ODRIVA I ORGANSKA POLJOPRIVREDA -KORAK KA ZDRAVLJU I OUVANJU IVOTNE SREDINE

Grupa ekonomista okupljena u Svetskoj komisiji za ivotnu sredinu i razvoj (Brutland komisija) je 1987. godine uvela u svetsku ekonomiju pojam odrivog razvoja. Ovaj novi koncept razvoja ljudskog drutva uveden je zbog potrebe da se preispita dosadanji koncept u ekonomiji (posebno u visoko razvijenim zemljama), koji se zasniva na stalnom poveanju stope rasta i profita. Rast bez granica se pokazao kao veoma nepovoljan za planetu Zemlju u celini pa i za ljudsko drutvo. Posledice su katastrofalne, naroito po neobnovljiva prirodna bogatstva, kakva su zemljite, voda i vazduh. Mi iscrpljujemo planetu Zemlju u tolikoj meri, da e malo ta ostati za budue generacije. Ljudsko drutvo, kao deo prirode mora da se uklapa u njen nosei kapacitet, a ini sve da ga premai i na taj nain direktno ugroava zdravlje i opstanak svih ivih organizama na Zemlji. Odrivi razvoj je nova, opte prihvaena koncepcija razvoja ljudskog drutva koja se zasniva na razvoju bez rasta koji e premaiti sposobnost ivotne sredine i prirode u celini. Odrivost znai ivot u uslovima razumnog komfora unutar prirodnih granica, znai iveti sa prirodom ne ostavljajui za sobom velike tragove. Mnogo je programa i naina da se postigne princip odrivosti u svim segmentima ljudske delatnosti. Jedan od njih je i u proizvodnji hrane i nazvan je odriva poljoprivreda. Poljoprivredna proizvodnja je jedna od prvih ljudskih delatnosti koja je postala izvor zagaivanja i degradacije pre svega zemljita ali i voda. Gubitak povrinskih slojeva zemljita je opasnost po proizvodnju hrane u budunosti i za sledee generacije. Ogromne povrine u naoj zemlji su zahvaene erozijom vetrom ili vodom. Zaslanjenost zemljita i zabarivanje su osnovni problemi u nekontrolisanoj primeni meliorativnih mera. Preterana ispaa i iskoriavanje zemljita za biljnu proizvodnju vode njegovom sabijanju i iscrpljivanju, a velike povrine zemljita su zagaene. Kljuni problem u intenzivnoj (konvencionalnoj) poljoprivredi je stalno opadanje plodnosti zemljita, koje je u bliskoj korelaciji sa duinom njegovog iskoriavanja. Erozija i gubitak organske materije iz zemljita je povezano sa konvencionalnim nainima obrade, koje ostavlja ogoljeno i nezatieno zemljite. U modernoj poljoprivredi, najee se gaji jedna vrsta useva na veim povrinama, kod svih vrsta useva. To vodi ka smanjenju bioloke raznovrsnosti u zajednicama useva i ima mnoge negativne efekte: poveanje pojave bolesti i tetoina, to rezultira veom upotrebom pesticida i veom zagaenou ivotne sredine. Izbegavanjem zagaivanja i degradacije ivotne sredine mi obezbeujemo uslove za primenu odrivog sistema Zdravlje za sve. Uvoenjem ekolokih principa u proizvodnju hrane vri se prelaz iz intenzivne (konvencionalne) poljoprivrede u alternativnu ili odrivu koja je mnogo prihvatljivija za ivotnu sredinu. U savremenoj biljnoj proizvodnji obradi zemljita pripada posebno mesto. U konvencionalnom (klasinom) sistemu obrade, primenjuju se teke maine i orua, koja velikim brojem prohoda troe veliku koliinu energije, a pored toga negativno deluju na fizike i druge osobine zemljita. Upravo u tome se nalaze razlozi zbog kojih je neophodno preispitivanje i odreene izmene u obradi zemljita za vanije ratarske useve. Smatra se da e se konvencionalna obrada postepeno redukovati u cilju iznalaenja racionalne tehnologije. Budua reenja u racionalizaciji klasinih sistema obrade ii e ka smanjenju potronje energije, odnosno ka srazmerno manjim ulaganjima. U konceptu odrive poljoprivrede, obrada zemljita e imati konzervacijski karakter, (kod kojih ostaje preko 30% etvenih ostataka na povrini zemljita), i imae znaajnu ulogu u ouvanju plodnosti i spreavanju degradacije zemljita kao prirodnog blaga.

2 U sistemu odrive poljoprivrede plodored (smena useva u prostoru i vremenu) ima najznaajniju ulogu. Uloga plodoreda u smanjenju napada tetoina, bolesti i korova je od izuzetnog znaaja. Delovanje plodoreda kao kompleksne mere je viestruko povoljno na: strukturu, vodni i vazduni reim zemljita, bilans organske materije, sadraj i pristupanost mineralnih materija i bioloku aktivnost zemljita. Primenom organskih ubriva obogauje se zemljite hranljivim materijama, ime se nadoknauje izostavljanje mineralnih ubriva. Pored toga, za podsticanje rastenja primenjuju se biostimulatori dobijeni iz prirodnih materijala. Za suzbijanje biljnih bolesti i tetoina u ovom nainu proizvodnje se primenjuju, pored plodoreda, agrotehnike i bioloke mere borbe i koriste se preparati dobijeni od biljnih materijala. Prednost imaju genotipovi otporni na bolesti i tetoine i konkurentni u odnosu na korove. Posebno je pitanje koje se odnosi na preureenje strukture useva. U cilju uspostavljanja ekoloke ravnotee u zajednicama useva potrebno je poveati njihovu bioloku raznovrsnost. U prirodnim zajednicama upravo je ova osobina faktor njihove stabilnosti. Poveana raznovrsnost u zajednicama gajenih biljaka doprinosi boljoj preraspodeli i korienju prirodnih resursa. esto se u odrivim sistemima zemljoradnje koriste sistemi zdruenih useva. Ovaj nain gajenja biljaka se koristi u prvom redu radi uspostavljanja stabilnosti i pokuaja oponaanja prirodnih zajednica. Postoji nekoliko prednosti gajenja biljaka u zdruenim u odnosu na iste useve: poveanje produkcije biomase i prinosa, bolje korienje raspoloivih faktora (vode, zemljita, hraniva, rada i vremena), manje tete od bolesti, insekata i korova, socio-ekonomske prednosti (vea stabilnost sistema, sigurniji prihodi, bolji i raznovrsniji nain ishrane ljudi i ivotinja). Mnogobrojne potekoe u iroj primeni ovog sistema gajenja na velikim povrinama lee u injenici to su sredstva visoke tehnologije (mehanizacija, sredstva za zatitu, sorte i hibridi) prilagoena sistemu gajenja samo jedne vrste biljaka. Postoji potreba za razvojem savremenih sredstava specijalizovanih za gajenje biljaka u zdruenim usevima. Uvoenjem meuuseva postie se usavravanje plodoreda i racionalnije korienje zemljinih resursa. Gajenje useva u postrnoj setvi, uz otklanjanje stresnih uzroka (navodnjavanje) u toplijem delu godine, moe posle etve strnina, da u velikoj meri utie na optu produktivnost naih njiva sa daleko manjim ulaganjima. U postrnom sistemu gajenja mogue je potpuno izostavljanje obrade zemljita, ime je smanjen utroak rada i energije. Mogue je smanjiti i upotrebu mineralnih ubriva i samim tim smanjiti trokove proizvodnje i preterano zagaivanje zemljita. Treba istai da e uspeh u iznalaenju ekoloki prihvatljivih reenja u tehnologiji biljne proizvodnje u mnogome zavisiti od ekoloki obrazovanih kadrova u poljoprivredi i njihovog angaovanja u prenoenju ekolokih saznanja i tehnologija u poljoprivrednu praksu. To je naroito znaajno, ako imamo u vidu nae velike prednosti zbog, jo uvek ouvanog i manje zagaenog zemljita u odnosu na razvijenu Evropu. Zbog toga je daleko vea naa ansa za proizvodnju visoko vredne i zdravstveno bezbedne hrane i njen izvoz na strana trita.

ORGANSKA POLJOPRIVREDA
Sastavni deo sistema odrive poljoprivrede je organska poljoprivreda. Cilj organske poljoprivrede je da unapredi zdravlje i produktivnost uzajamno zavisnih zajednica, ivota zemljita, biljaka, ivotinja i ljudi. Osnovne komponente sistema organske proizvodnje su izbegavanje upotrebe vetakih materija u proizvodnji i promovisanje iskljuivo prirodnih materija koje se koriste kao ubriva, pesticidi ili aditivi u proizvodnji i preradi hrane. Kljuni princip je uzajamno delovanje svih komponenata koje uestvuju u ciklusu proizvodnje hrane.

3 Odravati i uveati dugoronu plodnost zemljita, promovisati pravilnu upotrebu i brigu o vodi, vodnim izvorima i ivotu u njoj, raditi koliko je to mogue u zatvorenom sistemu. Najefikasnija proizvodnja organskih proizvoda je na integralnim organskim farmama, tj. farmama koje imaju biljnu i stoarsku proizvodnju integrisanu u jednu celinu. Deo biljne proizvodnje se koristi za ishranu stoke a stoka obezbeuje organska ubriva za ishranu biljaka. Organska proizvodnja se zasniva na uspostavljanju harmonije izmeu oveka i prirode, koja je upotrebom prljavih tehnologija ozbiljno naruena.

AGROTEHNIKE MERE U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI

Veliki je uticaj oveka u agroekosistemima koji su nastali i odravaju se uz njegovo stalno i raznovrsno delovanje. U kovencionalnoj poljoprivredi pored agroekolokih inilaca u formiranju prinosa znaajno utiu agrotehnike mere. Preko agrotehnikih mera ovek deluje na klimu, zemljite i biljku. U tom smislu znaajna je odgovornost agronoma za reavanje problema naruene ravnotee u ekolokom sistemu: biljka-zemljite-ovek. Agrotehnike mere koje se danas primenjuju u postojeim tehnologijama gajenja useva imaju brojne mogunosti za adekvatne i neophodne promene kojima se omoguavaju nova, racionalnija reenja zasnovana na manjim ulaganjima i nioj ceni proizvoda uz istovremeno ouvanje prirodnih resursa pre svih zemljita.

OBRADA ZEMLJITA
Obrada zemljita je uvek u sistemima zemljoradnje imala posebno mesto. Pri razradi novih, perspektivnih tehnologija obrade zemljita mora se voditi rauna o uslovima u kojima e te tehnologije ispoljiti najveu moguu efikasnost. U naim klimatsko-geografskim uslovima, zavisno od preduseva i useva za koji treba obraditi zemljite, iroko su prihvaene razliite varijante sistema obrade u kojima se koristi raonini plug, te se ovakav sistem naziva konvencionalni, klasini, ili tradicionalni. Glavna kritika tradicionalnom sistemu obrade je nedovoljna efikasnost zbog mnogobrojnih prelazaka maina i agregata preko zemljita, to dovodi do promene strukture. Istraivanja pokazuju da je optimalna zbijenost zemljita u direktnoj vezi sa obradom. Smanjenjem broja prelazaka znatno se mogu smanjiti trokovi obrade i zbijenost. U konceptu organske poljoprivrede obrada zemljita posmatra se ne samo sa proizvodno-ekonomskog ve i sa ekolokog stanovita. Sistemi konvencionalne (tradicionalne) obrade zemljita sve vie trpe kritike zbog mnogobrojnih prelazaka maina i orua preko zemljita. Modernim oruima, velike snage i razliitih konstrukcija vri se obrada zemljita, unose etveni ostaci, ubriva, priprema zemljite za setvu i kontroliu bolesti i korovi. Medjutim, veliki broj prohoda traktora do setve, naroito teih, razliitih pneumatika izaziva promene u fizikim osobinama, izazivajui preveliku zbijenost pojedinih slojeva zemljita koja deluje ograniavajue na neke inioce rasta, irine, pritiska, treba voditi rauna i o broju prohoda odnosno redukovati broj prohoda naroito u zonama stalnog gajenja biljaka. Smanjenjem broja prohoda naroito teke mehanizacije, znatno se moe smanjiti zbijenost zemljita, a sa njom i energetska efikasnost obrade.

4 Centralno pitanje koje stoji u osnovi svih ovih prouavanja o zbijenosti zemljita je reakcija kulturnih biljaka na njene promene. Dosadanji rezultati pokazuju da u zavisnosti od osobina zemljita, svakoj pojedinanoj vrsti odgovara odredjena optimalna zbijenost, pri kojoj su i ostali uslovi za rast i razvie najbolji. Poslednjih godina velika je panja posveena redukciji obrade tj. smanjenju dubine oranja i smanjenju broja prelaza preko povrine. Redukovana obrada za razliku od konvencionalne ima niz prednosti ali i mana. Kao prednosti se navode bolja kontrola zemljine erozije, konzervacija vode i zemljita i veu efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa. Mane ukljuuju smanjenje temperature zemljita u prolee vee probleme u zatiti, naroito od korova i smanjenje efikasnosti herbicida. Na povoljnim zemljinim tipovima (ernozem i aluvijum) u normalnim godinama ako su prethodno duboko obraivana za izvesno vreme, mogue je proizvoditi penicu, kukuruz i soju bez obrade. U oblastima koje su izloene eroziji vetrom, sistem obrade se razlikuje od tradicionalnog. Da bi se poveala plodnost zemljita loih vodno-fizikih i hemijskih osobina (pseudoglej, zasoljena zemljita) potrebno je razraditi specijalne sisteme za njihovu obradu. Kod nas za minimalnu obradu postoje jo uvek brojna ogranienja za irenje u praksi zbog nedostatka odgovarajue mehanizacije i efikasnije zatite pre svega od korova, ali isto tako mora se naglasiti da ni sva zemljita nisu pogodna za minimalnu obradu. Kao najpogodnija se smatraju zemljita lakeg mehanikog sastava, a teka su izuzetno nepovoljna. Kod nas je raeno uglavnom na boljim zemljitima kao to je ernozem. Potreba za sniavanjem cene kotanja glavnog proizvoda nalae modifikaciju koncepta i sistema obrade i razvoj novih orua. Kod nas se poslednjih decenija tei redukciji postojeih konvencionalnih sistema i adaptaciji novih sistema obrade zemljita za pojedine useve, koji bi najvie odgovarali specifinim klimatskim i zemljinim uslovima. Redukovani sistemi obrade imaju neke prednosti nad konvencionalnim, koje se ogledaju u boljoj kontroli erozije, uvanju zemljine vlage, utedi u energiji i radnoj snazi. Najei problemi u ovakvim sistemima su slabija kontrola korova, naroito viegodinjih, problemi u zatiti useva od bolesti i tetoina, mineralnoj ishrani. Jedno od reenja moe biti i periodino razoravanje u cilju optimizacije vodno fizikih osobina i reavanja fitosanitarnih problema. Adaptacija i uvodjenje u praksu redukovanih sistema obrade oteana je i zbog nedostatka adekvatnih orudja na naem tritu i njihove visoke cene, kao i drugih problema vezanih za organizaciono ekonomske momente. Nekada je neophodno u redukovanim sistemima ostaviti veu koliinu etvenih ostataka preduseva na povrini zemljita i u tom sluaju ovi sistemi imaju karakter konzervacijskih. U konzervacijskim sistemimima sa redukcijom obrade zemljita, ili pak sa njenim potpunim izostavljanjem, direktan uticaj obrade je minimiziran, a etveni ostaci prethodnog useva se nalaze na samoj povrini zemljita, ili neposredno ispod nje. Neobraeni povrinski sloj zemljita je manje porozan, nego kod obraenih zemljita, to rezultira veim sadrajem vlage, niom temperaturom zemljita, veom koliinom organske materije na povrini zemljita i veim ueem vodostabilnih agregata, te veom zapreminskom masom od konvencionalnih i manjom koliinom kiseonika. Zahvaljujui etvenim ostacima na povrini zemljita, poveani sadraj vlage usled smanjenja evaporacije i povoljan temperaturni reim pokreu mikrobioloku aktivnost i mineralizaciju azota, te se na taj nain ostvaruje bre kruenje azota i poveava njegova pristupanost. Sadraj hranjivih materija je izmenjen po dubini orninog sloja. Kalijum i fosfor su prisutni blie povrini zemljita, dok se kalcijum i magnezijum vie ispiraju. Tokom zimskih meseci nie temperature zemljita uslovljavaju manju mineralizaciju azota i njegovu deliminu denitrifikaciju, ali ukoliko praktikujemo gajenje pokrovnih useva, onda su oni u funkciji vezivanja mineralizovanog azota i spreavanja ispiranja nitrata u podzemne vode.

5 Kovaevi navodi prednosti konvencionalnog sistema obrade zemljita u poreenju sa konzervacijskim sistemima, kako u pogledu smanjenja broja korova, tako i u pogledu smanjenja njihove biomase uglavnom. Ove prednosti izrazitije su kod jarih useva kukuruza i soje. Naime, jesenjom obradom uniti se i stavi u nepovoljne uslove dobar deo korovskih vrsta, naroito viegodinjih. Kod konzervacijskih sistema za jare useve poseban problem je taj to zemljite ostaje dugo neobradjeno, praktino od etve preduseva, pa sve do setve narednog useva. Zahvaljujui tome nesmetano se javlja veliki broj korova iz prolenog spektra, od najranijih do poznih. Upravo ova okolnost namee potrebu za nalaenjem pravih reenja u zatiti koja vode dodatnom mehanikom unitavanju u samim usevima, ili eventualnom gajenju nekih pokrovnih useva kao preduseva, koji bi svojom gustinom to mogli spreiti. Sisteme obrade ukljuujui sve vidove redukovane naroito konzervacijsku, treba koristiti povezano sa sistemom biljne proizvodnje tj. plodoredom zbog njegovog fitosanitarnog dejstva i ubrenjem.

UBRENJE
Intenziviranjem i koncentracijom stoarske proizvodnje, kao i uvodjenjem novih naina gajenja stoke dobijaju se ogromne koliine organskih ubriva (razni oblici stajnjaka) koji mogu da se racionalno koriste u ratarstvu i povrtarstvu i vinogradarstvu. Organska ubriva su nezamenjiva kada je u pitanju revitalizacija zemljita odnosno poboljanje njegovih fizikih, hemijskih i biolokih osobina. U konceptima organske poljoprivrede njima se pridaje veliki znaaj kao i simbiotskim i nesimbiotskim azotofiksatorima (bakterijska ubriva) budui da se izostavljaju mineralna ubriva. Organska ubriva Kao organska ubriva koriste se: stajnjak, kompost, treset, glisnjak, zelenino ubrenje, treset, osoka, drveni pepeo, biljni rastvori i druge otpadne organske materije nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji. U svetu se koristi itav niz gotovih, deklarisanih vrsta organskih ubriva. Krvno brano (15% N, 1,3% fosfora, 0,7% kalijuma) koristi se kao azotno ubrivo (1,5 kg na 10m2) ili se dodaje pri kompostiranju, razlae se 3-4 meseca. Kotano brano (3% N, 20% fosfora, 24-30% kalijuma) dobro fosfatno ubrivo (2,5 kg na 10 m2), smanjuje kiselost zemljita, razlae se 612 meseci. Riblje brano (10% azota, 4-6% fosfora) koristi se (2,5 kg na 10 m2) u proizvodnji rasada, efekat traje 6-8 meseci. Granitni prah (3,5% kalijuma, 67% silicijuma i 19 minerala u tragovima) je sporodelujue ubrivo, pogodno za popravljanje strukture zemljita (5 kg na 10 m2). Guano (13% azota, 8% fosfora, 2% kalijuma i 11 minerala u tragovima) posebno je pogodan za cvee i lukoviasto povre (2,5 kg na 10 m2). Brano od kopita i rogova (14% azota, 2% fosfora) azotno je ubrivo, (2 kg na 10 m2) sporo se razlae (4-6 nedelja posle upotrebe), a efekat je dug (12 meseci). Brano i rastvor morskih algi (1% azota, 12% kalijuma i 50 mineralnih materija u tragovima) prirodni su hormon rasta, a koristi se I za folijarno prihranjivanje (0,5 kg na 10 m2). Drveni pepeo (7% fosfora, 6-20% kalijuma 20-35% kalcijuma) je dobro kalijumovo ubrivo (0,5 kg na 10 m2) sa dugim efektom od 12 meseci.

6 U naoj zemlji pored treseta i glistenjaka proizvodi se i smea treseta sa zeolitom kao i organska ubriva nastala biokonverzijom (korienje mikrobiolokih kultura) razliitih vrsta organskih materija od stajnjaka do komunalnog mulja. Tako je razgradnjom goveeg stajnjaka, dobijeno ubrivo teravita visole bioloke vrednosti (veliki broj korisnih bakterija) sa visokim sadrajem humusa, makro i mikro elemenata. Iz komine i ivinskog stajnjaka dobija se organsko ubrivo kofuna superfin. Pored toga na tritu se javljaju tena organska ubriva teramin, humusin i kombinacije treseta i organskih ubriva sa zeolitom. Bez obzira koje organsko ubrivo se koristi ono mora da bude bez tetnih ostataka pesticida, hormona I tekih metala, kao i bez semena korova i tetoina. U organskoj poljoprivredi i ubriva mogu biti iz organske proizvodnje. Nuni su istoa i kvalitet organskih ubriva jer u suprotnom mogu da zagade zemljite, vodu i biljke. Stajsko ubrivo (stajnjak) Stajnjak je smea izmeta domaih ivotinja i prostirke. Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domae ivotinje, prostirke i starosti ubriva. Konjski i oviji stajnjak pogodniji su za tea i hladna zemljita, jer su zbog veeg sadraja suve materije topliji, a sadre i vie azota, fosfora i kalijuma. Govei i svinjski stajnjak sadre vie vode, hladniji su i kiseliji pa se sporije razlau. Zato su pogodniji za laka peskovita zemljita. Sve i poluzgoreli stajnjak unosi se pred osnovnu obradu u jesen, a zgoreli moe i u prolee, odnosno u leto, neposredno pre setve ili sadnje. U organskoj bati se zgoreli stajnjak rasprostire po povrini zemljita uz neznatno rahljenje (vilama) samo delimino unosi u gornji setveni sloj zemljita. Najvei deo stajnjaka ostaje kao mal (prostirka) na povrini zemlita (1-4 kg na m2). ubrenje stajnjakom se jo moe vriti u redove i kuice. To je neto racionalnije ali se dobija neravnomeran raspored hraniva u zemljitu. Koliina stajnjaka koji se koristi zavisi od plodnosti zemljita, vrste i naina gajenja biljaka. Laka zemljita ubre se 2-3 godine a tea svakih 4-6 godina, zavisno od plodoreda. Najee se ubri sa 3-4 kg i to u skladu se plodoredom, a na zemljitu sa malo humusa sa 5-8 kg na m2. Kompost-ubrivo od otpadaka Kompost se najee u bati koristi kao organsko ubrivo i za spravljanje zemljinih smea za gajenje povra i cvea u zatienom prostoru. Po sastavu je slian stajnjaku i koristi se kao osnovno ubrivo u koliini 3-6 kg po m2. Priprema se od otpadaka biljnog i ivotinjskog porekla, od gradskog smea. Mesto gde se priprema kompost mora biti zaklonjeno od vetra i u senci. Na suncu se organski otpaci brzo sue, bakterije koje uestvuju u kompostiranju brzo uginu i organska masa ostaje dugo nepromenjena. Biljni otpaci koji se stavljaju u kompostite moraju biti zdravi, jer izazivai bolesti kompostiranjem ne uginu. Zbog toga kompost moe biti izvor irenja bolesti, korova i tetoina. Kompost u proseku sadri 0,35-0,5% azota, 0,2% fosfora i 0,25-0,3% kalijuma. Kompostiranje se moe obaviti u humci koja se pravi na povrini zemljita bez okvira i sa okvirom od ice (u obliku korpe), daske, prua ili u jami. Postupak kompostiranja je isti. Visina komposta u humci je 150-180 cm, irina pri dnu 150 cm, a duina proizvoljna. Kod dugakih humki se na svakih 150 cm ostavlja otvor za ventilaciju. Pre kompostiranja skine se povrinski sloj zemljita (8-10 cm), postavi drenani sloj od granica ili stabala suncokreta, a zatim se do eljene visine naizmenino rea sloj sveih i suvih biljnih otpadaka (15-20 cm) i sloj zemljita (5 cm). Po potrebi se dodaje negaeni kre uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne sabija, a poslednji sloj humke je od zemljita. Ve posle nekoliko dana razvija se visoka temperatura (50-60oC), a potom se kompost hladi i organska materija mineralizuje.

7 Svaka 2-3 meseca gomila se izmea i prekrije zemljitem (sloj oko 10 cm). Kompost je gotov za 6-12 meseci i tada je jednolian, mrviast, lak i tamnosme. Za bre kompostiranje (4-6 nedelja) humke treba da su nie (50 cm) a biljni ostaci iseckani. U biljne ostatke stavlja se iseckana kopriva, preslica, kameno brano, bio komposter ili odgovarajui bioloki preparati (na bazi silicijuma, kravlje balege, kamilice, hrastove kore maslaka, valerijane) iji je cilj bre i kvalitetnije kompostiranje. U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati i gliste koje probavljajui organske materije kompost meaju i mineralizuju. Danas se za brzo kompostiranje organskoj masi dodaju smee mikroorganizama.

Razni naini kompostiranja

Zelenino ubrenje Zelenino ubrenje je zelena biljna masa koja se zaorava. U ovakvom nainu ubrenja koriste se biljke koje brzo rastu. Gaje se kao prethodne kulture, meuusevi i naknadne kulture, a ree cele godine. Zelenino ubrivo, kao naknadna kultura, seje se u jesen i to: uljana repica, smea maljave grahorice, inkarnatske deteline i hibridnog ljulja, smea maljave grahorice i ozimog jema. U prolee kao prethodna kultura, moe se sejati smea obine grahorice i jarog jema, zatim kokotac, lucerka, lupina. Kao meukulture mogu se gajiti facelija, stoni graak i dr. U zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, najkasnije pred setvu pokose i zaoru ili ostave kao mal. Zelenino ubrivo obogauje zemljite pre svega azotom iz zelene mase, a leguminoze azotom iz vazduha zahvaljujui delovanju kvrinih bakterija koje ive na njihovom korenu i vre fiksaciju vazdunog azota.

8 Glistenjak Poznato je da su kine gliste dobar indikator plodnosti zemljita. Samo na plodnom i nezagaenom zemljitu ima konih glista. To je i osnov da se specifine kompostne gliste koriste za proizvodnju organskog ubriva glistenjaka. Glistenjak je bogat humusom (i do 25%), siromaan mineralnim azotom (1-1,7%), ali sadri visoke koliine fosfora (do 240 mg na 100 g) i kalijuma (do 1400 mg na 100 g) kao i znaajne mikroelemente (cink, bakar, mangan, gvoe). Glistenjak se koristi u smei sa zemljitem i to za siromana zemljita jedan deo glistenjaka prema 10 delova zemljita, a za plodna zemljita u odnosu 1:6. Ove smee se koriste za uzgoj rasada i u zatienom prostoru, a kao ubrivo koristi se u koliini od 0,2-5 kg na m2.

Bioloko ubrenje-simbiontski i asocijativni azotofiksatori Biljkama neophodan azot mogao bi se nadoknaditi pored simbiotskih jednim delom ukljuivanjem nesimbiotskih azotofiksirajuih bakterija, koje koriste azot iz vazduha. Bakterijalna ubriva proizvode se u laboratorijama. Ona sadre bakterije koje slobodno ive u zemljitu ili u kvricama na korenu graka, boranije, pasulja, boba, detelina, lucerke i slinih vrsta. Bakterijalno ubrivo azotobakterin koristi se za sve povrtarske biljke (osim leguminoza), a za leguminoze se koristi nitragin i slini preparati. Uspeno korienje bakterijalnih ubriva mogue je na stukturnim zemljitima. ubri se unoenjem bakterijalnog ubriva u zemljite ili se ee inokulira (seme se kvasi rastvorom ubriva) u senci a seje se u vlano zemljite. SETVA I SADNJA Biljke se u organskoj proizvodnji mogu gajiti iz semena, rasada ili kalemljenjem i u novije vreme kulturom tkiva. Seme u ovom nainu gajenja biljaka mora imati vrhunski kvalitet: treba da bude svee, u granicama u kojima zadrava klijavost i potpuno isto od primesa naroito semena drugih biljaka koje mogu da zakorove usev. Od krupnoe semena zavisi koliina semena i dubina setve. Vrlo krupno i krupno seme (kukuruz, tikve, pasulj, graak, lubenica, krastavac i dr.) seje se na dubini od 3-4 cm, Srednje krupno (kupusnjae, paradajz, paprika) na dubini od 2-3 cm, a sitno i vrlo sitno seme (mrkva, perun, salate, celer) na dubini 0,5-1 cm. Na lakim zemljitima se seje dublje a na teim plie. U organskoj proizvodnji koristi se samo seme proizvedeno u organskoj proizvodnji. Da bi bre i ujednaeno niklo seme se pre setve moe podgrevati, kvasiti i naklijavati. Podgrevanje semena nekih vrsta povra (krastavca, lubenice, dinje, crnog luka i paradajza) se vri na temperaturi od 60oC, uz stalno meanje, tokom tri asa, omoguuje brze nicanje. Pri podgrevanju temperatura se postepeno poveava. Kvaenje se primenjuje za seme vie vrsta povra, toplom vodom (oko 25oC). Seme u vreicama se potapa u vodu ili rastvor agrostemina, uz povremeno vaenje dok ne nabubri. Naklijavanje se obavlja izmeu dva sloja nakvaene tkanine i pri temperaturi oko 25oC. Seme se redovno vlai i povremeno mea, da bi se obezbedilo dovoljno kiseonika za klijanje. Seje se kada se na manjem broju semenki pojave klice (do 5%). Nakvaeno i naklijalo seme seje se samo u vlano zemljite.

9 Za maksimalno iskoriavanje uslova spoljanje sredine neophodnih za rast i razvie (svetlosti, vode, hranljivih elemenata) potrebno je biljkama obezbediti povoljan prostorni raspored. Tako se setva moe obaviti na nekoliko naina u zavisnosti od vrste potreba biljke. Setva se moe obaviti u redove, pantljike, kuice i omake. Setva u redove je najei oblik i omoguuje pravilan razvoj biljaka i njihovo negovanje tokom vegetacionog perioda. Setva u pantljike je modifikovana setva u redove, gde se izmeu nekoliko redova ostavlja iri prostor (staza) pa je omogueno korienje mehanizacije.U kuice se esto seju neke vrste povra (krastavac, lubenica, dinja, tikve, pasulj). Obino posle nicanja vri se proreivanje useva na jednu do dve biljke po kuici. Setva omake se vri runo po celoj povrini. Nije povoljna za rast biljaka zbog neujednaene gustine i oteane primene mera nege. Vreme setve zavisi od vrste i naina proizvodnje. U organskoj proizvodnji esto se vreme setve (posebno u bio-dinamikoj prozvodnji) odreuje prema lunarnom kalendaru po kojem su se nekada obavljali svi poljoprivredni radovi (pasulj i kupus seju se kada je mesec mlad, krompir i graak kada je zadnja etvrt itd.). Pored uticaja meseca, utvreni su i kosmiki uticaji na rast i razvoj biljaka. U organskoj bati gde je u jesen zemljite rastreseno vilama i pokriveno biljnim ostacima, u prolee se pokupe grubi ostaci i pred setvu zemljite rastrese. Posle uobiajene setve, seme se odmah pokriva prosejanim kompostom, a zemljite naseckanim biljnim otpacima, kompostom ili tresetom. NEGA USEVA U toku vegetacionog perioda gajenih biljaka primenjuje se vie mera nege: prihranjivanje biljaka, navodnjavanje, meuredna obrada, zatita biljaka od korova, bolesti i tetoina. Pored ovih optih mera, primenjuju se i specijalne mere nege: maliranje zemljita i zatita od visokih i niskih temperatura. Prihranjivanje daje bolji porast i vei prinos. Ono se obavlja u zavisnosti od vrste, sorte, naina i vremena gajenja useva. Prihranjivanje se u organskoj poljorivredi vri samo organskim ubrivima o kojima je ve bilo rei. Navodnjavanje je obavezna mera nege, naroito osetljivih vrsta na suu (povre i neke vrste ratarskih biljaka). Koliina vode i uestalost navodnjavanja zavise od potreba biljaka, tipa zemljita i spoljanjih uslova. Bolje je navodnjavati obilnije (20-30 mm/m2) a ree. Za zalivanje useva u proizvodnji organske hrane koristi se samo ista voda, najbolje kinica, koja ne treba da sadri vie od 0,1-0,15% rastvorljivih soli, bez primesa pesticida, mikroelemenata i drugih tetnih organskih i neorganskih materija. Navodnjavanje moe biti: gravitaciono, potapanjem, vetaka kia i kapanje. Meuredna obrada zemljita omoguava odravanje njegove dobre strukture i bolji rast biljke. Posle navodnjavanja stvara se pokorica na povrini zemljita koja onemoguava disanje korena biljaka. Zato se vri praenje, plitka obrada na dubini 2-3 cm. Kultiviranje je dublja meuredna obrada (5-8 cm) i vri se ili runo ili kultivatorom. Slian postupak je okopavanje kojim se postie obrada oko same biljke u redu. Sve mere nege radi odravanja zemljita u rastresitom stanju spreavaju i razvoj korova. One se obavljaju sve dok je mogue ui u redove. U organskoj bati nema meuredne obrade, jer bi zemljite trebalo da bude prekriveno biljnim ostacima.

10 Maliranje i znaaj etvenih ostataka U scenarijima organske poljoprivrede malu se pridaje vana uloga. Maliranje, kao postupak koristi se sve vie u ratarstvu, a naroito u povrtarstvu. Za maliranje se koriste organska materija odnosno razni etveni ostaci, PE folije, fotorazgradive folije i mal papir kao i ivi mal. Neposredno pokrivanje biljaka perforiranom folijom ili tzv. vlies folijom (agril, kovertan, nec folija), i tufbelolom koriste se dosta u povrtarstvu za ranu proizvodnju povra. Ovi materijali omoguavaju lako uklanjanje s polja, to je znaajno sa stanovita obrade zemljita. U povrtarstvu, maliranje je znaajno jer se njime stvara povoljniji mikroklimat za biljke. Folije omoguavaju zatitu od niskih ili visokih temperatura zavisno od materijala od koga su napravljene. Ova okolnost omoguava raniju proizvodnju 10-30 dana to otvara put novom tipu proizvodnje rano-prolenom i kasno-jesenjem bez podizanja skupih objekata. Na pokrivenom zemljitu smanjuje se broj zalivanja jer se uva vlaga u zemljitu. Maliranjem se zemljite uva od erozije izazvane vetrom i kinim kapima, kada se kvari njegova stuktura. Pored toga, na ovaj nain mogu se efikasno eliminisati i korovi. Naime, pod uticajem sunane svetlosti (solarizacijom) preko polietilenskih prozranih folija zagreva se zemljite, podstiu semena korova na nicanje, potom mladi klijanci stradaju na visokoj temperaturi. Ovo saznanje prua mogunost za borbu protiv korova maliranjem tamnim folijama u biljnoj proizvodnji. Tamna folija se moe posmatrati kao herbicid ali kao apsolutno netoksian, bezopasan po biljke, zemljite i oveka. Upotreba mala od biljnih ostataka Materijal Osnovna korist Kompost Obogauje zemljite, poveava plodnost, gui korov, greje zemljite Pokoena trava Obogauje zemljite azotom i organskom materijom Listinac iseckani Obogauje zemljite, gui korov, regulie temperaturu zemljita Novinski papir Dobro gui korov, zadrava vlagu Kada se primenjuje Kako se primenjuje Pri saenju i tokom Pokriti jednom ili cele godine vie puta oko biljke Pri saenju i tokom U sloju od 1-4 cm cele godine oko biljke Pri saenju i kao U sloju od 3 cm zimski pokriva Pri saenju

Poloiti list i uvrstiti zemljom ili org. malem Iglice bora Dobro gui korov, Pri saenju i kao U sloju od 2-4 cm, ne koristiti za biljke koje deluje protiv zimski pokriva ne vole kiselo gljivinih bolesti zemljite Slama Obogauje zemljite, Pri saenju i kao U sloju od 8 cm oko biljke, ali da je ne dobro gui korov, letnji pokriva dotie. Najbolja hladi zemljite slama ovsa da se Strugotina, iver Dobro gui korov, Pri saenju i tokom Najbolje kompostira pre drveta i iseckana kora hladi zemljite i cele godine upotrebe, koristi se u zadrava vodu sloju od 1-2 cm

11 PLODORED Plodored je smena vrsta useva u vremenu i prostoru. U konceptu organske poljoprivrede, veliku ulogu ima plodored s obzirom da se u njegovom delovanju nalazi sinteza eko-biolokih i nekih antropogenih faktora. Plodored omoguava da se odri ravnotea prirodnih sila i da ne dodje do poremeaja u zemljitu kao posredniku izmeu biljke i oveka. Neprekidnim gajenjem useva u velikoj meri iskoriava se zemljite tako da se mora voditi rauna o njegovoj plodnosti, odnosno obnavljanju. Odgovarajuim plodoredima bi trebalo obezbediti ne samo odravanje, nego ako je to mogue i poveanje zemljine plodnosti na dui rok. Sve ovo moe se postii pre svega delovanjem agrotehnikih mera na fizike, hemijske, a samim tim i bioloke osobine zemljita. U naoj zemlji najvie je zastupljen dvopoljni plodored (ozima penica - kukuruz). Dvopoljni, tropoljni i viepoljni plodoredi pokazuju niz prednosti u pogledu fizikih osobina zemljita u odnosu na gajenje u monokulturi. Promenom fiziko-mehanikih osobina pod uticajem sistema biljne proizvodnje menjaju se vodni, vazduni i toplotni reim zemljita tj. mikroklima, to se posebno odraava na karakter i intenzitet mikrobiolokih procesa. Neka istraivanja potvrdjuju da je zemljite mnogo aktivnije i rizosfera useva gajenog u plodoredu je mnogo brojnija mikroorganizmima (bakterijama, gljivama i aktinomicetama). Brojna istraivanja pokazuju vezu izmedju sadraja humusa i mikrobioloke aktivnosti, zemljinih osobina temperaturnog reima i dr. Potovanjem pravih plodoreda dolazi do izraaja njihovo pozitivno dejstvo na zemljite. Osim toga plodored je mera kojom se racionalnije koristi energija. Prema nekim podacima u rotaciji plodoreda u kome ukljuuju leguminoze energija se uva u odnosu na monokulturu kukuruza od 25-50%. Plodored je praktino najjeftinija bioloka mera sa fitosanitarnom funkcijom, jer spreava irenje bolesti i nagomilavanje populacija tetoina. Glavna razlika izmedju konvencionalnih sistema i organskih sistema gajenja je upotreba vie vrsta biljaka u rotaciji plodoreda. Plodoredi su po miljenju mnogih strunjaka osnovna komponenta odrive poljoprivrede. Jedan od puteva poveanja frekvencije biljaka u plodoredu tj. intenziviranjem ubacivanjem medjuuseva sa razliitom namenom. Zdrueni usevi Sa uvodjenjem moderne tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju sistemi gajenja bilja su preli sa polikulture na monokulturu. U zemljama sa razvijenijom poljoprivredom polikultura se uglavnom zadrala na prirodnim i vetakim livadama i panjacima, ree kod krmnog bilja. Za razliku od dosadanjih shvatanja da je budunost poljoprivrede u specijalizaciji, pri emu bi se jedan usev gajio sa jo veim intenziviranjem tehnologije vieg nivoa i gde bi dobijanje visokih prinosa neminovno povlailo visoka ulaganja, danas se javljaju miljenja da zdruivanje useva nije zastareo pristup biljnoj proizvodnji ve naprotiv, ovo moe biti jedan od dobrih alternativnih naina zatite i ouvanja prirodnih resursa. Ovaj pristup je iznad svega ekoloki, a to je vrlo znaajno racionalan, jer pored neto niih prinosa znaajno smanjuje ulaganja. Kao prednosti na strani ovakvih sistema navode se: poveana produkcija biomase i prinosa, bolje korienje raspoloivih resursa, manje tete od korova, bolesti i tetoina, vea stabilnost sistema, bolja i raznovrsnija ishrana ljudi i ivotinja, sigurniji prihodi ne samo u ratarstvu ve i u povrtarstvu Zdruivanje useva ( intercropping ) je praktino gajenje dva ili vie useva istovremeno na jednom polju. Odnos izmedju biljaka koje se nadju na istoj povrini u isto vreme je istovremeno kompetetivan i kooperativan.

12 irenje gajenja zdruenih useva na veim povrinama i njihovo uklapanje u postojee plodorede za sada je ogranieno zbog brojnih potekoa, a glavni razlog je u tome to je postojea klasina tehnologija za razliku od ove alternativne, sa vrlo razraenim prateim sredstvima poev od mehanizacije, pesticida vezanih za zatitu bilja, kao i postojanja velikog broja sorti razliitih useva za takvu namenu. Postoji nekoliko sistema zdruenih useva, koji se nalaze u ekspanziji u svetu: ozima penica-soja; leguminozni pokrovni usev u sistemu sa kukuruzom, penicom i sojom; zdrueni usevi kukuruz/soja ili srak i soja sejani u trake; intenzivno korienje sistema u kome se vegetacioni periodi delimino preklapaju. Gajenjem zdruenih useva moe se postii vea efikasnost nego kada se usevi gaje kao ist usev u korienju ogranienih resursa (hraniva, vode, svetlosti, borbi protiv korova). U gajenju povra najee se koriste intenzivni plodored sa gajenjem meanih kultura. U intenzivnom plodoredu razlikuju se predkulture (rana prolena ili ozima vrsta: salata, spana, rotkvica, graak); glavne kulture, koje imaju najdui vegetacioni period (paprika, kupus, crni luk) i naknadna kultura (salata, spana, mladi luk). Zdruivanjem razliitih biljaka uglavnom niskog rasta kao pokrovnog useva u glavni usev moe se napraviti pokrov od ivog mala koji pored ostalog moe imati ulogu i u zatiti od nekih bolesti i tetoina. Kao takav jedan primer moe se istiu gajenje brokolice sa ivim malem izmedju redova sa biljkama poput bele deteline, crvene deteline ili utog zvezdana koje smanjuje napad od kupusne vai u odnosu na gajenje u istoj kulturi sa kultiviranjem izmedju redova. Pravilo zdruivanja je da su vrste komplementarne (meusobno se podnose), razliite visine, razliitih potreba za toplotom, vodom i hranivima. Broj kombinacija zavisi od biolokih svojstava i uslova gajenja. Dobre vrste za meane kulture VRSTA Beli luk Blitva Celer Crni luk Graak Krastavac Krompir Mrkva Niska boranija Paradajz Perun Salata Spana

SA VRSTAMA paradjz, cvekla, mrkva, pasulj rotkva, rotkvica, mrkva, boranija paradajz, pasulj, spana, krastavac, boranija crni luk, keleraba, beli luk, krastavac, boranija rotkva, rotkvica, salata, kupusnjae, mrkva, komora crni luk, niska boranija, pasulj, celer, cvekla, salata, kupusnjae, komora spana, keleraba, boranija crni luk, cikorija, paradajz, rotkva, blitva, beli luk, vlaac paradajz, celer, cvekla, rotkva, blitva, salata, krastavac, krompir, rotkvica cikorija, spana, celer, rotkva, rotkvica,salata, kupusnjae, mrkva, pasulj paradajz, rotkva, rotkvica crni luk, cikorija, paradajz, boranija, pargla, rotkvica, krastavac, graak, pasulj paradajz, pasulj, celer, rotkva, rotkvica, krompir

13 VRSTA Visoka boranija, pasulj Graak Krastavac Krompir Beli luk Praziluk Perun Cvekla Celer Crni luk Niski pasulj Paradajz NEMOGUI SUSEDI crni luk, beli luk, graak, komora, vlaac paradajz, pasulj, beli luk, praziluk, kompir rotkva, rotkvica paradajz, celer, cvekla, graak niska ili visoka boranija, pasulj, graak pasulj, cvekla, graak, boranija salata, celer praziluk, krompir, vlaac krompir, mrkva, perun boranija, pasulj crni luk, vlaac, beli luk, graak, komora krompir, komora, graak

Meane kulture u povrtnjaku Pokrovni usevi su usevi koji se gaje u toku zimskog ili drugih perioda godine kada zemljite ostaje slobodno. Oni imaju ulogu zatite zemljita od erozije i uticaja ekstremnih meteorolokih faktora. Takoe se mogu iskoristiti i kao zelenino ubrivo.

14

BIO-ZATITA-ZATITA BILJA BEZ HEMIJE

Svi smo svesni injenice da ivimo u veoma zagaenoj okolini, tako da smo postali osetljivi i na sam pomen hemijskih preparata za zatitu biljaka. Vec dui niz godina na ceni je "neprskana hrana". U organskoj poljoprivredi zabranjeni su svi sintetiki peticidi i herbicidi. Za zatitu bilja se koriste uglavnom biljni preparati i najee se koriste kao preventivna sredstva. Takoe se koriste alelopatska dejstva drugih biljaka, njihove izluevine teraju tetoine od useva. Evo nekoliko predloga koji mogu biti korisni kod ukrasnog bilja, a jo vie kod voa i povra koje koristimo u svakodnevnoj ishrani. Oni su znaajni i zbog injenice da je sredina u kojoj gajimo neku kulturu istovremeno i stanite velikog broja drugih organizama, od kojih su mnogi korisni. Hemijski preparati koji se koriste tetni su podjednako i za njih, koliko i za tetoine. Jo davno su ruski seljaci meu ito sejali kamilicu, verujuci da ona pospeuje rast ita. Danas je potvreno da samo jedna biljka kamilice od pojave belog crva titi povrinu od 1 m2. Ona pozitivno utie na sve biljke, te je treba sejati gde god je to mogue. Za suzbijanje belog crva moe se koristiti i neven, ija isparenja iz korena ova tetoina izbegava. Posebno je koristan u simbiozi sa argarepom. Pored ovoga, neven je i lekovit, te se cvet moze suiti za aj. Posebno treba pomenuti dragoljub. Ima izuzetno veliki procenat antibiotika i moze se koristiti u ishrani, sve ili kao salata. Dragoljub je jednogodinja puzavica duine do 2m. Dve biljke posejane pored voke i omotane oko nje u velikoj meri suzbijaju biljne vai. Biljke napadnute biljnim vaima dobro je isprskati retkom kaom od zgnjeenih listova dragoljuba. Za zatitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Tako, na primer, beli luk ne prija belom crvu, a posaen izmedju redova jagoda pomae da jagode budu vre. Ren posaen po obodu zasada krompira pomoi e u dobijanju zdravijih krtola, a pored trenje spreava pojavu monolije, izazivaca truljenja. Kim u blizini krompira poboljae ukus krtola, a perun blizu paradajza ukus plodova. Perun takodje pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka. urevak pored ogrozda, maline ili ribizle poveae otpornost ovih biljaka. Takoe se mogu spravljati i razni biljni preparati kao, oparak, uvarak, ekstrakt a postoje i gotovi preparati. Oparak od nadzemnih delova krompira Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih , nadzemnih delova biljke krompira sitno se iseku, preliju sa 10 l tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se masa procedi. Koristi se svee pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog sapuna. Deluje protiv pauka. Oparak od crnog luka 200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40o) i dri 4-5 dana, zatim procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv insekata, plesni, plamenjae. Oparak od maslaka 300 g iseckanog korena ili 400 g sveeg lista prelije se sa 10 l tople vode (40o) dri 1-2 sata i procedi. Koren maslaka treba uvati na hladnom mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vai.

15 Oparak od kamilice ajna kaika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 l kipue vode, ostavi se da stoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena. Oparak od belog luka 700 g belog luka prelije se sa 10 l kipue vode, poklopi ostavi da odstoji i procedi. Razreen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjae, a nerazreenim se tretira zemljite protiv tetoina i uzronika pepelnice. Macerat od koprive Kopriva je izvrsno sredstvo u borbi protiv biljnih vai. Da bi se mogla koristiti za prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i pusti da otstoji 2 dana. Nakon toga biljke se prskaju 5% rastvorom dobijene tenosti. Macerat od duvana 400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske praine prelije se sa 10 l vode, odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih vai. Standardi IFOAM-a Meunarodna organizacija za organsku poljoprivredu (IFOAM) ja dala standarde prema kojima se moe vriti proizvodnja organske hrane. Ovo su samo neki izvodi iz njihovog pravilnika o dozvoljenim materijama koje se mogu koristiti u organskoj zemljoradnji. Proizvodi za korienje u ubrenju i popravci osobina zemljita Stajnjak sa farmi, osoka, urin Ogranieno Guano Ogranieno Izvor izdvojen iz ljudskih ekskremenata koji su bili pod Ogranieno kontrolom zbog kontaminacije Lumbrihumus Ogranieno Krvno brano, brano od papaka i rogova, meso, mesno Ogranieno brano, kosti, kotano brano, brano od perja, riba i proizvodi od ribe, vuna, krzno, dlaka, mleni proizvodi Biorazgradljivi nusprodukti poreklom iz mikroorganizama, Ogranieno biljaka i ivotinja, tj. nusprodukti iz proizvodnje hrane, stone hrane, proizvodnje ulja, piva, destilerija ili iz tekstilne proizvodnje Ostaci ratarskih i povrtarskih useva, mal, zelenino ubrivo, slama Ogranieno Drvo, kora drveta, piljevina, drveni pepeo, drveni ugalj Morska trava i proizvodi od morske trave Ogranieno Treset (zabranjen za popravke zemljita) Kompost napravljen od sastojaka koji se nalaze na listi u ovom dodatku utroeni ostaci gljiva, humus od glista ili insekata, gradski kompost iz razliitih izvora gde je kontaminacija kontrolisana

16 Biljni preparati i ekstrakti Preparati dobijeni od glista ili mikroorganizama koji se baziraju na organizmima iz prirode Biodinamiki preparati ljaka Ogranieno Ogranieno Popravka kalcijumom ili magnezijumom Kalcificirana morska trava Krenjak, gips, lapor, kreda, lepak od repe, kalcijum hlorid Magnezijumski kamen, kieserit, magnezijum sulfat Mineralni kalijum (kalijum sulfat, kainit, silvanit, patentkali) Ogranieno Prirodni sulfati Ogranieno Mleveni kamen Ogranieno Glina (bentonit, perlit, vermikulit, zeolit) Natrijum hlorid Ogranieno Elementi u tragovima Sumpor Proizvodi koji se koriste u kontroli biljnih bolesti, tetoina, korova i regulatori rasta Preparati od algi ivotinjski preparati i ulja Ogranieno Bakterijski preparati (Bacillus thuringiensis) Pelinji vosak Ogranieno Biodinamiki preparati Kalcijum hidroksid Ugljen dioksid Hitinski nematocidi (prirodnog porekla) Kreni hlorid Ogranieno Glina (bentonit, perlit, vermikulit, zeolit) Talog kafe Ogranieno Soli bakra (sulfati, hidroksidi, oksihloridi, oktanoati) Korienje bakra e biti smanjeno posle 2002. na maksimum 8 kg/ha godinje (proseno), ili manje postupajui po nacionalnim zakonima ili privato oznaenim standardima. Kukuruzno glutensko brano (kontrola korova) Mleni proizvodi (mleko, kazein) Zemlja od diatomea Ogranieno Etil alkohol Preparati od gljiva Ogranieno elatin Lecitin Laka mineralna ulja (parafin) Ogranieno Kreni sumpor (kalcijum polisulfid) Prirodne kiseline (sire) Ogranieno Neem (Azadirachta indica) Feromoni-samo u klopkama i dispenserima Fizike metode (hromatske klopke, mehanike klopke)

17 Plastini mal Ogranieno Biljna ulja Biljni preparati Ogranieno Repelenti na bazi bilja Ogranieno Kalijum bikarbonat Kalijum permanganat Ogranieno Propolis Piretrin (Chrysanthemum cinerariaefolium) Ogranieno Ogranieno Quassia (Quassia amara) ivi kre Ogranieno Ogranieno Materije koje isputaju paraziti, predatori i sterilisani insekti Rontenone (Derris elliptica, Lonchocarpus spp. Thephrosia spp.) Morska so i slana voda Silikati (natrijum silikat, kvarc) Natrijum bikarbonat Ogranieno Teni sapun Sumpor Ogranieno Sumpor dioksid Ogranieno aj od duvana (ist nikotin je zabranjen) Ogranieno Preparati od virusa (virus mozaika) Ogranieno ivotna sredina Bezbednost ivotne sredine Materija koja se koristi u organskoj poljoprivredi ne sme biti tetna ili imati negativan uticaj na ivotnu sredinu. Materija ne sme da povea neprihvatljivo zagaenje povrinskih ili podzemnih voda, vazduha i zemljita. Sve faze u proizvodnji moraju biti proverene. Sledee karakteristike materije koja se koristi moraju biti uzete u obzir: Razgradljivost Sve materije koje se koriste moraju biti razgradljivi do CO2, H2O i/ili do njihovih mineralnih oblika. Materije sa visokom akutnom toksinou na druge organizme moraju imati ivot polu-raspada pet dana. Prirodne supstance koje nisu oznaene kao toksine ne moraju biti razgradljive u ogranienom vremenu. Akutna toksinost prema drugim (ne-ciljnim) organizmima Kada materija ima relativno visoku akutnu toksinost za ne-ciljne organizme, potrebna je ograniena upotreba. Mere koje se preduzimaju moraju da obezbede preivljavanje takvih organizama.Treba da budu odreene maksimalno dozvoljene doze za primenu. Ako ne postoji mogunost za primenu adekvatnih mera, korienje te materije se ne sme dozvoliti.

18 Dugorona hronina toksinost Materija koji se akumulira u organizmima ili sistemima organizma i ona koja ima ili se sumnja da ima mutagene ili kancerogene osobine ne sme biti upotrebljena. Ako postoji bilo koji rizik, potrebne mere se moraju preduzeti da se smanji rizik na prihvatljiv nivo, da bi se spreili dugoroni negativni efekti na ivotnu sredinu. Hemijski sintetisani produkti i teki metali Materija ne treba da sadri tetnu koliinu hemikalija koje je napravio ovek (ksenobiotiki proizvodi). Hemijski sintetisani produkti mogu se prihvatiti jedino ako su jednaki prorodnim. Mineralni produkti treba da sadre malu koliinu tekih metala, ako je to mogue. Zahvaljujui nedostatku alternative i dugotrajne tradicionalne upotrebe u organskoj poljoprivredi, bakar i soli bakra su bili izuzetak do sada. Upotreba bakra u bilo kojoj formi organske proizvodnje treba posmatrati kao privremenu i ona mora biti ograniena u smislu uticaja na ivotnu sredinu. Prednosti i mane alternativnih (organskih) sistema zemljoradnje Osnovna prednost organske poljoprivrede je u proizvodnji visoko vredne i zdravstveno bezbedne hrane, koja e biti izvor zdravlja ljudi i ivotinja. Poznato je da mnoge bolesti savremenog oveanstva potiu od nepravilne ishrane i upotrebe zagaene i neispravne hrane. Druga velika prednost je ouvanje i zatita ivotne sredine, ime smo obezbedili isto zemljite, vode i vazduh i za nae potomke. Osnovni postulat u konceptu odrivog razvoja je ostaviti ivotnu sredinu nenaruenu i za sledee generacije. Nedostaci ovakvog naina proizvodnje hrane su u nedovoljno razraenim tehnologijama (nedostaju maine, sredstva za zatitu, seme i drugi materijali) i samim tim manjoj produktivnosti ovakvih sistema gajenja biljaka. Potrebno je mnogo truda i istraivanja da bi se unapredila organska proizvodnja i otkrili svi sloeni mehanizmi u prirodi da bi se postigla ravnotea izmeu potreba oveka za hranom i drugim materijalima i prirode.