nije droga, nisam se usudio da popušim ni najsićušniju grancicu marihuane. Kakva ironija da postanem poklonik droge broj jedan u svetu. Da je samo taj detektiv mogao da me upozori na cigarete! Kakva ironija da se konstatuje da posvećujemo godine znatne sume za istraživanje raka, ali da trošimo još više novca da ubedimo adolescente da se prepuste toj duvanskoj prljavštini. Treba apsolutno ukinuti tu uslovljenost. Stavimo stvari na svoje mesto: nije nepušač frustriran, nego jadni pušač, kome nedostaje život pun... zdravlja, energije, bogatstva, duhovnog mira, poverenja, hrabrosti, samopoštovanja, sreće. A šta dobija pušač u zamenu za te strašne žrtve? Apsolutno ništa – ili zabludu da pokuša da povrati stanje mira, smirenosti i poverenja u kojem svaki nepušač stalno uživa. VIII POGLAVLJE OLAKŠATI OSEĆAJ POMANJKANJA Pušači misle da puše iz zadovoljstva, da se opuste ili da steknu hrabrost. To je, ponavljam, samo zabluda. Pravi razlog je potreba da se olakša stanje pomanjkanja nikotina. Na početku, cigareta nam služi kao društveno lukavstvo. Da li smo joj podlegli ili ne, fino pokretanje zupčanika je započelo. Naša podsvest

28

počinje da shvata da u nekim izuzetnim situacijama cigareta može da bude prijatna. Malo po malo, kako padamo pod uticaj droge, potreba da olakšamo nedostatak raste; što vas više cigareta spušta, to više nastojite da verujete da čini suprotno. Taj mehanizam je tako lagan i postupan da vi ne primećujete njegov razvoj. Osećate se svakoga dana potpuno isto kao prethodnog. Mnogi postanu svesni svoje zavisnosti tek onoga dana kada pokušaju da prestanu. A neki čak, još uvek odbijaju da to shvate. Neki to odbijaju čitavog svog života, pokušavajući da se ubede i da ubede druge da je cigareta zadovoljstvo. Evo jednog razgovora koji sam vodio, pre nekoliko meseci, sa jednim adolescentom pušačem: “Da li si svestan da je nikotin droga i da je jedini razlog što pušiš to što ne možeš da prestaneš?” - Gluposti ! To mi se svidja. Inče bih prestao. - Onda prestani samo nedelju dana, samo da mi dokažeš da govoriš istinu - Nema potrebe; to mi se svidja. Prestao bih kad bih hteo. - Prestani nedelju dana da dokažeš sebi da nisi zavisan. - Ja pušim zato što mi se to svidja...” Pušači nastoje da olakšaju svoj nedostatak u trenucima stresa, brige, koncentracije, opuštanja ili zbog kombinacije ovih faktora. Sledeća poglavlja to tretiraju detaljno. IX POGLAVLJE STRES Ne aludiram ovde samo na velike životne tragedije. Čujem takodje sve i najmanje stresove kao što su telefonski pozivi, društveni odnosi, nedaće domaćice, nedaće zaposlenog sveta... Uzmimo tipičan primer telefonskog razgovora. Za mnoge, telefon je generator stresa, posebno za zanimanja trgovinskog tipa. Većina poziva je, u suštini, od nezadovoljnih klijenata.... Vaš šef vas ne zove samo da bi vam čestitao. Ukratko, uglavnom ima nešto što nije u redu, neka loša vest ili situacija koje se pribojavate. Dakle, baš u tom trenutku, pušač će upaliti cigaretu, ako je već nema u ustima. On misli da će mu ta cigareta pomoći, ne znajući zaista u čemu. Često, čak nije ni svestan da je pali. Evo šta se dešava, u stvarnosti. Nesvestan toga, pušač, čak i pre telefonskog poziva, već pati od stresa, onog koji izaziva nedostatak nikotina. Budući da je taj stres praktično neprimetan, pušač oseća nezadovoljstvo i nervozu. Poziv pokreće onda jedan dodatni stres, povećava na taj način

29

globalni stres. Paljenje cigarete eliminiše stres koji potiče od nedostatka nikotina i, samim tim, pušač se oseća bolje. To osećanje poboljšanja nije zabluda. Zaista postoji poboljšanje: simptomi pomanjkanja su prestali i pušač oseća olakšanje. Prelaz iz stanja jakog stresa u stanje osrednjeg stresa je realan; može se nepobitno povezati sa cigaretom. Problem je što je cigareta odstranila samo stres koji je proizišao iz pomanjkanja nikotina, dajući vam tako sigurnost. Njena snaga je tolika da mi verujemo da ona umanjuje telefonski stres, a tu već počinje zabluda. Čak i dok puši, pušač ostaje više u stresu, nego da nikada nije pušio; što više zalazite u drogu, ona vas sve više uništava i udaljava od stanja ispunjenosti nepušača. A čak i ako vam svaka upaljena cigareta trenutno daje osećaj olakšanja, efekat tog olakšanja će izbledeti. Na kraju krajeva, efekat cigareta, čak i ako izgleda blagotvoran, nije više dovoljan da vam potpuno olakša. Obećao sam vam da vam ova knjiga neće predlagati šok terapiju. U primeru koji sledi, ne dajem spektakularan prikay, hoću jednostavno da pokažem da cigareta razara nerve više nego što ih smiruje. Pokušajte da zamislite da ste stigli dotle da vam doktor kaže da će morati da vam odseče obe noge ako odmah ne prestanete da pušite. Pokušajte samo na trenutak da zamislite kakav bi vam bio život bez nogu. I stanje duha onoga koji, posle jednog takvog upozorenja, nastavlja da puši i zaista gubi noge. Takve priče bih svrstao u uzbunjujuće. U stvari, očekivao sam da će mi neki doktor reći tako nešto; jer sam mislio da bih onda prestao. Istovremeno sam očekivao da ću, danas-sutra, dobiti izliv krvi u mozak i na taj način izgubiti ne samo noge, nego život. A opet, o sebi nisam razmišljao kao o samoubilačkom tipu, samo sam mislio da sam veliki pušač. U takvim pričama nema ničeg alarmantrnog. To je samo stvarnost te zastrašujuće droge, koja vam sve više izvlači vašu energiju i vašu hrabrost. A što više poništava vašu hrabrost, više se igra vama, utuvljujući vam sažnu ideju da ima obrnuto dejstvo. Svi mi smo upoznali paniku koju oseti pušač u kasne sate kada se boji da će ostati bez cigareta. Nepušači ne znaju za to. Cigareta izaziva to osećanje. Ona se ne zadovoljava samo time da vam razori nerve; to je moćan otrov koji vam uništava zdravlje. Kada dostigne stadijum u kome ga otrov zapravo ubija, pušač misli da mu je cigareta jedino ohrabrenje i ne može da se suoči sa životom (ili smrću, bolje rečeno) bez nje. Utuvite ovo dobro u glavu, cigareta vam ne opušta nerve; naprotiv, polako, ali sigurno, ona ih razara. Kada prestanemo da pušimo, jedna od velikih koristi je da ponovo steknemo poverenje u sebe i sigurnost. X POGLAVLJE DOSADA

30

Možda baš sad pušite. Verovatno toga niste ni bili svesni pre nego što ste pročitali ove redove. Jedna druga pogrešna ideja je da cigareta olakšava dosadu. Dosada je stanje duha. Kada pušite, veoma je retko da neprestano ponavljate “ja pušim, ja pušim cigaretu”; kažem da je to retko, jer je istina da je to ponekad slučaj, baš posle dugog perioda apstinencije, kada hoćete da smanjite pušenje, ili, naravno, kad pušite prve cigarete pošto ste, bez uspeha, pokušali da prestanete. Evo zašto mislim da je dosada pogodan teren za cigaretu: Kad ste pod uticajem nikotina i kada ne pušite, nešto vam nedostaje. Ako radite nešto što vam zaokuplja misli, možete da provedete duge periode, a da vam ne smeta nedostatak droge. Naprotiv, kada se dosadjujete, ništa vam više ne skreće pažnju sa malog čudovišta; zato mu dajete ono što traži, cigaretu. U normalno vreme, to jest kada ne pokušavate ni da smanjite pušenje ni da prestanete, sam čin paljenja cigarete postaje nesvestan. Čak i oni koji motaju cigarete ili puše lulu, mogu da se posvete tom ritualu na potpuno mehanički način. Neka neki pušač pokuša da se priseti cigareta koje je popušio u toku dana. Osim nekoliko, kao što je prva ili ona posle ručka, sve ih je zaboravio. Uistinu, cigareta bi trebalo pre da poveća dosadu, jer ona nas ogrubljuje i čini letargičnim. Umesto da preduzmu energične aktivnosti, pušači više vole da spavaju, da se dosadjuju, ili, paradoksalno, da se bave zadovoljavanjem svoje potrebe za nikotinom.

XI POGLAVLJE KONCENTRACIJA Cigarete ne povećavaju moć koncentracije; i ovde se radi o zabludi. Kao i druge, ova zabluda se zasniva na činjenicama koje potvrdjuju paradoks mehanizama vezanih za duvansku zavisnost. Kada neko želi da se skoncentriše, on pokušava da odstrani sve što bi moglo da naruši njegovu nameru. On dakle nastoji da se izoluje, da izbegne buku, toplotu ili hladnoću, na primer. Pušač suočen sa takvom situacijom već pati: malo čudovište želi svoju dozu. Ako hoće da se koncentriše, pušač, ne pitajući se, pali cigaretu – mahinalno. Čim povuče prve dimove, kada je njegova potreba za nikotinom praktično zadovoljena, on se koncentriše i već je zaboravio da upravo puši. U stvarnosti, cigareta je prepreka koncentraciji jer dolazi trenutak u kojem se nedostatak nikotina nikada potpuno ne zadovolji, čak i dok pušač

31

puši. On je onda primoran da stalno povećava pušenje, što će samo, vremenom, učiniti problem još težim. Ispostavlja se da je sposobnost koncentracije preuveličana iz još jednog razloga. Proces zapušivanja arterija koji uzrokuje zavisnost od duvana i različiti otrovi koji iz duvana ulaze u telo, doprinose da se smanji dotok kiseonika u mozak (i u druge organe istom prilikom). Vaša moć koncentracije i vaša nadahnutost biće uveliko poboljšane kada budete prekinuli to nepotrebno mučenje. Upravo zbog tog stanovišta, stimulansa za koncentraciju, nikad nisam uspeo kada sam pokušavao da prestanem sa pušenjem, čineći to samo pozivajući se na volju. Prihvatao sam svoje loše raspoloženje i svoju prijemčivost, ali, kada sam imao potrebu da skoncentrišem svoje intelektualne sposobnosti u vezi sa nekom teškom temom, nisam više mogao da se uzdržim od cigarete. Sećam se svoje panike kada sam otkrio da neću moći da pušim za vreme diplomskog ispita za šefa računovodstva. U to vreme sam već pušio ko ćunak i bio sam siguran da ne mogu da se koncentrišem tri sata neprekidno bez cigarete. Ipak, položio sam ispit i sećam se čak sve vreme nisam osetio neprijatnost Taj gubitak koncentracije od kojeg pušači pate kada prestanu da puše ne može se pripisati fizičkom nedostatku nikotina, nego ubedjenju da im je cigareta neophodna. Dešava se pušačima, kao uostalom i bilo kome, da se spotaknu o neko ime, neki datum ili lice. Šta vi radite kada vam se to desi? Osim ako već nemate jednu u ustima, palite cigaretu. To je praktično sistematski. A zatim? Pošto cigareta ne reši ni na kakav način problem, vi radite ono što bi odmah uradio neki nepušač: mislite na nešto drugo čekajući da vam to dodje na pamet. Pušač nikada ne optužuje cigaretu za grešku. Ako često kašlje, to je zato što se redovno prehladi. Kad prestane da puši, on sve svoje nesreće pripisuje činjenici da je prestao da puši. Čim naidje neka briga, umesto da se prilagodi kao što bi učinio nepušač, on kaže sebi da bi to išlo bolje sa cigaretom. Onda, sve dovede u pitanje i na kraju počne ponovo da puši. Ako mislite da će vam pušenje pomoći da se koncentrišete, nećete moći da se skoncentrišete bez cigarete. Sve se zasniva na sumnji, a ne na fizičkom nedostatku nikotina. Stalno mislite na to da jedino pušači pate od simptoma pomanjkanja. Kada sam ja prestao da pušim, odjednom sam prešao sa sto na nula cigareta dnevno, a da se nisam susreo ni sa najmanjim problemom koncentracije.

XII POGLAVLJE

32

STANJE OPUŠTENOSTI Mnogi pušači misle da im cigareta pomaže da se opuste. U stvarnosti, nikotin je hemijski sastojak koji ima nadražujuće dejstvo na organizam. Primetićete jasno povećanje srčanog ritma ako ga izmerite pre i posle dve uzastopne cigarete. Cigareta posle jela je, za mnoge pušače, jedna od omiljenih. Ručak se poklapa sa krajem rada (ili sa pauzom); uglavnom smo opušteniji i, pošto smo jeli i pili, relativno zadovoljni. Ali, za pušača, postoji glad koja nije zadovoljena. On misli na cigaretu kao na trešnju na kolaču, a u stvari malo čudovište, njegova fizička zavisnost od nikotina, izražava tu glad. Neko ko zavisi od nikotina ne može nikada da bude potpuno opušten i to stanje se vremenom pogoršava. Najmanje opušteni ljudi nisu, u suštini, nepušači, nego pre poslovni ljudi od pedesetak godina koji puše cigaretu za cigaretom, stalno kašlju, imaju visok pritisak i stalno su razdražljivi. U tom stadijumu, cigareta više ne olakšava, čak ni delimično, simptome koje je stvorila. Sećam se vremena kada sam bio računovodja i morao da odgajam porodicu. Kada je jedno od moje dece napravilo neku glupost, razjarenost koju sam osetio nije imala veze sa težinom njegove greške. Zaista verujem da se više nisam kontrolisao jer me je nešto zaposelo. Sada znam da me je cigareta činila takvim. U to doba, mislio sam da su mi svi problemi ovoga sveta na grbači, ali, kada pogledam unazad, ti problemi mi izgledaju praktično beznačajni. Sve sam kontrolisao, u svom životu, osim cigarete, koja me je vukla za nos. Tužno je što danas ne mogu da uverim svoju decu da me je cigareta činila tako teškim prema njima. Svaki put kada čuju nekog pušača kako se pravda, isti razlog se vraća: “To me smiruje, to mi pomaže da se opustim”. Pre otprilike dve godine, organizacije odgovorne za usvajanje dece su htele da uskrate to pravo pušačima. Jedan slavan čovek je protestovao, zaključujući da je, kada je on bio dete, svaki put kada je trebalo da govori o osetljivim stvarima sa svojom majkom, čekao da ona zapali cigaretu jer je tada postajala odjednom mnogo smirenija. Zašto se bojao da razgovara sa njom kada ne puši? Zašto su pušači tako napeti kad ne puše, čak i posle dobrog jela? Zašto, u istim okolnostima, nepušači ostaju uglavnom potpuno mirni? Zašto pušači ne mogu da se osećaju opušteno bez cigarete? Sigurno, nije samo duvan odgovoran za sva zla ovog sveta: ali, sledeći put kada budete u samoposluzi i kada neka majka surovo kažnjava svoje dete, gledajte je, kada izadje iz prodavnice: prvo što će uraditi, mogu da se kladim, biće da zapali cigaretu. Obratite pažnju na držanje pušača, naročito kada su negde gde je zabranjeno pušenje. Videćete da su uznemireni, sa nervoznim tikovima, da su im ruke blizu usta, da dodiruju kosu, da cupkaju ili škrguću

33

zubima. Zgrčeni, oni više ne znaju šta znači biti opušten. To je jedno od mnogobrojnih zadovoljstava koje vas čeka u budućnosti. Pušač je istovremeno rob i obožavalac cigarete. Vreme je da otvoriš oči i da prekineš sa tom budalaštinom. XIII POGLAVLJE VIŠESTRUKA CIGARETA Ne možemo da pušimo više cigareta istovremeno, ali dešava se da, kada hoćete da upalite cigaretu, primetite da već imate jednu u ustima koju ste zaboravili. To je manje bezazleno nego što mislite. Ko što sam već rekao, cigareta na kraju ne zadovoljava vašu potrebu za nikotinom. Čak i dok je imate medju usnama, nešto vam nedostaje. To je strašan osećaj frustracije od koga pate pušači koji puše neprestano. Osećate potrebu za cigaretom dok već imate jednu u ustima; mnogi veliki pušači se onda okreću alkoholu ili drugim težim drogama. No, udaljavam se od teme. Višestruka cigareta proizilazi iz najmanje dva razloga, uobičajena za pušača, kao što su društveni odnosi, ručkovi, itd. To su istovremeno stresne i relaksirajuće situacije. To nije, kao što izgleda, kontradiktorno. Bilo kakav oblik društvene situacije može biti stresan, čak i kada smo sa prijateljima. Ima slučajeva gde četiri osnovna razloga mogu da postoje u isto vreme. Vožnja automobila je jedan od njih; ako odlazite iz nekog stresnog okruženja (vaš posao, zubar...), vi imate razlog da se opustite, ali, istovremeno, pažnja koju zahteva vožnja (izbeći nezgode) je uvek stresni element. Rizikujete život. U isto vreme treba da se koncentrišete. Moguće je da niste svesni ova dva zadnja faktora, ali činjenica da su nesvesni ih ne sprečava da deluju. I, ako ste još i u zakrčenju, ili je put dug, upliće se poslednji faktor, dosada. Drugi klasičan primer je igranje karata. Ako se radi o bridžu ili pokeru, potrebna vam je koncentracija. Ako gubite više nego što možete sebi da dopustite, to postaje stresno. Provedite duže vreme bez igranja i javlja se dosada. Pretpostavlja se da igrate iz zadovoljstva, prirodno je dakle da to bude trenutak opuštanja. Kada igramo karata, uprkos beznačajnim simptomima pomanjkanja, svako puši kao ćunak, čak i ako uobičajeno puši vrlo malo. Pepeljare se pune za tren oka i treba da se prazne više puta u toku večeri; debeo oblak lebdi iznad glava. Ako želite, pitajte koga god hoćete od tih pušača da li zaista u tom trenutku ceni tu cigaretu. On će vam sa uverenjem odgovoriti da je to očigledno. Često, sutradan, kad se probudimo, upaljenog grla, odlučujemo da prestanemo da pušimo. Te višestruke cigarete su nam veoma drage i mi mislimo, kada prestajemo, da će nam one najviše nedostajati. Mislimo da će život biti manje prijatan bez cigarete. U stvari, mehanizam je uvek isti: cigareta ublažava

34

osećanje pomanjkanja, a u tim trenucima, prijatnim ili ne, naša potreba da ga ublažimo je veća. Utuvite dobro sebi u galvu da, cigareta izgleda toliko privlačno, zato što se povezuje sa situacijama. Sama situacija (ili njen sadržaj) je posebna. Jednom kada ta potreba za cigaretom nestane, srećne situacije će biti čak bolje bez cigarete, a stresne, manje stresne. Sledeće poglavlje će to detaljno razraditi. XIV POGLAVLJE ČEGA SAM SE ODREKAO PRESTAVŠI DA PUŠIM

Čega sam se odrekao prestavši da pušim? Apsolutno ničega! Strah nas parališe na pomisao da prestanemo da pušimo: strah da ćemo biti lišeni našeg zadovoljstva, naše nagrade ili podrške. Strah da neki posebni trenuci neće više biti tako prijatni bez cigarete. Strah da će nam ona nedostajati da se suočimo sa najtežim situacijama.
Drugim rečima, bili smo podvrgnuti istinskom ispiranju mozga. Ubedjani smo, u suštini, da ćemo patiti od nekih slabosti ili da cigareta ima neko misteriozno dejstvo za kojim mi imamo potrebu, i da će se stvoriti praznina u nama kada prestanemo da pušimo. Takav je psihički aspekt zavisnosti od cigarete.

cigareta ne ispunjava prazninu. Ona je stvara!
Utuvite ovo dobro sebi u glavu: Naš organizam je najsavršeniji mehanizam na planeti. Bilo da je to Bog, proces prirodne evolucije ili kombinacija oba, biće koje nas je stvorilo moćnije je od nas. Čovek nije u stanju da stvori ni najmanju živu ćeliju, izuzimajući reprodukciju koju ipak poznajemo veoma loše. Da je duvan bio neophodan našem životu, mi bismo bili u stanju da se zaštitimo od otrova koje nam donosi. Ne, naprotiv, mi imamo sigurnosne uredjaje ili alarmna

35

zvonca kao što su kašalj, osećanje vrtoglavice ili mučnine koje imamo kada pušimo prvu cigaretu. Zanemarujemo te poruke na svoj rizik i pogibelj. Očigledna je istina da nema ničeg čega se treba odreći. Kada se vaše telo jednom ratosilja tog malog čudovišta i vaš um oslobodi uslovljenosti duvanom, nećete imati ni želju ni potrebu za cigaretom. Uzmimo jedan primer. Cigareta ne poboljšava jelo, ona ga kvari. Najpre zato što postepeno uništava naš ukus i naše čulo mirisa. Posmatrajte pušače u restoranu, kako puše izmedju jela. Oni ne poštuju ručak; oni više ne mogu da sačekaju kraj jela ili ručka da na kraju sa uživanjem popuše. Mnogi puše znajući da to smeta drugima; to nisu neuvidjavne osobe, ali, bez svoje cigarete, oni su nesrećni i stalno podeljeni izmedju frustracije da ne mogu da puše i griže savesti što ugrožavaju druge, osećaju se beznačajnim. Posmatrajte ih, tokom neke ceremonije, kad počnu beskrajne zdravice. Mnogi šmugnu izgovarajući se nekom hitnom potrebom, i koristeći priliku, naravno da zapale cigaretu. Tu se pojavljuje pravo lice cigarete, lice droge; pušači ne puše zato što im to predstavlja zadovoljstvo, nego zato što pate ako to ne rade. Mnogi od nas su počeli da puše nekim manje-više društvenim povodom, kada smo bili mladi i stidljivi. Tako smo stekli sigurnost koju nikada nećemo moći da imamo u takvim prilikama bez cigarete. U tome je besmisao: duvan vam podiže poverenje u sebe. Najveći dokaz straha koji izaziva cigareta kod pušača je dejstvo koje ona izaziva kod žena. Skoro sve žene vode računa o tome kako izgledaju. One ne mogu da zamisle ni na trenutak da se pokažu, u nekim društvenim okolnostim, a da ne budu besprekorno obučene i neodoljivo namirisane. A opet, njihov smrdljiv dah prepune pepeljare im izgleda ne predstavlja problem. Znam da im to mnogo smeta – mnoge se užasavaju tog mirisa koji im natapa kosu i odeću – ali to nije dovoljno da ih odvrati od pušenja. Za to je odgovoran strah koji im uliva cigareta. Cigarete ne pomažu u društvenom životu; one ga kvare. Pogledajte koliko se pušači osećaju neprijatno dok drže cigaretu u jednoj ruci, u drugoj čašu, pokušavajući da se diskretno oslobode pepela i pikavaca; dok bezuspešno pokušava da ne duva dim u lice svog sagovornika (osim ako nije dovoljno prost da ne vodi računa o sličnim detaljima); kako je zabrinut da li je sagovornik primetio njegov smrdljiv dah, žute prste ili sive zube. Ne samo da nemate čega da se odreknete, nego ćete iz toga izvući velike prednosti. Kada pušač pokušava da prestane da puši, on pokušava da se koncentriše na pozitivne aspekte po njegovo zdravlje, novac i društveni život. Naravno, to su očigledni i značajni motivi, ali nisu jedini. Mislim da su psihološke koristi značajnije: 1 Vraćanje spokojstva i poverenja u sebe.

36

2 Oslobadjanje od tog ropstva. 3 Ne moramo više da podnosimo taj osećaj prezira od strane drugih i od nas samih; ne mučimo se više da saznamo da li će doći dan kada ćemo se otarasiti te droge. Život nepušača je bolji i mnogo prijatniji. To se ne odnosi samo na zdravstveni plan, nego i na mnoge druge isto tako važne planove. Vratiću se na te čudesne prednosti u sledećem poglavlju. Neki pušači imaju teškoće da priznaju da duvan ne donosi ništa. A to je, medjutim, suštinski momenat, koji predlažem da bolje objasnim uz pomoć jedne analogije. Zamislite da imate neku laku upalu na licu. Pričate o tome nekome i on vam predlaže neku čudesnu pomadu. Isprobate je i, za nekoliko sekundi, oboljenje nestane. Nedelju dana kasnije, upala se ponovo pojavljuje. Vi odlučujete da kupite tubu pomade i, čim je stavite na ozledjeno mesto, ono ponovo nestaje. Upala se vraća nekoliko dana kasnije, i sve češće. Svaki put, ona se više širi po licu, biva sve bolnija, ali nestaje čim se na nju nanese pomada. Posle nekoliko meseci, celo lice je prekriveno; to se vraća na svakih pola sata i sada je izuzetno bolno. Vi znate da pomada rešava problem samo privremeno i to vas brine. Da li će bolest zahvatiti celo telo? Da li će postati hronična? Idete kod vašeg doktora, koji ne može da je izleči. Ništa nije efikasnije od te čudesne pomade. Sada u potpunosti zavisite od pomade. Ne izlazite više bez nje. Ako putujete u inostranstvo, unapred obezbedite deset tuba. A, da vam problem bude još teži, preprodavci te pomade traže 70 eura po tubi. Ali vi nemate drugog izbora. Čitajući časopis uvidjate da vi niste jedina žrtva. Hiljade ljudi pate od potpuno iste bolesti. Zapravo, istraživači su pronašli da pomada uopšte ne leči bolest. Ona samo privremeno otklanja iritaciju sa površine kože. Vrhunac je što, u stvari, ta pomada održava i širi bolest. Sve što treba da uradite je da prestanete da je koristite, i za nekoliko dana će sve nestati. Hoćete li nastaviti da je koristite? Treba li vam i trunka volje da u tome uspete? Naravno, ako ne verujete u tvrdnje članka, opravdano je da nekoliko dana sumnjate. Ali, ako uvidite da bolest postepeno nestaje, potreba ili želja da koristite pomadu se sigurno više neće javiti. Da li biste bili nesrećni? Imali ste strašan problem za koji ste mislili da je nerešiv. Sada ste našli rešenje. Čak i ako je bila potrebna godina dana da se potpuno izlečite, vi ćete svakog dana misliti, videći kako bolest nestaje, da je izuzetno što se to zaustavilo i što od toga nećete umreti. U tome je sva čarolija koju sam uvideo kada sam ugasio svoju poslednju cigaretu. Dopustite mi da razjasnim poslednju tačku, u vezi ove

37

analogije. Bolest koju izaziva pomada ne treba uporedjivati sa rakom pluća, anginom, bronhitisom, arterijskom ili drugom bolešću, hroničnom astmom. Bolest o kojoj govorim nije ni novac koji odlazi u dim, ni loš zadah i požuteli zubi, nije kašalj, bezvoljnost, ona jutra provedena u gušenju, ni okolnosti u kojima patimo što ne možemo da pušimo. To nije čak ni naš samoprezir, ni prezir drugih. Sve te bolesti se pridružuju onoj o kojoj hoću da pričam. Prava bolest je bolest koja opravdava da zažmurimo na sve druge. To je jednostavno osećaj panike: “Treba da popušim cigaretu.” Jedino pušači pate od te bolesti. Najgori je strah koji osećamo, taj podmukli strah, a najčudesnija dobrobit koju ćete steći biće oslobadjanje od njega. To je kao da je gusta magla iznenada nestala iz mog uma. Onda sam jasno shvatio da osećaj panične želje za cigaretom nije nikakva slabost u meni, da ne proizilazi iz neke čarobne vrline koju ima cigareta. Nju izaziva prva cigareta, a svaka sledeća, ni izdaleka ne otklanja to osećanje, nego ga samo dublje zariva u moj um. Istovremeno, video sam sve druge srećne pušače kako preživljavaju isti košmar kao i ja, čak i ako je to bilo na nižem nivou. I svi su isticali podjednako nesuvisle argumente pokušavajući da opravdaju svoje ponašanje. Tako je dobro biti oslobodjen! XV POGLAVLJE ROPSTVO KOJE NAMEĆEMO SAMI SEBI Mehanizmi duvanske zavisnosti počivaju na dvojnosti fizičke i psihološke zavisnosti. Ova druga zavisnost je pravo ropstvo. Ljudi su se poslednjih vekova borili da ukinu ropstvo. Paradoksalno, oni su pronašli, zahvaljujući cigareti, način da se samozatoče kao robovi. Kada ima cigaretu u ustima, pušač ima samo jednu želju, čak i ako toga nije svestan: želju da nikada nije počeo da puši. Većinu cigareta pušimo ne uživajući u njima i čak nesvesni zaista toga. Samo posle perioda apstinencije imamo iluziju da uživamo u cigareti: prva cigareta ujutru, ili ona posle jela... Jedine okolnosti u kojima cigareta doista postaje dragocena poklapaju se sa periodima kada pokušavamo da prestanemo da pušimo, ili kada nam društvo nameće zabranu (crkve, bolnice, bioskopi, itd.). Svaki pušač bi morao da bude svestan da će se te zabrane, koje se danas ograničavaju na nekoliko odredjenih slučajeva (metro...), u budućnosti odnositi na sva javna mesta, sve restorane, smanjujući prostor pušača na nekoliko kužnih skrovišta. Gotovo je sa danima kada smo mogli da udjemo kod nekoga i da ga pitamo, iz puke formalnosti: “Da li vam smeta ako pušim?” Danas, jadni pušač koji udje u neku napoznatu kuću očajnički traži pogledom najmanju

38

pepeljaru ili paklu cigareta. Ako ne nadje nikakav povoljan pokazatelj, pokušava uglavnom da izdrži i, ako ne uspe, na kraju pita za dozvolu. Često mu odgovore: “Ako ne možete drugačije...” ili: “Više bismo voleli da ne pušite”, što ne rešava njegov problem. On sada, a već se osećao jadno, želi da propadne u zemlju. Sećam se teškog iskušenja koje je za mene predstavljao jednostavan odlazak u crkvu. Čak i povodom venčanja moje ćerke, kada je trebalo da mislim samo na nju i da budem ponosan što je takvu vidim, govorio sam sebi: “Završimo s tim da mogu najzad da izadjem i popušim jednu cigaretu.” Gledajte pažljivo pušače u takvim prilikama. To će vam pomoći. Oni ostaju zajedno; ima uvek više paklica koje kruže, a razgovor je isti: “Pušite?” -Da, ali imam svoje, hvala; uzeću vam jednu kasnije... Svako pali svoju i misli: “kako smo srećni što imamo našu malu nagradu. Jadan nepušač nema nikakvu...” Nepušač nema potrebu za nagradom. Čovek nije načinjen da sistematski truje svoje sopstveno telo. Utoliko je tužnije što, čak i dok puši, pušač ne uspeva da zaista dostigne spokojstvo i poverenje u kojem drugi uživaju. Što se nepušača tiče, on se ne komeša nervozno za vreme ceremonije čekajući da može da izadje. On ne provodi život u čekanju nekoliko retkih trenutaka sreće. On to ima sve vreme. Sećam se takodje da sam, kad sam išao na kuglanje, redovno morao da nalazim smešna opravdanja da bih mogao da izadjem da popušim. Nisam više bio klinac od petnaest godina koji puši krišom, nego priznati računovodja, od skoro četrdeset godina. Kakva tuga! Čak i igrajući tu igru, nisam zaista uživao. Čekao sam kraj partij da mogu da izadjem, a to je bila moja omiljena igra. Neuporediva je radost, kada ne pušimo više, što smo oslobodjeni ropstva, što možemo tako da uživamo celog čivota; što ne provodimo najbolji deo svog vremena umirući od želje za cigaretom i ostatak u želji da to više nikada ne radimo. Pušači moraju dobro da upamte, kada se nadju kod nepušača (ili samo u njihovom društvu), da nisu nepušači krivi za njihovu muku, nego malo čudovište koje imaju u stomaku i koje čeka svoju dozu nikotina. XVI POGLAVLJE UŠTEDEĆU VIŠE HILJADA DINARA MESEČNO Opet ću ponoviti da psihološka zavisnost čini tako teškim prestanak pušenja. Što više oslabite tu zavisnost, biće vam lakše da stignete do cilja.

39

Često mi se dešava da razgovaram sa onima koje svrstavam u osvedočene pušače. Osvedočeni pušač je, po mojoj definiciji, neko ko voli da puši, ko u tome ne vidi opasnost po svoje zdravlje ni zlo sa društvene tačke gledišta. Toliko ekstremne pušače je sada sve teže naći. U slučaju mladih ljudi, usmeravam svoj napad na novac koji troše na cigarete. Počinjem tako što kažem mom sagovorniku da mi je teško da verujem da se on ne brine za taj novac koji odlazi u dim. Uglavnom reaguje odmah. Da sam ga napao na planu zdravlja ili na planu društvenog ponašanja, on bi se možda osetio ugroženo i onda bi izbegao razgovor. Ali po pitanju novca se oseća sigurnim u sebe: “Mogu to da dozvolim sebi, to je pedesetak dinara dnevno i mislim da to toliko vredi. To je moj jedini porok, pa...” Ja opet naglašavam: “Ne mogu još uvek u to da poverujem. S obzirom na tvoje godine i pošto pušiš paklicu dnevno, ti ćeš tokom života potrošiti oko 45000 evra na te cigarete. A šta ćeš uraditi sa tim novcem? Nije ti dovoljno da pališ novčanice ili da ih bacaš kroz prozor. Ti koristiš taj novac da narušiš zdravlje, da razoriš sebi nerve i poverenje, da podnosiš ropski život, loš dah i žute zube. To treba da te brine, zar ne?” U tom stadijumu, često postane jasno (naročito kod mladih pušača) da oni nisu nikada razmatrali problem sa tačke gledišta čitavog života. Za mnoge, cena paklice je već dovoljno zlo. Dešava im se da izračunaju da je to što troše za mesec dana već dosta alarmantno. Vrlo retko (i samo kada planiraju da prestanu), mogu čak da izračunaju koliko potroše za godinu dana i to je zastrašujuće, ali, za čitav život, to postaje nezamislivo. Medjutim, pušač, koji nastavlja da se brani, odgovoriće vam da može to sebi da dopusti i da ne treba posmatrati problem iz tog ugla, nego samo videti šta vam to donosi; onda, nekoliko stotina dinara nedeljno, nije baš mnogo. Radi samom sebi ono što bi odbio nekom prodavcu enciklopedija koji ide od vrata do vrata: “To će vas koštati samo 500 dinara mesečno”, a ukupno trajanje i konačni račun se podmuklo prećuti. Onda mu predložim nešto: “Ja ću ti dati ponudu koju ne možeš da odbiješ: daj mi 1500 evra sada, a ja ću ti kupovati cigaretama do kraja života.” Da sam mu ponudio da mi pozajmi 1500 evra da mu vratim postepeno 45 000, pušač bi tražio da odmah napišem i potpišem svoje obećanje. Ipak, nijedan od tih osvedočenih pušača kojima sam predložio takvu trgovinu nije prihvatio – a, verujte mi, ti ljudi ne planiraju nikako da prestanu da puše jer ih to uopšte ne zanima. Zašto onda? Često se dešava, tokom mojih konsultacija, da niki pušač objašnjava da ga ne sekira novac koji je potrošio na cigarete. Da li se i vi pitate, ako je to i kod vas slučaj, zašto vam ta tema ne predstavlja nikakav problem. Zašto se mučite da uštedite nekoliko desetina dinara tu i tamo kod drugih kupovina, dok trošite hiljade da se trujete?

40

Evo odgovora na to pitanje. Sve druge odluke koje donesete tokom vašeg života su ishod jednog procesa razmišljanja i analize za i protiv, da bi se odredio racionalan odgovor. Čak i ako donesete lošu odluku, ona je ishod promišljanja. Kada bilo koji pušač procenjuje za i protiv cigarete, odgovor je jasan: “Prestani da pušiš, ponašaš se kao imbecil!” Prema tome, pušači ne puše zato što to zaista žele ili vole, to nije posledica logične odluke, nego samo zato što misle da ne mogu drugačije. Tako oni doprinose svojoj sopstvenoj uslovljenosti i zabijaju glavu u pesak. To može da izgleda paradoksalno, ali neki idu čak dotle da se medjusobno klade (“Onaj koji počne prvi da puši daje 500 dinara drugom”), prećutkujući hiljade dinara koje bi uštedeli da definitivno prestanu da puše. Zato što razmišljaju još uvek polazeći od onoga što im je utuvljeno u glavu ispiranjem mozga i reaguju kao savršeno uslovljeni pušači. Izvadite na trenutak glavu iz peska. Pušenje je lančana reakcija koja traje čitavog života. Ako ne prekinete taj lanac, ostaćete pušač do poslednjeg dana. Sada, pokušajte da izračunate koliko ćete potrošiti ako nastavite da pušite do kraja. Uskoro ćete da odlučite da popušite svoju poslednju cigaretu (ne odmah, setite se početnih uputstava). Da ostanete nepušač treba samo da ne padnete ponovo u tu zamku. Drukčije rečeno, nemojte da popušite onu prvu cigaretu. Ako pokleknete (ne govorite “samo jednu”, to nema nikakvog smisla), znajte da će vas ona koštati 1 000 000 dinara. Ako mislite da je ovakav način posmatranja stvari jednostran, to je zato što ste još uvek uslovljeni. Izračunajte na primer koliko biste uštedeli da niste popušili prvu cigaretu u svom životu. Zamislite onda da dobijate ček na 1 000 000 dinara. Ne biste li zbog toga skakali od radosti? Počnite onda da se veselite još sad, jer ćete taj novac imati. To je jedna od mnogobrojnih koristi koju dobijamo prestajući da pušimo. Kada prestanete da pušite možda ćete, tokom perioda apstinencije, dolaziti u iskušenje da popušite (još) jednu poslednju cigaretu. Saznanje da će vas koštati 1 000 000 dinara će vam pomoći da odolite iskušenju. I, budite u to sigurni, ako je popušite, odmah ćete ponovo početi. Jedina mogućnost da vas ne košta 1 000 000 je da vas ubije pre nego što stignete do te sume. Davao sam godinama onu ponudu, o kojoj sam pričao maločas, tokom radio i televizijskih emisija, a niko nikada nije prihvatio trgovinu. Dajem je redovno, u mom golf klubu, nekim pušačima, svaki put kad se žale na poskupljenje cigareta. Ipak nijedan nije prihvatio moju ponudu. U stvari, plašim se se jednoga dana ne pojavi neko ko će na kraju prihvatiti ako isuviše insistiram. Onda bih izgubio bogatstvo. Ako ste u družini srećnih pušača, koji vam pričaju koliko vole duvan, kažite im da poznajete jednog imbecila koji će ga, ako mu neki pušač unapred plati godišnji iznos za cigarete, snabdevati besplatno cigaretama ostatak života. Možda ćete vi naći nekog ko će prihvatiti ponudu?

41

XVII POGLAVLJE ZDRAVLJE To je domen gde ispiranje mozga najviše deluje. Suprotno onome što misle, pušači nisu svesni rizika kojima se izlažu. Tokom mojih pušačkih godina, očekivao sam da mi glava eksplodira svakog trenutka i iskreno verovao da sam na to spreman, makar sam u to želeo da verujem. Imao sam ogromne naočnike za konje, koje sam odbijao da skinem. Zamislite me dakle, u to doba mog života, kako vadim jednu cigaretu iz paklice. Sirena počinje da zavija, zatim me glas upozorava: “U redu, Alen, ta je zadnja! Srećom te upozoravamo, ali posle je gotovo. Do sada si se izvlačio, ali ako popušiš samo još jednu cigaretu, glava će ti eksplodirati.” Mislite li da bih upalio tu cigaretu? Ako sumnjate u odgovor, uzmimo stvari drugačije. Odite do nekog autoputa u vreme najveće gužve. Ostanite na ivici, zatvorenih očiju, pokušavajući da zamislite sledeću mogućnost: da odmah prestanete da pušite ili da predjete raskrsnicu vezanih očiju pre nego što zapalite sledeću cigaretu. Vaš izbor nema nikakve sumnje. Radio sam ono što svaki pušač radi celog svog života. Zabije glavu u pesak nadajući se da će se jednog lepog dana probuditi i da će njegova želja za pušenjem nestati. Pušači ne mogu sebi da dozvole da misle na rizike kojima izlažu svoje zdravlje. Inače bi čak i zadovoljstvo koje imaju dok puše (koje je samo, to znamo, zabluda) nestalo. Oni više vole da izbegavaju temu misleći da je to opasno samo za druge. To objašnjava zašto je svaki šok tretman kao što je nacionalni dan borbe protiv pušenja tako nedelotvoran. Jedino nepušači pažljivo prate televizijske programe na tu temu. To takodje objašnjava zašto su svi pušači poznavali ili čuli da se govori o izvesnom ujki koji je pušio tri paklice dnevno i koji je živeo potpuno zdrav do devedesete godine, a ne znaju hiljade ljudi koji su umrli u cvetu mladosti zbog duvana. Navešću još jedan tipičan primer razgovora koji vodim za vreme mojih konsultacija, posebno sa mladim ljudima. Ja: Zašto želiš da prestaneš da pušiš? Pušač: To me košta čitavo bogatstvo. Ja: Nisi zabrinut za zdravlje? Pušač: Ne. Mogao bi da me zgazi i autobus. Ja: Da li bi se ti svojevoljno bacio pod autobus? Pušač: Ne, naravno.

42

Ja: Pretpostavljam da gledaš na obe strane pre nego što predješ ulicu... Pušač: Naravno. Baš tako. Pušač, kao i svi, preduzima neophodne mere da ne padne pod autobus, svodeći tako rizik da do toga zaista dodje praktično na nulu. Ipak, taj isti pušač će skoro sigurno (ako nastavi da puši) jednoga dana postati na ovaj ili onaj način paralizovan, a izgleda da toga apsolutno nije svestan. Zašto je tako slep? Zbog ispiranja mozga kojem je stalno izložen. Sećam se jednog britanskog golf šampiona, koji je odbio da učestvuje na američkim stazama samo zato što se bojao da leti avionom. A vidjali su ga kako puši kao Turčin kada je bio na golf terenima. Nije li čudno odbiti beznačajno rizičan let avionom, a pušiti; dok su šanse da se to desi zbog duvana jedan prema četiri? Izgleda da nije toga bio svestan. Elem, šta izvlači pušač iz svojih cigareta? Apsolutno ništa! Jedno drugo rasprostranjeno verovanje tiče se kašlja pušača. Mnogi mladi pušači, koji dolaze kod mene, nisu zabrinuti za svoje zdravlje, jer ne kašlju. U stvari, bilo bi bolje da se zbog toga zabrinu. Kašalj je poslednje oružje kojim nas je priroda snabdela da se oslobodimo stranih tela u našim plućima. Kašalj sam po sebi nije bolest, nego samo simptom. Kašalj pušača svedoči da pluća pokušavaju da izbace kancerogene smole i otrove koje sadrži dim. Ako ne kašlje, ti otrovi ostaju u plućima, i mogu da napadnu organizam. Posmatrajte stvari ovako. Zamislite da imate veoma lep auto. Bili biste zaista glupi da ga ostavite da rdja ne brinuće se o tome. Ali, posle svega, kada jednom postane olupina, to ne bi bio kraj sveta. Malo (mnogo, čak) novca bi bilo dovoljno da se kupi drugi. Vaše telo je jedinstveno. Ako ga pustite da se pokvari, to će biti kraj. Ali vama to nije dovoljno, jer ga vi sami svojevoljno uništavate. Kada jednom propadne, malo je važan sav novac koji možete da imate, nećete imati drugu šansu. Bolje je biti siromašan i dobrog zdravlja, nego bogat i na samrti zbog cigarete. Obrnuto je još istinitije: srećan bogataš nepušač i nesrećan siromah koji će umreti zbog cigarete i koji se uvek više žrtvuje da bi mogao da je plati. Probudite se! Nemate potrebe da pušite; setite se da vam duvan ne donosi apsolutno ništa.

Izvadite glavu iz peska na trenutak i postavite sebi sledeće pitanje: kad biste bili sigurni da će sledeća cigareta biti ona koja će pokrenuti bolest (rak...), da
43

li biste bili toliko ludi da je popušite? Više nego na bolest, koju je teško zamisliti, mislite da ćete ići u bolnicu da se podvrgnete strašnim ispitivanjima i seansama hemoterapije. Vi ne idete u susret ostatku svog života, nego početku vaše smrti. Šta će biti sa ostatkom vaše porodice, onima koji vas
vole, šta će se desiti sa vašim snovima i planovima? Često imam priliku da srećem ljude u takvoj situaciji. Oni nisu mislili, kao i drugi uostalom, da će im se to desiti. Najgora nije sama bolest, nego saznanje da smo je mi sami gajili toliko dugo, pušeći proklete cigarete. Tokom čitavog našeg pušačkog života, govorimo sebi: “Uskoro ću prestati.” Pokušajte da zamislite šta osećaju oni koji su stigli do fatalne doze. Za njih je ispiranje mozga završeno. Oni konačno shvataju šta je zaista bila ta navika i imaju nekoliko dugih meseci da na to misle. “Zašto sam verovao da mi je pušenje potrebno? Kad bih samo mogao sve da počnem od početka!” Za njih je gotovo. Ali vi, vi imate još jednu šansu. Zavisnost od duvana je lančana reakcija. Svaka cigareta doziva drugu, i tako redom. To se i vama dešava. Na početku knjige, obećao sam vam da ovo nije šok tretman. Ako ste već odlučili da ćete prestati da pušite, nastavite da je čitate. Ako još uvek sumnjate u tu želju, preskočite ostatak ovog poglavlja. Vratićete se kada završite knjigu. Impresivan broj statističkih izveštaja je napisan na temu šteta koje cigareta može da nanese zdravlju. Muka je što pušač, sve dok ne odluči da prestane da puši, ne želi ništa da zna. Čak je i ono upozorenje ispisano na paklici cigareta čist gubitak vremena. Pušač ne vodi o tome računa i, ako ga pročita, on odmah upali cigaretu. Pušači, opasnost koju predstavlja cigareta po zdravlje, shvataju kao ruski rulet, ili kao prelazak preko minskog polja. To je pogrešno. To je

Sa svakim dimom, kancerogene smole ulaze u vaša pluća: to je još jedan mali korak prema raku, najgoroj bolesti koju poklanja cigareta. Ali ona očigledno doprinosi i izazivanju drugih bolesti kao što su srčane,
postepen proces koji je već počeo.

44

arterioskleroza, emfizem, hronični bronhitis i astma.

angina,

tromboza,

Pušači su takodje ubedjeni da su ta dejstva cigarete preterana. Nažalost, obrnuto je. Cigareta je ubica broj jedan zapadnog društva. Medjutim, problem je što se, kao razlog smrti ili njen odlučujuči faktor, ne navodi cigareta. Na primer, dokazano je da je 44% kućnih požara izazvano cigaretama i možemo se, na isti račun, zapitati koliki je procenat u saobraćajnim nesrećama. Koliko se nesreća dogodilo jer smo skrenuli pogled s puta da potražimo cigarete u tašni ili da ih upalimo? Ja sam obično obazriv vozač. Ipak sam jednom za dlaku izbegao smrt pokušavajući da zamotam cigaretu vozeći. Ne zaboravimo ni bezbrojne prilike kada bi mi cigareta pala dok vozim (uvek se na kraju zavlačila izmedju dva sedišta). Siguran sam da su to doživeli mnogi pušači, da jednom rukom voze izvijajući se i pokušavajući da dohvate cigaretu drugom rukom. Dejstvo ispiranja mozga je takvo da nastojimo da mislimo kao onaj, koga dok pada sa zgrade od sto spratova, čujemo da na svakom spratu kaže: “Dovde je dobro!” Mi mislimo, zato što smo dobro prošli do sad, da sledeća cigareta neće promeniti ništa. Ne zavaravajte se, isto važi i za vas, sa tom razlikom što vi ne možete da znate, tokom pada, koliko je tlo daleko. Želimo da vidimo stvari iz drugog ugla. Ta “navika” je doživotni lanac, svaka cigareta stvara potrebu da se popuši sledeća. Upalili ste fitilj bombe. Problem je što ne znate koliko će to trajati. Svaka upaljena cigareta je korak bliže eksploziji. Kako možete da budete sigurni da ta cigareta nije zadnja? XVIII POGLAVLJE ENERGIJA Iako su mnogi svesni štetnih dejstava duvana na njihova pluća, malo pušača je svesno opšte obamrlosti koju on izaziva. Osim što zagadjuju pluća pušača, supstance koje sadrži dim, kao na primer nikotin ili ugljen monoksid, postepeno truju njegove krvne sudove. Naša pluća omogućuju kiseoniku koji udišemo da ode preko arterija prema celom našem telu. Smanjujući dovod kiseonika, pušač postepeno guši svoje mišiće i organe i tako doprinosi da im se smanji izdržljivost; organizam postaje zbog toga obamro i njegov imunitet je oslabljen. Svi ti mehanizmi su, naravno, lagani i postepeni, tako da čovek ne primeti ništa. Oseća se svakog dana kao i prethodnog. Pušač se ne oseća

45

bolesno; on misli da je nedostatak energije prirodna posledica njegove starosti. Bio sam veoma sportski opredeljen adolescent; ipak, već od tridesete, počao sam da osećam stalan umor. Zaključio sam da jedino mladi imaju energiju i da je za mene gotovo. Videćete kako je to veličanstveno, malo pošto prestanete da pušite, kad osetite kako se ponovo radja fizička snaga i kad osetite potrebu da radite vežbe. Nedostatak energije pušača i nezainteresovanost za svoje sopstveno telo pokreću uglavnom druga preterivanja. Pušač teži da izbegne svaku sportsku aktivnost i da usredsredi svoje interesovanje na hranu i piće. XIX POGLAVLJE CIGARETA ME OPUŠTA I DAJE MI POVERENJE U SEBE To je najgora laž koja kruži u vezi sa cigaretom. Kada prestanemo da pušimo, nestanak stalnog osećanja nesigurnosti od kog pate pušači je, po mom mišljenju, važan koliko i kraj ropstva cigareti. Pušačima je teško da shvate da je cigareta odgovorna za osećanje nesigurnosti koje ih preplavljuje kada više nemaju cigarete, a trafika će se zatvoriti. Nepušači ne znaju za to; duvan je za to jedini odgovoran. Postao sam svestan bezbrojnih prednosti kada se više ne puši samo nekoliko meseci pošto sam prestao, tokom savetovanja koja sam držao. Odbijao sam, skoro trideset i pet godina, da se podvrgnem bilo kakvom medicinskom ispitivanju. Kada sam hteo da uzmem životno osiguranje, prihvatio sam da platim ogromne iznose da bih izbegao bilo kakvo ispitivanje. Užasavao sam se bolnica, i nisam podnosio da idem kod doktora ni kod zubara. Nisam mogao da se suočim sa pomišlju da starim i da se osećam sve slabije. Nisam ipak ni jednu od tih sumnji dovodio u vezu sa cigaretom. Sada, kada sam iz toga izašao, imam utisak da sam se probudio iz košmara. Danas, čekam sa zadovoljstvom svaki dan koji dolazi. Naravno, život mi uvek donese svoj deo nedaća i ja moram kao i svi da podnosim svakodnevne udarce, ali izvanredno je ponovo pronaći spokojstvo neophodno da se sa tim suočimo, a taj dodatak energije, zdravlja i sigurnosti čini dobre trenutke još prijatnijim. XX POGLAVLJE TA CRNA SENKA KRIVICE

46

Još jedna velika radost, kada se odreknemo cigarete, je da smo oslobodjeni tih crnih senki manje-više zatrpanim u dubini naše duše. Svi pušači su svesni da se ponašaju kao imbecili i da zatvaraju oči pred dejstvima koja cigareta ima na zdravlje. Veći deo vremena, pušenje postaje automatizam, a pušači izgleda to zaboravljaju; ipak, te crne senke stalno muče našu podsvest. Tokom našeg pušačkog života, ima okolnosti kad one izadju na površinu i podsete nas na mučnu istinu: • • • • • • • • • • • Upozoravajuće poruke koje čitamo na paklicama cigareta, strah od raka, nacionalni dan protiv pušenja, napad kašlja, bol u grudima, čudan osećaj u donjim udovima, rastuženost naših bližnjih, svest o svom lošem dahu, žutim zubima kod zubara, bolest drugih, ljubljenje nepušača ili obraćanje njemu, gubitak poštovanja prema sebi zbog tog ropstva, itd.

Čak i kad ih nismo svesni, te crne senke stalno muče naš um i što se više prepuštamo da nas proguta ta “navika”, osećanje krivice postaje sve gore. Ono će nestati tek kad odlučite da okončate tu groznu zavisnost. Nikad neću prestati da pričam koliko je čudesno biti oslobodjen tih morbidnih misli, znati da više nemate potrebu da pušite. Oba prethodna poglavlja su obradjivala značajne prednosti koje ćete imati kada budete nepušač. Da budemo iskreni, osećao sam se obaveznim, zauzvrat, da napravim popis prednosti vezanih pušače. Ti razlozi su izloženi u sledećem poglavlju. XXI POGLAVLJE PREDNOSTI PUŠAČA XXII POGLAVLJE KLASIČNA METODA – NAZVANA “VOLJNA”

47

Naše društvo smatra da je prestanak pušenja pravi podvig. Svi smo mi (pušači, u svakom slučaju) u to duboko ubedjeni. Čak i retke knjige koje nameravaju da nam u tome pomognu upozoravaju od početka na težinu operacije. Istina je da je to smešno lako. Znam da sumnjate u to što kažem: razmotrimo činjenice. Ako je vaš cilj da trčite sto metara za manje od jedanaest sekundi, shvatam da je to teško. Sigurno će vam biti potrebne godine treniranja i, uprkos vašoj odlučnosti, možda fizički nećete biti u stanju da uspete. Ali prepreka je delimično psihološka; pre nego što se prvi sportista nije spustio ispod jedanaest sekundi, ta granica je izgledala nesavladiva. Danas su, hiljade ljudi u stanju da to urade. Vratimo se našoj temi. Da biste prestali da pušite, ono što treba da radite je... da ne pušite više. Niko vas ne tera da pušite, osim vas samih , a za razliku od hrane i vode, duvan vam apsolutno nije neophodan da preživite. Pa, ako želite da prestanete, zašto bi to moralo da bude teško? Uistinu, to nije teško. Pušači su stvorili tu teškoću pokušavajući da uspeh stave na račun volje. Oni veruju da će morati da dokažu izuzetno odricanje da bi se okanili duvana. Imaju na raspolaganju razne metode da prestanu da puše. Koliko ja znam, sve te metode – koje ja nazivam klasičnim za razliku od moje – navode pušača da misli da je nešto žrtvovao prestajući da puši. Proučimo malo detaljnije takvu vrstu metode, koja računa na volju pušača. Mi ne odlučujemo da postanemo pušači. Mi samo pokušamo da popušimo prvu cigaretu, i uvereni smo njenim neprijatnim ukusom da prestanak pušenja neće nikada biti problem. U prvo vreme, pušimo samo kada želimo, jer još nismo robovi duvana. Moguće je da prodje više dana, ili više meseci, izmedju dve cigarete. Pušimo na nekoj zabavi, ili kada smo u društvu drugih pušača, na primer sa grupom adolescenata. Uvek su to okolnosti našeg društvenog života, tokom kojih delamo mimikrijom. Pre nego što shvatimo, mi redovno kupujemo paklice cigareta. Mislimo da pušimo samo kad želimo. Tek kad je kasno primetimo da pušimo neprestano... Obično nam je potrebno veoma mnogo vremena da shvatimo da smo zavisni, jer živimo u zabludi da pušimo iz zadovoljstva, a ne iz obaveze. Kada pušimo jednu cigaretu, mislimo da je volimo. U stvari, mi smo u zabludi da možemo da prestanemo kad god hoćemo. U principu, tek kad odlučimo da prestanemo da pušimo, pojavi se problem. Prvi pokušaji da prestanemo najčešče de dešavaju već prvih godina, zbog novca (studenti ga često malo imaju), ili zdravlja (da nastave, na primer, neku sportsku aktivnost), itd. Kakva god da je motivacija, pušač uvek čeka neku tešku situaciju da shvati da mora da prestane da puši. Čim predje na delo, malo čudovište u stomaku (njegova fizička zavisnost) pokazuje glad. On onda želi cigaretu, a pošto je sebi obećao da više neće da puši, još je u

48

većem stresu. Ono što uobičajeno koristi da se smiri nije više dostupno i njegova patnja se povećava. Posle perioda mučenja, opredeljuje se za čuveni kompromis (“Smanjivaću postepeno”) ili se čak predaje (“Nije bio dobar trenutak, čekaću povoljniju priliku”). Medjutim, kada su svi razlozi stresa nestali, želja da prestanemo da pušimo nestaje takodje i vratiće se tek prilikom sledećeg škripca. Naravno, nikada nije pravi trenutak, jer život postaje sve stresniji. Napuštamo zaštitu naših roditelja da zasnujemo porodicu, pozajmljujemo novac, naše profesionalne odgovornosti se neprestano povećavaju, itd. Očigledno, život pušača nikada ne postaje manje stresan, jer njegov stres uzrokuje cigareta. Dok se njegova potrošnja nikotina povećava, on postaje sve nervozniji i zabluda o neophodnosti cigarete utoliko više raste. Život ne postaje neophodno doista stresniji. Cigareta stvara tu zabludu. Vratićemo se na taj aspekt u XVIII poglavlju. Posle prvih neuspeha, pušač često beži u verovanje da će se jednoga dana probuditi i da će njegova želja za pušenjem čarolijom nestati. Tu nadu pothranjuju priče koje kruže o bivšim pušačima, kao što su one koje tvrde da su odjednom izgubili želju za pušenjem posle teškog gripa. Ne verujte u te gluposti. Proverio sam mnoge glasine tog tipa i nikada nije tako jednostavno kao što izgleda. Uglavnom se pušač dobro pripremio da prestane, a grip je samo iskoristio kao odskočnu dasku. Proveo sam trideset godina čekajući to iznenadno jutro, kada konačno više neću imati želju da pušim. Kada sam imao neki težak grip, jedva sam čekao da ozdravim da bih ponovo mogao da pušim svojim ritmom. Najčešće su, oni koji tvrde da su “tek tako” prestali da puše, pretrpeli neki šok. Ili im je neko blizak premiuo od bolesti uzrokovane cigaretom, ili su se oni sami mnogo uplašili. Ali lakše je reći: “Jednog dana sam odlučio da prestanem; sasvim jednostavno”. Pogledajte istini u oči! To se ne bi desilo da niste želeli. Pokušajmo da detaljno razmotrimo zašto klasična metoda čini stvari tako teškim. Skoro celog života, nastojimo da donesemo konačnu odluku – da prestanemo da pušimo – od sutra. Dešava se, medjutim, da vas neki odredjeni elemenat podstakne da predjete na delo. Na primer, postanete svesni toga koliko novca trošite, zdravlja koje uništavate ili čak ropstva u kom živite. Kakav god da je razlog, na trenutak vadimo glavu iz peska da razmislimo o prednostima i o nedostacima cigarete. Otkrivamo tada ono što smo oduvek znali, racionalni zaključak ne ostavlja nikakvu sumnju: treba prestati sa pušanjem. Ako pokušate da napravite listu cigaretinih prednosti i mana, rezultat može biti izuzetno nepovoljan po cigaretu.

49

Ipak, čak i ako pušač zna da bi bilo bolje da ne puši, on veruje da će to za njega biti velika žrtva. To je zabluda, ali izuzetno moćna zabluda. Ne znajući zašto, pušač je ubedjen da je cigareta od velikog značaja tokom dobrih i loših trenutaka u njegovom životu. Čak pre nego što započnemo svoj pokušaj da prestanemo, lažne istine koje nam je naše društvo i mi sami utuvili u glavu u vezi sa cigaretom, pritiskaju nas svom svojom težinom. A tome treba dodati i još nesrećniju zabludu da je veoma teško prestati sa pušenjem. Pušač je sreo ljude koje su, iako nisu pušili već nekoliko meseci, još uvek umirali od želje da popuše jednu cigaretu. Postoje svi ti bivši čangrizavi pušači, oni koji već godinama ne puše, ali koji još uvek žale za cigaretom. Čuo je i priču o onom pušaču koji je, pošto je izdržao godinama, popušio jednu bezazlenu cigaretu, i odmah je ponovo počeo da puši. Poznaje naravo i teško bolesne pušače, koji očigledno više ne uživaju u cigareti, a nepopravljivo se uništavaju tvrdoglavo nastavljajući da puše. Osim svega toga, i on sam je sigurno prošao kroz jedno od tih iskušenja. Dakle, umesto da sve počne misleći: “Super! Znate šta? Ne pušim više!”, njegovo prvo osećanje je da će preduzeti nemoguću misiju. On čvrsto veruje da je svaki pušač doživotno osudjen. Mnogobrojni pušači čak upozore svoju okolinu: “Prestajem da pušim, sigurno ću biti razdražljiv sledećih nedelja. Budite popustljivi.” Takvi pokušaji su osudjeni na neuspeh. Pretpostavimo sada da pušač izdrži nekoliko dana ne pokleknuvši. Njegova pluća su se postepeno otkravila. On više ne kupuje cigarete i, samim tim, njegova finansijska situacija se poboljšava. Nije više pod antiduvanskim društvenim pritiskom, jer je postao nepušač. To su pozitivni momenti jer obeležavaju povratak u nepušačko stanje. Medjutim, sami motivi koji su ga nagnali da prestane da puši, sada mu izgledaju manje očigledni i on je sklon da zaboravi situaciju u kojoj se nalazio. Možemo ovo da uporedimo sa nekim ko je upravo video saobraćajnu nesreću na putu. Neko vreme će biti obazriv, ali, posle će brzo zaboraviti i pojam opreznosti i, pod najsitnijim razlogom, oslonitiće se na gljivu. S druge strane, malo čudovište u njegovom stomaku nije dobilo svoju dozu već veoma dugo. Nema fizičkog bola, samo neko neodredjeno osećanje nedostatka. Da to osećanje nije izazvano nikotinom, ono mu uopšte ne bi smetalo. Medjutim, on zna da to znači da mu je potrebna cigareta. Zašto je to toliko važno, pušač ne zna. Malo čudovište u stomaku onda budi veliko čudovište, udobno smešteno u podsvesti neverovatnim ispiranjem mozga. Onda, onaj isti čovek, koji je pre nekoliko dana pravio popis svih razloga zbog kojih je prestao da puši, pažljivo traži bilo kakav izgovor da ponovo počne. Izgovore kao što su:

50

1 Život je isuviše kratak. Mogao bih da umrem svakog trenutka, možda u saobraćajnoj nesreći. Prestao sam isuviše kasno. U svakom slučaju, rak se danas može dobiti zbog bilo čega, pa... 2 Nisam odabrao dobar trenutak. Trebalo je da sačekam posle Božića / posle odmora / posle tog stresnog dogadjaja... 3 Ne uspevam da se skoncentrišem. Postajem razdražljiv i stalno sam loše volje. Ne uspevam da radim kako treba. Moja okolina me više ne podnosi. Dakle, u interesu svih, treba ponovo da počnem da pušim. Ja sam pravi pušač i neću nikada biti srećan bez cigarete (zbog ovog poslednjeg izgovora sam pušio skoro trideset i pet godina) U tom stadijumu, uglavnom, pušač ponovo počne. Pali cigaretu i šizofrenija se pojačava. S jedne strane, postoji to ogromno olakšanje da se prekine sa nedostatkom: malo čudovište konačno dobija svoju dozu. Sa druge, ako je toliko dugo izdržao, cigareta zaista ima ogavan ukus i on se pita zašto puši. Zbog toga pušač misli da mu nedostaje volja. To nije istina; on je samo promenio mišljenje donoseći savršeno racionalnu odluku zasnovanu na informacijama kojima raspolaže. U suštini, čemu biti bogat ako si nesrećan? Bolje je imati prijatan malo kraći život, nego dug i nesrećan. Srećom, taj zaključak je potpuno pogrešan. Život nepušača je zaista bolji. Medjutim, i ja sam često pravio tu grešku i to me je koštalo toga da budem pušač trideset i pet godina. Moram da priznam da bih, kad bi to zaista bilo tačno, ja još uvek pušio (pardon, ne bih više bio na ovom svetu). Ta patnja koja muči pušača nema ničeg zajedničkog sa teskobom koju uzrokuje fizički nedostatak nikotina. Istina je da je nikotin izvor toga, ali problem je psihološki: pušač nije siguran u svoj izbor. Ubedjen je da se žrtvuje i oseća se frustrirano, što je jedan oblik stresa. Elem, u takvim situacijama, njegovo malo čudovište mu kaže “uzmi jednu cigaretu”. A, otkad je prestao, on želi jednu cigaretu, ali zna da ne može više da je ima. Ta dilema ga tišti i truje situaciju. Teškoća je još veća jer čekamo nešto što ne dolazi. Ako želite da položite vožnju, kad jednom prodje ispit koji ste sa uspehom položili, vi ste postigli cilj. Princip metode zasnovane na volji je da kažemo: “Ako mogu da izdržim dovoljno dugo bez cigareta, želja će na kraju nestati.” Kako znate da je tome došao kraj? Odgovor je da se to nikada neće desiti, jer nema ničeg što treba čekati. Vi ste prestali da pušite onog trenutka kad ste popušili tu zadnju cigaretu i vi sada čekate koliko ćete još dugo izdržati. Kao što sam maločas naveo, pušač je podvrgnut psihološkoj agoniji, prouzrokovanom sumnjom nastanjenom u njegovom umu. Iako nema nikakvog fizičkog bola, dejstvo zbog toga nije manje moćno. Pušač je

51

nesrećan i oseća se ranjivo. Umesto da zaboravi cigaretu, on postaje potpuno opsednut njom. Može zbog toga da bude danima, čak nedeljama u totalnoj depresiji. Njegov um je preplavljen sumnjama i nedoumicama: “Koliko ću dugo patiti?” “Da li ću ponovo doživeti jedan srećan dan?” “Da li ću uspeti da se nagovorim da izadjem iz kreveta ujutru?” “Da li ću moći opet da uživam u nekom dobrom jelu?” “Kako ću uspeti da se suprotstavim nekoj stresnoj situaciji ?” “Da li ću imati snage da izadjem i odem u kafić da popijem nešto ?” Moglo bi se navesti tuce drugih pitanja. Pušač čeka da se stvari poboljšaju i, naravno, što se više sažaljeva, to više cigareta za njega postaje izuzetno dragoceno dobro. U stvari, nešto se dešava, ali pušač toga nije svestan : ako može da preživi tri nedelje bez nikotina, fizički apetit za tim otrovom nestaje. Kao što sam već rekao, osećanje pomanjkanja za nikotinom je tako lagano da ga pušač ne primećuje. Neki bivši pušači veruju, posle nekoliko nedelja provedenih bez pušenja, da su konačno oslobodjeni. Oni onda upale jednu cigaretu da dokažu sebi da su u pravu. Nalaze da je loša, što ih učvršćuje u njihovoj nameri. Zaboravljaju medjutim da su ponovo uneli nikotin u organizam. Taj nikotin počinje već da deluje i, uskoro, pušač čuje onaj mali glas duboko u sebi koji mu kaže : “Ti želiš još jednu.” On se bio zaista oslobodio navike, ali je tog časa ponovo počeo. On neće zapaliti odmah još jednu cigaretu. On misli : “Neću ni slučajno da počnem ponovo.” Čeka onda da prodje dosta dugo vremena, sati, dani, ponekad nedelje. Može konačno da kaže sebi da se nije dao, i da može bez rizika da dozvoli sebi još jednu. Ponovo je pao u zamku i već se nalazi na gadnoj strmini. Oni koji uspeju sa ovom metodom skloni su da pronalaze dug i težak put, jer je glavni problem ispiranje mozga. Mnogo kasnije, onda kada pušač više ne oseća nikakav fizički nedostatak, on još uvek umire od želje da puši. Konačno, ako uspe da izdrži dovoljno dugo, on na kraju postane svestan da više neće ponovo početi. On tada prestaje da se kinji, prihvata da se život nastavlja, i vidi da je veoma lep bez duvana. Mnogobrojni pušači uspevaju sa ovom metodom, ali put je vrlo težak i ima više neuspeha nego uspeha. Čak i oni koji su uspeli ostaju čitavog života ranjivi, jer čuvaju ostatke uslovljenosti ; oni su ubedjeni da cigareta ima moć, u dobrim kao i u lošim trenucima, da poboljša stvari (neki nepušači

52

čak doprinose toj ideji : oni su takodje podvrgnuti ispiranju mozga, ali oni su i svesni negativnih aspekata, zato ne žele da “nauče” da puše). To objašnjava što neki, koji su prestali odavno da puše, počinju ponovo. Mnogi bivši pušači dozvole sebi povremenu cigaru ili cigaretu, kao “malu poslasticu”, ili da se uvere da je to gadno. Upravo to se dešava, ali nikotin, koji prodre u organizam ponovo pokrene začarani krug. Malo čudovište kaže : “Ti želiš još jednu.” Sledeća cigareta nije bolja, oni su onda ubedjeni da mogu da puše bez rizika. Jednom kad ponovo padnu u zamku, pokušavaju da se ubede : “Prestaću odmah posle raspusta / Božića / ovog dogadjaja…” Isuviše je kasno, oni su već ponovo postali zavisni. Ista stara zamka se ponovo zatvorila nad njima. Naglašavam ovo : pojam zadovoljstva nema apsolutno nikakve veze sa pojmom zavisnosti. On nikada nije ni imao nikakve veze ! Kad bismo počinjali da pušimo zato što mislimo da je to prijatno, niko nikada ne bi popušio više od jedne cigarete. Mi mislimo da uživamo u cigaretama samo zato što ne uspevamo da poverujemo da smo toliko glupi da pušimo ne voleći ukus koji one imaju. Iz tog razloga je čin pušenja toliko podsvestan. Kad bismo, pušeći cigaretu, bili potpuno svesni dima koji se uvlači u pluća, čak ni zabluda o zadovoljstvu ne bi opstala. Možemo, postavši svesni svega što nam cigareta čini, samo da se osećamo glupo. Pušimo, jer nemamo to u svesti. Posmatrajte pušače u društvu; videćete da, sa cigaretom u ruci, oni izgledaju srećno tek kad je zaborave. U trenucima kada je postanu svesni, oni počnu da se ponašaju zbunjeno i nastoje da se izvine. Mi pušimo da zadovoljimo to malo čudovište... Kada budete isterali to malo čudovište iz vašeg stomaka, a veliko iz vaše glave, nećete imati ni potrebu ni želju da pušite. XXIII POGLAVLJE SMANJENJE PUŠENJA NE SLUŽI NIČEMU Mnogobrojni pušači odluče da smanje potrošnju, nameravajući da definitivno prestanu da puše ili da pokušaju da kontrolišu svoju toksikomaniju. Neki doktori čak preporučuju da se smanji pušenje, pre nego što se prestane. Očigledno je da što manje pušite, to je bolje za vas. Medjutim, kao etapa do prestanka, smanjene pušenja može da bude fatalno po vas. Pokušaji da se ograničimo održavaju nas u stanju zavisnosti čitavog života. Taj pristup je, uglavnom, praćen nauspehom pokušaja da se prestane sa pušenjem. Posle nekoliko sati ili nekoliko dana apstinencije, pušač, na ivici nerava, počinje da misli da ne može da živi bez cigareta. On onda

53

odlučuje da ponovo počne da puši, ali ograničavajući se na nekoliko dobro izabranih cigareta. On misli da će, ako uspe da smanji na deset dnevno, moći da uspe da tako ostane, ili da smanji još više. On dovodi samog sebe u nepodnošljiv položaj. 1 Preživljava najgore trenutke otkad postoji. Ostaje zavisan od nikotina i održava čudovište u životu i u svom stomaku i u svom umu. 2 Provede život čekajući sledeću cigaretu. 3 Pre nego što je smanjio pušenje, čim bi imao potrebu za cigaretom, on vi je palio, ublažujući tako makar delimično svoju potrebu. Sada, povrh uobičajenih stresova, on sam sebe osudjuje na još jedan, da mora da podnosi skoro sve vreme tegobe izazvane nedostatkom nikotina. Osudjuje samogo sebe da bude stalno nesrećan i loše volje. 4 Imao je naviku da puši većinu cigareta mahinalno, ne misleći na to niti osećajući zadovoljstvo. Jedine cigarete u kojima je mislio da uživa, bile su one posle perioda uzdržavanja (prva ujutru, itd.). Sada, kada čeka više od jednog sata pre svake od njih, on u svakoj “uživa”. Medjutim, zadovoljstvo koje oseća dok puši ne proizilazi iz same cigarete, nego iz završetka perioda uznemirenosti uzrokovane fizičkim (nikotin) ili psihološkim (cigareta) nedostatkom. Što je period apstinencije duži, to on više “uživa” u cigareti. Glavna teškoća, kada prestanemo da pušimo, ne tiče se fizičke zavisnosti. Sa te strane, nema istinskih problema. U stvari, pušači provode noć ne pušeći, a da ih potreba za cigaretom ne probudi. Mnogi čekaju da izadju iz sobe, ujutru, da bi zapalili svoju prvu cigaretu. Mnogi čekaju da doručkuju ili čak ne puše pre nego što stignu na posao. Tako, oni lako provedu deset sati bez cigarete i to im ne smeta. Neka probaju da provedu deset sati ne pušeći preko dana i iščupaće sebi kosu. Oni su u stanju, kada imaju nova kola da se uzdržavaju od pušenja u njima bez i najmanje teškoće. Uzdržavaju se i u samoposlugama, u pozorištu, kod doktora ili u bolnici bez imalo muke. Mnogi ne puše ni u prisustvu nepušača. Čak i u javnom prevozu, ljudi poštuju zabranu. Pušači su skoro oduševljeni kada ih sprečavaju da puše, a i predstavlja im izvesno zadovoljstvo da provedu duže vreme bez cigarete. To im daje nadu da će najzad, jednoga dana, konačno prestati da puše. Pravi problem je ispiranje mozga, zabluda da je cigareta neka vrsta podrške ili nagrade i da život neće biti nikada više isti bez nje. Umesto da vas odvrati od cigarete, čin ograničavanja vaše potrošnje vas čini još nesrećnijim i uverava vas da je cigareta suštinska stvar bez koje se ne može biti srećan.

54

Nema ničeg jadnijeg od pušača koji pokušava da smanji pušenje. On ima iluziju da će što manje puši, manje želeti da puši. U stvari, to je obrnuto. Što manje puši, to više pati od nedostatka nikotina i više ceni retke cigarete koje sebi priušti. Ali to ga neće naterati da prestane. Paradoksalno je da, što cigarete postaju redje, to im je gori ukus. U stvari, one koje nam izgledaju najjače, one od kojih najviše kašljemo, su one koje smo čekali najduže (prva ujutru, na primer). One nam najviše prže grlo. A istovremeno, njih najviše volimo, jer smo ih čekali dugo. Mislite li da ćete obožavati tu prvu cigaretu zbog njenog mirisa i ukusa? Ne, budite razumni; vi je volite jer je ona završnica deset sati apstinencije. Smanjiti pušenje, nije delotvorno i to je čak najgori oblik mučenja. Nije delotvorno jer pušač pogrešno veruje, da će, ako puši manje, manje želeti da puši. Ne, pušenje nije navika od koje se postepeno oslobadjamo, nego je zavisnost od droge: ta zavisnost uzrokuje da pušač stalno želi da puši više, a ne obrnuto. Ako želi da smanji pušenje, pušač mora da dokazuje volju i disciplinu do kraja preostalog života. Videli smo da glavni problem, kada želimo da prestanemo da pušimo, nije fizička zavisnost od nikotina. Pravi problem je pogrešno verovanje da vam cigareta predstavlja zadovoljstvo. To pogrešno verovanje je najpre rasprostranjeno ispiranjem mozga kojem smo podvrgnuti čak i pre nego što počnemo da pušimo, zatim se pojačava našim ličnim iskustvom sa cigaretom. Smajujući njenu potrošnju, pušač pojačava tu zabludu toliko da cigareta počne potpuno da vlada njegovim životom: na kraju će biti ubedjen da se radi o najdragocenijoj stvari na planeti. Smanjenje pušenja nikada nije delotvorno, jer to zahteva volju i disciplinu do kraja života. Ako niste imali dovoljno volje da prestanete da pušite, nećete je sigurno imati dovoljno da smanjite pušenje. Prestati sa pušenjem je mnogo lakše i bezbolnije. Imao sam priliku da vidim hiljade uzaludnih pokušaja koji su se završili neuspehom. Sećam se šačice uspeha u vezi sa relativno kratkim periodima smanjivanja pušenja, praćenih potpunim prestajanjem. Ti pušači ne duguju uspeh tom procesu smanjenja pušenja. Smanjenje je, naprotiv, bilo dodatna prepreka koja je samo produžila period patnje. Neuspeh takvog jednog pokušaja ostavlja pušača u stanju depresije, još ubedjenijeg da je doživotni zavisnik. To je uglavnom dovoljno da ga natera da puši još pet godina pre sledećeg pokušaja. Sve u svemu, ovakvo ponašanje omogućuje da se protumači sva ništavnost duvanske zavisnosti, jer jasno pokazuje da je cigareta još cenjenija posle duge apstinencije. Vi, dakle, možete da:

55

1 Doživotno smanjite pušenje. To znači da se izložite mučnom bitisanju; kako god, nećete u tome uspeti. 2 Nastavite da pušite i da se sve više gušite, doživotno takodje. Kakva je korist? 3 Budete milostivi prema sebi. Prestanete da pušite. Ova razmatranja me teraju da naglasim još jedan važan momenat: povremena cigareta, to ne postoji. Pušenje je lančana reakcija koja će trajati do kraja vašeg života, osim ako ne uložite pozitivan napor da to izlečite. Ne zavoravite: pokušavajući da smanjite pušenje, zaglibljujete se još dublje u zavisnost. XXIV POGLAVLJE SAMO JEDNA CIGARETICA Pomisao o “samo jednoj cigaretici” je bajka koju morate da izbacite iz svog uma. Samo jedna cigaretica bila je dovoljna da ponovo počnete da pušite. Samo jedna cigaretica, ona koja vam je pomogla da se suočite sa nekim teškim iskušenjem ili ona koju ste upalili da proslavite nešto veliko, bila je dovoljna da uništi vaš pokušaj da prestanete da pušite. Ta mala cigareta je dovoljna, kada je pušač uspeo da prekine svoju zavisnost, da ga natera da ponovo padne u zamku. Ponekad, on je popuši samo da se uveri da mu to više ništa ne znači: njen užasan ukus ga jasno ubedjuje da je se oslobodio i da neće više nikada pasti pod njen uticaj. Nažalost, ona je dovoljna da ga natera da ponovo počne. Utuvite dobro u glavu da je nemoguće popušiti samo jednu cigaretu. Zavisnost od duvana je lančana reakcija i trajaće celog vašeg života, osim ako ne stavite tačku. Pomisao na neku posebnu cigaretu, kao što je ona koju pušite posle ručka ili da počnete dan, smeta vam da prestanete. Ta bajka je odgovorna za stalnu dilemu sa kojom se suočavate kada odlučite da prestanete da pušite. Donesite odluku da više ne zamišljate cigaretu ili paklicu kao nešto ekstra što možemo sebi dopustiti. Ne razdvajajte misao o cigareti od misli na ropski i samouništavajući život. Žalite što ne postoji ništa što može, kao što to čini cigareta, da posluži za podizanje u teškim trenucima i trenucima kada slavimo, u srećnim okolnostima? Shvatite da to ne radi cigareta. Imate samo jedan izbor: nijedna cigareta, ili ceo život sa duvanom, sa svim štetama koje on izaziva (i ni

56

jednom prednošću, budite u to sigurni). Vi ne sanjate o tome da progutate cijanid, iako volite ukus badema. Prestanite da se samokažnjavate tom pomišlju na Bogom danu cigareticu. Na neizbežno pitanje: “Kad biste mogli da se vratite u trenutak kad ste upali u zamku, da li biste opet počeli da pušite”, odgovarate ne, bez imalo oklevanja. Ipak, svaki pušač se suočava sa tim izborom svakog dana svog života. Zašto ne prestane da puši? Jer se boji, boji se da ne može da prestane, ili se boji da život neće biti tako prijatan bez cigarete. Prestanete da se lažete. Vi možete da prestanete da pušite. Bilo ko može, jer je to smešno lako. Zato je neophodno da dobro razumete tri osnovna momenta o kojima smo već pričali: 1 Ničega se ne lišavamo. Prestanak pušenja ima samo izvanredne prednosti. 2 Cigaretica, ma koliko da je specijalna, ne postoji. Ona vas osudjuje na otudjen i bolestan život. 3 Nemojte da mislite da ste drugačiji od drugih, pod izgovorom da već veoma dugo pušite, ili da je vaš odnos sa cigaretom poseban. Bilo koji pušač može da prestane da puši. XXV POGLAVLJE NEPUŠAČI, POVREMENI PUŠAČI, ADOLESCENTI... “Veliki” pušači su skloni da zavide povremenim pušačima. Nisu u pravu. Naravno, povremeni pušač manje izlaže riziku svoje zdravlje i troši manje novca. Ali te prednosti su kudikamo premašene manama. Možemo, u stvari, smatrati tog pušača većim zavisnikom i mnogo nesrećnijim od “velikog” pušača. Setite se da nijedan pušač ne voli zaista cigaretu. Jedino zadovoljstvo, u početku, je ublaživanje simptoma pomanjkanja nikotina. Prirodna težnja droge je da ublaži pomanjkanje koje je njeno odsustvo izazvalo. Tako postaje prirodna težnja da se neprestano puši. Medjutim, tri glavna elementa odvraćaju pušača da puši bez uzdržavanja. 1 Novac. To bi koštalo isuviše skupo. 2 Zdravlje. Da bismo zadovoljili pomanjkanje, potrebno je da unesemo otrov. Sposobnost da podnese taj otrov zavisi od pojedinca i čak od njegovog životnog doba. Taj faktor deluje automatski.

57

3 Disciplina. Nju nam nameće naše društvo, posao, okruženje, ili sam pušač – a proizilazi iz stalnog sukoba koji se odigrava u njegovom umu. Sada je neophodno da damo nekoliko definicija. NEPUŠAČ nije nikada pao u zamku, ali ipak ne bi trebalo da se pravi važan. Ako je nepušač, to je samo zbog Božje milosti (ili zbog srećnog spleta okolnosti). Svi pušači su jednom bili nepušači, ubedjeni da nikada neće postati zavisni. Neki nepušači ustrajavaju u pokušavanju da popuše jednu cigaretu s vremena na vreme, misleći da su izvan dosega. POVREMENI PUŠAČI: postoje dve kategorije: 1 Pušač koji je pao u zamku, ali koji toga još nije svestan. Nemojte mu zavideti. On je jedva na prvoj prečki lestvice, ali će uskoro sigurno postati pravi pušač. Setite se da ste vi tako počeli. Niko ne postaje veliki pušač odjednom. 2 Bivši (veliki) pušač, koji puši pomalo jer misli da ne može da prestane. Ova kategorija je najtužnija od svih. Možemo razlikovati više nijansi. ONAJ KOJI PUŠI PET CIGARETA DNEVNO. Ako toliko voli cigarete, što ne puši više? Ako može da se uzdrži, zašto još puši? Setite se: ta navika služi za to da udarate glavom u zid isključivo zbog zadovoljstva koje osetite kada to prestane. Onaj koji dnevno puši pet cigareta olakšava svoj osećaj nedostatka otprilike samo jedan sat dnevno. Ostatak vremena, čak i ako on toga nije svestan, on se bori protiv tog nedostatka, kao kad bi počeo da udara glavom o zid. To što puši samo pet cigareta, nije zato što je ta doza dovoljna da potpuno zadovolji njegovu potrebu, nego zato što misli da se radi o dobrom kompromisu izmedju zadovoljstva i rizika po zdravlje, osim ako to nije iz finansijskih razloga. Lako je ubediti velikog pušača da ne voli zaista cigarete koje puši. Pokušajte, umesto toga, da ubedite povremenog pušača. Svaki pušač koji je pokušao da smanji pušenje zna da je to najgore mučenje koje postoji, i složiće se da je to najbolji način da se ostane zavisan čitavog života. ONAJ KOJI PUŠI SAMO UJUTRU (ILI UVEČE). On sam sebe osudjuje da podnosi nedostatak pola dana da bi pribavio sebi olakšanje ostatak vremena. Pitajte ga zašto se, ako voli da puši, pola vremena lišava tog zadovoljstva. I ovde je to lišavanje, iz nakog čudnog razloga,nametnuto zadovoljstvu.

58

ONAJ KOJI PUŠI SAMO ŠEST MESECI GODIŠNJE. (“Mogu da prestanem kad hoću, to sam već radio desetinu puta.”) Kao i u prethodnom primeru, on ne prestaje da puši šast meseci godišnje iz nekog razloga vezanog za zadovoljstvo, nego da smanji rizike obolevanja. Ako voli da puši, zašto se lišava tog zadovoljstva šest meseci, i obrnuto? Odgovor je da je on još uvek zavisan. Čak i kad je, kada je prestao da puši više nedelja, fizička zavisnost potpuno nestala, pravi problem je ostao netaknut: ispiranje mozga. On se svaki put nada da posle tih nekoliko meseci uzdržavanja neće više imati želju da ponovo počne, ali stalno ponovo počinje. Mnogi zavide tom tipu pušača, koji naizgled može da savlada svoju duvansku zavisnost. Varaju se, jer su ti pušači daleko od toga da savladaju ma šta. Kada puše, žao im je što puše, kada prestanu da puše, imaju samo jednu želju: da se vrate tome što pre. Kakav život! Štagod da rade, žele da rade ono drugo. To je, u stvari, sudbina svih pušača, strašna dilema koju treba da izdrže: kad puše, cigareta je beznačajna, ili čak izaziva osećaj gadjenja. Liše je se i, umesto toga, ona postaje predmet svih pohota. Pušač ne izlazi nikada kao pobednik iz te dilema jer je žrtva mita, zablude. Jedini način da pobedi je da prestane i da puši i da jadikuje za cigaretom. ONAJ KOJI PUŠI SAMO U NEKIM PRILIKAMA. Tako svi počinjemo, ali zašto te prilike imaju tendenciju da budu sve češće? Pre nego što toga postanemo svesni, više ne spadamo u ovu kategoriju. ONAJ KOJI, POŠTO JE PRESTAO, DOPUŠTA SEBI POVREMENO JEDNU CIGARETU. Tužno je gledati kako ti pušači provode život mučeći se da ograniče potrošnju ili na kraju postepeno ponovo počnu da puše. To je uostalom slučaj onih koji, pošto su prestali da puše, žele sebi da daju iluziju da ne počinju ponovo. Strmina niz koju klize vodi ih samo naniže. Pre ili kasnije, oni puše redovno i vraćaju se na polaznu tačku, sa dodatnim hendikepom novog poraza protiv cigarete. Možemo navesti dve druge kategorije povremenih pušača. Prvu kategoriju čine ljudi koji puše jednu cigaretu ili cigaru veoma, veoma retko. To su, u stvari, nepušači, koji puše tu retku cigaretu ne iz potrebe ili zbog zadovoljstva, nego zato što imaju utisak da im nešto nedostaje. Oni hoće da budu deo grupe. Tako svi počinjemo. Sledećim povodom tog tipa, posmatrajte koliko pušača brzo odustaje od cigare. Čak i veliki pušači, naviknuti na cigaretu, imaju samo jednu želju: da se oslobode te kužne cigare koja im je zauzela ruke tokom cele večeri. Više bi voleli da puše svoju marku; što su skuplje i duže te cigare, frustracija je veća. Druga kategorija je, u stvari, veoma retka. Na više hiljada ljudi koji su prisustvovali mojim skupovima, samo bi njih dvanaestak moglo da bude u

59

njoj. Bolje da, umesto da pokušam da je opišem uopšteno, navedem slučaj jedne klijentkinje koja je nedavno došla kod mene. Htela je privatnu konsultaciju. Advokat, pušila je već skoro dvanaest godina, nikada ni manje ni više od dve cigarete dnevno. Ova karakteristika je potvrdjivala da ima čeličnu volju. Objasnio sam joj da je procenat uspeha grupnih seansi veći od procenta individualnih i da, prema tome, ove čuvam za slavne ljude čije bi prisustvo poremetilo tok terapije u grupi. Ona je briznula u plač i onda sam odlučio da prihvatim njenu molbu. Cena privatne konsultacije je vrlo visoka. U stvari, mnogi pušači bi bili spremni da plate tu cenu, ne da prestanu da puše, nego da pronadju način da puše samo dve cigarete dnevno. Oni pogrešno veruju da su povremeni pušači srećniji od njih i da oni vladaju svojom situacijom. Naravno, oni kontrolišu svoj ritam (ili bolje rečeno, oni se ograničavaju na njima podnošljiv minimum), ali su daleko od toga da su zadovoljni tim stanjem stvari. Ova žena je izgubila oca i majku zbog cigarete pre nego što je počela da puši. Kao i ja, ona se prekomerno bojala cigarete pre nego što je popušila prvu. I, kao i ja, ona je poklekla na kraju pod ogromnim pritiskom i popušila svoju prvu cigaretu. Seća se lošeg utiska koji je imala u tom trenutku. Medjutim, ona nije podlegla kao ja. Ja sam vrlo brzo postao lančani pušač. Jedina stvar koja vam se svidja u cigareti je prestanak osećanja nedostatka, bilo da je to skoro neprimetan fizički nedostatak ili duševno mučenje što ne možete da se počešete tamo gde vas svrbi (da utolite želju koja vas tišti). Cigarete su samo prljavština i otrov. A to procenite samo posle odgovarajućeg perioda apstinencije. Jedino kada popušite jednu, vi možete, ako odmah ne zapalite još jednu, da procenite njenu pravu vrednost: ona je kužna. Kao glad i žedj, zadovoljstvo je veće posle dugog čekanja. Pušači pogrešno veruju da je cigareta samo navika, sa svojim dobrim i lošim stranama. Oni misle da će, ako uspeju dovoljno da smanje potrošnju, moći da pomire želju i zdravlje, i da će to biti, eventualno, korak prema konačnom prestanku. To je zavisnost od droge. Prirodno, čovek ne želi da podnosi nedostatak, nego da ga olakša. Čak i da održavate vašu potrošnju na sadašnjem nivou (jedna paklica dnevno?), priznajte da morate da uložite volju i disciplinu, do kraja života. Jer, vaše telo, koje se naviklo na doze koje prima, želi sve više i više – a ne suprotno. Stabilizujući potrošnju, vi ne zadovoljavate svoje telo: vi održavate nestalnu ravnotežu izmedju zahteva i nemirne savesti koju imate zbog pušenja. Ta droga je odgovorna za proces opadanja vaših fizičkih i mentalnih izvora; hrabrost da se suprotstavite se malo po malo smanjuje, izazivajući na taj način smanjenje vremenskog intervala izmedju dve cigarete. Iz tog razloga, neki, pošto popuše svoju prvu cigaretu, odlučuju da ne nastave i ne pate zbog toga ni najmanje. Drugi, kao ja, koji nije nikada voleo pušenje, su se brzo zaglibili u pakleni ciklus zavisnosti, znajući od početka da je cigareta mučenje.

60

Ne zavidite, dakle, ovoj gospodji. Kada pušite samo po jednu cigaretu na dvanaest sati, onda vam je ona izuzetno dragocena. Ova jadna gospodja je provela dvanaest godina svog života u neprekidnom konfliktu. Nesposobna da se zaustavi, ipak je uspela da ne predje voma malu dozu, da se ne bi izložila riziku kao njeni roditelji – raku. Bori se sa iskušenjem tokom čitavog dana. Kakva volja! Takva snaga duha je retka, zato se taj tip pušača može nabrojati na prstima jedne ruke. Treba videti gde ju je ta borba dovela. Bilo bi logično, pošto ona sama uvidja da je cigareta za nju mučenje, da je konačno ostavi. Dejstvo droge je takvo da poništava svaku logiku ponašanja. Jedan drugi slučaj mi pada na pamet, slučaj jednog čoveka koji je pušio pet cigareta dnevno. I ovaj slučaj je interesantan, jer omogućuje da podvučemo odsustvo svakog razumnog ponašanja u ponašanju pušača. Ovaj čovek mi je telefonirao jednog dana. Imao je promukli i nečujni glas. Hteo je da prestane da puši pre nego što umre. Ispričao mi je okolnosti koje su ga navele da me pozove. “Imam šezdeset i jednu godinu i rak grla zbog cigareta. Fizički ne mogu da podnesem više od pet smotanih cigareta dnevno. Ranije sam, noću, spavao kao zaklan. Sada se budim na svaki sat misleći samo na jedno: cigaretu. Ona me pohodi i u snovima. Moram da čekam deset sati ujutru da popušim prvu. Ustanem u pet i provodim vreme spremajući čaj. Moja žena, koja ustaje oko osam, ne podnosi moje grozno raspoloženje i ne da mi da ostanem u kući. Onda idem da provedem vreme koje mi ostaje u našem zimskom vrtu gde samo mislim na sledeću cigaretu. Počinjem da je motam oko devet sati, da je doterujem dok ne bude savršena. Ona zbog toga nije bolja, ali to me okupira izvesno vreme. Zatim čekam deset sati. Kada dodje čas, ruke mi potpuno neverovatno drhte. Ne palim je odmah, jer inače bih morao da čekam tri sata na sledeću. Najzad je palim, povučem dim i odmah je ugasim. Tako može da traje sat vremena. Kada je popušim, ostane samo opušak od nekoliko milimetara. Onda čekam drugu.” Pored svih tih patnji, tom jadnom čoveku su usne bile pune opekotina, jer je svaku cigaretu pušio do kraja. Sigurno zamišljate tog jadnog imbecila kao senilnog i tužnog. Taj čovek od metar i osamdeset, bio je mornarički oficir. Nekadašnji atleta, nije imao nikakav razlog da postane pušač. Medjutim, društvo je u to doba verovalo da cigareta daje hrabrost i vojna lica su besplatno dobijala cigarete. Skoro da su mu naredili da postane pušač. Proveo je ostatak svog života pateći zbog cigarete koja ga je uništila fizički i duhovno. Kakvu lekciju možemo iz ovoga da naučimo? Naše društvo još uvek dozvoljava mladima u punoj snazi da se uhvate u zamku. Prethodni slučaj vam izgleda preterano? Doista je ekstreman, ali je istina da nije jedini. Mogli bismo navesti druge slične slučajeve, ne računajući da se malo pušača usudjuje da prizna u kolikoj ih meri cigareta vuče u blato. I, verujte, u okruženju tog čoveka ima mnogo ljudi koji mu

61

zavide što uspeva da puši samo pet cigareta dnevno. Mislite da to nije vaš slučaj? Otvorite oči! Prestanite da lažete! Pušači su često pravi lažovi, čak i prema sebi samima. Oni su na to prinudjeni. Mnogi od tih povremenih pušača puše više i češće nego što to priznaju. Često sam imao razgovore tokom kojih su pušili za nekoliko desetina minuta više od svoje dnevne kvote, oni koji kobajagi puše pet cigareta dnevno. Čemu ih opominjati? Oni će se izgovarati da se radi o izuzetnoj okolnosti. Posmatrajte male pušače na nekom venčanju ili nekoj mondenoj večeri. Oni puše isto koliko i drugi. Nema nikakvog razloga da se zavidi povremenim pušačima. Nema, u stvari, nikakvog razloga da se puši. Život je beskrajno bolji bez toga. Adolescenti su uglavnom najteži za lečenje, ne zato što misle da je prestati sa pušenjem teško, nego, naprotiv, jer misle da nisu zavisni ili da će prestati kada za to osete potrebu. Želim da ozbiljno upozorim roditelje čija deca kažu da se gnušaju cigarete, da se ne uljuljkuju u lažno osećanje sigurnosti. Sva deca to misle do dana kada padnu u zamku (ako padnu). I vi ste isto to osećali pre nego što ste počeli da pušite. Ne verujte olako u kampanje koje lansiraju vlasti. Zamka je isto onoliko podmukla kao i nekada. Deca znaju da cigareta ubija, ali znaju i da im samo jedna cigareta neće učiniti ništa. Rizično je što će u jednom trenutku na njih uticati neki drug, momak ili kolega sa posla. Mogu da popuše jednu za koju će misliti da je grozna, i da se tako ubede da nikada neće postati zavisni... Pograšno. Upozorite ih na zamke koje ih čekaju. XXVI POGLAVLJE POTAJNI PUŠAČ Potajne pušače bi trebalo smestiti u kategoriju povremenih pušača, ali posledice takve vrste ponašanja su toliko podmukle, da im treba posvetiti jedno poglavlje. Pušio sam krijući od moje žene i to nas je dovelo skoro do razvoda. Bile su prošle tri nedelje kako sam prestao da pušim (makar sam uveliko pokušavao). Doneo sam tu entu odluku da prestanem da pušim pod stalnim pritiskom moje žene, koja se sekirala zbog mog stalnog grčevitog kašlja. Pošto sam joj rekao da se ja zbog toga ne sekiram, ona mi je odgovorila da bih na to gledao drugačije da moram nemoćno da gledam samouništavanje nekog ko mi je drag. Obrazloženje je bilo snažno i ja sam rešio da prestanem. Posle tri nedelje bez i jedne cigarete, pokleknuo sam, posle jedne silovite svadje sa prijateljem. Više godina kasnije, shvatio sam da

62

sam nesvesno pokrenuo tu svadju: tražio sam prvo opravdanje koje naidje da mogu da zapalim cigaretu. Mislio sam onda da sam reagovao na potpuno odgovoran način, ali sada sam ubedjen da je cigareta bila jedini razlog te svadje. To je, u stvari, jedini put kad sam se posvadjao sa prijateljem koga sam znao oduvek. Jasno je da je to bilo delo malog čudovišta. Ta svadja mi je dala opravdanje koje sam tražio i ja sam ponovo počeo da pušim. Nisam mogao da podnesem pomisao na razočarenje koje će doživeti moja žena, dakle, ništa joj nisam rekao. Pušio sam samo kad sam sam. Zatim, postepeno, počeo sam da pušim u društvu prijatelja, sve dotle dok moja žena nije ostala jedina koja ne zna istinu. Sećam se da sam tada bio dosta ponosan na sebe, misleći da je dobro održavati dosta slabu potrošnju. Ona je na kraju primetila moju prevaru: stavila mi je do znanja da je ogorčena mojim zaprepašćujućim ponašanjem. Zapazila je da lako počinjem rasprave da bih mogao da izadjem, da su mi za najmanju kupovinu potrebni sati i da izmišljam razne vrste izgovora da ona ne podje sa mnom kad izlazim. Zavisnost od duvana je odgovorna za društveni jaz izmedju pušača i nepušača. Možemo navesti desetine primera kada ograničavamo – bolje rečeno izbegavamo – društvo prijatelja zbog te gadosti. Takvo ponašanje pojačava uverenost pušača da je lišen nečega. Istovremeno, pušač gubi samopoštovanje, jer je svestan da se spustio toliko da vara svoje najbliže. Možda su vam ovakve situacije poznate, ili će biti jednoga dana. XXVII POGLAVLJE DRUŠTVENA NAVIKA? Procenjuje se da ima, od šezdesetih naovamo, u zamlji kao što je Velika Britanija, više od deset miliona ljudi koji su prestali da puše. Taj broj je prava društvena revolucija. Očigledno je da su zdravlje i novac dva osnovna razloga koja nas teraju da prestanemo. Tako je već godinama. Nije nam čak potreban ni strah od raka da postanemo svesni toga da cigareta uništava život. Naš sopstveni organizam je dovoljno savršen da nas upozori na opasnost od cigarete: ma koji pušač zna da je cigareta otrov od prvog dima koji povuče. Zainteresujmo se za razloge koji nas više navode da pušimo od onih koji nas navode da prestanemo. U suštini, sa te srane su se stvari promenile tokom poslednje dve decenije. Glavni razlog koji nas je podstakao da pušimo bio je društveni pritisak naših prijatelja. Jedina istinska prednost koju je cigareta ikada imala je taj društveni “plus” ; cigareta je bila u suštini, u neko doba, sasvim časna navika. Danas, sami pušači priznaju da se radi o neosporno antidruštvenoj navici.

63

Ne tako davno, čvrsti momci su pušili. Oni koji nisu pušili, smatrani su za mekušce, i mi smo se svim silama trudili da postanemo zavisni. Prve cigarete su bile mučne, ali smo se brzo navikavali. U svakoj kafani ili klubu, većina ljudi je ponosno izduvavala dim svoje cigarete ili cigare. Stalno je tu stajao oblak dima i svi plavoni koje nisu redovno krečili su žuteli naočigled. Danas, tendencija je potpuno obrnuta. Snažan čovek nema potrebu da puši. On ne želi da zavisi od droge. Ova kulturna revolucija našeg društva prisiljava pušače da ozbiljno razmotre da prestanu da puše. Sada ih smatraju za slabiće. Najupečatljivija činjenica otkako je prvo izdanje ove knjige izašlo je opšte osvešćivanje u vezi sa društvenim vidom cigarete. Dani kada je cigareta bila znak sofisticirane žene ili pravih “čvrstih momaka” su definitivno prošli. Svi znaju, sada, da je razlog koji nas tera da nastavimo da pušimo ili to što nismo uspeli u pokušaju da prestanemo, ili strah od pokušaja. Pušača, svakog dana, izlažu mučenju zvanične ili moralne zabrane, bivši pušači, još nemilosrdnije nego nepušači. Tako njegova navika izgleda sve neumesnije. Nedavno sam video scenu koju sam video kad sam bio mali, ženu, koja, ne usudjujući se da traži pepeljaru, trese pepeo u svoju ruku ili džep. Bio sam, pre tri godine otprilike, u nekom restoranu, na Badnje veče, oko ponoći. Svi, ili skoro svi su završili večeru i niko nije pušio. A to je ipak bio čas kada svako vadi cigaretu koju je pažljivo čuvao od sebe čitavog dana, trenutak koji pušači obožavaju, baš posle jela. Ponosan što moje pouke počinju možda da prave grudvu snega, pitao sam glasno konobara da li je ovo nepušački restoran. Na moje veliko iznenadjenje, on je odgovorio negativno. Znao sam da je prestanak pušenja u svom zlatnom dobu, ali nisam mogao da verujem da nije bilo ni jednog pušača u restoranu. Na kraju je jedan čovek u uglu sale zapalio cigaretu. Nastao je koncert škljocanja upaljača i struganja šibica. Svi ti jadni pušači su mislili samo na jednu stvar: “Sigurno nisam jedini pušač ovde, mora da ima makar još neki.” Mnogi se sada uzdržavaju od pušenja za vreme jela iz poštovanja prema dugim gostima. Mnogi, ako puše, ne samo da se izvinjavaju onima sa kojima sede, nego pitaju da li za susednim stolom ne smetaju. Pošto svakoga dana, sve više i više pušača napušta brod koji tone, oni koji ostaju su prestrašeni na pomisao da će biti zadnji. Ne čekajte da budete zadnji! XXVIII POGLAVLJE “TAJMING”

64

Ako podjemo od principa da vam duvan samo smeta, sada treba prestati. Ne primenjujući ovo bukvalno, treba znati da je važno poštovati odredjeni tajming. Naše društvo nehajno smatra da je zavisnost od duvana lagano neumesna navika koja može da škodi zdravlju. To je pogrešno. To je bolest, zavisnost od droge, prvi uzročnik smrtnosti zapadnog društva. Najgora stvar u životu pušača je što potpao pod tu gadost. Da bi sve šanse bile na njegovoj strani, treba dobro izabrati trenutak kada će načiniti taj korak. Pre svega, otkrijte okolnosti u kojima vam se cigareta čini neophodnom. Ako ste poslovni čovek, na primer, i pušite zbog zablude da vam to umanjuje stres, izaberite neki relativno miran period da prestanete da pušite, na primer za vreme odmora. Ako pušite uglavnom u trenucima opuštenosti ili dosade, izaberite onda neki period kada ćete biti veoma zauzeti. Kako god bilo, shvatite to ozbiljno i prioritetno. Pronadjite jedan period od otprilike tri nedelje i pokušajte da unapred predvidite sve što bi moglo da dovede do neuspeha. Na primer, neko venčanje ili proslava Božića ne treba da ugroze vaš projekat, osim ako niste spremni na pomisao da u tome učestvujete bez pušenja i bez osećanja frustriranosti. Ne pokušavajte da prethodno smanjite potrošnju, jer će to samo uvećati zabludu da cigareta donosi zadovoljstvo. U stvari, bolje je čak da pušite maksimalno, da bi vam se smučilo. Kada budete pušili tu poslednju cigaretu, skoncentrišite se na njen ukus i njen odvratni miris i mislite koliko će biti “lepo” što više nećete morati da ih podnosite. Šta god da radite, ne padajte u zamku da kažete sebi “ne sada, kasnije” : to će se završiti tako što će to prestati da vam bude prioritet. Odlučite sada kada ćete prestati i čekajte taj trenutak sa nestrpljenjem. Setite se da ne napuštate apsolutno ništa. Naprotiv, vaša odluka vam donosi samo izvanredne prednosti. Već godinama, smatram da znam više od ikoga o tajnama duvanske zavisnosti. Problem je sledeći: iako svaki pušač puši samo da bi olakšao hemijsku potrebu za nikotinom, ne vezuje sama nikotinska zavisnost pušača, nego uslovljenost (to jest, psihološka zavisnost) koja proizilazi iz te fizičke zavisnosti. Svako, ma koliko da je pametan, može da bude žrtva prevare. Ali jedino će imbecil nastaviti da bude varan kada zna da je to prevara. Sraćom, svi pušači nisu imbecili. Oni samo misle da jesu. Svaki pušač je doprineo, na svoj način, svojoj sopstvenoj uslovljenosti, i stvorio svoju sopstvenu predstavu o cigareti. Zato postoji tako velika raznovrsnost profila pušača, što samo uvećava složenost te misterije. Pet godina po objavljivanju knjige, iako svakog dana otkrivam još jednu stranu sindroma cigarete, konstatujem da su sadržaji u tom prvom izdanju još uvek smisleni. Od tada sam usavršio metodu da čitaoci dobro razumeju ono o čemu govorim od početka. Teškoća je u tome što svaki pušač ima svoje lične osobenosti. Uzalud sam vikao iz sve snage da bilo ko može

65

lako da prestane da puši, čak i ako znam da sam da sam u pravu, to nema nikakvog efekta na čitaoce. To je za mene veoma frustrirajuće: moram dakle da se skoncentrišem na načine da moja poruka stigne do njih. Najvažnije je da moji čitaoci budu potpuno ubedjeni u ono što govorim. Ne poričem tako apsolutno ništa što sam napisao u prvoj verziji knjige. Promene koje sam uneo su iz jednog jedinog razloga, da se bolje primi moja poruka. Brojni su oni koji su mi rekli: “Vi preporučujete da nastavimo da pušimo do kraja knjige; to samo podstiče pušača da godinama otegne čitanje knjige. Treba da promenite to uputstvo.” Ova kritika izgleda logično, ali šta bi trebalo da kažem? Kad bih tražio da odmah prestanu, mnogi pušači se ne bi ni pomučili da pročitaju knjigu. To mi je izgledalo kontradiktorno u početku, zatim sam shvatio muku tog čoveka. On je mislio da je prestanak pušenja nešto veoma teško. A šta nam je potrebno kad se suočimo sa nepremostivom ili skoro nepremostivom preprekom? Naša potpora. Tako, čin prestanka pušenja izgleda kao dvostruko iskušenje. Ne samo da treba izvršiti težak zadatak (prestati sa pušenjem), nego još ne može više, zbog toga, da se osloni na svoju uobičajenu podršku u takvim okolnostima. Shvatio sam tek mnogo kasnije, pošto je taj čovek otišao (izlečen), da sva lepota moje metode počiva na tom uputstvu da se nastavi sa pušenjem tokom terapije. Možete da nastavite da pušite dok prestajete sa pušenjem! Na taj način, vi se oslobadjate svih sumnji i strahova i, kada na kraju ugasite tu poslednju cigaretu, vi ste već nepušač i radujete se tome. Postoji, u stvari, samo jedno poglavlje prvobitnog izdanja ove knjige koje mi je zadalo problem. To je ono koje je trebalo da definiše odgovarajući trenutak da se prestane sa pušenjem. Nekoliko redova iznad, preporučio sam vam da izaberete da prestanete za vreme nekog perioda kada vam je cigareta (relativno) najmanje važna. Na primer, ako pušite najviše kad ste pod stresom, izaberite period odmora da prestanete, i obrnuto. U stvari, to nije najbolji način da se uspe. Naprotiv, najbolji način je da odaberete upravo onaj trenutak za koji mislite da je najgori mogući. U suštini, pošto ste dokazali sami sebi da možete da se suočite sa “najgorom” situacijom bez cigarete, druge uobičajene situacije vam neće predstavljati nikakav problem. I obrnuto, ostati u ubedjenju da vas u budućnosti čekaju teže situacije od one koju ste odabrali da prestanete sa pušenjem, logično vas učvršćuje u pomisli da je cigareta od pomoći. Medjutim, nije mi izgledalo realno da favorizujem jedan takav pristup, jer bi sigurno izazvao ogromne nedoumice kod velikog broja pušača, koji još uvek imaju velike bojazni u vezi sa svojim životom bez cigarete. Da li biste vi pokušali da prestanete da pušite kada bih vam tražio da odaberete najgori trenutak? Uzmimo (još) jednu analogiju da ilustrujemo moj pristup. Moja žena i ja često idemo na bazen da plivamo. Mi tamo dolazimo u isto vreme,

66

ali retko plivamo zajedno. Razlog je što je njoj potrebno mnogo vremena da se potpuno pokvasi. Počinje od palaca i to često traje pola sata. Što se mene tiče, ja ne podnosim tu žrtvu. Ja znam da ću, svakako, čak i ako je voda vrlo hladna, na kraju ipak u nju ući. Naučio sam da prevazidjem postupak zagnjurivanja na najlakši način: odmah se zagnjurim. Sada, pretpostavljajući da sam u položaju da nametnem mojoj ženi bilo da odmah udje zagnjurivši se, bilo da ne pliva uopšte, ja znam da bi ona onda odabrala da ne pliva uopšte. Razumete li moj stav? Sa povratnim informacijama, ja znam da su mnogobrojni pušači u stvari poslušali savet da izbegnu teške trenutke. Želeo sam zatim da koristim jednu tehniku sličnu onoj koju sam hvalio u poglavlju XXI koja se tiče prednosti cigarete. Tako bi, to poglavlje, moglo da ima na dnu strane: “… videćemo u sledećem poglavlju koji je najbolji trenutak da se prestane sa pušenjem...” Vi okrenete stranu i otkrijete ispisano velikim slovima: “Sada.” Mislim da je to zaista najbolji savet, ali da li biste ga vi poslušali? To je suptilan i paradoksalan vid cigaretine zamke. Kada smo istinski u stresu, mi mislimo da nije trenutak da prestanemo. A ako je sve u redu, nemamo nikakvu želju da prestanemo. Zapitajte se sledeće. Kada ste popšili svoju prvu cigaretu, da li ste zaista odlučili da pušite do kraja života, svakodnevno, bez mogućnosti da prestanete? Ne, naravno! Da li ćete nastaviti da pušite do kraja života, svakodnevno, tokom čitavog dana, bez mogućnosti da prestanete? Ne! Onda, kada ćete prestati? Sutra? Sledeće godine? One tamo godine? Nije li to ono isto pitanje koje sami sebi postavljate otkad ste postali svesni da ste postali zavisni? Nadate li se da ćete se jednog jutra probuditi i da će ta želja za pušenjem nekom čarolijom nestati? Nemojte biti u zabludi. Ja sam čekao to jutro trideset i tri godine, uzalud. Zavisnost od droge ima tendenciju da se povećava, ne obrnuto. Ako mislite da će biti lakše sutra, sanjate! Ako ne uspete danas, zašto mislite da će biti lakše sutra? Da li ćete čekati da dobijete neku neizlečivu bolest? Tada će biti isuviše kasno, nažalost. Prava zamka je da se veruje da sada nije dobar trenutak i da će sutra biti lakše. Mi verujemo da imamo strašno stresne živote. To nije tačno. Najgore situacije stresa su deo prošlosti. Kada izadjemo iz kuće, retko strahujemo da će nas napasti neka divlja životinja. Veliki broj nas ne mora da brine o tome da li ima šta da jede i gde da spava. Pa život divlje zveri. Pomislite na zeca, koji svaki put kada izadje iz svoje jazbine, treba, čitavog života da se suočava sa gorim od Vijetnama. Ipak ga podnosi. Da budemo iskreni, najstresniji periodi našeg života su detinjstvo i adolescencija. Nekoliko miliona godina prirodne selekcije nas je naoružalo da se

67

suprotstavimo stresu. Ja sam imao pet godina kada je rat počeo. Bombardovali su nas i bio sam razdvojen od roditelja dve godine. Bio sam smešten kod ljudi koji su me maltretirali. To je bio najteži petiod mog života. Medjutim, izvukao sam se iz toga. Ne mislim da sam zbog toga oslabljen. Naprotiv, imam utisak da me je to ojačalo i da mi je bilo korisno. Ako razmotrim ceo svoj prošli život, konstatujem da samo jednoj stvari nisam mogao da se suprotstavim, svom ropstvu toj planetarnoj pošasti. Pre nekoliko godina, bio sam ubedjen da nosim ceo svet na svojim plećima. Bio sam samoubilački raspoložen, ne u smislu da skočim kroz prozor, nego zato što sam znao da me cigareta ubija. Mislio sam da, imajući u vidu život sa mojom poštapalicom, ne vredi živeti bez nje. Nisam mogao da shvatim da, kada smo deprimirani i oslabljeni, najmanji problem dobija prenaglašene proporcije. Sada se osećam kao mladić, a samo se jedna stvar promenila u mom životu: ne pušim više. Reći da je zdravlje najvažnije je možda kliše, ali to je potpuno tačno. U to doba nisam mogao da podnesem fanatike fitnesa. Mislio sam da ima u životu mnogo važnijih stvari nego biti u formi: alkohol i duvan. Uopšte nisam bio u pravu. Kada se osećamo fizički i mentalno jakim, možemo da uživamo u visinama i bolje podnesemo nizine. Mi smo skloni da pobrkamo odgovornost i stres. Odgovornost je faktor stresa samo ako nismo dovoljno jaki da je prihvatimo. Ono što uništava najjače medju nama, nije stres, rad ili činjenica da se stari, nego lažne poštapalice kojima se okrećemo, a koje su samo varke. Za mnoge, avaj, te poštapalice postaju smrtonosne. Bolje posmatrajte stvari ovako. Vi ste već odlučile da nećete biti zarobljeni do sudnjeg dana. Onda će doći trenutak kada treba da učinite taj korak, bilo to lako ili ne. Pušenje nije ni navika ni zadovoljstvo. To je stanje zavisnosti od droge i bolest. Znamo da, što više čekate, to će vam biti teže da prestanete. Došao je trenutak da kažete stop bolesti koja postepeno počine da ovladava. Sada ili što je pre moguće. Mislite na to kako dani i nedelje prolaze brzo. Mislite na izvanredno olakšanje što više ne osećate taj mač iznad vaše glave, što ste se konačno oslobodili tog gorkog osećanja krivice. A ako ne pratite moja uputsva, ne treba čak ni da čekate. Otkrićete da je život posle vaše poslednje cigarete lak: Čak ćete uživati u njemu! XXIX POGLAVLJE DA LI ĆE MI CIGARETA NEDOSTAJATI? Ne. Čim malo čudovište željno nikotina umre, to jest kad vaš organizam prestane da zahteva svoju dozu nikotina, svi efekti ispiranja mozga će nestati. Vi ćete se osećati fizički i psihički spremnim da se suočite sa životnim stresovima i udarcima, ali i spremnim za uživanje u njegovim dobrim stranama.

68

Postoji jedna jedina opasnost – uticaj pušača. Kaže se da trava uvek zelenija s druge strane reke. Možemo da razumemo da je to opšte mesto rasprostranjeno u svakidašnjem životu, u kojem lako zavidimo drugima. To izgleda prirodno. Ali zašto je to tako kada prestanemo da pušimo, onda kad sigurno znamo da su nedostaci neuporedivo veći od lažnih prednosti? Sa ispiranjem mozga, neprekidno punjenje glave kojem smo bili podvrgnuti od detinjstva, možemo da razumemo zašto su mnogi počeli da puše. Ali, pošto znaju da se radi o prevari, kada su konačno prestali da puše, šta ih tera da ponovo počnu? Uticaj pušača. Često društvenim prigodama, posebno tokom obroka, tek što je završio desert, pušač se baca na cigaretu, a bivšeg pušača, videći ga, preplavljuje neraspoloženje. On odjednom ima želju za cigaretom. To je apsolutno izuzetna stvar koja zaslužuje da joj se posveti posebna pažnja.U stvari, s jedne strane, pušači su savršeno srećni što se nisu dali toj gadosti, sa druge, svi pušači sveta, čak i oni čiji je um potpuno otrovan svim a priori zamislivim koristima cigarete veruju da im to zaista pruža zadovoljstvo, žale što su jednoga dana počeli. Šta onda tera bivše pušače da zavide pušačima u takvim situacijama? Postoje dva razloga za to: 1 “Samo jedna mala...” Setite se da to nije prikladno. Zaboravite pomisao na to jedno jedino skretanje i posmatrajte činjenice sa tačke gledišta pušača. Zavidite im? Što se njega tiče, on bi voleo da ne mora da puši. On vama, dakle, zavidi. Počnite da posmatrate druge pušače. Najbolji podsticaj da prestanete da pušite, izvući ćete iz tog posmatranja. Posmatrajte kako se jedna cigareta brzo popuši, i brzinu sa kojom se ponovo pali druga. Posebno obratite pažnju na to da pušač čak nije ni svestan da ima cigaretu u ustima; on ih često pali mehanički. Setite se, to ne radi zato što u njima uživa, jer ne uživa, to je zato što ni u čemu ne može da uživa bez njih. Kada ode iz vašeg društva, nastaviće da puši. Koliko cigareta, pre nego što legne? Pomislite na njegovo budjenje, sutra ujutru, zatvorenog grla, sa glavoboljom... Sledeći put kada pati od grudobolje, sledećeg dana bez duvana, kada je u metrou ili u pozorištu, u bolnici, muzeju, kada čita upozorenje o zlodelima duvanske zavisnosti, ili kada misli na rak, kada ide kod doktora, moraće da nastavi da plaća visoku cenu da bi imao tu tužnu privilegiju da se samouništava. On juri prema bitisanju sa prljavštinom, u ropstvu, sa lošim dahom, crnim idejama koje će ga neumorno pratiti. Čemu sve to? Da ima utisak da se oseća normalnim, to jest u stanju u kom je bio pre nego što je postao narkoman. To izgleda toliko smešno, ali je istinito. 2 Drugi razlog zbog koga bivši pušači osećaju nedostatak u takvim okolnostima je što je pušač zauzet, dok nepušač ostaje neaktivan. On se onda oseća frustrirano. Utuvite dobro u glavu pre nego što počnete: ne nedostaje pušaču nešto, nego je pušač lišen:

69

zdravlja, energije, novca, poverenja u sebe, smirenosti, hrabrosti, slobode, samopoštovanja. Prestanite da zavidite pušačima i shvatite ih onakvima kakvi su, bolesnici koje treba žaliti. Znam da sam bio najgori od svih. Zato mogu da pričam, poznajući uzroke, zato sam mogao da napišem ovu knjigu, a zato je i vi čitate. Najviše su za žaljenje oni koji ne žele da se suoče sa realnošću i koji nastavljaju da se uljuljkuju u iluziji. Nikada vam nije palo na pamet da zavidite narkomanima na heroinu. Ipak, heroin ubija nekih trista ljudi godišnje u ovoj zemlji (Velika Britanija). Duvan ih ubije više od sto hiljada svake godine, a procenjuje se da je ta brojka za celu zemlju 2,5 miliona. On je već ubio na ovoj planeti više ljudi nego ratovi celokupne istorije. Kao i svaka zavisnost od droge i vaša se samo pogoršava. Ako danas niste srećni što pušite, znajte da će sutra biti gore. Ne zavidite, dakle pušačima. Sažaljevajte ih. Njima je potrebno vaše sažaljenje. XXX POGLAVLJE DA LI ĆU SE UGOJITI ? Evo još jednog veoma rasprostranjenog verovanja u vezi sa cigaretom, posebno kod pušača, koji pokušavajući da prestanu svojom voljom, vide u hrani pomoć da olakšaju osećaj nedostatka. Lako se brkaju osećanja koja izaziva nedostatak nikotina sa osećanjem gladi. Medjutim, dok glad može da bude zadovoljena hranom, potreba za nikotinom nikada zaista neće nestati. Kao sa bilo kojom drogom, telo brzo postaje imuno na nikotin, koji prestaje da u potpunosti umanjuje muke pomanjkanja. Čim se ukine cigareta, nikotin vrlo brzo napušta organizam, izazivajući kod korisnika lažnu stalnu glad za tom supstancom. Prirodna je sklonost da ponovo počne da se puši cigareta za cigaretom. Medjutim, malo pušača dodje do te krajnosti: 1 jer ne mogu to sebi da dozvole finansijski;

70

2 zbog svog zdravlja: oni znaju da je ono što uzimaju otrov, i bore se da ograniče potrošnju. Samim tim, pušač mora da podnese stalnu glad koja nikada neće zaista nestati. Zato mnogi postaju bulimični, alkoholičari ili čak počnu da uzimaju mnogo teže droge da bi zadovoljili taj nedostatak (većina alkoholičara su takodje i veliki pušači; izgleda da je to preterivanje uzajamno.) Pušač je sklon da počne da zamenjuje nikotin hranom. Tokom mojih najgorih godina, ja sam prosto izbacio doručak i ručak. Umesto toga, provodio sam dan neprestano pušeći. Poslednjih godina, čekao sam nestrpljivo veče jer sam znao da tada neću pušiti. Provodio sam te večeri neprestano grickajući, misleći da je to zbog gladi. Radilo se u stvari o nedostatku nikotina. Zamenjivao sam hranu nikotinom tokom dana i obrnuto uveče. Bio sam onda dva puta deblji nego sada i nisam mogao ništa da uradim da to izlečim. Čim malo čudovište napusti vaše telo, taj zastrašujući osećaj nesigurnosti nestaje. Ponovo ćete pronaći poverenje u sebe i ponovo otkriti izvanredno osećanje samopoštovanja. Konačno imate neophodnu sigurnost da uzmete život u svoje ruke, ne samo kada su vaše navike ishrane u pitanju, nego i u mnogim drugim domenima. To je jedna od mnogobrojnih prednosti koje ćete pronaći oslobadjajući se neprestanog žrtvovanja. Gojenje tokom perioda odvikavanja odgovara zameni cigarete hranom. Zamene ne čine zadatak lakšim. Naprotiv. Posvećujem jedno poglavlje problemu zamena koje koriste bivši pušači da ublaže nedostatak nikotina.

XXXI POGLAVLJE IZBEGNITE LAŽNE STIMULANSE Često se dešava da neki ljudi pribegavaju lažnim stimulansima da prestanu da puše. Oni kažu sebi, naprimer, da će im uštedjeni novac omogućiti da provedu fanastičan odmor. Takav tip motivacije izgleda, na prvi pogled, logičan i razborit. A ipak je licemeran, jer svaki pušač koji drži do sebe više voli da puši pedeset i dve nedelje godišnje bez odmora. Osim toga, jedna bojazan sigurno će ostati u umu pušača: ne samo da ne treba više da puši

71

tokom godine, nego se plus boji da neće moći da uživa u sledećem odmoru bez cigarete. Sve to samo uvećava osećaj žrtvovanja koji već ima, čineći na taj način cigaretu još dragocenijom u njegovim očima. Treba se, naprotiv, posvetiti drugim stranama problema: šta cigareta može da mi donese? Zašto imam potrebu da pušim? Mogli biste takodje da kažete sebi: “Moći ću da kupim sebi nova kola, novo odelo...” I ovde se radi o lažnoj motivaciji: taj izgovor će vas sigurno držati neko vreme, ali šta će se desiti kada budete imali taj automobil? Osetićete onda da vam još uvek nedostaje nešto, i naći ćete, pre ili kasnije, razlog de ponovo počnete da pušite. Navešću treći primer, primer saveza zaključenog sa prijateljem ili nekim bliskim da prestanete zajedno. Ove obmane imaju jednu sigurnu prednost kratkoročno, ali se uglavnom završe neuspehom. Razlozi su sledeći: 1 Radi se o lažnim stimulansima. Zašto biste prestajali sa pušenjem samo zato što to rade drugi? To samo stvara dodatni pritisak i utoliko uvećava osećaj žrtvovanja. Ako svi ti pušači žele zaista da prestanu istovremeno, nema šta da se kaže. Ipak ne možemo da prisiljavamo nekog pušača da prestane, čak i ako to tajno želi, pre nego što to on odluči lično i pre nego što bude spreman. Inače to samo povećava njegovu želju da puši. Posle nekoliko teških dana, učesnici u opkladi počinju da puše krišom, sa još većim osećanjem frustriranosti i zavisnosti. 2 Izgovor o zavisnosti jednih od drugih. Sa svakom metodom zasnovanom na volji, pušač prolazi kroz iskušenički period tokom kog čeka da nestane želja za pušenjem. Ako ponovo počne da puši, doživeće to kao lični poraz. Ako je više ljudi preduzelo isto, statistički je sigurno da će neko od njih, vrlo brzo, pokleknuti. Drugi će onda imati izgovor koji su čekali. To nije njihova greška, nego greška prvog koji je poklekao. Oni bi mogli da izdrže, ali je sporazum raskinut. Istinu govoreći, veoma je verovatno da mnogi već varaju, i čekaju samo da najiskreniji prizna svoju grešku. 3 Osim toga, ako tako sklopite ugovor, vaša inicijativa će biti manje podržavana. S jedne strane, u slučaju neuspeha, osećanje će biti podeljeno, to jest pražnjenje, na osobu koja će prva popustiti. Tako se lakše prepustimo. S druge strane, čin prestanka pušenja nam daje izvanredan osećaj uspeha: ako je to posledica lične volje, ohrabrivanje vaših prijatelja i bližnjih i vaših kolega može da vam pomogne da predjete prepreku prvih, uvek teških, dana. Ako svi pokušavu istovremeno, to naprotiv banalizuje dogadjaj, i podrške su raspodeljene na sve učesnike. Jedna dosta raširana praksa sastoji se u tome da se u igru uvede izvesna suma novca. Navedimo primer pušača koji obeća izvesnu sumu novca svom sinu ako ne uspe ili opkladu sa prijateljima. Sećam se jednog televizijskog programa: neki policajac je pričao da je uvukao novčanicu od 20 evra u paklicu cigareta, i da je trebalo onda da zapali tu novčanicu da bi

72

mogao da popuši tu cigaretu. Taj sporazum koji je zaključio sa samim sobom mu je omogućio da izdrži nekoliko dana, ali je na kraju ponovo počeo da puši i zapalio je novčanicu. Ne zavaravajte se više! 45 000 evra koje prosečni pušač potroši na cigarete tokom svog života neće ga naterati da prestane da puši, ni šansa od jedan prema četiri da preživi, ni stalna žrtva, ni ropski život i samoprezir. Nekoliko lažnih izgovora ne doprinose tome ništa. Ne treba se na to koncentrisati. Kakvu korist ja imam od pušenja? Apsolutno nikakvu. Zašto mi je potrebna cigareta? Nije vam potrebna. Vi samo sami sebe osudjujete. XXXII POGLAVLJE DOISTA JE LAKO PRESTATI SA PUŠENJEM Ovo poglavlje daje uputstva za prestanak pušenja bez teškoća. Ako ih pratite doslovno, taj poduhvat će vam izgledati relativno lako, a možda čak prijatno. Ali, setite se da je neophodno da se u potpunosti poštuju moje preporuke. Tako je izuzetno lako prestati. Postoje dve stvari koje treba da uradite: 1 Donesite odluku da više nikada nećete pušiti. 2 Ne dangubite. Naprotiv, zabavljajte se. Možda se pitate da li je neophodno da čitate ostatak knjige. Posle svega, mogao sam da završim knjigu ovim poglavljem. Medjutim, vi biste pre ili kasnije počeli da žalite za cigaretom, što bi vas dovelo pravo do neuspeha. To vam se uostalom već mora biti dešavalo. Da bi uspeh bio zagarantovan, neophodno je da se dobro pripremite za ono što će biti posle cigarete i za zamke koje treba da izbegnete. Sva alhemija cigarete je vrlo vešta i opaka zamka. Istinski problem nije hemijska, nego psihološka zavisnost, što smatram pravim ispiranjem mozga. Treba dakle, pre nego što predjemo na delo, ispitati verovanja i zablude u vezi sa cigaretom. Ako poznajete vašeg neprijatelja, ako znate taktiku koju on koristi, možete lako da ga pobedite. Mnogobrojni pokušaji da prestanem da pušim, bacali su me nedeljama u totalnu depresiju. Poslednji – pravi – mi je omogućio da predjem sa sto na nula cigareta dnevno, bez ijednog minuta patnje. Bilo je prijatno, čak i tokom perioda odvikavanja, a ja nikada nisam osetio ni najmanji nedostatak otad. Naprotiv, to je nešto najizuzetnije što mi se desilo. Vrlo dugo sam razmišljao zašto je to bilo tako lako. Ne znajući prave razloge za to, bio sam siguran da nikada više neću pušiti. Prethodni

73

pokušaji su se završavali neuspehom jer sam samo pokušavao da prestanem da pušim, nadajući se da će, ako mogu da preživim dovoljno dugo bez cigarete, želja na kraju nestati. A opet, moja motivacija je uvek bila zaista prava. Svaki put sam čekao da se nešto desi u meni. I pošto se ništa nije dešavalo, što sam više na to mislio, sve sam više želeo cigaretu, dok sam u stvari bio oslobodjen fizičke zavisnosti. Moj zadnji pokušaj bio je drugačiji. Kao i mnogi drugi, dugo sam razmišljao o tom problemu. Do tada sam se prilikom svakog neuspeha tešio idejom da će biti lakše sledeći put, misleći čak da se jednostavno radi o navici. Nikada mi ideja da ću morati da nastavim da pušim do kraja života nije pala na pamet. Onoga dana kada se to desilo, sledila mi se krv, nateravši me da zaista razmislim. Umesto da palim cigarete ne vodeći o tome računa, počeo sam da analiziram svaki put šta pritom osećam. To mi je brzo omogućilo da potvrdim ono što sam već znao: ne uživam u činu pušenja i, iskreno, svaka mi je cigareta bila neprijatna i čak odvratna. Počeo sam takodje da posmatram nepušače; uvek sam smatrao da su dosadni i nedruštveni. Shvatio sam da su to, u stvari, uglavnom snažni i opušteni ljudi, kadri da se suoče sa stresom i životnim nedaćama i čak da bolje uživaju u društvenom životu od pušača, pokazujući uostalom više dinamičnosti od ovih poslednjih. Odlučio sam i da pričam sa bivšim pušačima. Misleći da su bili primorani da prestanu da puše iz razloga vezanih za zdravlje ili novac, bio sam ubedjen da još uvek tajno priželjkuju cigaretu. Kada sam im izložio moje vidjenje stvari, neki su mi odgovorili da imaju osećaj nedostatka, ali da je on sve redji i da na to ne obraćaju pažnju. Ali velika većina njih je odgovarala da ne osećaju nikakav nedostatak i da se nikada nisu tako dobro osećali. Ovi razgovori su takodje iskorenili još jedan mit, u koji sam uvek verovao. Bio sam čvrsto uveren da u meni postoji neka slabost koja me tera da pušim. Oni su me naterali da sa zaprepašćenjem otkrijem da je ta slabost noćna mora svih pušača. Konačno sam došao do sledećeg zaključka: milioni ljudi prestaju da puše i mogu da žive potpuno srećno bez pušenja. Pre nego što sam počeo da pušim, duvan mi nije bio potreban, a sećam se da sam morao teško da se pomučim da postanem pušač: zašto bi mi sada cigarete bile potrebne? Nikada nisam voleo da pušim. Mrzim taj prljavi ritual i ne želim da ostanem čitavog života rob te odvratne biljke. Onda sam pomislio: “Alene, hteo ti to ili ne, popušio si svoju zadnju cigaretu.” Znao sam da, od tog trenutka, neću pipnuti više ni jednu cigaretu. Nisam verovao da će to biti lako, mogu čak da kažem da sam očekivao da prodjem kroz strašna iskušenja. Bio sam ubedjen da sam potpisao mesece depresije i da ću provesti ostatak života pateći od povremenog osećanja pomanjkanja. Naprotiv, to je od samog početka izgledalo kao potpuna sreća.

74

Bilo mi je potrebno mnogo vremena da razumem zašto mi je to bilo tako lako i zašto nisam osećao one strašne muke pomanjkanja. Odgovor je da one ne postoje. Sumnja i predubedjenja su jedini odgovorni za simptome nedostatka. Velika istina je da je vrlo lako prestati. Činjenica da u tome možete da nadjete neku teškoću proizilazi iz vaše zabrinutosti koja se pretvara u opsesiju. Čak i kad ste u vlasti nikotina, vi uspevate bez i najmanje teškoće da se uzdržite tokom dugih perioda. Tek kad želite cigaretu, ali ne možete da nadjete neku u vašoj blizini, pojavljuje se patnja. Prema tome, da biste učinili ovaj poduhvat lakim, treba da budete apsolutno odlučni. Dobar stav nije u tome da se nadate pobedi, nego da znate da ste doneli nepovratnu odluku i da je to pobeda. Nikada ne treba dovesti ovaj princip u pitanje. Naprotiv, predjite na viši nivo i radujte se vašoj odluci. Ako možete da budete sigurni u sebe od početka, to će biti lako. Ali kako možete da budete u to sigurni, ne znajući da li će to biti lako ili ne? Da biste u to postali sigurni, ostatak knjige će vam biti koristan. Neophodno je, pre nego što počnete, da dobro upoznate i shvatite više suštinskih momenata: 1 Budite sigurni da možete da uspete. Vaš odnos sa cigaretom nije ni u kom slučaju gori od odnosa svakog drugog pušača. Vi sami i vi lično možete da se naterate da pušite. 2 Nema apsolutno ničeg da se napusti. Pozitivni aspekti su, naprotiv, ogromni, na planu zdravlja, poverenja u sebe... Dobri trenuci će biti bolji, a loši podnošljiviji. 3 Utuvite dobro u glavu da “samo jedna cigaretica”, ne postoji. Pušenje je istovremeno narkomanska zavisnost i lančana reakcija. Fiksirajući se na cigaretu, vi se kažnjavate bez razloga. 4 Jednostavno smatrajte da pušenje nije navika loša po zdravlje, nego da je vezanost za drogu. Prihvatite činjenicu da ste, svidjalo vam se to ili ne, zakačili tu bolest. Nećete je naterati da nestane zabijajući glavu u pesak. Setite se da ta bolest traje čitavog života i da može samo da se pogoršava. Jedini način da se na to stavi tačka je da se prestane sa pušenjem, a najbolji trenutak je sada. 5 Napravite razliku izmedju bolesti (to jest, hemijske zavisnosti) i stanja duha da budete ili ne budete pušač. Svaki pušač bi, kad bi imao mogućnost da ponovo proživi trenutak kada je počeo da puši, želeo da ne padne u tu zavisnost. Vi imate tu priliku danas. Ne radi se o tome da predvidite da ćete ostaviti cigaretu. Kada budete doneli konačnu odluku i popušite vašu zadnju cigaretu, vi ćete već biti nepušač. Pušač je jadni nasrećnik koji mora da živi uništavajući se cigaretama. Nepušač na to nije primoran i oseća se zbog toga

75

mnogo bolje. Kad jednom donesete odluku, vaš cij je, u stvari, postignut. Uživajte u pobedi odmah. Život može biti divan, čak i ako ostanete još uvek pod uticajem nikotina, uticajem koji će izbledeti. Ključ te lakoće je da budete sigurni da ćete uspeti da se uzdržite tokom čitavog perioda odvikavanja, ili maksimalno tri nedelje. Ako ste se za to dobro pripremili, to neće predstavljati nikakvu teškoću. U ovom stadijumu knjige, ako ste zaista otvorili svoj um mojim razlozima, izvesno je da ste već doneli odluku da prestanete. Trebalo bi čak da od ovog trenutka budete nestrpljivi da počnete da izbacujete otrov iz vašeg organizma. Ako vas, ipak, ideja da prestanete ne veseli, to će biti iz jednog od sledećih razloga: 1 Nešto niste usvojili. Pročitajte ponovo pet prethodnih tačaka i zapitajte se da li se slažete. Ako još uvek postoji neka sumnja, pročitajte odgovarajuća poglavlja. 2 Bojite se neuspeha. Ne sekirajte se. Jednostavno nastavite da čitate, uspeh je nesumnjiv. Zavisnost od duvana je ogromna prevara. Pošto ste sada svesni da se radi samo o igri nasamarivanja, prestanite da se igrate i ta zamka vam neće više predstaljati problem. 3 Slažete se sa svim prethodno navedenim, a ipak ste još uvek nesrećni. To je idiotski! Otvorite oči, nešto izuzetno se upravo dešava. Vi ćete pobeći iz tog pakla. Ponavljajte stalno, pre nego što krenete u poduhvat, da je čudesno biti nepušač. Održavajte to stanje duha tokom perioda odvikavanja. Sledeća poglavlja tretiraju specifične momente kako bi vam omogućila da sačuvate to poverenje. Posle perioda od dve ili tri nedelje, neće vam čak biti neophodno da na to mislite. To će biti potpuno automatski i jedina misterija koja će ostati da se razume je zašto ste dozvolili da vas to poseduje tako dugo. Ipak, moram da naglasim vrlo važne rizike: 1 Sačekajte da pročitate knjigu do kraja (i da je dobro usvojite) da predjete na delo. 2 Više puta sam pominjao period odvikavanja. Treba ipak izbeći dva nesporazuma. Pre svega, mogli biste nesvesno da poverujete da ste osudjeni na tri nedelje patnje. To nije tačno. Zatim, izbegavajte da padnete u novu zamku, misleći da je dovoljno da se ne puši tri nedelje da se bude konačno oslobodjen. Ništa se neće desiti posle treće nedelje. Nećete iznenada ući u

76

kožu nepušača. Ne postoji specijalno nepušačko osećanje (čak i ako činjenica da više ne pušite donosi oslobadjanje). Svakako znajte da, ako vam je mnogo teško tokom te tri nedelje, sigurno neće biti tako posle toga. Morate apsolutno da počnete sa idejom da više nećete da pušite i da je to divno. Onda će, posle nekoliko nedelja, svako iskušenje nestati. Ali ako mislite: “Samo ako uspem da izdržim tri nedelje, onda ću pobediti”, sigurno je da će se vaša želja za cigaretama samo povećavati. XXXIII POGLAVLJE PERIOD ODVIKAVANJA Možda ćete ponekad, tokom tri nedelje posle vaše zadnje cigarete, imati krizu pomanjkanja. Simptomi koje ćete primetiti onda mogu biti svrstani u dve kategorije: 1 Krize pomanjkanja nikotina, ono osećanje praznine i neraspoloženja slično gladi (lako čupkanje u stomaku) koje pušači povezuju sa jakom željom da urade nešto sa svojim rukama. 2 Psihološki katalizator kakav su neki dogadjaji kao što je razgovor telefonom, kraj ručka, itd. Neuspeh ljudi koji su pokušali da prestanu samo oslanjajući se na volju (klasična metoda) potiče od odsustva razumevnja i razdvajanja ove dve različite pojave, fizičke i psihičke zavisnosti. Ova vrsta zabune objašnjava i to što mnogi ponovo počnu da puše čak i posle vrlo dugog peirioda apstiniranja, kada su se već odavno oslobodili zavisnosti od nikotina. Simptomi pomanjkanja koje uzrokoje nikotin su praktično neprimetni. Ne treba im ipak potceniti moć. Ako se uzdržavamo od jela vrlo dugo, desi se da osetimo pečenje u stomaku. Radi se u stvari više o svrabu i krčanju creva nego o istinskom bolu. Ipak, znamo koliko nas glad brzo učini nervoznim i razdražljivim. Postoji ipak jedna bitna razlika: naše telo ima potrebu da za hranom, ali nema nikakvu potrebu za nikotinom. Sa dobrim stanjem duha, brzo se uspe da se savladaju ti simptomi. Čak i ako pušač pokuša sa nekom metodom zasnovanom na volji, posle nekoliko dana uzdržavanja, njegova glad za nikotinom brzo izvetri. Drugi činilac pravi probleme. Pušač je, u stvari, stekao naviku da ublažava svoju potrebu za nikotinom tokom nekih posebnih dogadjaja. Povezivanjem, na primer čašice i cigarete, došao je dotle da misli da mu je cigareta neophodna u takvim prilikama. Jedan primer će omogućiti da se to bolje shvati.

77

Već više godina imate auto, čija se ručica za žmigavac nalazi sa leve strane volana. Kupite novi u kojem je ta ista ručica sa desne strane. Iako znate za tu razliku, vi nekoliko nedelja, sistematski uključujete brisače pre nego što skrenete. Naše ponašanje kada prestanemo da pušimo je slično. Prvih dana apstinencije, mehanizam će se pokazati u izvesnim trenucima. Vi ćete onda pomisliti: “Želim cigaretu”. Ako povežete taj mehanizam sa korenom, nestaće brzo. Klasična metoda, koja ubedjuje pušača da prinosi veliku žrtvu, navodi ga da se muči zbog cigarete. Dok čeka da ta želja nestane, njegova upornost samo učvršćuje zavisnost. Najčešći katalizator je ručak, naročito onaj sa prijateljima, u restoranu. Bivši pušač je već nesrećan što nema cigaretu. Oseća se još frustriranije kada neki od njegovih prijatelja upali jednu, a on ima utisak da nije toliko uživao u ručku koliko bi hteo. Njegovo povezivanje cigarete sa ručkom i društvenom prilikom čine da pati tri puta više i, istovremeno, povećava njegovu psihološku zavisnost. Ako iskušava volju dovoljno dugo, na kraju će prihvatiti svoj usud i nastaviti sa normalnim životom. Medjutim, ispiranje mozga nije potpuno izbrisano i možemo videti ljude koji, godinama pošto su prestali da puše (primorani), prilikom nekih velikih proslava, još uvek crkavaju od želje da popuše jednu. Pušač je žrtva zablude koju je sam stvorio, a nema nikakvog razloga, apsolutno nikakvog, da se tako muči. Sa mojom metodom, većina neuspeha (jer ih ima) je posledica odgovora na neki okidač. Bivši pušač je sklon da cigaretu smatra za neku vrstu placeba, kao neku jednostavnu tabletu, koja sadrži samo šećer. On misli: “Cigareta mi ne radi ništa, ali ako odlučim da ona ima moć, ona onda može da mi pomogne kad imam potrebu za nekim stimulansom.” Tableta sa šećerom, u kojoj nema ničeg magičnog, može da se pokaže kao moćna psihološka pomoć za olakšanje istinskih simtoma. Ona dakle može da bude korisna. To nije slučaj sa cigaretom. Ona stvara simptome da olakšava, a na kraju, na duže staze, ne može u potpunosti da olakša. Ova tableta je droga i, setimo se još, ubica broj jedan našeg društva. Biće vam možda lakše da razumete ovo dejstvo na primeru. Uzmite slučaj neke žene (nepušača) koja gubi svog muža. Potpuno je uobičajeno da čujemo kako joj prijatelj (pušač) kaže, sa najboljim namerama: “Uzmi cigaretu, to će ti pomoći da se smiriš.” Prihvaćena cigareta neće imati nikakvo olakšavajuće dejstvo jer ta žena, budući da nije zavisna od nikotina, nema samim tim nikakav nedostatak da olakša. U najboljem slučaju, to će imati psihološki efekat privremenog podizanja raspoloženja. Čim ugasi cigaretu, situacija će u svakom pogledu ostati tragična kao i pre toga. Možda čak i gora, budući da ta žena rizikuje da razvije naviku – čak neznatnu – na cigaretu, koja će je zatim naterati da puši i druge. Jedini efekat koji može da se pripiše toj cigareti je efekat laganog podizanja raspoloženja, kao od čaše skoča ili, bolje, nekoliko

78

ohrabrujućih reči. Mnogi nepušači ili bivši pušači su se uhvatili u zamku cigarete u takvim okolnostima. Od suštinskog je značaja da se kontroliše od samog početka dejstvo ispiranja mozga. Ovo mora da bude jasno: vi nemate potrebu za cigaretom i, nastavljajući da je smatrate podrškom ili stimulansom, samo se mučite. Za to nema nikakvih razloga. Cigarete ne stvaraju snažne trenutke, one ih uništavaju. Setite se, posebno tokom obroka, da pušači ne puše zato što misle da je to prijatno, nego zato što ne mogu drugačije. To su narkomani. Oni ne mogu da žive srećno bez svoje doze nikotina. Napustite koncept o cigareti kao o zadovoljstvu. Mnogi pušači misle: “Kad bi samo postojala neka bezopasna cigareta !” Postoji! Svaki pušač koji proba cigarete od eukaliptusa brzo odustaje, jer se radi o gubljenju vremena. U suštini, pušiti cigarete od trave je potpuno glupo. Ali kakva je razlika izmedju pušenja cigarete od trave i prave cigarete? Nikotin. Ne pričajte da cigarete imaju bolji ukus, znate dobro da to nije tačno. Nikada nismo videli nekog redovnog pušača cigareta od eukaliptusa, a to bi tebalo da bude potpuno isto za sve cigarete. Problem je što nikotin koji se nalazi u duvanu uvodi činilac zavisnosti koji vas sprečava da budete razumni. Neka bude jasno u vašem umu da se jedini pravi razlog zbog kog pušite nalazi u potrebi za nikotinom. Kada se budete oslobodili te potrebe za nikotinom, nećete više imati razloga da stavite cigaretu u usta nego u uvo. Bilo da muke izaziva fizički nedostatak nikotina (osećanje praznine) ili psihološki okidač, potrebno je da ih prihvatite. Fizički bol je praktično beznačajan i, sa dobrim stanjem duha, to nije više problem. Ne sekirajte se, dakle zbog nedostatka. Osećanje samo po sebi nije loše. Pravi problemi su povezivanje tog osećanja sa željom za cigaretom i osećanjem da smo nešto propustili. Umesto da se prepustite osećenju žaljenja, pomislite: “Znam šta je to. To su simptomi nedostatka nikotina, to je ono zbog čega pate pušači celog svog života i što ih nagoni da nastave da puše. Nepušači ne znaju za te muke. To je samo još jedan krug te droge. Divno, ona upravo napušta moje telo.” Drukčije rečeno, vi ćete pretrpeti, tokom sledeće tri nedelje, laku trumu; ali, za te tri nedelje i za ostatak vašeg života, nešto izuzetno će se odigrati. Vi ćete se osloboditi te zastrašujuće bolesti. Ta ogromna pobeda će biti više nego nagrada za neznatnu traumu: ona će vas sigurno dovesti do toga da pomislite da su simptomi nedostatka relativno prijatni. Oni će postati razlog da se radujete. Prihvatite taj proces kao igru u kojoj je malo čudovište neka vrsta parazita u vašem stomaku. Izgladnećete ga za nekoliko nedelja i ono će pokušati da vas natera da zapalite cigaretu da preživi. Pazite se, jer, u nekim trenucima, ono će pokušati da vas učini nesrećnim, ponekad čak u trenutku kada nećete biti spremni za odbranu.

79

Neko će vam možda ponuditi cigaretu kad ste, na momenat, zaboravili da ste prestali da pušite. Imaćete lagan osećaj frustracije setivši se toga. Budite spremni unapred da se suprotstavite takvim situacijama. Kakvo god da je iskušenje, budite sigurni da je delo čudovišta koje stanuje u vašem stomaku. Svaki put kada mu odolite, vi dobijete jednu bitku koja je mogla da bude smronosna za vas. U svakom slučaju, ne pokušavajte da zaboravite cigaretu. To je ponašanje koje tera (bivše) pušače prema depresiji. Oni pokušavaju da prežive svaki dan sa nadom da će je na kraju zaboraviti. Isto je i sa nesanicom: što se više oko toga brinete, manje uspevate da spavate. Svakako nećete uspeti da zaboravite. Prvih dana, malo čudovište će vas neprestano na to podsećati, a vi nećete moći ništa da uradite. Sve dok postoje pušači i reklame za cigarete, vi nećete moći da zaboravite. Činjenica je da nema nikakvog razloga da se zaboravlja. Nema ničeg lošeg u tome što vam se dešava, naprotiv: to je čudesno! Čak i ako na to pomislite sto puta dnevno, uživajte u svakom trenutku. Setite se kako je veličanstveno biti ponovo slobodan, ne gušiti se više. Na taj način ćete videti da simptomi nedostatka postaju trenuci zadovoljstva i bićete iznenadjeni brzinom kojom će vam cigareta izaći iz uma. Šta god da radite, ne sumnjajte u zasnovanost vaše odluke. Ako se sumnja uvuče u vas, počećete da se žalite i postajaće sve gore. Koristite takve prilike kao dodatnu motivaciju. Ako ste neraspoloženi, setite se da cigareta samo pogoršava stvari. Ako vam prijatelj nudi cigaretu, odgovorite da ste ponosni što više nemate potrebu za njom. To će ga povrediti, ali će mu i pomoći da se pripremi da prestane da puši. Setite se, u eventualnim teškim trenucima, da ste imali moćne razloge da prestanete. Setite se čega će vas koštati cigareta koju biste mogli da priuštite sebi, rizika da više iz toga ne izadjete. A iznad svega, setite se da je to samo prolazno osećanje i da je svaki trenutak jedan korak više prema vašem cilju. Neki pušači misle da će morati da provedu ostatak života u suzbijanju psiholoških okidača. Drugim rečima, oni veruju da će provesti život ubedjujući sebe psihološkim lukavstvima da nemaju želju za cigaretom. Nije tako. Setite se da optimista vidi polu-punu bocu, dok je pesimista vidi polu-praznu. U slučaju cigarete, boca je prazna, a pušač je vidi punu. On je bio podvrgnut ispiranju mozga, on je uslovljen. Ako počnete da govorite sebi da nemate potrebu da pušite, vi nećete čak imati potrebu da to ponavljate, jer slatka istina je... da vi nemate nikakav razlog da pušite. To je poslednja stvar koju treba učiniti. Budite sigurni da se nikada više nećete dati. XXXIV POGLAVLJE

80

SAMO MALI “DIM” Taj čuveni dim je prouzrokovao poraz dobrog broja pušača. Oni herojski izdrže udar nekoliko dana, a zatim priušte sebi jedan ili dva dima da prevazidju muku. Oni ne shvataju razorni efekat koji to ima na njihov moral. Za mnoge, taj dim čak nema ni dobar ukus, učvršćujući na taj način pušača u ideji da nema više potrebu da puši. U stvar, efekat je potpuno obrnut. Pre svega, utuvite dobro u glavu da cigareta nikada nije bila prijatna, nije prijatnija ni sada kad ne pušite. Ne pušite iz zadovoljstva. Da je tako, podsećam vas, da biste prestali čim ste popušili prvu cigaretu. Jedini razlog koji objašnjava što ste pušili je neophodnost da se hrani malo čudovište gladno nikotina. Pomislite malo na ovo: ono je izgladnjivano nekoliko dana. Nesretan dim je trebalo da za njega bude izuzetno olakšanje. Vaš mozak nesvesno registruje dolazak potpuno svežeg nikotina i sva vaša vredna priprema će biti potkopana.Uskoro će se iz dubine podići glasić, koji kaže, uprkos svakoj logici: “One su tako dragocene, hoću još jednu!” Taj mali dim ima dva štetna efekta: 1 Omogućuje malom čudovištu da preživi. 2 Još gore, on osnažuje veliko čudovište (psihološku zavisnost). Ako ste uzeli jednnu, sledeća će doći još lakše. Setite se: dovoljna je samo jedna cigareta da ponovo počnete da pušite. XXXV POGLAVLJE DA LI ĆE MENI BITI TEŽE? Kombinacije činilaca koji odredjuju stepen lakoće sa kojom svaki pušač prestaje da puši su bezbrojne. Očigledno je da karakter svakog, njegovo porodično, profesionalno okruženje i sve lične osobenosti ulaze u igru. Neka zanimanja su nepovoljnija od drugih, ali, počev od trenutka kada je psihološka zavisnost eliminisana, uticaj pušačevog okruženja je od malog značaja. Nekoliko primera mogu da vam budu korisni. Prestanak pušenja se pokazao posebno teškim za članove medicinskih sredina. Moglo bi se misliti suprotno, jer oni bolje od bilo koga znaju dramatične efekte duvana na zdravlje i svakodnevno vide njihove tužne posledice. Ali, iako im njihovo okruženje pruža čvrste razloge da prestanu, ono im ipak ne olakšava taj čin. A evo razloga:

81

1 Stalna svest o rizicima kojima smo izloženi, stvara strah, a strah je jedna od situacija u kojima imamo potrebu da olakšamo simptome nedostatka. 2 Posao doktora je izuzetno stresan i, obično, on ne može da umanji višak stresa (zbog nedostatka nikotina) dok se bavi poslom. 3 Doživljava dodatni stres jer krivi samog sebe; oseća da bi trebalo da dâ primer. To vrši još veći pritisak na njega i uvećava osećaj frustracije. Za vreme zasluženih pauza, kada je profesionalni stres trenutno odstranjen, on priušti sebi jednu cigaretu. Ona postaje izuzetna jer joj pušač pogrešno pripisuje sav blagotvoran efekat pauze. Ovaj zaključak se očigledno odnosi na sve vrste situacija kada je pušač primoran da se uzdržava dosta dugo. Ako pokuša da prestane, pušač je nesrećan jer oseća da se lišava nečega. On ne uživa u potpunosti u pauzi i šolji čaja ili kafe koja je prati. Zbog povezivanja (u stvari, brkanja) zadovoljstva koje donosi pauza i olakšanja nedostatka, cigareta izgleda kao univerzalni dobročinitelj. Zauzvrat, ako - dopuštam sebi da vam objasnim - odbijete da postupite kao uslovljeni pušač i prestanete da mislite na cigaretu kao predmet požude, videćete da se uvek može uživati u takvom trenutku, čak i ako telo traži svoju dozu nikotina. Dosada predstavlja drugu delikatnu situaciju, posebno ako se smenjuje sa periodima stresa. Tipični primeri su šoferi ili “domaćice” sa sitnom decom. Njihov posao, onoliko stresan koliko ponekad može da bude, je ipak često monoton. Ti monotoni periodi im pružaju, ako pokušavaju da prestanu sa pušenjem, priliku da žale za cigaretom, što povećava njihovo osećanje depresije. Još jednom, može da se svrši sa tim problemom vrlo lako, pristupajući mu sa odgovarajućim stanjem duha. Ne sekirajte se ako vam, neprestano, izgleda da vas sve podseća da ne pušite više. Koristite slične situacije da se radujete zbog činjenice što ste se oslobodili djavolskog čudovišta. Ako pristupite stvarima na pozitivan način, ovi simptomi nedostatka moći će da postanu prijatni trenuci. Setite se, ma koliko da imate godina, ma kog da ste pola, ma kakvo da vam je društveno i profesionalno okruženje : vi ćete prestati da pušite sa velikom lakoćom, ako pratite moja uputstva. XXXVI POGLAVLJE GLAVNI UZROCI NEUSPEHA

82

Neuspesi imaju dva suštinska uzroka. Prvi je uticaj drugih pušača. Upaliće cigaretu pred vama u nekom trenutku kada ćete biti posebno ranjivi, na primer u nekoj društvenoj prilici (u restoranu, baru, na izlasku sa koncerta…). Već sam nadugačko tretirao tu temu. Ovakva vrsta situacija treba da bude za vas prilika da se setite da je ideja o samo jednoj cigareti utopija. Radujte se, jer ste prekinuli začarani krug. Setite se da vam pušač, sa cigaretom u ustima, zavidi što ne pušite. Verujte mi, njemu je potrebno vaše sažaljenje. Drugi najrasprostranjeniji uzrok je loš dan. Treba da vam bude potpuno jasno pre nego što počnete, ima loših dana za svakog, pušača ili ne. Ne možemo imati dane sa ako nema dana bez. A cigarete ništa ne sredjuje. Problem je što, kad pušač ima loš dan, on želi cigaretu i tako dramatizuje svoj slučaj. Nepušač je bolje opremljen, fizički i mentalno, da se suoči sa takvim situacijama. Ako se vaš loš dan padne u vreme odvikavanja, izdržite ! Setite se da ste imali loše dane i kad ste pušili (inače nikada ne biste odlučili da prestanete). Umesto da gundjate, pomislite na nešto kao : “Danas nije strašno, ali cigareta ništa neće srediti. Sigurno će biti bolje sutra ! Makar imam izvanrednu sreću : konačno sam prestao da pušim”. Pušači moraju da zatvore oči na loše strane duvana. Ako kašlju, to nikada nije zbog cigarete: oni su stalno prehladjeni. Ako im se pokvari auto na nekom zabitom mestu, oni pale cigaretu. Čim se odreknemo pušenja, nastojimo da optužimo činjenicu što smo prestali za sva zla ovog sveta. Sada ćete, kad vam se pokvari auto, misliti: “U ovakvom trenutku, upalio bih cigaretu!” Tako je, ali zaboravljate da ona ne bi rešila problem ; vi se samo kažnjavate mučeći sebe zbog varljive poštapalice. Stvarate nemoguću situaciju. Žalite što nemate cigaretu pri ruci, a znate da biste se još više oneraspoložili da popušite jednu. Znate da ste, odlučivši da prestante da pušite, napravili dobar izbor : ne kažnjavajte se sumnjajući u vašu odluku. Setite se, pozitivan mentalni pristup je glavni adut, uvek. XXXVII POGLAVLJE ZAMENE Postoje, za prevazilaženje odsustva cigarete, razne zamene, kao što su žvakaće gume, bonbone, cigarete bez duvana i neke tablete... Ne uzimajte nijednu! One čine vaš zadatak težim. Ako osetite želju za cigaretom, ti privremeni olakšavači samo će produžiti muku i učiniti je nepodnošljivijom. Pribeći zameni, to znači priznati da imate potrebu da pušite ili da popunite prazninu. Popuštajući toj uceni, samo ćete produžiti simptome pomanjkanja i mučenje. Te zamene ni u kom slučaju ne olakšavaju. Nikotin je vama

83

potreban i ništa drugo. Rezultat će biti da ćete nastaviti da mislite na cigaretu. Setite se ovoga: 1 Ne postoji zamena za nikotin. 2 Nikotin vam nije potreban. To nije hrana, nego otrov. Kada osetite žiganje u stomaku koje vam kaže da vam je potrebna cigareta, setite se da te muke izaziva sam pušač. Mislite o tim pojavama kao o još jednom djavolskom pokušaju droge. One najavljuju skorašnju smrt čudovišta. 3 Setite se da cigarete stvaraju nedostatak i da one ništa ne popunjavaju. Što pre razjasnite vašem mozgu da nema nikakvog razloga za pušenjem, ni za zamenom za cigarete, pre ćete biti slobodni. Neke zamene sadrže nikotin. Njih treba naročito izbegavati. Zagovornici upotrebe ovog tipa zamene objašnjavaju da će vam to pomoći da izgubite naviku pušenja cigarete bez patnje od simtoma nedostatka. Ovaj princip, u praksi, čak čini stvari još težim. Mehanizam cigarete počiva na olakšavanju simtoma nedostatka. Nikotin vam ništa ne donosi. On samo popunjava nedostatak koji izaziva. Fizičke pojave vezane za taj nedostatak su tako neznatne da možemo vrlo lako da izdržimo da ih ne zadovoljimo. Suštinski problem sa cigaretom je, kao što sam često ponavljao, mentalna zavisnost, koju smatram za pravu uslovljenost. Te žvakaće gume ili druge zamene sa nikotinom samo produžuju hemijsku, pa samim tim i psihološku zavisnost. Mnogi bivši pušači postaju zavisni od tih žvakaćih guma. Često, istovremeno nastavljaju da puše. Ne verujte nikako da nećete postati zavisni od tih žvakaćih guma samo zato što su groznog ukusa; bolje se setite kako je bilo sa cigaretom, čak i pre nego što ste počeli tako što ste uzeli jednu. Sve ostale zamene imaju potpuno isti efekat. Zainteresujmo se sada za ubedjenje koje se sastoji u pomisli: “Ne mogu više da pušim, uzeću onda jednu bonbonu da mi mine želja.” Ovde se više ne radi o zameni koja sadži nikotin, nego o drugim privremeniom olakšavačima, onoma koji izgledaju bezazleno. Razlika izmedju osećaja praznine koji stvara nedostatak nikotina i gladi je izuzetno mala. Medjutim, ono što leči jedan, ne može da zadovolji drugi. Nećete prejedanjem slatkiša zaboraviti cigaretu. Glavna opasnost od zamena je u tome što one produžuju psihološku zavisnost koja je istinski problem. Treba li vam zamena za grip, kada se završi? Misleći da vam je nešto potrebno da zamenite cigaretu, vi prećutno priznajete da se žrtvujete. Neraspoloženje svojstveno klasičnim metodama je prouzrokovano činjenicom da pušač misli da se žrtvuje. Zamenama ćete

84

samo zameniti jedan problem drugim. Prežderavajući slatkiše, udebljaćete se i postati nesrećni, to je sve: za veoma kratko vreme, vratićete se cigareti. Setite se, nisu vam potrebne zamene. Te muke su čin iracionalne želje za otrovom. One će brzo nestati. Neka vam to služi kao podrška u danima koji dolaze. Uživajte u svom oslobadjanju: vaše telo će se konačno osloboditi otrova, a vaš duh tog ropstva i zavisnosti. Ne brinite ako, pošto ste opet dobili apetit, jedete malo više nego obično, i dobijete jedno ili dva kila sledećih dana. Kada doživite trenutak otkrovenja koji opisujem kasnije, imaćete dovoljno poverenja u sebe da rešite taj problem, ako on to jeste. Izbegavajte, medjutim, da grickate izmedju obroka. Inače, samo ćete zameniti problem cigarete problemom težine, rizikujući da ne ostvarite dobro delo - da pobedite cigaretu. XXXVIII POGLAVLJE DA LI ĆU MORATI DA IZBEGAVAM ISKUŠENJA? Do sada sam davao kategorične savete koje tražim da shvatite više kao naredbe nego kao proste sugestije. Razlozi za moju isključivost su, pre svega, što su moji argumenti praktični i razumni, a zatim, jer su potkrepljeni proučavanjem hiljada slučajeva. Što se tiče pitanja da li treba da izbegavate svako iskušenje tokom perioda odvikavanja, žao mi je što ne mogu da budem tako izričit. Svakom prepuštam da sam donese sopstvenu odluku, a ipak ću uraditi nešto što smatram da je korisna sugestija da vam pomogne da je donesete. Ponavljam da nas strah tera da pušimo čitavog života. Taj strah se manifestuje na dva različita načina: 1 “Kako ću moći da preživim bez cigareta?” Taj strah ilustruje osećanje panike pušača koji, kasno uveče, shvate da će ostati bez cigareta. Ovaj strah se ne može pripisati fizičkoj potrebi za nikotinom, nego psihološkoj zavisnosti – pomisao da ne možemo da živimo bez cigarete. On dostiže svoj vrhunac kada pušimo poslednju cigaretu iz paklice, dok su simptomi fizičkog nedostatka na najnižem nivou. To je strah od nepoznatog, ista zebnja koju ljudi imaju kada skoče po prvi put sa skakaonice u vodu. Imamo utisak da smo na pet metara visine, a da nema dovoljno vode. Potrebna je hrabrost, na početku, a ubedjeni smo da ćemo se povrediti. Podsticaj je najteži trenutak, ali, ako pronadjete hrabrosti da se odbacite, ostatak će slediti bez teškoće. To objašnjava zašto mnogobrojni pušači, iako naoružani snažnom voljom u drugim okolnostima, nisu čak nikada pokušali da prestanu da puše, ili ako pokušaju, izdrže samo nekoliko sati. Često se može videti da, kada

85

pušač donese odluku da prestane da puši, on puši sledeću cigaretu veoma užurbano. Odluka izaziva paniku. Ovde se radi o jednoj od posebnih okolnosti u kojoj mozak šalje poruku: “Ја hoću cigaretu.” Medjutim, vi na nju nemate prava. Frustracija vas čini još stresiranijim, a okidač se ponavlja dok na kraju osigurač ne iskoči i dok konačno ne upalite cigaretu. Ne brinite, ova panika je samo psihološka. To je strah od neuspeha. Istina je da vam, u vlasti nikotina, nedostaje lucidnost u vezi sa cigaretom. Ne paničite, verujte mi i odbacite se. 2 Druga faza ovog straha je dugoročnija. Bojite se da neke situacije u budućnosti neće biti tako prijatne bez cigarete ili ste ubedjeni da bivši pušač oseća teške posledice tog nedostatka. Ni zbog ovoga se nemojte brinuti. Ako uspete da se odbacite, otkrićete da je to prava opijenost. Sam izazov se pojavljuje, u praksi u dva glavna vida: 1 “Čuvaću cigarete pri ruci, osećaću se bolje kad znam da su tu.” Postotak neuspeha medju onima koji zastupaju takav stav je viši nego kod drugih. U suštini, trenutku krize, tokom perioda odvikavanja, lako je zapaliti dostupnu cigaretu. Dok je, ako treba da sidjete da idete da ih kupite, verovatnije da nećete učiniti taj korak; a, najčešće ćete, za vreme dok nadjete cigarete, sigurno promeniti mišljenje, jer teskobe kratko traju. Ja, u stvari, verujem da je glavni razlog koji natera pušače da dodju u takvu situaciju taj što još uvek nisu ubedjeni da žele da prestanu. Setite se da su dva osnovna ključa uspeha: - uverenje da želimo da prestanemo. - Pozitivno stanje duha: “Izuzetno je što ne moram da pušim.” Zašto su vam dodjavola cigarete potrebne? Ako još uvek osećate potrebu da imate cigarete pri sebi, predlažem vam da najpre ponovo pročitate knjigu. To znači da niste u potpunosti primili moju poruku. 2 “Da li ću morati da izbegavam stresne situacije izlaske u društvo tokom perioda odvikavanje?” Preporučujem vam da izbegavate stresne dogadjaje, jer nije vam ni od kakve koristi da sebi stvarate beskorisni dodatni pritisak. A kad su društveni dogadjaji u pitanju, naprotiv, ne oklevajte da izlazite. Vama cigarete nisu potrebne, čak i ako ste još uvek pod uticajem nikotina. Izadjite, radujte se što više ne pušite. To će vam brzo dokazati da je život još bolji bez cigareta – mislite na to kakav će tek biti kada malo čudovište definitivno nestane iz vašeg tela. XXXIX POGLAVLJE

86

TRENUTAK OTKROVENJA Trenutak otkrovenja dolazi obično posle otprilike tri nedelje pošto smo prestali da pušimo. Taj trenutak, kada nam sve izgleda jasnije, odgovara konačnom nestanku ispiranja mozga. Umesto da govorite sebi da vam više nije potrebno da pušite, vi odjednom shvatite da je poslednji klin izbijen i da možete da uživate u ostatku života nemajući više nikada potrebu za cigaretom. To je takodje i trenutak kada ćete početi da osećate sažaljenje prema pušačima. Ako se ne koristi moja metoda, nego neka koja je zasnovana samo na volji, nikada nećete doživeti jedno takvo otkrovenje, jer čak i ako smo srećni što više ne pušimo, nastavljamo da živimo misleći da smo nešto žrtvovali. Što ste više pušili, to će vam taj trenutak izgledati divnije. Što se mene tiče, smatram da je to otkrovenje bilo najbolji trenutak mog ipak vrlo srećnog života. Nijedan drugi dogadjaj mi nije doneo tako snažno zadovoljstvo i mir. Ta radost što više ne moram da pušim, nikada se ne gasi. Otad, ako sam neraspoložen i kada imam potrebu za nečim što bi mi podiglo raspoloženje, dovoljno mi je da pomislim da više nisam zavisnik od te gadosti. Polovina ljudi koji mi se javljaju pošto su prestali da puše mi kaže potpuno iso, da je to bio najdivniji trenutak u njihovom životu. Prevazilazi svaku radost! Pet godina koje su prošle od prvog objavljivanja moje knjige i iskustvo sa mojih konsultacija, pokazali su mi da se taj trenutak otkrovenja dešava, u stvari, vrlo često posle samo nekoliko dana. U mom slučaju, to se desilo baš pre nego što sam ugasio moju poslednju cigaretu. Tokom individualnih konsultacija, pušači mi često kažu, čak pre nego što dodjem do te teme, našto kao: “Alene, nije potrebno da kažeš ništa više, meni je to veoma jasno, znam da nikada više neću pušiti.” Na grupnim seansama, čak sam naučio da otkrijem tu pojavu na osnovu ponašanja pacijenata. Iz pisama koja dobijam, znam takodje da se to često dešava onima koji čitaju moju knjigu. U idealnim okolnostima bi, ako pratite sva moja uputstva i ako u potpunosti razumete njihovu psihologiju, to trebalo da vam se desi sada. Danas kažem, za vreme konsultacija, da je dovoljno pet dana, uglavnom, da primetni fizički simptomi nedostatka iščeznu, a oko tri nedelje da bivši pušač bude potpuno oslobodjen. Na neki način, oklevam da dam takve direktive, jer one predstavljaju opasnost. Prva bi bila da pušači poveruju da će se mučiti otprilike tri nedelje. Druga bi bila da bivši pušač zbog njih pomisli: “Ako uspem da izdržim tih nekoliko dana, moći ću da računam na taj trenutak otkrovenja da mi pomogne da nastavim.” Medjutim, moguće je da bivši pušač vrlo prijatno živi tri nedelje, a onda jednog od onih poražavajućih dana koji se dešavaju bilo kome od nas, pušaču ili ne, desi se

87

neki katastrofalan dogadjaj koji uostalom nema nikakve veze sa cigaretom. Bivši pušač, koji je očekivao otkrovenje, morao bi naprotiv da padne u strašnu depresiju koja može nepopravljivo da slomi njegovo poverenje. S druge strane, ako ne dam nikakvu indikaciju, bivši pušač može da provede ostatak života znajući da mu se ništa specijalno neće desiti: to je uostalom slučaj svih onih koji prestaju pomoću klasične metode. Bio sam, na trenutak, u iskušenju da kažem da otkrovenje stiže odmah. Ali, onda bi, čitaoci za koje to nije slučaj, mogli da izgube poverenje i da iz toga zaključe da to ne funkcioniše u njihovom slučaju. Ljudi me često pitaju kakav je značaj tih pet dana ili tri nedelje. Da li su to periodi koje sam izvukao pravo iz šašira? Oni ne treba, naravno, da se uzimaju zdravo za gotovo, ali oni odražavaju petogodišnju akumulaciju svedočanstava u vezi sa tom temom. Period od pet dana odgovara prosečnom utvrdjenom vremenu koje je potrebno da cigareta ne okupira stalno pušačeve misli. Mnogi osećaju trenutak otkrovenja otprilike tada. Ono što se obično dešava je da, preživljavajući jedno od onih večeri ili jednu od onih posebno stresnih situacija, vi odjednom otkrijete da, ne samo da iz njih izlazite, nego da vam je cigareta čak izašla iz misli. Od tog trenutka, vi stupate u krstaški režim i znate da ste najzad slobodni. Zapazio sam, tokom mojih neplodnih pokušaja uz pomoć klasične metode, a i zahvaljujući svedočenjima drugih pušača, da se najozbiljniji pokušaji da se prestane sa pušenjem završavaju neuspehom (ako se to desi) oko treće nedelje. Mislim da ste, posle tri nedelje, izgubili svaku želju za pušenjem. Da biste to sebi dokazali, vi zapalite jednu. Ona ima čudan ukus, i vi onda mislite da ste dobili igru. Ali vi ste takodje uneli svežu dozu nikotina u organizam, koji ga je bio gladan već nedeljama. Čim ugasite tu cigaretu, nikotin počinje da napušta vaše telo. Sada se javlja glasić koji vam kaže: “Nije gotovo, hoću još jednu.” Vi ne popuštate odmah jer ne želite da ponovo postanete zavisnik. Pustite da prodje izvestan period za koji smatrate da je dovoljan. Kada sledeće iskušenje dodje, pomislite da niste zaista ponovo počeli i mislite da nema nikakve opasnosti da popušite još jednu. Već ste na nizbrdici. Ključ problema nije da čekate taj trenutak otkrovenja, nego da shvatite, dok gasite poslednju cigaretu, da je zaista gotovo. Već ste učinili sve što je trebalo da se učini, prekidajući snabdevanje nikotinom. Ništa na planeti ne može vas sprečiti da budete slobodni, osim ako ne žalite što ste to učinili i sekirate se zbog toga. Ne čekajte trenutak otkrovenja. Uživajte u životu odmah. Na taj način, doživećete vrlo brzo taj trenutak, odjednom, ili postepeno. XL POGLAVLJE TA POSLEDNJA CIGARETA

88

Odlučili ste kada je vaš savršeni “timing”. Spremni ste da popušite svoju poslednju cigaretu. Pre toga, svakako, proverite dve važne stvari: 1 Da li ste sigurni u uspeh? 2 Osećate li izvesnu utučenost, ili ste oduševljeni što ćete uraditi nešto senzacionalno? Ako i najmanje sumnjate, ne oklevajte da ponovo pročitate knjigu, vaš uspeh to zaslužuje. Kada budete osetili da ste spremni, popušite tu poslednju cigaretu. Učinite to sami i potpuno svesno. Skoncentrišite se na svaki dim, na ukus i miris. Skoncentrišite se na kancerogene dimove, dok vam preplavljuju pluća. Skoncentrišite se na nikotin koji vam se uvlači u telo. Kada je ugasite, mislite koliko je sjajno što više nikada nećete morati ponovo da načinite taj pokret. Uživajte u radosti što ste oslobodjeni tog ropstva, što napuštate taj univerzum crnih misli. XLI POGLAVLJE POSLEDNJE UPOZORENJE Nijedan pušač kome bi se ponudila mogućnost da se ponovo vrati dan kada je postao zavisnik, sa znanjem koje ima sada, ne bi izabrao da ponovo počne da puši. Mnogi od onih koji dolaze da me pitaju za savet, ubedjeni su da bi zauvek raskrstili sa cigaretom ako im ja pomognem da prestanu da puše. Medjutim, hiljade bivših pušača ponovo počinju godinama pošto su prestali i otkrili savršeno srećan život. Mislim da će vam ova knjiga pomoći da otkrijete da je taj zadatak relativno lak. Ali svakako imajte na umu: zato što ćete lako prestati da pušite, ne znači da ne postoji rizik da ponovo počnete. Ne dozvolite više da vas poseduje! Malo je važno otkad ste prestali i koliko ste sigurni da nikada nećete ponovo postati zavisnik: odlučite jednom zauvek da nikada više nećete popušiti ni najmanji dim, kakav god da je razlog. Uprkos milionima eura koje troše na reklame za promociju cigarete, uprkos dezimformativnim kampanjama koje mogu da pokrenu u štampi, setite se da te kompanije rade u korist droge i otrova broj jedan našeg društva. Ne padate u iskušenje da

89

probate heroin, koji ne koristi nikakvu reklamu. Ne zaboravite da cigareta ubija mnogo više nego heroin. Setite se da vam ta prva cigareta neće doneti ništa. Nećete tada imati nikakav nedostatak da ublažite, a ona će imati odvratan ukus. Ipak, ona će uvesti nikotin u vaš organizam, pokrećući na taj način lančanu reakciju koju znate. Onda ćete imati samo jednu mogućnost: podnesite one muke onoliko dugo dok zavisnost ne nestane, ili nepovratno ponovo stupite u začarani krug. Budite pametni, ne osudjujte sebe na tu strašnu kaznu. XLII POGLAVLJE POSLE PET GODINA Iza mene je sada pet godina otkako sam obavio svoje prve konsultacije i otkad je izašlo prvo izdanje ove knjige. U početku je to bila neverovatna borba, jer su takozvani stručnjaci nipodaštavali moju metodu. Sada, pušači iz celog sveta dolaze da prisustvuju mojim konsultacijama, a naročito članovi medicinskih profesija. Ova knjiga se u Velikoj Britaniji smatra za najefikasniju pomoć da se prestane sa pušenjem, a njena reputacija brzo osvaja ostatak sveta. Ja nisam dobar Samarićanin. Vodim pre svega svoj lični rat – ovo naglašavam, on nije protiv pušača, nago protiv cigarete – iz čiste sebičnosti. Svaki oslobodjeni pušač, bilo to i bez pomoći moje knjige, za mene je povod za veliko zadovoljstvo. Zamislite koliko veliku radost mi priušćuje hiljade pisama koje sam dobio tokom godina. Neizbežno, zbog neuspeha sam prošao kroz strašne frustracije. Dugujem ih u osnovi dvema vrstama pušača. Pre svega, uprkos upozorenju iz prethodnog poglavlja, zabezeknut sam brojem pušača, koji, pošto su veoma lako prestali, ponovo počinju da puše i ne uspevaju više da ponovo prestanu. To važi kako za čitaoce moje knjige, tako i za ljude koji su prisustvovali mojim konsultacijama. Pre otprilike dve godine pozvao me jedan čovek. Bio je veoma usplahiren; čak je i plakao. Obećao mi je 1500 evra ako mu pomognem da prestane nedelju dana i tvrdio je da će posle moći da izdrži sam. Pozvao sam ga da dodje da prisustvuje grupnim seansama, po uobičajenoj ceni. On je prestao bez problema i poslao mi veoma dirljivo pismo zahvalnosti. Uvek završavam seanse ovim poslednjim upozorenjem bivšim pušačima: “Setite se da ne treba više nikada da dirnete ni jednu cigaretu.” Ovaj čovek mi je odgovorio: “Ne sumnjajte uopšte ; ako sam uspeo da prestanem, da izdržim neće predstavljati nikakav problem. Više nikada neću pušiti.” Predosećajući da upozorenje nije ozbiljno shvaćeno, uzvratio sam: “Znam da ste u ovom trenutku iskreni, ali šta će od toga ostati kroz šest meseci?” Odgovorio mi je da više nikada neće pušiti.

90

Godinu dana kasnije, ponovo me pozvao. “Alene, popušio sam jedan cigarilos za Božić i sada sam se vratio na dve pakle dnevno.” Rekao sam mu: “Sećaš li se svog prvog telefonskog poziva? Bio si spreman da mi daš 1500 evra ako ti omogućim da prestaneš da pušiš nedelju dana. - Sećam se, bio sam glup. - Sećaš li se svog obećanja da nećeš više ponovo da počneš? - Znam, ja sam idiot.” Ironično, kad je taj čovek prisustvovao novoj seansi, ispričao je sledeću anegdotu: obećao je 1500 evra svom sinu ako ne popuši nikada cigaretu do svog 21. rodjendana. Njegov sin je dobio opkladu i dobio novac, kao što je bilo i obećano; godinu dana kasnije, pušio je kao dimnjak. Ovaj čovek je zaključio da je njegov sin potpuno glup. Ja ne delim njegovo stanovište; makar je dvadeset i jednu godinu izbegavao zamku i nije znao unapred u kakvu se kaljugu upušta. A on, otac, koji je znao za zamku, ipak je izdržao samo godinu dana. Pušači koji lako prestanu i ponovo počnu predstavljaju sasvim poseban problem. Sada radim na knjizi posvećenoj toj temi. Izaći će uskoro. Dok čekate, ako ste prestali, ne pravite istu glupost, molim vas! Neki misle da ovi pušači počinju ponovo zato što su još uvek zavisnici i što žele cigaretu. To uopšte nije tačno. U stvari, oni prestaju tako lako da zbog toga izgube svaki osećaj opreznosti u vezi sa cigaretom. Oni misle da mogu da dopuste sebi da popuše jednu i da će, čak i ako ponovo počnu, iz toga ponovo izaći bez problema. Bojim se da se to ne dešava tako. Lako je prestati sa pušenjem, ali je nemoguće kontrolisati svoju zavisnost. Jedina suštinska stvar da se ostane nepušač je da se ne dirne ni jedna jedina cigareta, jedna jedina cigara ili bilo šta što na to liči. Drugi tip pušača koji me zaista frusrira je onaj koji je isuviše prestrašen da načini taj prvi korak ili koji, kada to učini, nalazi da je to izuzetno teško. Osnovni problemi su izgleda sledeći: 1 Strah od neuspeha. Uopšte nije sramno ne uspeti, ali je potpuno glupo ne pokušati. Nemate apsolutno šta da izgubite. Najgore što može da se desi je neuspeh, u kom slučaju neće biti gore nego što je sada. Mislite, naprotiv, kako bi bilo sjajno da uspete. Ako ne pokušate, neuspeh je zagarantovan. 2 Panični strah da će biti nesrećni. Ne sekirajte se. Zapitajte se jednostavno šta bi tako užasno moglo da vam se desi ako morate da više nikada ne pušite: baš ništa. Naprotiv, strašne stvari će vam se sigurno desiti ako nastavite da pušite. Shvatite dobro da složeni mehanizmi duvanske zavisnosti stvaraju to osećanje panike.

91

Prestajući da pušite, stavićete tačku na sve te iracionalne strahove. Verujete li zaista da su pušači spremni da izgube noge ili ruke samo zbog zadovoljstva koje im pričinjava cigareta? Ako osećate da paničite, udahnite duboko: to će vam pomoći da ponovo mislite svojom glavom. Ako ste u društvu sa onima koji vam srozavaju moral na nulu, ostavite ih neko vreme ili odite u drugu prostoriju, ili prošetajte. Ako vam se plače, ne stidite se uopšte. Plakanje pomaže da se olakša napetost i da se osećamo bolje. Nešto najgore na šta možemo da osudimo decu je da ih naučimo da ne plaču. Oni pokušavaju da zadrže suze, ali podrhtavanje vilice ne vara. Mi, Englezi, učimo da nam lice bude bezizražajno da ne bi odalo naša osećanja. Potpuno je prirodno izraziti svoja osećanja, ne prikrivati ih. Ako osetite potrebu, vičite, šutnite neku staru kutiju, budite drugačiji. Shvatite vašu borbu kao utakmikcu koju ne možete da izgubite. Ništa ne može da zaustavi dejstvo vremena. Svakim trenutkom koji prodje, malo čudovište u vama je bliže smrti. Uživajte u vašoj neminovnoj pobedi. 3 Niste se pridržavali mojih uputstava. Izgleda neverovatno, ali neki pušači mi prigovaraju da moja metoda nije na njih delovala. Pričaju onda nevino kako su zanemarili, ne jednu, nego skoro sve moje preporuke (da biste bili sigurni da ih sve znate, ja ću ih sve ukratko izneti na kraju poglavlja). 4 Loše ste protumačili moja uputstva. Najčešći problemi su sledeći:

(a) “Neprestano mislim na cigaretu.” Naravno, i to je potpuno
normalno. Ni slučajno ne pokušavajte da se prisiljavate da zaboravite cigaretu, stvorićete fobiju i dodati probleme umesto da ih otklonite. Setite se analogije sa nesanicom. Ja lično, mislim na cigaretu 90% svog vremena. Nije važno da li vi često mislite na cigaretu, nego šta mislite o njoj. Ako kažete: “Što bih voleo da popušim jednu cigaretu!” ili “Kada ću konačno biti slobodan?”, bićete nesrećni.

(b) “Kada će nestati osećaj fizičke zavisnosti?”
Nikotin vrlo brzo napušta vaš organizam. Ipak je nemoguće reći kada ga vaše telo neće više tražiti. Glad, depresija i stres izazivaju to osećanje praznine, taj osećaj nemira. Uloga cigarete je da to snažno podvuče. Zato oni koji prestaju klasičnom metodom ne znaju nikada tačno kada više nisu zavisni. Čak i pošto se njihov organizam oslobodio svog nikotina, kada osete (normalnu) glad ili bilo kakav stres, njihov mozak još uvek govori: “Ti želiš

92

cigaretu.” Činjenica je da vi nemate potrebu da čekate da nikotin ode; simptomi su tako beznačajni, da smo ih retko kad svesni. Mi poznajemo samo ovo osećanje: “Ja želim cigaretu.” Kad izadjete od zubara posle niza bolnih zahvata, čekate li da bol prestane? Ne, nastavite da živite, srećni ste što je to završeno, ali ne očekujete da bol odmah definitivno nestane.

(c) “Čekam trenutak otkrovenja.” Ako ga čekate, stvorićete drugu
fobiju. Jednom, kad sam prestao da pušim tri nedelje klasičnom metodom, sreo sam starog druga, bivšeg pušača, koji me je pitao kako sam. Odgovorio sam: “Preživeo sam tri nedelje. -Šta time hoćeš da kažeš? -Uspeo sam da preživim tri nedelje bez ijedne cigarete. -Pa, šta ćeš da radiš? Da preživljavaš do kraja života ? Šta čekaš ? Uspeo si, ti si nepušač.” Pomislio sam : “On je potpuno u pravu, šta čekam?” Nažalost, u tom trenutku, nisam u celini shvatao prirodu te zamke; u nju sam upao malo kasnije. Ipak sam zapazio ovaj momenat. Nepušači postajemo u samom trenutku kada ugasimo svoju poslednju cigaretu. Veoma je važno da se bude srećan nepušač od samog početka.

(d) “Još uvek crkavam od želje za cigaretom.”
U tom slučaju, vi se ponašate potpuno glupo. Kako možete u isto vreme da tvrdite da hoćete da postanete nepušač i da želite cigaretu? To je kontradiktorno. Reći: “Hoću cigaretu”, znači reći: “Hoću da budem pušač”. Nepušači ne žele cigarete. Vi ste već izabrali, onda prestanite da se mučite.

(e) “Napustio sam pravi život.”
Zašto? Od vas tražim samo da prestanete da se gušite, ne da ne živite više. To je tako jednostavno. Bićete sledećih dana pomalo ranjivi. Vaše telo će tražiti svoju dozu nikotina. Znajte da vam nije gore nego ranije. To je isto ono što ste podnosili od vaše prve cigarete, svaki put kad ste spavali (osim ako niste pušili spavajući), ili na mestima gde je duvan zabranjen (prodavnice, javna mesta, crkve...) To vam nije toliko smetalo ranije. Znajte da će, ako ne prestanete da pušite, to trajati do kraja vašeg života. Treba samo da izdržite tu laganu neprijatnost nekoliko nedelja. Posle je to gotovo. Setite se da cigarete ne začinjavaju društvene ručkove ili dogadjaje, one ih uništavaju. Čak i ako izgleda da vaše telo plačući zahteva svoju dozu nikotina, ti dogadjaji će biti još bolji. Život je divan, izlazite, čak i ako ima mnogo pušača. Setite se da niste vi lišeni bilo čega, nego oni koji puše i protraćuju svoj život. Svi bi tajno voleli da budu na vašem mestu. Vama zavide. Prestavši da pušite, postajete tema razgovora i interesovanja, posebno

93

ako pušači vide da ste srećni i u punoj formi. Oni misle da ste neverovatni. Bitno je da uživate u vašem novom životu od samog početka.

(f) “Neraspoložen sam i razdražljiv.”
To je zato što se niste pridržavali mojih uputstava. Pronadjite kojih. Neki ljudi razumeju i veruju sve što kažem, a ipak, počnu sa osećanjem malodušnosti, kao da će im se dogoditi nešto strašno. Vi sada konkretizujete jednu vrlo važnu želju, želju svih pušača. Sa bilo kojom metodom, cilj bivšeg pušača je da dostigne takvo stanje duha da, svaki put kad pomisli na cigaretu, pomisli: “Super, ja ne pušim više.” Ako je takav vaš cilj, zašto čekate? Počnite odmah sa tim stanjem duha i ne gubite ga nikad. Ostatak knjige je napisan da shvatite da nema alternative. “Podsetnik” Ako se pridržavate ovih osnovnih uputstava, moći ćete samo da uspete. 1 Svečano poželite da nikada više ne pušite, sažvaćite ili progutajte nešto što sadrži nikotin i održite reč. 2 Neka u vašem umu bude potpuno jasno, ničega se ne odričete. Hoću samo da kažem da ćete, postajući nepušač, živeti bolje (to ste oduvek znali). Neću da kažem ni da, čak i ako nema nikakvog racionalnog razloga da pušite, mora da iz toga izvlačite neke prednosti, inače ne biste pušili. Ono što hoću da kažem je da nema apsolutno nikakve koristi kojoj se treba nadati od cigarete. To je samo iluzija koju stvara ta perfidna droga. 3 Osvedočeni pušač, to ne postoji. Vi ste poput miliona drugih ljudi koji su uhvaćeni u tu podlu zamku. Kao i milioni pušača koji su mislili da ne mogu iz nje da se izvuku, vi ste oslobodjeni. 4 Kad biste morali da izmerite prednosti i nedostatke cigarete, zaključak bi bio, bez imalo oklevanja: “Prestani, to je potpuno glupo.” Ništa neće moći to da promeni. Vi ste doneli dobru odluku, ne mučite se sumnjom. 5 Ne pokušavajte da zaboravite cigaretu i ne sekirajte se ako na nju neprestano mislite. Ali, kada vam se to desi, danas ili kroz deset godina, mislite da ste srećni što ste nepušač. 6 Ne koristite nikakav oblik zamene. Ne čuvajte cigarete na dohvat ruke. Ne izbegavajte pušače. Ne menjajte način života pod izgovorom da ste prestali da pušite.

94

7 Ako se pomno pridržavate mojih uputstava, uskoro ćete doživeti trenutak otkrovenja o kom sam vam pričao. Medjutim, ne čekajte njegov dolazak. Nastavite jednostavno vaš život, uživajući u dobrim trenucima i podnoseći loše. Videćete da će na kraju taj trenutak doći. XLIII POGLAVLJE PUŠAČ JE SAM NA BRODU KOJI TONE. POMOZITE MU! Danas su pušači u panici. Oni osećaju promenu u društvu: cigaretu sada smatraju za antidruštvenu naviku, čak i sami pušači. Oni takodje imaju utisak da sva ta priča ide prema svom kraju: takodje milioni pušača pokušavaju da prestanu da puše, sa manje ili više uspeha. Svaki put kada neki pušač napusti brod, oni koji ostaju na njemu, osećaju se još malodušnije. Svaki pušač instiktivno zna da je smešno da plaća tako skupo isušene listove smotane u papir, da bi ih zapalio i udisao kancerogene smole. Ako ne delite još uvek ovo mišljenje, stavite upaljenu cigaretu u uvo i zapitajte se kakva je razlika. Jedina razlika je što, na taj način, ne rizikujete da gutate nikotin. Ako možete da prestanete da stavljate cigarete u usta, nećete imati potrebu za nikotinom. Pušači ne nalaze racionalno objašnjenje da opravdaju svoj odnos sa cigaretom. Oni se pravdaju činjenicom da nisu jedini koji puše. Oni jadno lažu o svojoj navici i druge koliko i sebe. Oni ne mogu drugačije. Ispiranje mozga je vrlo važno ako hoće da sačuvaju izvesno samopoštovanje. Oni osećaju potrebu da opravdaju svoju naviku, pred sobom kao i pred nepušačima., Zbog toga, stalno govore o navodnim prednostima cigarete. Ako neki pušač prestane da puši klasičnom metodom, on se uvek oseća frustrirano i sklon je da postane čangrizalo. To samo još više uverava pušače da su u pravu što nastavljaju da puše. Onaj koji uspe da se oslobodi navike može zbog toga da bude samo zadovoljan. Medjutim, nasuprot pušačima, on nema ništa da pravda pred drugima: ne oseća želju da izjavljuje da je srećni nepušač. On će to uraditi tek ako ga neko pita, a neće ga pitati pušači. Oni se isuviše pribojavaju da im se odgovor ne bi dopao. Setite se da ih strah sprečava da se odreknu cigarete i da više vole da drže glavu u pesku. Ako postave to pitanje, to je zato što je vreme da prestanu. Pomozite pušaču, oslobodite ga sumnji. Recite mu koliko je divno što više ne mora da se truje tom gadošću, koliko je prijatno probuditi se zdrav, umesto da se kašlje, koliko je olakšanje oslobadjanje od tog ropstva, da može da se živi normalno, bez strašne crne senke krivice.

95

Ili, bolje, dajte mu da pročita ovu knjigu. Veoma je važno ne obeshrabriti pušača govoreći mu, na primer, da zagadjuje atmosferu ili da je nepažljiv. Opšte je poznato da su bivši pušači najnepomirljiviji prema pušačima. Verujem da je ta reputacija dokazana i da je, po mom mišljenju, posledica klasične metode. U stvari, čak i kad više nije zavisan, bivši pušač zadržava ostatke svoje psihološke zavisnosti: jedan deo njega još uvek veruje da se žrtvuje. On se oseća ranjivo i instinktivno postaje agresivan prema pušačima. Ta agresivnost može delotvorno da pomogne bivšem pušaču, ali ne čini nikakvu uslugu napadnutom pušaču. Naprotiv, on se oseća povredjeno, okrivljeno, a njegova želja za cigaretom je još veća. To znači da promena stava našeg društva, čak i ako je glavni razlog koji tera pušače da prestanu, ipak ne olakšava zadatak. U stvari, to ga otežava. Mnogi misle da odbacuju cigarete samo zbog zdravlja. To nije baš prava istina. Ogromni rizici navlačenja na drogu bi trebalo u stvari da budu glavni razlog da se završi sa cigaretom; uostalom taj momenat je uticao na mišljenje o problemu duvanske zavisnosti. Medjutim, pušači su godinama pušili ne obraćajući ni najmanju pažnju na tu pretnju. Osnovni razlog koji ih tera da prestanu je što naše društvo počinje da misli o toj navici ono što ona stvarno jeste: zavisnost kao od prave droge. Zadovoljstvo je uvek bilo iluzija: iluzija više ne stoji, ne ostaje, dakle, više ništa pušaču. Potpuna zabrana pušenja u metrou je klasični primer pušačeve dileme. Onda on kaže: “OK, ako ne mogu da pušim u vozu, naći ću drugo prevozno sredstvo”, što mu ne donosi nikakvo dobro; ili kaže: “Baš dobro, to će mi pomoći da smanjim pušenje”. Rezultat je da se, umesto da puši u vozu jednu ili dve cigarete, u kojima svakako ne bi uživao, on uzdržava jedan sat. Za to vreme prinudnog uzdržavanja, njegovo telo traži svoju dozu nikotina i on se oseća frustrirano. Čeka kraj puta da bi dobio svoju nagradu, koja na taj način postaje neprocenjiva. Prinudno uzdržavanje ni malo ne umanjuje pušenje, jer će ga pušač naravno nadoknaditi pušeći još više čim konačno bude u prilici. To pomaže samo da se u mozgu pušača ukoreni ideja da je cigareta dragocena što, naravno, čini još gorom njegovu zavisnost. Najpodmukliji efekat ovih prinudnih uzdržavanja tiče se trudnih žena. Adolescencija je doba života kada su žene najranjivije, a mnogo pre nego što će postati majke većina od njih počne da puši. Zatim, u najstresnijem trenutku u njihovom životu, medicinska zajednica pokušava da ih natera da prestanu, u interesu deteta. Neke ne uspevaju i pate čitavog života od kompleksa krivice. Veliki broj njih je, naprotiv, srećan što je uspeo misleći: “Ovo radim zbog bebe i posle devet meseci ću biti svakako izlečena.” Onda dodju zebnje, bolovi porodjaja, a na kraju najvažniji dogadjaj u njihovom životu. Posle rodjenja deteta, stari mehanizam se vraća u igru. Ispiranje mozga nikada nije eliminisano, čak i ako je fizička zavisnost već odavno nestala. Skoro odmah posle porodjaja, mlada majka ima cigaretu

96

u ustima. Ponesena dogadjajem, ona čak ne zapaža da cigareta ima ogavan ukus. Ona nema nikakvu nameru da ponovo počne da puši. “Samo jedna cigaretica…” Isuviše kasno! Ona je već uhvaćena. Nikotin koji je udahnula pokreće onaj strašan zupčanik i, čak i ako ne počne ponovo odmah, postnatalna depresija će je do toga sigurno odvesti. Dok su zavisnici od heroina kriminalci u očima zakona, stav našeg društva je, začudo, da kaže : “Šta možemo da uradimo za te jadne bolesnike ?” Usvojimo isti stav u vezi sa jadnim pušačem. On ne puši zato što to želi, nego zato što veruje da mora i, za razliku od heroinomana, obično mora da podnese godine fizičkog i mentalnog mučenja. Često se kaže da je bolja brza smrt od lagane, onda ne zavidite pušaču ; njemu je potrebno vaše sažaljenje.

XLIV POGLAVLJE SAVETI NEPUŠAČIMA Dajte ovu knjigu na čitanje vašim prijateljima ili pušačima koje poznajete. Prvo proučite sadržaj ove knjige pokušavajući da se stavite na mesto pušača. Ne terajte ga da silom pročita ovu knjigu i ne pokušavajte da ga okrivljujete ; nepotrebno je da mu kažete da uništava sebi zdravlje ili da rasipa novac. On to već zna bolje nego vi. Pušači ne puše iz zadovoljstva, ni jer to žele. Oni koriste te argumente za sebe i za druge da bi sačuvali iluziju izvesnog samopoštovanja. Oni puše zato što su zavisni od cigarete, zato što misle da im ona pomaže da se opuste, da im daje hrabrost i sigurnost, jer su ubedjeni da žovot nije prijatan bez duvana. Ako pokušate da naterate nekog pušača da odbaci duvan, on se oseća kao uhvaćen u zamku i još više su mu protrebne cigarete. Ako treba da puši krijući se, cigareta će za njega postati kultni predmet. Naprotiv, skoncentrišite se na drugi vid problema. Dovedite ga u društvo bivših “velikih” pušača koji su prestali da puše (nije ih teško naći, ima ih oko deset miliona u Francuskoj). Zamolite ih da objasne kako su i oni verovali da su doživotni narkomani i koliko se bolje osećaju sada. Kada budete uspeli da on prihvati da može da prestane da puši, njegov um će početi da se otvara. Onda, počnite da mu objašnjavate iluziju koju stvara nedostatak nikotina, neka shvati da ne samo da cigareta ne deluje na onaj način koji joj se pripisuje, nego šta više, uništava njegovo poverenje i čini ga razdražljivim i nervoznim.

97

Trebalo bi da je sada spreman da pročita knjigu sam. On sigurno očekuje strane i strane o raku pluća, kardio-vaskularnim bolestima, itd. Objasnite mu da je moj pristup originalan i da podaci o bolestima zauzimaju samo jedan kratak deo knjige. Imajte u vidu da bivši pušač pati, u svakom slučaju. Ne pokušavajte da umanjite njegove patnje govoreći mu da je lako da se prestane; on može da učini to i sam. Neprestano ga hvalite, recite mu koliko ste ponosni na njega, koliko izgleda dobro, koliko je prijatniji... Veoma je važno da oseti neko poboljšanje u očima drugih. Kada pušač pokušava da prestane, saosećanje i pažnja koju dobija od svoje okoline doprinose njegovom uspehu. Ipak, veoma brzo se javlja tendencija da se zaboravi, dakle mislite vi na to. Ako ne pominje cigaretu, vi možete da pomislite da je zaboravio i onda izbegnete temu u njegovom prisustvu. Obično, sa klasičnom metodom, pre je obrnuto; on je opsednut cigaretom. Ne bojte se, dakle, da o tome razgovarate sa njim i mislite uvek na pohvale. On može da vam kaže ako ne želi da sluša o tome. Ne štedite se da ga sklonite od nepotrebnih pritisaka tokom perioda odvikavanja. Naprotiv, učinite sve što možete da mu život učinite zanimljivim i interesantnim. Ako je razdražen, pokušajte da predvidite nessuglasice koje bi mogao da ima. Ako imate i vi razloge da budete loše raspoloženi, pokušajte da se sa njim ne svadjate, čak i ako 100% nije u pravu, preuzmite na sebe. Izbegavajte da mu pokažete da je neprijatan. U takvim okolnostima mu je ohrabrenje najpotrebnije. Ja sam sam bio u takvim okolnostima, vrlo sklon da se razbesnim, nadajući se da će mi moja žena ili deca reći: “Ne mogu da podnosim više da te gledam takvog. Uzmi cigaretu, bolje je.” Tako pušač želi da ostavi utisak, da ne izgubi obraz, da ponovo počinje da puši da bi učinio drugima. Ako vaš pušač upotrebljava tu strategiju, ni slučajno ne ulazite u njegovu igru. Bolje mu recite: “Ako te cigarete čine takvim, vreme je da pronadješ svoju slobodu. Fantastično je što imaš hrabrost i zdrav razum da prestaneš.” STAVIMO NAJZAD TAČKU NA TAJ SKANDAL Zavisnost od duvana je, po mom mišljenju, najveći skandal zapadnog društva, koji prevazilazi čak i onaj o nuklearnom oružju. Sam temelj našeg društva, razlog zbog koga je naša ljudska vrsta mogla da dodje u svoj sadašnji stadijum, je što je čovek bio u stanju da promeni svoja saznanja i iskustva i da ih prenese budućim generacijama. On uostalom nije jedini u toj situaciji ; čak i najprimitivnija životinjska vrsta nalazi načine da upozori svoje potomstvo o opasnostima koje ga čekaju.

98

Što se tiče nuklearnog pitanja, ne postoji s njim u vezi nikakav problem sve dok prva bomba ne bude eksplodirala. Vatreni branioci politike nuklearnog naoružanja mogu i dalje stalno da tvrde da “jedino to čuva mir”. Ako to slučajno eksplodira, problem cigarete (kao i svi drugi problemi koje znamo) biće konačno rešen. Uostalom – to je sreća za njih – niko neće doći da im prigovori za pogrešnu procenu (možemo čak da se zapitamo da ih možda to ne tera da idu u tom smeru.) Uprkos mom dubokom neslaganju u vezi sa tom temom, želim da pretpostavim da se takve odluke makar donose sa znanjem razloga, sa verovanjem da služe čovečanstvu. Slučaj duvanske zavisnosti je radikalno drugačiji. Istina o cigareti je svima poznata. Nema mogućnosti ni za kakvu sumnju. Možda se iskreno verovalo, pre pola veka, da cigareta doprinosi hrabrosti i sigurnosti. Danas, vlasti znaju da se radi o obmani. Pogledajte današnje reklame za duvan u anglosaksonskim zemljema (reklama za duvan je zvanično zabranjena francuskim zakonom, ali ona opstaje zaobilaznim putevima). One se više ne pozivaju na opuštanje ili zadovoljstvo, nego samo na dužinu cigarta ili kvalitet duvana. Zašto bi trebalo da se brinemo o dužini i kvalitetu otrova? Radi se o pravoj i neverovatnoj hipokriziji. Društvo strogo postupa sa korisnicima heroina ili onima koji snifaju lepak. Ali, kada je zavisnost od duvana u pitanju, ovi problemi se jednostavno minorizuju. 60% stanovništva se drogira nikotinom; mnogi daju svoj džeparac za cigarete. Svake godine desetine hiljada ljudi gleda kako im se život ruši jer su jednog dana pali u zamku. Zavisnost od duvanai je odavno ubica broj jedan našeg društva, ali ona predstavlja kolosalnu finansijsku korist za Državu. Ona otme svake godine pet milijardi funti sterlinga na nesreći pušača, a duvanske kompanije troše stotine miliona na reklame. Upozoravajuće poruke koje možemo da pročitamo na paklicama cigareta svedoče o umešnosti tih kompanija. Medicinske vlasti se zaklanjaju iza tih nekoliko upozorenja. Država subvencionira kampanje sa smešnim budžetom na temu lošeg zadaha, rizika kojima se izlaže pušač da dobije rak ili da izgubi noge. Onda se pravda govoreći: “Upozorili smo vas na opasnost, sami ste to hteli.” Ne, pušač nema izbora, ne više nego narkoman na heroinu. Nikada on ne odlučuje da postane pušač, nego je žrtva lukave zamke. Kad bi pušač imao izbora, jedini koji bi pušili, sutra, bili bi adolescenti koji otkrivaju cigaretu i misle da mogu da prestane kad god hoće. Čemu takva hipokrizija ? Zašto se heroinski narkomani, koje zakon tretira kao kriminalce, smatraju za bolesnike i mogu zbog toga da koriste tretman metadonom na račun društva? Odite u neku bolnicu i predstavite se kao nikotinski narkoman i zatražite besplatne cigarete! Plaćate ih tri puta više nego što vrede, a porezi se sa svakim novim budžetom povećavaju. Kao da pušač nema već dovoljno problema!

99

Odite da zatražite pomoć od vašeg doktora. Ako vam ne kaže: “Prestanite da pušite, vi se ubijate”, što vama nije nepoznato, on će vam prepisati žvakaću gumu ili neku drugu zamenu koja će vas skupo koštati i koja sadrži drogu od koje nastojite da pobegnete. Kampanje koje se zasnivaju na zastrašivanju ne pomažu pušaču da prestane. One im čine zadatak težim. One ih samo užasavaju, pogoršavajući njihovu želju za pušenjem. Takve kampanje ne sprečavaju čak ni adolescente da počnu da puše. Oni dobro znaju da cigareta ubija, ali znaju i da se sa samo jednom cigaretom ništa ne rizikuje. Ova navika je tako opšta da će, pre ili kasnije, adolescent, zbog društvenog pritiska ili iz radoznalosti, probati cigaretu. A iz same činjenice da ona ima tako neprijatan ukus, ima šanse da postane zavisan. Zašto dopuštamo da taj skandal opstaje? Zašto naša vlada ne pokrene odgovarajuću kampanju? Zašto se izričito ne kaže da je nikotin otrov i droga, da ne opušta ni na kakav način, da ne daje poverenje u sebe, nego da, naprotiv, razara nerve, i da je samo jedna cigareta dovoljna da se padne u zamku. Sećam se knjige H.G. Velsa pod nazivom Vremeplov. Jedan pasus opisuje nesreću, koja se dešava u dalekoj budućnosti: jedan čovek pada u reku; njegovi drugovi samo sede na obali, odsutnog izgleda, ostajući nedodirnuti tim kricima užasa. Mislio sam da je ta epizoda neljudska i izuzetno uznemirujuća. Opšta apatija našeg društva u odnosu na duvansku zavisnost mi izgleda veoma slična situaciji koja je opisana u tom Velsovom delu. U Velikoj Britaniji je odobreno emitovanje, u satima velike slušanosti, televizijskih igara, koje sponzorišu velike marke cigareta. Špica pokazuje igrača, koji pošto je dobio maksimalan broj poena, pali cigaretu. Zamislite reakciju kad bi turnir sponzorisala Mafija i kad bi se igrač, heroinski narkoman, ufiksao u direktnom prenosu. Zašto drušvo dozvoljava da mladi, zdravi ljudi, koji su do sada vrlo dobro živeli bez cigarete, žrtvuju ostatak svojih dana tužnoj privilegiji psihičkog i fizičkog samouništavanja, bitisanju u ropstvu, prljavštini i bolesti? Možda imate utisak da ja dramatizujem. Ne. Moj otac je bio pokošen sa pedesetak godina zbog duvana. A bio je kršan čovek koji je mogao da bude živ još i danas. Mislim da sam bio jednom nogom u grobu čak i pre no što sam dostigao njegove godine, mada bi moja smrt zvanično bila pripisana izlivu krvi u mozak pre nego cigareti. Ljudi koji su osakaćeni tom bolešću ili su u završnoj fazi dolaze danas u velikom broju da se konsultuju sa mnom. I, ako uložite napor da na to pomislite, i vi sigurno to znate. Postoji izvestan dašak promene u društvu. Grudva je počela da se pravi; gurni je zahvaljujući ovoj knjizi, da postane lavina! Možete tome doprineti prenoseći poruku.

100

POSLEDNJE PREPORUKE Sada ćete se pridružiti milionima drugih bivših pušača koji su mislili da nikada neće moći da se oslobode ropstva nikotinu i navici. Čestitam. Možete sada da uživate u životu nepušača. Da biste u to bili potpuno sigurni, treba da se pridržavate sledećih preporuka: 1. Čuvajte ovu knjigu pri ruci da se lako na nju pozovete ako je neophodno. Nemojte da je izgubite, ne pozajmljujte je, ne dajte je. 2. Ako zavidite pušačima, ne zaboravite da oni vama zavide. Niste vi bolesni, oni su. 3. Setite se da ste bili nesrećni kad ste pušili. Zato ste prestali. Radujte se što više niste pušač. 4. Ne sumnjajte nikada u vašu sigurnost da nikada više nećete pušiti. Vi znate da je to dobra odluka. 5. Ako ikada pomislite: “A da popušim jednu?”, setite se da nema ničeg goreg od “jedne”. Pitanje na koje treba da mislite nije: “ A da popušim jednu?” nego: “želim li da ponovo postanem pušač, svakog dana, celog dana, da lepim te stvari za usta i da ih palim?”. Odgovor je: NE! HVALA BOGU, JA SAM SLOBODAN! Hiljade pušača su lako i bez patnje postali srećni nepušači u jednom od stotina Alen Kar-a, gde vam se, sa procentom uspeha od 90%, garantuje da ćete biti zadovoljni ili će vam novac biti vraćen. Ako vam je potrebna dodatna pomoć, ne oklevajte da kontaktirate odgovornog u najbližem centru. Servis pomoći preduzećima koja žele da vode jednostavnu i efikasnu politiku prema pušačima i nepušačima takodje postoji. Sva korespondencija ili zahtevi za dodatnim informacijama treba da bude adresirana na centar Alen Kar u Marseju.

101

102

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful