MIKELANĐELO

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Mikelandjelo-pregled Mikelanjelo i neoplatonizam Sikstinska kapela Kapela Paolina Kapela Medici Grobnica Julija II Strasni sud Kasna Mikelanjelova skulptura.

Mikelandjelo-pregled 1475-1564 Od 1488 pohadja skolu Domenika i Davida Girlandaja.Uskoro odlazi kod Lorenca Medicija, koji je u vrtu Svetog Marka drzao vrstu umetnicke Akademije.Tu su bile izlozene anticke i nove skulpture, a mladi vajari radili su pod nadzorom Bertolda di Djovanija-konzervator i restaurator antickih spomenika koje su prikupili Medici.Tu je M bila dostupna sva kultura kvatrocenta /nauka,umetnost i literatura/. Mikelandjelo shvata svet plasticki-u svim oblastima umetnosti on je samo skulptor.................. Borac je za politicke ideje.Njegova umetnost je posvecena postavljanju coveka-gradjanina...... Kod Lorenca izucava spomenike i fragmente anticke mermerne skul.Cesto je posmatrao Mazacova dela u santa Maria dela Karmine.M bio okruzen duhovnom atmosferom humanizma i neoplatonicarskim idejama i Danteovom misli.Ovde radi glinene statue i glavu Fauna1 od mermera.Interesuje se za antiku, a u crtezima prelazi na monumentalni stil Djota i Mazaca,vidljivi su i uticaju severnih gravera. Radovi u Firenci 1475-1494 Vecina njegovih ranih radova sakupljjena je u Casa Buonarotti i pripojenoj Galeriji.U njima se vidi teznja ka prevazilazenju kvatrocenta. Bitka kentaura/pogledaj neoplatonizam/ Duboki reljef pun pokreta i plasticne smelosti, zgusnuta masa nagih figura izvijenih tela.Osecaj herojske velicine.Najveca paznja je na diferenciranju Kentaura i Lapita2 daje izrazajnu bitku, ljudsku moc, dramatiku. Tehnika nezavrsenosti dominira celinom, ali to je ovde jos na intuitivnom nivou.M je od pocetka osecao moc koja se razvija iz nedovrsene povrsine i naznacenih figura.Mozda je podsticaj dobio od Bertodove Bitke kentaura.M interesuje samo ljudsko telo, a ne prostor i pejzaz.Vazari i Kondivi pominju Policijana kao izvora inspiracije za ovu klasicnu temu. Ovo je reljf izuzetne tehnicke i ekspresivne zrelosti.Umetnik je zainteresovan za raznovrsnost forme koju nudi zapletenost golih figura.Podseca na prednje strane rimskih sarkofaga.Postoji hipoteza o uticaju dela klasicne inspiracije umetnika iz druge polovine XIII veka, a narocito Nikole Pizana. Madona della scala-pogledaj predhodno u neoplatonizmu Ovde je meko razradjena povrsina, reljef je zasnovan na nijansama skiocato bareljef Donatela, ali jedva naznacen, gotovo ravan.Madona je data u profilu, mladenac je smiren.Preuvelicane proporcije sumorno naznacenih puta pri vrhu stepenica, i prisutna nedovrsenost-najpoeticnija manifestacija duhovnosti koja se razvija iz svakog njegovog dela. Madonino lice je nesumnjivo klasicne inspiracije i figura dominira pravougaonim poljem.Jedino ruke nisu dobro proporcionisane.Na njenom licu prisutna je melanholija-osamljenost sto je cesto u M stvaralastvu.Drugi problem koji resava je draperja.Vazari za njega kaze da nastoji da oponasa Donatelov manir, i to je uradio tako dobro da reljef izgleda kao da je Donatelovo delo, s tim sto ima vise ljupkosti i sigurniji crtez.Ovo delo je briljantna interpretacija ne samo Donatelove umetnosti, vec i figurativne tradicije rane renesanse, a narocito slikarstva Mazaca.

1

Bozanstvo prirode, zastitnik pastira i seljaka. Kasnije je izjednačen sa grčkim panom. On je proročko bozanstvo. Fauni – sumski i poljski demoni, imaju rogove i noge jarca. 2 Vitesko pleme/grcko/,najvece junastvo pokazali su u borbi sa kentaurima,uvek se istice njihova izuzetna snaga I vitestvo.Tek iz kasnijih predanja poznata je prica o porazu,koji im je naneo Herakle. 1

U figurama putti-ja koji se penju na stepenice M je primenio non finito.verovatno nastala od Donatela, pa ipak interpretisna na veoma razlicit nacin, cisto skulptoralni nacin, bez namere da imitira ili integrise ekspresivne mogucnosti slikarstva, sto je karakteristicno za delo Donatela. 1492 umire Lorenco Velicanstveni/1449-1492/, M se vraca u svoj dom.Dela iz tog perioda su nestala.Zna se o velikom mermernom Herkulu, koji se ne moze identifikovati/zaobilaznim putem stigao na dvor Fransoa I/. Drveno Raspece izradjeno za crkvu San Spirito, po modelu mladica koji je zaista umro u tom manastiru.To je mladalacka forma bez zrelih formi/nesigurna identifikacija/.Datuje se u 1494 godinu, pre M odlaska u Bolonju.To je najranija puna skulptura Mikelandjela.Na tabli na krstu je natpis iz Jovanovog jevandjelja-Isus iz Nazareta kralj Judeja.Napisan je na hebrejskom, Grckom i latinskom.Rec je napisana sa desna na levo/objasnjava se cinjenicom da je M bio levak/.U blagim krivinama tela, sto se veoma razlikuje od njegovog poznog stila, kriticari su videli Leonardov uticaj. 1494 odlazi u Veneciju/na vlast u F dolazi Savonarola/, pa u Bolonju, gde radi tri statue za grobnicu Svetog Dominika po narudzbini Djovani Franceska Aldovardinija.Radi ih 1494/5.Ovde ostaje samo godinu dana.Sveti Prokul, Petronije i Andjeo sa svecnjakom pokazuju klasicnu ravnotezu, glatkost povrsine i plasticnu modelaciju draperje.3 Mikelandjelo uspostavlja izuzetan interpretivan odnos sa umetnickom kulturom proslosti, koja karakterise njegova rana dela.Figura svetg Prokula, namrsteni mladi svetitelj je dragoceno predvidjanje lika kolosa iz galerije Akademije u Firenci-David.U Prokulovom liku su neki prepoznali autoportret 15-godisnjeg M.Figura Petronija je pozivanje, podsecanje na skulpturu ranog XV veka od Donatela do Jakoba dela Kverce.Andjeo koji drzi svecnjak-meko modelovane forme ukazuju na delikatnu cistotu Luke dela Robija. U Bolonji se upoznao sa radovima Kverce, sa njegovim snaznim pateticnim stilom sa gotickoklasicnim uticajima.Pod njegovim uticajem M figure postaju nepokretne i nezgrapne-imaju primitivnost starohriscanske skulpture.M ne moze da nadje ravnotezu izmedju kvatrocenta i klasike. 1495 vraca se u Firencu.Za brata Lorenca Medicija-Lorenca di Pjerfranceska radi Zaspalog Amora.Ta skulptura je kasnije prodata kao anticki original kardinalu Riariju di San Djordjo. Rim 1496-1501 U Rimu dolazi u kontakt sa antickim delima.Usmerava svoju umetnost ka ravnotezi ,harmoniji i dubljoj lepoti.To je njegov najklasicniji period./tumacenje neoplatonicarsko/. Bahus je prva statua koju je izradio u Rimu u mermeru, po porudzbini bankara Jakopa Galija.To je delo sa mozda najvise klasicistickih uticaja-i u temi i u materijalu i tehnici.Tada je bila omiljena bronza.Uspostavlja klasicnu ravnotezu u stavu ruku i nogu, leva ruka potisnuta je unazad, pa je u ravnotezi sa desnom izbacenom nogom.Formalna lepota tela, savrsenstvo lica.Pored nogu mu je mali satir koji mu krade grozdje. Ova statua je zavrsena u svakom detalju, nasuprot njegovom principu nedovrsenosti.Prisutni su uticaji pozne antike, rimsko-helenisticke umetnosti, vide se u vijugavosti linije i izpoliranim povrsinama. Bahus ima pijani izraz lica, istaknut jos vise grimasom satira.Statua ima tihu, unutrasnju, skrivenu melanholiju, poetsku napetost.Ova skulptura nema jedinstvenu tacku posmatranja., ali ce kasnije svoje skulpture pokusati da svede na jedinstvo prednje povrsine.To vec pokusava u sledecem delu. Pieta Ovim delom zavrsava svoj Rimski period.Ovde je dostigao zrelost i perfekciju.Ova gurpa je prvobitno bila namenjena kapeli francuskog kralja pri Svetom Petru.To je prva statuarna grupa nove evropske umetnosti-ona je ovaplodjenje duha zrele renesanse-klasika cinkvecenta. Ova tema u figurativnim umetnostima predstavlja najdublju manifestaciju unutrasnjeg bola, ali je M po prvi put drugacije obradjuje.On daje suzdrzani, nemi, sustinski, materinski bol, skriven u neznom obliku Madone i mrtvog Hrista.Neiskazana neznost obasjava njeno lice.Ona je ovde mlada zena, cija je tuga jedino naznacena pokretom ruku.
3

Ove figure su uklopljene u kompleks spomenika koji je zapoceo fra Guljetino iz Pize 1267,po projektu N.pizana,dva veka kasnije na spomeniku radi Nikola del arka-1 andjela sa svecnjakom 2

M resava problem ranorenesansne skulpture-spajanja u celinu zene u cijem krilu lezi odrastao muskarac.Hristovo telo je nesto umanjio, a istakao je draperju Madonine haljine, koja ujedno cini kontrast prema Hristovom nagom telu.Kompozicija je piramidalnog oblika, sto nije karakteristicno za to vreme, osim kod Leonarda.Ovo je vrhunac ravnoteze kod M-harmonija osecanja i stavova i klasican zavrsetak, prefinjen i savrsen u celini i u svakom detalju.Celom grupom vlada bezgranicna ljupkost i osecaj patnje izrazen krhkoscu stavova. II Firentinski period 1501-1505 U Firencu se vraca ovencan slavom.Medici su proterani i zavedena je republikanska vlast.Invazija Sarla VIII, nespretna vladavina Pjera di Medicija, Firenca gubi nezavisnost-I republika 1494, II republika 1498. David 1501-1504 Po nekim kriticarima izrada ove skulpture je razlog njegovog povratka u Firencu, kada je saznao da je njegov zeljeni blok najzad dobio namenu od firentinske Sinjorije-da predstavi simbolicno oslobadjanje Firence od tirenije.Prvobitno je David bio smesten ispred ulaza u Palaco Vekio, po odluci posebno za to sakupljene komisije. Na njoj se vidi poslednji odraz realizma kvatrocenta, ali i klasicne tendencije,a novo je napregnutost i uznemirenost/od tada osobeno za M/.Ovaj David se razlikuje od predhodnih, koji predstavljaju trenutak trijumfa.M bira dramatican momenat-koncentracija volje i snage pred napad.Zato je ovaj David drugaciji-njegovi misici su napregnuti, on je siguran u sebe, ali i uznemiren.Ovde nema tradicionalnih atributa.Proporcije su gigantske. To je lik renesansnog coveka,svesnog svoje snage i mogucnosti.M ide i van ove herojske koncepcije ka necemu humanijem, intimnijem. Iako se David cini kao produzetak anticnih stremljena/kod Bahusa preko Piete/, u obradi tela, studije akta i ravnotezi kompozicije, celina ipak cini novu sintezu profila glave sa frontalnoscu tela, duboka igra senki na grudima, kriva linija desne ruke, su novi elementi u tradicionalnoj klasicnoj formi.Postoji izvesna nasavrsenost proporcija.-previse je razvijen gornji deo u odnosu na nize delove.Prevelika paznja je posvecenja obradi desne ruke na ustrb ostalih delova uopstenije obradjenjih.Izuzetna je izrazajnost samog lika odlucnost, usresredjenos, herojska odredjenost. Iz istog perioda postoji i mali model Davida u bronzi radjen za Piera de Ruena/danas u Napulju/, ali ga svi kriticari ne pripisuju M. Skulptura je uradjena u bloku kamena na kome je vec radjeno, ali bezuspesno, od strane dva firntinska skulptora Agostina di Duca 1462-5 i Antonia Roselina 1476.M na njoj radi preko dve godine.Kada je skulptura bila gotova komisija u kojoj su bili i Leonardo, Boticeli, Filipino Lipi i Perudjino, odlucuje da je smesti kao simbol slobode i nezavisnosti ispred ulaza u Palatu Vekio, koja je sediste firentinske civilne vlade.1875 on je premesten u galeriju Akademije u F,a na njegovo mesto je postavljena mermerna kopija. Madona iz Briza Danas je u Notr Dam u Brizu.Piramidalna linija Piete, sada postaje vertikalna.Duhovni intenzitet je uzdignut nepokretnom kontemplacijom, a lepota Madoninog lika postaje »svetija«.Oseca se ljudska neznost koja omeksava kompoziciju.Mladi Hrist je izmedju njenih kolena/originalan detalj/, majcina ruka sa ljubavlju drzi sina.Osnovni utisak-svecana uzvisenost . Mladenac je prevelik u odnosu na Madonu, narocito glava.Ova skulptura je verovatno uradjena za ? oltar u Sijenskoj katedrali, 1506 odneta je u Briz.Precizna identifikacija ovog dela je nesigurna, jer i Kondivi i Vazari govore o takvoj skulpturi u bronzi.Po prvi put se ova skulptura pominje u Dnevniku putovanja 1521 Albert Direra.Po cistoti koja podseca na alabaster, izradi lica i izradi draperje bliska je Madoni iz Vatikanske Piete. Tondo Taddei To je mermerni reljef.Predstavljeni su Madona, mali Hrist i Jovan.To je omiljena tema u XV veku, ali je M drugacije interpretira.Daje jak kontrast plasticnih masa, u suprotnom pravcu postavlja tela Madone i Hrista.Daje kruzni aranzman grupe.Neki detalji su potpuno nezavisni, a kompozicija je time dobila izrazitu ekspresiju./pogledaj neoplatonizam/. Tondo Pitti To je mermerni reljef nastao oko 1504-5, za Bartolomea Pitija.Predstavljena je Bogorodica sa malim Hristom.Tehnika izrade slicna je predhodnom tondu, kao i tema.Figure izrastaju iz pozadine skoro kao

3

skulpture, kao da prerastaju ram.Njeno telo je tako postavio da ulazi u kruzni ram-donji deo je gotovo u profilu, bista frontalna, a glava okrenuta u suprotnom pravcu.Ostvario je snazan kontrast plasticnih povrsina i prostornu realnost.Tu je prvi put nasao izraz za novi tip zene-novi ideal heroine.Bg je snazna zena, otkrivenog snaznog vrata, pravog nosa, dugackih ruku. Doni Tondo Krajem boravka u F eksperimentise i sa slikarstvom.Slika je kruznog oblika.Predstavljena je Sv.Porodica sa Sv. Jovanom.Izgleda kao skulptura, reljef.Figure su povezane snaznim antitezama i mocnim predstavama elasticnih masa. M je predstavio izvijenu Madonu, od desnog stopala do ruku i glave-u kontinuiranoj spirali.Ta spirala se nastavlja Hrista i Josifa. Nisu svi kriticari pozitivno ocenili ovaj rad zbog nesto misicavije Madone obnazenih ruku i nogu i zbog nedostatka mirnije i spiritualnije atmosfere i nepovezanosti boja.M ovde resava problem-na malom prostoru razvija sto vece kretanje, koncentrise plasticni i duhovni sadrzaj tesnije grupise figure, a izbegava nejasnost i prenatrpanost.To je naslikana plasticnost, a boje su stroge i oskudne.Slika je zamisljena kao plasticna grupa, kao klupko tela.Izraz moralne snage i energije kojom su ozivljene figure. Centralna grupa-Bg, Hrist i Josif je deo sireg univerzalnog prostora.Pozadina ostvaruje osecaj sire, univerzalnije atmosfere.Madona je novi tip zene-Heroina/covek je oslobodjen okova religije,predstavljaju se misli i osecaji herojskog coveka/.Ovaj tondo uradjen je povodom vencanja Andjela Donija i Madalene Stroci.Mali Hrist postavljen je iznad majcine glave, kao znak njegove bozanske nadmocnosti.Aktovi u pozadini su simboli paganske proslosti od koje je hriscanstvo odvojeno i koju je nadvladalo.Neki u ovim aktovima vide andjele.To je izraz M koncentracije na coveka kao najvisu kreaciju kosmosa.Boja je kod ovih aktova razlicita-zemaljana braon, bledjih gradacija. Neki ovu sliku datuju u vreme oslikavanja tavanice Sikstine 1508-12.Inspiracija je potekla od helenistickih skulptura, narocito u misterioznim golim figurama u pozadini.Ekstremna formalna strogost kritikovana je krajem XIX-Burkhard.Majstorstvo u izvodjenju kompozicije,boje/restauriran 1984/.Ova slika je odlican primer M teorije slikarstva-smatrao je da je slika bolja sto vise ide ka reljefu. Polaganje Hrista u grob Slika je nedovrsena, nepouzdano atribuisana./London/.Prvi put se spominje kao M 1697 u rimskom inventaru poseda porodice Farneze.Bila je u Fes kolekciji u Rimu u XIX veku, a zatim je prodata nacionalnoj Galeriji u Londonu. Na njoj su predstavljene-Marija Magdalena, Nikodim, Hrist, koga od pozadi pridrzava Josif iz Arimateje, Jovan/drugo se smatralo da je to M.Magdalena/, obrisi Bogorodice na zemlji i iza Soloma ili Marija, Martina sestra. I pored nedovrsenosti, to je jedna slika koja se stilski moze porediti sa Doni Tondom, slika verovatno zapoceta 1506, namenjena kapeli koju je M planirao u I projektu za grob Julija II ili po drugoj hipotezi, mozda je to slika koju je M zapoceo 1501 za oceve avgustince u Rimu. Figure Apostola 1503 je poceo da izradjuje 12 figura apostola, koji su trebali da budu postavljeni na fasadi katedrale Santa Maria del Fiore u Firnci, ali taj projekat nikada nije izveden.Zapoceo je samo sv.Mateja.Izuzetna snaga statue potice iz njene nedovrsenosti-to je jos uvek mermerni blok i figura se bori da se oslobodi.Duboko dramaticni kontrasti i izvijanje udova-brojni svetlosni kontrasti isticu latentnu energiju oblih povrsina.Radi na statui 1505/6.Ona je inspirisana helenistickom statuom poznatom kao Pasquino.Matej je prikazan u trenutku kada ga Hrist poziva da podje sa njim-konflikt osecanja i volje duha i tela.Razbijena je forma mermernog bloka-ova skulptura izgleda blize reljefu nego slobodnoj skulpturi.U osobenom kontrapostu planova ramena i glave, upucuje na cuveni fragment rimske skulpture helenistickog perioda poznate kao Pasquino. Bitka kod Kasine Crtez na kartonu, studija za veliku sliku.Radi je za salu Pet Statua, tj Salu Velikog veca u Palaco dela Sinjoria, sa Leonardom-tema je pobeda firentinske vojske.To je pobeda nad Pizom, a bitku pocinje da crta 1504.Uradio je samo karton, ali i on je izgubljen i poznat je samo po nekim studijama i kopijama./Sangalo/.

4

Mikelandjelo je za grobnicu uradio samo Mojsija.Po Vazariju.Skulpturu je dovrsio njegov pomicnik Tiberi Kalkani. nema uzvisenog sadrzaja.Po nekim gravirama zna se da je leva noga isla preko Bogorodicinog levog bedra. a 1555 je ostavio. Odstaranio tu nogu.Na crtezima se cesto pojavljuju prepravljanja.Nestao je posle prenosenja u P. plasticnost. sada izgubljenu je odbacio zato sto se u mermeru pojavila crna crta. Kapitol. te je dobila formu prividno zavrsene skulpture.Prvu verziju. Bista Bruta. a slikarstvom sve sto nastaje dodavanjem materijala.U kasnim crtezima obuzet je Raspecem sa Jovanom i Bogorodicom.Obe izrazavaju misao o Bozijem stvaranju coveka. Vaskrsli Hrist U crkvi Santa Maria sopra Minerva. elementi koje kombinuje kako bi dobio jasan i organizovan prostor uz efekte svetla i senke.M slava se vec procula.I ovde je prisutan problem non finito.Glavna namena:prikazivanje isprepletanih muskih aktova sa fino iscrtanim anatomijama. vec prihvatanjem patnje i zrtve sto je sredstvo sjedinjavanja sa Bogom. potice iz 1520 za Lava X. sacuvani su crtezi. dinamicnost. Grupu cine Hrist. ostalo je rad pomocnika. 5 .Dobio je zadatak da izradi nacrt i izvede grobnicu Pape Julija II /pogledaj kao odvojeno pitanje/.Neke detalje dovrsili su njegovi pomocnici. dubokih nisa. koji je zavrsen tek 1559-60.Plasticna koncepcija i ovde je prisutna-intenzivni pokret fasade ostvaren putem pilastara.Obe su nedovrsene. slepih prozora. i zato je verovatno napustio rad na njoj. po kojoj se Bogorodica velica kao Hristova verenica.Fasada nikada nije izvedena. Madona. koji je pod intenzivnim duhovnim uticajem. bio obuzet strascu za prikazivanjem smrti i razmisljanjem o njoj. _____ karakterise pozni M period.To postaje vrsta njegove opsesije.On kaze da kada je blok pukao. po Vazariju Nikodim. koji trijumfuje ne dostojanstvom ili snagom boga.Pocetkom 40-ih godina Mikelandjelo je tako zamislio skulpturu. Pieta Duomo Zapoceo je sredinom 40-ih.Ostecenje na Hristovoj desnoj ruci.Ovom periodu pripada i oslikavanje svoda Sikstinske kapele. bez rata ili uzasa. gde je verovatno iscepkan na nekoliko delova.Iznenadjujuci je kontrast potpuno uglacanih delova i grube obrade.hrist stoji drzi krst III Rimski period 1534-1564 Stasni sud.Narucen je 1514. Crtezi U kasnim godinama narocito radi crteze.Vazari kaze da je napustio rad na njoj zbog pukotine u kamenom bloku. M je zeleo da bude postavljena pod oltarom Santa Maria del Fiore.Nema glavnih i sporednih likova sve je podredjeno njegovoj individualnoj koncepciji sveta:pokret. Vazari istice tehnicku virtuoznost. narocito Bogorodice i Josifa. Leju i Rahilju.Tema je za njega bila samo povod da prikaze muski akt. vezane za odredjene licnosti-Tomasa Kavalijerija i Vitoriu Kolona. Marija Magdalena i Josif iz Arimateje.M ucenik je ponovo satavio grupu.Marija Magdalena u celini je rad pomocnika. ili.Ovom periodu pripada Kapela Medici i Vestibil biblioteke Laurencijane. kao i u skulpturi.To je istinski zar. narocito u obradi kose i brade »kao da je dleto zamenio cetkicom«. II Rimski period 1508-1513 1506 papa Julije II ga poziva u Rim.Mojsije je uradjen 1513-16. Medici. Kapela Paolina.Drugu verziju je uradio u Firenci 1519-20. uzbudjenje pred bitku.M je pod skulpturom smatra sve sto nastaje oduzimanjem materijala.Postoji problem Hristove leve noge/njegov necak Leonardo je dobio jednu slomljenu nogu/. van vremena i prostora.Kondivi istice anticki uticaj na ovu skulpturu. radeci naporedo na velikim projektima. ali presudan je bio dugacak period njene izrade.U deceniji posle smrti pape Pavla III promenjena je atmosfera-tada je verovatno M.Stilski se vezuje za freske proroka i sibila u Sikstinskoj kapeli.Postoji ideja popularna u XVI veku. M je ostale delove dao svom prijatelju Francesku Bandiniju-firentinski skulptor i arhitekta.Postoje tumacenja ove poze kao mistickog sjedinjavanja sa Bogom preko vrste erotske ekstaze. Mikelandjelova religiozna misao pred kraj zivota iskazana je i u poslednje dve grupe Pieta. III Firentinski period 1513-1534 Projekat za fasadu San Loreco-porodicnu crkvu Medicijevih.Ovaj karton je odmah postao predmet studija citave generacije umetnika. pmocnici su je dovrsili. a neki delovi su zavrseni 1542-5.

ali je pod uticajem ciste materije i odatle proistice sukob.Narocito je taj otpor izrazen kod Mikelandjela.Oblast prirode je pod stalnim patronatom visih oblasti-anima se ogleda u prirodi i priroda je ogledalo anemos.Lepota je nesto sto je dusa donela sa onog sveta i iskazala u smrtnoj materiji. Ovo delo je vrhunac spiritualnosti u njegovom opusu-po jedinama. Lepota je emanacija bozanske ideja. Pieta Rondanini Ne zna se pouzdano datum njenog nastanka. a sa druge strane je smrtno telo.Ljubav prema ovozemaljskoj lepoti je put ka moralnoj lepoti.Bogorodica je svladana ocajanjem.U pozadini je neoplatonizam. i to je problem vecine njegovih kasnih dela. Za mnoge umetnike taj filozofski sistem je samo dodatak.Istarzivaci ovde vide i ideal blizi srednjem veku i po spiritualizaciji i po formi/to je tendencija prisutna u umetnost XVI veka/. Po neoplatonicarskoj teoriji na vrhu je mens-kosmicki um. pa natura-priroda i oblast ciste materije. bozanskog sjaja kome pripada po hriscanstvu.Promenjen je sistem patronaze.Stvar prestiza za firentinske skulptore vise nije da postave javni spomenik. dolazi do promene koncepcije lepog.Sacinjena je samo od Bogorodice i Hrista. licnu M interpretaciju.Bez obzira na ocigledne naskladnosti proporcija.Ovi crtezi su vrhunac spiritualizacije tipicne za M kasni opus.Za razliku od ostalih dela njegovih dela.U prvoj polovini XVIII veka je atribuirano M.Isto je i sa ljubavlju-ona nije stvar cula. u dokumentima i kod onovremenih pisaca ovo delo se uopste ne spominje. cije je poreklo u svetu ideja.Taj blok je ostao u Rimskom ateljeu. onda je u jednom trenutku bio nezadovoljan ili je imao tehnickih problema. 4 5 Ovo pitanje delimicno uklucije I odgovor na pitanje Rani Mikelandjelo. radi na njemu pet dana pred smrt.Ovde je jedinstvo majke i sina jos intimnije.verovatno je rad na ovom delu predstavljao vrstu terapije u poslednjim danima njegovog zivota. 2. Mermer je anticki blok koji je vec bio upotrebljen kao deo arhitektonske dekoracije. i to vise nije kao pocetkom XV veka-ziri vise ne cine humanisti i drzavnici.Opet crta temu smrti.Statua potice iz kapele porodice Basterini u Palestrini. a po drugim misljenjima uopste nije umetnicko delo. sveta ideja.Gilda Lana raspisuje konkurs za novu skulpturalnu dekoraciju Duoma.Zatim ide anima-kosmicka dusa.Otud je kljucan pojam anamneza –sposobnost duse da se zauvek seca neizrecivog sjaja u kome je zivela. vec stvar duse. Sada. ali je za Mikelandjela od sustinskog znacaja-»metafizicko opravdanje njegovog bica«5. Covek u sebi ima bozansku dusu. Panofski-Ikonoloske studije. opsta moda./On gaji prezir prema umetnosti Direra/.To je filozofski eros.To je najproblematicnije delo. bozanska stvar. dati kao stojece figure.Posto je zatocena u telu ona pati.Mikelandjelova ljubav prema Tomazu Kavalijeriju i Vitoriji Koloni je u skladu sa filozofskim erosom.Svako raspece ima po neku osobenost/nekarakteristicnu/.kao I odgovor na Poznu skulpturu. Palestrina Pieta Nalazi se u Galeriji Akademije u Firenci.Tesko je reci ko tu koga pridrzava. vec da on bude postavljen u galeriji u jednoj od palata Medicijevih. vec Lorenco Velicanstveni. pod uticajem neoplatonizma.Mikelandjelo se sa filozofskog stanovista opire tome da umetnost moze biti merljiva i da zavisi od cula. ovo delo je previse ocigledno mikelandjelovsko da bi bilo potpuno autenticno. sjaj sa lica bozijeg. mozda nije Mikelandjelova.Tu se radi o dve varijante jednog dela sa istom temom. ali te teme dobijaju posebnu.Delo je zapoceto 50-ih godina.Na crtezima ima partija razlicitog stepena dovrsenosti. Doradjeni su delovi prve varijante-noge Hristove i odvojena ruka. kao sto u skulpturi ima dva sasvim razlicita koriscenja dleta. 6 .M i k e l a n d j e l o i n e o p l a t o n i z a m4 Krajem XV i pocetkom XVI veka mnoge stvari se menjaju.Do tada se isticalo da je lepota zasnovana na proporcijama/empirijsko shvatanje/.Postoji nedoumica u istoriji umetnosti o statusu ovog dela. a u poslednjim decenijama XV veka javlja se otpor prema umetnosti zasnovanoj na matematici. pa je delo unistio.

.dela:”O Nasladi.O hriscansoj religiji. udaljena.On najvise istice Gulia Lombarda. 6 Vergilije 70-19pne-spev homerovskog stila u kome pripoveda kako su Eneja I Trojanci zasnovali rasu. Madona della scala je radjena u plitkom reljefu.Do tada je u Gibertijevoj radionici.Mikelandjelo nije znao grcki.1492 Lorenco umire.Mozda je uzor anticka stela. u misticnoj literaturi.On kaze da je to graphie-kao osnovna intelektualna kreacija skulpture.U delo je uneo dosta filozofije. ali i u telu-Covek je statua Boga9.To se odrazilo i na pisanje o skulpturi..Ova Bogorodica ima demetrijski karakter.Podeljen je u 12 pevanja-prvih 6 cine odiseju.Madona je daleki ikonografski tip vizantijske Bogorodice Mlekopitatelnice. a Mikelandjelo odlazi u Bolonju i Rim.Mikelandjelo u to vreme ima 15 godina.Ponponio Gaurico u De sculptura ne govori o javnom funkcionisanju skulpture. jaci nego Proroci.Dete je vrlo muskulozno-to je nova Mikelandjelova herojska rasa-herkulijanski tip.Uvodi podelu na procese stvaranja skulpture. Neoplatonizam je u jednom trenutku doveo skulpturu u pitanje-kao skulpturu i kao nesto materijalno. vec govori kao filozof. unosi akademsku hladnoci i artificijelnost. koji pravi veliku grobnu konstrukciju za grob duzda Andrea Vendramina. Venecijanca.prestavivsi silazak u pakao koji podseca na platonicarske mitove. koji je neka vrsta slobodne skole/tu je i mala kuca casino/.Artifex divinus –bozanski umetnik-kod njega ne podrazumeva skulptora. a mitologiju preko Bokacove Theologie Deonum.Platonisticka teorija o besmrtnosti dusa” 11 Predavac na firentinskom univerzitetu.To je bila sasvim drugacija umetnicka skola nego zanatska. ona je kontemplativna. 1490 Mikelandjelo dolazi kod Lorenca Velicanstvenog/1449-1492/. 7 Dante 1265-1321. put i uspinjanje duse-ekstazis-odvajanje duse od tela i njen povratak bogu.Kristiforo Landino tumaci Eneidu6 kao traganje duse. tradicionalna bothega.Divina comedia7 se tumaci isto. ili Madone del latte.U XV veku. proricu celokupnu njegovu i slikarsku i skulptosku buducnost.Radi figuru Adama.Petrarka i Gvido Kavalkanti-u svome delu sadrze elemente platonizma.pise stihove na italijanskom I latinskom jeziku 7 .Jedna figura kao da navlaci zavesu-njome se ukazuje na prorostvo i neizbeznost smrti.Sada umetnost ne treba da imitira prirodu.Teorija je ucinila neoplatonizam opste prihvacenim.Tutor dece Lorenca Velicanstvenog je M. ona ima sibilijanski karakter.Tu je i Pico della Mirandola-komentator Starog zaveta i najveci poznavalac Orjenta.Glavni normativ XVI vek je ideja ili concetto bozanskog porekla i to umetnost treba da izrazi.. ali efekat nije slikarski kao kod Donatela.Ona najavljuje Sibile sa Sikstinskog svoda. latinski delimicno.Ne zna se kako je ta skola funkcionisala.Ideja da covek koji voli.Neoplatonicari su nasledje antickog perida i kasnog srednjeg veka tumacili po neoplatonicarskom kljucu.Razvijana je kreativnost.Ficino10 i pesnici Poliziano11 i Benvieni. kojoj mnogo pre manirizma.Tutor je bio Bertoldo. ali je u isto vreme bezivotan.Kod Mikelandjela je prisutna stalna prozetost cxosa/hipnos-san/ i tanatosa/smrt/.Za Mikelandjela je najznacajnija Policiano. i to se sada jako istice. nas svet je imitacija sveta ideja.M. nema nekog odnosa izmedju nje i deteta.Eneja je mitski predak Julijevaca. gde zena meditira o smrti.Ficino u artes liberales ne ukljucuje skulpturu. a sada se stvari menjaju. Normativ XV veka je natura-precizan opis prirode.Zivi u Palazzo Medici. Divinu comediu samo preko komentara.Najvazniji proces je crtanje /disegno-segno di Dio/.pokusava da saobrazi platonisticku filozofiju hriscanskom ucenju.I tumaceci slavu Rima voljom bozanskog providjenja.jedan od najvecih pesnika XV veka.Tada dolazi u Giardino Mediceo/vrt/. Dva najranija rada sa pocetka 90-ih Madona della scala i Bitka kentaura/reljefi u mermeru/.O zivotu. uspavan i u skladu sa kontemplativnom Bogorodicom.drugih 6 Ilijadu. a i Sibile.Po Platonu. iseca lik voljene osobe u svojoj dusi-je ideja vodilja Mikelandjelu8.Bogorodica ovde duboko oseca neizbeznot tragedije.Zatim ide animacija-udahnjivanje duse u skulpturu-psychine kao najmanje vazan proces. 8 Amans amati figuram sculpist in anima 9 est in homine statua dei 10 preveo I komentarisao anticke filozofe-Platona.Ova Bogorodica ne gleda nezno na posmatraca. ali i u propovedima se istice da je Bogorodica imala jak prorocki dar. vec bozansku sliku.Emanacija lepote je najintenzivnija u ljudskom liku.Plotina. on je ucio djake da kopiraju te statue. a umetnost je imitacija imitacije.Tu su se nalazile anticke skulpture-rimske kopije grckih originala.

On porucuje Bahusa.Prvi put sprovodi ovako sigurnu piramidalnu grupu. Karmaldeležanske rasprave/ simbolise porobljenost duse u smrtnom telu.On je govorio da je ona precista i bezgresna i da je zato ocuvala mladost.koje su svetu dale vid sto ga poznajemo.Ovde se vraca severu XIV veka-Hrist je sasvim u krilu.Mikelandjelo radio ovde na grobu Sv. Covek za koga je radio Bahusa.Dominika15-figuru Andjela i statuu Svetog Petronia i Svetog Prokula. on jeste odrastao covek. Pieta R. a to je upravo ono sto je Mikelandjelu nedostajalo u Firenci.Ista simbolika zraci sa Nojevog pijanstva u Sikstini.oplodjenje.Od presudnog znacaja.Tu je video reljefe Jakopa della Quercie.Artibut:stap obavijen vinovom lozom.To je neoplatonicarski koncept stradanja duse univerzalnog sukoba. pripiti izraz lica i lelujavi stav. 15 Kovceg svetog Dominika izradili su Djovani Pizano I Nikolo del Arka. ali je dat u punoj velicini. preko krila.Bitan je kontakt sa Jakopom Galijem.u delu “O genalogiji paganskih bogova” klasifikovao je.Postoji ovakva varijanta:Hrist je u horizontali.pesnik Avgustovskog doba.lapitski kralj su bili nerazdvojni prijatelji.Reljef nije dovrsen.Na Severu.Puno cini misticna franjevacka literatura za popularnost ove teme.Autor je biografije “Danteov zivot” I nezavrsenog komentara uz Bozanstvenu komediju.Cela figura Bahusa korespondira sa idejom o tri faze zivota.”Metarmofoze”ili “Preobrazenja” cine 15 knjiga u kojima je “transformisticka”Pitagorina filozofija okvir za zbir najrazlicitijih legendi. tretman Hristovog lica je ono sto Mikelandjelo duguje Leonardu-ono je senzualno.To izrazava i ovom skulpturom-iza je maska lava. ali su forme decije. 16 Dionis ili Bah.Ova tema.Ovaj reljef je nastao 1491-2 godine.Do tada je glavna tema bila Compassio Marie. ali je koren vizantijsko oplakivanje Hrista-deo Hristovih muka. ali da je to bilo misticno zacece-toplota koja se spojila sa vinovom lozom i u jesen proizvela eksploziju vina. Bitka kentaura-/1491-2/Sam Policiano je insistirao da Mikelandjelo napravi ovaj reljef/mezzo rilievo/. umesto zrela i starija.Ovo delo je troppo finito-previse dovrseno.Statua je jako ispolirana. dok je Pieta bezvremenska predstava. Nakon smrti Lorenca Velicanstvenog.izlozio I pokusao da protumaci niz antickih mitova.Ovakvu postavku ce M. sa Severa Evrope.Koncept kruznog pokreta-kosmickog vrtloga.Mikelandjelo rano ulazi u vatikanski krug. a sam bog je inkarnacija ponovnog odumiranja zivota.Ali. Mikelandjelo nije precizno prikazao tekst.Nalazila se u Svetom Petru.Pristalica Pitagorstva u opsirnom epu opisuje “metarmofose”. ali niko nije imao snagu kao Mikelandjelo.U kompoziciji kruzni pokret polazi od Tezejeve14 ruke. Bahus/1496-7/ je jedno od najkompleksnijih bozanstava16.Po neoplatonizmu pijanstvo/Landino. Mikelandjelo ide u Bolonju. radosti.Istorijski predlozak za ovu kompoziciju je Bokacova12 Geneologia Deonum i Ovidijeve13 Metamorfoze.Oko nje mora da se kruzi i po tome pripada visokoj renesansi-uspostavljena je ravnoteza sadrzaja i forme. povezao ga je sa kardinalom Jean Villerom.On ima tupi. da da skulpture koje kao da su zatocene i prozete pozadinom. ostvaren je vec ovde.Trazena je Bogorodica sa Hristom na krilu.Iza je figura satira koji drzi grozdje-on je inkarnacija budnosti. 1496 odlazi u Rim.Simbol:vinova loza. nesvesni.na kovcegu je nedostajao andjeo koji drzi svecnjak-to radi M. 8 . Tema je iz XIV veka. koji poseduje kolekciju rimske skulpture. najekspresivnijih umetnika.On je jedan od najemocionalnijih.On je bozanstvo vegetacije /koje se kao i sve rastinje u prirodi stalno obnavlja / i stoga vezano za podzemlje/gospodar mrtvih.Mikelandjelo je preko Policiana morao da zna. a noge i glavu mu pridrzavaju Jovan Jevandjelist i Marija Magdalena.Tezej mu pomaze da savlada kentaure. raditi u poznim delima.M su napadali zbog toga. sto govori da je Mikelandjelo jako polagao na dovrsetak dela.Bokaco kaze da je Zevs oplodio Semelu./. zivota. koga su u XVI veku otkupili Medici.Ipak. kao i ostala bozanstva vegetacije/. da Bahus izrazava tri faze zivota.vino I pijanstvo.kao I Prokula I Petronia. kod Mikelandjela postoji otpor prema zavrsetku dela-non finito/kasnije ce se to dogoditi sa sv Matejom i Robovima.Sacuvan je ugovor za Pietu/1497-8/. a onda se dogodila smrt. a Galli je dodao da ce to da bude najlepsa skulptura. koja je povezana sa idejom smrti jos od Egipta. 14 Tezej I Piritoj. koja utice na coveka.Bogorodica je mlada i lepa.U Rimu symbol:plodnosti.pantera.falus. jako je popularna u Italiji XV veka. 13 43 pne-17 pne.Asocijaja je Bogorodica koja drzi dete.Renesansa se interesovala za kult Kosmickog Bahusa-on je neka vrsta kosmicke sile.Kod Mikelandjela postoji i fascinacija i otpor prema Leonrdu.Jakopo Galli je bio posrednik prilikom sklapanja ugovora. a posle ga vidimo u Bitka kod Kasine i na Strasnom sudu.Duboki reljef je preuzet iz antike. za ovu semu je Leonardova Tajna vecera.Bitan je uticaj sa portala San Petronia-neke slike sa Sikstinskog svoda su pod uticajem ovih reljefa.Ovde njeno lice ne izrazava takav bol12 1313-1375.

Mikelandjelo je grublji u obradi/realizam/.M je u poznim godinama bio pod uticajem reformatora u Italiji. sa podignutom rukom. ukazuje na neumitnost sudbine svakog coveka. ali ono sto vide tvoje smrtne oci proistice iz tvoje duse.To je povezano sa istorijskim okolnostima-Medici su prognani.Verovatno je video Leonardov karton sa Svetom Anom. a ona u svetu materije je njen odjek. tek ce to uciniti Rafael. neoplatonicari se ugledaju Plotina17. a leva otvorena.Lepota je celina. to je ucinio jedam njegov ucenik i sledbenik-Danti. Lepota se tumaci povezanoscu sa neoplatonizmom i neporice se njeno hriscanstvo i emocionalnost. u formi dijaloga.Metaforicno se tumaci kao zatvor/Dzon Don. ali je malo verovatno da bi iz ove poze mogao da napravi nagli pokret.U jedom sonetu.U ranim godinama nema klasicnih anatomskih studija.Mikelandjelo nije napisao traktat. nije zatvorena temom.David je od pocetka shvatan kao zastitnik grada. a isto je i sa M. istinska lepota-l ver dell belta i postaje forma universale. on je vanvremenski.Nakon Mikelandjelove smrti javile su se kritike Piete.U tumacenju lepote. koja je mortal velo-smrtni veo.18Kod mladog Mikelandjela nista nece unistiti lepotu. pa i Hrista. koji je vec bio klesan-bocno je malo uzi nego sto treba.Lepota postoji u materijalnom svetu i M ima strastveni stav prema njoj.Ovde je Mikelandjelo dao univerzalan pojam sile. aludirajuci na utrobu. Za kim zvona zvone-utroba je tamnica.Danti.U Eneidama u V knjizi govori o koncepciji lepote i apsolutnoj lepoti.Za M ideja lepote je u misli umetnikovoj.u utrobi nasih majki svi smo zatvorenici.U hriscanstvu desna je pod zastitom boga. Ova je Madona vrlo muzevna.Prica postaje univerzalna. on pita Ljubav sta je Lepota-da li ono sto vidi ili unutarsnji lik?Lepota postoji.Umesto da bude decak. kamen i pracka se ne vide. Po povratku u Firencu.Uradjen je u bloku. ali nema prave emocionalne veze izmedju nje i Hrista.M cesto koristi reci kao occhi mortalis –smrtne oci. on ima i herkulijanski karakter-oni se povezuju od ranog hriscanstva i olicavaju fortitudo-snagu.U njegovim ranim sonetima vidi se njegov zivot. i tek tu postaje prava.nema grimasu. a zivot je put od utrobe majke do utrobe groba/. za razliku od neoplatonizma. u kome pise o savrsenim proporcijama i gde je sabrao M stavove o umetnosti.Mikelandjelo vise neslusa savete Albertija. sto je opet bitno za neoplatonizam.Oko 1504 je organizovana skupstina na kojoj se raspravljalo gde ce biti postavljen-da li pri katedrali ili ispred Palazzo Vecchio?/sad je u Akademiji u Firenci/. ona mora da se posmatra i M zeli da je stvori.Signoria porucuje i 17 Plotin 205-271.Donatelov David je otkupljen od signorie i postavljen kao javni spomenik. gde lepota postaje bozanska. ali ona ulazi u srce i tu postoje slika srca-imagine del cor.U jednom anonimnom pismu stoji da je Pieta luteranska i priziva bozije sile da je uniste.M ima drugi put. ona je tiha.Smatralo se da je luteranska zbog nemog prihvatanja sudbine/doktrina protestanata je da samo vera spasava i nista drugo/.svoja predavanja objavljuje 255. 18 V. on je zreo.Njegovo delo je osnova za svaku misticnu teologiju. slicna Heraklovoj pobedi nad Antejem.Leonardo je naucnik i pokusava da prodre u zakone prirode.Hrist je medju njenim kolenima-kao u utrobi. koji kaze da svaki detalj treba predstaviti savrseno. ali je bitno njegovo dosezanje lepote.Dante kaze da je Davidova pobeda nad Golijatom.Njega ne zanima priroda. a leva pasivna.Nista ne govori da je to David-nema Golijatove glave. U njemu je prepoznata herojska dimenzija. vlada svojim emocionalnim i fizickim zivotom. dat ovako. dugo niko nije mogao da ga ponovi.Samo gest njene ruke oznacava prihvatanje sudbine. ali kontrolisane-kao u antici.Trattato delle perfette proporzioni.desna strana je mirna. kao sa pocetka XV veka.Menja se ustav. vec lepota kao nesto transcedentalno.Kontrast levo-desno jos od antike se primenjuje-desna je muzevna i aktivna. dolaze Francuzi i radja se ideal republike.Briska madona i David su statua virile.Firenca ponovo trazi skulpturu.On tvrdi da lepota nije zbir detalja u celini/tako se razlikuje od Aristotela/. kada se vraca u Firencu. Briška Madona-nastaje prvih godina XVI veka. njima vidimo lepotu.Ona su do nas dosla kao “eneide”-sest knjiga po devet predavanja.Hrist. a ne skup detalja.vec ogledanje celine u detalju. U kompoziciji je primenjen kontraposto.Pricalo se da on tek treba da krene. herojska rasa se radja. Porucila ga je gilda lana za katedralu. Da bi se stvorila lepota.Firenca 1567 9 . njegova shvatanja o umetnosti i odusevljenje prema lepoti coveka.Lepota materijalnog sveta je emanacija ideje ili odsaj sa lica Gospodnjeg.On je gospodar. koja je samo u kosmickom umu. ali ne i u vreme kada je radio Pietu. mocan. David je i vizija Herakla kao antickog junaka.neoplatonicar.U Vizantiji postoji tip Bogorodica Platitera.sve do nasih dana. herojska i cvrsta kompoziciono. cista i savrsena. David-covek ponovo postaje gospodar sopstvene sudbine. mlad covek.

David je nastao 1501-4.Inspiracija je preuzeta iz antike-Hadrijanov mauzolej. i to je reducirana verzija pocetnih ideja iz 1505. za katedralu. radi se o posebnom duhu otvorenog univerzuma-skulptura koja se kao nedovrsena stalno otvara sa novom energijom. a kod Mikelandjela patnja je unutarnja.Hrist se boji i bezi.To je aluzija na Hristova stradanja.Shvatio je da je utamnicen ovim delom izgubio celu svoju mladost.Koliko god da je miran. Tondo Taddei iz 1505-dijagonalni smer Hristovog tela.19 Bargello tondo/Tondo Pitti/-Mikelandjelo radi za Bartolomea Pittia.M je stalno prekidan u radu.Sa druge strane. ona je nedovrsena jer je i svet nedovrsen.Ispred je trebalo da budu Figure Robova/prigioni/. 10 . ali i u samom kamenu i samo kada se njegova ruka podredi intelektu.Zamisao postoji u intelektu.Tako je M i pravio skulpturu/a ne model u velikoj velicini/. koji zeli od Rima da napravi centar umetnosti. 1505 potpisan je ugovor sa kompletnom dokumentacijom kako je grobnica trebala da izgleda.David je porucen ubrzo nakon promene ustava u Firenci. coveka sjajne enrgije i moci.Dovodi se u vezu sa Laokonom. ali je uradio samo ovog i nije ga dovrsio-koncept non finito.Samo su tri figure Mikelandjelovo originalno delo. Leonardo i Mikelandjelo dolaze u Rim.Finalna verzija je u crkvi San Pietro in Vincoli. ali tu se zna uzrok muke i tu se energija oslobadja. ali bez neznosti kao kod Leonarda. a odnos Bogorodice i Hrista emocionalniji. ipak. duhovne prirode. ideja dela. kako bi se mogla videti sa sve cetiri strane. ali se taj sistem namece zivoj. on sam nije zeleo da okonca tu »tragediju grobnice«. u njemu nema smirenosti vec napregnutosti. i to je tacno.Koncepcija prvog projekta iz 1505 nije izvedena.Ideja Semplice modellozamisao da se umetnicko delo prvo ostvari u malom modelu. iako su ga zvali Il Divino.ali sve do 40-ih godina XVI vezan je za njega. sve ceiri fasade su podeljene pilastrima/hermama.Prica se vezuje za Julija II /1503-13/.Non finito se vezuje za taj koncept carcer terreno. smrt.Obicno se predstavlja kako je Mikelandjelo bio zrtva cetiri pape za 40 godina.M nije zeleo da postane dvorski umetnik i zato dolazi do sukoba.Hajder govori oo non finito-spoj razumnog I nesvesnog. javlja se i u sonetima. opet preuzete iz 19 20 Porodilji se nosi tanjir sa likom Bogorodice I hrista.On nije bio slobodan. a M radi slobodnostojecu.On je kamenu prilazio i napadao ga samo s preda.Kompozicija je piramidalna/veza sa Leonardom/.Herakla od Mikelandjela. zrtvu. iako je mogao sasvim da prekine sa radom.Vazari kaze da je grobnica trebala da bude slobodno postavljena u prostoru.uzrok se ne vidi. patnje.M je trebao da napravi 12 apostola.Jedina prava skulptura je Per forza di leva-stvorena snagom vidjenja. organskoj formi i dolazi do stalnog sukoba/Panofski/. ali to je izgubljeno.Glavni razlog je. i spasa i oslobodjenja nema. opet preuzet sa kartona Svete Ane.To je trospratna konstrukcija.Mikelandjelo strukturu kompozicije prilagodjava strukturi tonda. a ne modelovana.Ideja non finito.On je ovo njegovo delo okarakterisao kao La tragedia della sepultura-trgedija grobnice. ovde je forma organskija. koji je otkriven 1506. ali i vaskrsenje. ali je ovde veca zestina.Drugi deo je kad se u zivom kamenu izvlaci koncept. Tonda su jako popularna u Firenci.Sveti Matej je zatocen u mermeru kao nasa dusa u telu.Kompozicije ova dva tonda objedinjuju se u Tondo Donni20 Sveti Matej.Tondo Piti nastao je 1504. On se vise vezuje za pitanje Mikelandjelo I manirizam 21 M.Konveksni oblici kao da apsorbuju kamen iz koga se vade.Dovodi se u vezu sa filozofijom Djordana Bruna.21 Grobnica Julija II-Rim/1505-1545/ Mikelandjelo je dao sest ili sedam projekata za grobnicu.Volumetrijski sistem je veoma strog.Mikelandjelo i papa imaju slicne karaktere i moc. i to je razlog zasto nije dovrsio ovu skulpturu.pilastri govore da poznaje Vitruvija-imaju oblik ljudske forme/na cetiri dela. koji je stvoren u Firenci. kopao je i tada je strast za stvaranjem bila zavrsena.Jos je Plotin pisao da dusa vecito pamti blazenstvo dok nije bacena u telo i zato pati i »stalno se baca gore-dole«.Izabrao je stil visoke renesanse.Kod Rafaela isti motiv je miran i ljubak. radjen je na kraju ranog perioda.Po neoplatonizmu dusa u telu je u grobnicicarcer terreno-zemaljski grob.On je nadziveo papu.Javlja se motiv cesljugara-Jovan ga pokazuje Hristu. skoro egipatski. Rafael .Nije tipicno da se jevandjelist prikazuje u takvoj vrsti patnje .Grobnice XV veka radjene su uz zid.Najznacajniji je Vazarijev opis-na osnovu modela i skica.Dok je Briska madona tvrdo rezana. kopanja. tako stize do koncepta. ali to nece on uraditi vec Bandinelli.

finalnog obelezja otkrovenja. Iznad platforme trebala je da bude stepenasta piramida. 2. iznad zemaljskog.Robovi i Viktorije oznacavaju paganski svet.Pavle. Iznad prvog sprata je platforma-na cetiri ugla je trebalo da budu cetiri sedece figure Mojsije.Covek koji to razvije moze da kontemplira ideju tj. Julije II je umro 1513 i njegovo mesto je zauzeo Lav X Medici.Najpoznatije delo”Beseda o dostojanstvu coveka” 11 .Iste godine. Prvi nivo je natura corporale-telesna priroda. M pravi dva roba i Mojsija.I je hriscanski a tri zone su koncipovane kao ante legem. Grobnica sadrzi/idejno/nekoliko slojeva.Bez obzira koliko je trijumf vredan hvale. papa je prihvatio prvo Mikelandjelov projekat-centralne gradjevine sa kupolom. puno fizioloskih prohteva.Iznad figure pape treba da bude Bogorodica sa Hristom/jaca hriscanski element/. to su Akcija i Kontemplacija. Pavle i Vita Activa & Vita Contemplativa odnose se na Anima intelectuale. a Mikelandjelo je slobodan. ali i trijumf pape. koja je vode do spoznaje.Potom je izabran Bramanteov grandiozniji projekat. koji je privilegija samo coveka.Tako bi se Julije II istakao kao novi Sveti Petar.Pored Robova. po zahtevu sprovodioca testamenta Julija II. a grobnica bi imala dvostruku komemorativnu funkciju.Ostale zone se ne menjaju.U vreme Nikole V sredinom XV veka. njihova dusa je bacena u okove ljudskog tela i zato pati. Robovi oznacavaju natura corporale. Drugi nivo je anima razionale-racio. & V.To je smrtno telo.Od Platona se veruje da ljudska dusa ima dva krila.Papa ga je izopstio zbog njegove filozofije.sub legem i sub gratia. smrtnog. najverovatnije. na cijem je vrhu figura pape Julija II.Tradicionalana istorija umetnosti tvrdi da je centralni plan izraz sekularnog duha renesanse. III zona je mimo mikrokosmosa coveka. oslobodjenje i trijumf duse i koncept uspona duse. Mojsije i Sveti Pavle-sub gratia. u sedecem stavu na sedeljci koju su nosila dva Andjela. otkrovenje mudrosti i Boga i preseljene u Formu universale.Drugi projekat nastaje 1513.One su imale nesvesni izraz pobede. iznad mesta gde je i martirij i grob Svetog Petra. kao veciti papa.To je razlog spora M i pape. zahvaljujuci Fransoa I.Do toga se stize objedinjavanjem V. 22 1463-1496.To bi bila pobeda nad paganstvom. crkvi se dodaje novi hor. koji je tih godina sazdan na ideji harmonije anticke misli i hriscanstva.Mojsije. ona je univerzalna. 3.Izgleda da je grobnica Julija II trebala da bude tu.antike.III zona simbolise trijumf hriscanstva kao zavrsetka drevne mudrosti.To je vaznesenje duse u smislu neoplatonicarskog povratka u svet u kome pripada.Ovo je umetnicka inkarnacija Ficinove Theologia Platonica. gde je trebalo da bude sarkofag sa telom pape. ali pravi covek mora da kombinuje oba-Mojsije i Pavle su tako spoznali Boga.humanista I filozof.Viktorije bi oznacavale ljudsku dusu koja pomocu razuma uspeva da se bori sa strastima i pobedjuje ih. a isto je i u ranom hriscanstvu. njime covek kroti strasti.Konstrukcija je trebala da stoji. jer se crkva tada gradi.Robovi stizu u Francusku.c.Kamen temeljac je polozen 1506.Picco della Mirandola22 kaze da se dusa sastoji iz tri dela: 1. to je jedna te ista poruka. U okviru ove konstrukcije je kapela sa kupolom. kojeg vise zanima Rafael..Rec je o funeralnoj tradiciji-anticki hramovi centralne osnove su imali funkciju grobnica.Renesansa je harmonija antickog nasledja i hriscanstva.Personifikacije Aktivnog i Kontemplativnog zivota-vita activa i vita contemplativa. veciti trijumf hriscanstva kao spoznaje.Ispod nogu su im figure pokorenih neprijatelja-uzor antika.Tu su papa i andjeli. u Svetom Petru. a pre toga su bili kod Stozzia koji se brinuo o Mikelandjelu dok je bio bolestan. Stari i Novi Zavet-donose spoznaju Boga.U to vreme rusi se stara bazilika/Bramante/. Boga i postaje deo univerzalnog uma.Mojsije je i danas u grobnici Julija II u San Pietro in Vincoli.Trebalo je da se iskaze Scala Platonica-patnja. grobnice.Novi Sveti Petar je trebao da bude mauzolej pape Julija II. izmedju pilastara u nisama su trebale da budu Viktorije. po projektu Roselina.a. to je ipak domen zemaljskog.1512 odustaje se od ideje da se njegov grob tu postavi. sto je zeleo da sprovede kroz izgradnju nove crkve Svetog Petra.Vita contemlativa je uvek znacajniji. a i grob ne moze tu da se nadje zbog koncepcije prostora. borba.Menja se ideja da grobnica bude u crkvi. II sloj tumacenja se mora vezati neoplatonizam. za kojim se traga od Hermesa Trismegistusa.Pre toga.Robovi su simboli beznadezne borbe.Tu su i reljefi sa istorijskim kompozicijama. treci nivo je anima intelectuale-inteligencija.Julije II je zeleo Rim kao novi centar. ali to nije tacno.

Neki ovo delo vide kao politicku alegoriju. ali kod njega energija izlazi spolja i postoji spoljasnji uzrok patnje. kada umetnik iz samog kamena vadi ideju.Nastaju Boboli robovi/4/. besna. istice dramaticnu tenziju tela. koja se bori unutar njega. staticna. sigurno.Figura Rahilje radjena je po uzoru na Bg koja pati-Pieta iz 1515 godine venecijanskog slikara Sebastijana del Pjomba.Bukhart smatra da je on upravo sisao sa Sinaja sa tablicama i zatekao svoj narod u idolatriji i spreman je da kaznjava. cetvrti -Mikelandjelo je u Firenci i stvara neke figure/naziva se najherojskijom epizodom/.Umiruci rob sadrzi. a desna kojom drzi ploce zakona je mirna.Taj spiralni pokret tela nema lakocu kao u manirizmu.Ova skulptura najjace sugerise borbu figure da se olobodi kamena koji izgleda kao da je pritiska. Lea i Rahilja-izvedene 1542.najverovatnije su bili planirani za nizi deo grobnice.Robova je trebalo da bude 20-tak.Majmun24 je simbol onog najnizeg u coveku.Leva je otvorena ka zlu. a sada su to mladici dati u figuri serpentinati.Koncept non finito-otvorenog svemira. stabilno i na njoj pociva cela figura.Jasno je da ce Mojsije zauvek tu ostati. on ushicuje dusu. a u neoplatonizmu simbol Amor bestiale.Platon u Fedonu govori o Uznosenju duse. to nije tako. ali je znacajna i ideja o patnji duse. a u desnoj je zakon boziji. gde brojni kontrasti isticu fini akt na dramatican nacin. Nedovrsenost izuzetno ekspresivna. a njihov stil proizilazi iz Sikstine-ignudi su i stilski i ikonografski ekvivalent robovima.povrati pod jurisdikciju katolicke crkve.U projektu iz 1516 se gubi monumentalnost. 12 .On je simbol anima intelectuale.Iako je snazan/furor/ da unistava telo.Njegov stav odrazava nesvesno stanje.I ovde je majmun. koji je znacajan za analizu. a zahvaljujuci ravnotezi akcije i kon. veru u materijalnu lepotu kao emanaciju bozanske ideje. stici ce do poricanja forme. Pobeda je trebalo da budu zene sa krilima.Furor divinus je manija koja obuzima retke ljude i oni su sposobni da spoznaju boga. melanholicni izgled figure cesto se poredi sa personifikacijom Sumraka iz Kapele Medici. a robovi su simbol natura corporale.Mladic stoji na starcu »Resto prigon d'un cavalier armato«. ali zbog svoje misije ume da iskontrolise svoj bes i srdzbu.Oni su simboli najnizeg u coveku. Projekat iz 1533.Rob tzv Atlas jedva da je skiciran u bloku kamena.Mikelandjelu nije bila namera da da istorijsku licnost u odredjenom istorijskom trenutku.Robovi-Umiruci i Pobunjeni.penje se i spusta.Ali. da bi se uzemljio.Kaze se da je robove inspirisao Laokon.Neobicna snaga muskulature torza. aludira na gubitak slobode Firence ili kao predstavu platonske ljubavi.Sposoban je da kontemplira Boga.Energija uvek ostaje zatvorena-uzlazni pravac energije ide od jedne noge. 23 24 artes liberales jer je julije II bio veliki postovalac umetnosti. Izuzetna napetost prozima delo.Leva strana se cini kao da ce se pomeriti. to je ozidana grobnica sa manjim brojem figura/treci/.sa ulogom da pridrzavaju gornje delove.Rob koji se budi-ne zan se tacno mesto koje je bilo namenjeno ovim robovima na grobnici. Mojsije je spona zemaljskog i translunarnog sveta. isto stanje prozima Proroke u Sikstini.One predstavljaju kontemplativni i aktivni zivot./1513-16/.Mladi rob-rane 1530-te.Rob sa bradom-je najdovrseniji.Postoji misljenje da je Pobeda prvobitno bila namenjena fasadi crkve San Lorenco u Firenci.Mojsije ima rogove zbog gresaka u Vulgati. jedino je leva starna dobila nesto dubine.Mozemo da uhvatimo kreativan trenutak. Pobunjeni rob kao da se penje i kao da zeli da raskine okove koji ga sputavaju.Naglasena je elegantnija varijanta nego kod drugog roba.One su Jakovljeve zene.M se verovatno posebno divio toj slici.Jos je Heraklit pisao da je razlika izmedju majmuna i coveka ista kao izmedju coveka i bogova.Mikelandjelo je imao tragicnu ljubav prema mladicu Tomazu Kavaleriju i smatra se da je ova skulptura odraz toga.Vazari je tvrdio da su robovi simboli provincija koje je Julije II pokorio. Condivi da su to personifikacije atres liberales23. a toga ovde nema.Mojsije vidi Furor divinus-bozansku mrznju. on jeste u tenziji. sto nije tacno. jos uvek.Nije stran stav da je materijalna lepota znacajna i da je izraz bozanskog.To je stariji covek.Dole je lik majmuna. gnev.Vazari eksplicitno identifikuje ove figure kao Labanove kceri. ali oni su bili pozitivan simbol.Ovi robovi dati su Medicima od strane M necaka.1564 bili su smesteni u Boboli vtrovima.pre definitivnog odlaska u Rim 1534. Veovalo se da su majmuni to jer simolicno oznacavaju slikarstvo kao “imitiranje”koje je nastupilo u umetnosti posle Julijeve smrti.

Predpostavlja se da je ispod trebalo da budu Cetiri Recna boga. na padu dusa je presla Cetiri reke Hada: 1.Trebalo je dodati i grobove papa Lava X i Klementa VII.To je period najvece kreativnosti.figure Vraca su dovrsili M pomagaci.lice mu je u senci.Kod Mikelandjela je sve mnogo umnije.Dusa ne pada sa neba. a samo jedna uvode-ideja ? hoda. kao da simbolicno pruza mogucnost za bekstvo duse.Ponovice je tek Bernini za papu Urbana VIII i Aleksandra VII.Sacuvan je crtez Djulijanove grobnice sa dijalogom Noci i Dana. gde pokojnik lezi na sarkofagu.Razmak izmedju figura nad grobom-poput pukotine. a Lav X koji glorifikuje vise vlastitu porodicu nego papsku drzavu.Panofski kaze da su cetiri reke simboli Materije-najnizeg stupnja u neoplatonicarskom univerzumu/mondo sotteraneo/. oseca se mir.ucenik Sokratov. Stiks-tuga. koje olicavaju apstraktne ideje. Projektovao je unutrasnju arhitekturu i skulpturalnu dekoraciju. proucavao je krvotok. grobnice za Magnifice/starije/ nisu uradjene.Ovo je ocuvano u hriscanstvu i ponovljeno kod Dantea u Inferno/prolazi ih sa Vergilijem i stize do Koknita.Ispo figura. Bitan je problem numerologije i ucenje o cetiri temperamenta. ukrasena nizom korintskih pilastara od crne pietra serena. Flegeton-vatreni.zamisljen. ozbiljna. kada se okupljaju ucenici.To je bela soba.Ta oblast je podlozna vremenu.Poznanstvo sa Tomazom Kavalijerijem odrazilo se i na njegove crteze.Ova zamisao je redukovana i na kraju je ostvarena polovina zamisli-projekat je ostao nedovrsen. sa lanternom na kupoli i sa malim prozorima gore. tu je Juda potopljen/. renesansna konstrukcija. dusa obuzeta srdzbom i besom 4. koja se dovode u vezu sa Cetiri Reke Podzemlja.Njeno funkcionisanje odredjuju toplota i 25 26 Ove figure su trebale da upotpune spomenik Lorenca Velicanstvenog.Prvi put je zokruzena arhitektura i skulptura i ceo prostor u funerarnoj prostoriji. koja je jednostavna. u staroj sakristiji sahranjen je Kozimo.Lorenco je sa slemom.U njemu je video inkarnaciju neoplatonicarskih idejasvetlost sa lica bozijeg najbolje se vidi na muskom telu Kapela se nalzi u crkvi San Lorenco. na stranama sarkofaga su personifikacije Cetiri dela dana /ispod Lorenca-zora i sumrak. Prostorija grobnice ima puno otvora-vrata. izolacija od svakodnevnog sveta.dusa je obuzeta tugom 3. u kontrastu sa detaljno rasclanjenom arhitekturom od belog mermera/od koga su i nadgrobni spomenici/. uticaj od Kardinala Djulia Medicija. Lorenco je sa figurama Zore i Veceri nad sarkofagom.Ta II zona je oblast Prirode-natura. sto je u skladu sa Mikelandjelovom preokupacijom o smrti. a Djulijano je najmladji sin Lorenca Velicanstvenog i vojvoda od Nemura.u kojima je glavna licnost je Sokrat 13 . kruga oko pape. nego ispastahristijanizovano kod Dantea. jasna. a Djulijano sa figurama Dana i Noci.Telo je grobnica duse.Mikelandjelo je promenio koncept anticke i srednjovekovne koncepcije gobnice. a Djuliana-noc i dan/. jecanje ridanje.vezan za dvor Marka Aurelija.Neoplatonizam pravi spoj ova dva tumacenja/Landino/-Cetiri reke su cetiri vrste tuge koje prozimaju ljudsku dusu. ali i sam Mikelandjelo je uticao na koncepciju.Prekoputa je oltar. ali je izvedena Bogorodica sa Hristom i Svet Kuzman i Damjan25.Druga dvojica su mladjiLorenco II je unuk Lorenca i vojvoda od Urbina.Svetlo je difuzno. To su cetiri vrste pada duse.Soneti iz tog perioda posveceni su temi smrti. rec je o osam slepih otvora. Kokit-u koju se ulivaju sve reke. a bocno su grobovi vojvoda/na bocnim zidovima/.Jetra je po njemu centar. Lav X je zeleo da tu bude grob njegovog oca Lorenca Velicanstvenog i strica DjulijanaMagnifici/njihovi grobovi su bili u staroj sakristiji/.Concetto odrazava uticaj dvorske atmosfere. U III zoni su Lorenco i Djuliano-oznacavaju oblast animae-dusa koja je oslobodjena materije i prirode i sposobna da kontemplira Ideju/Boga/.Kapela Medici/1519-1534/ Od 1520 pocinju projekti. Aheron /onaj koji ne moze da se raduje/-dusa gubi sposobnost radovanja 2.mnogobrojne knjige u formi dijaloga. koji je papin rodjek.Platon ih tumaci u Fedonu-kosmoloska sema-govori o Sokratovoj poslednjoj noci. dusa biva ispunjena vecnim jadom.Nikada pre nije data takva slika smrti. Cetiri dela Dana oznacavaju protok vremena koje ubija. zatim sledi dijalog o postojanju dve supstance26-dusa i telo. patron je ovog projekta. Platon 428 pne-347pne.Pokojnik ovde sedi u nisi. ona je sacinjena od forme i materije. ubijenog u zaveri Paci. radi sve do 1534 kada konacno napusta Firencu i odlazi u Rim. i M je jasna ali je modelovana na intenzivniji nacin.Za razliku od Bruneleskijeve stare sakristije. a kod Berninija trijumfalnije./Galen. Prva zamisao bila je da grobnica bude spomenik u prostoru.

a planeta Saturn/crne misli i moc kontemplacije/. a dat je kontemplativno. njen pogled usmeren je prema tlu. Lorenco je simbol ova dva karaktera.Njegova dusa je presla samo Aheront. koje treba da padnu/stalno kruzenje uspon i pad duse/. ali takva figura moze da znaci i alegoriju slikarstva. Mikelandjelo je podrazumevao i Ideju u neoplatonicarskom smislu i ideju koja je inkarnacija Boga-Hrista. koja je Ideja/kod Ripe/. koje oznacavaju nerodjene duse.Ljudska dusa je sa jedne strane intelektualna i poreklo joj je nebesko.Engleska misao u XVI veku je obojena melanholijom. on je i darezljiv-drzi dva novcica i nudi ih./tada ima i stafelaj i kicicu/ Djulijanov stav je napet. dakle formira ga hladno i suvo.element je vatra.Znanje je univerzalno. Mikelandjelo ce se vratiti zdepastim formama.Madona nije potpuno zavrsena.Lorenco je nalakcen na saku-Melanholik. Panofski kaze da je Djulijano jupiterovac.Furor Divinus postaje Furor melancolicus./ koji su u antici vezani za obred ociscenja. ali Jupitera ovde nema. a spasava jedino one koji veruju/Spas kroz veru/. odgovara mu vazduh.Oni gledaju pravo u Bogorodicu. doba dana-Noc. kao i figure zgrcene dece.Telo im je snazno.Kada se bude vratio u Rim.Trebalo je da tu bude i slikana dekoracija.I kod Mikelandjela broj cetiri ima veze sa ovim razmisljanjima.Numerologija je bitna za umetnost XVI veka. tisini.Bitni su zbornici amblema.On je jedan od ucesnika dijaloga u Dvorjaninu od Kastiljonea.Jedna njegova noga je uvucena. ali samo pojedincima? Kolerik-formiraju ga toplo i suvo.Cesto umesto prsta moze da stoji povez preko usana/Rippa/.Reka Flegeton. planeta-Mesec.Doba dana je Suton.jer umetnost imitira kreaciju boziju.U Fedonu se kaze da covek ima dusu sacinjenu od kontrasta-kontrast budjenja i padanja u san. a glava mala i nezna. dusa se budi i pada. vrstom krvi. reka-koknit. a Lorenco vita contemplativa.Njihova dusa kontemplira Boga. kome je kapela i posvecena.Zna se da je Djulijano bio melanholik i posvecen kontemplaciji.On je capitano della chiesa-vodi racuna o crkvi. u hriscanstvu-hetimasija/. kao i on na njih.oni hule na Boga.Obojica su u odelu antickih vojnika.Svet je stvoren na osnovu numerickih principa.I sveto pismo je prozeto numerologijom-4 jevanjelja. element-voda. Cetiri strane sveta. Demokrit je iskopao sam sebi oci da ga spoljni svet nebi ometao u kontemplaciji. koju prouzrokuje jetra.-tetrada/.u hriscanstvu se veruje da je Bog stvorio svet na osnovu numerickih principa.kod Bogorodice. element Zemlja.Cetiri vrste krvi daju odredjeni temperament. Dusa Melanholika je proizvedena u odsustvu toplog i vlaznog.U Antici. a sa druge strane je culna i poreklo joj je zemaljsko/U Siktini iza proroka nalaze se dva genija duse/.Oni kao da su i gole koze i odeveni/sto je odlika manirizma/.Od antike se to vezuje za Cetiri godisnja doba. on je predstavnik Vita contemplativa. a Galen je smatrao da je to najgori tip karaktera.Pjetro Bembo ga pominje u tekstu Il vulgar lingus.Iznad u lunetama-freske iz knjige MojsijeveBakarna zmija.Maniristi uticu na Mikelandjela.Sve do rodjenja kontemplacija je u misli. dan.To je vazno za umetnost. a dete se okrece prema njenim grudima. sake prefinjene-odlike manirizma. 14 .Ficino u De vita 1489 govori o konceptu melanholije.Picco della Mirandola tumaci Stari zavet numeroloski-Heptareus-7 dana stvaranja-bitno za Sikstinski svod.Dok je Mojsijev narod bio u pustinji 40 dana. Pored Djulijana je trebalo da budu Nebo i Zemlja/la Terra/. militantan. koja je prirodjena svim karakterima. a ne podvojeno-tako je i ova dekoracija sveobuhvatna.12 apostola-vezano za Pitagoru.kao i Pitagora.On je bio aktivan. IV zona predstavlja Um-divinus intellectus-toj zoni pripada Bogorodica.Zato stoji prst na ustima.On predstavlja vita activa.Panofski kaze da su trebalo da stoje prazni prestoli.Smatra da dusa biva odredjena sokovima tj.Okrenut je Sutonu i Stiksu.U renesansi se smatralo da je melanholik genije.Zbornik Cesara Rippe sadrzi ilustrovan pojam Ideje-prikazan je identicno ovoj Mikelandjelovoj Bogorodici sa detetom.Panofski pominje Juditu.vlaznost. ali i mir.Doba dana je zora. Lorencu je posvecen Il principe Makijavelija. Sangvinik je najidealniji. a druga je izbacena.U trecoj luneti iznad Bogorodice-Vaskrsenje hristovo. a planeta je Jupiter. koji salje zmije da ih kazne.a planeta Mars. Flegmatik-hladno i vlazno.Rafael je smatran genijem melanholicarem. izrazava potrebu za akcijom.To dete je priroda koja sisa mleko od majke.Formiraju ga toplota i vlaznost. on prelazi Aheront i Stiks.Ovde je spojeno neoplatonicarsko verovanje uspona duse sa hriscanskim verovanjem vasrsenja u Hristu.To su sacuvali Arabljani.Doba dana-podne.

naznaceno je odustajanje od lepote.Umetnost je vazna jedino ako sluzi religioznosti. da bi pomocniku naredio da spoji fragmente. ali ne i da restaurira levu nogu Hristaona nije vracena. kod njega postoji nesto spansko-kada dusa primi fizicku patnju dolazi do spoznaje patnje po sebi. a tamo gde su brazde od dleta.ni ideje/. fizicka lepota bila odsjaj bozanske lepote.On je smatrao da je citav njegov zivot protracen. nego onaj ko je pokusao da spase republiku. Dolazi je do promene prema idealu lepote. Vazari kaze da je m bio besan sto su ga pozurivali da zavrsi i on je bukvalno napao svoju skulpturu cekicem i dletom. Hristu. pojam svega onoga sto je smrtno. rastoceno.M vlastiti zivot dozivljava kao patnju. dolazi u poslednju luku na olujnom moru u krhkoj barci. da na kraju to smatra velikom greskom i ljubavne misli koje je imao cine mu se ispraznim i dalekim. on ove ideje odbacuje.vec i cisto slikarskim elementima svetla i senke.mucenje.Statue nisu izrazene samo formama.Mikelandjelo nije hteo da uradi prave portrete. da je vodjem talasima fatazije i da mu je umetnost bila idol i vladar. ali mnogo ljudi razmislja o smrti i fizickim mukama. Poslednji deset godina M zivota nastala je za firentinsku katedralu Pieta Rondanini/ime dobila po palati u kojo se dugo nalazila/. vec je iskrena/Soneti/. polomljena je jedna ruka i ostala je rupa-ekspresivni naboj praznine pre Henrija Mura. sto nije retorska fraza kao u manirizmu.U sonetima kaze kako pristize na kraj zivota.On je opsednut Hristovim stradanjem i patnjom.Sada.ali bez ekstaticne Lojoline varijante.U Firenci je ta ideja ozivela i Mikelandjelo u Rimu pati za sudbinom Firence koja je postao monarhija i za emigrante iz Firence je napravio ovu Bistu u Rimu. razjedeno. ova figura vrca od energije.M je ovde dao fizicki dozivljaj bola i patnje u trenutku kada se Hristov Passio zavrsava i kad Marija Magdalena i Josif iz Aritmeje donose Hristovo telo Bogorodici.Dusa stize do bozanske ljubavi.interesovala ga je samo opsta ideja-zamislio ih je uopsteno u neraskidivoj vezi sa ansamblom kapele-arhitekturom i svetloscu koja ih okruzuje.On menja svoj ideoloski. preumorno.Tu je M usao preko Vitorie Kolone. koji sve izjeda i unistava ljudsko telo. ogradjuje se od neoplatonicarskog erosa.Ideja da Brut nije krvnik. Brut ima fibulu sa njegovim portretom.U Sonetu pominje rak. ona je esencija patnje i bola.racionalizam lepote.Po tome je Brut heroj.misli o korisnosti umetnickog dela kao kontemplaciji religioznoj vracaju.Zavrsena je oko 1555. pedeset godina kasnije.Nekada je za M.Pravi se paralela izmedju 15 .ni imitacija prirode. filozofski religiozni koncept.Govori gotovo apstraktnim jezikom. koja je najefektnije izrazena u telu muskarca.Uopste to je vreme krize u crkvi-reformacija se siri na severu.Realiticnoscu bi ostetio njen ekspresivni naboj.Napad kao da je bio na sopstveno telesno bice-u jednom sonetu svoje telo opisuje nesnosnim izrazima:crknuto.za njega je sada ljubav jedino ljubav prema bogu tj. racionalnosti.Odrice se i ljubavavnih misli i smatra da je jedina ljubav.a katolicanstvo je obezglavljeno.Eksaticki misticizam nije svojstven M.Na vrhu piramide je Josif iz Arimateje. bio je pod uticajem Savonarole i sada mu se.a ne krvnik.Na predhodnoj skulpturi glave Hrista i Bogorodice su spojene/neznost/.Jos kao mlad.Sira forma.Mariju M je zavrsio pomocnik. ljubavi i koncepta umetnosti. ljubav prema bogu.Nije zavrsen-non finito. Pieta za firentinsku katedralu Mikelandjelo je zeleo da ona bude u njegovoj grobnoj kapeli.Kod Mikelandjela nema nista od renesanse/realizam.Svetlost klizi preko uglacanih delova. a ovde su te dve skulpture apsolutno spojene i prozete.Ignacio Lojola pise Duhovne vezbe-koje su propovedale vrstu ekstaticnog misticizma i kontemplaciju fizickih muka Hristovih.Panofski kaze da to nisu njihovi pravi portreti vec otelotvrenje duse. efekat je svetlo-tamno.I ovu je skulpturu napao.Rim nikada ne bi propao da je ostao republika. realisticnosti. Brut-1542 To je njegova jedina sacuvana bista. ekspresivnost.kao neka vrsta autoportreta.M je pripadao krugu humanista koji su delili ideje luteranskog protestantizma/spasenje se postize samo verom/.Sudeci po njegovim sonetima i pismima zaokupljaju ga dve misli:o smrti i problem spasenja duse.Dolazi do promene u pravcu misticnog hriscanstva.Patron je bio Rudolfi.Ostala je non finito. Pieta Rondanini Ona je univerzalna i razumljiva svim epohama. bez maniristickih izduzenosti. do onog koji nas ceka sa rukama na krstu.Dzon Don/melanholicni genije formiran u duhu neoplatonizma/kaze«imam previse tela za sopstvenu dusu«.

za istoriju knjizevnosti vazan je njegov dijalog “O herojskim zanosima”iz 1585 28 Kvadratura slikarstvo 16 .Sest od devet scena Geneze ukljucuju prikaze drveca.Julije II je imao teoloskog savetnika u koncipovanju programa Sikstine. stradanju. kornisu nose okviri 12 ovnovskih lobanja. na koje se odnose i poetski tekstovi Sibila.Bitna je ideja o smrti.bruno je autor mnogih filozofskih. a na krajevima svoda nalazi se po jedan prorok. pomirenje i iscekivanje vaskrsenja.U centru je Nojeva barka-koja je prefiguracija Hrista kao instrumenta spasenja.U centralnom delu nalazili bi se ornamenti. ali je nema moliva. njihove vertikale su produzene u trake.U cetiri ugla spandiula nalaze se cetiri Starozavetne scene.Mikelandjela i Djordana Bruna27.Izgleda da je M nedostajalo znaje u tehnici intonaco koju je primenjivao uprkos savetima prijatelja Djulija da Sangala. dolazak Hrista.Sest od sedam proroka su u vezi sa vizijom Drveta Zivota. Umesto 12 apostola. Tumacenje Proproci i Sibile-oni u scenama Geneze vide veliko otkrovenje Novog Zaveta.U 8 svodnih odeljaka i prvobitno 16 luneta iznad prozora nalaze se figure koje predstavljaju generacije Hristovih predaka /2 lunete M je unistio zbog Strasnog suda/.Covek kada pokusava sa spozna sustinu mora da odbaci sve spoljno i iskustveno i da se posveti unutarnjem vidu-pomak prema nevidljivom/Dj. D e k o r a c i j a S v o d a S i k s t i n e/1508-1512/ F. ali je i tu primetna promena stila.on kao da pokusava da izmakne od utrobe.Hart. Na uglovima okvira oko centralnog dela i iznad svodnih odeljaka koji nadvisuju bocne prozore. prihvatanje.U ranim delima Mikelandjela imamo ideju Hrista u utrobi. a Hrist kaze da je to rodjenje duhom.U prednjem planu otac nosi telo udavljenog sina.Mikelandjelovo zanemarivanje telesnosti je teznja da se prikaze to unutarnje. 27 1548-1600. kornisa i tronova ispunjena su aktovima u boji bronze. koje nose nage figure oznacavaju simbol Rovena-hrast/.Ovu skulpturu je radio nekoliko dana pred smrt. preko svetog Duha.Izmedju deset transferzalnih traka je devet scena iz Geneze-pet malih i cetiri velike.Ovo se dovodi u vezu sa Jevandjeljem po Jovanurazgovor Hrista sa Nikodimom-hrist govori o ponovnom rodjenju. tacku oslonca.Bruno/. koje drze dve tkanine koje prolaze kroz razreze na rubovima medaljona iznad glava proroka i sibila.Zbog toga su Hristovi preci prikazani u lunetama oko prozora? kao fizicki nosioci onoga sto proroci i sibile vide.ovde je to apsolutno prepustanje.Tronovi-deo ogromne simulirane arhitekture citavog svoda. koje se pruzaju preko svoda i sastaju se sa tronovima na suprotnoj strani28.«Hriscanski dekakord?«/Rim 1507/-sadrzi indikacije da je dela Rovera pozvan da savetuje M u pripremanju programa.Po Hartu.To je beg koji nije ostvaren. Isaija prorok Hristovog rodjenja i njegovih muka. osim onih na krajevima. to je bio Marko Vigerio dela Rovere.Ova skulptura je lisena renesansne retoricnosti o patnji.Spljosteni svod bio je obojen u plavo i posut zvezdama.Sa leve i desne strane svakog trona. ali i misao o spasenju duse. franjevac kao i Julije II.Papa je najpre zeleo da bude naslikano 12 apostola. sede dve nage figure/ukupno 20 figura-injudi/. a Nikodim se cudi kako star covek moze biti ponovo rodjen.Kontinuirane kornise iznad tronova oblikuju okvir oko centralnog dela. a dve su prikrivene liscem i zirovima Ceo rad je trajao skoro cetiri i po godine. postavljena je alternacija Starozavetnih Proroka i Antickih Sibila. patnji. Dekorativni i istorijski program Siksta IV/strica Julija II/ zaustavljen je u nivou prozora.History of Italian Renaissance Art. Potop je prva od vecih scena.New York 1987 Mikelandjelo je sa I projektom grobnice Julija II/1503-1512/ posejao seme resenja svoda sikstine. ove figure nemaju nikakvu snagu. po jedan u svakom odeljku /spandrul-trouaono polje izmedju lukova/ izmedju lukova koji nose svod. Prvi deo svoda zavrsen je 1510.teoloskih I mnemotehnickih spisa.kompozicija je ponesto razbacana u poredjenju sa jedinstvom ostalih scena.Proroci preko svoda gledaju u Sibile.24 preostala prostora izmedju svodnih odeljaka.Figure postaju vece i snaznije.M se ovome usprotivio. Giralnde hrastovog lisca.

Zeleo je da izbegne ovu pordzbinu-potpisuje se kao skulptor.Za M ovi aktovi su vizija novog. Stvaranje sunca .Simbolisala je dugovecnost i snagu Rimske crkve. Bramante crkvu Svetog Petra.Ova. biljaka-cetiri dana stvaranja sveta.Velika je raznovrsnost tipova. unutar scena broj figura je smanjen. kao i druge zenske figure na svodu.Manifest ovog stila je Rafaelova Atinska skola. radjena je po muskom modelu. ovde imao problema sa papom/penjao mu se na skele/. 16 luneta sa 40 generacija Hristovih predaka. Mikelandjelo napusta firentinske i umbrijske teznje-lokalne osobenosti i stvara visoku renesansu u Rimu. Libijska sibila-sacuvana je studija crvenom kredom. polozaj u alternaciji sa ovnovskim lobanjama antickih zrtava-njihovo ucesce u Zrtvenom simbolizmu cele kompozicije. Pontifikat Julija II smatra se zlatnim dobom u istoriji umetnosti/kao doba Perikla/:Rafaelo tada radi Stance.Mikelandjelo je to od njih preuzeo.. inace blizak prijatelj pape. vrsta renesansne vedrine. kroz apsolutno jedinstvo izmedju ideje /price/ i forme/nacina na koji se prica iskazuje/29.U pocetku mu je bilo naredjeno da naslika 12 29 ovo jedinstvo se ubrzo napusta I dolazi do namernog antiklasicnog isticanja forme ili ideje 17 ./znalo se da ce biti oslikana/Smatra se da je Mikelandjelo bio prilicno slobodan u odredjenju teme.Slike visoke renesanse su potpune slike. ali su njihove dimenzije postale kolosalne/tesni okviri/.Sunce i Mesec su potamneli kada je Hrist raspet i cesto se prikazuju na dva kraja krsta.Njen bukvalan prevod otkriva izuzetnu povezanost teksta sa slikom. i girlande hrastovog lisca. probracenog covecanstva.To je jednobrodna gradjevina sa poluoblicastim svodom. kod njega se vise oseca njegovo vlastito prisustvo nego kod Rafaela.Vigerio dela Rovera opisao je Iskusenje Adama kao antitip Poslednjoj veceri.Ova vizija arhetipske poruke katolickog hriscanstva prosvetljena je u Dekakordu-dijalogom preko vekova koji vode Mojsije i Jovan Jevandjelist. Spandruli na cetiri ugla-starozavetne scene kao prefiguracije dolaska spasitelja kroz nasilje i smrt. a Mikelandjelo svod Sikstine. sto dela Rovera poredi sa stvaranjem Crkve iz Hrista. Stvaranje Eve-Bog. ove dve scene su odvojene/. Stvaranje Adama-bog pruza ruku i kaziprst kako bi dotakao Adama/cije ime znaci Zemlja/.Scena je tacno iznad Boticelijevog Mojsijevog detinjstva i papskog trona.Protivnik i konkurent bio mu je Bramante/1444-1514/. a plodove Drveta Saznanja kao suprotnost Evharistiji Kumejska Sibila-nalazi se tacno iznad mesta gde je nekad stajala mermerna barijera koja je odvajala deo kapele za papski dvor.Jos od pocetka oslikavanja imao je sukoba sa Bramanteom-insistirao je kod pape da se ukloni skela koju je B postavio i da se postavi nova koju je sam konstruisao.Kod Rafaela postoji slika idealnog sveta. 20 figura aktova drze medaljone sa scenama uglavnom iz knjige o Carevima. Na svodu Sikstine. Odvajanje svetlosti od tame je direktno nad oltarom. neka vrsta iluzionisticke simfonije.Covekov pad-Iskusenje i izgon iz Raja-M ovde ujedinjuje jednim velikim drvetom/Mazaco i Mazolino. U posledjem delu svoda. Predavanja To je period njegove pune stvaralacke snage.Ipak. 80-tih godina XV veka podignuta je kapela pape Siksta IV dela Rovere. verovanje da je zivot jedno teskobno stanje jer je covek istrgnut iz sveta ideja. ambasadora i dve visoke licnosti.U poslednje cetiri scene Bog lebdi na nebu. iako sa Bramantom nije bio u sjajnim odnosima..Arhitekta je Djovanino de Dolci. od onog dela u koji su primani ostali vernici. kao i Bramanteov projekat Svetog Petra-monumentalan.meseca. Zmija /valjda bronzana/ je prefiguracija raspeca/predmet studija manirista cak i Tintoreta/.Ona je sibila rimskih misterija.Ona stoji uz Stvaranje Eve.Kod M toga nema-za njega je od sustinskog znacaja neoplatonizam. jer se verovalo da se njena knjiga sacuvala na Kapitolu.Bog rasirenih ruku lebdi na nebu stvarajuci Sunce i Mesec. poza i izraza. tretiran samo kao zanatlija a ne umetnik sa ugledom.Izgleda da je M.kapela Brankaci.Objasnjenje sadrzaja nalazi se u III i IV stavci himne Veni creator spiritus. ali jedinstven prostor. po prvi put na Sikstinskom svodu stoji na zemlji u ljubicastom ogrtacu.

koji se moze videti i na Tondo Doni. Ulaz u kapelu nalazi se na istocnoj strani.Preko Koredja u baroku se postize potpuni iluzionizam.Postoje podatci da je Julije II prepustio ikonografsku semu Mikelandjelu/te se odustaje od koncepta 12 apostoja. Prva knjiga Postanja je osnova-Hriscanska teologija prezentovana je kroz neoplatonicarsko shvatanje.Smrt je vracanje duse u svet ideja-povratak ka Bogu.-Greh je pad duse. to je put deifikacije-obozenje coveka.Pre Sikstine. ali se one tumace od istoka ka zapadu. ali tumacenje i smisao idu od ulaza ka oltaru-to je neoplatonicarsko 18 .To je maniristicki kolorit.Od oltara prema ulazu hronoloski se nizu freske.Osnovna ideja neoplatonizma je povratak duse Bogu.M ovde objedinjuje hriscansku i neoplatonicarsku misao. nikada nije ostvarena. Jedan sistem je dekorativni-geometrijaska podela prostora-kvadratura slikarstvo. i aktovi injuda i medaljoni su sadrzinski ukljuceni u dekoraciju.Alfonso d' Este.Npr:Djulio da Sangalo u San Spiritu u Firenci.Sam zid je tretiran na skulptoralni nacin/da se iz kamena oslobadja jedna forma/. nisu samo dekorativni elementi. a na desnom Hristov zivot/sub gratia/. U Sikstini nije primenjen ni jedan od ova tri stila.vec potpuno novi-ovde nema skracenja. metalne boje/intenzivna zelena/. to nije tacno jer su mu pomagali majstori iz Firence. borba za oslobodjenje.Mikelandjelo je izabrao eru Ante legem /pre donosenja zakona/-Mojsijeva I knjiga Postanjada interpretira na svodu.Na pocetku rada Mikelandjelo je bio nesiguran u al seko tehnici. uspon u vise sfere.U poslednjih pet scena je Povratak duse bogu. zasto je tu kulminacija?Istorijski redosled scena ide od oltara ka izlazu. III sistem je Iluzionisticki.Imao je na umu nekadasnju podelu prostora. cija predstava je bila u oltaru/Perudjino/.u margini je nacrtao jednu stojecu figuru kako slika na skelama /nije lezao kao u filmu/.oltar /. pa i Vaznesenje ima u tom kontekstu svoj smisao.Arhitektonske okvire i intervencije u seko tenici radili su pomocnici. II sistem je takodje preuzet iz Antike. sto je u skladu sa neoplatonizmom.To je plasticni sistem-kaseta-slika se okruzi skulptoralnim ornamentima. a oltar je na zapadu.Covekovo uzdizanje od telesnog okvira ka bozanskom izvoru.Ljusko telo se smatra zatvorom-tamnicom duse./Tu je tron pape. nema elemenata od stuka. kao uzor imali M/. Ovakva stuktura pre ove. da bi se na kraju desio povratak duse Bogu.Dusa koja prvobitno boravi u svetu ideja u trenutku rodjenja pada u telo. jer je M rekao da bi to onda bila Casa povera jer su i apostoli siromasni/. Po Vazariju. onda celokupni manirizam potice iz Sikstine/Pontorno i Roso su pred sobom.To su hladne.Taj pad predstavlja rodjenje. Pinkturije radi ornamentalizovane slike u Biblioteci Pikolomini u Sijeni.Ako je ovakav kolorit M ostavio 1512.M je postovao zahteve samog zida:scene kompoziciono odgovaraju krivini tavanice.Freske na svodu komunicirale su sa ta dva prostora . sem figure Boga Oca.One su vrlo intenzivne.On je napisao jedan sonet gde je na satirican nacin opisao sebe . sto je suprotno idealu visoke renesanse.apostola u lunetama.Kančelata-pregrada je delila prostor vernika i uvodila u prezviterijum. gotovo drecave. tu je Stvaranje Eve/tu je pregrada-kancelata/.Za njega su bitni Ficino i Pico dela Mirandola.M uvazava staticne i dinamicne zakone samog zida.Ovo slikarstvo je u osnovi skulptoralne koncepcije. Postavlja se pitanje zasto je Nojevo pijanstvo zavrsna scena. i Rafaelo u Psihinoj sali u Farnezini u Rimu. osrednji umetnici koji su poznavali fresko tehniku.Na levom zidu predstavljene su scene iz Mojsijevog zivota /kao tipoloska prefiguracija Hrista-sub legem/. Girlandajo-Firentinci i Perudjino i Sinjoreli iz Umbrije. a tek od Mantenje se primenjuje na istorijskim kompozicijama u Mantovi/i Melozo da Forli ili Forti u kupoli bazilike u Loretu/. Mikelandjelo je oterao pomocnike i sve uradio sam.Sve to ostavlja utisak polu-reljefa. vojvoda od Ferare bio je jedini covek koji se popeo na skele dok je M radio. U kapeli je vec postojala dekoracija na dva zida.Ovaj svod se poredi sa Danteovom Bozanstvenom komedijom.On tavanicu tretira kao celinu. Kada su freske ociscene videlo se da su boje ustvari vrlo svetle i jasne. Prvobitno je ta kapela bila posvecena Vaznesenju Bogorodicinom. tegobna sudbina vezana je za materijalno.Ranije je dekoracija podeljene na tri sistema. Boticeli. to su istorijske teme koje su radili Roseli.I on ima korene u antici. ali je primenjivan na pejzaze.Boje je dobijao iz Frence.

Smrt je povratak.Noje je star covek koji razmislja.koji su u duhovnoj podeli najprizemniji. Potop je radjen iz vise pojadinacnih delova.tumacenje knjige postanja.Po neoplatonizmu postoji i povratni proces-remanacija-od sveta cula ka svetu ideja.Mikelandjelo pokazuje niz figura odvojenih u tri grupe.To je uspon duse. a potom se napio. gotovo ekspresionisticki u krajnjoj sceni.Ovde je izrazena neoplatonicarska teorija da je telo grobnica duse.Tezina svoda i njegov oblik je naglasen figurama Proroka i Sibila-to su najvece figure.Puti imaju funkciju karijatida. alternacija malih i velikih istorija.Jedino on moze da kontemplatira. isijvanje iz jednog-Od sveta ideja kroz svet cula.U globalu on prati tok starozavetnog izlaganja. za razliku od strogo politicke ideje donje dekoracije. i to ce maniristi preuzeti kao svoj zastitni znak.Ne moze se sve istovremeno posmatrati. a u zavrsnoj sceni je sam Bog/iz njega je sve stvoreno i bez njega se nista ne moze stvoriti/.Ako citamo dekoraciju horizontalno: • u centru je devet istorija • II zona svoda su proroci i sibile • III zona svoda su pandantifi i lunete. U centru svoda devet scena iz I knjige Mojsijeve/9 istorija/.U I planu je grupa koja sedi pored usahlog drveta.Deluje skulpturalno. Ni jedna figura nije izvan celine. simbolican povratak coveka Bogu.Njegovi sinovi se ne stide i nisu pohitali da ga pokriju.U vrhu.Kompoziciono postoje izvori za ovu 30 Prvo su nastale ove tri scene 19 . dok su mladi ljudi aktivni i pale vatru. mada nisu ilustrovani svi dani-6 dan je u dve scene-Stvaranje Adama i Eve.Centar svoda u idejnom i duhovnom smislu su devet panela/I zona/. potop je tragicna sudbina cele ljudske rase.Ova kompozicija nije objedinjena.Istorijske kompozicije su postojale u renesansi.Vlada kontrast izmedju dekorativnih figura u skracenju i glavnih likova bez skracenja. vec se javlja u Antici na slavolucima.Na ovim figurama javljaju se pretece figure serpentinate.To ranije nije postojalo u renesansi.Barka podseca na Konstantinov sarkofag iz crkve Santa Konstanca. kao i ostali umetnici u ovoj kapeli. umetnicki postupak je slobodniji. a druga dva sina ga pokrivaju.Smenjju se mali i veliki paneli. telesnih strasti. meditira o potopu.pijanstvo je metafora duse zatocene u telu.Gradacija tece od ulaza-na prvim panoima vidi se stroziji crtez. ali i horizontalno.Ovo je ideja o aktivnom i kontemplativnom stavu. rodjenje je nestanak.Postamenti na kojima sede Injudi su zavrseni pilastima. vec pusta zemlja u kojoj Noje kopa. jer je papastvo sada sigurno i nemora da dokazuje svoj primat.Ovde nije predstavljen vinograd.Ideja je i da pokaze primat pape.Novina-centalni motiv je pomeren u III plan.Tu se kaze da je Noje radio u vinogradu. koji kulminira u Bogu Ocu.Izmedju su »bronzano kolorisani« medaljoni.Ova dekoracija je neoplatonicarsko interpretacija hriscanskog uznosenja: Neoplatonicarsko ucenje o emanaciji-sve nastaje iz uma Jednog. ali se nikada nisu predstavljale na svodu. gde je data Prica o Noju /patrijarhu/kroz tri scene: Nojevo Pijanstvo-literarni predozak je I knjiga Mojsijeva.Dok je pijanstvo predastava tragicne sudbine pojedinca.Rodjenje je silazak duse od visih svera egzistencije na nize.Tesan prostor ispunjen je figurama.Table sa imenima proroka nose geniji. Svod se moze citati vertikalno-travej po travej.Nojevo pijanstvo je simbol sputane duse. izmedju kojih su proroci i sibile na prestolima. koji sebe stvara ni iz cega i povratak na covekov pad na telesno zemaljsko. Freske posecaju na reljefe. o tagicnoj sudbini covecanstva. odnosno. striktno izveden zatvorenih kontura sa velikim brojem figura.Prvi sin je ismejavao njegovu golotinju. sto je uticaj antike.U lunetama i pandantifima su Preci Hristovi.One su okruzene figurama Injuda. Nojeva zrtva-I ovde postoji alternacija mladih i starih figura. U datovanju se krece od istoka/Ulaza/30. u tradiciji cinkvecenta.smanjuje se broj licnosti. koji sede na mermernim postoljima. a u III je Nojeva barka. a u nisama ispod su portreti papa sa kraja XV veka. ali nista se i ne izdvaja iz celine. one su na mestu gde se svod obrusava na bocne zidove/istakao je tu bocnu ekstenziju/. imaju trodimenzionalnost. ali M sprovodi ideju tako da hriscanstvo spaja sa paganizmom.Neoplatonicarske ideje zauzimaju centralno mesto u M poeziji. u II grupa na steni.Postoji duhovno i stilsko jedinstvo.Postoji sugestija kruznog toka.Kapela je posvecena Bg Vaznesenju u skladu sa neoplatonicarskim uznosenjem. figure su smestene u razdvojene grupe.Iduci dalje. sa obe strane pandantifa su opet injudi.najblizi zemlji.

Bog se predstavlja u sceni stvaranja nebeskih tela/?/. malim naporom ruke drzi Evu uspravnom.Namerno je presecen plast Boga.M prihvata ovu tradiciju. ni prostorom ni vremenom.Kod stvaranje Eve on je u ljudskom obliku. a pocinje prezviterijum/pregrada/objedinjeno i stilski i idejno. ali se nalaze u saznanju Boga. Nojeva zrtva i potop su izmenjeni. zajedno sa Hristom.Bog je sveprisutan i u njemu je sve. kompozicije.U drugim scenam postanja Bog otac dobija sve vise ljudske crte i najzad staje na zemlju. tj.umetnici nisu uspeli tako lako to da izvedu. a ostale scene predstavljaju istoriju ljudskog pada. Ovde Eva otvara usta da udahne i zavisi od Bozije volje.Ovde su predstavljeni i uzrok i posledica iskusenja-tema neoplatonizma.U izgonu figure su potisnute na sam kraj kompozicije. a Eva je i u drugoj slici zadrzala pasivnost. ali daje Bogu tu energiju u pokretu:to je frontalno predstavljena duga figura sa ledja.Apsolutna lepota svojstvena Bogu ovde je olicena u liku Adama/muskarca/.Ovde je Adam onaj koji poseze za jabukom. uspavano telo Adama.Oni nisu jos stvoreni.Ovde je dat jedan kosmogonijski cin.Tu je i inertno.nego anjdjelcicima/. ni savremenici nisu bili sigurni kako se zovu.Adam je nemocan. jos od ranog hriscanstva. koje je radio.Bog stvara Adama dodirom prstiju-minimalnim naporom.Za te poslednje M.Bog je ogranicen svojim ogrtacem u jedan oval./Nikada vise. Scena je predstavljena iznad prezviterijuma. sugerisu vrstu slavoluka-tu.Figura Boga data je u ostrom skracenju. kako stoje ili sede pored drveta. ali to je objedinjnje dve faze stvaranja/nebeskih tela i vegetacije/. vracanje Bogu. to je iskra Bozija. Noje je prvo bio opomenut. naslonjeno na drvo.I put se pojavljuje Bog Otac iznad oltarskog prostora. one su u duhovnom i stilskom pogledu objedinjne.U I planu su figure. ali danas je uglavnom prihvaceno ovakvo nazivanje. Sledecih pet fresaka simbolisu uspon duse. Stvaranje Eve Scene u kojima se javlja Bog Otac su iskljucivo iznad oltara. a andjeo je metafora ljudske sudbine. Eva je kreirana iz njegovog uma.Izmenjeni su i izgledi lice i telo Adamovo.Ovde je on antropomorfni oblak. dok se kosmos nalazi u njemu.Njegove prelomljene sake u zglobu su znak nemoci-to ce kasnije preuzeti maniristi. zavisi od Boga.U srednjem veku i renesansi. upolje izbacen prema I planu.Nebo zauzima ogroman deo slike. on je jedno neoljudjeno stvorenje. uzrok stvaranja stvari.Opet imamo ikonografsko odstupanje sa dodirom. on je izvan hijerarhije kosmosa.neoplatonicarska interpretacija u gestu ruke. jer on nicim nije ogranicen.scenu.I dan-bog Otac je dat u zaokretu-bez predhodnika u starijoj ikonografiji. Stvaranje Adama Postoji razlika u predstavi Boga. Odvajanje svetla od tame Ovo je poslednja istorija.To je Kvercijevo Zrtvovanje Isaka/reljef/-antropomorfno predstavljane zivotinje/bik/ tipicno je za Jakopa dela Kvercu.U srednjem veku ovo je cin kada Bog uzima rebro Adama.Mikelandjelo predststavlja snazni spiritualni pokreti koji se siri u prostor.Bog Otac u jednom mocnom pokretu.Svet ideja je arhetip svega postojeceg na zemlji-to je Unutrasnji crtez disegno interno-u bozijoj zamisli je kreiranje svih stvari. a Eva je pasivna.Anticka Kosmogonija-Hesiod ostaje prisutna u hriscanskom shvatanju da je svet nastao iz haosa.Po neoplatonizmu. glava zmije i Adamova glava. u ranoj renesansi on gestom ruke stvara Evu.On je neogranicen prostorom i vremenom.Decija figura podseca na decije likove Hrista sa tonda. opet obgrljen putima/vise genima. Odvajanje neba od zemlje Ovde je Bog dat u spiralnom pokretu. Stvarnje sunca i meseca Tu je prikazano stvaranje vegetacije. a more mali.gde je jedini put primenjeno skracenje i zahteva pogled odozdo.Disegno interno se moze povezati sa Zamisli bozijoj-Eva je iza njega u ovom antropomorfnom oblaku. ustvari prestaje prostor vernika. Prvi greh i izgon iz Raja Ranije su se Adam i Eva zajedno prikazivali u ovoj sceni. a iza je naglasen horizont.Po prici Noje prinosi zrtvu kada je spasen od potopa. Ex 20 .Ovde je prvo data zrtva pa potop-zato sto mu je za potop trebalo veliko polje. oslonjen na zemlju.Adamove ruke.Mocni starac zatvoren je u oval./Ovo je nadracionalni cin stvaranja-ideja da su svi oblici i stvari postojali u Bozijoj zamisli pre nego sto su stvoreni na zemlji.

one se shvataju kao prorocice Hristovog dolaska-ante legem.Nihilo-ni iz cega. istorije komuniciraju sa predstavama proroka./anticke pucke.Moguce da ju je Mikelandjelo poznavao. koji zivi u vreme Dioklecijana i Konstantina Velikog. 21 .One su deo ante legem.Vezivale su se za Apolona i proricale su njegovu volju. Proroci i Sibile Proroci i Sibile se javljaju cesto u srednjem veku i ranorenesansnim ciklusima.Tu je i prorok Jona. dok je inace sibilsko prorocanstvo povezivano sa najavom samog Hrista.Od ranhriscanskog doba. hriscanske i hebrejske/gde se njihova prorocanstva smatraju najavama nastanka sveta i coveka.On je primio Hriscanstvo i napisao Divine institucionis . a prorci sub legem.To je neka vrsta »prorocke parodije«-jednoj sibili odgovara jedan prorok/stvara parove proroka i sibila/.Tako je Mikelandjelo sibile pridruzio scenama Geneze.a ne sholastickim interpretacijama.Marsilio Ficino u O hriscanskoj religiji-komentarise ovo delo. Prvi koji ih je sjedinio bio je Laktacije. sto je u skladu sa ovim delom.Ova knjiga je stampan u XV veku i dozivljava veliku popularnost u renesansi31.Ovde je I put iskazana hriscanska teologija na latinskom jeziku. svet je vrsta autokreacije Boga. rimski filozof i pisac. javljace se i dalje u baroknoj umetnosti. 31 teznja vracanja izvornim latinskim delima.Sibile su anticke prorocice i one se javljaju i u istocnoj i u zapadnoj umetnosti.Orakula Sibilina je zbir pesama u heksametru na grckom.

Mikelandjelo je ovde objedinio oba ova shvatanja-oni su priroda covekovog intelekta kojom je on sposoban da spozna Boga. Danilo.Kumeja prorice novo Saturnovo carstvo. proroci su uzbudjeniji i zele da sto vise proreknu.Pokret se ovde vezuje za pojam Furor divinus-pojam neoplatonizma.Jeremija je do scene gde se Bog prvi put pojavljuje/stvaranje Eve/. kit.Proroci su sve vise uznemireni i sve vise sposobni da proricu Boga. ulaz/ To je mocna figura zatvorena u oval. voda usahla.Poseduju snaznu intelektualnost i punu individualnost-i fizicku i duhovnu.Oni su ovaplocenje renesansnog humanizma-stremljenje ka misli.Platon u Fedaru govori o njoj.Oni najavljuju dogadjaje i tu su kao teza da je covek preko intelekta blizi Bogu. Isaija On je jos vise pokrenut-blizi je Bogu. a glava mu je podignuta direktno ka Bogu.I njegovi geniji su sada pokrenuti.one upozoravaju covecanstvo o svesti da ne bude zlo. u kojima je sadrzan covekov intelekt.Mikelandjelo menja tradicionalni prikaz proroka i sibila. Zaharije-/isticni zid. a koristi ga Platon. i tada u tom stanju. rasirenih ociju. novo zlatno doba.Velika je razlika u pozi: nogom iskoracuje napred.Reljefi Nikole i Djovana Pizana iz Pize su najblizi sibilama.Oni su himna stvaralacke misli trazenja pokusaja nadahnuca. Jeremija Oni su jos vise pokretni. Od ulaza prema oltaru tece promena-sto su blizi figuri Boga. ona je daleko pasivnija.Medjutim.On kaze da je srdzba bozija vrsta moci koju samo neki ljudi imaju.Kumeja je stara naborana i krupna.Inspiracija je nadjena u antickim figurama.a draperja je leprsava i ucestvuje u pokretu. pa je i M tako prikazuje.Jona gleda u Boga koji odvaja svetlo od tame.To je postovao i Mikelandjelo i ona je odmah ispod scene Potopa. mladu. Jezekilj. miran je. ali obogacuje dusu. teksta nema na knjizi. Joil-/I na desnoj strani svoda.Po ovoj Jononoj najizvijenijoj figuri znamo da je najblizi Bogu. one su u pokretu.Oni sede na tronovima.Po neoplatonicarskoj teoriji Sibila je zena bice bliska materiji.dat je u kontrapostu. ruznu zenu. Kumeja Ona se pojavljuje kod Vergilija u Eneidi i u 4 Eklogi. otvorenih usta. radu.M je u I knjizi svake prorocke knjige nalazio tekst.teski ogrtac.Ficino kaze da ta kontemplacija unistava telo.simbol njegovog Vaskrsenja.Ona je najvise inspirisana i najvise je spoznala Boga. jer su vinogradi osuseni.U hriscanstvu. drugi-volje.Neoplatonicari preuzimaju ovu teoriju.Sedam proroka i pet sibila su u cik-cak postavi. a ne kao vedru.Deluje kao covek koji je pokrenut. one imaju manju moc proricanja i proroci su blizi Bogu. preko puta Zaharija.Proroci su najblizi reljefima Jakoba dela Kverce na portalu San Antonio u Bolonji.Teska draperja izoluje figuru u blok.Kod M. Jona On je iznad oltarskog zida.Taj naboj se kod proroka povecava od ulaza prema oltaru.Dante je opisuje kao staru.Iznenda je prozet kontemplacijom Boga. usavrsavanju i savrsenstvu. sposobna da prorekne tragedije covecanstva i zato je najjaci prikaz uz scene stradanja.Tokom srednjeg veka ta lepa prorocica je izmenjena. Ficino smatra da je jedan genij-genij znanja. ali i u trecentu i cinkvecentu. dok su one.Ona do Nojevog pijanstva. kao i Mojsije.One se ranije/srednji vek/ predstavljaju kako nose svitak ili knjigu. kao mirne figure.Figure iza su geniji.Tu je riba.Zbog toga sto su paganke. Sibile Defijska Ona je najpokretnija. koji je u vezi sa scenama iznad. mirnija od Proroka./sa Sibilama je obrnuto/.Decak silazi sa neba i od tada je sve na svetu savrseno-ranohriscanski teolozi to uzimaju kao najavu Hrista. je to transponovano u dva andjela.Anticka teorija/Platon/ je da je covek uvek pracen sa dva demona. koje su blize Bogu mirnije Eritreja Po tradiciji ona je prorocica tragicnih dogadjaja-Strasnog suda.Ova figura je kasnije figura manirizmafigura serpentinata.Ona ne 22 .Rukama pokazuje u bezdan.bocno/ Ima svitak. primaju poruke od Boga.Landino kaze da su geniji vita activa i vita contemplativa.

Intelekt-natura intelektuale 1.Figure koje otelotvoruju drugi princip-anima racionale su Injudi. Judita uplaseno gleda na Holoferna.David zamahuje. kao i bronzani Injudi ovde. pa i ove scene pripadaju najnizoj III zoni.Treci princip je deo coveka koji kontemplira Boga. 23 . kao da izviru iz mermera-izgledaju kao skulpture. pojmom Desioneutoljiva ceznja duse da se povrati u svet iz koga je dosla.Oni su tipoloski tumaceni-david i Golijat kao Hrist i satana.Injudi su bili velika inspiracija Anibalu Karaciju u galeriji Farneze. ispod proroka i sibila i nose table sa njihovom imenima.Zbog toga su mnogi smatrali da su u pitanju zanr-scene. nostalgicnog izraza lica poluotvorenih ociju. a srecna u svetu ideja-po Platonu/da se vrati Bogu-po neoplatonizmu/. izmedju njih su ovnove glave-stari simboli smrti.I ove figure su vrlo muskulozne.to su lezece.Puno je dramatike-barokne odlike. U 10 bronzano kolorisanim medaljonima su scene iz II Knjige Kraljeva i Samuilove II Knjige. U Medici kapeli u Firenci.Ima ih pet sa svake strane.pokazuje prozimanje vec ignoraciju. figure koje simbolizuju doba dana.Jedan miruje. Ubistvo pred Natanom. Treca zona-zona obicnog coveka. Ubistvo Urije. ali nije predstavio kraljeve. zene i decuJesejeve roditelje. a drugi je u akciji. cak su i obuceni. a ka oltaru su te figure sve manje klasicne-ruzniji su. oni su nesvesni/Solomon i roditelji.To su:Zrtvovanje Avramovo. koja je postojala u prikazima srednjeg veka. to je zona senke i smrti. Na zapadnoj strani/oltar/ i na strani ulaza su po dva ugaona pandantifa. Telo-natura corporale 2.Radi se o tome-sto je blizi Bogu covekovo telo je slabije. prolaznog. Dusa-anima racionale 3.Otelotvoruju ih Geniji-uvek ih je po dva i oni prate proroke.I ovde je M koristio Bibliju.Povezani su sa slikama Senke i Smrti. Geniji i injudi Piko dela Mirandola kaze da mikrokosmos coveka cine tri nivoa: 1.Iduci ka oltaru su sve kupniji i veci.Oni su ovde prikazani kao obicni. ali u odnosu na Proroke ipak deluju kao reljefi.To je generacija koja ostaje izolovana od svakog priznanja Boga.. David pred Natanom. 2. Bronzane medaljone izmedju injuda su uradili M pomocnici.Po neoplatonizmu oni simbolisu ljubav/amori/.Jedan nosi rog sa zirom.Ovde je Golijat ziv.To je Mikelandjelo na svodu prikazao-Puti koji nose natpise otelotvoruju princip natura corporale.a david jos nije trijumfovao. a ovde je amblem porodice della Rovere/zir-Papa JulijeII/. oznacavaju nistavnost zemaljskog zivota i prolaznost. Stilski je Mikelandjelo bio inspirisan Laokonom-koji ima izraz patnje i bola na licu.Ti likovi su daleko od otkrovenja Bozijeg. figure izvijene u serpentinatu. beskrajno nesrecna u telu.Oni su simbol anima racionale.Ona nije heroina sa macem. vec prikriva glavu/mozda je ovo Mikelandjelov lik/. Josif i porodica/ U lunetama iznad prozora su table sa imenima Hristovih predaka. zgrcene figure.Ovde je ucinjena deheroizacija.Na istocnoj strani su David i Golijat i Judita i Holoferno. a slicne su antickim bogovima.Radjeni su u al secco tehnici.Da li ona otvara ili zatvara knjigu?Izgleda da zatvara i silazi sa trona sa rezignacijom zbog nerazumevanja teksta.U pocetku su oni slikani u antickim proporcijama. Sfera senke i smtri prikazana je na pandantifima. Postoje jos dve grupe puta-Puti karijatide-oni su na prestolima Proroka i Sibila. sto je hriscanski simbol vecnosti. vec obicne muskarce. Uspon svIlije na nebo Injudi su neindividualizovane figure lepog tela.Strazar pored spava. Persijka Ona takodje pokusava da procita tekst u knjizi. a Judita kao Bogorodica sa zmijom. 3..Injudi ce biti znacajni u manirizmu i u baroku.Oni okruzuju istorijske kompozicije.Izraz ceznje se povezuje sa npr. na njenom licu je izraz nerazumevanja teksta u knjizi.To je zemni zivot coveka kratkog.Priblizila ga je ocima. nebitnog-I poglavlje Jevandjelja po Mateju. uplaseni ljudi. Bronzani Injudi u trouglastim poljima izmedju prestola Sibila i Proroka. Libijka Njena figura je izvijena u obliku slova S-forma koju maniristi preuzimaju. a Golijat ceka.David se uvek prikazuje sa vec isecenom glavom. vek kasnije.Ona vise nije u stanju da razume bozansku poruku.

Humanisti u Italiji su prihvatili Lutrovu doktrinu i imali su podrsku Pavla IV (1555-59) Farnezea?/Huan Valdeze/. Sve se to odrazilo na M slikarstvo.Sve je bazirano na Bibliji.Sve se to odrazilo na Strasni sud i Sonete.On je jedini koji nije bio uznemirivan-posvecen izgradnji Svetog Petra.On je opsednut pojmom smrti i spasenjem duse. teskobe. Anrija II. a zavrsen je za vreme Pavla III (1534-49) Farnezea. S t r a s n i s u d/1534-41/ Literatura-predavanja (po Fridbergu) Strasni sud je porudzbina pape Klimenta VII(1523-34). Humanisti i M su verovali da postoji pomirenje izmedju protestanata i papinog primata. isticu direktnu vezu coveka i boga.To su autori koji su doprineli postovanju i slavi Mikelandjela.On je zeleo da zavrsi Svetog Petra i od Kampidolja da nacini centar gradjanskog Rima. a Dante pominje da je bio razapet na drvo.Vitoria je smatrala da za spasenje nisu potrebni ni sakramenti. koje je izazvalo izvanredne crteze.Pisala je vrstu duhovne poezije. smatraju da crkvu treba stalno izniva reformisati.Vazari kaze da je M poslat od bozije promisli kao apsolutno savrsenstvo. a papa je princ apostola. a druga je analiza odnosa skulpture i slikarstva. nasuprot formalnoj strani vere. Velika duhovna kriza vlada. Pavle III je bio obrazovan i pobozan.Takodje je iskljucivala mogucnost posredovanja-to je razlog Bogorodicinog pomerenog polozaja u Strasnom sudu. koje se postize samo verom/neki kardinali to prihvataju.Bitan je njegov odnos sa Tomazo de Cavaglieri-em.Ovde je glavna patnja. nema linearne i vazdusaste perspektive. sto ju je povezalo sa najuticajnijim ljudima. ni svestenstvo.Posle smrti muza povukla se u manastir. oni koji to odbijaju bivaju pogubljeni.Po tradicija Aman je bio obesen. Savonarola.Vazari je to osecanje nazvao teribilita dell arte. takodje ce se pojavljivati u manirizmu.Varki u knjizi Due lezioni-prva lekcija je analiza M soneta. a na ulaznom istocnom zidu Pad pobunjenih andjela. M je veoma postovan u ovo vreme/od 30-ih do smrti1564/. produhovljeno prijateljstvo.Kod M sada dolazi do promene shvatanja pojma lepote. I Luter/.U Pavlove dve poslanice-Rimljanima/III glava/ i Efescima /II glava/-istice se spasenje. koje je i ovde prikazano.Do tad se umetnost smatrala imitacijom prirode-po Aristotelu mimezis. U njegovoj dusi vlada stanje straha. preko Vitorie Kolone32. kroz odnos sa njom on je ponovo postao kreativan.U XVI veku insistira se na Concetuunutrasnja zamisao u svesti umetnika. uveo je M u »papas familiares«/prijateljstvo-njihov odnos/.Taj Mikelandjelov stav najbolje je izrazen u jednom sonetu: »Ni najbolji umetnik ne poseduje zamisao. filozofska inspiracija Mikelandjelova. 30-ih godina u Rimu i Italiji.Vitoria Kolona pripadala je jedoj od najstarijih rimskih porodica.Ta ideja je narocito isticana posle Tridenta.Kondivi kaze da je on princ umetnosti crteza.Katarina Medici zeli da M uradi konjanicku skulpturu njenog muza.Rad na ovoj fresci trajao je od 1534 do 1541.Za njega Mikelandjelo radi Kapelu Paolinu.Vec je Kliment VII promenio koncepciju i umestoVaskrsenja naslikan je Strasni sud.To je suprotno humanistickom stavu/Erazmo/ o saradnji Boga i vernika.On menja odnos prema ljudskoj figuri-proporciji. ljudi M vremena prihvataju reformaciju. 24 . bio je zasticen/i zbog starosti/.To ucenje se direktno zasnivalo na poslanici Pavla.Mikelandjelo je verovatno uz njenu pomoc uspeo da prevazidje duhovnu krizu. Na zapadnoj strani je Bakarna zmija i Kaznjavanje Amana.To je platonisticka veza.Ona ga je ukljucila u Valdezov krug/kardinal/ iz koga su mnogi izvodjeni na sa sud inkvizicije i pogubljeni. koje su nepovezane.U Bakarnoj zmiji nema Mojsija.Snazno izvijeno telo-forma manirizma. nastaju krugovi koji isticu bitnost reformisanja crkve. dominikanac koji je imao veliku ulogu u M formiranju.Razlog 32 Najznacajniji duhovni pokret sredine XVI veka-Oratorio del Divino Amore. Klement VII je porucio od M oltarsku sliku Vaskrsenje.Tri zone slika. izazvana je reformacijom-protenstantizam se siri na Severu Evrope. sumnje. a Mikelandjelo je bio postovan kao Divine. je govorio da slikarstvo treba da bude posveceno crkvi i veri. koju u sebi vec ne poseduje kamen«.Zmija je skroz pozadi. ali ne samo u Italiji:francuski kralj Fransoa I salje svog umetnika da uradi po Pieti istu skulpturu.Reformacija predstavlja revitalizaciju hriscanskih dogmi-Biblija i patristika nasuprot racionalnom pristupu sholastike.Tim krugovima je prisao i Mikelandjelo. Podjednak znacaj se daje i delu i umetniku.Moguce je da su i njegove propovedi uticale na Strasni sud. kome ruka to mora izvesti. teska nagomilana tela.Kardinal Karafa postaje papa Pavle IV i zahteva od njih da pristupe zvanicnoj crkvi. na dan Svih Svetih zvanicno je otkrivena.

Gornje figure su vece od donjih.Sacco di Roma.. padaju sazvane i podstaknute Hristovim gestom. koje su zatvorene u svojoj sopstvenoj sudbini. unistio je tri Perudjinove freske u donjem delu. To nije ni apstraktni prostor manirizma.One jesu znacajnije./. skoro neprimetno je promenjen u Vaznesenje tela. Direra i Leonarda..Od 30-ih ta opozicija je postala beskompromisna/da perspektiva dominira slikom/.Figure postaju sve vece ka gornjem delu scene. uticalo na M promenu u slikarstvu.Ovde nema perspektive.To nije izvedeno.Ova tema nije bila bas u skladu sa ikonografijom ostatka kapele. dolazak Adventus Christi35. a ne kao deo organske celine. pokretna masa figura koje se uzdizu.Nije predstavljen dogadjaj koji se zavrsio-trenutak kada je presuda vec izvrsena/podela na pravedne i gresne/. Ovde je naglasen znacaj akta kao glavnog sredstva M ekspresije. ne mimezis kao kod Albertija.Mikelandjelo napusta strogu podelu po zonama.tome je duhovna kriza.U centralnom delu su svi oni koji su prosli kroz bozanski sud. vec je ona difuzna. vec smo ucesnici dogadjaja.Sa leve strane izabrani se penju ka Raju. ali je odgovarala tadasnjem stanju u Rimu. Ljudska figura sada je teska. a takodje i freske u dve lunete naslikane kad i tavanica. ali jeste Univerzumprizor sa drugog sveta.Na samoj fresci izvora svetlost nema.Sve sto je u istocnoj ikonografiji /hetimasija. U lunetama. nema linije horizonta i tacke u kojoj se sve linije seku.Ovu sliku ne posmatramo.Nizi deo kompozicije je odmah iznad oltara-sa leve strane je vaskrsenje tela. dok andjeli duvaju u trube u sredini. a na ulaznom zidu Pad pobunjenih Andjela.-to je subjektivan pristup pre nego vizuelni.On je centar drame. sacuvan je prozor a freska se odatle mogla videti. naglasenu snaznim pokretom Hrista.vaga/ prihvaceno je i na Zapadu/Djoto. zapoceto u toku rada na strasnom sudu. i sve ostale figure su u dramaticnim pokretima i gestovima.Kompozicija je podredjena prozoru sa koga je papa gledao.hrist je okruzen herojskim titanima. Strasni sud. a on i glavne figure su na delu gde je najjace prirodno osvetljenje.Arena34/.pljacka Rima 1527 tumacena je kao bozija kazna/zbog indulgencija. uspinje se na oblak.Sa strane su Sv. ispod hrista. uvek je u centru Rex gloriae-car. a sa desne ulazak u pakao. U korenu predstave je anticki kosmoloski pogled gde je svet hijeratski podeljen na zone. vec je geometrija postavljla pravila.Hrist je nagnut na levo. a na desnoj strani je ocajni pad prokletih. Da bi potpuno oslobodio zid za Scenu Strasnog suda. koja pridrzava pandantife sfoda je Hrist Sudija sa Bogorodicom pored. Kompoziciona struktura Bilo je planirano da na oltarskom zidu naslika Vaskrsenje/ispod predstave Jone/. ali to se u renesansi nije tako predstavljalo. stvara jedinstvenu kompoziciju gde je sve povezano i animirano sredisnjom figurom Hristovom. kao jedino sredstvo izrazavanja njegovih misli. Osnovni koncept scene je siroka.Preko njih se moze videti koliko je poznanstvo sa Vitoriom Kolone. kratkih udova. nije kao sa svoda-Bitan je concetto.Jovan i Bogorodica-Deizis. to je spoljni krug. vec sam trenutak sudjenja.Poze figura ekspresivnog pokreta i emocija-sadrzanih u subjektu.Sa njima je M jos od mladosti u opoziciji. 33 34 Tema je nastala u Vizantiji od VII veka se siri na Zapad Djotov Sud u Areni u Padovi je prelomna tacka-H pomera glavu prema priznatima 35 slika je iznad stola sa raspecem. Na desnoj strani pri I traveju je tajna papina odaja.To je vizantijska horizontalna struktura. ni beskonacni prostor barokne slike.Dolazi do promene u formatu figure. Sustinska promena je kod Mikelandjela-Hrist stoji.Postoji namerna izolacija pojedinih figura. citavog Hriscanskog sveta tj.Svaka figura je efektna za sebe. oko njega su dva spiralna pokreta-prvi oko njega. sumnje. koja cini i geometrijski i prostorni i duhovni centar kompozicije. sveopste osecanje straha.Prvi projekat iz Vaznesenja Hristovog. a drugi oko drugih figura. krunisani Hrist.Citava kompozicija stice se u figuri Hrista Sudije.Uvek je Strasni sud33predstavljen u tim horizontalama.Hrist je blago pomeren u stranu-zbog pogleda pape.Koncentrise se na akt. pri vrhu zida su andjeli sa simbolima Hristovog stradanja i odmah ispod centralne konzole.Nema arhitektonskog slikarstva koje bi zatvorilo sliku u arhitektonski okvir.M je predstavio eshatolosku dramu.gde se obavlja zrtva 36 pogledaj kosmicki vrtlog kod Fridberga 25 . Sacuvani su crtezi u Firenci u Caso di Buonaroti i Uffizzi-ma za Strasni sud.Osecamo se ukljucenim i zbog snaznog zamaha Hristovog koji pravi vrtlog oko sebe36.

ali i promenama u samom M/.Desno od grupe gde su Petar i Pavle su Sveti Simon sa testerom. gde je slobodno interpretirao Bibliju. raspolozenje jwe mracnije.Ona nije posrednica-ovde je oziveo duh Vitorie Kkoja je inace predstavljena ispod Bogorodice. iz II kruga paklao gresnim ljubavnicima.Hristova ruka je u gestu proklinjanja/desna/. sa skeletnim figurama.Demoni imaju antropomorfni izgled.Zna se da je iz Bozanstvene komedije direktno preuzeo Paklenu reku i Harona demona u camcu i figuru Minosa/Minos je obmotan zmijama. kolorit je mracan.Oni su u donjem desnom uglu/. oni se grle i ljube. dok je na fresci ona uplasena. 26 .To je ljutita. Nekada se smatralo da je Danteova Bozanstvena komedija imala veliki uticaj na Strasni sud/Vazari. zastrasujucih.Glavni izvor je BiblijaJev. koja je obicno znak rane na grudima. to je Hrist koji je patio zbog covecanstva. svi zajedno.Ustaju u uvrtelom.To nisu stvarni mucitelji-oni su samo instrumenti covekovog delovanja protiv samog sebe.Sve figure su uplasene-za teribillitta izvor je Isaija/glava XIII/. pozude. njega vuku tri demona. Jovan.Ovde nema Arhandjela Mihajla koji meri ljudske duse. snaznu figuru. ali podsecaju na majmuna. Samo Sinjorelijev Strasni Sud u Orvijetu se priblizava Mikelandjelovom po dramaticnom karakteru. koja vise odgovara od tradicionalne predstave Hrista. pohotne. uzasna figura.Ovo je i eksplozivni Hrist. koji ih je odbio. koji je u zutoj mandorli/iz ranihriscanskih predstava/ su svetitelji-sub gratiaSveti Petar sa kljucevima-desno od Hrista.Figura koja drzi krst i gleda nadole je mozda Simon iz Cireje/pravedni razbojnik je tu/. Lebdeci Pravedni.Oni su personifikacije skrtosti. cija koza odrana ima lik Mikelandjela.Kolosalna figura Jovana Krstitelja/smatralo se da je Adam/. ali ga i unistava je u korenu Jev po Jovanu/III glava/. deformisan i iskrivljen od svojih poroka i grehova. Prva grupa oko Hrista. Sebastijan sa strelama.Za razliku od svoda37. ali oni su dati kao covek. ovde se precizno drzi Biblije/sto je povezano sa religiozno-politickim promenama.Kolone. grotesknih. izokrenutom polozaju.Oko Hrista ima oko 400 figura poredjanih u polukrug.U ovom konacnom trenutku samospoznaje covek zna svoju sudbinu.na licima izabranih vidi se radovanje i slavlje zbog spasenja koje su dobili. Po Mateju. sa knjigama-iz apokalipse glava XX /«knjige se otvorise«/. gleda dole na vernike. koji su se pobunili pokusavaju da se probiju do Hrista. Vartolomej/ispod hrista/38 i Lavrentije-drzi rostilj/ispod Bg nogu/. koje daju iluziju dubine.Vezani su za praznike Sikstinske kapele-prva misa odrzana u kapeli na dan Sv. golobradu.demoni ih vuku nadole. Hrist je predstavljen kao Apolon/Zevs/. oni lebde bez krila-po Pavlovoj poslanici Koricanima.On zahteva kaznu za ljudsko _ njegove zrtve.Figura sa velom je V. Sa desne strane se odigrava ljutita borba izmedjuandjela i prokletih. zna da je sam tvorac svog prokletstva. a i leva. sveta Katarina sa tockom.Scena Vaskrsenja mrtvih. nisu bas srecni. ogrnut kozom prilazi Hristu sa leve strane. kao posrednica.Mikelandjelo ide korak dalje.zaveta –knjiga Jezekilja.strahu. ovde je znak odbijanja svih molitvi. vec je hteo da pokaze mladu. jarca-rec je o staroj pitagorejskoj teoriji po kojoj gresni nakon smrti bivaju kazenjeni jednom nizom formom zivota.Vartolomeja.Vartolomeja je Tomazo Kavalijeri. ne u grupama.Gresnik koji jednim okom gleda na nas.Hrist ovde nije Carski Hrist/kao u Djotovoj kapeli Arena/. cudjenju. a muska figura uznad Sv.Kod njega ima djavola i u ljudskom oblicju. jos osamuceni. ljudskih mana.Apolon-Sunce koje dozvoljava da nesto raste. deluju poput davljenika. koje andjeli uznose na nebo je iz S. simbol je ocajanja.kao i bradati Pavle u crvenoj mantiji.prokleti ocajnicki pokusavaju da se zadrze. a ipak potpuno odvojeni.Demoni se surovo smeju odvlaceci tvrdice. dok ih guraju ka otvoru pakla.Danas se to odbacuje. otvorenih usta u zadivljenju.Odmah pored krstitelja. a andjeli ih guraju. preuzet iz klasicnih izvora-Jupiter Fulmens. Ispod su Geni /nemaju krila/.Varki/.Kod Sinjorelija je izrazeno shvatanje da je covek nehuman i okrutniji od bilo kog djavola. prilazi Hristu sveti Andreja sa krstom.dogma o spasenju samo putem vere/protestanti nisu 37 38 za razliku od tavanice. sa samo prevucenom kozom. vec u izolaciji svojih individualnih karaktera i sudbina. glava 24. Bogorodica/do hrista/ je na crtezima tradicionalno predstavljena-sa desne strane. dok pravednici masu instrumentima njihovog mucenja zahtevajuci pravdu. iza Vartolomeja sa odranom kozom je mozda »Urbino«-umetnikov sluga.Ovaj paganizirajuci koncept tretmana forme nije samo arheoloski pristup.Njegovi djavoli u predstavi Prokleti u Paklu su ljudi modre boje od raspadanja i trulog mesa. ali puni energije i nasilja. sveti Blaz sa cesljevima za vunu. Prokleti. kao i sedam andjela koji duvaju u trube.

kada mu je papa Pavle III porucio 1541 da ukrasi njegovu privatnu kapelu.to nije on rekao. i verovatno je zavrseno pre jula 1545.Andjeli nose krst i instrumente za mucenje hrista-stub srama nose dvojica.Kapela nazvana Paolina po imenu papinog svetitelja-zastitnika. blize Strasnom sudu. Getea i Selinga 41 Trident 1563-4 nije odredio kakva bi slika trebala da bude. dobija ulogu religiozna propagande. strasni demoni sa rogovima sa rogovima sa grotesknim grimasama. a sveta katarina je prakticno cela ponovo naslikana.Dokumenti nepominju koja je freska prva zapoceta.Umetnost treba da podstice poboznost. bez posredovanja Bg. koje vuce njihov bliznji koji se usppeo. kako je bilo uobicajeno. vec su ekspresivna. svetitelji su bez oreola.Smatra se za grupu zena koje sede da su Sibile. koji je napadao srasni sud. vec kakva ne sme da bude.On kaze da vise ceni umetnost koju umetnik prilagodjava istini. ali je to napadao.Sa desne strane su nage muske figure-proroci.Astralni mit koji je prihvatio Platon i neoplatonisti da dusa svakog umrlog ide na zvezdu koja posle kruzi oko Sunca-Hrista. ali ga je M odbio.Oni su veza pravednika sa prokletima i imaju atribute mucenistva. koju M nije znao.Za M se ne zna da li je postojao takav spisak. Sveta slika mora biti pobozna i pristupacna obicnom verniku. ali je akademija Svetog Luke trazila da ona ostane. U XVI i XVII veku postoje ugovori sa spiskovima svetitelja koji su morali biti prikazani.Uticao na Spinozu. Preobracenje Pavlovo zapoceto je krajem 1542.Par crnih ljudi okacenih o brojanoce. izbegava alegorijaska tumacenja. Grupa mucenika-Sveti Sebastijan sa srelom.To je jedna univerzalna drama-nisu naznacene ni socijalne ni etnicke grupe. ona dobija didakticku ulogu. a M je ovde predstavio neograniceni prostor. aktovi su prekriveni draperjama.Djulijano de Fabrijano najsurovije napada Strasni s. a ne samo intelektualcu 41.Ona rukama zaklanja svoje dete-postaje Eklezija koja prihvata verne duse. 40 1548-1600 dela "O beskonacnom. i tako starije od Raspeca.Strasni sud je summa M licnog iskustva religije. Mikelandjelo ovde koristi neobicna resenja koja su zbunjivala savremenike-andjeli su predstavljeni bez krila. Ovom freskom je M izrazio i jednu kosmicku viziju.krst vuce ceo krug blazenih na gore.U Antici –je to lanac kojim Zevs povezuje Olimp sa svetom ljudi.De Tolnej/ Mikelandjelo jos nije dovrsio Strasni sud. Svi su nagi jer su u trenutku suda jednaki . razumljiva.Grantt more-imaju ga i ostali svetitelji. na desnom zidu.To je razlog zasto je ova slika napadana.Kasnije su identifikovani.u literaturi se tako zove zbog istog gesta na jednom antickom reljefu/. nalazila se severno od stare bazilike Svetog Petra i povezana je sa juznim zidom Sale Redjie.dok stub vuce ceo krug do pakla. koju je podigao Antonio da Sangalo Mladji.On je glavni domen M stvaralastva.Ovde tela vise nisu lepa.Raspece Svetog Petra zapoceto je 1546 i zavrseno verovatno pocetkom 1550.verovali u posrednistvo Bogorodice/. vasioni i svetovima".Dekorum u doba protivreformacije dobija veci znacaj. 27 . da postuje dekorum.Pominje ga i Homer u Odiseji.Kopernik je radio sa ogranicenim prostorom. Sveti Vartolomej koji drzi kozu sa likom-smatra se da je to Pjetro Aretino. stoji sunce a ne zemlja u sredistu naseg planetarnog sistema. Uspon dusa izabranih pravednika-apostol Pavle poslanica Solunjanima.Godinu dana nakon M smrti.Radi se o odnosu prema samom aktu.Ona mora biti jasna. a sa druge su obucene zene-sibile.De Tolnej smatra da je ovaj Strasni sud ustvari Kopernikova vizija39. za M je vaznija njegova umetnost nego vera. te ga ovaj napada. Blaz /sa cesljevima kojima je odran/. ili je to M slobodan izbor. nalazi se u centru Vatikanske palate. Sol Invictus-promenjen u srednjem veku u Sol Iustitiae. 39 1473-1543 osnivac heliocentricnog sistema u kome nasuprot Ptolomejevom geocentricnom sistemu.De Tolnej smatra da je Hrist dat kao Apolon. ali i M soneti govore o tome.Stasni sud je upozorenje o prolaznosti stvari i neminovnom kraju na Strasnom sudu. 42 Pjetro Aretino je pisac lascivnih prica vodio je zivot u tradiciji renesansnih bahanalija. sa dve freske na bocnim zidovima. i ostalih svetitelja. na levom zidu. 42 smatra da se M ogresio o dekorum.Kasnije o tome pise Djordano Bruno40.Aretino je dao conceto za Strasni sud.Ovde svetitelji nemaju atibute-ne zna se tacno ko su. Figura eklezije/crkve/ ima zastitnicki pokret-podseca na Niobu-/grupa . ali po stilu i kompoziciji nema sumnje da je Preobracenje Savla. da dosledno ilustruje dogmu. direktna linija izmedju duse i Hrista. ukupno je 36 figura zaodenuto.Pjetro Aretino napada ovu predstavu zbog nagih figura. K a p e l a P a o l i n a/Č.Cak su postojale teznje da se ova slika unisti.Po njemu. Katarina/bila je potpuno naga/ sa tockom.

vec pao sa konja na zemlju.Verovatno je Mikelandjelo prvobitno nameravao da suprostavi ove dve teme.vec tonove nezne lepote-nezno ljubicaste i svetlo zelene na Savlovoj odeci. a kasnije je promenio plan. oseca se apsolutnost drame izmedju vecnih snaga i ljudskog bica. idealno je odgovarala dekoraciji privatne papine kapele.Glavne figure su i ozivljene kruznim pokretom koji polazi od Hrista. i levom koja ukazuje prema Damasku.Svetiteljeva pratnja postavljena je kruzno oko njega. bledo-zute i crvene.Ovaj tip postojao je jos u XVI i XVII veku/npr kod Rubensa/.Ovoj tradiciji okrenuo se i Mikelandjelo. a cesto govori I o svom stradanju. Mikelandjelo je predstavio Savla kao starog coveka sa dugom belom bradom. sceni koja ide zajedno sa Odsecanjem glave Svetog Pavla. stariji covek sa bradom. zamisljene su ne samo kao istorija dogadjaja.direktno iznad njega.Ovom tipu pripada i Rafaelov karton za tapiseriju. kao i pravu sudbinu covecanstva. ali ipak odvojeni od njega.tako da ove “tuzne boje” ostaju pod znakom pitanja. Suprotno svetoj literarnoj tradiciji. vec kao umetnikova ispovest.gozzoli. i Karavadjo na dva platna u Kapeli Cerazi u Santa Maria del Popolo u Rimu. transformisao u Pavla.Dve kompozicije su zamisljene dinamicna potpora arhitekture kapele:pokreti koji su u njima sadrzani usmereni su prema oltaru. vec nasuprot njegovom Raspecu. ali je on potpuno transformisao scenu.Pavle.Nuznost se javlja u formi velike kruzne linije koja sece prostor.Zrak svetlo-zute svetlosti pada od njegove desne ruke na dole.Tako je scena predstavljena kod Benozzo Gozzoli-a.a sa desnepokret u suprotnom smeru.Ovaj spektar boja kao da nagovestava povratak harmoniji sa luneta Sikstinskog svoda. sa desnom rukom koja je ispruzena. a to ispravlja u drugom izdanju iz 1568. inkarnacija momenta u kome se njegova dusa otvara za preobracenje.Iznad posebnog dogadjaja. dok sluga pokusava da zadrzi njegovog konja.Medjutim. osnivaca Rimske crkve.Iznenadjujuce je to da Preobracenje nije nasuprot Predaje kljuceva Svetom Petru. on ima izraz coveka koji zastrasujuce jasno. i Tintoreto u dva velika platna sa desne i leve strane hora u San Djordjo Madjore u Veneciji. kod anonimnog firentinskog graficara iz oko 1460-70 i jos nekih.Preobracenje i Mucenistvo.Nebeska scena je zamisljena kao prefiguracija zemaljske/figure odgovaraju u vrhu i u dnu/:Savle je »odraz« Hrista. cija se silueta nazire u pozadini brezuljkastog pustinjskog pejzaza. kako iznenada silazi ka Savlu.Njegovi uplaseni pratioci pokusavaju da pobegnu u svim pravcima. Sve figure se krecu u ogranicenom prednjem planu.Kao rezultat toga-Savle izgleda kao gurnut napred. u svom prvom izdanju pominje Predaju kljuceva. Oko figure Hrista koji »izlazi« iz neba »plutaju« andjeli bez krila. Tema-glorifikacija dva apostola. ne shvatajuci sta se desava. koji nije da ne lici na samog umetnika. kao na strasnom sudu44. koji je najpre razvio u kapeli Medici ostvarice. Pored tog velikog kruznog pokreta. frontalnoj figuri u vrhu odgovara frontalni vojnik ispod.Vazari 1550.On iznenada postaje vidovit u svom slepilu-ovo je vrsta idealizovanog Mikelandjelovog autoportreta.Hrist je dat u skracenju. kao dve etape zivota posvecene Bogu. iza koga se pruza prostrana brezuljkasta pustinja.Plasticne figure su obavijene neznim kjaroskurom.Ipak. Ne znam da li je autor poznavao originalan kolorit Strasnog suda s obzirom da je nedavno ociscen. koja je prvobitno bila namenjena za Sikstinsku kapelu. apostola hriscanske vere.Oni su pruzili Mikelandjelu mogucnost da vizualizuje svoje sopstveno preobracenje i svesnost o kolektivnoj krivici. izmedju ostalih.Figure su na povrsini koja je prozeta tim dinamicnim strujama. magicno privuceni. shvata u trenutku greske svog zivota.da bi dominirao donjim 43 44 tema preobracenja cesta je u njegovoj poeziji toga vremena. 28 . postoji sa leve strane freske-i pokret prema posmatracu. Preobracenje Savla-u Delima apostolskim govori se kako se Savle.izrada je nezna i culna. koju je delio sa covecanstvom43. neprijatelj hriscana. firentinska renesansa stvorila je drugi tip u kome je Sv. koji bezi. a zatim se ponovo uzdize preko velike figure vojnika sa desne strane i zavrsava kod andjela. od XII veka Preobracenje postaje konjanicka scena:konj se saplice i pada napred zbacivsi jahaca preko glave.Ali.Bartolommeo di Giovanni/.U Bibliji nema indikacija da je on bio konjanik i na najstarijim predstavama ove teme nije prikazivan konj. verovatno da bi nagovestio njegov glavni greh. ali u skladu sa starijim firentinskim primerima/B.Ovakav nacin komponovanja. na grupu vojnika i obara Savla na zemlju. konacan efekat nije vise tragican:boje nemaju zemljane i tuzne tonove.Ovo je bio motiv.Sa delimicno otvorenim ustima i zatvorenim ocima slepog coveka. ka levoj strani preko Savla.andjelu prikazanom sa ledja odgovara isto tako prikazani vojnik.Figure i efekat praznog prostora stvaraju tenziju kao na Strasnom sudu. a zatim je transponovan u Preobracenje Savla. koji je prvobitno koriscen za prikazivanje poroka Oholosti /superbia/.

sa desne su hodocasnici. U kompoziciji M se drzao simetrije-sa obe strane konja je po 11 vojnika.Kolorit je hladan. sa desne strane je »herkulijanska« figura starog coveka. ali u njegovom gestu nema zapovednicke volje i on se okrece kao da trazi savet od svojih suseda. a Hristu pokret munje.Kao i ranije.ta simetricnost poremecena je dinamicnom putanjom munje koja polazi od Hrista.Ali.On ne gleda na gore.Ti pokreti su povezani gore.Mikelandjelo je morao da se prilagodi ovoj tradiciji.Na slici postoji dijagonala koja vodi od dva mlada vojnika/odseceni u donjem delu/. tako sto je grupi andjela dao oblik oblaka. koji podseca na izraz starog M.Ogromno telo sv. ali sa glavom na dole.Individualni pokret svake figure na slici podredjen je formaciji ove spirale.Dzelati se spremaju da uzdignu krst i postave ga u rupu dole.Petra. Glava konja je 50-ih godina restaurirana i ispod nje se tada pojavila druga konjska glava. U Preobracenju Mikelandjelo dopunjuje tradicionalnu spoljasnju koncepciju ove teme. a veza izmedju likova i prostora je sasvim neodredjena. a sa desne se spustaju. i dole. centralnom grupom iza krsta. vec izgleda kao da je slep i okrenut /ka/ sebi. koju cine zene. mozda inspirisan ranijim predstavama prikucavanja Hrista na krst.On kao da zeli da posreduje za mucenika. ali dok su je njegovi predhodnici doslovno sledili i predstavljali svetog Petra sa glavom na dole. Kompozicija podseca na M ranu Bitku kentaura:dva trougla koji se preplicu. jedna iza druge. 29 . ostro odvojena od pejzaza u pozadini. same za sebe. uz male modifikacije. medjutim. znatno vece od figura oko njega.izgleda kao da izrazava osecanje cele grupe. jedan koji kulminira u govorniku u vrhu i drugi –obrnuti trougao koji je usmeren ka kopacu. Ponovo se figuralna scena razvija u prednjem planu kao reljef. na motiv recnih bogova.Ova druga verzija. tvoreci tako kruzni pokret koji se i dalje nastavlja u spiralu preko figura koje cine koronu-venac oko krsta. Modele za pojedine poze i figure na ovoj slici M je preuzeo sa nekih starijih skica koje su izvedene za kapelu Medici:poza Savla podseca.Kod njega krst nema uobicajan verikalan. cija je funkcija da priblize posmatraca i sliku. desnom rukom indicira mucenistvo. vrstu vira koji obuhvata sve elemente. ali je jos hladniji. nije zakucano za krst u strogo pravom polozaju kao ranije. Raspece svetog Petra Po tradiciji.Po ovome. odsecene u donjem delu.Verovatno su obe verzije Mikelandjelove. dodajuci prikaz unutrasnjeg preobracenja. M je pronasao resenje koje mu je dozvoljavalo da pomiri tradiciju sa nuznoscu umetnickog izraza. sto je nezamislivo u renesansnoj umetnosti. u profilu je impresivnija. sveti Petar je raspet kao Hrist. vec je blago zakrivljeno. desno-grupom zena. umetnik ide jos dalje i eliminise figure Hrista i andjela.Ponovo je M ubacio grupu. projektovanih za kapelu Medici. Sa leve strane su grupe vojnika. u drugom planu levo. od kojih onaj najblizi ima crte mladog M.U prvom planu je doslo do secenja likova. posto je M ubacio tu spiralnu rotaciju sa leva na desno.Neki likovi su dati kao izolovane grupe.delom slike. medjutim.Dzelati imaju tuzne izraze dok lagano podizu krst. Mikelandjelo je ponovo naglasio analogiju sa prirodnim dogadjajima kroz umetnocke metafore. sa prekrstenim rukama i izrazom duboke rezignacije. Predavanja Ceo dogadjaj je smesten u veoma apstraktnom pejzazu.Pogledom. sto je smanjivalo efektivnost izraza lica.Oni sa leve strane se uzdizu. a ucenici svetitelja su u sredini gore. ali je ona ovde identifikovana sa kosmickom silom i po prvi put Savlovo lice otkriva preobracenje kao dogadjaj koji se odvija u njegovoj dusi. vizija Hrista je prisutna.U prednjem planu. obraca se kapetanu i cini gest zaprepascenje i odbrane. Sa obe strane su po dve grupe figura.Petra.Ova staticka struktura. gotovo da nema efekta. Mikelandjelova obrada postala je prototip Karavadjovom »Preobracenju« u kome. koji je pravi vizuelni i psiholoski fokus citave kompozicije.Mladi ucenik. u centru iznad sv. Kapetan vojske. uvijeno sa glavom koja je okrenuta posmatracu i pogledom uperenim u njega. ali ga njegovi prijatelji u strahu zadrzavaju. vec dijagonalan polozaj. game bliske Strasnom sudu. na svoj zahtev posto je smatrao da nije vredan da pati na isti nacin kao Hrist.preko konja do Hrista.

ne kao M.pukotine.Ovo je stil koji se mozda prvi put pojavljuje u Rahilji i Lei sa Grobnice Julija II. koji su za njega bili realna esencija postojanja. plave planine u pozadini.Treba razlikovati unutrasnju i spoljnu dovrsenost. postoji i osnovna razlika:kod manirista polozaj figure je jos uvek uglavnom odredjen tlom na kome stoje.To je vrsta sinteze kompozicije iz Paoline i verovatno su iz oko 1550.Vec kod Vazarija nalazimo da se nedovrsenost ne tice same ?. zeleno. jedini je koji izgleda da je potpuno svestan sta se dogadja. da predstavi tragicnu sudbinu covecanstva u njegovom konfliktu sa kosmickim silama. bledo zuta. vec postoje kreativni principi od Rodena. i vise se zemaljski pejzaz transformise u kosmicki prostor. koji je preuzeo i redukovao kruzni pokret oko Hrista. Stil Preobracenja.Ali. sa jos uvek izduzenim figurama sa otvorenim gestovima i time povezan sa Strasnim sudom. kao i grupe.Pojedinacne figure sa otvorenim gestovima i uvecane u odnosu na povrsinu freske. vec da otkrije bozanski karakter covecanstva u harmoniji sa tim silama.Medjutim.Minimum spoljnjeg pokreta izgleda da sadrzi maksimum psihicke emocije. umetnute su u pravougaone blokove sa pojednostavljenim konturama.Sto je vise osecao realnost tih zakona. ali pod M uticajem. freske Paoline su mozda krajnja granica koju je on dosegao. Ali i ovde je umetnik upotrebio harmonicne boje koje su takodje povratak koloritu Sikstine:narandzasto nebo. M se drzao jevandjelja/matej 21.Sve one ublazuju tragican efekat scene.Tu su i svetlo-plava. svodjenje figuralnih kompozicija na povrsinu slike i tenzija izmedju povrsine i dubine prostora-sve to je karakteristicno i za dela ranih manirista45. onu od mladog El Greka. naci cemo ponovo taj »planetarni« princip pokreta u prostor primenjen na figuralnim kompozicijama.U tom pravcu. Mikelandjelove skice za Izgon iz hrama su blisko povezane sa freskama iz Paoline sa gledista kompozicije.Samo kod Tintoreta.To je licna ispovest umetnikovog vidjenja ljudske sudbine.Njegov pogled uperen u posmatraca otkriva uzaludnost patnji za bedu covecanstva.Vecina njih nema spoljnih razloga nedovrsenosti. da je scena bila namenjena za lunetu ulaznog zida kapele Paoline.Apostol Petar koji podseca na okovanog Prometeja.Cak i u najsmelijim delima ranih manirista svaka figura dela za sebe i uprkos principu ispunjavanja povrsine. U savremeno doba. Moguce. crvenkasta.Poslednje freske su blisko povezane sa delima ranih toskanskih manirista poput Pontorma.Impresivni konceto inspirisao je dve kasnije cuvene slike iste teme. Rosa.U poznom dobu.Kao i u Preobracenju Savla. poseca na Hristov gest sa Strasnog suda. podizuci ih izvan zemaljskog prostora i premestajuci ih u dinamicki kosmicki prostor. kod M je pojacana tendencija da vidi svaki individualni ljudski zivot i dogadjaj kao metaforu ili simbol nepromenjivih zakona prirode.Koji je to trenutak kada M napusta delo?Ne postoji jedinstveno misljenje o tome. Na drugoj i konacnoj verziji/postoji nekoliko varijanti/. ali najvise razvojem umetnika koji ide u pravcu pojednostavljenja i stereometrizacije. Razlike izmedju dve freske u Paolini delom se mogu objasniti temama. ali tema je istovremeno bila aluzija na unutrasnju reformaciju crkve. Strasni sud i dve freske iz Paoline su poslednje monumentalne slike M. Tintoreto koristi ovaj princip.12-13/. i cak se smatralo da su obe ove grupe direktno uticale na Strasni sud i Paolinu.Gomilanje figura u prednjem planu. Bekafumija.Nezavrsenost je Mikelandjelova odlika.Tu se radi o prirodi 45 Ti elementi ce biti vazni i za pozne maniriste u Rimu. Problem nezavrsenosti-non finito Vise od polovine njegovih skulptura su nedovrsene. i koji ce postati karakteristika M crteza u sledecoj deceniji. a da ne bude dovedeno u finalni stadijum. zbog lucne forme. vise je individualna egzistencija postajala prazna za njega. kao sto su tehnicka ostecenja. postaje u Raspecu tezi i kompaktniji.U poslednjoj verziji ovaj gest je izgubio svoju dramaticnu zestinu.Sacuvane su samo pripremne skice i kopije. dok kod M tokovi linije sila odredjuju odnos figura.vecernje nebo sa suncem koje zalazi je ovde umirujuci element iznad mucenja. freska je vise od predstave istorijske scene. svet slike ostaje konstruisan prema zemaljskim prirodnim zakonima. polukruzni pokret podseca na freske u Paolini. 30 . nezavrsenost se ne smatra nedostatkom.Hrsitov gest ovde/podize ruku da udari trgovca/.Delo moze da bude zavrseno. i onu Rembrantovu.Njima nedostaju ujedinjuce linije sile koje kod M odredjuju pokrete.

koja se strogo izdvaja iz okolnog prostora. koja sluzi kao stozer za slobodan.preklapanja koja smetaju.Masa je oslobodjena svoje »mucne osobine«. naglazavanjem talasastih obrisa/. a druga »otvorena« i pokretna.a 2 straga. po pravilu. ne samo sto ne izbegava. vec zapravo istice ono sto je Hildebrand nazvao das Qualende des Kubischen.Ovo se postize »usavrsavanjem dvodimenzionalnog obrasca«. koja se pokorava intelektu dopre do ideje (ideje koja preegzistira . Zato se vecina ovih dela ne smatra nedovrsenim jer je ideja dovedena do potpune realizacije. likovi ili skupine kondenzovane su u jednu kompaktnu masu.vec mu se pruza slika oslobodjena preteranih skracivanja.to je platonicarsko shvatanje). jedinice.Njihova sloboda je obuzdana u skladu sa onim sto je Adolf Hildebrand nazvao princip Reliefanschauung-a. M i k e l a n d j e l o i n e o p l a t o n i z a m -/Panofski-Ikonoloske studije/ M koristi izvesne kompozicione principe.Jedna maniristicka statua. antitezom dveju polovina. od kojih je jedna »zatvorena« i nepokretna. tako da je posmatrac.govoreci da je jedan kip zapravo kombinacija dva reljefa-1 koji pikazuje lik spread. Nasuprot maniristickom principu »multi vida« ili »obrtnog vida« skulpture. ne u korist klasicne discipline i ravnoteze. a kamoli barokni.stavljajuci u pokret sopstvenu imaginaciju. karlice ili udova. ali na potpuno razlicitoj osnovi od Reliefanschauung.On je projekte dugo promisljao. kako na planu slike tako i u trodimenzionalnom prostoru. primetnu u njegovim poslednjim delima. • Zatvaranjem udubljenja i odstranjivanjem izbocina. • Sprovodi ostru akcentuaciju onoga sto bi se moglo nazvati »osnovnim pravcima prostora«.Izvijenost i perspektive maniristickih figura bile bi neshvatljive kada ih ne bi dopunjavala masta posmatraca. predpostavljanje blagih uglova nasuprot ostrim horizontalama. nije zeleo da predje tacku u kojoj je ideja najace izrazena. posmatrac se oseca prinudjenim da kruzi oko statue. Likovi zrele renesanse su. ni maniristicki. a mase predstavljene u perspektivi teze da se frontalizuju ili ortogonalizuju.od posmatraca se ne ocekuje da nadoknadi »nepotpunosti«. U trenutku kada M.Kao posledica toga citav raspored. jedan od glavnih predstavnika ovog stila.a ipak uravnotezen pokret glave. • Strogost ovog pravouglog sistema deluje ne kao statican.u estetickom pogledu.Kose linije teze da budu zamenjene ili horizontalnim ili vertikalnim.neka statua zrele renesanse pre reljef nego “zaobljen”predmet.izgleda kao da se postepeno okrece.46 Nasuprot tome. Mermer u sebi ima ideju. vec samo jedno posebno pravilo.tako da mozemo shvatiti zasto je Leonardo poricao sam pojam trodimenzionalne sculpture. koji preovladava u doba zrele renesanse.dok su statue zrele renesanse radije postavljanje u nise ili prislanjane uza zid.Barok odbacuje maniristicki ukus za zamrsene kompozicije i izvijene stavove. smatra da je realizovao unutrasnju ideju onda on napusta delo. vec u korist na izgled neogranicene 46 Otuda je. vec kao dinamican princip-to postize ostrim kontrasiranjem kosih motiva sa osnovnim pravcima. kako kaze Benventura Celini.M je pre svega skulptor i to furiozni kreator. primenjivano na klasican i klasicisticki stil. cak i kad je suocen sa nekom skulpturom. vec stotinu i vise vidova. Mikelandjelov stil nije ni stil zrele renesanse. M. barokna umetnost tezi da ponovo uspostavi princip jednog vida.M rada i shvatanja umetnickog postupka. a zadatak umetnika je da rukom. ramena. izgleda odredjen jednim unutrasnjim sistemom koordinata. a i stalno menjao-i na freskama se to vidi.On je uoblicen prvo-da pruza harmonican izgled sam po sebi/priblizna simetrija.Te linije i ravni sluze kao loci za dve ili vise znacajne tacke date figuri. koji su ostali sustinski neizmenjeni/koji su sasvim njegovi/sve dok njegov stil nije pretrpeo fundamentalnu promenu. 31 . tako da pruza ne jedan. oslobodjen »vrcenja oko trodimenzionalnog prostora«.S obzirom da je svaki od ovih vidova podjednako zanimljiv i sa druge strane podjednako »nepotpun«. njegova dela nastaju u stalnom razvijanju ideje-on prenosi u medijum jednu ? ideju.drugo-tako da osvetljava strukturu trodimenzionalnih tela. sto nije opsti zakon umetnosti. ne dozvoljavajuci oku posmatraca da se zaustavi na jednom preovladjujucem i zadovoljavajucem vidu stvari. maniristicka figura serpentinata. izgradjeni oko jedne sredisnje ose. vertikalama i dijagonalama.Stoga nije slucajno da maniristicki period obiluje slobodno postavljenim statuama kakve su fontane i spomenici.

Ovaj komentar je M bio isto tako dobro poznat kao i sam Danteov tekst.Oni su zatvoreni u granice svoje plasticne mase. a postoji velika verovatnoca da je poznavao ako ne Ficinova dela na latinskom.kako se borba zaostrava njihov bunt raste. ona izaziva utisak jedne nesigurne.Veoma je bitna uloga cistog neoplatonizama. sa kojim je ovaj Policijanov ucenik dosao u dodir jos kao decak. osvetljenja i izraza. ono Pikov komentar.Izgled kompozicije se moze uporediti sa izgledom pozorisne bine.a kamoli modu vremena. sekundarnog i mucnog oblika postojanja. njihovi pokreti kao da su od pocetka priguseni ili paralizovani pre nego sto su do kraja izvedeni.Medjutim. pri cemu oblici izbijaju iz kamena kao iz vode u jednom sudu koji se lagano susi. Hrist u S.Oni su oblikovani putem karakteristicnih sencenja koja. i to ne samo kao uverljiv filozofski sistem. Obilato prisustvo »platonistickih« koncepcija u M poeziji vec su primetli njegovi savremenici.Njegovo ozbiljno studiranje Danteove Bozanstvene komedije probudilo mu je interesovanje za ucenje »platonisticke akademije«. Zreli stil Mikelandjela. nego bogatstvo »obrnovidnih« aspekata.Cak i slobodno postavljeni spomenica. suprotni vid neoplatonizma. a ne nedostatak spoljne usmerenosti i discipline.Barokne statue nas vise ne nagone da kruzimo oko njih zato sto su stopljene sa okolnim prostorom u jednu koherentnu vizuelnu sliku.nevidljivog i neuzbeznog. vec u odnosu na povrsine jednog pravougaonog bloka.vec kao metafizicko opravdanje svog bica/emocionalna iskustva sa Tomazom i Vitoriom/.M bi se tako 47 To je iscrpljenost. Mikelandjelovi likovi ne izrazavaju samo nelagodnost kao rezultat neuskladjenosti srednjovekovnog hriscanstva i klasicizma.Kristofor Landino.sasvim se slagao sa onim neizmernim nezadovoljstvom sobom i svetom. razlikuje se od manirizma po tome sto njegove figura.A od zrele renesanse se razlikuje po tome sto je estetsko i psiholosko dejstvo ove frontalizacije dijametralno suprotno efektu koji se postize primenom Hildebrandovog principa reljefa. napiasao je komentare u kojima je svaki pesnikov stih tumacen na neoplatonicarskim osnovama i povezivan sa teorijama postavljenim u drugim Landinovim spisima. tumacenje ljudskog zivota kao nestvarnog. pruzaja pre mnostvo «jednovidnih« aspekata.kao sto je Berninijeva Fontana cetiri potoka.Svaka njegova figura podredjena je strogom volumetrijskom sistemu. skoro egipatske strogosti.slobodne postavke.Kompozicija je flachenhaft. nagone posmatraca da se usresredi na na jedan dominantan vid.Sudu/47 Tako M figure nisu koncipirane u odnosu prema jednoj organskoj osi. Benivenijevog dela Canzona d' Amore.Savrseno mirovanje. Mikelandjelo je od svojih savremenika bio jedini koji je usvojio neoplatonizam ne samo u izvesnim vidovima vec u celini. umesto da se stapaju sa prostorom.pre nego sa reljefom. koji mu se cini potpun i konacan.Kod M postoji »kontrolna sila«. ogorcenu borbu sila isprepletanih jedna u drugu. a njihova najgrcevitija izvijanja i muskularne tenzije izgleda da nikada ne dovode do efektivne akcije. a njihova energija trosi se u unutrasnjoj borbi sila koje uzajamno stimulisu i paralisu jedna drugu. pisan na italijanskom.Neumitno okovani oni nisu u stanju da se olobode ropstva. a kamoli do promene polozaja. Maniristicka figura serpentinata kao da se sastoji od jedne meke supstance. vec na objektivnoj frontalizaciji.lice na poteze dleta.Njihova nesrecnost je sustinska i neumitna.On se razlikuje od baroka po tome sto se ovaj dominantan vid ne zasniva na subjektivnom vizuelnom dozivljaju. koji je bio protivnik slobodno postavljenih statua.Cak i tamo gde nisu prikazane stvarne fizicke zapreke/Robovi. kao i izvrsena akcija/Pobeda. kao sto je to slucaj sa maniristickim delima slicne vrste. oni ukazuju na samu sustinu M licnosti i oni odrazavaju uverenja jednog platoniste.Dok je neoplatonicarsko verovanje u »prisutnost duhovnog u materijalnom« davalo filozofsku pozadinu umetnikovom estetskom i ljubavnom ushicenju lepotom. nestabilne situacije.vojnici Kasinske bitke/. sto je mnogo efektnije.Niko tada nije citao Dantea bez nekog komentara.Upravo tu unutasnju borbu. koje je sustinsko obelezje m genija. nepodesne proporcije i neskladna kompozicija« M figura. dok je kod njihovih maniristickih paralela ona slucajna i uslovna. cak i na crtezu.Svi ovi stilski i tehnicki principi imaju vise nego formalni znacaj.M muci posmatraca ne nagoneci ga da se okrece oko figure. izazavaju »surova grcenja. isto toliko je odsutno iz M sveta.povremena ucmalost. vec. 32 . zaustavljajuci ga ispred masa koje izgledaju prikovane za zid ili skoro zarobljene u kakvoj plitkoj nisi i ciji oblici izrazavaju nemu.cinjenica da je ovaj sistem nametnut organizmima potpuno ne-egipatske vitalnosti stvara utisak vecnog unutrasnjeg sukoba.obamrlost. oni pate od samog ljudskog iskustva.

Njegove figure simbolizuju borbu koju vodi dusa. reseno je da se spomenik pretvori u jedan cudan hibrid izmedju mauzoleja i ozidane grobnice.broj statua koje je M trebao da uradi sveden je na sest:jedna Sibila. njihova plasticna izolovanost sugerise neprobojnost zidova njihove tamnice. jednu Madonu i verovatno cetiri Sveca. Mojsije-sada premesteni u sredinu donje zone-i dva Roba iz Luvra.sad su u Luvru/.136.70 m. uz koje su bili privezani Robovi/prigioni/ u razlicitim pozama. na kojima su predstavljena dela pape/slika 131.137/. odrazava njegovo neoplatonisticko uverenje da ono sto zanesena dusa obozava u »ogledalu« pojedinacnih oblika i duhovnih osobina predstavlja samo odraz jednog. Prema I projektu iz 1505 grob je bio spomenik u slobodnom prostoru. broj reljefa smanjen je na tri. a dvojica kod nogu. Godina 1516 oznacava pocetak procesa redukcije. dvojica kod glave.Sa druge strane.njegove figure su slobodne…Telo lezi u ropstvu duse 33 .Donji sprat spomenika bio je sa spoljasnje strane ukrasen dugim nizom nisa.sada polozenu na njegov sarkofag. uzdigut u visunu 7.Ono sto je nekada bila trodimenzionalna gradjevina dobija oblik ozidane grobnice/3 m visine/. a drugi place-tuguje sto je svet ostao bez takvog coveka. cist i ozidan grob.Oni su ukljuceni samo zato sto su bili zavrseni i zato sto nije bilo niceg drugog da 48 Leonardova filozofija je dijametralno suprotna neoplatonizmu. a u jednom ugovoru iz 1532 stoji da su obe strane saglasno prihvatile aranzman slican onom zamisljenom 1516.neiskazivog sjaja bozanske svetlosti.Ikonografski program postao je jos slozeniji. i koju moze privremeno ponovo steci »della carne ancorvestita«.Na krajevima platforme stajala su cetiri velika kipa: Mojsije. cak natprirodna lepota njegovih figura.48 Ovaj neoplatonisticki stav M dela odrazavaju ne samo formom i motivima. Ovaj neoplatonisticki simbolizam posebno se uocava u Grobnici Julija II i Kapeli Medici.Pored preko cetrdeset mermernih kipova. sa jednom ovalnom prostorijom za pogreb u unutrasnjosti. Godine 1526 ovaj srednji projekat reduciran je na jednostavan. broj statua na platformi povecan je na sest. a sto je verovatno sela gestatoria sa likom pape u sedecem stavu. koga su podupirala cetiri andjela.on ovu metaforu izvodi u grcevitim postavkama borbe ili poraza.da pobegne iz okova materije. posle papine smrti. Nad-individualna.Donja zona fasade ostala je nepromenjena.Naime.Jedan od anjela se smesi-raduje se sto je papina dusa primljena medju blagoslovene andjele.Ovu skupinu nadkriljuje jedna visoka apsida-capellatta.aranzman koji se ocito mnogo nerazlikuje od sadasnje gradjevine. Kada M govori o covecijem telu kao »carear tereno«-zemnoj tamnici besmrtne duse.Njegovi bocni delovi imali su manje nise sa statuama u sedecem stavu. Godine 1513. grob je bio ukrasen mnogim dekorativnim skulpturama i nekoikim bronzanim reljefima/verovatno sest/.U vezi sa ovim II planom tokom narednih godina izradjeni su Mojsije/namenjen desnom prednjem uglu platforme/ i dvojica Robova /namenjena levom prednjen uglu donjeg sprata. vec ili maglovitost transa ili ushicenje jednog furor divinus-a. Vita activa i Vita contemplativa. koje ne karakterisu svesne misli ili jasno odredjene emocije.vec i ikonografijom i sadrzinom. grobnicna umetnost je ispoljavala covekova metafizicka uverenja direktnije i jasnije od bilo kog drugog oblika umetnickog izrazavanja. koja izlazi iz zida.Na jednom velikom katafalku videla se slika pape. umesto dijagonalno kao ranije. a stajale su jedna prema drugoj pod pravim uglom.mogao nazvati jedinim pravim platonistom medju mnogim umetnicima na koje je uticao neoplatonizam. a u svakoj od njih je bila smestena po jedna skupina Pobeda. Pavle.Do druge platforme uzdizala se jedna stepenasta piramida koja je sluzila kao osnova za dva Andjela koji su nosili ono sto se razlicito naziva arca /kovceg/ ili bara /mrtvacka nosila ili nosiljka/. pored nje dva herma.Ona je zaklanjala pet jako velikih kipova. impresivnih dimenzija. po jedan u centru svakog procelja. sada ponovo dva.Ne uzimajuci u obzir sliku pape.samo sto sada ne izlazi iz zida.Dok je donja zona ostala prakticno nepromenjena.Da bi smo u okvirima razvoja grobne umetnosti mogli odrediti mesto Grobnice Julija II moramo da razmotrimo pocetne projekte. iznad kojih su stajali reljefi u obliku kvadrata.132/. a arhitektonske delove koji jos uvek sacinjavaju donji sprat groba u San Pietro u Vinkoli dovrsio je jedan vest zidar u kamenu/slike 135.Medjutim. jedna Madona.Njegov sredisnji element bila je nisa sa papom koga nose andjeli. jedan Prorok.koje se posle toga vecno seca sa ceznjom. jos od najranijeg doba ljudske istorije. ali se od komplikovane gornje strukture iz 1513 odustalo u korist drugog sprata u istoj ravni sa donjim.u kojoj je dusa uzivala pre svog pada na zemlju. i . a one nikako nisu proste ilustracije ficinovskog sistema/kao Bandinelijeva Bitka izmedju razuma i culnosti/.

Prema ucenju firentinske Akademije.On neodaje gnevnu iznenadjenost.oni se vise nisu uklapali u program. a istovremeno ushicuje dusu«. nego ono natprirodno uzbudjenje koje. koju drze u ropstvu njene prrodne zelje. kome je bila poznata tradicija Psihomahija. a drugi se veseli pocetku zivota posvecenog vecnoj kontemplaciji boga. kao najistaknutije primere onih koji su putem prave sinteze akcije i vizije postigli duhovnu besmrtnost jos u toku zivota na zemlji.robovi imaju i jedno 49 sto ocigledno predstavlja razvijanje jednog motiva koji se neprestano srece u grobnicnoj umetnosti srednjeg veka. a ne prenosnom smislu. verovatno Pavle. kao moralna alegorija. dekoracija na donjem spratu. u isto vreme simbolizuje Zemaljski zivot po sebi.Istina. kako bi napravio mesta za cetiri znatno veca Roba.Jedino cetiri nedovrsena »Boboli« Roba.Plasticna dekorativnost mozda stoji pod uticajem Svodova Konstantina i Septimija Severa i onih fantasticno klasicistickih struktura.Korisceni su kao simbol nepreporodjene ljudske duse. a M ga je prestavio i u svojstvu vodje i u svojstvu nadahnutog proroka. Medjutim. prema projektu iz 1505. pre nego kakav ratnicki trijumf.Ove cetiri figure.Resio je da potpuno odbaci ono sto je izgradjeno 1513-14. kao i za nove skupine Pobede slicne velicine. tako da lako mozemo shvatiti zasto je. sluze kao posrednici izmedju zemaljske i nebeske sfere. kojima po snazi.I kada Landino poredi iustitia i religio sa »dva krila na kojima dusa uzlece u nebo«. »video je unutrasnjim okom«.koje se smatra skromnom pretecom Julijevog groba-sl 138 34 .. on je takodje bio vizionar. Medjutim. nego kao postepeno i prirodno uzdivanje. s obzirom da su smestene izmedju nize zone sa Robovima i Pobedama i najvise skupine sa dva Andjela koji nose bara sa papom.Medjutim. jedna skupina Pobeda bi prvenstveno sugerisala moralnu borbu izmedju dobra i zla. ili i jedno i drugo. delujuci kao posrednici izmedju zemaljskog i translunarnog sveta. Tako cetiri figure na platformi simbolizuju sile koje osiguravaju besmrtnost. sama ideja u jednom pravom mauzoleju sa pogrebnom prostorijom u unutrasnjosti. papa bi usao u zagrobni zivot kao triumphator.U ovom obliku je grob sagradjen izmedju 1542-45. Okovani Robovi takodje su. Pa ipak bi ovu grobnicu bilo pogresno tumaciti. nema niceg ravnog ni u klasicnoj ni u modernoj umetnosti. i cetiri kipa na platformi-Mojsije. silovitosti pokreta i masivnosti/dubina veca od sirine/. koja je upravo bila zavrsena kada je M otputovao iz F za Rim.Zahvaljujuci njima apoteoza pape ne izgleda kao iznenadna i cudesna transformacija. koji su sada u firentinskoj akademiji i skupina Pobeda u palaco Vekio /slika 173/ svedoce o najherojskijoj epizodi onoga sto Kondivi zove la tragedia della Sepoltura. Firentinski neoplatonisti su stalno zajedno predstavljali Mojsija i Svetog Pavla.Mojsije vidi ono sto su neoplatonisti nazivali »sjaj bozanske svetlosti«. Znacenje Pobeda i Zarobljenika ni u kom slucaju nije bilo ograniceno na pobednicku simboliku u uzem smislu. ako ne i neoplatonicarske ideje. postoje jasni dokazi da grobnica nije zamisljena kao spomenik obicne ljudske gordeljivosti i slave:Andjeli koji nose papu do njegovog vecnog prebivalista49. dostupnom sa spoljne strane. onako kako ga je formulisao Landino. ne kao Vaskrsnuce u smislu ortodoksne hriscanske dogme.koje simbolizuju kontemplativan i aktivan zivot. jedan oplakuje kraj pravednog zivota akcije.Drugim recima. M je napravio poslednji ocajnicki pokusaj da snagom plasticnosti nadoknadi gubitak arhitektonke velicanstvenosti.delo Antonia Federigija. bili poznati renesansi.Mada je Mojsije bio zakonodavac i vladar. kakva je ona na fresci Filipina Lipija o svetom Filipu koji isteruje zlog duha iz satane. 50M. pored personifikacija Zivota Akcije i Kontemplacije.Robovi bi personifikovali ili oblasti koje je osvojio ili slobodne umetnosti. slaveci papina licna dostignuca. 50 oni se u ovom svojstvu pojavljuju na bazencicu sa svetom vodicom u Sijenskoj katedrali. nego kao voznesenje u smislu neoplatonicarske filozofije. mada je aktivna pravicnost samo preduslov za kontemplativno prosvetljenje. cak i u njenoj prvoj verziji. kao obican trijumfalni spomenik all' antica.Jednom posmatracu iz XVI veka. Da je grobnica izvedena onako kako je opisuju Vazari i Kondivi. kako kaze Ficino »skamenjava i skoro unistava telo.Svrha ovih motiva bila je da otvore put viziji o jednoj oblasti koja je iznad obicnih politickih i vojnih borbi i trijumfa. bas u vreme kada se svodjenje na obicnu ozidanu grobnicu pokazalo neizbezno.ispuni nise oko Mojsija. posle deset godina M sam predlozio da ih ukloni i zameni likovima Rahele i Lee. vita activa i vita contemplativa su dva puta ka Bogu.Reljefi bi cinili njegova dela besmrtnim. a skupine u nisama bile bi Pobede u bukvalnom. negde oko 1532. ima u sebi neceg »paganskog«. ova metafora se sasvim dobro moze primeniti na dva Andjela.Sledstveno tome.

nije takodje u potpunosti ostvaren.prozdrljivosti i besramnosti. Veoma je znacajno da je ova savrsena ravnoteza paganskih i hriscanskih elemenata vec u vreme papine smrti smatrana pomalo neortodoksnom.U projektu iz 1513/slike 135.S toga se majmun mora tumaciti drugacije.Godine 1542. pohlepe.sposobnu da putem razuma prevladava niska cuvstva.alegorije i personifikacije bile su podredjene jednom programu koji bi se mogao nazvati umetnickom paralelom Ficinovog spisa Theologia Platonica i Consonatia Moses et Platonis. koristi kao spomen-kapela.U istinskom duhu jedne filozofije. R simbolizuju ljudsku dusu utoliko sto je lisena slobode.U njoj je trebalo smestiti dvojice Magnifici-Lorenca Velicanstvenog/+1478/ i Djulijana /ubijen 1478/ i dvojice Duchi-Lorenca Mladjeg /Vojvode od Urbina/ i Djulijana mladjeg /vojvoda od Nemura +1516/.slika 146/ ili tzv.Konacan rezultat govori ne samo o individualnoj frustraciji umetnika. utvrdjen krajem 1520. ljudsku dusu u svom slobodnom stanju./crtez fr 47. spomenik kakav sada stoji. isto kao sto se stara sakristija koristila za stariju generaciju. ali ne i netacan dokument o umetnikovim krajnjim namerama.To je »niza duza«.najblizi coveku po izgledu i ponasanju od bilo koje druge zivotinje. pored koje bi stajali kipovi porodice Medici-Sveti Kuzman i Damjan. trajna pobeda moze se ostvariti jedino putem one najvise sile u ljudskoj dusi.nastao jednostavno udvajanjem fasade na crtezu fr 48/. pa se smatra da bi on mogao biti simbol koji Roba karakterise kao Personifikaciju slikarstva. kada su izbaceni i Robovi i Pobede.137/ hriscanski element bio je dosta pojacan dodavanjem capelletta-e sa Madonom i svecima.Posto su vezani za herme na kojima se izrazava sama materija. Konacno resenje dobijeno je dodeljivanjem bocnih zidova jedino dvojici Duchi. predstavlja jedan nepotpun.136.svestenici vrse opelo… 52 sagradio je Bruneleschi 1421-1428.on se ne pokorava staroj alternativi izmedju izmedju glorifikacije zivota na zemlji i anticipacije zagrobnog zivota.sto znaci i veza.ne toliko u politickom i vojnickom koliko u duhovnom smislu.U ovom slucaju. a drugog za Magnifici. a ipak lisen razuma i poslovicno pohotan. ovaj motiv se javlja i uz Pobunjenog Roba/slika 140/.sto predstavlja ocigledan povratak enfeu-tipu51.To je mens ili intellectus angelicus.koja je svakoj vidljivoj stvari davala izvesno transcedentalno znacenje.bila zivotinjska priroda. Janusov svod/arcus quadrifrons/. medjutim.koja ne uzima ucesce u ovozemaljskim borbama i koja pre donosi prosvetljenje nego pobedu.spona. jednog za Duchi.Tako bi zajednicki imenitelj Robova. ostavljen nedovrsen 1534. 35 . majmum je koriscen kao simbol svega niskog u coveku.nego takodje simbolizuje i nesposobnost neoplatonicarskog sistema da postigne trajnu harmoniju izmedju divergentnih tendencija post-medievalne kulture. Kapela Medici Drugi veliki projekat na polju grobnicne umetnosti. reseno je da se Nova Sakristija San Lorenca 52.Umiruceg Roba/Luvr/ prati lik jednog majmuna koji se dize iz bezoblicne kamene mase.scenske predstave.Njegovo najopstije znacenje bilo je moralne prirode.Rob je simbol nesrecnog stanja duse u kome se ona nasla nakon pada u materijalni svet.na koji ukazuje majmun.a personifikuju Mojsije i Pavle.koga oplakuju .Ali.okovi. koja je coveku zajednicka sa nemustim zivotinjama. Mikelandjelo je prvo planirao da ova cetiri groba objedini u jedno zdanje u slobodnom prostoru.48. dok je ulazni zid nasuprot oltaru trebalo da bude ukrasen jednom Madonom.simbolizacija zemaljske sfere bila je sasvim eliminisana. Kada je 1519 umro Lorenco de Medici Mladji.53 Definitivan program sadrzao je sledece karakteristike: 51 monumtalne gotske ozidane grobnice.slika 147. zamisljeno ili kao jedna masivna zgrada/crtez Fr.posebno znacenje. Skupine Pobeda persoifikuju anima proprie humana. kada je Mikelandjelo zauvek otisao iz Firence.ciji dvostruki vid simbolizuju likovi Zivota Akcije i Kontemplacije. pozude.i neoplatonicarskog izraza za princip koji vezuje bestelesnu dusu za materijalno telo-vinculum.Od ovog se odustalo u korist dva dvostruka groba sa svake strane zida.Medjutim.Njegov definitivan program.vec i vecnom spasenju. dok je Sacra Converzacione na ulaznom zidu spojena sa grobovima dvojice Magnifici u jedinstvenu kompoziciju.svrha ovih grobnica bila je da daj vidljivu formu teoriji o spasenju dusesarkofag sa gisant-om .spomenik skladu Mojsija i Platona razvio se u spomenik kontrareformacije. Na taj nacin sadrzinu grobnice predstavlja trijumf. kapela Medici.tj.sada se mozemo setiti i vekovnih poredjenja carer terreno i prigon oscura.Papa postaje besmrtan ne samo zahvaljujuci zemaljskoj slavi.a brod I hor 1442-70-ih. moze se nazvati jednim razradjenim ponovnim postavljanjem ideja olicenih u drugom projektu za grobnicu Julija II.

Firentinski neoplatonicari su oblast materije nazivali il mondo sotterraneo i poredili su zivot ljudske duse. a da mu same nisu podcinjene.Pored figura koje vec postoje u San Lorencu.55 Na taj nacin oni predstavljaju cetvorostruki vid zivota na zemlji kao stanje istinske patnje.ili nesto nalik Landinove Iustitutia i Religio. koja se sastojala od praznih prestola na vrhu spojenih stubova. a kip Neba iznad Dana.Medjutim.Cim dusa napusti svoje nebesko prebivaliste i predje reku Letu. od kojih je jedna identifikovana kao David u Bargelu. kako ga je Mikelandjelo nazvao/slika 153/. Prica o Juditi. tj.spavaju. iznad bocnih udubljenja. • Sattue uplakane zemlje i nasmejanog neba u nisama pored Djulijanovog kipa. Stiks.Tako se lako vidi sustinska povezanost ove grupe sa Cetiri recna Boga.Dakle. • Slozenu plasticnu dekoraciju entamblature/crtez fr 55/.Oblast Prirode. a nebeske sfere stvaraju vreme.recni bogovi. bilo je planirano da se freskama ukrase velike lunete koje natkriljuju tri groba. to jest statua Vojvoda u sedecem stavu i cetiri kipa Delova dana na njima bi bili prikazani: • Dva recna boga polozena na osnovicu svakog groba/model jednog od njih cuva se u firentinskoj akademiji/.Na luneti iznad dvojice M trebalo je da bude naslkano Hristovo vaskrsenje/crtez fr 19 i 59/.Ova oblast. 1.Kod Landina i Pika one oznacavaju cetvorostruki vid materije. mogla su biti jedino cetiri elementa-Aheron predstavlja vazduh. Veceri i Noci bila da predstavi razornu moc vremena nalazimo u Mikelandjelovim recima/strana 161/. koji zauzimaju sledecu po visini zonu vojvodskih spomenika. koji bez presedana u ranijoj ikonografiji. koja se sastoji od materije i oblika.Cista materija nije nista manje vecita i neunistiva nego sto je cista forma.Jedino prolazno jedinstvo materije i forme u prirodi neizbezno mora da ima svoj pocetak i kraj. Flegeton i Koknit. koja ceka dusu posle smrti.Otuda nije neosnovano identifikovati Recne bogove sa Cetiri reke u paklu. koji porobljava ljudsku dusu u trenutku posle rodjenja. Delovi dana. sa zivotom apud inferos.boluju I besne. predstavljaju zemaljski svet.Ove reke su imale znacajnu ulogu u Platonovom Fedonu i Danteovom Paklu. od kojih je jedan identifikovan kao Decak koji cuci iz Lenjingrada.Za renesansnog coveka ta cetiri oblika materije.Sa druge strane.zgadjeni. Flegeton-vatru. jedina je sfera potcinjena vremenu. sto cini da zaboravi blazenstvo svog ranijeg postojanja.planirani su reljefi godisnjih doba.Oba vojvodska groba prikazuju u isto vrme sliku jedne Apoteoze. pored koje bi bili likovi Kuzmana i Damjana. Kipovi Djulijana i Lorenca su okrenuti ka Madoni-da bi mogli videti posrednike spasenja. vec u cetiri lika. dok je zarobljena u telu. Grobove Djulijana i Lorenca de Medici /sklike 144. od trofeja u sredini i dva para decaka u cucecem stavu. a sa druge. verovatno. koja sadrzi covekov zivot na zemlji. mada bez svojih bogato ukrasenih naslona.madona sa vecima. Stiks-zemlju. ona je lisena radosti54. Dana. 2. bilo je opste prihvaceno misljenje 53 Sacuvane su mnogobrojne skice koje govore o razvoju ove ideje. koji vec postoje u San Lorencu a iznad njih statue manjeg formata.Ova gradja pomaze da razumemo razvoj ikonografskog programa 54 pogledaj znacenje reka kod bodina 55 Kao robovi na grobnici Julija II oni izgledaju kao da sanjaju. koji se jos uvek mogu videti u kapeli Medici.iscrpljeni… 36 .zgrceni.145/. a Kokit-vodu.Dokaz da je prvenstveno svrha figure Zore. u skladu sa psalmom LXXXIV:istina ce siknuti iz zemlje. Medjutim ova ideja ovde nije uoblicena u konvencionalne personifikacije vremena ili alegorije.delovi dana. uzdizanje duse preko hijerarhija neoplatonicarskog univerzuma. recini bogovi predstavljaju mondo sotterraneo.Kod Platona i Dantea one oznacavaju cetiri stupnja kazne ispastanja.To s Aheron. koja predstavljaju cetiri oblika materije. firentinski neoplatonicari su ih tumacili na jedan potpuno drugaciji nacin. izazivaju utisak uzasnog bola.8 statua koje oplakuju pokojnika. • Pored toga. satua Zemlje iznad Noci. onako kako ih zamislja Ficino i njegov kruzok.a pravda ce se spustiti sa neba.dvostruki grob dvojice Magnifici okrenut prema oltaru-la sepoltura in testa.Tako cetiri reke pakla predstavljaju »sva ona zla koja izviru iz jednog jedinog izvora-materije i koja razaraju blazenstvo duse«.Iznad sarkofaga bez ikakvih likova stajala bi Medicijevska Madona. a u luneti iznad grobova D trebalo je da bude prikazana sa jedne strane Bestidna zmija.

jer se smtaralo da S i vece odgovaraju elementu zemlje i melanholicnoj naravi. zimom i noci. prednja strana ove kasice ukrasena je glavom slepog misa62.Djulijano je okarakterisan kao vir activus.. sa cetiri godisnja doba i sa cetiri dela dana.Stiks »Tuzni«. mac.Trofeji u sredistu oznacavaju konacnu pobedu nad nizim oblicima postojanja. na kojima su predstavljeni sv. opet povezivana.i.Vazduh sa sangvinicnim temperamentom. ispod Noci. najvisoj zoni vojvodskih grobova-predstavljaju svojevrsnu neoplatonicarsku apoteozu.Oni pre daju sliku besmrtne duse pokojnika nego njihove empirijske licnosti. koju simbolizuju likovi Okeana i Zemje. sugerisu jedan odredjen kontrast.Djordje i sv. ma koliko probrazeni.Dimitrije/slika 157/. naravno. ispod sutona. s obzirom da se on zasniva na ta cetiri elmenta i da se tako moze povezati sa cetiri recna boga na jedan savrseno dosledan nacin. opisuje Ripa.U kapeli Medici ovu antitezu nagovestava. zamenio simbolima jupiterovske velikodusnosti. 60 Obrati paznju na njen pojas 61 Lorenco poznat pod tim imenom 62 simblicne zivotinje iz Direrove “Melancolia” 63 “Magnanimita”-jedan od najpopularnijih aastroloskih spisa.Aheront »Neveseli«. slican je onome na rimskim sarkofazima.Lakat mu pociva na kasici-tipicnom simbolu saturnovske skrtosti. ova cetiri telesna soka su. onda bi bilo utoliko znacajnije da je on karakteristicna oznaka ovih svetaca. 59 Meter Nyx ili Mater Nox iz klasicne poezije. Nasuprot Lorencu. koja se nalazi iznad nebeske. Toliko impersonalni po karakteru da su zbunjivali savremenike 58 Plotin tumaci Saturn kao Nous-kosmicki um. U skladu sa ovom kosmoloskom shemom.Ako je ova predpostavka-ne sasvim neopravdana. M delovi dana sazimaju ceo zivot prirode.a Jupitera kao Psyche-kosmicku dusu. a Lorenco iznad devicanske Zore60i postarijeg Sutona.Vir activus je popuno privrzen saturnu58. jer se smatralo da i K i noc odgovaraju elementu vode i flegmaticnoj naravi. letom i podnevom. koji stoje ispod njih. u svetlu cinjenice da je M ponovo posetio Veneciju upravo pre nego sto je zapoceo Djulijanov kip-tacna. a prazan prostor je jedan od najstarijih i najvise koriscenih simbola za nevidjeno prisustvo neceg besmrtnog. na jedan opsti nacin. Simboli u cetvrtoj. Pa ipak likovi Djulijana i Lorenca.Njihov kompozicioni odnos prema delovima dana.Spremnost praznih prestola za dan Strasnog suda verovatno se zasniva na Jevandjelju po 56 57 M je bio emocionalno nesposoban da napravi ijedan stvarno veseo veseo ili smiren lik. jeseni i sutonom. 37 . koji simbolicno predstavljaju izmedju onoga koji se »trosi« u spoljasnjoj akciji i onoga koji se »zatvara« u samosvesnu kontemplaciju. kao i dva para personifikacija sa kojima su ove dve statue grupisane. koja sugerise Facies nigra saturnovskog melanholicarra. »Bara suza«. Zemlja sa melanholicnim temperamentom.Saturnovske i jupiterovske konotacije ova dva portreta naglasene su i u nekim posebnim karakteristikama-lice Pensierosa61zamracuje duboka senka.Oba ova motiva.Djulijano drzi knezevski skiptar i otvorenom sakom leve ruke nudi dva novcica.da bi simbolika bila jos eksplicitnija. na kojima se lik pokojnika izdize iznad sfere zemaljskog zivota. dok je Lorenco-vir contemplativus.marka. voda sa flegmaticnim temperamentom. Likovi Djulijana i Lorenca57 niti su portreti pojedinacnih zivih bica niti personifikacije apstraktnih ideja.Ljudska dusa posle pada od saturna dobija moc razumevanja I misljenja a od Jupitera moc delanja:neoplatonicari-akcija I kontemplacija.da ova cetiri elementa imaju istu sustinu kao i cetiri soka od kojih se sastoji covecije telo i koji odredjuju ljudsku psihologiju. Vatra sa kolericnim temperamentom.Djulijano je smesten iznad muzevnog Dana i plodne Noci 59. jer se smatralo da A i zora odgovaraju elementu vazduha i sangvinicnoj naravi. 63Smatra se da je opsti plan Djulijanovog kipa mozda nastao pod uticajem dva vizantijska reljefa na fasadi crkve Sv. izrazen ne samo njihovim polozajem i izrazom vec i njihovim distinktivnim obelezjima. cetiri vrste temperamenta-oni ilustruju razlicite uznemirujuce i obeshrabrujuce uticaje kojima je dusa izlozena sve dok zivi u telu sastavljenom od cetiri »materijalna principa«56. zauzimajuci stav saturnovske cutljivosti.Kaziprstom leve ruke pokriva usta. prolecem i jutrom. a Kokit.Ova zona bi se mogla interpretirati kao nadnebeska sfera. kontrast izmedju »otvorene« kompozicije Djulijanove statue i »zatvorene« kompozicije lika Lorenca. a taj kontast se najbolje moze opistati putem antiteze izmedju zivota akcije i zivota kontemplacije.A. imao bi svoje mesto pored Zore. izmedju ostalog. Mikelandjelovi delovi dana ne »personifikuju«.Deca koja se previjaju od bola i straha verovatno predstavljaju nerodjene duse osudjene na pad u nize sfere.

Na taj nacin. Mikelandjelovi crtezi prozeti neoplatonizmom Za kupolu je.Iksion I Sizif 66 grcka Leto – majka Apolona i Afrodite 67 kod Ripe “Muke ljubavi” predstavljene su figurom coveka ciji je grudni kos otvoren I koga razdire jastreb. u Moralizovanom Ovidiju Ganimed je tumacen kao uzor za svetog Jovan Jevandjelistu.ova dva crteza mogla bi se nazvati mikelandjelovom verzijom teme Amor Sacro e Profano. koja je potresala M zivot kada je sreo T.Ovu neoplatonicarsku interpretaciju prihvatili su skoro svi humanisti/Alcati-Emblema IV/. prevedenoj u slike u sepoltura in testa. njegova dusa je rimossa dal corpo.koga nose na nebo.S obzirom da se dzigerica smatrala sredistem fizickih strasti. Sebastijana del Pjomba. jer se u njoj stvara krv. Uzeta zajedno.Ganimed koji se na krilima orla uzdize na nebo simbolizuje ekstazu platonske ljubavi.Titije.ali joj je dato dublje znacenje licne ispovesti.Medjutim predstave tog motiva u umetnosti radjene su po paganskim prikazima.Ksenofon je taj mit objasnjavao kao moralnu alegoriju koja oznacava superirnost duha u poredjenju sa telom.Platon je smatrao da su mit izmislili Kricani. samo sto je njegovu »besmrtnu dzigericu« prozdirao jastreb.moglo bi se pomisliti da ovih pet skulptura tkdj. Renesansa tumaci ovaj mit u povezanosti sa neoplatonistickim ucenjem o furor divinus.a na ovu interpretaciju se jos uvek upucivalo u XVI veku.9/.65Kaznjen je zato sto je napao Latonu66. ili precuznije furor amatorus. nepomicno pasivan u kandzi orla. prilikom tzv ludi scaenici. vec kao izraz istinski platonske strasti.on je otet iz suma planine Ide. pri cemu je orao predstavljao Hrista ili vrhunsku Jasnost.slika 159/. ne moze biti sumnje da ovaj crtez simbolicno predstavlja furor divinus.koja porobljava dusu i unizava je.koga u paklu muci jastreb.Bilo ovo sala ili ne.Landino u svom komentaru na Danteov Purgatorio.Mit o Ganimedu tumacen je na razlicite nacine. ime.Ova interpretacija baca svetlo na predmet sale Sebastijana Pjomba-Ganimed koga pominje u pismu je ocigledno Ganimed sa crteza koji je M uradio za T.ali koja oslobadja dusu iz njenog fizickog ropstva i uznosi je u sferu olimpovskog blazenstva. a ne fizicka preimucstva sticu naklonost bogova i osiguravaju besmrtnost. i to ne na neki apstraktan nacin.posecaju na stih:”Resto prigion d’un 38 . izvedeno od grckog ganysthai-uzivati i medeainteligencija. majku Apolona i Dijane.Na crtezu je predstavljen G u stanju transa.Posle smrti Cezara ova pocast dodeljivana je i njemu. snazne i prodorne. a kasnije i ostalim obogotvorenim imperatorima.kao I tragican kontrast izmedju mladosti I starosti. da bi opravdali ljubavne odnose sa decacima ili mladicima. potpuno se usresredjuje na kontempliranje nebeskih tajni«.U Rimu su se prazni prestoli pojavljivali u obredima okajavanja u cast nekih boginja i.Danilu/VII.cija silina ide do unistenja. koja je omogucila svetom Jovanu da otkrije tajne neba.Medjutim u kapeli Medici.Da je Mikelandjelo ziveo u doba vladavine Adrijana tesko da bi mogao naci recitiji simbol kojim bi krunisao spomenik jednog Divus caesar.po njemu samo G.rastuzenog nad sopstvenom pobedom.Titije je jedan od cetiri velika gresnika koji su stavljeni na muke u paklu. Ostali su Tantal.u kome mu savetuje da naslika Ganimeda64 sa oreolom.umesto radosnih krilatih P.mada ne i u tehnickom pogledu.slika 158/.Rec je o crtezu Titija/fr 6.takodje bila planirana jedna freska.odrazavaju M strast prema Kavaleriju.Kavalijerija.U obe kompozicije prihvacena je tradicionalna interpretacija jedne mitoloske teme. a kazna mu je bila slicna Prometejevoj. sto je jos vaznije. koje bi citavu sadrzinu vojvodskih grobova potcinjavale hriscanskoj ideji o spasenju duse.simbolizuje agonije culne strasti. Kavalijerija/1532.Platon kaze da njegova otmica predstavlja »otcepljenje od tela i posto zaboravlja materijalne stvari. lako je shvatiti da je kazna ovom nesrecnom ljubavniku pocela da se tumaci kao alegorija »muka prouzrokovanih preteranom ljubavlju«67 Tako su ova dva crteza bili dubleti po sadrzini.Dok polozaj njegovih ruku sugerse coveka u nesvesti ili mrtvaca.Stavljanje jednog pobednika bez krila. kada su svecano donoseni u pozoriste i stavljani na raspolaganje bogovima. iznad praznih prestola morale bi stajati prestavljene one price iz Starog Zaveta. datom Kavalijeriju 1532.68 64 65 Jedini Zevsov miljenik koji je ikada dobio pristup na Olimp.tako da su oba dva oblika ljubavi predstavljena kao dva vida jednog istog. 68 Ako su “boboli” robovi I Pobeda nastali 1532-43. bio dodat jos jedan i da je sopstvenik smatrao da ova dva crteza idu zajedno.tako da deluje kao sveti Jovan Bogoslov. Slucajno znamo da je crtezu sa Ganimedom. lisen sopstvene volje i misli.sustinski tragicnog iskustva.To znamo iz pisma koje Sebastijano del Pjombo pise Mikelanjelu 1533.izricito povlaci granicu izmedju neoplatonicarske i hriscanske interpretacije. dokazivalo bi da intelektualna.

od kojih je poslednju Kavalijeri primio pocetkom septembra 1533.tj »culne« i »zivotodavne«. i na taj nacin bi mogla biti slika jos jedne nize sfere.Da je jedna takva subjektivno erotska interpretacija mita o F bila moguca u XVI veku moze se zakljuciti ne samo na osnovu M poezije71 Poslednja kompozicija radjena za K jeste Decija bahanalija/slika 165/. Ova kompozicija M je vise negi i jedna druga prozeta paganskim duhom.daje toj ideji jednu skoro religioznu uzvisenost i oseca sopstvenu bezvrednost pred bogom koga je sam stvorio.mozemo shvatiti kao izraz osecanja krajnje inferiornosti. Cavalier armato”.picu.sudbinu svakog temerarius. nije znao kako da zauzda konje. u isti mah.Platonski ljubavnik.landino kaze da duh na svom putu u vise sfere ostavlja za sobom nize sfere duse. da bi spasio svet od vatre zevs je munjom osinuo Faetonta. 39 .po kojem mitoloski bogovi prvobitno nisu bili nista drugo nego heroji I istaknuti ljudi.ali bi ova interpretacija bila suvise moralisticka u odnosu na opsti stav M. neoprezno osinuo konje.U gornjem delu jedna grupa dece sprema se da kuva prase.koji se kretao u M krugu I kome su bile poznate kompozicije radjene za K.dojenju beba i spavanju u pijanstvu. Zatrazio da upravlja helijovim kočijama.Dakle prizori dati u decijoj bahanaliji odvijaju se u okvirima ovih najprimitivnijih prirodnih funkcija:jelu.164/. Tako mozemo razumeti kako je M mogao da poredi svoju imaginarnu »drskost« sa neustrasivoscu Faetona.U svoj interpretaciji mita o Ganimedu.To je Pad Faetona.163.kavalijerija.u donjem desnom uglu cetvoro dece se sale sa jednim pijancem.postoji samo jedno alegoricno objasnjenje mita o Faetonut70:sudbna neustrasivog smrtnika koji je pokusao da prkosi ljudskim ogranicenjima simbolizuje. 69 Euhemerizam-filoz.Na jedan opsti nacin ona stoji u vezi sa reljefima na osnovici Donatelove Judite i sa Ticijanovom Gozbom Venere i Andrija.nekoliko motiva je preuzeto sa rimskih sarkofaga.posto poistovecuje konkretan predmet svoje strasti sa izvesnom metafizickom idejom.koje je narodna masta.tesko je objasniti.a postoji i izvesna veza sa Vespuci panelom Pjera di KosimaOtkrivanje meda.mozda i pre ganimeda i Titijana.i .druga pijana grupa igra oko bacve sa vinom.jedna pastirska boginja doji dete.dovoljno drskog da prekoraci okvire dodeljenog mu »stanja i polozaja« Ovu kompoziciju.U Decijoj bahanaliji nema nikakave ljubavne napetosti.ucenje kirenajicara Euhemerosa iz Mesene-oko 300 pne. Ako ostavimo po strani neizbeznu euhemeristicku69 i naturalisticku interpretaciju.koji mozda predstavlja.U donjem levom uglu. a sve to vrse ili bica koja su suvise mlada.smatralo se.Slicna inrepretacija jednog mitoloskog »moraliteta« moze se primetiti na trecoj kompoziciji koju je Mikelandjelo uradio za T.dok je prva uradjena pre toga.a mozda i ne Silena. 70 Sin Helija.medjutim.koju M poklanja K na pocetku njihovog druzenja.da poredi kobnu vatru sopstvene strasti sa plamenim munjama od kojih je stradao Faeton.Obicno su se scene bahanalija dovodile u vezu sa Raskosi.a drugo joj se igra u krilu.posle njihove smrti proglasila bogovima. Simbolicnu sadrzinu ove kompozicije.koje se ogleda u M prvim pismima ovom mladom plemicu/strana 170/.U njenom sredistu prikazana su sedmorica putti kako nose jednog mrtvog jelena.Ovo osecanje bedne poniznosti skoro da je neobjasnjivo sa racionalne tacke gledista/mislilo se da su namenjena Vitoriji/. 71 Dokaz je I sonnet Franceska Maria Molca.ono je povezano sa transcedentalnom formom ljubavi. sfere cisto vegetativnog zivota koji je isto toliko ispod specificnog ljudskog dostojanstva koliko je duh iznad specificno ljudskih ogranicenja. ili se suvise malo razlikuju od zivotinja ili su suvise lisena svesti i dostojanstva da bi bila ljudska u punom smislu te reci.Ona postoji u tri verzije/sl 162.

a vrhunac dostizu u vreme pocetnih stupnjeva njegovog poznanastva sa Kavalijerijem. raskos.za razliku od malog stuko reljefa u Neronovoj zlatnoj palati.Neki medju strelcima trce.koji nije lepota nego sreca.Ova borba se u njegovim kasnim delima stisava. U svom pokusaju da objasni definiciju ljubavi kao desiderio della bellezza/zudnja za lepotom/.Svesna zudnja je ogranicena na racionalna bica i ona automatski usmerava stvorenja prema izvesnom cilju.koje podsecaju na srednjevekovnu umetnost. u svom opisu Sna. Njegova najkasnija dela.izgledaju kao da su vodjeni dejstvom neke sile.najzagonetnije je sto sami strelci nisu naoruzani.jedino zudnja koja je svesno usmerena ka lepoti jeste ljubav.koji je verovatno M posluzio kao model/171/.Izostavljanje oruzja nosi sa sobom jednu odredjenu ideju. dok umetnik konacno nije napustio kompozicione principe prisutne u ranim delima. od kojih su dve zene.jos uvek nalazimo reminiscenece na Tirzo Belvedere.koji predhodi razvitku jednog stvarno »poznog« stila. a narocito onim sto Ripa kaze za lik »Nadmetanja.kao sto se strela strelca usmerava ka meti.jer je spiritualni elemenat odneo prevagu. budi ih iz dremeza lenjosti i podstice ih na vecno bdenje«. koje ispaljuju strele u mali stit postavljen ispred grudi jedne herme.lopta moze da oznacava nestabilnost.borca i pokretaca slave«.ali ipak suspregnuti contrapposti izrazavali su borbu izmedju prirodnog i spiritualnog elementa. jarost.ali ne iz estetskih razloga.dok mu je gornji deo tela oslonjen na globus oznacen ekvadorom.piko dela Mirandola pravi razliku izmedju nesvesne i svesne zudnje.Njegove uglanom 72 uporedi sa Direrovom gravurom “Doktorov san”-slika 168 40 . pohlepnost.drugi padaju.Ovaj mladic oznacava ljudski duh. u M delima nastalim posle 1534.koja ih tera da se sami ponasaju kao strele. Sa izuzetkom Brutove biste.jedan krilati duh ili andjeo.opisujuci ga trubom-»truba slave budi duh vrlih.sacinjenim od manjih likova i skupina.Njegovi snazni. namenjena familiji ili patronima. ne nalazimo ni jednu temu svetovnog karaktera. cak i ova moralisticka alegorija je pomalo obojena neoplatonizmom.koja je pre politicki dokument nego izraz umetnickih sklonosti.Prirodna zudnja usmerava stvorenja svome cilju.San72-rec je o apstraktnoj personifikaciji/sl 167/.Njegova pisma su uglavnom poslovnog ili privatnog sadrzaja. odakle se spusta pokretacko nadahnuce da rastera ruzne snove. od raspeca sv. zavist i lenjost. skupinu Niobe i druga helenisticka dela.odvracen od Poroka i vracen vrlini-kaze Hijeronim Tetije 1642.nag mladic naslonjen je na kutiju punu maski.Ova interpretacija moze se potkrepiti poznatim znacenjem maski.skiciranih na jedan nestvaran.On je okruzen jednim polukruznim vencem.Oni nesumnjivo simbolizuju sedam smrtnih grehova:prozdrljivost. Srelci-Saettatori je nista manje zagonetna od decijih bahanalija.Medjutim. budi mladica zvukom trube.odaju izvesnu nematerijalnu prozracnost i ledenu jacinu.neki bukvalno lete prema meti. Mikelandjelo-Blunt Nasi izvori o Mikelandjelu su raznoliki.a zatim ponovo u periodu izmedju 1525 i njegovog konacnog povratka u Rim 1534. koji silazi sa neba.Petra i soneta. a u nekoliko slucajeva moze se zapaziti stvarno koriscenje gotskih prototipova.Cak se i njegov stil razvijao u pravcu suprotnom od klasicnih ideala.Zudnja koja nije nije usmerena sposobnoscu saznanja ostaje samo prirodni nagon/desideri naturale/.na njoj je prikazano devet nagih figura.tako da se lako moze shvatiti da predstavljaju vizije u snu.ona oznacava polozaj ljudskog duha koji se nalazi izmedju varljivog i nestvarnog zivota na zemlji i nebeskog carstva. Medjutim. ovi strelci ne gadjaju smireno i promisljeno. Ako se osvrnemo na ikonografiju M dela u celini mozemo primetiti da se svetovne teme pojavljuju jedino u njegovim ranim radovima. U strasnom sudu koji poseduje sve oznake jednog prelaznog perioda.maglovit nacin.mada se vide strele zabijene u stit. ne sadrze mnogo interesantnog na polju umetnosti.Lukovi i strele su namerno izostavljeni.ali posto je ovde data u obliku globusa. blud.

Poezija i Pravda. koji je mogao da posmatra stalozeno i mirno. jer sadrze nekoliko direktnih referenci za umetnost. i on je naslednik naucne tradicije florentinskog slikarstva. perspektivu i anatomiju/Kondivi i Vazari/. a to verovanje nije vise obojeno nostalgicnim misticizmom Firence. Drugi izvor su nam Vazarijevi Zivoti /1550. 1568/.U Rimu. Mikelandjelo je verovao da je lepota materijalnog sveta velika. dve vere.Ucenje neoplatonizma vodilo ga je verovanju u lepotu vidljivog sveta. ni Milano nisu mogli obezbediti_____. sa druge strane su od velikog znacaja.U ovim delima razliciti elementi koji su uticali na njegovo skolovanje su vidljivi. ali pre nego sto ce umreti 1564. koji je imao vodecu i kulturnu i politicku poziciju u Italiji. sa druge strane.U Rafaelovoj fresko-dekoraciji u Senjaturi. ucenik Mikelandjelov. on sam nije verovao u egzaktnu imitaciju prirode.Kao rezultat toga. u poredjenju sa Leonardom. ali on je takodje bio zarazen atmosferom neoplatonizma. ali je njihova idealizacija zasnovana na znanju i studijama tih formi. Mikelandjelo je nasao grad na svom vrhuncu. koji je objavio njegovu biografiju 1553. sto se moglo direktno reflektovati na njegovo delo.Mnogo znacajniji od njega je Ascanio Condivi.Njegov metod bio je druciji od Albertijevog. Dva ocigledno suprostavljena sistema-Hriscanskog i Paganskog su savrseno spojena u Rimu u doba Visoke Renesanse.On ispravlja neke pogresne izjave vazarija.Rodjen 1475. U prvom periodu. komplikovano su smesane. Za njega.U ovoj atmosferi on je osecao spokojnostu u odnosu na svet. mogle su sasvim lako biti pomesane sa doktrinama lepote sa kojima se upoznao u krugu Lorenca Medicija. on je skolovan u duhu Kvatrocenta.Mikerlandjelo je tezio lepoti. lepota je refleksija boga u materijalnom svetu.ljubavne poeme. studije prirode koje je absorbovao iz studija Girlandaja.Velicanstvenost figura na svodu Siktine ne zasniva se na prostoj imitaciji prirodnih formi. cetiri teme Teologija. Paganska Filozofija. manirizam je bio cvrsto ustanovljen. Mada njegovi savremenici govore da je proucavao prirodu. Mikelandjelo je doziveo duboku starost. pre nego naucnoj istini. ako se zanemari onaj najraniji period iz kojeg nisu sacuvana dokumenta.To je potpuno izrazeno na tavanici Sikstine i na Pieti u Svetom Petru.Ni Firenca. u kojoj je odrastao. iz ljubavne poezije moze se deducirati njegovo shvatanje lepote.Takav stav moze se videti u ranim poemama: 41 . ali predlaze grubu podelu na tri perioda. koji je dosao u Rim 1538.Kod Mikelandjela.Blant ne posmatra njegovo delo i ideje u ostro odvojenim delovima.Kao Leonardo. su potpuno postovane.Njegove rane ljubavne pesme reflektuju ovo verovanje. na jedan jak emocionalan nacin i cesto psihicki strastan. u isto vreme postizanje lepote zavisi u velikoj meri od poznavanja prirode.Izvori savremenika baziraju se na Porugalskom slikaru Francisco de Holanda.Ovde se nalzi drugi faktor koji je stekao naklonost Mikelandjela. a njegovi pogledi na umetnost su se konstantno razvijali i menjali. kao i u njegovim ranim ljubavnim poemama. i radio u krugu Mikelandjela. ali on nije osecao potrebu da preduzme investiciju prirodnih uzroka ?. koja je najizrazenija u ljudskoj lepoti. koji se zavrsava otprilike oko 1530.Njegova najranija dela u Rimu predstavljaju pun vrhunac/cvetanje/ Visoke Renesanse.Njegova potpuna vernost bila je prema lepoti. ali su forme u koje je ona zaodenuta one paganskih bogova.Ikonografski sistem tavanice baziran je na najucenijoj teologiji. Mikelandjelov pogled na umetnost je pogled Visoko Renesansnog humanizma.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful