Bosnian, Croatian, Serbian, a Textbook

Bosnian, Croatian, Serbian, a Textbook With Exercises and Basic Grammar
Second Edition
Ronelle Alexander Ellen Elias-Bursać

The University of Wisconsin Press

The University of Wisconsin Press 1930 Monroe Street, 3rd Floor Madison, Wisconsin 53711-2059
3 Henrietta Street London WC2E 8LU England Copyright © 2006, 2010 Ronelle Alexander and Ellen Elias-Bursać All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, or transmitted, in any format or by any means, digital, electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise, or conveyed via the Internet or a Web site without written permission of the University of Wisconsin Press, except in the case of brief quotations embedded in critical articles and reviews. 1 3 5 4 2 Printed in the United States of America

The Library of Congress has cataloged the first edition as follows: Alexander, Ronelle. Bosnian, Croatian, Serbian, a textbook: with exercises and basic grammar / Ronelle Alexander and Ellen Elias-Bursać. p. cm. Includes index. ISBN 0-299-21204-1 (pbk.: alk. paper) 1. Bosnian Language—Grammar, Comparative—Croatian. 2. Bosnian Language—Grammar, Comparative—Serbian. 3. Croatian Language— Grammar, Comparative—Bosnian. 4. Croatian Language—Grammar, Comparative—Serbian. 5. Serbian Language—Grammar, Comparative— Bosnian. 6. Serbian Language—Grammar, Comparative—Croatian. I. Elias-Bursać, Ellen. II. Title. PG1229.A444 2006 491.8'282421—dc22 2006046201 Second edition ISBNs: 978-0-299-23654-0 (pbk.: alk. paper) — 978-0-299-23653-3 (e-book)

Publication of this book has been made possible in part by a grant from the Peter N. Kujachich Endowment in Serbian and Montenegrin Studies at the University of California, Berkeley.

 Contents
Map of the regions where Bosnian, Croatian, and Serbian are spoken Preface to the Second Edition Preface to the First Edition Acknowledgments Guide for Students Guide for Teachers Optimum use of the exercises and drills Organization of the lessons Designation of differing forms Organization of vocabulary boxes within lessons Accent Unaccented words and clitics Abbreviations used in Lessons 1-20 ii xi xi xii xiii xiv


Prva lekcija • Lesson One
KAKO SE ZOVEŠ? Alphabets and sounds Verb conjugation Singular and plural you The verb to be Vocabulary differences A2 ŠTA JE OVO? [B,S] ŠTO JE OVO? [C] Nouns and gender Pronouns Questions Adjectives A3 DOBAR DAN! Adjectives, continued Spelling of proper names A4 PAS I MAČKA Nouns denoting professions and nationalities The verb to be, continued Plural of masculine nouns Vocabulary differences, continued VJEŽBE [J] VEŽBE [E]* DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S]* Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] Blank map Cyrillic practice sheets A1 1

2 4 6

8 10 12 13 14

Druga lekcija • Lesson Two
A1 UČITI ZAJEDNO Addressing people: the vocative case Accusative case Time expressions: days of the week Negation Present tense of verbs The conjunction da Variant forms: ijekavian and ekavian Object pronouns, clitic forms A2 KOGA VIDIŠ? Accusative case of animate nouns Object pronouns, full forms Demonstrative pronominal adjectives Fleeting vowels in adjectives A3 KUPUJEM PSA Accusative of animate masculines and fleeting vowels Verbal aspect, introduction Prepositions Long and short adjectives Adjectives ending in -o Verbs in -ovati




The symbols B, C and S identify words or phrases which are used predominantly in the corresponding country or countries. The symbols E and J identify words that belong to the ekavian and ijekavian pronunciation areas, respectively.


PAPIRNICA Addressing people: politeness formulas The verb moći VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C]


26 28 32 34

Treća lekcija • Lesson Three
KAKO STE? Nominative plural of nouns Nominative plural of adjectives The words meaning person, people Conjugation of poznavati Long-form pronouns used for emphasis Case forms of personal names Adverbs The word for one A2 LAKU NOĆ! Feminine nouns ending in a consonant Accusative plural Added syllables in the plural Negation, continued Long and short adjectives in this book A3 ŠTA VIŠE VOLIŠ? [B,S] ŠTO VIŠE VOLIŠ? [C] A4 ČIJE SU OVE OLOVKE? Interrogative pronominal adjectives Sound shifts in nominative plural VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] A1 35


40 41 42 44 46

Četvrta lekcija • Lesson Four
A1 ODAKLE STE? Forms of the genitive case Fleeting vowels and consonant softening Possible accent shifts Question words and conjunctions Pronunciation of alphabet letters A2 KOD KOGA SU NAŠE KNJIGE? Possessive pronominal adjectives Short form adjectives in the genitive case Uses of the genitive case Pronouns in the genitive case Turning questions into statements A3 I JOŠ NEŠTO ... Numbers Partitive genitive Names, continued A4 TRAŽIM NEKE STVARI Prepositions with the genitive, continued “Pointer” words English It is... sentences Verb conjugation Long and “longer” adjectives VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] Map of Bosnia and Herzegovina: the Federation and Republic of Srpska 47


51 53

55 58 61 61

Peta lekcija • Lesson Five
PET MAČAKA I PET PASA Genitive plural Uses of the genitive plural Adverbs of direction Distributive po A2 NEMA NOVCA! Uses of the genitive case, continued Prepositions with the accusative case Telling time Motion verbs and aspect The verb “want” A3 KO DOLAZI? [B,S] TKO DOLAZI? [C] Genitive phrases of time Verbs and aspect The possessive adjective svoj The verb budem, budeš etc. Bosnian vocabulary A4 IZLAZAK U GRAD Negation Aspect and prefixation More on vocabulary differences VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] Maps of Montenegro, Serbia A1 63



69 71 74 78 78


Šesta lekcija • Lesson Six
U ZGRADI Locative case Usage of the locative case Irregular plurals A2 UNIVERZITET [B,S] SVEUČILIŠTE [C] Past tense, introduction Verbal usage, continued Forms of the locative case, continued Time expressions Ordinal numbers A3 KAKO TI JE? Dative case Dative and locative personal pronouns Word order The forms sam, samo, sama A4 ŠTA TI SE SVIĐA? [B,S] ŠTO TI SE SVIĐA? [C] The words “like” and “love” Other uses of the dative VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Geografska pitanja [B,C,S] Zemljopisna pitanja [C] Map of Croatia A1 79 81


86 88 91 96 96

Sedma lekcija • Lesson Seven
DORUČAK Instrumental case The instrumental case of pronouns The instrumental case with prepositions A2 ČIME IDEŠ NA POSAO? Use of the instrumental case Prepositions with the instrumental Verbs of transport Negative imperative Negated mòći vs. mòrati A3 MA NEMOJ! The imperative mood, continued Verbs of transport, continued “Inclinational”se-verbs Prepositions meaning “to [a person]” Aspect, continued A4 ČIME PIŠEŠ? Instrumental of means Variation in suffixes and gender of nouns VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 97



104 106 108 111

Osma lekcija • Lesson Eight
STRPLJENJE Plural case forms Vocative case, continued A2 NESTRPLJENJE Neuter nouns with added syllable -et- Irregular plurals of dete / dijete, brat, gospodin A3 JAVI SE! Se-verbs, continued A4 SOBA Review of prepositions VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 113 115

116 117 119 122 126

Deveta lekcija • Lesson Nine
A1 ŠTA ĆEŠ RADITI? [B,S] ŠTO ĆEŠ RADITI? [C] The future tense Word order in the future and variant spellings The preposition na in future time expressions POGLEDAJ SE! Questions and negation in the future tense Word order in the future tense Double meanings of hteti / htjeti Reflexive verbs The particle se with verbs Aspect, continued 127




STANOVANJE Negated prepositional phrases “Something, anything,” etc. “What” clauses A4 NA STANICI [B,S] NA KOLODVORU [C] VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića



133 134 136 140

Deseta lekcija • Lesson Ten
KOD CHARLIEA [B,C] KOD ČARLIJA [S] Verb types Past tense Usage of the past tense Past and future tense of “existential” ima and nema A2 PISATI I NAPISATI Word order in the past tense Verbal aspect, continued Subjectless sentences A3 “BIO JEDNOM JEDAN LAV” – Dušan Radović A4 BOLE ME I NOGE I RUKE Verbal nouns The human body Verbs of transport VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 141

144 147 150 153 155 158

Jedanaesta lekcija • Lesson Eleven
VAŽNO, VAŽNIJE, NAJVAŽNIJE Passive participles Verb types and the formation of passive participles Comparison of adjectives A2 DVA RESTORANA Comparison of adjectives expressed by consonant softening Comparison of adverbs Comparison “than” “One another” The verb trebati Names of professionals Chart: STRUKE • PROFESSIONS A3 STRUKA I POSAO The instrumental case, continued A4 TREBA MI POSAO! The verb trebati, continued Verbs of body position VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 159


165 166 168 171 174 176

Dvanaesta lekcija • Lesson Twelve
STUDENTSKI DOM Cardinal numbers, review Agreement with cardinal numbers Fractions and approximative numbers The relative conjunction koji as subject Present verbal adverb A2 KUPOVINA Agreement with cardinal numbers Group numbers Past verbal adverb Collective nouns A3 KOLIKO IMAŠ GODINA? Ordinal numbers in naming dates Discussing one’s age The “exact future” The conjunction što Words meaning “ought, might, may” A4 ŠTA SE DOGODILO? [B,S] ŠTO SE DOGODILO? [C] Ordinal numbers, continued Aorist and imperfect VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 177



188 190 193 196


Trinaesta lekcija • Lesson Thirteen
A1 DOBRO DOŠLI! The conditional mood The word “welcome” A2 EVO KOMPJUTERA! [B,S] EVO KOMPJUTORA! [C] Use of the conditional in “toned-down” statements or requests Indirect discourse Da introducing proposed actions A3 POLAKO ... Conditional sentences Conditional of purpose A4 UPUTSTVA The relative conjunction kòji, continued Compound conjunctions VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića 197 200

202 204 207 211 214

Četrnaesta lekcija • Lesson Fourteen
RECEPT ZA KAHVU [B] KAVU [C] KAFU [S] Infinitives in the function of imperative Active vs. passive sentences Formation of passive and impersonal sentences A2 OLUJA Passive participles, past and present verbal adverbs Telling time, continued A3 CRNA HRONIKA [B,S] CRNA KRONIKA [C] A4 MAGLA VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] Aforizmi Dušana Radovića A1 215


222 224 226 229 232

Petnaesta lekcija • Lesson Fifteen
A1 PINGVIN CHARLIE priča: Hanna Kraatz režiser: B. Kolar Aspect choice and verbal meaning Aspect and narrative Sve plus the comparative A2 KONTROLNI TEST “Each other” Stati Sav “all”, sve “everything” and svi “everyone” VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] 233

236 238 241

Šesnaesta lekcija • Lesson Sixteen
A1 PISMO o dolasku na filmski festival ODGOVOR iz Sarajeva A2 PISMO o istraživačkom radu u Hrvatskoj ODGOVOR iz Zagreba A3 ПИСМО o курсевима за учење језика у Београду ODGOVOR iz Beograda VJEŽBE [J] VEŽBE [E] Grammar note on "each other" DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] 243 246 248 251 254 256 259 259 260

Sedamnaesta lekcija • Lesson Seventeen
A1 “LJEPOTICA I ZVIJER” – Ferida Duraković A2 “ZEMLJA” – A. B. Šimić Grammar note on aorist and imperfect A3 “VEČE NA ŠKOLJU” – Aleksa Šantić A4 Nastanak i nestanak VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B, C] DOMAĆI ZADATAK [S] 261 264 265 267 269 271 273


Osamnaesta lekcija • Lesson Eighteen A1 “JESENJE VEČE” – Antun Gustav Matoš A2 “NOTTURNO” – Tin Ujević A3 Matoš i Ujević Grammar note on the particle god and the word bilo VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B. C] DOMAĆI ZADATAK [S] 287 288 290 291 292 295 296 297 299 Dvadeseta lekcija • Lesson Twenty “U ZAGRLJAJU RIJEKE” – Miro Gavran VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B. C] DOMAĆI ZADATAK [S] Abbreviations used in the Appendices Appendix 1 Appendix 2 Appendix 3 Appendix 4 Latin and Cyrillic alphabets A selection of women’s and men’s names Cyrillic guidelines for use with worksheets on pages 14-17 Noun declensions: paradigms Declension of personal names Declension of pronouns 331 333 341 347 359 367 383 385 301 310 311 313 315 317 319 323 Adjective declension: paradigms Appendix 5 Appendix 6 Appendix 7 Appendix 8 Appendix 9 Appendix 10 Appendix 11 The most common prepositions Verbal conjugation “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj Verb types: conjugational patterns of verbs introduced in this book KLJUČ (Key to A exercises in Lessons 1-14) Key to audio recordings How to use the BCS glossary General Definitions Different forms Grammatical information Accentuation How to use the English glossary Abbreviations and symbols used in the glossaries BCS-English Glossary English-BCS Glossary Sources for illustrations Index 388 389 391 453 497 499 x .” – Stanko Pižurica Epska poezija Note about the language of Montenegro VJEŽBE [J] VEŽBE [E] DOMAĆA ZADAĆA [B. C] DOMAĆI ZADATAK [S] 277 280 282 283 284 286 Devetnaesta lekcija • Lesson Nineteen A1 “OČIJU TVOJIH DA NIJE” – Vasko Popa Васко Попа A2 “ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA” – Desanka Maksimović Десанка Максимовић A3 “SIBINJANIN JANKO ...

These include • specific assignments and guidelines for self-study students • commentary on Montenegrin culture and the status of the Montenegrin language (see p. including new vocabulary and more extensive referencing • revisions and additions both in the grammar and exercise sections Despite these changes the A exercises have remained unchanged. It demonstrates by example that although the three languages are very similar they are not identical: each has its own characteristic features. Universities in a quandary about which of the three languages to offer may rest assured that all are covered. Students are able to choose which of the three languages they want to focus on. each expresses a unique historical and cultural identity. one each from Bosnia and Herzegovina. A Textbook with Exercises and Basic Grammar contains several new features. and Serbian. Among the reading selections are three short stories written especially for this book. Croatia. xiv. Croatian. The advantages of this method are numerous. We give basic dialogues in three versions. In particular. and Montenegro. and poems by poets representing the several cultural traditions throughout the region covered by BCS. xiii ! Self-study learners should also read the Guide for Teachers p. are available at www. allowing one to continue to use the existing audio recordings (the only change is in the ordering of Lessons 16-19).org. this book restores a sense of balance to the study of the region. 87) • updated maps reflecting border changes in Serbia and Montenegro • a new Appendix 9. Two sets of answer keys. and are able at the same time to learn as much (or as little) as they wish about each of the other two. Reading selections and illustrations also represent the three different languages and cultures. Reading selections also include letters composed by natives of the three languages. Serbia. one for the first edition and one for the second edition. listing all verbs introduced in Textbook by verb and accentual type • expanded glossaries. and to teaching the recognition of that which is unique and separate in the cultures of Bosnia and Herzegovina. Teachers are able to work in a single class with students who choose to learn one or more than one of the three languages. It is dedicated both to the practicality of learning that which is similar as a unit. Croatian and Serbian. the language called SerboCroatian was replaced by Bosnian.bcsgrammarandtextbook. the ordering is always alphabetical: all three are given equal weight. Whenever we speak of grammar or vocabulary common to all three xi . those who used to study Serbo-Croatian must now choose which of the three successor languages they wish to learn. At the same time they are similar enough in grammar and vocabulary that they can be taught together in a single classroom. In short. Serbian. we have attempted to strike a balance between that which is common to the three and that which is characteristic of each one’s unique identity. Croatian. As the title of the book suggests. and Serbia. Preface to the Second Edition The second edition of Bosnian. one each for Bosnian. and must simply study whichever of the three is being taught where they happen to be studying. and trust in the assurance that learning one will allow them to “get by” in either of the others. Often they have no choice. Accordingly.  Preface to the First Edition When Yugoslavia broke up into smaller successor states. This book solves the problem by presenting all three together in a way that gives equal weight to each one. Croatia. Students: please read the Guide for Students on p. In the construction of the dialogues and the choice of readings selections.

Wayles Browne. and Zagreb Film has allowed us to bring Professor Baltazar to America. Our intent has been to give as true a picture as possible of existing usage within a framework that is accessible to students and usable in the classroom. and should if possible be used in conjunction with it. C and S in a single volume) was devised by Ronelle Alexander. Veliki rječnik hrvatskoga jezika (Zagreb. it also contains a detailed outline of the social. comments. There were the language teachers whose creative work on language instruction shaped the thinking behind the exercises. Both Steve Salemson and Gwen Walker of the University of Wisconsin Press gave encouragement and guidance. and the website made it possible for several teachers to teach from draft versions of the Textbook for two years. This book has been designed to complement Bosnian. It has not always been possible to make these identifications unambiguously. Croatian or Serbian. and the opportunity to rely on the expertise of the Media Production Services and Harvard’s Language Resource Funding from the Consortium for Language Teaching and Learning. C. Bruce Molay helped to develop a website for the draft version of the textbook. in particular E. or S. political and historical circumstances which allow BCS to be viewed as one system utilized by three different languages. We took as authoritative in assigning accents the following manuals: Vladimir Anić. and the six-volume Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika (published by Matica srpska between 1967 and 1976). a system developed specifically for these books. 1971).bcsgrammarandtextbook. in the three languages. Marijana Cesarec. and the underlying principle of the book (that of combining the unity of BCS and the separateness of B. Patricia Chaput and Thomas F. Magner. 1999).we use the acronym BCS. Undergraduate and graduate students. Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary. Morton Benson (with the collaboration of Biljana Šljivić-Šimšić). and whenever we speak of one of the three separate languages we use the initials B. both official and colloquial. contributed to the discussion and recording of the exercises. On a more personal level. The Grammar provides more thorough grammar explanations than does the Textbook. In each instance we have made the most reasoned judgment on the basis of reference manuals and the advice of native language professionals. We realize that not everyone will agree with all the choices we have made in our attempt to find a balance among the many different facets of usage. Croatian. Serbocroatian-English Dictionary (Belgrade and Philadelphia. and errata via: http://www. their cultures and their languages. Hrvatski jezični savjetnik (Zagreb. In the lesson vocabularies and in both glossaries. C. native speakers of Bosnian. 2003). Lana Hudeček. There were ten years of students who asked good questions and taught the teachers as they learned. made developing the materials possible. Luka Vukojević. we also both wish to give back (or forward) to students of generations to come something of what each of us has gained through many years of interaction with wonderful people. We welcome reactions. who also wrote all the grammar sections and devised the system of accentual marking. All language material in both books is accented according to a simpler marking system than found in native manuals. Milica Mihaljević. Croatian. xii . The dialogues and exercises are an outgrowth of those developed by Ellen Elias-Bursać over a ten-year period teaching at Harvard University. since the degree to which certain words are shared varies from word to word and speaker to speaker. now available as the Bosnian.  Acknowledgments This book could never have been written without the help of many people. we have indicated words which are markedly B. Our intent in producing this book has been to bring some measure of unification to the fragmentation of language teaching which came about as a result of the wars accompanying the breakup of Yugoslavia. or S by means of these abbreviations. Serbian Audio Supplement.

Marina Jovanović. Croatian. Obrad Šćepanović. enjoy Profesor Baltazar! The Appendices provide many useful resources. Ana Galjanić. to Traci Lindsey for her fine editing. Giga Graćan. Bosnian. Serbian Audio Supplement. Montenegro. Acknowledgments for photographs. David Elmer. Haso Peljto. 497. This textbook furnishes the tools students need to master any one of the three (Bosnian. Đurđa Otržan. Rajka Gorup. a list of the recordings in the audio supplement. Slobodan Radoman. a BCS-English glossary with about 5000 entries and an English-BCS glossary with 3700 entries. Croatia. Midhat Riđanović. scholarship or research – and often they know in advance which of the three languages they are interested in learning. There are movies. David Mladinov. Sue Brown. There are photographs all through the Textbook: use these both as examples of the language in action and as material for discussion. This book will help you gain access to them. and political issues that have shaped not only the Balkans but also the world. Nataša Milas. Ređija Ikanović. maps and fonts can be found on p. Vlada Ignjatović. Maša Čulumović. In them you will find a 24-page section of paradigms. Catherine Škarica. Liba Mikić. numbers. The first eight lessons introduce the cases and the past and present tenses. of course. Poetry is the focus of Lessons 17-19 because poems by their nature exploit the mechanics of language and will help reinforce your mastery of the grammar. and Serbia have a great deal to offer. Zoran Mutić. and aspect. Other students may be intrigued by the general area. Jasna Šojer. To Nijaz Alić. Darko Poslek and Srđan Vujica for their help with the letters in Lesson 16. Karen Chemel. Brief grammar explanations accompany most lessons. while Lessons 16-20 provide practice in reading. You will find that the cultures of Bosnia and Herzegovina. a guide to conjugation listing all the verbs which are used in the Textbook. xiii . Desanka Maksimović’s heirs. or Serbian) while at the same time allowing them familiarity with the other two. conditional and participial usage. Svetlana Broz. Nora Hampl. Croatian. Special thanks are due to Natalija Novta and Aida Vidan for their unstinting dedication to the project. music. Emina Peljto. whether enrolled in a course or working on their own. Mima Dedaić.We extend special thanks to David Albahari and Muharem Bazdulj for writing stories especially for the Textbook. Charles Ward and Milka Zečević we express heartfelt thanks in the name of the students who will benefit from the many ways they have given of their time and expertise. Jasmina Riđanović. Jasmin Mehović. Milan Ječmenica. Lessons 11-15 deal with more advanced grammatical issues such as comparatives. Vlado Pavlinić. And. Thanks are also due to Dušan Radović’s son. Mia Midenjak. Nada Ječmenica. for allowing the use of their poems and other writings. Svetlana Nikolić. more detailed explanations on all topics are available in the book’s companion volume. Ivona Josipović. who choose to study these languages generally have a clear sense of why they are doing so – whether for reasons of intellectual curiosity. Croatian. Jeff Spurr. and the Vasko Popa Archive. Mary Thompson-Popović. and the next two give full treatment of the future and the past tenses. Robert Greenberg. and wish to acquire an overall knowledge of its languages. family. Toma Tasovac. Students. to Ferida Duraković for the use of her poem and to Miro Gavran for the use of his story. poetry and fiction. Recordings of the exercises in Lessons 1-14 and of the poems and the stories are available on CD as a separate unit called Bosnian. Kevin Moss. employment. and to Zrinka Babić-Jelaska for her delightful review exercises which inspired parts of Lesson 8. Nada Petković. and to Dragan Momirović. Mirza Fehimović. a compelling history. Emir Kamenica. Azra Pravdić. to the Milman Parry Collection of Oral Literature at Harvard University for the use of the transcribed excerpt from Stanko Pižurica’s oral epic.  Guide for students Welcome to the study of BCS. Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary.

If you can find a subtitled film. the instructor should circulate around the classroom. while courses organized in one or two longer sessions can use the A sections to punctuate segments of the session.Surround yourself with the language as much as you can while you study it. but also learn about the other two from their classmates. as this gives them the chance to speak more. watch it at least twice. and go through exercises on their feet. visiting each pair of students to respond to questions that may arise and to make corrections and suggestions. some on the study of Croatian and some on the study of Serbian. bilježnica [C] sveska [S] teka [B] (notebook).bcsgrammarandtextbook. class time should be punctuated by several sessions in partner pairs. replacing the italicized words and expressions with the suggestions listed in the section marked with the symbol ☞. they can not only gain a coherent spoken and written mastery of their chosen language. Serbian (referred to throughout this book as BCS). The “A” section includes demonstration exercises. with their partner or partners. or to use it as a model on which they base an xiv . The early lessons refer to props to be used in the classroom. an A section exercise might be used to start a class. papir (paper). reading lists and information about films and music. Visit www. substituting this name for the numbers 1 or 2 which identify the speakers in each exercise. students may be assigned to perform it as a skit. interspersed with grammar and other explanations addressed to the class as a whole. For instance. Optimum use of the exercises and drills The teacher should first introduce a new exercise or drill by reading it aloud and then having the students repeat it as a group. Once each student has tried all the for useful internet links. the props for Lesson 1 are: pas (dog). These are listed under the heading called rekviziti. After the class works through an A section. Organization of the lessons Each lesson has three sections of material. If they stay with that choice for at least one semester. C. students should use props. Get a recording of the kind of music you like from the BCS region and listen to a song until you can sing it. If a course meets three or more times a week for an hour. there are bound to be some students intent on the study of Bosnian. students benefit from working in pairs or threes. Croatian. the same is true of Serbian / Bosnian or Serbian / Croatian pairs.  Guide for teachers In courses designed for the study of Bosnian. either as real objects or as paper cut-outs. each of them using their version as a guide. auto (car). cipela (shoe). Ideally. Whenever possible. mačka (cat). Even in a class of only four or five. The more of the rekviziti the teacher can supply in the classroom for each lesson. Although the in-class exercises and drills may be used by the class as a group. the easier it will be for students to master vocabulary and grammar. or S] to focus on in spoken and written work. they should then go through the exercises again. After this the teacher should assign each student a partner. they are best suited for work in smaller groups of two or three students each. Most students will decide during the first week of class which of the three [B. knjiga (book). This course is designed to meet the needs of all these students. You will find that a student speaking Croatian can easily go through an exercise paired with a student speaking Bosnian. While students are working in pairs or threes. Each student should choose a name from among those listed in the Appendix on page 317 and use it throughout the semester as his or her in-class name. and to try things they might be reluctant to try in front of a larger group.

also in alphabetical order. whose first fifteen chapters are designed to complement Lessons 1-15 of this Textbook. šljiva. and if it is used with the same meaning in both Bosnian and Serbian it is marked [B. since much fuller information is given in the companion volume Bosnian. Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary. nouns are given in the nominative singular form. the set of forms is given as a single unit comprising the B. while Serbian usage includes speakers of both ekavian and ijekavian. and the “C” section includes homework assignments. neuter and feminine forms. this means that it is used in the same way by all speakers of Bosnian. Up through Lesson 7. and B forms are always listed first.” When the prompts listed in the instructions below exercises include replacement vocabulary options.C. Organization of vocabulary boxes within lessons In the vocabulary lists of all lessons. of their own design. Croatian and Serbian. Grammar explanations in this textbook are brief. nàr anča [C] nàrandža [B] pomòrandža [S]. while the E.C. For the most part the Serbian exercises use ekavian examples but there are a few examples of Serbian ijekavian usage. Thus. but that one of the three also uses another word in this meaning. and S identify words which are used predominantly (or exclusively) in the corresponding country or countries and less so (or not at all) in the others. the Glossaries at the back of the book list all words from the lessons plus some additional vocabulary. Designation of differing forms The symbols B. the genitive singular is given as well. For example: avion [B.C]. The “B” section includes drills for further in-class practice on the grammar set forth in the A section exercises. exercise A3. S symbols are used throughout the book.C] pàrče sira [B. If any one replacement option has differing forms. In the few instances when a word is marked [B. J symbols appear in the prompts below exercises and in the glossary (but not in vocabulary boxes. If a word in the vocabulary lists is NOT followed by one of these bracketed designations. Here is an example.S] zrakoplov [C] “airplane”. vòće. C.” “cheese” within the larger list. when the form of the stem is different in other cases. and both the infinitive and 1st person singular are given for every verb. ijekavian forms (marked [J]) precede ekavian ones (marked [E]). kòmad hljeba [B. since the words in question usually occur next to one another and the differences are easy to spot). and S words. kòmad sira [B. The symbols E and J identify words that belong to the ekavian and ijekavian pronunciation areas.S] Domaća zadaća [C]. ☞For other snacks use: jabuka. these are identified as such. For example: Vježbe [J] Vežbe [E] and Domaći zadatak [B.C. taken from Lesson 4. these are given in alphabetical order. only the dictionary form (masculine singular short form) is given for adjectives. it is marked [B. Note the sequencing for “orange. for example: Pingvin Charlie or Ljepotica i zvijer. C. or stric [B. Croatian. Croatian and Bosnian use ijekavian pronunciation exclusively. this means that the word in question is used in all three. Boldfaced numbers in brackets direct the student to the section in Grammar which contains a more extensive discussion of any one grammar point. adjectives are given in masculine.S”.S]. The order in which these are given always corresponds to the order “B.C. òrah.” “bread. slàtkiš.S]. C. Starting from Lesson 8. The B. kruška. If a word is used with the same meaning in both Bosnian and Croatian. Croatian and Serbian versions when there are differences. Titles and exercises throughout the book are given in Bosnian. The only exception concerns titles of published works which are given in the original form only. krèker. Vocabulary lists give words new to that lesson in alphabetical order.S]. except in those instances where the stem of the masculine form is different from that of other forms: for these adjectives the feminine xv .S] amidža [B] “[paternal] uncle.S] kòmad kruha [C] pàrče hleba [S].

Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary. vam). For more on the nature of rising and falling accent. When a present tense verb form has falling accent (necessarily on the first syllable) and is preceded by the negative particle. These include place of accent. All vowels are either long or short. This group of words includes all prepositions. The "accent" of each word. the word following does not have an accent. therefore. mu. the 1st singular form of verbs is given only when it is not directly predictable from the infinitive form. the question particle li. je. si. and a set of words called clitics. all examples in this book are marked for all components of the accent. Unaccented words and clitics A small number of words are unaccented. Croatian. ste. When the grave mark appears on the negative particle or the preposition. it is assumed by Lesson 3 that students will be able to derive adverbs from the corresponding adjective. since one can communicate perfectly well by simply knowing the place of accent and a few important instances of vowel length. ćete. sharing its accent. The underscore (a) means that a vowel is long. nè kažem). joj. If no grave mark is present. je. see Chapter 19 of Bosnian. therefore. Similarly. ga. this occurs most frequently in Bosnian. and a short rising vowel is one which has only the grave accent. but is rather pronounced together with the preceding preposition or negative particle. means that a vowel bears rising accent. but rather are pronounced together with a neighboring word. This book uses a simpler system while still managing to convey the same information. this particle will always draw the accent to itself. as in (mačka). vas. and the grave accent (à). After this point. and on accentual shifts conditioned by grammatical form. Most books which mark BCS accent use a system of five marks.singular is also given. Clitics are object pronouns (ju. nas. Since the form of an adverb is equivalent to the neuter singular adjective form. the negative particle (ne) when used before a verb form. presence or absence of length. kažem vs. the form of the accent will change in different grammatical forms of the word. the accent can shift to the preposition from a pronoun or noun object. Clitics are never accented. either long. and the particle se. im. xvi . as short rising (for instance. ih. su. as in most other languages. ću. only one syllable per word is accented. and rising or falling tone. these changes follow recognizable patterns and are identified in vocabulary lists. nam. It is not necessary to teach all elements of this complex accentual system. as a single unit. is one which has both these marks. Only two marks are used. It is recommended that students mark the accent-bearing syllable in each word in their written work . će). as in (ja). as in (vòda). In certain instances. smo. and accented vowels carry either falling or rising tone. ćeš. is a complex of several factors. either at the outset or at all. This means that they do not carry any accent at all. although two of them do contain long vowels (the object pronoun joj and the 3rd person plural clitic će). Accent In BCS. as in the word (glàva). auxiliary verbs (sam. or short. A long rising vowel. For those who do want (now or eventually) to learn the full system. then the assumption is that the word has falling accent on the first (or only) syllable. It is not necessary for them to specifically learn other components of the accent markings unless they or their teachers desire it. će.

313 for abbreviations used in the appendices and p. n. adj. Instr (I/P) Isg [J] [J] [B/S] genitive singular imperfective aspect indeclinable infinitive instrumental case both imperfective and perfective aspect instrumental singular ijekavian word or words ijekavian words specific to Bosnian and Serbian ijekavian usage locative case locative singular masculine neuter nominative nominative plural nominative singular perfective aspect plural word exists only in plural form preposition present tense pronoun pronominal adjective question Serbian usage singular vocative case [B. Dat-Loc DLsg DLIpl [E] e. 389 for abbreviations used in the glossaries. form adv.S] [C] coll.C] [B. pron. adj. f fem. Croatian and Serbian usage (where there also exists another word or phrase which is used in only one or two of the others) Bosnian and Serbian usage Croatian usage collective colloquial consonant dative-locative case dative-locative singular dative-locative-instrumental plural ekavian word or words for example feminine feminine word takes endings of a feminine singular noun genitive case genitive plural Gsg (I) indecl. Nom Npl Nsg (P) pl (pl form) prep.C. Acc Apl Asg aux [B] [B. Abbreviations in Lessons 1-20 1st 2nd 3rd abbr. inf. pron. (f sg form) Gen Gpl Loc Lsg m. [S] sg Voc * see p. colloq.S] first person second person third person abbreviation adjective word has meaning of a noun but form of an adjective adverb accusative case accusative plural accusative singular auxiliary form Bosnian usage Bosnian and Croatian usage Bosnian. masc. xvii . cons. quest. neut. pres.g.adj.

Sarajevo Zagreb Belgrade xviii .

Croatian. a Textbook . Serbian.Bosnian.


Croatian 1.. Rather..S] ciao [C] i ja kàko ko [B.S] lèkcija and. pìsmo... Ćao! 2. or people of the same age. no matter where the verb occurs. Zòvem se ... . Ја сам сту̀дент. Ћао! Ко си ти? 1. [2] See p.. such as kaže se “one says. [For more information on vocabulary see Glossaries in the Appendix... prva sam si stùdent ti tko [C] zdravo! [B. A1 VOCABULARY a biti bok! [C] ćao! [B..” [12a-b] 1 Prva lekcija Lesson One . .] The words bok. [1] Learning to pronounce B. Serbian Cyrillic 1.... Ћао! 2. . The particle zòveš se you are called zòvete se you are called se accompanies the verb but does not zòve se s/he is called zòvu se they are called always follow the verb directly. or S is easy. Zdravo! 2... . bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B].] zGRAMMAR * Alphabets and sounds * Two alphabets are in use in the region where B.. mačka.. . [7a] Here is the verb zvati se. 383] first [I] am (familiar) [you] are student (familiar) you who hi! bye! my name is [ = I am called] your name is [ = you are called] to be called KAKO SE ZOVEŠ? Bosnian 1.... Ja sam stùdent i zòvem se .. òlovka.. called “Latin” and “Cyrillic. Croatian.. . Zdravo! Ko si ti? 1. .” S uses both alphabets while B and C use the Latin alphabet.. Serbian: A Grammar with Sociolinguistic Commentary.. and S are spoken. pàp ir.. cìpela.. 315 for more on pronunciation and alphabet. because each alphabet letter corresponds to only one sound. and p. ćao and zdravo are used both as ‘hello’ and ‘goodbye’ among colleagues. A kàko se ti zòv eš? 2. ključ.2 [See p.. ... А ка̀ко се ти зо̀веш? 2. acquaintances. A kàko se ti zòveš? 2.Prva lekcija • Lesson One Rekvizìti [Props]: àuto..... Bok! 2. This is true for any verb that occurs with the particle se. A kàko se ti zòveš? 2. Zòvem se . knjiga. Zòvem se .. [For translations of A exercises see Appendix 10. C... xvi for explanation of the accentuation system. ciao. udžbenik.... used to identify a person’s name.. Ja sam stùdent i zòvem se . prvo. и зо̀вем се... Bok! Tko si ti? 1. Numbers in brackets in the grammar sections refer to more detailed explanations in Bosnian.. Serbian Latin 1. . Ćao! Ko si ti? 1....S] zòvem se zòveš se zvati se 1..... C. the particle se is required to be in the second position of the sentence. ☞ Insert your own name in the appropriate blank. * Verb conjugation * Every verb has six forms in the present zòvem se I am called zò̀vemo se we are called tense. Ja sam stùdent i zòvem se ... but to be hi! bye! hi! bye! hi! bye! and I how who lesson prvi.... Зо̀вем се . pas.

To je òlovka. envelope question notebook what? what? this. Ne. mòje. Ne. mine in English our. tvòje. vaš. moj and njen [B. [7b] The chart to the right gives the forms. Croatian and Serbian. Da li je tvòja? 2. To je òlovka. Je li tvòja? 2. Replace the possessives tvoj. that textbook (polite) your. it she. A2 VOCABULARY àuto bìlježnica [C] cìpela da da li [B. mòja na èngleskom naš. njeno. ne! Nìje tvòja! Njena je! Croatian 1. theirs òlovka on òna òno òvaj. 1. 1. Šta je òvo? 2. Da. yours ŠTA JE OVO? [B. and što in C. hers her. and cannot occur alone at the beginning of a sentence. They are always placed in the second position of the word or clause. For instance.C. 1.4. vaše. njèzino. ne! Nìje tvòja! Njena je! Serbian Cyrillic 1. njihova car notebook shoe yes [in questions] name is key book [in questions] cat my. 1.5. Да ли је тво̀ја? 2. njihov. to. njèzina [C] njihov. [6] * The verb to be * The usual forms of the verb biti “to be” are short. cìp ela.6. while the word for "what" is šta in B and S. mòja je.S] njèzin [C] with naš. njègovo. 1.7. mòja je. polite terms with. njègova njen. To je òlovka.S] što [C] taj. ta tamo tèka [B] tvoj. 2 Prva lekcija Lesson One . naše. njena [B. naša ne nìje njègov. òvo. Je li tvòja? 2.8 pencil he. ne! Nìje tvòja! Njèzina je! ŠTO JE OVO? [C] Serbian Latin 1. mòja je. mačka. 1. vaša 3. Шта је о̀во? 2. tvòja to udžbenik vaš.S] Bosnian 1. Не. hers their. òva òvo je pàpir pas pìsmo pìtanje sveska [S] šta [B. njihovo. the word meaning “who” is ko in B and S. Da. yours this. 1. мо̀ја je. that there notebook (familiar) your. Što je òvo? 2. ours no is not his her. 1.S] ime je ključ knjiga li [B. sam si je [I] am [you] are [s/he] is smo ste su [we] are [you] are [they] are * Vocabulary differences * A number of words have different forms in Bosnian. нe! Нѝје тво̀ја! Њена је! ☞ Replace òlovka with bìlježnica [C] sveska [S] tèk a [B]. njègov. То је о̀ловка. Da.* Singular and plural you * Use the singular form ti (and the verb form ending in -š) to refer to a single person you know well.C] mačka moj. and tko in C. Šta je òvo? 2. Да.S] njèzin. Use the plural form vi (and the verb ending in -te) to refer either to a group of people or to a single person you are on more distant. Ne. it it this this is paper dog letter.

Да ли је тво̀је? 2. 1. njihov. Не! Нѝје тво̀је! Мо̀је је! ☞ Replace pìsmo with ime or pìtanje (write a name or a question out on a piece of paper and use that as the object of the exchange) and use possessives njen [B. Da. Да. usually end in a consonant. ne! Nìje tvoj! Njen je! Serbian Cyrillic 1. 1. The question marker (question word. To je pìsmo. 1. 1. 1. не! Нѝје твој! Њен je! ☞ Replace udžbenik with àu to. end in -e or -o. it òne they the gender of the noun referred to. Ne! Nìje tvòje! Mòje je! Serbian Cyrillic 1. For example: moj pas (masculine). 1. Masculine nouns. naš. Bosnian 1. pas. ne! Nìje tvoj! Njèzin je! Serbian Latin 1. feminine or neuter. vaš. Не. and the most frequent way in B and C is to place li after the verb. ključ and use possessives njègov. 1. while the masculine òn i refers to masculine only. Je li tvòje? 2. 1. like pas. [5a] Possessive pronominal adjectives. To je pìsmo. Šta je òvo? 2. mòje je. a mixed group. mòje je. Da. Ne! Nìje tvòje! Mòje je! Serbian Latin 1. Da. usually end in -a. 1. Šta je òvo? 2. the choice of pronoun is determined by feminine òna she. [8b] Other questions begin with a question word such as “what. like pìtanje. moj je.Bosnian 1. or when singular plural the person or thing is mentioned for the first time. Što je òvo? 2. njihov. have endings similar to the nouns they agree with. Da li je tvoj? 2. naš. da li or the sequence “verb + li”) always stands at the beginning of a sentence. Да. In the 3rd neuter òno it òna they person. Ne! Nìje tvòje! Mòje je! Croatian 1. moj je. мој je. Da. Je li tvoj? 2. or the general idea “they. To je udžbenik. Ne. zGRAMMAR * Nouns and gender * Nouns in BCS can be masculine. Šta je òvo? 2. They are omitted otherwise.” “who. 1. Da. The plural forms òne and òna are used only to refer to exclusively feminine or neuter groups. To je udžbenik. Шта је о̀во? 2. like mačka. Šta je òvo? 2.” [6] * Questions * Questions which expect the answer “yes” or “no” are formed in different ways. The most frequent way in S is to place da li before the verb. mòje je. like moj. Feminine nouns. mòja mačka (feminine). 1. Ne. То је пѝсмо.” or the like. Je li tvòje? 2. 1. pàpir. Neuter nouns. vaš. Да ли је твoј? 2. respectively. Je li tvoj? 2. То је уџбеник. moj je.S] njèzin [C] njègov. Шта је о̀во? 2. 1. mòje pitanje (neuter). tvoj or njihov. as in English. Ne. 1. Što je òvo? 2. To je udžbenik. мо̀је je. it òni they alone gives the necessary information. 1. [8a] 3 Prva lekcija Lesson One . 1. ne! Nìje tvoj! Njen je! Croatian 1. Da. Da li je tvòje? 2. To je pìsmo. since the verb form masculine on he. [11a] * Pronouns * Subject pronouns are used for emphasis.

2. Mòje je pìtanje: Kàko se kaže George na hr̀vatskom i srpskom? 1. A vi.neuter – feminine.” as in moj.. and all possessive pronominal adjectives. Da. 1. kàko se zòvete? George: Mòje je ime George... òvo je mòja žèn a Mary. 2. They strike up a conversation as they stroll. Da. dobro... Mi se zòvemo . one says how do you say (.. George se kaže Juraj na hr̀vatskom. Dobar dan! 2. wife  9..) mi na bòsanskom day good hello or is said.. A3 VOCABULARY dan dobar. Ili Juraj ili Đorđe.. mačka je tvòja. another student.. To je njihov pas [points to Mary and George]. A kàko se ti zòveš? 1. In both instances the ending of the adjective must agree with the noun to which it refers.. A kàko se zòve taj slatki pas? 3... To je njihov pas [points to Mary and George].... i . Dobar dan! Kàko je sladak òv aj pas! 1.. . Je li to tvòja mačka? 2. . ..) we in Bosnian na hr̀vatskom na srpskom sladak. who are walking with #3.” as in pas je moj. only the masculine form is given unless there is an otherwise unpredictable change. Mačka se zòve Màca.] Bosnian 1... Mi se zòvemo . 4 Prva lekcija Lesson One . Zòve se Freddy.... Mary: A na bòsanskom? 3. Ili Juraj ili Đorđe. dobra dobar dan ili kaže se kàko se kaže (. Kàko se zòve? 2. 2. 1. in which case the feminine is also given.. Many adjectives.. Mačka se zòve Màca. mòja je... Zòve se Freddy. . A Đorđe na srpskom. Dobar dan! 2. a Freddy je naš. They meet a couple named George and Mary. A kàko se zòve taj slatki pas? 3..* Adjectives * Adjectives usually precede a noun. 2.. Neuter adjectives end in either -o or -e depending on the preceding consonant (for instance. 11a] Adjectives in glossary listings are given in the order “masculine . Croatian 1. a vi? 2. a Freddy je naš.. Kàko se zòve? 2. òvo je mòja žèn a Mary. Mòje pìtanje je: Kàko se kaže George na hr̀vatskom i srpskom? 1.. Ja se zòv em ...... A kàko se ti zòveš? 1.. slàtko. After Lesson 8.. can also occur after a form of the verb “to be. Dobar dan! Kàko je sladak òv aj pas! 1.. njihovo but naše). Mary: A na bòsanskom? 3. A Đorđe na srpskom. i . mòje..... nìje moj. kàko se zòvete? George: Mòje ime je George. Je li to tvòja mačka? 2. [11..10 DOBAR DAN [#1 and #2 are students. George se kaže Juraj na hr̀vatskom. Ja se zòv em .. nìje moj. mòja.. A vi. a vi? 2... mòja je. slàtka vi zòve se zòvemo se zòvete se žèna in Croatian in Serbian sweet you (plural) his/its/her name is our name is your name is woman.

. for more.. . to je mòja mačka).. Finally. or S name from the list on p. .. А ка̀ко се ти зо̀веш? 1. о̀во је мо̀ја жѐна Мери. Ketrin. there is a greater tendency toward the C usage... А ка̀ко се зо̀ве тај слатки пас? 3. C. [9] * Spelling of proper names * Proper names often have different forms (or spellings) in B.. A kàko se zòve taj slatki pas? 3. [17] The form sometimes changes before the ending -i (for instance.. Ка̀ко се зо̀ве? 2. students can either use their own names or choose a B. study the grammar sections after each A exercise and use this information to analyze the grammar in the exercises. Зо̀ве се Фреди. Meri). А ви. òvo je mòja žèn a Meri.. Или Јураj или Ђорђе. 25). while S spells them as they are pronounced in the original language (thus Džordž.. 2. Ја се зо̀вем . Ми се зо̀вемо .. . For instance: òvo je moj pas. Kàko se zòve? 2.. 317.. kàko se zòvete? Džordž: Mòje ime je Džordž. see p. A vi. a Fredi je naš. òvaj pas. А Ђорђе на српском. Ili Juraj ili Đorđe. Да.. Dobar dan! Kàko je sladak òv aj pas! 1.. Мо̀је пѝтање је: Ка̀ко се каже Џорџ на хр̀ватском и српском? 1. they do not change form. 1.Serbian Latin 1.. Mary). А да ли је то тво̀ја мачка? 2. Most masculine adjectives have both forms. [16b] The demonstrative pronoun òvaj “this” must also agree with its noun when it functions as an adjective (for instance. òva mačka). Добар дан! Ка̀ко је сладак о̀вај пас! 1.... sladak but slatki. [11b] When the words òvo or to are used to present something or someone.... Mòje pìtanje je: Kàko se kaže Džordž na hr̀vatskom i srpskom? 1. C. i . 2. A kàko se ti zòveš? 1.. а Фреди је наш. continued * The masculine form of adjectives can end in a consonant or -i. 2. While B can use either means of spelling. мо̀ја је.. Dobar dan! 2. mòja je.. Each student should assume one of the numbered roles.. a vi? 2.. Serbian Cyrillic 1. ... Mačka se zòve Màca. Catherine. When names are to be inserted in blanks. nìje moj. Мачка се зо̀ве Ма̀ца... A da li je to tvòja mačka? 2. 1. Добар дан! 2. In addition.. Ja se zòv em . Мери: А на бо̀санском? 3.. Da. Self-study learners (those who are working on their own rather than in a classsroom setting): Read through each exercise several times. ☞ Students should speak this and other conversations aloud.. òvo pìtanje. Meri: A na bòsanskom? 3. Zòve se Fredi. и . [1c] 5 Prva lekcija Lesson One . ка̀ко се зо̀вете? Џорџ: Мо̀је име је Џорџ.. To je njihov pas [points to Mary and George]. zGRAMMAR * Adjectives. Mi se zòvemo . Џорџ се каже Јураj на хр̀ватском.. or S.. нѝjе мој. C spells foreign names as in the original language (thus George. Džordž se kaže Juraj na hr̀vatskom.. 2.. а ви? 2... То je њихов пас [points to Mary and George]. Then repeat after the recording until you are familiar with the exchange.. A Đorđe na srpskom.

it. Jèsu li pas i mačka prijatelji? 2. Croatian 1. 1. Òna je Èngleskinja.C] stùdentkinja [B. 3. on je Ènglez.C] prijatelji [B. šta su òni? 2. Njihov pas nìje profesor. I ja sam stùdentica. on je Ènglez. she] is (emphatic) [they] are (emphatic) Canadian person.S] Aùstralka [C] Bosàn ac Bòsanka čòvek čòvjek Crnogòrac Crnògorka dòmaća zàdaća [B. Da. 3. Jèsu li pas i mačka prijatelji? 2.S] jeste [B. 3. što su òni? 2. man Australian person. A šta je Mary? 2. 6 Prva lekcija Lesson One . person Montenegrin man/person Montenegrin woman homework homework friend. 3.C] pròfesorka [B. man Australian woman Australian woman Bosnian person. Ne. teacher professor. Jèsam. 1. Da. ja sam stùdent. Pas nìje čòvjek! Ali on jest naš prijatelj. she] is (emphatic) [you] are (emphatic) [he. companion friends.12 [I] am (emphatic) [you] are (emphatic) [he. man Canadian woman [they] are not they friend friends professor.C] profesor profesòrica [B.C] dòmaći zadàtak [S] drug [B. 3. a Mary je profesòrica. Njihov pas nìje profesor. person man. Je li George Fràncuz? 2. A George i Mary. 1. A njihov pas? 2. Jèsam. George je profesor. I jèsu i nìsu. I ja sam stùdentica. George je profesor. man Bosnian woman man. 3.S] Èngleskinja Ènglez Fràncuskinja Fràncuz Hr̀vat Hrvàtica but American person. Jèsi li ti stùdentica? 1.S] drugovi [B. a Mary je profesòrica. it. A njihov pas? 2. Pas nìje čòvjek! Ali on jeste naš prijatelj. A što je Mary? 2.A4 VOCABULARY ali Amerikànac Amerìk anka Austràlac [C] Australijàn ac [B.S] jèsu Kanàđanin Kanàđanka nìsu òni prijatelj [B. Jèsi li ti stùdent? 2. 1.S] Australìjanka [B. Òna je Èngleskinja. Da li si ti stùdentica? 1. man American woman Australian person. I jèsu i nìsu. A George i Mary.S] su vežba vježba 11. Je li George Fràncuz? 2. ja sam stùdent. Jèsi li ti stùdent? 2.S] Srbin Srpkinja stùdentica [B. companions Englishwoman Englishman Frenchwoman Frenchman Croatian man/person Croatian woman jèsam jèsi jest [C] jeste [B. Ne. teacher (f) professor. teacher (f) Serbian man/person Serbian woman student (f) student (f) [they] are exercise exercise PAS I MAČKA Bosnian 1.

Da li su pas i mačka prijatelji? 2. which are given in the chart to the right. In this second meaning. “friend. Da li si ti stùdentkinja? 1. zGRAMMAR * Nouns denoting professions and nationalities * Nouns denoting nationalities have two forms. Ne. Да. Long vowels frequently shorten in these plurals. while the terms Bosànac and Bòsanka refer to any resident of Bosnia and Herzegovina. [166b] * Vocabulary differences. and S. Pas nìje čòvek! Ali on jeste naš drug. Njihov pas nìje profesor. Да ли су пас и мачка пријатељи? 2. A Džordž i Meri. Њихов пас нѝjе професор. ја сам сту̀дент.before the ending -i. Òna je Èngleskinja. a Meri je pròfesorka. И jа сам сту̀денткиња. [7b] long (negation) nìsam nìsmo nìsi nìste nìje nìsu long (emphasis) jèsam jèsmo jèsi jèste jeste. Jèsam. companion.' and use as replacements Fràncuskinja. and S. I ja sam stùdentkinja.Serbian Latin 1. Не. Australìjanka [B. Da li si ti stùdent? 2. Пас нѝје чо̀век! Али oн јестe наш друг. [32e] For instance. 3. 7 Prva lekcija Lesson One . 3. on je Ènglez. Kanàđanka. replace Èngleskinja with Amerìk anka. И јѐсу и нѝсу. A njihov pas? 2. C uses jest in 3rd singular while B and S use jeste. ☞ Replace Fràncuz with Bosànac.S]. C (and all three use prijatelj in the meaning “life-long friend”). switch 'George' with 'Mary. jest jèsu * Plural of masculine nouns * The plural of masculine nouns ends in -i. ja sam stùdent. I jèsu i nìsu. 3. [32a] Masculine nouns containing a single syllable frequently add the syllable -ov. and Bòsanka or Crnògorka or Hrvàtica or Srpkinja. он je Ѐнглeз. Da.” while prijatelj is used in this meaning in B. one referring to females alone (such as Amerìkanka) and one referring both to males and to the general idea (such as Amerikànac). stùdentica and stùdentkinja mean only “female student” while stùdent means either “male student” or just “student. ☞ In the lines referring to George’s and Mary’s nationalities. Crnogòrac. А њихов пас? 2. Hr̀v at. А Џорџ и Мери. The exercise above uses the terms Bosànac and Bòsanka rather than Bòšnjak and Bо̀šnjakinja. 3. Јѐсам. certain words referring to basic concepts are used with different frequencies and sometimes with different meanings in B. For instance the word drug is used more frequently in S in the meaning. Da li je Džordž Fràncuz? 2.or -ev. Да ли си ти сту̀дент? 2. a Мери је про̀фесорка. Džordž je profesor. Òна је Èнглескиња. 3. 3. In current usage the terms Bòšnjak and Bо̀šnjakinja refer specifically to members of the Muslim community. C. А шта је Мери? 2. 1. Many nouns denoting professions function in a similar manner: for instance. 1. Kanàđ anin. the plural of prijatelj is prijatelji while the plurals of drug and broj are drugovi. šta su òni? 2. and bròjevi.S] Aùstralka [C]. Srbin. In addition.” [5b] * The verb to be. C. Serbian Cyrillic 1. Да ли je Џорџ Фра̀нцуз? 2. Austràlac [C] Australijàn ac [B. A šta je Meri? 2. шта су о̀ни? 2. 1. Да ли си ти сту̀денткиња? 1. continued * The suffixes denoting female humans often vary between B. One set is used to express negation and the other is used in questions and for emphasis. Џорџ је професор. Replace Ènglez with Amerikànac. 1. continued * There are two sets of longer forms for this verb.

On! Serbian 1.C] Kàko se zòve òva stùdentica? [S] Kàko se zòve òva stùdentkinja? [B. A kàko je tvòje hr̀vatsko ime? 2. Kàko se zòveš na èngleskom? 2. Ко је сту̀дент? 2. use the name you have chosen from the list on p. Ка̀ко се зо̀веш на ѐнглеском? 2. see Appendix 6. Kàko se zòveš na èngleskom? 2. Ìva. pp. 317 on pieces of paper and point to them as you do this exercise. Он је. On! Croatian 1. 317 to be your B. Serbian Cyrillic B1 Bosnian 1. Tko? 2. 8 Prva lekcija Lesson One . B2 Ask each other these questions (using information from A3 and A4): Bosnian. 1. A kàko je tvòje bòsansko ime? 2. Го̀рдана. si. 1. Ko je stùdent? 2. Bosnian 1. ja.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] [Exercises] Self-study learners: For the solutions to exercises in sections B and C of each lesson. or S name. Ko? 2. 1. Dželìla. On! Serbian Cyrillic 1. А ка̀ко је тво̀је ср̀пско име? 2. Зо̀вeм се Кejтлин. Gòrdana. 1. Ко? 2. Zòvem se Caitlin. 1. Croatian and Serbian Latin Kàko se zòve òvaj stùdent? [B. On je.bcsgrammarandtextbook. All students: For an overview of conjugation forms. 1. consult the answer keys available for download at www. point to the person you are speaking about. and replace je with sam. Tko je stùdent? 2. On je. 333-339. Zòvem se Kejtlin. As you are saying each sentence. C. ti. Kàko se zòveš na èngleskom? 2. 1. Ko? 2. A kàko je tvòje sr̀psko ime? 2. Zòvem se Caitlin.C] Kàko se zòvu profesor i profesòrica? [S] Kàko se zòvu profesor i pròfesorka? Kàko se zòvemo mi? Kàko se zòve njihov pas? Kàko se zòve njègova mačka? Kàko se zòve tvoj prijatelj? Serbian Cyrillic Ка̀ко се зо̀ве о̀вај сту̀дент? Ка̀ко се зо̀ве о̀ва сту̀денткиња? Ка̀ко се зо̀ву професор и про̀фесорка? Ка̀ко се зо̀вемо ми? Ка̀ко се зо̀ве њихов пас? Ка̀ко се зо̀ве њѐгова мачка? Ка̀ко се зо̀ве твој друг? B3 In this exercise. Self-study learners (those who are working on their own): Write some names from p. Serbian Latin 1. 1. Croatian 1. On je. Ko je stùdent? 2. Он! Replace on with òna.

Ко је о̀ва жѐна? 2. On se zòve .. Ko je òva žèna? 2.. ☞ Replace pencil with question. Ка̀ко се каже “сту̀дентица” на српском? 2... 1.C] stùdentkinja [S] and then replace profesor with stùdent.. dog..... Serbian Cyrillic 1.... . Croatian and Serbian Latin 1... Професор je. Kàko se kaže “stùdentica” na srpskom? 2. A šta je òna? 2. Serbian Latin 1.. Tko je òva žèna? 2. cat.. On se zòve . . C] pròfesorka [S] with stùdentica [B. What are the pronouns used in this lesson? 4.. Ка̀ко се каже “свеска” на хр̀ватском и бо̀санском? B6 Bosnian 1. Croatian and Serbian Latin 1.. О̀на се зо̀ве ... A što je on? 2. Ка̀ко се каже pencil ? 2. Kàko se kaže pencil ? 2.. Give three examples of possessive pronominal adjectives used in this lesson... .. Ko je òvaj čòvek? 2. Kàko se kaže “tko” na srpskom i bòsanskom ? 4.. 1. Pick three examples of feminine...... notebook. A šta je òna? 2. Pencil се каже о̀ловка. Also try some of the nationalities given in A4. Bosnian 1. 1. Ko je òva žèna? 2. On se zòve . Croatian 1. Pròfesorka je... .B4 Bosnian. shoe. Он се зо̀ве . Replace profesòrica [B. 1. 1. A šta je on? 2. A šta je on? 2. 3. Òna se zòve ... Profesor je. Pencil se kaže òlovka.. Ко је о̀вај чо̀век? 2... neuter and masculine nouns used in this lesson. ☞ Pick a different name (than the one used in B3) from the list of names given on p. 1. Serbian Latin 1. Òna se zòve . Ка̀ко се каже “тко” на српском и бо̀санском? 4. Croatian 1.... Profesòrica je.. 317. . Profesor je.... Profesòrica je. A шта је он? 2... 2. 9 Prva lekcija Lesson One ... 1. . Òna se zòve . Fully conjugate the present tense of the verbs biti and zvati se.. . Tko je òvaj čòvjek? 2. car. A шта је о̀на? 2.. 1.. B5 Ask each other these questions: Bosnian. A što je òna? 2. Kàko se kaže “pròfesorka” na bòsanskom i hr̀vatskom? 3. Ko je òvaj čòvjek? 2. Ка̀ко се каже “про̀фесорка” на бо̀санском и хр̀ватском? 3.. Serbian Cyrillic 1. Про̀фесoрка je. . B7 Analysis and Discussion: 1.. Profesor je.. Kàko se kaže “sveska” na hr̀vatskom ili bòsanskom? Serbian Cyrillic 1.. man. Serbian Cyrillic 1.

6. 4.... (ti)? Zòvem se .. . (your name[s]).... (oн)? ..... Kàko ..........George i Mary.. Croatian... Кàкo .......... Tko je ta žèna? Òna ........ (ми)? . Šta sam ja? Vi ....... 5.......... 3. 5. (your names). Кàкo . (your name) 2.C] DOMAĆI ZADATAK [S] [Homework] Recommendation for written exercises throughout the book: While simply filling in the blank with the word or words requested will help you learn.. Џорџ и Мери... you will learn much more if you write each sentence out in full... . Serbian Cyrillic 1. Tko je taj čòvjek? On .......... C2 Bosnian 1.... (your name[s]).. Kàko ....... Serbian Latin 1... Ko ste vi? Mi ...... 3..... (vi)? . Tko ste vi? Mi ............... (mi)? .. ......... ... (your names). 10 Prva lekcija Lesson One . ........ 2.. Ko ste vi? Ja ... Tko ste vi? Ja .... ..... 2...... .... Kàko . (òни)? ... Bosnian.. . Croatian 1... 5. . (òni)? . 3.......... (on)? . C1 Fill in the blanks with the appropriate form of zvati se Example: Kàko ……… (ona)? ………… (Sanja) becomes Kàko se zòve? Zòve se Sanja. Ko je ta žèna? Òna . .... 4....... 4. (your name) 2.. Što sam ja? Ti ............ ... Кàкo .......✍ DOMAĆA ZADAĆA [B...... ........... 6.. . (ти)? Зо̀вем се ... .. Što sam ja? Vi .. 3. George....... 4. Šta sam ja? Ti . Kàko ... (ви)? . Џорџ.. Кàкo ... Kàko .. Кàкo .. 5....... Ko je taj čòvjek? On .

.. 2. 8.. 2.Serbian Latin 1. Jèsam. .. ... 2. 5.. 3. 7. profesor... naš. Na srpskom se kaže Đorđe. 2... njen [B.. tvoj. 2... Jèsam. Mòje ime je George. 4. Croatian 1.. . C3 If this is the answer.. Mòje je ime George. 6... Pas je moj. . Јѐсам. 6.. 6.. what is the question? Bosnian 1... Зо̀вем се Ду̀бравка. Jèsam.. ... 7.. Мо̀је име је Џорџ. I Juraj i Đorđe. Ko ste vi? Ja . stùdent. Na hr̀vatskom se kaže Juraj.. 3. Mačka se zòve Màca. Mačka se zòve Màca. or S where appropriate.. Na srpskom se kaže Đorđe. 5. njègov. Шта сам ја? Bи . На хр̀ватском се каже Јураj.... vaš.. 4.. 2..C] pròfesorka [S]. 14-17. На српском се каже Ђорђе... C4 Consult the Cyrillic penmanship guide on p.. Write out each question and answer in full.. I Juraj i Đorđe.. 5. ... Pas je moj. Zòvem se Dùbravka. . Na hr̀vatskom se kaže Juraj.. Na hr̀vatskom se kaže Juraj. 4. profesòrica [B. 8.. 7. Šta sam ja? Vi .... 6... Ko je taj čòvjek? On . Zòvem se Dùbravka. 3. Ко сте ви? Ја ... Serbian Latin 1... 6. 8...... Serbian Cyrillic 1. I Juraj i Đorđe. 4... Šta sam ja? Ti . Designate the words as B.. 5. Pas je moj.C] drug [S]. pas mačka profesor tko prijatelj òvaj zòvu se ime on tvòje njihova ključ profesòrica bìlježnica je pàpir 11 Đorđe sveska drug cìpela to Juraj pròfesorka naše ste moj tèka Prva lekcija Lesson One .. Пас је мој. 5. Then write the following words out in Cyrillic. 319 and work through the practice sheets on pp....C] stùdentkinja [S] combined with moj. Мачка се зо̀ве Ма̀ца.. C. Na srpskom se kaže Đorđe. ... Mòje ime je Džordž. . ☞ Insert the required form of the verb biti and your choice of: prijatelj [B..S] njèzin [C]. 5. И Jураj и Ђорђе.. Ko je ta žèna? Òna . Serbian Cyrillic 1... .. Circle the accent-bearing syllable in each word.. Ко је тај чо̀век? Oн .. stùdentica [B. 4... . 7. 8. 3... 3. 3.. Ко је та жѐна? О̀на . Ko ste vi? Mi . njihov.. Шта сам ја? Tи . ..... Ко сте ви? Ми . Zòvem se Dùbravka. Mačka se zòve Màca. 4. 6.

Бугарска.C. Sr̀bija. or S: 1. Kosovo. Jadransko more. Хр̀ватска. Црна Го̀ра. zemljopisna [C] Hungary Macedonia sea issues Romania Romania Slovenia Serbia Vojvodina geographical ☞ Enter the name of each country or region where it belongs on the blank map on p. Сло̀венија. 3. А̀устрија. Mađarska.S] Rùmunjska [C] Slòvenija Sr̀bija Vòjvodina zemljopisni. Slòvenija. zemljopisno.C. The dog is her friend. His name is George. Albànija. The American woman is a professor.  Geografska pitanja [B. The solid line demarcating the boundaries of Kosovo—on both the map on the next page and the map on the inside cover—represents Kosovo as an independent state. Ру̀мунијa.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY Albànija Àustrija Bosna i Hèrcegovina Bugarska Crna Gòr a geògrafski. geògrafsko. Косово. Мађарска. Bosna i Hèr cegovina.S] Rùmunjska [C].C5 Translate into B. Consult the map at the beginning of the book. The American man is a professor. not all countries have recognized this status for Kosovo. C. Македонија. The cat is theirs. Vòjvodina.S] Hr̀vatska Italija Jadransko more Kosovo Albania Austria Bosnia and Herzegovina Bulgaria Montenegro geographical Croatia Italy Adriatic Sea Kosovo Mađarska Makèdonija more pìtanja Rùmunija [B. Во̀јводина. Hr̀vatska. Although this is generally accepted at the international level. 12 Prva lekcija Lesson One . Италија. and her name is Mary. 5. Алба̀нија. 7. 2. Crna Gòra. geògrafska [B. Bugarska. Ср̀бија. I am a student. Јадранско море. 4. Who is that man? C6 Rehearse A3 outside of class for an in-class performance. Àustrija. Italija. Rùmunija [B. Makèdonija. Босна и Хѐр цеговина. 13. 6.

13 Prva lekcija Lesson One .

A [A] Африка Африка април април дан дан Б [B] Босна Босна босански босански добар добар В [V] Војводина Војводина висок висок твој твој Г [G] Грета Грета географија географија август август Д [D] Дубровник Дубровник децембар децембар среда среда Ђ [Đ] Ђорђе Ђорђе ђак ђак мађарски мађарски Е [E] Европа Европа енглески енглески један један Ж [Ž] Жаклина Жаклина жена жена може може 14 Prva lekcija Lesson One . See p. particularly g: г and г. t: т and т. with the latter given both in initial and non-initial position in the word . Each word is given in italics as well. While most letters are similar in italics. 319 for handwriting guides. there are a few that are quite different. i: и and и.Cyrillic practice Below are examples of Cyrillic letters in upper and lower case. d: д and д.

З [Z] Загреб Загреб за за кроз кроз И [I] Италија Италија имати имати молим молим Ј [J] Југославија Југославија јануар јануар моје моје K [К] Косово Косово ко ко српски српски Л [L] Лондон Лондон леп леп али али Љ [Lj] Љубљана Љубљана љубав љубав недеља недеља М [M] Македонија Македонија март март нема нема Н [N] Нови Сад Нови Сад новембар новембар речник речник Њ [Nj] Њујорк Њујорк његов његов питање питање О [O] Орегон Орегон октобар октобар лош лош 15 Prva lekcija Lesson One .

П [P] Подгорица Подгорица петак петак ципела ципела Р [R] Румунија Румунија руски руски црн црн С [С] Србија Србија септембар септембар писмо писмо Т [T] Тексас Тексас тата тата четвртак четвртак Ћ [Ć] Ћуприја Ћуприја ћирилица ћирилица кућа кућа У [U] Уганда Уганда уторак уторак јун јун Ф [F] Француска Француска фебруар фебруар кафа кафа Х [H] Хрватска Хрватска хлеб хлеб њиховa њиховa Ц [C] Црна Гора Црна Гора црвен црвен француски француски 16 Prva lekcija Lesson One .

Ч [Č] Чикаго Чикаго човек човек мачка мачка Џ [Dž] Џули Џули џез џез уџбеник уџбеник Ш [Š] Шарлота Шарлота шта шта ваше ваше 17 Prva lekcija Lesson One .


not Sunday Sunday but. radim rečnik rječnik ròman srèda srijèda sùbota sutra u + Acc ùčiti. to want UČITI ZAJEDNO Bosnian 1. vežbam vidimo se! vježbati. to jest četvr̀tak? Izvìni. rečnik [E] rječnik [J]. Sutra. Sutra. izvìn ite [B. Može! Vidimo se u pètak. 1. Rječnik ìmam. màjmun. pišem ponèdeljak ponèdjeljak ràditi. али немам речник. Žèliš li da ùčimo zajedno sutra? 2. Žèliš li da ùčimo zajedno sutra? 2. Ѝмам је. Molim? 1.n). drugo. to want to wish. Ìmaš li bìlježnicu? 2. ùčim ùtorak vežbati.Druga lekcija • Lesson Two Novi rekvizìt i: avìonsko pìsmo.K.14 to write Monday Monday to work dictionary dictionary novel Wednesday Wednesday Saturday tomorrow on [a day of the week] to study Tuesday to practice see you! to practice together to wish. Croatian 1. Да ли га ти ѝмaш? 1. Сутра. moram može ne nèdelja nèdjelja nego nèmati. 19 Druga lekcija Lesson Two . Serbian Cyrillic 1. rather not to have answer sorry! pen Friday pìsati. Речник ѝмам. Ìmaš li ga ti? 1. Да ли жѐлиш да у̀чимо заједно сутра? 2. ìmam izvìn i. 1. ali tèku nemam. Да ли ѝмаш cвеску? 2. Ìmaš li tèku? 2. hèmijska òlovka [B. Tomislave! 2. ali bìlježnicu nemam. али cвеску немам. pèro. druga ga ìmati. him to have sorry! it (f). marka. Надо! 2. časopis. Ìmaš li ga ti? 1. žèlim žèljeti. ali nemam rječnik. 1.S] kèmijska òlovka [C]. Ìmam je. Rječnik ìmam. Molim? 1. her yes? what? must. opròstite [C] pèro pètak Thursday to read (clause connector) second it (m. то јест четвр̀так? Извѝни. nemam òdgovor opròsti. Može! Vidimo se u pètak. žèlim 13. ne u četvr̀tak nego u pètak. čitam da drugi. Молим? 1. to have to sure! O. Mehmede! 2. vježbam zajedno žèleti. не у четвр̀так него у пèтак. ràzglednica. to jest četvr̀tak? Opròsti. Може! Видимо се у пѐтак. ne u četvr̀tak nego u pètak. A1 VOCABULARY četvr̀tak čìtati. ali nemam rječnik. Ìmam je.S] je molim? mòrati. mèdved [E] mèdvjed [J].

using verbs and nouns from the previous replacement exercises. pàp ir. Ìmam je. Molim? 1. etc. In the context of the exercise. replace the ending -a with -u (Nom. is given in the clues below the exercise and in the vocabulary box. Acc. which in this instance are bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B]. One of these is nèmati “not have” (conjugated nemam. and četvr̀tak and pètak with ponèdeljak [E] ponèdjeljak [J]. Mehmede!). ròman. however. ☞ Replace 1st and 2nd person address with 3rd person singular or plural. appears in the exercise. 323-329 for an overview of case endings. svesku or tèku – are spelled differently than they are in the replacement cues given beneath the exercise. Neuter nouns and many masculine nouns have the same endings in both cases. in certain instances the accent shifts onto the particle ne.Serbian Latin 1. Sutra. This is because the replacement clues generally give the word in the nominative case.” and its singular form is here abbreviated [Nsg]. the phrases tvoj udžbenik and njègovo pìsmo could be either Nsg or Asg. It is pronounced together with the verb as if the two were a single word. svesku or tèku are here in the accusative case. Nado! 2. ùtorak. in the accusative case.). in the nominative. [18] The subject case is called the “nominative. udžbenik. while the latter. For instance. Da li ìmaš svesku? 2. [25a] 20 Druga lekcija Lesson Two . Da li žèliš da ùčimo zajedno sutra? 2. mòju mačku). 1. Only a few verbs have separate negative forms. direct object meaning. such as bìlježnicu. [19] * Accusative case * The cases of a noun (other than the vocative) express grammatical relations in a sentence. ràditi.” u sùbotu “on Saturday. Da li ga ti ìmaš? 1. nemaš. in which the negative particle fuses with the verb.” [23c] * Negation * A verb is negated by placing the particle ne in front of the verb form. Može! Vidimo se u pètak. Nado!). * Some words which are italicized in the exercise. vežbati [E] vježbati [J]. [20] The case called “accusative” expresses. srèd a [E] srijèd a [J]. nìsi. [22] To form the accusative of feminine nouns and adjectives. ☞ Replace ùčiti with: čìtati. ali nemam rečnik. to jest četvr̀tak? Ìzvini. nèdelja [E] nèdjelja [J]. The same applies to the pair vìsokog / vìsoki given in A2. etc. among other things. pìsmo. mòja mačka. ne u četvr̀tak nego u pètak. Rečnik ìmam. zGRAMMAR * Addressing people: the vocative case * Nouns take different endings to indicate different functions. See pp. pìtanje. ☞ Replace ìmati bìlježnicu [C] svesku [S] tèku with pìsati pìsmo. pìsati. as in u četvr̀tak “on Thursday. The former. òdgovor. ☞ Replace the italicized pair of words rečnik [E] rječnik [J] and bìlježnica* [C] sveska* [S] tèka* [B] above with the following pairs: òlovka. When a person is being addressed. the words are often in a different case. ìmati rečnik [E] rječnik [J] with pìsati knjigu. its singular form is here abbreviated [Asg]. use the preposition u plus the accusative form of the day in question. pèro. [21a] * Time expressions: days of the week * To specify that something happens on a particular day of the week. sùbota.). the ending -e is often added to a masculine name (for instance. For instance bìlježnicu. and the ending -a on a feminine name is sometimes replaced by -o (for instance. ali svesku nemam. and another is the negative present tense of biti (nìsam.

For an overview of conjugation forms. as in the first example. -i or -e.or with the sequence -je.or -ije. [3] * Object pronouns. There is no difference in meaning. while S uses both ekavian and ijekavian depending on the region (ekavian throughout most of Serbia. or infinitive zvati but present tense zòvem. C. there is no need to learn it specifically. When the two verbs have the same subject. For now. which are used 2nd ti te vi vas in most instances. southwestern Serbia and Montenegro). use ju only in certain past tense constructions (see p. 21 Druga lekcija Lesson Two .* Present tense of verbs * The infinitive of a verb usually ends in -ti. elsewhere they are identified [E] (ekavian) and [J] (ijekavian). [24a] There are two forms for the feminine singular accusative. je and ju. There are three present tense conjugations. [13] Here are sample conjugations: a-conjugation ìmati ìmam ìmaš ìma singular to have ìmamo ìmate ìmaju plural 1st 2nd 3rd i-conjugation ùčiti ùčim ùčiš ùči singular to study ùčimo ùčite ùče plural 1st 2nd 3rd e-conjugation pìsati pišem pišeš piše singular to write pišemo pišete pišu plural When the present tense is directly predictable from an infinitive in -iti or -ati. It is important to realize that not all instances of -e. the words meso “meat” and pijem “I drink” are the same throughout B. the second verb can only be expressed by a phrase containing the conjunction da and the present tense. on ga òni ih and come in second position in 3rd neut. clitic forms * There are two types of accusative singular plural case object pronouns – “clitic” nominative accusative nominative accusative (short form) and “full” (long 1st ja me mi nas form). The clitics. B uses both more or less equally. those focusing on B and S should learn je as the feminine accusative singular. Croatian uses both. Both are given in vocabulary lists without marks.” In B. which can be -a. In 3rd plural the same form is used in all three genders. C and S differ. though it can also use the infinitive. For example: infinitive pìsati. and ijekavian in Bosnia. as in žèlim da ùčimo “I want us to study. [26c] When the two verbs have different subjects. however. B and C use only ijekavian. * The conjunction da * When two verbs are used in succession. are unaccented 3rd masc. The 1st and 2nd person forms simply add -m.(sometimes -ije). òno ga òna ih the sentence. -mo or -te to this ending. it must be learned specifically. òna je. and S the way such infinitives are expressed depends on several factors. however. ju òne ih same form is used for masculine and neuter. [64] Bosnian and Serbian. -š. but the 3d plural ending in each case is different. C almost always uses an infinitive for the second verb (žèlimo ùčiti) while S usually uses a sequence of da plus present tense (žèlimo da ùčimo). In 3rd singular the 3rd fem. pp. more or less interchangeably. named after the 3rd singular ending. for instance. 333-339. C.” [26b] * Variant forms: ijekavian and ekavian * A number of words can occur either with the vowel -e. The relevant instances must be learned individually. [14] Vocabulary entries for verbs give infinitive and 1st sg pres.are affected. and S. 143). as in the above examples. as in “We want TO STUDY” or “I want us TO STUDY. present tense pišem. see Appendix 6. But in those verbs where the present tense stem is not predictable from the infinitive. Any one speaker will use either the former type (called “ekavian”) or the latter (called “ijekavian”). English frequently expresses the second by an infinitive.

really KOGA VIDIŠ? Bosnian and Croatian 1.S]. mali. vèlika videti. gledam glup. srećna [S] sretan. sretna [B.C... Replace videti [E] vidjeti [J] with gledati.. tèško. glupi. Acc vìsokog stùdenta.C. А. vìsoki* with brzi.16 him. lahki [B] laki [B. man lady. low njega nju ònaj. lòše. mala nizak. vidim vidjeti. ! Ònaj čòvjek je stvarno vìsok! 2. . large to see to see tall indeed. lucky happy. Replace njega with nju where appropriate. Molim? Kòg a vidiš? 1. Molim? Kòg a vidiš? 1. visòka zaista 15.A2 VOCABULARY a! brz. is used for 3rd singular 3rd fem. The noun ending is -a and the adjective ending is -og.S] lep. 2. singular nominative accusative ja mene ti tebe on njega òno njega òna nju plural nominative accusative mi nas vi vas òni njih òna njih òne njih 22 Druga lekcija Lesson Two .. fast dear to watch stupid gentleman... the same form 3rd neut.. њега! Заиста је вѝсок! ☞ Replace čòvek [E] čòvjek [J] with gospòdin... lèpo.. slatki.C] stvarno tèžak. drago. tùžno. njega! Zaista je vìsok! Serbian Cyrillic 1. easy beautiful. 2. lijèpo.. nìsko. draga gledati. it her. clitic pronouns. 2. òna r̀đav. Видим о̀ног вѝсоког чо̀века. r̀đavo. masculine/neuter. Молим? Ко̀га видиш? 1. Use them as 1st the object of a preposition or to 2nd indicate emphasis.. stùdent. glùpo. nìska aha! speedy. tùžna vèlik.C.C. làko. niski.. A. dragi. teški. 20] zGRAMMAR * Accusative case of animate nouns * Masculine nouns denoting animate beings have a different ending in the accusative case. easy light [not heavy]. tèška tùžan. gospođa. Vidim ònog vìsokog čòvjeka. ! Ònaj čòvek je stvarno vìsok! 2. [21c] * Object pronouns. br̀za drag. it that bad ugly happy. lepi [E] lijepi [J]. A. òno. làhka [B] lak. lòša [B. veliki. for instance Nom vìsoki stùd ent.. full forms * Full form object pronouns are accented and can occur in any sentence position.. nice beautiful. nice bad small short. rùžna srećan. ! О̀нај чо̀в ек је стварно вѝсок! 2. srećni [S] sretni [B. Vidim ònog vìsokog čòveka. [* See boxed explanation on p. rùžno. srećno. visòko. br̀zo.S] mali. [21a] The accusative case of both ko and tko “who” is kòga. lucky really heavy. làk a [B.. glùpa gospòdin gospođa kòga lahak. . loši [B. tužni.. sretno. làhko. lèp a lijep. ružni.. njega! Zaista je vìsok! Serbian Latin 1. difficult sad big. vidim vìsok. madam whom light [not heavy]. profesor. malo. dobri.S] r̀đavi [B..S].. and a single form is used for all three genders in 3rd plural. vèliko.C]. [24] Like the 3rd masc. . r̀đava [S] rùžan. lijèpa loš..

The case of njen [B. Bosnia and Herzegovina The town of Rab on the island of Rab.C. and the language of Montenegrins. means “that [far away]”.S] means that B has two ways to express the idea “easy. and the third. for instance nizak. covers the neutral ground in between. for instance pametan. nìska. hers” while B and S use only njen in this meaning.S] placed after the word loš signal two things: first. To learn this form of S. another.Note: The letters [B.C. which is discussed and exemplified at various points throughout this book. while also checking the corresponding B column for ijekavian forms. taj. Likewise. and second. and the marking [S] after it means that it is used in S only. The language of Serbs outside Serbia (and in parts of southwestern Serbia). If this vowel appears in the suffix -ak. which is ekavian.C. One. nìsko. these pronominal adjectives must change forms to agree with the noun to which they refer. This called a “fleeting vowel” because it disappears in all other forms of the adjective. learn material in the S column. The Neretva River. * Demonstrative pronominal adjectives * The English words “this” and “that” correspond to three different pronominal adjectives in BCS. ònaj. Like all adjectives. means “this [close by]”. [11b] * Fleeting vowels in adjectives * The masculine nominative singular form of many adjectives ends in a consonant preceded by -a. The alternate word is r̀đav. òvaj. is ijekavian. It is translated either “this” or “that” depending on the context. its loss will sometimes cause the preceding consonant to shift to another consonant. that there is an alternate way to express the same idea which is used over a more restricted area. [16b] Note: The S presented in this book is the language of the cultural centers of Serbia. Croatia 23 Druga lekcija Lesson Two .S] and njèzin [C] is similar: C can use either word as the pronominal adjective “her. the notation lahak [B] alongside lak [B. pametno. light” but that C and S have only the one. that the word is used throughout BCS. pametna.

шта радиш? 2. 1. i cr̀veni je fin! Croatian 1. Dobro. bèlo. volim vòljeti. Replace brat with ti. Ej. 24 Druga lekcija Lesson Two . hey! movie fine to buy (P) to buy (I) mother monkey mèdved mèdvjed plav. to like (I) for why because yellow 17. žùta bear bear blue father here here dog sister all. kupim kupòvati. òni. Не. За̀то што мој брат воли цр̀вену бо̀ју! 1. psa sèstra sve vòleti. cr̀n a cr̀ven. masculine nouns referring to animate beings take the ending -a in the accusative case. òca òvde òvdje pas.K. crni. Ne. Some such nouns also have a fleeting vowel in the final syllable. as in the case of òtac (Acc òca) “father. ònog cr̀venog tamo. žùto. Зашто не жѐлиш да купиш жутог пса? 2. Zašto ne žèliš da kupiš žutog psa? 2. cìpela. Ne. sèstra. kùpujem majka màjmun white white color brother black red the color red good. lepi [E] lijepi [J]. što radiš? 2. mačka. О̀вог жутог о̀вде? 2. 1. Ej. Sometimes. šta radiš? 2. Еj. Zašto ne žèliš kùpiti žutoga psa? 2. This vowel is lost before the ending -a. Replace pas with film.” the stem changes further when this vowel is lost. fina kùpiti. using adjectives listed in A2. plàva òtac. òna. [21b] When fleeting vowels are present. Zàto što moj brat voli cr̀venu bòju! 1. о̀ног цр̀веног тамо. Kùpujem psa za moga brata. Zašto ne žèliš da kupiš žutog psa? 2. i cr̀veni je fin! Serbian Cyrillic 1. 1. zGRAMMAR * Accusative of animate masculines and fleeting vowels * As seen in the previous lesson. replace pas with àuto. 1. bijèlo. bijèla bòja brat crn. Dobro. cr̀no. šta radiš? 2. 1. everything to love. Dobro. 1. plàvo. crvèn a cr̀vena bòja dòbro ej! film fin. mèdved [E] mèdvjed [J]. Kùpujem psa za mog brata. ònoga cr̀venog tamo. fino. òtac. Kùpujem psa za mog brata. Òvog žutog òvdje? 2. dobri. Zàto što moj brat voli cr̀venu bòju! 1. vi. plavi. O. ònog cr̀venog tamo. bèla bijel. 1. 1. i cr̀veni je fin! Serbian Latin 1. Òvog žutog òvde? 2.18 KUPUJEM PSA Bosnian 1. Добро. Acc psa.A3 VOCABULARY beo. majka. Ej. crvèno. Òvoga žutog òvdje? 2. и цр̀вени је фин! ☞ Replace cr̀veni and žuti with beli [E] bijeli [J]. Zàto što moj brat voli cr̀venu bòju! 1. for instance Nom pas. màjmun. to like (I) to love. the Acc sg of a masculine noun is given in vocabulary listings. Ку̀пујем пса за мог брата. Ne. volim za + Acc zašto zàto što žut.

on p. used more commonly in C.” whose conjugation is given to the right. dèb ela “fat.” [23b] and u. a single action in progress. see p. for instance. and is called the “imperfective aspect. Although one should always use the short forms after the verb “to be. however have both long and short forms. introduction * There are two BCS verbs for most verbal ideas. as in crvèna (short) vs. kupòvati “buy” [imperfective]. The difference is most clearly seen in masculine nominative singular. such as mali “little.” as in ònaj pas je crn “that dog is black. [16c] * Verbs in -ovati * Verbs whose infinitive ends in -ovati replace the sequence -ovaof the infinitive by the sequence the present tense.” adjectives in -ski. Most. which nearly always corresponds to English “for. the masculine form ends in -l: bijel. For more about this “longer” form.” The other refers to repeated action. made by adding an extra -a to the long adjective ending -og. brzi (long). 37). dèb elo. see the grammar section.” the long forms are used in most other instances. * Adjectives ending in -o * The masculine short form of some adjectives ends in -o. In ijekavian.” The two verbs have the same basic dictionary meaning. for instance.” have only short forms. which when followed by the name of a weekday means “on” that day of the week. dèbeo. brza (long). Among the prepositions which require the accusative case are za. Long and “longer” adjectives. Henceforth these two categories are noted (P) and (I).* Verbal aspect. [14e] There are a number of relatively common verbs with this conjugation. as in kùpiti “buy” [perfective] vs. There is relatively little difference in meaning between long and short forms (for more discussion. sometimes there is an accentual difference as well. [17b] There is also a “longer” form.” The word for “white” also belongs to this group in ekavian. have only the long form. others. respectively. including pronominal adjectives such as njegov “his. 54.” One of these two verbs refers to a single action in terms of actual or envisioned completion. Feminine and neuter distinguish short from long only in the final vowel. Some adjectives. and certain others. bijèla. beo. [23c] The names of weekdays are not capitalized. but the stem of all other forms ends in -l. in vocabulary listings. and almost always share the same root. as in brza (short) vs. bèlo. [17] Only the short form is given in vocabulary lists. or the general idea of an action. as in brz (short) vs. and is called the “perfective aspect. Long forms are given in replacement cues beneath exercises. but the long form is also given in the BCS-English glossary if there is an accentual difference between the two. Students must pay particular attention to this difference between infinitive and present tense! kupòvati kùpujem kù̀puješ kùpuje buy kùpujemo kùpujete kùpuju The countryside in the Šumadija region near Aranđelovac. cr̀vena (long). * Long and short adjectives * Most adjectives have both short and long forms. however. bèla. Among them is the verb kupòvati “to buy. Serbia 25 Druga lekcija Lesson Two . a concept known as “verbal aspect. bijèlo. [28] * Prepositions * Prepositions require that a specific case follow them.

Ìmamo je. nèmačka njèmački. 1. 2. ovàkva pàpirnica plàtiti. Hvàla lijèpa! To je sve. Molim vas. Ìmamo ga. can (I) please you’re welcome you’re welcome German German ordinary this kind stationery store to pay to take a look (I) picture postcard certainly PAPIRNICA Bosnian 1. Dobar dan. Òvdje je blàg ajna. Molim lijèpo. Hvàla. amèrička avìonsko pìsmo àzbučna sveska [S] àzbučni [S] blàgajna [B. njèmačka òbičan.S] hvàla hvàla lijèpa [C] hvàla lepo [S] hvàla lijepo [B. Hvàla lijèpo! To je sve. Òvdje je blàg ajna. ìzvolite! 1. svakako. òbična ovàkav. ìmate li novi njèmački udžbenik? 2. 2. Žèlite li poglèdati? Ìzvolite. Žèlite li ovàkvu žutu? Lijepo piše. Doviđènja! 26 Druga lekcija Lesson Two . Mògu li plàtiti? 2. i žèlim kùpiti òbičnu òlovku. ovàkvo. Doviđènja! Croatian 1. fràncusko. 1. amèričko. Dobar dan. fràn cuska gramàtika hèmijska òlovka [B. mògu. Hvàla.S] amèr ički.20 morning cash register ballpoint pen nicely nicely excellent stamp to be able. Mògu li plàtiti? 2. Žèlite li poglèdati? Ìzvolite. Dobar dan! 2. Žèlite li ovàkvu žutu? Lijepo piše. 1. Dobar dan! 2. 1. ìmate li novi njèmački udžbenik? 2.S] ìzvolite! ìzvolite! wordlist notebook wordlist notebook alphabetical American airmail letter wordlist notebook alphabetical cash register magazine good morning goodbye French grammar ballpoint pen thank you thanks so much thanks so much thanks so much may I help you? here you are! jutro kàsa [S] kèmijska òlovka [C] lèpo lijèpo òdlično marka mòći. Òdlično! A mògu li kùpiti abècednu bìlježnicu za rječnik òvdje? 2. Molim vas. platim poglèdati. Molim lijèpo. i žèlim kùpiti òbičnu òlovku. [#1 pays] Doviđènja! 2. Òdlično! A mògu li kùpiti abècednu tèku za rječnik òvdje? 2. njèmačko. svakako. Ìmamo ga. možete molim vas molim lèpo molim lijèpo nèmački. Ìmamo je.C] časopis dòbro jutro doviđènja fràncuski. Žèlite li ga? 1. 1.C.C. ìzvolite! 1. òbično.A4 VOCABULARY abècedna bìlježnica [C] abècedna tèk a [B] abècedni [B. Žèlite li ga? 1. [#1 pays] Doviđènja! 2. nèmačko. 1. pògledam ràzglednica svakako 19.

Hvàla lèpo! To je sve. Daytime greetings: People greet each other with “Dòbro jutro” from early morning to 10:00 a. Хва̀ла. 1. [#1 pays] Doviđènja! 2. 1.conjugation. Da li ga žèlite? 1. ☞ Self-study learners: Pay attention both to the verb žèleti [E] žèljeti [J]. Another word in this category. Note that the end of the recorded version is slightly different than the textbook version. [#1 pays] Довиђѐња! 2. Ѝмамо га. Da li mògu da platim? 2. и жѐлим да купим о̀бичну о̀ловку. ☞ Practice this as a skit. Look at the verbs you have used so far and mark them as to whether they belong to the a-. Ѝмамо је. Òdlično! A da li mògu da kupim àzbučnu svesku za rečnik òvde? 2. Molim lèpo. when evening is considered to begin.Serbian Latin 1.S] kèmijska [C] òlovka. 2. In the meaning “excuse me. be able” is slightly irregular. Dobar dan! 2.C. Dobar dan. svakako. ѝзволите! 1. Ìmamo je. Да ли желите ова̀кву жуту? Лепо пише. да ли ѝмате нови нѐмачки уџбеник? 2. Да ли га жѐлите? 1. zGRAMMAR * Addressing people: politeness formulas * Various politeness formulas take different endings depending on how one normally addresses the person in question. da li ìmate novi nèmački udžbenik? 2. 1. possible. i-. Molim vas. 1. fine. replace òbična òlovka with fino pèro.S] àzbučna [S] bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B] with jèdna avìonska marka. [15] * The verb moći * The verb meaning “can. Hvàla. Doviđènja! Serbian Cyrillic 1. There will be several such minor discrepancies in the recordings of other lessons. О̀длично! А да ли мо̀гу да купим а̀збучну свеску за речник о̀вде? 2. свакако. be able možemo možete mogu 27 Druga lekcija Lesson Two . nèmački [E] njèm ački [J] udžbenik with amèr ički časopis. using some of the words above as replacements. ràzglednica. Молим вас. i žèlim da kupim òbičnu òlovku. using as a guide the verb table on p.m. Хва̀ла лѐпо! То је све. Добар дан! 2.” one says opròsti or izvìn i to a person one addresses as ti. and to the endings of nouns and adjectives that specifically mark them as masculine. 2. Довиђѐња! ☞ Replace dobar dan with dòbro jutro. The 1st singular and 3rd plural forms differ only in accent and vowel length. until just before 6:00 p.m. jèdno avìonsko pìsmo. After that “Dobar dan” is used. Ìmamo ga. Da li je žèlite poglèdati? Ìzvolite.” Here is the conjugation: mòći mògu možeš može can. Da li žèlite ovàkvu žutu? Lepo piše. which means either “May I help you?” or “Here you are” (depending on the context) is ìzvoli / ìzvolite. Молим лѐпо. Да ли мо̀гу да платим? 2. and opròstite or izvìnite to a person (or people) one addresses as vi. 1. neuter. 1. О̀вде је ка̀са. Добар дан. ìzvolite! 1. or e. fràncuska gramàtika. Да ли је жѐлите поглѐдати? Ѝзволите. Òvde je kàs a. 21. replace abècedna [B. hèmijska [B. [14f] The 3rd singular form of this verb has two meanings: “s/he can” and the more impersonal “OK. and feminine.

Велики пас је мој. Jasna! 2. Ne. Vidiš li ònog nìskog gospòdina? 2. Vidiš li ònog nìskog gospòdina? 2. Serbian Latin 1. мо̀ја је. slatki pas. Da. Nè može. Da li je òvaj mali pas za mene? 2. Mali pas je za ònog stùdenta tamo. Serbian Cyrillic 1. vidim i nìskog gospòdina i nìsku gospođu.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian 1. ☞ Replace mòja and tvòja with njena [B. Je li òvaj mali pas za mene? 2. brzi Amerikànac. Да ли видиш о̀ног нѝског госпо̀дина? 2. Je li ta mačka mòja? Žèlim ìmati crnu mačku. Мали пас је за о̀ног сту̀дента тамо. нѝј е тво̀ја! 1. Да ли је та мачка мо̀ја? Жѐлим да ѝмам црну мачку.S] njèzina [C]. Да ли је о̀вај мали пас за мене? 2. Je li òvaj mali pas za mene? 2. Nìje. Da li vidiš ònog nìskog gospòdina? 2.C. видим и нѝског госпо̀дина и нѝску госпођу. njihova. 2. Молим? 1. Jèsmo li prijatelji? Što je tvòje. b) teško and lahko [B] lako [B. use a) plavi and cr̀veni rečnik [E] rječnik [J]. mòja je. ☞ Instead of mali and veliki pas. 2.C] profesorka [S]. B2 Bosnian 1. то је и мо̀је! О̀во је наша црна мачка. 1. Croatian 1. Да ли смо другови? Штa је тво̀је. žèlim vašeg velikog psa. to je i mòje! Òvo je naša crna mačka. vìsoka žèna. жѐлим вашег великог пса. 1. Нѝj е.S] pìtanje. Jasna! 2. Croatian 1. njègova. Replace ònaj stùdent with loši profesor. Нѐ може. Не. draga Bòsanka or dragi Hr̀vat. Mali pas je za ònog stùdenta tamo. ☞ Instead of nìski gospòdin and nìska gospođa use slatka mačka.C. tužna Kanàđanka. Croatian 1. Nè može. vidim i nìskog gospòdina i nìsku gospođu. Opròstite. Serbian Latin 1. draga Srpkinja. 1. Molim? 1. Da. to je i mòje! Òvo je naša crna mačka. brza Amerìk anka. Molim? 1. ružni profesor. 28 Druga lekcija Lesson Two . Jasna! 2. Nìje. Da li smo drugovi? Šta je tvòje. 2. Izvìnite. Serbian Cyrillic 1. nìje tvòja! 1. 2. Je li ta mačka mòja? Žèlim da ìmam crnu mačku. Izvìnite. Veliki pas je moj. Ne. žèlim vašeg velikog psa. Jasna! 2. mala òlovka. mòja je. 2. nìje tvòja! 1. to je i mòje! Òvo je naša crna mačka. Nè može. B3 Bosnian 1. Serbian Latin 1. Да. ružni čòvek [E] čòvjek [J]. mòja je. Da li je ta mačka mòja? Žèlim da ìmam crnu mačku. Da. Ne. Veliki pas je moj. dragi Bosànac. nìje tvòja! 1. Nìje. lepi [E] lijepi [J] udžbenik. Mali pas je za ònog stùdenta tamo. 2. 2. žèlim vašeg velikog psa. ružna profesòrica [B. Извѝните. Molim? 1. Jèsmo li prijatelji? Šta je tvòje. vidim i nìskog gospòdina i nìsku gospođu. ☞ Instead of mačka and crna mačka use dòbra knjiga. 1. 2. Veliki pas je moj. draga Hrvàtica or dragi Srbin. tužni Kanàđanin. Serbian Cyrillic 1.

............ Šta žèlite ràditi u . (ponèd jeljak) 2.. U ..? (pètak) 9........... (pètak) (sùbota) 11..... (ponèdeljak) 2.. .... màjmun. žèlim ..... U . (srijèda) (četvr̀tak) 7. mačka...... žèlim . ? (у̀торак) 4.........C] domaći zadàtak [S] knjiga... . ....... ....... For the remaining blanks in the even-numbered sentences... (ùtorak) 5.. Шта жѐлите да радите у ..... ? 8.. .. U . Šta žèliš da radimo u . . . Što žèliš da stùdenti rade u ... ? (ùtorak) 3..... . U .. .. (ùtorak) (srijèda) 5...... ? (срѐдa) 6.... Шта жѐлиш да сту̀денти раде у ........... žèlim ...... (ùtorak) 4.. žèlimo .. A što žèliš da radim u . U ........ ? 6... ? (četvr̀tak) 8.. (pètak) 10.... ? (srijèd a) 6...... (srijèda) 5....... domaća zàdaća [B.. . . žèlim ... žèlimo .. ? (sùbota) 12.. (ponèd jeljak) 3....... У ... Šta žèliš da stùdenti rade u . ..... A šta žèliš da radim u ....... U . ? (понѐдељак) 2........... (sùbota) 11.... У ..... žèlimo .... žèlim ...... žèlim .... (понѐдељак) 3........ žèlim . Što žèliš ràditi u ....... U .. жѐлим . (četvr̀tak) 9.. .......... U ...... Šta žèliš da Sanja radi u ....B4 Fill in the blanks with words for the weekdays.... .... Što žèliš da radimo u .............. ruski or nèmački [E] njèmački [J] jèzik........ U ...... .. (sùbota) Serbian Latin 1... (ùtorak) 4... bòsanska or hr̀vatska vježba or srpska vežba.. Šta žèliš da radimo u ... .. mèdved [E] mèdvjed [J]..... ......... žèlim .... Šta žèliš ràditi u ............... Šta žèliš da stùdenti rade u . Шта жѐлиш да радимо у .... (срѐдa) 29 Druga lekcija Lesson Two ........ novine. film Bosnian 1... U .... choose one verb from column A and one noun from column B to complete the sentence..... Što žèlite ràditi u . ? (srèda) 4... A kùpiti pìsati čìtati vežbati [E] vjеžbati [J] ùčiti gledati B pas...... (četvr̀tak) 7.... Šta žèlite da radite u ..... U . ? (ponèd jeljak) 2. žèlim .......... žèlim .. ? (ponèdeljak) Serbian Cyrillic 1. U . U .... ? 12.. У ... (srèda) 6.... ... ? (ponèdjeljak) Croatian 1. (у̀торак) 5.... жѐлимо .... žèlim ...... жѐлим ... U ..... ? (pètak) 10.. Što žèliš da Sanja radi u ...... žèlim . časopis.... .............. U .... ? (ùtorak) 3..

Òdlično! Onda se vidimo u sredu.... B5 Bosnian and Croatian 1... ...... Не мо̀гу. Mògu u srijedu. B6 Questions to ask each other.. Da li možeš da gledaš film u ùtorak? 2. 1.... Да ли можеш да гледаш филм у у̀торак? 2. Moram da ùčim. Šta žèliš da Sanja radi u .......... Replace the italicized days of the week with other weekdays.. ? (пѐтак) 10... 2A3 and 2A4: A1 [B....... У. Then make a calendar describing your own week... using phrases and vocabulary from 2A1.. Шта жѐлиш да Cања ради у .... . b) pìsati and ròman.... A šta žèliš da radim u . hr̀vatski jèzik or srpski jèzik... Moram ùčiti... ? (četvr̀tak) 7.... (četvr̀tak) 8.... Да ли можеш у пѐтак? 2.. Мо̀гу у среду... U .. (четвр̀так) 9. У . (sùbota) 12.. . Da li možeš u pètak? 2.. Ne mògu. U . Serbian Cyrillic 1.............. filling in the activities described for each day above... òbičnu òlovku i abècednu bìlježnicu? [S] Zašto #1 žèli da kupi nèmački udžbenik..S] Zašto #2 kùpuje cr̀venog psa za brata? [C] Zašto #2 kùpuje cr̀venoga psa za brata? [B] Zašto #1 žèli kùpiti njèmački udžbenik.7... Šta žèliš da radiš u ... 1. ... žèlim . 1... žèlim ..... 1... Òдлично! Онда се видимо у среду.. жѐлим ... Možeš li u pètak? 2..... (пѐтак) 11. жѐлим .? (четвр̀так) 8. Òdlično! Onda se vidimo u srijedu. Mògu u sredu.... Replace ùčiti with a) čìtati and nèmački [E] njèmački [J] časopis. Морам да у̀чим. hr̀vatski jèzik or srpski jèzik. 1... Serbian Latin 1. (pètak) 10.... Možeš li gledati film u ùtorak? 2.. žèlim .. У . b) kùpiti and pas. U ... òbičnu òlovku i abècednu tèku? [C] Zašto #1 žèli kùpiti njèmački udžbenik.C] Zašto stùdenti žèle ùčiti zajedno? [S] Zašto stùdenti žèle da ùče zajedno? [B.... (су̀ботa) ponèdjeljak ponèdeljak ùtorak srijèda srèda četvr̀tak pètak sùbota nèdjelja nèdelja ☞ Construct a chart like this. d) ùčiti and bòsanski jèzik.... . òbičnu òlovku i àzbučnu svesku? 30 Druga lekcija Lesson Two A3 A4 . ? (pètak) 9. ? (sùbota) 11... ... c) pìsati and teško pìsmo. Ne mògu.. А шта жѐлиш да радим у .... ? (су̀ботa) 12.. ☞ Replace gledati and film with a) čìtati and velika knjiga.... Шта жѐлиш да радиш у .. 1. c) vežbati [E] vježbati [J] and bòsanski jèzik.. жѐлим .

Then read it again. Da li mogu da ga gledaju zajedno? Òna žèli. alternating sentences. On žèli da gleda jèdan dobar srpski film. али нѐ може. The Montenegrin coast near Boka Kotorska 31 Druga lekcija Lesson Two . having changed it so that the subjects are plural: two women and two men. Да ли могу да га гледају заједно? О̀на жѐли. Њен пријатељ То̀мислав је зо̀ве. On žèl i gledati jèdan dobar bòsanski film. On može gledati film u sùbotu. piše dòmaću zàdaću i vježbu. ali može gledati film u pètak.B7 ☞ Read this paragraph to one another out loud in class. Ali mora ùčiti! Òna čìta udžbenik. ali može da gleda film u pètak. Serbian Latin Nàd a ne žèli da ùči u nèdelju. Njen prijatelj Tòmislav je zòv e. али може да гледа филм у пѐтак. Mogu li ga gledati zajedno? Òna žèli. Bosnian Emìna ne žèli da ùči u nèdjelju. Njèzin prijatelj Gòran ju zòve. Mora da ùči. О̀на жѐли да гледа филм. Òn a mora ùčiti i u ùtorak i u srijedu. Mora ùčiti. Da li ga mogu gledati zajedno? Òna žèli. пише до̀маћи зада̀так и вежбу. I òna može u sùbotu. Али мора да у̀чи! О̀на чѝта уџбеник. Gòran mora ràditi u pètak. Мора да у̀ч и. О̀на мора да у̀чи и у у̀торак и у среду. ali nè može. ali može gledati film u pètak. Tòmislav mora da radi u pètak. Òna mora da ùči i u ùtorak i u sredu. Он може да гледа филм у су̀боту. Ali mora da ùči! Òna čìta udžbenik. Njen prijatelj Mèhmed je zòve. Mora ùčiti. ali nè može. Òna žèli da gleda film. I òna može u sùbotu. Òn a mora ùčiti i u ùtorak i u srijedu. On može gledati film u sùbotu. I òna može u sùbotu. Mèhmed mora ràditi u pètak. On žèli gledati jèdan dobar hr̀v atski film. ali nè može. On može da gleda film u sùbotu. Ali mora ùčiti! Čìta udžbenik. piše dòmaću zàdaću i vježbu. И о̀на може у су̀боту. piše dòmaći zadàtak i vežbu. Он жѐли да гледа добар српски филм. Òna žèli gledati film. Croatian Jasna ne žèli ùčiti u nèdjelju. Serbian Cyrillic На̀да не жѐли да у̀чи у нѐдељу. Òna žèli gledati film. То̀мислав мора да ради у пѐтак.

and replace the nouns pàpir and òlovka in the answer with words from the following list. Vidim . blàgajna).. Видим .. časopis).. речник). Vidim . (jèdan.... Ìmam pàpir ali nemam òlovku.. pìsmo).. (taj...” “they... Vidim .S] Šta vidiš? [C] Što vidiš? Vidim . друга̀рица).... dobar. 32 Druga lekcija Lesson Two ..... тужни.... vìsoki. bòsanski....... (tvoj... Vidim . (наш... 1) Put each noun into the accusative form.). Write out six other versions of this question and answer pair. (његов... plavi.. бо̀сански. мачка). c...... Видим ... profesor). Kòg a vidiš? Vidim . плави. (tvoj. bòsanski. Видим .. мали. (moj.. mali pas)... tužni. rječnik). добар.C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Form questions and answers according to the following example: Što ìmam i što nemam? [C] a. crni... Šta ìmam i šta nemam? [B..... b.S] Šta òni pišu? [C] Što òni pišu? Òni pìšu . knjiga). c. d...... вѝсоки.” etc. Čìtam . (тaј.. stùd entica) Kòga vidiš? Vidim ònu vìsoku stùdenticu.... Чѝтам . (наш.” “he... Vidim . ка̀са)... prijatèljica)... Видим .... велики.S] Šta čìtaš? [C] Što čìtaš? Čìtam . (о̀ваj. (naš....S] b... [B... Vidim . Ко̀га видиш? Видим .. цр̀вени.. бо̀сански.... (njegov. (мој. књига).... (vaš.. пас)..... Replace the italicized forms in the question with other forms of ìmati and nèmati (using “you...... Видим .... (òvaj. Видим .... (naš... књига).. (naš. d... mačka)... Шта видиш? Видим ... професор). 2) Then rewrite the sentences replacing each noun (or adjective + noun) with the appropriate clitic pronoun.. [B.. and change the adjectives to match the noun both in case and gender..... Шта чѝт аш? Чѝт ам ......... црни..✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. veliki. b. часопис)... Example: becomes Vidim ga Vidim ònog stùdenta a. rječnik [J] rečnik [E] bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B] ròman udžbenik pèro pìtanje òdgovor pìsmo pàpir ključ cìpela vježba [J] vežba [E] C2 Each set of parentheses contains a noun plus the masculine singular form of various adjectives. а̀уто). пѝсмо). knjiga). (onaj. (ваш... (јѐдaн.... àuto).. (наш. (твој.... (твој.... a........ [B......... Example: Vidim . Шта о̀ни пишу? О̀ни пишу . cr̀veni....... vìsoki..

C3 Fill in each blank with the correct form of the pronoun given in parentheses. and then give the appropriate grammatical information for the form of the word: if it is a noun or adjective.. and then translate the sentences into English.. Vidiš li ònog dobrog čòvjeka? 1.. state person and number. 6.... Да ли видиш о̀ног доброг чо̀векa? C5 Read these words aloud. Ìmamo li je? 4... 6.. (vi).. 3...... Њега видим.. 2.... 2.. Пса гледају мали ма̀ј мун и велика мачка.. (ви).... After each word write its meaning...... 3.. 1. Вeлики уџбеник је за . (ми).... Njega vidim. Gledamo ga. (òni) 6.. and if a verb. 3.... Òvo pìsmo je za . њѐгову мачка видим госпођу уџбеник бела ка̀са брз њиховa друга̀р ица можемо цр̀вену књига нашег срећну па̀пир драгог кључ пса друга га гледамо мѐдведa каже се добру сутра низак о̀ловка речник виде Фра̀нцуз часопис грама̀тика лошa госпо̀дин пѐтак 33 Druga lekcija Lesson Two . ali on nas nè vidi. О̀во пѝсмо је за .. (on). ali nju nè vidim....... али он нас нѐ види.. state case and gender... 4. C4 Identify the subject of each of the sentences below...... 2.. Cr̀vena òlovka je za . (ја)... 6.. 4... (о̀на).... али њу нè видим. Psa gledaju mali màj mun i velika mačka... (òna). 5.. Taj pas je za .. 1... Veliki udžbenik je za ... Цр̀вена о̀ловка је за . О̀на црна мачка је за . 3.. 5. Гледамо га.... Bijela knjiga je za . Бела књига је за .... Kàko se kaže tèka na srpskom? 5... (он).. 1.... Òna crna mačka je za . 2. (mi). Да ли је ѝмамо? 4.. Ка̀ко се каже тѐка на српском? 5.. (о̀ни). (ja). Тај пас је за .

.. crnògorsko.... 1.. Crnògorski glàvni grad je ..... . Hr̀vatski glàvni grad je ... Bòsanski glàvni grad je ..... srpsko..C. 2. bòsanska crnògorski... hr̀vatska srpski.. . ... ... .... Бо̀сански гла̀вни град је . hr̀vatsko.... 4... 34 Druga lekcija Lesson Two ... .. 3... srpska Croatian Serbian Consult the map at the beginning of the book and fill in the blanks with the appropriate city names. Српски гла̀вни град је .. crnògorska glàvni grad Bosnian Montenegrin capital [city] hr̀vatski... . Хр̀ватски гла̀вни град је ..... Srpski glàvni grad je .. Geografska pitanja [B...... Црно̀горски гла̀вни град је . 3.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY bòsanski... .. 2. 1.. 4... bòsansko.

2.. Dobro. 1. Добро. Zašto pitaš? 2.. Ne.Treća lekcija • Lesson Three A1 VOCABULARY broj. ! 2. tražim treći. Kàko se zòve? 2. . terrific so. Pòznajem Èmira Begovića. . Molim! Croatian 1. Ка̀ко си? 2. Молим! 35 Treća lekcija Lesson Three . Molim? 1.. On nìje dànas òvdje. thus so-so to seek. Nego tko su òni muškàrci tamo? 1. Врло добро! Хва̀ла! 2. treća večèr as vrlo on. Òni tamo? Òni su naši prijatelji.. Zòve se Èmir Begović. Zòvu se Dàrko i Anka.. По̀знајем Милорада Јова̀новићa. 2. Ко су ти људи? 1. Ах! Њих не по̀знајем. Kàko si? 2. Не. Òni tamo? Òni su naši prijatelji. ! 2. Vrlo dobro! Hvàla! 1. 1.. 1. Нѐ мислим на Мѝр ка и Јо̀вана. Òdlično. bròjevi dànas fino grozno jako jèdan. a ti? 1.. 2. Nè mislim na Jàsmina i Jasnu.. jèdno. Молим? 1. Òdlično. Ko su ti ljudi? 1. ! 2.. strongly one some this morning badly people to think (I) to think of (I) man na + Acc òsoba pìtati. Tko su ti ljudi? 1.. onto person to ask (I) to be acquainted with (I) terribly great. Зашто питаш? 2. muškàr ca number today fine awful very. Kàko se zòve? 2. ali ìmam njègov broj.... Zašto pitaš? 2.. mislim misliti na muškàrac. Он нѝје да̀нас о̀вде. Pitam zàto što tražim jèdnu òsobu. 2. Питaм за̀то што тражим јѐдну о̀собу. О̀ни тамо? О̀ни су наши другови. Ah! Njih ne pòznajem. Vrlo dobro! Hvàla! 1. Ne. Pitam zàto što tražim jèdnu òsobu. 2.. 1. О̀длично. 1.. 2.. Dobro. Nego ko su òni muškàrci tamo? 1. али ѝмам њѐгов број. . Molim? 1. Него ко су о̀ни мушка̀рци тамо? 1. Pòznajem Ìvana Božića. 2. a ti? 1. Ah! Njih ne pòznajem. 2. Njih pòznajem. Њих по̀знајем. Kàko si? 2. Zòve se Ìvan Božić. 1. Njih pòznajem. to search for (I) third this evening very 21. Ка̀ко се зо̀ве? 2. Nè mislim na Dàrka i Anku. treće. Molim! Serbian Cyrillic 1.. 1... On nìje dànas òvdje. pòznajem stràšno sùper tàko tàko-tàko tràžiti. jèdna jèdni jutros loše ljudi misliti. ali ìmam njègov broj. Зо̀ву се Мѝрко и Јо̀ван.. Зо̀ве се Милорад Јова̀новић. pitam poznàvati.22 KAKO STE? Bosnian 1. Zòvu se Jàs min i Jasna. а ти? 1.

On nìje dànas òvde. Ko su ti ljudi? 1. and replace njègov with njihov. Masculine nouns which have “fleeting -a-” in their stem lose it before the Nom.” which is òsoba (plural òsobe) 36 Treća lekcija Lesson Three .Serbian Latin 1. Pòznajem Milorada Jovànovića. and the word ljudi “people” only in the plural. Pitam zàto što tražim jèdnu òsobu.” possessive pronominal adjectives such as njihov “theirs. people * The plural of čòvek [E] čòvjek [J] is ljudi Put differently. . Self-study learners: Find all the instances in the above conversation of subject pronouns (ja. the word čòvek [E] čòvjek [J] “person” occurs only in the singular.. Òni tamo? Òni su naši including descriptive adjectives such as visoki “tall. Replace the man’s name Èm ir Begović [B] Ìvan Božić [C] Milorad Jovànović [S] with a woman’s name: Àmila Begović [B] Ànkica Radić [C] Mìrjana Jovànović [S]. change njègov to njen [B. Nego ko su òni muškàrci tamo? 1.. sùper. stràšno. 2.” have the same endings in the nominative plural as the nouns they refer to. Molim! ☞ Replace dobro and òdlično with fino. Finally. Kàko si? 2. Òdlično. ending.C. Dobro.. ali ìmam njègov broj. [32a] Masculine monosyllabic nouns usually add -ov. grozno. ☞ Make this into a plural version: use a woman’s and man’s name. [32e] If the final consonant is one of a group called “soft.before the plural ending.S] njèzin [C]. Zašto pitaš? 2.. ☞ Replace muškàrac with žèna. Zòvu se Mìrko i Jòvan. Ne.” [32f] such a noun will add -ev-. [32c] Here are examples: masculine broj bròjevi neuter pì̀tanje p̀itanja feminine sèstra sèstre Nominative singular Nominative plural stùdent stùdenti grad gradovi Amerikànac Amerikànci * Nominative plural of adjectives * All adjectives. 2. [32a] masculine sg masculine pl neuter pl feminine pl vìsok vìsoki vìsoka vìsoke njihov njihovi njihova njihove taj ti ta te * The words meaning person. on. tàko-tàko. ti. ☞ Replace dànas with večèras.) and find all the instances where such pronouns could have been used but were not.. Ah! Njih ne pòznajem.. and along with the change of name. 1. 1.” and demonstratives such as taj “this / that. loše. ☞ Play this conversation as a performance. zGRAMMAR * Nominative plural of nouns * The nominative plural ending is -i for most masculine nouns and -e for most feminine nouns. ? 2. Vrlo dobro! Hvàla! 1. find the object pronouns and determine whether they are long or short forms. It is -a for all neuter nouns. [37c] There is another word meaning “person. 2. a ti? 1. Njih pòznajem. etc. Nè mislim na Mìrka i Jòvana. Molim? 1. Zòve se Milorad Jovànović. Kàko se zòve? 2. jutros. usually end in a consonant. When used in the plural. [30a] poznàvati pòznajem pòznaješ pòznaje know.” one can derive the adverb loše “badly” (and vice versa).” Henceforth adverbs will not be given separately in vocabulary lists. as it fails to hold in the majority of cases. [35] * The word for one * The word jèdan “one” is an adjective and must agree with its noun.of the infinitive by the sequence -aj.” and long forms everywhere else. verbs with infinitives ending in -znàvati replace the sequence -ava. daje. daju.” Students should avoid this parallel. therefore. and most women’s names end in -a. both men’s and women’s. Long adjectives are used in many instances where English would use “a/an” (even in phrases after jèdan such as jèdan veliki grad “one/a big city”). neuter adjectives.” as seen in sentences like ìmam nov udžbenik “I have A new textbook”” as well as in many verbs ending in -dàvati. the adverbial form meaning “fine!” is equivalent to the Nom. [36c] In a few instances. Used in the latter meaning. [37a] * Adverbs * Adverbs describe a state (as in dòbro sam “I’m fine”) or an action (as in dòbro piše “s/he writes well”).” Note that whereas English can use the word “one” to replace a noun (as in “that long ONE is mine”). they most frequently occur at the beginning of a sentence. In the accusative case. be acquainted with pòznajemo pòznajete pòznaju * Long-form pronouns used for emphasis * Long form pronouns occur primarily as objects of prepositions. This type of conjugation is also found in the verb dàvati “give. novi udžbenik je dobar “THE new textbook is good. BCS uses only the long form of the adjective (thus. ònaj dugi je moj). names take the same endings as masculine and feminine nouns. pòznajem Marka Ìlića. however. Textbooks Paints and varnishes 37 Treća lekcija Lesson Three . furthermore there are quite a few BCS adjectives which have only long forms.* Conjugation of poznavati * As seen in the conjugation given to the right. [24b] * Case forms of personal names * Most men’s names end in a consonant or -o. dajemo. But they are also used to convey emphasis. One can predict that fino. The safest rule is to use short forms after “to be. One says. the present tense of dàvati is dajem. respectively. the distinction between long and short adjectives in BCS is parallel to that between English “the” and “a/an. daješ.in the present tense. Thus. Thus if one knows that the adjective loš means “bad. Men’s family names take masculine case ending but women’s family names do not change. Family names. It can mean either the number “one” (as in ìmam samo jèdnu òlovku “I have only one pencil”) or the indefinite article (as in tražim jèdnu òsobu “I’m looking for a [specific] person”). but pòznajem Anu Ìlić. BCS adverbs are almost always identical in form to Nom. neuter form of the adjective fin “fine. jèdni means “some.

Onda. 1. see the grammar sections on p. За̀то што волим речи. For an explanation of the forms ti and vam. već na pòeziju. reči [E] riječi [J] with bròjevi. Нѐ мислим на љу̀бав. it is the object of the unspoken sentence Žèlim ti/vam làku noć “I wish you a good night.C. već na pòeziju. vèliko. Na pòeziju? Zašto ne na ljùbav? 2.” This is why the word for “night” is in the accusative in this phrase. 1. Dòbra večer. a ne ljude. Gledam kroz pròzor. 1. Zàto što volim riječi. fall through good night love mathematics moment night then poetry pravi. шта радите? 2. Pravi je mòmenat za veliku ljùbav! 2.S] večer [C] (f) već vèlik. Прави je мо̀менат за велику љу̀бав! 2. До̀бро вече.A2 VOCABULARY divan.24 LAKU NOĆ! Bosnian 1. rather great 23. ljùbav with radost.S] noć (f) onda pòezija marvelous autumn. što radite? 2. divno. а не људе. Gledam kroz pròzor. 1. Заиста јесте. Dòbro veče. prava pròzor radost (f) reč (f) riječ (f) trenùtak [B. Kàko je divna noć! 1. vèlika real window joy word word moment evening evening but. Ne mislim na ljùbav. Serbian Latin 1. već na pòeziju. Dòbro veče. làhku noć! Croatian 1. Pravi je trenùtak za veliku ljùbav! 2. however. Na pòeziju? Zašto ne na ljùbav? 2. pòezija with matemàtika. šta radite? 2. Nè mislim na ljùbav. Zàto što volim riječi. Onda.S] veče [B. 1. Zàto što volim reči. 38 Treća lekcija Lesson Three . làku noć! Serbian Cyrillic 1. Note that the word may be either neuter (veče). Làku noć “Good night” often stands alone as a phrase.S] Dòbra večer [C] “Good evening” is used as a greeting after about 6 p. већ на по̀езију. Kàko je divna noć! 1. Pravi je mòmenat za veliku ljùbav! 2. Onda. 1. 1. 1. Gledam kroz pròzor. 85. ла̀ку ноћ! ☞ Replace noć with jesen. làku noć! The expression Dòbro veče [B. pravo. šta radite? 2. a ne ljude. Zaista jeste. or feminine (večer). Ка̀ко је дивна ноћ! 1. Na pòeziju? Zašto ne na ljùbav? 2. Zaista jest. a ne ljude. На по̀езију? Зашто не на љу̀бав? 2. Nè mislim na ljùbav. Kàko je divna noć! 1. Гледам кроз про̀зор.m. Zaista jeste. Онда. Grammatically. divna jesen (f) kroz + Acc làku noć ljùbav (f) matemàtika mòmenat [B.

they are different in this group of feminine nouns. Since it is impossible to give long and short versions for all adjectives anytime they are mentioned. The same particle placed before another word class has its own accent. have a separate accusative plural ending. Replacement cues under exercises give the long form (for practical reasons. Most neuter nouns ending in -me add the syllable -en. the student is advised to learn these (and all) nouns together with an adjective. however.zGRAMMAR * Feminine nouns ending in a consonant * Most feminine nouns end in -a. continued * The particle ne placed before the verb (and pronounced together with the verb) negates the entire sentence. Asg veliku pòeziju veliku ljùbav The result is that whereas noun and adjective endings match in most feminine nouns. do not. however. these must be learned. [33] masculine dòbri ljudi dobre ljude neuter dòbra pìtanja dobra pìtanja feminine -a dòbre žèn e dobre žèn e feminine in cons. in cons. but several end in a fem. [32h] masculine (with added syllable) Nominative singular Nominative plural Accusative plural drug drugovi drugove broj bròjevi bròjeve òtac òčevi òčeve (no added syllable) pas psi pse dan dani dane neuter ime imèna imèna * Negation. they can in principle occur in other cases as well. although the short forms most frequently occur in the nominative (when they occur at all). Adjectives. Grammar charts make a compromise. [31] * Accusative plural * The accusative plural is the same as the nominative plural for neuter nouns and for both types of feminine nouns. this book will utilize the following conventions. Center for Social Welfare 39 Treća lekcija Lesson Three . To help remember this.(or -ev-. which is -e. however. Some.before plural endings. consonant. The nominative and accusative singular of these nouns have the same form.” [25b] * Long and short adjectives in this book * The majority of adjectives have both long and short forms. and means “not X but Y. others may ignore these accentual differences. as the long forms are used in most instances). Students interested in the accentual distinctions between long and short forms may see them in these charts. after a soft consonant) before all plural endings. Nsg vèlika pòezija vèlika ljùbav keep the “feminine” endings that match nouns in -a. Masculine nouns. Vocabulary lists give the short form (as do all dictionaries). giving short form adjectives in the nominative and long form adjectives in all other cases. dòbre stvari dobre stvari Nominative plural Accusative plural * Added syllables in the plural * Many masculine monosyllabic nouns add the syllable -ov. in -a fem. [32e] Plurals of monosyllabic nouns are given in vocabulary lists.

thick long city small town idea what kind (of) which short some silly. tanka telèv izija više više vòleti. Volim velike mačke. Alèrgičan sam na mačke. Волим велике мачке. Alèrgičan sam na mačke. kòje. Ja volim samo male pse. kràtka neki. Više volim pse. A4 alèrgičan. tanko. a ti? Kàkve pse voliš? 2. bròjevi. Šta više voliš? Pse ili mačke? 2. 2. ozbiljno. òčevi ozbiljan. 2.S] Bosnian and Serbian Latin 1. gradìći. neozbiljna novine (pl form) allergic (to) whose fat. filmovi. Kàkve mačke? Velike ili male? 1. nekа neozbiljan. neozbiljno.” but “allergic TO. Више волим псе. alèrgično. neko. dèb ela dug. telèvizija. dùga grad. not serious newspaper òtac. sve. više volim više vòljeti. Алѐр гичан сам на мачке. ☞ Retell the exercise as a conversation between two people using formal address (using vi forms instead of ti forms). fathers serious only all village certainly thing thin. tanak. For instance. c) ozbiljan. Više volim pse. neozbiljan. 1. alèrgična čìji. Ja volim mačke ali samo neke. 1. Ja volim mačke ali samo neke. Ja volim samo male pse.. sela. Kàkve mačke? Velike ili male? 1. 2. a ti? Kàkve pse voliš? 2. 1. sva sèlo sigurno stvar (f) tanak. dùgo. Volim velike mačke. Шта више волиш? Псе или мачке? 2. ŠTO VIŠE VOLIŠ? [C] Croatian 1. Što više voliš? Pse ili mačke? 2. ozbiljna samo sav. Instead of veliki and mali use a) kratak.26 father. d) reči [E] riječi [J]. više volim 25. Ја волим мачке али само неке. b) knjige. kràtko. Hairdresser for women and men ☞ Replace psi and mačke with a) gradovi. or other adjectives from earlier exercises. kàkvo. čìja dèbeo. in these phrases English has “think OF. Ја волим само мале псе. slender television more to prefer (I) to prefer (I) ŠTA VIŠE VOLIŠ? [B. Serbian Cyrillic 1. dug. kàkva kòji. gradovi gràdić idèja kàkav. b) dèbeo. e) stvari. čìje. idèje. kòja kratak. Kа̀кве мачке? Велике или мале? 1. а ти? Ка̀кве псе волиш? 2.A3 VOCABULARY for A3. c) novine.” 40 Treća lekcija Lesson Three . dèbelo. Tricky translation of prepositions: Phrases such as misliti na and alèrgičan na do not translate into English the same way.

Мо̀је. consult the charts on pp. zGRAMMAR * Interrogative pronominal adjectives * Here are the nominative forms of interrogative adjectives [36a] and the word “all. 326-327. Kòje su tvòje? 2. d) ružni and lepi [E] lijepi [J]. 1. 2. knjiga. kòja kòje čìja čìje kàkva sva kàkve sve which whose what [kind] all For full declensions of these and similar pronominal adjectives. Sve su mòje. fem. f) veliki and mali. before the Nom. -g or -h replace these consonants with -c. or -s. and replace dùgi and kràtki with a) beli [E] bijeli [J] and crni. they must agree with the noun they modify. e) teški and lahki [B] laki [B. Ne. pìtanje. rječnik [J]. Све су мо̀је. plural ending -i. kòje kòja čìje čìja kàkvo sve kàkva sva masc. b) debeli and tanki. 27. 2.A4 ČIJE SU OVE OLOVKE? Bosnian. a kràtke mòje. stvar. [32b] Here are examples: Nsg Npl udžbenik udžbenici bùbreg bùbrezi òrah òrasi 41 Treća lekcija Lesson Three . fem. ☞ Retell the exercise using formal address (using vi forms instead of ti forms). and adjectives from earlier exercises. sve su mòje. I duge i kràtke? Sigurno su òve duge tvòje. а кра̀тке мо̀је. Čìje su òve òlovke? 2. 1. kòji čìji kàkvi svi plural neut.28 Serbian Cyrillic 1. И дуге и кра̀тке? Сигурно су о̀ве дуге тво̀је. Чѝје су о̀ве о̀ловке? 2. udžbenik.C. -z. Не. respectively. све су мо̀је. Croatian and Serbian Latin 1.S]. časopis. 1. Mòje. * Sound shifts in nominative plural * Masculine nouns ending in -k. rečnik [E]. ☞ Replace òlovka with cìpela. 1. Ко̀је су тво̀је? 2. kòji čìji kàkav sav singular neut. masc. c) dobri and loši.” [36b] Since they are adjectives.

Serbian Cyrillic 1. Amerìkanka. ☞ Replace the names used here with other personal names (see p. Mislim na prijatelja. Dàrka i Anku i neke stùdente. 42 Treća lekcija Lesson Three . 1. Na kòga? 1. Ali zašto nè misliš na stvari? 1. Zàto što nà nju nè volim da mislim. B3 Bosnian and Serbian Latin 1. b) gradovi. 2. Ènglez. 2. Serbian Latin 1. Ali zašto nè misliš na Jasnu? 1. Али зашто нѐ мислиш на То̀мислава? 1. novine. ònaj profesor. На идѐје! 2. Replace stùdent with Amerikànac. Èngleskinja. Mìrka i Màriju i neke stùdente. a stvari su neozbiljne. ti ljudi.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian 1. 2. dani. На ко̀га? 1. Zàto što na njega nè volim da mislim. d) pìtanja. Croatian 1. Ali zašto nè misliš na stvari? 1. Fràncuz. and then with the following pairs: a) òva žèna. Na kòga? 1. Na kòga? 1. Na Jàs mina! 2. Na Ìvana! 2. gradìći. ònaj muškàr ac. Serbian Cyrillic 1. Serbian Cyrillic 1. 2. Molim? 2. Serbian Latin 1. Vidim i njega i nju i njih. ☞ Replace the names given above with names that you choose from the list on p. Croatian 1. Fràncuskinja. 317. На Мѝрка! 2. Molim? 2. Vidim i njega i nju i njih. Croatian 1. 2. Jàs mina i Mèrsihu i neke stùdente. 317 for list of names). Мислим на идѐје. Vidim i njega i nju i njih. На шта? 1. c) ta òsoba. òdgovori. Na Mìrka! 2. 1. Na idèje! 2. Молим? 2. Мислим на друга. Kòga vidiš? 2. 1. 1. Na šta? 1. Mislim na prijatelja. Na što? 1. Zàto što na nju nè volim misliti. Mislim na idèje. а ствари су неозбиљне. За̀то што на њега нѐ волим дa мислим. a stvari su neozbiljne. Na idèje! 2. 2. b) naš profesor. Zàto što su idèje prave. Али зашто нѐ мислиш на ствари? 1. Kòga vidiš? 2. 2. B2 Bosnian 1. Видим и њега и њу и њих. Molim? 2. За̀то што су идѐје праве. Ко̀га видиш? 2. Zàto što su idèje prave. Mislim na druga. c) noći. Ali zašto nè misliš na Anku? 1. Mislim na idèje. Ali zašto nè misliš na Tòmislava? 1. ☞ Replace idèje and stvari with: a) časopisi. Мѝрка и Ма̀рију и неке сту̀денте. Kòga vidiš? 2.

Tamo su i mali i veliki psi.... видим јѐдног великог пса. (број 2) мисли на по̀езију? А3 Зашто . 1. (on).. (òna).... Шта видиш кроз про̀зор? 2.. (он). Добро. 1... Ìmamo novine. Volim misliti na velike gradove. 1.... or S name of a student playing the numbered part. and make appropriate adjustments in following lines.. òni. ☞ Fill the blanks with the correct form of the word in parentheses.. Pas je prijatelj.. Volim da mislim na velike gradove. 4... Na što si alèrgičan? 2...... (број 1) мисли на љу̀бав? Zašto . 2... (broj 2) misli na pòeziju? A3 Zašto . (број 2) више воли псе? А4 Чѝје су кра̀тке о̀ловке. sad ih vidim! Croatian 1.... B6 Ask each other these questions (based on material in the dialogues in 3A1.... (број 2)? A2 Зашто . udžbenici..... Insert in the blank the B. Тамо су и мали и велики пси.. 5. (о̀на) 1.. stvari.. 1. vidim jèdnoga velikog psa. мо̀је или тво̀је? B7 Bosnian and Serbian Latin 1... 1. 43 Treća lekcija Lesson Three .. rečnici [E] rječnici [J]. novine..B4 Redo these sentences as negatives: Bosnian.. На шта си алѐргичан? 2. Vidim i velike i male pse. Na šta si alèrgičan? 2. 3A2. Пас је друг... Serbian Cyrillic 1.. А ја сам алѐргична на .... Pòznajem te ljude. A. sad ih vidim! Serbian Latin 1. сад их видим! ☞ Replace italicized words in the second line with: a) plave i žute cìpele.. Vidim i velike i male pse...... Serbian Latin 1.. Ìmamo novine.. Croatian 1... Bosnian.. 3... Pòznajem te ljude. 5. Čìtam ròman i mislim na tebe.. profesori. ali gdje su mali? 2.. Šta vidiš kroz pròzor? 2. 2... A ja sam alèrgična na . sad ih vidim! Serbian Cyrillic 1. 1.. Tamo su i mali i veliki psi.. Dobro. Dobro. mòje ili tvòje? Зашто . Pas je drug.. C. vidim jèdnog velikog psa.. (on). and then with the correct form of idèje. (òna). 1. 4.. knjige. A. 1.. Dobro. 3A3 and 3A4).. ali gdje su mali? 2.. Čìtam ròman i mislim na tebe.. (broj 2)? A2 Zašto .... Vidim i velike i male pse.. 5.. Видим и велике и мале псе. 2. A ja sam alèrgična na .... A.. А. Tamo su i mali i veliki psi.. Чѝтам ро̀ман и мислим на тебе. b) vìsoki i niski profesori. Ја сам алѐр гичан на .. Ja sam alèrgičan na . 1.. али где су мали? 2.. 3. Šta vidiš kroz pròzor? 2. Ja sam alèrgičan na .. (broj 2) više voli pse? A4 Čìje su kràtke òlovke. ali gde su mali? 2.. Serbian Cyrillic 1. 4. 1.. Croatian 1. Ѝмамo новине... По̀знајем те људе. Волим да мислим на велике градове.. Što vidiš kroz pròzor? 2. (broj 1) misli na ljùbav? A1 Ко̀га тражи .. B5 Bosnian 1.. vidim jèdnog velikog psa. 3.. Croatian and Serbian Latin Serbian Cyrillic A1 Kòga traži ..

✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. A B A B za kroz misliti na alèrgičan na mòji dragi prijatelji on dobra pìtanja mi divna noć òni loš časopis за кроз мислити на алѐргичан на мо̀ји драги другови он добра пѝт ања ми дивна ноћ о̀ни лош часопис 44 Treća lekcija Lesson Three . Circle the accented syllable. bròjevi òlovke ljudi knjige pìsma òčevi pìtanja ključevi udžbenici stvari mačke бро̀јеви о̀ловке људи књиге пѝсмa о̀чеви пѝтања кључеви уџбеници ствари мачке C2 Give the nominative and accusative plural forms of each of the following. Remember that each of these prepositions requires the accusative case.C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Give the singular form for each of these nominative plural forms. Circle the accented syllable. žèna grad ljubav rječnik tèka pas òlovka stvar kàsa udžbenik prijatelj pèro drug jèzik film pìtanje časopis blàgajna жѐна град љу̀бав речник свеска пас о̀ловка ствар ка̀са уџбеник пријатељ пѐро друг јѐзик филм пѝтањe часопис бла̀гајна C3 Make pairs consisting of a preposition from column A and a noun or phrase from column B.

Give five examples of adjectives and five examples of adverbs used in the first three lessons. That is. For each of the noun + adjective combinations. and (c) masculine. ùčiti. For each of the verb forms identify (a) person. neuter or feminine. (b) singular or plural. kùpiti or pìsati). say whether it is (a) 1st. Find five examples of expressing negation in the material you have seen until now. Croatian and Serbian based on what you have learned so far? 7. 3. 3. Which masculine nouns seen so far have the nominative plural ending in -ovi and -evi? 5. identify (a) case. 4. What ways to make questions have you learned in the first three lessons? 2. and (b) number. and (c) gender. say whether it is (a) nominative or accusative. Which feminine nouns seen so far are of the type that end in a consonant? 6. adjectives and nouns дивнe ноћи цр̀венoг пса јѐдно пѝтање брзи а̀утo лепе жѐне велике људе добри другови тешку реч праве идѐје verbs видe ѝмају волимо жѐлим да купим жѐлe да видиш смо C5 Combine the nouns. Sentences 1. Write the sentences out in Cyrillic. 4. (b) number. 2. adjectives and verbs given in C4 to make four sentences. 45 Treća lekcija Lesson Three .C4 Note: the following two exercises are intended to give the student practice in the Cyrillic alphabet. 2nd or 3rd person and (b) singular or plural. How would you describe the differences between Bosnian. Read the following words aloud. Provide full present tense conjugation for three verbs from Lesson 2 (other than ìmati. C6 Analysis 1. in addition to practice in grammar. That is.

Ко̀ја рѐка тѐче уз бо̀санскосрпску гра̀ницу? 7. along with For help in answering these questions consult the map at the beginning of the book. Kòje rijèke tèku kroz Beògrad i stvàraju ušće? 3. Kòja rijèka tèče uz bòsanskohrvatsku grànicu? 6. tèčem (3rd pl. Kòja rèka tèče uz bòsanskosrpsku grànicu? 7. Ко̀ја рèка тѐче уз хр̀ватскосрпску гра̀ницу? Confluence (in Belgrade) of the Sava and Danube rivers 46 Treća lekcija Lesson Three . Kòje rèke tèku kroz Beògrad i stvàraju ušće? 3. Ко̀је су велике црно̀горске рѐке? 5. stvaram border river river to create teći.C. tèku) ušće uz to flow river mouth. Kòje su velike crnògorske rijèke? 5. Kòja rijèka tèče uz bòsanskosrpsku grànicu? 7. Ко̀јe рѐке тѐку кроз Бео̀град и ства̀р ају ушће? 3. Ко̀ја рѐка тѐче кроз За̀греб? 2. confluence along. Geografska pitanja [B. Kòje su velike bòsanske rèke? 4. Kòja rèka tèče kroz Zàg reb? 2. Kòje su velike bòsanske rijeke? 4. Kòja rijèka tèče uz hr̀vatskosrpsku grànicu? Serbian Latin 1.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY grànica rèka rijèka stvàrati. Kòja rijèka tèče kroz Zàg reb? 2. Kòja rèka tèče uz hr̀vatskosrpsku grànicu? Serbian Cyrillic 1. Kòje su velike crnògorske rèke? 5. Ко̀је су велике бо̀санске реке? 4. Bosnian and Croatian 1. Ко̀ја рѐка тѐче уз бо̀санскохрватску гра̀ницу? 6. Kòja rèka tèče uz bòsanskohrvatsku grànicu? 6.

. Nìsam.... 2.. A òn aj mòmak? Òdakle su njègovi ròditelji? 1... Njègovi ròditelji su iz . Španija [B..... čètvrto.. young man Moscow Germany Njèmačka nov. ☞ Fill in the blanks using the following: Beč. * Note. keks. Nìsam...... Južna Amèrika.... kao što su tvòji ròditelji? 1. Njègovi su ròditelji iz ... ... .. A tvòji? 1. Mòji su ròditelji iz .... A da li si i ti iz ..S] Španjolska [B..... . 2. Mòji ròditelji su iz .C] Njujork[S]*... Eùropa [C] Evròpa [B.. 2. New York [B.. Lòndon...... 47 Četvrta lekcija Lesson Four .C]... Nìsam. Òdakle su tvòji ròditelji? 2.. B. Mòji su ròditelji iz .... A ti? Jèsi li i ti iz . .. Mòji ròditelji su iz ...S]. .. Ja sam takòđer iz . A ti? Jèsi li i ti iz . Fràn cuska.... Mòji ròditelji su iz .S] Špànjolska [B. nova Novi Beògrad Novi Zàgreb òdakle Pàriz... A ti? Da li si i ti iz .....S] Fràncuska Grčka iz + Gen Južna Amèr ika Kalifòrnija Lòndon. ? 2.. Ja sam iz .. šljiva. Njègovi ròditelji su iz .. Novi Zàgreb...C] Vašington[S]*. mòmka Moskva Nèmačka Vienna fourth girl..C].C] Germany new New Belgrade New Zagreb from where Paris parent USA North America North America Spain Spain part of Sarajevo also also  29. Òdakle su tvòji ròditelji? 2. A tvòji? 1. Mòji ròditelji su iz . From now on all S material is given alternately in Serbian Latin and Serbian Cyrillic. . Njèzini su ròditelji iz .. .... Èngleska..... young woman England Europe Europe France Greece from South America California London boy.. .. A òn a djèvojka tamo? Òdakle su njèzini ròditelji? 1.. čètvrta dèvojka djèvojka Èngleska Eùropa [C] Evròpa [B. ? 2.. Croatian 1..... 2. but not always. slàtkiš.. ? 2..C] Stari Grad takòđe [B.. ..... Grčka.. . krèker... Ja sam iz ..S] takòđer [B... 2... Stari Grad.. spell foreign place names as in the original. Ja sam takòđer iz . A1 Beč. A òn aj mòmak? Òdakle su njègovi ròditelji? 1... sok od nàranče [C] sok od nàrandže [B] sok od pomòrandže [S]... ... SAD. ..... Pàr iz*. kao što su tvòji ròditelji? 1. .. A jèsi li i ti iz .. ODAKLE STE? Bosnian 1. . Severna Amèrika [E] Sjeverna Amèr ika [J]... Novi Beògrad..30 On the use of Cyrillic... Serbian 1...... kruška. A òn a djèvojka tamo? Òdakle su njeni ròditelji? 1.. Kalifòrnija*..... young woman girl.. Čikago [S] Chicago [B. Nemačka [E] Njemačka [J].. Washington [B... Londòna mòmak..C often.... .. Njeni ròditelji su iz .. stòlica.. kao što su tvòji ròditelji? 1.. Moskva. ..... A òn aj mòmak? Òdakle su njègovi ròditelji? 1.. Òdakle su tvòji ròditelji? 2. Njeni ròditelji su iz .. Bèča čètvrti.. novo..... ... Mađarska. Parìza ròditelj SAD Severna Amèrika Sjeverna Amèr ika Španija [B. A tvòji? 1.. A òn a dèvojka tamo? Òdakle su njeni ròditelji? 1.Četvrta lekcija • Lesson Four Novi rekvizìt i: jabuka. .. Ja sam takòđe iz ...... òrah.... Ja sam iz . 2. Students who choose to focus on Serbian should use the opportunity to write homework only in Cyrillic.. A jèsi li i ti iz .. S spells them phonetically...

fakùltet fakultèta govòriti gòvorim * Question words and conjunctions * To ask about a person’s place of origin. peh. lyuh. kah. it comes at the beginning of the sentence. [49] The conjunction kao “like. jyuh. The masculine-neuter adjective ending -og appears as -eg after “soft” consonants. Street names 48 Četvrta lekcija Lesson Four . eee. 1sg. Like other question words. nj. ef. The endings for masculine and neuter nouns are the same as those for masculine animate accusative nouns. muh. or to rising one syllable closer to the beginning of the word. ah. o. These are: š. and the ending for all feminine adjectives is -e. [42a] masculine Nominative singular Genitive singular nov grad novog grada neuter novo sèlo novog sèla feminine -a nova knjiga nove knjige feminine -cons nova ljùbav nove ljùbavi * Fleeting vowels and consonant softening * As in the animate accusative masculine. hah. c. tse. el. chyuh. x and y are pronounced: koo [S] kveh [B. deh. dž. geh. the shift occurs in all forms but 3rd plural (thus: nèmati. the long syllable becomes the prefinal syllable. [42b] Certain verbs also shift the accent between the infinitive kàzati infinitive and the present tense. and a Nsg Lòndon short rising accent on the prefinal syllable.” The English letters q. and eepsalon. The abbreviation SAD (USA) is pronounced “ess-ah-deh. [32f] * Possible accent shifts * Several masculine nouns have a long final syllable in Nsg. eh. nuh. Nominative singular [Nsg] lose this vowel in Genitive singular [Gsg]. ruh (or ehr). [50] * Pronunciation of alphabet letters * Alphabet letters are pronounced as follows. Note that the order of letters in Cyrillic is different. nemam but nèmaju).pres. yuh. [42b] If it is different from the Nsg it is given in vocabulary listings. eeks. ć. The endings for the two kinds of feminine nouns are -e and -i. shuh. as” may be followed directly by a noun or pronoun. nyuh.C]. zhuh. respectively. juh. chuh. teh. kažem In verbs of the a-conjugation. [14a] All these shifts are quite noticeable in speech.zGRAMMAR * Forms of the genitive case * One of the most important BCS cases is the genitive case. duplo-veh. English speakers must use the phrase “where … from” (as in “where are you from?”). đ. but if it is followed by a clause containing a verb it takes the form kao što. suh (or ess). nouns with fleeting -a. lj. oo. beh. The stem to which the Gsg ending is added is the base stem for all other endings. w. vuh. When endings are added. č. ž. zuh. Speakers of BCS use the single question word òdakle. with a long Gsg Londòna rising accent. The shift can be from rising to falling.

časopis. A Mìrjanina knjiga? 2. 1. 1. Чѝја? 1. te knjige nema. A Mìrjanina knjiga? 1.. Zèhra. Мѝрко.S] gde gdje jer kod + Gen even therefore friend (f) where where because at. A kod kòga je òna knjiga naše prijatèljice Hane? Dijàne? 2. 1. Zašto su sve naše knjige kod tebe? 2. A Zlàtanova knjiga? 1. Jer ih čìtam. I njègova knjiga je kòd mene. A Brankova knjiga? 2.S] tàko je tri tu znati. Hajrùdin. Dijànina! 2. Jer ih čìtam. Eh.A2 VOCABULARY čak dakle drugarica [B. A kod kòga je òna knjiga naše prijatèljice 1. Дакле три књиге су код тебе. 2. 1. Saša. udžbenik. Čìja? 2. a jèdne knjige nema? nema? 2. Tu kòd mene je. Dakle tri knjige su kod tebe. ☞ Replace knjiga with bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B]. Hàsane. ròman. Eh. Јер их чѝтам. Andrèja. Zašto su sve naše knjige kòd tebe? 1. Hanina! 1.. Tàko je! 2. 2. knjiga pòezije. А Cлобо̀данова књига? 2. 1. gdje je mòja knjiga? 1. Ту код мене је. И њѐгова књига је код мене.C. by nema prijatèljica [B. 2. Čak je i njèzina knjiga kod mene..32 KOD KOGA SU NAŠE KNJIGE? Bosnian Croatian 1. 49 Četvrta lekcija Lesson Four . znam there is no (. те књиге нема. 1. 2. te knjige nema. Nè znam kod kòga je. Nè znam kod kòga je. 2. Čak je i njena knjiga kòd mene. А код ко̀га је о̀на књига наше другарицe Гроздане? 2. Та̀ко је! ☞ Replace the names above with: Ana. Нѐ знам код ко̀га је. Зашто су све наше књиге код тебе? 2. а једне књиге нема? 2. 1.) friend (f) that’s right! three here to know (I)  31. Dobrilo. Dakle tri knjige su kòd tebe. Ех. 1. pìsmo. gdje je mòja knjiga? 2.. Грозданина! 2. Jelena. 1. А Мѝрјанина књига? 2. Juraj. Ànte. где је мо̀ја књига? 2. Hr̀voje. a jèdne knjige 1. Tu kod mene je. Tàko je! Serbian 1. 1. I njègova knjiga je kod mene. Čìja? 1. Чак је и њена књига код мене.

though the long endings can sometimes be heard.” [51] 50 Četvrta lekcija Lesson Four . and only single words can express possession in this way. Such adjectives have only short forms. then add the regular adjective endings. simply treat the question word as a conjunction. the word order does not change.” kod njenog òca “at her father’s.” and of all personal pronouns except for fem. To form this adjective. [41b] Here are examples: name Mìrjana Pètar name (Gsg) Mìrjan-e Pètr-a sex female male possessive adjective Mìrjan-in Pètr-ov adjective + noun (m) Mìrjanin rječnik Pètrov rječnik adjective + noun (f) Mìrjanina knjiga Pètrova knjiga * Short form adjectives in the genitive case * Most adjectives which have both short and long forms use the short forms in the nominative case only.” njèzin [C] njen [B. from” [43a] and kod.” For instance. with.Street names zGRAMMAR * Possessive pronominal adjectives * An adjective formed from a person’s name specifies that the person is the possessor of something indicated by a particular noun. at.C.if the possessor is feminine.” The short endings are officially required in C. 59b] When two nouns are adjacent and the second is in the genitive case. their.or -ev. which means “by. and the long forms elsewhere. [42c] * Uses of the genitive case * The genitive is used with a number of prepositions. the meaning ranges from temporary possession to physical location (this location is usually.” When a person’s name follows kod.S] što [C]. Contrary to English. full form [42d] are identical to the accusative forms.” The long endings are also possible. These endings are like those of the nouns: od njihova grada “from their city. Thus. which is –in.” [44a] * Pronouns in the genitive case * The genitive forms of ko [B. Here are the genitive case forms of šta [B.S] tko [C] “who. The long endings are much more frequent in B and S. which signifies the absence of something or someone. a question such as gde [E] gdje [J] je mòja knjiga? “where is my book?” is inserted directly after the main verb. To that. among which are iz “out of. but not always.if the possessor is masculine. čaša hladne vòd e means “a glass OF cold water. [43b] The genitive case is also used with the unchanging word nema. subtract the ending from the genitive form of the person’s name (see box below).” brat njèzina ùčitelja “her teacher’s brother. hers”) have short form endings in Gsg masculine. creating the statement nè znam gde [E] gdje [J] je mòja knjiga “I don’t know where my book is. and ov. [44c. as in do njègovog àuta “by his auto. one’s own house).S] “her. and of the full form feminine personal pronouns: Nom Acc Gen šta or što šta or što čèga òna nju [full] nje [full] * Turning questions into statements* To make a question part of a statement. sg. and then add the possessive suffix. But the possessive pronominal adjectives (including those such as njègov “his. the meaning is similar to that of English “of.” njihov “theirs.

sòka šljiva topao. . nečega ništa. .C] pàrče sira [B. slatkìša sok. hvàla.. ìmam sòka od nàranče.S] krèker kruh [B. Ìmamo òva dva fina keksa. Može? 2. nàr anča [C] nàrandža [B] pomòrandža [S]. 1. ☞Add the adjectives sladak and/or topao. Molim dva keksa. komàda [B. kòmad hljeba [B. n) two (f) two (f) hungry cold bread bread apple more. I još nešto? 2. hlàdno. ☞Replace žèdan with glàd an.. Ne. ali žèlim hladne vòde bez leda. Šta još žèlite? 2... hlàdna hleb [S] hljeb [B.C. ničega od + Gen òrah pàrče.. I još nešto? 2. 1. pivo.C] kruška led limunàda mineralna vòda without tea glass two (m. toplo. Bosnian 1... or Serbian name. slàtkiš. ništa više! Serbian 1. glàdna hlàdan. kruška.. Može? 2. 1. Ne..S]. puna sir slàtkiš. ìmam sòka od pomòrandže. ! Jeste li žèdni? Žèlite li čašu sòka? 2. ☞For other snacks use: jabuka. hvàla! 1.. ☞ Replace the beverages with: čaj. kàfa [B. puno. topla vìno vòće vòda žèdan.. čètiri. Molim dva keksa. Izvòlite punu čašu hladne vòde. ali žèlim hladne vòde bez leda. still coffee coffee cookie piece cracker bread pear ice lemonade mineral water mlèko mlijèko nàranča [C] nàrandža [B] nešto. limunàda. òrah. hvàla! 1.S] kòmad kruha [C] pàrče hleba [S]. Molim dva keksa. Hvàla. ali žèlim hladne vòde bez leda.. Može. ìmam sòka od nàrandže. mlèko [E] mlijèko [J]...A3 VOCABULARY bez + Gen čaj čaša dva dve dvije glàdan. Može. Može? 2. ništa više! ☞ Fill in the blank with the vocative of a classmate’s Bosnian. pàr četa [B. and the nouns with words for foods instead of beverages. Ìmamo òva dva fina keksa. Hvàla. ništa više! Croatian 1. hvàla.. šljiva.34 I JOŠ NEŠTO .S] pivo pomòrandža [S] pun.. vì̀no..... 1. vòće. mineralna vòda.S] kàva [C] keks kòmad.S] jabuka još kàfa [B.. hvàla. I još nešto? 2. Hvàla. . 1. Što još žèlite? 2. from walnut piece beer orange full cheese candy. ! Jeste li žèdni? Žèlite li čašu sòka? 2. kòmad sira [B. hvàla! 1. Ìmamo òva dva fina keksa.S] kàv a [C]. 51 Četvrta lekcija Lesson Four . Croatian. Šta još žèlite? 2. ! Da li ste žèdni? Žèlite li čašu sòka? 2. žèdno. Izvòlite punu čašu hladne vòde. žèdna milk milk orange orange something nothing of. sweets juice plum warm wine fruit water thirsty  33.. 1. Može.. Ne. krèker. Izvòlite punu čašu hladne vòde. glàdno. Replace dva with tri.

[36c] The forms of the words for 2 and “both” depend on the gender of what is counted: if it is masculine the words are dva and oba. i jèdnog Ìvu “I know only one Nikola. and 4. Feminine nouns and modifiers take endings which look like the regular Gsg endings. The forms for 3 and 4 do not change. but are not long. for instance.zGRAMMAR * Numbers * The word for 1 is an adjective and agrees with its noun.” By contrast. as in pòznajem samo jèdnog Nìkolu. continued * Masculine names ending in -a take the case endings of feminine nouns in -a. however. [46a] masculine 1: jèdan / jèdno / jèdna 2: dva / dve or dvije both oba / obe or obje 3 [4] tri [čètiri] jèdan veliki grad neuter jèdno veliko sèlo feminine jèdna velika knjiga (stvar) òve dve or dvije knjige (stvari) obe or obje knjige (stvari) òve tri [čètiri] knjige (stvari) òva dva velika grada (sèla) oba velika grada (sèla) òva tri [čètiri] velika grada (sèla) * Partitive genitive * The genitive direct object conveys the idea “some [of]” or a “part of” something as in. [46] After the numbers 2. Feminine surnames take case endings only if they end in -a. the most common of which is Ì vo. and one Ivo. 3. Certain masculine names ending in -o. Their gender is masculine. respectively. žèliš li sòka? “would you like some juice?” This meaning is called the “partitive genitive. masculine and neuter nouns and modifiers all take the ending a. [89d] Street names 52 Četvrta lekcija Lesson Four . respectively but if it is feminine they are dve [E] dvije [J] and obe [E] obje [J]. also take these case endings. the accusative direct object denotes a general idea or any one thing in its entirety. requiring masculine adjectives. for instance volim sok “I like juice” (general) or žèlim jèdan sok “I want [a glass / can / bottle] of juice” (entire unit). [45] * Names.” Names ending in -ski or -ska are declined as adjectives.

Obje òlovke su između hr̀vatskog rječnika i tvog udžbenika. Обе о̀ловке су између српског речника и твог уџбеника. rječnik. drugo. .. Ко̀ј и речник? Сa ѐнглеског на српски. Da. ☞ Replace èngleski and bòsanski.. ònaj plave bòje. 2. pèro. Pored čèga? 2. Kòje stvari? 1. zèleni. ! Tražim neke stvari. A onda gdje su mòje dvije lijepe òlovke? 2. 2. ònaj plave bòje... близу тебе! Jош нешто? 1. A onda gdje su mòje dvije lijepe òlovke? 2. Znam. ☞ Replace tàbla [B. Ко̀је ствари? 1.. blizu tebe! Još nešto? 1. Croatian... . drugo. Croatian 1. Ено га далѐко од тебе. Serbian 1. Ах. Прво. cipela. cr̀veni. .. nèmački [E] njèmački [J]. and plavi with crni. 2. 2. pìsmo.. 2. Знам. pròzor. Да. Obje òlovke su između bòsanskog rječnika i tvog udžbenika. pàpir. b) fràncuski. off of chair blackboard green wall  35. Kòji rječnik? S èngleskog na bòsanski. нема мог уџбеника.. zid. evo ga òvdje. Prvo. knjiga pòezije. Da. Pored ploče! 1. hr̀vatski. rječnik. ! Тражим неке ствари. А онда где су мо̀јe две лепе о̀ловке? 2.. Znam. nema moga udžbenika. up to second. Eno ga dalèko od tebe. S hr̀vatskoga na èngleski. Znaš li gdje je? 2. Ìmaš li ga? 2. among into German [language] German [language] both (m) obe obje ploča [C] pored + Gen prvo ruski [jèzik] s + Gen sa +Gen stòlica tàbla [B. nema mog udžbenika. žuti. Да ли знаш где је? 2..S] ploča [C] with stòlica. или са српског на ѐнглески? 1.36 TRAŽIM NEKE STVARI Bosnian 1. off of from. 1. ruski. Ah. firstly Russian [language] from. Ìmaš li ga? 2. Eno ga dalèko od tebe. Kòji rječnik? S èngleskoga na hr̀vatski ili s hr̀vatskoga na èngleski? 1. ево га о̀вде. Prvo. Sa bòsanskog na èngleski. Znaš li gdje je? 2. secondly there is here is between. tamo do tèke pored tàble. Поред та̀бле! 1.S] zèlen. rečnik [E] rječnik [J] and òlovka with bìlježnica [C] sveska [S] tèka [B]. ili sa bòsanskog na èngleski? 1... 1. srpski with a) èngleski. blizu tebe! Još nešto? 1. Са српског на ѐнглески.... друго. ☞ Fill in the blank with the vocative of a classmate’s Bosnian. 53 Četvrta lekcija Lesson Four . zelèn a zid both (f) both (f) blackboard next to first. Pored tàble! 1. речник. Да ли га ѝмаш? 2. evo ga òvdje. tamo do bìlježnice pored ploče. о̀нај плаве бо̀је. 1. 2. or Serbian name. Пoред чѐга? 2... Ah. čaša. Pored čèga? 2. ☞ Replace udžbenik. zèleno. ! Tražim neke stvari.A4 VOCABULARY blizu + Gen čèga dalèko do + Gen drugo eno evo između + Gen na + Acc nèmački [jèzik] njèmački [jèzik] oba near what (genitive) far next to.. тамо до cвеске пoред та̀бле.. Kòje stvari? 1.

. Longer forms are frequent in high style. and more frequent in C than they are in B or S. then the longer form is required. the English word “it” simply holds the place of a subject. But BCS sentences of this sort have no subject at all. There is also a “longer” form. For example.” The preposition s takes the form sa when the following word begins with a similar sounding consonant. [52f] Their conjugations are: jesti jedem jedeš jede eat jedemo jedete jedu piti pijem piješ pije drink pijemo pijete piju ùzeti uzmem uzmeš uzme take uzmemo uzmete uzmu * Long and “longer” adjectives * The Gsg ending for masc-neut long form adjectives is -og.” It is often used together with the preposition na [+ Acc] in expressions meaning “from … to. it is also used together with the preposition do “to / up to / next to” to define the limits of something (as in “from X to Y”). [40c] piti. However if another modifier is present the long form is sufficient. If an adjective is used alone.” If two long forms are in sequence. The person or thing being identified is usually marked by genitive case endings. and to identify something further away. use evo. there is no grammatical subject in kolìko je od X do Y? “how far is it from X to Y?” or nìje dalèko “it isn’t far. sentences * Many English sentences which begin with “It is…” do not have an identifiable subject. There is no difference in meaning: both velikog and velikoga are possible. continued * The preposition od “from” can sometimes be used in expressions of possession. [44c] * English It is. standing for a noun. [14d] and ùzeti.” but may say žèlim onog cr̀venog “I want that red one. as in jèdnoga finog dana “one fine day..” [48] * Verb conjugation * Among the verbs whose present tense is not predictable from the infinitive are jesti. the first is frequently longer. ending in -oga. The preposition s means “from / down from. one says žèlim crvenoga “I want the red one. use eno. [43a] * “Pointer” words * The words evo and eno are used to point something out to someone. Thus.” [42c] Names of city squares 54 Četvrta lekcija Lesson Four . To identify something close by. and the verb is always 3rd singular. although in S it usually takes the form sa elsewhere as well.zGRAMMAR * Prepositions with the genitive.

☞ Replace àuto with jabuka. Da. kruška. Da. ☞ Replace òlovka. àuto nìje Azrin. Òvo je òlovka mòje prijatèljice. 55 Četvrta lekcija Lesson Four . B2 Bosnian 1. 2. If you are focusing on Serbian. već Hàsanov. pivo. 1. àuto nìje Àn kičin. novine. Serbian 1. Màca je njena a nìje Mìrjanina? 2. A čìja je mačka Màca? 2. Dakle. memorize the order of letters in the Cyrillic alphabet. using A1 as the model. 1. Freddy je pas ònoga Èngleza Georgea. 1. 1. Dakle. 1. Òvo je òlovka mòje prijatèljice. Ne. Òvo je àuto mog prijatelja Hàsana.C] Fredi [S]. B3 Bosnian 1. а̀уто нѝје Мѝрјанин. A čìja je mačka Màca? 2. Màca je mačka òne djèvojke Dùbravke. A čìja je mačka Màca? 2. Freddy je njègov pas! 2. Include in the conversation an exchange where you spell your name out for your interlocutor. Croatian 1. Òvo je àuto moga prijatelja Branka. 1. sok. 1. Ah. Čìja je òvo òlovka? 2. A pas Freddy? Čìji je on? 2. Dakle. Dakle. A pas Fredi? Čìji je on? 2. Дакле. Òvo je òlovka mòje prijatèljice. Не. Ah. Freddy je njègov pas! 2. žuti. Màca je njena a nìje Azrina? 2. 1. 1. Màca je mačka òne dèvojke Dùbravke. Serbian 1. Da! Fredi je Džordžov pas. 1. Čìja je òvo òlovka? 2. Da! Freddy je Georgeov pas. Fredi je njègov pas! 2. Màca je Dùbravkina. Màca je mačka òne djèvojke Zlate. mòja prijatèljica. Fredi je pas ònog Èngleza Džordža. òvo nìje àuto òne stùdentice Azre? I òna ìma àuto zèlene bòje. Màca je Dùbravkina. òvo nìje àuto òne stùdentice Ànkice? I òn a ìma àuto zèlene bòje. već Brankov. 1. 2. Màca je Zlatina. A pas Freddy? Čìji je on? 2. 1. Dakle. 1. Croatian 1. and the above personal names with others. о̀во нѝје а̀уто о̀не сту̀денткиње Мѝрјане? И о̀на ѝма а̀уто зѐл ене бо̀је. 1. crni. Ah. plavi. 1. Ne. Čìja je òvo òlovka? 2. О̀во је а̀уто мог пријатеља Слобо̀дана. Self-study learners: Memorize the alphabet and practice spelling various words out loud. већ Слобо̀данов. Màca je njèzina a nìje Ànkičina? 2. pas Freddy [B. Da. òrah. 2. Da! Freddy je Georgeov pas. Replace zèleni with cr̀veni. mačka Màca with other names and nouns. Freddy je pas ònog Èngleza Georgea.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Hold a conversation in the classroom about where each of the students is from.

Do Zlate? 2. Jako dalèko. Do Slobòdana. Šta žèliš? 2. Do Svètlane? 2.B4 Bosnian and Serbian 1. A od (Zàgreb) do (Novi Zàg reb)? 2. Stvarno! Croatian 1. 56 Četvrta lekcija Lesson Four . Do Branke? 2. Не. šljiva. Stvarno! Serbian Cyrillic 1. 1. Molim jèdnu jabuku. 1. izvòli čašu vòde. See A1 for other possible place names. ☞ Replace vòda with other beverages. 1. Pored kòga si? 2. òrah. 1. Pored kòga si? 2. 1. vìno. Mожеш да идеш чак и без (ауто)! 2. and jabuka with other fruits such as: kruška. Ne! Do njega! Serbian 1. А од (Бео̀град) до (Нови Бео̀град)? 2. Možeš ìći čak i bez (àuto)! 1. А колѝко је од (Сeверна Амѐр ика) до (Евро̀па)? 2. Pored kòga si? 2. 1. Molim jèdnu jabuku. Ne. Ne. Vòde. 1. А да ли је врло далѐко од (Окланд) до (Сан Франциско)? 2. A je li vrlo dalèko od (Oakland) do (San Francisco)? 2. nàranča [C] nàr andža [B] pomòrandža [S]. pivo. Kolìko je od (New York) do (Chicago)? 2. Vrlo dalèko. Evo. Do Zlàtana. Стварно! ☞ Insert the correct forms of the words in parentheses. Dalèko.S] kàva [C]. 1. 1. sok. nìje. A šta žèliš još? 2. izvòli čašu vòde. A kolìko je od (Sjeverna Amèrika) do (Eùropa)? 2. kàfa [B. Evo. 1. 1. Blìzu je. 3 or 4. Nema problèma! Ìmamo ih. Vòde. A kolìko je od (Sjeverna Amèrika) do (Evròp a)? 2. such as: čaj. 1. B6 Bosnian 1. Kolìko je od (New York) do (Chicago)? 2. B5 Bosnian 1. Врло далѐко. Ne! Do njega! ☞ Replace these names with the names your classmates have chosen or choose one from p. A od (Stari Grad) do (Màrijin Dvor)? 2. A je li vrlo dalèko od (Oakland) do (San Francisco)? 2. Blìzu je. Далѐко. 1. Dalèko. нѝје. Колѝко је од (Њуjорк) до (Чикаго)? 2. Možeš ìći čak i bez (àuto)! 1. nìje. Блѝзу је. limunàda. 1. 1. Do Branka. Croatian 1. Nema problèma! Ìmamo ih. ☞ Replace the number 1 with 2. Što žèliš? 2. A što žèliš još? 2. 1. 317. Ne! Do njega! Croatian 1.

Ali vidim da nema òlovke.Bosnian 1. 2. Je li rječnik òvdje? 2. Nema je. Nè znam. Hvàla! Croatian 1. Evo ga. 2. Ne! Òvdje! Croatian 1. pàpir. B7 Bosnian 1. ràzglednica. Tačno. 1. udžbenik. Nè znam. Ali vidim da nema òlovke. Do ploče. mačka. màjmun. 1. mèdved [E] mèdvjed [J]. 4A2. màjmun. Pored čèga si? 2. Hvàla! ☞ Replace rečnik [E] rječnik [J] and òlovka with two of these nouns: avìonsko pìsmo. Tu je mòja. Hvàla! Serbian 1. Onda gdje je? 2. Tu je mòja. pas. Evo ga. 1. B8 Questions to ask each other based on the materials in dialogues 4A1. 1. zid. 1. Ne! Òvdje! Serbian 1. knjiga. До та̀бле. časopis. Do pròzora? 2. Nema je. Onda gde je? 2. Не! О̀вде! ☞ Replace tàbla [B. čìji or kod kòga. 4A3 and 4A4: A1 Òdakle su ròditelji vašeg profesora? A2 Čìje su knjige kod vas. ključ. such as: bìlježnica [C] sveska [S] tèk a [B]. ali nema problèma. До про̀зора? 2. Tačno. knjiga. 1. ali nema problèma. Do pròzora? 2. 1. Točno. Da li je rečnik òvde? 2. 2. Evo ga. ali nema problèma. Street names 57 Četvrta lekcija Lesson Four . Ali vidim da nema òlovke. Поред чѐга си? 2. Nè znam. Onda gdje je? 2.S] ploča [C] and pròzor with other words for objects in the classroom. pas. Pored čèga si? 2. Do tàble. 1. 1. a kod kòga su vaše knjige? A3 Zašto broj 2 nìje žèd an? A4 Kòj e stvari traži broj 1? ☞ Make up a question of your own based on material from the A dialogues to ask a classmate using the question words zašto. 1. stòlica. Tu je mòja. 1. 1. Je li rječnik òvdje? 2. Nema je.

.. .......... (Хр̀ватска) je За̀греб.........C] Glàvni grad . Note: in this and other exercises it is frequently the case that the only difference between B and C on the one hand...C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Insert the genitive form of the phrase in parentheses into the blank. [B. Гла̀вни град ............... C. 3...... . This has been done to give students learning Serbian sufficient practice in reading and writing the Cyrillic alphabet...✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. My mother is from South America... (veliki grad). 5. Note: 1. (цр̀вена бо̀ја)... .. [B...... ....... .. (велики град)...... [S] О̀во је про̀блем .. .. . (Sr̀bija) je Beògrad... . a glàvni grad .. or S: 1.... . а гла̀вни град ... is that the S sentences appear in Cyrillic... [B..... (Hr̀vatska) je Zàgreb.... већ ... (телѐфон).....C] Ne žèlim da kupiš psa . [B................. ... [B... [S] Не жѐлим да купиш пса .. (Ср̀бија) je Бео̀град.C] Òvo je pròblem ....... [B...... (cr̀v ena bòja)..... [S] Рѐке . 2.... (зѐлена бо̀ја).. (Bosna i Hèrcegovina) je Sàrajevo...... (наша зѐмља) тѐку кроз многе градове. 2... [S] Гла̀вни град ........ ... a glàvni grad ..... (наш драги друг)? 6. and S on the other............ ... Her father is from Sarajevo.....C] Traže li ti ljudi kuću ..C] Òni nèmaju naše bròjeve ........ 4. .. .... (Босна и Хѐр цеговина) je Са̀рајево. ........... 58 Četvrta lekcija Lesson Four ..... Glàvni grad .......... (Црна Го̀ра) je По̀дгорица.........C] Rijèke ... а гла̀вни град .. (naš dragi prijatelj)? [S] Да ли ти људи траже кућу .... (naša zèmlja) tèku kroz mnoge gradove...... (zèlena bòja). [S] О̀ни нѐмају наше бро̀јеве . ... (telèfon)........ Their parents are from Italy.... C2 Translate into B. (Crna Gòra) je Pòdgorica.......... već ........ 3.....

Freddy je Georgeov pas. Мо̀ји ро̀дитељи су из Мађарске. Ne. 5. 3. 8. 3. Dalèko. Ево уџбеника. 5. Далѐко. Your professors are from Washington. хва̀ла. hvàla. 5. Sve su òlovke mòje! Serbian 1. Da. ìmam sòka. Evo udžbenika. ѝмам оба речника. 9. Iz Kalifòrnije sam. Фреди је Џорџoв пас. 2. 6.C] 1 (mala čaša) 3 (mali mèdved) [E] (mali mèdvjed) [J] both (rùžan stùdent) 4 (dòbro pìtanje) 2 (plàva šljiva) 3 (ozbiljan muškàrac) both (dèbeo udžbenik) 2 (tèžak ključ) 3 (vìsok gospòdin) C4 If these are the answers. ìmam oba rječnika. 7. Да. 7. His (male) friends are from France. obe [E] obje [J] as appropriate. writing the number out as a word and adding the appropriate endings to the adjective and noun. Example: 4 (dobri pas) becomes čètiri dobra psa 3 (lèpa stvar) [E] (lijèpa stvar) [J] 2 (cr̀vena mačka) 4 (glàvan grad) 1 (drag čòvek) [E] (drag čòvjek) [J] both (zelèna bìlježnica) [C] (zelèna sveska) [S] (zèlena tèk a) [B] 3 (dùga rèka) [E] (dùga rijèka) [J] 4 (vèlika knjiga) 2 (sladak keks) both (dòbra drugàrica) [S] (dòbra prijatèljica) [B. 9. 6. 6. Не. Replace the word ‘both’ with oba. The (female) student is from Greece. 4.4. Све су о̀ловке мо̀је! 59 Četvrta lekcija Lesson Four . Our dear (female) professors are from Hungary. 7. 4. what are the questions? Bosnian and Croatian 1. Mòji ròditelji su iz Mađarske. Ja sam do pròzora. ѝмам со̀ка. Из Калифо̀р ниjе сам. Ја сам до про̀зора. 8. 2. C3 Complete these number phrases.

Example: kod tvòja prijatèljica becomes kod tvòje prijatèljice od pored za s. Then derive the actual name (i. making the grammatical changes in the adjective + noun phrase that the preposition requires. nominative form) for each person. uz 7. sa uz iz između do kroz kod bez Bosnian malo pàrče sira crna tàbla dobra riječ bosanskohr̀vatska grànica jèdna kàfa kràtka noć òvaj i ònaj zid mala kruška hladna vòda dragi čòvjek crno vìno Croatian mali kòmad sira crna ploča dobra riječ bosanskohr̀vatska grànica jèdna kàva kràtka noć òvaj i ònaj zid mala kruška hladna vòda dragi čòvjek crno vìno Serbian малo па̀рче сира црна та̀бла добра реч босанскосрпска гра̀ница јѐдна ка̀фа кра̀тка ноћ о̀вај и о̀нај зид мала крушка хладна во̀да драги чо̀век црно вѝно Then rewrite each noun-adjective phrase replacing the noun-adjective phrase by a pronoun. s 6. do 10. 325.” Example: na becomes 1. kod 14. 48.e. 60 Četvrta lekcija Lesson Four . blizu 4. iz 9. see p. od 2. For example: kod velikog pròzora > kod njega C7 Write out the street and square names in the photographs on pp. u 13. “to” Alèrgična sam na slatkìše. pored 8. 54 and 57 and mark which are the names of women and which the names of men. bez C6 Combine each preposition with the adjective + noun phrase given to its right. kroz 11.C5 Translate each preposition below and use it in a short sentence which you also translate into English. 52. For more information on the declension of personal names. 50. između 12. “I’m allergic to sweets. na 3. za 5.

Zenicu. dok se drugi dio zòve Repùblika Srpska i ukljùčuje gradove Prijedor. Tuzlu. te Gòražde. i ukljùčuje gradove Mòstar.S] putòvati. Jèdan dio se zòve Federàcija Bosne i Hèrcegovine. te Bòs anski Brod. delovi dio. Sàrajevo. Može slobodno da se pùtuje od jèdnog do drugog dèla bez pasoša. Bìhać. dok se drugi deo zòve Repùblika Srpska i ukljùčuje gradove Prijedor. Bosna i Hèrcegovina se sàstoji od dva dèla. i ukljùčuje gradove Mòstar. te Gòražde. Banja Lùku. Tuzlu. section part. Banja Lùku. section while Federation passport to travel (I) putòvnica [C] Repùblika Srpska sàstojati se [od]. 61 Četvrta lekcija Lesson Four . The spellings Banja Lùka and Banjalùka are both used. Bosna i Hèrcegovina se sàstoji od dva dijèla. dok se drugi dio zòve Repùblika Srpska i ukljùčuje gradove Prijedor. djelovi dok Federàcija pasoš [B.C. Jèdan deo se zòve Federàcija Bosne i Hèrcegovine. i ukljùčuje gradove Mòstar. Sàrajevo. Banjalùku and Banju Lùku. Croatian. te Bòsanski Brod. Geografska pitanja [B. ukljùčujem passport Republic of Srpska to consist [of] (I) freely and to include (I) Bosnian. Bìhać. Može se slobodno putòvati od jèdnog do drugog dijèla bez pasoša. pùtujem part. Zenicu. one encounters three different possibilities: Banja Lùku. Banja Lùku.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY deo. sàstojim se [od] slobodno te uključìvati. In the accusative case. Jèdan se dio zòve Federàcija Bosne i Hèrcegovine. Serbian. te Bòsanski Brod. Može se slobodno putòvati od jèdnog do drugog dijèla bez putòvnice. dèla. Zenicu. Bosna i Hèrcegovina se sàstoji od dva dijèla. dijèla. Tuzlu. Bìhać. Sàrajevo. te Gòražde.

Osam malih priča o mòjoj žèni [Eight Small Stories about My Wife]. the author of the second. The author of the first. and information on these and other writers whose work has been translated into English. 341). A third. Story: Albahari Read Part I of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p. he writes in Serbian.bcsgrammarandtextbook. is Muharem Bazdulj. is David Albahari. Muharem Bazdulj (b. 1961) is best known for his plays. 62 Četvrta lekcija Lesson Four . 1977) is the author of novels and stories. 1949) has published a number of novels and collections of short stories. and writes in Bosnian. Miro Gavran (b. Ljùbav na španjolski nàčin [Love in the Spanish Style]. comprises Lesson 20. U zagrljaju rijèke [In the River’s Embrace]. he writes in Croatian. consult www. but he has also published novels and . David Albahari (b. Two stories of eight episodes each are provided in the appendices. For references. is Miro Gavran. and are given as reading assignments for Lessons 4-19. and the author of the third. also in eight episodes.

пѝтају пси.кажу мачке.Kolìko ìmate kuća? .Идемо од јѐдне куће до друге . .pìtaju psi.kažu mačke. . . . dosadna drugi. .kažu mačke. stùdent and stùdentica [B. . .Колѝко ѝмате кућа? . .Malo krušaka ili puno krušaka? . peta piti. .odgovàraju mačke.кажу мачке.Да једемо крушке. how many house [to] where a little a lot orange orange to answer (I) pecivo pet peti. Gpl -i [C] nàrandža.Idemo od jèdne kuće do druge .Gdje idete.pìtaju psi. dosadno. . šàrena ùčitelj ùzimati.kažu mačke.Kolìko ìmate kuća? . kažu mačke.pìtaju psi. ùzimam zao. . ùčitelj and đak. 63 Peta lekcija Lesson Five .кажу мачке. . idem jagoda jesti.pìtaju psi.пѝтају пси.Peta lekcija • Lesson Five A1 dosadan.Свака у̀зима по две крушкe . another pupil to go (I) strawberry to eat (I) [to] where to say (I/P) how much.Kamo idete. . .Da jedemo kruške. mačke? . .38 bread roll fifth five to drink (I) each orange story bird a lot weak fig colorful schoolteacher to take (I) evil snake PET MAČAKA I PET PASA Bosnian Croatian Kràtka priča: Kràtka priča: Pet velikih mačaka i pet dèb elih pàsa ide u Pet velikih mačaka i pet dèb elih pàsa ide u grad. pijem po pomòrandža.Ìmamo pet malih kuća za pet velikih mačaka .Zašto idete od kuće do kuće? . drugo. . mačke? . Gpl -i [B] odgovàrati. .Svaka ùzima po dvije kruške .Idemo od jèdne kuće do druge . šàr eno. Glàdne smo .Ìmamo pet malih kuća za pet velikih mačaka kažu mačke.пѝтају пси. . ☞ Replace mačka and pas with these pairs: mòmak and dèvojka [E] djèvojka [J]. Gpl -i [S] priča ptica puno slab smokva šàren.одгова̀рају мачке. zla zmìja 37.pìtaju psi. ptica and zmìja. zlo. .Зашто идете од куће до куће? .pìtaju psi.Malo krušaka ili puno krušaka? .pìtaju psi..пѝтају пси. kažem kolìko kuća kuda [B. Glàdne smo .odgovàraju . odgòvaram boring other. . Serbian Кра̀ткa прича: Пет великих мачака и пет дѐбелих па̀са иде у град. jedem kamo [C] kàzati.S] malo mnogo nàranča.Куда идете.Zašto idete od kuće do kuće? .pìtaju psi. . peto.Svaka ùzima po dvije kruške . Гла̀дне смо . grad.C] stùdentkinja [S]. mačke.Ѝмамо пет малих кућа за пет великих мачака .Da jedemo kruške. .kažu mačke. druga đak ìći.Мало крушака или пуно крушака? . мачке? .

srećni [S] sretni [B. and most feminine nouns in -a. [57a] The ending for all adjectives in Gpl is -ih. then extend your index finger. tànki. The ending -a is required by all neuter nouns. [57c] Below are examples. ☞ Replace jesti with piti.” [59a] The Gpl is also used after all numbers other than 1-4 (or compound numbers ending in them.C]. glàdan with žèdan. žd. [55c] 64 Peta lekcija Lesson Five . the ring finger. for instance puno kiše “a lot of rain. ljudi. the verb is 3rd singular. Leave off the last line in this version. šć. Nominative singular masculine dobar mòmak vèlik grad jèdan sat kràtko pìsmo vèliko gnijèzdo mlàda sèstra dòbra majka vèlika stvar Genitive singular dobrog mòmka velikog grada dva sata kràtkog pìsma velikog gnijèzda mlade sèstre dobre majke velike stvari Genitive plural dobrih mòmaka velikih gradova pet sàti kratkih pìsama velikih gnijèzda mladih sestàra dobrih majki velikih stvàri neuter feminine -a feminine -cons * Uses of the genitive plural * The Gpl is used after adverbs of measure such as malo “a little” mnogo “much. jagoda. and use the names of beverages introduced in exercise 4A3. [57b] The vowels in both endings are distinctively long. slabi. four and the little finger. šljiva. and sat in the meaning “hour”). the middle finger. nearly all masculine nouns.” The Gsg is used only when the noun following refers to something that cannot be counted. ☞ Replace veliki and dèbeli with dosadni. pecivo. Bosnian and Serbian use either kuda or gde / gdje to ask this question. šč or ždž. zd.☞ Replace kruška with: jabuka. etc. [58] 5 6 7 8 pet šest sedam osam 9 10 11 12 devet deset jedànaest dvànaest 13 14 15 16 trìnaest četr̀naest pètnaest šèsnaest 17 18 19 20 sedàmnaest osàmnaest devètnaest dvàdeset 30 40 50 60 trìd eset četrdèset pedèset šezdèset 70 80 90 100 sedamdèset osamdèset devedèset sto * Adverbs of direction * To ask “where” in the sense of “whither” (= where to). št. such as 21-24.). When counting on your fingers in BCS your palm is horizontal and turned toward you. many. If such a phrase is the subject of a sentence. šàreni.” kolìko “how much. smokva. [57a] The ending -i is required by all feminine nouns in a consonant and three masculine nouns (mesec [E] mjesec [J]. zli.  zGRAMMAR * Genitive plural * There are two different endings for the Genitive plural [Gpl]. Croatian uses kamo. another -amust be inserted between them.” malo vòde “a little water. it is also found in a sizeable number of feminine nouns in -a. òrah.” Below are the numbers from 5-19 and the multiples of 10 up to 100. Start with your thumb pointing upward for one . for instance: Pet mačaka ide u grad “Five cats are going to town. there is no difference in meaning. If the Gpl ending -a follows two consonants other than st. -a and -i. nàranča [C] nàr andža [B] pomòrandža [S]. three. and the vowel preceding the genitive plural [Gpl] ending -a is also lengthened.” puno “a lot. how many. five. two. 31-34.

Ako ìma vremena pre rùčka. Ìma vremena. [59c] A2 VOCABULARY ako banka bènzin. 1. problèma rùčak.C] nòvac.m. a poslije banke idem na fakùltet.m. Serbian 1. Idem pješice do banke. 2. a posle banke idem na fakùltet. Evo me! Dòlazim na rùčak u čètiri sata! 2. Što se mene tiče.* Distributive po” The preposition po expresses the idea of distribution. možeš da dođeš i u šest. 1. Ìma vremena.” The case following it is determined by the particular sentence. fakultèta hteti. and 4:00 p.C] pješke [B. hòćeš ìma jedàn aest kàzalište [C] kìno [B. hòćeš htjeti. dinner hour. ☞ Replace rùčak with vèčera and (na) fakùltet with (u) bioskop [S] (u) kìno [B. 65 Peta lekcija Lesson Five . or lunch (rùčak). ako hòćeš da ga jedeš. benzìna bioskop [S] čekati. A posle fakultèta? 1. Most jobs start at 8:00. 2. jer nema benzìna. Nema problèma. and is best translated “each” or “apiece. 6:00 p. 2. dòlazim fakùltet. Nè možeš ùzeti àuto. ako daš àuto! 2.m. hòću. Rùčak te čeka. Nema nòvca?! Idem odmah u banku.m. Rùčak te čeka. ako ga hòćeš jesti. ako daš àuto! 2. Nema nòvca?! Idem odmah u banku.S] pre + Gen prije + Gen pròblem. možeš dòći i u šest. Evo me! Dòlazim na rùčak u čètiri sata! 2. dođem dòlaziti. nòvca odmah if bank gasoline movie theater to wait (I) four to give (P) nine to come (P) to come (I) academic dept. o’clock six as far as I’m concerned to concern (I) to take (P) supper time time NEMA NOVCA! Bosnian and Croatian 1.S] posle + Gen poslije + Gen pòzorište [B. 1. to want (I) to want (I) there is. the main meal of the day. Nè možeš da ùzmеš àuto. ùzmem vèčera vrème.S].m. idem na fakùltet. tiče se + Gen ùzeti. Nema problèma. with 11:00 p. 2. Što se mene tiče.m. idem na fakùltet. Supper (vèčera) follows between 7:00 and 8:00 p. Ako ìma vremena prije rùčka. A poslije fakultèta? 1.. 1.40 money on foot on foot on foot after after theater before before problem lunch. dam devet dòći. Gpl sàti šest što se mene tiče tìcati se. hòću. and is usually more of a snack than a full meal. and then they have dinner. ali nema para. with their family when everyone gets home from work and school in the late afternoon. (u) kàzalište [C] (u) pòzorište [B.m. At work people have a latemorning snack.C]. vremena vrijème. ali nema para. jer nema benzìna. Idem peške do banke. vremena 39. rùčka sat. there are eleven theater movie theater money immediately pàre (pl form) peške [S] pješice [B. although it is almost always the accusative. around 4:00 or 5:00 p. with 9:00 p. čekam čètiri dati. Mealtimes: Breakfast is between 6:00 and 7:00 a.

g. [52d]. political science. each dedicated to a range of subjects (the humanities. “U-words” tend to be those which denote enclosed. Both 3rd singular and 3rd plural end in -e. 130 for more information on these forms. etc.” [61c] * Motion verbs and aspect * The imperfective verb ići means “go. uses the nominative for a single unit which can be counted. Montenegro. e. hteti or htjeti want hòću hòćemo hòćeš hòćete hòće hòće nèću nećeš neće not want nèćemo nèćete nèće The Bank of Vojvodina.of the affirmative form.) similar to US medical. See p.” [60] Certain other fixed phrases can take a genitive object. The negated form has its own separate conjugation. continued * The unchanging word nema. always requires the genitive. the identity of nouns as “u-words” or “na-words” must be learned.” * Prepositions with the accusative case * When used with the accusative case.. Thus: u pet i deset “at 5:10 (at ten past five). thus dòlaziti is the imperfective verb meaning “come” [54] * The verb “want” * The present tense of “want” (infinitive hteti [E] htjeti [J]) is the only BCS verb other than moći whose 1st singular ends in -u. Croatia.” u pet sàti “at 5:00. Croatia. The unchanging word ìma. dòći “come. for instance ìgrati lopte “play ball. Belgrade Pedestrians 66 Peta lekcija Lesson Five . so a student would be more likely to say that s/he is going “to the faculty” (na fakùltet) to take a class or to study.” and another is tìcati se “concern.. signifiying existence or presence. and Serbia have no central campus. Most of the universities in Bosnia and Herzegovina. Montenegro. [55a] * Telling time * The time of day is identified by the number plus the correct case form of the word for “hour” (sat).The universities in Bosnia and Herzegovina. both u and na denote “motion toward.” which usually appears in the phrase što se tiče + Gen “as concerns . zGRAMMAR * Uses of the genitive case. the preposition u specifies the time something happens. but requires the genitive if the meaning is partitive. One is bòjati se “fear. engineering. law or business schools. [59b] Certain verbs also require a genitive object. rather than “to the university” (na sveùčilište or na univerzìtet). in which the segment nereplaces the syllable ho.” u pet do deset “at 9:55 (at five to ten). and Serbia are loosely knit institutions linking a number of separately run departments or schools called fakultèti.” Time after the hour is expressed by the conjunction i and time before the hour by the preposition do. signifying the non-existence or absence of something or someone.” Some nouns take u in this meaning and others take na. and “na-words” tend to be those which denote surfaces or more abstractly conceived concepts.” Imperfective verbs are then made from each of these perfectives by adding the same prefix to the relatively rare verb laziti.” Perfective verbs are made from it by adding prefixes. but 3rd plural has a long vowel. . three-dimensional spaces. Thus: u čètiri sata “at 4:00. architecture.

Da! Tàko je. идем на жѐлезничку ста̀ницу да некога до̀чекам. svòja tèča [S] tètak. Да! Та̀ко је. у пет са̀ти. 2. advokàta [B. Он свој по̀сао воли. zanìmljivo. Ko dòlazi? 1. but rather writer job translator prevòditelj [C] sèdmica [B. idem na stànicu nekoga dòčekati. Sùdija! Da li je àmidžin pòsao zanìmljiv? 1. 2. 2. tjedna [C] ujak [B. u pet sàti. uncle’s wife judge (m) judge (m) one’s own aunt’s husband aunt’s husband aunt week maternal uncle mat.S] òdvjetnik [C] pak pìsac. Sùdac! Da li je stričev pòsao zanìmljiv? 1. svòje. uncle’s wife interesting railway station railway station to live (I) to live (I) KO DOLAZI? [B. žìv im žìvjeti. uncle’s wife am (P) maternal uncle mat. Ѝдуће нѐдеље у среду. Ка̀ко за ко̀га.S] svoj.C. idem na kolodvor nekoga dòčekati.S] zanìmljiv. 2. Ja pak žèlim biti òdvjetnik.C. Шта ради и где жѝви? 1. zanìmljiva žèleznička stàn ica [S] žèljeznička stànica [B. 2. Serbian 1. Да ли се каже “стриц” за о̀чевог брата? 1.S] žìveti. 2. 2. Ja žèlim da budem advòkat. Су̀дија! Да ли је стричев по̀сао занѝмљив? 1. Брат мог о̀ца. tètka [B. TKO DOLAZI? [C] Croatian 1. Znam da je dàidža majčin brat. 2. prevòdioca [B. Brat mòg a òca.S] àmidža [B] àmidžinica [B] budem dàidža [B] dàidžinica [B] dòčekati. u pet sàti. Он је су̀дија и жѝви у Нòвом Cаду.C. pòsla prevòdilac. 2. Kàko za kòga. žìvim 41. ìduće. To je moj àmidža. 2. Da! Tàko je.S] attorney paternal uncle pat. Da li se kaže “àmidža” za òčevog brata? 1. 2. Znam da je ujak majčin brat. On svoj pòsao voli.A3 VOCABULARY advòkat. То је мој стриц. 2. Ìduće sèd mice u srijedu. Šta radi i gdje žìvi? 1. Brat mog òca. Kaže li se “stric” za òčeva brata? 1. 2.S] Bosnian 1. Знам да је ујак мајчин брат.C. On svoj pòsao voli. 67 Peta lekcija Lesson Five . On je sùdac i žìvi u Rijèci. Ко до̀лази? 1. Ја жѐлим да будем адво̀кат. coming a matter of taste railway station doctor (f) doctor (f) doctor (f) week week attorney and. dòčekam ìdući. On je sùdija i žìvi u Bihàću. Tko dòlazi? 1.S] sùdac.S] tetka tjedan. Ìdućeg tjedna u srijedu. 2.S] nèdelja [S] nèdjelja [B. 2.S] stàn ica stric [B. Kàko za kòga. To je moj stric.S] ujna [B. Što radi i gdje žìvi? 1.C.S] strina [B. pìsca pòsao. sùca [C] sùdija [B.42 translator week station paternal uncle pat. ìduća kàko za kòga kolodvor [C] lèkarka [S] liječnica [C] ljèkarka [B. uncle’s wife to greet arrival (P) next.

... C...... àmidža [B] stric [B.S]........” [53b] * The possessive adjective svoj * The possessive pronominal adjective svoj “one’s own” is declined exactly like moj and tvoj.S] òdvjetnik [C] with lèkarka [S] liječnica [C] ljèkarka [B.....S] àmidža [B]........S]. used in contexts requiring a perfective verb. tetka wherever relevant. For instance... Among these are names for family relations. ☞ Make a list of the differences among B. dàidžinica [B] ujna [B..” such as after the conjunction da (as in žèlim da budem advòkat “I want to be a lawyer”)...... [176a] 68 Peta lekcija Lesson Five ... budeš etc * The verb biti has a second present tense.S] with àmidžinica [B] strina [B................. It is a regular e-conjugation present tense formed from the stem bud..................... adding do......... teča [S] paternal uncle paternal uncle’s wife stric [B. Sometimes this changes the meaning. Similarly.C...C...C.C........strina [B....... This is also the stem for the imperative (see Lesson 7).............” [61b] * Verbs and aspect * Perfective verbs are usually made by adding a prefix to a basic imperfective verb..ujna [B.. essentially creating a new (but related) verb......C.... and S found in this exercise... For instance: ìduće sùbote “next the imperfective verb čekati “wait” creates the perfective verb dòčekati “meet someone [on arrival]............C... the word for “mother’s brother” is ujak in S and C but dàidža in B.....” Thus.... singular 1st 2nd 3rd budem budeš bude plural budemo budete budu * Bosnian vocabulary * Bosnian has a number of Turkish-derived words which reflect its Islamic cultural heritage........... it is required in the 3rd person in the meaning “one’s own.S] and medìcinska sèstra or pìsac and prevòdilac [B..S] and advòkat [B.S]. òtac with majka.......... However.C. it takes Gsg without a preposition...... but nèna in B...... Thus....... It is optional in 1st and 2d persons (thus “I like my work” can be volim moj pòsao or volim svoj pòsao)...S] prevòditelj [C]... “grandmother” is baba or baka in S and C...” and impossible in the meaning “another’s....C..............” [72a] * The verb budem.... [52c] These forms are used in perfective meanings of the verb “to be.. and the word for “father’s brother” is stric in S and C but àmidža in Bosnian. tèča [S] tètak [B...........KINSHIP CHART Uncles and Aunts BLOOD RELATIVES THEIR SPOUSES maternal uncle maternal uncle’s wife ujak [B..........” òvog vìkenda “this weekend.S] dàidža [B]........tètak [B.dàidžinica [B] maternal or paternal aunt maternal or paternal aunt’s husband tetka .. It is used if the possessor is the subject of the sentence........... zGRAMMAR * Genitive phrases of time * When an “adjective + noun” phrase specifies a point in time.S] and make further versions inserting dàidža [B] ujak [B.S]....... on voli svoj pòsao means “he likes his [= his own] work” while on nè voli njègov pòsao means “he doesn’t like his [= another’s] work......àmidžinica [B] ☞ Replace brat with sèstra...C...C......S]......S]... Self-study learners: Extend this list to include material from the preceding four lessons as well. ☞ Replace sùdac [C] sùdija [B.....

Since in this matter B tends more to the C usage.C] bioskop [S] with grad. Do deset sàti. 1. Zar nè možemo do dvàn aest? 2. Da li žèliš da idemo posle nešto da pòpijemo i pòjedemo? 2. A u kolìko sàti onda možemo ìći u kìno da gledamo film? 2. Replace 4:00 with 7:00 or 11:00. S. Žèliš li da idemo poslije nešto pòjesti i pòpiti? 2. Note. pòpijem popòdne predstava uveče [S] vàni [C] vìkend zar zar ne zar nè možemo? out of the question to have something to eat (P) to have something to drink (P) afternoon performance in the evening outside weekend really? isn’t that so? can’t we? 43. U pet sàti.S] kàko da ne kavàna [C] mùzej. Ne dòlazi u obzir! Sutra nìje vìkend. The first is vastly more common in C. do kàd a on i ja možemo biti vàni? 3. Kàko da ne! 1. muzèja napolju [B. Mama. so S as presented here uses that form predominantly but not exclusively. C. but the frequency varies significantly. definitely café museum outside in the evening in the evening ne dòlazi u obzir pòjesti. Kàd a možeš da dođeš sutra? 2. Kàd a možeš dòći sutra? 2. Mama. Do deset sàti. 1. Belgrade 69 Peta lekcija Lesson Five . 1. pòjedem pòpiti. predstava. 1. 1.44 IZLAZAK U GRAD Bosnian and Croatian 1. mùzej and replace film with ljudi. Both expressions of the infinitive (želim BITI and želim DA BUDEM) are used throughout B. in this book B is usually (though not always) presented with the infinitive form. A u kolìko sàti onda možemo da idemo u bioskop da gledamo film? 2. U čètiri sata popòdne. Dobro. 1. U čètiri sata popòdne.S] kavàna [C]. ☞ Replace kìno [B. možete biti napolju do jedànaest sàti. Ne dòlazi u obzir! Sutra nìje vìkend. možete biti vàni do jedàn aest sàti. Kàko da ne! 1. Students will learn the subtleties of usage via exposure to the language. Dobro. U pet sàti. Dubrovnik cafe National Museum. so C as presented here uses only that form.S] naveče [B] navečer [C] ten twelve going out when café of course. kafàna [B. The second is more frequent in S.A4 VOCABULARY deset dvànaest ìzlazak kàda kafàna [B.S]. kàzalište [C] pòzorište [B. Serbian 1. do kàd a on i ja možemo da budemo napolju? 3. Zar nè možemo do dvàn aest? 2.

nè vidim nikoga “I don’t see anyone.C. as in the case of family terms But there are also a number of words which.S] is used in the same meaning only in Bosnian and Serbian. and in a few instances it will have its own word altogether. however. and ništa means “nothing. while àzbuka [S] “alphabet” is used only in Serbian. and S are used by all speakers of B. the markings [S] or [C] do not carry the same meaning as they do in the first group of words.” kìno and bioskop “cinema. this conjunction takes the form niti… niti. In these cases. are clearly recognized as either Croatian or Serbian. [172b] Croatian National Theater 70 Peta lekcija Lesson Five . Thus. and these words are marked [C] and [S].zGRAMMAR * Negation * Questions which expect a negative answer or which express surprise begin with the particle zar. for instance. sometimes it will prefer the Serbian word (as in the case of “theater” and “train”).S] nitko [C] (AccGen nikoga) means “nobody. C. moment” is also used everywhere.S] “instant.” Whenever these words appear in a sentence the verb must also be negated. [172a] Sometimes B will use both (as in the case of “outside”). for instance. pairs like vàni and napolju “outside. and trenùtak [B.” vlak and voz “train. however.” If that which is contrasted is a verb. [56c] * Aspect and prefixation * Adding a prefix to a verb makes it perfective. while mòmenat [B.turns the question words ko. C. and S with the same meaning. are not limited to one area.S] “alphabet” is used everywhere. as in. while rajčica [C] is used only in Croatian. although they are not used with equal frequency throughout the entire region. For some verbs. A number of words.” kàzalište and pòzorište “theater. niko [B. zar nè možete dòći dànas? “can’t you come today?” [56d] The BCS prefix ni. Thus. In similar fashion.S] “tomato” is used everywhere. in vocabulary lists.C. Thus the imperfective verbs jesti and piti mean “eat” and “drink” in general terms. [53b] * More on vocabulary differences * The vast majority of words in B.” are markedly C vs.” [56a] The compound conjunction ni… ni means “neither… nor. while the perfectives pòjesti and pòpiti mean “finish eating” or “drink up” (referring in each case to a particular item of food or particular drink on a particular occasion). as in. sometimes it will prefer the Croatian word (as in the case of “cinema”). and usually changes to meaning to a certain extent. Thus. adding a prefix simply indicates a single completed instance of an action. respectively.” and tjedan and nèdelja “week.C. for instance. tko and šta into negative pronouns. abecèda [B. paradajz [B. S words. followed by a negated verb.

pecivo. òr ah. a ti i ja po dve jabuke. Ѝма пет крушака. Много или мало во̀ћа? 2. Ìmam vòća.S] sira. A kolìko je stùdenata òvdje? 2. 1. Puno ili malo vòća? 2. nàrandži i jabuka? 2. B3 Bosnian and Serbian 1. Šta to nosiš? 2. Много! 1. Croatian 1. Što to ìmaš? 2. 1. Šta to nosiš? 2. 1. kruška.C] drug [S]. Ìma pet krušaka. cr̀vena jabuka. 2. mòmak. ☞ Replace italicized words with: jagoda. Шта то ѝмаш? 2. Puno ili malo vòća? 2. Nosim dvànaest jabuka. Ìma mnogo vremena. Onda svaki stùdent može ùzeti po jèdnu. 1.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian 1.C. tužni stùdent. 1. 2. crni pas. 1. B2 Bosnian 1. tri nàrandže i sedam jabuka. slàtkiš. Kàko da ne! Serbian 1. три помо̀ранџe и седам јабука. Šta to ìmaš? 2. šljiva. Što to nosiš? 2. a ti i ja po dvije jabuke. Kàko da ne! ☞ Replace jabuka with čaša vìna. Ìmam krušaka. òr ah.S] odmor. kòmad [B.C] stùdent. 1. Ìma nas deset stùdenata. Onda svaki stùdent može da ùzme po jèdnu. b) srećni [S] sretni [B. Kàko da ne! Croatian 1. a čèg a malo? 2. a malo nòvca. 2. a čèga malo? 2. a malo nòvca. Puno! 1. 71 Peta lekcija Lesson Five . Čèga ìma puno. prijatelj [B. c) teški pòsao. tri nàranče i sedam jabuka. A kolìko je stùdenata òvde? 2. Croatian 1. d) žuta kruška. Ѝмам крушака. Ìma nas deset stùdenata. Čèga ìma mnogo. Kàkvog vòća ìma? 2. Колѝко ѝмаш крушака. A kolìko je stùdenata òvdje? 2. помо̀ранџи и јабука. ☞ Replace vrèm e [E] vrijèm e [J] and nòvac with the pairs: a) bela [E] bijela [J] mačka. nàranči i jabuka? 2. 1. Kolìko ìmaš krušaka. Kàkvog vòća ìma? 2.C] pàrče [B. Ìma nas deset stùdenata. 1. 1. Puno! 1. đak. 1. ☞ Replace stùdent with dèvojka [E] djèvojka [J]. Kolìko ìmaš krušaka. Ìmam vòća. lahki [B] laki [B. nàranči i jabuka. Serbian 1. šljiva. Nosim dvànaest jabuka. Ìma puno vremena. smokva. Ѝмам во̀ћ a. Ìmam krušaka. a ti i ja po dvije jabuke. Nosim dvànaest jabuka. Onda svaki stùdent može ùzeti po jèdnu. помо̀ранџи и јабука? 2. 1. òlovka. nàrandži i jabuka. Kа̀квoг во̀ћа ѝма? 2. Ìma pet krušaka.

àli moraš dòći do 8:00. Ìmam deset slatkih sòkova. Montenegro. Što žèliš ràditi ìdućeg vìkenda? 2. tužni film. 2. Moraš. Moraš. Kàd a ùzmem šest. 72 Peta lekcija Lesson Five . 1. Pàriz. B6 Bosnian 1. Nè tiče me se šta radiš kod strica. B5 1. 1. Nè tiče me se šta radiš kod àmidže. Grčka. Students alternate. dàidža [B] ujak [B. Croatian 1. 1. kafàna [B.S].C. Hr̀vatska. slobodna nèdelja [S] sèdmica [B] slobodni tjedan [C]. Šta žèliš da radiš ìdućeg vìkenda? 2. Kàko mògu dòći u 8:00 ako smo vàni do 9:00? 2.C. Mađarska. ali moraš dòći do 8:00. Kàko mògu da dođem u 8:00 ako smo napolju do 9:00? 2. Òve nèdelje ideš u školu ujutro. Onda ìmam čètiri slàtka sòka. Crna Gòra. Serbian Cyrillic 1. Шта жѐлиш да рaдиш ѝдућег вѝкенда? 2.C]. 2. Elementary and secondary schools in the cities of Bosnia and Herzegovina. tetka. 2. Idem do strica! Nema me do 9 sàti uveče! Idemo zajedno u grad.C.S] with àmidžinica [B] strina [B. ☞ Replace àm idža [B] stric [B.S] kavàna [C]. attending morning classes one week. Òvog tjedna ideš u školu ujutro. Kàko mògu dòći u 8:00 ako smo vàni do 9:00? 2. Òve sèdmice ideš ù školu ujutro. Srbija. Moraš. Ìdućeg vìkenda hòću da idem u Lòndon. ☞ Replace Lòndon with Bosna i Hèr cegovina. kàzalište [C] pòzorište [B. ☞ Replace vìkend with: nèd elja [S] sèdmica [B] tjedan [C].S]. and Serbia generally work in two shifts. ☞ Replace ujutro with popòdne. Croatian 1. dugo pìsmo. Ìdućeg vìkenda hòću ìći u Lòndon. Idem do strica! Nema me do 9 sàti navečer! Idemo zajedno u grad. kolìko ih onda ìmaš? 1.B4 Bosnian 1. ali moraš da dođeš do 8:00. Serbian 1.C. Nè tiče me se što radiš kod strica. ☞ Replace the numbers 10 and 6 with others. ☞ Redo B6 to read as if there are two parents speaking instead of one.S]. 2.S]. Ѝдућег вѝкенда хо̀ћу да идем у Ло̀ндон. dàidžinica [B] ujna [B. Croatia. Idem do àmidže! Nema me do 9 sàti naveče! Idemo zajedno ù grad. ☞ Replace grad with: bioskop [S] kìno [B. and replace slatki sok with: dobro pìtanje. and afternoon classes the next. vàžna stvar.

Zašto ide broj 1 u banku i kàko? b. zašto ne žèle? c. òdakle or zašto. U kolìko sàti dòlazi broj 1 na rùčak i zašto? a. zašto žèl e? Ako ne žèle.S] Kuda idu mačke i zašto? [C] Kamo idu mačke i zašto? b. Zar mačke jedu kruške? c. which make reference to the dialogues in 5A1. 5A3 and 5A4: A1. 5A2. safes and cylinders Founded in 1970 73 Peta lekcija Lesson Five . [B. zašto žèle? Ako ne žèle.C] Zašto òni nè mogu biti vàni do dvànaest sàti? c. to ask another student in class. [B.C] U kolìko sàti idu broj 1 i broj 2 u kìno? [S] U kolìko sàti idu broj 1 i broj 2 u bioskop? b. [S] Zašto òni nè mogu biti napolju do dvànaest sàti? ☞ Prepare two questions of your own.S] Šta on radi i zašto? [C] Što on radi i zašto? A3 A4 a. kolìko. [B. [B. a. Lock & Key Production and sale of secure locks. [B. [S] Da li žèle nešto da pòjedu i pòpiju posle bioskopa? Ako žèle. majčin ili òčev brat? b. majčin ili òčev brat? [C] Tko dòlazi na kolodvor.S] Ko dòlazi na stànicu.C] Žèle li nešto pòjesti i pòpiti poslije kìna? Ako žèle. [B. zašto ne žèle? b.B7 Answer the following questions. Use the question words zar. Kolìko krušaka ùzima svaka mačka? A2 a. based on the dialogues in the A sections.

U (srijèda) Màra nosi (ptica) (plava bòja) u (škola). carry (I) recess. Màra ide svaki dan u (škola). Màra ìma i (jèdna šàrena zmìja). ni zmìja.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Mala Mara i njene životinje čuti.. Niko nè igra lopte. zvìždim živòtinja to sing (I) song to sing (I) bird (adj) bird (adj) class. ptičije.. Òna niti igra lopte. rest period song pevati.S] ptičji. Which are the words that might help you decide? Try to make this decision on your own before looking at the answer at the bottom of p. Òna je đak pr̀vog ràzreda. ☞ Write this story out. U (pètak) Màra ništa nè vodi niti šta nosi u (škola). ☞ Try to figure out whether this story is written in Bosnian. Svi to rade svaki put kad òna pjeva. ptičija [B. Sve njene živòtinje su kod kuće.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. ni drugi đàci. Mačka gleda (ùčitelj). U (ponèdjeljak) vodi (žuti pas) u (škola). Mara i Žućko često ìgraju lopte zajedno. Màra ìma i (ptica) (plava bòja). ptičje. vodim za vrème za vrijème zvìždati. Njen pas se zòve “Žućko. i ùčitelj gleda (mačka). Then list all the words which prove this to be the right answer. U (četvr̀tak) Màra nosi (zmìja) u (škola). Niko nè zna šta da radi. Niko to nè voli – ni ùčitelj. Màrina ptica vrlo lijepo pjeva kad je Màra kod (kuća). Šàrena zmìja je tànka i duga. Za vrijème (òd mor) svi đàci ìgraju lopte zajedno. pevam pjesma pjevati. igram kod kuće lopta najbolje najzad nè voli da čuje niti niti . ali mogu da zvìžde uz (ptičja pjesma). lead (I) during during to whistle (I) animal Mala Màra ìma (veliki žuti pas). Òna to nè voli. Ni mačka ni ùčitelj to nè vole. Nè mogu da pjevaju kao ptica. Serbian or Croatian. niti nòsiti. pjevam ptičiji.” Òna ìma i (mala mačka) (crna bòja). Ùčitelj kaže da je to najbolje. grade (year in school) school to take. U (ùtorak) Màra vodi (crna mačka) u (škola). ptičja [C] ràzred škola vòditi. niti pjeva. nosim òdmor pesma to hear (I/P) to play (I) at home ball the best finally won’t hear of it neither neither … nor to take. Ali Màra nè voli to da čuje. Mačka nè igra lopte. 74 Peta lekcija Lesson Five . 78. čujem ìgrati. Najzad. Màrin ùčitelj voli (Žućko). jer tàko lijepo pjeva. giving the words in parentheses the endings they require. Svi vole (ptica).

3. 6. or S: 1.C2 Provide opposites for the following words. and they are arriving at the station on Saturday at 10 o’clock. His maternal uncle’s wife and her maternal uncle’s wife are friends. 4. and seven pieces of cheese. 75 Peta lekcija Lesson Five . 7. and then he is not hungry. Alexander is hungry. three apples. 5. Students watch professors and teachers every day. I have ten colorful cats. Two happy (female) students see six sad (male) students. he eats ten oranges. C. we go to a cafe. Bosnian and Croatian adjectives zao lak [lahak] dosadan dug mali topao crn rùžan dèbeo nizak ozbiljan Serbian adjectives зао лак досадан дуг мали топао црн ру̀жан дѐбеo низак озбиљан Bosnian and Croatian adverbs mnogo dalèko pronouns neko or netko nešto Serbian adverbs много далѐко pronouns неко нешто C3 Translate into B. They go to the theater. First. Three heavy dictionaries and three light books are near the window. five figs. Next week I am going to South America! 8. 9. 2. There are no fat birds.

vidjeti vòleti.conjugation kàzati teći moći ìći dòći čuti piti jesti zvati se ùzeti poznàvati ка̀зати тећи моћи ѝћи до̀ћи чути пити јести звати се у̀зети позна̀вати -i. hteti бити хтети. xтјети C5 Životinje Connect word to animal: pas màjmun mačka mèdved. vòljeti во̀дити но̀сити до̀лазити мо̀лити тра̀жити ра̀дити мислити жѐлети. For each infinitive. во̀љети special conjugation biti htjeti.C4 Here are verbs from the first five lessons. видјети во̀лети.conjugation ìgrati pevati pjevati pìtati gledati ìmati odgovàrati stvàrati ѝграти певати пѝтати гледати ѝмати одгова̀рати ства̀р ати -e. -a.conjugation vòditi nòsiti dòlaziti mòliti tràžiti ràditi misliti žèleti. žèljeti videti. and the 1st person singular (ja) and 3rd person plural (òni) forms. provide its English meaning. жѐљети видети. mèdvjed zmìja ptica l g d y k h 76 Peta lekcija Lesson Five .

.. 77 Peta lekcija Lesson Five . . све су Ма̀р ине живо̀тиње код куће. е........... 5A3. nè zna kolìko ìma đàka. птица нѐ пева ... б..... ...... . Column A Column B a.. mala Màra. b... Змѝје нѝсу зле ..... мала Ма̀р а.. нѐ зна колѝко ѝма ђа̀ка.. ali ako čak kao jer onda već a.. али aко чак као јер онда већ C7 List the time-related expressions found in the dialogues in 5A2.. sve su Màrine živòtinje kod kuće..... ...... ptica nè pjeva .... Ма̀ра води пса Жућка у школу.. су живо̀т иње..  Answer to the question on p. Ùčitelj ... Ùčitelj kaže da je najbolje u pètak . pas i đàci ìgraju lopte zajedno za vrijème òdmora....... У̀читељ .... Zmìje nìsu zle . птица ..C6 Place the word in column B into the sentence in column A where it belongs........ У̀читељ каже да је најбоље у пѐтак .... Мала Ма̀р а пева ....... Màra vodi psa Žućka u školu..... Example: The phrase u čètiri sata in 5A2 is an accusative expression of time. пас и ђа̀ци ѝграју лопте заједно за врѐме о̀дмора........ ptica .. d..... su živòtinje....... д... в. c....... Mala Màra pjeva . 75: The story is written in Serbian ijekavian...... 5A4 and 5C1 and then explain the grammar of each one. г..

[B. [B.C] Kàko se zòvu rijèke koje tèku kroz Sr̀biju? [S] Ка̀ко се зо̀ву рѐке ко̀је тѐку кроз Ср̀бију? 5.C. [B. 78 Peta lekcija Lesson Five . Geografska pitanja [B. [B. [B.C] Kàko se zòvu rijèke koje tèku kroz Crnu Goru? [S] Ка̀ко се зо̀вy рѐкe ко̀је тѐку кроз Црну Гору? 4. [B.C] Jèsu li Sr̀bija i Crna Gòra sada jèdna zèmlja ili dvije? [S] Да ли су Ср̀бија и Црна Го̀ра сада јѐдна зѐмља или две? 2.C] Kòje su zèmlje oko Crne Gòre? [S] Ко̀је су зѐмље око Црне Го̀ре? 6. 341).C] Kòje su zèmlje oko Sr̀bije? [S] Ко̀је су зѐмље око Ср̀бије?  Priča: Albahari Read Part II of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p.C] Kòji su neki od srpskih i crnògorskih gradova? [S] Ко̀ји су неки од српских и црно̀горских градова? 3. 1.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY oko + Gen zèmlja around country For help in answering these questions consult the maps below and the map at the beginning of the book.

and in.S] vasìona [B. усред собе. 1. far from. stating what they are next to. 1. Croatian 1. А где се на̀лази сто у соби? 2. at to be located (I) sky planet planet floor premises. Gdje se nàlaze stol i stòlice? 2.S] vràta (pl form) zèmlja zgrada zvèzda zvijèzda 45. Na prvom spratu. 1.S] zèmlja. šesto. usred sobe. A gdje se nàlazi sto u sobi? 2. Сто је поред зида али далѐко од та̀бле.C. Sto stòji na pòdu. room. grad. Serbian 1. to orbit (I) the moon the moon in. on. ☞ First do this exercise using three sequences: 1) stòlica. 79 Šesta lekcija Lesson Six . area system room floor. vràta. 1.S] sùstav [C]. a stòlice su oko stòla. usred sobe.46 table the sun the solar system the solar system system universe sixth precise precise bag. 2) òlovka. stòla [B. nebo. A gdje se nàlazi stol u sobi? 2. točna [C] tòrba u + Loc usred + Gen vasìona [B. На првом спрату. and 3) plànet [C] planèta [B. tačna [B. šesta tačan. sistèma [B. U òvoj zgradi. on. 1. A gdje je ta soba? 2. stòla [C] sunce sunčev sìstem [B. a stòlice su oko stòla. pòda prostòrija sìstem. Kolìko je centimetara od stòla do tàble? 2. 1. soil building star star U ZGRADI Bosnian 1. svemir [B. 1. Где је тај спрат? 2. Stol stòji na pòdu. 1. U òvoj zgradi. at in the middle of universe door earth. tòrba. kružim mesec mjesec na + Loc nàlaziti se. stòjim sto sto. A gdje je ta soba? 2. Gdje se nàlaze sto i stòlice? 2. the place you live.” Then go on to locate objects and people in the room. story to circle. pròzor. planèta [C] planèta [B. Kolìko je centimetara od stòla do ploče? 2. А где је та соба? 2. Stol je pored zida ali dalèko od ploče. Колѝко је центиметара од сто̀ла до та̀бле? 2. sack in. For 3) you will need the phrase krùžiti oko “revolve around. Tačno sto dvàdeset centimetara. 1. а сто̀лице су око сто̀ла. 1. tačno. Gdje je taj kat? 2. near to.S] stàjati. zvèzda [E] zvijèzda [J].S] točan.C.S]. Točno sto dvàd eset centimetara. rečnik [E] rječnik [J]. nàlazim se nebo plànet. Сто сто̀ји на по̀ду. story to stand (I) hundred table stol.S] sunčev sùstav [C] sùstav [C] svemir [B. Na prvom katu. čaša.S] soba sprat [B. Sto je pored zida ali dalèko od tàble. dr̀žava. Где се на̀лазe сто и сто̀лице? 2. Тачно сто два̀десет центиметара.S] state twenty floor. 1. prostòrija.Šesta lekcija • Lesson Six A1 VOCABULARY dr̀žava dvàdeset kat [C] krùžiti. Gdje je taj sprat? 2. У о̀вој згради. sunčev sìstem [B. točno.C. 1.S] pod. sunce.S] šesti. and the universe.

na sùdu “in court. u-words škola smena [E] smjena [J] grad bioskop [S] kìno [B.C. but the ending -oj does not change form. Thus vràta su òtvorena means “the door is open. u sùdu “in the courthouse” vs. the meaning is location: “on. The identity of the case after these prepositions is critical to their meaning: if the accusative follows.S] trenùtak [B. adjective) are these endings: for instance. [66a] The forms moj. but with different meanings.” [67] Individual words keep their identity as “u-words” or “na-words” in either instance. [66b] masculine Nsg Lsg naš vè̀lik grad našem velikom gradu neuter naše dòbro sèlo našem dobrom sèlu feminine -a naša dòbra zèmlja našoj dobroj zèm lji feminine -cons naša fina ljùbav našoj finoj ljùbavi * Usage of the locative case * The locative case is used exclusively after prepositions.C. Adjective endings are -om for masculine and neuter. [67b] The chart below gives examples. [68] It is also used after na and u.What Americans would call the first floor is usually called the ground floor (prìzemlje) in BCS. but some phrases simply need to be learned as idioms. po and others. lecture concert island vacation lunch station picture north window sky svemir [B.S] òtok [B.S] slika sever [E] sjever [J] pròzor nebo university university dept. particularly of the way words with broadly similar meanings can differ as to the choice of u or na. but is used with singular meaning.C] dr̀žava kancelàrija [B.C] kàzalište [C] pòzorište [B.C] òdmor rùčak kolodvor [C] stànica [B. but if the locative follows. tvoj. while the second floor is the first floor in BCS. and -i for feminine nouns.S] kavàna [C] mòmenat [B. o.C. The ending -om appears as -em after “soft” consonants. including pri. svoj can keep or lose the syllable -je.” etc. and so on.” “in” or “at. Normally u-words are those which take “in” in English and na-words are those which take “on” or “at” in English.S] school shift. verb.S] ùred [B. * Irregular plurals * The word vràta is neuter plural.S] kafàna [B. the meaning is motion: “onto” or “into” [55a]. na sèlu “in the countryside”. Building Dubrovnik State Archive zGRAMMAR * Locative case * The endings of the locative singular [Lsg] are -u for masculine and neuter nouns. the Lsg of moj is either mom or mòjem.S] fakùltet predàvanje koncert ostrvo [B. as in u sèlu “in [a particular] village” vs. [75] 80 Šesta lekcija Lesson Six .S] vasìona [B. rotation city cinema country office theater coffeehouse moment na-words sveùčilište [C] univerzìtet [B. and -oj for feminine.S] universe In a few instances a word can be used with either u or na.” regardless of the fact that all the relevant words (subject.

ali u srpnju nema više predàvanja. Zaista kasno pòčinju i kasno završàvaju! 2. SVEUČILIŠTE [C] Croatian 1. 1. sèmestra siječanj.S] Bosnian 1. I kàk av je njihov žìvot po toj knjizi? 2. već samo pòlažu ìspite dok ih sve ne pòlože. 1. univerzitèta [B. Ljetni sèmestar pòčinje u februaru i zavr̀šava se u julu. wintry to mean (I) life UNIVERZITET [B. 1. već su samo ìspiti. ljetno. A od kàda do kàda traje škòlska godina? 2. 1.48 to take [exams] (I) to pass [exams] (P) lecture it’s a matter of Sarajevo (adj. 1.S] juli. ljetna mesec.) February year [for] a year exam January July late college summer (adj. a malo pismenih ìspita. Predàvanja se slušaju čètiri godine.S] kasan. zàgrebačka završàv ati se. zavr̀šavam se zimski. pòložim predàvanje radi se o + Loc sàrajevski. zimsko. O čèmu se radi u tvòjoj knjizi? 2. 1. a onda su stùdenti apsolventi godinu dàn a. pòčinjem 5th yr. A kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Zàgrebu? 2. A ljetni? 2. zàgrebačko. 1.S] godina godinu dàna ìspit januar [B. A kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Sàrajevu? 2. just to last. U knjizi piše da stùdenti ìmaju puno usmenih. O čèmu se radi u tvòjoj knjizi? 2. trajem univerzìtet. pismena po + Loc pòčinjati. Predàvanja se slušaju čètiri godine. a onda su stùdenti apsolventi godinu dàn a. Čìtala sam o stùdentskom živòtu na Sàr ajevskom univerzitètu. Apsolventi nè slušaju predàv anja. značim žìvot.S] pismeni.) semester January to attend. Gpl mesèci mjesec.S] usmen. sàr ajevska sèmestar. Zaista kasno pòčinju i kasno završàvaju! 2. Šta znači “apsolvent”? 2. kasna koledž letnji. Apsolventi nè slušaju predàv anja. srpnja [C] studìrati. Zimski sèmestar pòčinje tek u mjesecu òktobru i zavr̀šava se u januaru. jula [B. letnja listopad [C] ljetni.) month month about what’s it about? October written according to to begin (I) polàgati. Ljetni sèmestar pòčinje u vèljači i zavr̀šava se u srpnju. 81 Šesta lekcija Lesson Six . I kàk av je njihov žìvot po toj knjizi? 2. Gpl mjesèci o + Loc o čèmu se radi? òktobar.) October summer (adj. a malo pismenih ìspita. već samo pòlažu ìspite dok ih sve ne pòlože. òktobra [B. 1. 1. Čìtala sam o stùdentskom živòtu na Zàgrebačkom sveùčilištu. siječnja [C] slušati. usmena vèljača [C] zàgrebački. to endure (I) university oral February Zagreb (adj. pòlažem polòžiti. A od kàda do kàda traje škòlska godina? 2. zimska znàčiti. stùdiram sveùčilište [C] škòlska godina tek trajati. Jeste. 1. to listen (I) July to study (I) university school year only. pismeno.A2 VOCABULARY apsolvent beògradski februar [B. 1.) to end (I) winter (adj. U knjizi piše da stùdenti ìmaju puno usmenih. letnje. A ljetni? 2.). sàrajevsko. Što znači “apsolvent”? 2. student Belgrade (adj. slušam srpanj. ali u julu nema više predàvanja. živòta 47. 1. Jest. Zimski sèmestar pòčinje tek u mjesecu listopadu i zavr̀šava se u siječnju. kasno. već su samo ìspiti. usmeno.

već samo pòlažu ìspite dok ih sve ne pòlože. 1. Self-study learners: Note the names of the months. dèbela). The participle is called the L-participle because its characteristic marker is the consonant -l-. [69] The endings of this participle are like those of adjectives ending in -o (such as dèbeo. For verbs whose infinitives end in -iti or -ati. septembar.. O čèmu se radi u tvòjoj knjizi? 2. pròsinac. ☞ First rehearse this conversation and perform it. drop the -ti and add the L-participle endings directly. a onda su stùdenti apsolventi godinu dàna. 1. svibanj. U knjizi piše da stùdenti ìmaju puno usmenih. àpril.C]: Ordinal numbers. the use of prepositions. Zaista kasno pòčinju i kasno završàvaju! 2. and often used without the noun mesec [E] mjesec [J]. Šta znači “apsolvent”? 2. A od kàda do kàda traje škòlska godina? 2.. srpanj. Zimski sèmestar pòčinje tek u mesecu òktobru i zavr̀šava se u januaru. juli. ali u julu nema više predàvanja. vèljača. The auxiliary is identical to the present tense of biti. travanj. februar. dèbelo. Predàvanja se slušaju čètiri godine. 1. već su samo ìspiti. introduction * The past tense is composed of an auxiliary verb and a participle. In 1st and 2d person the ending depends on the gender of the person speaking (1st) or spoken to (2nd). [69] Here are the L-participles of biti and čìtati: 82 Šesta lekcija Lesson Six . [16c] The L-participle agrees with the subject in number and gender. I kàk av je njihov žìvot po toj knjizi? 2. àvgust. A letnji? 2. A kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Beògradu? 2. those that require the preposition u. òktobar nòvembar. maj. rujan. [124b] University in Belgrade Faculty of Philosopy University in Zagreb zGRAMMAR * Past tense. Apsolventi nè slušaju predàv anja. listopad. Alternate form [B. drugi mesec. Then redo the exchange so that it describes studying at an American university or college (koledž). 1. Čìtala sam o stùdentskom živòtu na Beògradskom univerzitètu. THE MONTHS [67d] B. Letnji sèmestar pòčinje u februaru i zavr̀šava se u julu. mart. juni.Serbian 1. and especially the words that require the preposition na vs. 1. kolovoz. òžujak. studeni. often given as Roman numerals. a malo pismenih ìspita.S: januar. lipanj. dècembar.). 1. (prvi mjesec. C: siječanj. Jeste.

third. for instance. however.” [70b] The particle se can be added to an active verb to make it intransitive and passive. continued * The locative form of tko / ko is kòm e. Some conjunctions. and there are certain minor changes in others.” [71] To speak of an event that began in the past but still goes on.” while the sentence predàvanja se slušaju is a passive sentence with the meaning “lectures are listened to.” [67d] Duration of time is expressed in the accusative without a preposition. a noun in the genitive specifying the unit of time usually follows. have different meanings depending on the aspect of the following verb. continued * Verbs used in the present tense are usually imperfective.S] šta [B.) specify the place of something in a series. Ordinal numbers in BCS are adjectives. or -s. Below are the ordinals for 1 through 12. three. the sentence stùdenti slušaju predàvanja is an active sentence with the meaning “students listen to lectures.” etc. respectively. For example. Thus the BCS present tense in the sentence žì ve tu već godinu dàna corresponds to English present perfect continuous in the sentence “they have been living here for a year.) count something. 123b] 1st 2nd 3rd prvi drugi treći 4th 5th 6th čètvrti peti šesti 7th 8th 9th sedmi osmi dèveti 10th 11th 12th dèseti jedànaesti dvànaesti 83 Šesta lekcija Lesson Six . It is not usually possible to predict which nouns these are. mesec [E] mjesec [J] dàna means “for a month. while ordinal numbers (“first. -z. The name of the month can be used alone. -g or -h usually shift it to -c. one must learn this fact along with the meaning of the noun. whereas the sentence stùdenti pòlažu ìspite dok ih ne pòlože (perfective verb) means “students take exams UNTIL they pass them. like dok. Most are formed by adding the long-form adjective endings directly to the cardinal number.masculine singular plural bio bìli neuter bìlo bìla feminine bìla bìle masculine čìtao čìtali neuter čìtalo čìtala feminine čìtala čìtale * Verbal usage. or it can be followed by the noun mesec [E] mjesec [J] “month. [109. use the present tense and the adverb već (whose basic meaning is “already”). Thus. second.S] (Nsg / Lsg) (Nsg / Lsg) (Nsg / Lsg) tko [C] što [C] Acc kòga [ = Nom] ruka / rùci knjiga / knjizi svrha / svrsi Gen kòga čèga Amèrika / Amèrici snàga / snàzi [but] Bòsanka / Bòsanki pàpiga / pàpigi epòha / epòhi Loc kòme čèmu * Time expressions * The preposition u plus the name of a month locates an event in that month. and that of što / šta is čèmu. before the Lsg ending -i.” etc.” [74] * Forms of the locative case. [66a] stem in –k stem in -g stem in -h Nom ko [B.” [106a] * Ordinal numbers * Cardinal numbers (“one. the sentence mi jedemo jabuke dok ti nè jedeš ništa (imperfective verb) means “we’re eating apples WHILE you’re not eating anything”.” If the unit is a single one. for instance godinu dàna “for a year” or sat vremena “for an hour. in the masculine nominative singular form. two. The words for “first” and “second” are different. Some nouns do not make the shift. but perfective verbs can be used after conjunctions. [66c] Feminine nouns in -a whose stem ends in -k.

Pòzdravljam ga i ja! Zanìmljivo! Upravo sam stavila slike Crne Gòr e u pìs mo sèstri. Šta radiš? Kòme pišeš? 2. 2. Šta ti je bìlo jùče? 2. Пишем свом старом пријатељу. majka. Što radiš? Kòme pišeš? 2. Sjèdim sàma òvdje već sat vremena i pišem svòjoj sèstri. 2. 2. Kàko ti je sad? 2. Pòzdravljam ga i ja! Zanìmljivo! Upravo sam stavila slike Crne Gòr e u pìs mo sèstri. 1. Baš mi je drago! A o čèmu mu pišeš? 1. Pišem svòjem starom prijatelju. 2. Šaljem mu pozdrave i pišem mu o sèbi i o Bosni. Kosovo. I ja sjèdim sam i pišem nekome pìsmo. sada sam. Ка̀ко ти је сад? 2.A3 VOCABULARY baš mi je drago! bolje jùče [B. by oneself [for] an hour to be sitting (I) sjèd iti. Croatian 1. Шта ти је бѝло ју̀че? 2. Шта радиш? Ко̀ме пишеш? 2. Šaljem mu pozdrave i pišem mu o sèbi i o Hr̀vatskoj. stavim strog. 2. òtac. A ti. staro. šaljem slika star. Nеšto mi nìje bìlo dobro. Bolje mi je. Sr̀b ija. Bolje mi je. Sjèdim sàma òvdje već sat vremena i pišem svòjoj sèstri. Боље ми је. Баш ми је драго! А о чѐму му пишеш? 1. Hr̀vatska. što radiš? 1. 1. По̀здрављам га и ја! Занѝмљиво! Управо сам ставила слике Црнe Го̀рe у пѝсмо сѐстри. шта радиш? 1. stara staviti. Kòme ti pišeš? 1. sàma sat vremena sèdeti. ☞ Replace: Nеšto mi nìje bìlo dobro with Bìlo mi je slabo or Bìlo mi je loše or Bìlo mi je grozno. 1. stroga profesòrica [B. Kòme ti pišeš? 1. Нешто ми нѝје бѝло добро. ☞ Replace: sèstra with brat. Kàko ti je sad? 2. Južna Amèrika. sèdim I am truly delighted! better yesterday yesterday greeting to greet (I) now on one’s own. weakly to send (I) photo. stroga upravo već 49. picture old to put (P) strict just. Repùblika Srpska. replace stari prìjatelj with dragi profesor. 2. Vòjvodina. A ti. strogo. 1. 1.C] pròfesorka [S]. pòzdravljam sad. Nešto mi nìje bìlo dobro. Pišem svom starom prijatelju. Serbian 1. Сѐдим са̀мa о̀вде већ сат времена и пишем сво̀јој сѐстри. Baš mi je drago! A o čèmu mu pišeš? 1. 2. Ко̀ме ти пишеш? 1.S] jùčer [C] pozdrav pozdràvljati. sjèdim slabo slati. and replace Crna Gòra with the names of other places. right now already KAKO TI JE? Bosnian 1. А ти. 84 Šesta lekcija Lesson Six . sàmo. И ја сѐдим сам и пишем некоме пѝсмо. such as Bosna i Hèrcegovina. 2. Što ti je bìlo jùčer? 2. 2.50 to be sitting (I) poorly. Шаљем му поздраве и пишем му о сѐби и о Ср̀бији. šta radiš? 1. 1. I ja sjèdim sam i pišem nekome pìsmo.

/ neut.Pictures of Montenegro: Boka Kotorska The Montenegrin coast near Boka Kotorska zGRAMMAR * Dative case * The forms of the dative singular [Dsg] are exactly the same as those of the locative singular. In the past tense the verb is always neuter. as in bolje mi je “I’m better. [98] FULL FORMS Nom 1st sg 2nd sg reflexive 3rd sg masc / neut 3rd sg fem CLITIC FORMS [Nom] 1st sg 2nd sg 3rd sg masc. including the fact of consonant shifts in stems ending in -k.” [73g] The state is always expressed as an adverb.” [73a] Another is to speak of states or feelings. and the verb is always 3rd singular. One is indirect object. but BCS identifies this person in the dative case. 3rd sg fem ja ti on / òno òna SINGULAR Gen Dat-Loc mene tebe sebe njega nje meni tebi sebi njemu njoj PLURAL Gen Dat-Loc nas vas njih njih PLURAL Gen nas vas ih ih nama vama njima njima Nom mi vi òni / òna òne SINGULAR Gen Dat me te ga je mi ti mu joj [Nom] Dat nam vam im im 85 Šesta lekcija Lesson Six .” [104e] * Dative and locative personal pronouns * There are full (long form) pronouns for both dative and locative case meanings.” Only the dative case has clitic (short form) pronouns. English identifies the person experiencing these as the subject. -g or -h. [66e] “Reflexive” clitic forms will be learned later. [66d] These full forms include a “reflexive” form. as in pišem pìsmo sèstri “I am writing a letter to my sister.” or dosadno mu je “he’s bored. as in bìlo im je dosadno “they were bored. which means “oneself. [66a] The dative case has many different uses.

1. ali čìni mi se da se meso nè mora jesti.C] kuvati. Svìđaju li ti se više slàtka ili slana jela? Mòja mama òdlično kuha sve vr̀ste hràne.* Word order * Clitics must occur in a strict order.[aux] . 86 Šesta lekcija Lesson Six . sàma * Used as a pronoun.[dat] .” Used as an adjective. Svìđaju li ti se više slàtka ili slana jela? Mòja mama òdlično kuha sve vr̀ste hràne. * The form sam. Svìđaju mi se mnoga jela. čìni se govòriti.C] svaki svaki dan svìđati se. ljùto.” Note that the pronoun is distinguished from the clitic form sam “[I] am” or the adverb samo “only” by its long root vowel. Meni se više svìđaju slàtka jela. Izvìnite. the word sam means “by oneself. namely: LI .C] sùsjeda [B.[acc/gen] . ljùta meso it seems to me to seem (I) to speak (I) food Japan dish [of food] menu sour neighbor (m) neighbor (f) to cook (I) to cook (I) hot. Òprostite. ☞ Do the exercise again.JE. stavljam sùsjed [B.SE . ljuti. 1. šta ti je bì lo? “what was the matter with you?” (in which [dat] precedes JE). alone. ali nè volim meso. ☞ Replace mama with sùsjed [B. Voliš li meso? 2. Òna uvijek gòvori da se meso mora svaki dan stavljati na jèlovnik! 2. Meni se više svìđaju slàtka jela.C] kòmšija [B. and nè tiče ga se “it doesn’t concern him” (in which [gen] precedes SE). Mama mi je iz Argentìne. Croatian 1. gòvorim hràna Jàpan. Meni se više svìđaju slàtka jela. mnoga riba slan. 2. Voliš li meso? 2. samo. 1. slani with kiseli.S] kòmšinica [B.S] Bosnian 1. Replace meso with riba. ali nè volim meso. ali nè volim meso. 2. 2. [64. The capitalized words refer to actual clitics (JE is 3rd singular). mnogo.S] or sùsjeda [B. 76] Examples showing this rule are dajem mu ga “I give it to him” (in which [dat] precedes [gen]). kuvam [S] ljut. kuham [B. Mama mi je iz Argentìne. and Argentìna with Jàpan.C] kòmšinica [B. Svìđaju mi se mnoga jela. kiselo. slano. Svìđaju mi se mnoga jela. and replace slatki. 1. slana stavljati.S] kuhati. sviđam se + Dat sviđa mi se [to] uvek uvijek vr̀sta many fish salty to put (I) neighbor (m) neighbor (f) every every day to appeal to (I) I like [that] always always type 51. ali čìni mi se da se meso nè mora jesti. [72c] A4 VOCABULARY čìni mi se čìniti se. this time using plural pronouns instead of ti and ja. it emphasizes the identity of something or someone. ali čìni mi se da se meso nè mora jesti. spicy meat mnogi. ŠTO TI SE SVIĐA? [C] Serbian 1.S]. as in na samome danu “on the very day. Òna uvijek gòvori da se meso mora svaki dan stavljati na jèlovnik! 2. kisela kòmšija [B. Mama mi je iz Argentìne.52 ŠTA TI SE SVIĐA? [B. Da li ti se više svìđaju slàtka ili slana jela? Mòja mama òdlično kuva sve vr̀ste hràne. 1. Òna uvek gòvori da se meso mora svaki dan stavljati na jèlovnik! 2. 1. Izvìnite. Japàna jelo jèlovnik kiseo. and those in brackets refer to grammatical categories ([aux] means all clitic forms of biti except je). Da li voliš meso? 2.

continues to be a matter of discussion. Croatian. 296. by contrast. [73e] The state of Montenegro proclaimed its independence in 2006. the movement to create a separate language can be dated only as far back as 1993. The grammar of these verbs differs sharply from English “like” in that the person or thing which is liked appears as the subject of the sentence. [C] and [S] as a fourth linguistic standard. 239. [73d] * Other uses of the dative * Some verbs take what looks like a direct object in the dative case. “my brother” can be said either as brat mi or moj brat. Furthermore. and is used when the idea of possession has already been mentioned. Montenegro. and the person who does the liking appears in the dative case. Grill. 96. does not represent a fourth separate religion but rather shares this part of its cultural history with Serbia. both these processes rest upon a linguistic awareness with historical roots going back at least several generations. Although one can speak of a distinct Montenegrin cultural identity. however. Thus. 85. and Serbian) makes reference to a cultural history associated with a distinctly separate religion. it is too early to speak in systematic terms of a Montenegrin language. “I like her” in BCS is òna mi se sviđa (literally. the object of odgovàrati “answer” (and of certain other verbs) must be in the dative case. Prepared Food Always fresh meat zGRAMMAR * The words “like” and “love” * The verb vòleti [E] vòljeti [J] carries the basic meaning “love. the issue of whether the language of Montenegro should be Serbian or Montenegrin. The establishment of a standard language requires both a lengthy process of codification decisions and a period during which the codification choices are validated by the community which they represent. and in early 2008 the government set up a council to codify this language. In the case of Montenegrin. A la carte. Also of relevance is the fact that each of the three existing standards (Bosnian. Montenegrin culture is represented at several points in the book (see pp. The idea “like” in the sense “take a liking to” is expressed by the verbs svìđati se and dòpadati se. For all these reasons no attempt is made here to present [M] alongside [B].Roasts.” It also means both “love and “like” when used before an infinitive. and the actual form the latter should take if and when it is accepted fully by the Montenegrin community. For instance. 292-296) and the linguistic traits of Montenegrin are discussed in more detail on p. The Montenegrin constitution adopted in late 2007 proclaimed the official language to be Montenegrin. Despite these official acts. 87 Šesta lekcija Lesson Six . The first is somewhat more informal. For example. “she is pleasing to me”). [73b] Short form dative pronouns also can be used to indicate possession. and is used when the state of “liking” is an enduring one.

. ☞ Replace pìsati pìsmo with čìtati knjigu. jùčer .. .. ..... Bosnian and Serbian 1..C] sprat [B... 4................. Где је сто? Сто је у ... Knjiga je na stòlu.. Croatian 1...... B2 Fill in the blanks with the correct past tense forms of the verbs in parentheses.. etc.. O čèmu .... 1. .... Što ...... 2.... etc.. Jùče . 3... ..... . 88 Šesta lekcija Lesson Six ... 5.. gledati film.. o tebi i sebi.. Gdje je stol?.. Keep a list for yourself of the nouns you encounter which are used with na..... Gdje je soba? Soba je u . . 2........ 3... ... (pìsati)? 2.... (u) zid... ... 1. 2....... (pìsati) pìs mo..... Knjiga je na stòlu..... . . etc.. sunce and other topics of your choice.. Pay attention to the choice of prepositions! Example: [B] Gdje je knjiga? Knjiga je (na) ...... Gdje je zgrada? Zgrada je na .......... (u) tòrba... A gdje je grad? Grad je u .. ... (u) zgrada..... Jùčer ... ... Где је соба? Соба је у . . o tebi i sebi.... 4... Gdje je stol? Stol je u ... Gdje je fakùltet? Fakùltet je u .......... Gdje je soba? Soba je u .... Replace tebi i sebi with mesec [E] mjesec [J].... (pìsati)? 2... [C] Gdje je knjiga? Knjiga je (na) ... nebo.... ☞ For #5 enter the name of the state you live in.. Gdje je sto? Sto je u .... ... А где је град? Град је у .. [S] Gde je knjiga? Knjiga je (na) . Replace this sequence with: 1) reč [E] riječ [J]...... . (na) kat [B... . (ràditi)? 2. ... .... Gde je sto?. Serbian 1.. 5...... 2) vràta. A gdje je grad? Grad je u . O čèmu .........S].. jùče ....... Croatian 1. Šta . . . Gdje je zgrada? Zgrada je na . Где је факу̀лтет? Факу̀лтет је у ... Gdje je sto?. ........ Bosnian 1. (u) knjiga.... ... 3...... ....oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Fill in each blank with the locative form of the word found in the immediately following sentence. (ràditi)? 2..... 4.. . (na) pàpir. . . Где је зграда? Зграда је на . Knjiga je na stòlu....... (pìsati) pìsmo. 5....... (u) àu to.. Gdje je fakùltet? Fakùltet je u ..

(u) àuto. pres. and the 3rd person past tense forms for masculine singular. 89 Šesta lekcija Lesson Six .sg.past neut. neuter and masculine plural). Stavljam je na rječnik.past masc. 2. ☞ Replace this sequence with: 1) reč [E] riječ [J]. (u) zid. Evo čaše. masc. (u) (u) knjiga. Сада је на речнику. Serbian 1.past biti čekati čìtati dòlaziti gledati kùpiti kupòvati krùžiti misliti mòliti odgovàrati pìsati ràditi slati spàvati staviti stavljati znati B4 Bosnian and Croatian 1.B3 Give the forms requested of these verbs (1st singular present. 2) vràta.S]. 1st sg. (na) kat [B. 1. 1. 2. Стављам је на речник.sg. Sada je na rječniku. Na stòlu je.past fem. На сто̀лу је. (na) pàpir.C] sprat [B. (u) tòrba. feminine singular. Ево чаше.

Dàn as mu je teško. ☞ Replace Hrvàtica with Bòsanka. Чѝја ти се хра̀на свиђа? 4. Zašto? 2. Mòja mama je iz Argentìne. Kòje ti se živòtinje svìđaju? 5. Kòja ti se jela ne svìđaju? 3. Crnogòrac. Kàko je Elvisu dàn as? 2. A tata mi je Ènglez. Then compose answers to these questions. Kòja ti se jela svìđaju? 2. Crnògorka. 6th of August Street 90 Šesta lekcija Lesson Six . Ènglez with Amerikànac. Zàto što dàn as ìma usmeni ìspit. Zna li sve? 2. Čìja ti se hràna sviđa? 4. Srpkinja. Argentìna with Bugarska. Also use Bosàn ac. Òdakle je tvòja mama? 2. Kàko je Elvisu dàn as? 2. or to the glossary. Ка̀кве ти се о̀ловке свѝђају? ☞ Ask each other these questions and refer to the dialogue in A4. 1. 1. vam. Self-study learners: Replace ti in the above questions with mu. 1. Srbin. Ко̀ја ти се јела не свѝђају? 3. Zàto što dàn as ìma usmeni ìspit. B7 Bosnian. Mama mi je Hrvàtica. Ко̀је ти се живо̀тиње свѝђају? 5. Switch tata and mama. Čìni mu se da ništa nè zna! Croatian 1. Zašto? 2. im. Croatian and Serbian 1. Mađarska. paying particular attention to the grammatical requirements of the verb svìđati se. 1. Hr̀vat. then with the pair Elvis i Àmila. B6 1. Dàn as mu je teško. Grčka. joj. Čìni mu se da ništa nè zna! ☞ Replace: Elvis first with Àmila.B5 Bosnian and Serbian 1. for vocabulary. nam. Ко̀ја ти се јела свѝђају? 2. Da li sve zna? 2. Kàkve ti se òlovke svìđaju? 1.

(Dànijelovu)........ a Svètlana čìta . Dànilo ne žèli da čìta ... choosing both the appropriate form and providing it with the right endings.... (Àmilinu) knjigu. (Elvisovu). (Àmilinu) knjigu. a Marta čìta .... Oba druga gledaju zidove...... Oba prijatelja gledaju zidove.. Elvis ne žèli čìtati ... već .... (Svètlaninu) knjigu. već .. Croatian Dànijel i Marta čìtaju knjige u školi. njihov...... Tu su i njihovi prijatelji Zlata i Sead..S] njèzin [C]... njen [B.. Serbian Dànilo i Svètlana čìtaju knjige u školi......✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. a ne .... Elvis čìta .... (Dànijelovu) knjigu.... i čekaju Dànila i Svètlanu... a ne žèle čìtati ..... (Dànilovu) knjigu..... (Martinu) knjigu.. i čekaju Elvisa i Àmilu.. Òni nèmaju .. Bosnian Elvis i Àmila čìtaju knjige u školi.. Dànijel čìta .. (Dànijelovu) knjigu.. Oba prijatelja gledaju zidove.. (ni Brankine ni Alèksàndrove) knjige... već ... Tu su njihovi prijatelji Tìjana i Hr̀voje.. Òni nèmaju . a ne .. Dànilo čìta .. pròzore.. (ni Dànilove ni Svètlanine) knjige.. a Àmila čìta . (Elvisovu) knjigu... a ne žèle čìtati .... (Dànilovu).. (Martinu)... (Dànilovu) knjigu. pròzore...... (ni Tìjanine ni Hr̀vojeve) knjige.. (ni Zlatine ni Seadove) knjige.... (ni Elvisove ni Àmiline) knjige.. Òna žèli čìtati ... i čekaju Dànijela i Martu........... Dànijel ne žèli čìtati ... a ne žèle da čìtaju ............ njègov. a ne . (Svètlaninu).....C] DOMAĆI ZADATAK [S] Replace the word in parentheses with svoj. (Àmilinu)... Òna žèli čìtati .... pròzore. Tu su i njihovi drugovi Branka i Aleksàndar........... (Svètlaninu) knjigu. (Martinu) knjigu........ 91 Šesta lekcija Lesson Six ............ Òni nèmaju ... sto i tàblu u ràzredu... stol i ploču u ràzredu... (ni Dànijelove ni Martine) knjige.. sto i tàblu u ràzredu. Òna žèli čìtati ... (Elvisovu) knjigu....

Šta rade stùdenti kàda su apsolventi? 6. [S] Већ месец да̀на . Ка̀да се завр̀ш ава летњи сѐместар? 5.. [B.. zajedno na fakultètu svakog četvr̀t ka. заједно на факултѐту сваког четвр̀т ка.. [S] О̀ни . ([mi] gledati / [ми] гледати) 92 Šesta lekcija Lesson Six .... Kàkve ìspite ìmaju stùdenti na Zàgrebačkom sveùčilištu? 2... Ка̀да по̀ч иње зимски сѐместар? 4. Kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Zàg rebu? 3. Колѝко месѐци траје шко̀лска година? C3 Hrana Connect the word to the food it represents: v e s t e zj zjl u hljeb kruh hleb meso riba jabuka nàrandža nàranča pomòrandža sir pecivo kruška čaj mlijèko mlèko slàtkiš C4 Insert the verb given in parentheses below the line in its appropriate present-tense form.... filmove svaki dan. Колѝко година о̀бично студѝрају сту̀денти у Бео̀граду? 3. Ка̀кве ѝспите ѝмају сту̀денти на Бео̀градском универзитѐту? 2... Kàd a pòčinje zimski sèmestar? 4..... Шта раде сту̀денти ка̀да су апсолвенти? 6. (ràditi / ра̀дити) 2. Kàkve ìspite ìmaju stùdenti na Sàrajevskom univerzitètu? 2. филмове сваки дан. Kolìko mjesèci traje škòlska godina? Croatian 1.. Što rade stùdenti kàda su apsolventi? 6. [B. Kàd a pòčinje zimski sèmestar? 4. 1..... Kàd a se zavr̀š ava ljetni sèmestar? 5.C] Òni ..... Kolìko godina òbično studìraju stùdenti u Sàrajevu? 3. Kolìko mjesèci traje škòlska godina? Serbian 1...C] Već mjesec dàn a . Kàd a se zavr̀š ava ljetni sèmestar? 5.C2 Ask each other these questions: Bosnian 1.

... [C] Mi ...... да мисле на нас....C] Stùdent ........ Ti ... а о̀ни . 93 Šesta lekcija Lesson Six .. а о̀ни .. [B.. and then translate the following sentence or sentences into B... His father is from Montenegro... помо̀ранџе... dok vi nè . [S] Ро̀дитељи ..C] Prijatèljice . Дрѝна и Дра̀ва ..C] Sèstra joj je iz Kalifòrnije. c.. (mòći / мо̀ћи) (mòći / мо̀ћи) 10. речник свомe пријатељу... [B] Mi . [S] Рѐке Са̀ва. a.... C. [B.. 2.. (kupòvati / купо̀вати) 8.. .. .................. ? То нѝје добро......C] Nema mačaka u òvoj kući..... [C] Vi nam .C] Na usmenom ìspitu profesori ..... jabuke....... ali rijèka Bosna ne ...... b... [B. [S] Друга̀р ице . There are no animals in this city...... . Дунав....C] Rijèke Sàva... dok vi nè . There is no water in this cup.. [B..... [S] Ви нам . идућe нѐдеље... [B. b.......... [B.... C5 Translate sentence (a) of each set into English..... ništa. (jesti / jести) (jesti / jести) (jesti / jести) 7. nàranče. [S] На усменом ѝспиту професори . idućeg tjedna. or S. a òni ...... [B] Vi nam ...... ништа.. [S] Сѐстра јој је из Калифо̀рније... јабуке.. Ja ne .. уз (teći / тећи) (teći / тећи) гра̀ницу... Ти нѐ . jabuke. misliti na nas....C] Ròditelji . (vòljeti / во̀лети) 6... некога по граду....... Ja не ... uz grànicu.. (dòlaziti / до̀лазити) 4... rječnik svòjem prijatelju. ! (mòrati / мо̀рати) Ti nè ............ [B... using the first as a model: 1. Ти . Drìna i Dràva ... .. [B.... ništa........... ! b... ! (mòći / мо̀ћи) b... а ми .. (tràžiti / тра̀жити) 5. a mi . [S] Сту̀дент .. a òni .. a... iduće sèdmice.. . a òni . (pìtati / пѝтати) (odgovàrati / одгова̀р ати) 9....3....... [S] Ми ...... ? To nìje dobro......... док ви нѐ . Dunav. уз гра̀нице.... c..... Our brother is from Hungary... [S] Нема мачака у о̀вој кући... али рѐка Босна не .. nekoga po gradu.... .C] a... ! [S] a..... uz grànice...... nàrandže..

pored stòla. The money is in the bag. He asks her. but the little yellow dog is next to the black cat. [B. fakùltet je na planètu Zèmlji. [B. 94 Šesta lekcija Lesson Six . Danilo feels well.C] Mìrjani je teško. dalèko od vràta. a. а Сунце је усред свемира. Are you from New Orleans? c. fakùltet je na planèti Zèmlji. we answer them. a òni nam odgovàraju.3. 4. c. [S] Просто̀р ија је у згради. а о̀ни нам одгoва̀р ају. b. 5. He is putting pencils into the bag. This is a fish from the Adriatic Sea. [B. [B. [B. the blue bird is in the schoolroom. [B] Tàbla je na zidu. [B. the university is in the city. c.C] Profesori slušaju stùdente i stùdenti slušaju profesore. b. [S] Да̀нас морам да идем са о̀вог полуо̀стрва на о̀но. факу̀лтет је на планèти Зѐмљи. планѐтa Зѐмља кружи око Сунца. planèta Zèmlja kruži oko Sunca. I am from New York. a. 7.C] Kolìko si sàti putòvala od Parìza do Londòna? [S] Колѝко си са̀ти путо̀вала од Парѝзa до Лондо̀на? b. 9. [S] О̀ни стављају пѝсмо у то̀рбу. The pencils are in the bag. Zlatan feels cold. How do they go from the Moon to the Sun? c.C] Mi ih pitamo. He takes the pencil from the table. by the blackboard.C] Dànas moram ìći s òvog poluòtoka na òn aj. a.C] Idem iz jèdne zgrade u drugu. b. c. The window is on the wall. Pìsmo je u tòrbi. 6. [B. This is a letter from your friend from France. далѐко од вра̀та. sisters listen to aunts. We are putting money into the bag. поред сто̀лa.C] Òni stavljaju pìsmo u tòrbu. a Sunce je usred svemira. the city is in the state. The table is in the room. zgrada je na fakultètu. They ask us. dalèko od vràta. she answers him. far from the table. and elementary-school teachers listen to pupils. Pupils listen to elementary-school teachers. b. Aunts listen to sisters. the room is at the university. зграда је на факултѐту. c. zgrada je na fakultètu. 10. [S] Идем из јѐдне зграде у другу. [S] Ми их питамо. [S] Мѝрјани је тешко. c. a. 8. Пѝсмо је у то̀рби. b. [C] Prostòrija je u zgradi. The many-colored snake is at home. [C] Ploča je na zidu.a. [S] Професори слушају сту̀денте и сту̀денти слушају професоре. a. a.a. b. [B] Prostòrija je u zgradi. 11. b. plànet Zèmlja kruži oko Sunca. b. This is a French-English dictionary [literally: a dictionary from French into English]. pored stòla. a Sunce je usred svemira. a. c. [S] Та̀блa је на зиду.

(pas) i ....... 1. 10. ali ne i .. Ako je i ........ (svòja majka).. Kùpujem knjigu .... 8. Profesor mnogo gòvori o . 3..... 3...........locative form of the word in parentheses. (plava rijèka). 2..... Čìtam knjigu o ....C] Voliš li predàvanja na fakultètu? [S] Da li voliš predàv anja na fakultètu? 2..... ali vi ih nè volite. . Example: Volim mèdvjede... idemo kući odmah. (matemàtika).. [B....... se ne svìđaju naša pìtanja.... (Ònaj grozni profesor) ... [E] Čìtam knjigu o . 5.. (svoj òtac). 4.. (Južna Amèrika). Màrin ùčitelj nè voli Màrine živòtinje u školi. making any other necessary changes............... and mark in each instance whether the meaning is dative or locative. Then write out the sentence in full...C6 Replace vòljeti in the following sentences by svìđ ati se.... 1.. (plava rèka).... a òna žìvi u ...... Volim velika vràta. Pišem pìsmo ... (Fràn cuska). Òni vole slàtka jela. becomes Mèdvjedi mi se svìđaju. Zar crna mačka voli šàrenu zmìju? 6.. (ti) slabo. . [J] 7. (škòlska soba). (Òn a žèna) nìje dànas dobro.... (màjmun).......... Meso se sviđa i ....... C7 Fill in the blanks below with the correct dative . 4. Vràt a se nàlaze na . 6. 95 Šesta lekcija Lesson Six ..... (mačka).. (on) i . Volim tvog psa i tvoj pas me voli.. (vìsoki zid) u .... On žìvi u .. 9. 5..

C] Kàko se zòve dio hr̀vatske obale od Rijèke do Zadra? [S] Ка̀ко се зо̀ве део хр̀ватске обале од Ријѐке до Задра? 5. In addition. since đ and dj are in fact distinct sounds. area peninsula poluòtok [B. slòvensko. Geografska pitanja [B. 96 Šesta lekcija Lesson Six . however. uz Dunav i srpsku grànicu? [S] Ко̀јe се по̀дручјe на̀лази на ѝстоку Хр̀ватске. 342).C] Kòji je poluòtok blizu Italije? [S] Ко̀јe je полуòстрвo близу Италије? 3.C] Kòja se pòdručja nàlaze na zapadu Hr̀vatske uz Jadransko more? [S] Ко̀јa се по̀дручја на̀лазе на западу Хр̀ватске уз Јадранско море? 2.S] east several coast. [B.S] slòvenski.C] Kòje se pòdručje nàlazi na ìstoku Hr̀vatske. shore region. уз Дунав и српску гра̀ницу? 4.S] Zemljopisna pitanja [C] VOCABULARY ìstok nekoliko obala pòdručje poluòstrvo [B.  Priča: Albahari Read Part III of the story “Osam malih priča o mòjoj žèn i” by David Albahari (p. it is now the norm to spell these ijekavian words with the letter đ.C] Kòje je pòdručje između Zàgreba i slòvenske grànice? [S] Ко̀јe je по̀дручјe између За̀греба и сло̀веначке гра̀нице? Serbian Хр̀ватска се не са̀стоји од више дѐлова као Ср̀бија (Ср̀бија и Во̀јводина). many B. [B.C. slòv enska [C] više zapad peninsula Slovenian Slovenian a lot [of] west Bosnian and Croatian Hr̀v atska se ne sàstoji od više djèlova kao Sr̀bija (Sr̀bija i Vòjvodina). It is common practice to use the sequence dj when the letter đ is not available in one’s word processing software. ili Bosna i Hèrcegovina (Federàcija i Repùblika Srpska). djèvojka or gdje) can only be spelled with dj. the use of đ is preferable. slòvenačka [B. [B. već ìma nekoliko pòdručja. whereas certain words can be spelled both ways (such as Mađarska or Madjarska). [B. and S ijekavian words (such as djèca. C. In general. In the developing Montenegrin standard. [B.C] slòvenački. Note that Mađarska is spelled Madjarska on the map above. или Босна и Хѐр цеговина (Федера̀ција и Репу̀блика Српска). slòvenačko. 1. however. већ ѝма неколико по̀дручја.

S] pùter [B. dòručkujem džem išta.Sedma lekcija • Lesson Seven A1 briga budi bez brige često dòručak. 2. ičega jàje.S] pònekad pùter [B. sedma sprèmati. 1.C. 1. 2. Uvijek pijem kàvu s tòplim mlijèkom. velika kàjgana.S]. 1. Òbično jedem pahùljice. Òbično jedem pahùljice. Često dòručkujem crni hleb sa svežim sirom i zèlenom pàprikom. Nàravno da mògu. Zar ga nè piješ ni sa šèćerom ni sa mlèkom ni sa limunom!? Kàko možeš da piješ tàkav čaj? 2. sveže. Zar ga nè piješ ni sa šèćerom ni s mlijèkom ni s limunom!? Kàko možeš piti tàkav čaj? 2. màslac [B. a pònekad i kobàsicom. 97 Sedma lekcija Lesson Seven . paradajz [B. Ja pijem čaj bez ičega. A ti? 1. Šta jedeš za dòručak? Da li žèliš da jedeš sà mnom? Mògu nešto da spremim za tebe i za sebe. 2. Nàravno da mògu. tost. spremim svež. 2. Šta jedeš za dòručak? Žèliš li jesti sà mnom? Mògu nešto da spremim zà tebe i zà sebe. S mlijèkom i šèćerom. svježe. A što piješ? 1. 1. sedmo. a pònekad i kobàsicom. ukusni òmlet. ali nikada nè jedem pahùljice. ùkusna 53. A ti? 1. ali nikada nè jedem pahùljice. Uvek pijem kàfu sa tòplim mlèkom. Ja pijem čaj bez ičega. Òbično jedem pahùljice. Uvijek pijem kàfu s tòplim mlijèkom. Što jedeš za dòručak? Žèliš li jesti sà mnom? Mògu nešto sprèmiti za tebe i za sebe. 2. Nàravno da mògu. sveža svjež. 2. ùkusno. and the phrases slatki džem. Često dòručkujem crni kruh sa svježim sirom i zèlenom pàprikom. Zar ga nè piješ ni sa šèćerom ni sa mlijèkom ni sa limunom!? Kàko možeš piti tàkav čaj? 2. Budi bèz brige! ☞ Other breakfast foods: jà je na oko. A ti? 2.C.C. 1. S čim ih spremaš? 2. ali nikada nè jedem pahùljice. Budi bez brige! Serbian 1. Describe your own breakfast habits: what you usually eat and what you never eat. dòručka dòručkovati. A šta piješ? 1. jèdno jàje. S mlijèkom i šèćerom. a pònekad i kobàsicom. Sa mlèkom i šèćerom.S] rajčica [C]. jàjeta jàje na oko kàjgana kiselo mlèko kiselo mlijèko kobàsica limun màslac [B. Budi bèz brige! DORUČAK Croatian 1. kiselo mlèko [E] mlijèko [J]. A ti? 2. Sà čim ih spremaš? 2. 1. A ti? 2.C. Često dòručkujem crni hljeb sa svježim sirom i zèlenom pàprikom.S] med nàravno ni worry don’t worry often breakfast to eat breakfast (I/P) jam anything egg egg sunnyside up scrambled eggs yogurt-like beverage yogurt-like beverage sausage lemon butter honey naturally neither nikada òmlet pahùljice (pl form) pàprika paradajz [B. A ti? 1. svježa šèćer tost ùkusan. A šta piješ? 1. Ja pijem čaj bez ičega. spremam sprèmiti.S] rajčica [C] s. vòće. med.54 never omelet cereal flakes pepper (vegetable) tomato sometimes butter tomato with self seventh to prepare (I) to prepare (P) fresh fresh sugar toast tasty Bosnian 1. Sa čim ih spremaš? 2. sa + Instr sebe sedmi.

and the declension of the related word išta. the -i endings are exactly like the Gsg and DLsg of these nouns. and in 1st and 3rd singular personal pronouns (below). there are two forms of the instrumental: a shorter and a longer one. Dat. Prepositions ending in a consonant must add -a before mnom.S] što [C]. Bread Burek Rolls Flaky pastry Various cakes zGRAMMAR * Instrumental case * The ending of the instrumental singular [Isg] is -om for feminine nouns in -a. 92] FULL FORMS Nom 1. Most such nouns occur with both endings. All prepositions take the accent before mnom: sà reflexive 2. There are only full form personal pronouns. čìm e Instr mnom. [79a] The Isg ending of feminine nouns in a consonant is either -i or -u. njìme njom. [79c-d] The words ništa “nothing. the latter accompanied by certain changes in the preceding consonant. The adjective ending is -im for masculineneuter and -om for feminine. No shift occurs after soft consonants in the feminine forms. ja ti on / òno òna Gen Singular Dat-Loc meni tebi sebi njemu njoj Nom Acc Gen Dat-Loc Instr WHO tko / ko kòga kòga kòme kim. especially the genitive form ičega.” nešto “something. mnòme tobom sobom njim. but some only with the ending -i. Only the -u endings are illustrated below. For masculine and neuter nouns it is -om (which appears as -em after a soft consonant).sg masc/neut 3.Self-study learners: Pay attention to the way that s and sa are used and to the endings of the nouns and adjectives that follow them. prèda mnom. kìm e WHAT što / šta što / šta čèga čèmu čim. Loc and Instr all have the same ending. [79b] masculine Nsg Isg vàžan grad / muž vàžnim gradom / mužem neuter lepo sèlo / more lepim sèlom / morem feminine -a naša zèmlja našom zèm ljom feminine fem. njòme Nom mi vi Plural Gen nas vas njih njih Dat-Loc-Instr nama vama njima njima mene tebe sebe njega nje òni / òna òne 98 Sedma lekcija Lesson Seven . [62. In the plural. Note the declension of the word što or šta. especially the instrumental form čìm e.” išta “anything [at all]” and svašta “all sorts of” are declined like šta [B. vaša reč / kost vašom rečju / košću * The instrumental case of pronouns * In interrogative pronouns (right).

[80a] Bus and tram tickets 99 Sedma lekcija Lesson Seven . and in S it usually takes the form sa regardless of the shape of the word which follows. In B it sometimes appears as sa in other instances as well. or ž. the most frequently occurring of which is s “with.” If the following word begins with s. this preposition must take the form sa. š.* The instrumental case with prepositions * The instrumental case is used with several prepositions. z.

vozàča vòziti. Skùpo jeste. opasna pa pràvo pred + Instr. Kolima? Dakle ti si vòzač! Zar to nìje skùpo? 2. 1. pa se vozimo àutom. in a way convenient train train driver to drive (I) to ride [in a vehicle] (I) ride. 1. U neku ruku ìmaš pràvo. 1. Čìme ideš ponèdjeljkom na pòsao? 2. ùgodno. Nèmoj to pròkockati! 2. 1. 2. pa se vozimo àutom. ali je ùgodno! Godinama već vozim. 1. vozim se vòžnja zdravlje zrakoplov [C] žùriti se. Ùtorkom supruga i ja uvijek idemo zajedno i žurimo se. Nèmoj to pròkockati! 2. budùćnosti (f) godinama hòdati.56 to gamble away (P) traffic journey. Bòjim se pròmetne nès reće.S] vòzač. and right (noun) in front of pròkockati pròmetni [C] put. drive (noun) health airplane to hurry (I) ČIME IDEŠ NA POSAO? Bosnian 1. A ùtorkom? 2. ali mi se čìni opasno vòziti se motocìklom. Òbično idem tramvajem. A bicìklom ili motocìklom? To je dobro za zdravlje. Bicìklom mògu. 1. 1. aviòna [B. ali je ùgodno! Godinama već vozim.C. mlàdo. bòjim se + Gen budùćnost. 100 Sedma lekcija Lesson Seven . way for the sake of traffic expensive spouse (m) spouse (f) tram in a sense. hodam ìmati pràvo kilometar. Mlad si! Prèd tobom je budùćnost. Bicìklom mògu.S] skup. opasno. ali mi se čìni opasno vòziti se motocìklom. A ùtorkom? 2.S] bicìk l bòjati se. Croatian 1. 2. skùpo. mlàda motocìkl muž nèmoj nèsreća opasan. žurim se 55. Skùpo jest. bus airplane bicycle to fear (I) future for years to walk (I) to be right (I) kilometer car by car young motorcycle husband don’t accident. Mlad si! Pred tobom je budùćnost. Ùtorkom supruga i ja uvijek idemo zajedno i žurimo se. 1. vozim vòziti se. Bòjim se saobraćajne nèsreće. kilometra kola (pl form) kolima mlad. Òbično idem tramvajem. Radi zdravlja volim hòdati dva kilometra od kuće do pòsla kad je lijèpo vrijème. calamity dangerous so. Radi zdravlja volim hòdati dva kilometra òd kuće do pòsla kad je lijèpo vrijème. Čìme ideš ponèdjeljkom na pòsao? 2.A2 VOCABULARY autòbus avìon. ùgodna vlak [C] voz [B. pùta radi + Gen saobraćajni [B. A bicìklom ili motocìklom? To je dobro za zdravlje. U neku ruku ìmaš pràvo. Kolima? Dakle ti si vòzač! Zar to nìje skùpo? 2. skùpa suprug supruga tramvaj u neku ruku ùgodan.

već godinama ràzmišljam o tome “I’ve been thinking about that for years. vlak [C] voz [B. ти си во̀зач! Зар то нѝје ску̀по? 2. òna radi kasno ùtorkom “she works late on Tuesdays.” But with negation. as in vòziti žènu na pòsao “drive [one’s] wife to work. али ми се чѝни опaсно во̀зити се мотоцѝклом. mòrati * In the affirmative. 1. Among these are pred “before..” [81a] It is also used to express the time of a regular. Млад си! Пред тобом је жѝвот.” and mòrati means “must.” For example: nè možeš tàko! “You mustn’t [do it] that way!” vs.Serbian 1. and B uses both. The English idea “must not” is expressed by negated mòći. or “ride/go by vehicle..” as in ne mògu tàko “I can’t [do it] that way.C. If the movement is by foot. nè moraš tàko “You don’t have to [do it] that way. 1. али је пријатно! Годинама већ возим.” [84a] * Negative imperative * A negative command (“Don’t. be able to. and tramvaj and àuto with autòbus. О̀бично идем трамвајем. Колима? Дакле. about going on a trip. accompanied by se. òna ide bicìklom. for instance. The third verb. is used if the object to be taken is inanimate or an animate being which must be carried. one uses vòditi and if it is by vehicle.C]. it expresses a period of long duration which still continues. Ради здравља волим да ходам два километра од куће до по̀сла кад је лѐпо врѐме.” with the vehicle specified in the Instr.” nad “above” and za “behind”. avìon [B. repeated action. The verb vòziti “drive” is used in several different ways. peške [S] pješice [B.” [142] 101 Sedma lekcija Lesson Seven . in this meaning it is used with a present tense verb and the adverb već. па ce возимо а̀утом.. as in nèmoj to pròkockati / nèmoj to da pròkockaš. Бо̀јим се саобраћајне нѐсреће.” [78e] As in other instances of infinitive meaning. such as an infant. zGRAMMAR * Use of the instrumental case * The instrumental is used in a number of adverbial expressions. as in vòziti se àutom “drive a car” or vòziti se bicìklom “ride a bike. for instance. и журимо се.” Negated mòći also continues to mean “not be able to. ja idem tramvajem. Ску̀по јесте.” or a type of vehicle. pòsao with put. a on ide kolima “I go by tram. 2. she goes by bicycle. 1. It can express the means of transport: for instance. one uses vòziti. S usually uses da + present tense. А у̀торком? 2.S] zrakoplov [C]. one of two verbs is used. Нѐмој то про̀коцкати. C nearly always uses the infinitive form.” As an intransitive verb.S]. the meanings shift.” [81b] * Prepositions with the instrumental * Most other prepositions which take the instrumental case refer to physical (or metaphorical) location. it can mean either simply “ride” (as opposed to “drive”). Чѝме идеш понѐдељком на по̀сао? 2. Replace supruga with suprug or muž. А бицѝклом или мотоцѝклом? То је добро за здравље. whereas negated mòrati means only “not be obliged to. As a transitive verb it takes an Acc object. У неку руку ѝмаш пра̀во. 2.” Used in the plural with a noun of time. the choice of which depends on the means of transport. both of which mean “Don’t gamble it away.” If the object is an animate being capable of moving under its own steam. Бицѝклом мо̀гу. * Negated mòći vs. as in vòziti auto “drive a car. nòsiti.”) is expressed by the form nèmoj (plural nèmojte) followed by either the infinitive or da + present tense.” [80b] * Verbs of transport * Three verbs share the general meaning “take [someone or something] [somewhere]. which can signify either a passenger. 1. be obliged to. the latter is often seen in the idiom za stolom “at the table. and he goes by car. У̀торком супругa и ја увек идемо заједно. ☞ Work up a skit loosely based on this exercise. mòći means “can.

Izvòli jabuku! 1. 1. idem sam k njoj s knjigom! 2. Izvòli jabuku! 1. razùmem razùmjeti.S] ljubić [B. Dobro. dokumentàr ac. Meni se spava. Meni se spava. Dobro.S] ljubić [B. 2. Rèci. Sìn iša. Redžìja with tata. 1. Ma. 2. Replace Ana. 1. limunàda [B. let’s go to. Pòjedi tu jabuku i ìdite u kino. daj! mir neka + 3rd person verb nèmojmo action movie animated film documentary [film] witty let’s [+ verb]. Ùzmi kàput pa idemo! Serbian 1. Replace duhoviti film with akcioni film. Pòjedi tu jabuku i ìdite u bioskop. Neka òn a ide s tobom. dòđi òvamo i daj mi jabuku. Nè da mi se. možemo li te Redžìja i ja vòditi u kìno? 2. da li Ana i ja možemo da te vodimo u bioskop? 2. Hàmdija.C] ma nèmoj! ma. 2. Pòjedi tu jabuku i ìdite u kino. Ùzmi kàput pa idemo! ☞ Replace jabuka with keks. Hvàla! I sada požùri! Ìdi k Ines i odnèsi joj òvu knjigu. sleeping to sleep (I) thriller MA NEMOJ! Bosnian 1. 102 Sedma lekcija Lesson Seven . požurim pùsti me na miru! pùstiti. Neka òna ide s tobom. Molim te. razùmijem. toward coat romantic comedy romantic comedy you don’t say! come on! peace let [someone] + verb let’s not òdneti. Nèmojmo tàko. Ma. dòđi òvamo i daj mi jabuku. ka + Dat kàput. razùmijem reći [reknem] slùga (m) slušati spàvanje spàvati. 1. ràdi što hòćeš.C]. daj! Kàkvo spàv anje! Hàjde da gledamo neki duhòviti film. 1. Ines. jagoda. Čuj. Meni se spava. Dobro. 2. razùmem. Ma. Nèmojmo tàko. Što se mene tiče. možemo li te Ines i ja vòditi u kìno? 2. odnèsem òvamo požùriti. to let go (P) to understand (I/P) to understand (I/P) to say (P) servant to hear. Izvòli jabuku! 1. pustim razùmeti. Nè ide mi se. kapùta limunàda [B. Čuj.58 to take away (P) to take away (P) [toward] here to hurry up (P) leave me be! to release. Nèmojmo tàko. 2. dòđi òvamo i daj mi jabuku. Slušaj. spavam triler 57.A3 VOCABULARY akcioni film crtani film dokumentàrac. Što se mene tiče. Ma nèmoj! Pùsti me na miru! Nìsam ti ja slùga! 1. Kàži. to listen to (I) sleep. odnèsem òdnijeti. idem sam dò nje sa knjigom! 2. smokva. Ma nèmoj! Pùsti me na miru! Nìsam ti ja slùga! 1. crtani film. razùmijem. Što se mene tiče. dokumentàrca duhòvit. Molim te. idem sam do nje sa knjigom! 2. 1. daj! Kàkvo spàv anje! Hàjde da gledamo neki duhòviti film. Lùka. duhòvito. ràdi šta hòćeš. Nè da mi se. Neka òn a ide s tobom. 2. Kàži. ràdi šta hòćeš. Hvàla! A sada požùri! Ìdi do Ane i odnèsi joj òvu knjigu. daj! Kàkvo spàv anje! Hàjde da gledamo neki duhòviti film. Molim te. duhòvita hàjde k. triler. mama. Hvàla! I sada požùri! Ìdi do Redžìje i odnèsi joj òvu knjigu. Ma nèmoj! Pùsti me na miru! Nìsam ti ja slùga! 1. Ùzmi kàput pa idemo! Croatian 1.

” and òdvesti (1st sg. [78b] To form the “inclusive imperative.” If the action is not specified but is understood from the context. otherwise add -i..zGRAMMAR * The imperative mood.” [82b] * Prepositions meaning “to [a person]” * Movement toward a person (or toward a person’s place of residence) is expressed in Croatian by the preposition k (+ dative).” add the syllable -mo. For instance. odnèsem) “carry [away].. they only occur with prefixes. continued * To form the imperative stem. continued * Most verbs have separate forms for perfective and imperfective. infinitive dati kupòvati dòći òdneti [E] òdnijeti [J] ùzeti 3rd pl present daju kùpuju dođu òdnesu uzmu sg imperative daj kùpuj dòđi odnèsi ùzmi pl imperative dajte kùpujte dòđite odnèsite ùzmite inclusive dajmo kùpujmo dòđimo odnèsimo ùzmimo * Verbs of transport. but ìd imo kod Gòrana.” [84a] * “Inclinational” se-verbs * To express the idea that a person feels like performing (or not performing) a particular action. this phrase means “I don’t feel like giving [it].” rùčati “eat lunch. vòditi. leave it alone.” respectively. odvèzem) “drive [away]. however.” Bosnian and Serbian use prepositions with the genitive for this meaning: do for the idea of “to a person” and kod for the idea of “to a person’s house. furthermore. If what remains is -j.” In Serbian. add the syllable -te. odvèdem) “lead [away].” or nama se nè ide “we don’t feel like going. A few use the same form in both perfective and imperfective meanings.” “lead by foot. [78c] The sequence neka + 3rd person verb is translated “let. But B. however.” videti [E] vidjeti [J] “see. as in nè da mi se “I’m not in the mood. for example neka uđe “let him in / have him come in. the phrase nè da se (+ dative) is often used in Bosnian and Croatian.” ìdimo ka Gòranu “let’s go to Goran’s [house]. continued * The basic transport verbs nòsiti. For example: òdneti [E] òdnijeti [J] (1st sg.” and “take by vehicle.” [78d] The verb reći “say” is used rarely in the present tense but frequently in the imperative: rèci. To form the plural imperative (used with persons one speaks to as vi). This latter meaning is more frequently expressed by the word hàjde followed by the infinitive (or da + present). . used with persons one speaks to as ti. “carry. rècite.”. There is no affirmative expression corresponding to the negative form nèmoj. for instance meni se spava “I feel sleepy. C. Their perfective partners preserve these basic meanings. [84b] * Aspect.” [83a] Amusing slang usage. Examples are čuti “hear..” often translated as “let’s. if the following word begins with k or g.” Thus ìd i do Ane. and S colloquial usage has at times included the option of responding to Ma nèmoj! with the ungrammatical yet popular Ma moj! or Ma da moj! This is surprisingly similar to the English colloquial habit of responding to “No way!” with “Way!” 103 Sedma lekcija Lesson Seven . this preposition takes the form ka.” razùm eti [E] razùmjeti [J] “understand. and identify the person in the dative case.” òdvesti (1st sg. but are formed from different stems. use the 3rd singular form of the verb plus se. and vòziti mean. ìdi k Ani “go to Ana. drop the final vowel of the 3rd plural present. rècimo.. [78a] This form is the singular imperative.

C. The word for “pencil.S]. replace jèzička laboràtorija [B. 1. Mùziku slušam cijeli dan. А ти. comes from the word for “lead. ujutro. Свејѐдно ми је. Kàd a najbolje ùčiš? 2.S] kèmijska [C] òlovka. кад најбоље у̀чиш? 1.C] ujutru [B. A kàd a slušaš mùziku? 2. Čime pišeš? 2. попо̀дне или увече. Сваки дан ѝма свој почѐтак. celo. cijèlo.A4 VOCABULARY bibliotèk a [B.S] počètak. А где у̀ч иш? 2. Му̀зику слушам цео дан.S] ceo. Kad nemam časove pònekad ùčim u sobi. òbična òlovka.” and this led to the formation of the phrase obična òlovka. ali često idem u jèzičku laboràtoriju. Kàd a najbolje ùčiš? 2. cela ceo dan cijel (or cio). Не мо̀гу да у̀ч им ноћу.S] glàzba [C] jèzička laboràtorija [B. After òlovka came to mean “general writing implement. kad najbolje ùčiš? 1. 1.S] kèm ijska [C] òlovka meaning “ball-point pen. cijèla cijeli dan čas. 1. A ti. pòsebno. studentskog dòma svejèdno svejèdno mi je ujutro [B.S] kompjùtor [C]. hèmijska [B.S] jèzični laboràtorij [C] knjìžnica [C] kompjùter [B. Pòsebno volim ùčiti rano ujutro. Serbian 1. pòsebna rano sat. Ne mògu ùčiti noću. По̀себно волим да у̀ч им рано ујутру. Òbično pišem òlovkom. sredìnu i kraj. Svejèdno mi je. časovi [B. ☞ Retell the exercise in the past tense. stan.60 music beginning special early class middle apartment student dormitory all the same I don't care in the morning in the morning ČIME PIŠEŠ? Bosnian 1. ujutro. Ка̀да најбоље у̀чиш? 2.” 104 Sedma lekcija Lesson Seven .S] 59. Чѝмe пишеш? 2.S] kavàna [C].” òlovka. replace soba with stùdentski dom. Kad nemam satove pònekad ùčim u sobi. Svaki dan ìma svoj počètak. popòdne ili navečer.S] kompjùtor [C] kraj library whole all day whole all day class music language lab language lab library computer computer end mùzika [B. A kàda slušaš glàzbu? 2. 1. ☞ Redo the exercise so that it reflects your own study habits. О̀бично пишем о̀ловком. Čìme pišeš? 2. kad najbolje ùčiš? 1. Òbično pišem òlovkom. Svejèdno mi je. Pòsebno volim ùčiti rano ujutro. ☞ Replace òlovka with fino pèro. kompjùter [B. knjìžnica [C] bibliotèk a [B. A gdje ùčiš? 2. 1. Кад немам часове по̀некад у̀чим у соби. Glàzbu slušam cijeli dan.S] jèzični laboràtorij [C] with kafàna [B. počètka pòseban. 1. али често идем у јѐзичку лабора̀ториjу.” there emerged the phrase hèm ijska [B. with the specific meaning “pencil.” òlovo. ујутру. A ti. средѝну и крај. Svaki dan ìma svoj počètak. А ка̀да слушаш му̀зику? 2. Ne mògu ùčiti noću. satovi [C] sredìna stan stùdentski dom. ali često idem u jèzični laboràtorij. sredìnu i kraj. Croatian 1. A gdje ùčiš? 2. popòdne ili uveče.

which is losing the distinction between “whither” and “where. jezični [C]. For instance.” Officially. and S by the phrase kòjim putem. It used to be the case that their meanings were clearly distinguished throughout the region: gde [E] gdje [J] referred to location.” and òvuda “this way.S] vs. When nouns are borrowed from another language.” There are three question words which mean “where”. as in the example jezički [B. 105 Sedma lekcija Lesson Seven . For instance. laboràtorij [C] plànet [C].” It is this usage. kamo referred to the goal of one’s movement (“where to”). but masculine in C: laboràtorija [B. Although these meanings are still seen in the adverbs òvamo “over here.” but Croats freely use kuda in the meaning “where to” as well. both kuda and gde [E] gdje [J] are used in the meaning “where to. S] planèta [B. In B and S.C.” and the idea “which path” is expressed in B.” Trams on Ban Jelačić Square in Zagreb.” the distinction is gradually being lost in the words meaning “where. and kuda referred to the path taken (“which way”). pišem plavom òlovkom “I write with a blue pencil. The whole process is similar to English.zGRAMMAR * Instrumental of means * The instrumental is used alone without a preposition in certain meanings expressed by English “with. which gives the instrumental case its name. by which one identifies the tool or the means used to accomplish an action. * Variation in suffixes and gender of nouns * The same adjective root often uses different suffixes in different areas. S] vs. they sometimes are placed in different gender classes. to here.” [81a] Be careful to avoid the tendency to use the preposition s / sa in this meaning. the nouns meaning “laboratory” and “planet” are feminine in B and S. These are gde [E] gdje [J]. kamo. by this path. C still distinguishes kamo “where to” from kuda “which path. and kuda. [172a] The words for “where.

Па онда пу̀туј! Никад се нѐ зна шта носи сутра! ☞ Rewrite the conversation six different ways.S]. so that the speaker is not ja but rather ti. Zar nemaš s kim ìći ù grad? 2. Ne. Sa čim piješ čaj? 3. Преда̀ мном је буду̀ћ ност! 2. Зар немаш с ким да идеш у град? 2. 2. Replace svòja budùćnost with òva crna noć. Sà čim piješ čaj? 3. Ja se vozim a neko drugi mora da bude vòzač. 1. Zar nemaš s kim ìći u grad? 2. S čim piješ kàvu? 2. Danima već mislim o pùtu. 2. or òni. 2. B2 Bosnian 1. S]. replace put and putòvati with ljùb av and vòleti [E] vòljeti [J]. Predà mnom je budùćnost! 2. Ne. Sa čim spremaš òmlet? ☞ In your answers. Nemam. S čim piješ čaj? 3. 1. Ja se vozim a netko drugi mora biti vòzač. ☞ Replace vlak [C] voz [B.S] with kola or àuto. òvaj lepi [E] lijepi [J] žìvot. B3 Bosnian 1. Čìme voliš putòvati? 2. 1.S]. mi. Sà čim spremaš jàja? 4. Čìme voliš putòvati? 2.C. Da li znaš sàma da ga voziš? 2.S] zrakoplov [C]. Onda hàjde sà mnom! Croatian 1. Danima već mislim o pùtu. Croatian 1. Onda hàjde sà mnom! Serbian 1. and ùčiti. B4 Bosnian 1. Sà čim spremaš òmlet? Croatian 1. ne. Čìme voliš da pùtuješ? 2. Volim da pùtujem vozom. use the vocabulary from the dialogue in A1. 1. Pa onda pùtuj! Nikad se nè zna šta nosi sutra! Croatian 1. A što misliš ràditi sa svòjom budùćnošću? 1. А шта мислиш да радиш са сво̀јом буду̀ћ ношћу? 1. u kàzalište [C] pòzorište [B. Predà mnom je budùćnost! 2. A šta misliš da radiš sa svòjom budùćnošću? 1. sveùčilište [C] univerzìtet [B. ne. on. òna. Ja se vozim a neko drugi mora da bude vòzač. Дaнима већ мислим о пу̀ту. 1. Sa čim piješ kàfu? 2. Pa onda pùtuj! Nikad se nè zna što nosi sutra! Serbian 1. 1. òva velika ljùbav. Serbian 1. Онда ха̀јде са̀ мном! ☞ Replace u grad with na sveùčilište [C] univerzìtet [B. Немам. Volim da pùtujem vozom. Sa čim spremaš jàja? 4. 106 Sedma lekcija Lesson Seven . Ne. S čim spremaš jàja? 4. Sà čim piješ kàfu? 2. Nemam. vi. avìon [B. changing the verbs accordingly in each rewrite. Znaš li ga sàma vòziti? 2.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Questions to ask each other: Bosnian 1.C]. u bioskop [S] kìno [B. Znaš li ga sàma vòziti? 2. Volim putòvati vlakom. S čim spremaš òmlet? Serbian 1. ne.

ùtorkom i četvr̀tkom. B6 1. Ne dòlazi u obzir. 1. Doviđènja. A kòje druge časove ìmaš? 2. Kàd a ìmaš jèzičke vežbe na fakultètu? 2. 1. Pišem. Nè možemo da dòručkujemo zbog ìspita. Moramo odmah ìći. A kòje druge časove ìmaš? 2. 2. Slušam ih nekoliko još. A kàda onda ùčiš? 2. Ево. ☞ Adapt this to describe your own week and the way in which you organize your days. Òbično ih ìmam ponèdjeljkom. i sùbotom i nèdjeljom. ìmam je. Njih ìmam òbično po pòdne. A tek onda možete da idete u školu. Сада пѝши њо̀мe! 2. Ne dòlazi u obzir. Dobro. Dòbro jutro. Nè morate ništa piti. 107 Sedma lekcija Lesson Seven . Kasno navečer. Croatian 1. ùzmi òbičnu òlovku! 2. Dòbro jutro! Moramo se žùriti u školu jer dànas ìmamo vèlik ìspit. 1. putòvati. vòziti. Serbian 1. Doviđènja. dobro. ☞ Replace u školu with na pòsao and vèlik ìspit with tèžak pròblem. A kòje druge satove ìmaš? 2. Slušam ih nekoliko još. Doviđènja. 2. Nè možete tàko brzo. Nè morate dòručkovati ako ne žèlite. Молим те. Kàd a ìmaš jèzičke vježbe na fakultètu? 2. Serbian 1. 1. 2. Doviđènja. Nè možemo dòručkovati zbog ìspita. A tek onda možete ìći ù školu. Slušam ih nekoliko još. A kàda slušaš predàvanja? 2. You may replace Ne dòlazi u obzir with Pùstite nas na miru! Ma nèmoj! Ma. 1. dobro. Пишем. ali morate da jedete. ☞ Replace òb ična òlovka with brzi vlak [C] voz [B. A kàda slušaš predàvanja? 2. 1. B7 Bosnian 1. Prvo morate dòručkovati radi zdravlja. Kasno uveče. 1. Doviđènja. dobro. Nè morate ništa piti. Sada pìši njòme! 2. Nè morate ništa piti. ѝмам је. A kàda onda ùčiš? 2. Prvo morate dòručkovati radi zdravlja. 1. srèdom i pètkom ujutro. 1. 1. Ne dòlazi u obzir. Òbično ih ìmam ponèdjeljkom. 2. 2. Nè morate dòručkovati ako ne žèlite. Read the explanation on p. and pìsati with ìći. i sùbotom i nèdeljom. Dobro. Evo. 1. Njih ìmam òbično po pòdne. Kasno naveče. Dòbro jutro! Moramo se žùriti ù školu jer dànas ìmamo vèlik ìspit. Nè možete tàko brzo. 1. Doviđènja. ùtorkom i četvr̀tkom. A kàda onda ùčiš? 2. Nè možete tàko brzo. 1. 1. Nè morate dòručkovati ako ne žèlite. Moramo odmah da idemo. 1. i sùbotom i nèdjeljom. ùtorkom i četvr̀tkom. ali morate jesti. Òbično ih ìmam ponèdeljkom. srijèdom i pètkom ujutro. Dòbro jutro. 2. daj! Nìsam vam ja slùga! but be aware that these expressions are not courteous. Croatian 1. Moramo odmah ìći. Dòbro jutro. Dòbro jutro! Moramo da se žurimo u školu jer dànas ìmamo vèlik ìspit. Molim te. Prvo morate dòručkovati radi zdravlja. ali morate jesti. A tek onda možete ìći u školu. A kàda slušaš predàvanja? 2. у̀зми о̀бичну о̀ловку! 2.B5 Bosnian 1. Kàd a ìmaš jèzične vježbe na fakultètu? 2. srijèdom i pètkom ujutro.S]. Njih ìmam òbično po pòdne. mali tramvaj. Dobro. 101 about the negation of mòći and mòrati. Nè možemo dòručkovati zbog ìspita.

....... (from) 7.C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 First practice the dialogue in A1 outside of class so that you can perform it in class as a skit. Majka mi je .... [B... (in front of) 2. (in the middle of) 108 Sedma lekcija Lesson Seven .... Bòstona. rječnika! [S] Razùmeš sve ...... C2 Insert the appropriate preposition: 1..... Daj joj dòručak ....... Njujorka ........✍ DOMAĆA ZADAĆA [B.... bìlježnicu a ne . Òni sutra pùtuju .S] Sunce je ........ tòrbe. Hàjde .. Ùzmi òlovku .... stòla. svòjoj ljùbavi iz mladih dàna! (about) 10. [B...... [C] Sunce je .... (on) 8.. (from) 6. svesku! (on) (in) 9...... Saturdays and Sundays...... osam sàti! (before) 12.... Then write a paragraph about what you eat for breakfast on Mondays.. tèku a ne .. Sunčeva sùstava...... (from) 4... tobom.. [B] Stavi ònaj kòmad papìra ......... Pìši pìsmo ...... mnom .... papìru........ Kàži mu . (from) (to) 3. Daj mi knjigu ........ bìlježnicu! [S] Stavi ònaj kòmad papìra ..C] Razùmiješ sve . svesku a ne .. Dobar žìvot je ........ San Franciska... Sunčevog sistèma............. tèku! [C] Stavi ònaj kòmad papìra .... grad! (with) (to) 5...... rečnika! (without) 11....

5. sladak. Describe the uses of the dative case. plav. Look at me. Why do you think this change happens? C5 Translate into B. or S: 1. film 7. lep [E] lijep [J]. first for masculine nouns in the nominative plural and then for feminine nouns in the dative-locative singular. Provide some examples from Lesson 6 showing how the locative case is used. šàren.S] pìsati dati vòziti se ìći sprèmiti biti slušati pògledati pròkockati ùzeti C4 1. dosadan. mùzika [B. Go to the bank! 3. tùžan. and I read their book. dobar. Let’s not drink our tea with milk or with sugar or with lemon. Find examples in the A exercises of this lesson of the use of the instrumental. 4. talk with me! 7. g and h? Give three examples each of this process. zmìja pògledati Pògledaj šàrenu zmìju! B A 1. šàr en. 2. C. What changes sometimes happen to the consonants k. Make at least two negative sentences. The judge listens to the lawyer. čòvek [E] čòvjek [J] 5. 6. They read their book. 2. List four prepositions which take the genitive case. 4. Her dad understands her. B. dèbeo. 109 Sedma lekcija Lesson Seven . 3. We saw neither bears nor dogs. jelo 2. both with and without a preposition. duhòvit. What ways of expressing time have been introduced in Lessons 6 and 7? 6. òdličan. knjiga 10. tramvaj 4.C3 Make ten short sentences in which you combine the nouns and adjectives in column A with an imperative formed from one of the verbs in column B. 5. but there are no animals here in this room now. listen to me. žìvot 6.S] glàzba [C] 8. grad 9. Many animals live in this world. Example: becomes A. Give three examples of datives from Lessons 6 and 7. pìsmo 3. vlak [C] voz [B. 8. one with a preposition.

a. [S] Uvek pijem čaj sa limunom i šèćerom. For days I have been riding on the tram. Let them read their books at home. For months he has been driving his own car.C] Zar ne razùmiješ fràncuski? [S] Зар не разу̀меш фра̀нцуски? b. not yours. [S] Пишем на њеном компју̀тeру. b. essay writer. We are listening to our music. a. [S] У̀торком о̀бично у̀чим у библиотѐци. b. novelist. [B] Pišem na njenom kompjùteru. poet. c. She wrote letters to her sister all day. Let’s go to the movies! c. [B.C] Godinama čìtam Prousta i Kr̀ležu.C] Uvijek pijem čaj s limunom i šèćerom. 5. Usually on Saturdays I eat meat. and lexicographer. satirist. b.C] Volim jesti jàja i pahùljice i kòbasice za dòručak. [B] Ùtorkom òbično ùčim u bibliotèci. 2. a ne na svom. Let her write her homework and then let her go to sleep. Na rubu pameti (On the Edge of Reason) and Pòvratak Fìlipa Latìnovicza (The Return of Philip Latinovicz). a ne na svojem.C6 Translate the first sentence of each set into English. [C] Pišem na njèzinu kompjùtoru. C7 Redo these sentences as negatives and translate them into English: 1. On Wednesdays I always have a lecture in the afternoon. c. а не на свом. C. a. or S. using the first as a model: 1. Try translating the short sentence: Budi svoj! Mìroslav Kr̀leža (mentioned in #2) is Croatia’s most prolific 20th century writer. 3. a. 110 Sedma lekcija Lesson Seven . Don’t you understand English? c. [B. 3. a. [S] Годинама чѝтам Пруста и Кр̀лежу. Godinama se bòjim zmìja. [B. [S] Volim da jedem jàja i pahùljice i kòb asice za dòručak. and the two following sentences into B. 4. Don’t you have your own life? 2. A dramatist. Neka ide ako žèli! b. [C] Ùtorkom òbično ùčim u knjìžnici. [B. he is best known abroad for the two novels which have been translated into English. c.

to be presented over the next several lessons. Such typographical s p a c i n g is often used for emphasis in BCS in place of italics. Think about each one as you read it. Са̀ва све више про̀тиче к р о з Бео̀град. where it flows into the Danube.S] о̀тицати поред [B. али за ауто̀бус. афорѝзма даље на̀родни. Dobro ti je to za zdravlje. These aphorisms provide incentives for lively conversations. Ред је и пред На̀родним музѐјем. An understanding of several of these aphorisms will be aided by knowledge of culture. To help students practice Cyrillic and to acquaint them with Serbian life and humor.C] ред све више to flow around (I) to flow through (I) to flow through (I) line [of people] more and more Пред На̀родном библиотѐком је ред. traversing Slovenia and Croatia on its way to Belgrade. а Дунав и даље о̀т иче п о р е д Бео̀града. Možeš sve što žèliš u živòtu. taken from his 1970s morning radio show called Beògrade. linking Vienna.S] про̀тјецати. [S] Pètkom ìmaju ceo dan predàvanja i časove.C] Hòćeš li? Možemo! [S] Da li hòćeš? Možemo! 5. о̀тјечем [B. о̀тичем [B. as can be illustrated by the second of the two aphorisms above. With this in mind. на̀роднo. про̀тичем [B. the Danube is an international river.  Aforizmi Dušana Radovića See the note below about the series of aphorisms.C] Pred njim je lijèpa budùćnost! [S] Pred njim je lèpa budùćnost! 6.C] про̀тицати.C] aphorism further national to drain away (I) to flow around (I) to drain away (I) о̀тјецати поред [B. [C] Pètkom ìmaju cijeli dan predàvanja i satove. the Sava was a purely domestic river. [B. Ne čìn i mi se and the like. Within the borders of the former Yugoslavia. history or geography.S] о̀тјецати. Note the spacing of the words kroz and pored in the Radović aphorisms. His brand of quirky (and often dark) humor became famous throughout the former Yugoslavia. one can see that Radović is suggesting that the Danube circumvents Belgrade because it is far too worldly a waterway to flow through the middle of the city the way the Sava does. [B] Pètkom ìmaju cijeli dan predàvanja i časove. али за трамвај. Lessons 7-14 include aphorisms by Belgrade humorist and talk show host Dušan Radović. VOCABULARY афорѝзам. and bring a question to class to ask a fellow classmate. 8. dòbro jutro (Good morning. про̀тјечем [B.. [B. 111 Sedma lekcija Lesson Seven . By contrast.. Use phrases such as O ćèmu se radi? Čìn i mi se. Belgrade). 7. на̀роднa о̀тицати.4. Budapest and Belgrade as it flows toward the Black Sea.

It is now the city’s most well-known park. stands high above the ušće. 342).  Priča: Albahari Read Part IV of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p. 2005 The confluence (ušće) of the Danube and Sava rivers is located in the center of Belgrade. The statue “Victory. 112 Sedma lekcija Lesson Seven .” by Ivan Meštrović.Vintage postcard of Belgrade: view of the ušće from Kalemegdan Park A view toward the ušće from Kalemegdan Park. The ancient fortress of Kalemegdan towers on the hillside above this spot.

DLsg kćèrki. then both the masculine and feminine forms are given. vrèdna vrijèd an. Asg kćer. reverse the singulars and plurals of each pair. Под дѐвојкама су сто̀лице.62 under son gray terrible patience patient cheerful diligent. Dobar dan. mùdra* nad + Instr osmi pametan. А про̀фесорка у̀ч и од дѐвојака.Osma lekcija • Lesson Eight A1 ćèrka.S] (f) lav miš mlàd ić.valuable STRPLJENJE Bosnian and Croatian Djèvojke str̀pljivo sjède za stòlom. ☞ Once you’ve used each of these examples.C. Про̀фесорка гледа дѐвојке. Pod djèvojkama su stòlice. Thus only the masculine siv is given. mladìća mùdar. Дѐвојке у̀ч е од про̀фесорке.C] pròfesorka [S] with the following pairs: a) pametne ćèrke [S] kćèrke [B. For example. Forbidden access to non-employees 113 Osma lekcija Lesson Eight . one is able to predict with certainty that the neuter form is mùdro. Djèvojke ùče od profesòrice. ☞ Replace pod with nad and replace stòlice with làmpe. since it is not completely predictable. Dòručak je u djèvojkama. * Starting with Lesson 8. instead of stràšni lavovi and sivi miš.C] kći.S] and mudra majka. stràšna strpljèn je str̀pljiv veseo. If a change in the stem occurs.valuable diligent. Gsg kćeri [B. however. Using the feminine form. either in spelling or in accent. c) veseli sinovi and ozbiljni òtac. d) vrèdni [E] vrijèdni [J] mladìći and dosadni profesor.C] kćeri [B. До̀ручак je у дѐвојкама. Gpl kćèrki [B. since the feminine siva and neuter sivo are entirely predictable. b) stràšni lavovi and sivi miš. професорко! ☞ Replace the pair dèvojke [E] djèvojke [J] and profesòrica [B. only the masculine form is given for adjectives whose feminine and neuter forms are made simply by adding -a and -o (or -e) respectively. Profesòrica gleda djèvojke.C. Gpl ćèrki [S] kćèrka. pametna daughter daughter daughter lion mouse boy wise above eighth intelligent pod + Instr sin siv* stràšan. vesela vrèdan. use: stràšni lav and sivi miševi. profesorice! Serbian Дѐвојке стр̀пљиво сѐде за сто̀лом. Добар дан. A profesòrica ùči od djèvojaka. DLsg ćerki. the feminine form is mùdra is also given. But for the adjective mùdar. vrijèdna 61.

and was thus well suited to the Winter Olympic Games held there in 1984. an object). Feminine nouns in a consonant rarely form the vocative. many of them rebuilt since the war. the form is the same for all three in any one noun. Masculine nouns in -k. -g. and pronouns. however. usually (but not always) take the ending -e. ljùbav ljùbavi Sarajevo lies in a valley surrounded by mountains. Feminine nouns in -a take the ending -ama and all other nouns take the ending -ima. just as they do in the singular. Sample declensions can be found on pp. 114 Osma lekcija Lesson Eight . much more rarely. The ending for all adjectives in these three cases is -im. 323-329. -h usually shift the consonant to -č. Masculine nouns whose stems end in -k. the student should review all singular and plural case forms for nouns. When they are used in poetic contexts. Not all nouns have a separate vocative case.zGRAMMAR * Plural case forms * Although the dative. -g. fine stvari fine stvari finim stvarima Npl Apl DLIpl * Vocative case. climb up the surrounding hillsides. Residential neighborhoods. -š before the ending -e. and masculine nouns ending in a “soft” consonant often take the ending -u. and the ones which do often have variant endings. locative and instrumental cases are considered to have distinct meanings in the plural. since they refer almost exclusively to objects or concepts. [89a-c] masculine dòbri đàci / gradovi dobre đàke / gradove dobrim đàcima / gradovima neuter mala sela mala sela malim selima feminine –a dòbre žèn e dobre žèn e dobrim žènama feminine -cons. especially in metaphorical reference to a person. they take the ending -i. -ž. Feminine nouns ending in -ica. A number of two-syllable feminine nouns take the ending -o. adjectives. For instance: mòja ljùbavi “[oh] my love!.” The vocative of neuter nouns. [86] At this point. continued * The vocative case is the form of the noun used to address a person (and. and all plural nouns. -h make the same consonant shift in DLIpl as in Npl. is identical to the nominative. [88] masculine Nominative sg Vocative mòmak mòmče Bog Bože duh duše prijatelj prijatelju feminine –a djèvojka djèvojko učitèljica učitèljice fem -cons. however.

* Some neuter nouns add the syllable -et before G. objects and the young of the species. They follow the declension of feminine nouns in -a. Nemirno dète gleda mirnu dècu. Among them are names of certain males. Dòručak je u mirnoj djèci. b) mladi gospòdin and stara gospòda.64 NESTRPLJENJE Bosnian and Croatian Mirna djèca str̀pljivo sjède za stòlom.A2 VOCABULARY braća (sg form) dèca (sg form) dète. dèco! ☞ First replace nemirno dète [E] dijète [J] and mirna dèca [E] djèca [J] with a) dobri brat and zla braća. 89d] NAsg Gsg DLsg Isg dète [E] dèteta dètetu dètetom dijète [J] djèteta djètetu djètetom jàje jàjeta jàjetu jàjetom “egg” dùgme dùgmeta dùgmetu dùgmetom “button” tèle tèleta tèletu tèletom “calf” Brane Braneta Branetu Branetom [name] “child” * Irregular plurals of dète / dijète. Nemirno dète ùči od mirne dèce. gospòdin * The plurals of these nouns are SINGULAR in form. Pod mirnom djècom su stòlice. Dobar dan. But these nouns have PLURAL meaning. For instance: naša dèca ìgraju zajedno “our children are playing together. and nemirno dijète with nemirna djèca. ☞ Then replace mirna djèca with mirno dijète. DL and I singular case endings. A mirna djèca ùče od nemirnog djèteta. [89b. and always take plural verbs. Nemirno dijète gleda mirnu djècu. Dobar dan. djèco! Serbian Mirna dèca str̀pljivo sède za stòlom. nemirna nestrpljèn je gentlemen calm restless impatience 63. dèteta dijète. djèteta djèca (sg form) brothers children child child children gospòda (sg form) miran. mirna nemiran. and adjectives modifying them take feminine singular endings. Nemirno dijète ùči od mirne djèce. brat. zGRAMMAR * Neuter nouns with added syllable -et. A mirna dèca uče od nemirnog dèteta. Dòručak je u mirnoj dèci.” [90] Nom Acc Gen Dat-Loc Instr Voc dèca [E] dècu dèce dèci dècom deco djè̀ca [J] djècu djèce djèci djècom djeco braća braću braće braći braćom braćo brothers gospòda gospòdu gospòde gospòdi gospòdom gospodo gentlemen children 115 Osma lekcija Lesson Eight . Pod mirnom dècom su stòlice.

☞ Use this exercise as a model to describe how you communicate with your family and friends. Ne. ☞ Replace: ròditelji with braća. A kàko se javljaš stùdentima u inozemstvu? 1. Òbičnim pìsmom? Zašto? Zar nìsi razmìšljao da im kupiš kompjutor? 1. rođaci. 2. javljam se + Dat kosovski Balkan to talk to each other (I/P) Dalmatian foreign lands foreign lands internet Istrian to get in touch with (P) to get in touch with (I) Kosovo (adj. javim se + Dat jàvljati se.except on the sidewalk 116 Osma lekcija Lesson Eight . ćèrke [S] kćeri [B. Òbičnim pìsmom? Zašto? Zar nìsi razmìšljao da im kupiš kompjuter? 1. 2. Javljam im se òbičnim pìsmom. Čuješ li se često sa svòjim ròditeljima? 1. Не.S] kćèrke [B. or vòjvođanski stùdenti. zàto što im volim pìsati pìsma. Ne. a pòvremeno i telefònom. čujem se dalmàtinski inostrànstvo [B. Ка̀ква срећа! Пѝсмо од ро̀дитеља! 2. Увек им се јављaм преко ѝнтернетa. 2. sinovi. crnògorski. a osim toga òni ne žèle ìmati kompjùter. a осим тога о̀ни не жѐле да ѝмају компју̀тeр. zàto što im volim pìsati pìsma. sèstre. srpski.. ìstarski. Javljam im se òbičnim pìsmom. dèca [E] djèca [J]. (No parking) . Uvijek im se javljam preko ìnterneta. а по̀времено и телефо̀ном. ☞ Replace stùdenti u inostrànstvu [B. a pòvremeno i telefònom. Serbian 1. 2. ràzmišljam rođak slàvonski sreća telèfon. 2. via to consider (I) relative Slavonian happiness.) JAVI SE! Bosnian 1. kòsovski. dalmàtinski. Kàkva sreća! Pìsmo od ròditelja! 2.. Да ли се чујеш често са сво̀јим ро̀дитељима? 1.S] inozemstvo [C] ìnternet ìstarski jàviti se. A kàko se javljaš stùdentima u inostrànstvu? 1. telefòna vòjvođanski 65.C. slàvonski.66 except besides now and then across. Uvijek im se javljam preko ìnterneta. hr̀vatski. Čuješ li se često sa svòjim ròditeljima? 1.C]. Kàkva sreća! Pìsmo od ròditelja! 2.A3 VOCABULARY bàlkanski čuti se. bòsanski. Croatian 1. О̀бичним пѝсмoм? Зашто? Зар нѝси размѝшљао да им купиш компјутер? 1. a osim toga òni ne žèle ìmati kompjùtor.S] u inozemstvu [C] with: bàlkanski. over. fortune telephone Vojvodina (adj. А ка̀ко се јављаш сту̀дентима у иностра̀нству? 1. Jављам им се о̀бичним пѝсмoм. 2. за̀то што волим да им пишем пѝсма.) osim + Gen osim toga pòvremeno preko + Gen razmìšljati.

Pred kim? 2. Serbian 1. 2. i nasuprot vama i pred nama. 1. a taj zid je između dva druga zida iza vràta. a pored vràt a s druge stràne. One is to add to a verb the general meaning of English “each other. Na sredìni zida je. Gde se nàlazi naša tàbla? 2. ☞ The responses given above represent only a few of several possible ways to answer the questions posed. Gpl làmpi nasuprot + Dat plàfon [B.S] pròfesorski beneath. Pred kim? 2. Na sredìni zida je. ispod stròpa i ispod lampi. Gdje se nàlazi naša tàbla? 2. podium lamp opposite ceiling ceiling professorial sag [C] sat sobni stràna strop [C] stropni [C] svètlo svjètlo tepih [B. i nasuprot vama i pred nama. using these prepositions.zGRAMMAR * Se-verbs. vrèdni [E] vrijèdni [J] stùdenti. ispod plafòna i ispod lampi. iznad pòda. Pred nama.) light light rug 67. Pred nama. 1.S] rug clock room (adj. Pred nama. Naša tàbla je u sobi na zidu ispred stùdenata i blizu profesora. sat. Na sredìni zida je. ☞ Using the map at the beginning of the textbook as a guide. i nasuprot vama i pred nama. describe the position of cities.S] with: naš profesor. the verb jàvljati se (perfective jàviti se) “get in touch with” takes a dative object. If such verbs take an object. 1. a pored vràt a s druge stràne.” [87a] For some basic verbs. ispod plafòna i ispod lampi.” [87b] A4 VOCABULARY ispod + Gen ispred + Gen iza + Gen iznad + Gen kàtedra làmpa. For instance: javljam joj se telefònom “I call her on the phone / communicate with her by phone. Pred kim? 2. and videti se [E] vidjeti se [J] means “meet. Naša tàbla je u sobi na zidu ispred stùdenata i blizu profesora. plàfonska svjètla [B] plàfonska svètla [S] stropna svjètla [C].S] plàfonski [B. tvòja stòlica.68 Bosnian 1. continued * The particle se has a number of different meanings. 117 Osma lekcija Lesson Eight . Do pròzora je s jèdne stràne. rivers and other topographical features with reference to one another. a pored vràta s druge stràne. get together. iznad pòda. 1. kod pròfesorske kàtedre.” This appears in various ways in the English translation. čuti se means “be in touch” (usually by phone). 2. sobna vràta. 2. Gdje se nàlazi naša ploča? 2. 1. SOBA Croatian 1. so as to create a different response for each question. kod pròfesorske kàtedre. For example.) side ceiling ceiling (adj. ☞ Replace naša ploča [C] tàbla [B. veliki sag [C] tèpih [B. this object will be in a case other than the accusative. Do pròzora je s jèdne stràn e.S] stol [C]. the particle se is simply part of their meaning. the instrumental case is used. òvaj sto [B. under in front of behind up above lectern. if it is. The means of communication need not be specified. Try shifting them around. 1. a taj zid je između dva druga zida iza vràta. Naša ploča je u sobi na zidu ispred stùdenata i blizu profesora. iznad pòda. a taj zid je između dva druga zida iza vràta.S]. kod pròfesorske kàtedre. Thus. Do pròzora je s jèdne stràne.

[157c] Some prepositions which take the instrumental. and then to use the genitive as the default case. Since most prepositions take the genitive case. such as pred “before. but a number are used in other meanings as well.” nad “above. [93] Many prepositions refer to physical location. Medvednica in the north.zGRAMMAR * Review of prepositions * Each preposition takes a particular case.” also have compound forms which take the genitive.” and za “behind. These are ispred.” među “between. among.” pod “under. [157b] A view across Zagreb from Novi Zagreb in the south to Mt. ispod. 118 Osma lekcija Lesson Eight . između and iza. The oldest part of the city lies along finger ridges extending from the mountain slopes toward the Sava River plain. the phrase s jèdne stràne can mean either “on one side [of something]” (physical location) or “on the one hand” (abstract concept). The Sava River runs from east to west along the southern perimeter of the city (just along the row of poplars seen in the middle of the photograph). For instance. it makes good sense to memorize which prepositions take other cases. iznad.

Svakim danom sve više volim bàlkanske jèzike. Ràzmišljam o bòsanskom jèziku. šàrene mačke. bàlkanski jèzici! Serbian Bàlkanski jèzici su izuzetno zanìmljivi. B2 Bosnian and Croatian Bàlkanski jèzici su izuzetno zanìmljivi. Певам песме српском јѐзику. Sa bòsanskim jèzikom divno je žìvjeti. О. O. Ра̀змишљам о српском јѐзику. mali psi. Svakim danom sve više volim bàlkanske jèzike. B3 Ask each other these questions. S hr̀vatskim jèzikom divno je žìvjeti. O.C] dòmaći zadàci [S]. Svakim danom sve više volim hr̀vatski jèzik. O. S bàlkanskim jèzicima divno je žìveti. nouns and pronouns which were suggested in the dialogue in A4. naš dragi kolèga. Bez bàlkanskih jèzika nema sreće. Bez hr̀vatskog jèzika nema sreće. Svakim danom sve više volim bòsanski jèzik. српски јѐзиче! ☞ Replace bòsanski jèzik. hladno pivo. Kolìko je dùga vaša vòžnja svaki dan? 119 Osma lekcija Lesson Eight . [B] S kim se vozite svakog jutra? Zašto? [C] S kim se vozite svakoga jutra? Zašto? [S] Sa kim se vozite svakog jutra? Zašto? 2. Pevam pesme bàlkanskim jèzicima. Сваким даном све више волим српски јѐзик. bòsanski jèziče! Croatian Hr̀vatski jèzik je izuzetno zanìmljiv. slatko jelo. teška pìtanja. Continue this exercise by inserting adjectives and nouns of your own choice. Ràzmišljam o bàlkanskim jèzicima. S bàlkanskim jèzicima divno je žìvjeti. 1. hr̀vatski jèziče! Serbian Српски јѐзик је изузетно занѝмљив. In your answers. Pjevam pjesme bòsanskom jèziku. hrvatski jèzik or srpski jèzik with: duga noć. Ràzmišljam o hr̀vatskom jèziku. Са српским јѐзиком дивно је жѝвети. Без српског јѐзика нема среће. moj/svoj udžbenik za bòsanski or udžbenik za hr̀vatski or udžbenik za srpski. vèlika ljùbav. mali (or veliki) gradovi.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian Bòsanski jèzik je izuzetno zanìmljiv. Ràzmišljam o bàlkanskim jèzicima. Bez bòsanskog jèzika nema sreće. bàlkanski jèzici! ☞ Replace bàlkanski jèzici with dòmaće zàdaće [B. Bez bàlkanskih jèzika nema sreće. O. use the prepositions. Pjevam pjesme bàlkanskim jèzicima. stràšni lav. Pjevam pjesme hr̀vatskom jèziku. nove cìpele.

using questions such as the following as prompts. and then ask yourself questions about their location.S] Šta slušate svakog dana? Zašto? [C] Što slušate svakoga dana? Zašto? B4 Ask each other to locate objects in the classroom.3.C] Pored čèg a sjèdite sada? Zašto? [S] Pored čèg a sèdite sada? Zašto? 7. a kòme vòziti se kolima? Zašto? [S] Kòme se sviđa da se vozi bicìklom. [B.C] Kòme se sviđa vòziti se bicìklom. Zar nè pišete pìsma svòjim prijateljima? Zašto? 6.C] Ispod čèg a je stòlica? [S] Испод чѐга је сто̀лица? 2.C] Pored čèg a je knjiga? [S] Поред чѐга је књига? 5. [B. [B. [B.C] Nasuprot čèmu su vràta? [S] Насупрот чѐму су врàта? 120 Osma lekcija Lesson Eight . [B] Ispred čèga je tàbla? [C] Ispred čèga je ploča? [S] Испред чѐга је тàбла? 8. Self-study learners: Note the position of various objects in your room or house.C] Pored kòga je pròzor? [S] Поред ко̀га је про̀зор? 3. [B] Na čèmu je tèpih? [C] Na čèmu je sag? [S] На чѐму је тѐпих? 4. [B. [B. [B. Čìme se javljate svòjim prijateljima? Telefònom. [B. [B] Iznad čèg a su plàfonska svjetla? [C] Iznad čèg a su stropna svjetla? [S] Изнад чѐга су пла̀фонска светла? 7. a kòme da se vozi kolima? Zašto? 4. 1. pìsmom ili preko ìnterneta? Zašto? 5. Rearrange things to make the distribution more interesting and to require you to use as many prepositions as possible.C] S kim òna sjèdi? [S] Сa ким о̀на сѐди? 6.

S] òdvjetnik [B. hoping to stump the other team with a word they might not remember. Ìmam pìsmo od mòje tetke! 5. b. Provide both a masculine and a feminine version for #3 and #4. ☞ Now redo all sentences you have just created. Kàko se kažu Greece i Hungary na bòsanskom. Ка̀ко се каже свеу̀чилиште на бо̀санском и српском? ☞ Play this as a game. Sam sam. 4. hr̀vatskom i srpskom? 7. Òvo je òlovka mòje prijatèljice Mìr jane. Брат ми је вѝсок чо̀век. 4. Речник се на̀лази на сто̀лу. Sat je na zidu. Čìja je òva noć? (njena [B. first using the name alone (a). 2. Ка̀ко се пише Washington на српском? 5. Ѝмам пѝсмо од мо̀је тетке! 5. Čìje je to vèliko znànje? (njègova dèvojka [E] djèvojka [J] Željka) 6. Kàko se piše Washington na srpskom? 5.C. Rječnik se nàlazi na stòlu. Ка̀ко се каже су̀дац на бо̀санском и српском? 2. Kàko se kaže kàsa na hr̀vatskom? 10. 2. Kàko se kaže sveùčilište na bòsanskom i srpskom? 1.C] Dùšan) 5. ☞ Make past-tense versions. Kàko se kaže kat na srpskom i bòsanskom? 11. хр̀ватском и српском? 7. Čìji je taj cr̀veni àuto? (tvòja sèstra Dùšanka) 2. Čìje je to pìtanje? (naš profesor Hàris) 3. Brat mi je vìsok čòvjek. Ка̀ко се каже биоскоп на хр̀ватском и бо̀санском? 9. Ка̀ко се каже ка̀са на хр̀ватском? 10. Kàko se kaže bioskop na hr̀v atskom i bòsanskom? 9.B5 Bosnian and Croatian 1. State the idea of possession twice. Kàko se kaže kàzalište na srpskom? 8. 1. Kàko se kaže advòkat na hr̀vatskom? 3. and then using the entire phrase (b). Ка̀ко се каже Евро̀па на хр̀ватском? 6. Kàko se kaže Evròpa na hr̀vatskom? 6.S] njèzina [C] prijatèljica [B. 121 Osma lekcija Lesson Eight . Serbian 1. Čìja je òva šàrena mačka? (vaš kolèg a Željko) B7 1. One team asks a question. Čìji je taj strašni pas? (njihov àdvokat [B. B6 Practice with the various ways to express possession (which include the possessive adjective. this time putting all the nouns in the plural. Сат је на зиду. Example: Čìja je òva òlovka? (mòja prijatèljica Mìr jana) a. the genitive case and the dative case). Ка̀ко се каже кат на српском и бо̀санском? 11. Ка̀ко се кажу Greece и Hungary на бо̀санском. 3. Ка̀ко се каже адво̀кат на х̀рватском? 3. Kàko se kaže Špànjolska na srpskom? 4. ☞ Rewrite these sentences as negatives. Kàko se kaže sùdac na bòsanskom i srpskom? 2.S] drugàrica [S] Nàda) 4. Сам сам. Ка̀ко се каже Шпа̀њолска на српском? 4. Òvo je Mìrjanina òlovka. 3. Ка̀ко се каже ка̀залиште на српском? 8.

................ (Nàda). Nàda žèli biti sa . (jul).C] .. je čekao da mu se javiš telefònom.......... (mama i tata).. ..... Bosnian Hàris i Nàd a su mòmak i djèvojka..... Hàris . (Hvar) bez ........ (ìći) sam .. .. [fill in the weekday of your choice] 2.......... [B.. ali nìje bìla kod kuće pa se nìsu čuli..... је чекао да му се јавиш телефо̀ном. (Tuzla) ...... увек идем на преда̀вања попо̀дне.. [B..... [B.... (Nàda)..... (ìnternet)..... (stùdenti). идем с друговима на море. (telèfon)... ali Nàdi nìje.. Hvar je lijep.. ali poslije dva ..... [S] ...C] ....... Ni ...... idem na kòncert u ... a Nàda . јој се ја̀вио... (dan) .. (Hàris) ......... Nàd a .. [S] ......... [S] ....... use only present tense. Hàris razùmije .. нѝсам размѝшљала о сво̀јој љу̀бави... Then write out the whole story.... idem s prijateljima na more.... and translate the sentences into English: 1..... Dok su Hàris i Nàda na . (Sàrajevo) lijepo bez . u .. uvijek idem na predàvanja popòdne... (jàvljati se) ...C] . kàd a .....C] Često idem u kìno .... (For months) 4..... joj se jàvio. [S] ... (Tuzla) u .. (Every year) [fill in the month of your choice] 3.... (dòći) u . у ........ [S] Често идем у биоскоп ............. (Hvar) sa ..... (Nàda) nìje lijepo na ............. идем на ко̀нцерт у . (Hàris)........ (ìći) iz .. [S] .... For verbs. (Yesterday) C2 Fill in the blanks with the appropriate forms of the words in parentheses................... (put)....... .. (kola) na ...... (Sàrajevo) preko . (tràjekt i 122 Osma lekcija Lesson Eight ....... (voz) iz ..... [B..... Hàris .. (jàvljati se) ........C] .. [B............. [B...C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Fill in the blanks with the appropriate time expression. (završàvati se) ljetni sèmestar... (This week) [fill in a weekday of your choice] 5. (Hàris) nìje u ...... [S] ...... (Sàrajevo). Hàris .. (Hàris)..... Hàrisu je dobro..... U ........ Òni su .✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. (on Fridays) 6...... (Sàrajevo) .............. (Nàda) da . (For days) 7............C] ...... [B.. (Nàd a) iz .C] ... али нѝје бѝла код куће па се нѝсу чули....... ...... nìsam razmìšljala o svòjoj ljùbavi............. (kàzati) .

(završàv ati se) ..... ........ (Niš) ..... Hvar je lijep..... Dùš anu je dobro. (završàv ati se) ljetni sèmestar Željko .... (Dùšanov put) i o ............ Poslije ...... (dòlaziti) sa . (Elvis)... (grad) sa . ali poslije dva ........ Dùšan razùme ...................... (Dùš an) nìje lepo u (Beògrad) bez ............. (Dùšanka) i . ali posle dva ........... Jasna žèli biti sa .. (to) Hàris i Nàda . (kola) na .. (biti) kod .................... (stànica).. (dòći) u .. (Jasna)........ (dòlaziti) iz .. (Željko) nìje u ....... Željko razùmije ........... (letnji sèmestar) Dùšan .... (voz) iz . (dan) kod . (put)........... Crna Gòra je lèpa.... (grad) sa .. (Zàgreb) preko ...... Poslije .. (autòbus)................... (put)... (svòja tetka)............... (kàzati) .... Dùšanka ........ (ìći) iz ..... (grad) s .......... (stànica)........ (ìći) iz .................... (Jasnin put).. ali Jasni nìje............ Željko . (to) Željko i Jasna .......... (Beògrad) preko ........ (Jasna)....... (dòlaziti) sa ..... (Hvar) u ... Dùšanka .... Òni su .. òni (razgovàrati) o . (Hvar) u ..... (Nàdin put)... (jàvljati se) ..... Dùšan ...... (Željkov put) i o .. (vlak) iz ........ (stùdenti).............. (Dùšanka) iz . a Željko .. (dan) kod ..... (biti) deset .. (ìnternet).................... (svòja tetka). (kolodvor)...... (Nàda) i ...... (Hvar) s ...... (Dùšan)... (Niš) u ...... Onda Hàris .... (Beògrad) i Dùšan . (ìći) (Dùš anka) (dòčekati) na ..................... (jàvljati se) .. (svoj àmidža).... ..... (Àmila)........ (ìći) u . (Sàrajevo) i Hàris .. Dok su Željko i Jasna na ............ (Dùšan).. U ............. (Željko) ......... (ìći) po . U .. (Nàda).. (Jasna) iz ... (Hvar) bez . (vlak)... òni (razgovàrati) o .. Dok su Dùšan i Dùšanka na . Nàda ............ Željko ... (ìnternet)...... Serbian Dùšan i Dùšanka su mòmak i dèvojka.. Jasna . Jasna ............ (mama i tata).. Òni su . (ìći) sam .... (Crna Gòra) sa .. (Dùšanka) nìje lepo u .. (telèfon).. (Jasna) da ... (Željko)...... (Dùšanka) da .. (ìći) po ... (dan) ..... (Varaždin) u .. Dùš anka žèli da bude sa ................. (jàvljati se) ........................ Dùšanka . (Varaždin) ..... Ni ... (Beògrad).. (Jasna) nìje lijepo na ......... (Crna Gòra) bez ......................... (svoj stric).... Dùšan ..... (mama i tata).. Croatian Željko i Jasna su mòmak i djèvojka.. (dan) kod . (stùdenti). Željku je dobro....... (tràjekt i autòbus).. (Dùšankin put).. (biti) deset ... (Domagoj)..... kàda ............. 123 Osma lekcija Lesson Eight ...... .................. ............. (Zàgreb) lijepo bez ......... a Hàris ...................... (Hàrisov put) i o ... Onda Željko ......... (Varaždin) . (Dùšanka). (kola) u ........ (Zàgreb)......... Onda Dùšan ... (ìći) sam .............. (Zàgreb) i Željko ................... (dan) ........... (Zàgreb) ... (Crna Gòra) u ................ Jasna ........ (Željko). ali Dùšanki nìje.. (jàvljati se) .......... (biti) kod ................. a Jasna . (ìći) po ....... (ìći) u ..... (srpanj)........ òni (razgovàrati) o ....... (dòći) u ... Nàda .. (Jasna) i ........ (Dùšan) ......... (telèfon).... (Tuzla) ............ (biti) deset ........ Ni . (juli). (ìći) (Nàda) (dòčekati) na ... (Dùšanka). a Dùšanka .. kàda ....... (ići) (Jasna) (dòčekati) na .......... (kàzati) .... (voz)..autòbus)... (Beògrad) ...

. Željka šalje Gòranu kràtko pìsmo.... (ми.. 1.... jesti) za rùčak dànas? 6.. (pòčinjati) tvoj novi pòsao? 5.. Where you see an exclamation point with the verb.. jesti) za rùčak dàn as? [C] Što hòćeš da . a zèmlja kruži oko sunca. [C] Jàvili smo se ròditeljima. (не позна̀вати) мо̀ју сѐстру? 3. a Gòran šalje Željki dùgo pìsmo. (mòrati) jesti svaki dan! 2.. .... Zar Ines . .. (òni... (svòja tetka)... Jelo od kobàsice i jàja òdlično je za dòručak... (о̀ни..(Ana). Шта хо̀ћеш да .. use the imperative...... .... C3 Replace each italicized noun or name in the sentence with a pronoun (full form or clitic. 3..... Ка̀да .. a zèmlja kruži oko sunca. [S] Slušaju svòje profesore ceo dan.. a Dùšan .... (svoj stric). (biti) kod ... (Sr̀đan). (ìći) u . U novinama ìma zanìmljivih stvàri.... јести) за ру̀чак да̀нас? 6... Posle .. 5.. (ne poznàvati) mòju sèstru? 3... ali se nìsmo čuli sa njima. (òni.. ali nikada nè pijemo kàvu. [B. [B] Pijemo mlijèko svaki dan.. ali nikada nè pijemo kàfu. [B] Šta hòćeš da .................... (мо̀рати) да се једу сваки дан! 2.... 7. (слушати!) мe! Ја̀јa нe ... .... Kàd a ... [B... а браћи сутра! 4....... gledati) film? ☞ Use past tense for #6... (to) Dùšan i Dùš anka . Зар Инес ... (slušati!) me! Jàja se ne .. ali nikada nè pijemo kàf u... (Niš) .C] Mjesec kruži oko zèmlje. gledati) film? [C] U kolìko sàti navečer u četvr̀tak ... [B] U kolìko sàti naveče u četvr̀tak ..C] Slušaju svòje profesore cijeli dan.. Od pròzora do vràta nìje dalèko.... changing the word order where necessary.. 1. 6. 4. C4 Fill in each blank with the appropriate form of the word in parentheses........ (pìsati!) svòjim sèstrama dànas.... (пѝсати!) сво̀ј им сѐстрама да̀нас.. . ali se nìsmo čuli s njima.. (mi..... гледати) филм? 124 Osma lekcija Lesson Eight . 2........ as required).. već je dalèko od pròzora do nas! 8.... (voz)....... У колѝко са̀ти увече у четвр̀так .... 1...... [B.... (mi.....S] Jàvili smo se ròditeljima. [S] Pijemo mlèko svaki dan. [S] Mesec kruži oko zèmlje.. . [C] Pijemo mlijèko svaki dan..... Then write out the whole sentence...... (по̀чињати) твој нови по̀сао? 5.. a braći sutra! 4....

polòžiti kùpiti polàgati 3. She works outside all day in front of the building. a. b. ùzeti 4. glàdna su! b. jesti ùzimati pòjesti 5. rječnici [J] knjiga òtac suprug C7 For each aspect pair given below. a. state which of the two is perfective and which is imperfective. 4. kupòvati 2. [B. Što da radim s tvòjim psom? b.S] Ìmam i svog psa i tvog psa. sprèmati dòlaziti sprèmiti 125 Osma lekcija Lesson Eight . c. and if it is plural. Pred njima je dobar žìvot. c. Please bring me both your cat and my mouse. Šta da radim sa tvòjim psom? [C] Ìmam i svojeg psa i tvojeg psa. give the singular form. riječ [J] znànje rečnici [E]. djèvojke [J] dète [E]. C6 Identify the number (singular or plural) of each of the following nouns. 3. or S. C. Listen! Your house is very beautiful with that red door and those windows! 2. vlak živòti pìsma dèvojke [E]. c. Nada is reading both his book and her book. Then translate the ones that follow it into B. dòći 6. Get in touch with your brothers about their homework.C5 Translate the first sentence into English. Put a picture into the letter for your brothers. c. give the plural form. b. ali predà mnom su problèmi. dijète [J] mòmci lav supruga voz ljudi pìtanja noć ključ brat zidovi đàci pas ljùbavi sin reč [E]. glàdna su! [S] Daj dèci vòća. If it is singular. Write a letter to the children. [B. using the first as a model. ali òstala braća nìsu više kod kuće. 1. Below the floor is another room on another floor (story). 1.C] Daj djèci vòća. Njihova dva brata žìve kod ròditelja. a. a.

.. 343).. Тешко нама ко̀ји ѝмамо дѐцу. Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY бака [B. јер су сви други ра̀злози глупљи. Use questions with: a) (ne) svìđ ati se b) (ne) čìniti se c) O čèmu se radi d) Zar . ☞ Bring a question on each aphorism to class. глупљa деда grandma grandma lucky you! stupider grandpa нѐна [B] ра̀злог тући. Ако већ ту̀чете дѐцу. ту̀ците их без ра̀злога. ?  Priča: Albahari Read Part V of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p. grandchild Благо бабама и дедама ко̀ји ѝмају у̀нуке.S] баба [S] благо вама! глупљи. to beat (I) grandson.. ту̀чем у̀нук grandma reason to spank... глупљe.C. 126 Osma lekcija Lesson Eight ..

Beč. Serbian 1.S] pròleće pròljeće rok sànjati. replace fràncuski jèzik with 1.S] stanòvati. nàravno. sanjam slàv enski [B. 2. Sanjam o tome već godinama! 1.S] and àustrijska jela. 3. stay ninth exam (adj. I jest ću. A gdje ćeš stanòvati? 2. Ùčit ću govòriti fràncuski jèzik ì dan ì noć. 3.C] slòvenske [B. kìn eski jèzik. Divno! Što ćeš tamo ràditi? 2. Stanòvat ću kod jèdne fràncuske obìtelji. bòravka dèveti ìspitni jèzik kìneski leto ljeto mesec dàna mjesec dàn a Moskva obìtelj [C] (f) Austrian sojourn. 2. zìma.S] jèzike and fràncuska obìtelj [C] pòrodica [B. nàravno. deadline to dream (I) Slavic Slavic to reside (I) study (adj. 3. Poslije ìspitnog roka ìći ću u Pàriz na mjesec dàna. A gde ćeš da stànuješ? 2. 1. Ùčit ću govòriti fràncuski jèzik i dan i noć. Šta ćeš ràditi preko ljeta? 2. A gdje ćeš stanòvati? 2. Moskva. ☞ Replace Pàriz with 1.S] Bosnian 1. Bit će to studijski bòravak. 2. Poslije ìspitnog roka ìći ću u Pàriz na mjesec dàna. Biće to studijski bòravak.C] slòvenski [B. Što ćeš ràditi preko ljeta? 2. ruska obìtelj [C] pòrodica [B.S] and ruska jela. Stanòvat ću kod jèdne fràncuske pòrodice. 1. I jest ću.S] and kìneska jela. stànujem studijski Šàngaj zìma family spring spring period. Stanòvaću kod jèdne fràncuske pòrodice. slàv enske [B.70 ŠTA ĆEŠ RADITI? [B.Deveta lekcija • Lesson Nine A1 VOCABULARY àustrijski bòravak. Divno! Šta ćeš tamo ràditi? 2. 127 Deveta lekcija Lesson Nine . Ùčiću da gòvorim fràncuski jèzik i dan i noć. fràncuska jela! 1. A što ćeš ùčiti dok si u Parìzu? 2. Posle ìspitnog roka ću da idem u Pàriz na mesec dana. Sanjam o tome već godinama! 1. fràncuska jela! 1. ŠTO ĆEŠ RADITI? [C] Croatian 1. nèmački [E] njèmački [J] jèzik. fràncuska jela! 1. àustrijska obìtelj [C] pòrodica [B.) Shanghai winter 69. A šta ćeš da ùčiš dok si u Parìzu? 2.S] and fràncuska jela with 1. pròleće [E] pròljeće [J]. Divno! Šta ćeš tamo da radiš? 2. kìneska obìtelj [C] pòrodica [B. I ješću. Šàngaj. ☞ Replace leto [E] ljeto [J] with jesen. Šta ćeš da radiš preko leta? 2. Sanjam o tome već godinama! 1. nàravno. A šta ćeš ùčiti dok si u Parìzu? 2. 1.) language Chinese summer summer [for] a month [for] a month Moscow family pòrodica [B. Bit će to studijski bòravak.

The auxiliary. for the full forms (and negative future). Note that infinitives ending in -ći are written separately everywhere (ìći ću). this pronunciation is heard everywhere. as in ìći ću u Pàriz na godinu dàna “I’m going to Paris for a year. do not in this instance mean “want. B can use both spellings. But beware! The adjective “Slovenian” is slòvenski in C and slòvenački in S. The full forms. infinitives ending in -ti are shortened and the unit “infinitive + clitic” is pronounced together. Bosnian usage prefers the C spelling in more recently published texts. which functions like “will” in English. and the S spelling in texts published before 1990. but S drops the -t and writes the two as one word (ùčiću). Infinitives ending in -sti shift the -st. In BCS. If the infinitive begins the sentence the auxiliary must come immediately after it.” Instead they carry only the meaning of future tense [95a] Future tense auxiliaries FULL hòću hòćeš hòće hòćemo hòćete hòće CLITIC ću ćeš će ćemo ćete će * Word order in the future and variant spellings * As a clitic. If the focus is on an intended endpoint. the future auxiliary must come in second position.Tricky translation: The adjective “Slavic” is slàvenski in C and slòvenski in S (also južnoslàvenski [C] and južnoslòvenski [S]). C keeps the -t of the infinitive and writes the two forms separately (ùčit ću). [95a] * The preposition na in future time expressions * English uses “for” to express the length of time covered by an action. In this case. although identical to the conjugated forms of hteti [E] htjeti [J]. check to see whether it refers to Slovenian or Slavic! z GRAMMAR * The future tense * The future is a compound tense. The clitic forms are used predominantly. use the Acc without a preposition. formed by adding an auxiliary to the infinitive (or its replacement. see the next section.” [100] But if it concerns simply of a unit of time. the preposition choice depends on the meaning. the sequence da + present).” [71] Caution! Plaster falling 128 Deveta lekcija Lesson Nine .when they are joined with the future clitic. So when you see the word slòvenski in a text. as in òna će biti godinu dàna u Parìzu “she’ll be in Paris for a year. use na + Acc. but appears in spelling only in S (ješću [S] but jest ću [C]). In all such instances. has both full and clitic -šć. But the infinitive portion of the future may be anywhere in the sentence.

129 Deveta lekcija Lesson Nine . Sàda sam ùredna i lìce mi je čisto! Hòćeš li sà mnom krènuti ù grad? Hòćeš li sà mnom krènuti u grad? 1. Hòćeš li prati zube? ruke pòsla. Нѐћу сад. ùmivam se i pèrem 2. Glèdaj dok se čèšljam. ću te. Pògledaj se u zr̀calo! 2. pa ću ih prati prije spàvanja. opèri ruke. Нѐмој да ме про̀будиш ако спавам. Глѐдај док се чѐшљам. па ћу их прати пре спа̀вања. ùmij se. neugodno mi je! mi je! 1. Nèću. Иста си као увек! Лѝце ти је прљаво. ruku ùmiti se. pa ćeš onda bolje! izglèdati bolje! 2.71 to remain (P) to brush. Počèšljaj se. Sàda sam ùredna i lìce mi je čisto! ruke. neùredna oglèdalo [B. Nèmoj me probùditi ako spavam.C] neùredan. provèdem se [ìmati] pune ruke pòsla rùka. and 2. krenem krètati. Žèliš li reći da sam neùredna? Jao. ìzgledam jao kao krènuti. Hòćeš li prati zube? 2. neugodno 2. ùmivam se ùredan.A2 čèšljati čist dòma [C] isti izglèdati. Gpl. По̀гледај се у оглѐдало! 2. arm to wash one’s face (P) to wash one’s face (I) tidy to return (P) mirror tooth POGLEDAJ SE! Bosnian Croatian 1. Nèću sad. Ista si kao uvijek! Lìce ti je prljavo. Serbian 1.C. ☞ Redo in a plural version. ùmij se.S] òprati. comb (I) clean [toward] home same to appear (I) oh no! as to go. Ne ću. Bok! Žùri mi se! prati prije spàvanja. Жѐлим да о̀станем ко̀д куће јер ѝмам пуне руке по̀сла. Ako mi se nè spava. opèri si ruke. чекаћу те. Ista si kao uvijek! Lìce ti je prljavo. pròbudim pròvesti se. Žèliš li reći da sam neùredna? Jao. Јешћу док сам напољу. Почѐшљај се. Žèlim òstati kòd kuće jer ìmam pune 1. Nèmoj me probùditi ako spavam. umijem se umìvati se. comb (P) to look at oneself (P) to set out. òstanem počèšljati pògledati se pòlaziti prati. čekat ću te. pa ću ih 2. Počèšljaj 1. neprijatna [B. are each several people rather than single individuals. ùredna vràtiti se. опѐр и руке. Са̀да сам у̀редна и лѝце ми је чисто! Хо̀ћеш ли са̀ мном да кренеш у град? 1. у̀мивам се и пѐрем руке. Лепо се провѐди! Ако ми се нѐ спава. Да ли жѐлиш да кажеш да сам неу̀р една? Јао. ùmivam se i pèrem si ruke. 1. vratim se zr̀calo [C] zub. Zdravo! Žùri mi se! Krećem! Vràtit ću se dòma poslije 11 sàti! Krećem! Vràtit ću se kući poslije 11 sàti! 1. as if 1. to go (I) to wash (I) dirty to awaken (P) to spend [time] (P) to be very busy hand. Lijepo se provèdi. Ћао! Крећем! Жу̀ри ми се! Вра̀тићу се кући после 11 са̀ти. Jest ću dok sam vàni. zubi 70. Pògledaj se u oglèdalo! 1.S] neugodan. čekat 1. Lijepo se provèdi. pèr em prljav probùditi. Jest ću dok sam vàni. pa ćeš onda izglèdati se. непријатно ми је! 1.C. neugodna [B. па ћеш онда да ѝзгледаш боље! 2. Ako mi se nè spava. у̀миј се. to set out (P) to get moving (I) [toward] home face uncomfortable uncomfortable messy mirror to wash (P) òstati. Да ли ћеш да пѐреш зубе? 2. krećem kući [B. opèr em to brush. Ne ću sad. Žèlim òstati kod kuće jer ìmam pune ruke pòsla. Glèdaj dok se čèšljam.S] lìce neprijatan. Нѐћу.

But the full forms signify both future tense and “want. continued * The aspect of a verb is often a matter of focus. * Double meanings of hteti [E] htjeti [J] * The clitic forms of this verb have only future tense meaning.S] / ne ćeš [C] nèćete [B. I wake up early. Get dressed! without se Nè jedem meso. but only (of course) if there is a direct object to be “possessed. He’s playing chess.S] / ne će [C] clitic auxiliary is used. There are also several verbs which never occur without se. followed by li. Kàko se to kaže? Òni se vole. Obùcite se! One eats well there. [87a] The chart below illustrates how se can add each of these meanings to a verb which lacks that particular meaning when it occurs without se. [95c] * Reflexive verbs * The particle se functions as direct object when the verb indicates action performed upon one’s own person. For instance. She dressed her doll.” nàlaziti se “be located.S] što [C]. [139] or reciprocal. Now.S] ùčit ću [C] fràn cuski “I’ll study French. for instance: šta [B.aux. such as bòjati se “be afraid.” Context of usage usually is enough to tell which is meant. * Aspect. Kàži nešto! Volim ga. but mean only negative future [95a] * Word order in the future tense * The particle li is the only clitic which precedes the future tense auxiliary: all other clitics must follow it. one must again know from context which meaning is intended. [95b] If a question begins with a word such as kada or šta [B. the neće [B. Aspect choice in the future depends upon whether the speaker focuses on the general fact of future action or the completion of a specific action. mean both “won’t” (negative future) and “not want”. aux.” baviti se “be occupied with” dogòditi se “happen. Budim se rano. Djèca se ìgraju. Mother awakens me. The negative future uses only a full-form negative auxiliary. I don’t eat meat. . it can make a verb impersonal.S] što [C] ćeš ràditi tamo? “what will you do there?” or ùčiću [B. How is that said? They are in love. Idemo sad.are thus identical in form to negated hteti or htjeti.” and others.S] / ne će [C] nèće [B.S] / ne ćemo [C] li (in either the form hoćeš li… or da li nećeš [B.” [97] * The particle se with verbs * Because the particle se was originally used only as the clitic form of the reflexive pronoun object sebe. It is only verbs like these that are truly “reflexive. [140] “inclinational. brijati se. focus on the 130 Deveta lekcija Lesson Nine .S] / ne ćete [C] hoćeš…). The forms nè ć spelled ne ću (etc. if necessary one can use žèleti [E] žèljeti [J] to specify the meaning “want. Reference to the fact of action alone is expressed by imperfective verbs. I don’t feel like going. Òni će mu ih pokàzati. The children play. Majka me budi. We’re going now. it has become customary to use the term “reflexive verb” for a verb which is accompanied by se. the particle se is used with many additional meanings. etc.” The negative forms nèću [B.” [82a] intransitive.S] ne ću [C] etc. and then by other clitics: Hoćeš li im se jàviti? [102] li precedes fut. [98] “non-causative. [87b] Impersonal Inclinational Intransitive Non-causative Passive Reciprocal Reflexive with se Tamo se dobro jede. Mi ćemo im se jàviti.” By contrast. ùmiti se. Da li ćeš im se jàviti? Da li će joj ga dati? other clitics follow fut. for example in verbs such as čèšljati se. Obùkla je lutku. there is no short form. Nè ide mi se. Say something! I love him.) in Croatian .S] / ne ću [C] nèćemo [B. In fact only a very few verbs (such as òbući se “get [oneself] dressed”) are true reflexive verbs. The full form auxiliary takes first position in a question.zGRAMMAR * Questions and negation in the future tense * Questions expecting a “yes-no” answer use Negative future the full form of the auxiliary and the particle nèću [B. however.” Croatian can also use the reflexive dative particle si in a “possessive” sense (as in pèrem si zube “I clean my teeth”).” [98] passive. Igra šah.

S] precisely [I] feel like going to divide up (I) to divide up (I) to waste. ali hòćeš-nemoraš! A ti? ćeš-moraš! A ti? 1. Nèću da se vratim u dom. Baš sada tražim stan. 2. Òstaću u stùdentskom dòmu. Gdje ćeš stanòvati na jesen? 2.g. Mòžda ću da ìznajmim stan sa nekim stùdentima i podèliti s njima troškove i kìriju. Mòžda ću unàjmiti stan s nekim stùdentima i podijèliti s njima troškove i stùdentima i podijèliti s njima rèžije i kìriju. Serbian 1. Da li ćeš dèliti sobu s nekim u stùdentskom dòmu? 2. ☞ Retell this as a conversation about your own housing plans.” A3 VOCABULARY baš ide [mi] se dèliti. Nè ću mòrati gùbiti vrijème i hòdati dalèko na predàvanja. Ne žèlim ni sa kim da stànujem. Sàvršeno mi odgòvara tu blizu. Nè ide mi se u podstanare. 2. Gdje ćeš stanòvati nà jesen? 1. Self-study learners: When you write a version about your own housing plans.g. troškovi unàjmiti.S] nitko [C] podèliti. residing expense(s) to rent (P) STANOVANJE Bosnian Croatian 1. Sàvršeno mi odgòvara tu blizu. Hoćeš li dijèliti sobu s nekim u stùdentskom domu? dijèliti sobu s nekim u stùdentskom dòmu? 2. while its perfective partner naùčiti means “learn. ali hòćeš-nećeš moraš! A ti? 1. stanàrinu. costs) (P) tenant. ùnajmim [C] 73. Òstat ću u stùdentskom dòmu. Òve godine idem u podstanare. dijelim gùbiti hoćeš-nećeš ìći u podstanare iznàjmiti. pòdijelim podstanar rèžije [C] (pl form) sàvršen stanàrina [B. Hoćeš li podstanare. Nè da mi se ìći u stanàre. Nè da mi se ìći u stanàre. ali hòćeš-nećeš 2.C. subletter utility bills perfect rent living. Nèću se vràtiti ù dom.74 someone no one no one to split (e.completion of an action is expressed by perfective verbs.S] kìrija [B. Videću.C] neko [B. Gde ćeš stanòvati na jesen? 2. Nèću mòrati gùbiti odgòvara tu blizu. costs) (P) to split (e. Sàvršeno mi 2. A ti? 2. Ne žèlim ni sa kim stanòvati. A ti? 1. completed action) comes across in the English translation. be sure to use forms of the future tense. Vidjet ću. Vidjet ću. Ne ću se vràtiti u dom. Òv e godine idem u 1. ìznajmim [B. Ne žèlim ni s kim stanòvati.S] mòžda nà jesen [B] na jesen [S. Òstat ću u stùdentskom dòmu. pòdelim podijèliti. A ti? 1. Òve godine idem u podstanare. to lose (I) like it or not to become a tenant to rent (P) rent perhaps in the autumn in the autumn someone netko [C] niko [B. Nèću mòrati da gùbim vrème i da hodam dalèko na predàv anja.S] stanòvanje trošak. delim dijèliti. troška. Note the instrumental forms kim and nekim and ni s kim. Baš sada tražim stan. For instance. vrijème i hòdati dalèko do predàv anja. 131 Deveta lekcija Lesson Nine . as in kad ćeš mi se jàviti? “when will you call me?” or hòćes li se kasno vràtiti? “will you be back late?” In a few instances the difference in aspectual meaning (of action in progress vs. Baš sada tražim stan. the imperfective verb ùčiti means “study” in English. Mòžda ću iznàjmiti stan sa nekim 1.

combines the old-fashioned words for “carriage” and “yard.” etc. Students whose families live in the city or town where the university is located generally continue to live at home.S] nitko [C] “no one” consist of two parts.and sva-.” neko [B. [93b] Affirmative o nečemu od nekoga s nekim about something from someone with someone Negative ni o čèmu ni od kòga ni s kim about nothing from no one with no one * “Something.” niko or nitko “no one. BCS frequently uses the phrase to što. * Pronouns such as nešto “something. Montenegro. the sentence meni ne odgòvara to što radiš corresponds to English “what you're doing does not suit me. by contrast. thus: radio stànica [B. This is translated variously .” and the like. ko or tko. radio postaja [C] “radio station. specifying it either as žèležnička [E] žèljeznička [J] or àutobusna [B] àutobuska [B.” [99] Zagreb train station [Glàvni kolodvor] Belgrade train station [Žèleznička stànica] The C word for railway station.Whereas in B and S iznàjmiti means both “to rent from” and “to rent to.” and iznàjmiti means “to rent to. the interrogative pronouns šta or što.S] netko [C] “someone. B and S.” 132 Deveta lekcija Lesson Nine . Croatia.S] as relevant.” stànica.” and polìcijska stànica [B.” Dormitories at universities in Bosnia and Herzegovina. In other contexts. which yields such as išta “anything at all. and Serbia are available for out-of-town students only.” svašta.sometimes as English “what” and sometimes as the entire English phrase “the fact that…” Thus.S] polìcijska postaja [C] “police station. in a manner parallel to the formation of the negative pronouns ništa “nothing. often well into their twenties. and gde or gdje.” in C unàjmiti means “to rent from. have always used a more generic word for “station. When they occur as objects of prepositions.S].” When bus travel became common. “all sorts of things.” are formed by adding the prefix ne." àutobusni kolodvor. C uses postaja while B and S continue to use stànica. [62] * “What” clauses * When the idea translated by English “what” or “that” corresponds to an entire clause. kolodvor. the preposition comes between the two parts.” and nigde or nigdje “nowhere.” A similar series is created by adding the prefixes i.” roughly similar to the way German Bahnhof combines the words for “track” and “yard. the adjective àutobusni was added to form the current word for "bus station.” whereas the sentence savršeno mi odgòvara to što nè moram ìći tamo corresponds to “the fact that I don’t have to go there suits me just fine.” negde [E] negdje [J] “somewhere. zGRAMMAR * Negated prepositional phrases * The negative pronouns ništa “nothing” and niko [B.

Pòlazim na kolodvor u dva sata. for mother as well. jasno. 2. Some Croatian and Bosnian speakers pepper their speech with the interrogative je li? or its contractions. Kàd a će tvòji ròditelji dòći da vide tvoj novi stan? 2. njègov ded [E] djed [J]. In some parts of Bosnia children call their father bàbo. jer sam na predàvanju. Ìma. njihov tata. Ìma. jel’da? or jel’te?. Да ли ћеш да их до̀чекаш? 2. Ne mògu. On tvòje ròditelje voli. mòje dète [E] dijète [J] or mòja dèca [E] djèca [J]. Не мо̀гу. to go (P) 2:30 to arrive (P) Dad (m) 75. Зар он нема пуно по̀сла о̀ве нѐдеље? 1. and in Belgrade. 133 Deveta lekcija Lesson Nine . Ѝма. while in Belgrade kèva is used as slang for mother. јер сам на предàвању. In Bosnia children sometimes call their mother nàna. “painful”) as a form of address. ćaća or papo. ☞ Replacements for ròd itelji: tvoj kolèg a. i žèli ih dòčekati s tobom. pođem pola tri stići.C. or S is groping for a word or thought. obvious colleague Mom mìnut [B. Ne mògu. Teenagers throughout the region address their parents as stara (“old woman”) and stari (“old man”). jel’?. Kàd a će tvòji ròditelji dòći vidjeti tvoj novi stan? 2. jasna kolèga (m) mama grandmother grandmother regardless (of) grandfather grandfather clear.” The word òvaj is often used when a speaker of B. The exclamation jao. Bosnian uses bòna and bolan (usually considered to be forms of the word bolan. Every region has its own colloquial words for father and. јасно. C. in the Zagorje area around Zagreb japa. Another is joj. Ка̀да ће тво̀ји ро̀дитељи да дођу да виде твој нови стан? 2. 1. Hòću. jer sam na predàvanju. there are numerous interjections used to punctuate speech. ali će ìći s tobom bez obzira na to. Стићи ће сутра возoм на жѐлезничку ста̀ницу у пола три. Hòću. ali se mome bratu ide. similar to the way “man” is used in colloquial American English. али ће да иде сa тобом бѐз обзира на то.S] bàka [B. Beyond these. Zar on nema puno pòsla òve sèd mice? 1. meaning “ouch / oh no / alas” is one of many BCS exclamations.A4 baba [B. Хо̀ћеш ли и ти да пођеш са̀ мном пo њих? 1. much as “you know” or “like” are used by speakers of English. njena bàka [B] njèzina bàk a [C] njena baba [S]. Он тво̀је ро̀дитеље воли. ćàle. stignem tata minute minute for them. Serbian 1. in a few instances. По̀лазим на ста̀ницу у два сата. Хо̀ћу. speakers often add bre for emphasis. 1. Stići će sutra vozom na žèljezničku stànicu u pola tri. jasno. In Serbian.76 NA STANICI [B. Hòćeš li ih dòčekati? 2. NA KOLODVORU [C] Croatian 1.S] bez obzira na ded djed jasan. и жѐли да их до̀чека сa тобом. Hòćeš li i ti pòći sà mnom po njih? 1. Stići će sutra vlakom na kolodvor u pola tri. Hòćeš li ih dòčekati? 2. али се мом брату иде. vaš brat or vaša braća. ali se mòjem bratu ide. 2.S] minùta [C] po njih pòći. Zar on nema puno pòsla òvog tjedna? 1. 1. and together as starci (“oldsters”). to get them to set out. ali će ìći sà tobom bèz obzira na to. 2. On tvòje ròditelje voli. in Dalmatia. i žèli ih dòčekati sà tobom. best translated as “oops. Hòćeš li i ti pòći sà mnom pò njih? 1.S] Bosnian 1. Pòlazim na stànicu u dva sata.

c) between two groups. ìći ćemo od 5 sàti na predstavu. replace večèras with dànas or jutros. kìno ili pòzorište večèras? 2. ☞ Replace bioskop [S] kìno [B. b) 3rd singular. Accordingly the C as presented in this book uses only the infinitive. Da. and although the S as presented herein uses both. Odgòvara mu to što odgòvara i nama. što ti odgòvara više. 1. B3 Bosnian 1. Svejèdno mu je.S] with film or glàzba [C] mùzika [B. По̀ћи ћемо у 4 сата и 10 мину̀та. ìći ćemo od 5 sàti na predstavu. Rèci. bioskop ili pòzorište večèras? 2. Pòći ćemo u 4 sata i 10 minùta. A Dàmir? Što on žèli ràditi? 2. Kàži. Kàži. А кад ћете да пођете од куће да стигнете у биоскоп у пет? 2. 134 Deveta lekcija Lesson Nine . Да. and change the times accordingly.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] Note: As in other uses of the infinitive. 1. a tebi? 1. Hòćete li ìći u kìno večèras? 2.S]. as it takes time to learn. Više mi odgòvara kàzalište. Odgòvara mu to što odgòvara i nama. 1. Uvijek je isti.C] with na predàvanje. a tebi? 1. B1 Bosnian 1. Ja više volim kìno. Do this by replacing the 1st and 2nd person plural forms above by a) 1st and 2nd singular. kìno ili kàzalište večèras? 2. Odgòvara mu to što odgòvara i nama. ☞ Use a woman’s name instead of the man’s. Да ли ћете да идете у биоскоп вечѐрас? 2. kàzalište [C] pòzorište [B. B2 ☞ Change the above exchange so that it represents a conversation a) between you and a person you know as ti. šta ti odgòvara više. Svejèdno mu je. Ja više volim bioskop. Da. A Milorad? Šta on žèli da radi? 2. Switch the exercise to the plural. Uvijek je isti. ѝћи ћемо од 5 са̀ти на представу.C. Croatian 1. C almost always uses the infinitive. Pòći ćemo u 4 sata i 10 minùta. šta ti odgòvara više. a tebi? 1. Croatian 1. the infinitive portion of the future tense may be expressed by the infinitive itself (ja ću ìći) or by the sequence da + present (ja ću da idem). A Hàmdija? Šta on žèli da radi? 2. Više mi odgòvara pòzorište. ☞ Replace u bioskop [S] u kìno [B.C]. A kad ćete pòći òd kuće da stignete u kìno u pet? 2. Uvek je isti. Hòćete li ìći u kìno večèras? 2. Svejèdno mu je. b) between two single individuals. those students working on Serbian are strongly urged to use every opportunity to practice using the “da + present” option. and c) 3rd plural ☞ Redo B1 as a conversation about your own evening plans. Here too. Serbian 1. while S uses both options. Ja više volim kìno. A kad ćete pòći od kuće da stignete u kìno u pet? 2. Više mi odgòvara pòzorište. Serbian 1.

B7 Working with a partner from class (if you are not able to work together in person. Onda ću rùčati sa prijatèljicom. 1. Ni o čèmu. 1. Pèrem si ruke. 1. Include props where appropriate. Što òbično radiš kad dođeš dòma popòdne? 2. O čèmu ćeš pìsati sèstri? 2. čèšljati se and počèšljati se. A kàko ćeš mi se jàviti sutra? 2. B5 Bosnian 1.S] što [C] to ko [B. Nè piše mi se sada. 1. 1. Replace pìsati with govòriti. 1. Pèrem ruke.B4 Bosnia 1. Пѐр ем руке. 1. Jàviću ti se telefònom. А зашто ти се сада нѐ пише? 2. Нѐ пише ми се сада. ☞ Rewrite the exercise in the plural. A kàko ćeš mi se jàviti sutra? 2. За̀то што ми се спава. collaborate over the phone or by e-mail). Jàvit ću ti se sutra u pola čètiri. Serbian 1. Jàviću ti se sutra u pola čètiri. B6 Bosnian 1. Croatian 1. and determine in each instance the particular type of meaning added by this particle. A zašto ti se sada nè piše? 2. Onda ću òprati zube.S] tko [C]. Ни о чѐму. Zàto što mi se spava. O čèmu ćeš pìsati sèstri? 2. A zašto ti se sada nè piše? 2. Croatian 1. ☞ Retell the exercise using other activities. Jàvit ću ti se sutra u pola čètiri. ☞ Switch the šta [B. ☞ Replace: pràti and òprati ruke with ùmivati and ùmiti lìce. write your own version of one of the four A dialogues in Lesson 9. Kàd a ćeš mi se jàviti? 2. Jàvit ću ti se telefònom. A kàda ruke opèr eš dànas što ćeš onda? 2. Šta òbično radiš kad dođeš kući popòdne? 2. Онда ћу да ручам са друга̀р ицом. A poslije rùčka? 2. Onda ću òprati zube. Zàto što mi se spava. A kàko ćeš mi se jàviti sutra? 2. Ni o čèmu. Self-study learners: Find the verbs in this lesson accompanied by the particle se. Онда ћу да опѐрем зубе. 1. Шта о̀бично радиш кад дођеш кући попо̀дне? 2. 1. А ка̀да руке опѐреш да̀нас. Rehearse it together so that the two of you can perform your version for the other students in class. О чѐму ћеш да пишеш сѐстри? 2. Go back over previous lessons and search for such verbs there too. шта ћеш онда? 2. A kàda ruke opèr eš dànas šta ćeš onda? 2. 1. Kàd a ćeš da mi se javiš? 2. A poslije rùčka? 2. Sutra ću joj o nečemu pìsati. Onda ću rùčati s prijatèljicom. 1. Croatian 1. Jàvit ću ti se telefònom. 1. Kàd a ćeš mi se jàviti? 2. ☞ Replace jàviti se with vràtiti se and telèfon with kola. 135 Deveta lekcija Lesson Nine . Serbian 1. А после ру̀чка? 2. Sutra ću joj o nečemu pìsati. Сутра ћу да јој пишем о нечему. and sèstra with brat. Serbian 1. Nè piše mi se sada.

C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Rewrite in the future tense: Bosnian 1. igde 21. and/or S. Čìtaju knjige. I ja moram da kupim psa! Croatian 1. gde 12. 5. Ìva stànuje kod svòje tetke. and I will rent an apartment. And you? C3 Connect each word in the two left columns with the correct English translation in the right column. Идемо у биоскоп. Ма̀рија ста̀нује код сво̀је тетке. 2. Idemo u kìno. tko 2. 5. look it up in the glossary at the back of the book. igdje 18. nigde 19. 6. kada 5. šta 8. Don’t you want to buy a dog? 3. nešto 20. Čìtaju knjige. 2. nigdje 16. Да ли пишеш пѝсмо? 4. И ја морам да купим пса! C2 Translate into B. netko 13. 5. 4. C. ništa 11. 5. Чѝтају књиге. 6. I have no apples or plums but I have a lot of oranges and walnuts. I’m feeling poorly. neko 17. 2. išta 7. 3. Hana i Hàmdija pùtuju vozom u New York u ùtorak. nekada 9. Pišeš li pìsmo? 4. iko 4. nitko 25. 7. Pišeš li pìsmo? 4. 6. If you find a word that you have not yet encountered in one of the lessons. C. niko 23. ikada 22. This semester I will be a tenant. 6. and mark each word as B. Sanja i Dàrko pùtuju vlakom u New York u ùtorak. Idemo u kìno. 1. 2. We are students at the university and we listen to professors in lectures. or S: 1. nikada 15. Ines stànuje kod svòje tetke. I ja moram kùpiti psa! Serbian 1. što 3. negde who someone no one anyone what something nothing anything where somewhere nowhere anywhere when sometime never ever 136 Deveta lekcija Lesson Nine . I like large cities more than small cities. 3.✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. ko 10. For months I have been preparing for this test. Марко и Саша пу̀тују возом у Њујорк у у̀торак. 8. itko 14. gdje 6. negdje 24. At 5:30 on Tuesday afternoon I will go to the theater. 3.

but my parents are from Vienna. [S] Svìđaju joj se Bitlsi. hvàla. [B. a. Nè spava im se. [B. 2. a. She will contact us after school. c. We feel like working. 7. b. She feels like studying. a. And where are you from? 1. ili kòd kuće za deset minùta? [C] Hòćeš li novine čìtati odmah u kolima. pa onda dòđi k meni i ùzmi mòju òlovku iz tòrbe! b. b. I like the Balkan languages. I am from Minneapolis. c. Let them drive from Boston to Cleveland. Here. using the first as a model. b. b. c. a. 2. hvàl a. ili kod kuće za deset minùta? 137 Deveta lekcija Lesson Nine .C] Hòćete li nešto dòručkovati? Ne. [S] Da li hòćete da pođete sà mnom u grad? Može! Idemo. They will contact them in the morning. 1.1. 1. Because her mother is from Boston and his father is from Cleveland. Will you wash your hands? OK! I am washing them. 6. pòjest ću nešto u gradu. But where is the pencil: in the book or on the book? 1. Yes. They like a good breakfast. 2. c. There it is on the book.m. Will you wash your face? OK! I am washing it. ili kod kuće za deset minùta? [S] Da li hòćeš čìtati novine odmah u kolima. or S. 3. c. [S] Da li hòćete nešto da dòručkujete? Ne. pòješću nešto u gradu b. 4. [B] Hòćete li sà mnom pòći ù grad? Može! Idemo. [S] Jàviću joj se sutra u čètiri.S] Ùzmi tòrbu sa stòla! Ìdi sa tòrbom od jèdne stràne zgrade do druge i tràži svòje stvari. there by the window. Please take the pencil from the book. a. a. She will eat dinner at seven-thirty in the evening. I will take it from the book. c. 2. 5. but why to Cleveland? Why not from Boston to Montreal? 1. [C] Hòćete li sà mnom pòći u grad? Može! Idemo. 2.C] Jàvit ću joj se sutra u čètiri.C4 Translate the first sentence (or sequence of sentences) in each group into English. a. C. [B. pa onda dòđi do mene i ùzmi mòju òlovku iz tòrbe! [C] Ùzmi tòrbu sa stòla! Ìdi s tòrbom od jèdne stràne zgrade do druge i tràži svòje stvari. [B] Hòćeš li novine čìtati odmah u kolima.C] Svìđaju joj se Beatlesi. They will drink tea and eat cookies at 4 p. Now I understand. Then translate the two that follow it into B. [B.

. Немамо ништа у кући за до̀ручак.. ништа).. ништа)? 4.. 2.. Because my newspaper is in it.. ništa). while the second should begin with the verb and not include any pronouns.. vremena.. Why is he going from door to door? He is searching for a neighbor. netko). nešto).. 2... Mi vam nè moramo govòriti . ja 8..... (о... неко)! 6... О̀ни знају нешто . nešto)..... (o... (od. ништа).. 1.. 5. Òna ne žèli . 3. 3.. and a phrase from column C.C] Ìmat ćemo vremena. Nemamo ništa u kući za dòručak. ništa).. 7.. niko) da ide u kìno... nitko) da ide u kìno.. neko)! 6. 7. b.. Kàko ćeš sprèmiti dòručak .. [B.. (о... Сутра ујутро ћу се видети ... ništa)? 4. 1...... (s. 3.. [S] Ìmaćemo vremena.. Видим да ѝмаш пѝсмо .. It is on the door. vi 6.. ti 4..... Òni znaju nešto . (sa.. The first should begin with the pronoun..... Where is my bag? 2. Òni znaju nešto ... Mi vam nè moramo govòriti .... (од.. Vidim da ìmaš pìsmo ... ništa).. neko)... 5.. Ка̀ко ћеш да спремиш до̀ручак .. неко)........ (od... òni 9. Нѐ пију чај ....... C5 Complete these sentences using the words in parentheses. Nè piju čaj ... Mi ćemo ìmati vremena. mi 3. (o. òna 2.. (od... Kàko ćeš sprèmiti dòručak .. mi B ìći pìsati sèdeti [S] sjèditi [B...... c. (s.... Sutra ujutro ću se vidjeti . О̀на не жѐли .b... 1. (sa. netko)! 6. Nemamo ništa ù kući za dòručak.... Why are you looking for your bag? 1..... and I want to read it... a verb from column B. (са. (са. òni 5. ništa)... Example: mi... 2.. нешто). (од.. on 7... (sa.. (са. a. Nè piju čaj .. Ми нѐ морамо да вам го̀воримо . Òna ne žèli ........ (s. Vidim da ìmaš pìsmo .. (o.... 1.. нико) да идe у биоскоп... A 1.....C] razmìšljati ùčiti jesti putòvati mòći stanòvati C u grad pìsmo pored vràta o tebi bàlkanske jèzike kruške i jabuke u Lòndon govòriti fràncuski u stùdentskom dòmu 138 Deveta lekcija Lesson Nine . C6 Create two sentences in the future tense using a pronoun from column A. 5.. ništa)? 4. ìmati. Sutra ujutro ću se vidjeti ....... (o. (od. 7..

[S] Сутра ћемо да идемо у Бијело Поље. [S] Не свѝђају ми се преда̀вања рано ујутру. brothers and sisters 139 Deveta lekcija Lesson Nine .C7 If these are the answers. [C] Mòji ròditelji će stići sutra u Sàrajevo u tri popòdne na kolodvor. or S labels. [S] Чѝни ми се да нѝје лијепо стано̀вати у сту̀дентском до̀му. 4. [B.C] Sutra ćemo ìći u Bijelo Polje. [B. and for all speakers living in Montenegro. and functions as a reminder of the fact that ijekavian is frequently written in Cyrillic. with the names of the following relatives from your own family: maternal and paternal grandparents paternal and maternal uncles and their wives aunts (maternal or paternal) and their husbands your parents. 5. [S] Сада је 5 са̀ти и 35 мину̀та и вријѐме je за чај. [B] Mòji ròditelji će stići sutra u Sàrajevo u tri popòdne na žèljezničku stànicu. 3. C. ijekavian is the norm for Serbs in Bosnia and in southwestern Serbia. Montenegro (1930s) The above exercise demonstrates the use of Serbian ijekavian. what are the questions? 1. Bijelo Polje.C] Čìni mi se da nìje lijepo stanòvati u stùdentskom dòmu. 2. C8 Make a family tree using B. [B.C] Ne svìđaju mi se predàv anja rano ujutro. In speech as in writing.C] Sada je 5 sàti i 35 minùta i vrijème je za čaj. [S] Мо̀ји ро̀дитељи ће да стигну сутра у Cа̀рајево у три попо̀дне на жѐљезничку ста̀ницу. [B.

C. невољна о̀диграти се Партѝзан по̀гачица поновно [C] поново [B. its mood.S] a hilly Belgrade neighborhood like. 140 Deveta lekcija Lesson Nine . He often spoke of the city’s appearance. слијежем у̀питан. рамѐна ра̀нији слѐгати. Вечѐр ас ће се поново о̀диграти јѐдна од ра̀нијих у̀т акмица између Цр̀вене звѐзде и Партѝзана. and the weather. really [God knows] a hilly Belgrade neighborhood doesn’t look like much listless to play (P) Partisan soccer team bread roll again again по̀штен прода̀вати. from a studio which commanded a sweeping view of the city. Бео̀град да̀нас нема свој дан. Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY Баново брдо богзна Карабурма не ѝзгледа богзна ка̀ко невољан. Гледамо га у̀питно. Бео̀град о̀вог јутра не ѝзгледа богзна ка̀ко. ☞ List the time expressions used in these aphorisms. ☞ Bring a question on each aphorism to class. у̀питна у̀такмица Цр̀вена звѐзда fair to sell (I) shoulder earlier to shrug [shoulders] (I) to shrug [shoulders] (I) quizzical [sports] game Red Star soccer team Ако ћемо по̀штено. про̀дaјем раме. Прода̀ваће се о̀не исте по̀гачице и ка̀фа. а он невољно слеже рамѐнима Карабурме и Бановог брда: да̀нас му нѐ иде. Cr̀vena zvèzda and Partìzan are arch-rival Belgrade soccer teams.  Priča: Albahari Read Part VI of the story “Osam malih priča o mòjoj žèni” by David Albahari (p. while the traditional rivals in Bosnia and Herzegovina are Željezničar and Sàrajevo (both of them Sarajevo teams). from this vantage point. Dušan Radović’s radio show was broadcast from the top floor of a Belgrade skyscraper. 344). слежем слијѐгати. The rivals in Croatian soccer are Dìnamo (Zagreb) and Hàjduk (Split).

Je li ti to prvi put u tom restorànu? 2. A jesi li s njima ìzašla navečer? 2. at all to dine. bìla sam tamo već jedànput rànije. 1. Пре по̀дне сам бѝлa на факултѐту.C] ùopšte [B. nàručim center grilled minced meat tenth company. Onda sam dòšla kući autòbusom. А послe тога? 2. Jèsam. KOD ČARLIJA [S] Croatian 1. a jeli smo ćevàp čiće i pili pivo. 1.” на̀лази се у центру града. 1.S] vèčerati 77. ìzišao [B. A poslije toga? 2. 1.Deseta lekcija • Lesson Ten A1 centar. Шта си ра̀дила у пѐтак? 2. pòdneva popòdne pre pòdne prije pòdne put. ìzađem. 141 Deseta lekcija Lesson Ten . ☞ Redo the exercise with male subjects for both speakers. Prije pòdne sam bìla na fakultètu. restoràn a ùopće [B. A poslije toga? 2. 1. Vèčerali smo u restorànu. Je li bìlo problèma s hrànom u restorànu? 2. где се на̀лази и шта сте нару̀чили? 2. gdje se nàlazi i što ste narùčili? 2. Serbian 1. 1. gdje se nàlazi i šta ste narùčili? 2.C] ìzvrstan. Popòdne sam ìšla u grad i nàšla se s drùštvom. Zòve se “Kod Charliea. нѝје у̀опште бѝло проблѐма. nàšao se narùčiti.” nàlazi se u centru grada. Попо̀дне сам ѝш ла у град и на̀ш ла се са дру̀штвом. Da li ti je to prvi put u tom restorànu? 2. Ка̀ко се звао ресто̀ран. 1.S] ìzići. Zòve se “Kod Charliea. ìzvrsna jedànput nàći se. Јѐсам. 1.78 noon in the afternoon [in the] late morning [in the] late morning time. Ne. Не. Sve je bìlo ìzvrsno. at all in general. Зо̀ве се “Код Чарлија. Да ли је бѝло проблѐма са хра̀ном у рестора̀ну? 2. Jèsam. friends to go out (P) to go out (P) excellent once to meet [with] (P) to order (P) pòdne. А да ли си са њима ѝзашла увече? 2. Вѐчерaли смо у рестора̀ну. 1. Kàko se zvao restòran. Не. nìje ùopće bìlo problèma. ìziđem.C. Ne. Ne. Vèčerali smo u restorànu. Ондa сам до̀ш ла кући ауто̀бусом. nađem se. centra ćevàp čići deseti drùštvo ìzaći. ìzašao [B.C] Bosnian 1. Да ли ти је то први пут у том рестора̀ну? 2. Da li je bìlo problèma sa hrànom u restorànu? 2. Šta si ràdila u pètak? 2. nìje ùopće bìlo problèma.” nàlazi se u centru grada. 1. Ne. Prije pòdne sam bìla na fakultètu. 1. 1. bìla sam tamo već jedànput rànije. instance restaurant in general. pùta restòran. 1. бѝла сам тамо већ једа̀нпут ра̀није. ☞ Redo the exercise with a feminine plural or masculine plural subject for speaker #2. а јели смо ћева̀пчиће и пили пиво. to eat supper (I/P) KOD CHARLIEA [B. Sve je bìlo ìzvrsno. 1. Kàko se zvao restòran. Све је бѝло ѝзврсно. Popòdne sam ìšla ù grad i nàšla se sa drùštvom. Onda sam dòšla kući autòbusom. Što si ràdila u pètak? 2. A da li si sa njima ìzašla uveče? 2. 1. a jeli smo ćevàp čiće i pili pivo.

dòvesti (1sg.Traditionally. and Types 2-4 include i-conjugation verbs. Type 1 2 3 4 5 6 7 8a 8b infinitive ìgrati staviti videti [E] vidjeti [J] dr̀žati pìsati piti krènuti kupòvati kazìvati 1sg pres igram stavim vidim dr̀žim pišem pijem krenem kùpujem kàzujem Type 9 10 11 12 13 14 15a 15b 16 infinitive poznàvati brati ùzeti smeti [E] smjeti [J] jesti tresti teći pòmoći dòći 1sg pres. see Appendix 9 (pp. each person usually pays his or her own way. dovèzem) is type 14. For a reference list of all verbs presented in this book. which are defined by the relationship between infinitive and present tense. categorized according to verb types. or to a movie or other form of entertainment. A very few verbs have irregular present tense forms. One must take care to learn both infinitive and present tense: for instance. [103a] Type 1 includes aconjugation verbs. dovèdem) is type 13. a drink. Ćevapčići Grill. pòznajem bèrem uzmem smem [E] smijem [J] jedem trèsem tèčem pòmognem dođem 142 Deseta lekcija Lesson Ten . 359-366). This is most often the case when the word zvati or vòditi is used in the invitation. pres. but dòvesti (1sg. as in zòvem te na kàfu or vodim te na kàvu. All the rest are e-conjugation verbs. Sarajevo zGRAMMAR * Verb types * The easiest way to build verbal vocabulary is by recognizing a verb’s conjugation type. The invitation is less clearly defined if it embraces a group of people and uses phrases such as idemo na kàvu! or hàjdemo svi u bioskop večèras! In such cases. the person making the invitation generally expects to foot the bill. Some verbs of types 13 and 15b can have alternate present tense forms in -nem. a meal. There are 16 basic types. pres. if one person invites another out for coffee.

to show emphasis or in single-word answers. since all the other forms can be predicted from the feminine singular. 111a] * Past and future tense of “existential” ìma and nema * The past tense of ìma is bìlo je. Thus one says ti se je upòznao “you made her acquaintance. For example. To form the L-participle of types 13-16. [104a] The chart below lists only masculine and feminine singular. Type 13 verbs drop the stem final consonant and do not insert a in the masculine singular. it is replaced by ju. the auxiliary need not be repeated. [95d] Entrance Exit 143 Deseta lekcija Lesson Ten . inserting a before the masculine singular ending -o. etc. and mòći follows type 15a. and the future of nema is neće biti. such as fairy tales. (with r functioning as a vowel).” but vràtio se “he came back. To form the Lparticiple of types 1 and 2 verbs. C may keep the je. Thus one says vrà̀tio sam se “I came back. masculine sg feminine sg 3 (videti [E]) (vidjeti [J]) video videla 7 (krènuti) masculine sg feminine sg krènuo krènula vidio vidjela 13 (pasti) pao pala 12 (hteti [E]) (hteti [J]) hteo htela 14 (dòvesti) dòvezao dòvezla htio htjela 15a (teći) tekao tekla 14/12 (doneti [E]) (donijeti [J]) donio donela 15b (pomoći) pòmogao pòmogla donio donijela 16 (dòći) dòšao dòšla * Usage of the past tense * The past tense auxiliary is equivalent to the present tense of biti. and say vrà tio se je. The L-participle of ùmreti [E] ùmrijeti [J] is umro. while the full form is used to ask questions. pòmognem “help”) drop this consonant in the past tense. what is known as “se-merger” occurs: the je is dropped. one can say either ìšla sam i nàšla se s drùštvom (with only one instance of the auxiliary sam) or ìšla sam i nàšla sam se s drùštvom (with two instances of it). [104e] The future tense of these existential verbs is likewise formed with the verb biti: the future of ìma is biće / bit će. and the negated form of biti expresses negation. The auxiliary can also be dropped in certain narrative styles.” [104c. [69] and follow the same procedure to form the L-participle of types 3-12. Type/infin. drop the final vowel of the 3rd plural PRESENT and add the L-participle endings. [104c] When the 3rd singular auxiliary je occurs next to se. and the past tense of nema is nìje bìlo.* Past tense * The past tense consists of an auxiliary (the present tense of biti) and the L-participle.” but on ju je upòznao “he made her acquaintance. [111b] When the feminine singular accusative clitic je occurs adjacent to the 3rd singular auxiliary je. umrla. [104b] If two past tense forms have the same subject and occur near each other in the same clause. Type 16 verbs (including ìći) replace the stem final consonant with š. Verbs which add n in the present tense (such as pasti. The verb hteti [E] htjeti [J] follows type 12.” [111a] When particular emphasis is desired. drop the -ti of the infinitive and add the L-participle endings. The clitic form is used in most instances. The ijekavian form of the masculine singular participle of types 3 and 12 ends in -io. padnem “fall” and pòmoći. The verb doneti [E] dònijeti [J] follows type 12 in the past tense but type 14 in the present tense.

treće pòglavlje with pìsmena vežba [E] vježba [J].C] dòmaći zadàtak [S] with priča. ☞ Redo the exercise with female subjects. 1. jer tàko ćeš sve naùčiti i nećeš više padati! 2. vjerojatna [C] vjerovatan. Vjerojatno čìtaš treće pòglavlje u udžbeniku. Bit će mi drago napokon ùspjeti! Croatian 1. već sam ga pročìtao. već sam izgùbio glavu i pao.80 chapter to be familiar with (P) to read (P) previous. to fail [exam] (I) to fall. Vjerovatno čìtaš treće pòglavlje u udžbeniku. Ne. već sam izgùbio glavu i pao. jer ćeš tàko sve naùčiti i nećeš više padati! 2. Bravo. Òtišao sam u pètak. Òdlaziš li òpet dànas na fakùltet? 2. 1. Pišeš li dòmaću zàdaću? 2. 1. 1. 2. Òdlaziš li òpet dànas na fakùltet? 2. već sam ih napìsao. 1. Da li pišeš dòmaće zadàtke? 2. to fail [exam] (P) pòglavlje pòznati pročìtati prošli treći ùspeti. Pòlažeš li onda ìspit iz hr̀vatskoga u ponèdjeljak? 2. Ne. 144 Deseta lekcija Lesson Ten . jer ćeš tàko sve naùčiti i nećeš više padati! 2. već sam ih napìsao. vjerovatna [B] 79. 1. 2. òtišao padati pasti. 2. Bit će mi drago napokon ùspjeti! Serbian 1. Ne. 1. Òtišao sam u pètak. ùspijem verovatan. 1. Da li òdlaziš òpet dànas na fakùltet? 2. Ne. Da! Jer prošlog pùta nìsam polòžio. nàpišem napokon naùčiti. Da! Jer prošloga pùta nìsam polòžio. Ne. verovatna [S] vjerojatan. ùspem ùspjeti. nàučim òdlaziti òpet òtići. Bravo. ìspit iz bòsanskoga or ìspit iz hr̀vatskoga or ìspit iz srpskog with kontrolni iz gramàtike. već sam je napìsao. Da li onda pòlažeš ìspit iz bòsanskoga u ponèdjeljak? 2. već sam ga pročìtao. ìzgubim izgùbiti glavu kòntrolni [zadàtak] napìsati. 1. Verovatno čìtaš treće pòglavlje u udžbeniku. Ne. odem. 1. pao to lose (P) to panic (P) test to write (P) finally to learn (P) to leave (I) again to leave (P) to fall. Da! Jer prošlog puta nìsam polòžio. Dànas ùčim cijelog dana kòd kuće. 1. Pišeš li dòmaću zàdaću? 2. last third to succeed (P) to succeed (P) probable probable probable PISATI I NAPISATI Bosnian 1. Bravo. Ne. 1. Òtišao sam u pètak. već sam izgùbio glavu i pao.A2 VOCABULARY izgùbiti. Ne. Ne. već sam ga pročìtao. Dànas ùčim celog dana kod kuće. Biće mi drago napokon da ùspem! ☞ Replace dòmaća zàdaća [B. padnem. Da li onda pòlažeš ìspit iz srpskog u ponèdeljak? 2. Dànas ùčim cijelog dana kod kuće.

“He used to write every day.” and the like. but the root is different: òtići vs. In the past and future tenses they express both one of the above meanings. the imperfective verb dàvati differs from its perfective partner dati in terms of verb type (type 1 vs. this is their most frequent use in the past and future tenses. continued * The imperfective aspect describes either an action in progress. “That author writes well. The imperfective polàgati differs from the perfective polòžiti in four different ways –in verb type (type 5 vs.” At this point the student should review verb vocabulary and learn aspect partners for the most common verbs. 145 Deseta lekcija Lesson Ten . Imperfective aspect ongoing repeated fact Present tense Past tense Dugo si pìsao. [106b] It can also happen that the perfective and imperfective partners correspond to different verbal meanings in English. The particle se comes in slot 5.” Mnogo sam pìsao dànas. Imperfective verbs are most frequent in the present tense. òdlaziti “leave.” Rànije je pìsao svaki dan. In some pairs the perfective is marked by a prefix [96b. respectively. and Serbia range from 6 (fail) to 10 (excellent). Motion verbs keep the same prefix in both aspects. Suffixation is the more complex process since it almost always involves a change in conjugation type and usually one or more other processes as well. Montenegro.] gave it to him” [order 2-34] but òna mu ga je dala “she gave it to him” [order 3-4-6]. [96a. 111a] Thus. and verbal auxiliaries (both future and past tense) in slot 2. zGRAMMAR * Word order in the past tense * Any time there is more than one clitic present. or the general fact of an action. Object pronouns come in slot 3 (dative) and slot 4 (genitive-accusative).” dòći vs. The chart below illustrates the use of imperfective verbs in present and past tenses. It can be translated by the English progressive tenses only in the first of these meanings. “I wrote a lot today. The hardest to remember is that the 3rd singular auxiliary must come in slot 6 (instead of in slot 2 with all the other auxiliaries): this is called the “je-final” rule. “You were writing for a long time. and in the length of this vowel. Here is a chart summarizing the order of clitics: 1 li 2 all auxiliaries other than je 3 dative object pronouns 4 genitive-accusative object pronouns 5 se 6 3rd singular auxiliary je * Verbal aspect. 147a] For instance. a repeated action. a). Exam and test grades in Bosnia and Herzegovina. in the stem final consonant (-ž vs. and the fact of past or future action without specific focus on completion. the student should begin to review the different types of aspect relationships by leafing through this book's glossary. and usually describe single completed actions. one says ti si mu ga dala “you [f. type 9 . dòlaziti “come. Perfective verbs by definition contain the idea of closure. The order can be visualized in terms of six possible slots (see box below). in the stem vowel itself (o vs.University students may retake the final exam of a course as many as five times in an attempt to pass the subject.” Taj pìsac dobro piše. as some verbs are inherently more disposed to the idea of perfective (such as “arrive”) while others more inherently disposed to the idea of imperfective (such as “do” or “live”). [64] The question particle li always comes in slot 1. -g). [104c. all of them must occur in a specific order. but in some instances the two correspond to different English verbs. Aspect is often a function of the verb’s meaning. type 2). After studying them. [54] The charts on the next page give examples of prefixation and suffixation.whose marker is in fact the suffix -va). 146c] and in others the difference between the two is marked by a suffix. and in Croatia from 1 (fail) to 5 (excellent). Normally the same English verb translates both partners of a pair. “He writes to his mother often.” Pišeš li pìsmo nekome? “Are you writing a letter to someone?” On često piše majci.

lack a grammatical subject altogether. take an exam put down. worry. impersonal (dative) (genitive) (accusative) It can’t / couldn’t be said. There are / were a lot of them. [105] present Nè može se reći. I am / was afraid. fear or the like. Mnogo ih ìma. be falling fall [once] put.PREFIXATION imperfective perfective imperfective perfective jesti pòjesti ùčiti naùčiti eat eat [up] study learn imperfective perfective imperfective perfective SUFFIXATION padati pasti polàgati polòžiti fall [often]. Some types. including those with inclinational se-verbs. Dobro mi je. Dobro mi je bìlo. past Nìje se moglo reći. pass an exam perfective dati pòznati òstati ukljùčiti svideti se [E] svidjeti se [J] òsjetiti se pùstiti odgovòriti type 1 1 5/10 2 3 2 2 2 TYPES OF SUFFIXATION imperfective type other changes dàvati poznàvati òstajati uključìvati svìđati se òsjećati se pùštati odgovàrati 9 9 5 8b 1 1 1 1 suffix -va suffix -va suffix -aj suffix –ìva consonant shift consonant shift consonant shift stem vowel shift give know stay include be pleasing to feel let. I am / was fine. In the center of Zagreb. everything for your eyes 146 Deseta lekcija Lesson Ten . [141] Subjectless sentences with the dative are of several sorts. The unifying feature is that all such sentences have 3rd singular verbs in the present tense and neuter singular L-participles in the past tense. [140] while others have a “logical subject” in some case other than the nominative. Mnogo ih je bìlo. [141b] Subjectless sentences with the genitive usually concern measurement of some sort. [141c] Subjectless sentences with the accusative express the identity of a person experiencing an emotion such as shame. allow answer * Subjectless sentences * Subjectless sentences are those without a grammatical subject. such as impersonal sentences. Strah me je. Strah me je bìlo. sv̀iđati se and čìniti se.

a šta je istina u pjesmi? [C] Što je laž.” plašim se miševa “I am frightened of mice.C] Naùčite òvu pjesmu napamet. kolìko su mlàdi ili stari. i kàko se òsjećaju? [S] Opìšite oba lika u pesmi: lava i Brànu. Bràna ili lav? Zbog čèga ste to zakljùčili? [C] Tko je zbilja glavni lik òve pjesme. kòje su im osnovne crte. i ùmjesto mùškog imena Bràna stavite žènsko ime Branka.” 147 Deseta lekcija Lesson Ten . Bràna ili lav? Zbog čèga ste to zakljùčili? [S] Ko je zbilja glavni lik òve pesme. [B. Kàko izglèdaju. a šta je istina u pesmi? The idea of fear can be expressed either by the verbs plašiti se “be frightened of” and bòjati se “to fear. i ùmesto mùškog imena Bràna stavite žènsko ime Branka. Thus one says bòjim se visìn e “I am afraid of heights. as is plašiti se. [B.C] Objàsnite je li òva pjesma na bòsanskom.A3 1. [B] Šta je laž. The construction with strah me je is normally used more with concrete objects. hr̀vatskom ili srpskom? Po čèmu znate? 4. kòje su im osnovne crte. [B. [B. [B. [S] Napìšite novu verziju pesme: ùmesto lava stavite lavicu. a što je istina u pjesmi? [S] Šta je laž. Je li Brànu strah lava. 3.C] Zašto Bràna zapravo briše lava s papìra? Sumnja li u svòje sposòbnosti crtanja? A vi? Kàko vi ocjènjujete Brànine sposòbnosti crtanja? [S] Zašto Bràna zapravo briše lava sa papìra? Da li sumnja u svòje sposòbnosti crtanja? A Vi? Kàko Vi ocènjujete Brànine sposòbnosti crtanja? 7. ili lava strah od Bràne? 6. come back to this page and do the exercises based on the poem.C] Opìšite oba lika u pjesmi: lava i Brànu.” or by a subjectless sentence with accusative logical subject. [B] Ko je zbilja glavni lik òve pjesme. [B. Turn the page now and read the poem. whereas bòjati se is used with abstract contexts. 2. Bràna ili lav? Zbog čèga ste to zakljùčili? 8. Kàko izglèdaju. [S] Naùčite òvu pesmu napamet. In the strah me je construction the preposition od is added in S and may optionally be added in B and C. kolìko su mlàdi ili stari.82 The vocabulary and reading for this section are on the next two pages. After that.C] Ràzmislite o lavu i o Bràni. 81.C] Napìšite novu verziju pjesme: ùmjesto lava stavite lavicu.” and either strah me je zmìja or strah me je od zmìja “I am afraid of snakes. i kàko se òsećaju? 5. that which one fears is expressed in the genitive case. With all three. of the form strah me je (meaning “I am afraid”). ili lava strah Bràn e? [S] Ràzmislite o lavu i o Bràni. Da li je Brànu strah od lava. hr̀vatskom ili srpskom? Po čèmu znate? [S] Objàsnite da li je òva pesma na bòsanskom.

” while a tale with a neuter protagonist starts with “Bilo jednom…”. ocènjujem ocijèniti..... Gpl ùšiju [S] verzija zakljùčiti. The form of the first word of this set opening depends upon the identity of the protagonist.. ocjèn jujem oko. Gpl ùšiju [B. oči.” is one of the most common ways to start a BCS story with a male protagonist.. If the protagonist is female. òpišem òsećati se òsjećati se osnovni oštar. foot to explain (P) cloud to judge (P) to evaluate (I) to judge (P) to evaluate (I) eye opìsati. sposòbnosti (f) strah strah [ga] je sùmnjati. the equivalent of “Once upon a time. the tale will begin with “Bila jednom. sumnjam uho. truly because of. . oštra pesma pjesma pogled ràzmisliti sposòbnost. Gpl nogu objàsniti. due to feminine.. ìzbrišem laž (f) lik ljut milost. òb jasnim oblak ocèniti. Gpl òčiju once there was. zàključim zapravo zbilja zbog + Gen žènski to describe (P) to feel (emotion) (I) to feel (emotion) (I) basic sharp poem. uši.. one finds tales with a group as protagonists. 148 Deseta lekcija Lesson Ten . song look. female “Bio jednom.. song poem. to erase (I) feature.” (the phrase is always used without the past tense auxiliary). gaze to ponder.VOCABULARY bio jèdnom brisati. lie character angry mercy masculine. òcenim ocenjìvati. brišem crta crtanje dok ne gùma istina ìzbrisati.S] ùmesto + Gen ùmjesto + Gen uvo. to think (P) capability fear [he] is afraid to doubt (I) ear instead of instead of ear version to conclude (P) actually really. male by heart bristling to memorize (P) leg. trait drawing until eraser truth to erase (P) falsehood. òcijenim ocjenjìv ati. Such tales would begin “Bili jednom…”. milosti (f) mùški napamet narògušen naùčiti napamet nòga. uši. Less frequently.C.

pogled zao. i oblaka jèdan deo. Gledao je na tri oka. stràšno! e Ne pìtajte šta je jeo. Stràšno! Stràšno! 149 Deseta lekcija Lesson Ten . Tramvaj ceo. Taj je jeo šta je hteo. On za milost nìje znao.Bio jèdnom jèdan lav Dušan Radović Bio jèdnom jèdan lav. Stràšno. Stràšno! Stràšno! Ìšao je na tri noge. Kàk av lav? Stràšan lav! Narògušen i ljut sav. Stràšno! Stràšno! Zubi oštri. Stràšno! Stràšno! Dok ga Bràn a jèdnog dana Nìje gùmom ìzbrisao. Slušao je na tri uva.

Pomòzi mi. slažem se stòmak. sole of foot hand. pa ćemo tamo skupa ùčiti. to protect (I) enough head knee knee hair elbow back opinion. nìsam nà to zabòravila! Ako te ne bòli i tr̀buh.84 writing in my opinion to help (I) to help (P) to wake up fully (P) finger. nìsam na to zabòravila! Ako te ne bòli i tr̀buh. bòli bòljeti. pòmažem + Dat pòmoći. Glàv a me već bòli od ùčenja. Ne mògu nòsiti òve knjige. čuvam dosta glàva kòleno kòljeno kòsa lakat.C] umoran. ti isto meni moraš pòmoći. fist belly.C] refer more generally to the overall abdominal area. Po mom mišljenju. Gpl pr̀stiju rame. gut foot.” The more precise terms for “hand” and “foot” are šaka and stopalo. a nàročito prsti! 2. pòmognem. vjerujem + Dat vrat zabòraviti zdrav žèludac. Čùv aj se! Pòmoći ću ti! Ali ako ja tebi pòmažem. pòmogao + Dat razbùditi se. Spava mi se. big toe pìsanje po mom mišljenju pomàgati. ja i ti ćemo na taj nàčin najlakše sve objàsniti. žèluca 83. gut tired to believe (I) to believe (I) neck to forget (P) healthy stomach BOLE ME I NOGE I RUKE! Bosnian 1. ìmam dosta kàfe i zà tebe i zà sebe. samo umoran. onda ću te òdvesti k sebi doma kolima.A4 bolestan. onda ću te òdvesti kòd sebe kući kolima. čìni mi se da sam zdrav. ja i ti ćemo na taj nàčin najlakše sve objàsniti. and are often translated as “belly” or “gut. Prvo ćemo òdnijeti knjige. 1. odvèzem palac. Vjeruj mi. 2. Glàv a me već bòli od ùčenja. Prvo ćemo òdnijeti knjige. 2. 2. umorna verovati. Slažem se. bolesna bòleti.” and nòga means both “foot” and “leg. nosa nòžni palac obrva òdvesti. 2. verujem + Dat vjerovati. Pòmogla nam je prošlog pùta i kàfa! Moram se razbùditi. Po mom mišljenju. U pìsanju zàdaća? Hàjde da ùčimo zajedno. palca sick to hurt (I) to hurt (I) be careful to keep. Npl prsti. manner especially [in] that way nose big toe eyebrow to transport [away] (P) thumb. 1. respectively. ramèna skupa [C] slàg ati se. ìmam dosta kàve i za tebe i za sebe. čìni mi se da sam zdrav. Spava mi se.” while the words stòmak [S] and tr̀buh [B. Pomòzi mi. ràzbudim se prst. 2. [110a] 150 Deseta lekcija Lesson Ten . bòli čùvaj se! čùvati. ti isto meni moraš pòmoći. laktovi lèđa (pl form) mišljenje nàčin nàročito na taj nàčin nos. a nàročito prsti! 2.” Rùka means both “hand” and “arm. Croatian 1. Vjeruj mi. molim te! Bòle me i noge i ruke i lèđa. Slažem se.” but also “stomach. toe shoulder together to agree (I) belly. samo umoran. Pòmogla nam je prošlog pùta i kàva! Moram se razbùditi. 1. Jèsi li bolestan? 1. 2. Tricky translation: Žèludac is the precise word for “stomach. molim te! Bòle me i noge i ruke i lèđa. Ne. pa ćemo tamo skupa ùčiti. Jèsi li bolestan? 1. Ne. stomàka [S] stopalo šaka tr̀buh [B. 1. Čùv aj se! Pòmoći ću ti! Ali ako ja tebi pòmažem. thinking way. U pìsanju zàdataka? Hàjde da ùčimo zajedno. Ne mògu nòsiti òve knjige.

Serbian 1. 1. 1. ти исто мени мораш да по̀могнеш. онда ћу да те одвѐзем код себе кући колима. a на̀рочито прсти! 2. 2. Не. Слажем се. У пѝсању за̀датака? Ха̀јде да у̀чимо заједно. ☞ Replace kàfa [B. Не мо̀гу да носим о̀ве књиге. лѐђа.S] kàva [C] with vìno. ☞ Replace knjige with rečnici [E] rječnici [J]. and lèđa with ramèna. pivo. По̀могла нам је прошлог пу̀та и ка̀фа! Морам да се ра̀збудим. Прво ћемо да однѐсемо књиге. чѝни ми се да сам здрав. Чу̀вај се! По̀моћи ћу ти! Али ако ја теби по̀мажем. Гла̀ва ме већ бо̀ли од у̀чења. па ћемо тамо заједно да у̀чимо. stòlovi. stòlice. Да ли си болестан? 1. По мом мишљењу. Помо̀зи ми. нѝсам на то забо̀равила! Ако те не бо̀ли и сто̀мак. молим те! Бо̀ле ме и ноге и руке. ☞ Replace nòga with kòleno [E] kòljeno [J]. ѝмам доста ка̀фе и за тебе и за себе. Веруј ми. ☞ Replace prsti with palci. ја и ти ћемо на тај на̀ч ин најлакше све да о̀бјаснимо. 2. Спава ми се. само уморан. 2. 151 Deseta lekcija Lesson Ten .

odnèsem odvèdem odvèzem prenèsem prevèdem prevèzem 152 Deseta lekcija Lesson Ten . and with Gpl. Several other paired body parts have Gpl. If one is “taking” this being somewhere on foot. with the endings of feminine nouns in a consonant. Thus. the roots are -nes-. Suffix: -anje infinitive čìtati pìsati crtati verbal noun čìtanje pìsanje crtanje reading writing drawing ùčiti misliti òbjasniti Suffix: -enje infinitive verbal noun ùčenje mišljenje objašnjèn je learning thinking. Their plural forms. Thus. and the person who feels the pain in his or her body is expressed in the accusative case. -ved-. pre. the verbal root vod. Other prefixes such as do-. foot When a body part “hurts. Otherwise it is used. respectively. pass on translate transport nòsiti vòditi vòziti prenòsiti prevòditi prevòziti nosim vodim vozim prènosim prèvodim prèvozim PERFECTIVE infinitive òdneti [E] òdnijeti [J] òdvesti òdvesti prèneti [E] prènijeti [J] prèvesti prèvesti 1sg pres. 116] For more on this type of consonant shift. this process is illustrated using the prefix pre-. see p. If the verb’s infinitive ends in -ati. The singular of “ear” is uho [B. forms in -u.” all rhyming with each other to an extent. In their perfective partners. or a living being that must be carried (such as a baby). 163. but if the movement is by vehicle. are added to both members of the pair. opinion explanation * The human body * A number of nouns referring to parts of the body have irregular forms. iz-. The other two concern a living being capable of moving under its own used. The most neutral perfective is with the prefix od-.” [110b] * Verbs of transport * As seen in Lesson 7.C] or uvo [S] (although uho is also used). [110a] Nsg oko uho uvo rùka nòga Asg oko uho uvo ruku nogu Gsg oka uha uva rùke nòge DLsg oku uhu uvu rùci nòzi Isg okom uhom uvom rùkom nògom NApl oči uši uši ruke noge Gpl òčiju ùšiju ùšiju ruku nogu DLIpl očima ušima ušima rùkama nògama eye ear ear hand. arm leg. lead take (by vehicle) transmit. creating in each instance a frequently used new aspect pair with often abstract meanings. the verbal root voz. [112c] These nouns usually refer to the ongoing process of an action but they can also refer to the fact of an action. and all with largely predictable meanings. are feminine. which can (but does not always) cause a change in the stem-final consonant.” the body part itself is the subject of the sentence. noge me bole “my feet hurt. and -vez-. for instance. [107] IMPERFECTIVE infinitive 1sg pres. the verbal root nos. if one is taking an object. in -iju. [108. however. The imperfective verbs all end in -iti.” or glàva je bòli “her head hurts. u-.zGRAMMAR * Verbal nouns * Nouns can be formed from verbal roots by adding the suffix -nje preceded by a long vowel. Below. carry take (on foot). The words meaning “eye” and “ear” are neuter in the singular. that vowel is a. which exist only in prefixed form. BCS has three different verbs meaning “take [something or someone] [somewhere].is used. The verb is boleti / boljeti.

1. али нѐћу сад да паднем. After that. I jèsi li naùčio sve? 2. Serbian 1. Јао. Preko vìkenda sam ìšao na kòncert i ùčio.S] and ùčiti (I) naùčiti (P) with čìtati (I) pročìtati (P). Jao. 153 Deseta lekcija Lesson Ten . Croatian 1. ☞ Redo the exercise so that #2 is a female speaker. Šta si ràdio u sùbotu i nèdjelju? 2. Jesi li napìsao cijelu dòmaću zàdaću za dànas? 6. гла̀ва ме бо̀ли! 2. Što si gledao u kìnu prošlog pètka? Serbian 1. али бо̀ли стра̀ш но! ☞ Replace glàva and tr̀buh or stòmak with a) oči and uši and nos b) šake and prsti and palci c) stopala and prsti and nòžni palci d) lèđa and vrat and ramèna ☞ Remember to make any appropriate adjustments to the verbs. 1. Kàko su ti profesori pòmogli pre ìspita? 4. Što si ràdila u ponèdjeljak popòdne? 3. Јѐсам о̀вог пу̀т а! Пао сам на ѝспиту прошлог пѐтка. then make each one into a question about the future. Преко вѝкенда сам ѝшао на ко̀нцерт и у̀чио.C] VEŽBE [S] B1 Bosnian 1. Ne.C]. Da li si napìsao cijelu dòmaću zàdaću za dànas? 6. (u) kàzalište [C] (u) pòzorište [B. Croatian 1. Kàko su ti profesori pòmogli prije ìspita? 4. Da li si napìsao celi dòmaći zadàtak za dànas? 6. Šta si ràdila u ponèdeljak popòdne? 3. samo me glàva bòli. Jèsam òvoga pùta! Pao sam na ìspitu prošlog pètka. ali nè ću sad pasti. 1. I jèsi li naùčio sve? 2. B2 Ask each other these questions in the past tense. Bosnian 1. Šta si gledao u bioskopu prošlog pètka? B3 Bosnian. Šta si ràdio preko vìkenda? 2. ☞ Replace koncert with (u) bioskop [S] (u) kìno [B. Kàko su ti profesori pòmogli prije ìspita? 4. Šta si pročìtala preko ljeta? 5. Šta si gledao u kìnu prošlog pètka? Croatian 1. Preko vìkenda sam ìšao na kòncert i ùčio. Bòle li te i tr̀buh i glàva? 1. Šta si pročìtala preko leta? 5. Što si ràdio preko vìkenda? 2. glàva me bòli! 2.oVJEŽBE [B. Да ли те бо̀ле и сто̀мак и гла̀ва? 1. Шта си ра̀дио у су̀боту и нѐдељу? 2. И да ли си нау̀чио све? 2. pìsati (I) napìsati (P). Šta si ràdila u ponèdjeljak popòdne? 3. Što si pročìtala preko ljeta? 5. Jèsam òvog pùta! Pao sam na ìspitu prošlog pètka. Не. Šta si ràdio preko vìkenda? 2. ali nèću sad pasti. само ме гла̀ва бо̀ли. Što si ràdio u sùbotu i nèdjelju? 2. ali bòli stràšno! Serbian 1.

Ùčite pa ćete naùčiti! Serbian 1. Nema òbičnih òlovaka nigde u òvoj sobi! 2. bìlo ih je u òvoj tòrbi. five each using the accusative. ali sad ih nema. soba. A je li bìlo kèmijskih òlovaka u ònoj tòrbi jutros? 2. Juče ujutro ih je bìlo. Da. Profesori nam pòmažu. 1. ali sad ih nema. ☞ Use this exchange as a model for narrating an instance when you lost something. profesòrica [B. ali jutros kad sam se probùdio više ih nìje bìlo. replacing pomàgati with govòriti (in the case of profesori) and odgovàrati (in the case of mi). bìlo ih je u òvoj tòrbi. A da li je bìlo hèmijskih òlovaka u ònoj tòrbi jutros? 2. Da. bìlo ih je u òvoj tòrbi. the genitive. Zàto što još nè znamo dosta o òvom pìtanju! 2. Ìzgleda da smo ih zbilja izgùbili. Make a present tense version of exercise B5 . За̀то што још нѐ знамо доста о о̀вом пѝтању! 2. Nema òbičnih òlovaka nigdje u òvoj sobi! 2. Make both present and past tense versions of the same exercise. ali jutros kad sam se probùdio više ih nìje bìlo. B5 Bosnian and Croatian 1. Croatian 1. this time replacing pomàgati and pòmoći with verovati [E] vjerovati [Ј]. У̀ч ите па ћете да нау̀ч ите! ☞ Redo this conversation in the past tense. slatke kruške.B4 Bosnian 1.C] pròfesorka [S] B6 a. Nema òbičnih òlovaka nigdje u òvoj sobi! 2. Ìzgleda da smo ih zbilja izgùbili. Da. ali mi njima ne pòmažemo! 2. Serbian 1.S] stol [C]. nèmački [E] njèmački [J] udžbenici. bìlo and nìje bìlo are used. али ми њима не по̀мажемо! 2. Зашто им не по̀мажете? 1. ali jutros kad sam se probùdio više ih nìje bìlo. Self-study learners: Go back over the last several lessons and make a list of the different sorts of time expressions you have seen. Ìzgleda da smo ih zbilja izgùbili. A da li je bìlo hèmijskih òlovaka u ònoj tòrbi jutros? 2. 1. Then make a past-tense version of it. sto [B. 1. Jučer ujutro ih je bìlo. b. Keep the verb pòmoći but use the singular forms profesor. zgrada. Професори нам по̀мажу. Juče ujutro ih je bìlo. and the instrumental. 1. Zašto im ne pòmažete? 1. ali sad ih nema. 1. ☞ Replace òlovke with kràtka pìsma. 1. B7 Work in pairs to come up with fifteen examples of time expressions. Self-study learners: Pay attention to the way nema. replacing pòmoći with govòriti (in the case of profesori) and odgovòriti (in the case of mi). What sorts of generalizations can you make about the ways different cases are used to express the idea of time? 154 Deseta lekcija Lesson Ten . ☞ Replace tòrba with prostòr ija.

. C2 For each blank in the following sentences. . ali prošlog pètka nìsam mogla ..... napìsati) 7.. [B] Jùče ste joj ... [B] Òbično ujutro ...C] Ti uvijek meni rùkom .......C] . .... 5... napìsati) [S] Ti uvek meni rùkom .. . Kolìko pùta moram .. ? (polàgati.. ali jùčer sam ...... .. 5..... ali jùče sam ....... dve čaše mlèk a........ jàja i mlèko.. 2. (jàvljati se........ a posle ćemo i mi ...C] ... dòđi òvamo! (jesti...... .... [B... With whom will you live in the fall? Last year I lived with a friend. On satima već ...... kùpiti) 8. . I will go to Argentina for a month.... jàviti se) 2.. We will have friends in France and Greece. Dànas joj mi ...... [S] ..... a ti mi ... u grad! Sada mi ..... uvek ....C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 Translate: 1.... divna pìs ma. dvije čaše mlijèka.. polòžiti) 3.. krušku...... pìsmo preko ìnterneta! (pìsati.. (pòlaziti..✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. [S] Jùče ste joj ..... a ti mi . mi .......... Dàn as joj mi ... Kàda će taj ròman .. and supply it with the endings required by the sentence..... Will you explain this to me? I don’t understand.... hljeb.. a poslije ćemo i mi . ? (čìtati. (piti........... mnogo sòka od nàranče.... na fakùltet....... Kad . kruh........ šèćer.. [B] Òbično ujutro . pòjesti) 155 Deseta lekcija Lesson Ten .. òvaj ìspit da ga .. nìsi .... nìsi .. kàfu i čaj.... pòpiti) 10... ali sam ja dànas tebi ... uvijek . mnogo sòka od nàrandže. 3. [C] Òbično ujutro .. ali sam ja dànas tebi ....... u grad! Sada mi .. na fakùltet.... odgovòriti) 9.. dvije čaše mlijèka. jàja i mlijèko.... pročìtati) 6.. dòći) (dòlaziti......... [B....... (odgovàrati.. We had friends in England and Germany...C] Kad me zòveš....... kàvu i čaj.... mu! Òni su mu već . pòći) [S] . hleb....... He ate four apples and six oranges..... .. [S] Kad me zòveš... They will go by car through New York.. I will eat meat....... šèćer.... mnogo sòka od pomòrandže....... They went by train through North America. (dòlaziti... 1.. divna pìsma. 4. u grad.. šèćer.... kàfu i čaj.. već mjesec dàna.. 6.. u grad. choose the correct aspectual form from the pair of verbs in parentheses at the end of the sentence..... već mesec dàna.. [B. Dànas joj mi .. ali jùče sam ... pòći) 4..... pìsmo preko ìnterneta! (pìsati. odmah! Svaki dan ja ti ... ali prošlog pètka nìsam mogla ...... dòći) (pòlaziti.. [B... mi .. jàja i mlijèko.... odmah! Svaki dan ja ti .. [C] Jùčer ste joj ....... (kupòvati....

lìce? [S] Da li si . 156 Deseta lekcija Lesson Ten . We brought you this beautiful chair by train... Why aren't you sleeping? Because it is three o’clock in the afternoon.. Today I am helping you.. a. sprèmiti) 12. stan! Stràšno je neùredan. a lake stvari smo vam nòsili u rùkama. They helped the people.... [B] Ako .. bit će mi bolje ràditi. 13.... ocijèniti) (ocjenjìvati. to što radim. [S] Nikad nećeš znati kàko .. a.. There were no things in the car. 5. C or S using the first sentence as a model.. a... nòvac za bènzin.... (sprèmati.. (padati... to što radim.. Dòvezli smo vam teške stvari kolima. pasti) 16. 2.... Svejèdno im je. 6. (òdlaziti... c. Then translate the two that follow it into B.. [B. Why aren't you writing your homework assignment? Because it isn't interesting. c.. (prati.. c. na òvom ìspitu.C] Pet sàti je.... kompjùter òvde na sto. .. Nìje bìlo više vremena.. òprati) (ùzimati..C] Jèsi li . b.. b.. b. òprati) (prati. We ate five pears. ..... kompjùter òvdje na sto. c.. c.. (stàvljati..... We carried the child to the restaurant.. lìce? 14. b... Vrijème mi je da .. 1. a. òtići) [S] Pet sàti je.. a. òtići) 15. kompjùtor òvdje na stol. ocijèniti) (ocenjìvati.. 3.... c. Pòjeo je tramvaj ceo. [C] Ako .... a. ùzeti) (òdlaziti. Once there was a lioness and she ate a part of a cloud. There were no pears in the house. staviti) (stàvljati.. Zašto nè jedeš? Zbog toga što nìsam glàdna... 4.. It doesn’t matter to us.. ocèniti) C3 Translate the first sentence in each group into English.. [C] Nikad ne ćeš znati kàko .......... biće mi bolje ràditi.. staviti) (stàvljati.. 17.. staviti) (ocjenjìvati. Vrème mi je da . . [B.. b. On je nekoliko pùta .11.... to što radim.. Prošle sùbote smo joj pòmogli.. b. bit će mi bolje ràditi... [S] Ako .. [B] Nikad nećeš znati kàko .. It does matter to me.. ..

C] uvo [S]. uho [B. rùka.C]. palac. Write the number out in words. nòga. stòmak [S] tr̀buh [B. Note that one picture may illustrate more than one word! stopala nòga prst obrve lìce oči glàva uho [B. For example: sedam glàva 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 157 Deseta lekcija Lesson Ten .C] palac nos uvo [S] kòsa rùka šaka kòleno [E] kòljeno [J] k C5 5  ) gh (   o  Insert a noun related to a part of the body after each number. glàva. vrat. želùdac. prsti.C4 Match word to picture. oko.

. По̀следњи је дан друге шко̀лске нѐдеље..? b. пресрећна [S] ро̀дити се стићи. пресрећан.. Ђа̀ци још нѝсу стигли да не у̀ч е. до̀вољна жалостан. incorporating one or more of these phrases: a.. [B.. пресретна [B.. List all the neuter nouns among the body-part vocabulary.. . Zar . singular and plural.. 344).. јер му се ро̀дило жѐнско дѐте. ☞ Bring a question on each aphorism to class........ Which of the body-part nouns have genitive plurals ending in -u? 3. на̀ш ао паркѝрање enough sorrowful place place to find (P) parking по̀следњи по̀сљедњи пресретан. стигнем final.C] пресрећан. d. last overjoyed overjoyed to be born (P) get around to Неко је јутрос срећан..C] Čìn i li vam se .... нѝсу ѝмали до̀вољно времена. жалосна место мјесто на̀ћи.S] Šta ste zaključili? [C] Što ste zakljùčili? e..  Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY до̀вољaн. O čèmu se radi? f.. јер је на̀ш ао место за паркѝрање.. 158 Deseta lekcija Lesson Ten . [B.... ? c.C6 1. нађем.. Which of these words has a phonetic change in the dative/locative singular? 4. Objàsnite . Of the body part names you have learned so far.. Неко други је тужан и жалостан..... ? [S] Da li vam se čìni .. Zbog čèg a . last final. Which of these words has a phonetic change in the nominative plural? 5. Which of the masculine body-part nouns have plurals ending in -ovi or -evi? 2. ?  Priča: Albahari Read Part VII of the story “Osam malih priča o mòjoj žèn i” by David Albahari (p. which one is used only in the plural form? 6..

Točno. Решена је ствар! Расправа је за̀вршена! Закљу̀ч ио сам да свакo сматра сво̀је пѝтање најзанимљѝвијим! ☞ Instead of pìtanje. lepi [E] lijepi [J]. i gòtovo! 1. Riješena je stvar! Rasprava je zàvršena! Zakljùčio sam da svako smatra svòje pìtanje najzanimljìvijim! Croatian 1. Riješena je stvar! Rasprava je zàvršena! Zakljùčio sam da svatko smatra svòje pìtanje najzanimljìvijim! Serbian 1.šàr ena. d) kòšulja . Тво̀је пѝтање је бѝло ва̀жно али је мо̀је бѝло ва̀жније! 2. i gòtovo! 1.duga. Мо̀је пѝтање је и ва̀жније и занимњѝвије од ваших. Dosta je rečèno. He’s finished! 159 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . Note that there are four different speakers in this exercise. use a) hàljina . Dosta je rečèno. dobri. ali je mòje pìtanje svakako bìlo zanimljìvije! 3. Mòje je pìtanje i vàžnije i zanimljìvije od vaših. zàvršim resolved to resolve (P) resolved to resolve (P) to consider (I) hat important finished to finish (P) 85. Tvòje pìtanje je bìlo vàžno ali mòje je bìlo vàžnije! 2. smatram šèšir. elegàntna. [turning to fourth student] Ти по̀кушај да нам кажеш: ко je од нас ѝмао најзанимљѝвије пѝтање? 4. ali je mòje pìtanje svakako bìlo zanimljìvije! 3. zanìm ljivi. али je мо̀је пѝтање свакако бѝло занимљѝвије! 3. šešìra vàžan.vìsoki. Tvòje je pìtanje bìlo vàžno ali mòje je bìlo vàžnije! 2. not just the usual two. b) hlače [C] pantalòne [B. tople. tànka. vàžni.Jedanaesta lekcija • Lesson Eleven A1 VOCABULARY gòtovo hàljina hlače [B. rečèn a that’s that! dress pants. VAŽNIJE. и го̀тово! 1.S] debele. [turning to fourth student] Ti nam pòkušaj reći: tko je od nas ìmao najzanimljìvije pìtanje? 4. Mòje pìtanje je i vàžnije i zanimljìvije od vaših.86 VAŽNO. Tačno. trousers to try (P) discussion said rešen rèšiti riješen rijèšiti smàtrati. vàžna zàvršen zavr̀šiti. trousers eleventh shirt pants.C] (pl form) jedàn aesti kòšulja pantalòne [S] (pl form) pòkušati rasprava rèčen. NAJVAŽNIJE Bosnian 1. Доста је речѐно. e) šèšir . [turning to fourth student] Ti nam pòkušaj reći: ko je od nas ìmao najzanimljìvije pìtanje? 4.veliki. c) kàput . Тачно.

present pregledaju odr̀že nàpišu orgànizuju sabèru òpsednu zàuzmu pòjedu odvèzu donèsu prònađu pòstave vide izvùku pòpiju nàliju pòšalju passive participle pregledan odr̀žan nàpisan orgànizovan sabran òpsednut zàuzet pòjeden odvèzen donèsen prònađen pòstavljen viđen izvùčen popit / popìjen nalit / nalìven poslat / poslan checked. Nsg. The marker -t is found exclusively in verbs of types 7 and 11. 4. The most complex of the three is the marker -en. and 15. -i. comparative. 8. etc. To form the BCS comparative degree. 5./ -n- * Comparison of adjectives * Adjectives come in three degrees of comparison: positive. The marker -n is found in most verbs whose infinitive ends in -ati (types 1. Although the passive participle forms must be learned individually for certain verbs. All others use the suffix -ij. and 10). add the correct participle marker either to the infinitive stem (found by dropping -ti) or to the present stem (found by dropping the final vowel of 3rd pl.). PM -n- Type 1 4 5 8 10 7 11 13 14 16 infinitive pregledati odr̀žati napìsati orgànizovati sàbrati òpsednuti zaùzeti pò̀jesti òdvesti dònijeti prònaći pòstaviti videti / vidjeti ìzvući pòpiti nàliti pòslati 3rd pl. taken eaten. 3. 160 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . better.).pres. consumed driven. and the participle is made by adding the marker -n to the infinitive stem. add the marker directly to the present stem of verbs of types 13. To form the passive participle. -t. add a suffix to the adjective stem. the system summarized in the chart below works for the vast majority of verbs. The accent is always short rising on the syllable preceding this suffix. [113a] Examples in the left-hand column below are given in the dictionary form. masc. however. they refer to completed actions. short form. 14. which is found in verbs with infinitives in -iti and a number of others as well. * Verb types and the formation of passive participles * There are three different participle markers: -n. place the particle naj. examined held written organized gathered besieged busy. 163). A knowledge of verb types (see the verb chart on p. and to form the superlative degree. 142) is very helpful in remembering which verb takes which marker. and superlative (as in English “good. taken brought discovered placed seen drawn out drunk [up] poured [over] sent -t-en- C’ -en- 2 3 15 6 (1) -t. [113] Four adjectives express comparison by a different word altogether. Then add regular adjectival endings. it is added to the infinitive stem. change the stem-final consonant to its softened variant (found in the chart on p. best”). The abbreviations PM and C’ in the chart below mean “participle marker” and “consonant softening. and 16. Comparatives and superlatives are treated as regular adjectives.” respectively. To form these participles.z GRAMMAR * Passive participles * Passive participles are adjective-like words made from verbs. [113c] and a number of adjectives follow a model to be seen in the grammar to A2. and is frequently used in verbs of type 6. except that they occur only in the long form (masc. and -en. Before adding it to the present stem of verbs of types 2./ front of the comparative form. Adverbs are formed from the Nsg neuter comparative or superlative form.

near Zagreb's main square. worst big. biggest small. A cafe inside Diocletian's palace. malen vìsok [stem] važnstarzanimljiv- Comparative vàžniji stàriji zanimljìviji bolji gori veći manji Superlative najvàžniji najstàriji najzanimljì̀viji najbolji najgori najveći najmanji najviši important (more. best bad. smallest tall. better. most) old. most) good. older. Novi Sad 161 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven .Positive suffix -ijvàžan star zanìmljiv dobar loš vèlik mali. bigger. tallest different word [see A-2] vis- viši A cafe on Tkalčićeva St. Split Cafe. taller. smaller. worse. oldest interesting (more.

òvaj and ònaj. ali and a in drawing comparisons. Zašto? U òvom su bolja jela nego u ònome.S] pòslastica [B. Dogòvoreno: òvaj restòran ìma bolja jela. Dodùše. Hàjde da uspòredimo òva dva restoràna. Òvaj restòran mi se manje sviđa. i veći je. Tamo se òsjećam bolje. Za počètak rèci mi.S]. Jèsu li jèdan drugome slični ili ràzličiti? 2. čèka se kraće. distinct grill salad completely dessert similar speciality soup to need (I) comfortable to compare (P) comparison to compare (P) vegetarian DVA RESTORANA Bosnian 1. čèka se duže i teže je dòbiti sto. kòji ti se više sviđa. a kòji ti se manje sviđa? 1. 162 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . ùdobna uporèditi [B. Slažem se. 1. Dobro. ☞ Self-study learners: Note the use of nego and od. prijatna prìlog pròstor ràzličit ròštilj sàlata sàsvim slàstica [C] sličan. 1.88 pleasant side dish space different. i manji je. Ònaj restòran ìma gora jela. 1. specijalitèta sùpa [B. Ònaj restòran jest veći od òvoga. upòredim usporedba [C] usporèditi [B.S] potreban. Òvaj restòran mi se manje sviđa. Jèsu li jèdan drugome slični ili ràzličiti? 2. Zašto? U òvom su bolja jela nego u ònome. a ònom restorànu trebaju bolja jela i prijàtnija atmosfèra! Moram zakljùčiti da su òva dva restoràna sàsvim ràzličita. Dogòvoreno: òvaj restòran ìma bolja jela. Dakle. Ali se tamo čèka kraće. Slažem se. lakše je dòbiti sto. Atmosfèra je manje ùdobna u ònom. Gdje je udòbnija atmosfèra? 2. 2. 2. čèka se duže i teže je dòbiti stol. Gdje je udòbnija atmosfèra? 2. slična specijalìtet. dobijem dodùše dogòvoren dogovòriti se. Croatian 1. 1. kòji ti se više sviđa. Hàjde da uspòredimo òva dva restoràna. i manji je. na kraju òvom restorànu trebaju veći pròstor i više stòlova. Atmosfèra je manje ùdobna u ònom. a kòji ti se manje sviđa? 1. Dobro. 2.C] kuvar [S] manje manji nego pòređenje [B.C]. 1. 1.A2 VOCABULARY atmosfèra bolji čekanje dòbiti. U òvom restorànu je teže dòbiti stol nego u ònom. dogòvorim se jèdan drugome jùha [C] kuhar [B. na kraju. 2. ali ìma udòbniju atmosfèru. Ònaj restòran ìma gora jela. 2. Ali se tamo čèka kraće. lakše je dòbiti stol. potrebna predjelo ambience better waiting to get (P) furthermore agreed to agree (P) to one another soup cook cook less smaller than comparison dessert necessary appetizer prijatan. a ònom restorànu trebaju bolja jela i prijàtnija atmosfèra! Moram zakljùčiti da su òva dva restoràna sàsvim ràzličita. čèka se kraće. Za počètak rèci mi. Po mom mišljenju nìsu ùopšte slični jèdan drugom. Tamo se òsjećam bolje. Po mom mišljenju nìsu ùopće slični jèdan drugome. Dakle. i veći je. òvom restorànu trebaju veći pròstor i više stòlova. Ònaj restòran jeste veći od òvoga. Dodùše. U òvom restorànu je teže dòbiti sto nego u ònom. uspòredim vegetarìjanski 87.S] trebati ùdoban. 2. ali ìma udòbniju atmosfèru.

fastest often (more. a kòji ti se manje sviđa? 1. most) long. i veći je. Ali se tamo čèka kraće. thinner. Da li su slični jèdan drugom ili ràzličiti? 2. stronger. Po mom mišljenju nìsu ùopšte slični jèdan drugome. b) òva. the comparative form. žìvot u gradu. Hàjde da upòredimo òva dva restoràna. -šć-. Ònaj restòran ìma gora jela. čèka se kraće. Dakle. Òvaj restòran mi se manje sviđa. only one is given for each in the chart below. and certain other words. Dogòvoreno: òvaj restòran ìma bolja jela. stupidest strong. youngest quiet. younger. thinnest softening krattežnizdebltan- 163 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . stupider. verbal nouns. najljepši najmekši najlakši najbrži najčešći najduži najgluplji najjači najmlađi najtiši najkraći najteži najniži najdeblji najtanji nice. this syllable is usually dropped first. 2. harder. [113b] As in other adjectives. Dodùše. Atmosfèra je manje ùdobna u ònom. d) žìvot na sèlu. Three adjectives add the suffix -š. Positive suffix -šlep [E] lijep [J] mek lak brz čest dug glup jak mlad tih kràtak težak nìzak dèbeo tanak [stem] Comparative lepši. Moram da zàključim da su òva dva restoràna sasvim ràzličita. Zašto? U òvom su bolja jela nego u ònom. as shown in the chart below. kòji ti se više sviđa. U òvom restorànu je teže dòbiti sto nego u ònom. If the adjective stem ends in -ak or -ok. the instrumental singular of feminine nouns in a consonant. Such changes occur in the formation of comparative and superlative adjectives. easiest fast. ljepši mekši lakši brži češći duži gluplji jači mlađi tiši kraći teži niži deblji tanji Superlative najlepši. nicer. nicest soft. lakše je dòbiti sto. fattest thin. longest stupid. Slažem se. [112c] base soft k č g ž h š c č s š z ž t ć d đ p plj b blj v vlj m mlj n nj l lj sl šlj sn šnj zn žnj zd žđ st šć st št Adjectives which express comparison in this way replace the stem-final consonant by its softened variant. c) bòsanski [B] hr̀vatski [C] srpski [S] jèzik. more rarely -št-. strongest young. ☞ Draw your own comparisons between a) òvo. òna škola. faster. softer. The soft version of -st. Dobro. Gde je udòbnija atmosfèra? 2. lowest fat. 1. 1. ali ìma udòbniju atmosfèru. Ònaj restòran jeste veći od òvoga. i manji je. òno predàvanje.Serbian 1. the superlative is formed by adding naj. quieter. lower. easier. zGRAMMAR * Comparison of adjectives expressed by consonant softening * Many adjectives add the meaning “comparative” by “softening” ( = changing the shape of) the stem-final consonant. hardest low. softest easy. 2. longer. To do this. 2. na kraju. simply replace the consonant in the dictionary form of the word (the “base” consonant) by its “softened” variant. [113a] Although a number of adjectives have several meanings. passive participles. òvom restorànu su potrebni veći pròstor i više stòlova. quietest short. čèka se duže i teže je dòbiti sto. Tamo se òsećam bolje. 1. a ònom restorànu trebaju bolja jela i prijàtnija atmosfèra. Za počètak rèci mi. fràncuski jèzik. shortest hard.

the neuter singular adjective and the adverb have the same form but different meanings. as in bolje je u òvom mestu nego u ònom “it’s better in this place than in that one. little ADVERB više najviše more most manje less najmanje least * Comparison “than” * Comparison “than” is expressed by od + Gen. In some cases there is a separate word for a female practitioner of the profession. it means Bosnian uses both words. and S sometimes have different words for the same profession. * “One another” * The idea “one another” is expressed by the phrase jèdan drugi. The Bosnian preference is noted as [B]. In two instances. while the second is in whatever case the sentence requires. one must use the comparative forms presented above.” One can also use nego (and must use nego if a verb follows). ADJECTIVE (neuter singular) vìsoko više najviše tall taller tallest malo small manje smaller najmanje smallest mnogo many malo few. An asterisk (*) means the form is ekavian (consult the other side of the table or the glossary for the corresponding ijekavian word). as in òvaj grad je veći od ònoga “this city is bigger than that one. C. The following gives examples according to Serbian and Croatian preferences.” [114] The BCS word meaning “more. B.” as in ja trebam nove òlovke. [119] * Names of professionals* Words ending in -ik. if no notation is given.” For more discussion. in others the general word is used.” as in manje je ùgodno “it’s less comfortable. -ač. Thus. [160] * The verb trebati * The verb trebati means “need. What follows nego must be a grammatical match to what precedes.* Comparison of adverbs * Comparative and superlative adverbs are equivalent to the corresponding neuter singular adjective forms.” The one who needs something is in the dative.” the second component must be in the dative case. see pp.” however (više) cannot normally be combined with adjectives or adverbs. -ar (and other less frequently used suffixes) identify a person who does a particular job. The first component of this phrase is usually in the nominative. as in trebaju mi òlovke “I need pencils.” Manje can be combined with an adjective or adverb in a manner parallel to English “less. This phrase is also often used in the meaning “each other. They refer either to the profession in general terms or to a specific male praticing that profession. 237 and 259.” In Croatian and Bosnian one can also use trebati like English “need. [121b] 164 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . in the phrase sličan jèdan drugome “similar to one another. and what s/he needs is the subject of the sentence.

doktor vòzač elèktričar poljoprìvrednik (female) S (male/general) arhìtekta glùmac ùmetnik * pekar bèrberin biòlog šef kàsapin. mèsar tesar hèmičar [B] činòvnik pìsar kompòzitor [B] kuvar ìgrač zubar dìrektor lèkar. upràvitelj upravitèljica strojar. medicinska sestra slikarka [B] apotèkarka [B] pesnikinja * prèdsednica * slikar apotèkar.STRUKE • PROFESSIONS Profession architect actor artist baker barber biologist boss butcher carpenter chemist clerk composer cook dancer dentist director doctor driver electrician farmer housekeeper lawyer manager mechanic minister [gov't.* [B] doktor vòzač elèktričar poljoprìvrednik advòkat ̀upravnik [B] mehàničar [B] mìnistar mùzičar [B] bòlničar (female) glùmica ùmjetnica pekarica šèfica glùmica ùmetnica * pekarica šèfica kèm ičarka činòvnica skladatèljica kuharica [B] plesàčica zubàrica direktòrica. doktorica elèktričarka hèmičarka [B] činòvnica kompòzitorka [B] kuvarica igràčica zùbarka direktòrica lèkarka. nàstavnica. ùčitelj učitèljica lòpov veterìnar kònobar konobàrica radnik pìsac radnica spisatèljica mùzičarka [B] bòlničarka. ravnàtelj liječnik. apotekàrica farmacèu t pjesnik pjesnikinja prèdsjednik prèdsjednica svèćenik pop znànstvenik.] musician nurse C (male/general) arhìtekt [B] glùmac ùmjetnik pekar brìjač [B] biòlog šef mèsar [B] stolar kèm ičar činòvnik pìsar sklàdatelj kuhar [B] plèsač zubar dìrektor. znànstvenica učenjak [B] kìpar kipàrica vòjnik nàstavnik. mehàničar mìnistar mìnistrica glàzbenik glàzbenica bòlničar bòlničarka.* doktorica. ravnatèljica liječnica. upravnica. kelnerica [B] radnica spisatèljica 165 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . kelner [B] radnik pìsac vàjarka nàstavnica. ùčitelj lòpov veterìnar kònobar. učitèljica konobàrica. farmacèu t pesnik * prèdsednik * svèštenik pop nàučnik [B] vàjar vòjnik nàstavnik. medicinska sestra slikar slikarica apotèkar. doktorka elèktričarka domàćica upravnica painter pharmacist poet president priest (Catholic) priest (Orthodox) scholar sculptor soldier teacher thief veterinarian waiter worker writer domàćica òdvjetnik ùpravnik.

sjećam se tog romàn a! I ja sam ga čìtala prije mnogo godina. stanem struka tàksi taksìranje tàksist [C] tàksista [B. Je li moguće?! Jesi li tìme zadovoljan? Da li se taksìranjem barem dobro zaràđuje? 2. 1. 1. 1. Svi su tàksisti. to occupy oneself with (I) actress chronicle engineer depends on when chronicle mathematician possible for example for example to intend (I) to intend (I) science neither. zadovoljna zarađìvati. ali nìje bìlo pòsla kao novinar rànije. ali svi ìmaju vòzačku dozvolu i plan grada. jèd an je matemàtičar. Trebat će ti vòzačka dozvola. Jèdna je liječnica. Čìme se ti baviš? 1. Jèdna je ljèkarka. inženjèr a kàko kàda krònika [C] matemàtičar moguće na prìmer na prìmjer nameràvati. Na prìmjer? 2. ali vozim tàksi. Čìtam ròman Travnička hrònika pìsca Ìve Àndrića. 1. Čìme se ti baviš? 1. Stani! Ìdi polòžiti vozački ìspit. Kàko kàda! Najbolje noću. Šta radiš? 2. 1. 2. jèdan je tesar. jèdan je stolar. nema ga ni sada. nema ga ni sada.. Stani! Ìdi polòžiti vozački ìspit.. 1. Ali nìsam nà to mislila.A3 VOCABULARY barem baviti se + Instr glùmica hrònika [B. i neće ga biti ni ubùduće. namjèr avam nàuka [B. novinar at least to do. A čìme se bave tvòji prijatelji? 2. jèdan je matemàtičar. A to! Po struci sam inžènjer.. i neće ga biti ni ubùduće. 2.. ali vozim tàksi.90 map of town various to remember (I) to remember (I) to stop (P) profession taxi taxi driving taxi driver taxi driver Travnik (adj. Svi su tàksisti. Na prìmjer? 2. zaràđujem znanost.. 1. A.) in the future driver’s license satisfied to earn (I) science STRUKA I POSAO Bosnian 1. ni. Uvijek možeš biti tàksista! Croatian 1. Trebat će ti vòzačka dozvola! Uvijek možeš biti tàksist! 166 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . Upravo sam zavr̀šila fakùltet polìtičkih znanosti. Čìtam ròman Travnička hrònika pìsca Ìve Àndrića. journalist plan grada razni sećati se + Gen sjećati se + Gen stati. ali svi ìmaju vòzačku dozvolu i plan grada. već sam te namjeràv ala pìtati čìme se baviš! 2. namèravam namjeràvati. Upravo sam zavr̀šila fakùltet polìtičkih nàuka.S] inžèn jer.S] travnički ubùduće vòzačka dozvola zadovoljan. Što radiš? 2. znanosti [C] (f) 89. ali ìmaju razne struke. 1. A. A to! Po struci sam inžènjer.. već sam te namjeràv ala pìtati čìme se baviš! 2. Kàko kàda! Najbolje noću. ali ìmaju razne struke. ali nìje bìlo pòsla kao novinar rànije. nor.. Je li moguće?! Jesi li tìme zadovoljan? A zaràđuje li se barem dobro taksìranjem? 2. sjećam se tog romàn a! I ja sam ga čìtala prije mnogo godina.S] ni. Ali nìsam na to mislila. A čìme se bave tvòji prijatelji? 2..

Days of the Consuls). Требаће ти во̀зачка дозвола. continued * The instrumental case is used for the second object after verbs like smàtrati. 1. He wrote all three novels under house arrest during World War II. Управо сам завр̀шила факу̀лтет полѝт ичких на̀ука за новинаре. Bosnian Story. И ја сам га чѝтала пре много година. and wrote chiefly about Bosnia. Andrić considered himself a Yugoslav writer. Be sure to include in your conversation the question Čime se baviš? Ivo Andrić was awarded the Nobel Prize for Literature in 1961. 208. zGRAMMAR * The instrumental case. and published them all in 1945. Стани! Ѝди да полòжиш во̀зачки ѝспит. Шта радиш? 2.” [81d] Saddlemaker and Beltmaker Lawyer 167 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . čìm e se bavite? means “what do you do?” and òna se bavi crtanjem means “she [regularly] draws. and. али нѝје бѝло по̀сла ра̀није. and the list of disciplines on p. али возим та̀кси. and three novels: Na Drini ćùprija (The Bridge on the Drina). Gospođica (The Woman from Sarajevo). the novella Pròkleta àvlija (The Damned Yard). most recently. али су разних струкa. He is best known for short stories. after the war ended. На прѝмер? 2.” and is the usual way of identifying an occupation or a frequently undertaken activity. Use as resources the vocations italicized in 11A and on p. Ка̀ко ка̀да! Најбоље ноћу. Јѐдна је лѐкарка. Да ли је могуће?! Да ли си тѝме задовољан? Да ли се ca таксѝрањем барем добро зара̀ђује? 2. 2. and Travnička hrònika (translated into English as Bosnian Chronicle. 1. А чѝмe се баве тво̀ји пријатељи? 2. A. јѐдан је матема̀тичар. 165.” The verb baviti se followed by the instrumental case means “be occupied with.” or to će ga čìniti vojnìkom “that will make him [into] a soldier. јѐдан је тесар.Serbian 1. Увек можеш бити та̀ксиста! ☞ Write your own conversation between two people discussing employment. нема га сада. as in mi ga smatramo pametnim “we consider him [to be] intelligent. 1. čìniti and others. али сви ѝмају во̀зачку дозволу и план града. већ сам намера̀вала да те питам чѝме се бавиш! 2. Чѝме се ти бавиш? 1. Thus. и неће га бити ни убу̀дуће. сећам се тог рома̀на. Aли нѝсам на то мислила. А то! По струци сам инжѐњер. Чѝтам ро̀ман Травничкa хро̀никa пѝсца Ѝве А̀ндрића. Сви су та̀ксисти. 1.

C] preduzèće [B. Ne zaràđujem dòvoljno! 2. Sjednite tu! Pomòzite mi! Treba mi bolji pòsao. Òvako mògu lakše gledati televìziju. Ali pìtanje je da li ćeš nàći dobro radno mesto u nekom preduzèću ako sèdiš òvde. learning knowledge vocation Bosnian 1. Òvako mògu lakše da gledam televìziju. Treba mi pòsao! 2. Još gore! Stani na noge! Smeta mi tvoj òdnos prema pòslu! Dosta je čekanja! 168 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven Serbian 1. company toward place of employment radno mjesto razumèvanje razumijèvanje red sàvetovati se sàvjetovati se sesti. Sjednite tu! Pomòzite mi! Treba mi bolji pòsao. Nìje me strah ničega i nè treba mi vaše razumijèvanje. Još gore! Stani nà noge! Smeta mi tvoj òdnos prema pòslu! Dosta je čekanja! Trebaju ti ùčenje i znànje! TREBA MI POSAO! Croatian 1. Treba mi pòsao! 2. 1. queue to get advice (I) to get advice (I) to sit down (P) to sit down (P) employment office to bother (I) to stand up (P) study. to be lying (I) you'd better believe it! you'd better believe it! uncertainty uncertainty you never know attitude. Sigurno te je strah od neizvjesnosti! 1. Još gore! Stani na noge! Smeta mi tvoj òdnos prema pòslu! Dosta je čekanja! Trebaju ti ùčenje i znànje! . 1.Knowledge A4 VOCABULARY dòvoljan. Ne zaràđujem dòvoljno! 2. smetam + Dat stati. Sedite tu! Pomòzite mi! Treba mi bolji pòsao. Ali pìtanje je hoćeš li dobro radno mjesto u nekom poduzèću nàći ako sjèdiš òvdje. Treba mi pòsao! 2. personnel it occurs [to me] business. neizvesnosti (f) neizvjesnost. Ali pìtanje je hoćeš li dobro radno mjesto u nekom preduzèću nàći ako sjèdiš òvdje. stanem ùčenje znànje zvànje 91. Ne zaràđujem dòvoljno! 2.S] prema + Dat radno mesto sufficient to lie. sjednem slùžba za zapošljàvanje smètati. Razùmem. dòvoljna lèžati. Sigurno te je strah od neizvesnosti! 1. Nìje me strah ni od čèga i nè treba mi vaše razumijèvanje. sednem sjesti.S] nego što! [C] neizvesnost. Razùmijem. Ne sjèdim nego lèžim. Òvako mògu lakše gledati televìziju. lèžim nego šta! [B. 2. Ne sèdim nego lèžim. Razùmijem. 2. company business. Nìje me strah ni od čèga i nè treba mi vaše razumèvanje. Sigurno te je strah od neizvjesnosti! 1.92 place of employment understanding understanding line. Ne sjèdim nego lèžim. 2. 1. relationship staff. neizvjesnosti (f) nikad se nè zna òdnos òsoblje pada [mi] na pamet poduzèćе [B.

Vàlja pòkušati! 1. 2. Meni nè smeta previše òvakav žìvot. Nego šta! Treba da se sàvetuješ s òsobljem u službi. Samo ti lèzi i gledaj televìziju! Nikad se nè zna! Trebaju ti ùčenje i znànje! 1.1. Nè pada mi na pamet. Vàlja pòkušati! 1. Nè pada mi na pamet. rehearsing it outside of class so that you can peform it in class without referring to the text. Stvari će već krènuti same od sebe. Meni previše nè smeta òvakav žìvot. ☞ Self-study learners: Note the use of treba and valja. Nego šta! Treba da se sàvjetuješ s òsobljem u službi. Vàlja pòkušati! 1. and the use of smètati. Nego što! Trebaš se sàvjetovati s òsobljem u službi. Treba da stòjim u redu u slùžbi za zapošljàvanje? 2. the imperatives. Trebam stàjati u redu u slùžbi za zapošljàvanje? 2. 2. the phrases nego šta / što and nè pada mi na pamet. Stvari će već krènuti same òd sebe. Samo ti lèzi i gledaj televìziju! Nikad se nè zna! ☞ Play this interchange as a skit. Treba da stòjim u redu u slùžbi za zapošljàvanje? 2. the comparatives. Croatian Pharmaceutical Society -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Pharmaceutical Herald Editorial Board and Administration 169 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . Stvari će već krènuti same od sebe. 2. Nè pada mi nà pamet. Meni nè smeta previše òvakav žìvot. Samo ti lèzi i gledaj televìziju! Nikad se nè zna! 1.

According to the more frequently used one. 170 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven .m.” One expresses stasis (the fact of being IN a position).” When it is followed by a verb. to 3 p. as in treba čekati “it’s necessary to wait.).m. one can say either ti trebaš ùčiti večèras or ti trebaš da ùčiš večèras.” and “lie.” * Verbs of body position * There are two different sets of verbs meaning “sit. Hours of operation: weekdays. the meaning is that someone needs to do something. When the idea is a subjectless one. the form treba is unchanging and the action is expressed by da + present tense. as in ti treba da ùčiš vèčeras “you need to study tonight. The stasis verb “sit” belongs to type 3 in ekavian (sedeti. sedim) but to type 2 in ijekavian (sjediti. treba followed by infinitive or equivalent.) and the stasis verbs all have present tense form in -im (etc. 8 a. One can use only 3rd sg.Pharmacy zGRAMMAR * The verb trebati.” In Croatian and Bosnian. There are two ways to express this meaning. Thus.” “stand. and the other describes motion (INTO the position). [120] SIT stasis motion sèdeti (sèd im) sesti (sednem) sjèditi (sjèdim) sjesti (sjednem) STAND stàjati (stòjim) stati (stanem) LIE lèžati (lèžim) leći (legnem) Open Monday to Friday. sjedim). continued * The BCS verb trebati means “need. and either form of the infinitive can follow. there is no variation. The motion verbs all have present tense forms in -nem (etc. this meaning of “need” can also be expressed as in English: the person who needs to do something is the subject of the conjugated verb trebati.

S] kelner [B. 1. 2. B4 Bosnian and Serbian Nema znànja bez ùčenja.C] srećni [S] with: dobri. Od slika se ne žìvi! 1. Eh. A ti? 1. Žèlim da budem lèkar. Sretna sam.S]. ja sam srètnija. d) pesnik [E] pjesnik [J] and pòezija. не. tàksist [C] tàksista [B. ne. Eх. Žèlim biti liječnik. 171 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . kònobar [B. Kàko si? 2. Sretna sam. Croatian Nema znànja bez ùčenja. Čìme ćeš da se baviš kad zàvršiš fakùltet? 2. mòžda ću zarađìvati kao kònobar ili tàksista. c) pìsac or spisatèljica and ròman. and zgrada. ја сам срѐћ нија. Serbian 1. ne. vìsoki. Od slika se ne žìvi! 1. Ne. mòžda ću zarađìvati kao kònobar ili tàksist. 1. ja sam srètnija. ☞ Possible replacements: a) kompòzitor [B. c) òdgovor and pìtanje. Čìme ćeš se baviti kad zàvršiš fakùltet? 2.S]. B2 Use the menu items on p. Eh. b) dobro drùštvo and dobro jelo. mòžda ću da zaràđujem kao kelner ili tàksista. duhòviti.S] with nouns denoting other vocations and types of artistic creativity. Nìje nikada rànije bìlo znànja bez ùčenja. Eh. Kàko si? 2. 2. ☞ Replace sretni [B. A ти си мање срећан. Croatian 1. slatki. A ti? 1. 2. Od slika se ne žìvi! 1. Ja žèlim da budem slikar. 2. lepi [E] lijepi [J]. Čìme ćeš se baviti kad zàvršiš fakùltet? 2. 2.S] sklàdatelj [C] and glàzba [C] mùzika [B.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian 1. Срећна сам. 1. ☞ Replace znànje and ùčenje with a) dòručak and novine. Nìje nikada rànije bìlo znànja bez ùčenja.S]. pametni. Eh. 2. A ne će ni biti znànja bez ùčenja ubùduće. Žèlim da budem doktor. Не. свакако сам ja срѐћ нији од тебе.C. Ja žèlim da budem slikar. svakako sam ja srètniji od tebe. Eh. Ка̀ко си? 2. and then in the future tense. A ti si manje sretan! Croatian 1. A ti? 1. 163 as a basis for a discussion comparing two or more restaurants. loši. B3 Bosnian 1. Ne. stràšni. ☞ Redo this exercise first in the past tense. Ja žèlim biti slikar. svakako sam ja srètniji òd tebe. b) arhìtekt [C] arhìtekta [B. ☞ Replace doktor [B] liječnik [C] lèkar [S]. A neće ni biti znànja bez ùčenja ubùduće. A ti si manje sretan! Serbian 1.

Шта ти треба за срећу? 2. Vàžno je! Serbian 1. Страх ме је од неизвесности! ☞ Replace the italicized words that refer to sreća with jesen. loš pòsao. Zašto? 1. a kòju najgorom? Zašto? 172 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . pròleće [E] pròljeće [J]. Samo mi stvara problème! 1. Ва̀жно је! ☞ Replace sesti [E] sjesti [J] and sèdeti [E] sjèditi [J] with lèći and lèžati. 1. trebaju mi dobro jelo i topla soba. neozbiljne kolège. [B. 1. hòću! 1.S] Šta ti najviše smeta u živòtu. на прѝмер? 2. Нѐ треба ми много. A čèga te je strah? 2. a pònajviše mi treba nòvac! 2. A čèga te je strah? 2. Hvàla. Na prìmjer. Meni nòvac nìje vàžan. Meni trebaju: prìjatelji. А од чѐга те је страх? 2. ljùbav. Što ti treba za sreću? 2. На прѝмер. na prìmjer? 2. Седи ту! 2. Мени но̀вац нѝје ва̀жан. i zašto? [C] Što ti najviše smeta u živòtu. a najviše mi treba nòvac! 2. добро дру̀штво. dobro drùštvo. stati and stàjati. Meni nòvac nìje vàžan. Kòju struku smatraš najboljom. Meni trebaju: prìjatelji.B5 Bosnian 1. Nè treba mi mnogo. 1.C] Sjećaš li se svòjih prijatèlja iz škole? Kàko su se zvali? Gdje su sada? [S] Da li se sećaš svòjih prijatèlja iz škole? Kàko su se zvali? Gde su sada? 4. Sjedni tu! 2. I dok sjèdiš. Samo mi stvara problème! 1. Replace pročìtaj òvo pìsmo with another command. pročìtaj òvo pìs mo! 2. И док сѐдиш. pòezija. fine stvari. Na prìmjer. Replace neizvesnost [E] neizvjesnost [J] with: dosadna predàvanja. требају ми добро јело и топла соба. а по̀највише ми треба но̀вaц! 2. прочѝтај о̀во пѝсмо! 2. fine stvari. хо̀ћу! 1. Kao što. [B. i zašto? 3. B6 Bosnian and Croatian 1. 1. Хва̀ла. Nè treba mi puno. leto [E] ljeto [J]. Мени требају: прѝјатељи. B7 Ask each other these questions: 1. Kao šta. zìma. put. Strah me je neizvjesnosti! Croatian 1.S] Šta ti najviše odgòvara u živòtu i zašto? [C] Što ti najviše odgòvara u živòtu. Šta ti treba za sreću? 2. Зашто? 1. 1. 1. фине ствари. Strah me je neizvjesnosti! Serbian 1. na prìmjer? 2. i zašto? 2. trebaju mi dobro jelo i topla soba. dobro drùštvo. Само ми ствара проблѐме! 1. Као шта. [B.

moods.C] Čèg a te je najviše strah? [B. and describe them with respect to one another. Compose several sentences using the smàtrati with two objects (as in English “I consider him a genius”). [B. 1999 173 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . Locate (or imagine) a series of similar objects.C] Kàko se òsjećaš dok ùčiš gramàtiku -.veselim ili tùžnim? 6. 1999 Public installation.C. Sarajevo. [B. ZAUZETO / Occupied. and situations.veselim ili tùžnim? [S] Kàko se òsećaš dok ùčiš gramàtiku -. National Gallery of Bosnia and Herzegovina.5.S] Od čèg a te je najviše strah? Self-study learners: Practice the use of comparatives and superlatives.

5. give both markings. 5. 4. She will see his friend in town tonight. Then rewrite each first in the future. She will see her friend in town tonight. 3. Note: adjectives are given here as in dictionaries (masculine singular short form). What is the dog called? C4 Translate into B. 3. Then go down the two right hand columns and mark each word as an adjective (Adj) or an adverb (Adv). and rewrite exercise 5B6 in the future tense.either as “verb + adverb” or “adjective + noun. or S: 1.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. For words which might be either adjective or adverb. Zagreb and Sarajevo. 174 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven .” making three pairs of each type. She is talking with his friend in town now. form the comparative and the superlative of the adjectives and adverbs and write out the resulting phrases. Rivers flow through Belgrade. They are listening to professors. Example: N or V pas (N) govòriti (V) Adjective or Adverb zèlen (Adj) važno (Adv) same with comparative zelèniji pas òna gòvori vàžnije same with superlative najzelèniji pas òna gòvori najvàžnije Noun or Verb? pìtanje reč ljùbav àuto sveùčilište sjèditi rječnik noć čìniti univerzìtet čekanje àmidža jesti biti stvar pìsmo òsećati se stric dòći tata loše dug dèbeo kiseo glup brzo dòbro vìsok rùžno malo Adjective or Adverb? mnogo vèlik zanìmljivo šàren srećno kratak tèžak tùžan lak sretno C3 Translate these sentences into B. People can see a movie here. 6. We are eating breakfast. I am talking now with my friend in town. He is writing a letter. 7. then in the past tense. Then join the words into pairs . She is talking with her friend in town now. 1. or S. Finally. I am a student. 2. 4. 2. C2 First go down the two left hand columns and mark each word as either a noun (N) or a verb (V). C.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Rewrite the Pas i mačka story (5A1) in the past tense. C.

C5 ODJEĆA [J] ODEĆA [E] Connect word to image: p kàput a kòšulja l cìpela šèšir k hlače F pantalòne j hàljina C6 Translate the first sentence into English. Dugo već stòjim. [S] Sedi tu s nama! Hvàla. small dogs are more pleasant than large dogs. 5. 2.C] Ne sjećam ga se. I need my car now! c. [B. 175 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven . b.S] Strah ju je od aviòna. b. hòću. Àndrićev ròman Travnička hr̀onika je bolji od romàna Na Drini ćùprija. Nìje bìlo problèma s ùčenjem jèzika. a. Lie down! Thanks. They are afraid of snakes. [B. 9. There wasn’t time to eat breakfast. Po mom mišljenju.C] Sjedni tu s nama! Hvàla. 6. but I have been lying down a long time. Their friends saw them yesterday. a. using the first as a model: 1. a. We are afraid of homework. C. 3. 8.C. What is up with you? 4. Her friend saw him yesterday. [B. or S. hòću. What is up with us? c. [B. c. In his opinion. c. Do you remember me? c. b. She needs a friend. They will see their friends in town tonight. a. Get up! Thanks. Odmah mi trebaju pàre! b. [S] Ne sećam ga se. In our opinion. 7. There won’t be any problems with studying the language. I have been sitting a long time. b. Dugo već stòjim. They remembered the good old days. and the next two into B. b. 7. c. [B. c. a.6.C] Strah ju je aviòna.S] Šta im je? [C] Što im je? b. a. larger cities are more interesting than smaller cities. a. Her friend saw her yesterday.

c.. Better late than never.... [B. 5... ☞ Bring a question on each aphorism to class. [C] Vjerojatno će ti se manje spàvati ako pòpiješ kàvu.. Нѝје свако зна̀њ е лепше од незна̀њ а.. nìje loše....... I am less hungry than you are. Па тек ако вам се баш ништа не до̀годи.... b..... 176 Jedanaesta lekcija Lesson Eleven .. Обѐћајте себи да се да̀нас нѐћете нервѝрати без обзира на то шта вам се до̀годи. . a.... [B] Vjerovatno će ti se manje spàv ati ako pòpiješ kàfu. ? c) Po vašem mišljenju . 7.. 9.. [S] Verovatno će ti se manje spàvati ako pòpiješ kàfu.. C7 Fill in vocations from the STRUKA list in A3 1.. 10.. нѐр вирам се to happen (P) to get irritated (P) ignorance to be irritated (I) обѐћати плашити се + Gen по̀стављати пѝтање to promise (P) to be frightened of (I) to pose a question (I) Ако се плашите о̀дговора – не по̀стављајте пѝт ања.. Ako nè može nàći pòsao...C] Najgore radno mjesto je . a najteže radno mesto je ....... .......... a najteže radno mjesto je .... It seems to us that Brana is more frightening than the lion is. nego .. 2. ..  Priča: Albahari Read Part VIII of the story “Osam malih priča o mòjoj žèn i” by David Albahari (p. ... That idea is more beautiful than this one is. Better safe than sorry.. ? [S] Da li smatrate ....C] Smatrate li ... b.. We were less happy before than we are now.  Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY дого̀дити се... ? b) [B.. ali ni ... c.... Ako nè može da nađe pòsao.... [S] Sandra ùči da bude . до̀годи се изнервѝр ати се. . ràdit će kao . ... ràdiće kao . 4. 3..... a. 6....... incorporating one or more of these phrases: a) Zbog čèga .......C] Sandra ùči da bude ......... Gore je biti . b.. .......... Najlakše zvànje je ..... Najzanimljìvije zvànje je .. [S] Najgore radno mesto je .. . [B... ... можете се због тога вечѐрас мало изнервѝрати. ..... Najbolji pòsao je . a....... .. изнѐрвирам се незна̀њ е нервѝрати се.. Čìni mi se da je lav stràšniji nego što je Bràn a....8.... 345). nego . c. Bolje išta nego ništa. Bolje je biti ...... .

300 pìsaćih stòlova. bedside table nightstand. čàršafe.C] òdnosno otprìlike pavìljon. Kàko svaki pavìljon stùdentskog dòma ìma 150 soba. bedside table or rather. pròsječna tìsuća tìsuću trećìna urèditi.) thousand one thousand a / one third to arrange. 2 làmpe. Soba se dijeli na 3 dijèla: jèdna trećìna sobe je za pìsaće stòlove i làmpe. dr̀žim dvànaesti gòdišnji hiljada hìljadu ìspadati jàstuk kòji krèvet mnòžiti nameštaj since roommate (m) roommate (f) roommate (f) bed sheet bed sheet blanket blanket daily to hold (I) twelfth annual thousand one thousand to transpire (I) pillow which. 2 noćna ormàrića. common STUDENTSKI DOM Bosnian Stùdenti kòji stànuju u stùdentskom dòmu mòraju urèditi svòje sobe prije počètka sèmestra. that bed to multiply (I) furniture namještaj nàtkasna [B. Budući da svaki stùdent ìma 15-ak udžbenika. 177 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .500 udžbenika po paviljònu. noćne ormàriće. a treći dio je zajednički pròstor. druga trećìna je za krèvete. Stùdenti treba da ùče pròsječno 4 sata dnevno u svòjim sobama. od namještaja svaka soba treba da ìma 2 krèveta. 300 noćnih ormàrića.440 sàti. tàko pavìljon mora ìmati 300 krèveta. Treba reći i da svaki stùdentski dom ìma 9 paviljòna.C] cìmerka [B. to set up (P) shared. that is approximately wing of building writing (adj. òdnosno 2 stùdenta treba da ùče 1. paviljòna pìsaći plahta [C] pokrìvač [C] po prìlici po sobi posteljìna pròsečan. 2 pìsaća stòla. pròsečna pròsječan.C] dnevni dr̀žati.S] čàršaf [B] čàršav [S] ćebe. i male tèpihe. Svaki stùdent ìma cìmera i svaka stùdentica ìma cìmerku.600 sàti gòdišnje.S] noćni ormàrić [B. who. ìspada da 1 stùdent treba da ùči 720 sàti. ćebeta [S] deka [B. i 2 mala tèpiha. 300 làmpi i 300 malih tèpiha. to znači da stùdenti dr̀že otprìlike 30 udžbenika po sobi. Svaki stùdent dònosi sà sobom svòju posteljìnu: jàstuk.) average (adj.) bed sheet blanket approximately per room bedding average (adj. deku. ili oko 4. Mnòžeći to sa 180 dàn a u škòlskoj godini. Dakle.Dvanaesta lekcija • Lesson Twelve A1 VOCABULARY budući da cìmer cìmerica [B. a 5 stùdenata treba da ùči 3. ùredim zajednički 1 [2nd CD] furniture nightstand.

od nameštaja svaka soba treba da ìma 2 krèveta. and explain why each takes the case and number it does. Budući da svaki stùdent ìma 15-ak udžbenika.600 sàti gòdišnje. 300 nàtkasni. òdnosno 2 stùdenta trebaju ùčiti 1. 2 làmpe. apropos. Mnòžeći to sa 180 dàna u škòlskoj godini.e. ìspada da 1 stùdent treba ùčiti 720 sàti. in other words. Kàko svaki pavìljon stùdentskog dòma ìma 150 soba. in regard to. Croatian Stùdenti kòji stànuju u stùdentskom dòmu mòraju urèditi svòje sobe prije počètka sèmestra. versus. 2 pìsaća stola. ili oko 4. 2 noćna ormàrića. 2 làmpe. i 2 mala saga. Read the passage through several times and then answer the related questions in exercise B1. a 5 stùdenata treba ùčiti 3. 300 noćnih ormàrića.440 sàti. Stùdenti trebaju ùčiti pròsječno 4 sata dnevno u svòjim sobama. respectively. Treba i da se kaže da svaki stùdentski dom ìma 9 paviljòna.. òdnosno 2 stùdenta treba da ùče 1. tàko pavìljon mora ìmati 300 krèveta. od namještaja svaka soba treba ìmati 2 krèveta. Identify the case and number of each noun following a number. a 5 stùdenata treba da ùči 3. ili oko 4. Svaki stùdent dònosi sa sobom svòju posteljìnu: jàstuk. to znači da stùdenti dr̀že otprìlike 30 udžbenika po sobi.440 sàti. 2 pìsaća stòla. namely. Here are a few of them: “that is. čàršave. 2 nàtkasne. Soba se dijeli na 3 dijèla: jèdna trećìna sobe je za pìsaće stòlove i làmpe. on p. a treći deo je zajednički pròstor. Svaki stùdent ìma cìmera i svaka stùdentkinja ìma cìmerku.600 sàti gòdišnje. 300 làmpi i 300 malih sàgova. Serbian Stùdenti kòji stànuju u stùdentskom dòmu mòraju da ùrede svòje sobe pre počètka sèmestra.500 udžbenika po paviljònu. Dakle. Soba se deli na 3 dèla: jèdna trećìna sobe je za pìsaće stolove i làmpe. 300 làmpi i 300 malih tèpiha. noćne ormàriće. in reference to. Stùdenti treba da ùče pròsečno 4 sata dnevno u svòjim sobama. ìspada da 1 stùdent treba da ùči 720 sàti. Svaki stùdent dònosi sa sobom svòju posteljìnu: jàstuk. druga trećìna je za krevete. plahte. 178 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . Treba reći i da svaki stùdentski dom ìma 9 paviljòna.Tricky translation: the word òdnosno has many meanings. ☞ Write out the numbers in the above passage as words. 300 pìsaćih stòlova. or rather. 300 pìsaćih stòlova. Budući da svaki stùdent ìma 15-ak udžbenika. as to. òdnosno is an all-purpose word. Svaki stùdent ìma cìmera i svaka stùdentica ìma cìmericu. ćebe. to znači da stùdenti dr̀že po prìlici 30 udžbenika po sobi. Dakle. pokrìvač. Mnòžeći to s 180 dàna u škòlskoj godini.500 udžbenika po paviljònu.” As the list shows. i. i 2 mala tèpiha. concerning. druga trećìna je za krevete. as for. nàtkasne i male tèpihe. accordingly. as concerns. tàko pavìljon mora da ìma 300 krèveta. a treći dio je zajednički pròstor. Kàko svaki pavìljon stùdentskog dòma ìma 150 soba. male sàgove. 191.

review * Cardinal numbers are used for counting (1. 1001. 43.S] milìjun [C] milìon [B. jèdno. as in English. 7984. hìljada. [123a] 100 200 sto . and numbers such as 22. Multiples of 100 either add the cardinal numbers directly. Modifiers of masculine and neuter nouns all take the ending -a (no length). 51.” which for nouns is like the Gsg (except that the feminine ending -e is not long).500 5. The numbers 2-4 are followed by the “counting form. stotinu tri tri tìsuće šeststo pedèset [C] tri hìljade šeststo pedèset [B. 21. are all followed by the SINGULAR form of the noun. 7251. jèdna). 3. agreeing with the noun that follows it (jèdan. All other numbers are followed by the Gpl. etc.S] * Agreement with cardinal numbers * The number 1 is followed by the singular form of the noun counted. are all followed by the counting form. in a single word.S] dvjesta / dvesta [B.000 tìsuću [C] [or] hìljadu [B.817 600 700 800 900 šeststo sedamsto osamsto devetsto 1. Multiples of 1000 count the word tìsuća [C] or hìljada [B. stotinu dvjesto / dvesto [B.S] sto trìd eset sedam tìsuću petsto [C] hiljadu petsto [B.S]. tìsuća is used to name the number it is in Nsg. or count the word stotina. Compounds are made by adding numbers directly. The numbers 5-20 are followed by the Gpl. 2.C. The number 2 has one form if a masculine or neuter noun follows (dva) and another if a feminine noun follows (dve [E] dvije [J]). The number 1 is an adjective. The form of a noun following a compound number is determined by the final digit. etc. When any of the words stotina. alternate forms of 200 and 300 are used in Bosnian and Serbian. Thus. [124a] Singular 1 1 1 jèdan pametan stùdent jèdna dòbra knjiga jèdno malo sèlo 21 351 3951 dvàdeset jèdan pametan stùdent trista pedèset jèdna dòbra knjiga tri tìsuće devetsto pedèset jèdno malo sèlo [C] tri hiljade devetsto pedèset jèdno malo sèlo [B. 252. No other numbers are affected by the gender of the following noun.zGRAMMAR * Cardinal numbers.000 1.S] dvàdeset tri sto tri .S] pet tìsuća osamsto sedàmnaest [C] pet hìljada osamsto sedàmnaest [B. etc.S] četiristo petsto 137 1.C.S] trista [B. but when it is used in counting it is in Asg (in the chart below these words are given in the form used to count).000. and modifiers of feminine nouns all take the ending -e (no length).).S] dve / dvije stotine 23 103 3.650 300 400 500 tristo [B.S] Counting form 2 2 dva pametna stùdenta dvije [J] dve [E] dòbre knjige 34 542 trìd eset čètiri pametna stùd enta petsto četrdèset dvije [J] dve [E] dòbre knjige Genitive plural 5 9 pet pametnih stùdenata devet dobrih knjiga 12 475 dvànaest pametnih st̀udenata četiristo sedamdèset i pet dobrih knjiga 179 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .

” English can sometimes omit these conjunctions but BCS must always include them.” [138c] 180 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .” The adverb formed from biti takes its stem from budem. for example bùdući vòjnik.S] and the word for “quarter” is either četvrt or četvrtìna. The word for “half” is polòvica [C] polòvina [B. Some examples are ìdući “next. that” as used in sentences such as “the students WHO live there have to arrange their rooms themselves” or “do you know the woman THAT is coming into the room.” [129. the pronominal adjective kòji means “which” or “what.* Fractions and approximative numbers * Except for the words “quarter” and “half. often undergoing a subtle change in meaning.) 8th (m. as in mnòžeći to sa 180.” The present verbal adverb can also denote mild causative relationships. The numerator then counts this number. they take all adjectival endings. [128] * Present verbal adverb * The present verbal adverb is created by adding the unchanging suffix -ći to the 3rd plural present form of a verb of the imperfective aspect. However. zna o ratu “being a soldier.) Approximatives 10 15 100 deset pètnaest sto > > > 10 or so about 15 100 or so desètak petnaèstak stotìnjak treći osmi > > 1/3 1/8 jèdna trećìna jèdna osmìna 2/3 3/8 dve [E] dvije [J] trećìne tri osmìn e 5/8 pet osmìna * The relative conjunction kòji as subject * As a question word. This adverb identifies an action occurring simultaneously with that of the main verb (no matter what its tense).” mogući “possible. dòbijamo 720 “multiplying that by 180. In each instance. But in the BCS version of the second ̀ English sentence it refers to the noun “woman” and must thus be kòja (fem sg): pòznaješ li žènu KOJA ùlazi u sobu?” The case of kòji depends on its role within its own clause.” sljèdeći “ the form of the relative conjunction kòji must agree in gender and number with the word it refers to. In the BCS version of the first English sentence. [123d] Fractions 3rd (m.” while the sentence rànije je čìtala novine vozeći se autòbusom means “she used to read the paper while riding the bus.” As a relative conjunction. Thus the sentence vozeći se autòbusom čìta novine means “she reads the paper while riding the bus.” the denominator portion of a fraction is formed by adding the suffix -ina to the stem of the ordinal number. both verbs must refer to the subject of the sentence. In each of these two sentences it is the subject within its own clause and is therefore in the nominative case. whom. it refers to the noun “students” and must thus be kòji ̀ (masc pl): stùdenti KOJI stànuju tamo mòraju sami urèditi svòje sobe. it corresponds to the English conjunctions “who.” vodeći “leading. which.” The related conjunction budući da means “since. top. corresponding. When they are used as adjectives. insofar as. he knows about war. we get 720. Approximative numbers (“ten or so”) are formed by adding the suffix -ak to the cardinal number. 138a] True verbal adverbs are unchanging in form. following. a number of them have taken on double duty as adjectives.” odgovàrajući “

Knez Mihailova St.Shopping in Zagreb. Baščaršija Shopping in Belgrade. Ilica Shopping in Sarajevo. 181 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .

lokàla meč međùtim nàći. nàvratim obližnji otvòriti.C] bombòna [B. later to greet one another (P) to follow. Zàtim je njih sedmoro ùšlo u veliku trgòvinu u Hrastovoj ulici br.S] košàrkaški kupòvina lòkal. prìčale i užìvale u šètnji. walk store to enter (P) street to park (P) sports match to enjoy thereafter.S] br. restaurant sports match however to find (P) after strenuous to drop by (P) nearby to open (P) to give [a gift] (P) porcelain porcùlanski [B. Ùšavši u trgòvinu. Vràta su se otvòrila i ìzašla su četvòrica vìsokih muškàraca u čètiri i četrdèset pet. cvijeće coll. bombòna [B. razgòvaram razgovor s nogu sudovi [B. i nakon nàporne kùpovine.S] ìći svòjim pùtem ìzlog jèdni drugima kàfić. to chat (I) to offer (P) to extend one’s hand smoker to smoke (I) store to converse (I) conversation standing dishes all. dùćan. i pratili su košàrkaški meč na telèviziji.S] razgovàrati. pušàča pušiti ràdnja [B. kafìća kàmenje coll. then to close (P) KUPOVINA Bosnian Ìzašavši iz svòjih kuća u pola pet.S] svi šank šètnja trgòvina [B.) shopping local bar. njih devet je òtišlo u obližnji kàfić na kàfu i razgovor. Nakon meča se zatvòrio lòkal i svaki od njih je òtišao svòjim pùtem.S] ùći. display to one another small café stones. òtvorim poklòniti porcèlanski [S] [piece of] candy [piece of] candy № flowers flowers precious stones store to go one’s own way store window. pričam pružiti pružiti ruku pùšač. pušàči među njima su pušili za šankom. nàporna navràtiti. cveće coll. zàtvorim 2 porcelain dishes then. A pòtom su se te tri žèn e. njih četvòrica su navràtila do najbližeg lokàla. uđem ulica uparkìrati. žène su kùpile muškàrcima po jèdnog psa i jèdnu mačku. ùživam zàtim zatvòriti. to accompany (I) to talk. 21. svaka sa svòjim cvijećem.A2 VOCABULARY bòmbon. rocks kilogram kilogram basketball (adj. dok su muškàrci žènama kùpili cvijeće i kilo bombòna te im odmah poklònili.C. dućàna [B. nàporan. counter stroll. svaki je nešto pòpio s nogu. Međùtim. everyone bar. tri žène su ìšle ulicom. drago kàmenje coll. Svi su pružili jèdni drugima ruke.C.C] pòtom pòzdraviti se pratiti prìčati.C. Čètiri plava i žuta automòbila su se uparkìrala blizu njih. kila [C] kilo [B. nađem nakon + Gen.C] pòsuđe [B. 182 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . upàrkiram ùtakmica užìvati. Dvànaest mačaka i jedànaest pasa gledalo ih je iz ìzloga. pòzdravili se i veselo razgovàrali. nàšle sa još šest.

21. and replacing muškàrac with lèkar [S] liječnik [C]. пуша̀чи међу њима су пушили за шанком. njih devet je òtišlo u obližnji kàfić na kàvu i razgovor. nakon nàporne kùpovine. Два̀наест мачака и једа̀наест паса гледало их је из ѝзлога. 21.S] or other female vocations. Након у̀такмице се затво̀рио ло̀кал и сваки од њих је о̀т ишао сво̀јим пу̀тем. nàšle s još šest. The word telèvizor refers to the television set as a piece of equipment. жѐне су ку̀пиле мушка̀рцима по јѐдног пса и јѐдну мачку. Vràta su se otvòrila i ìzašla su četvòrica vìsokih muškàraca u tri četvrt pet. tri žène su ìšle ulicom. Međùtim. За̀тим је њих седморо у̀шло у велику ра̀дњу у Храстовој улици бр. ljèkar [B. dok su muškàrci žènama kùpili cvijeće i kilu bombòna te im odmah poklònili. Међу̀тим. i. њих девет је о̀тишло у оближњи ка̀фић на ка̀фу и разговор. док су мушка̀рци жѐнама ку̀пили цвеће и кило бомбо̀на.Croatian Ìzašavši iz svòjih kuća u pola pet. на̀ш ле са још шест. Вра̀та су се отво̀рила и ѝзашла су четво̀рица вѝсоких мушка̀р aца у чѐтири и четрдѐсет пет. Чѐтири плава и жута аутомо̀била су се упаркѝрала близу њих. свака са сво̀јим цвећем. Čètiri plava i žuta automòbila su se uparkìrala blizu njih. pòzdravili se i veselo razgovàrali. porcèlanski sudovi [S] porcùlansko pòsuđe [B. svaki je nešto pòpio s nogu. prìčale i užìvale u šètnji. replacing žèna with lèkarka [S] liječnica [C] ljèkarka [B. Nakon ùtakmice se zatvòrio lòkal i svaki od njih je òtišao svòjim pùtem. прѝчале и ужѝвале у шѐтњи. после на̀порне ку̀повине. по̀здравили се и весело разгова̀рали. A по̀том су се те три жѐне. i pratili su košàrkašku ùtakmicu na telèviziji. and the word telèvizija refers to that which is watched on the television set. ☞ Retell this story. те им одмах покло̀нили. три жѐне су ѝш ле улицом. сваки је нешто по̀пио с ногу. Сви су пружили јѐдни другима руке. pušàči među njima su pušili za šankom. 183 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . Dvànaest mačaka i jedànaest pasa gledalo ih je iz ìzloga. њих четво̀рица су навра̀тилa до најближег лока̀ла. и. A pòtom su se te tri žène. и пратили су коша̀ркашку у̀такмицу на телѐвизији. Serbian Ѝзашавши из сво̀јих кућа у пола пет. svaka sa svòjim cvijećem. Svi su pružili jèdni drugima ruke. žèn e su kùpile muškàrcima po jèdnog psa i jèdnu mačku. У̀ш авши у ра̀дњу. Replace cveće [E] cvijeće [J] with drago kàmenje. 165 for suggestions). Zàtim je njih sedmero ùšlo u veliki dùćan u Hrastovoj ulici br.S] or other male vocations (see p. njih četvòrica su navràtila do najbližeg lokàla.C]. Ùšavši u dùćan.

ràdnja. If such a phrase is the subject of the sentence. the verb is plural.Open 24 hours Please close the door! The words for ‘store’ or ‘shop’ used below are only three of a family of synonyms. and while Serbian speakers often say ràdnja. Nouns following 2-4 (or compound numbers ending in 2-4) take the counting form. and dùćan. For instance. 1 2-4 5+ 1 dobar stùdent ùči 2 dobra stùdenta ùče 5 dobrih stùdenata ùči 1 stùdent je učio 2 stùdenta su ùčila 5 stùdenata je učilo 241 stùdent uči 243 stùdenta ùči 257 stùdenata uči 241 stùdent je ùčio 243 stùdenta su ùčila 257 stùdenata je ùčilo 184 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . they also say samopòsluga. prodavnica and dùćan. trgòvina. Numbers do not change form after a preposition. the verb is singular. but the L-participle of the past tense takes the counting form. see the following chart. while Bosnian speakers use trgòvina. Nouns following other numbers take Gpl. If such a phrase is the subject of the sentence. and the L-participle of the past tense is neuter singular. If such a phrase is the subject of the sentence. For examples. dùćan or prodavaònica. Wholesale and retail trade Store Store Store z GRAMMAR * Agreement with cardinal numbers * Nouns following 1 (or compound numbers ending in 1) are singular. the verb is also singular. Croatian speakers use samopòsluga. they also use the words samoùsluga. pròdavnica.

tìsuću hr̀vatskih dinara.g.” lišće “leaves. which refers to small or young creatures seen as a group (often with endearing overtones).S] sedmòrica [B. is feminine singular. hìljadu [B. for example.” Croatian bill from the transitional years in the early 1990s. Thus: nas dvoje “the two of us [one male. [138c] * Collective nouns * Collective nouns are singular nouns which refer to objects seen as an indivisible group. one female]. Note the accusative case. only one (bivši “former”) has become a full-fledged adjective. he left the room.” četvòrica učenika “four [male] pupils. All group numbers are formed 5 petero [C] petoro [B. since when such objects are visualized as individual units they usually occur after numbers.S] šestòrica the number referring to males.” troje dèce [E] djèce [J] “three children. Most such nouns are neuter singular.* Group numbers * There are two additional sets of numbers referring (mixed group) (males only) to groups. Groups 3 troje tròjica of female humans are referred to by the cardinal 4 četvero [C] četvoro [B.” [129. when the currency still bore the name dinar (and not yet kùna). rekao je petòrici da òstane “he told the five [males] to stay. Thus ùnučad “small grandchildren” (sg. a present tense verb is plural. both it and the main verb must refer to the subject of the sentence. 138b] Past verbal adverbs are used only in written style.” drveće “trees. 185 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . while the other describes groups of mixed both oboje obòjica gender (or more rarely. for example njih tròjica dobro rade (present) but njih tròjica su dobro ràdila “the three of them work[ed] well.” kàmenje “stones. The accusative is used whenever the numbers 100 and 1000 (stotinu. and therefore is always used on currency and coins.” and the like. thus tri žène dobro rade (present) and tri žène su dobro ràdile (past) “the three women work[ed] well. e.” When a mixed-gender phrase is the subject.” Group nouns in -ica are declined like feminine singular nouns.S] and -ero [C] form the number referring to mixed groups. The endings -oro 7 sedmero [C] sedmoro [B.S] je dobro ràdilo (past) “the five of them work[ed] well.” A group of females is counted by the feminine count form plus a plural verb.” grànje “branches. [123c] The counted noun or pronoun is in the Gpl. and when inflation was still very high. The ending -ica is used for 6 šestero [C] šestoro [B.S] dobro rade (present) but njih petero [C] petoro [B. ìzašao je iz sobe means “having said that. but a past tense verb is neuter singular.” If such a noun is the subject. but the L-participle of the past tense is feminine singular.S] petòrica from the same stem. drvèta. For example. and the like) but these plural forms are used relatively rarely.S] or tìsuću [C]) function to count something. Regular plurals exist (such as cvetovi [E] cvjetovi [J]. rekavši to. [115] Another type of collective. Thus: njih petero [C] petoro [B.S] četvòrica numbers alone. One describes groups of male humans 2 dvoje dvòjica only.” vas tròjica “the three of you [males]. cveće [E] cvijeće [J] “flowers. groups of objects). in the denomination. This adverb identifies an action which was completed prior to the action of the main verb.” [124d] * Past verbal adverb * The past verbal adverb is formed by dropping the -o from the masculine singular L-participle of a perfective verb and adding the unchanging suffix -vši. The collective form momčad (derived from mòmče "lad") is now most frequently used in the meaning “[sports] team. the verb is plural. ùnuče).

pròpustim proslava Rim to congratulate (I) year of birth to complete (a year) (P) unfortunately it doesn’t matter. òdlučim pòrodični [B. Nàpuniću 21 g. gòdište. 2. Kàd a ti je rođendan? 2. gòdište. Kad budeš slavila rođendan. čèstitam gòdište nàpuniti na žalost ništa za to obaveza [B. Ali sigurno slaviš rođendan kod svòjih već godinama? 2. be allowed (I) bon voyage bon voyage that in advance in advance ought.S] običaj obìteljski [C] obveza [C] odlùčiti. Kàd a ti je rođendan? 2. Kolìko ìmaš godina? 2. gòdište. Ništa za to. Ja sam ’84. Hvàla! Croatian 1. 1. 1. Hòćeš li sà mnom? 2. Kàd a ti je rođendan? 2. A tebi ùnapred čèstitam rođendan. may.4 birthday to remember (P) to remember (P) to celebrate (I) to dare. Pòrodične òbičaje valja poštòvati! 1. Odlùčila sam da òstanem tu.A3 VOCABULARY čestìtati. smem smjeti. Pùtujem baš osàmnaestog osmog u Rim. Napunit ću 21 g. Sretan ti put! 1. Ja sam ’84. 1. Srećan ti put! 1.C] što (conjunction) ùnapred ùnaprijed valja valjati žao [mi] je 3. Na žalost ne mògu. Na žalost ne mògu. 1. Nàpunit ću 21 g. be allowed (I) to dare. Nè smijem propùstiti proslavu rođendana kod svòjih. smijem srećan put [B. pòštujem propùstiti. Pùtujem baš osàmnaestog osmog u Rim. sjetit ćeš se mene i bit će ti žao što nìsi sà mnom pòšla u Rim! 2. 1. 2. Pòrodične òbičaje valja poštòvati! 1. 1. Ìmam obavezu prema svòjima. Odlùčila sam òstati tu.S] poštòvati. Ìmam obvezu prema svòjima. Da li hòćeš sà mnom? 2. Nè smem da pròpustim proslavu rođendana kod svòjih. should (I) to be worth [I’m] sorry KOLIKO IMAŠ GODINA? Bosnian 1. na ljeto. Hòćeš li sà mnom? 2. it’s nothing obligation custom familial obligation to decide (P) familial to respect. to honor (I) to miss [an opportunity] (P) celebration Rome rođendan setiti se + Gen sjetiti se + Gen slaviti smeti. A tebi ùnaprijed čèstitam rođendan. Kad budeš slavila rođendan. may. Hvàla! Serbian 1. Rođendan mi je osàmnaestog àvgusta. Rođendan mi je osàmnaestog kolovoza. Odlùčila sam òstati tu. Kad budeš slavila rođendan. Kolìko ìmaš godina? 2. Nè smijem propùstiti proslavu rođendana kod svòjih. 2. nà ljeto.S] sretan put [B. na leto. Obìteljske òbičaje valja poštòvati! 1. Ali sigurno slaviš rođendan kod svòjih već godinama? 2. 1. Ja sam ’84. Kolìko ìmaš godina? 2. Pùtujem baš osàmnaestog àvgusta u Rim. sjetit ćeš se mene i bit će ti žao što nìsi sà mnom pòšla u Rim! 2. Ništa za to. Na žalost ne mògu. 1. Rođendan mi je osàmnaestog àvgusta. Ali sigurno slaviš rođendan kod svòjih već godinama? 2. Ìmam obavezu prema svòjima. 1. Hvàla! 186 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . Sretan ti put! 1. setićeš se mene i biće ti žao što nìsi sà mnom pòšla u Rim! 2. A tebi ùnaprijed čèstitam rođendan. Ništa za to.

For instance. however. g.” for instance. In principle. bude ràdila budu ràdile as when the present tense form of a perfective verb is used after one of these conjunctions.” The verb nàpuniti is used to mark a birthday. bude ràdilo budu ràdila soon as. it has the same meaning as treba.).” therefore. 3rd. It is composed of the auxiliary budem plus the L1st fem. 2nd. 127] and the verb smeti [E] smjeti [J] can mean both “dare” (as in nè smem to propùstiti “I don’t dare miss it”) and “may” (as in smijem li zamòliti malo hladne vòde? “may / might I ask for a little cold water?”). as in sutra će nàpuniti 31 godinu “he’ll turn 31 tomorrow. the conjunction što is often used.” [143g] * Words meaning “ought. [ = osamdèset sedmo] gòdište “I was born in ’87. budem ràdila budemo ràdile participle. for instance. means either “need” or “should” depending on the context.” čim “as 3rd neut.S] kolovoz [C] with the date of your birthday.S] 8. a period is written after it.S] osmog òžujka [C] osmog trećeg [B. [130. thus 87 godina means “87 years” but 87. as in òve jabuke više nè valjaju. budem ràdio budemo ràdili tense. 144a] For more on conditional “if” sentences. one must toss them out. The meaning is exactly the same 3rd fem.” puts more specific focus on the concrete occurrence of the envisioned event than would the present tense (kad slaviš…).” ako “if. bit će ti žao što nìsi pòšla sà̀ mnom u Rim “when you celebrate your birthday you’ll be sorry you didn’t come to Rome with me. marta [B. may” * Verbs expressing degrees of possibility or obligation are followed by another verb denoting the action that should. bude ràdio budu ràdili future meaning such as kad “when. treba ih baciti “these apples are no longer any good. trećeg [B. it can be made from all verbs. godina means “the 87th year. and is used only after conjunctions with potential 3rd masc. After verbs expressing emotion.” and njihove običaje valja poštòvati means “one should respect their customs. budeš ràdila budete ràdile verbs. “March 8th. the exact future in the sentence kad budeš slavila rođendan. is osmog marta [B. They are most frequently used in stating dates. ordinal number followed by the month name in the genitive.C]. behavior or the like).C] [124b] * Discussing one’s age * There are several ways to state one’s age. Thus.” but žao mi je što nìje mogao dòći “I’m sorry [that] he couldn’t come. [119. replace osàmnaesti àvgust [B. To say “he is 21. The verb trebati. If the date is given using a numeral. in 2nd masc. [142] The verb valjati is an exception: it has this sort of meaning only in subjectless sentences. age and birthdays are expressed. òžujka [C] 8. na zimu. it means “be good” (as applied to food. Self-study learners: Pay special attention to the way dates. singular plural that formed with hteti or htjeti. When it is used with a subject. For example. If appropriate. budeš ràdio budete ràdili practice it is usually formed only from imperfective 2nd fem. zGRAMMAR * Ordinal numbers in naming dates * Ordinal numbers identify a place in a series (1st. as in 8. replace na leto [E] na ljeto [Ј] with one of the following: na jesen.☞ Replace 21.” [124b] * The “exact future” * In addition to what is sometimes called the first future. there is a second future 1st masc. etc. as in Ja sam 87. znam da je dòšao “I know that he came. can. nè valja zàkasniti means “one had better not be late. na pròleće [E] na pròljeće [J].” But when it is used in a subjectless sentence. with your own age. one can use either the dative (njemu je dvàdeset jèdna godina) or ìmati + direct object (on ìma dvàdeset jèdnu godinu). or must be undertaken. and give your own ‘godište’.” [124e] A period following a number indicates that the word is an ordinal rather than a cardinal. for instance.” [127] 187 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . might. The day of the month is named with a Gsg. * The conjunction što * The conjunction usually encountered in the meaning “that” is da. The exact future allows imperfective verbs to express more “closure” than they would otherwise.” and others. These verbs can have a number of different meanings. One can also use the noun gòdište modified by the ordinal number of one’s year of birth. see Lesson 13.

XI 1963. Što se dogòdilo 7. continued * Compound ordinal numbers are as in English. replace the date in 3a) with June 28. ? b. Шта се дого̀дило 22. a. a. and use the clues that follow to describe what happened on that day: Josip Broz Tito. Nadvojvoda Ferdinand. g. Сна̀ге Oсо̀вине су на̀пале Перл Харбор. Šta se dogòdilo 4. a. 1941.A4 VOCABULARY atèntat. g. nezàv isnost Jugòslavije. zGRAMMAR * Ordinal numbers. This case form is almost always genitive singular feminine (modifying the Gsg noun godine. 1914. Шта се дого̀дило 4. Sjèdinjene Amèričke Dr̀žave su proglàsile svòju nezàvisnost. 3. Snàge Osòvine su nàpale Pearl Harbor. Šta se dogòdilo 7. [124b] 188 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . јула хѝљаду седамсто седамдѐсет шесте године? b. g. force world (adj. Compound ordinals are most frequently used when naming a year. Prvi svètski [E] svjètski [J] rat. nezàv isnosti (f) Osòvina proglàsiti. a. pròglasim assassination to happen. ? b. jula hìljadu sedamsto sedamdès et šeste godine? b. a period indicates that it is an ordinal: 8. Lee Harvey Oswald je izvr̀šio atèntat na prèdsjednika Johna Kennedya. and use these clues to complete the exercise: Beògrad. Šta se dogòdilo 22. 3. sjèd inim snàga svetski svjetski World War I World War I war union united to unite (P) power. to occur (P) World War II World War II to assassinate (P) archduke to attack (P) independence axis to proclaim (P) Prvi svetski rat Prvi svjetski rat rat sàvez sjèd injen sjedìniti. Frequently the abbreviation g. Сјѐдињене Амѐр ичкe Др̀жавe су прогла̀силе сво̀ју неза̀виснoст. Što se dogòdilo 4. Drugi svètski [E] svjètski [J] rat. Snàge Osòvine su nàpale Pearl Harbor. and only the final ordinal number takes a case form. Što se dogòdilo 22. 2. Lee Harvey Oswald je izvr̀šio atèntat na prèdsjednika Johna Kennedya. njègova žèna Sòfija.? b. 2. г. a. and use these clues to answer the question: Gavrilo Prìn cip. 3. g. which can but need not be included). a. Replace the date in 2a) with April 6. ŠTO SE DOGODILO? [C] 1. г. If the number is given as a numeral. mart 1981. 1. atentàta dogòditi se. dògodi se Drugi svetski rat Drugi svjetski rat izvr̀šiti atèntat (na ) nadvojvoda nàpasti. prosinca 1941. nàpadnem nezàv isnost. dècembra 1941. Sjèdinjene Amèričke Dr̀žave su proglàsile svòju nezàvisnost. a. English “eight hundred forty SEVENTH” is parallel to BCS osamsto četrdèset SEDMI. srpnja tìsuću sedamsto sedamdèset šeste godine? b. Finally. Thus.? b. дѐцембра 1941. XI 1963.) world (adj. Ли Харви Освалд је извр̀шио атѐнтат на прѐдседника Џона Кенедија.S] 1.S] osmog òžujka tìsuću devetsto osamdèset prve [godine] [C]. 2. 1943. ☞ Replace the date in 1a) with November 29. g.6 ŠTA SE DOGODILO? [B.? b. XI 1963. is used in place of godine.? b. a. “March 8. 1981” is thus osmog marta hìljadu devetsto osamdèset prve [godine] [B. Шта се дого̀дило 7. a. in that only the final segment is ordinal.) 5.

Below. The aorist is used to relate individual actions completed in a sequence.* Aorist and imperfect * There are two other past tense forms in BCS. and the imperfect is used to describe background states. For certain verbs the 3rd singular present and 3rd singular aorist look alike. with some frequency. 189 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . “I went away”) in the sense “I’m out of here. site of the assassination of Archduke Franz Ferdinand by Gavrilo Princip on June 28. 1 sg 2-3sg 1 pl 2 pl 3 pl svràtiti svràtih svrati svràtismo svràtiste svràtiše nàzvati nàzvah nazva nàzvasmo nàzvaste nàzvaše reći rekoh reče rekosmo rekoste rekoše ùći uđoh uđe uđosmo uđoste uđoše dati dadoh dade dadosmo dadoste dadoše biti bih bi bismo biste biše IMPERFECT stàjati stàjah stàjaše stàjasmo stàjaste stàjahu biti bijah bijaše bijasmo bijaste bijahu Tricky translation: The word "independence" is translated differently depending on the meaning. Vintage postcard of Careva ćùprija (Emperor's Bridge) in Sarajevo. living on one's own). the bridge known for years as Prìncipov most (Princip Bridge) now called Làtinska ćùprija (Latin Bridge). while nezàvisnost is used to mean political independence. C also uses samostàlnost in this latter meaning as well. or continuous actions going on in the background. samostàlnost is used to mean "personal independence" (e. such as biti and reći. 150] In spoken Serbian and Bosnian. one hears the aorist of certain verbs. 1914. both of which are now relatively archaic and are found primarily in literary texts. [122. especially older ones. one must take care to differentiate the 3pl aorist from the 3sg imperfect.” AORIST inf. Throughout the region. the 2nd and 3rd singular always use the same form. Within each tense. In form. Both are single-word tense forms.g. Nearly all BCS speakers will use the colloquial phrase odoh ja (literally.

8. 7. a kolìko u cijelom dòmu? [C] Kolìko ìma sagova u jèdnom paviljònu. 4.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Refer back to the text in A1. or apartment). replacing all the numbers (including the times of day and the street number). locate the phrases or sentences that have numbers as their subject (such as Tri žène su ìšle. 3. kolìko sàti mesečno? [B.C] Zašto svaka stùdentska soba mora ìmati namještaj? [S] Zašto svaka stùdentska soba mora da ìma nameštaj? Kolìko ìma paviljòna u stùdentskom dòmu? Kolìko ìma soba u svakom paviljònu? [B] Kolìko ìma tèpiha u jèdnom paviljònu. 9. 1. B3 Answer the following questions with respect to the content of A2. in this example it is feminine plural).).. Then answer these or similar questions with respect to your own living situation (house. [B. Finally. 6. kolìko sàti mjesečno? [C] Kolìko sàti tjedno ùče stùdenti? Dakle. and answer the following questions based on that text. [B.C] Kolìko minùta kàsnije su muškàrci ìzašli iz automòbila? [S] Колѝко мину̀та ка̀сније су мушка̀рци ѝзашли из аутомо̀била? 2. dormitory. 190 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .C] Zašto stùdenti mòraju urèditi svòje sobe? [S] Zašto stùdenti mòraju da ùrede svòje sobe? S kim stànuje svaki stùdent? [B. retell the story.C] Kolìko je bìlo sàti kàda su žène ìzašle iz svòjih kuća? [S] Колѝко је бѝло са̀ти ка̀да су жѐне ѝзашле из сво̀ј их кућа? [B. and mark the gender and number (singular or plural) of the L-participle in each of these sentences (for instance. 1.. 5. kolìko sàti mjesečno? [S] Kolìko sàti nèdeljno ùče stùdenti? Dakle. B2 Review the passage in A2. by other numbers. a kolìko u cijelome dòmu? [S] Kolìko ìma tèpiha u jèdnom paviljònu.C] Kolìko sàti treba 10 stùdenata ùčiti gòdišnje? [S] Kolìko sàti treba 10 stùdenata da ùči gòdišnje? 2. a kolìko u celom dòmu? Zašto ìma udžbenika u sobama? [B] Kolìko sàti sèdmično ùče stùdenti? Dakle.

12. Ѝма их десѐтак. 1.C] Kòji je broj vaše kuće ili stana? [S] Ко̀ји је број ваше куће или стана? [B. Kolìko ìma stùdenata kòji ùče bòsanski na fakultètu? 2. Kolìko ìma stùdenata kòji ùče hr̀vatski na fakultètu? 2. Ìma ih nekoliko tìsuća! Serbian 1. 191 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .3. Ìma ih desètak. and 2) stùdenti kòji stànuju kod svòjih. Ѝма их неколико хѝљада! ☞ Replace the italicized words with 1) stùdenti kòji stànuju u svom stanu. А колѝко их ѝма ко̀ји у̀че шпански? 1. 1. 10. Колѝко ѝма сту̀дената ко̀ји у̀че српски на факултѐту? 2. Ìma ih desètak. 9. A kolìko ìma stùdenata kòji ùče fràncuski? 2. Ѝма их неколико стотина. А колѝко ѝма сту̀дената ко̀ји у̀че фра̀нцуски? 1. [B] Kolìko ih je ùšlo u veliku trgòvinu? [C] Kolìko ih je ùšlo u veliki dùćan? [S] Колѝко их је у̀шло у велику ра̀дњу? [B] Kòji je broj òn e velike trgòvine? [C] Kòji je broj ònog velikog dućàna? [S] Ко̀ји је број о̀нe велике ра̀дње? [B.C] S kim su se nàšle te tri žène? [S] Сa ким су се на̀ш ле те три жѐне? [B] A šta su onda sve te žène ràdile? [C] A što su onda sve te žène ràdile? [S] A шта су онда све те жѐне ра̀диле? [B] A šta su onda svi ti muškàrci ràdili? [C] A što su onda svi ti muškàrci ràdili? [S] А шта су онда сви ти мушка̀рци ра̀дили? 4. 5. 6. 3) stùdenti kòji stànuju u dòmu and adjust the numbers accordingly. A kolìko ih ìma kòji ùče španjolski? 2. Ìma ih nekoliko stotina. 7. 11. 2. 1. 1. 8. B4 Bosnian 1. Ìma ih nekoliko stotina.C] Kòji je vaš broj telefòna? [S] Ко̀ји је ваш број телефо̀на? [B] Šta su žèn e kùpile u trgòvini i za kòga? [C] Što su žène kùpile u dućànu i za kòga? [S] Шта су жѐне ку̀пиле у ра̀дњи и за ко̀га? [B] Šta su muškàrci kùpili u trgòvini i za kòga? [C] Što su muškàrci kùpili u dućànu i za kòga? [S] Шта су мушка̀рци ку̀пили у ра̀дњи и за ко̀га? [B. Ìma ih nekoliko hìljada! Croatian 1.C] Kolìko je bìlo živòtinja u ìzlogu? [S] Колѝко је бѝло живо̀тиња у ѝзлогу? [B. 1. A kolìko ih ìma kòji ùče španjolski? 2. A kolìko ìma stùdenata kòji ùče fràncuski? 2.

Ко̀је си го̀диште? 2.. gòdište. Значи да сам два̀наест ... A kad je tebi? 1. Ѝмам трѝдесет три .. 2. Ìmam trìdeset tri . . again with both spellings used in Bosnian. Kàko da ne! Kad budem ìmao 5 hìljada.. ali i hìljadu eura je ipak nešto.S].... 1. ☞ Fill in the blank with the proper form of the noun godina. Ja sam ’71. Rođendan mi je . 2... та̀ко да ѝмам четрдѐсет две . ста̀рији од тебе. Onda ti ùnaprijed čèstitam rođendan! 2....S] tìsuća [C] with stotina... Mèni je .. 1.. 1.. Then replace the ages and years above with your own... Onda i ja tèbi čèstitam! ☞ Once you have practised this using your own birthdays. Odlično! Ja ìmam samo tìsuću. 192 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve ... . ali i hìljadu evra je ipak nešto. го̀диште. .. Odlično! Ja ìmam samo hìljadu. .. Znači da sam dvànaest .. Onda i ja tèbi čèstitam! Serbian 1.. 2. А ти? 1. Ја сам ’71... . Ja sam ’63.. Kàko da ne! Kad budem ìmao 5 tìsuća. kùpiću sebi stari àuto! 2. ..S] kompjùtor [C]. Odlično! Ja ìmam samo hìljadu.. Ìmam 2 hìljade eura u banci! 2.. pa mi trebaju tìsuće i tìsuće! Serbian 1. A kad je tèbi? 1... B7 Bosnian and Croatian 1. Onda ti ùnapred čèstitam rođendan! 2.. pa mi trebaju hìljade i hìljade! ☞ Replace hìljada [B.. Similarly... Kàko da ne! Kad budem ìmao 5 hìljada. 1.. . ali i tìsuću eura je ipak nešto. kùpit ću si stari àuto! 2.. Ìmam 2 hìljade evra u banci! 2..... 2.. The word “Europe” is Evròpa in Serbian and Eùropa in Croatian...B5 Bosnian 1.... Kad ti je rođendan? 2. A ti? 1. Ja žèlim kùpiti novi àuto. B6 Bosnian and Croatian 1. Hvàla... Kòje si gòdište? 2... The word is a masculine noun: jèdan euro [B.. 1. Mèni je . Rođendan mi je ... replace àuto with kompjùter [B. Kad ti je rođendan? 2. kùpit ću sebi stari àuto! 2... Ìmam 2 tìsuće eura u banci! 2. pa mi trebaju hìljade i hìljade! Croatian 1.. gòdište. tàko da ìmam četrdèset dvije . change it to refer to other classmates and their birthdays. Hvàla. Ја сам ’63.. Ja žèlim da kupim novi àuto.. го̀диште. stàriji od tebe! Serbian 1.. Ja žèlim kùpiti novi àuto....... Bosnian uses both spellings. the word for the basic unit of European currency is spelled euro in Croatian and evro in Serbian.C] jèdan evro [B.. .

you will need to put the proper endings on each of the adjectives.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. [B.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Compose eight short sentences in the past tense.S] noć elèktričar C2 Answer these questions. 2 11 33 51 84 100 104 500 1000 1001 2000 suh [B. Note that adjectives appear in the list in the customary dictionary-entry form (masculine singular short form).S] Kolìko ìma stùdentkinja u vašoj grupi? [C] Kolìko ìma stùdentica u vašoj grupi? 3.C] suv [S] nèmački [E] njèmački [J] tèžak dèbeo stùdentski glàdan nàporan grčki brz divan pametan òrah gradovi godina mačka pìsaći stòlovi živòtinja dan stùdent vlak [C] voz [B. Example: Clue: 5 glàdan podstanar Possible answer: Pet glàdnih podstanara je jelo u restorànu. [B. [B. Write out all the numbers in words. writing the numbers out in words: 1.S] Kolìko ìma stùdenata na vašem univerzitètu? [C] Kolìko ìma stùdenata na vašem sveùčilištu? 4. Kolìko ìma stùdenata u vašoj grupi? 2. The subject of each sentence should be one of the numbers in the first column plus a phrase composed of one of the adjectives in the second column plus the adjacent noun in the third column.S] Kolìko ìma profesora na vašem univerzitètu? 193 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .

3. (fifth floor) (fourth floor) (third floor) C4 Write out five dates and state why they are important to you... dr̀žala je nòvac. ću pìsati zàd aću. kao ..... Kolìko ìma ljùdi u vašem gradu? 6. Use the verbs sećati se [E] sjećati se [J] and setiti se [E] sjetiti se [J]). ću pìsati zadàtak. and then write the sentence out in full.. [S] Kao ......... a u . ću čìtati.. a kao .. Four smart dentists worked in this building. a ja sam stàjao ispod njih na . a kao ... (first bag) (second bag) 2... U .. or S: 1... Kolìko ìma stvari u òvoj sobi? 8....[C] Kolìko ìma profesora na vašem sveùčilištu? 5.. ću sprèmati vježbe. 2... Kolìko ste vìsoki (u centimetrima)? 9. ću pìsati zàd aću.. Kolìko ste teški (u kilama)? C3 Fill in the blank with the requested phrases...... .. a òn a je bìla na . 4.. je dr̀žala òlovku i pàpir.... 1........ Òni su stàjali na .. C6 Translate into B......... ću sprèmati vježbe... kao . C. .. kao ... 194 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .. We don’t need breakfast. [C] Kao ........ ću čìtati. Five happy taxi drivers were reading novels by Ivo Andrić. ću čìtati... C5 Write a short paragraph describing a room and its furnishings that you remember.. [B] Kao .... (first) (second) (third) 3. ...... a kao ..... We need an apartment in New York. ću sprèmati vježbe.... Kolìko ste ìmali pasa kad ste bìli mali? 7. Use the “question and answer” format seen in A4 as a guide...........

I need your understanding. and five were yellow. A hundred and forty-four apples were red. 8. You need me. 13. He needs happiness. Six rivers flowed through the country. Twenty-two tall bakers sat in their cars. C5 Namještaj [J] Nameštaj [E] Connect word to object a n e t i r sto sat lampa pìsaći stol jàstuk stol pìsaći sto stòlicа 195 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve . Twelve elegant actors were in the theater. 11. and I need you. 9. 7. 15.5. 12. Ninety-two sad dancers were standing in the rain. Sixty-one ugly bosses will write letters. 14. 6. 10. A thousand euros will not be enough. She needs the study of the Hungarian language.

.. а немате ко̀ме.... incorporating one or more of these phrases: a. ? [S] Da li se slažete sa Dùšanom Ràdovićem o .. Objàsnite ...C] Slažete li se s Dùšanom Ràdovićem o ...... Јѐдни нам ства̀рају. Zar . to grapple with (I) Нѐ можемо жѝвети без других љу̀ди... ☞ Bring a question on each aphorism to class.... а други реша̀вају проблѐме. 347). рѐшавам рjеша̀вати... ѝспричам реша̀вати. [B. 196 Dvanaesta lekcija Lesson Twelve .... А још је стра̀ш није кад ѝмате ко̀ме... Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY испрѝч ати.. b. to grapple with (I) to address [a problem].. рjѐшавам to relate. c. to tell (P) to address [a problem]. а немате шта. ?  Priča: Bazdulj Read Part I of the story “Ljùb av na španjolski nàčin” by Muharem Bazdulj (p.. Стра̀шно је то кад ѝмате нешто ва̀жно да ѝспричате.

sedite! Sa čime bih vas mogla pònuditi? 2. Bìlo bi mi dràgo! Hvàla što ste me pòzvali u goste! 1. Nè bi mi prìjalo slatko. kolàča ljùbazan. dobro dòšli! Biste li bìli tàko ljùbazni da pođete sà mnom iz hodnika u sobu? 2. pòslužim pòzvati. gospođo. gospođo. Izvòlite. molim vas. Hvàla. gospođo. gospođo. Najviše mi odgòvara òvo vìno. Nè bi mi prìjalo slatko. gospođo. Hvàla. stràšno sam žèdan. to ask for (P) DOBRO DOŠLI! Bosnian 1. Smijem li da vas pòslužim? 2. Biste li bìli tàko ljùbazni da mi tòčite? 1. puno leda! 1. puno leda! 1.8 empty to recommend (P) to appeal [to] (I) gladly to serve a beverage (I) that’s much better to serve a beverage (I) thirteenth to request. molim vas. puno leda! 1. Gospođo.Trinaesta lekcija • Lesson Thirteen A1 dobro dòšli drugo gost hodnik kòlač. Sa puno. ljùbazna pònuditi poslùžiti. Bìlo bi mi dràgo! Hvàla što ste me pòzvali u goste! 1. hvàla. Hvàla. Hvàla. Ali. pràzna preporùčiti. molim vas.S] to već da tòčiti [C] trìnaesti zamòliti. Ali. Nè bi mi prìjalo slatko. Da li biste bìli tàko ljùb azni da mi sipate? 1. Izvòlite gospòdine! Bolja je puna nego pràzna čaša! Preporùčila bih i òvaj kòlač. Gospođo. Izvòlite. Nàr avno! Sa ledom ili bez? 2. pozòvem pòzvati u goste welcome else guest hallway cake kind to offer (P) to serve (P) to invite (P) to invite for a visit (P) pràzan. Izvòlite. Gospòdine. zàmolim 7. Najviše mi odgòvara òvo vìno. Nàr avno! Sa ledom ili bez? 2. Najviše mi odgòvara òvo vìno. rado bih malo kolàča. Sviđa mi se òno crno vìno. Gòspođo. manje! Još manje! To već da. Nàr avno! S ledom ili bez? 2. Izvòlite. Izvòlite. hvàla. dobro dòšli! Da li biste bìli tàko ljùbazni da pođete sà mnom iz hodnika u sobu? 2. sjedite! S čim bih vas mogla pònuditi? 2. gospođo. dobro dòšli! Biste li bìli tàko ljùbazni da pođete sà mnom iz hodnika u sobu? 2. 197 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . manje! Još manje! To već da. S puno. gospòdine! A želite li nešto drugo pòpiti ili pòjesti? Možda vìna i kolàča? 2. Gospòdine. hvàla. Da li biste bìli tàko ljùbazni da mi sipate? 1. Bìlo bi mi dràgo! Hvàla što ste me pòzvali u goste! 1. Sviđa mi se òno crno vìno. Croatian 1. sjedite! Sa čim bih vas mogla pònuditi? 2. Izvòlite. stràšno sam žèdan. prepòručim prìjati + Dat rado sipati [B. Izvòlite gospòdine! Bolja je puna nego pràzna čaša! Preporùčila bih i òvaj kòlač. Sviđa mi se òno crno vìno. rado bih malo kolàča. da li smem da zàmolim za čašu hladne vòde? 1. stràšno sam žèdan. Da li smem da vas pòslužim? 2. Serbian 1. manje! Još manje! To već da. gospòdine! A da li nešto drugo žèlite pòpiti ili pòjesti? Možda vìn a i kolàča? 2. Da li smijem da vas pòslužim? 2. A vi? 1. A vi? 1. rado bih malo kolàča. Hvàla. Smijem li zamòliti malo hladne vòde? 1. Ali. A vi? 1. Sa puno. Smijem li zamòliti malo hladne vòde? 1. gospòdine! A da li nešto drugo žèlite pòpiti ili pòjesti? Možda vìn a i kolàča? 2. Izvòlite gospòdine! Bolja je puna nego pràzna čaša! Preporùčila bih i òvaj kòlač. Gospòdine. Hvàla.

then you should greet this person with the phrase dobro dòšao (for a man) or dobro dòšla (for a woman). bi ràdilo bi ràdila and in single-word answers.” Introductions are made as follows: In rapid sequence. bi. [133b] * The word “welcome” * The English phrase “welcome” is translated literally into BCS. It is composed of 1st masc. BCS uses the conditional žèlela [E] žèljela [J] bih kolàča instead of the indicative žèlim kolàča. in speech. bi ràdio biste ràd ili the printed page. Just as it is more polite in English to use the conditional (as in “I WOULD LIKE some cake”) rather than the indicative (as in “I WANT some cake”). zGRAMMAR * The conditional mood * The conditional mood is used with many of the same singular plural meanings as the English conditional. [131] One use of the conditional is in so-called politeness formulas. bi ràdila biste ràd ile but the clitic forms are not. and full forms are used for asking questions 3rd neut. staying as close to the original as the props you provide allow. only the auxiliary bi is used. 198 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . If the person arriving is someone you would normally address as ti. When written as a single word. The forms given in the 3rd fem. and the phrases of politeness. given that one breaks the English one down into its two components. bi ràdila bi ràdile chart must be used in writing and in careful speech. the full forms are accented 2nd fem. bi ràdio bi ràdili instances. as in òna je dobrodòšla “she is [a] welcome [guest]. Clitics are used in in most 3rd masc. the phrase functions as an adjective. Also notice the use of odgovàrati and prìjati. bismo. Friends greet by kissing on alternate cheeks. Self-study learners: While working on this exercise note the forms of the conditional. the person initiating the introduction looks directly at the other person and then says “Dobar dan!” while extending the right hand and speaking his or her name (first name in an informal setting and full name in a formal setting). the phrase dobro dòšli should be used (to a group. bi.☞ Bring food and other relevant props to class and perform this skit from memory. 1st fem. and three times by speakers of Serbian. bih ràdila bismo ràdile The clitic and full forms of this auxiliary look alike on 2nd masc. bih. or to someone normally addressed as vi). This is done twice by speakers of Bosnian and Croatian. bih ràdio bismo ràdili the L-participle and a form similar to the aorist of biti. biste. In informal speech.” The second word of the BCS phrase is spoken differently depending on the relationship. Otherwise. bi. “well” and “come.

Mark’s Church and the Parliament (Sabor) of Croatia.Sarajevo: Buildings from the Austro-Hungarian period. Zagreb: a view of St. Belgrade: the Parliament (Narodna Skupština) of Serbia 199 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . after 1878.

mòrali biste sklòniti sve vaše stvari sa stòla! 2. мо̀рали бисте да склоните све ваше ствари са сто̀ла! 2. 2. [carrying a heavy box] Ево. Gdje da ga spustim? 2.C. У реду. Nàravno! Ali kad ste već tu. Gdje da ga spustim? 2. Nàravno! Ali kad ste već tu. али да ли мо̀гу да вас по̀нудим са ка̀фом пре тога? 1. ка̀зали сте да ћете да склоните те ствари! Нѐмојте бити неозбиљни! Морам што пре да одем код слѐдеће муштѐрије. [carrying a heavy box] Evo. Већ сам по̀пио да̀нас. Ne. spustim sveza [C] što pre [S] što prije [B. [carrying a heavy box] Evo. fine in relation to in relation to connection 9. Жао ми је што нѐ можете да о̀станете ма̀кар пар мину̀та дуже! 200 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . хва̀ла. mòrali biste sklòniti sve vaše stvari sa stòla! 2. 2. Molim vas stavite ga tamo na pìsaći sto. Odmah. 2. Ako hòćete da ga stavim na stol. По̀прављен је. 1. ali mògu li vas pònuditi s kàfom prije toga? 1. Pòpravljen je.S] to put away (P) next next to put down (P) connection as soon as possible as soon as possible O. hvàla. [clearing the desk] sklònio sam ih.C] dòneti.. 2. [groaning under the weight of the box] Ako biste sklònili stvari mogao bih pòčeti ràditi. U redu. донео сам ваш компју̀тер. donio sam vaš kompjùter. rekli ste da ćete sklòniti te stvari! Nèmojte biti neozbiljni! Moram čim prije òtići do sljèdeće muštèrije. Ako hòćete da ga stavim na sto. да ли можете да ми обја̀сните неке ствари у вези са компју̀тером? 1. Već sam pòpio dànas. 2. Где да га спустим? 2. Жури ми се. počnem pòpraviti pre prije sèbičan. Žao mi je što nè možete ostati màkar par minùta duže! Serbian 1. rekli ste da ćete sklòniti te stvari! Nèmojte biti neozbiljni! Moram čim prije òtići kod sljèdeće muštèrije. Ако хо̀ћете да га ставим на сто. hvàla. sèb ična as soon as as soon as possible to bring (P) to bring (P) at least customer to begin (P) to repair (P) earlier earlier selfish sklòniti. На̀р авно! Али кад сте већ ту. Žuri mi se. donio sam vaš kompjùtor. U redu. 2. Odmah. Не. Ne.S] veza [B.C. Молим вас ставите га тамо на пѝсаћи сто. [groaning] Молим вас. 1. možete li mi objàsniti neke stvari u vezi s kompjùterom? 1. [groaning] Molim vas.S] u redu u svezi [C] u vezi [B. možete li mi objàsniti neke stvari u svezi s kompjùtorom? 1.1 EVO KOMPJUTERA! [B. [groaning under the weight of the box] Ако бисте скло̀нили те ствари могао бих по̀ч ети да радим. Žuri mi se. sklonim slèd eći sljèdeći spùstiti.A2 čim čim prije [B. donèsem màkar muštèrija pòčeti. ali mògu li vas pònuditi s kàvom prije toga? 1. [clearing the desk] sklònio sam ih. Одмах. 1.K. Molim vas stavite ga tamo na pìsaći stol.S] Bosnian 1. Žao mi je što nè možete ostati màkar par minùta duže! EVO KOMPJUTORA! [C] Croatian 1. [clearing the desk] скло̀нио сам их. Već sam pòpio dànas. [groaning] Molim vas. Pòpravljen je. donèsem dònijeti. [groaning under the weight of the box] Ako biste sklònili stvari mogao bih pòčeti ràditi.

the quoted speech remains in the same tense. But da can also introduce a subordinate clause of purpose. Thus. Both the sentences morate sklòniti stvari and mòrali biste sklòniti stvari state that someone must move his/her things. Then change the number of people involved. The second clause may be one of fact. however. whether it is a direct quote or an indirect one. the indirect version of this English sentence is “you said you WOULD move those things. using ti instead of vi. and introduces a clause containing a second verb. the idea of purpose is presented as a potential action. the verb remains in the same tense as in the quoted speech. and the indirect is rekli ste da ĆETE sklòniti te stvari. ‘I WILL move those things’. as in kàko da dođem do trga? “how [can] I get to the square?” and da to spustim na pod? “[should] I put this on the floor?” It can also take the form of a suggestion. but the first is much more abrupt. ☞ Rework the conversation so that it is informal.” When speech is quoted indirectly and placed in a subordinate clause after a past tense verb. first so that there are two repair people. The difference is the same as that between English “you have to move your things” and “you would need to move your things. * Da introducing proposed actions * The conjunction da usually follows a verb. as in English. as in žèlim da ùčimo zajedno (here the relationship of purpose indicated by the preposition “to” in the English translation “I want us to study together”). as in znam da je on Amerikànac (the relationship of fact is indicated by the conjunction “that” in the English translation “I know that he’s an American”). The direct is rekli ste ‘ja ĆU skloniti te stvari’.” In the BCS versions of these sentences. If da stands alone before the main verb of a sentence. This frequently takes the form of a question. for instance “you said. using a box for the computer. on your feet.☞ Play this conversation. to soften the force of a statement or request. zGRAMMAR * Use of the conditional in “toned-down” statements or requests * The conditional mood is often used. as in da pòpijemo nešto! “let’s have something to drink!” [143e] Stopping permitted up to 3 minutes 201 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen .” [133a] * Indirect discourse * When speech is quoted directly. and then so that there are two people receiving them. Go through it again with #1 as a female repair person. English must change the tense of the quoted speech. as in. [135] English speakers must pay particular attention to this difference between BCS and English.

Šteta što nìsam. 2. Ako pročìtam tvòje materijàle nòćas. da sam kralj.) copy copy to prepare (P) reputation meeting page a shame.A3 VOCABULARY brinuti. prìmerka prìmjerak. dat ću ti ih sutra ujutro rano na pòslu. Pa. Nemam pòjma što će reći. slow down business (adj. prìmjerka priprèmiti. òbradim òstali ovàko pàrtner. Neka kažu šta hòće. Bolje bi ipak bìlo kad bi to pročìtao . brinem čaròbnjak. Croatian 1. Polàko. 2. Nemam pòjma šta će reći. papers some fifty-odd I have no idea tonight. 2. Treba mi moj prìmjerak materijàla da bih ih obràdio s kolègom večèras u devètnaest i trìdeset. 2. dat ću ti ih sutra ujutro rano na pòslu. 2. pòjavim se polàko poslovan. 2. Svejèdno mi je. 1. Pa. Polàko.. Neka kažu što hòće. nekih pedesètak. A ja. pòjma pojàviti se. magician nevertheless king documents. nè smijem se ni pojàviti sutra.najkàsnije do osàmnaest i trìdeset. prìpremim reputàcija sàstanak. Sjeti se mòje reputàcije! Šta će reći òstali poslovni partnèri kad im dođem neprìpremljen sutra na sàstanak? 1. nè bih brinuo! Ovàko. sàstanka stràn ica šteta 11. Ako pročìtam tvòje materijàle nòćas. too bad POLAKO . poslovna prìmerak. partnèra to worry wizard.najkàsnije do osàmnaest i trìdeset. nè bih brinuo! Ovàko. last night to work through (P) remaining like this. Bolje bi ipak bìlo kad bi to pročìtao . 2. Da sam čaròbnjak mogao bih da ih pročìtam do večèras. 1.12 concept to appear (P) take it easy. nekih pedesètak. 2. Sjeti se mòje reputàcije! Što će reći òstali poslovni partnèri kad im dođem neprìpremljen sutra na sàstanak? 1. kràlja materìjal. Da sam čaròbnjak mogao bih ih pročìtati do večèras. Kolìko još ìmaš strànica? 1. čarobnjàka ipak kralj. nè smijem ni da se pòjavim sutra.. Treba mi moj prìmjerak materijàla da bih ih obràdio s kolègom večèras u devètnaest i trìdeset. Svejèdno mi je. A ja. 202 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . Šteta što nìsam. Kolìko još ìmaš strànica? 1. Neka ih kolèga òbradi sam. Bosnian 1. da sam kralj. materijàla nekih pedesètak nemam pòjma nòćas obràditi. Neka ih kolèga òbradi sam. as it is partner pòjam.

Treba mi moj prìmerak materijàla da bih ih obràdio s kolègom večèras u devètnaest i trìdeset nàjkàsnije. the speaker usually uses the conjunction kad. setiti se [E] sjetiti se [J].” [132c] * Conditional of purpose * The conditional mood after the conjunction da emphasizes the purpose or goal of an action. or a coveted item of clothing. da sam čaròbnjak. neka.” When the speaker fully expects the condition to be fulfilled. Bolje bi ipak bìlo kad bi to pročìtao . smeti [E] smjeti [J] and the phrases nemam pojma and šteta što. nè bih brinuo! Ovàko. 2.. 2. Neka kažu šta hòće. zGRAMMAR * Conditional sentences * The conditional mood takes its name from sentences which articulate a condition.. Ako pročìtam tvòje materijàle nòćas. with the verb of the second clause in the conditional mood. and the differences between them are marked not only by the verb form but also by the conjunction used to express the idea “if. one of whom owes the other a book the other needs to study for an exam. Kolìko još ìmaš strànica? 1. 1. bolje bi bìlo kad biste to pročìtali do večèras “it would be better if you were to read it through by this evening.Serbian 1. ako pročìtam sve do večèras. Seti se mòje reputàcije! Šta će reći òstali poslovni partnèri kad im dođem neprìpremljen sutra na sàstanak? 1.” [132a] If the fulfillment of the condition is possible but uncertain. 2. Nemam pòjma šta će da kažu. daću ti ih sutra ujutro rano na pòslu. 203 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . based loosely on this exchange. and the conditional mood in both clauses of the sentence. Da sam čaròbnjak mogao bih da ih pročìtam do večèras.. then B. Self-study learners: Note the use of the perfective form pročìtati.” [134b] This is the single use of the BCS conditional that has no parallel in English. ☞ Make your own version. in order to learn it more easily. for instance. mògu vam dati knjigu “if I read everything through before this evening. An example is treba mi to da bih ga obràdila večèras “I need it so that I can work on it this evening. mogao bih to sve pročìtati do večèras “if I were a magician. the speaker uses the conjunction da followed by the present tense. in the form “If A …. nè smem ni da se pòjavim sutra. I’d be able to read it all by this evening. Šteta što nìsam. together with its presumed result. or some money. for instance. Students may think of this meaning as an English quasi-conditional of the sort “…that I might work on it” or the like. s/he uses the conjunction ako plus an indicative form of the verb (present or past tense).” There are three different kinds of such sentences. Pa.” [132b] If the condition is purely hypothetical or otherwise unfulfillable. I can give you the book. Neka ih kolèga òbradi sam. for instance. A ja.najkàsnije do osàmnaest i trìdeset. 2. Svejèdno mi je. nekih pedesètak. the verbal forms treba. Polàko. of a conversation between two people. da sam kralj.

Kàko da ne. Nìje tèško. On će tu kartu pòništiti.S] àutobusni [C] desni gràdski itekàko karta kiosk kolègica [B.) definitely ticket newspaper stand female colleague female colleague next to. Prvo na kiosku treba kùpiti àutobusku kartu kòju ćete dati vozàču autòbusa. Nìje tèško.) right [= not left] (adj. Na trećoj stànici treba sìći. To je zgrada u kòjoj ja stànujem! Mògu vas tamo òdvesti svòjim kolima ako nemate ništa protiv. On će tu kartu pòništiti. Nè bi trebalo skrènuti ni lijevo ni desno. Molim vas. Bìla bih vam itekàko zahvalna! Tickets for public transportation or inter-city travel can usually be purchased in the bus. Odmah ćete vidjeti trg ràvno ispred sebe.14 to take by vehicle (P) to stamp. Kàko da ne. kàko da dođem odavde do glàvnog trga? 2. siđem skrènuti. street instructions grateful UPUTSTVA Bosnian 1. Smijete! Tražim Gràdsku kafànu. Odmah ćete vidjeti trg ràvno ispred sebe. A kad siđem jèsam li onda na trgu na kòjem trebam biti? 2. 1. 2. A zašto idete na trg.) city (adj. Molim vas. Prvo na kiosku treba kùpiti àutobusnu kartu kòju ćete dati vozàču autòbusa. ako smijem pìtati? 1. kàko da dođem odavde do glàvnog trga? 2. Smijete! Tražim Gràdsku kavànu. See p. Nè bi trebalo skrènuti ni lijevo ni desno. A kad siđem jèsam li onda na trgu na kòjem treba da budem? 2. Rekla mi je kolègica da je zgrada kòju ću vidjeti kraj Gràdske kavàne vrlo lijèpa. 1. Pròći ćete nekih desètak ulica do treće stànice. zahvalna 13. odvèzem pòništiti pravo [S] pròći.C] sìći.A4 VOCABULARY ako nemate ništa protiv àutobuski [B. Rekla mi je kolègica da je zgrada kòju ću vidjeti kraj Gràdske kafàne vrlo lijèpa. by left (adj. A zašto idete na trg.S] kraj + Gen levi lijevi odavde if you’ve no objections bus (adj. But they will be less expensive if purchased at a newspaper kiosk (for city buses or trams) or at the terminal (for intercity bus or train travel). ako smijem da pitam? 1. 2. ràvna [B. 1. Objàsnit ću vam.) bus (adj. 1. To je zgrada u kòjoj ja stànujem! Mògu vas tamo òdvesti svòjim kolima ako nemate ništa protiv.C] ràvno [B. 99 for examples of bus tickets. 204 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . Bìla bih vam itekàko zahvalna! Croatian 1.) left (adj. tram. or train from the driver or a conductor. Objàsnit ću vam. Na trećoj stànici treba sìći.C] kolèginica [B. Pròći ćete nekih desètak ulica do treće stànice.) from here òdvesti. prođem protiv + Gen ràvan. skrenem trebalo bi trg ulica upùtstva zahvalan. to void (P) straight ahead to pass (P) against straight straight ahead to get off (P) to turn (P) ought [city] square block.

Oн ће ту карту по̀ништити. Одмах ћете видети трг право испред себе. Прво на киоску треба да купите а̀yтобуску карту ко̀ју ћете да дате воза̀чу аyто̀буса. То је зграда у ко̀јој ja ста̀нујем! Мо̀гу да вас одвѐзем тамо сво̀јим колима ако немате ништа против. Нѝј е тѐшко. Про̀ћи ћете неких десѐт ак улица до треће ста̀нице. Tickets sold by the driver. Welcome. Молим вас. Бѝла бих вам итека̀ко захвална! ☞ Use this sketch as the basis for giving each other instructions for how to find something in a city. Ка̀ко да не. На трећој ста̀ници треба да сиђете. City parking. A зашто идете на трг ако смем да питам? 1. 1. 205 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen .Serbian 1. 2. Ка̀зала ми је колѐгиница да је зграда ко̀ју ћу да видим крај Гра̀дске кафа̀не врло лѐпа. Self-study learners: Go over this exchange carefully and note the vocabulary used to give instructions for taking a bus ride and finding a location. 1. Oбја̀снићу вам. Сметe! Tражим Гра̀дску кафа̀ну. Нѐ би требало скрѐнути ни лево ни десно. ка̀кo да дођем одавде до гла̀вног трга? 2. Bus station. Zagreb. А кад сиђем да ли сам онда на тргу на ко̀јем треба да будем? 2. City Cafe. Ticket sales.

For example. but they must also remember the more basic rule. it is the grammar of the clause in which kòji occurs that determines what case it is in. [136a] * Compound conjunctions * Many English prepositions are used in an adverbial sense. kad.” The gender and number of each of these relative conjunctions is feminine singular. it is a preposition. when the English word “before” is used in an adverbial phrase of time (as in “before lunch”). But when the idea “before” is expressed as a conjunction. But the antecedent determines only number and gender. Similarly. BCS must use a conjunction. one must add nego što. which is called its antecedent. što.zGRAMMAR * The relative conjunction kòji. Most conjunctions are simple words. [128a] But a relative conjunction must take whatever case the clause requires. as in zavr̀ šila sam sve pre [E] prije [J] nego što je on stigao “I finished everything before he arrived. This accounts for the fact that they can function grammatically both as prepositions and as conjunctions. the idea “after” as a conjunction requires to što. But if what follows is a clause.” and locative in the sentence to je zgrada u KOJOJ ja stànujem “that’s the building I live in [in WHICH I live]. continued * The gender and number of the relative conjunction kòji are determined by the word it refers to. But when the idea expressed by a preposition also serves as a conjunction. which is to insert a relative conjunction whenever the grammar requires it. since in both instances the antecedent is the feminine singular noun zgrada.” [143b] 206 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . BCS uses a preposition. it is a conjunction. The most frequent such phrases are nego što (which does not change) or to što (in which to must take the case endings required by the sentence). number and gender. and the like. In the sentence stùd enti kòji stànuju tamo mòraju urèditi svòje sobe (seen on p. If what follows is a noun or a pronoun. ako. BCS must use different words in these two instances. In both of these sentences.” Similarly. the relative conjunction kòji is the subject within its own clause (a fact which is seen also in the English “the students WHO live here…. of course. it is the masculine plural noun stùdenti which requires masculine plural endings on kòji.” Many other prepositions are related to conjunctions in this manner: for example. The fact that most English speakers would omit “that” or “which” (and would phrase the above sentences as “the building you’ll see on the square is mine” or “that’s the building I live in”) requires extra effort in learning to form BCS relative clauses. dòšli smo zbog vas “we came because of you” vs. in the sentence pòznaješ li žènu kòja ùlazi u sobu it is the feminine singular noun žèna which requires feminine singular endings on kò̀ja. But when it is followed by a clause containing a verb (as in “before he arrived”). dòšli smo zbog toga što moramo s vama razgovàrati “we came because we have to speak with you. 180). thus the case is nominative. English speakers must not only remember to follow all the rules of case. it is accusative in the ̀ sentence zgrada KOJU ćete videti [E] vidjeti [J] na glàvnom trgu je mòja “the building WHICH you will see ̀ on the main square is mine. the phrases “before lunch” and “after lunch” are expressed with prepositions: pre [E] prije [J] rùčka and posle [E] poslije [J] rùčka. For instance. like da. In forming such sentences. Thus one says zvala je nakon toga što je otìšao “she called after he left.” and “…the woman WHO is coming into the room”). and the prepositional portion of the conjunction requires to to be in the genitive. For example. then BCS creates a compound conjunction by adding a specific phrase after the preposition.

meso mi se nè jede zbog toga što sam jela dosta mesa dànas za rùčak. Može li nešto drugo? 1. Шта бисте жѐлели да по̀пијете? 2. ☞ Self-study learners: note that the phrases drago mi je and žao mi je are particularly important. Ка̀ко да не! Може. 207 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . bih! Stràšno sam glàdna! 1. hladno pivo. Čìme te mògu poslùžiti? Ìmam finog mesa. хва̀ла. Na žalost. shaking hands as you say your name. Žao mi je. Маргарет Смит. Свејѐдно ми је. Serbian 1. Hòćete li još kolàča? 2. kàvu ili čaj. Жао ми је. ☞ Replace fino meso with belo [E] bijelo [J] vìno. B2 Bosnian 1. Na žalost. crni hljeb [B. Хва̀ла. pòpiti and piti. 2. Šta biste žèljeli pòpiti? 2. However. Croatian 1. 2. Hvàla. bih! Stràšno sam glàdna! 1. When a person is offered food or drink in the BCS region. The response hvàla. use žèd an.S] kàva [C] and čaj with other beverages: mineralna vòda. it is considered impolite to say simply nèću [B. месо ми се нѐ једе због тога што сам јела доста меса да̀нас за ру̀чак. ☞ Practice introducing yourself to someone. Bosnian and Croatian 1. Bosnian and Croatian 1. Хва̀ла. Чѝме мо̀гу да те по̀служим? Ѝмам финог меса. Да ли хо̀ћете још кола̀ч а? 2. Svejèdno mi je. ali nè pušim. When speaking of beverages. Serbian 1. ☞ Replace the kàfa [B.S] crni kruh [C] crni hleb [S]. али нѐ пушим. bez problèma. Margaret Smith. Da li bi htjela nešto da pòjedeš za vèčeru? 2. màslac. kàfu ili čaj. без проблѐма.S] or ne ću [C]. Kàko da ne! Može. Bi li htjela nešto pòjesti za vèčeru? 2. ка̀фу или чај. Драго ми је. slatki kòlač. Добар дан! Ја сам Соња Пашић. Should you find that the offer is made repeatedly despite your refusal. ☞ Practice offering each other things and refusing politely. Serbian 1. Svejèdno mi je. Serbian 1. 2. бих! Стра̀шно сам гла̀дна! 1. Croatian 1. Да ли би хтела нешто да по̀једеш за вѐћ еру? 2. Što biste žèljeli pòpiti? 2. Čìme te mògu poslùžiti? Ìmam finog mesa. ali ne mògu više.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian and Croatian 1. Да ли хо̀ћете пушити? 2. pivo. hvàl a. На жалост. bez problèma. ćevàpčići. Your host may assume you are doing the same if you decline an offer for food or drink. Bosnian 1. Može li nešto drugo? 1. 2. vìno. 2. meso mi se nè jede zbog toga što sam jela dosta mesa dànas za rùčak. sok. Да ли може нешто друго? 1. Kàko da ne! Može. Dobar dan! Ja sam Sonja Pašić. s/he often refuses the first offer so as not to seem overly eager. this is because your host would feel impolite doing otherwise. jàje. али не мо̀гу више. Drago mi je. Hòćete li pušiti? 2. Hvàla. Serbian 1. Hvàla. ne mògu is a courteous one.

mogli biste svi biti òdlični profesori slavìstike! 2. A ja bih bio profesor kèmije. Kàd a biste hteli. Kàd a biste htjeli. Čèg a biste htjeli biti profesori? 2. Ni to nè bi bìlo loše. A ja bih bio profesor hèmije. Ako bi sve bìlo po meni. A šta ako bismo htjeli biti profesori nečeg drugog? 1.S] fizika geogràfija germanìstika glàzba [C] hèmija [B.S] drùštvene znanosti [C] ekonòmija elektrotèhnika filològ ija [B. 3. Kàd a biste htjeli. zàto što to najviše žèle mòji ròditelji. -osti (f) likovna ùmjetnost. Ako bi sve bìlo po meni. A ja bih bio profesor hèmije. zbog toga što to najviše volim. 3. Croatian 1.S] matemàtika medicìn a mùzika [B. Ako bi sve bìlo po meni. zbog toga što to najviše volim. htio bih da budem profesor jèzika i književnosti.S] polìtičke znanosti [C] poljoprìvreda povijest [C] (f) pràvo prìrodne nàuke [B. zàto što to najviše žèle mòji ròditelji. mogli biste svi biti òdlični profesori slavìstike! 2.C.S] filozòf ija fizička kultùra [B. Ni to nè bi bìlo loše. Serbian 1. A šta ako bismo hteli biti profesori nečeg drugog? 1. Čèg a biste hteli biti profesori? 2. ☞ Replace the italicized disciplines with ones from the following list. VOCABULARY anglìstika arhitektùra biològija bogoslòvija dramske ùmetnosti (f) dramske ùmjetnosti (f) drùštvene nàuke [B.B3 Bosnian 1. A što ako bismo htjeli biti profesori nečeg drugoga? 1. zbog toga što to najviše volim.S] hìstorija [B] informàtika ìstorija [S] jezikòslovlje [C] južnoslavìstika English language and literature architecture biology theology theater arts theater arts social sciences social sciences economics electrical engineering philology philosophy physical education physics geography Germanic languages and literatures music chemistry history computer science history linguistics South Slavic languages and literatures kèmija [C] kineziològija [C] književnost.S] prìrodne znanosti [C] psihològija romanìstika slavìstika stomatològ ija strojàrstvo [C] šumàrstvo chemistry physical education literature fine arts fine arts linguistics mechanical engineering mathematics medicine music teaching political science political science agriculture history law natural science natural science psychology Romance languages and literatures Slavic languages and literatures dentistry mechanical engineering forestry 208 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen .C. htio bih biti profesor jèzika i književnosti. zàto što to najviše žèle mòji ròditelji. mogli biste svi biti òdlični profesori slavìstike! 2. Ni to nè bi bìlo loše. -osti (f) likovna ùmetnost. 3. -osti (f) lingvìstika [B.S] pedagògija polìtičke nàuke [B.S] mašìnstvo [B. Čèg a biste htjeli biti profesori? 2. hteo bih da budem profesor jèzika i književnosti.C.

Mòlila bih sa šèćerom ali bez mlijèka. седи! Да по̀пијемо мало ка̀фе. 1. 1. 1. ☞ Rework the conversation so that it is about having beer or wine and cake or ćevàp čići. 2. natural sciences SUBSCRIPTION TO AND ORDERING OF FOREIGN PUBLICATIONS. B5 1. kùpiti više stvari. Izvòli sjesti! Da pòpijemo malo kàv e. To nè bi bìlo loše. hvàla. Изво̀ли. GALLERY  PROFESSIONAL LITERATURE social sciences. 209 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . Bi li je žèljela piti sa šèćerom ili bez? 2. Baš mi prìja kàfa sada. B4 Bosnian 1. Da li bi je žèljela piti sa šèćerom ili bez? 2. Izvòli sjesti! Da pòpijemo malo kàfe. medicine. Kàko bi bìlo kad bi zarađìvala više nòvca? 2. хва̀ла. 2. A kàko bi bìlo kad bi zarađìvala manje nòvca? 2. ☞ Replace zarađìvati više nòvca with čìtati više knjiga. Баш ми прѝја ка̀фа сада. polòžiti više ispita. Mòlila bih sa šèćerom ali bez mlijèka. Croatian 1. 2. economics. Мо̀лила бих са шѐћером али без млѐка. law. hvàla. 1. To nè bi bìlo dobro. Baš mi prìja kàva sada. Serbian 1. Да ли би жѐлела да је пијеш са шѐћером или без? 2. slušati više predàvanja.

pòpiti aspìrin. 1. glàva bi me bòljela još više! Croatian 1. Šta ti je? 2. Kuda bi najviše vòljela putòvati? 3. ùmiti se hladnom vòdom. 1.B6 Ask each other these and similar questions: Bosnian 1. Шта би највише во̀лeo да једеш? 2. Ка̀да би могао да идеш у Ср̀бију? 5. Kàd a bi mogao ìći u Bosnu i Hèrcegovinu? 5. Što bi najviše vòlio jesti? 2. Svejèdno mi je. stòmak [B. Glàva me bòli. Šta bi najviše vòlio jesti? 2. Шта би бѝло боље: увек бити сту̀дент или завр̀шити факу̀лтет? B7 Bosnian 1. Колѝко би највише жѐлео зарађѝвати? 4. Kàda bih pòpila čašu hladne vòde. Glàva me bòli. lèđ a. Kolìko bi najviše žèlio zarađìvati? 4. glàva bi me bòlela još više! ☞ Replace glàva with rùka. Kàda bih pòpila čašu hladne vòde. Svejèdno mi je. Šta bi bìlo bolje: uvijek biti stùdent ili zavr̀šiti fakùltet? Croatian 1. Kamo bi najviše vòljela putòvati? 3. Šta ti je? 2. Kàd a bi mogao ìći u Hr̀v atsku? 5. Treba ti čaša hladne vòde! 2. nòga.S] tr̀buh [C]. Kàda bih pòpila čašu hladne vòde. Treba ti čaša hladne vòde! 2. Glàva me bòli. glàva bi me bòljela još više! Serbian 1. Treba ti čaša hladne vòde! 2. ☞ Replace pòpiti čašu hladne vòde with staviti led. Куда би највише во̀лела да пу̀тујeш? 3. 1. Što bi bìlo bolje: uvijek biti stùdent ili zavr̀šiti fakùltet? Serbian 1. Što ti je? 2. Kolìko bi najviše žèlio zarađìvati? 4. lakat. Svejèdno mi je. 210 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen .

... Use the polite phrases from A1. òdličan stùdent.C] O tàkvim stvarima . òdličan stùdent.... (ti.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. puno pòsla. prèdsednica ili prèdsednik Amèrike.... cijelu dòmaću zàdaću svaki dan .... žìvot da vozim motocìkl. biti) 6... (nè treba) 4. govòriti... (ja..S] Da li . .......... da se gòvori.. (ti.... (biti) 3.... .. [C] Nè .... [S] Kàda ...... tàko ljùbazni da pođete sà mnom? [C] Biste li ..... pròkockati) 211 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . loše da dođeš kod nas sutra po pòdne na rùčak.C] Da ..... [B... C2 Write a paragraph (100 words) on one of the following themes: Šta bih ràdila da ìmam vremena i nòvca? Šta bi ràdio da ìma vremena i nòvca? Šta bismo ràdili da ìmamo vremena i nòvca? C3 Fill in the blanks with the appropriate form of the conditional: 1.... [S] Da ... biti) (ìm ati) 5.. [B.. [B.....C] Kàda . [B....... puno pòsla.... prèdsjednica ili prèdsjednik Amèrike. celi dòmaći zadàtak svaki dan ......... loše da dođeš k nama sutra po pòdne na rùčak....... .. [S] O tàkvim stvarima .. [B.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Work up a skit in which characters are getting to know one another. tàko ljùbazni da pođete sà mnom? (vi......... napìsati) (biti) 2........S] Nè ...

If I were to drink warm milk it would hurt less. b. 1. о̀ни / добри 3.C] Da sam pìlot. What does she do? She works in geography. mi / francùzi 2.C] Kad bih mogla polòžiti ìspit. vjerovatno više nè bi bio živ! [C] Da si žìvio prije stotinu godina.C] Biste li bìli tàko ljùbazni sjesti òvdje do nje? [S] Да ли бисте бѝли та̀ко љу̀базни да седите о̀вде до ње? b. [B. [B. ми / францу̀зи 2. C. ja / tri godine 5. a. If we were children. a. a. 4. c. ви / шездѐсет година 4. putòvala bih cijele godine avìonom! [S] Da sam pìlot. 212 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen . My head hurts. Да ли смем да те за̀молим за по̀моћ? b. a. If we could prepare Japanese food. Example: ja / pìlot [B. Smijem li te zamòliti za pòmoć? [S] Бо̀ле ме и но̀ге и ру̀ке. 5. My stomach hurts. òna / čaròbnjak 1.C4 Take each of the phrases below and make it into a hypothetical conditional. c. c. putòvala bih cele godine avìonom! 1. [B. If I were a magician. vjerojatno više nè bi bio živ! [S] Да си жѝвео пре сто година.C] Bòle me i nòge i rùke. òni / dobri 3. о̀на / чаро̀бњак C5 Translate the first sentence into English and the next two into B. odmah bih òtišla ga polàgati! [S] Кад бих могла поло̀жити ѝспит. c. you would be an excellent student! 3. following the example of the first. [S] Чѝме се бавиш? Бавим се пра̀вом. Would you be so kind as to help us and give us your hand? 2. would you open this door? c. we would eat well. [B] Da si žìvio prije stotinu godina. I would never worry about anything. but it will hurt less if I lie down. What do they do? They work in medicine. Would you be so kind as to open that door? Thank you! Now. [B.C] Čì me se baviš? Bavim se pràvom. or S. одмах бих о̀тишла да га по̀лажем! b. we would play ball all day. If you could study 20 hours each day. vi / šezdèset godina 4. вероватно више нѐ би био жив! b. a. ја / три године 5.

C] Zašto se gospođi čìni da je bolja puna nego pràzna čaša? [S] Зашто се госпођи чѝни да је боља пуна него пра̀зна чаша? 5.C6 Answer the following questions (based on A1. A1 1. [B. [B.C] O čèmu su broj 1 i broj 2 razgovàrali? [S] О чѐму су број 1 и број 2 разгова̀рали? 213 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen .C] Pored toga što gospòdin pije crno vìno. [B] Pored čèg a na glàvnom trgu stòji Gràdska kafàn a? [C] Pored čèg a na glàvnome trgu stòji Gràdska kavàna? [S] Поред чѐга на гла̀вном тргу сто̀ји Гра̀дска кафа̀на? 3. A3 and A4). [B. A2. [B.C] Zašto trebaju broju 2 materijàli? [S] Зашто требају броју 2 материја̀ли? 2. [B.C] Zar broj 1 nìje kralj? [S] Зар број 1 нѝје краљ? 3. [B] Šta bi trebalo učìniti tàko da čòvjek može spùstiti kompjùter? [C] Što bi trebalo učìniti tàko da čòvjek može spùstiti kompjùtor? [S] Шта би требало да се у̀чини та̀ко да чо̀век може да спусти компју̀тер? 2. hòće li i nešto pòjesti? [S] Поред тога што госпо̀дин пије црно вѝно.C] Zbog čèg a broj 1 traži glàvni trg? [S] Због чѐга број 1 тражи гла̀вни трг? 2. [B. [B.C] Zbog čèg a je čòvjek ljut? [S] Због чѐга је чо̀век љут? A3 1. [B.C] Zbog čèg a je gospòdin zamòlio malo hladne vòde? [S] Због чѐга је госпо̀дин замо̀лио за мало хладне во̀де? 2.C] Zar će gospođa piti samo vìno? Zašto? [S] Зар ће госпођа пити само вѝно? Зашто? A2 1. [B] Šta će reći poslovni partnèri kad broj 1 dođe neprìpremljen na sàstanak? [C] Što će reći poslovni partnèri kad broj 1 dođe neprìpremljen na sàstanak? [S] Шта ће да кажу пословни партнѐр и кад броj 1 дође непрѝпремљен на са̀станак? A4 1.C] Zašto je gospođa pìtala gospòdina žèli li nešto drugo pòpiti ili pòjesti? [S] Зашто је госпођа пѝтала госпо̀дина да ли жѐли нешто друго по̀пити или по̀јести? 3. [B.C] Zašto treba sklòniti sve stvari sa stòla? [S] Зашто треба да се склоне све ствари са сто̀ла? 3. [B. да ли хо̀ће и нешто по̀јести? 4. [B.

спа̀сем [B.. [B...... Zar ..... Objàsnite . спасим [C] спа̀сти. ☞ Bring a question on each aphorism to class.. Свако даље инсистѝрање на још нечему. ? b. incorporating one or more of these phrases: a...C] Čìni li vam se da .. може сма̀трати да је за да̀нас до̀вољно по̀стигао у живо̀ту. ?  Priča: Bazdulj Read Part II of the story “Ljùbav na španjolski nàčin” by Muharem Bazdulj (p.. бѝло би нѐскромно... Zbog čèga . врѐдности (f) вријѐдност.S] immodest objective to accomplish (P) to save (P) to save (P) Ко је ѝмао среће да се јутрос про̀буди у Бео̀граду. глу̀пости (f) инсистѝр ање anonymity value value stupidity insistence нѐскроман.. ? c.. вријѐдности (f) глу̀пост...? d.. 348). анонѝмности (f) врѐдност.. Многе је само глу̀пост спа̀сла од анонѝмности. никад нѐ би по̀стигли о̀но што су по̀стигли.. нѐскромна објективан. Да су многи људи без врѐдности бѝли паметни и објективни.. по̀стигнем спа̀сити.. ? [S] Da li vam se čìn i da .... објективна по̀стићи.... Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY анонѝмност. 214 Trinaesta lekcija Lesson Thirteen ..

srknem šalica [B. pòređam [B. last final.C] skuvati [S] sleći se [slegnuti se]. prelijem primàknuti. at that time dregs. sediment moment to take hold of (P) stove burner. sìtna skuhati [B. fine to bring to a boil (P) to bring to a boil (P) to settle (P) to sip (P) cup cup stove stove then. popnem se porèdati. 215 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . meljem mljeti.S] držak.C] moment fourteenth firm to raise (P) to raise (I) bottom to add liquid (P) handle handle [Turkish] coffee pot [Turkish] coffee cup urgent that very moment that very moment to stir up. where the exercise is too long to fit on the same page with the vocabulary box. to mix (P) coffee spoon small spoon small spoon to grind (I) to grind (I) to pour off (P) equipment to leave [behind] (P) careful foam foam again again to climb (P) to line up (P) porèđati. vrela vrh zàgrabiti zaslàd iti.S] pòpeti se.S] štednjak [B. sàstojka sekùnda sìtan. dolijem drška [B.Četrnaesta lekcija • Lesson Fourteen A1 VOCABULARY čas četr̀naesti čvrst dići [dignuti]. meljem òdliti. dignem dizati. zàsladim želja žlica [C] žličica [C] 15 to line up (P) final. fire hot top to scoop up (P) to sweeten (P) wish spoon small spoon Recommendation: For Lessons 14 and 15. pòredam [B.C] tàda tàlog tren ùhvatiti vatra vreo. odlijem oprema òstaviti pàžljiv pena pjena ponovno [C] ponovo [B. last to pour over (P) to bring closer (P) preparation recipe to grind (P) to grind (P) ingredient second (unit of time) tiny. sàmeljem sàstojak. dižem dno.C] šòlja [B.S] pòslednji pòsljednji prèliti. dna dòliti.S] kàšičica [S] kàšikica [B] mleti. to mix (P) to stir up. make a photocopy of the vocabulary page to use while you work on the exercise. drška [C] džezva fildžan [B] hitan. ìzmiješam kàhva [B] kàšika [B.S] šporet [B. prìmaknem priprema rècept sàmleti. ìzmešam izmijèšati. sàmeljem sàmljeti. hitna istog časa istog trena izmèšati. slegnem se sr̀knuti.

jèdna kàšika Vrijème pripreme: 5-6 mìnuta Staviti punu džezvu vòde na šporet. This is just one of a number of alternate choices of spelling. treba òdliti malo skuhane vòde u taj fildžan i sklòniti džezvu sa vatre. and to the fluidity of the linguistic situation in Bosnia and Herzegovina. sad treba zaslàditi vrelu vodu sa dvije kàšikice šèćera. istog časa. 216 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . hitno treba da se skloni sa vatre. Kàšikom dobro izmijèšati kàhvu i vodu. Dok je džezva na stràni. Because most speakers of Bosnian say kafa most of the time. Zàtim se pàžljivo prati kàko se kàhva diže u džezvi. Treba sr̀knuti malo da vidite da li je kàhva dòvoljno slatka. onda se čìta budùćnost iz tàloga kòji òstaje na dnu fildžana.RECEPT ZA KAHVU [B] KAVU [C] KAFU [S] BOSNIAN Sàstojci: vòda. * Note the spelling of the Bosnian word “coffee” in this passage. Montenegro. vràtiti džezvu na vatru na svega par sekùndi. treći put džezva vrati na vatru dok se pòsljednji put kàhva nè popne do vrha džezve. though elsewhere in this book kafa is the Bosnian spelling used. Onda se još jedànput vrati džezva na vatru. onda se dolije kàhva do vrha svakog fildžana. Ako žèlite kàhvu* sa šèćerom. šèćer (po želji). Staviti po jèdnu kàšikicu pjene u svaki fildžan. ùzeti fildžan s òdlitom vòdom i prèliti tu vodu preko skuhane kàhve. Primàknuti jèdan prazan fildžan. i òpet se skloni čim se kàhva digne do vrha. Onda treba čvrsto ùhvatiti dršku džezve i vràtiti džezvu na vatru. treba zàgrabiti pet punih kàšika mljèvene kàhve i dòdati ih u vrelu vodu. Onda se pòsljednji. pronunciation and vocabulary that have become part of broader usage since 1990. Zatim se porèdaju čètiri fildžana jèdna do druge. The spelling kahva is used in this exercise to direct attention to the fact of variant possibilities. Čim se vòda skuha. Tad treba sklòniti džezvu na stranu sa kuhanom kàhvom. Kad se pòdijeli sva pjena. dok je još u džezvi. sitno mljèvena kàhva (tràžite da se kàhva sàmelje što je sìtnije moguće) Oprema: jèdna džezva. kàda se kàhva pòpije. that spelling is given precedence in this book. Onda se čeka dva-tri minùta sve dok se kàhva nè slegne u džezvi. and Serbia. It is spelled here kahva. i zàtim ponovo sklòniti džezvu sa vatre. Tàlog se òstavi da se slegne. Na kraju. Croatia. Kad se digne do samog vrha. čètiri fildžana.

Onda se čeka dvije-tri minùte sve dok se kàva nè slegne u džezvi. Kad se pòdijeli sva pjena. Primàknuti jèdnu praznu šalicu. Žlicom dobro izmijèšati kàvu i vodu. Zàtim se pàžljivo prati kàko se kàv a diže u džezvi. Tàlog se òstavi da se slegne. kàda se kàva pòpije. jèdna žlica Vrijème pripreme: 5-6 minuta Staviti punu džezvu vòde na štednjak. treći put džezva vràti na vatru dok se pòsljednji put kàva nè popne do vrha džezve. Onda treba čvrsto ùhvatiti držak džezve i vràtiti džezvu na vatru. sad treba zaslàditi vrelu vodu s dvije žličice šèćera. i òpet se skloni čim se kàva digne do vrha. onda se dolije kàva do vrha svake šalice. treba òdliti malo skuhane vòde u tu šalicu i sklòniti džezvu s vatre. Na kraju. Treba sr̀knuti malo da vidite je li kàva dòvoljno slatka. ùzeti šalicu s òdlitom vòdom i prèliti tu vodu preko skuhane kàve. Tad treba sklòniti džezvu na stranu sa kuhanom kàvom. onda se čìta budùćnost iz tàloga kòji òstaje na dnu šalice.CROATIAN Sàstojci: vòda. Onda se pòsljednji. čètiri šalice. Dok je džezva na stràni. 217 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . sitno mljèvena kàv a (tràžite da se kàva sàmelje što je sìtnije moguće) Oprema: jèdna džezva. Staviti po jèdnu žličicu pjene u svaku šalicu. Zatim se porèd aju čètiri šalice jèdna do druge. dok je još u džezvi. istog trena. treba zàgrabiti pet punih žlica mljèvene kàve i dòdati ih u vrelu vodu. Kad se digne do samog vrha. hitno treba da se skloni s vatre. Onda se još jedànput vrati džezva na vatru. Ako žèlite kàvu sa šèćerom. i zàtim ponovno sklòniti džezvu s vatre. vràtiti džezvu na vatru na svega par sekùndi. Čim se vòda skuha. šèćer (po želji).

и за̀тим поново скло̀нити џезву са ватре.SERBIAN Са̀стојци: во̀да. вра̀т ити џезву на ватру на свега пар секу̀нди. Онда треба чврсто у̀х ватити дршку џезве и вра̀т ити џезву на ватру. На крају. tad. Many such infinitives. where they convey the basic meaning of a command. passive sentences * Active sentences are those in which the subject performs an action. Чим се во̀да скува. Self-study learners: Follow the instructions given in the textbook and make coffee. Кад се дигне до самог врха. истог часа. док је још у џезви. шѐћер (по жељи). ☞ Groups of two or three students should make coffee while giving each other the instructions. Тад треба скло̀нити џезву на страну са куваном ка̀фом. which describes the direct result of the action. ситно млѐвена ка̀фа (тра̀жите да се ка̀фа са̀меље што је сѝтније могуће) Опрема: јѐдна џезва. in fact. In order to get coffee beans that are ground as finely as possible (like confectioner’s sugar). јѐдна ка̀шика Врѐме припреме: 5-6 мину̀та Ставити пуну џезву во̀де на шпорет. ordinary pot. Док је џезва на стра̀ни. and the verb treba are used in the giving of instructions. За̀тим се порѐђају чѐтири шо̀ље јѐдна до друге. Прима̀кнути јѐдну празну шољу. Онда се још једа̀нпут врати џезва на ватру. in describing the process. Ако жѐлите ка̀фу са шѐћером. Та̀лог се о̀стави да се слегне. Also note the use of conjunctions such as čim and dok. хитно треба да се склони са ватре. Frequently they are also transitive: this means they contain a direct object. треба о̀длити мало скуване во̀де у ту шо̀љу и скло̀нити џезву са ватре. сад треба засла̀дити врелу воду са две ка̀шичице шѐћера. чѐтири шо̀ље. трећи пут џезва врати на ватру док се по̀следњи пут ка̀фа нѐ попне до врха џезве. note how infinitives. и о̀пет се скло̀ни чим се ка̀фа дигне до врха. represent shortened forms of subjectless sentences with treba such as treba staviti “one should put” and treba zaslàditi “one needs to sweeten. and na kraju. ùčitelj je rekao da će biti ispit “the teacher said 218 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . use a small. Онда се по̀следњи. треба за̀грабити пет пуних ка̀ш ика млѐвене ка̀фе и до̀дати их у врелу во̀ду.” * Active vs. у̀зети шо̀љу с одлѝвеном во̀дом и прѐлити ту воду преко скуване ка̀фе. Ка̀шиком добро измѐшати ка̀фу и воду. as well as adverbs and adverbial phrases such as zàtim. z GRAMMAR * Infinitives in the function of imperative * Infinitives are often encountered in contexts such as recipes and instruction manuals. have them ground at the setting for Turkish coffee. majka sipa kàfu “mother is pouring coffee” (transitive). Examples are Ana je pronàšla mačku “Anna found a cat” (transitive). онда се долије ка̀фа до врха сваке шо̀ље. Кад се по̀дели сва пена. onda. impersonal verbs with se. Ставити по јѐдну ка̀ш ичицу пене у свaку шо̀љу. In all active sentences the focus is on the actor and the action. За̀тим се па̀жљиво прaти ка̀ко се ка̀фа дижe у џезви. As you read the instructions. The use of the infinitive makes the command a more impersonal one than if an imperative were used. Треба ср̀кнути мало да видите да ли је ка̀фа до̀вољно слатка. ка̀дa се ка̀фа по̀пије. If you are unable to find the proper coffee pot. онда се чѝта буду̀ћност из та̀лога ко̀ји о̀стаjе на дну шо̀ље. Онда се чека два-три мину̀та све док се ка̀фа нѐ слегне у џезви.

But there is a major grammatical difference – they are subjectless. but unlike in passives. jabuke se jedu “apples are eaten” [plural]. Passive versions of the above sentences are prònađena je mačka “a cat was found. in prònađena je mačka. The relationship between a passive sentence and its corresponding active version is relatively clear: the object of an active sentence becomes the subject of a passive sentence. If it is a se-verb. because English requires a subject. Most verbal ideas express the passive using one type of sentence (biti + passive participle) or the other (se-verb). the actor is not usually mentioned.” and rečèno je da će biti ìspit “it was said there’ll be an exam. for example kàfa se sipa “coffee is poured” [singular] vs.” kàfa se sipa “coffee is being poured.” dogòvoreno je “it’s agreed. one sees that the object of a transitive verb (cat. the focus is either on the fact of the action or on its result.” dugo se čekalo “they waited a long time. the verb is only 3rd singular and any participial forms must be neuter singular.there’ll be an exam” (intransitive). sometimes plurals such as “people” or the impersonal “they” are used.” [139] In impersonal sentences.” Note that in all these examples the verb is 3rd singular. each has a subject (Ana. mean “she was born in 1973. If the focus of the verb is to describe the action. whether the verb is accompanied by se or a passive participle. coffee) has become the subject of a passive verb. it has no object. then the L-participle of the past tense is neuter singular (okùpljalo) and any passive participle is neuter singular (dogòvoreno). When an active sentence is intransitive. and its passive version is subjectless (English often uses “it” in such cases). mother. and òna je ròđena 1973 g. One of these is ròd iti se: both òna se ròdila 1973 g.” okùp ljalo se u centru grada “people gathered in the center of town. In both. the focus is also either on the fact of an action or its result. especially if the emphasis is on the result of an action. or coffee that is being poured). * Formation of passive and impersonal sentences * There are two types of passive sentences. pours. If the focus is on the result of the action. said). Like any verb. In passive sentences.or the state. the verb (je) is 3rd singular. Like in passives. and the passive participle as an adjective. teacher) who performs an action (found. then a sequence of biti + passive participle is usually chosen. then a se-verb is usually chosen. One contains a form of the verb biti accompanied by a passive participle. The exact meaning of an impersonal sentence is somewhat harder to render into English. the verb is either a se-verb or a sequence of biti + passive participle.” or the impersonal “one” or “you”. by contrast.” By comparing the first two active and passive sentences. Only a very few can use both.” [140] Founded in 1827 No smoking No parking 219 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . the subject identifies something which is the logical object of an action (a cat that was found. Usually such sentences are translated with “it. Grammatically. This is because in such sentences one is concerned only with the action . the subject (mačka) is 3rd singular feminine. and the other contains a verb plus the particle se. Such sentences frequently put the participle first. For example. For example: od slika se ne žìvi “one can’t live from pictures [alone]. But it is often harder to see the relationship between an impersonal sentence and an active sentence communicating similar information. Both segments must agree with the subject: the form of biti as a verb. such as in nìje bìlo sigurno “it wasn’t certain.such as in stìšalo se “everything quieted down” .” nikad se nè zna “you never know. and the participle (prònađena) is feminine singular. it must agree with its subject.

trip to part ways (I) to disperse (P) to clear up (P) as one ought to find out (P) situation to take shelter business trip snow snow the next day to stop by (P) condition condition news wind news wind to return (I) weather report considerable OLUJA BOSNIAN Vraćajući se kući kolima oko pet i pètnaest naveče nakon službenog pùta u drugom gradu.C. ràstajem se ràzići se. in that place there. (Òsjećati se) bespomoćne.. of wind] to continue (P) back (adv. (nàdati se) da će se sutràdan vrijème proljèpšati.S] putovànje ràstajati se. (Gledati) kroz pròzor gostiònice kàko se snijeg prètvara u nàlete kiše i vjetra. a da stvar bude gora. prètvaram prolèpšati se proljèpšati se put [B. grane hòtel isplàtiti se. (Vòziti). vremensku prognòzu i ìzvještaj o stànju na cestama. očajno su razmìšljale da li se ìsplati putòvati dalje. town place. (Znati) da se nè može vòziti po tàkvoj olùji. čas snijeg. čas gostiònica grànuti. òtišle su spàvati. dvije kolèginice su nàišle na olùju s jakim padavinama. slušale su vijèsti. trip journey.. (probùditi se) vrlo rano u pet do pet. nàiđem [na] nàlet nàstaviti natrag nevreme nevrijeme nijèdnom očajan.S] jak kiša kraj. nìsu stale nijèdnom na 220 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . ràziđem se razvèdriti se. ìsplati se ìzvješće [C] ìzveštaj [S] ìzvještaj [B. ràzvedrim se reda radi sàznati situàcija sklòniti se.C] vesti (pl form) vetar.S] (pl form) pola prespàvati. storm never. tàko da mogu nàstaviti putovànje. in that place precipitation padavine [B. (Jàviti se) svòjima oko pola devet. sklonim se službeni put sneg snijeg sutràdan svràtiti. svratim ùslov [B. vidjele su da su se oblaci ràzišli. i (piti) vìna. I zaista. sklònile su se u jèdnu gostiònicu. odlùčile su prespàvati u obližnjem hotèlu.A2 VOCABULARY bespomoćan. sàznale su na vijestima da su ùvjeti na cesti znatno bolji. očajna olùja ònde òndje padaline [C] (pl form) helpless road one moment . razgovàrale su o svòjoj situàciji. nadam se nàići [na]. prèspavam pretvàrati. not once miserable. padao je mrak. town dark to hope (I) to happen upon (P) gust [e. znatna precipitation half to sleep over (P) to turn into (I) to get nicer (P) to get nicer (P) road. Skrènuvši sa pùta i (svràtiti) do najbližeg mjesta do pola šest. storm foul weather. vraćam se vremenska prognòza znatan.g. bespomoćna cesta [B. the next tavern to burst forth (P) hotel to be worthwhile (P) report report report strong rain region place.) foul weather. kraja mesto mjesto mrak nàdati se. vjetra vraćati se. (Žùriti se) natrag.. (Jesti) òndje vèčeru. čas kiša.C] čas. sunce grànulo i dan se razvèdrio.S] ùvjet [B. despairing storm there. vetra vijèsti (pl form) vjetar..

(Gledati) kroz pròzor gostiònice kàko se sneg prètvara u nàlete kiše i vetra. slušale su vèsti. ☞ Replace each italicized infinitive by the appropriate verbal adverb. i (piti) vìna. sàznale su na vestima da su ùslovi na pùtevima znatno bolji. videle su da su se oblaci ràzišli. Jàvile su se reda radi na pòslu i onda (ràstajati se) svaka se vràtila svòjoj kući. padao je mrak. (nàdati se) da će se sutràdan vrijème proljèpšati. (Žùriti se) natrag. čas kiša. (Vòziti). Form the adverbs first. odlùčile su da prespàvaju u obližnjem hotèlu. sklònile su se u jèdnu gostiònicu. jàviti se. čas sneg. (Žùriti se) natrag. I zaista. (Jesti) ònde vèčeru. dvije kolègice su nàišle na olùju s jakim padalinama. SERBIAN Vraćajući se kući kolima oko pet i pètnaest naveče posle službenog pùta u drugom gradu. nìsu stale nijèdnom na pùtu. čas kiša. and present verbal adverbs only from imperfective verbs. i (piti) vìna. nàdati se. tàko da mogu da nàstave putovànje. sve do svog grada gde su stigle u dvàdeset do jedàn aest. sve do svog grada gdje su stigle u dvàdeset do jedànaest. and then insert them into the text. from the list above. padao je mrak. (Òsećati se) bespomoćne.pùtu. tàko da mogu nàstaviti putovànje. (Òsjećati se) bespomoćne slušale su vijèsti. znati. dve kolèginice su nàišle na olùju s jakim padavinama. razgovàrale su o svòjoj situàciji. Skrènuvši sa pùta i (svràtiti) do najbližeg mesta do pola šest. (probùditi se) vrlo rano u pet do pet. sàznale su na vijestima da su ùvjeti na cesti znatno bolji. nìsu stale nijèdnom na pùtu. sklònile su se u jèdnu gostiònicu. jesti. piti. (nàdati se) da će se sutràd an vrème prolèpšati. Thus. I zaista. gledati. (Jesti) òndje vèčeru. The first two verbs in the text [vraćajući se and skrènuvši] have been done for you as examples. odlùčile su prespàvati u obližnjem hotèlu. čas snijeg. očajno su razmìšljale da li se ìsplati da pùtuju dalje. (Jàviti se) svòjima oko pola devet. CROATIAN Vraćajući se kući kolima oko pet i pètnaest navečer nakon službenog pùta u drugom gradu. ràstajati se. Jàvile su se reda radi na pòslu i onda (ràstajati se) svaka se vràtila svòjoj kući. (Jàviti se) svòjima oko pola devet. òtišle su rano spàvati. Verbs: svràtiti. žùriti se. a da stvar bude gora. očajno su razmìšljale ìsplati li se putòvati dalje. vremensku prognòzu i ìzveštaj o stànju na pùtevima. òtišle su da spàvaju. the only verbal adverb which can be formed from the imperfective verb vraćati se is the 221 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . (Vòziti). Note the aspect of each verb. Jàvile su se reda radi na pòslu i onda (ràstajati se) svaka se vràtila svòjoj kući. (Znati) da se nè može vòziti po tàkvoj olùji. razgovàrale su o svòjoj situàciji. probùditi se. vòziti. (Znati) da se nè može vòziti po tàkvoj olùji. vidjele su kàko su se oblaci ràzišli. vremensku prognòzu i ìzvješće o stànju na cestama. Skrènuvši s pùta i (svràtiti) do najbližeg mjesta do pola šest. òsećati se [E] òsjećati se [J]. sunce grànulo i dan se razvèdrio. (probùditi se) vrlo rano u pet do pet. and remember that past verbal adverbs are formed only from perfective verbs form. sve do svoga grada gdje su stigle u dvàdeset do jedànaest. a da stvar bude gora. (Gledati) kroz pròzor gostiònice kàko se snijeg prètvara u nàlete kiše i vjetra. sunce grànulo i dan se razvèdrio.

respectively). Vòzač hitnih kola òdvezao je par u bòlnicu. rodim se sinoć slučaj. and the only verbal adverb which can be formed from the perfective verb skrènuti is the past verbal adverb skrenuvši. couple sidewalk to perish (P) police police (adj. 222 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . prìjavim pròlaznik prònaći. The preposition u occurs before this expression as before other expressions of time (u pola tri “at 2:30”. jàvnosti (f) obavèstiti. zGRAMMAR * Passive participles. slučajevi slučajan. past and present verbal adverbs * The present verbal adverb is formed by adding the ending -ći to the 3rd plural present form. trotoàra [B. The story has been composed expressly in this way in order to give you practice with verbal adverbs. pòginem polìcija polìcijski pomoć (f) unconscious unconscious hospital hospital (adj. it is expressed in terms of the following hour. g. wide sidewalk administration to establish (P) CRNA HRONIKA [B. Kàsnije. continued * “Half past” the hour can be expressed as the hour plus 30 minutes (jèdan i trideset “1:30”). Note: the frequency of these forms in the above story is far greater than in normal writing. Pròlaznici su pòzvali hitnu pomoć i prijàvili su slučaj polìciji. Žèn a se ròdila 1973. obàv ijestim par pločnik [C] pòginuti. and the past verbal adverb is formed by adding -vši to the masculine L-participle minus the final -o (review the grammar sections on pp. however. [61c] A3 VOCABULARY besvestan. Rekli su da srećom par nìje pòginuo. Polìcijska uprava je obavijèstila njihovu pòrodicu. Passive participles (to be drilled in the next section) are formed by adding one of the participle markers -t. by the unchanging form pola plus the name of the hour (pola dva “1:30”). -n or -en to the appropriate verb stem (review p. 180 and 185. obàvestim obavijèstiti. besvjesna bòlnica bòlnički hitna kola hitna pomoć (f) izjava jàvnost. činòvnici bòlničke i polìcijske uprave su utvr̀dili da su to brat i sèstra. 160). prèživim prežìv jeti. u izjavi za jàvnost. besvesna besvjestan. chance luckily condition broad.S] BOSNIAN CRNA KRONIKA [C] Sinoć oko osam sàti slučajni pròlaznici su prònašli žèn u i muškàrca kàko lèže u besvjesnom stànju na šìrokom trotoàru pored ceste. * Telling time. g.present verbal adverb vraćajući se.S] uprava utvr̀diti. već su prežìvjeli tešku saobraćajnu nèsreću. Much more frequently.) ambulance 911 statement the general public to inform (P) to inform (P) pair. prèživim prijàv iti. help prežìv eti. prònađem ròditi se. u tri i pètnaest “at 3:15”). slučajna srećom stàn je šìrok. širòka trotòar.) aid. ùtvrdim to survive (P) to survive (P) to report (P) passerby to find (P) to be born (P) last night case random. a muškàrac se ròdio 1975.

SERBIAN Синоћ око осам са̀ти случајни про̀лазници су про̀нашли жѐну и мушка̀р ца ка̀ко лѐже у бесвесном ста̀њу на шѝроком тротоа̀ру поред пу̀та. obàvešten [E] obàv iješten [J] 2. prijàv iti. Polìcijska uprava je obavijèstila njihovu obìtelj. Example (for the verb obavèstiti se [E] obavijèstiti se [J] ) 1. òdvesti. Žèn a se ròdila 1973. Pròlaznici su pòzvali hitnu pomoć i prijavili su slučaj polìciji. On the last page of the daily news in Bosnia and Herzegovina. Ка̀сније. ròditi se. Make the passive participle of each of the verbs listed below. Vòzač hitnih kola òdvezao je par u bòlnicu. Полѝцијска управа је обавѐстила њихову по̀родицу. one often finds a section with brief news items about accidents.  Industrial zone  Bus Terminal Hospital ☞ 1. Verbs: obavèstiti se [E] obavijèstiti se [J].usually with the title Crna hrònika [B. а мушка̀р ац се ро̀дио 1975. natural disasters. prònaći. or other catastrophic events of local. г. 219). Make the above text passive: replace each active verb with a passive participle phrase. 2. a muškàrac se ròdio 1975. Kàsnije. [C] Polìcijska uprava je obavijèstila njihovu obìtelj becomes: Njihova pòrodica je obàv eštena. Having reviewed the grammar on passive sentences (p. u izjavi za jàvnost. 3. national or international significance . Rekli su da srećom par nìje pòginuo. Croatia. Жѐна се ро̀дила 1973. у изјави за ја̀вност. utvr̀diti. [B] Polìcijska uprava je obavijèstila njihovu pòrodicu becomes: Njihova pòrodica je obàv iještena. činòvnici bòlničke i polìcijske uprave su utvr̀dili da su to brat i sèstra. g. crimes. г. Montenegro.CROATIAN Sinoć oko osam sàti slučajni pròlaznici su prònašli žèn u i muškàrca kàko lèže u besvjesnom stànju na šìrokom pločniku pored ceste. Во̀зач хитних кола òдвезао је пар у бо̀лницу. [S] Polìcijska uprava je obavèstila njihovu pòrodicu 223 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . pòzvati. g. becomes: Njihova obìtelj je obàv iještena. and Serbia. reći. Про̀лазници су по̀звали хитну помоћ и прија̀вили су случај полѝцији.. чино̀вници бо̀лничке и полѝцијске управе су утвр̀дили да су то брат и сѐстра. obàveštena je [E] obàv iještena je [J] 3. Рекли су да срећом пар нѝје по̀гинуо већ су прежѝвели тешку саобраћајну нѐсрећу.S] Crna kròn ika [C]. već su prežìvjeli tešku pròmetnu nèsreću. look at how each (italicized) verb is used actively in the text above and think how to turn it into a passive phrase including a passive participle.

prìmijetim radovati se. Od màgle su se svi zvukovi stìšali pa niko ništa nìje čuo. ali zbog màgle nìsu bìli sigurni hòće li voz zakàsniti ili ne. očèkujem odjèdnom okùpljati. stižem učenik uskoro zàbrinut zàbrinutost. prìmetim primijètiti. Djèca su kònačno stigla na stànicu u deset i pedèset pet. kad su djèca sìšla sa voza. Svi su se radovali dòlasku voza. svi su posve zabòravili strah i pòšli kući na spàvanje. radujem se + Dat shvatiti stìšati se stizati. pòvratka arrival dense from afar excursion autumnal autumnal final fog to disappear (P) to expect (I) suddenly to gather (I) completely return primètiti. 224 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . Nakon sat vremena zakašnjènja. student soon thereafter worried concern. òkupljam posve pòvratak. dòlaska gust izdalèk a ìzlet jèsenski [C] jèsenji [B. Čekali su pòvratak učenika i nàstavnika sa škòlskog ìzleta. Zàbrinutost ròditelja je nèstala čim su shvatili da će se djèca uskoro pojàviti. zàkasnim zakašnjèn je zvuk to notice (P) to notice (P) to be glad (I) to grasp. kònačna màgla nèstati. Zàbrinuti ljudi su se okùpljali na žèljezničkoj stànici ali nìsu govòrili. anxiety to be late (P) delay sound MAGLA BOSNIAN Jèsenja màgla je bìla gusta te noći. Očekìvali su djècu u devet sàti uveče. to understand (P) to quiet down (P) to arrive (I) pupil. ljudi su odjèdnom primijètili voz kàko stiže izdalèka.S] kònačan. nèstanem očekìv ati. Na kraju.No dumping of dirt or trash No walking and releasing of dogs A4 VOCABULARY dòlazak. zabrinutosti (f) zakàsniti. pa niko ništa nìje vidio.

Od màgle su se svi zvukovi stìšali pa niko ništa nìje čuo. ali zbog màgle nìsu bìli sigurni da li će voz da zakàsni ili ne. Čekali su pòvratak učenika i nàstavnika sa škòlskog ìzleta.CROATIAN Jèsenska màgla je bìla gusta te noći. ☞ Make the italicized verbs in the passage above passive (and. Na kraju. The only exceptions are impersonal sentences whose main verb is biti. svi su posve zabòravili strah i pòšli kući na spàvanje. kad su djèca sìšla s vlaka. pa nitko ništa nìje vidio. Svi su se radovali dòlasku vlaka. Nakon sat vremena zakašnjènja. kad su dèca sìšla sa voza. Djèca su kònačno stigla na kolodvor u deset i pedèset pet. Svi su se radovali dòlasku voza. ali zbog màgle nìsu bìli sigurni hòće li vlak zakàsniti ili ne. Zàbrinuti ljudi su se okùpljali na kolodvoru ali nìsu govòrili. Nakon sat vremena zakašnjènja. Note that nearly all verbs in this passage will require constructions with se. Zàbrinutost ròditelja je nèstala čim su shvatili da će se dèca uskoro pojàviti. ljudi su odjèdnom primijètili vlak kàko stiže izdalèka. Zàbrinuti ljudi su se okùpljali na žèlezničkoj stànici ali nìsu govòrili. Od màgle su se svi zvukovi stìšali pa nitko ništa nìje čuo. Zàb rinutost ròditelja je nèstala čim su shvatili da će se djèca uskoro pojàviti. if appropriate. and the verb zabòraviti. ljudi su odjèdnom primètili voz kàko stiže izdalèka. Očekìvali su djècu u devet sàti navečer. 219 on the difference between passives and impersonals). impersonal. review p. pa niko ništa nìje video. Dèca su kònačno stigla na stànicu u deset i pèdeset pet. Na kraju. svi su posve zabòravili strah i pòšli kući na spàvanje. SERBIAN Jèsenja màgla je bìla gusta te noći. The railway of Bosnia and Herzegovina The railway of the Republic of Srpska 225 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . Čekali su pòvratak učenika i nàstavnika sa škòlskog ìzleta. Očekìvali su dècu u devet sàti uveče.

C] U osam sàti ìšlo se kolima ù grad. [C] Njèzin ròman se rado čìtao. Onda treba skrènuti lijevo kod glàvnog trga. becomes [B] Njen ròman se rado čìtao. i tu ùći. B2 Working with each other in class. Rumor has it that you are cheating on me. 1. Her novel was being eagerly read. Kàko se dòlazi do tvòje kuće? 2. 1. this is the title of a popular song sung by Zvonko Bogdan.] Possible translations: They say that you are cheating on me. Kàko se dòlazi do tvòje kuće? 2. Broj 72. 1. Ide se glavnom ulicom jèdan kilometar. Example 2 (past tense with transitive verb) [B] Rado smo čìtali njen ròman. Possible translation: There was a lot of automobile traffic going into town at eight o'clock. Broj 72. [NB. 226 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . It is being said that you are cheating on me. ☞ Give directions for how to get somewhere. Gòvori se da me varaš. [S] У осам са̀ти ишло се колима у̀ град. 1. becomes [B. Example 3 (past tense example with intransitive verb) U osam sàti mnogi ljudi su ìšli kolima ù grad. 1. Ide se glavnom ulicom jèdan kilometar. Possible translations: People enjoyed reading her novel. Onda treba skrènuti levo kod glàvnog trga. 1. [S] Радо смо чѝтали њен ро̀ман. turn each sentence into an impersonal sentence with se. A kad skrenem lijevo. i tu ùći. šta onda? 2. Read through the examples carefully before doing the exercise. Example 1 (present tense) becomes Ljudi gòvore da me varaš. A onda? 2. Onda treba ìći ràvno do sljèdeće ulice desno. Then translate the resulting sentence into English (note that sentences such as these can often be translated in several ways). Kòji je broj tvòje kuće? 2. Onda treba ìći pravo do slèdeće ulice desno.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 Bosnian and Croatian 1. šta onda? 2. [S] Њен ро̀ман се радо чѝтао. A kad skrenem levo. using this exchange as a model. Kòji je broj tvòje kuće? 2. Serbian 1. [C] Rado smo čìtali njèzin ròman. A onda? 2.

HDZ. 10. 4. [S] О̀ни го̀воре о њѐговом по̀слу.C] Òn a kaže da je vàni hlàdno. [B. [B] Vozovi su ìšli brzo. [B. 4. Ùzeli su njègovu tòrbu. [C] Vlakovi su ìšli brzo.C] Ljudi su razgovàrali o nama. [B. 7. 227 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . 5. 3. Kùpio je tri knjige. [S] Возови су ѝшли брзо. [B] Òni gòvore o njègovom pòslu. 8. Then translate the resulting sentence into English. [S] О̀не знају све о њиховим проблѐмима.” B3 Working with each other in class. [B. [C] Òni gòvore o njègovu pòslu.C] Radimo kàko treba. [S] О̀на каже да је хла̀дно напољу. Tricky translation: In the early 1990s. [S] Сви су слушали најно̀вију песму. [B. Pòpili smo pet piva.C] Svi dànas prìčaju o tom novom filmu. [B] Šefovi razmìšljaju o tome šta će sutra novine da pišu. [S] Шефови размѝшљају о томе шта ће сутра новине да пишу. [B.C] Òn e znaju sve o njihovim problèmima. Urèdili smo sobu bez tvòje pomoći. 5. 3. It would be possible to translate this slogan into English as “It is known – the HDZ. 6.” or even “One knows – the HDZ” (that is. as an impersonal passive). Videla [E] Vidјela [J] sam ga. 6.C] Svi su slušali najnòviju pjesmu. rewrite each sentence below so that it contains a passive participle. [C] Šefovi razmìšljaju o tome što će sutra novine pìsati. [S] Људи су разгова̀рали о нама. one of the Croatian political parties. 9.C] Idemo òvom ulicom do tvòje kuće. [S] Сви да̀нас прѝчају о том новом филму. Gospòdin Kovač je napìsao pìsmo Gospođi Brkić. But a more natural English translation would be “Everybody knows: the HDZ. made wide use of the slogan Zna se.1. 2. [S] Идемо о̀вом улицом до тво̀је куће. 1. the Hrvatska Demòkratska Zajednica (Croatian Democratic Union). [B. [S] Радимо ка̀ко треба. 2.

. Vidjeli smo vìsoku zgradu tamo..B4 Working with each other in class. Ja pijem čaj bez ičega. . Često dòručkujem crni kruh sa svježim sirom i zèlenom pàprikom. 3. 86. 1. Kàko možeš piti tàkav čaj? 2. Često dòručkujem crni hljeb sa svježim sirom i zèlenom pàprikom. and retell together. .passives. Pòpili su čašu vòde.. Nàravno da mògu. Видели смо вѝсоку зграду тамо. turn each sentence below into a passive sentence with se and then translate the resulting sentence into English. Bosnian 1.. 4. Broj jèdan odgòvara da je stùdent i da se zòv e . 2A1.S] tko [C] je. Kàko možeš da piješ tàkav čaj? 2. 2A4. in the form of indirect narration. По̀пили су чашу во̀де. Croatian 1. Uvijek pijem kàvu s tòplim mlijèkom.. Òbično jedem pahùljice. Sa mlijèkom i šèćerom.. The basic rule of thumb is that all clitics in a subordinate clause must immediately follow da. Serbian 1. Broj dva pìta broj jèdan ko [B.. 2. Broj dva kaže da se zòv e . one or more of the following exercises: 1A3. Sà čim ih spremaš? 2.. 2. S mlijèkom i šèćerom. 2. Što jedeš za dòručak? Žèliš li jesti? Mògu nešto sprèmiti za tebe. 1. Note: At this point it will be helpful to review the rules of clitic ordering on p. Sa mlèkom i šèćerom. 2. A šta piješ? 1.. 2A3. 2. 1. 2. 2.. 1A4. 1. Ja pijem čaj bez ičega.. 5.. 1. 1. Sa čim ih spremaš? 2. Колѐга је синоћ обра̀дио материја̀ле. 1. 1. Šta jedeš za dòručak? Da li žèliš da jedeš? Mògu nešto da spremim za tebe. For example: Broj jèdan kaže da JE stùdent Broj dva kaže da SE zòve . 5.. Òbično jedem pahùljice. Nàravno da mògu. 4.. S čim ih spremaš? 2.. Uvijek pijem kàfu sa tòplim mlijèkom. 1. 2.. Example: 1A1 in the form of indirect narration 1. Gledali smo film.. 2. 1. A šta piješ? 1. Šta jedeš za dòručak? Žèliš li jesti? Mògu nešto da spremim za tebe. Kàko možeš piti tàkav čaj? 2. 2A2. Гледали смо филм. Скло̀нила је ствари са сто̀ла. Ja pijem čaj bez ičega. Nàravno da mògu. B6 Pair up with another student. Često dòručkujem crni hleb sa svežim sirom i zèlenom pàprikom. 1. 2. . Sklònila je stvari sa stòla. 2..... 228 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . Òbično jedem pahùljice. 2.. A što piješ? 1. Uvek pijem kàfu sa tòplim mlèkom. 1. Kolèga je sinoć obràdio materijàle... B5 Redo the following (slightly adapted) version of 7A1. replacing verbs by impersonals and se. 3. 2. Broj jèdan pòzdravlja broj dva.

Teachers and self-study learners should choose the order which best corresponds to their needs for review. 142 and in Appendix 9) [Note that the infinitive odvesti is listed twice: these are two separate verbs!] Then for each verb give the following forms d) present verbal adverb (for imperfectives) or past verbal adverb (for perfectives) e) passive participle (do this only for verbs marked with *) čekati dati dàvati * dòći dr̀žati govòriti gùbiti hteti htjeti ìći ìspadati isprìčati * ìzaći ìzbrisati * izglèdati ìzići iznàjmiti * jàviti * jàvljati se kàzati * krùžiti * kuhati * kùpiti * kupòvati kuvati * lèžati misliti * mòliti * nàći* nàlaziti se nàpasti * napìsati * nàpuniti * narùčiti * naùčiti * navràtiti nervìrati se nèstati obavèstiti * obavijèstiti* obèćati * objàsniti* obràditi * ocèniti * ocenjìvati ocijèniti * ocjenjìv ati očekìv ati * odgovàrati òdigrati * òdlaziti odlùčiti * òdneti * òdnijeti * òdvesti * òdvesti * opìsati * òprati * òsećati òsjećati òstati òtići padati pasti pìsati * piti * plašiti * pòčeti * pòčinjati pòći podèliti * podijèliti * pògledati * poglèdati pojàviti se pòjesti* poklòniti * pòkušati * polàgati pòlaziti polòžiti * pomàgati pòmoći pònuditi * pòpiti * pòpraviti * poslùžiti * pòstavljati * pòstaviti * poštòvati * pòzdraviti * poznàvati pòzvati * preporùčiti * prìčati probùditi * pročìtati * prodàvati proglàsiti * pròkockati * propùstiti * pròvesti * pružiti * pùstiti pušiti putòvati ràditi * razbùditi se razgovàrati ràzmisliti * razmìšljati razùmeti razùmjeti reći * rešàvati rèšiti * rješàvati rijèšiti * sànjati * sećati se setiti se sipati * sjećati se sjetiti se sklòniti * slàg ati se slèg ati slijèg ati slati slušati skrènuti * smàtrati * smètati smeti smjeti sprèmati sprèmiti * spustiti * stàjati stanòvati staviti * stavljati studì̀rati * stvàrati * sùmnjati svìđati se tòčiti * trajati ùčiti * umìvati se urèditi * ùzeti * ùzimati * užìvati vèčerati vòziti * vraćati se vràtiti * zabòraviti * zakljùčiti * zamòliti * zarađìvati završàv ati zavr̀šiti * znàčiti žìveti žìvjeti Forbidden to lean out the window 229 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen .✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B.C] DOMAĆI ZADATAK [S] The following review exercise is best done as at least three separate assignments. Give the following information for each verb below a) its meaning (translate it into English) b) its aspect (state whether it is perfective or imperfective) c) its verb type (using the categories given on p.

2. 4. [S] Ства̀рајући проблѐме. 1. 9. we would arrive at the theater at 7:30. [B. [S] Ка̀ко је ра̀није речѐно. [B] Kùpivši nove òlovke i tèk e. ali još ìma jabuka. The flowers were purchased. Write two versions each for sentences 8 and 10. до̀ручак без новина нѝје прави до̀ручак. and the friends were driven home. Having written the letter. [B.C] Stvàrajući problème. ali još ìma jabuka. then you wait three to five minutes. [B. stùdenti trebaju svaki dan pìsati dòmaće zàdaće. All worries were forgotten when the exam was finished. then you pour it over the tea. 5. hljeb je pojèden. [S] Ку̀пивши нове о̀ловке и свеске. the manager answered their questions. [B] Mlijèko je pòp ito. If we were to finish eating our dinner quickly. first you boil the water. C3 Translate these sentences into B. Then translate each sentence into English. thinking about something. 1. and the other which suggests that these things could actually happen. or it is impossible to eat your dinner in ten minutes). A hand was offered. or S. pòšla je na prvi dan škole. [C] Kùpivši nove òlovke i bìlježnice. [B.C] Gospođa je žèljela biti ljùbazna. đàci sàznaju odgovore. 7. kruh je pojèden. Add sugar and milk at the end as you wish. forgot to finish reading his newspaper. Mark the sentences appropriately. pòšla je na prvi dan škole. по̀нудивши госпо̀дина са кола̀чем. [S] Млѐко је попѝjeно. 8. C. the coffee drunk. dòručak bez novina nìje pravi dòručak. 4. I put it into an envelope. сту̀денти треба сваки дан да раде до̀маћe зада̀тке. ljudi ih rješàvaju. [B.C] Kàko se kaže bioskop na hr̀vatskom? [S] Ка̀ко се каже биоскоп на хр̀ватском? 3.C] Kàko je ràn ije rečèno.C2 Which of the sentences below contain which of the following forms? a) passive participles b) present verbal adverbs c) past verbal adverbs d) impersonal or passive se. one which suggests that the idea is purely hypothetical (you will never be a mechanic. 230 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen .C] Pòstavljajući pìtanja. Having contacted her customers. [C] Mlijèko je pòp ito. [B. људи их реша̀вају.C] Ako će se špànjolski jez̀ik ùčiti kàko treba. I would be kind to my customers. 6. To make tea. If I were a mechanic. хлеб је појѐден. [S] Госпођа је жѐлела да буде љу̀базна. [S] По̀стављајући пѝтања. [S] Ако ће се шпански јѐзик у̀чити ка̀ко треба. 7. 8. The lawyer. pònudivši gospòdina s kolàčem. Would you be so kind as to pour me a glass of juice? 10. 2. ђа̀ци са̀знају одговоре. али још ѝма јабука. по̀ш ла је на први дан школе. 5. 6. 3.

Bòsanske dnevne novine Dnevni Avaz Oslobođènje Crnògorske dnevne novine Glas Crnògorca Dan Pobjeda Hr̀v atske dnevne novine Vèčernji list Jutarnji list Novi list Vjesnik Glas Slàvonije Slobodna Dalmacija Glas Istre Srpske dnevne novine B̀orba. find the website of one or more of the newspapers listed below. Rijeka 231 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen . state the infinitive of the verb it is formed from and its aspect. Then make a list of the passive participles. translate the article into English. impersonal se-constructions. For each of these. and verbal past and present adverbs you find. Choose an article of roughly 100-200 words and print it out.C4 On the internet.S] Crna kròn ika [C]. and search under Crna hrònika [B. Polìtika Dnevne novosti Dànas Newspaper kiosk. Finally.

про̀матрам [C] ро̀сити to rain cats and dogs (I) to observe (I) to go on standing (P) to stop (P) to observe (I) to drizzle (I) Киша је и капала..  Priča: Bazdulj Read Part III of the story “Ljùbav na španjolski nàčin” by Muharem Bazdulj (p.. 232 Četrnaesta lekcija Lesson Fourteen .. и пљу̀штaла.. the venue where these aphorisms were first heard. и лила. и ро̀сила. О̀ни седе јѐдино кад оду јѐдни код других. прѐстанем прома̀трати. ☞ Retell the aphorism in your own words.. Сто̀јимо на највишем про̀зору Па̀лате Бѐо град.. по̀сматрамо наш град под јаком кишом и мислимо: ѝма ли живо̀та на Марсу и је ли чѐму? Бѐрбери и зубни лекари прѐстајаће и о̀вај дан на но̀гама. Palata Beograd is the name of the building from where Dušan Radović broadcast his morning radio show “Beograde. The studio was on the 16th floor of the building.S] прѐстајати. Start with the words: Dušan Radović kaže da je kiša . лијем Марс Па̀лата Бѐоград is it worth anything? only to drip (I) to pour (I) Mars the Belgrade “Palace” building пљу̀штaти посма̀трати. и падала. 349).. which gave him a sweeping view of the city.. Само још нѝј е прѐстала. Dobro jutro!”. Aforizmi Dušana Radovića VOCABULARY jе ли чѐму? јѐдино капати лити. престо̀јим прѐстати. по̀сматрам [B..

spremna sprèmanje srce svr̀šiti. režisèra rođaka snàžan. after in return to thrill (P) admiring zoo call air 233 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . tùgujem u [name] + Gen uzalud v. for vidi] wave air merriment to soar (P) for.S] talas [B.) dance to dance (I) to clean up (P) to lift. nàpustim neobičan. to finish (P) jocular. pròradim radostan. odlètim odlètjeti. duèta dvòstruk egzibìcija èkavica gledalac. pòželim požèljeti.C] plèsati. posètioca posjètilac. neobična no obnòviti.C] pòčistiti pòdignuti [pòdići]. òbnovim odlèteti.S] vesèlje vìnuti se.S] propèler.Petnaesta lekcija • Lesson Fifteen A1 brzìna čàstiti čùven. twofold show ekavian spectator spectator dance to dance ijekavian to use. ràstužim se razvesèliti režìser. joking [performance] number wave [performance] number sorrow to grieve (I) belonging to in vain see [abbr. to trick (P) in so doing spring (adj. ìzvodim jednòdušan. čuvèna daljìna dubìna dùet. gledaoca [B.S] točka [C] tùga tugòvati. izùmijem [B. plešem [B. prètvaram se prèvariti prìtom pròlećni [B. ljubìmca misaon mòriti nàime napùstiti. pingvìna pìngvinski ples [B. odlètim ostrvo [S] òtok [B. polètim polètjeti. polètim pònajviše posètilac.) spring (adj.C.C] to fly off (P) to fly off (P) most of all visitor visitor to wish for (P) to wish for (P) to pretend (I) to deceive. prònađem [B.S] gledatelj [C] ìgra [B. pòhvalim se pòlarno more  Use the DVD in the slipcase at the back of the book.S] ìgrati [B. vinem se za + Instr za uzvrat zadìv iti. jednòdušna kapa lèteti. RJEČNIK [J] REČNIK [E] speed to treat (I/P) famous distance depth duet double.S] ijèkavica iskòristiti istòvremen ìzjadati se izùmjeti. propelèra proràditi. lètim lètjeti. val. pòželim pretvàrati se.C] izvòditi. ljupka ljubìmac. pòdignem pohvàliti se. zàdivim zadìv ljen zoòloški vrt zov zrak [B. raise (P) to boast (P) polar sea polèteti.) to invent propeller to start functioning (P) joyous to become sad (P) to cheer [someone] (P) [film] director female relative powerful prepared cleaning heart to end. snàžna spreman. posjètioca požèleti. to exploit (P) simultaneous to complain (P) to invent (P) to perform (I) unanimous cap to fly (I) to fly (I) flight cute favorite.C] pètnaesti pìngvin. lètim lètenje ljubak. radosna rastùžiti se.C] vazduh [B. valovi [B.S] pròljetni [C] prònaći. pet thought-related to torment (I) namely to abandon unusual but to renew (P) to fly away (P) to fly away (P) island island fifteenth penguin penguin (adj. svršim šàljiv tačka [B.

Baltazar je shvatio da mu mora pòmoći. Charlie je i dalje tugòvao. a želja za lètenjem u Charliea bìla je tàko snažna. a kad je pala noć pòšao je umoran na spàvanje. da je propèler ràdio punom brzìnom. Navràtio je i do profesora Baltazara da mu se pòhvali. A kàko Šarlòta nìje mogla lètjeti.. Međùtim Charliea je u dubìni srca mòrio tèški pròblem. Nàš ao ga je dalèko ùsred pòlarnog mora na jèdnom malom òtoku Pìngvinske zèmlje. ljupka pìngvinka! Charlie je nàšao ljùbav svoga živòta i nìje ju htio napùstiti. Pritom je točno znao što je kòme najdraže. No uvijek se vraćao na vrijème za spàvanje. Pa je upravo to i izvòdio. Zàto je polètio da ga prònađe. A u njemu – Pìngvin Charlie – ljubìmac svih posjètilaca. Jèdnoga dana ìzjadao se profesoru Baltazaru. No sve je bìlo uzalud. Odlètio je i više se nìje vràtio! Svi su se rastùžili. 234 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen .. A onda je dòšao dan vèlikog pròljetnog sprèmanja u zoòloškom vrtu. watch the cartoon two more times. puno leda. Now.” Čim ju je Charlie stavio na glavu. Charlie je to iskòristio da odlèti još dalje. što je bìlo i dvòstruko ljepše. E tu se Charlie prèvario! Radosno su svi polètjeli natrag u Baltazar-grad! U gradu. gdje još nikada nìje bio. Iz dana u dan lètio je sve bolje. Watch the cartoon a final time without the text. òstale su se ptice pretvàrale kao da i same nè znaju lètjeti. Cijelog dana Charlie je izvòdio egzibìcije pred zadìvljenim rođakama. urèditi i obnòviti. a pònajviše profesor Baltazar. Gledajući svòje rođake ptice kàko lète. Charlie je òsjetio zov daljìna. A s njim je bìla i Šarlòta. u vrtu. no najràdije je plèsao za profesora Baltazara. proràdio je propèler i pòdigao ga je u zrak! Kapa je nài me ràdila na misaone valove.Crtani film: PINGVIN CHARLIE priča: Hanna Kraatz režiser: B. kad on òstaje zàtvoren da bi se sve moglo pòčistiti. a on bi ga za uzvrat čàstio limunàdom s puno. ali je to uvijek žalosno svr̀šilo! Sàznavši za njègovu tùgu. Kolar U Baltazar-gradu nàlazio se lijèpi zoòloški vrt. the first time without consulting the written version. po jednòdušnom mišljenju cijèlog Baltazar-grada. Profesor Baltazar izùmio je neobičnu “lèti-kapu. Charlie je svaki put požèlio da se vine u zrak. On nàime nìje mogao lètjeti. Charlie se radovao svakome. vesèlju nìje bìlo kraja! A Charlie i Šarlòta su sada plèsali svòju čùvenu točku – u duètu. Lètio je sve dalje i dalje. čak i preko mora. the second time while consulting it. Charlie je bio uvijek spreman da razvesèli gledaoce svòjim šàljivim plesom. ☞ Classroom students and self-study learners alike: First watch Pingvin Charlie twice without reading the written version of the story given above. Then read the story through carefully.

Backgrounded narration can also be related in the present tense. Verbs which advance the action are almost always perfective. s/he chooses to indicate one of three basic ideas: that the action is currently ongoing.zGRAMMAR * Aspect choice and verbal meaning * Any one verb carries not only its dictionary meaning. Whenever past events are narrated as a connected series of.” and proràdio je propèler “the propeller began to work.” [145b] * Aspect and narrative * Aspect choice also carries a meaning beyond the level of an individual sentence.” izùm io je neobičnu lèti-kapu “he invented an unusual flying cap. and is considered excellent literary style. For example. or that it is a general fact. Once the background has been established. Most narratives begin with a section which sets the place. frequently introduced by a phrase such as jèdnoga dana. the most frequent intended meaning is of a single. introduces characters.. When a speaker uses an imperfective verb. and describes their normal actions – all with verbs in the imperfective aspect. self-contained (usually completed) action. while those which set the scene and describe the background against which the action occurs are almost always imperfective.. This usage.” [114a] 235 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . and tamo se nàlazio lijepi vrt “a lovely garden was located there” (general fact). the choice of aspect functions to organize the narrative.” is much more frequent in BCS than in English.”). [145a] When a speaker uses a perfective verb. called the “historic present. but also the meaning added by the choice of verbal aspect. ali je to uvijek žalosno svr̀šilo each refer to repeated instances of a single completed action: “each time he wanted (= had a desire) to rise up into the air but it always (= every time) ended unhappily. [145c] * Sve plus the comparative * When the form sve is followed by a comparative adjective or adverb.” A perfective verb can also denote a repeated action if there is sufficient emphasis on the fact that the action was completed each time. it refers to a gradual and steady increase of the attribute in question. Thus the phrase sve bolje means “better and better. Examples of imperfective verbs are on je i dalje tugòvao “he continued to grieve” (ongoing). followed by a verb in the perfective aspect (“one day [something happened]. that it is frequently repeated. Examples of perfective verbs are shvatio je da mu mora pòmoći “he realized that he had to help him. the central action of the story begins. on je plèsao za profesora “he danced for the professor” (repeated).” and the phrase sve više means “more and more. the perfective verbs in svaki put je požèlio da se vine u zrak.

(Sva pìtanja) su nam (pretežak). ali sa . (sva òstala) ìmamo ozbiljne problème..... (sva svòja ljepòta). 1.. (sva òstala) ìmamo ozbiljne problème.... (sva pìtanja). Ne razùmijemo nijèdno pìtanje. 1.. Sve u svèmu nìsmo ama baš ništa razùmjeli.. Molim vas.... Od ... (sva pìtanja).. Ne zabòravite! Ìmate svega još pet minùta do kraja kòntrolnoga.. . 2... (sva svòja ljepòta).. 2. sa ........ Molim vas.. Može li tàko? 1. pìtajte mene. Svako od vas neka sam ùradi vlàstiti kòntrolni.. (sva svòja pìtanja).... stanem tišìna unòsiti..S] stati.. to research (I) expression one by one not a single one form individually message to pose. Razgovàrat ću s vama ponaòsob... 2. (jèdan drugi).. to place (P) preprìčati... Od ..... 2... Nè može. Stùdentski žìvot...C] to retell..... 2. (jèdni drugi)............ U redu. prèpričam preràditi. ali nèmojte razgovàrati .. 2. ìmamo pìtanja...... (jèdni drugi). Tišìna! Pìšite! Nèmojte stati i nèmojte prìčati ..... Ali profesore... s ..A2 RJEČNIK [J] REČNIK [E] ama baš ništa bùduće vrème bùduće vrijème istražìvati. (Sva pìtanja) su nam (pretežak)....... to narrate (P) to rework. Točno..S] uzbuđènje vlàstit [B..... Može li tàko? 1. a ne .... Ne razùmijemo nijèdno pìtanje... do .. 1... (jèdni drugi)... Stùdentski žìvot. prèteška rečèn ica sòpstven [B. s .. to inscribe (I) to do [and complete] (P) excitement own KONTROLNI TEST Bosnian Na času za vrijème kòntrolnog: 1.... istràžujem izraz jèdan po jèdan nijèd an. Tačno...... Tišìna! Pìšite! Nèmojte stati i nèmojte prìčati .. ùradim [B... u .. (jèdni drugi).. pògledajte bolje. (jèdni drugi). Ne zabòravite! Ìmate svega još pet minùta do kraja kòntrolnog. pògledajte bolje.. već svi vi morate jèdan po jèdan dòći do mene sa ......... ali nèmojte razgovàrati . (sva svòja pìtanja). prèradim prètežak.. Namjèravamo slati poruke od . nijèdna oblik ponaòsob poruka pòstaviti absolutely nothing future tense future tense to explore. ali sa ... Ako ìmate pìtanja... ùnosim uràditi....... uvijek je pun uzbuđènja! Croatian Na satu za vrijème kòntrolnoga: 1.... 1. 2. pìtajte mene. U redu. (jèdan drugi).. 1... uvijek je pun uzbuđènja! 236 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . Nè može......... sa .. 2.. 2. Svatko od vas neka sam piše vlàstiti kòntrolni. u .. ìmamo pìtanja.... Namjèravamo slati poruke od . prva čètiri ùopšte nìsu tèška. 2.... prva čètiri ùopće nìsu tèška.... do . Sve u svèmu nìsmo ama baš ništa razùmjeli.... (jèdni drugi). to redo (P) too difficult sentence own to start (P) silence to enter. 1. Razgovàrat ću s vama ponaòsob... Ako ìmate pìtanja.. Ali profesore. a ne . već svi vi morate jèdan po jèdan dòći k meni sa .. ......

as in stati ispitìvati “to begin testing / examining.. fem.” The forms sve and svi (given in masc... 2.” and svi “everyone” * The pronominal adjective sav means “all...” sve “everything. 166) in the meaning “stop..... (сва пѝт ања). it is the object of a preposition in the phrase slati poruke od jèdnih do drugih “to send messages to one another.. Тишѝна! Пѝшите! Нѐмојте да станете и нѐмојте да причате . fem.. Тачно. In the second meaning. прва чѐтири у̀о пште нѝсу тѐшка.. 2.... Намѐравамо да шаљемо поруке од . (јѐдни други). the verb in pòmažu jèdan drugome requires the dative... as in òn i pòmažu jèdni drugima. the Singular Plural entire....” and is seen on the next page (sentence 5) in the meaning “start. . 327).. увек je пун узбуђѐња! ☞ Fill in the blanks the appropriate forms of the words or phrases in parentheses. Не разу̀мемо нијѐдно пѝтање.” [101] * Sav “all. (јѐдан други). Нѐ може... (сва сво̀ја лепо̀та). The first component of the phrase (jèdan or jèdni) is usually in the nominative. Разгова̀раћу сa вама понао̀соб. and the longer form svima (see Appendix 4........ zGRAMMAR * “Each other” * The English phrase “each other” is translated into BCS in two different ways. 1. (јѐдни други)..” In the first meaning it is frequently used alone (as in stani! “stop!”). већ сви ви морате јѐдан по јѐдан до̀ћи до менe са . The second component of this phrase is in whatever case the sentence requires. са . but not always. ѝмамо пѝтања...... Може ли та̀ко? 1.” and svi su bìli tužni “everyone was sad. as in òni pòmažu jèdan drugome.. Све у свѐму нѝсмо ама баш ништа разу̀мели. до . whereas the prepositions in ùlaze jèdan za drugim “they enter in succession [= one after another]” and sede [E] sjede [J] udaljeni jèdan od drugoga “they are sitting apart from one another.. 2. respectively. 1.. Али професоре. Jèdan drugi refers to two persons (or objects) while jèdni drugi refers to groups of persons or objects..” since BCS must specify whether “they” refers only to two persons.. neut...... act as Nom sav SVE sva SVI sva sve adjectives) or stand alone as pronouns.... Сту̀дентски жѝвот. Не забо̀равите! Ѝмате свега још пет мину̀та до краја ко̀нтролног.. For instance. (Сва пѝтања) су нам (претежак).. 2. it is followed by an imperfective verb denoting the action which is beginning.. по̀гледајте боље. али са ... p.Serbian На часу за врѐме ко̀нтролног: 1.” Note: in addition to the forms in the chart.. Молим вас. The Acc (N / G) sve svu sve sva sve Nsg neuter pronoun sve means “everything. For instance.... али нѐмојте разгова̀рати . One must take care in translating English sentences such as “they help each other. neut.. It has been seen already (p.. Од . masc.. 91b] as in sve je bìlo dobro Instr svim svim svom svim svim svim “everything was all right.. 237 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen .. One is with a se-verb.... (сва о̀стала) ѝмамо озбиљне проблѐме. пѝтајте мене. У реду.. а не .” or òni se stalno svađaju “they are constantly arguing [with one another].. Ако ѝмате пѝтања. у .. (сва сво̀ја пѝтања). capital letters in the chart) do double duty: they can either modify nouns (that is. са .. (јѐдни други).. 2.. there is the shorter form svem.” [126] The other is with the phrase jèdan drugi (singular) or jèdni drugi (plural).... 1... or to a larger group..” require the instrumental and the genitive...” [160] * Stati * The perfective verb stati has several quite different meanings.. as in òni se vole “they are in love (= they love each other).. Свако од вас нека сам у̀ради со̀пствени ко̀нтролни..” Gen svega svega sve svih svih svih and the Npl masculine pronoun svi means Dat/Loc svemu svemu svoj svim svim svim “everyone” [36b..

3.C] Kàko su mu htjele pòmoći njègove rođake ptice s jèdne stràn e.C] Čìme se bavi Pìngvin Charlie. 6. instructions for the B exercises are given in B. [B. а чѝме професор Балтазар? [B. and S. C.oVJEŽBE [B.C] VEŽBE [S] Starting with this lesson. Потребне рѐчи ћете на̀ћи у речнику код вежбе А2. 4. и на крају цртаног филма? [B. u sredìni. a čìme profesor Baltazar? [S] Чѝме се бави Пѝнгвин Чарли. а професор Балтазар сa друге? [B] Šta se dogòdilo čim je Charlie stao ispitìvati radosti lètenja? [C] Što se dogòdilo čim je Charlie stao ispitìvati radosti lètenja? [S] Шта се дого̀дило чим је Чарли стао да испѝтује радости лѐтења? 5. a profesor Baltazar s druge? [S] Ка̀ко су хтеле да му по̀могну њѐговe рођакe птицe с јѐдне стра̀не.C] Kàko su se òsjećali svi u Baltazar-gradu kad je Charlie odlètio? [S] Ка̀ко су се о̀сећали сви у Балтазар-граду кад је Чарли одлѐт ео? 238 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . i na kraju crtanog filma? [S] Где ста̀нује Пѝнгвин Чарли на почѐтку. Potrebne rijèči ćete nàći u rječniku kod vježbe A2 [S] Ево пѝтања ко̀ја треба да по̀ставите јѐдни другима. Potrebne rijèči ćete nàći u rječniku kod vježbe A2 [C] Evo pìtanja kòja trebate pòstaviti jèdni drugima. [B.C] Gdje stànuje Pìngvin Charlie na počètku. [B. 1. B1 [B] Evo pìtanja kòja treba da pòstavite jèdni drugima.C] Zašto je Pìngvin Charlie tùžan dok žìvi sam u zoòloškom vrtu? [S] Зашто је Пѝнгвин Чарли ту̀жан док жѝви сам у зоо̀лошком врту? 2. у средѝни.

Чарли је могао да одлѐти бѝло где. B2 [B.7.C] Kàko se òsjećao profesor Baltazar kad je Charlie òtišao? [S] Ка̀ко се о̀сећао професор Балтазар кад је Чарли о̀тишао? 9. Zbog čèga je pòšao baš na pòlarno more? [C] Čim je dòbio lèti-kapu od profesora Baltazara.C] Kàko je ùspio profesor Baltazar vràtiti Charliea i Šarlòtu u Baltazar-grad? [S] Ка̀ко је у̀спео професор Балтазар да врати Чарлија и Шарло̀ту у Балтазар-град? [B] Šta je bìlo novo u zoòloškom vrtu nakon toga? [C] Što je bìlo novo u zoòloškom vrtu nakon toga? [S] Шта је бѝло ново у зоо̀лошком врту после тога? 10. [B. [B] Čim je dòbio lèti-kapu od profesora Baltazara. 239 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . Charlie je mogao odlètjeti bìlo kuda. и зашто? [B] Tko je Šarlòta i òdakle je? [C] Ko je Šarlòta i òdakle je? [S] Ко је Шарло̀та и о̀дакле је? [B. Због чѐга је по̀шао баш на по̀ларно море? 8. i zašto? [S] Где је за̀тим о̀тишао професор Балтазар.S] Preprìčajte “Pingvìn a Charliea” u svòjoj sòpstvenoj verziji. [C] Preprìčajte “Pingvìna Čarlija” u svòjoj vlàstitoj verziji. [B] Kùda je zàtim òtišao profesor Baltazar. i zašto? [C] Kamo je zàtim òtišao profesor Baltazar. Zbog čèga je pòšao baš na pòlarno more? [S] Чим је до̀био лѐти-капу од професора Балтазара. Charlie je mogao odlètjeti bìlo kamo. 12. 11.

1. Charlie je znao da mu je Šarlòta ljùbav njègovog živòta. 4A3.bcsgrammarandtextbook.bcsgrammarandtextbook. [B. 3. [B.B3 [ 4A4 у паровима.shtml) 240 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen .shtml) or find another cartoon about Profesor Baltazar (relevant links at http://www. 4A4 u parovima.C] Pìngvin Charlie se pretvàrao kao da mu je svejèdno lèti li ili ne. 4A2. Charlie je znao da mu je Šarlòta ljùbav njègova živòta. Čarli je znao da mu je Šarlòta ljùbav njègovog živòta. 3A4. 4A2.C] Zar ìma pingvìna kòji mogu lètjeti kao da su ptice? [S] Zar ìma pingvìna kòji mogu da lète kao da su ptice? 5. 3A3. 3A3. [B] Čim ju je vidio. or S See suggestions at http://www. B4 Prevèdite òve rečèn ice na èngleski. [S] Pìngvin Čarli se pretvàrao kao da mu je svejèdno da li lèti ili ne. [B] Zbog čèga su se pretvàrali kao da nè znaju bòsansku gramàtiku? [C] Zbog čèga su se pretvàrali kao da nè znaju hr̀vatsku gramàtiku? [S] Zbog čèga su se pretvàrali kao da nè znaju srpsku gramàtiku? 6. 2. B5 Self-study learners: Watch a film in B. 4A3. Òstale su se ptice pretvàrale kao da i same nè znaju lètjeti. [C] Čim ju je vidio.C] Preprìčajte vježbe 3A2. 3A4. [S] Čim ju je [S] Препрѝчајте вежбе 3A2. C. Govòri mu kao da razùmiješ o čèmu se radi! 4.

. . (Šarlòta).... Dok je Charlie čàstio profesora Baltazara . and verbal adverbs (marking them as VN.. phrase or preposition requires a particular case...... 2. 6. (orange juice). .. ... 1. respectively). (prepared) lètjeti sve bolje. 3. 6. The merriment lasted until the next morning....... 4... Profesor Baltazar je shvatio da treba pòmoći ...... 5........ Everyone who watched the film became sad.. (his best friend)..... this animated film is funnier than that one.... 3.. ... . 5. He saw her. Kad su se vràtili u zoòloški vrt ..... [B. All in all............. first translate the words in parentheses.. (admiring people of Baltazar-town)..... They studied all day.. Example: Charlie se radovao .......... .. (in the polar sea) da ide u Baltazar-grad..... passive participles......... U zoòloškom vrtu Pìngvin Charlie je bio ljubìmac ................. ..C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 There are many places in the text of PINGVIN CHARLIE where a verb...... C2 Analyze the grammar of the Pingvin Charlie story (A1). ........ [S] Charlie i Šarlòta su bìli . In the text below.... profesor Baltazar je čàstio Charliea . 2.. and VA. or S: 1.. (all the birds) becomes Charlie se radovao svim pticama. 241 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen ..... 4. (prepared) lèteti sve bolje... 8. ..... C.. ........ .. In all her joy.. (one day) Pìngvin Charlie se ìzjadao . PP... state whether it is imperfective (I) or perfective (P). C3 Translate these sentences into B.. Šarlòta se pohvàlila . 7.. (dance)..✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. (All day) Charlie je plès ao pred .. she forgot what she said.. and explain the meaning of the aspect in each particular instance: why is that aspect chosen rather than the other? Then identify all the verbal nouns. (of all the viewers). (other penguins) na òtoku .. however they didn’t learn the poem by heart.... and then use the story as a model to put them into the case required by each sentence.... For each verb... (dance) nìje bìl o kraja.....C] Charlie i Šarlòta su bìli .

[C] Razgovor između Charliea i Šarlòte s jèdne stràn e i ljùdi u Baltazar-gradu s druge stràne poslije njihova pòvratka. [B. и да се врати са Чарлијем у Балтазар-град. [B. compose a short conversation (100 words) on one of the three themes below. Self-study learners: compose two conversations. 242 Petnaesta lekcija Lesson Fifteen . 350). i vràtiti se s Charlieom u Baltazar-grad. [S] Разговор између професора Балтазара и Чарлија о томе ка̀ко Чарли жѐли да се вине у ваздух. and then perform it in class. 3. a nè može.C] Razgovor između profesora Baltazara i Charliea o tome kàko se Charlie žèli vìnuti u zrak. Pročìtati čètvrti deo iz priče “Ljùb av na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str.C] Razgovor između Charliea i Šarlòte u trenut̀ku kad òna treba prvi put polètjeti.C4 Together with another student from your class. 1. 350). 2.  Priča: Bazdulj Pročìtati čètvrti dio iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. [S] Разговор између Чарлија и Шарло̀те у трену̀тку кад о̀на треба први пут да полѐти. а нѐ може. [B] Razgovor između Charliea i Šarlòte s jèdne stràn e i ljùdi u Baltazar-gradu s druge stràne poslije njihovog pòvratka. [S] Разговор између Чарлија и Шарло̀те сa јѐдне стра̀не и љу̀ди у Балтазар-граду са друге стра̀не после њиховог по̀вратка. one from the point of view of one participant (or set of participants) and another from the point of view of the other(s).

rezèrviram [C] rezèrvisati. dòspijem dòspjeti.S] to undertake (P) to take (P) to take (P) proud to pose (I) to borrow (P) to make an effort (P) to undertake (P) to accept (P) opportunity project project to reserve (I/P) to reserve (I/P) to hop (P) to devise (P) to conduct (P) to compose (P) stipend. festivàla i tàko dalje (abbr. rezèrvišem [B.C] šèsnaesti tèret tolìko treća godina ùčestvovati. scholarship funding foreign to participate (I) sixteenth burden so much junior year to participate (I) entrance ticket to get to know (P) majority VCR video store last. òdsjednem òdsjesti. ponèsem pònosan. komotna korak kr̀cat lenj. òdobrim òdsek òdsjek òdsesti. skoknem smisliti spròvesti.Šesnaesta lekcija • Lesson Sixteen A1 RJEČNIK [J] REČNIK [E] administràcija ankèta bàciti. ùčestvujem [S] ùlaznica upòznati većìn a video videotèka zadnji zàinteresiran [B.C] pòneti. itd.C] interesovati. etcetera to interest (I) to interest (I) approximately cinema hall comfortable step crammed. wonder what a miracle living room to be appealing to (I) to arrive at (P) to arrive at (P) crew festival and so forth. packed lazy lazy possibility to obtain (P) not to be lazy not to be lazy some kind of no one’s isn’t much (God knows) [it’s] not to be sneezed at a long time ago to view all (P) to approve (P) university department university department to be a guest (P) to be a guest (P) plan podùzeti.S] prìhvatiti prìlika pròjekat.C] rezèrvirati. pònosna pòstavljati posùditi. interèsiram [B. sprovèd em sròčiti. òdsjednem plan administration survey to throw (P) miracle.C] nekakav.C] mogùćnost. projèkta [S] pròjekt [B.C] zàinteresovan [B.S] jèdno kìno-dvoràna komotan. bacim čudo. prèduzmem [B. sùdjeljujem [B. pòtrudim se predùzeti. ponèsem pònijeti.) interesìrati. lèn ja [S] lijen [B. pòduzmem [B. furthest back interested interested 243 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . sročim stipèndija stipendìranje stran sùdjelovati. nekakva ničiji nìje bogzna šta nìje ni za bàciti odavno òdgledati odòbriti.S] skoknuti. čuda or čudèsa divna li čuda dnevna soba dòpadati se dòspeti. -osti (f) nàbaviti nè budi lenj [S] nè budi lijen [B. pòsudim potrùditi se. interesujem [B. dòspijem ekìpa festìval.

I nàravno. pa se nadam dok sam u Sàrajevu kòd vas da ću ih moći barem posùditi iz videotèke ili od nekoga. dòspio sam čak i do treće godine! Na mom òdsjeku se pojàvila mogùćnost stipendìranja stùdenata kòji pònude zanìmljive pròjekte. i nadam se da ste i vi dobro. Sròčio sam nekakvu ankètu. Nadam se da ìmate video ili DVD kòd kuće! Već sam prèduzeo korake da nàbavim ùlaznice za sàrajevski festìval jer sam čuo da se teško nàbave u zadnji čas. Kao što sigurno već znate. april 2005. od 1. preko ìnterneta. Òd mene se očèkuje da sprovèdem svòju ankètu. Gledao sam već odavno òne čùv ene kao što su Sjećaš li se Dolly Bell i Òtac na službenom pùtu Èmira Kùsturice. nìje bogzna šta. Znam da nemate puno pròstora. i kòji im se najviše dòpadao od ònih kòje su gledali i zbog čèga. tolìko zà sad. i òdgledam većìnu filmova na tim festivàlima. Sad je krènuo novi val bòsanskih filmova. Kàda se vratim.PISMO O DOLASKU NA FILMSKI FESTIVAL Dragi mòji tetko i teče! 5. Ne žèlim vam biti na tèretu. ako jèsu. o tome jèsu li ùopšte gledali neki bòsanski film. sjednem pa smislim mali pròjektić za òvo ljeto. Pòmoći ću vam oko svèga. na ulici. Jako se radujem što ću vas uskoro vidjeti! Voli vas. i budući da sam bio pònekad i vrijèdan. A ja ti. Jèste li i vi zàinteresovani? Mògu i zà vas rezervìsati ako vas interesuje. i Sàvršeni krug Ademira Kenovića. onda kòji. Dino 244 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . Znam da vi tamo ne žìvite tàko komotno kao mi òvdje. Svi smo dobro. stùdiram film na jèdnom koledžu u našem gradu. Prvo da vas pòzdravim od tàte i mame i Majde. Plan mi je da skoknem do Motovuna na filmski festìval krajem jula. s pìtanjima kòja ću pòstavljati raznim ljudima u kafìćima. moram ò tome nešto da nàpišem. nè budi lijen. divna li čuda. ako mi se pruži prìlika da upòznam neke režisère ili ljude iz njihovih ekipa. ništa nè bih ìmao protiv. Eto. ali ih nìsam ìmao prìliku da gledam. prìhvatili su! Daće mi nešto novaca. a sùdjelovaću i u troškovima oko hràne i drugih stvàri. i evo me u Sàrajevo k vama! Prvo da vas pitam. ali nìje ni za bàciti. i tàko dalje. Ne mògu vam opìsati kolìko smo svi mi kòji smo ìz Bosne u Amèrici bìli pònosni kad je Tanović dòbio Oskara za najbolji strani film za Ničiju zèmlju! Kr̀cate su bìle sve amèričke kìno-dvoràne. a svakàko moram biti u Sàrajevu za vrijème sàrajevskog festivàla sredìnom àvgusta.g. sèptembra? Spàv aću u dnevnoj sobi i na pòdu ako treba. i. smijem li kòd vas òdsjesti jèdno dva mjeseca. jula do 1. odòbrili su je òvdje u administràciji mog koledža.

Photographs of Sarajevo 245 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen .

Kàda ti je mama òvdje bìla prije dvije godine. zdravi i živi. kàko ràstete i u kàkve škole idete. closet planìr ati. [B.S] uglàvnom ugòstiti.RJEČNIK [J] REČNIK [E] Amèrika. ùključim W.S] šport [C] studij tolìko trpezàrija [B. Bio si mali kàda si s ròditeljima òtišao u Amèriku i. ve-ce) zàgrliti zàhod [C] zàpamtiti živ to plan (I) to mention (P) to connect (I) front hall simple to grow (I) to spread (P) difference close kin little sister bedroom to mention (P) sports sports [course of] study so many dining room mainly to host (P) to turn on (P) toilet to embrace (P) toilet to remember (P) alive ODGOVOR IZ SARAJEVA Dragi naš Dino.C] sport [B. i vi tamo i mi òvdje. ma kàko možeš i da pìtaš možeš li kòd nas biti? Ìzgleda da je u Amèrici to tàko. ali si ti naš.S] povezìvati.C. kao nekada. Da samo znaš kolìko si nas òbradovao svòjim pìsmom i tìme što plàniraš da dođeš. mislili smo da te mòžda više nikada nèćemo vidjeti. prìčala nam je o svèmu. Rekla nam je da si više za sport nego za knjigu. izglèdalo. pa sve nešto cvrkùćete. Ali. Lijèp o je što nà to misliš. Sjèdimo i čìtamo tvòje pìsmo. za ràzliku od tvòje sèstre.S] (pron. obèzbijedim [B. eto. to provide (P) to delight (P) Olympic Games young people to feel (P) to secure. Slike su i telefòni jèdno. ali vidimo da si se nàšao ù tome što stùdiraš i to nam je drago. ràširim ràzlika rođeni sèstrica spàvaća soba spomènuti.S] nekada nuditi obezbèditi. kàda ni slùtiti nìsmo mogli da će do svèga òvoga dòći. pa smo svi. povèzujem prèdsoblje prost rasti. spòmenem [B. òvdje u trpezàriji. òbradujem Olimpijàda òmladina òsetiti osigùrati [C] òsjetiti ostava America dining room to chirp (I) to be amazed (I) other toy to play (I) to talk fully (P) kitchen bathroom bathroom once [in the past] to offer (I) to secure. na počètku rata. ràstem rašìr iti. Rašìrili ìgračke ispod stòla. te davne ’92. kàko je onda. Amèrici blagovaònica [C] cvrkùtati. cvr̀kućem čuditi se drugo ìgračka ìgrati se. a ne neki 246 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . ùgostim ukljùčiti. obèzbedim [S] obezbijèd iti.C. Prosto nè možemo da vjerujemo da ćemo našeg Dinu òpet nakon tolìko godina vidjeti. Da i najrođènijeg pìtaš i nudiš mu nòvac. ìspričam kuhinja kupaònica [C] kupàtilo [B. Kao da te sada gledamo kàko se sa sèstricom Majdom ìgraš. pa se sve čudimo: naš Dino na studiju za režisèra. dao Bog. to provide (P) to feel (P) pantry. plàniram pomènuti [B.S] òbradovati. igram se isprìčati. a drugo je zàgrliti svoga i ugòstiti ga. to provide (P) to secure. Dragi naš Dino.

Ìma to òvdje. A i o čèmu bi drugom? Neka svijet i tàko vidi i zàpamti šta se dogòdilo. a to drugo. Ti se još nìsi bio ni ròdio.stùdent podstanar. uglàvnom o ratu. Jàvi nam kàda tačno stižeš. Novinar je i sigurno će ìmati idèju kàko da ti obèzbijedimo karte. Video nikada nìsmo ìmali. Puno vas sve volimo! Tetka i tetak The apartment of Dino’s aunt and uncle 247 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . taj DVD. Bìlo je tàko i za vrijème Olimpijàde. Samo ti nama dòđi. mislim. ja to nè bih znala ni ukljùčiti. Što se karata tiče. Neke od filmova što si spomènuo gledali smo na televìziji. Sàrajevo je òpet puno òmladine i živòta. Ìmaćemo vremena da se o svèmu ìspričamo. nè brini. jèdan komšija. Mami pokàži šta sam ti napìsala. a za vrijème festivàla òsjetimo da smo u centru svijeta. Mnogo se òvdje òvih godina filmova snìmilo. Ìmam ja jèdnog prijatelja kòji još radi na Televìziji. a ne samo taj tamo u Amèrici. pa ćeš vidjeti šta će ti reći. I òvo je tvoj dom. Lijepo je što svoj studij povèzuješ s Bosnom. pa možemo kòd njega da nàvratimo i gledamo. Bìlo bi još mnogo toga o čèmu bismo ti rado pìsali.

Dopùstite mi da se najprije prèdstavim.S] nacionalni najpre najprije obalni obràtiti se. ìzdajem ìzvor ìzvorni jèdini kogod kònac.S] tràdicija trenutačno [C] trud turistìčka agèn cija učìniti se. propùtujem pròvesti. Trenutačno slušam predàv anja kod profesora Jèguljića. review folklore festival expert to step (P) to get in touch (P) university (adj. Stùdentica sam na poslijedìplomskom studiju slavìstike na sveùćilištu u Indiàni i odlùčila sam da svoj màgistarski rad pòsvetim hr̀vatskoj književnosti. provèdem pùtem rad referàda smeštaj smještaj smotra smotra folklòra stručnjak stùpiti. stupim stùpiti u vezu sveùčilišni [C] tèma tèmelj tèrenski tijekom [C] tkògod [C] tokom [B. topic foundation field [work] (adj. kònca lokàcija màgistarski rad mòlba momentalno [B.S] posvètiti. gostujem hostel informàcija instànca ìskaznica istražìvanje istražìvački izdàv ati.) after all to direct [to] (P) to thank (I) [it] interests me to interest (I) PISMO O ISTRAŽIVAČKOM RADU U HRVATSKOJ Poštovani gospòdine profesore. dòpustim financìranje [C] finansìr anje [B.) one and only someone [or other] end location master’s thesis request. formulàr a gostòvati.) during someone [or other] during tradition at the moment effort tourist agency to seem (P) invested university (adj. kòji mi je i dao Vaše ime i 248 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . zàn imam graduate study to dedicate (P) respected.S] uòstalom upùtiti. application at the moment national first of all first of all coastal to turn to (P) consideration in regards to to answer (P) corresponding approximate to start (P) to visit (P) to visit (P) graduate study postdìplomski studij [B. zahvàljujem zànima me zanìmati. ùputim zahvaljìvati. folklòra formùlar. esteemed respect.) theme. odgòvorim odgovàrajući òkvirni pokrènuti. ùčini se ùložen univerzitètski [B. pòsvetim poštovan poštovànje prèdati preùraniti prìbaviti privatna soba proputòvati. pòkrenem pòsetiti pòsjetiti poslijedìplomski studij [C] address to stay (I) reading room next year to permit (P) financial support financial support folklore form to be a guest (I) hostel information institution membership card research research (adj.A2 RJEČNIK [J] REČNIK [E] adrèsa bòraviti čitaònica dògodine dopùstiti. esteem to submit (P) to act too soon (P) to get hold of (P) private room to travel through (P) to carry out (P) by means of piece of writing registrar’s office accommodation accommodation festival. òbratim se obzir obzirom na or s obzirom na odgovòriti.S] fòlklor.) to rent briefly (I) source original (adj.

Dalmàtinsku zagoru. Na kraju bih pòsjetila i Smotru folklòra u Zàgrebu. Pòsavinu. often used as a stage during the Folklore Festival every July in Zagreb Ìmala bih nekoliko mòlbi. Nài me. kòji su to òdsjeci i kòme da se na tim òdsjecima òbratim? Da li da im se javim telefònom. mòžda će Vam se učìniti da sam malo preùranila sa svim òvim pìtanjima. Mòžda trenutačno i neki òdsjeci na Vašemu fakultètu rade na sličnim pròjektima? Ako da. mogla bih spàv ati i u hostelu. da bih osigùrala potreban nòvac za 249 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . zànima me biste li mi mogli preporùčiti nekoliko lokàcija gdje bih mogla snìmiti ìzvorni materìjal. ako nema. ìstočnu Slàvoniju i Istru). ìd ućeg bih ljeta rado dòšla na Vaš fakùltet i pròvela istražìvanje na tèmu “Živa tràdicija usmene književnosti dànas u Hr̀v atskoj. ali ako to nìje moguće. bìla bih Vam veòma zahvalna kad biste mi pòmogli da prònađem smještaj dok sam u Zàgrebu. Nè znam ìma li Vaš fakùltet osiguran smještaj za strane stùdente kòji kod Vas gostuju. The pavilion in the Zrinjevac Promenade. Na Vašem bih fakultètu bìla mjesec dàn a. pìsmom ili pak pùtem ìnterneta? Možete li mi Vi ili tkògod u referàdi Vašeg fakultèta prìbaviti ìskaznicu za Nacionalnu i sveùčilišnu knjìžnicu i druge veće knjìžnice i čitaònice u gradu? Budući da do moga dòlaska u Hr̀vatsku ìma još osam mjesèci.adrèsu. Prvo. snìmala bih razne vr̀ste žive usmene književnosti. od 15. Međùtim. Tijekom òvoga tèrenskog rada. Budući da je tèma moga istražìvanja iz pòdručja kòjim se i Vi već duže vrijème bavite. kòji bi trajao do kònca srpnja. svibnja do 15. lipnja. a pòtom bih proputòvala kroza sve kràjeve Hr̀v atske (svakako namjèravam pòsjetiti obalna pòdručja Prìmorja i Dalmàcije. možete li mi preporùčiti neku turìstičku agènciju kòja ìzdaje privatne sobe? Najràdije bih stanòvala kod kàkve obìtelji ili pak u stùdentskom dòmu.” Òvo bi istražìvanje bìlo tèmelj mòjega màgistarskog rada. i preporùčio mi da Vam se òb ratim.

u njihovu formulàru moram nàvesti da sam već stùpila u vezu s odgovàrajućim stručnjacima. S poštovànjem. Slavonian village Pretpòstavljam da ne ćete moći odgovòriti na sva mòja pìtanja. However. mòlila bih Vas da mi se barem s òkvirnim informàcijama javite što prije. Unaprijed zahvàljujem na Vašoj pòmoći i ùloženom trudu u vezi s mòjim studijskim bòravkom dògodine u Hr̀vatskoj. this is much more old-fashioned. da znam gdje ću bòraviti i da sam već sve pokrènula da bi pròjekt bio što uspjèšniji. Do not capitalize the "V" when the vi refers to more than one person. listopada 2005. and far less common in today's usage. Andrea Smithson When you are writing a formal letter to a single person you may capitalize the letter "V" on all the forms of Vi and Vaš. S obzirom na to da mòlbu moram prèdati do kònca godine. Vi ste mi trenutačno jèdini ìzvor informàcija. sigurna sam da ćete me znati upùtiti ònim òsobama ili službama kòje će to moći. the current language guides still recommend doing it. U Bloomingtonu. 250 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen .svoj bòravak. One also sometimes comes across instances of capital "T" (Ti and Tvoj) in correspondence. Uòstalom. Although many native speakers feel this to be a quaint and antiquated custom. moram najprije odgovàrajućim instàncama u Amèrici prèdati mòlbu za financìranje cijelog pròjekta. 15. ako i nè budete mogli odgovòriti na neka od mòjih pìtanja. ali budući da mi je profesor Jèguljić òvdje u Indiàni dao samo Vašu adrèsu.

Ìmam prijatelja čìja sèstra iznàjmljuje svoj stan za vrlo pristupačnu cijènu. u to vrijème još traju predàvanja i ìspiti tàko da su svi dòmovi puni. poprilična porazgovàrati. Nàime. Kao što ste rekli. ali se bòjim da u ràzdoblju u kòjem ćete Vi biti òvdje ne će biti slobodnih soba. srdačna strànac. in closing naposljètku neposredan.) to join (P) to rent [from] (I) to be engaged in (I) ODGOVOR IZ ZAGREBA Poštovana gospođice Smithson. pristupačna ràzdoblje slobodan.S] naposlètku legacy free of charge rich price price truly previous ethnology Miss although to investigate (P) to issue (P) to rent [to] (I) exceptional direct exceptional one-month one-month university dept. ùčlanim se unajmljìvati. usmena književnost u Hr̀vatskoj ìma dugu tràdiciju. 251 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . pridonèsem prikljùčiti se. ali do sada svi njèzini oblici nìsu bìli dòvoljno ìstraženi.C. Što se Vaših pìtanja tiče.S] tèlefonski učlàn iti se. izravna [C] izuzetan. language] telephone (adj.S] pohàđati. in closing direct to attend (I) person taking a course considerable to talk briefly (P) confirmation to contribute (P) to contribute (P) to join (P) accessible period [of time] free. Hvàla Vam na Vašemu pìsmu. ali. zàn imam se finally. Siguran sam da će Vaše istražìvanje pridònijeti još boljem razumijèvanju te ìznimno bògate i zanìmljive književne baštine. ìznimna [C] izravan. pòhađam pòlaznik popriličan. bèsplatna bògat cèna cijèna dòista dòsadašnji etnològ ija gospođica iàko istràžiti. izuzetna [B. porazgòvaram potvrda pridòneti. mislim da Vam mògu pòmoći u svemu što Vas zànima. unhindered heartfelt.S] jednòmesečni jednòmjesečni kàtedra književni kurs [B. strànca tečaj [B. pridonèsem pridònijeti. Kao što znate.RJEČNIK [J] REČNIK [E] baština bèsplatan.C. Ràzmislite o tome i ako se òdlučite unàjmiti taj stan. prìključim se pristupačan. U Zàg rebu postòji nekoliko stùdentskih dòmova u kòjima biste mogli òdsjesti. slobodna srdačan. warm foreigner course [e. iznàjmljujem ìzniman. neposredna [B.C. Budući da u Zàgrebu namjèravate òstati mjesec dàna. literary course [e.g. unàjmljujem zanìmati se. na žalost.g. language] finally. preporùčio bih Vam da ùnajmite stan. òv dje nema mnogo obìtelji kòje se bave tim pòslom. jàvite mi se pa ću Vam pòslati tèlefonski broj prijateljeve sèstre. druga je mogùćnost da žìvite s nekom obìtelji. Krènimo od smještaja. Moram Vam reći da mi je dòista drago da se netko u Amèrici zànima za usmenu hr̀v atsku književnost. ìstražim ìzdati iznajmljìvati.

Mi se znamo još od stùdentskih dàna i neko smo se vrijème dosta drùžili. a drugi Òdsjek za etnològiju. Vidimo se dògodine u Hr̀vatskoj! U Zàgrebu. Svi naši i gostujući stùdenti mogu se bèsplatno učlàniti u Nacionalnu i sveùcilišnu knjižnicu i òstale veće knjìžnice u gradu. Naposljètku. slobodno mi se òpet jàvite. a i ja ću porazgovàrati sa svòjim kolègama na tim òdsjecima. listopada 2005. Najbolje će Vam biti da se òbratite izravno njima. Nadam se da sam ùspio odgovòriti na sve što Vas je zanìmalo. Na našem se fakultètu održàvaju jednòmjesečni tečajevi hr̀v atskoga za strànce i dòsadašnji su pòlaznici bìli vèoma zadovoljni. Marko Knjižić 252 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . 28. Rècite mu da mi se javi kad òpet bude u Zàg rebu. Srdačan pozdrav. pòzdravite mòjega kolègu i dobrog prijatelja Jeguljića.Na našem se fakultètu trenutačno radi na nekoliko pròjekata iz pòdručja kòje Vas zànima i mislim da biste im se bez problèma mogli prikljùčiti. Ako ìmate bìlo kàkvih drugih pìtanja. preporùčio bih Vam da ùsput pòhađate i tečaj hr̀vatskoga jèzika. Dalmatian village Iàko ćete za svoga bòravka dosta vremena posvètiti svome istražìvačkom radu. Oba su ta pròjekta pòčela prije nekoliko godina i prìkupljeno je već poprilično materijàla. Potrebno je samo da ìmate dvije slike i potvrdu da sùdjelujete u pròjektu na našem fakultètu. Jèdan pròjekt vodi Kàt edra za stàriju hr̀vatsku književnost. Tu će Vam potvrdu ìzdati u našoj referàdi.

Diocletian’s Palace Zagreb. Zrinjevac Promenade 253 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen .Split.

Професор Анђић. Мо̀ји баба и деда су се досѐлили из Крагу̀јевца у Питсбург почѐтком прошлог века. òdvažim se òkolina optèretiti plàža porèklo to get involved (I/P) to get involved (I/P) resident of Belgrade to move to (P) possible interesting theater (adj. meaning degree degree too much temperature weekly duration moderate (adj. àngažujem se [B. dòselim se eventualan. òbnavljam òbraćati se odvàžiti se. 9. па Вам се о̀вим пу̀тем о̀браћам с неколикo пѝтања. time] (P) advice advice weekly marvelous sense.) moderate (adj. али се у нашој кући још увек го̀вори српски. sjàjna smisao. Сада сам се сетила њѐговог са̀вета и одва̀жила да Вам пишем. по̀чела сам да о̀бнављам грама̀т ику и.g. Пишем Вам из Амѐр ике. Код професора Анђића. ко̀ји прѐдаје код нас на универзитѐту. eventualna interesàntan. Ево ка̀ко је до̀ш ло до о̀вог путова̀њ а: порѐклом сам из Ср̀бије. usàvršim vrućìna origin theater (adj.S] stupanj [C] suviše temperatùra tjedni [C] trajanje ùmeren ùmjeren uobìčajen usavr̀šiti.S] sjàjan. одлу̀ч ила сам да се анга̀жујем око до̀ласка у Бео̀град сад на лето.S] predàvati. ка̀ко ми је то доста добро по̀ш ло за ру̀ком.) to teach (I) to spend [e. to bathe (I) hope weekly to tour (I) to renew (I) to address (I) to muster courage (P) surroundings to burden (P) beach origin porijèk lo pòzorišni [B.) customary to perfect (P) heat ПИСМО O КУРСЕВИМА ЗА УЋЕЊЕ ЈЕЗИКА У БЕОГРАДУ Поштовани господине Поповићу. 254 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . provèdem sàvet sàvjet sèdmični [B.) to cost (I) to swim. smisla stepen [B. interesàntna kàzališni [C] kòštati kùpati se.A3 RJEČNIK [J] REČNIK [E] angažìrati se. prèdajem pròvesti. angàžiram se [C] àngažovati se. kupam se nàda nèdeljni [S] obìlaziti obnàvljati. фебруар 2005.S] Beògrađanin dosèliti se. о̀вде на факултѐту. штo је доду̀ше доста давно. дао ми је Ваше име и адрѐсу пре пар месѐци и препору̀чио да Вам се јавим ако будем ѝмала икаква пѝтања у вези с мо̀јим евентуалним до̀ласком у Бео̀град после краја летњег сѐместра.

Ана Ђурић 255 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . Морам да се вратим кући најка̀сније до 15. али ме за̀нима да ли ѝма представа и преко лета? Knez Mihailova Street. Шта се тих месѐци дѐшава у граду? Волим да идем у по̀зориште и чула сам да Бео̀град ѝма сја̀јан по̀зоришни жѝвот. У на̀ди да Вас нѝсам сувише оптѐр етила пѝтањима. Да ли можете нешто у том смислу да ми препо̀ручите? Во̀лела бих да знам ка̀кав је Бео̀град за врѐме лета. јер сам преко даљих рођака на̀ш ла где ћу да ста̀нујем. колѝко би могао да ко̀шта течај у трајању од 4-5 нѐдеља? Спремна сам да по̀хађам чак и три пу̀та нѐдељно ако се та̀ко нешто нађе. 20. у̀напред Вам захва̀љујем на труду и срдачно Вас по̀здрављам. Во̀лела бих да провѐдем викенде та̀ко штo бих обѝлазила интереса̀нтна места и кра̀јеве у Ср̀бији и о̀колини. и да о̀станем око два и по до три месеца. а̀вгуста да бих се припрѐмала за слѐдећу шко̀лску годину. Могла бих да будем у Бео̀граду већ од.Шта бисте ми препору̀чили што се тиче течајева за стра̀нце ко̀ји жѐле да уса̀врше јѐзик? Ако их ѝма. рѐцимо. Belgrade Ка̀кво је уобичајено врѐме у то доба године? Ѝма ли вѐликих врућѝна или су температу̀ре у̀мерене? Шта раде Бео̀грађани кад је 35 степѐни или још то̀плије? Да ли ѝма неких пла̀жа где се ку̀паjу? Сѐместар ми се о̀вде у Амѐрици завр̀шава средѝном маја. маја. Смештај ми не прѐдставља никакав про̀блем.

oprèdijelim organizìr ati. februar 2005. uvèravam uvjeràvati. atraktivna bara bàšta [B. writing lake river gorge conversational conversationa useful place to swim course. to hint (P) to alert. data individual visit visit ancestor capital city capital city to approach (P) coastal performance work to cool off (P) regular Catholic monastery season monument medieval medieval medieval throughout. heat fortress despite impression to assure (I) to assure (I) seeing will garden to go behind. to set [of the sun] (P) to die down (I) interest dependent [on] place of interest hurry ODGOVOR IZ BEOGRADA 20. podàci pojedìnačan. oprèd elim opredijèliti. organìziram [C] orgànizovati.C] predak.S] znamènitost.S] uveràvati. kolìko mògu. -osti (f) žùrba initial datum. uvjèr avam viđenje volja vrt [C] zaći. pojedìn ačna poseta [S] posjet [B.g. Pòčnimo od pìtanja u vezi s letnjim tečajevima srpskog jèzika za stràn ce. Nekoliko škola stranih jezika nudi tàkve kurseve. e. Profesor Anđić mi je već nagovèstio mogùćnost Vašeg jàvljanja. redovna samostan sezòna spomenik srednjevèkovni [S] srednjevjèkovni [B] srednjovjèkovni [C] širom tàkav. Letnji tečajevi su 256 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . intenzivna jàvljanje jezero kànjon konverzàcijski [B.RJEČNIK [J] REČNIK [E] atraktivan. tàkva tip toplòta tvr̀đava uprkos + Dat ùtisak. kòrisna kùpalište kurs lista mada manastir muzički [B. prìbližim se prìmorski priredba rad rashlàd iti se.C] priblìžiti se. dòzvolim drage volje glàzbeni [C] grùpa intenzivan.S] kòristan.C] konverzacioni [B. otpùtujem òvisan. u pripremi Vaše posete Beògradu.C. language list although Orthodox monastery musical on an outdoor stage to alert. nagòvijestim nipošto obìlaženje održàvati. òvisna [C] planìn a attractive marshland garden to be able to additional event impression to allow (P) gladly musical group intensive contact. zàvisna [B. across that sort of type. preci prèstonica [S] prijèstolnica [B. Vrlo rado ću Vam pòmoći. odr̀žavam opredèliti.S] biti u mogùćnosti da dodatan. dodatna događaj dòjam. i uvèravam Vas da mi to nìje nikakav tèret. orgànizujem [B.S] òsnov [B. na nivòima od pòčetnog do konverzacionog. ràshladim se redovan. Beograd Draga gospođice Đurić.S] na òtvorenom nagovèstiti. Sa zanìmanjem sam pročìtao Vaše pìsmo. to hint (P) by no means tour to hold (I) to choose (P) to choose (P) to organize (I/P) to organize (I/P) basis basis to leave on a trip (P) dependent [on] mountain pòčetni podàtak. nagòvestim nagovijèstiti.S] òsnova [C] otputòvati. ùtiska [B. dòjma [C] dozvòliti. kind warmth. zađem zàmirati zanìmanje zàvisan.

moj ùtisak na òsnovu Vašeg pìsma je da biste Vi trebalo da se oprèdelite za neki od viših nivòa. Moram da Vam se ìzvinim što. gde se na jezeru nàlazi vèliko javno kùpalište. zàtim. Ako smem da prìmetim. ukljùčujući i do pet dàna nèdeljno po tri sata.uglàvnom intenzivnog tipa. nàime. oba na listi svètske baštine UNESCO). Leta u Beògradu su. Osim toga. Mada sam grad ìma dosta muzèja i spomenika vrèdnih viđenja. Ako Vam planovi i obaveze dòzvole. i temperatùre u julu i àvgustu mogu da se prìbliže i četrdèsetom stepenu. pòseta Cr̀noj Gòri bi Vam pružila prìliku da se malo ràshladite na moru. Kragùjevac. nìsam još uvek prìkupio tačne podàtke o cènama. Novi Sad i Smederevo. kòji su oba takòđe na pomènutoj listi UNESCO. neke od prìrodnih lepòta (Òbedsku baru. Osim toga. nipošto nè bi trebalo da pròpustite da posètite još neke gradove. mislim da bi bìlo dobro da. Većìna Beògrađana se tàda ùputi na Adu Cigànliju. neke od škola nude mogùćnost rada s profesorima u manjim grùpama. otpùtujete do Crne Gòre. planìne Zlatibor ili Kopaònik). 1168-1196) 257 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . Church of the Blessed Virgin. ili pojedìnačno. kao i neke od srednjovèkovnih manastira (na prìmer. ali nadam se da ću i te informàcije biti u mogùćnosti da Vam uskoro pònudim. Studenica Monastery. Serbia. na prìmer. Što me dòvodi do Vašeg pìtanja u vezi s vremenskim prìlikama. što mislim da bi Vam moglo biti nàročito kòrisno. Studènicu ili Sopoćane. Built in the late 12th century at the behest of Stevan Nemanja (Župan of Serbia. Kàd a sunce zađe. màkar i na nekoliko dàna. te prìmorski grad Kotor i planìna Durmitor. u žùrbi da Vam što pre odgòvorim. gde su veòma zanìmljivi stara prèstonica Cetinje. bàšte mnogih restoràna i kafàna širom grada Vam mogu pòmoći da pòbegnete od vrućìne. zavisno od interèsovanja. kànjon Tare. najčešće veòma topla. mislim da ćete ìmati dòvoljno vremena za obìlaženje znamènitosti u Beògradu i oko njega. S obzirom da namèravate da òstanete između dva i po i tri meseca. kao i grad Vaših predaka.

A handy shortcut: keep several equivalent temperatures in mind as guidelines 0° C = 32°F 10° C = 50° F 21° C = 70° F 33° = 90°F 40°C = 104°F 100°C = 212°F The Petrovaradin Fortress The Danube flowing through Novi Sad 258 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . Srdačno Vas pòzdravljam. na òtvorenom. Tf = temperature in degrees Fahrenheit]. a ja ću drage volje odgovòriti na sva Vaša dòdatna pìtanja. kùlturni žìvot u gradu ne zàmire. Mada se redovna pòzorišna sezòna zavr̀šava počètkom leta.Uprkos toplòti. u julu i àvgustu se održàvaju festivàli na kòjima ìmate i pòzorišnih i muzičkih prìredbi. Stòjan Pòpović The algebraic formula for converting Fahrenheit to Celsius is: Tc = (5/9) multiplied by (Tf-32) [Tc = temperature in degrees Celsius. Nadam se da će Vam òve informàcije biti dòvoljne za počètak. To su veoma često događaji napolju. Neke će stvari biti lakše organìzovati kad dođete òvamo. na zanìmljivim lokàcijama kao što je stara tvr̀đava Kalemègdan. što ih čìni pòsebno atraktivnim.

[S] Neka stric i strina.C] Preprìčati vježbe 9A1. 3.” B2 [B. As seen on p. 9A4. šta treba reći. Marko i Stòjana. then both forms are feminine. 4.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 [B. 9A2. and if both or all persons concerned are female. 9A2. 10A3 у паровима. [C] Neka svaki od stùdenata uzme ulogu jèdnog od pošìljalača pisama.C] Neka stric i strina. [S] Neka stùdenti (Dino. i vòdite sljèdeće razgovore. i vòdite slèd eće razgovore. 2. 259 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . pa neka razgovàraju o tome kàko će pìsati svòje pismo. 9A3. [B. 10A1. i zbog čèga. then neuter forms are used. razgovàraju o tome kàko će stùdentima pòmoći. But if the group is of mixed gender. 10A2.” or òni idu jèdno za drugim “they follow one another. [S] Priprèmajte uloge. razgovàraju o tome kàko će stùd entima da pòmognu. [B. pa neka razgovàraju o tome kàko će da pišu svòje pìsmo. Andrea i Ana) pìtaju jèdno drugo o planovima i pròjektima. Grammar note. [S] Neka svaki od stùdenata uzme ulogu jèdnog od pošìljača pisama. i zbog čèga. Neka stùdenti razgovàr aju o tome kàko im je bìlo kàda su se vràtili kući. pa neka razgovàraju o tome kàko će pìsati svòje pismo. as in Marko i Ana pìtaju jèdno drugo “Marko and Ana ask each other. If both (or all) persons concerned are male. 9A4. šta treba da se kaže i zbog čèg a. [S] Препрѝчати вежбе 9A1. što treba reći.C] Neka stùdenti (Dino. 1.C] Priprèmajte uloge. 10A2. 9A3. Andrea i Ana) pìtaju jèdno drugo o planovima i pròjektima. the general idea “each other” is expressed by a phrase containing a form of jèdan and a form of drugi. 237. Marko i Stòjana. then both forms are masculine. or if no specific reference to gender is made. [B] Neka svaki od stùdenata uzme ulogu jèdnog od pošìljača pisama. 10A3 u parovima. 10A1.

C] Pročìtati peti dio iz priče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. We thought we might come over in June and July. C or S] for two semesters and have learned enough to write a letter like this one. We have enough money to stay in small hotels or hostels. too. dates. 2. or S: Dear Ms. Go through “Ljùbav na španjolski nàčin” for forms of sav. if possible. [S] Pročìtati peti deo iz priče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàr ema Bazdulja (str. The travel won’t be a problem because we are happy to travel by bus or train.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Go through the letters and make a list of the greetings. 352). sva. We are very interested in seeing two or three large general hospitals and several smaller ones. Mark “Haso” Stern. Marko Knjižić. sve. or Dino’s uncle and aunt. and I can converse a little. 2006 My colleagues and I are medical students in the United States and we would like to come to visit your country. They gave me your name and address and recommended you as someone who might be willing to help us find accommodations and arrange for our stay. and other stock letterwriting phrases. though I am still afraid of serious conversation. Would it be possible for us to spend two or three weeks visiting the major cities in the area? I know that you. I have been studying [B. as you can see from this letter. and I hope that we are not burdening you too much with our questions! Sincerely. March 2. and. 352). dative or instrumental (such as da vam se javim). C. 16A2 and 16A3) and find one or all of the following: (a) sentences using the conditional mood (b) complex sentences using the da conjunction (c) complex sentences using the što conjunction (d) examples of sentences using kòji (e) examples of verbs which require the use of genitive. Kovačević. Do medical students there speak English? I hope so! In return. Go through the six letters in this lesson (two each in 16A1. 260 Šesnaesta lekcija Lesson Sixteen . we would like to help you come to visit the United States next year.  Priča: Bazdulj [B. Thanks in advance for your time. Jane “Jana” Donnelly and Tom “Toma” Fuller C4 1. are a medical student because several of your friends are students here with us at school. As far as knowledge of your language is concerned. and we would be glad to make similar plans for your visit in gratitude for your help to us. C2 Write a letter to Stojan Popović. Atlanta.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. thanking them for their advice and the time they took to make your summer project a success. C3 Translate this letter into B. we’d be very glad to talk to some medical students.

ljepòtica I Dòmovina Ìmaju nešto zajedničko: Obje zà sobom òstavljaju Dječàke Kòji će ùmrijeti Zbòg njih. umrem. umro. umrla zàlupiti zver (f) zvijer (f) seventeenth to die (P) to die (P) to slam (P) beast beast 16 LJEPOTICA I ZVIJER Ferida Duraković (1957. dečàk a djèčak. dječàk a dòmovina làžljiv lepòtica ljepòtica òstavljati boy boy homeland fake. Làžljiva.) Làžljiva ljepòtica Zàlupila je vràtima Kònačno Kao Dòmovina I nèstala U Ìstoriju. lying beauty beauty to leave (I) sedàmnaesti ùmreti. dakle. umro. umrem. umrla ùmrijeti. rat 1991 261 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen .Sedamnaesta lekcija • Lesson Seventeen A1 RJEČNIK [J] REČNIK [E] dèčak.

òznačim prèdlog prijèd log prìdev prìdjev prìlog phrase verb noun to mark. (PD) prijèdlozi. Poslije čèga je Dòmovina nèstala u hìstoriju? 3.C] Oznàčite kolìko ìma stròfa. Po čèmu je làžljiva ljepòtica slična Dòmovini? 4. (П) прѝдеви. (З) заменице. (B) bròjevi. (И) именице.C] Zaokrùžite sùbjekt svake rečènice ili fràze (ìma ih šest). Po čèmu je làžljiva ljepòtica slična Dòmovini? 4.C] Oznàčite gramàtičke oblike u pjesmi. (Z) zamjenice. (I) imenice. [S] Озна̀ч ите грама̀тичке облике у песми. zaòkružim znak line of verse stanza to use (I) conjunction pronoun pronoun to encircle (P) sign. [B. (ПД) прѐдлози. [B. to identify (P) preposition preposition adjective adjective adverb stih stròfa upotrebljàvati. По чѐму је ла̀жљива лепо̀тица слична До̀мовини? 4. Да ли посто̀ји нека веза између деча̀ка ко̀ји ће у̀мрeти због лепо̀т ице и деча̀ка ко̀ј и ће у̀мрeти зa До̀мовину? 262 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . (В) везници. После чѐга је До̀мовина нѐстала у ѝсторију? 3. (V) veznici. upotrèbljavam veznik zamenica zamjenica zaokrùžiti. (ПР) прѝлози. Због чѐга је ла̀жљива лепо̀тица за̀лупила вра̀тима? 2. 4. PITANJA Bosnian 1. 2.RJEČNIK [J] REČNIK [E] fràza glagol imenica oznàčiti. [B. (Б) бро̀јеви. Poslije čèga je Dòmovina nèstala u povijest? 3. mark GRAMATIKA 1. (PR) prìlozi. Zbog čèga je làžljiva ljepòtica zàlupila vràtima? 2. Postòji li neka sveza između dječàka kòji će ùmrijeti zbog ljepòtice i dječàka kòji će ùmrijeti za Dòmovinu? Serbian 1. [S] Озна̀ч ите колѝко ѝма стро̀фа. [B. [S] Заокру̀жите су̀бјекат сваке речѐнице или фра̀зе (ѝма их шест). Postòji li neka veza između dječàka kòji će ùmrijeti zbog ljepòtice i dječàka kòji će ùmrijeti za Dòmovinu? Croatian 1.C] Oznàčite kolìko ìma stihova. 3. (P) prìdjevi. Zbog čèga je làžljiva ljepòtica zàlupila vràtima? 2. [S] Озна̀ч ите колѝко ѝма стихова. употребља̀вајући следеће знакове: (Г) глаголи. upotrebljàvajući sljèdeće znakove: (G) glagoli.

Bosnian usage vacillates between ìstorija and historija. the spelling of the second word in the title of the poem Jèsenje veče is no longer encountered in modern Croatian. and S are hìstorija [B]. Duràković of the form ìstorija. Sarajevo. povijest [C]. Promenade by the National Library ruins along the Miljacka. Matoš. and ìstorija [S]. illustrates change over a longer time period. C. which now uses only the spelling večer. The title of the poem by A.The walls of the National Library (formerly the Town Hall) in Sarajevo. to be found in Lesson 18. explains the seeming discrepancy between the usage by the modern Bosnian poet F. The words for history in B. all that is left standing of the library after it was shelled and burned during the war. of apparent change in progress. Namely. although Bosnian grammarians (and most recent usage) tend to prefer the latter. G. This fact. and the usage in this textbook’s lessons of the form hìstorija. 263 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen .

C] milìon. folk relatives. 264 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . Tolìko stoljeća su nàrodi u nebo òdlazili Seòba milìjuna s ònu strànu zvijèzda K’o ‘tice. nation heaven. Živòtinje i biljke samo òstajahu s kàmenjem na zèmlji zàuvijek. kin over to over to the other side migration death stòljeće [B. B. pòumrem poùmrijeti. večnosti (f) vek [S] vera vijek [B. sa + Acc s ònu strànu seòba smrt (f) plant dwelling place soul to become equal (I) stone = kao million million people. miliòna [B. milijùna [B.S] vječan. vječna vječnost. U smrti svi se izjednàčujemo. vječnosti (f) vjera zàuvek zàuvijek 17 century world world to end (I) = ptica resurrection ascension ascent eternal eternity century faith century eternal eternity faith forever forever ZEMLJA A. sky we must remain to die off [one by one] (P) to die off [one by one] (P) people. Šimić (1898-1925) Tolìko stoljeća su nàrodi u nebo vjerovali i òvaj svijet im bješe kratko bòravište iza kòjeg ih vječni žìvot čeka. ni ùzleta ni uskrsnùća i svaki ùzlet opet svr̀šava na zèmlji.S] nàrod [B.A2 RJEČNIK [J] REČNIK [E] biljka bòravište dùša izjednačìv ati se. dùše su se dizale sa zèmlje u vječnost. pòumrem puk [C] rodbina s.C] svet svijet svršàvati. Na zèmlji nam je òstati zàuvijek.S] nebo òstati nam je poùmreti. večna večnost. Živòtinje i biljke naša su rodbina i kamen samo naš najdalji brat.C. svr̀šavam ’tica (poetic) uskrsnùće uzdignùće ùzlet večan. Al’ vjere pòumriješe sve jèdna za drugom i sàznadosmo: nema neba ni uzdignùća. izjednàčujem se kamen k’o (poetic) milìjun.

Jajce. See also p.” The compound past relates general background information (such as nàrodi su u nebo vjerovali “peoples believed in heaven”). Mostar and the famous bridge over the Neretva River. Central Bosnia. the aorist and the imperfect. built in 1565 by the Ottoman architect known as Mimar Hajrudin. mi sàznadosmo “religions died out one by one [and] we [then] realized”). Many older texts use all three past tense forms – the compound past. The imperfect relates action which continued over a specified period of time (such as òstajahu “remained”). early 20th century 265 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . The bridge was destroyed in the recent war [1993] and rebuilt by UNESCO in 2004. 189 and [151]. and the combination of the three gives distinctly different shades of meaning to the idea “past. The aorist relates specific foregrounded events in sequence (such as vjere pòumriješe.Grammar note.

Šta su ràdili ljudi kàda su ùmrli u davnoj prošlosti. (V) veznici. Kòje godine se ròdio A. i zašto? 3. (Z) zamenice [svih vr̀sta]. Šìmić.RJEČNIK [J] REČNIK [E] dànašnji davni dešàvati se. Budući da se nešto promènilo. a kòje godine je umro? Dakle. po pjesmi “Zèmlja”? 2. Što se. 4. upotrebljàv ajući slèd eće znakove: (G) glagoli. ljudi su sàznali nešto novo.C] Oznàčite gramàtičke oblike u pjesmi.S] Zaokrùžite sùbjekat svake rečènice ili fràze (ìma ih četr̀naest). (B) bròjevi. Šìmić. Oznàčite kolìko ìma stihova. dògađa u dànašnjem vremenu kàd a se umre? Slažete li se vi òsobno sa zàključkom òve pjesme? 5. po Šìmiću. Šta su ràdili ljudi kàda su ùmrli u davnoj prošlosti. [B. i zašto? 3. zàk ljučka grammatical the past conclusion GRAMATIKA 1. dèšava se [B. dèšava u dànašnjem vremenu kàd a se umre? Da li se vi lično slažete sa zàključkom òve pesme? 5. a kòje godine je umro? Dakle.C] today’s distant (in time) to happen (I) to happen (I) gramàtički prošlost. dèšava u dànašnjem vremenu kàd a se umre? Slažete li se vi lično sa zàključkom òve pjesme? 5. (B) bròjevi. [S] Oznàčite gramàtičke oblike u pesmi. (P) prìd evi. i zašto? 3. (PR) prìlozi. (V) veznici. (PD) prèdlozi. Šimić. upotrebljàvajući sljèd eće znakove: (G) glagoli. (PR) prìlozi. kolìko je ìmao godina kad je umro? Croatian 1. 3. Šta se. Šta se promènilo i šta su sàznali? 4. po Šìmiću. (P) prìdjevi. Kòje godine se ròdio A. po pjesmi “Zèmlja”? 2. Što se promijènilo i što su sàznali? 4. ljudi su sàznali nešto novo. B. Ko ili šta je òstajalo na zèmlji. Budući da se nešto promijènilo. (Z) zamjenice [svih vr̀sta]. po Šìmiću. po pjesmi “Zèmlja”? 2. Tko ili što je òstajalo na zèmlji. Šta se. Što su ràdili ljudi kàda su ùmrli u davnoj prošlosti. [C] Zaokrùžite sùbjekt svake rečènice ili fràze (ìma ih četr̀naest). Budući da se nešto promijènilo. a kòje godine je umro? Dakle. Ko ili šta je òstajalo na zèmlji. PITANJA Bosnian 1. Šta se promijènilo i šta su sàznali? 4. [B. Kòje godine se ròdio A. (I) imenice. B. B. kolìko je ìmao godina kad je umro? Serbian 1. prošlosti (f) zàključak. Oznàčite kolìko ìma stròfa. ljudi su sàznali nešto novo. (I) imenice. dògađa se [B. 2. (PD) prijèdlozi.S] dogàđati se. kolìko je ìmao godina kad je umro? 266 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen .

S] zraka [C] zvono to crucify (P) ruddy.. to go out (I) miserable. bolno] to be silent (I) to tremble (I) cliff to seek (I) to sob (I) to kneel (I) skeleton karst. jecam klèčati.S] dr̀htati. ištem jecati... dršćem hrid (f) ìskati. klèčim kostur krš mòliti. bòga bono ćùtati. No tamo Samo Ćùti raspeti bog . Prohladni pada mrak. sna sur. Po kršu dršće zvuk.A3 RJEČNIK [J] REČNIK [E] bog. Vrh hridi crne Tr̀n e Zadnji rùmeni zrak. raspnem rùmen. poor sigh at the top of last ray ray bell 18 VEČE NA ŠKOLJU Àleksa Šàntić (1868-1924) Pùčina plava Spava. I jeca zvono Bono. I san sve bliže Stiže. 267 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . rumèna san. molim prohladan. Klèče kosturi Suri Pred likom bòga svog – Ištu.. Vrh hridi crne Tr̀n e Zadnji rùmeni zrak.e. tr̀nem ùbog uzdah vrh + Gen zadnji zrak [B. sleep grey small island. sùra školj tr̀nuti. Prohladni pada mrak. glowing red dream. atoll to extinguish. barren landscape to pray (I) chilly open sea ràspeti. prohladna pùčina god painfully [i. S uzdahom tùge Duge Ùbogi moli puk. ćùtim [B.

[B. 2. razotkrijem smestiti smjestiti ùticati. [B] Šta znamo o ljudima u pjesmi? [C] Što znamo o ljudima u pjesmi? [S] Шта знамо о људима у песми? 4. [S] Озна̀ч ите грама̀тичке облике у свакој стро̀фи песме. (I) imenice.C] Zaokrùžite sùbjekt svake rečènice ili fràze (ìma ih dvànaest). (Z) zamjenice [svih vr̀sta].C] Kòje godine se ròdio Àleksa Šàntić. što sàznajemo iz samoga nàslova o tome kàko to doba dana ùtječe na atmosfèru kòju dočàrava pjesma? [S] Будући да песма опѝсује вече. 3. to discover (P) to situate (P) to situate (P) to influence (I) to influence (I) GRAMATIKA 1.C] to find out. [C] Pòstavite svòja vlàstita dva pìtanja o pjesmi. [B.C] Oznàčite gramàtičke oblike u svakoj stròfi pjesme. upotrebljàvajući sljèdeće znakove: (G) glagoli. (V) veznici. (P) prìdjevi. (PG) prijèdlozi. употребља̀вајући слѐдеће знакове: (Г) глаголи.RJEČNIK [J] REČNIK [E] doba dočaràvati. (PD) prìlozi. 268 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . dočàravam nàslov odlika ràdnja time period (neut. (И) именице.C] Gdje je smještena ràdnja òve pjesme? [S] Где је смештена ра̀дња о̀ве песме? 2. а ко̀је године је умро? 5. action razòtkriti. [B] Pòstavite svòja sòpstvena dva pìtanja o pjesmi.S] ùtjecati. [B.C] Kòja od òve tri pjesme ìma najviše stròfa i najviše stihova? Kòja ih ìma najmanje? [S] Ко̀ја од о̀ве три песме ѝма највише стро̀фа и највише стихова? Ко̀ја их ѝма најмaње? PITANJA 1. [B. [S] По̀ставите сво̀ја со̀пствена два пѝтања о песми. [B] Budući da pjesma opìsuje veče. ùtječem [B. (З) заменице [свих вр̀ста]. [B. a kòje godine je umro? [S] Ко̀је године се ро̀дио А̀лекса Ша̀нтић. storyline.) to conjure up (I) title feature plot. (В) везници. штa са̀знајемо из самог на̀слова о томе ка̀ко то доба дана у̀тиче на атмосфѐру ко̀ју доча̀р ава песма? 3. (П) прѝдеви. ùtičem [B. šta sàznajemo iz samog nàslova o tome kàko to doba dana ùtiče na atmosfèru kòju dočàrava pjesma? [C] Budući da pjesma opìsuje večer. (ПГ) прѐдлози. (ПД) прѝлози. [S] Заокру̀жите су̀бјекат сваке речѐнице или фра̀зе (ѝма их двàнаест).

which describes life in impoverished island communities off the Dalmatian coast. òbjavim objavljìv ati. transformation to create (P) darkness text visiting. pripovijetke i dramske tekstove. Spirituality and the nature of God are frequent themes in Šimić's brief opus. In the years following World War I. Šìmić je iz malog mjesta blizu Mostàra kòje se zòve Drinovci. pòsmrtna pòstojanje preobražèn je stvòriti. A4 RJEČNIK [J] REČNIK [E] brojan. Pjesma Ferìde Duràković je òbjavljena u knjizi Srce tàme. Za vrijème svog živòta je objàvio svèga jèdnu zbirku pjesama. many artists and writers felt there should be separation between the powers of church and state in the newly formed country of Yugoslavia. a Duràković pjesme još uvijek objàvljuje. Ferìda Duràković je iz Sàrajeva. a Duràković u nèstanku. being a guest unlike collection NASTANAK I NESTANAK Òva tri pjesnika su iz Bosne i Hèrcegovine. Aleksa Šantić also articulates a strong commitment to social issues. a A. brojna gornji Jugòslavija kòristiti nàstanak. Šantić je dugo žìvio i objàvio brojne pjesme. Sve troje piše za vrijème pòstojanja Jugòslavije: Šàntić i Šìmić na samom nàstanku. ☞ Prèvedite gornji tekst na èngleski. But a shared theme of the Šimić and Šantić poems also raises an interesting issue. and to provide examples of verse from three of the cultural traditions of Bosnia. stvorim tàma tekst u gostima za ràzliku od zbirka posthumous existence transfiguration. a druga dvòjica su iz Hèrcegovine: Àleksa Šàntić je iz Mostàra. kòja se pojàvila 1998.Islands off the Dalmatian coast The above three poems were chosen both for the grammatical challenges they pose to students. Šìmićevu pjesmu je pòsmrtno objàvio njègov brat Stànislav budući da je Šìmić umro vrlo mlad. Both Šimić and Šantić were followers of the anticlericalist movement. which espoused spirituality over organized religion. objàv ljujem perìod numerous above. 269 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . and which was dedicated to Dalmatian poet Ivo Ćipiko. B. Preobražènja. upper Yugoslavia to use (I) origin. He wrote both romantic and patriotic poetry in addition to the poem quoted here. nèstanka objàviti. time pòsmrtan. emergence disappearance to publish (P) to publish (I) period. In his poem. nàstanka nèstanak. Za ràzliku od Šìmića. u Sàrajevu.

surrounded by several others Throughout the countryside of Bosnia and Herzegovina are scattered tombstones with striking images chiseled upon them. bases much of his poetic opus on the stećak inscriptions. The Bosnian poet Mak Dizdar. In recent years. and the stones had been associated with the general idea of heresy that had surrounded both these ill-understood organizations. For more on Dizdar and other literary figures connected with 270 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . it sought to promote a post-Ottoman. pan-Bosnian identity. the stećak has come to be seen as part of a much more broadly based tradition. the Bogomil movement). For many years it was thought that these stones were created by followers of the medieval Bosnian Church (or of one of its presumed offshoots. who have consequently come to interpret them as part of their shared cultural heritage on all levels.bcsgrammarandtextbook.Radimlje near Stolac: a well-known stećak. consult the “additional reading” lists at http://www. and the stećak was one of the symbols used to establish this identity. embracing Bosnians of all faiths from medieval times onward. when the Austro-Hungarian Empire took over the administration of Bosnia and Herzegovina. In 1878. who is seen by many Bosnians as their national voice. The word referring to such a stone is stećak (plural stèćci).

[S] Видим рѐку пред собом. i neka svaki stùdent nàu či jèdnu od njih napamet. 6A2. Видео сам је ју̀че у школи. Stvòrite jèdnu rečèn icu od svake dve. [B] Da li je to tvoj dàidža? Jèsi li kòd njega sèd micu dàna bìla u gostima? [C] Je li to tvoj ujak? Jèsi li kod njega tjèdan dàna bìla u gostima? [S] Да ли је то твој ујак? Да ли си код њега нѐдељу да̀на бѝла у гостима? 3. [C] Taj čòvjek je iz Chicaga. [B] To je učitèljica mòje kćerke. 5A3.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 [B. Stvòrite jèdnu rečènicu od svake dvije. [S] Препрѝчаjтe вежбе 5A1. Idem prema rijèci. B3 [B. [S] То је учитѐљица мо̀је ћерке. 6A4 u parovima. 5A3. 6A1.C] Vježbajte u parovima. i neka svaki stùdent nàuči jèdnu od njih napamet.C] Preprìčajte vježbe 5A1. [C] To je učitèljica mòje kćeri. Vidio sam je jùče u školi. 1. [S] Podèlite òve tri pesme među studentima.C] Podijèlite òv e tri pjesme među studentima. kòristeći se veznikom kòji. 5A2. [S] Vežbajte u parovima. Он је добар друг мог ко̀мшије. On je dobar prijatelj mòjeg sùsjeda. 6A3. [B] Taj čòvjek je iz Chicaga. B2 [B. 6A4 у паровима.C] Vidim rijèku pred sobom. 4. Vidio sam je jùčer u školi. [S] Тај чо̀век је из Чикага. 2. 6A2. 271 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . kòristeći se veznikom kòji. Идем према рѐци. 6A1. On je dobar prijatelj mog kòmšije. 5A2. [B. 6A3.

5. 272 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . [B] Zàlupila je vràtima làžljiva ljepòtica. [S] Убоги пук моли с уздахом дуге ту̀ге.C] Nàrodi su u nebo vjerovali.C] Ubogi puk moli s uzdahom duge tùge. [S] На̀роди су у небо веровали. [B. Živòtinje i biljke naša su rodbina. Ubogom puku san sve bliže stiže. 8. На̀родима је о̀вај свет био кратко бо̀равиште. [B. Làžljiva ljepòtica je nèstala u povijest. Ла̀жљива лепо̀тица је нѐстала у ѝсторију. Làžljiva ljepòtica je nèstala u hìstoriju. Убогом пуку сан све ближе стиже. [C] Zàlupila je vràtima làžljiva ljepòtica. Живо̀тиње и биљке наша су родбина. [S] За̀лупила је вра̀тима ла̀жљива лепо̀тица. 6. [B.C] Živòtinje i biljke òstajahu na zèmlji zàuvijek. Nàrodima je òvaj svijet bio kratko bòravište. 7. [S] Живо̀тиње и биљке о̀стајаху на зѐмљи за̀увек.

7. c. a. Having bought flowers. b. a. bèzdna božji duh imperfekt nàzvati. Očèkujući tèžak ìspit. she went to a bar and drank a glass of water. pùsta sàdašnje vrème sàdašnje vrijème Stari zàvet Stari zàv jet Svèto pìsmo svetlost.C] Ljudi su obàviješteni na vrijème. [B. ili S. Samo su se pòzdravili s nama reda radi. The five of them* sang a song together.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. b. b. [B. 5. svjetlosti (f) videlo vidjelo past tense barren present tense present tense Old Testament Old Testament Holy Scripture light light heavenly body heavenly body Prevèdite svaku prvu rečènicu na èngleski. The two children returned to their home. 6. It seemed that the rain would never stop. He said that she contacted us over the internet. All in all. [S] Ljudi su obàvešteni na vrème. c. [*a group of young men and women] 2. c. a òstale rečèn ice na B. a. We said that they liked roses more than tulips. b. Please. b. 4.S] Petoro ljùdi je ìšlo na košàrkašku ùtakmicu. c. a. 1. svetlosti (f) svjetlost. Čìtalo se u novinama da je situàcija sada znatno bolja. c. it was concluded that the event was very successful. ùčili su i dan i noć. don’t do that for my sake! 3. We watched The Dirty Dozen yesterday. The dinner was eaten. She wrote him a letter for the sake of love. a. Sedmòrica su ràdila zajedno godinama. b. c. 273 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . C. The two (men) were happy. c. they wrote their report. [S] Rekli su da će sneg i kiša padati ceo dan. [C] Petero ljùdi je ìšlo na košàrkašku ùtakmicu. It was expected that they would arrive at midnight.C] Rekli su da će snijeg i kiša padati cijeli dan. b.C] DOMAĆI ZADATAK [S] RJEČNIK [J] REČNIK [E] aorist bèzdan. a. nazòvem negàcija òbličje prìmer prìmjer prošlo vrème aorist [verb tense] abyss divine spirit imperfect [verb tense] to call (P) negation shape example example past tense prošlo vrijème pust. Having returned the books. the water was drunk. a. [B.

C2 1. I vidje Bog svjetlost da je dòbra. 4. c. 5. 3. a. 1909. a bješe tàma nad bezdanom: i duh božji dizaše se nad vòdom.8. dan prvi. i rastavi Bog svjetlost od tàme. They will go anywhere and do anything. ☞ Oznàčite svaki glagol u gornjem tekstu sa ‘A’ za aorist. 2. Below: The first page of the Svèto pìsmo. [B] Može li bìlo ko pìsati pjesme? [C] Može li bìlo tko pìsati pjesme? [S] Da li može bìlo ko da piše pesme? b. a tàmu nàzva noć. 274 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen . I bi veče i bi jutro. I bi svjetlost. translated by Đuro Daničić. I svjetlost nàzva Bog dan. I reče Bog: neka bude svjetlost. Stari zàvjet. ili ‘I’ za imperfekt. U počètku stvori Bog nebo i zemlju. A zèmlja bješe bez òbličja i pùsta. He did not want to talk to anyone. Vienna.

2. [B. [C] Može se òtvoreno govòriti o tome što se dògađa u našem drùštvu.C] Preràdite òv e rečèn ice tàko da budu a) u prošlom vremenu. Kolìko ih je u òvoj lèkciji? 7. pjesama] [ih = stìhova] [ih = stìhova] C4 [B. [B. [vas = stùdenata] [vas= stùdenata] [vas = stùdenata] 1.C] Kolìko nas je na svijetu? [S] Kolìko nas je na svetu? 2. [B] Kolìko vas je na cijelom univerzitètu? [C] Kolìko vas je na cijelom sveùčilištu? [S] Kolìko vas je na celom univerzitètu? 4. Kolìko ih je u prvom ràzredu òsnovne škole? 5. [S] Треба одмах да се иде у ра̀дњу ко̀ја је до мо̀је зграде. [B.C] Kolìko ih je u svim òvim pjesmama? [S] Kolìko ih je u svim òvim pesmama? [nas = ljudi] [nas = ljudi] [ih = stòlica] [vas = slàvista] [vas = slàvista] [vas = slàvista] [ih = đàka] [ih = ljudi] [ih = pesama. [B] Baš nam se jedu òni kolàči kòji su jùče pečèni. Kolìko ih je u sobi? 3. 1. i b) i u prošlom vremenu i u negàciji. [B] Može se òtvoreno govòriti o tome štа se dògađa u našem drùštvu. [C] Baš nam se jedu òni kolàči kòji su jùčer pečèni. [C] Treba odmah ìći u dùćan kòji je do mòje zgrade. Kolìko ih je u Amèrici? 6. [B] Treba odmah ìći u trgòvinu kòja je do mòje zgrade.C] Kàko se piše vaše ime? [S] Ка̀ко се пише ваше име? 3. [S] Може о̀творено да се гово̀ри о томе шта се до̀гађа у нашем друштву. [S] Прера̀дите о̀ве речѐнице та̀ко да буду а) у прошлом времену. и б) и у прошлом времену и у нега̀цији. 4. 275 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen .C3 Odgovòrite na pòstavljena pìtanja. [S] Баш нам се једу о̀ни кола̀чи ко̀ји су ју̀че печѐни. Prìmer [E] prìmjer [J] pìtanja: Kolìko vas je na času bòsanskog? Kolìko vas je na satu hr̀vatskoga? Kolìko vas je na času srpskog? Prìmer [E] prìmjer [J] òdgovora: Ìma nas petero.

C5 [B. [S] Будући да смо сви о̀вде пријатељи. and functioned for the Ottomans as the center of “Turkey in Europe. [C] Budući da smo svi òvdje prijatelji. Prvo treba da se prèpriča o čèmu se ràdilo u filmu. 353). a tek onda treba objàsniti zašto vam se nìje svìđ ao. [S] Napìšite tekst (oko 200 reči) o filmu kòji vam se nìje svìđao. о̀сећам се као да сам код куће. a tek onda treba da se òb jasni zašto vam se nìje svìđ ao. The Bosnian state of today covers roughly the same area as the medieval kingdom of Bosnia.” Both the current name (Bosnia and Herzegovina) and the current borders were assigned in 1878 by the Congress of Berlin. òsjećam se kao da sam kòd kuće. Despite the transition from an Ottoman province to a protectorate administered by AustroHungary.  Priča: Bazdulj Pročìtati šesti deo iz priče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. 353). [B] Budući da smo svi òvdje prijatelji. Bosnia and Herzegovina continued to be a clearly defined place with a composite name and a composite identity. which was founded around 1180 and fell to the Turks in 1463. Herceg (“Duke”) Stjepan had established his dukedom as an independent unit. both of which it has retained throughout the 20th century and into the 21st. Although Bosnia was transformed into a province within the Ottoman Turkish empire. òsjećam se kao da sam dòma. Prvo treba preprìčati o čèmu se ràd ilo u filmu.C] Napìšite tekst (oko 200 riječi) o filmu kòji vam se nìje svìđao. Shortly before this. Pročìtati šesti dio iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. it retained both its borders and its name relatively unchanged.5. this entity came to be known as Herzegovina. 276 Sedamnaesta lekcija Lesson Seventeen .

S] suhijem (archaic) sùton šàptati. ùmrijeti) gloomy restlessness plowed field olovan. slutim snìvati. Kao da je sàmac usred svemira. gola [B. šapćem tàman. u pr̀vom sùtonu Tek se slute ceste. naked bare. ùmreti) to die (i. hlàdno. lišće) human wet monotonous to gaze (I) dark. tòrnja utònuti. skrivam slep slijep slùtiti. Iza mokrih njiva màgle skrìvaju Kućice i tòranj.S] gluhijem (archaic) go. gloomy to die (i. snivam stràna suh [B. olovna osàmnaesti plivati rana sàmac. mrem mrk nemir njiva to be (I) to be black. tàmna tòranj. cr̀neći se crnim vranama. dok ne ùtonu U daljìne slijepe ljudskih nemira.e.Osamnaesta lekcija • Lesson Eighteen A1 RJEČNIK [J] REČNIK [E] bìvati.e. ùtonem vrana vrba leaden eighteenth to swim (I) wound loner shadow shadow to conceal (I) blind blind to sense dimly (I) to dream (I) slope. mokra monoton mòtriti mràčan. mrem mrijeti. sàmca sena sjena skrìvati.C] gluv [B. to look black (I) deaf deaf = gluhim bare. mountainous branch poplar little house leaves (i. Monotone sjene rijèkom plivaju.e. Samo gordi jablan lisjem suhijem Šapće o živòtu mrakom gluhijem.C] suv [B. to look black (I) to be black. bivam cr̀neti se. side dry dry = suhim dusk to whisper (I) dark tower to sink (P) crow willow 19 JESENJE VEČE Antun Gustav Matoš Olovne i tèške snove snìvaju Oblaci nad tàmnim gòrskim strànama. naked proud hilly. 277 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen . Sve je mràčno.S] gol [C] gord gòrski gràna jablan kućica lisje ljudski mokar. mràčna mreti. cr̀n im se cr̀njeti se. sunce u ranama Mre i mòtri kàko mrke bìvaju Vrbe. cr̀nim se gluh [B. Žùtom rijèkom među golim grànama.

nàcrtati odrèditi, òdredim pòdcrtati [C] pòdvući, podvùčem [B,S] pojava to draw (P) to determine (P) to underline (P) to underline (P) appearance prìzor stalo [mu je] do +Gen ùmirati zamìsliti, zàmislim scene it matters to [him] to be dying (I) to imagine (P)

1. [B,C] Zaokrùžite sve glagole u pjesmi. [S] Zaokrùžite sve glagole u pesmi. 2. [B,S] Odrèdite šta je subjekat svake rečènice ili fràze. [C] Odrèdite što je subjekt svake rečènice ili fràze. 3. [B,S] Podvùcite svaku pojavu instrumentala. [C] Pòdcrtajte svaku pojavu instrumentala. 4. Kòja rečènica pòčinje s fràzom u akuzativu?

1. [B,C] Nad čim se nàlaze oblaci? [S] Над чим се на̀лазе облаци? 2. [B,C] Òd akle su monotone sjene kòje rijèkom plivaju, òdnosno od čèg a su sjene? [S] О̀дакле су монотоне сене ко̀је рѐком пливају, о̀дносно од чѐга су сене? 3. [B] Šta skrìvaju màgle kòje su iza mokrih njiva? [C] Što skrìvaju màgle kòje su iza mokrih njiva? [S] Шта скрѝвају ма̀гле ко̀је су иза мокрих њива? 4. [B,C] Možete li zakljùčiti zašto Matoš òvdje upotrèbljava riječ “rana”? Da biste zàmislili prìzor kòji dočàrava pjesma, treba se sjetiti sunca kòje još nìje sasvim zàšlo iza oblaka, [S] Да ли можете да за̀кључите зашто Матош о̀вде употрѐбљава реч “рана”? Да бисте за̀мислили прѝзор ко̀ји доча̀рава песма, треба да се сетитe сунцa ко̀је још нѝје сасвим за̀ш ло иза облака. 5. [B,C] Čìme se cr̀n e vrbe pored kòjih tèče rijèka? [S] Чѝме се цр̀не врбе поред ко̀јих тѐче рѐка? 6. [B,C] Gdje se nàlaze ljudi u prve dvije stròfe? [S] Где се на̀лазе људи у прве две стро̀фе? 7. [B] Gdje idu ceste kòje se tek slute? [C] Kamo idu ceste kòje se tek slute? [S] Где иду пу̀теви ко̀ји се тек слуте? 8. [B,C] Kàkav je Matošev jablan? [S] Ка̀кав је Матошев јаблан? 278 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen


9. [B,C] Zašto je gordi jablan stao šaptati gluhim mrakom? [S] Зашто је горди јаблан стао да шапће глувим мраком? 10. [B] Do čèg a je Matošu stalo u òvoj pjesmi? Drugim riječima, šta mu je najvàžnije? [C] Do čèg a je Matošu stalo u òvoj pjesmi? Drugim riječima, što mu je najvàžnije? [S] До чѐга је Матошу стало у о̀вој песми? Другим речима, шта му је најва̀жније? Nàcrtajte oblake, gòrske stràne, žùtu rijèku, gole gràn e kòje se cr̀ne vranama, mokre njive, kućice, tòranj, màglu, ceste, i jablan.

A sculpture by the artist Ivan Kožarić of A. G. Matoš on a park bench. The sculpture is located in Zagreb’s Gornji grad (Upper Town).

279 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

čèlo misao, misli (f) ozàriti, òzarim plakati, plačem pòtiti samòća brow; forehead thought to illuminate, to glow (P) to cry (I) to perspire (I) solitude strastan, strasna veđa vjeđa zublja žàriti, žarim passionate eyelid eyelid torch to burn (I)


NOTTURNO Tin Ujević Nòćas se mòje čèlo žari, nòćas se mòje vjeđe pòte; i mòje misli san òzari, ùmrijet ću nòćas od ljepòte. Dùša je strasna u dubìni, òna je zublja u dnu noći; plačimo, plačimo u tišìni, ùmrimo, ùmrimo u samòći.

St. Jacob’s Cathedral in Šibenik. Both the building and the wreath of portrait on it are the work of Juraj Dalmatinac (15th c.)

280 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen


kriv ljùbavni ponàšati se, pònašam se prìroda wrong love (adj.) to behave (I) nature protagònist [B,C] protagònista [B,S] ràzlikovati, ràzlikujem protagonist protagonist to distinguish (I)

1. [B] Kàko se òsjeća protagònista òve pjesme? [C] Kàko se òsjeća protagònist òve pjesme? [S] Kàko se òseća protagònista òve pesme? 2. [B,C] Zašto mu je stalo čelo žàriti baš noćas? [S] Zašto mu je stalo čelo da žàri baš noćas? 3. [B,C] Je li mu drago ili krivo što se tàko òsjeća? [S] Da li mu je drago ili krivo što se tàko òseća? 4. [B,C] Kòme on zapravo pjeva òvu pjesmu? [S] Kòme on zapravo peva òvu pesmu? 5. [B,C] Do čèg a je pjesniku najviše stalo? [S] Do čèg a je pesniku najviše stalo? 6. [B,C] Je li òvo ljùbavna pjesma? [S] Da li je òvo ljùbavna pesma? 7. [B,C] Kàko se ràzlikuju dùša u òvoj pjesmi i nàrod u Šìmićevoj pjesmi? [S] Kàko se ràzlikuju dùša u òvoj pesmi i nàrod u Šìmićevoj pesmi? 8. Kàko Ùjević piše o smrti a, za ràzliku od njega, kàk o o smrti pišu Šìmić i Duràković? 9. Kàko Ùjević piše o živòtu a, za ràzliku od njega, kàko o živòtu pišu Duràković, Šìmić i Šàntić? 10. [B,C] Usporèdite doba dana u Matoševoj, Ùjevićevoj i Šàntićevoj pjesmama. [S] Uporèdite doba dana u Matoševoj, Ùjevićevoj i Šàntićevoj pesmama. 281 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

Austro-Ùgarska bespoštedan, bespoštedna begùnac, begùnca bjegùnac, bjegùnca blizak, blìska bòemski člànak, člànka dan dànas èsej, esèja fašìstički gde god gdje god grlo isprva izbìv anje kako... tako kazniti komùnist [C] komùnista [B,S] kritika kultùra ličnost, ličnosti (f) moderan, moderna monàrhija nàdimak, nàdimka nadžìv eti, nadžìvim nadžìv jeti, nadžìv im napùštati, nàpuštam nedòstajati, nedòstajem + Dat * Nezàvisna Dr̀žava Hr̀v atska [abbr. NDH] novinski objavljìv anje obòleti, obòlim obòljeti, obòlim odsèliti se, òdselim se okùpator, okupàtora òkupiti se plàća [B,C] plàta [B,S] pòbeći, pòbegnem pòbjeći, pòb jegnem Austria-Hungary unrelenting fugitive fugitive close, intimate bohemian article (news) (to) this very day essay fascist wherever wherever throat at first time spent away both... and to punish (P) communist communist criticism culture personality modern monarchy nickname to outlive (P) to outlive (P) to abandon (I) to be missed by (I/P) Independent State of Croatia news-related publication [activity] to fall ill (P) to fall ill (P) to move away (P) occupying forces to gather around (P) salary salary to flee (P) to flee (P) pòći za rùkom + Dat podučàvati, podùčavam pòstati, pòstanem posvètiti se, pòsvetim se pòznat prèrasti, preràstem presèliti se, prèselim se prevòditi, prèvodim prèvođenje prèvod prijèvod prìmati, primam progòniti, prògonim pròslaviti rak rodom sàmrt (f) sèliti se, selim se shodno tome sònet, sonèta spàjati, spajam sùkobiti se sùparnik sùparništvo saràdnja [B,S] suràdnja [C] svìrati, sviram ubrzo uoči + Gen uspèvati, ùspevam uspijèvati, ùspijevam violònčelo vlàda vlast (f) vòdeći vòditi, vodim vojni vòjska zabrana zàmeriti se zàmjeriti se to be able to do to tutor (I) to become (P) to dedicate oneself (P) known, famous to outgrow (P) to move (P) to translate (I) translation [activity] translation [text] translation [text] to receive (I) to persecute (P) to celebrate (P) cancer by birth deathbed to move (I) therefore sonnet to connect (I) to clash (P) rival rivalry cooperation cooperation to play [an instrument] (I) soon thereafter on the eve of to succeed (I) to succeed (I) cello government power leading to register (I) military (adj.) army ban to offend (P) to offend (P)

* Tricky translation: The verb nedòstajati takes a dative logical subject. In other words, what English speakers would interpret as the object of “to miss” is the BCS subject, while the person who misses something (the subject in English) appears in the dative case. Thus the sentence nedòstajao mu je Zàgreb means “he missed Zagreb.”

282 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

MATOŠ I UJEVIĆ Antun Gustav Matoš se ròdio 1873. u Tòvarniku, malom mjestu blizu Šida u Srijèmu. S 19 godina pòbjegao je u Sr̀biju da nè bi slùžio u vòjsci Austro-Ùg arske. Pròv eo je sljèdeće tri godine u Beògradu, svìrajući violònčelo, podučàvajući đàke i stùdente i radeći kao novinar i pìsac. Međùtim, kàko se svòjim bespoštednim krìtikama zàmjerio drugim pìscima, nàpušta Beògrad i sèli u Pàriz 1899. u kòjem žìvi punih pet godina. Gdje god da je bòravio, pìsao je esèje, pjesme i pripovijetke i objavljìvao ih u raznim časopisima, kàko u Hr̀vatskoj, tàko i u Bosni. Nedòstajao mu je Zàgreb ali budući da ga je austroùgarska vojna vlast još uvijek vòdila kao bjegùnca, nìje mu odmah pòšlo za rùkom da se vrati, pa je nakon Parìza pròveo još čètiri godine u Beògradu. Vraća se napokon u Zàg reb 1908. i tamo žìvi sve do svòje smr̀ti, 1914. A. G. Matoš se pròslavio svòjim esèjima i pjesmama, a nàročito svòjim sonètima. U Zàgrebu je ubrzo nakon pòvratka pòstao vòdeća ličnost kultùre. Smatra se prvim modernim hr̀v atskim pjesnikom. U godinama prije njègove smr̀ti òkupili su se oko njega zàgrebački pjesnici i pìsci, među kòjima je bio i Tin Ùjević. Augùstin Ùj ević (1891-1955), pòznat pod nàdimkom Tin, rodom je iz Dalmàtinske Zagore. Matoša je upòznao u Zàgrebu, dok je bio stùdent. Isprva su bìli blìski prijatelji, ali su se oštro sùkobili i ràzišli kao sùparnici. Ùj ević nìje nikada sasvim prèrastao svòje sùparništvo s Matošem makar ga je nadžìvio za više od četrdèset godina. I Ùjević je čùven po tome što se često sèlio. Òtišao je u Pàriz 1913. i tamo je òstao do kraja Prvog svjetskog rata, radeći i kao prevòditelj i kao pìsac. Žìveći bòemskim živòtom jedva je uspijèvao spàjati kraj s krajem, pa se 1919. vràtio u Zàgreb. Zàtim se odsèlio u Beògrad gdje je s kraćim izbìvanjima bòravio do 1930. kàda se presèlio u Sàrajevo. Vràtio se u Zàgreb tek uoči Drugoga svjetskog rata. U vrijème NDH stao je ràditi kao prevòditelj novinskih člànaka i shodno tome prìmao plàću od fašìstičke vlade, pa su ga poslije rata zbog suràdnje s okupàtorom komùnisti kaznili s petogodišnjom zabranom objavljìvanja vlàstitih pjesama i tekstova. Za to vrijème se, dakle, posvètio književnu prèvođenju, najviše s fràn cuskoga i èngleskoga. I dan dànas ljudi čìt aju njègove prijèvode Whitmana, Poea, Conrada, Prousta i Sartrea. Obòljevši od raka grla, i dalje je prevòdio Prousta čak i dok je lèžao u bòlnici na sàmrti. Za živòta objàvio je pet zbirki pjesama, a učenici i stùdenti u Hr̀v atskoj još uvijek ùče njègove stihove napamet.

☞ Prèvedite gornji tekst na èngleski. Grammar note. The particle god, added to a question word, means roughly the same as English “-ever.” Thus kad god “whenever,” gde god [E] gdje god [J] “wherever,” kolìko god “however much,” and so on. [134a, 143k] The word bìlo can be added before any of these words in much the same meaning, thus bìlo šta [B,S] bìlo što [C] “whatever” bìlo kòga pitaš “whomever you ask,” and the like. [143k]

283 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

[B,C] Naùčite òve dvije pjesme napamet. [S] Naùčite òve dve pesme napamet.

[B,C] Preprìčajte vježbe 7A1, 7A2, 7A3, 7A4, 8A3, 8A4 u parovima. [S] Препрѝчаjте вежбе 7A1, 7A2, 7A3, 7A4, 8A3, 8A4 у паровима.

[B,C] Prevèdite, kòristeći se veznikom kòji. Gdje god ìma dvije rečèn ice (br. 6-10), prvo prevèd ite te dvije rečènice, pa onda nàpravite od njih jèdnu rečèn icu kòristeći se veznikom kòji. [S] Prevèdite, kòristeći se veznikom kòji. Gde god ìma dve rečèn ice (br. 6-10), prvo prevèdite te dve rečènice, pa onda nàpravite od njih jèdnu rečènicu kòristeći se veznikom kòji.

1. Is that the woman to whom you spoke yesterday? 2. The possibilities were explained to artists, to whom nothing is difficult. 3. They answered one another in letters which were longer and longer. 4. She left the room in which she was standing. 5. The husband saw his wife whom he loved. 6. Baltazar is a professor. He invented a ‘leti-kapa.’ 7. The man had a dog. The dog he had was smart. 8. Ujević is a poet. He is the poet we are reading. 9. They are my friends. Yesterday I helped my friends. 10. Baltazar-grad is a city. In that city every question is resolved.
(make two versions of this sentence, one with a passive participle, and the other with a se-verb)

Odgovòrite na òv a pìtanja kòristeći se veznikom da bi.

1. [B] Šta treba Pingvìnu Charlieu da bi lètio? [C] Što treba Pingvìnu Charlieu da bi lètio? [S] Šta treba Pingvìnu Čarliju da bi lèteo? 2. [B] Šta treba làžljivoj ljepòtici da bi nèstala u hìstoriju? [C] Što treba làžljivoj ljepòtici da bi nèstala u povijest? [S] Šta treba làžljivoj lepòtici da bi nèstala u ìstoriju? 3. [B,S] Šta treba nàrodima da bi òtišli u nebo? [C] Što treba nàrodima da bi òtišli u nebo? 4. [B,S] Šta treba gordom jablanu da bi šàptao o živòtu? [C] Što treba gordom jablanu da bi šàptao o živòtu? 284 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

5. [B] Šta treba pjesniku da bi ùmirao u noći? [C] Što treba pjesniku da bi ùmirao u noći? [S] Šta treba pesniku da bi ùmirao u noći? 6. [B] Šta morate naùčiti da biste bìli spremni za ìspit krajem sèmestra? [C] Što morate naùčiti da biste bìli spremni za ìspit krajem sèmestra? [S] Šta morate da nàučite da biste bìli spremni za ìspit krajem sèmestra? 7. [B] Šta morate ràditi preko ljeta da nè biste zabòravili bòsanski? [C] Što morate ràditi preko ljeta da nè biste zabòravili hr̀vatski? [S] Šta morate da radite preko leta da nè biste zabòravili srpski?

Dubrovnik city walls The verse epic Judita, published in 1501 by the Split poet Marko Marulić, was the first work of literature to appear in print in Croatian. For the next century and a half, there was a great amount of literary activity in Croatian along the Adriatic coast and on the islands. Although much of language of this Renaissance poetry is viewed today as somewhat archaic, that of the comedies by Marin Držić, written in the 1550s, is sufficiently close to today’s Croatian that the plays are still read and performed. The coastal area was important culturally until the early 19th century, when it passed from Venetian to Austro-Hungarian control after the Napoleonic conquest. By 1830, the focus of cultural life in the Croatian lands had shifted to Zagreb. For more information about on Croatian culture and Croatian literature in English, consult the “additional reading” lists at

285 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen



[B,C] Napìšite tekst (oko 200 riječi) o jelu kòje nè volite. Objàsnite zašto ga nè volite. [S] Napìšite tekst (oko 200 reči) o jelu kòje nè volite. Objàsnite zašto ga nè volite.

Prevèdite svaku prvu rečènicu na èngleski, a òstale rečèn ice na B, C, ili S.

1. a. Tr̀či kao da lètiš! b. They should study as if this is the exam of their life. c. “Live as if you will die tomorrow but learn as if you will live forever.” -- Mahatma Gandhi [B,C] Gandi [S] 2. a. Njih dvòjica su godinama bìli sùparnici. b. The three of them* are excellent poets. c. The ten of them** were friends. (* group containing both men and women)

(**write three different translations: i) “them” = a group of men, ii) “them” = a group of women, iii) “them” = a group of both men and women)

3. a. [B,C] Prije nego što su se vràtili u Zàgreb, i Matoš i Ujević su žìvjeli u nekoliko gradova. [S] Pre nego što su se vràtili u Zàgreb, i Matoš i Ujević su žìveli u nekoliko gradova. b. After she slammed the door, the lying beauty vanished into history. c. Before the chilly darkness fell, a bell sobbed. 4. a. [B,C] Budući da su màgle skrìvale kućice i tòranj, cesta se nìje mogla jasno vidjeti. [S] Budući da su màgle skrìvale kućice i tòranj, put se nìje mogao jasno videti. b. Since she was from a small place, she didn’t like living in a big city. c. The poet’s brow is burning, since he will die of beauty tonight. 5. a. [B] Kàd god pùtujemo vozom, uvijek čìtamo novine. [C] Kàd god pùtujemo vlakom, uvijek čìtamo novine. [S] Kàd god pùtujemo vozom, uvek čìtamo novine. b. Wherever you live, you are with us. c. Whomever you write to, send my regards.

6. a. Nìje mu stalo ni do čèga.
b. She cared for him. c. We cared for them. 7. a. [B,C] Kolìko god je ùčio, nìje nikada ùspio naùčiti fràn cuski. [S] Kolìko god je ùčio, nìje nikada ùspeo da nàuči fràncuski. b. Whatever you want, you can have. c. Call me whenever you need me.

 Priča: Bazdulj
[B,C] Pročìtati sedmi deo iz priče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. 354). [S] Pročìtati sedmi dio iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. 354).

286 Osamnaesta lekcija Lesson Eighteen

Devetnaesta lekcija • Lesson Nineteen

devètnaesti nèstajati, nèstajem nežan, nežna nježan, nježna prag preći, pređem nineteenth to disappear (I) tender tender threshold to go across (P) prijèći, prijeđem prenòćiti, prènoćim slàvuj, slavùja smeh, smèha smijeh, smijèh a to go across (P) to spend the night (P) nightingale lfraughter laughter


OČIJU TVOJIH DA NIJE Vasko Popa Òčiju tvòjih da nìje Nè bi bìlo neba U slepom našem stanu Smèh a tvoga da nema Zidovi nè bi nikad Iz òčiju nèstajali Slavùja tvòjih da nìje Vrbe nè bi nikad Nežne preko praga prèšle Rùku tvòjih da nìje Sunce nè bi nikad U snu našem prenòćilo.

287 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen

S] ìskaz izràziti. и сам циклус функцио̀нише као дужа. Ка̀сније њѐгове књиге. Исти израз се по̀том јавља као на̀слов Попине слѐдеће збирке песама (1956). prvobitna razina [C] sadr̀žati.. сложена песма. На апстра̀ктнијем ниво̀у. већ и за сложене о̀дносe између песама у циклусу и циклусa у књизи. Све песме у о̀вом циклусу су љу̀бавног кара̀ктера. Све песме Васка Попе су кра̀тки. али исто̀времено свака њѐгова песма је и део веће песничке целѝне ко̀ју сам песник на̀зива циклус. definite poetic poetic “unrest-field” to rest (P) poetic field similar to existing initial level to contain (P) complex stylistic tent striking concept ВАСКО ПОПА Васко Попа је јѐдан од најоригина̀лнијих и најпозна̀тијих српских песника. бѝле су занѝмљиве не само за њихове упеча̀т љивe сликe. Попа је сам ство̀рио израз непочин-поље од по̀стојећих сло̀венских корена да би изра̀зио о̀дређену по̀етску замисао. sadr̀žim složen stilski šàtor upečàtljiv zamisao. ко̀ји је првобитно о̀бјављен у књизи Кора (1953). funkciòn iram [B. nàzivam nìvo. ìzrazim karàkter kora koren korijen nazìv ati. zamisli (f) certain. Попут многих сво̀јих упеча̀тљивих стилских фигу̀ра. цело̀вити песнички ѝскази. nivòa [B.S] abstract (adj. 288 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . funkciònišem [B. pòčinem pòetski polje poput + Gen pòstojeći prvobitan.C] funkciònisati.) whole whole complete complete cycle palm of hand figure to function (I) to function (I) statement to express (P) character bark root root to call (I) level òdređen pesnički pjesnički “nepočin-polje” pòčinuti. Песма Òчију тво̀јих да нѝје је део циклуса Далѐко у нама.C. о̀бјављене између 1968.RJEČNIK [J] REČNIK [E] àpstraktan. Јѐдна од најпозна̀тијих песама у о̀вом циклусу садр̀жи стих: Да ли ћу мо̀ћи / на о̀вом непочин-пољу / Да ти по̀дигнем ша̀тор од сво̀јих дланова. àpstraktna celìna cjelìna celòvit cjelòvit ciklus dlan figùra funkcionìrati. и 1982.

Mark’s Church 289 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen .Belgrade apartment buildings at night in the snow Belgrade: St.

290 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . za svaku milosrdnu lažnu prìču i slične njima slabosti mnoge. sentence more readily weakness to make unhappy (P) to insult (P) to insult (P) to tear off (P) ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA Desanka Maksimović Tražim pomilovànje za òne kòji nèmaju snàge zlome kàzati da je zao niti r̀đavome da je r̀đav. nazrem òbrazina pomilovàn je to pronounce (P) to pronounce. pònizim presuda radije slabost. zderem 22 to humiliate (P) verdict. ìzričem làgati. za ljude kòji lažu iz milosrđa. za ljude kòji nè mogu da ùvrede ni čòveka druge misli i vere. to declare (I) to tell a lie (I) false merciful mercy to catch sight of (P) mask clemency. lažem lažan. kòjima se sve sùdije čìne stroge. ùvrijedim zdèrati. milosrdna milosrđe nàzreti. za ònoga kòme je žao čòveka istinom unèsrećiti. pardon ponìziti. slabosti (f) unèsrećiti uvrèditi. za òne kòji nikad nè bi mogli drugome presude da ìzriču. izgòvorim izrìcati. za ònoga kòji i kad nàzre òbrazinu kòme na lìcu nema srca da je zdere. lažna milosrdan.A2 RJEČNIK [J] REČNIK [E] izgovòriti. Za čòveka kòji će pònižen biti ràdije nego kòga da pònizi. ùvredim uvrijèd iti.

moćna nèimenovan [female] author [female] author emperor discussion social voice to group (I/P) to group (I/P) to identify (I/P) to identify (I/P) otherwise to articulate (P) to violate [law or rule] (I) lyrical powerful unnamed nekolicìn a podnàslov pojedìnac. глас Царa Ду̀шана прѐдставља др̀жаву и потребу за дру̀штвеним редом у љу̀дском живо̀ту. међу̀тим. између правде и милосрђa. јер се зна да је ауто̀рка жѐна.RJEČNIK [J] REČNIK [E] aùtorica [B. pòsedujem pòsjedovati. Глас прѐдставља поједѝнца и потребу за личном слобо̀дом у љу̀дском живо̀ту. Други je глас нѐименованог песникa ко̀ји тражи милосрђе од Цара за о̀не ко̀ји су кр̀шили (или би могли да кршe) за̀кон. У само неколицѝни песама. Као законода̀вац.C] grùpisati. песников глас ја̀снo може да се идѐнтификује као жѐнски. Са̀стоји се од 59 песама ко̀је су гру̀писане око тѐме изрѐченe у подна̀слову књиге Лирске диску̀сије са Ду̀шановим Закоником. Књига је ѝначе о потрази за равнотѐжом између др̀жаве и поједѝнца. idèntifikujem [B. ко̀ји је познат између о̀сталог и по томе што је обја̀вио за̀коник 1349. најмо̀ћнијe личности српскe ѝсторијe. Emperor Dušan The Code of Laws of Emperor Dušan 291 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . pòsjedujem potraga potreba pravda prèdstavljati ravnotèža rèmek-delo rèmek-djelo slobòda tùmač.C] aùtorka [S] car diskùsija drùštven glas grupìrati. grùpiram [B. kršim lirski moćan. а да песник по̀седује жѐнски глас. У песмама на̀лазе се два по̀етска гласа: jѐдан је глас Цара Ду̀шана.S] ìnače ìzrèći. tumàča zàkon zàkonik zakonodàvac. године. zakonodàvca a few subheading individual to possess (I) to possess (I) search need justice to represent (I) balance masterpiece masterpiece freedom interpreter law code of laws lawmaker ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ Књига песама Тражим помилова̀ње (1964) сматра се рѐмек-делом српске песникиње Десанке Максимовић. pojedìnca pòsedovati. grùpišem [B.S] identificìr ati [C] idèntifikovati. Многим тума̀ч има се чѝни да је Ду̀шанов глас му̀шки. izreknem kr̀šiti.

to keen cuckoo tower light swallow soft to decorate (P) nèvolja òbigrati òstareo. Dimitrius Day. who was crowned “Emperor of the Serbs and Greeks” in 1346. òstarela òstario. òstarjela postelja povr̀nuti. For more about Serbian history. vakta vilen zàčuti se. At its height. is the Law Code (zàkonik) established by Dušan in 1349 and 1354. to coo like a cuckoo bird (P) time gold SIBINJANIN JANKO U TAMNICU U TATARINU GRADU Stanko Pižurica [. Dušan’s empire stretched from the Sava and the Danube in the north to the Gulf of Corinth in the south. hajdùka ìzneti. zàčujem se zàkukati zèman. news enormous brigand to carry out (P) to carry out (P) to scout (P) to scout (P) to soar (I) epistle. skočim strèla strijèla svičice (archaic) tàmnica ùbiti. ùčinim ùpaziti ùraniti vakat. time wild.. to fly around (P) elderly elderly bed to return (P) steed to jump (P) arrow arrow undergarment dungeon to kill (P) to make. pòvrnem putalj (archaic) skòčiti.. ìzvidim izvìjati. Pređe zore i bijela dana Sìbinj: a Croatian town in Slavonia near the border with Bosnia Sekul Banović: the protagonist Mitrov dan: St. iznèsem ìzvideti. Serbia under the Nemanja dynasty is known for its achievements in literature. architecture and painting. ìzvijam knjiga kukati kukavica kùla lagan lastavica mek nàkititi rampart to talk (I) to talk (I) broad daylight broad daylight to grab hold of (P) to call out to (I) word. iznèsem ìznijeti. dòzivam glas gòlem hàjduk. letter to moan.The medieval Serbian state. culture.bcsgrammarandtextbook. under the rule of the Nemanja dynasty. ubijem učìniti. reached its peak with the reign of Stefan Dušan the Mighty (1331-1355). and the growing might of the Ottoman Turks led to their eventual conquest of Serbia. zemàn a (archaic) zlato trouble to ride A3 RJEČNIK [J] REČNIK [E] bèdem bèsediti (archaic) bèsjediti (archaic) beli dan bijeli dan dòhvatiti dozìvati. ìzvidim ìzvidjeti. however.] Zàkukala kukavica cr̀n a U Sibìnju gradu bijelome A na kùlu Banović Sekule Kad joj vakta ni zemàna nema O Mitrovu jèsenjemu danu. fiery to suddenly be heard (P) to burst into wails. to do (P) to notice (P) to get up early (P) age. consult the "additional reading" lists at http://www. November 8th pređe [= pred] 292 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . Perhaps its most notable achievement. and Serbian literature in English translation. After Dušan’s sudden death in 1355 the empire gradually disintegrated. The memory of the medieval state and its achievements kept Serbian identity alive through the long centuries of Ottoman rule.

ka’ i kukavica A ìzvija ka’ i lastavica. Na njègova vilena putalja Nema Janka ni od Janka glasa.Nà to čuo Banović Sekule Đe spàvaše u postelju meku pa kad čuo kukavicu crnu Skoči Sekul nà noge lagane Samo gòlo u gòlu kòšulju E na njemu bijele svičice Pa dò’vati od zlata strijèlu Iznese je pred bijelu kùlu Òbigraje prèbijelu kùlu A gledaše na bèd emu kùli Đe će crnu viđet’ kukavicu. Kad pògleda na pròzor od kùle E ùgleda òstarilu majku E đe kuka. A kad viđe Banović Sekule Strijèlu je zlatnu òstavijo Pa dòziva òstarjelu majku Stara majko da te Bog ùbije Što si jutros ùranila majko Na bijelu od kamena kùlu O jèsenju Mitrovome danu Kàk a ti je gòlema nèvolja Ko je tebe žalos’ učìnijo Za živòta Banović Sekule Kad to zàču òstarila Jànja Stara Jànja Sekulina majka Ta ovàko sinu bèsidila No moj sine Banović Sekule Ako kukam i nèvolja mi je Moj Sekule moj jèdini sine Ti nijèsi sine ùpazijo – Ìmala sam brata jèdinoga Brata moga od Sibìnja Janka Evo ìma dvànaes’ godina Kad je Janko pòš’o u ‘ajdùke. at kàka [= kàkva] žalos’ [= žalost] učìnijo: [= učìnio] bèsidila [= bèsjedila] nijèsi [= nìsi] ùpazijo [=ùpazio] dvànaes’ [= dvàn aest] pòš’o [= pòšao] ’àjduk [= hàjduk] četr̀des’ [četrdeset] bijelijeh [bijelih] 293 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . Pa moj sine Banović Sekule Četr̀des’ sam nàkitila knjiga Na četr̀des’ bijelijeh grada đe [= gdje] dò’vati [= dòhvati] òbigraje [= òbigra] viđet’ [= vidjeti] òstarila [=òstarjela] ka’ [= kao] viđe [= vidje] òstavijo [= òstavio] o + Loc: on.

kàžuju nema tamo Janka.] kàžuju [kàzuju] A page from the transcription of the epic poem sung by Stanko Pižurica Šćepan Prkaćin singing epic verse and accompanying himself on the gusle. [. 294 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen .Tràžila sam po knjigama Janka Svaka mi se natrag pòvrnula E...

) of the people. Prèdstavivši òvaj tradicionalni ùmjetnički oblik svjetskoj jàvnosti. pòdstaknem pòsledica pòsljedica pòstepen prèdstaviti prenòsiti. 1935. to amass (I) to assemble (P) to learn. viđet' and nijèsi.S] sàstaviti saznàvati.S] interesovanje [B. Epske pesme. to amass (I) Slav Slav to record (P) to compose verse (P) to compose verse (P) traditional inasmuch as artistic artistic inside rule significance EPSKA POEZIJA Jùnačka epska pòezija je vàžan dio južnoslòvenske kùlturne baštine. jednožìčna jùnački južnoslàvenski [C] južnoslòv enski [B. The choice of an epic poem as representative of Montenegrin culture pays homage to Montenegro’s strong tradition of poetry.) South Slavic (adj. prèsudna prìkupiti sakùpljati. pjevàča pjevati pòdstaći. òtvaram pèvač.) musical instrument interest to make a study of (I) unique one-stringed heroic South Slavic (adj.) form musical instrument gusle (one-stringed instrument) Christian (adj. snimim spevati spjevati tradicionalan. izùčavam jedìn stven jednožìčan. tradicionalna ukolìko ùmetnički ùmjetnički ùnutra vlàdavina značaj to open (I) singer to compose verse (I) singer to compose verse (I) to encourage (P) consequence consequence gradual to present (P) to transmit (I) decisive.C] Slàv en. 1814. pevàča pevati pjèvač. the language of the song. Slovèn a [B. Slavèna [B.) generation generation Christian (adj. godine Vuk Stefanović Karadžić je učìnio nešto od prèsudnog značaja kàda je pòčeo sakùpljati i objavljìvati srpske nàrodne pjesme. fateful to bring together (P) to collect. skupljam [B. prènosim prèsudan. and Serbian are spoken. it is part of the cultural heritage wherever Bosnian.” tradicionalni jednožìčni instrùment. form) hrìšćanski [B.S] instrùment [B. južni Slovèni su kòristili epsku pòeziju da bi očùvali svòju ìstoriju i osjećaj za sòpstvenu kultùru. kùlturna mètrički muslìmanski nàrodni očùvati.The epic singer Stanko Pižurica is Montenegrin. But it is important to note that the epic song tradition is not limited to Montenegro. kòje su spjevane u pòsebnoj metričkoj formi kòrišćenoj samo za epsku pòeziju i pjevane uz “gusle. Vuk je i pòdstakao interesovanje za prikùpljanje kùltur295 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . sàznajem skùpljati. The excerpt above is from a song recorded in the town of Kolašin in June.S] snìmiti. from the mid-19th century written epics of Prince-Bishop Petar Petrović Njegoš to poets such as Mihailo Lalić and Matija Bećković and the most recent generation. Although the story of the song Stanko sings here takes place in the town of Sibinj in Croatia. U toku dùgog perìoda osmanske vlàdavine.C. pređe. òčuvam osećaj osjećaj osmanski aluminum treasure digital disk epic (adj. national to preserve (P) feeling feeling Ottoman otvàrati. to glean (I) to collect. Croatian.S] kòleno kòljeno kr̀šćanski [C] kùlturan.C] Slòven. including words such as đe.S] izučàvati. is distinctly Montenegrin. prenèsene su sa kòljena na kòljeno. RJEČNIK [J] REČNIK [E] alumìnijski blago digitalni disk epski forma glàzbalo [C] gusle (pl. sàkupljam [B.) cultural metrical Muslim (adj.

There are also a number of words (and pronunciations) that are felt to be characteristically Montenegrin.nog “blaga” i to interesovanje traje do dana dàn ašnjeg.harvard.bcsgrammarandtextbook. nijè̀si. Milman Peri* i Albert Lord. Najveću i najjedinstvèniju zbirku epskih pjesama. međùtim. snìmivši pjesme kàko od hrìšćanskih tàko i od muslìmanskih pjevača u Crnoj Gòri. *The English spelling is Milman Parry. 296 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . Harvard University for more information. taj može da pògleda knjigu The Singer of Tales.” In overall terms. May. Students wishing to focus on Montenegrin should learn forms marked [J] and [S] in this book and consult http://www. đèvojka. Ukolìko neko žèli više da sàzna o ràdu Perija i Lorda. i o epskoj tradiciji kòju su izučàvali. The website of the archive which bears his name (the Milman Parry Collection of Oral Literature) is: http://chs119.) and certain adjectival endings such as starijem (instead of starim). đe (instead of tjerati. which includes not only ijekavian forms but also negated forms of biti (nijè̀sam. 2000. for instance ćerati. djèvojka. The sound sequences pronounced elsewhere in ijekavian regions as tj and dj are pronounced by Montenegrins as ć and đ. etc. such as sjutra “tomorrow” and zbòriti “speak. [g]dje). Sr̀biji i Bosni na alumìnijske diskove trìdesetih godina dvàdesetog vijeka. which are considered archaic elsewhere in BCS but are the norm in Montenegrin. Montenegrin vocabulary has much more in common with Serbian than with Bosnian or Croatian. Òva zbirka se čuva na Univerzitètu Harvard i pòstepeno se objàvljuje u digitalnom obliku preko ìnterneta. sàstavila su dva amèrička nàuč Photographs of Montenegro Note about the language of Montenegro: The most characteristic mark of Montenegrin is its systematically ijekavian character.

9A2. Čèg a.oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] B1 [B. 10A2. 10A2. Чѐга.C] Podijèlite òv e tri pjesme među stùdentima.C] Kolìko ìma vr̀sti ljùdi u pjesmi za kòje pjesnik traži milosrđe? [S] Kolìko ìma vr̀sti ljùdi u pesmi za kòje pesnik traži milosrđe? b. 9A2. 9A4. još ìma u òvoj pjesmi? [S] Песма се о̀твара са речима Òчију тво̀јих да нѝје / Нѐ би бѝло неба. 9A3. ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA: a. [B] Biste li vi mogli da budete sùdija i da ìzričete presude? [C] Biste li vi mogli biti sùdac i izrìcati presude? [S] Da li biste vi mogli da budete sùdija i da ìzričete presude? 297 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . 10A3 u parovima. осим о̀ч ију и неба. [B. и нека сваки сту̀дент на̀учи јѐдну од њих напамет. Треба свѐга 20-ак стѝхова да се на̀учи од песме Станка Пижурице. 10A3 u parovima. osim òčiju i neba. још ѝма у о̀вој песми? b. 9A3.C] Biste li vi ìmali snàge zlome reći da je zao? Jèste li ikàda to i učìnili? [S] Da li biste vi ìmali snàge zlome kàzati da je zao? Da li ste to ikàd a i ucìnili? c. 10A1. B3 PITANJA 1. [B] Šta nam pjesma gòvori o stanu? [C] Što nam pjesma gòvori o stanu? [S] Шта нам песма го̀вори о стану? c. 10A1. dakle. дакле. [B. [B. 9A4. [B] Biste li ràdije bìli pòniženi nego da nekog pònizite? [C] Biste li ràdije bìli pòniženi nego nekog ponìziti? [S] Da li biste ràdije bìli pòniženi nego da nekog pòn izite? d.C] Pjesma se òtvara s riječima Òčiju tvòjih da nìje / Nè bi bìlo neba. Из о̀вих речи са̀знајемо. [S] Prepričajte vežbe 9A1. i neka svaki stùdent nàuči jèdnu od njih napamet. [S] Подѐлите о̀ве три песме међу сту̀дентимa.C] Kàk av je òdnos u pjesmi između svijeta vàni i živòta ùnutra? [S] Ка̀кав је о̀днос у песми између света напољу и живо̀та у̀нутра? 2. B2 [B. [B. да неба ѝма у стану као по̀следица то̀га што посто̀је о̀чи јѐдне о̀собе.C] Prepričàjte vježbe 9A1. OČIJU TVOJIH DA NIJE a. da neba ìma u stanu kao pòsljedica tòga što postòje òči jèdne òsobe. Iz òvih riječi sàznajemo. Treba svèga 20-ak stìhova naùčiti od pjesme Stanka Pižurice.

ili pesnik sa svòjom potrebom za milosrđem? 3. [B. [B. car Dùšan sa svòjim zàkonikom. [B] Šta se dogòdilo majčinom bratu Janku? [C] Što se dogòdilo majčinom bratu Janku? [S] Шта се дого̀дило мајчином брату Јанку? e. ili pjesnik sa svòjom potrebom za milosrđem? [C] Tko vam je blìži po prìrodi. [B] Šta je probùdilo Sekula Banovića? Šta je mislio da čuje. а шта јe стварно чуо? c. car Dùš an sa svòjim zàkonikom.e. a šta je stvarno čuo? [C] Što je probùdilo Sekula Banovića? Što je mislio da čuje. car Dùš an sa svòjim zàkonikom.C] Kàko njemu majka objàšnjava zbog čèga je zàkukala na bijeloj kùli? [S] Ка̀ко њему мајка обја̀ш њава због чѐга је за̀кукала на белој ку̀ли? d. a što je stvarno čuo? [S] Шта је пробу̀дило Секула Бановића? Шта је мислио да чује.C] Kàko se zòve mjesto gdje žìvi Sekul Banović? [S] Ка̀ко се зо̀ве место где жѝви Секул Бановић? b. SIBINJANIN JANKO U TAMNICU U TATARINU GRADU a. [B] Ko vam je blìži po prìrodi. [B] Šta je majka učìnila da bi Janka prònašla? [C] Što je majka učìnila da bi Janka prònašla? [S] Шта је мајка учѝнила да би Јанка про̀нашла? Murat Zunić (singer from the Bihać region) performing an epic poem 298 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . ili pjesnik sa svòjom potrebom za milosrđem? [S] Ko vam je blìži po prìrodi.

Because of the war he studied in Bucharest and Vienna. or with the brother whose house you are living in? 12. Serbia. He spent years working on each of his eight collections of poetry. C. 4. In order to be able to read Serbian Cyrillic easily. when she was twenty. 14. The hand you are writing with is your stronger hand. 3.C] DOMAĆI ZADATAK [S] Prevèdite na B. you must practice frequently. he delighted the viewers. and graduated in 1949 in French studies. ili S: 1. the city in which she lived until the end of her life. Desanka Maksimović was born in 1898 in central Serbia in the village of Brankovina. Whenever I think of you. In order to go to Croatia. and I will use mine. Kora. His first book. He returned to the University of Belgrade after the war. 299 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . Wherever you go. Anyone would have written the homework better than we did. was published in 1953. C. 2. Please use your own furniture. In order to study BCS. 6. be happy! 7. her family moved to Belgrade. at the end of World War I. in which the poem Òčiju tvòjih da nìje appeared. She studied comparative literature at Belgrade University and started writing poetry while she was a student. She is the woman I saw at the store. 8. you must do your homework every day. With whom are you traveling this summer? With the sister who arrived here from Zagreb. In 1940 he moved to Belgrade to study Romance languages and literatures. or Bosnia and Herzegovina you should travel by plane. where she lived as a child. or S: Vasko Popa was born in 1922 in a small Serbian village near the Serbian-Romanian border. All of his books have been beautifully translated into English. the eldest of eight. Whenever he danced. 9. I say your name. They are going to see a movie in which everybody is sad in the end.✍ C1 DOMAĆA ZADAĆA [B. C2 Prevèdite na B. 10. What kind of milk do you drink your coffee with? 13. In 1918. Think as if you were ten years younger! 5. 11. Then World War II began.

Stanko Pižurica. pìšite o tome što biste ràd ili da možete. 356). i što biste ràd ili dok ste tamo. and that he was 65 years old when his singing was recorded by Milman Parry in the town of Kolašin on June 25.  Priča: Bazdulj [B. Hr̀vatskoj i / ili Sr̀biji. pìšite o tome šta biste ràd ili da možete. [C] Napìšite kratak tekst (200 rijèči) o tome gdje biste putòvali po Bosni i Herzegòvini. Her book Tražim pomilovanje was her most popular. pìšite o tome šta biste ràdili da možete.C] Pročìtajte osmi dio iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str. Ako ne ćete moći putòv ati po tim krajevima u bližoj budùćnosti. i što biste ràdili dok ste tamo. C3 [B] Napìšite kratak tekst (200 rijèči) o tome gdje biste putòvali po Bosni i Herzegòvini. she was an active poet for more than seventy years. in 1993. After that. 356). Hr̀v atskoj i / ili Sr̀biji. She published her last collection of poetry (its title is Pamtiću sve) in 1988 when she was ninety years old. and died five years later. It is known that he was not able to read or write. Therefore one concludes that he was born in 1870. 1935. [S] Pročìtajte osmi deo iz prìče “Ljùbav na španjolski nàčin” Muhàrema Bazdulja (str.Her first book of verse was published in Belgrade in 1924. 300 Devetnaesta lekcija Lesson Nineteen . i šta biste ràd ili dok ste tamo. It is known that Stanko Pižurica was from the village of Rovca near Ivangrad in Montenegro. [S] Napìšite kratak tekst (200 rèči) o tome gde biste putòvali po Bosni i Herzegòvini. Ako nèćete moći putòv ati po tim krajevima u bližoj budùćnosti. Ako nèćete moći da pùtujete po tim krajevima u bližoj budùćnosti. Hr̀v atskoj i / ili Sr̀biji.

još òvo poslijepòdne. ìgrati se s kćèrkom. Smeta mi buka kòja dòpire kroz pròzor. Slušati umìrujuću glàzbu. prozirna svojèvrstan.Dvadeseta lekcija • Lesson Twenty U zagrljaju rijeke Miro Gavran I RJEČNIK [J] REČNIK [E] buka dòpirati. to calm (I) bustle curtain curtain embrace Dàn as su u našu sobu smjestili još jèdnog pacìjenta. Tàko bih volio biti dòma – u svòjoj sobi. čìtati novine. Njègovo lìce òdaje mir. Liječnik je zadovoljan mòjim opòravkom. svojèvrsna tròsed tròsjed umirìv ati. Nejèstiva.C] prevàliti. on kao da se nè boji ničega. opòravka otpùstiti. Sada nas je u sobi šestoro. svojèvrsno dostojànstvo. Dugu i bògatu žìvotnu priču. Zòve se Šimun. Čìni mi se da je prevàlio sedamdèsetu godinu. prodrem proziran. razgovàrati sa suprugom. Hràna je grozna. òtpustim pacìjent noise to reach. prèvalim pròdreti. Bòlnice bi trebali gràditi dalèko od gradske vreve. dòpirem dostojànstvo dvàdeseti ispitìv anje [B. 301 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . i to hitno. to get through to (I) dignity twentieth medical test home care home care inedible unconvincing unconvincing to betray (I) convalescence to release (P) [hospital] patient poslepòdne.S] kućna nega kućna njega nejèstiv neuvèrljiv neuvjèr ljiv odàvati. poslepòdneva poslijepòdne. òd ajem opòravak. to pass (P) to penetrate (P) to penetrate (P) transparent of a kind three-seat sofa three-seat sofa to soothe. umìrujem vreva zavesa zavjesa zàgrljaj 39 afternoon afternoon medical test to cover. Premda sam iz liječnikovih riječi zakljùčio da je ozbiljno bolestan. Poslat će ga na sve moguće pretrage. Smeta mi sunce kòje prodre kroz neuvjèrljive prozirne zavjese. za tjedan dàna će me otpùstiti na kućnu njegu. Ako bude sreće. na tròsjedu. vèoma se žùre. prodrem pròdrijeti. poslijepòdneva pretraga [B. Žùre se.

Iza njih òstala su dva sina – Jòsip je ìmao dvànaest godina. Pušimo. Jèdnoga dana njègov brat i supruga pòginuli su u prometnoj nèsreći. Nìsu ìmali djècu – prìhvatili su to kao Božju volju. gubìtka izmenjìvatii. drugi kćerku. na Dunav.. krìv ca lèbdeti. dòdirnem fàbrika [B. Svake nèdjelje išao je na pecanje. prèk inem prìviknuti se. . optùžujem òteti se. kad mi dođu u pòsjet. a Marko nepunih pètnaest. Ìmao je velik vìnograd. užìvajući u trenùcima provedènim uz rijèku. ne optùžujući ni nebo ni sebe. lèbdim màšinski [B. Nìje žèlio da nećaci nakon gubìtka ròditelja ìzgube i grad u kòjem su rođeni – pròdao je svòju kuću i vìnograd i presèlio se u Zàgreb. gradìću na Dunavu. -Vjerojatno ìmaju mnogo obaveza. razgòvaramo. otmem se ožèniti. II RJEČNIK [J] REČNIK [E] bolèsnički čuđenje dim dodìrnuti. òženim pecanje pravilo prèkinuti. Od škrtih informàcija slažem mozàik njègova živòta.. .Nìsu još bìli?! – òtelo mi se pìtanje i čuđenje što ga u òva tri dana nìsu pòsjetili nećaci. Òženjeni. Promijènio je nàčin živòta. lèbdim lèbdjeti.C] uz vìnograd vršnjàkinja zreo. Do prije dvàdeset godina žìvio je u Ilòku. a Marko je ràvnatelj tvòrnice – pòkušao ih je Šimun òpravdati. Ožènio je svòju vršnjàkinju – od devètnaeste godine žìvjeli su mirno i sretno.S] miris mozàik nàstaviti nećak nepunih 15 godina odžìveti. rìtma slàg ati. Otvòrio je trgòvinu i odlùčio osigùrati svòjim nećacima dobar žìvot i najbolje školovanje. Jòsip prèdaje na Stròjarskom fakultètu. pròmenim promijèniti. a dùša nàći smiraj nakon nàpornog radnog tjedna. odžìv im òpravdati patient-related surprise smoke to touch (P) factory loss to alternate (I) to alternate (I) to wiggle out (P) monotonous culprit to hover (I) to hover (I) mechanical smell. along vineyard woman of same age mature vital Stòjimo u dnu bolèsničkog hodnika.S] gubìtak. jednòlična krìvac. izvùčem se jednòličan. pròmijenim pròtekli rìtam. 302 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . U pròteklih dvàdeset godina pokušàvao se prìviknuti na rìtam vèlikog grada – nedòstajao mu je njègov vìnograd i pecanje na Dunavu. Upòznat ćete ih. zrela životan. fragrance mosaic to continue (P) nephew not quite 15 to live out (P) to live out (P) to justify (P) optužìvati. Òsjećao je da se samo òndje tišìna mòže dodìrnuti rùkom. životna 40 to accuse (I) to escape (P) to marry (P) fishing rule to interrupt (P) to get used to (P) to sell (P) to change (P) to change (P) last [period of time] rhythm to arrange (I) tranquility mechanical meager factory up. slažem smiraj stròjarski [C] škrt tvòrnica [B. ne tràžeći krìvca. izmjèn jujem ìzvući se. Šimun i ja. odžìvim odžìvjeti. izmènjujem izmjenjìvati. Pòtom je nàstavio sa svòjom životnom pričom. prìviknem se pròdati promèniti. jèdan ìma sina.Divni su to dečki. Sada su već zreli ljudi. Dugi dimovi se izmjènjuju s kratkim rečènicama.

jer je jednòličan miris hràne lèbdio hodnikom.Gòspodo pušàči. zamìriše zàvist (f) of cinammon kiss female visitor female visitor to recognize (I) to inquire (I) forthcoming to laugh (I) to laugh (I) to realize (P) everyday life strudel very to be glad (I) to thank (P) to start smelling (P) envy 41 Nedugo iza dòručka dòšla mi je u pòsjet supruga. Òbradovao sam se njihovoj blizìni. Supruga mi je donijela štrùdlu od jabuka. nužna očaj operàcija osmeh osmijeh osmogòdišnji pàžnja nearness cinnamon to reach (P) to bring (P) to please (I) exit to overcome (P) finding. Zahvàlio sam joj se dugim nježnim pòljupcem. Vrijeme je za vèčeru. o pòvratku u svakidašnjicu. smìjem se [B.Šimune. niti zbog mòjih posjetitèljica. kolìko ih volim. pòljupca posetitèljica posjetitèljica prepoznàvati. kao da je sretan zbog mòj e sreće.Prošle jeseni umrla mu je supruga. smìjemo se. to rest (P) necessary despair operation smile smile eight-year attention po cìmetu pòljubac.  III RJEČNIK [J] REČNIK [E] blizìna cìmet dosègnuti. ìzlaska nadvlàdati. da vas ùpoznam. Mòja osmogòdišnja kćèrka pòpela se na moj krèvet i naslònila glavu na jàstuk. zàhvalim se zamirìsati. Zar baš moramo vèčerati – pòkušao sam se ìzvući.C] spòznati svakidašnjica štrùdla vèoma vesèliti se zahvàliti se. Hòću li ja dosègnuti tàkav mir kad budem u njègovim godinama? Hòću li ja ìmati snàge nadvlàdati strah i očaj kad se jèdnog dana prìmakne moj kraj? 303 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . smèjem se [S] smìjati se. njihovim glasovima i osmijesima. Razgòvaramo. Cijela soba je zamirìsala po cìmetu. kao da smo dòma. . Prènose mi pozdrave prijatelja kòji su se pròteklih dàna raspitìvali o mome zdravlju. pòmoći im da se dobro prìpreme za žìvot kòji je bio pred njima. dovèdem gòditi ìzlazak. Gòdila mi je njèzina pàžnja. Nakon toga više se ničemu nìje znao radovati. Òdjednom mi je pòstalo neugodno što sa žènom pričam o ìzlasku iz bòlnice. Vesèle se što za pet dàna ìzlazim iz bòlnice. još samo vas dvòjicu čekamo. dòsegnem dòvesti. Pravila su pravila. Šimun im uz osmijeh pruži ruku. Tek u bòlnici spòznao sam kolìko njih dvije znače. .Morate. Òsjećao se da je odžìvio žìvot do kraja. raspìtujem se skorašnji smèjati se. dok na susjednom krèvetu lèži Šimun za čìje dànašnje nàlaze liječnici su rekli da su vèoma loši i da je nužna hitna operàcija. prepòznajem raspitìvati se. Òvo je mòja supruga. Medìcinska sèstra je prèkinula naš razgovor: . Na lìcu mu ne prepòznajem zàvist zbog mog skorašnjeg ìzlaska iz bòlnice. Ùspjelo mu je i jèdnom i drugom nećaku kùpiti ùdobne stanove. nàdvladam nàlaz nàpraviti naprotiv naslòniti nužan. Dòvela je i našu kćèrku. a òvo je naša kćèrka. kòju je jutros za mene nàpravila. Naprotiv. report to make (P) on the contrary to lean.

Mòžda bi bìlo dobro da prije operàcije nàpišeš oporuku. nè mogavši ih čìtati. Vi ste mi jèdini nàsljednici. to waste (P) predlòžiti. pošùtim [C] potròšiti. Njemu si plàtio i postdìplomski studij u inozèmstvu.Bolje nè misliti o tome što bi bìlo da je bìlo – pomìrljivo òdgovori Šimun. òthranim pomìrljiv pòšten poćùtati. to visit (P) will to rear. iznèn adim ležaj nagovàrati. riskàntna rub sùsresti.S] zàkonski zapàn jiti. ti i Jòsip sve dijelite na dva dijèla.Rèci. concern (f) interest. -osti [B.Znam. pružio mu ruku. Marko je na trenùtak pošùtio. poćùtam [B. Na njega si potròšio više nego na mene.Vidiš.C] zàinteresovanost. sjeo na rub ležaja i zapòčeo razgovor.Kaže da će biti prìlično riskàntno. progòvorim razòtkriti se. htio sam ti nešto predlòžiti. jer sam slučajno bio svjèdok njihova razgovora. razotkrijem se riskàntan. priđem prèdlog prijèd log prìličan. -osti [B.S] pošùtjeti. prìlična progovòriti. pòtrošim pain (f) rude. . . a pòtom netaktično progovòrio: . insolent almost truly prospects to surprise (P) bed to urge (I) heir heir tactless to circumvent. Mislim da bi bìlo pòšteno da svoj stan prèpišeš na mene. svedòka svjèdok. nagòvaram nàslednik nàsljednik netaktičan. IV RJEČNIK [J] REČNIK [E] bol drzak. Da si zakàsnio gòtovo dva mjeseca. Òsjećao sam da u njègovim pìtanjima o Šimunovu zdravlju nema istinske zainterèsiranosti za to kàko se òsjeća njègov stric. svjedòka zainterèsiranost.Doktor kaže da prekòsutra moraš na operàciju.Da si òtišao na prègled prije mjesec dàn a kad se jàvila prva bol. to nurture (P) conciliatory honest. Brzim korakom prìšao je Šimunovu krèvetu. Zàkonski je sve jasno. . . Dr̀žao sam novine pred sobom. sùsretnem svèdok. concern (f) legal to astonish (P) to start in (P) Poslije pòdne se pojàvio Marko. . .Na žalost.Nìje te ni òbišao. òbiđem oporuka othràniti. honorable to fall silent briefly (P) to fall silent briefly (P) to spend. .Oporuku?! Zašto? Ako umrem. prèp išem prići. zàpočnem 42 to propose (P) medical examination day after tomorrow to sign over (P) to come over to (P) proposal proposal considerable to speak out (P) to disclose oneself (P) risky edge to meet (P) witness witness interest. kad sam te nagovàrao na to. On ìma sigùrniji pòsao od moga. moram. netaktična òbići. . drska gòtovo istinski izgledi iznenàditi. . kao da pred sobom ìma poslovnog partnèra. prèdložim prègled prekòsutra prepìsati. 304 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . . zàp anjim zapòčeti. a ne strìca kòji ga je othrànio. sada bi ìmao bolje izglede.

celòkupna cigàr eta cjelòkupan. Ìzišao sam na hodnik prošètati i pòpušiti cigarètu. prinèsem prošètati. opèr išem [B.. obàsjavam operìrati. manje izravan. Mnogo dulje od Marka hìnio je zàbrinutost za Šimunovo zdravlje.) river (adj. Ràzlikovali su se samo po stilu. Moj pogled se sùsreo sa Šimunovim.S] ìzvući. Bìlo mi je tužno gledati Šimunovo razòčarano lìce.Misliš da bi to bìlo pòšteno!? – zapànjeno je ponòvio Šimun.S] premda prìbor za pecanje entire cigarette entire wooden longer photograph to feign (I) to endure (P) edition to extract (P) to nod (P) vulture sly small edition inheritance inheritance to cast light on (I) to operate (I/P) to operate (I/P) marker to glance at (P) to have a smoke (P) to sign (P) to feign. ùmetnem ùsnuti. pojàvio se Jòsip. kimnem lèšinar lukav màlen naklada [C] nàsledstvo nàsljedstvo obasjàv ati.C] opèrisati. ribìča rečni riječni sàbrati. iznènađen drskim prijèdlogom. to pretend (I) although fishing gear prije negoli prìneti. sùptilna svètiljka svjètiljka štàmpati [B. pròšetam pušenje raniti razočàrati se. Jòsip je bio suptìlniji. Ìmao je iste idèje kao i njègov brat.Da.S] zašùtjeti.S] označìvač. Skupio se na krèvetu poput ranjene živòtinje nad kòjom kruže nestr̀pljivi lèšinari. ìzdržim izdàn je [B. usnem ùzvodno zaćùtati. označivàča pògledati pòpušiti potpìsati. 305 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . hinim [C] izdr̀žati. Noć je. prije negoli je predlòžio da još tog poslijepòdneva dovède svoga òdvjetnika i da stric pòtpiše već prìpremljenu oporuku. izvùčem kimnuti. Ràzmisli do sutra. zašùtim [C] 43 before to bring up to (P) to bring up to (P) to take a walk (P) smoking to wound (P) to be disappointed (P) fisherman river (adj. lukàviji. ni do pušenja. Nè moraš odmah reći svòje mišljenje. razòčaram se rìbič. Bìlo mu je neugodno što se pred mòjim očima njègov nećak Marko razòtkrio u pravom svjetlu. prinèsem prìnijeti. sutra ću ti dòći u pòsjet s òdvjetnikom.S] sùpatnik [C] sùptilan. Ako se òdlučiš.S] tiskati [C] ugàsiti. premda mi nìje bìlo ni do šètnje. Dònijet ćemo prijèdlog oporuke. to put into (P) to fall asleep (P) upstream to fall suddenly silent (P) to fall suddenly silent (P) Sutràdan. ùgasim ùmetnuti. . V RJEČNIK [J] REČNIK [E] celòkupan. zàćutam [B.) to collect (P) to grasp (I) to curl up (P) style fellow sufferer fellow sufferer subtle lamp lamp to print (I) to print (I) to extinguish (P) to insert. sabèrem shvaćati skupiti se stil sàpatnik [B. nakon dòručka.C. Nìsam više izdr̀žao.C. cjelòkupna dr̀ven dulje fotogràfija hìniti. prije negoli je pòstavio pìtanje nàsljedstva. pòtpišem praviti se [B. opèr iram [B.

Uz rijèku je sve lakše. prije petnaèstak godina sàbrao je u òvoj knjizi sve pjesme o vòdi do kòjih je mogao dòći.S] ma što [C] materijalan. . I tàko mi se nè spava – odgovòrio sam. Primijètio je moj pogled. Cjelòkupnu nakladu podijèlio je svòjim prijateljima. ìzuzmem kriv lìčiti. Šimun je iz knjige ìzvukao fotogràfiju kòja je bìla ùmetnuta kao označìvač strànica.Svi mòji sùpatnici spàvaju. Sutra u pòdne će ga operìrati. . sakrijem slìčiti (na) [B. sudim suđen šaptom tih vàljda zapìtati. . òpraštam optimìzam. tàko se zòve knjiga. Knjigu je tiskao u svòjoj nakladi. . Nìsam mòrao jesti bolèsničku hrànu. Tàko je bìlo i prije mòje operàcije. ličim (na) [B. da ne pròbudi òstale.Pjesme. Ne ràstajem se od nje već godinama. rìbič. Noć uoći operàcije teško je ùsnuti. Zbog operàcije.  VI RJEČNIK [J] REČNIK [E] dijèta ìzlaziti.Dànas sam srètniji od vas. . Zašùtio je na trenùtak. o godinama u kòjima je njègov žìvot bio čvrsto u njègovim rùkama. Nìje je prodàv ao. . nàgla nagovòriti. nasmèjem se nasmìjati se. otkrijem pokàzati. . Govòrio je kao da se òpraštamo. Nasmìjali smo se obòjica. materijalna mučan. mòjoj rijèci. Svi osim Šimuna.Zašto? – zapìtao sam. mučna nàgao. òdmahnem diet to go out. Na njoj se vidjela màlena dr̀vena kuća na riječnoj obali.C] sùditi. to leave (I) to exclude (P) guilty to resemble (I) no matter what no matter what material (adj. u samo stotìnjak prìmjeraka.Ne. to je tàk o pòsebno. ne.Ako Vam smeta.) agonizing sudden to urge (P) to laugh a lot (P) to laugh a lot (P) to raise (P) clothing to wave away (P) ònamo opòraviti se opràštati. Žìvjeti uz rijèku. Jèdan moj prijatelj. ìzlazim izùzeti. ugàsit ću svjetlo – predlòžio je. Trećìna pjesama pòsvećena je Dunavu.Òndje sam bio najsrètniji.Tu smo se okùpljali.Na dijèti sam cijeli dan. o vremènima prošlim. Nè znam shvaćate li me? Kimnuo sam glàvom. in that direction to recover (P) to bid farewell (I) optimism to discover (P) to demonstrate (P) to conceal (P) to resemble (I) to judge (I) destined in a whisper quiet probably to inquire (P) longing Govòrio je tiho. nasmìjem se odgòjiti. Svake nèdjelje. . òdgojim òdjeća odmàhnuti. Pjesme o vòdi. optimìzma òtkriti. Samo njègova nòćna svjètiljka škrto obàsjava knjigu kòju dr̀ži u rùci. . zàp itam žùdnja 44 there.Pògledajte! Uzeo sam fotogràfiju i prìnio je očima. šaptom. nagòvorim nasmèjati se. 306 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . U toj kućici smo dr̀žali prìbor za pecanje.Što čìtate? . Dva-tri kilometra ùzvodno od Ilòka.S] ma šta [B. pòkažem sàkriti.

možemo zajedno òtići ònamo. ma što mi čìnili da se ne dògode. Kćèrka vam više sliči na suprugu. ìzvičem se krìvnja mnòštvo nàsilan. Dòšao je i prèdstojnik òdjela. na pecanje.  VII RJEČNIK [J] REČNIK [E] beg bijeg čùvar. . Neke se stvari dogàđaju.Trebao bih u srijedu. Žao mi je što ga više nèću vidjeti. òptužim ormàrić pràtnja prebacìvati. .. . Tàko je vàljda suđeno. . prebàcujem prèdstojnik [òdela] prèdstojnik [òdjela] trag uspàničiti se vìkati. Ali zamòlit ću liječnika da me pusti dan prije. . Nakon operàcije. Čuli ste ih. zar ne? Kimnuo sam glàvom. U ùtorak mi je rođendan. dèžurna galàma ispitìv ati. Čak ni moj liječnik nìje pokàzao očekìvani optimìzam. ispìtujem izvìk ati se. Kad ìzlazite? .To se i meni čìni. po gradu. Nìsam znao što odgovòriti.Ìmate lijèpu obìtelj. to transfer (I) head [of a ward] head [of a ward] trace to panic (P) to shout (I) prison Probùdila me galàma.Tàkva su vàljda sad vremèna.Teško bi to bìlo sàkriti. A i vi njih.Sutra ujutro dòlaze mòji nećaci. vičem zàtvor 45 clothing to retort (P) to accuse (P) small cupboard escort to pass on. Nìsam ih dobro odgòjio.Mòji nàlazi su loši. watchman on duty ruckus to question (I) to yell at length (P) guilt multitude violent break-in clothing òdjeća odvràtiti. òdvratim optùžiti. Ja sam vjerojatno kriv što im je žùdnja za materijalnim iznad ljùdskog. U bòji njègova glasa nìsam mogao òtkriti ni strah ni tùgu.Vidi se da vas istinski vole.Ne govòrite na taj nàčin.. . .Kòji? . . a òna je prebacìvala krìvnju na noćnog čuvàra. 307 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . kad se opòravite. . Šimun je nèstao.Četrdèseti.Nè žalim ni za čim osim za Dunavom. Svi su pòstavljali mnòštvo pìtanja. Uzalud su ga tràžili po bòlnici. A i sam òsjećam da je mòja priča zàvršena. Bàcio je još jèdan pogled na fotogràfiju. Dèžurna sèstra je bìla uspàničena. To mi je mùčnije od same operàcije. nàsilna obìjanje òdeća escape escape guard.Nìste vi zàto krivi. dòlaze me pòsljednji put nagovòriti da pòtpišem oporuku kòjom jèdan drugoga žèle izùzeti od nàsljedstva. Liječnik je vìkao na nju. ne nàlazeći òd govor. . čuvàra dèžuran. Naglo je skrènuo razgovor na mene. tàko mi je žao.. Odmàhnuo je rùkom. .I nè treba.

Na stòlu je bìla knjiga. neizmjerna nizvodno objašnjènje okrènuti. Šimunova knjiga. mysterious rod. Oko devet sàti pojàvio se Šimunov nećak Marko u pràtnji svoga òdvjetnika.Ormàrić s njègovom òdjećom bio je u hodniku. vlažna zàbrinuti. Hòdajući uzvodno od Ilòka uz Dunav ùspjelo mi je prònaći ribarsku kućicu s fotogràfije. . štàp a šuma trošan. sagnem se skroman. i mòrao sam dòći. damp to worry (P) to lock (P) end farewell Deset dàna pòtom. Pìsalo je: 308 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . Zàto sam ìzmislio da pòlazim na službeni put. navèd em nedvòsmislen neizmjeran. Okrènuo sam prvu strànicu. Uskoro je dòšla polìcija. humble secretive. Uòstalom. worn to catch sight of (P) to point out (I) to write in (P) to pull in (P) moist. ta rijèka i taj čòvjek ùvukli su me u svòju priču. U skromnoj prostòriji bìlo je nekoliko rìbičkih štàpova.Zar ne shvaćate da mòže ùmrijeti prije nego što mi pòtpiše oporuku! . Ispitìvali su nas znamo li kamo je Šimun mogao òtići. trošna ùgledati ukazìv ati. nàježim se nàvesti. Nijèdnu jèdinu rečènicu. Zanìmalo ih je o čèmu je dan uoči bijega prìčao s nama.) to wave (P) to get goose bumps (P) to state (P) unambiguous immeasurable downstream explanation to turn [over] (P) signature station dedication protr̀nuti. stol i tri stòlice. òvo nìje zàtvor nego bòlnica. djelujem iščìtati ìzmisliti jučèr ašnji màhnuti. ne zànima me nikakva oporuka nego moj pacìjent – odvràtio mu je prèdstojnik. Kućica je bìla znatno tròšnija nego što je ìzgledala na fotogràfiji. uvùčem vlažan. Nìsam mogao objàsniti svòjoj žèni zašto samo tri dana nakon pùštanja na kućnu njegu pòlazim na put. staff. ukàzujem upìsati. Protr̀nuo sam kad sam pročìtao posvetu. zàbrinem zakljùčati završètak. vozeći se autòbusom u Slavòniju. jer istina često djeluje tàko neuvjèrljivo. òtvoren i pràzan. Ništa im nìsam òtkrio. završètka zbogom 46 to go numb (P) release fishermen’s hut fishing rod to lean over (P) modest. cane forest run down. uz tekst kòjim se mòle svi kòji su ga vidjeli da to prìjave najbližoj polìcijskoj postaji.  VIII RJEČNIK [J] REČNIK [E] dah daròvati. Nìsam znao sàmome sebi objàsniti zašto sam sada òvdje.Gospòdine. dàrujem dàtum delovati. Ispod toga su nàveli izjave njègovih zàbrinutih nećaka. U Crnoj krònici sam ùgledao Šimunovu fotogràfiju. mahnem najèžiti se. òkrenem pòtpis postaja [C] posveta breath to give a gift (I) date to act (I) to act (I) to read to the end (P) to fabricate (P) yesterday’s (adj. izvìkao se na prèdstojnika òdjela. čìtao sam novine. Kad je sàznao da mu nema strica. Nìje bìlo tragova nàsilnog obìjanja. nìsam joj mogao reći istinu. Optùžio ga je što bolje ne čùvaju pacìjente uoči operàcije. delujem djelovati. Vràta nìsu bìla zàključana. Ali. ùpišem ùvući. pròtrnem pùštanje ribarska kućica rìbički štap sàgnuti se. skromna skrovit štap.

U skrovitim šumama. strànicu. Dok ìzvor mi se Ukàzuje na ušću. znao sam da ćete me potràžiti. a pòtom màhnuo prema ušću nè znajući pòzdravljam li ja to Dunav ili Šimuna. Ponovno sam okrènuo strànicu s posvetom. Na dalèkim cestama. strànice reći će Vam sve. i u jèdnom dahu iščìtao kràt ku pjesmu: U ZAGRLJAJU RIJEKE Ne tràžite me prijatelji. Ili oboje. mladi moj prijatelju. sàgnuo se i dodìrnuo prstima hladnu vòdu. Uzvodno i nizvodno Od vašeg srca. i zàto Vam dàrujem knjigu kòju sam neizmjerno volio. ùmjesto moga zbogom. Dòšao sam do sàme obale. pjesma s 37. u vlažnoj zèmlji. ZAVRŠETAK 309 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty .” Vaš Šimun Okrènuo sam 37. Ùmjesto objašnjènja. Najèžio sam se od stihova i poruke kòja mi je tàko nedvòsmisleno bìla ùpućena. prònašao sam tragove cipela kòji su vòdili prema rijèci. Nedaleko od kućice. Ja sam tu – pòsve blìzu. Ispod Šimunova pòtpisa bio je ùpisan jučèrašnji dàtum.“Dragi Petre. U hlàdnim gradovima. Sada me grli. Rijèka kòju sam volio.

oVJEŽBE [J] VEŽBE [E] BI 1.C] Zašto je Pètru odjèdnom neugodno? [S] Зашто је Пѐтру одјѐдном неугодно? [B] Sviđa li se Šimunu Pètrova pòrodica? [C] Sviđa li se Šimunu Pètrova obìtelj? [S] Да ли се Шимуну свиђа Пѐтрова по̀родица? 2. O čèmu razgovàraju Šimun i Pètar? Preprìčajte Šimunov žìvot. 3. 4.S] Šta misli Pèt ar o Šimunu? [C] Što misli Pètar o Šimunu? BIII 1. [B] Šta se dogòdilo kad su dòšle Pètrova supruga i kći? O čèmu su razgovàrali? [C] Što se dogòdilo kad su dòšle Pètrova supruga i kći? O čèmu su razgovàrali? [S] Шта се дого̀дило кад су до̀ш ле Пѐтрова супруга и кћи? О чѐму су разгова̀рали? [B. BIV 1. 2. BII 1. [B] Šta se zna o Šimunu a šta o Pètru? Zašto su zajedno? [C] Što se zna o Šimunu a što o Pètru? Zašto su zajedno? [S] Шта се зна о Шимуну а шта о Пѐтру? Зашто су заједно? [B] Ko je bolèsniji od njih dvòjice? [C] Tko je bolèsniji od njih dvòjice? [S] Ко је болѐснији од њих дво̀јице? [B. i o čèmu žèli razgovàrati? Zašto? [S] Kàko se pònaša Šimunov nećak Marko kada obìlazi Šimuna. [B.C] Kàko se pònaša Šimunov nećak Marko kada obìl azi Šimuna. i o čèmu žèli da razgòvara? Zašto? 310 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty .C] Kàkva je hràna u bòlnici? [S] Ка̀ква је хра̀на у бо̀лници? [B] Šta Pètru smeta? Zašto? Gdje bi ràdije bio i šta bi ràdio da je tamo? [C] Što Pètru smeta? Zašto? Gdje bi ràdije bio i što bi ràdio da je tamo? [S] Шта Пѐтру смета? Зашто? Где би ра̀дије био и шта би ра̀дио да је тамо? 2. 3. [B. 3.

S] Šta misli Šimun o svòjim nećacima? Zašto? [C] Što misli Šimun o svòjim nećacima? Zašto? [B. Zbog čèga je ljèkar vìkao na dèžurnu sèstru? Zbog čèga je liječnik vìkao na dèžurnu sèstru? Због чѐга је лѐкар вѝкао на дѐжурну сѐстру? Kàko su razgovàrali prèdstojnik òdjela i Šimunov nećak Marko? Zašto? Ка̀ко су разгова̀р али прѐдстојник о̀дела и Шимунов нећак Марко? Зашто? 2. po Markovom mišljenju? [C] Što je trebao rànije Šimun učìniti. [B. [B. [B] Šta je trebao rànije Šimun učìniti.S] Kuda Pètar pùtuje? Zašto? [C] Kamo Pètar pùtuje? Zašto? [B. po Markovom mišljenju? BV 1. а ка̀ко ра̀зличити? [B. . 3.2.C] Čim se Šimun bavi kàd a mu se nè spava? [S] Чим се Шимун бави ка̀да му се нѐ спава? [B.C] Na kòjoj rijèci je Šimun vòlio ìći na pecanje s prijateljima? Gdje se nàlazi ta rijèka? [S] На ко̀јој рѐци је Шимун во̀лео да иде на пецање с пријатељима? Где се на̀лази та рѐка? 2. BVII 1.C] Kòju knjigu pronàlazi Pètar. 3. po Markovu mišljenju? [S] Šta je trebao rànije Šimun da učìni. a kàko ràzličiti? [S] Ка̀ко се по̀наша Шимунов нећак Јо̀сип кад посѐћ ује Шимуна? Ка̀ко су Јо̀сип и Марко слични. [B.C] Zašto se kàsnije Šimunu nè spava? [S] Зашто се ка̀сније Шимуну нѐ спава? [B. i gde? Kàko se priča zavr̀šava? 311 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty 2.C] Zašto se Šimun vesèli kad nè može jesti? [S] Zašto se Šimun vesèli kad nè može da jede? Za čim Šimun žali? 2. i gdje? [S] Kòju knjigu pronàlazi Pètar. BVI 1.C] Kàko se pònaša Šimunov nećak Jòsip kad posjèćuje Šimuna? Kàko su Jòsip i Marko slični. 4. 3. BVIII 1.

2. 312 Dvadeseta lekcija Lesson Twenty . Translate one of the segments of the story. Find every instance of a number that is used in the story.C] DOMAĆI ZADATAK [S] C1 1. 2. C2 1. 5. 6. 3.✍ DOMAĆA ZADAĆA [B. Analyze the prepositional usage in section III or VIII. Find the subjectless sentences in section V. and describe the verbs and cases governed by these numbers. Retell one of the eight segments of the story. Analyze the verbal usage (aspect. noting which case each preposition takes. verbal adverbs and verbal nouns in section II. Find the conditional forms in section IV and translate each sentence where there is conditional usage. Find the participles. 4. tense) in sections III and IV. Write out the phrases with prepositions.

Gen GDLVsg Gpl Gsg (I) (I/P) I. dative. pl [S] sg v. neut. Abbreviations used in the appendices 1. Instr incl. V Vsg first. Isg [J] [J] [B/S] L. third (person) accusative case accusative and genitive [in verb charts: adjective-like forms (L-participle and passive participle)] accusative plural accusative singular [in verb charts: adverbial forms (present and past verbal adverb)] Bosnian usage Bosnian and Croatian usage Bosnian. Loc L-I L-part m. Dat DL DLsg DLIpl [E] f. part.S] [B.accusative plural nominative plural nominative singular perfective aspect passive particle plural Serbian usage singular see (abbreviation of vidi) [in verb charts: conjugated forms (present.C] [B. n. locative and vocative singular genitive plural genitive singular imperfective aspect both imperfective and perfective aspect instrumental case inclusive imperative instrumental singular ijekavian word or words ijekavian words specific to Bosnian and Serbian ijekavian usage locative case locative and instrumental L-participle (used in compound tense formations) masculine neuter nominative [in verb charts: non-conjugating forms (infinitive and verbal noun)] nominative . second. masc. Acc A-G AJ Apl Asg AV [B] [B. fem.C. aorist. Croatian and Serbian usage (where there also exists another word or phrase which is used in only one or two of the others) Bosnian and Serbian usage Croatian usage counting form dative case dative and locative dative-locative singular dative-locative-instrumental plural ekavian word or words feminine genitive case genitive. 3 A. imperfect and imperative)] vocative singular 313 Appendices . G. 2.S] [C] CF D. N N NApl Npl Nsg (P) pass.


boy sketch a b c č ć d dž đ e f g h i j k А Б Ц Ч Ћ Д Џ Ђ Е Ф Г Х И Ј К а б ц ч ћ д џ ђ е ф г х и ј к L Lj M N Nj O P R S Š T U V Z Ž l lj m n nj o p r s š t u v z ž Л Љ М Н Њ О П Р С Ш Т У В З Ж л љ м н њ о п р с ш т у в з ж The Cyrillic alphabet Cyrillic Latin A B V G D Đ E Ž Z I J K L Lj M a b v g d đ e ž z i j k l lj m English equivalent father bet vet get dent ginger [didja see it?] met treasure zen machine yes. A B C Č Ć D Dž Đ E F G H I J K Appendix 1 Cyrillic Latin and Cyrillic alphabets The Latin alphabet Latin Cyrillic English equivalent left million met net canyon or speck [trilled r] sent. center sugar step flute vet zen treasure Latin English equivalent father bet its church chick [gotcha!] dent junk ginger [didja see it?] met fed get Bach machine yes. boy sketch left million met Cyrillic Latin English equivalent n nj o p r s t ć u f h c č dž š net canyon or speck [trilled r] spent. center step chick [gotcha!] flute fed Bach its church junk sugar А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш N Nj O P R S T Ć U F H C Č Dž Š 315 Appendices .


S] Mèhmed [B] Milorad [S] Mìrko [S] Miroslav [C.C] Dàmir [B.C] Àmila [B] Ana [C.S] Màrija [C.C.S] Dùšanka [S] Dželìla [B] Edìta [B.S] Màra [C.C.S] Zòra [C.C] Biljana [S] Bòjana [C.S] Vlàdo [B.S] Merìma [B] Mèrsiha [B] Mìra [B.C] Ljudèv it [C] Marko [C.S] Svjètlana [B.S] Vlàda [S] Vlàd imir [C.C.S] Zvjèzdana [C] Željka [C] Aleksàndar [C.S] Dànijel [C] Dànilo [S] Dàrko [C] Dobrilo [S] Dùšan [S] Đorđe [S] Elvis [B] Èmir [B] Gòran [B. S] Marta [C.C.S] Predrag [S] Ràjko [S] Saša [B.C] Dàmjan [C.S] Jasna [B.S] Dijàna [B.S] Branka [C.S] Anka [C] Ànkica [C.C] Saša [B.S] Nàda [B.S] Ràd a [S] Ràd mila [S] Rajka [S] Redžìja [B] Sanja [B.S] Azra [B.S] Ìvana [C.S] Ìvica [C] Ìvo [C] Ìzet [B] Jàsmin [B] Jòvan [S] Jovica [S] Juraj [C] Luka [S.C.S] Žàrko [C.C.S] A selection of women’s and men’s names Some men’s names Mìrjana [B.S] Tìjana [C.S] Grgur [C] Hajrùdin [B] Hàmdija [B] Hàris [B] Hàsan [B] Hr̀voje [C] Ìnoslav [C] Ìvan [C.S] Željko [C.S] Emìn a [B] Gòrdana [C.S] Zòran [C.S] Slobòdan [C.C.S] Nermin [B] Nìkola [C.C.S] Zehra [B] Zlata [B.C.C] Dùbravka [C.S] Jovana [S] Ljìljana [C.S] Stàk a [S] Svètlana [B.S] Selma [B] Snèžana [S] Snjèžana [B.S] Ljubica [C. Appendix 2 Some women’s names Aìda [B.S] Senad [B] Sìniša [C.S] Dràgana [S.S] Jadranka [C.C.C.C] Zlàtan [B.C.S] Pètar [C.S] Grozdana [S] Hana [B] Ines [C.C.S] Živorad [S] 317 Appendices .S] Àlija [B] Ànte [C] Àntun [C] Bràn imir [C] Bràn islav [S] Branko [S.S] Sr̀đan [S] Tòmislav [C.S] Ìva [C.S] Mirza [B] Nenad [C.


 Appendix 3 CYRILLIC GUIDELINES for use with worksheets. pp. 14-17 319 Appendices .

320 Appendices .

321 Appendices .


 Appendix 4 Nsg Asg Gsg DLsg Isg Vsg CF Npl Apl Gpl DLIpl Noun declensions: paradigms MASCULINE animate nouns konj kònja kònja kònju kònjem konju kònja kònji kònje kònja kònjima muž muža muža mužu mužem mužu muža muževi muževe muževa muževima jùnak junàka junàka junàku junàkom junače junàka junàci junàke junàka junàcima pràtilac pràtioca pràtioca pràtiocu pràtiocem pràtioče pràtioca pràtioci pràtioce pràtilaca pràtiocima Srbin Srbina Srbina Srbinu Srbinom Srbine Srbina Srbi Srbe Srba Srbima Tùrčin Tùrčina Tùrčina Tùrčinu Tùrčinom Tùrčine Tùrčina Turci Turke Turaka Turcima MASCULINE inanimate nouns Nsg Asg Gsg DLsg Isg Vsg CF Npl Apl Gpl DLIpl dan dan dana danu danom dane dana dani dane dàna danima grad grad grada gradu gradom grade grada gradovi gradove gradova gradovima pòsao pòsao pòsla pòslu pòslom posle pòsla pòslovi pòslove poslova pòslovima zadàtak zadàtak zadàtka zadàtku zadàtkom zadatke zadàtka zadàci zadàtke zàdataka zadàcima put put pùta pùtu pùtem * pute pùta pùtevi* pùteve* pùteva* pùtevima* * putem. putovi. [B. putevi etc. etc.C. [E] 323 Appendices . [C] NEUTER nouns Nsg Asg Gsg DLsg Isg Vsg CF Npl Apl Gpl DLIpl sèlo sèlo sèla sèlu sèlom selo sèla sela sela sèla selima polje polje polja polju poljem polje polja polja polja polja poljima pìsmo pìsmo pìsma pìsmu pìsmom pìsmo pìsma pìsma pìsma pisama pìsmima gnijèzdo * gnijèzdo gnijèzda gnijèzdu gnijèzdom gnijèzdo gnijèzda gnijèzda gnijèzda gnijèzda gnijèzdima ime ime imena imenu imenom ime imena imèna imèna imèna imènima jàje jàje jàjeta jàjetu jàjetom jaje jàja jàja jàja jàja jàjima * gnijezdo etc. [J] gnezdo etc.S] putom.

[J] devojka etc.FEMININE nouns in -a Nsg Asg Gsg DLsg Isg Vsg NApl Gpl DLIpl rùka ruku rùke rùci rùkom ruko ruke rùku rùkama knjiga knjigu knjige knjizi knjigom knjigo knjige knjiga knjigama djèvojka * djèvojku djèvojke djèvojci djèvojkom djèvojko djèvojke djèvojaka djèvojkama tetka tetku tetke tetki tetkom tetka tetke tetaka / tetki tetkama bòrba bòrbu bòrbe bòrbi bòrbom borbo bòrbe bòrba / borbi bòrbama učitèljica učitèljicu učitèljice učitèljici učitèljicom učitèljice učitèljice učitèljica učitèljicama * djevojka etc.C] ćerka [S] 324 Appendices . [E] FEMININE nouns in a consonant Nsg Asg GDLVsg Isg NApl Gpl DLIpl stvar stvar stvari stvari / stvarju stvari stvàri stvarima noć noć noći noći / noću noći nòći noćima radost radost radosti radošću / radosti radosti radosti radostima ljùbav ljùbav ljùbavi ljubavi / ljubavlju ljùbavi ljùbavi ljùbavima misao misao misli misli / mišlju misli mìsli mislima kći * kćer kćeri kćeri / kćerju kćeri kćèri kćerima * kćerka [B.C.S] kći [B.

Ìliću Ìvo Lalić Ìvu Lalića Ìve Lalića Ìvi Laliću Ìvom Lalićem G. Bugàrski Ana Pàvić Anu Pàvić Ane Pàvić Ani Pàvić Anom Pàvić Gđo Pàvić Ines Kùna Ines Kùnu Ines Kùne Ines Kùni Ines Kùnom Gđo Kùn a Adjective declension: paradigms DESCRIPTIVE ADJECTIVES Masculine short long Nsg Asg Neuter short long short Feminine long dobar loš dobar * loš * dòbri loši dòbre loše dobri loši dobri * loši * dobri loši dobre loše dòbro loše dòbro loše dòbra loša dòbra loša dobro loše dobro loše dobra loša dobra loša dòbra loša dòbru lošu dòbre loše dòbre loše dobra loša dobru lošu dobre loše dobre loše Npl Apl * inanimate only 325 Appendices .Declension of personal names MALE names N A G DL I V Pètar Pètra Pètra Pètru Pètrom Petre Nìkola Nìkolu Nìkole Nìkoli Nìkolom Nìkola Hr̀voje Hr̀voja Hr̀voja Hr̀voju Hr̀vojem Hr̀voje Đorđe Đorđa Đorđa Đorđu Đorđem Đorđe Brane Braneta Braneta Branetu Branetom Brane Ranko Ranka Ranka Ranku Rankom Ranko Ìvo Ìvu Ìve Ìvi Ìvom Ivo FEMALE names N A G DL I V Nàd a Nàdu Nàd e Nàdi Nàdom Nado Vesna Vesnu Vesne Vesni Vesnom Vesna Dràgica Dràgicu Dràgice Dràgici Dràgicom Dràgice Ines Ines Ines Ines Ines Ines NAME AND SURNAME N A G DL I V Nìkola Ìlić Nìkolu Ìlića Nìkole Ìlića Nìkoli Ìliću Nìkolom Ìlićem G. Laliću Ranko Bugàrski Ranka Bugàrskog Ranka Bugàrskog Ranku Bugàrskom Rankom Bugàrskim G.

Neuter – Feminine long longer Gpl DLIpl kòjih kòjim nekih nekim kòjima nekima 326 Appendices .short Gsg DLsg Isg CF Masculine-Neuter long Feminine longer short long dòbra * loša * dòbru lošu dobrog * lošeg * dobrom lošem dobrim lošim dobroga * lošega * dobrome. kim nekog * nekom nekim kòjega * koga * kòjemu. kom kòjim. komu nekoga * nekomu kòje kòjoj kòjom neke nekoj nekom * and animate accusative Masculine . dobromu lošemu dobre loše dobroj lošoj dobrom lošom dobre loše dobra loša Masculine-Neuter-Feminine * and animate accusative long Gpl DLIpl longer dobrih loših dobrim lošim dobrima lošima PRONOMINAL ADJECTIVES Masculine Nsg Asg Npl Apl Neuter Feminine kòji kòji * kòji kòje * inanimate only neki neki * neki neke kòje kòje kòja kòja neko neko neka neka kòja kòju kòje kòje neka neku neke neke Feminine Masculine – Neuter long Gsg DLsg Isg longer kòjeg * kog * kòjem.

Neuter – Feminine long longer Gpl DLIpl kàkvih kàkvim svih svim svìju svima 327 Appendices . ovomu** toga * tome. tomu** tìme òve òvoj òvom ove te toj tom te * and animate accusative Masculine – Neuter – Feminine long longer Gpl DLIpl ** [C] only òvih òvim tih tim Masculine òvima tima Neuter Feminine Nsg Asg Npl Apl kàkav kàkav * kàkvi kàkve * inanimate only sav sav * svi sve kàkvo kàkvo kàkva kàkva sve sve sva sva kàkva kàkvu kàkve kàkve sva svu sve sve Masculine – Neuter long Gsg DLsg Isg longer Feminine kàkvog * kàkvom kàkvim svem svim kàkvoga * kàkvomu svèga * svèmu svìma kàkve kàkvoj kàkvom sve svoj svom * and animate accusative Masculine .DEMONSTRATIVE PRONOMINAL ADJECTIVES Masculine Nsg Asg Npl Apl Neuter Feminine òvaj òvaj * òvi òve * inanimate only taj taj * ti te òvo òvo òva òva to to ta ta òva òvu òve òve ta tu te te Feminine Masculine – Neuter long Gsg DLsg Isg CF longer òvog * òvom òvim ova tog * tom tim ta òvoga * òvome.

POSSESSIVE PRONOMINAL ADJECTIVES Masculine Nsg Asg Npl Apl Neuter Feminine moj moj * mòji mòje * inanimate only naš naš * naši naše mòje mòje mòja mòja naše naše naša naša mòja mòju mòje mòje naša našu naše naše Feminine Masculine – Neuter long Gsg DLsg Isg longer mòjeg * mog * mòjem.Neuter – Feminine long Gpl DLIpl longer mòjih mòjim Masculine naših našim mòjima našima Feminine Neuter Nsg Asg Npl Apl njègov njègov * njègovi njègove mamin mamin * mamini mamine njègovo njègovo njègova njègova mamino mamino mamina mamina njègova njègovu njègove njègove mamina maminu mamine mamine * inanimate only Masculine – Neuter short Gsg DLsg Isg long Feminine njègova* njègovu mamina * maminu njègovog * njègovom njègovim maminog * maminom maminim njègove njègovoj njègovom mamine maminoj maminom * and animate accusative Masculine . mome.Neuter – Feminine longer long Gpl DLIpl njègovih njègovim maminih maminim njègovima maminima 328 Appendices . mom mòjim našeg * našem našim mòjega * moga * mòjemu. momu našega * našemu mòje mòjoj mòjom naše našoj našom * and animate accusative Masculine .

singular 1st full N A G D L I clitic full 2nd clitic reflexive full clitic 3rd masc. full clitic 3rd feminine full clitic ja mene me mene me meni mi meni mnom. njòme je. nekomu nekome nekime šta / što šta / što čèga ništa ništa ničeg ničega čim čèmu čìme ni o čem ničim ni o čemu ničime 329 Appendices .Declension of pronouns PERSONAL PRONOUNS. / feminine full clitic mi nas nama nama nas nam vi vas vama vama vas vam oni / ona / one njih njima njima ih im INTERROGATIVE PRONOUNS and words derived from them long N A G D L I longer long longer long longer long longer ko / tko kog kog kom kim kòga kòga kòme. mnòme ti tebe tebe tebi tebi tobom te te ti sebe sebe sebi sebi sobom se se [si] on / òno njega njega njemu njemu njim. / neut. plural 1st full N A-G D L-I clitic full 2nd clitic 3rd masc. / neut. njìme ga ga mu òna nju nje njoj njoj njom. ju je joj PERSONAL PRONOUNS. kòmu kòme kìme neko / netko nekog nekog nekom nekim nekoga nekoga nekome.


od. next to. na. iznad k (or ka). along for behind because of. između. at from. prema na. uz. kod. blizu. around. pri. do. on in. down from. s (or sa). each according to. towards at. in under beside. in front of across toward. above after opposite. posle [E] poslije [J]. out of behind between. at over. pod. pored. SA U U UZ ZA ZA ZBOG + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + Gen Gen Gen Gen Gen Gen Gen Gen Gen Dat Gen Acc Acc Loc Instr Gen Dat Loc Gen Gen Acc Loc Instr Gen without near. up to under in front of from. concerning from. by. according to near. across from about. by. za 331 Appendices . po. close to to. pre [E] prije [J]. with. ispred. o. preko. among above to. pred. nakon. nasuprot. KA KOD KROZ NA NA NAD NAKON NASUPROT O OD OKO PO PO POD PORED POSLE POSLIJE PRE PRIJE PRED PREKO PREMA PRI S. zbog ispod. next to after before before. off of with to. onto on. due to + Gen + Gen + Instr + Gen + Dat + Loc + Gen + Instr + Acc + Loc + Acc + Acc + Instr + Gen PREPOSITIONS BY CASE Accusative Genitive Dative Locative Instrumental kroz. Appendix 5: The most common prepositions BEZ BLIZU DO ISPOD ISPRED IZ IZA IZMEĐU IZNAD K. with. za bez. iz. u. iza. at alongside. of around per. into. s (or sa). to through to. up. SA S. oko. u nad.


sg AJ AV 2sg 2sg sg sg n. Appendix 6: Verbal conjugation The following charts summarize the forms of a verb. gledati gledam gledah gledah AJ AV gledaš gleda gledaše gledaj! gledao gledalo gledan gledano gledajući gleda gleda gledaše gledala gledana gledamo gledate gledasmo gledaste gledasmo gledaste gledajmo! gledajte! gledali gledala gledani gledana [pogledavši] gledanje gledaju gledaše gledahu gledale gledane Type 2 (nositi) N V present aorist imperfect imperative L. organized according to conjugational type. Each verb also has two sets of forms that function as adjectives (AJ). Appendix 9 ( n. past 1pl 1pl 1pl incl. an attempt was made to choose head verb which would give the fullest range of forms. In theory. most verbs do indeed occur in nearly all the possible 3sg 3sg 3sg f. Although this does not always happen in practice. part. “Holes” in the pattern are usually a function of aspect or transitivity. and gives information about accentuation. In each present verbal noun 3pl 3pl 3pl f. since these two features of a verb’s meaning affect its ability to express the nuances inherent in the particular m. and two forms that function as adverbs (AV). the past and present verbal m. any one verb will have a separate form corresponding to each of the boxed slots in the inventory diagram below. in that they name an activity (the infinitive and the verbal noun). nòsiti nosim nòsih nošah AJ AV nosiš nòsi nošaše nòsi! nòsio nòsilo nošen nošeno noseći nosi nòsi nošaše nòsila nošena nosimo nòsismo nošasmo nòsimo! nòsili nošeni nosite nòsiste nošaste nòsite! nòsila nošena nòsivši nošenje nose nòsiše nošahu nòsile nošene 333 Appendices . the passive participle and the 2pl 2pl 2pl pl n. Type 1 (gledati) N V present aorist imperfect imperative L.adv. 358-366) presents all the verbs introduced in lesson vocabularies and grammar sections.participle pass. Where the verb in question lacks one or more of the forms. part. adv. The remaining forms are verbal (V). the slot is filled by a form from another verb of the same type. the three tenses and the imperative mood.participle pass. Each verb has two forms that act as a noun (N). m. Verb inventory N V present aorist imperfect imperative L-participle passive participle verbal adverb infinitive 1sg 1sg 1sg m.

part. vidjeti vidim vidjeh viđah AJ AV vidiš vidje viđaše vidi! vidio vidjelo viđen viđeno videći vidi vidje viđaše vidjela viđena vidimo vidite vidjesmo vidjeste viđasmo viđaste vidimo! vidite! vidjeli vidjela viđeni viđena vidjevši viđènje vide vidješe viđahu vidjele viđene Type 4 (držati) N V present aorist imperfect imperative L.participle pass. dr̀žati dr̀žim dr̀žah dr̀žah AJ AV dr̀žiš dr̀ža dr̀žaše dr̀ži! dr̀žao dr̀žalo dr̀žan dr̀žano dr̀žeći dr̀ži dr̀ža dr̀žaše dr̀žala dr̀žana dr̀žimo dr̀žite dr̀žasmo dr̀žaste dr̀žasmo dr̀žaste dr̀žimo! dr̀žite! dr̀žali dr̀žala dr̀žani dr̀žana dr̀žavši dr̀žanje dr̀že dr̀žaše dr̀žahu dr̀žale dr̀žane Type 5 (pisati) N V present aorist imperfect imperative L. part. part. part. pìsati pišem pìsah pisah pìsao pisan AJ AV pišeš pìsa pisaše pìši! pìsalo pisano pišući piše pìsa pisaše pìsala pisana pišemo pišete pìsasmo pìsaste pisasmo pisaste pìšimo! pìšite! pìsali pìsala pisani pisana pìsavši pìsanje pišu pìsaše pisahu pìsale pisane 334 Appendices .participle pass. videti vidim videh viđah AJ AV vidiš vide viđaše vidi! video videlo viđen viđeno videći vidi vide viđaše videla viđena vidimo vidite videsmo videste viđasmo viđaste vidimo! vidite! videli videla viđeni viđena videvši viđènje vide videše viđahu videle viđene Type 3 (vidjeti) [J] N V present aorist imperfect imperative L.participle pass.Type 3 (videti) [E] N V present aorist imperfect imperative L.participle pass.

participle pass. piti pijem pih pijah AJ AV piješ pi pijaše pij! pio pilo [pòpit] [pòpito] [popìjen] [popijèno] pijući pije pi pijaše pila [pòpita] [popijèna] pijemo pijete pismo piste pijasmo pijaste pijmo! pijte! pili pila [pòpiti] [pòpita] [popijèni] [popijèna] [popivši] pijenje piju piše pijahu pile [pòpite] [popijène] Type 7 (krenuti) N V present aorist imperfect imperative L. part. part.participle pass. kazivati) Type 8a N V present aorist imperfect imperative L. kupòvati kùpujem kupòvah kùpovah AJ AV kùpuješ kupòva kùpovaše kùpuj! kupovao kupovalo kupovan kupovano kùpujući kùpuje kupòva kùpovaše kupovala kupovana kùpujemo kùpujete kupòvasmo kupòvaste kùpovasmo kùpovaste kùpujmo! kùpujte! kupovali kupovala kupovani kupovana kupovavši kupòvanje kùpuju kupòvaše kùpovahu kupovale kupovane Type 8b N V present aorist imperfect imperative L. kazìvati kàzujem kazìvah kazìvah AJ AV kàzuješ kazìva kazìvaše kàzuj! kazìvao kazìvalo kàzivan kàzivano kàzujući kàzuje kazìva kazìvaše kazìvala kàzivana kàzujemo kàzujete kazìvasmo kazìvaste kazìvasmo kazìvaste kàzujmo! kàzujte! kazìvali kazìvala kàzivani kàzivana kazìvavši kazìvanje kàzuju kazìvaše kazìvahu kazìvale kàzivane 335 Appendices .Type 6 (piti) N V present aorist imperfect imperative L.participle pass.participle pass. part. part. krènuti krenem krènuh [tònjah] AJ AV kreneš krènu [tònjaše] krèni! krènuo krènulo [dignut] [dignuto] [dižući] krene krènu [tònjaše] krènula [dignuta] krenemo krenete krènusmo krènuste [tònjasmo] [tònjaste] krènimo! krènite! krènuli krènula [dignuti] [dignuta] krènuvši [svanùće] krenu krènuše [tònjahu] krènule [dignute] Types 8a-8b (kupovati.

part. part.S] Type 12 (umeti) [E] N V present aorist imperfect imperative L.C] preduzeće [B.participle pass. ùzeti uzmem uzeh [kùnijah] uzeo uzet AJ AV uzmeš uze [kùnijaše] ùzmi! uzelo uzeto [kùnući] uzme uze [kùnijaše] uzela uzeta uzmemo uzmete uzesmo uzeste [kùnijasmo] [kùnijaste] ùzmimo! ùzmite! uzeli uzela uzeti uzeta uzevši [poduzèće]* uzmu uzeše [kùnijahu] uzele uzete * poduzeće [B. brati bèrem brah brah brao bran AJ AV bèreš bra braše bèri! bralo brano bèrući bère bra braše brala brana bèremo brasmo brasmo bèrimo! brali brani bèrete braste braste bèrite! brala brana bravši brànje bèru braše brahu brale brane Type 11 (uzeti) N V present aorist imperfect imperative L-participle pass.participle pass. part.participle pass.Type 9 (davati) N V present aorist imperfect imperative L. ùmeti ùmem ùmeh ùmejah ùmeo AJ AV ùmeš ùme ùmejaše ùmej ùmeelo ùmejući ùme ùme ùmejaše ùmela ùmemo ùmesmo ùmejasmo ùmejmo ùmeli ùmete ùmeste ùmejaste ùmejte ùmela umèće ùmeju ùmeše ùmejahu ùmele ùmevši 336 Appendices . part. dàvati dajem dàvah davah AJ AV daješ dàva davaše daj! dàvao dàvalo davan davano dàjući daje dàva davaše dàvala davana dajemo dajete dàvasmo dàvaste davasmo davaste dajmo! dajte! dàvali dàvala davani davana dàvavši dàvanje dàju dàvaše davahu dàvale davane Type 10 (brati) N V present aorist imperfect imperative L.

part.Type 12 (umjeti) [J] N V present aorist imperfect imperative L.participle pass. ùmjeti ùmijem ùmjeh ùmijah ùmio AJ AV ùmiješ ùmje ùmijaše ùmij ùmjelo ùmijući ùmije ùmje ùmijaše ùmjela ùmijemo ùmjesmo ùmijasmo ùmijmo ùmjeli ùmijete ùmjeste ùmijaste ùmijte ùmjela umijèće ùmiju ùmješe ùmijahu ùmjele ùmjevši Type 13 (jesti) N V present aorist imperfect imperative L. tresti trèsem trèsoh trèsah AJ AV trèseš trese trèsaše trèsi! tresao trèslo trèsen tresèno trèsući trèse trese trèsaše trèsla tresèna trèsemo trèsete trèsosmo trèsoste trèsasmo trèsaste trèsimo! trèsite! trèsli trèsla tresèni tresèna trèsavši trèsenje trèsu trèsoše trèsahu trèsle tresène Types 15a-b (teći. teći tèčem tekoh tècijah tekao tèčen AJ AV tèčeš teče tècijaše tèci! teklo tečèno tèkući tèče teče tècijaše tekla tečèna tèčemo tèčete tekosmo tekoste tècijasmo tècijaste tècimo! tècite! tekli tekla tečèni tečèna [tekavši] tèčenje tèku tekoše tècijahu tekle tečène 337 Appendices .participle pass. stići) Type 15a N V present aorist imperfect imperative L. jesti jedem jedoh jeđah jeo jeden AJ AV jedeš jede jeđaše jedi! jelo jedeno jedući jede jede jeđaše jela jedena jedemo jedosmo jeđasmo jedimo! jeli jedeni jedete jedoste jeđaste jedite! jela jedena jedavši jedenje jedu jedoše jeđahu jele jedene Type 14 (tresti) N V present aorist imperfect imperative L.participle pass. part. part.participle pass. part.

participle pass. part. dòći dođem dòđoh [iđah] AJ AV dođeš dòđe [iđaše] dòđi! dòšao dòšlo [nađen] [nađeno] [idući] dođe dòđe [iđaše] dòšla [nađena] dođemo dođete dòđosmo dòđoste [iđasmo] [iđaste] dòđimo! dòđite! dòšli dòšla [nađeni] [nađena] došavši dođu dòđoše [iđahu] dòšle [nađene] The verb hteti [E] N V present aorist imperfect AJ AV L.participle AJ AV htjeti ću ćeš hòću hòćeš nèću nećeš htjeh htje htjedoh htjede hòćah hòćaše hòtijah hòtijaše htio htjelo hòteći će hòće neće htje htjede hòćaše hòtijaše htjela ćemo ćete hòćemo hòćete nèćemo nèćete htjesmo htjeste htjedosmo htjedoste hòćasmo hòćaste hòtijasmo hòtijaste htjeli htjela htevši htjenje će hòće nèće htješe htjedoše hòćahu hòtijahu htjele 338 Appendices .participle hteti ću hòću nèću hteh htedoh hòćah hòtijah hteo ćeš hòćeš nećeš hte htede hòćaše hòtijaše htelo hòteći će hòće neće hte htede hòćaše hòtijaše htela ćemo ćete hòćemo hòćete nèćemo nèćete htesmo hteste htedosmo htedoste hòćasmo hòćaste hòtijasmo hòtijaste hteli htela htevši htenje će hòće nèće hteše htedoše hòćahu hòtijahu htele The verb htjeti [J] N V present (full) (negated) aorist (or) imperfect (or) L. stići stignem stigoh stizah stigneš stiže stizaše stigni! stigao stiglo [strižen] [striženo] stižući stigne stiže stizaše stigla [strižena] stignemo stignete stigosmo stigoste stizasmo stizaste stignimo! stignite! stigli stigla [striženi] [strižena] stigavši stizanje stignu stigoše stizahu stigle [strižene] Type 16 (doći) N V present aorist imperfect imperative L.Type 15b N V AJ AV present aorist imperfect imperative L. part.participle pass.

S] jest [C] 339 Appendices .participle biti sam jèsam nìsam budem bih bejah bijah bio AJ AV si jèsi nìsi budeš bi bejaše bijaše budi! bìlo budući je jeste * nìje bude bi bejaše bijaše bìla smo jèsmo nìsmo budemo bismo bejasmo bijasmo budimo! bìli ste jèste nìste budete biste bejaste bijaste budite! bìla bivši su jèsu nìsu budu biše bejahu bijahu bìle * jeste [B.The verb biti N V present (full) (negated) aorist imperfect [E] imperfect [J] imperative L.


kaže òna. spàv aju tržnica [B. Mòja žèna gleda telèviziju.Meni se jede kàjgana .C] David Albahari 23 never soccer marketplace to dream (I) to collect (I) to sleep (I) marketplace Mòja žèna bère cveće. bèr em cveće cvijeće fudbal [B.kažem.Moram da kupim hleb i mleko .Da li tebi nešto treba? .C] zabòraviti.S] šunka Treba li ti nešto? [B. idem igrati. igram. ìgraju ljùbavni to pick (I) flowers flowers soccer to go (I) to play (I) romance nikada nogomet [C] pìjaca [B.  II VOCABULARY Da li tebi nešto treba? [S] dòručak. . . . Ja nikada nè sanjam.Da li ìmamo čaj od kamìlice? pitam. . Mòja žèna čìta ljùbavne romàne. Ja idem na pìjacu. Ja igram fudbal.S] sànjati. Mòja žèna dugo spava. zabòravim 24 self-service grocery store self-service grocery store ham Do you need something? to forget (P) Mòja žèna ide u samoùslugu.Ne zabòravi da ga kupiš. spavam.Mislim da nemamo.Kùpi šunku . . Appendix 7: OSAM MALIH PRIČA O MOJOJ ŽENI I VOCABULARY brati. . . 341 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari . skupljam. sanjam skùpljati. skùpljaju spàvati.C] samoùsluga [B.Volim šunku za dòručak.kaže mòja žèna. Ja skupljam marke.S] ìći. dòručka meni se jede kàjgana kamìlica Do you need something? breakfast I feel like eating scrambled eggs chamomile samopòsluga [B.

kažem.I nìsu skupe.Te rùže su divne . smešim se smijèšiti se. pokàzujem bouquet I will to cost (I) tulip I didn’t see them I didn't see them to look at (P) to show (I) prodavàčica ràdnja rùža tulipan [B. .Ìzgleda kao da je od zlata. sličim (na) [B. ličim (na) [B. . šutim [B. òdlećem to worry (I) torch to be silent (I) to add (I) to seem (I) it seems only as if bench tree top to resemble (I) foliage.S] dodàvati.Dòručak bez novina . .Mògu satima da ih gledam.kažem . žalim žalim što 25 to fly away (I) to remain (I) park look! (P) for hours to resemble (I) smile (I) smile (I) that to be silent sparrow gold to feel sorry (I) I’m sorry that Mòja žèna i ja sèdimo na klùpi.pita mòja žèna .  IV VOCABULARY bùket.kaže mòja žèna. Ja malo ćùtim.nìje pravi dòručak.Nè brini . Klùpa je u parku.lìče na bùktinje. . . .òstaju nam vràpci.C] umòtati venčàn je vjenčànje saleswoman store. 342 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari . .kažem.Poglèdaj lišće .Volim jesen .kaže prodavàčica.A novine . leaves to continue (I) to fly away (I) odlijètati. dòdaje mòja žèna.da li da kupim novine? . ìzgledam ìzgleda jèdino kao da klùpa krošnja lìčiti.  III VOCABULARY brinuti. smiješim se što šùtjeti. dòdajem izglèdati. čùtim [B. nàstavljam odlètati.C] smèšiti se.S] nisam ih video nisam ih vidio pògledati pokazìvati.smeši se mòja žèna .S] lišće coll. . nàstavljati. . vràpca zlato žaliti.. òstajem park poglèdaj! satima slìčiti. . shop rose tulip to wrap up (P) wedding wedding 26 Kùpujem bùket rùža za mòju žènu.Jesen je uvek lèpa . a onda kažem .Jèdino žalim što òdleću ptice. bukèta ću kòštati làla [B.Neke krošnje . brinem bùktinja ćùtati. òdlijećem òstajati.nàstavlja mòja žèna.C] vràbac.

Mòja žèna se lupi po čèlu.kažem . .Posle žurim na pòsao.Idem u teretànu da vežbam .C] čèlo gospòdar. .kažem. .Već ìmamo karte. .kaže prodavàčica.Zašto ùstaješ tàko rano? pita mòja žèna. gospodàra jèdva čekam karta kàsnije krènuti.Umòtajte ih. .kaže prodavàčica. molim vas. . .Rùže su za mòju žènu.ali nìsam ih video u ràdnji.Svìđaju joj se i làle .Mògu da tr̀čim do teretàne .pored kase.Zar nè možeš kàsnije da ideš? .Baš sam zaboravna! Šta gledamo? .Kolìko kòšta sedam cr̀venih rùža? V VOCABULARY baš bùdilnik [B.kažem. 343 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari .kažem.pokàzuje prodavàčica . . prstenovi teretàn a tr̀čati. .Ipak ću ùzeti rùže . Da li želite da ih pògledate? . .I to je vežba. krenem lupiti se truly. u lep pàpir .Tamo su .Uveče idemo u bioskop . Onda pòg leda na sat. tr̀čim uskoro ùstajati.odgòvaram.kaže mòja žèn a. .Moraš uskoro da kreneš. .O . zvonim 27 afterwards afterwards ring gym for lifting weights to run (I) soon to get up. .Òn a sigurno voli rùže. to rise (I) forgetful to ring (I) Moj bùdilnik zvoni u šest sàti. . really alarm clock alarm clock forehead lord.Svakako . .A uveče? . .Jèdva čekam da ga vidim . master I can hardly wait ticket later to get going (P) to strike oneself (P) posle poslije prsten. .kažem. ùstajem zaboravan zvòniti.Da li ih nosite nekome na venčànje?” .S] bùdilica [B.Treći deo ‘Gospodàra prstenova’.

kaže mòja žèna. Ja brišem čaše i tanjìre.  VII VOCABULARY alo dr̀žati. Zàtim ih slažem na pòlicu. sèdi veverica. .Šta čitaš? . Òstavljam krpu. . tanjìra [B. telefòniram vihor 29 swept away telephone receiver to hang up (I) page stroll to telephone (I/P) gale-strength wind Svakog dana. to erase (I) if I had would you love me more? tree yard camera dishtowel to leave. drveta dvòrište foto-apàrat. VI VOCABULARY brisati. brišem da ìmam da li bi me više voleo? drvo. slažem slikati sudovi [B. pòdižem pòlica posuđe coll. U dvòrištu. dr̀žim ìzveštaj [S] ìzvještaj [B] ìzvješće [C] màramica ni tolìko pòzdraviti hello [on the phone] to hold (I) report report report handkerchief not even this much to greet (P) prohùjao. ùzimam foto-apàrat i slikam je tri pùta.kaže mòja žèn a. telefòniram mòjoj žèni. Onda me pògleda. prohùjala slušalica spùštati.Zdravo .S] tànjir. 344 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari . . tačno u pòdne. tanjùra [C] veverica vjeverica zàtim 28 to stop (I) time [three times] tail to arrange (I) take a picture (I) dishes plate plate squirrel squirrel thereafter Mòja žèna père sudove i peva. spuštam stràn ica šètnja telefonìr ati. Mòja žèna prèstaje da peva. foto-aparàta krpa òstavljati pòdizati.Ròman ‘Prohùjalo s vihorom’. .kažem.Mene nikada nè slikaš tri pùta . . [C] to wipe. .kažem.Kàko si? Šta radiš? .Dobro sam .kažem.Da li bi me više voleo da ìmam rep? . Čitam knjigu.Ti nìsi veverica . . to set aside (I) to raise (I) shelf dishes prèstajati.S] tànjur. .Alo . prèstajem put [tri pùta] rep slàg ati. pòdižem foto-apàrat i slikam je čètiri pùta.Nàravno da nìsam .kaže mòja žèn a.Volim te i bez repa . na drvetu.kaže òn a.

A ti .dr̀žim màramicu u rùci. . mòja žèna ìzgleda kao beli oblak iza šàrene dùge..kažem.kažem.šta onda misliš da radiš? . biram.Pòzdravi Ljubicu . òna stavlja blùzu na dàsku za pèglanje.S] gumb [C] to select (I) blouse ironing board rainbow button button ìgla kònac. obùčem prišìvati.odgòvara òna.možda ni tolìko. prìšivam uvlàčiti.To je tùžna knjiga . Malo posle. ùvlačim needle thread kitchen to put on clothing (P) to sew on (I) to draw in (I) 30 Mòja žèna sèdi u kuhinji i ùvlači kònac u ìglu. dùgmeta [B. .  VIII VOCABULARY bìrati. kònca kuhinja òbući.Kolìko još ìmaš do kraja? . Onda bira dùgme za svòju blùzu. Blùza je bèla.A kàda ih pročìtaš – pitam . Samo je dùgme crvèno. Kàda obùče blùzu.kàda dòlaziš kući? . Vidim da je svako dùgme druge bòje. I kònac je beo. . .kažem i spuštam slušalicu. Mòja žèna prìšiva cr̀veno dùgme na belu blùzu. bìr aju blùza dàska za pèglanje duga dùgme. .Dok čitam .Idem u šètnju sa Ljubicom.Kàda nàpišem ìzveštaj .Pedèset strànica . 345 “Osam malih priča o mojoj ženi” – David Albahari . .pita mòja žèna .kaže mòja žèna .


Ìma vremena. a žèljela bi naùčiti i špànjolski. bio je još gimnazijàlac. Pred zgradu Centra stigla je i Marìna.Nèćemo vàljda biti samo nas dvoje . Kàko ste? . Pòzdravlja Gòrana klimanjem glàve. . stigla strani jèzik španski [B. Žèli naùčiti špànjolski jer jako voli latinoameričke pisce. stignem. kòji je stigao odjèven u dres nogometnog kluba “Real Madrid”. to clothe (I) to flash a smile (P) to flash a smile (P) blonde to attend [a class] (I) Muharem Bazdulj 31 polàko pòvod pòznat pred + Acc prìći priđem pròzvati. Upòznali su se.Òvdje si zbog tečaja? . . 347 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . Gòran je stùdent književnosti. Stotìnjak metara nizvodno je mjesto na kòjem je Gavrilo Princip ùbio nadvojvodu Franza Ferdinanda. òsmjehnem plàvuša pohàđati. i to baš u gìmnaziji kòju je Dàmir pohàđao. gimnazijàlca hvàla na pìtanju klimati glàvom latinoamerički mesto metar. òbjavim odèvati. Taj čin.rekla je Marìna. ubijem učenik upìtati. òdijevam òsmehnuti. . . Damire.reče Dàmir. kàsnije pròzvan Sàrajevskim atentàtom.Jèsam – odgovori Marìna. occasion known in front of to come over to (P) to call. Uskoro im prìđoše dvòjica mladìća. òvdje smo oboje učenici . Gòran gleda nà sat. Òn a je stùdentica zàvršne godine èngleskog jèzika. Dàmir. Appendix 8: LJUBAV NA ŠPANJOLSKI NAČIN I VOCABULARY čin će dres frìzerka fudbalski klub [B. metra mjesto nizvodno nogometni klub [B. Poznat joj je s fakultèta. To je duga ulica uz rijèku.òpet će Gòran.C] tečaj ùbiti. Svi se òs mjehnuše na òvu Sonjinu repliku. profesòrice. to dub (P) reply to arrive (P) foreign language Spanish Spanish course [of study] to kill (P) pupil. stigao.reče Sonja.upìta Gòran. . pòhađam act “went” sports uniform hairdresser soccer team secondary school high school student thanks for asking to nod (I) Latin American (adj. Deset minùta do pet popòdne. dòći će još neko . Òvdje ti nìsam profesòrica.Dobro sam. dok je Sonja ràdila kao profesòrica biològije. bio je pòvod za prvi svjètski rat.S] španjolski [B.C] objàviti. nàročito Borgesa.S] gìmnazija gimnazijàlac.) place meter place downstream soccer team to announce (P) to don.Dobar dan. hvàla na pìtanju. ùp itam upòznati se vàljda zàvršni žèlela bi žèljela bi slowly reason. Lijèpa plàvuša Azra bìla je frìzerka. U pet sàti pòčinje prvi čas tečaja špànjolskog jèzika. student to inquire (P) to get acquainted (P) probably final [she] would like to [she] would like to Gòran stòji pred Centrom za ùčenje stranih jezika u sàrajevskoj ulici Òbala Kulina Bana. . prozòvem replika stići. òd evam odijèv ati. a Vlàdo je ràdio kao kònobar. a odmah zàtim i dvije djèvojke. to clothe (I) to don. òsmehnem òsmjehnuti.

Njih dvoje sad žìve u Valènciji.Meni je malo nèzgodno da prìznam. Šestero mladih ljùdi polàko ùđoše u zgradu. upòznajem se 32 to calculate (I) soap opera composition series study. Dòbio sam prvu nagradu u nagradnoj ìgri Coca-Cole i tri sedmice ću putòvati po cijeloj Špànjolskoj pa račùn am da bi bìlo dobro da makar malo znam jèzik . pa mi se čìni da ćemo biti nekako bliže ako ja nàučim špànjolski . .Ja idem u Špànjolsku na tri mjeseca.Najbolje je da se na prvom času dobro upòznamo. Rekao je da se strani jèzik bolje i lakše ùči u manjim grùpama.) television (adj.Mòja sèstra se ùdala za špànjolskog vojnìka kòji je bio u Sàrajevu u sàstavu snaga Ujèdinjenih nàroda. Tek su se pòčeli upoznàvati. Llosu.) pregnant to get married (P) United Nations United Nations to get to know (I) Ùčitelj je bio zadovoljan što ih je samo šestero. Svi su ùčitelju kàzali svòja imèna. žìvjela sam u Švedskoj pa znam i švedski. nèzgodna opùstiti. . Žèljela bih naùčiti i špànjolski.rekla je Marìna. Sèstra mi je trùdna pa će ih uskoro biti troje. a pòsebno Borgesa rekao je Gòran.C] upoznàvati se.Bolje je da uđemo ..rekla je Sonja.S] Ujèd injeni Nàrodi [B. Nemam više braće ni sestàra. a mene òpet ništa tàko ne òpusti kad se vratim s pòsla . . U gìmnaziji sam ùčila njèmački. Sve su to gèrmanski jèzici. Znam da se dànas svi smìju sapùnicama. .” Hòću da nàučim špànjolski da nàpišem pìsmo Raulu Gonzalesu i zàmolim ga da mi pòšalje svoj dres . .) Mexican (adj.rekao je Vlàdo.S] meksički nagrada nagradna ìgra navìjati. Odgovàrali su jèdno po jèdno. pòšaljem prìznati prva nagrada to add (P) Germanic group Italian (adj.dòdade ùčitelj.Ja volim latinoameričku književnost. samo ćemo razgovàrati . .Pet je sàti . nàv ijam nekako nèzgodan. Cortasara. a nekad kàsnije možda i fràncuski te talìjanski . studies Sweden Swedish Italian (adj.Ja nàvijam za “Real. a zàtim ih je on pìtao zašto žèle naùčiti baš špànjolski jèzik.Ja volim jèzike.  II VOCABULARY dòdati gèrmanski grùpa italìjanski [B. samo nju.C] televìzijski trùdna ùdati se Ujèd injene Nàcije [B. to confess (P) first prize račùnati sapùnica sàstav serija studij Švedska švedski talìjanski [B. . . òpustim pòslati. 348 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . sad zavr̀šavam studij èngleskog.rekla je Azra. Marqueza.rekao je Dàmir. to cheer (I) somehow awkward to relax [someone] (P) to send (P) to admit. Nèćemo dànas ništa ùčiti. Vrijème je brzo pròšlo.objàvi Vlàdo. a čas je već zavr̀šio.reče Azra. ali ja žèlim naùčiti špànjolski zbog meksičkih televìzijskih serija.) award competition to root.

error to go very well for someone anyhow to emphasize (I) pronunciation to surprise (I) commentary complete to scold (I) to acquire (P) first of all first of all progress to force (P) to force (P) to induce (P) from somewhere foundation. kòmpletna kòriti nàbaviti najpre najprije nàpredak.To je ta škòlska disciplìna . pòtrošim pravilo prèdvideti. prèdvidim prèdvidjeti. nàpretka nàterati nàtjerati nàvesti. no šta je čìtanje nego razgovor.C. svakòdnevna šaliti se tvr̀diti.S] àkcent [B. Sonja je najbrže proširìvala vokabùlar.Vi mora da rječnik kòd kuće čìtate .S] àkcenat. Vlàdo je òdnekud nàbavio prìručnik o špànjolskom jèziku u svakòdnevnoj upotrebi te je bez greške znao u restorànu narùčiti rùčak. komentàra kòmpletan. basis osnova [B.C.S] pògreška polìglot [B. no brzi ih je nàpredak nàtjerao da pròmijene mišljenje. Ùčitelj je redòvito ìsticao njèzin vèliki dar za gramàtiku.S] airport accent accent reading gift discipline to permit (I) essay grammatical mistake. Marìni je ìzvrsno išla gramàtika. prèdvidim prekratak. Mnogi tvrde da se jèzik nè može naùčiti bez razgovora. . Svi su najprije mislili da je to prekratko vrijème da bi se naùčile màk ar i osnove špànjolskog jèzika. Ùčitelj ga. vidi se da ste polìglota. . u kafàni tràžiti pivo. na žèljezničkoj stànici ili na aeròdromu se raspìtati o redu vòžnje. Gòran je bio najbolji u pìsanju kràtkih esèja na špànjolskom. prekratka previse prìručnik promèniti. najbolje znate kolìko dobro žèlite znati jèzik. Marìna. Òstalo ga nìje previše ni zanìmalo.C] čìtanje dar. nìje kòrio. umna uporaba [C] upotreba [B.S] potròšiti. a nòv ce kòje ste dali za tečaj mogli ste u Špànjolskoj potròšiti na pivo i skupe vèčere .S] uzalud vokabùlar. dòpuštam èsej. da ste već pòčeli čìtati knjige na špànjolskom jèziku i to me raduje. 349 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .S] redòvit [B.C] svakòdnevan.Vi.C. III aeròdrom [B. ìstičem izgovor iznenađìvati. iznenàđujem komèntar. Kòmpletna grùp a je òdlično ùčila. pròmijenim proširìvati. esèja gramàtički greška ìći nekome ìzvrsno ionàko ìsticati. ali su ipak svi u nečemu bìli najbolji.kàzao mu je ùčitelj. Gorane. i to razgovor sa najùmnijim ljudima iz neke zèmlje .bio je ùčiteljev komèntar.C] polìglota [B. pròmenim promijèniti.Vidi se. vokabulàra zràčna lùka [C] 33 foundation. međùtim. Dàmir je bio najvrèdniji u pìsanju dòmaćih zadàtaka. dara disciplìna dopùštati. prošìrujem radovati. tvrdim uman. Vlàdo. . very much handbook to change (P) to change (P) expand (I) to gladden (I) to ask around (P) [transport] schedule regular regular everyday (adj.) to joke (I) to claim (I) wise use use in vain vocabulary airport Bìlo je prèdviđeno da tečaj traje osam nèdjelja. àkcenta [B.C. .znao je reći ùčitelj. radujem raspìtati se. Žao mi je samo što ste uzalud dàvali nòvce za tečaj. navèd em òdnekud osnov [B. ràspitam se red vòžnje rèdovan [B. Sve ste òvo ionàko mogli naùčiti sami. ali me prijatno iznenàđuje to što ne dòpuštate da vas neka gramàtička pravila iz èngleskog ili njèmačkog u špànjolskom navèdu na pògreške . basis mistake polyglot polyglot to spend (P) rule to foresee (P) to foresee (P) too short too much.šalio se ùčitelj.rekao je jedànput.

sretnem sretati. Pòzdravili su se. gle čuda. òšišam se pòlaznica pòlaznik pòvezan. ràdio Vlàdo. to shun (P) to refresh oneself (P) to refresh oneself (P) to get a haircut (P) attendee (f) attendee (m) connected to connect (P) to burst out (P) to pretend. glasna gle čuda glùmiti.Vi ste mòja mala sinjorita . umòrili se. flow course. Svi se òsjećaju slično gimnazijàlcima pred matùru: kraj tečaja doživljàvaju kao svojèvrstan ràstanak. . Sjeli su zà šank i zaprìčali se s Vlàdom. gentle to come near (I) to be likeable to (I) to be likeable to (P) to experience (I) to socialize (I) soccer player loud what d’ya know! to act [a role] (I) crowd playing field ever only contact high sch. ùzviknem vèzati. òdigrali nekoliko mečeva jèdan na jèdan.Azra je ìmala sàvršen izgovor. srećem stvòriti.reče Gòran Vlàdi. šètaju zajedno. zàpričam se zarumèniti se. before after all to shout out (P) to bind (I) absorbed in thought to start talking (P) to blush (P) to tease (I) women's hairdresser Osma nèdjelja ùčenja je u toku. specìf ična sresti. Mòraću češće navràtiti. fudbalèra [B. međùsobna mislim nedòstajati. dakle. Odlùčiše se òsvježiti u obližnjem kafìću. ràstanka smeh smijeh specìfičan. družim se fudbàler. toka [B. bližim dopàdati se. graduation among mutual I mean to be lacking to (I) unwitting. special jocular. jokingly to stroll (I) type course. . Svako od njih ìma svòje obaveze. svesna svjestan. clumsy to avoid. da bi gòtovo mogla pròći kao rođena Meksìkanka. dòpadam se dòpasti se. exquisite so lovely. njihovi međùsobni òdnosi su posve pòvezani s tečajem. prijatèljstva. to act (I) prejudice prelep prelijep prijatèljstvo priznàvati. pòvežem prasnuti. 350 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .S] umòriti se.S] u jèd an glas u tijeku [C] u toku [B. conscious of a sort. zapravo su Gòran i Dàmir bìli jèdini gosti.Òvdje. glumim gužva ìgralište ikad jèdini kòntakt matùr a među + Instr međùsoban. Dan uoči pòsljednjeg časa Gòran je sreo Dàmira na košàrkaškom ìgralištu.često bi joj rekao ùčitelj. exquisite friendship to confess. to admit (I) parting laughter laughter specific to meet (P) to meet (I) to create (I) aware. clumsy unwitting. Ipak. òdlaze jèdni s drugima na kàfu. Bìlo je popòdne. dožìv ljavam drùžiti se.  IV RJEČNIK [J] REČNIK [E] blag.S] glasan. šetam tip tijek [C] tok. a tečaj je jèd ina stvar kòja ih veže. Tečaj se bliži kraju. svojèvrsna šèretski šètati. Poslije časova se druže. zarùmenim se zezati ženska frìzerka 34 so lovely. conscious aware. nedòstajem nèvešt nèvješt okàniti se. flow [spoken] as one during during to get tired (I) on the eve. prasnem praviti se predrasuda mild. Nakon nekoliko nèdjelja ùčitelj joj je kàzao da ìma àkcenat bolji i od njega sàmog. radiš. nìje bìlo gužve. stvorim svestan. òkanim se òsvežiti se òsvježiti se ošìšati se. dòpadnem se doživljàv ati. Nakon što tečaj zàvrši da òstanemo u kòntaktu . blàg a blìžiti. Tamo je. pòvezana povèzati. prìznajem ràstanak. vežem zàmišljen zaprìčati se. svjesna svojèvrstan. pòrodice. Među svim pòlaznicima i pòlaznicama stvòrilo se specìfično prijatèljstvo. ùmorim se uoči + Gen uòstalom uzvìknuti.

. Uòstalom. a nju najmanje volim vidjeti. Gorane. nè možeš znati dòpadaš li joj se ako je nè pitaš .rekao je Dàmir. bolje ti je ošìšaj se . Dàmir prasnu u glasan smijeh.Ko je ikad vidio da se prelijepoj frìzerki dòpadne jèdan òbičan stùdent književnosti? Òna sanja o nekom fudbalèru ili glùmcu . .Gorane. . 351 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .Ne glùmi.uzvìknuše u jèdan glas Dàmir i Vlàdo.I meni je stvarno žao što tečaj zavr̀šava. svi znamo da ti se sviđa . . Gòran se pravio nèvješt. Gòran je zàmišljeno šùtio. . okàni se tàkvih mìsli i predrasuda.Daj.. pa zar nikad nìsi vidio kàko te gleda? . ali sam svjestan da nìsam njèzin tip .Vidiš da te zeza za Azru.reče Gòran. Od svih vas sad ću jèdino sretati profesòricu Sonju. Mislim. Gorane. Hàjde.reče Vlàdo.reče Vlàdo šèretski.Ne razùmijem . sùper je òna na špànjolskom.rekao je.Znam ja zbog kòga će Gòranu nedòstajati tečaj .Sviđa mi se. .reče Vlàdo. ali je stroga na biòlogiji . .Pròblem je samo što je òna žènska frìzerka – nastavi se šaliti Vlàdo. . Gorane.rekao je. Gòran se blàgo zarumeni i klimnu glàvom. . prìznajem.reče Dàmir.

jèsi li se ti ikad poglèdala u oglèdalo?! Zašto prelijepe žène nikada nìsu svjesne ùtiska kòji òstavljaju? On je lud za tobom . Vlàdo i Dàmir razgovàrali u kafìću Azra.reče Azra.Sùper ti je frizùra .Sumnjam da će ti nedòstajati Dàmir i Vlàdo . . Azra je stàjala kràj nje.reče Sonja.C] frizerski frizùra fùrati se.Šteta što dečki neće biti tu .rekla je Marìna . . Azra nìje ni pokušàvala bìlo šta porìcati. a po tvòjoj frizùri vidim da je to zbilja tačno . guy to bore [someone] (P) armchair armchair hairdressing (adj.Azra me je isfenìrala. rugam se sàčekati sàlon.C] rùgati se. . furam se glùpača hàuba isfenìrati. pa nìsmo djèca. . almost to grin (I) to grin (I) to live in fear (I) to collide (P) to meet (I) why ( = zašto) mysteriously to enter (I) to shout (I) U isto vrijème dok su Gòran.pìtala je. Sonja i Marìna su se nešto rànije gòtovo sùdarile na vràtima: Sonja je ìzlazila.rekla je Sonja.Zar je tàko òčito da mi se dòpada? . pòričem prèmestiti prèmjestiti privlàčiti.Hàjde. silna skoro smeškati se smješkati se strèp iti. Azra. . lùda najàv iti.Da. vičem 35 to attempt (I) politics to deny (I) to shift position (P) to shift position (P) to attract (P) film. isfèniram izgled iznenađènje lud. strepim sùdariti se sùsretati. pokùšavam polìtika porìcati.reče Marìna smješkajući se. prìv lačim rèditelj [B. čula sam i rànije da òna dobro radi.rekla je Marìna. sùsrećem što tajànstveno ùlaziti vìkati.) hairdo to go after (I) stupid female hood of hair-dryer to blow dry hair (P) appearance surprise crazy to announce (P) = neka somewhat obvious long ago pokušàvati.skoro da je vìkala Sonja. Uskoro je Marìna bìla pod hàubom. Ùći ću s tobom i sàčekati da i tebe isfènira pa možemo sve tri òtići negdje na kàfu .reče Azra. .Kàkvo iznenađènje! . . . Jasno da je òčito. nàjavim nek’ nešto òčit odavno anything at all anything at all girl to chat (I) boy. Svako bi to primijètio osim glùpog muškàrca . dòsadim fòtelj [B. . dok je Sonja sjèdila na fotèlji nedaleko òd njih dvije. .rekla je Sonja. .Kad zàvrši tečaj òvdje ćemo se sùsretati nas tri .Čuj. mora da i ti ideš kòd nje. a Marìna ùlazila. theater director film. spomènula mi je da si i ti najàvila da ćeš navràtiti .Što nè bi bìlo? Pa ženo draga.Pròblem je samo što ništa od toga neće biti . salòna silan.reče Sonja. . 352 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .S] režìser.V RJEČNIK [J] REČNIK [E] bìlo šta [B.S] bìlo što [C] cura ćaskati dečko dosàditi. Azra mi kaže da joj zà sat zavr̀šava smjena.S] fotèlja [B.rekla je Sonja. Sonja i Marìna ćaskale su u frìzerskom salònu. theater director to mock (I) to wait a bit (P) salon (hairdresser) powerful nearly. režisèra [B.

Sùper je da smo se sreli. .rekla je Marìna.reče Marìna tajànstveno.rekao je Gòran. pojedìnosti (f) pòpričati potvrda potvrdan. Zabòravio bi on zbog tebe sve te silne knjige i prèmjestio bi se pred telèvizor .rekao je Gòran smetèno. . nè znam kàko to da kažem.rekao je Gòran. . ùspešna ùspješan. nasmèjem se [S] nasmìjati se. Gpl.upìta Marìna.rekla je Marìna. Marìna se nasmìjala. diplòmiram diskretan. meni se sviđa Azra . eto. molim te. ùredim se urùčiti. .Ozbiljna si? . draga mòja: pun je Filòzofski fakùltet cura što se fùraju na iste stvari na kòje se i on fura.Nàravno da jèsam . ali je òna ubijèđena da nema šansi kòd tebe . šansi ubèditi. idiotic to graduate (I/P) discreet look! courage anticipation to surprise (P) barely to laugh a lot (P) to laugh a lot (P) as usual detail to chat for a while (P) certificate affirmative to gather [as group] (P) smèjati se.reče Azra. On misli da sam ja glùpača.I meni je drago što se vidimo. Uvijek strepim da će mi se rùgati zàto što volim mèksičke sapùnice . zàk ažem zapàn jiti. . hrabrosti (f) išćekìvanje iznenàditi. .pìtao je Gòran. .Nìje stvar u izgledu.Ma ne. ùspješna zakàzati.i ja na isti fakùltet idem. ali nek’ mene ne pokùšava promijèniti ako ste kòjim slučajem u pràvu kad kažete da mu se sviđam reče Azra. makar ćemo se vidjeti i u pet . završètka 36 to laugh (I) confused to laugh (I) to bumble (P) creature chance to convince (P) to convince (P) to get dressed up (P) to hand [to] (P) successful successful to set up (P) to astonish for that reason conspiratorial conspiratorial end Na dan kad je zàk azan pòsljednji čas tečaja Gòran i Marìna sreli su se na fakultètu.Nemam šansi kòd nje. ùbedim ubijèd iti. ùbijedim urèditi se..C] spètljati se stvor. Njemu je glàva puna tih nekih pìsaca.rekla je Marìna još uvijek se smìjući. Ako su ga tàkve ikad i privlàčile odavno su mu dosàdile. znaš.  VI RJEČNIK [J] REČNIK [E] blesav diplomìrati.Znaš šta. potvrdna skupiti se silly. 353 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . . smetèna smìjati se.Ma neka njemu knjiga.C] po običaju pojedìnost. dosàdili su i meni muškàrci što samo o polìtici i sportu pričaju. pjesnika i režisera.Znaš. tečaj se po običaju trebao odr̀žati u pet popòdne. nasmìjem se [B. budi diskretna. Vjeruj mi da znam .Vidjećeš ti vrlo brzo da je to tàko . i ti se njoj sviđaš. Ni nè gleda ih više. blesavi stvore. Bìlo je jutro.I ja s tobom hòću da pòpričam .rekao je Gòran. Znao sam.reče Marìna. . iznèn adim jèdva nasmèjati se. . . stvora šansa. diskretna eto hràbrost. ùručim ùspešan. ali. smìjem se [B. smèjem se [S] smèten. Mora da se zàto smìješ . .O čèmu? . zàp anjim zàto zaverènički zavjerenički završètak. Trebam s tobom porazgovàrati prije popòdneva .

Ùšla sam samo da te pòzdravim. zàljubim se zbùniti. . iznenàdila ùčitelja. . viđam vènčati se vjènčati se vozdra zaljùbiti se. . people coincidence to mention (I) 37 grouse (bird) grouse (bird) to see frequently (I) to get married (I/P) to get married (I/P) hi [zdravo: syllables switched] to fall in love (P) to confuse (P) Nèdjelju dàna nakon završètka tečaja Sonja je navràtila u kàfić u kòjem je ràdio Vlàdo. .rekla je Sonja. drinks to guess (I) to ruin.rekla je Marìn a.Azra je bìla zàpanjena. dòđi òp et . . pòkvarim audible agreement indeed.Sad sam prìčala s Gòranom.rekla je Azra.C] ko tetreb zaljubiti ko tetrijeb zaljubiti kòja slučàjnost! nètremice òtkud òvuda pìće pogàđati.Ma k’o iz sapùnice . a kàko sam pròlazila òv uda svràtih da te pòzdravim . prèdložim pròlaziti ràja slučàjnost. a i Gòran se. . . Za nekoliko dàna u kàfić je ùšla Marìna.rekao je ùčitelj.rekao je Vlàdo.rekao je Vlàdo. .Jèdva čekam pet .Molim? . ali mi je prìznao da mu se sviđaš. Na kraju òvog časa ùčitelj im je trebao urùčiti i potvrde o ùspješno zàvršenom tečaju. vidim.Viđaš li ikoga od ràje s tečaja? . Vlàdo. . 354 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj .I Azra je lùda zà njim. a Azra je.Čuj. slučàjnosti (f) spòminjati. kàko si? .rekao je Vlàdo. a čim je zavr̀šila razgovor s njim telefònom Marìna je pòzvala Azru. .Baš lijepo .Ja sam neki dan bìla sa Azrom.rekla je Sonja. odgovòrila potvrdno.Gòran je čekao pet popòdne u slatkom iščekìvanju. zbunim to propose (P) to pass by (I) crowd. .Hej. Mislim da je skupio hràbrosti da to dànas i tebi kaže .Azra. .rekao je Vlàdo. pògađam pokvàriti. Òdoh sad .S] ìzići na piće [B.rekao je Vlàdo.  VII RJEČNIK [J] REČNIK [E] čujan.Budi spremna dàn as čuti izjavu ljùbavi .rekla je Marìna u slušalicu. Vlàdo. prava filmska ljùbav . a ne zavr̀šili òbičan tečaj stranog jèzika .Baš mi je jùčer Gòran bio . Jèdna je pojedìnost. ti si dànas ljepša nego ikad. Azra i Gòran su se zarumènili.rekla je Sonja. U pet sàti šestoro se mladih ljùdi pòsljednji put skupilo na tečaju špànjolskog jèzika. vidimo se.Hàjde. a njihovo četvero kolèga su se zavjerènički òsmjehnuli.Spòminjao si da òvdje radiš. urèdio. Gòran joj je na špànjolskom kàzao da je prelijepa i upìtao je žèli li biti njègova djèvojka.C. spòminjem tetreb tetrijeb vìđati. Vas dvoje kao da ste diplomìrali dànas.Itekàko. međùtim. Po završètku pòsljednjeg časa Dàmir. Stvarno. . Gòran se ko tetrijeb zaljùbio . . žurim. Ìzgleda da im pravo dobro ide . čujna dogovor fakat filmski ìzaći na piće [B.rekla je.rekla je Sonja. Sav se spètljao. truly pertaining to film to go out for drinks (P) to go out for drinks (P) to fall madly in love (P) to fall madly in love (P) what a coincidence! without blinking from where along this way drink. Vlàdo.pìtala je Sonja. Sonja i Marìna su se brzo ràzišli tàko da su Azra i Gòran òstali sami pred zgradom. . . takòđer na špànjolskom. to spoil (P) predlòžiti.

rekoše Azra i Gòran u jèdan glas. Some other examples of popular Sarajevo words are: žemka for kažem.Da pògađam.Sùper. Though this was the most widespread in Zagreb in the 1960s.Ćao. cobra for braco. jutros me zvao . Marìna! Dobar dan.. Sonja. Colloquial usage in Bosnian and Croatian has often included a sort of slang. . Azra je jùče s Gòranom sjèdila. Šomi for Mišo. in a manner similar to the switching of consonants in pig-Latin.Òtkud ti to. kòja slučajnost . Dogovòrile smo se da ìziđemo na pìće pa je òna predlòžila da se òvdje sretnemo.rekao je Vlàdo. Vozdra/Zdravo. Njofra? (the word kaj meaning“what” in the kajkavian dialect of the greater Zagreb area). Vràta kafìća se otvòriše i ùđe Marìna. Marìna. profesòrice! . Neki dan je svràtila Sonja.upìta Vlàdo.rekla je zbunjeno Marìna.rekla je Marìna. and Njofra for Franjo. Vlàdo? Trebam se s Gòranom vidit. “What’s up Doc?” was Kaj te muči.Pa ja se òvdje trebam sresti sa Azrom . a ti ùlaziš . ljudi. 355 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . Vlàdo! Ćao. .rekao je Dàmir. Fakat jest.rekla je Sonja.rekla je Azra. baš mi je drago što si dòšla.Ma baš sam dòšla da se s Azrom vidim. Vràta se otvòriše i pojàvi se Dàmir. a Dàmir mi je stara muštèrija . Vràta su se ponovo otvòrila. Gòran i Azra su zàgrljeni ùšli. certain words have remained in usage ever since. . sve ćemo vam objàsniti . . . whose basic principle involves switching the syllables of words. . and žibje for bježi.Vjènčaćemo se za desètak dàna! Svi ste pòzvani .Prijatelji. The latter word has had a longer “shelf life” because the Croatian translation of the classic line in the Bugs Bunny cartoons. . .rekao je. Vlàdo i Dàmir su nètremice gledali ù njih. . such as lima for mali. đido for dođi. ti mi jèdina još nìsi bìla. Belgrade also has an elaborate system of slang but this does not include switching the syllables of words. Ja čekam Azru.Žèljeli smo vas skupiti sve zajedno.rekao je Gòran.Vozdra. ìmaš dogovor sa Azrom? . ali jèdva čujno. a ne pokvàriti iznenađènje .

Vlàdo je ùstao. kolège s tečaja i ùčitelj.Ja bih vòljela da nam ùčitelj bude matičar . fòrmalna iskàp iti. pròparam ràđanje savlàdati. plješćem pòklanjati poljùbiti. kuma kùma ljùtiti se. . dvòra fòrmalan. skoro ništa od jèzika pošteno savlàdao.rekao je Gòran. profesòrica u Dàmirovoj školi pa je bolje da na svàdbi sjèdite zajedno. Sonja. Dòšli su Gòranovi i Azrini ròditelji. steknem stil svàdba svedòčiti.rekla je Azra. to rip (P) birth to gain control over (I) to bond together (P) to acquire. . nadòvežem nàrodna prìča oponàšati.rekao je Dàmir. maloljetna matičar mèdeni mesec mèdeni mjesec mlada mladòženja nadovèzati. . iskreno govòreći. maloletna maloljetan.Da. Damire. Nìsam.Svi ste vi zapravo naši zajednički kumovi i kùme. ljutim se maloletan. ùtihnem zagrljaj zdràvica žìvela! or žìveo! or žìveli! žìvjela! or žìv io! or žìv jeli! 38 ever since to watch out (for) (I) to applaud (I) to give [a gift] (I) to kiss (P) fair. ali sam 356 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . . ìskapim iskren komunikàcija kràljević kucanje kum. to get (P) style wedding to witness (P) to witness (P) quiet to stand up (P) to fall silent (P) embrace toast long live! long live! Svàdba je bìla mala i tiha. bitna čašičica dvor.rekao je Gòran.Ti si. bijahu jèdnom na špànjolskom dvòru kràljević Gòran i princèza Azra i gledahu jèdno ù drugo osam nèdjelja.rekla je Sonja. a kad prìznaše što im srca òsjećaju padoše u zagrljaj. VIII RJEČNIK [J] REČNIK [E] àplauz bajka bitan. . svèdočim svjedòčiti. maloljetan.Kad sam prije skoro tri mjeseca dòšao na prvi čas tečaja špànjolskog jèzika mislio sam da dòlazim da bih naùčio osnove komunikàcije na špànjolskom i tàko se što bolje pròv eo na nagradnom putovànju. Vòlio bih da je moguće da to i fòrmalno budete .rekla je Azra. svjèdočim tih ùstati.I žìvjeli su dugo i sretno . Gòranov kum je bio Vlàdo. ùstanem ùtihnuti.Òvo je stvarno kao u bajci . Svi ùtihnuše. . pròderem se propàrati.nadòveza se Sonja. . opònašam applause fairy tale essential very small glass court formal to drink down (P) sincere communication prince tapping best man maid/matron of honor to be angry (I) under age under age justice of peace honeymoon honeymoon bride groom to add on (I) folktale to imitate (I) òtkada paziti (na) pljeskati. pòdigao čašu i pòčeo govòriti. kao da je bitno ko su kum i kùma.Ti si.rekla je Sonja. Vàžno je da se vi volite . .prodèrao se Dàmir. honorable princess to shout out (P) to interrupt. pòljubim pošten princèza prodèrati se. . nèmoj se ljùtiti što nìsi kum . da paziš nà njega . .rekao je Dàmir oponàšajući stil nàrodnih prìča. . honest. ljudi.Žìvjela profesòrica! .rekao je. Zàču se zvuk kucanja čašičice o čašu. spojim steći. . sàvladam spòjiti.Òvo je najljepša stvar kòja mi se desila òtkada vodim tečaj špànjolskog jèzika .Ma pùstite. .Kùmova zdràvica . a Azrina kùma Marìna.

reče ùčitelj i iskapi čašu. . but also to the witnesses at a wedding.reče Gòran. The kum and/or kuma are generally not blood relations.” However. Mòje je nagradno putovànje za dvije òsobe. .Šta plješćete. 357 “Ljubav na španjolski način” – Muharem Bazdulj . The notion of kum and kuma is an ancient one.stekao petoro dragih prijatèlja i svjedòčio ràđanju jèdne vèlike ljùbavi. but through taking part in family ceremonies they become nearly as close as kin. they refer not only to the person present at the baptism of a baby (called the kumče). The kum is expected to give the grandest wedding present (for decades this was the newlyweds’ refrigerator) and often makes the wedding’s most important toast. špànjolski ih je jèzik spòjio tàko da mislim da bolji mèdeni mjesec od ònog u Špànjolskoj ne mògu ni zàmisliti .rekao je Vlàdo.rekao je. Gòran i Azra se poljùbiše. Završètak zdràvice propàrao je àplauz.Dobro. Ì jedno ì drugo bolje gòvore špànjolski òd mene. Pòklanjam ga Gòranu i Azri. The words are often translated as “godfather” and “godmother. which is called the kumova zdravica. vas dvoje? Mladòženja poljùbi mladu! . . kume .Našli su zajednički jèzik . a ja nemam s kim ìći.


6-9. Each type is represented by a model verb. whose purpose is to help those learning BCS remember conjugational forms more easily.III dozìvati 19A3a doživljàvati B.VIII bìvati 18A1a crtati 10A4z čekati 5A2 čìtati 2A1. dajem (9) tresti. aspect relationships (p. Following are all the verbs introduced in this book. dovèdem (13) visible accent mark only in one krènuti. 10A4z čùvati 10A4 ćaskati B .IV funkcionìrati 19A1b fùrati se B . and learn to predict with some degree of certainty the forms of verbs they will encounter in the future.IV dopùštati B. 7A3z. 12A4z dešàvati se 17A2b diplomìrati B. the accent will fall on a different syllable in the present tense. 146). and it will shift towards the end of the word in types 10 and 13-15.V dati 5A2 .V ìspadati 12A1 isprìčati 12. 142) introduces a set of verb conjugation types. and are used in more detail in the companion volume.V obèćati 11 òbigrati 19A3a obnàvljati 16A3a òbraćati se 16A3a očùvati 19A3b odèvati [E] odijèvati [J] B .VI 359 Verb Types . sorted by conjugational types.VI dočaràvati 17A3b dòčekati 5A3 dòdati B. gòvorim (2) dòvesti. These verb type numbers are used in subsequent grammar sections to explain the past tense (p. 11 and 16. 2A1z. Words without an accent mark also take part in these shifts: one only has to conceptualize one of these marks standing invisibly to the left of a word without an accent mark.I ìgrati se 16A1b ìmati 2A1 . all other forms as well).V oponàšati B. 4A1 nervìrati se 11 obasjàvati 20 .II dogàđati se 17A2b dòpadati se 16A1a.Appendix 9: Verb types Lesson 10 (p. A Grammar with Sociolinguistic Commentary. pèrem (10) dàvati. It will shift towards the beginning of the word in verbs of types 1-2. If the infinitive in the list is italicized. The 1st singular present is given in those instances when its form is not unambiguously predictable from the model.III òdigrati se 9 održàvati 16A3b okùpljati 14A4 operìrati 20.IV kuhati 6A4 kùpati se 16A3a kuvati 6A4 mòrati 2A1 nàcrtati 18A1b nàdati se 14A2 nadvlàdati 20. 143).I òdgledati 16A1a odgovàrati 5A1.IV nameràvati [E] namjeràvati [J] 11A3 nàterati [E] nàtjerati [J] B.III nagovàrati 20. trèsem (14) Type 1: igrati.I kòštati A. A . 10A1z. 15A1. B. for which both infinitive and 1st singular present are given. once the rules in the above grammar sections are internalized. 10A2z napùštati 18A3 nàstavljati A. For example: visible accent mark in both shift leftwards: shift rightwards: govòriti. 6A2z. krenem (7) prati.VIII opràštati 20 .III navìjati B. 10A2z. igram [accent shift in present does not take place in 3rd plural] angažìrati se 16A3a bìrati A. 5A2 interesìrati 16A1a isfenìrati B.V gledati 2A2 grupìrati 19A2b hòdati 7A2 identificìrati 19A2b ìgrati 5C1 . and passive participles (p.III ìzjadati se 15A1 izmèšati 14A1 iznervìrati se 11 izučàvati 19A3b izvìjati 19A3a jàvljati se 8A3 jecati 17A3a kapati 14 klimati B . BCS.II nazìvati 19A1b nèmati 2A1 .VIII izglèdati 9A2 . It is the relationship between these two forms which defines the type and allows one to predict for every verb in that group its present tense (and. 160). A. 16A1b iščìtati 20.

V A.III sprèmati 7A1 spùštati A .IV govòriti 6A4 gùbiti 9A3 hìniti 20.òpravdati 20.II pròkockati 7A2 prolèpšati se [E] proljèpšati se [J] 14A2 promàtrati 14 propàrati B .VII vežbati [E] vježbati [J] 2A1 svìrati 18A3 svršàvati 17A2a šètati B.V telefonìrati A.VIII prìznati B.I upotrebljàvati 17A1b upòznati 16A1a upòznati se 16A1a.VII pògledati 20.VI spevati [E] spjevati [J] 19A3b spòznati 20. A.III razgovàrati 12A2 razmìšljati 8A3 razočàrati se 20.I pòklanjati B. 12A4 dogovòriti se 11A2 dòhvatiti 19A3a dòlaziti 5A2 dopùstiti 16A2a dosàditi B. B. A.V sakùpljati 19A3b sànjati A.VI slušati 6A2 .IV završàvati se 6A2 zezati B. B .VI ìzmisliti 20 .V pùštati 10A2z račùnati B. stavim bàciti 16A1a baviti se 11A3 bèsediti [E] bèsjediti [J] 19A3a blìžiti B .I skuvati 14A1 slikati A .VIII zàkukati 19A3a zàmirati 16A3b zanìmati 16A2a zanìmati se 16A2b zapìtati 20.VIII pokušàvati B.I uspèvati [E] uspijèvati [J] 18A3 uveràvati [E] uvjeràvati [J] 16A3b ùzimati 5A1 užìvati 12A2 vàljati 12A3 vèčerati 10A1 vènčati se [E] vjènčati se [J] B .IV znati 4A1 Type 2: staviti.VI ošìšati se B .V trebati 11A2 ùdati se B.VI izràziti 19A1b izvòd iti 15A1 izvr̀šiti 12A4 jàviti se 8A3 360 Verb Types .II pročìtati 10A2 prodati 20.VI zaprìčati se B.IV uparkìrati 12A2 upìtati B .II organizìrati 16A3b òsećati [E] òsjećati [J] 10A3.VII sròčiti 16A1a studìrati 6A2 sùmnjati 10A3 svìđati se 6A4.IV poglèdati 2A4 poglèdati se 9A2 pohàđati 16A2b. 16A1a pòzdravljati 6A3 pòznati 10A2 .IV otvàrati 19A3b padati 10A2.V iskàp iti B .VIII prošètati 20. 19A3b pìtati 3A1 planìrati 16A1b plivati 18A1a počèšljati 9A2 pòdcrtati 18A1b podučàvati 18A3 pogàđati B.VIII shvaćati 20 .V ponàšati se 18A2b porazgovàrati 16A2b porèdati 14A1 porèđati 14A1 posmàtrati 14 pòpričati B.VIII ùmirati 18A1b umìvati se 9A2 umòtati A.V sipati 13A1 skrìvati 18A1a skuhati 14A1 skùpljati 19A3b.II vìđati B . B .VIII iskòristiti 15A1 isplàtiti se 14A2 istràžiti 16A2b izgovòriti 19A2a izgùbiti 10A2 ìzlaziti 20. 10A2z ùgledati 20.II raspìtati se B. 10A2z pòstavljati 11.VII tiskati 20.IV.I savlàdati B .V smètati 11A4 snìvati 18A1a spàjati 18A3 spàvati 7A3. 10A2z prèdati 16A2a sàznati 14A2 sećati se [E] sjećati se [J] 11A3 òsećati se [E] òsjećati se [J] 10A3 osigùrati 16A1b òstavljati 17A1a. 10A2z pevati [E] pjevati [J] 5C1.IV štampati 20. 7A3 smàtrati 11A1 smeškati se [E] smješkati se [J] B.V dosèliti se 16A3a dozvòliti 16A3b drùžiti se B . A.V rešàvati [E] rješàvati [J] 12 rezervìrati 16A1a rùgati se B .VII vraćati se 14A2 zakljùčati 20.V sàčekati B.IV glùmiti B.I spètljati se B .VIII iznàjmiti 9A3 iznenàditi 20.VI prèdstavljati 19A2b prègledati 11A1z preprìčati 15A2 prespàvati 14A2 pretvàrati 14A2 pretvàrati se 15A1 prìčati 12A2 prìjati 13A1 prìmati 18A3 prišìvati A .IV bòraviti 16A2a čàstiti 15A1 čestìtati 12A3 čìniti se 6A4 čuditi se 16A1b dèliti [E] dijèliti [J] 9A3 dogòditi se 11.

VI slaviti 12A3 slìčiti 20 .IV òkupiti se 18A3 opòraviti se 20 . 11A4z prevòziti 10A4z prìbaviti 16A2a priblìžiti se 16A3b prìhvatiti 16A1a prijàviti 14A3 prikljùčiti se 16A2b prìkupiti 19A3b primètiti [E] primijètiti [J] 14A4 objàviti 17A4. A .VIII 361 Verb Types .II paziti B.III lupiti se A. B.VIII sprèmiti 7A1 spùstiti 13A2 staviti 6A3.V sùditi 20 . 13A1z raniti 20. 10A4z òsvežiti se [E] òsvježiti se [J] B. 15A2 priprèm iti 13A3 privlàčiti B . 10A2z posùditi 16A1a posvètiti 16A2a posvètiti se 18A3 pòtiti 18A2a potròšiti 20. B.V .III smisliti 16A1a snìmiti 19A3b spòjiti B.IV pròlaziti B .VI odgovòriti 10A2z.III kr̀šiti 19A2b krùžiti 6A1 kùpiti 2A3 lìčiti 20.I prèvariti 15A1 prevòditi 10A4z. 12A3z.10A1z stìšati se 14A4 strèp iti B. 10A3 navràtiti 12A2 nòsiti 5C1 .VII opùstiti B . B .III propùstiti 12A3 proràditi 15A1 pròslaviti 18A3 pružiti 12A2 pùstiti 7A3.IV predlòžiti 20. 18A3 ràditi 2A1 .I obnòviti 15A1 obràditi 13A3 obràtiti se 16A2a ocèniti [E] ocijèniti [J] 10A3 odgòjiti 20 .V rashlàditi se 16A3b rastùžiti se 15A1 rašìriti 16A1b razbùditi se 10A4 ràzmisliti 10A3 razvèdriti se 14A2 razvesèliti 15A1 rèšiti [E] rijèšiti [J] 11A1 ròditi se 10. B .VI.IV sùdariti se B.III slùtiti 18A1a smestiti [E] smjestiti [J] 17A3b smèšiti se [E] smijèšiti se [J] A . 19A3b preporùčiti 13A1 preràditi 15A2 presèliti se 18A3 preùraniti 16A2a prevàliti 20.V prenòćiti 19A1a prenòsiti 10A4z.VIII pòništiti 13A4 ponìziti 19A2a pònuditi 13A1 pòpraviti 13A2 pòpušiti 20.V probùditi 9A2 proglàsiti 12A4 progòniti 18A3 progovòriti 20. A.VIII plašiti se 11 plàtiti 2A4 pòčistiti 15A1 podèliti [E] podijèliti [J] 9A3 pohvàliti se 15A1 pojàviti se 13A3 poklòniti 12A2 pokvàriti B.IV mnòžiti 12A1 mòliti 17A3a mòriti 15A1 mòtriti 18A1a nàbaviti 16A1a.VI opredèliti [E] opredijèliti [J] 16A3b optèretiti 16A3a optùžiti 20.V stùpiti 16A2a stvòriti 17A4.V pòsetiti [E] pòsjetiti [J] 16A2a poslùžiti 13A1 pòstaviti 11A1z.kazniti 18A3 kòristiti 17A4 kòriti B. 10A4z obavèstiti [E] obavijèstiti [J] 14A3 odlùčiti 12A3 odòbriti 16A1a odrèditi 18A1b odsèliti se 18A3 odvàžiti se 16A3a odvràtiti 20 . B .IV otpùstiti 20 .II òsetiti [E] òsjetiti [J] 16A1b òsetiti se [E] òsjetiti se [J] 10A2z osigùrati 16A2a òstaviti 14A1 obezbèditi [E] obezbijèditi [J] 16A1b obìlaziti 16A3a objàsniti 10A3.IV. B .VII pòzdraviti se 12A2 požùriti 7A3 pratiti 12A2 praviti se 20.VI sùkobiti se 18A3 svedòčiti [E] svjedòčiti [J] B .III nagovèstiti [E] nagovijèstiti [J] 16A3b nagovòriti 20 . B . B .V najèžiti se 20.VI najàviti B.IV .II.III nàstaviti 14A2 naùčiti 10A2.VII okàniti se B .V skupiti se B.I otvòriti 12A2 ozàriti 18A2a oznàčiti 17A1b ožèniti 20.VII prèdstaviti 19A3b prèmestiti [E] prèmjestiti [J] B.IV othràniti 20. 10A4z.VII promèniti [E] promijèn iti [J] 20 .III potrùditi se 16A1a pòzdraviti A .VII polòžiti 6A2.14A3 ròsiti 14 sàstaviti 19A3b sèliti se 18A3 setiti se [E] sjetiti se [J] 12A3 shvatiti 14A4 sjedìniti 12A4 sjèd iti 6A3.VIII misliti 3A1.VI. 10A2z pušiti 12A2 sklòn iti 13A2 sklòn iti se 14A2 skòčiti 19A3a skupiti se 20 .III nàpuniti 12A3 napùstiti 15A1 narùčiti 10A1 naslòniti 20 . 10A2z.VIII nàkititi 19A3a nàlaziti se 6A1 nàpraviti 20.V ljùtiti se B. 16A2a òdlaziti 10A2 poljùbiti B.

10A4z vràtiti se 9A2 zabòraviti 10A4 .III ubèditi [E] ubijèd iti [J] B . vidim bòleti [E] bòljeti [J] 10A4 nadžìveti [E] nadžìvjeti [J] 18A3 požèleti [E] požèljeti [J] 15A1 cr̀neti se [E] cr̀n jeti se [J] 18A1a ìzvideti [E] ìzvidjeti [J] 2A2. 19A3a obòleti [E] obòljeti [J] 18A3 odlèteti [E] odlètjeti [J] 5A1 prèdvideti [E] prèdvidjeti [J] B . 10A4z učlàniti se 16A2b ugàsiti 20 .III prežìv eti [E] prežìv jeti [J] 14A3 šùtjeti A .II zadìviti se 15A1 zàgrabiti 14A1 zàgrliti 16A1b zahvàliti se 20 .svràtiti 12A4z. 14A2 svr̀šiti 15A1 šaliti se B.III žàriti 18A2a žùriti se 7A2 Type 3: videti [E] vidjeti [J].VII izdr̀žati 20. 11A4z vòleti [E] vòljeti [J] 2A3 .V zvìždati 5C1 362 Verb Types . A. 3A3 zašùtjeti 20. 12A1. 10A1z. 11A1z.VI usavr̀šiti 16A3a uspàničiti se 20.V ugòstiti 16A1b ùhvatiti 14A1 ukljùčiti 10A2z. 11A4z odr̀žati 11A1z pljùštati 14 poćùtati 20.IV unàjmiti 9A3.II lèteti [E] lètjeti [J] 15A1 odžìveti [E] odžìvjeti [J] 20 . 10A4z. 10A2z.VI zarumèniti se B.VII zàmeriti se [E] zàmjeriti se [J] 18A3 zamìsliti 18A1b zamòliti 13A1 zaokrùžiti 17A1b zàpamtiti 16A1b zàpanjiti 20 . držim bòjati se 7A2 ćùtati 17A3a.IV . 11A4z. 11A1z lèbdeti [E] lèbdjeti [J] 20 .III vòditi 5C1.III dr̀žati 10A1z.VI urùčiti B.III zakàsniti 14A4 zakljùčiti 10A3 zàlupiti 17A1a zaljùbiti se B .V lèžati 11A4. 18A3 vòziti 7A2.V umòriti se B . 10A1z.IV prèstajati 14 sadr̀žati 19A1b sàstojati se 4 stàjati (stòjim) 6A1. 2A1z. 12A4z tr̀čati A.VII znàčiti 6A2 zvòniti A.V žaliti A.II polèteti [E] polètjeti [J] 15A1 sèdeti 6A3.IV zaslàditi 14A1 zatvòriti 12A2 zavr̀šiti 11A1 zbùniti B. B .III tòčiti 13A1 tràžiti 3A1 tvr̀d iti B .V žèleti [E] žèljeti [J] 2A1 strèpeti svideti se [E] svidjeti se [J] 10A2z žìveti [E] žìvjeti [J] 5A3 pošùtjeti 20 .III videti [E] vidjeti [J] 2A2. A. A .VI učìniti 19A3a učìniti se 16A2a ùčiti 2A1.VII usporèditi 11A2 utvr̀d iti 14A3 uvlàčiti 20. 16A2b unèsrećiti 19A2a unòsiti 15A2 ùpaziti 19A3a uporèditi 11A2 upùtiti 16A2a uràditi 15A2 ùraniti 19A3a urèditi 12A1 urèditi se B.VII uvrèditi [E] uvrijèditi [J] 19A2a vesèliti se 20 .V zaćùtati 20 . 16A1b ùlaziti B.IV Type 4: držati.

VI cvrkùtati 16A1b dizati 14A1 dòpirati 20 .VI okrènuti 20.VIII skoknuti 16A1a skrènuti 13A4 slegnuti [or sleći] 14A1 spomènuti 16A1b sr̀knuti 14A1 stignuti [or stići] 9A4 . 14 plakati 18A2a plèsati 15A1 pljeskati (plješćem) B.I pòčinuti 19A1b pòdignuti [or pòdići] 15A1 pòginuti 14A3 pokrènuti 16A2a pomènuti 16A1b pòstignuti [or pòstići] 13 povr̀nuti 19A3a prasnuti B. 10A4z pokàzati 20. A .VIII 363 Verb Types . 10.VIII pòčinjati 6A2 pòdizati A. 10A1z.II protr̀nuti 20 .V ùsnuti 20.I ùmiti se 9A2 zàčuti se 19A3a Type 7: krenuti.VI nasmìjati se 20.VII.VIII òsmehnuti [E] òsmjehnuti [J] B. B.IV prepìsati 20.VI.IV sàkriti 20 . A .VI zamirìsati 20. B . B .III zdèrati 19A2a Type 6: piti.II.III ìzbrisati 10A3 izrìcati 19A2a izvìkati se 20 . B .III òticati 7 òtjecati 7 pìsati 2A1 .I tr̀nuti 17A3a ùmetnuti 20.VII sretati B .III opèrisati 20 .V màhnuti 20 .V krènuti 9A2 .V ùtihnuti B.VI spòminjati B. 10A2z pomàgati 10A4 porìcati B .VI nedòstajati 18A3.II dosègnuti 20.VI smìjati se 20 . 11A1z nasmèjati se 20.IV vìkati 20 .IV prèkinuti 20 . 10A1z.and -j.III.I dr̀htati (dršćem) 17A3a funkciònisati 19A1b grùpisati 19A2b ìskati (ištem) 17A3a ìsticati B.III grànuti 14A2 kimnuti 20 . pišem [stem-final consonant “softens” before present tense endings according to the chart on p.V zakàzati B. the consonants -r. B . 163.VI prodèrati se B.VI piti 4A4z.VIII ùstajati A.V povèzati B . B . B . A.VI polàgati 6A2.VIII pròticati 7 pròtjecati 7 ras̀tajati se 14A2 rezèrvisati 16A1a slàgati 20 . 10A1z pòpiti 5A4.IV stizati 14A4 sùsretati B .] brisati 10A3. 2A1z.V ùticati 17A3b ùtjecati 17A3b vèzati B.VIII odmàhnuti 20.VIII napìsati 10A2. 5A1. A .Type 5: pisati. A.VI. krenem [some verbs of this type have alternate infinitives of type 15b] brinuti 13A3.IV prèstajati A .III.IV nèstajati 19A1a odlètati [E] odlijètati [J] A .VI slàgati se 10A4 slègati [E] slijègati [J] 9 smèjati se 20 .VIII sàgnuti se 20. pijem čuti 5C1 čuti se 8A3 dòbiti 11A2 dòliti 14A1 liti 14 nàliti 11A1z òdliti 14A1 òtkriti 20.III dignuti [or dići] 14A1 òpsednuti òpsjednuti 11A1z dodìrnuti 20.II primàknuti 14A1 prìviknuti se 20 .VII kàzati 5A1 krètati 9A2 làgati 19A2a nadovèzati B .V šàptati 18A1a tìcati se 5A2 trajati 6A2 upìsati 20 . 11A1z prèliti 14A1 razòtkriti 17A3b razòtkriti se 20.V potpìsati not change.IV vìnuti se 15A1 zàbrinuti 20.VI.V opìsati 10A3 òstajati 10A2z.VI ùbiti 19A3a.VIII utònuti 18A1a uzvìknuti B. B.

poznajem dàvati 10A2z dodàvati A .VIII dòručkovati 7A1 gostòvati 16A2a idèntifikovati 19A2b interesovati 16A1a kupòvati 2A3 .VIII uključìvati 4.III kazìvati 10A1z objavljìvati 17A4 ocenjìvati [E] ocjenjìvati [J] 10A3 očekìvati 14A4 optužìvati 20.IV povezìvati 16A1b prebacìvati 20. 3A1z.II pokazìvati A. kupujem àngažovati se 16A3a daròvati 20. 1A1z 364 Verb Types .I poznàvati 3A1.VIII delovati [E] djelovati [J] 20. 11A4z. A.I unajmljìvati 16A2b zahvaljìvati 16A2a zarađìvati 11A3 Type 9: poznavati.VIII Type 8a: kupovati.II iznajmljìvati 16A2b iznenađìvati B .VII proširìvati B .III raspitìvati se 20 .III radovati se 14A4 ràzlikovati 18A2b sàvetovati se [E] sàvjetovati se [J] 11A4 stanòvati 9A1 sùdjelovati 16A1a tugòvati 15A1 ùčestvovati 16A1a verovati [E] vjerovati [J] 10A4 Type 8b: kazivati. 16A3b otputòvati 16A3b pòsedovati [E] pòsjedovati [J] 19A2b poštòvati 12A3 proputòvati 16A2a putòvati 4 radovati B . 10A2z predàvati 16A3a prepoznàvati 20 .III ukazìvati 20 . 10A1z.I sàbrati 11A1z.III izdàvati 16A2a odàvati 20.VII istražìvati 15A2 izjednačìvati 17A2a izmenjìvati [E] izmjenjìvati [J] 20.II pòzvati (pozòvem) 13A1 prati 9A2 pròzvati (prozòvem) B . 2A3z.III priznàvati B . 15A2 ùstati B. 7A3z.Mixture of type 5 (inf) and type 7 (pres): stati.IV prodàvati 9 saznàvati 19A3b upoznàvati B .I mleti [E] (meljem) mljeti [J] (meljem) 14A1 nàzvati (nazòv em) 12A4z. 10A1z òbradovati 16A1b orgànizovati 11A1z. 17C1 òprati 9A2 pòslati (pòšaljem) B . 20.V sàmleti [E] (sàmeljem) sàmljeti [J] (sàmeljem) 14A1 slati (šaljem) 6A3 zvati se (zòvem se) 1A1 . kazujem ispitìvati 20. 10A2z pòstati 18A3 prèstati 14 stati 11A4. berem brati 10A1z. 10A2z umirìvati 20.II Type 10: brati. stanem nèstati 14A4 òstati 9A2.

10A2. 11A1z prèvesti 10A4z pròvesti 16A2a. 11A4z Type 14: tresti. 7A3z. 11A1z.IV sjesti (sjednem) 11A4.II pòčeti (počnem) 13A2 podùzeti 16A1a pòpeti se (popnem se) 14A1 poùmreti [E] (pòumrem) poùmrijeti [J] (pòumrem) 17A2a predùzeti 16A1a pròdreti [E] (prodrem) pròdrijeti [J] (prodrem) 20.Type 11: uzeti. B . 5A2 . 10A1z. 11A4z spròvesti 16A1a sresti (sretnem) B.I ràspeti (raspnem) 17A3a ùmreti [E] (umrem) ùmrijeti [J] (umrem) 17A1a ùzeti 4A4z. 10A4z. 10A1z zapòčeti (zàpočnem) 20.V 365 Verb Types .VIII.VI mreti [E] (mrem) mrijeti [J] (mrem) 18A1a nàzreti (nazrem) 19A2a òteti se 20. 7A3z pòneti [E] pònijeti [J] 16A1a prèneti [E] prèn ijeti [J] 10A4z pridòneti [E] pridòn ijeti [J] 16A2b prìneti [E] prìn ijeti [J] 20.IV zaùzeti 11A1z Type 12: smeti. uzmem izùzeti 20 . smijem [J] dòspeti [E] dòspjeti [J] 16A1a izùmeti [E] izùmjeti [J] 15A1 razùmeti [E] razùmjeti [J] 7A3 ùspeti [E] ùspjeti [J] 10A2 smeti [E] smjeti [J] 10A1z. donesem dòneti [E] dònijeti [J] 10A1z. 12A3 Type 13: jesti. 16A3a pròvesti se 9A2 sesti (sednem) 11A4. 10A2z pòjesti 5A4. jedem [some verbs of this type have the present tense of type 15b] dòpasti se (dòpadnem se) B .III òdsesti (òdsednem) 16A1a òdsjesti (òdsjednem) 16A1a òdvesti 10A4z pasti (pàdnem) 10A1z. tresem dòvesti (dovèzem) 10A1z. 13A2 ìzneti [E] ìznijeti [J] 7A3 . and type 14 (pres): doneti [E] donijeti [J]. 19A3a òdneti [E] òdnijeti [J] 7A3 . 11A1z. 10A4 òdvesti (odvèzem) 10A4 .III jesti 4A4z. 13A4 prèrasti (preràstem) 18A3 prèvesti (prevèzem) 10A4z tresti 10A1z Mixture of type 12 (inf [long]).IV dòvesti 20. smem [E] smjeti. 5A1. 10A2z. 10A2z nàpasti (nàpadnem) 12A4 nàvesti 20. 7A3z.

12A2 nàći se 10A1 nàići 14A2 òbići 20.VIII pòdstaći (pòdstaknem) 19A3b pòdvući 18A1b reći (reknem [rarely used]) 7A3 .VIII Type 15b: pomoći. 7A3z.I ìzaći 10A1 ìzići 10A1 nàći 10. 12A4z zaći 18A1b Irregular biti 1A1. 5A3z hteti [E] htjeti [J] 5A2 . A. 2A4z. 14A3. 5A2z. možeš] 2A4 .II òbući A.Type 15a: teći. 10A4 pòstići [or pòstignuti] 13 sleći se [or slegnuti se] 14A1 stići [or stignuti] 9A4. 1A1z. B.V ìzvući se 11A1z. 6A2z. 12A4z budem 5A3 . 12A4z steći (steknem) B. 9A2z. 9A1z.I pròći 13A4 prònaći 11A1z.I Type 16: doći. 10A1z ìći 5A1 . teku [some verbs of this type have present tense of type 15b] mòći [mògu. 20. 10A1z ìzreći (ìzreknem) 19A2b ìzvući 20. 10A1z tući 8 ùvući 20. 10. 1A4 z. 10A1 366 Verb Types .IV . B. pomognem [some verbs of this type have alternate infinitives of type 7] dići [or dignuti] 14A1 lèći 11A4z pòbeći [E] pòbjeći [J] 18A3 pòdići [or pòdignuti] 15A1 pòmoći 10A1z.VIII teći 3. 15A1 ràzići se 14A2 sìći 13A4 ùći 12A2. dođem dòći 5A2.IV òtići (odem) 10A2 pòći 9A4 prèći [E] prijèći [J] 19A1a prìći 20. tečem.

and they strike up a conversation while on a stroll through a park... Yes. Hi! 2. what is your name? George: My name is George. Is it yours? 2.. My name is . That is a textbook... The cat is called Maca. It’s called Freddy. No! It is not yours! It is mine! 1A3 #1 and #2 are students who run into a couple.. no! It is not yours! It is hers! 1...Appendix 10: KLJUČ 1A1 WHAT IS YOUR NAME? 1.. And what is your name? 1. it’s mine.... Yes. 1. What is this? 2. Hello! [speaking to #1] How sweet this dog is! 1. What is this? 2. 2. 1. it is mine. Yes. HELLO! 1. 1. this is my wife Mary.. . Hi..... And you. and .. That is a letter.. 1.. And what is that sweet dog called? 3. Hello! [Good day!] 2. It is their dog [points to Mary and George]. and Freddy is ours. My name is ... it is mine..... #2 is holding a cat. Our names are . 1A2 WHAT IS THIS? 1. it is mine. I am a student and my name is [I am called] ...... not mine.. Is it yours? 2. walking with another student.. . Yes. That is a pencil. 1.. 367 Ključ . Is it yours? 2. George and Mary have a dog. Who are you? 1. 1. What is this? 2.. No... and what are yours? 2. Is that your cat? 2. What is its name? 2... George and Mary. 1. No. no! It is not yours! It is hers! 1. #3. And what is your name? 2. ..

Excuse me? Who do you see? 1. No. I am a [female] student. 1. I am buying a dog for my brother. what are you up to? 2. Why don’t you want to buy the yellow dog? 368 Ključ . not on Thursday. George is a professor. That man is really tall! 2.My question is: How does one say George in Croatian and Serbian? 1. Mehmed! (or Tomislav! or Nada!) 2. Their dog is not a professor. Are you a [female] student? 1. 3. I see that tall man. Ah. I am. 1A4 DOG AND CAT 1. 2. Fine! We’ll see each other on Friday. 2A1 STUDYING TOGETHER 1. Yes. One says Juraj in Croatian. 1. he is an Englishman. She is an Englishwoman. 2. too. Are you a student? 2. 2A2 WHOM DO YOU SEE? 1. This yellow one here? 2. Do you have the notebook? 2. Have you got it? 1. and Mary is a professor. Yes? 1. Mary: And in Bosnian? 3. I am a student. Either Juraj or Đorđe. Do you want us to study together tomorrow? 2. that red one there. Hey. who are they? 2. 3. Tomorrow? On Thursday? Sorry. Are the dog and the cat friends? 2. 3. And one says Đorđe in Serbian. And George and Mary. No. And what is Mary? 2. 1. And their dog? 2. A dog isn’t a person! But he is our friend. I have it but I don’t have the dictionary. They are and they aren’t. him! He certainly is tall! 2A3 I AM BUYING A DOG 1. I have the dictionary but I don’t have the notebook. 1. 1. but on Friday. Is George French? 2.

and you? 1. We have one. It is indeed. Their names are Jasmin and Jasna [or Darko and Anka. His name is Emir Begović [or Ivan Božić or Milorad Jovanović] 1. or Mirko and Jovan]. Ah! I don’t know them. 3A2 GOOD NIGHT! 1. I’m looking out the window. do you have the new German textbook? 2. I am not thinking of love. Thanks. Who are those people? 1. 2. I am asking because I am looking for a person. ? 2. and not people. Do you want it? 1. What is his name? 2. You’re welcome.. Please. Why do you ask? 2. Do you want this yellow one? It writes nicely. definitely. The right moment for a great love! 2. or Mirko and Jovan]. 1. Good-bye! 3A1 HOW ARE YOU? 1. 2. 1. How are you? 2. 2. Great! Thanks! 1. Fine.. No. Good night then! 369 Ključ . Because my brother likes the color red! 1. I know them. 1. Excellent! And can I buy an alphabetical notebook for a vocabulary list here? 2. Thank you! That is all.2. Excellent. too! 2A4 THE STATIONERY STORE 1. Certainly. 2. Of poetry? Why not of love? 2. What a marvelous night! 1. the red one is OK. We have it.. Would you like to take a look at it? Here. Good-bye. Those ones over there? They are our friends. Hello! Can I help you? 1. Yes? 1. Because I love words. 1. Good evening.. Here is the cash register.. I am not thinking of Jasmin and Jasna [or Darko and Anka. He isn’t here today but I have his number. What are you doing? 2... 1. but of poetry. I know Emir Begović [or Ivan Božić or Milorad Jovanović]. Hello! 2. 1. May I pay? 2. and I want to buy a pencil.. . Who are those men over there? 1. 2. Sure.

. I am from . but only some...... I am allergic to cats.. 1. Her parents are from ..... . 1.. Hana’s [or Dijana’s or Grozdana’s]! 2. My parents are from .. And that young man? Where are his parents from? 1. No. What kind of cats? Large or small? 1.. 4A2 WHO HAS OUR BOOKS? 1. I’ve got it.. I like only small dogs. So...... Hasan [or Ante or Mirko]. ... that book’s not here.. 2... Which do you prefer? Dogs or cats? 2.. His parents are from ..3A3 WHICH DO YOU PREFER? 1.... and the short ones are mine. And Mirjana’s book? 2.. Mine. And you? Are you from . I am not.. 2. Whose? 1. 1. And that young woman there? Where are her parents from? 1. 1... . as your parents are? 1. I like cats.. and you? What sort of dogs do you like? 2. I prefer dogs. 4A1 WHERE ARE YOU FROM? 1.. All are mine..... 3A4 WHOSE PENCILS ARE THESE? 1... Where are your parents from? 2. And who has the book that belongs to our friend Hana [or Dijana or Grozdana]? 2... They are all mine. . where is my book? 2.. ? 2. My parents are from . 1. Which are yours? 2. Because I’m reading them. The long and the short ones? Surely these long ones are yours. 2.. I don’t know who’s got it.... Why do you have all our books? 2. but you don’t have one book? 2. And are you also from .... I even have her book 1. 2.... Ah.. And Zlatan’s [or Branko’s or Slobodan’s] book? 2.... 1. I am also from .. . too. I’ve got his book. I like large cats. That’s right! 370 Ključ . 1.. .... And yours? 1. you do have three books. Whose pencils are these? 2.

thanks! 1. Ah. or from Bosnian [or Croatian or Serbian] into English? 1. where are my two nice pencils? 2.” answer the cats.. 2. No money?! I’ll go immediately to the bank.. Have you got it? 2. 1. “Where are you going.. ! Are you thirsty? Would you like a glass of juice? 2. “We have five little houses for five big cats. There it is.. We are hungry. thanks. Yes. You can’t take the car. Something else? 2. because there is no gas. I’m off on foot to the bank. over there by the notebook. If there is time before lunch. What else would you like? 2. my textbook is nowhere to be found. that blue one. Two cookies. 5A2 NO MONEY! 1. away from you.4A3 SOMETHING ELSE . 1.. “We are taking two pears each. but there’s no money. Will that do? 2. First.. Next to the blackboard! 1. I am going to the university. next.. ! I am looking for some things. near you! Something else? 1. 2.. 4A4 I’M LOOKING FOR SOME THINGS 1. 1.. Which dictionary? From English into Bosnian [or Croatian or Serbian].. I have these two nice cookies. “We are going from one house to another. There is time. the dictionary. 5A1 FIVE CATS AND FIVE DOGS Short story: Five large cats and five fat dogs are going into town. if you give me the car! 2. Next to what? 2. I do [know].. .. “Why are you going from house to house?” ask the dogs. Thanks. nothing else. cats?” ask the dogs. No. here it is. . “A few pears or a lot of pears?” ask the dogs. 371 Ključ .” say the cats. I have orange juice.” say the cats. From Bosnian [or Croatian or Serbian] into English. 1. and after the bank I am going to the university. And then..” say the cats. 1. No problem. Do you know where it is? 2. but I would like some cold water without ice. 1. What things? 1. Both pencils are between the Bosnian [or Croatian or Serbian] dictionary and your textbook. 2. please.. “How many houses do you have?” ask the dogs... “To eat pears. next to the blackboard. Here’s a full glass of cold water. That’s fine...

2. OK. At four in the afternoon. Who is coming? 1.. At five o’clock. As far as I am concerned. 1. The table is [standing] on the floor and the chairs are around the table. Dinner will be waiting for you if you want to eat it. And after the university? 1. The table is by the wall but away from the blackboard. He is my paternal uncle. And where is the table in the room? 2. So when can we go to a movie theater to see a film? 2. 1. 1. In this building. Next week on Wednesday at five o’clock I am going to the station to meet someone.] for your father’s brother? 1. When can you come over tomorrow? 2. What is your book about? 372 Ključ . Can’t we be out until twelve? 3. He is a judge and lives in Bihać [or Rijeka or Novi Sad].] means your mother’s brother. you can come at six. Does one say [. 5A4 GOING INTO TOWN 1. Until ten o’clock. That’s a matter of taste. in the middle of the room. How many centimeters is it from the table to the blackboard? 2. until what time may he and I be out? 3. A judge! Is your uncle’s work interesting? 1. 1. Do you want us to go and get something to eat and drink afterwards? 2. On the first floor. Mama. 2. My father’s brother. What does he do and where does he live? 1.. you can be out until eleven o’clock. It is precisely one hundred twenty centimeters. And where is the floor? 2. 6A1 IN THE BUILDING 1. Where are the table and chairs? 2.. 2. I want to be a lawyer. 5A3 WHO IS COMING? 1. I’m back! I am coming to dinner at four o’clock! 2. Out of the question! Tomorrow is not a weekend. He likes his work. Yes! That’s right. Sure! 1. 1. 2. 6A2 THE UNIVERSITY 1. 2.. 1.2. I know [. 1. And where is the room? 2.

Excuse me. 6A3 HOW ARE YOU FEELING? 1. And the summer [spring] semester? 2. 2. Do you like meat? 2. My regards to him. but I never have cereal 2. And what is their life like according to the book? 2. With milk and sugar. I’m better. Who are you writing to? 1. 2. 6A4 WHAT DO YOU LIKE? 1 Which do you like more: sweet or savory dishes? My mother cooks all kinds of food wonderfully. I like many kinds of food. 1. Lectures are attended for four years. And you? 1. The winter [fall] semester only begins in the month of October and ends in January. 7A1 BREAKFAST 1. but in July there are no more lectures. 1. instead they only take exams until they pass them all. And how many years do students usually study in Sarajevo [or Zagreb or Belgrade] ? 2. What are you doing? Who are you writing to? 2. but it seems to me that it is not necessary to eat meat. What do you eat for breakfast? Do you want to eat with me? I can prepare something for you and for myself. 2. but I don’t like meat. What was going on with you yesterday? 2. there are only exams. 1. I like sweet dishes better. 1. 1. It says in the book that students have many oral and few written exams. They certainly start late and finish late! 2. 1. What do you drink? 373 Ključ . “Apsolvents’ do not attend lectures. My mother is from Argentina. and then the students are ‘apsolvents’ for a year. writing to my sister. How are you now? 2. She always says that meat must be put on the menu every day. I was reading about student life at Sarajevo [or Zagreb or Belgrade] University. 1. I often have dark bread for breakfast with cottage cheese and green pepper. I usually eat cereal. From when to when does the school year go? 2. I am sending him greetings and writing to him about myself and about Bosnia. What do you prepare it with? 2. and sometimes sausage. And you. I. Indeed.2. I’m so glad! And what are you writing to him about? 1. too! How interesting! I have just put pictures of Montenegro into the letter to my sister. 2. 2. am sitting and writing a letter to someone. I am writing to an old friend. 1. 1. What does ‘apsolvent’ mean? 2. 1. I have been sitting here for an hour already. 2. what are you doing? 1. 1. The summer [spring] semester begins in February and ends in July. I wasn’t feeling too well. too.

For the sake of health I like to walk the two kilometers from my house to work when the weather is nice. And you. And on Tuesdays? 2.1. I am going to her with the book myself! 2. I listen to music all day long. Eat up that apple and be off to the movie theater. Fine. 7A4 WHAT DO YOU USE TO WRITE WITH? 1. 1. Listen. Tell me. I understand. As far as I am concerned. Here’s the apple! 1. And you? 2. I can go by bicycle. middle and end. but I often go to the language lab. 2. On Tuesdays my wife and I always go together and we are in a hurry so we go by car. 2. 1. Can it be that you drink it without sugar or milk or lemon? How can you drink such tea? 2. In a way you are right. I cannot study late at night. 7A3 DON’T! 1. 1. You are young! The future is ahead of you. Thanks! And now hurry! Go over to Redžija [or Ines or Ana] and take her this book. but it is pleasant! I have been driving for years. What do you use to write with? 2. Let’s not [talk] this way. 8A1 PATIENCE Girls are sitting patiently at the table. 1. Please. Let her go with you. but it seems dangerous to me to ride a motorcycle. 1. I am afraid of a traffic accident. By car?! So you are a driver! But isn’t that expensive? 2. I always drink coffee with warm milk. How do you get to work Mondays? 2. It is all the same to me. Don’t worry! 7A2 HOW DO YOU GET TO WORK? 1. Don’t gamble it away! 2. Come on! Forget the sleeping! Let’s go see some amusing movie. Under the girls are chairs. And where do you study? 2. 1. When do you study best? 2. I usually go by tram. I usually write with a pencil. when do you study best? 1. I particularly like to study in the early morning. Oh come on! Leave me alone! I am not your servant! 1. Every day has its beginning. I drink tea without anything. can Redžija [or Ines or Ana] and I take you to the movies? 2. 1. come over here and give me an apple. And when do you listen to music? 2. I feel like sleeping. I’d rather not. Take your coat and let’s go. It is expensive. What about by bicycle or motorcycle? That is good for the health. Of course I can. the afternoon or evening. 2. 1. do what you want. 1. 374 Ključ . in the morning. When I don’t have classes sometimes I study in my room.

1. I will study how to speak French. No. and besides they don’t want to have a computer. Across from whom? 2. Inside the calm children is breakfast. above the floor. of course. By letter? Haven’t you considered buying them a computer? 1. Do you often talk with your parents? 1. 8A4 THE ROOM 1. And I will eat French cooking. What will you be doing over the summer? 2. day and night. It will be a study visit. And the calm children learn from the restless child. Where is our blackboard? 2. And where will you stay? 375 Ključ . and across from us. because I like to stay in touch with them by letters. Hello. I have been dreaming of this for years! 1. and sometimes by phone. Under the calm children are chairs. 2. 1. Wonderful! What will you do there? 2. 9A1 WHAT WILL YOU BE DOING? 1. I communicate with them by letter. After the exam period I will be going to Paris for a month. below the ceiling. Our blackboard is in the room. 2. and below the lamps. by the professor’s lectern. And what will you study while you are in Paris? 2. on the wall. And how do you communicate with students abroad? 1. The restless child learns from the calm children. What happiness! A letter from [my] parents! 2. And the professor learns from the girls. 2. It is in the middle of the wall. The [female] professor looks at the girls. Hello. Across from us. Next to the window on the one side and the door on the other. 1. A restless child watches the calm children. The girls learn from the professor.Inside the girls is breakfast. 1. professor! 8A2 IMPATIENCE Calm children are sitting patiently at the table. and that wall is between the two other walls behind the door. I always stay in touch with them over the internet. children! 8A3 GET IN TOUCH! 1. in front of the students and near the professor.

They arrive by train tomorrow at 2:30. Where will you be living in the fall? 2. This year I’m going to find a place to rent. Do you want to say that I am messy? Oh. Will you go with me to meet them? 1. Look at yourself in the mirror! 2.2. I’ll wait up for you. 1. I can’t. regardless. I’ll see. What did you do on Friday? 2. but want to or not. I won’t have to waste time and walk a long way to lectures. 2. I am leaving for the station at two o’clock. Your face is dirty. you have to! And you? 1. If I’m not sleepy. Brush your hair. wash my face and hands. What is the restaurant called. I am not going back to the dorm. 9A4 AT THE TRAIN STATION 1. You are the same as always. We had dinner in a restaurant. but my brother feels like going. Yes. Will you meet them? 2. I won’t now. Will you brush your teeth? 2. Doesn’t he have a lot of work this week? 1. because I’m at a lecture. and then you’ll look better! 2. Now I am tidy and my face is clean! Will you go into town with me? 1. 10A1 AT CHARLIE’S 1. I’ll eat while I’m out. I don’t feel like looking for a place to rent. Have a nice time. 9A2 LOOK AT YOURSELF! 1. I’m looking for an apartment now. I don’t want to live with anyone. but he will go with you. where is it located and what did you order? 376 Ključ . 1. so I’ll brush them before I go to sleep. I won’t. He loves your parents and wants to greet them with you. Are you going to be sharing a room with someone in the dorm? 2. When will your parents come to see your new apartment? 2. 1. In the afternoon I went into town and met up with friends. close by. Watch while I comb my hair. I’ll stay with a French family. It suits me perfectly here. how embarrassing! 1. 1. And did you go out with them in the evening? 2. Maybe I’ll get an apartment with some students and share the expenses and rent with them. 9A3 LIVING 1. He does. 2. And you? 1. And in the afternoon? 2. Bye! I’m in a rush! I’m off! I’ll be home after eleven. 1. wash your face and your hands. Don’t wake me if I’m sleeping. I want to stay home because I have my hands full of work. I’ll stay in the dormitory. Of course I will. I was at the university in the morning.

1. 1. an evil gaze. It is called “At Charlie’s”. An entire tram. Great! Because that way you will learn everything and you won’t fail any more! 2. 10A2 TO WRITE AND FINISH WRITING 1. Are you doing homework assignments? 2. I went on Friday. Are you going to take the exam in Bosnian (or Serbian or Croatian) on Monday? 2. I was there once before. Yes! Because last time I didn’t pass it. He listened with three ears. 1. Is that your first time at that restaurant? 2. 2. No. Help me. he didn’t know what mercy was. Terrible! Terrible! 10A4 MY LEGS AND ARMS ACHE! 1. there were no problems whatsoever. I already finished them. Terrible! Terrible! He walked on three legs. 1. 1. and we ate ćevapčići and drank beer. Were there any problems with the food at the restaurant? 2. You are probably reading the third chapter in the textbook. and a piece of a cloud. please! My legs and arms and back ache. What kind of lion? A terrible lion! Bristling and all furious. No. I think I’m healthy. I can’t carry these books. Everything was excellent. He looked with three eyes. Terrible! Terrible! Don’t ask what he ate. I’ve already finished reading it. just tired. one day. and especially my fingers! 2. 377 Ključ . Then I came home by bus.2. instead I got flustered and failed. No. 10A3 “ONCE THERE WAS A LION” Dušan Radović Once upon a time there was a lion. erased him with an eraser. No. Are you sick? 1. it is in the center of town. I am studying today at home all day. Are you going to the university again today? 2. I will be pleased to succeed at last. No. Terrible! Terrible! Sharp teeth. Terrible! Terrible! Until Brana. 1. No.

Fine. and it is larger. but I drive a taxi. Depends on when! It’s best at night. Last time coffee helped us. I feel better there. 2. many years ago. One is a physician. 1. With doing the homework? Let’s study together. but it has a more pleasant atmosphere. and it is harder to get a table. But there one waits less [time]. True. 2. but my question was definitely more interesting! 3. I agree. 1. 1. THE MOST IMPORTANT! 1. however. I must wake up. This restaurant appeals to me less. Is it possible?! Are you satisfied with that? Do you at least make good money driving a taxi? 2. 2. Take care [of yourself]! I’ll help you! But if I help you. 1. 11A3 A PROFESSION AND A JOB 1. but they have various professions. it is easier to get a table. Let’s compare these two restaurants. Therefore. instead I meant to ask you what you do! 2. 11A1 IMPORTANT. too. I agree. My head is already aching from studying. Are they similar to one another or different? 2. and it is smaller. this restaurant needs more space and more tables. I’m sleepy. They are all taxi drivers. Reading the novel The Bosnian Chronicles by the writer Ivo Andrić. 2. Oh that! By profession I am an engineer. tell me which you like more and which you like less? 1. [turning to fourth student] You try to tell us: who of us has the most interesting question? 4. That restaurant is larger than this one. 2. you also must help me. they are not at all similar to one another. Ah. What are you doing? 2. But I wasn’t thinking of that. Believe me. and that restaurant needs better cooking and a more pleasant atmosphere! I must conclude that these two restaurants are completely different. One waits longer. and that’s final! 1. 1. then I will drive you to my place and we’ll study there together. And what do your friends do? 2. Enough said. but mine was more important. The atmosphere is less pleasant in that one. one waits for a shorter time. 2. Your question was important. To begin with.2. What do you do? 378 Ključ . For example? 2. First we’ll carry the books. Why? The food is better in this one than in that one. but they all have a driver’s license and a map of the city. I remember that novel! I read it. 1. Agreed: this restaurant has better cooking. My question is more important and more interesting than yours. I haven’t forgotten that! If your stomach doesn’t hurt I have plenty of coffee for you and me. That restaurant has worse cooking. one is a carpenter. too. In this restaurant it is harder to get a table than in that one. 1. 1. Where is the atmosphere more pleasant? 2. In my opinion you and I will figure everything out the most easily that way. The matter is solved! The debate is done! I have concluded that each of you considers your question the most interesting! 11A2 TWO RESTAURANTS 1. In my opinion. one is a mathematician. 1. MORE IMPORTANT.

bedside tables and small rugs. while the men bought the women flowers and a kilo of candy and immediately gave them to them. and lie there and watch television. Each [male] student has a [male] roommate and each [female] student has a [female] roommate. And then those three women. and they watched the basketball game on television. there are none now. You’ll need your driver’s license! You can always be a taxi driver! 11A4 I NEED A JOB! 1. You need studying and knowledge. three women went along the street. You never know. the smokers among them smoked at the bar. I should stand in line at the employment service? 2. you just go ahead. then. Worse yet! Stand up on your feet.1. This sort of life doesn’t bother me too much. 1. Then these seven people went into a large store at #21 Oak Street.500 textbooks per [dormitory] wing. That wouldn’t even occur to me. 300 desks. 300 lamps and 300 small rugs. I am not sitting. Four blue and yellow cars parked nearby them. two students need to study 1. 379 Ključ . Surely you fear the uncertainty. I don’t earn enough! 2. sheets. this means that students have about 30 textbooks per room. 1. 2. the bar closed and each of them went his own way. chatting and enjoying the stroll. Since each wing of the dormitory has 150 rooms. Having entered the store. 1. Since every student has approximately 15 textbooks. Twelve cats and eleven dogs looked at them from the store window. but there were no jobs for journalists before. each of them drank something while standing. and after strenuous shopping. two bedside tables. You ought to try. 2.440 hours. 300 bedside tables. and the third part is a shared area. But the question is whether you will find a good job in some company if you keep on sitting here. Things will start to move of their own accord. Your attitude toward work bothers me. the second third is for the beds. Help me! I need a better job. it turns out that one student needs to study 720 hours. Each student brings with himself (or herself) bedding: a pillow. the nine of them went off to a nearby café for a cup of coffee and some conversation. Well. each room should have two beds. however. The room is divided into three parts: one third of the room is for the desks and lamps. each with her flowers. met up with six more. They all extended hands to one another. 1. a blanket. two lamps and two small rugs. This way I can watch television more easily. while five students need to study 3. the women bought the men a dog and a cat each. greeted each other and conversed cheerfully. Enough waiting. What else?! You should get the advice of the staff at the Service. each wing must have 300 beds. Stop! Go and pass your driver’s test. I am lying down. stopped in at the nearest tavern. Sit down here. or about 4. therefore. 2. I understand. I need a job! 2. It should be said that every dormitory has nine wings. 12A1 THE DORMITORY Students who live in the dormitory must arrange their own rooms before the beginning of the semester.e. I have just graduated from the Faculty of Political Science. For furniture. and there won’t be any in the future either. 12A2 SHOPPING Having left their houses at half past four. The men. Students should study approximately 4 hours a day in their rooms. I am not afraid of anything and I don’t need your understanding.600 hours annually. Multiplying that by 180 days in the school year. two desks. i. After the game. Out stepped four tall men at a quarter to five.

When is your birthday? 2. With lots and lots of ice! 1. Do sit down. Would you be so kind as to pour me some? 1. What happened on July 4. please. Will you go with me? 2. And I wish you a happy birthday in advance. 1941? b. What happened on November 22. Thank you. 1. What happened on December 7. I have an obligation toward my family. 380 Ključ . The wine suits me best. thanks. I am traveling precisely on August 18th to Rome. 1. 13A2 HERE’S THE COMPUTER! 1. 2. Put it there on the desk. Lee Harvey Oswald assassinated President John Kennedy. How old are you? 2. Might I serve you some? 2. Family traditions should be respected! 1. I have decided to stay here. sir! Would you be so kind as to come with me from the hallway into the room? 2. 1963? b. Unfortunately I can’t. But surely you have been celebrating your birthday with your family for years? 2. The Axis forces attacked Pearl Harbor. It is fixed. Might I ask for a little cold water? 1. I’ll be turning 21 this summer. What might I offer you? 2. Where should I put it down? 2. sir! A full glass is better than an empty one! I would recommend this cake as well. 2. Here you are. I’d gladly have a little cake. Nineteen eighty four is my year [of birth]. Here you are. Sweet things don’t agree with me. ma’am. I am terribly thirsty. a. a. Have a great trip! 1. sir! And do you wish to drink or eat something else? Perhaps some wine and cake? 2. Of course! With ice or without? 2. a. 3. My birthday is August 18th. 1776? b. When you are celebrating your birthday you will remember me and you will be sorry you didn’t go with me to Rome. [carrying a heavy box] Here. Thanks! 12A4 WHAT HAPPENED? 1. 13A1 WELCOME! 1. I like that red wine. But please. Thank you. 1. 1. I’ve brought your computer. Welcome.12A3 HOW OLD ARE YOU? 1. And you? 1. 2. The United States of America proclaimed its independence. ma’am. less! Even less! Now that will do nicely. Never mind. I mustn’t miss celebrating my birthday with my family. I would be glad to! Thank you for inviting me. Ma’am.

2. 1. I have no idea what they will say. I’ll explain. Then put the pot back on the burner again. Indeed. Stir the coffee and water well with the spoon. You should not turn left or right. I already had some today. It would be better if you were to read them soon – by 6:30 p. [clearing the desk] I have cleared them away. [groaning under the weight of the box] If you would clear away these things I could begin to work. Place an empty coffee cup near it. 2. Let them say what they will. OK. Then you wait two or three minutes until the coffee settles in the pot. A colleague told me that the building which I will see next to the City Café is very beautiful. When it gets to the very top. And if I were a king. if I may ask? 1. 2. If you want me to put it on the desk you will have to clear all those things of yours off ! 2. First. Let the colleague work on them on his own. Well. You will [on the bus] pass ten blocks or so to the third stop. 2. Think of my reputation! What will the other business partners say when I appear before them at the meeting tomorrow unprepared? 1. I’m in a hurry. and then remove the pot from the burner again. thanks. He will void the ticket.m.m. You should get off at the third stop .. Right away. Please. you should sweeten the hot water now with two small spoonfuls of sugar. If I were a magician I could read them [the materials] by tonight. How many pages do you have left? 1.. I wouldn’t be worried! As it is I don’t even dare make an appearance tomorrow. you should pour a little of the boiled water off into the cup and remove the pot from the burner. I’ll give them to you tomorrow morning early at work. and then take 381 Ključ . If you want coffee with sugar. will I then be on the square where I want to be? 2. 2. And when I get off. Take it easy. That is the building where I live! I can take you there in my car if you have nothing against it. I don’t care. No. return the coffee pot to the burner for just a few seconds. 1. I would be very grateful! 14A1 A RECIPE FOR COFFEE Put a full [Turkish] coffee pot of water on the stove. how do I get from here to the main square? 2. could you explain some things regarding the computer? 1. that instant. [groaning] Please. As soon as the water comes to a boil. And why are you going to the square. I am sorry you can’t stay at least a few minutes longer! 13A3 TAKE IT EASY . 1. 2. 1. Then you should firmly grasp the handle of the coffee pot and put the pot back on the burner. you should scoop up five heaping spoonfuls of ground coffee and add them to the hot water. Naturally! But since you are already here. It isn’t hard. A shame that I’m not. you should quickly take it off the burner. 13A4 INSTRUCTIONS 1.1. but might I offer you some coffee before that? 1. You may! I am looking for the City Café. about fifty. Then watch closely as the coffee rises in the pot. which you will give to the bus driver. you said that you would clear away those things! Don’t be silly! I must leave as soon as possible to go to the next customer. at the newspaper stand you should purchase a bus ticket. I need my copy of the materials to work on them with a colleague tonight at 7:30 p. If I read through your materials tonight. You’ll see the square immediately. right in front of you. 2. While the pot is off to the side. at the latest.

then one’s future is read from the grounds which remain on the bottom of the cup. Having gotten in touch with their families at about 8:30 p. 14A4 FOG The autumn fog was thick that night. The woman was born in 1973 and the man was born in 1975. all the way to thier town where they arrived at twenty to eleven. hoping that the weather would be nicer the next day so that they would be able to continue their trip. and the day clear up. they thought miserably about whether it was worth traveling further. then rain. first snow. then you pour the coffee up to the top of each coffee cup. and pour this water over the coffee.m. The emergency number was called and the case was reported to the police. and then. take the coffee cup with the water you poured off. when the coffee has been drunk. when the children stepped down off the train. the more normal English translation is given in brackets. so nothing was seen. You leave the grounds to settle out. they took shelter in a tavern. Later. Then for the final. in a statement for the public. they didn’t stop once along the way. they decided to spend the night in a nearby hotel. In this case the more literal translation is meant to describe as closely as possible how the BCS se-verb passives work. Driving. And in the end. In several instances. The return of schoolchildren and teachers from a school excursion was anticipated. a woman and man were found lying unconscious by the side of the road. they checked in at work for the sake of appearances. they talked about their situation.. rises up to the top of the coffee pot for the last time. the sun come out. but because of the fog it wasn’t certain whether the train would be late or not. Then you should set the coffee pot with the coffee to the side. There was joy at the arrival of the train. third. The children were expected at nine o’ clock in the evening. Watching through the window of the tavern as the snow turned to gusts of rain and wind. It was said that luckily the two had not been killed. for the last time. and to make matters worse. 382 Ključ . each returned to her own home. There was arriving [the children arrived] finally at the station at ten fifty five. And indeed. Eating dinner there and having had some wine. they went to bed. Hurrying back. All sounds were silenced by the fog so nothing was heard. they heard on the news that the conditions on the motorways were significantly better. Place one small spoonful of foam into each cup. but had survived a bad traffic accident.. it was getting dark. Having felt helpless. Having turned off the road and having stopped at the nearest town by 5:30 p.m. the weather report and the report on the condition on the motorways. 14A3 ACCIDENT CHRONICLE Last night at around eight o’clock. The couple was driven to the hospital in an ambulance. In the end. parting ways. at five of five. Knowing that they couldn’t drive through such a off again as soon as the coffee rises to the top. Their family was informed. 14A2 A STORM Returning home by car after a business trip in another city. two colleagues happened upon a storm with heavy precipitation. The concern of the parents vanished as soon as it was understood that the children would soon appear. time put the pot back on the burner until the coffee. suddenly the train was noticed as it arrived from afar. while it is still in the pot. You need to sip a little to see if it is sweet enough. Then line up four coffee cups one next to the other. they listened to the news. they saw the clouds disperse. the fear was completely forgotten and there was a going [everyone went] home to sleep. There was gathering [people gathered] at the train station but nothing was said. After an hour’s delay. it was confirmed that they were brother and sister. having woken up very early. When all the foam has been divided.

NAJVAŽNIJE 11A2 DVA RESTORANA 11A3 STRUKA I POSAO 11A4 TREBA MI POSAO! 10A4 11A1 Second CD 1 2 3. 54 7A1 DORUČAK 55. Mia Midenjak. 8 1A2 ŠTA JE OVO? [B. Slobodan Radoman. VAŽNIJE.S] ŠTO TI SE SVIĐA? [C] 53.. 66 8A3 JAVI SE! 67. and Toma Tasovac. 84 85..C] KOD ČARLIJA [S] 10A2 PISATI I NAPISATI 10A3 “BIO JEDNOM JEDAN LAV” First CD 1. 6 7. 48 6A2 UNIVERZITET [B. 62 8A1 STRPLJENJE 63. . Croatian and Serbian. Key to audio recordings The A exercises for Lessons 1-14. the poems in lessons 17. Azra Pravdić. 10 1A3 DOBAR DAN! 11. Šimić 17A3 “VEČE NA ŠKOLJU” – Aleksa Šantić 18A1 “JESENJE VEČE” – Antun Gustav Matoš 18A2 “NOTTURNO” – Tin Ujević 19A1 “OČIJU TVOJIH DA NIJE” – Vasko Popa 19A2 “ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA” – Desanka Maksimović “OSAM MALIH PRIČA O MOJOJ ŽENI” – David Albahari “LJUBAV NA ŠPANJOLSKI NAČIN” – Muharem Bazdulj 20. 4 5. NA KOLODVORU [C] 77. 10 11. 28 3A4 ČIJE SU OVE OLOVKE? 29. Ivona Josipović. 35. 78 79. 38 5A1 PET MAČAKA I PET PASA 39. 44 5A4 IZLAZAK U GRAD 45. 22 3A1 KAKO STE? 23. Emir Kamenica. 72 9A2 POGLEDAJ SE! 73. 30 4A1 ODAKLE STE? 31.. 32 4A2 KOD KOGA SU NAŠE KNJIGE? 33. 2 1A1 KAKO SE ZOVEŠ? 3. 52 6A4 ŠTA TI SE SVIĐA? [B. 8 9. Ana Galjanić. 42 5A3 KO DOLAZI? [B. 36 4A4 TRAŽIM NEKE STVARI 37. 12 1A4 PAS I MAČKA 13.S] ŠTO VIŠE VOLIŠ? [C] 27. 70 9A1 ŠTA ĆEŠ RADITI? [B. 50 6A3 KAKO TI JE? 51. 40 5A2 NEMA NOVCA! 41.S] ŠTO ĆEŠ RADITI? [C] 71. 16 2A2 KOGA VIDIŠ? 17.. Natalija Novta. 74 9A3 STANOVANJE 75. Track numbers for the regular version are given in bold. 88 89. 6. 24 3A2 LAKU NOĆ! 25. 82 83. 14 2A1 UČITI ZAJEDNO l5.VIII “U ZAGRLJAJU RIJEKE” – Miro Gavran 12A1 12A2 12A3 12A4 23-30 31-38 39-46 The above material was read by: Maša Čulumović. one each for Bosnian. 4. 64 8A2 NESTRPLJENJE 65. 7. 76 9A4 NA STANICI [B.S] ŠTO JE OVO? [C] 9. 90 91. 80 81. 60 7A4 ČIME PIŠEŠ? 61. 86 87.S] SVEUČILIŠTE [C] 49. 13A4 UPUTSTVA 14A1 RECEPT ZA KAHVU [B] KAVU [C] KAFU [S] 17A1 “LJEPOTICA I ZVIJER” – Ferida Duraković 17A2 “ZEMLJA” – A. Marina Jovanović.I-20. 20 2A4 PAPIRNICA 21. Nada Ječmenica. There are minor discrepancies in text and pronunciation between the recorded and printed versions of the exercises. 18 and 19. and the three short stories are recorded in three CD sets. B. 5. Obrad Šćepanović. for the slow version in non-bold.S] – Dušan Radović BOLE ME I NOGE I RUKE! VAŽNO. 34 4A3 I JOŠ NEŠTO . 46 6A1 U ZGRADI 47. 92 10A1 KOD CHARLIEA [B. 58 7A3 MA NEMOJ! 59. 18 2A3 KUPUJEM PSA 19.S] TKO DOLAZI? [C] 43. 12 13. 26 3A3 ŠTA VIŠE VOLIŠ? [B. 14 15 16 17 18 19 20 21 22 STUDENTSKI DOM KUPOVINA KOLIKO IMAŠ GODINA? ŠTA SE DOGODILO? [B. 56 7A2 ČIME IDEŠ NA POSAO? 57.S] EVO KOMPJUTORA! [C] 13A3 POLAKO .S] ŠTO SE DOGODILO? [C] 13A1 DOBRODOŠLI! 13A2 EVO KOMPJUTERA! [B. 68 8A4 SOBA 69.


C. The notations [B]. 2. For each entry introduced in an A-lesson vocabulary box (or a vocabulary box accompanying a homework exercise). 3A1z. 9A3 . but “bad” only in S. For instance: pìtanje n 1. intelligent.. respectively. uh. Those judged as synonyms are separated by commas.IV The symbol . and that there exists a distinctly separate word with the same meaning which is used only in one (or two) of the others. Gsg kvadràta [geometric] square. Example: kolègica f [B. . Words with no marking are used throughout BCS. [C] and [S] denote Bosnian. Example: òvaj excl. Abbreviations used are defined on p. smart 11A2 nego conj.S] after a word means both that it is used throughout BCS. crosswalk Definitions. Example: zèbra f. always given first in an entry.C] or [B. Not all meanings of all words are listed. [B. pametna adj. For each word.S only]) means that this meaning of the word is restricted while other meanings of it are not so restricted: for example the word rđav means “rusty” throughout BCS. umm. The notation [B. the above symbols identify the point in the book where this occurs. the lesson and section number are given. Related idioms are given as sub-entries. the English definition. rather 2A1 . respectively.  refer to words from the Geography and Aphorism sections at the ends of Lessons 1-15. one finds the relevant grammatical information (in italics). Words used in two of the three are noted [B. which has been included to give a broader range of expression than permitted by the Lessons. and Serbian usage. How to use the BCS glossary General. Any necessary amplifications of a definition are given in brackets or parentheses. refers the reader to one of the Appendices.S] as appropriate. than 11A2. Examples: Pòsavina f the Sava river valley 6 parkìranje n parking 10 A boxed-in number refers to examples given in the boxes that provide cultural commentary.IV ràstanak m. Example: radost f. Many words have several meanings. na kvàdrat squared (mathematics) Different forms. In addition. these are identified by the letters a and b after the lesson and section number. 2. This glossary includes all words used in the Textbook plus certain additional words which are in frequent use. Gpl zebàra or zèbri 1. 1. notes on usage.C] colleague (f. 3A2z. and affiliation where relevant (in brackets). Examples: pametan. Croatian. 385 Glossaries . for this one must consult a full dictionary. issue 1 Some words in the glossary are without any number or symbol. while those seen as distinct meanings are numbered. 2. question 1A2. Some are more or less synonymous while others are quite distinct. not all meanings listed in the glossary are used in the Textbook. zebra [ = animal]. Words which are marked as either ekavian or ijekavian usage are denoted as such by the symbols [E] and [J]. if a word is used in a particular meaning in the Textbook. The word “only” after a notation containing certain of the letters (e.. The symbol  refers to the stories by David Albahari or Muharem Bazdulj. Gsg radosti Isg -ošću or -osti joy 4 3A2 Many entries include several numbers and symbols.g.) 13A4 sùton m dusk 18A1a The symbol z refers to examples provided in the grammar sections: Example: Jugòslavija f Yugoslavia 17A4z The symbols . 11A2z. Examples: prodavàčica f saleswoman A . to learn the identity of this other word one must consult the English-based glossary. These represent additional vocabulary. farewell B. 388. When a lesson has two vocabulary boxes in each A section. Gsg ràstanka parting. but. 13A4z kvàdrat m.

and members of an aspectual pair are separated by a semi-colon. the most basic form is listed first followed by the one which is derived from it. to conduct see vòditi gùbiti (I). dòv odim (I) to bring. izgùbiti glavu to panic. 2A2 . Verbs are listed by the infinitive form. and nominative plural for masculine and neuter nouns which add an extra syllable in the plural or which have irregular plurals. loši adj. and listed in the masculine singular short form. DLsg Bòsanki Gpl Bòsanki Bosnian (f. The notation (m. ìgrati se. 1A4 . Otherwise. while the second refers only to a female representative of that category. 10A2z. Bòsanka f. 3A1z. intransitive. or -ha. 9A2z. . or n.S] 20.C] to group 18A2 ìgrati. lòša. rusty ùred m [C] office 6A1 Grammatical information. dòvela (P) 20. 9A1z. 2A2 . nàcrtati (P) to draw. Gsg misli Isg mišlju or misli thought 4 mladost f. 2. to play [a game] 5C1 . Biaspectual verbs are noted (I/P). 1A4 .C. 9A4z.C. Examples: Bosànac m. When prefixation produces a verb with different meaning.VI (3rd person only) to happen dòvesti. 11A1z pòsledica f [E] consequence 18A3 pòsljedica f [J] consequence 18A3 r̀đav adj. to lose one’s composure 10A2 grupìrati. the feminine singular short form is also listed. the two are given as separate entries. . izgùbiti. Verbs used both with and without se are given within the same entry if the meaning difference is essentially one of active vs.C. igram (I) 1. Gsg dòručka breakfast 7A1 dòjam m.Examples: kancelàrija f [B. -ga. pretvàraju se (I) to pretend 15A1 see also naùčiti ùčiti (I) to study 2A1.S] office 6A1 loš. 10A4z dogàđati se see under dogòditi se dogòditi se. ìzgubim (P) to lose 9A3. dòručak m. dovèdem. If the present tense is not fully predictable from the infinitive. Dative-Locative singular forms are given for feminine nouns ending in -ka. general) 1A4. the 1st singular present is also given (the 3rd singular is given for verbs which are used only in 3rd person). f. 10A4z Nouns are listed by the nominative singular form. [B. Gsg Bosànca Bosnian (m. 6A2z 1A2 . by the symbols (I) and (P). dògodi se (P) 12A4. 10A2z. nàučim (P) to learn 10A2. 10A1z. Gsg mladosti Isg -ošću or -osti youth Adjectives are noted adj. Aspect is noted for each verb. to lead to. . and for all other nouns whose non-nominative forms are not directly predictable from the nominative singular. dovòditi. 2A1z. Instrumental singular is given for feminine nouns in a consonant. with gender marked as m. see also ùčiti pretvòriti (P).) 1A4. it is listed separately and cross-referenced to the verb from which it is derived. Gsg imena Npl imèna Gpl imèna name 4 18A2 misao f. 3A2z ime n. The 3rd plural present is given when it is not directly predictable from the 1st singular. to dance [B.III. . . Gsg dòjma Npl dòj movi [B. 6A2z. prètvaram se. bad [S only] 2A2.S] bad 4 2A2. dògađa se.C] impression 16A3 epòha f. igram se. Examples: crtati (I). DLsg epòhi or epòsi age. grùpiram.) after names of professions and nationalities means that the first refers both to the category in general and to any one male representative of that category. grupìraju (I/P) [B.S only] 15A1. 2. If there are any changes between this and other forms.. dogàđati se. 1.. Genitive plural is given whenever the ending is not completely predictable. to sketch 18A1b.. dogàđaju se (I) [B. The masculine singular long 386 Glossaries . Genitive singular forms are given for all feminine nouns in a consonant. pretvàrati. dòveo. pretvàraju (I) to transform 14A2 pretvòriti se (P): pretvàrati se. ìg raju se (I) to play 16A1b see also òd igrati naùčiti. In each instance of an aspectual pair. prètvaram. 9A2z. 5A2z.. general) and (f. passive or transitive vs. epoch 6A2 . as are past tense forms which are not directly predictable from the infinitive.

a certain 4 some. Lana Hudeček. Examples: ali conj. Accent is marked as in the body of the book: the underscore denotes a long vowel and the grave mark denotes a rising accent. Comparative forms are provided if they are not readily predictable (see 11A1z).. cijèla. neko. 1-6 (produced by Matica srpska. and whether accented vowels are rising or falling) been made on the basis of the following reference works: Hrvatski jezički savjetnik (ed. [J] whole 7A4. better 11A2. In the latter case they are noted according to the part of speech which determines their form. u neku ruku in a sense.. Examples: bolji adj. 5A1z četvero n. dull. Belgrade and Philadelphia. 11A2z viši adj. 12A2z četvòrica f four [men] 12A2z četvoro n. annoying 5A1 . roughly fifty 13A3. Luka Vukojević. forty (40) 5A1 . celi adj. 2. pron. ours 1A2 3A3. If only the long form is listed.VI. Zagreb. Examples: čètiri num. (clitic) 1. 1971) Veliki rječnik hrvatskoga jezika (by Vladimir Anić. 2. Milica Mihaljević.S] four [mixed gender] B. naše. boring. Both full and clitic forms of personal pronouns are given. The assignment of accentual information to each individual word (whether vowels are long or short. demonstratives and the like) are noted pron. in a way 7A2 njega pron. Zagreb. dosadna adj. 2. 387 Glossaries . [E] whole 7A4.. See Appendix 4 for full declensions of most of these words. it means the adjective occurs only in that form. òno Numbers are noted num only if they do not function as another part of speech. 1. cèla. some. only the clitics are identified as such. 1. 1999) Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. frequently 7A1. nekih pedesètak fiftyneki. our. conjunctions are noted conj. it (Acc-Gen) 2A2 see under on. 2. 2003). four (4) 5A2 . tall. 12A2z četrdèset num.VII često adv. cijeli adj. high 2A2. neuter and feminine forms. visòka. any. 3A1 z.form is listed only in case of accent change. vols. adj.form). 1. [C] four [mixed gender] B. Words with no accent mark on them have a falling accent on the first syllable. 11A1z see dobar ceo. and are given in masculine. ceo dan all day 7A4 cijel (also cio). English 4A1 vìsok. him. 12A2z čètvrti adj. it (Acc-Gen) 2A1 see under on naš. 1967-1976) Serbocroatian-English Dictionary (by Morton Benson with the collaboration of Biljana Šljivić-Šimšić. 10A2z da yes 1A2 Accentuation. form) England 4A1 èngleski adj. higher 11A1z Pronouns are noted pron. but 1A4 alo excl. him. fourth (4th) 4A1. Words with the meaning of a noun but the form of an adjective are noted (adj. Pronominal adjectives (possessives. [B. 6A3z Èngleska f (adj.VI. 12A1z. naša poss. 6A2z. vìsoki adj. exclamations are noted excl. adj. 11A1z. Examples: ga pron. cijeli dan all day 7A4 dosadan. nekа pron. fifty-odd. and words which resist classification are not noted as to part of speech. taller. hello [telephone greeting] A . often. 12A3z Adverbs are noted adv.

specific female) are included within a single entry. where fuller grammatical information can be found about all BCS words. 1971) English-Serbocroatian Dictionary (by Morton Benson. the two members of an aspect pair are separated by a semi-colon.bcsgrammarandtextbook. 1999) For more information on dictionaries and grammar books. Those who need more information than these glossaries can provide should consult one or more of the following: Serbocroatian-English Dictionary (by Morton Benson with the collaboration of Biljana Šljivić-Šimšić. respectively. How to use the English glossary The English glossary includes grammatical information about English only. see www. 1971) Veliki hrvatsko-engleski rječnik (by Željko Bujas. Belgrade and Philadelphia. [S]. [C]. its primary purpose is to help the student find his or her way into the BCS glossary. If a BCS aspectual pair is given. The English glossary also allows students to see under a single entry all the forms which may differ as to the markings noted [B]. specific male. Zagreb. [E] or [J]. The several different meanings of words referring to profession and nationality names (general. [B/S] [J]. 1999) Veliki englesko-hrvatski rječnik (by Željko 388 Glossaries . Synonyms are separated by commas. the notations (I) and (P) identify imperfective and perfective forms. Zagreb. Belgrade and Philadelphia.

pl (pl form) prep. Instr (I/P) Isg abbreviation accusative case adjective noun meaning. general) n n. conj. Croatian and Serbian Bosnian and Serbian usage Croatian usage collective colloquial comparative conjunction dative-locative case dative case dative-locative singular dative-locative-instrumental plural ekavian word or words for example exclamation feminine refers to female person only word takes endings of a feminine singular noun genitive case genitive plural genitive singular imperfective aspect indeclinable instrumental case one form for both imperfective and perfective aspect instrumental singular [J] [J] [B/S] ijekavian word or words ijekavian words specific to Bosnian and Serbian ijekavian usage locative case masculine refers to male person only refers either to male person or to general category neuter noun [English glossary only] nominative plural nominative singular number (word class) perfective aspect particle plural word exists only in plural form preposition pronoun pronominal adjective question word Serbian usage singular verb [English glossary only] vocative case vulgar third person singular form Loc m (m. 3rd sg SYMBOLS z  . box .S] [B.  A B  grammar section geography section information box aphorisms by D. [S] sg vb. Abbreviations and symbols used in the glossaries ABBREVIATIONS abbr.) (m. Voc vulg. (P) part. Asg [B] [B.. quest. pron. adjective form adverb accusative singular Bosnian usage Bosnian and Croatian usage usage in Bosnian. colloq. pron.) (f sg form) Gen Gpl Gsg (I) indecl.g. Radović story by D. adj. excl.adj.C. Bazdulj appendix 389 Glossaries . comp. Dat-Loc Dat DLsg DLIpl [E] e. form adv.C] [B. Npl Nsg num. Acc adj. f (f.S] [C] coll. Albahari story by M.


S] [Latin] alphabet 5A2z abècedni adj.C. 13A4 àutobuska stànica bus station 391 BCS-English Glossary . Gpl àkcenata [C] accent B.S] pharmacist (f. DLsg Austrijànki Gpl Austrijànki Austrian (f. angažìraju (I/P) [B. Gsg àkcenta Gpl àkcenata [B. Npl arheòlozi archaeologist arhìtekt m. angažìrati se. aplaùdiram. Npl àuti [B. [B. general) Àrapkinja f Arab (f. . DLsg Àfrici Africa àjvar m eggplant and/or red pepper relish àkcenat m.S] Australian (m.S] bus .. DLsg anglìstici English studies apotèkarka f. àngažovati se. 11A2z arhitektùra f architecture 13B3 atèntat m.C] to get involved 16A3b àngažovati. ama baš ništa not a single thing 15A2 ambasàda f embassy amèrički adj.C] to involve [someone]. Gsg aforìzma aphorism 7 àfrički adj. 13A4z. Gsg apsolvènta Gpl apsolvènata university student having completed coursework but not yet passed all exams required for graduation 6A2 apsolventski adj. 11A2z aeròdrom m [B.) 11A3. Gsg Austràlca Gpl Aùstralaca [C] Australian (m. 11A2z apotekàrica f [B. pertaining to final exam year at university àpstraktan. [B. DLsg Amèrici America 16A1b. Austro-Hungarian 18A3 àuto m. 11A2z àpril m..III àkcent m.C] automòbili [S] car 1A2 autòbus m bus 7A2 àutobuski adj.S] lawyer 5A3.) 1A4 Aùstralka f. akcioni film action movie ako conj. Gsg anonìmnosti Isg -ošću or -osti anonymity 13 aorist m aorist [verbal tense] 17C1 aplaudìrati.C. angàžiram. but 1A4 alo excl. African Àfrika f. 5A3z àmidžinica f [B] aunt [ = paternal uncle’s wife] 5A3 angažìrati. action 7A3. general) 11A3.S] airport B . Gsg aprìla [B. atraktivna adj. àngažujem se (I/P) [B.) 1A4 Àustrija f Austria 1 Austrijànac m. àpstraktna adj. DLsg Aùstralki Gpl Aùstralki [C] Australian (f.. hello [as telephone greeting] A . apsòlvent m. abstract 19A1b Àrapin m. angažìraju se (I/P) [B. general) 1A4 Australijànac m. Npl arhìtekte Gpl arhìtekata [B.S] alphabetical 2A4 administràcija f [B. American 2A4 Amèrika f.BCS-English Glossary A a conj.S] architect 11A3. 9A3 . general) 1A4 Amerìkanka f. àngažujem (I/P) [B. 11A2z arhìtekta m. Npl àmidže [B] [paternal] uncle 5A3. Gsg atentàta assassination 12A4. allergic 3A3 ali conj. Gsg Austrijànca Austrian (m. 6A2z Amerikànac m.) alèrgičan. DLsg Àlbanki Gpl Àlbanki Albanian (f.S] to get involved 16A3b anglìstika f. izvr̀šiti atèntat na + Acc to assassinate atmosfèra f atmosphere 11A2 atraktivan. 11A2z 13B3 ankèta f survey. 6A2 .. angàžiram se. questionaire 16A1a anonìmnost f. ako nemate ništa protiv if you have no objections 13A4 akuzativ m accusative [case] Albànac m. Gsg Australijànca [B. general) Austrijànka f.III aforìzam m.III akcioni adj. general) Albànija f Albania 1 Àlbanka f. DLsg Amerìkanki Gpl Amerìkanki American (f.S] Australian (f.C. general) 1A4 Australìjanka f.S] accent B . Austrian 9A1 Austro-Ùgarska f (adj.) arheòlog m. attractive 16A3b Austràlac m.. Gpl arhìt ekata [B. aluminum 19A3b ama conj.) 1A4 àmidža m. Gsg advokàta [B.C] pharmacist (f. but.S] to involve [someone].. aha! 2A2 abecèda f [B. aplaudìraju (I) to applaud àplauz m applause B .C] architect 11A3.S] April 6A2 . DLsg Australìjanki Gpl Australìjanki [B.form) Austria-Hungary 18A3 austroùgarski adj. DLsg apotèkarki Gpl apotèkarki [B. Gsg Albànca Albanian (m.) àustrijski adj. if 5A2. alèrgična adj.VIII apotèkar m pharmacist (m.S] administration 16A1a adrèsa f address 16A2a advòkat m.VII alumìnijski adj. Gsg Amerikànca American (m... and.) 11A3. but 1A1 a! excl. Npl Àrapi Arab (m.

13A3z bijedan. ama baš ništa not a single thing 15A2. [B. Gsg bazèna swimming pool Beč m. bio jèdnom (m sg) once upon a time there was 10A3. Npl bezi. [I] would.VII bijel. bìlo jèdnom (n sg). DLsg Beògrađanki Gpl Beògrađanki resident of Belgrade (f.C. 4 . bespoštedna adj. petrol 5A2 beo.S] whatever.) beògradski adj. he. general) 16A3a Beògrađanka f. Npl bèrberi [S] barber 11A4z bes m. baš sam zaboravna! I really am forgetful! A . helpless 14A2 bespoštedan. DLsg banci Gpl banaka bank 5A2 Banja Lùka. Balkan 8A3 Bànat m. Gsg benzìna gasoline. begovi [E] flight. . [J] unconscious 14A3 4A3 bez prep. beli dan broad daylight 19A3a.18A3 . 2A3 z. besvesna adj.S] airplane 7A2 avìonski adj. beli luk garlic bicìkl m. airmail. Nsg bijezi or bjegovi [J] flight.S] grandmother 9A4. . bìlo šta pron [B. [B. to occupy oneself with 11A3.VIII baka f. Banjalùka f.S] unconditional bezuvjetan.form) region of western Vojvodina bàdem m almond bajka f. 7A2z bih [conditional] auxiliary 1. bijeli luk [J] [B/S] garlic bijes m. unrelenting 18A3 Azija f Asia azijski adj..S] garden 16A3b baština f legacy. Npl Beògrađani resident of Belgrade (m. DLsg bajci Gpl bajka or bajki fairy tale B. avìonsko pìsmo airmail letter 2A4 àzbučni adj. 10A3 . beli adj. air. 10A3 . anything at all . Npl bjesovi [J] fury.S] grandmother 9A4. [E] unconscious 14A3 besvjestan. alphabetical [Cyrillic] 2A4 àzbuka f. yes please 13B2z bih.V bàšta f [B. free [of charge] 16A2b bespomoćan. bezuvjetna adj. precisely 9A3. depth 17C1 bezuslovan. bacim (P). bijeli adj. besvjesna adj. DLsg bibliotèci [B. . Gpl bìcikla or bìcikala bicycle 7A2 . Npl besovi [E] fury. bèsplatna adj. biste bi [conditional] auxiliaries 13A2z. Gsg bèzdna Isg bezdanom abyss.C] bus . anyone at all .S] whoever.C. bìlo što pron [C] whatever. escape 20. 2. [J] poor bijeg m. Asian B baba f [B. bismo. 5A3z besvestan. bi. baš mi je drago! I am truly delighted! 6A3 . Gsg begùnca [E] fugitive 18A3 bèležnica f [S] notebook 1A2 bènzin m.VII begùnac m. [B.S] library 7A4 Bàlkan m. bijeli dan broad daylight 19A3a. bijedna adj. bàcati (I) to throw 16A1a Bаčka f (adj.C] author (f. bèla. bedna adj. DLsg Banjalùci Banja Luka . [J] white 2A3. 5A3z bàciti. bìli jèdnom (m pl) once upon a time there were 10A3. Gsg Bèča Vienna 4A1 bedan. anything at all 392 BCS-English Glossary . 13A4 àutobusna stànica bus station àutobusni kolodvor bus station. bus terminal àutor m author (m. Gsg aviòna [B. heritage 16A2b baviti se (I) + Instr to do.. [E] poor bèdem m rampart 19A3a beg m. bespomoćna adj. Gsg Balkàna the Balkans bàlkanski adj. 9A2z bàzen m. + Gen without 5 bez obzira na + Acc regardless of 9A4 bèzdan m. bezuslovna adj.S] pepper [ = spice] bibliotèka f. rage bìla jèdnom (f sg). at least 16A1a baš adv. general) autòrica f [B.) 19A2b àvgust m [B.) 19A2b àutorka m [S] DLsg àutorki Gpl àutorki author (f. [E] white 2A3.S] August 6A2 avìon m. bara f marshland 16A3b barem adv. she] would 13A1z bìber m [B. deep. Belgrade 6A2 bèrberin m.àutobusni adj. DLsg baki [B. Gsg Banàta region of eastern Vojvodina banka f. bi. 9A3 . bìlo ko pron [B. DLsg àzbuci [Cyrillic] alphabet 5A4z Beògrad m Belgrade see map Beògrađanin m.C] unconditional bèžati see under pòbeći bi [conditional] auxiliary [you sg. 18A3 . bijèla. rage bèsediti (I) [E] (archaic) to talk 19A3a bèsjediti (I) [J] (archaic) to talk 19A3a bèsplatan. escape 20..

pres. bejaste. bozi God. Gpl bòrba or borbi struggle.18A3 . 2. 6A3z. close to 5 4A4 blìzu adv. bejahu [E] 12A4z. blisko bliži adj. proximity 20 . bitna adj. 6A3z. 5A4z. bòli (I) [E] (3rd person only) to hurt. 11A1z see dobar bòmbon m. bismo. to dwell 16A2a bòrba f.IV . bìlo. god 17A3a bògat adj.. 9A3 . budem. essential B. 1A4z. jèste. 1A1z. rich. . bòli. blagi adj. pine tree. jèsi. DLsg bòlničarki Gpl bòlničarki nurse (f. to ache 10A4. bòlio.C] jeste [B. 10A4z see also obòleti (P) bòlnica f hospital 14A3 bòlničar m nurse (m. biste. Npl biòlozi biologist 11A2z biològija f biology 13B3 bioskop m [S] movie theater.. DLsg biljci Gpl biljaka or biljki plant 17A2a biòlog m. to occur 18A1a bivši adj. wealthy 16A2b bogoslòvija f theology 13B3 bogzna (with ne) not . bliski adj. biše 12A4z. blèda. [J] paler see blijed boca f bottle bòemski adj. si. 10A3 . nìje. close. nìsmo. . Gsg Bòga.18A3 .. nìsu (I) 1A4..VIII bljeđi adj. . [E] paler see bled blesav adj.C] piece of candy 12A2 bombòna f [B. bejasmo. blìska. nijèsmo.. bivam. past tense bio. [C] 1. anyone at all . blijedi adj. Gsg bola Npl bòlovi pain. better 6A3. bìla. bledi adj.VI blijed. biram. bòj im se (I) + Gen to fear 7A2.. [J] pale blizak. to come near B. budu (P) 5A3 . nìsi. closer see blizak. imperfect bejah.IV see also priblìžiti blùza f blouse A . hospital 14A3 bolje adv. bìle 6A2z. . su (I) 1A1. [E] pale bleđi adj. closer see blizak blìžiti. jest [B. nijèsi. 2. 6A1z bìrati. to become. close. gentle. Gsg boli Isg boli or bolju pain. 19A3b . nìj e bogna šta it’s not anything much 19A1 . full jèsam. 17A2a . 17A2a . anything. blago [vama] lucky [you] blàgajna f. negated (Montenegrin) nijèsam. Gsg Bosànca Bosnian (m. intimate 18A3 blizu prep. bìvati. paint bòjati se. 11A2z see dobro bòljeti. painfully [poetic contraction of bolno] 17A3a bor Gsg bora Npl bòrovi 1. bòljela (I) [J] (3rd person only) to hurt.C] notebook 1A2 biljka f. blàga. foolish B. 5A3z. color 2A3 . . to ache 10A4 see also obòljeti bolji adj. 2. bìraju (I) to select A. budete. bohemian 18A3 Bog. ill 10A4 bòleti. nìste. near. aorist bih.. Christmas tree bòravak m. 12A1z.S].VIII biti (I/P) to be 6 clitic sam.. hello. bog m. bi. bok excl. ste.II bolestan. Gpl blàgajni [B. budeš. bijaše. nijèsu . sick. blijèda. Gsg bòravka Npl bòravci stay 9A1 blizìna f nearness. perf. bližim (I) to approach.IV bol m. jèsmo.) 11A2z bòlnički adj. 1A4z. jèsu (I) 1A4. bìli. bìlježnica f [B.C] cash register 2A4 blago n treasure 19A3b blagostànje n prosperity blagovaònica f [C] dining room 16A1b blaži adj. idiotic. [physical] ache 20. bìlo tko pron [C] whoever. painful . Gsg bombòna [B. battle 4 Bosànac m. gentler. bol f. bijah. former 12A2z bjegùnac m. bi. bòga Npl bògovi. 12A1z. bejaše bejaše. nijèste. Gsg bjegùnca [J] fugitive 18A3 bjèžati see under pòbjeći blag. ne izgleda bogzna kàko it doesn’t look like much of anything 9 bòja f 1. bijaste. bìvaju (I) to be. gener- 393 BCS-English Glossary . bolna adj. 6A4z. nìje. + Gen near. bìla. fight. nearby 4B4 bliže adv. 17A2a . bolesna adj. 5A2z. silly. milder see blag bled. smo. bude. 10A1z.III bòravište n dwelling place 17A2a bòraviti (I) to stay. bolèsnički adj. 9A2z. anguish bolan.S] piece of candy 12A2 bono adv. negated nìsam. budemo. patient-related 20. 12A4z. goodbye 1A1 . bijasmo. bijaše. je. better 11A2. bijahu [J] 12A4z. 1A1 . cinema 5A2. mild B.VIII see sàbirati bismo [conditional] auxiliary [we] would 13A1z biste [conditional] auxiliary [you pl] would 13A1z bitan. general) 11A2z bòlničarka f.

cost 16A2b centar m. DLsg Bòsanki Gpl Bòsanki Bosnian (f. to remove.) 1A4 crnògorski adj. cr̀njela (I) [J] to blacken cr̀njeti se. brijem se (I) to shave 9A2. cr̀nio se. 3.S] roommate (f. budi bez brige don’t worry 7A1 brìjač m. 10A4z cr̀ven. drawn. DLsg Crnògorki Gpl Crnògorki Montenegrin (f. nàcrtati (P) to draw. 2. Npl bùbrezi kidney 3A3.V bùditi. 1A4 ..) 1A4. Gpl crkava or crkvi church crn. 2. 2. 3A2z. cost 16A2b ciklus m cycle 19A1b cìmer m roommate (m. [E] entire 20. 1A4 . to pluck 6 A. 6A4z. sketch 10A3. celi adj. Crna Gòra f Montenegro 1 cr̀neti. see braća brati. cijeli adj. probùditi.. 6A2z. 12A1z budùćnost f. brojna adj. form) Bulgaria 1 buka f. Gsg Bošnjàka Npl Bošnjaci Bosniak (m. celòkupna adj. general) . general) 12A1 cìmerica f [B. Bòšnjakinja f Bosniak (f. 11A2z bùket m. Npl bràce colloq. integral 19A1b cèna f [E] price. . goodbye 1A1. number 12A2 bràco m. cr̀na. hello. cr̀nim se (I) [E] to look black or to become black 18A1a Crnogòrac m. 10A1z see sàbrati bratić m cousin [C] brdo n hill brdòvit adj.V bùdilnik m.V cijel (also cio).) . braća Npl (sg form) brothers 8A2. buditi se. 1. Gsg broda Npl brodovi boat. [J] whole 7A4. 12A2z for sg see cvet 394 BCS-English Glossary . to wipe. DLsg buci noise 20. crvèna. 14A3 . faster 11A2z see brz bùbreg m. 2. [J] entire 20. cjelòkupna adj.C] alarm clock A. 4A4z brzìna f speed. 3A1z. no.IV bùktinja f torch A. brinem (I) to worry 13A3 see zàbrinuti brisati. cijèla. 1A1 .V cveće n. brother [B. [J] complete. animated [film] 7A3 crtanje n drawing. Gsg budùćnosti Isg -ošću or -osti future 7A2 Bugarska f (adj. cr̀nim (I) [E] to blacken cr̀neti se. ìzbrisati. [E] flowers 12A2. cèla. general) 1A4 Crnògorka f. . 8A2z see brat bràniti.. coll. bùduće vrème [E] bùduće vrijème [J] future tense 15A2 budući da conj. line.III cio (also cijel). 1A4 . Gpl crti 1.C. . Gsg centra center 10A1 ceo.III C car m.I crvèndač m robin cura f girl B . trait 10A3 crtani adj. Bòsanka f.S] 2A3. quick. red 2A3 . Bosnian 2 Bosna i Hèrcegovina f Bosnia and Herzegovina or Bosnia-Herzegovina see map 1 Bòšnjak m.V cjelòv it adj.S] alarm clock A. since 12A1. 10A4z crtati (I). 1A4 . black 2A3 . budim (I). future. 1. ship 7A2 broj m. božji adj. B .al) 1A4. [J] whole 7A4 cìpela f shoe 1A2 cjelìna f [J] [the] whole 19A1b cjelòkupan. 2. abbr. pròbudim (P) to wake [someone] up 9A2 . bòsanski adj. Gsg broja Npl bròjevi 1. fast 2A2. Gsg brijàča [B. ceo dan all day 7A4 cesta f [B. brišem (I).V celòvit adj. Gsg bukèta bouquet A . 3A3z budàla f fool budem see under biti bùdilica f [B.C] road 14A2 ciao [C] adv. cijeli adj. . bèrem (I) to pick. brzi adj. cr̀veni adj. 2A3z. to erase 10A3 brod. to sketch 18A1b.. ìzbrišem (P) 1. velocity 15A1 brži adj. cr̀nim.I. feature. [E] complete. divine 17C1 br. pròbudim se (P) to wake up 9A2z see also razbùd iti bùdući adj.) 12A1 cìmet m cinnamon 20 .S] for pl. issue [of a publication] brojan. numerous 17A4 brz. cijeli dan all day 7A4 cijèna f [J] price. cr̀njela se (I) [J] to look black or to become black 18A1a crta f. hilly briga f.VII . 2. Isg carem Npl carevi emperor 19A2b celìna f [E] [the] whole 19A1b celòkupan. cousin [B. integral 19A1b crkva f.) 12A1 cìmerka f. cr̀nio. Montenegrin 2 Crnògorsko prìmorje Montenegrin coast cr̀njeti. budim se (I). Npl bùdilnici [B.C] roommate (f. DLsg cìmerki Gpl cìmerki [B. probùditi se. number 3A1. br̀za. cijèla. branim (I) to defend brat m 1. crni adj. cr̀nim se. cigàreta f cigarette 20. Gsg Crnogòrca Montenegrin (m. 2A3z. concern 7A1. 9A2 z brinuti. DLsg brizi worry. brother . [E] whole 7A4.C] barber 11A3 brijati se.

Npl češnjàci [C] garlic čètiri num. wonder 16A1a. fourteenth (14th) 14A1 četvero n [C] four [mixed gender] B . novinski člànak newspaper article 18A3 čokolàda f chocolate čòvek m [E] 1. 14A1z. 12A2z for sg see cvijet cvijet m. 5A1z četr̀naesti adj. 9A2z četvòrica f four [men] 12A2z četvoro n [B. 2. to pay for 15A1 čaša f glass. 7A1z see under šta or što čekanje n waiting 11A2 čekati (I) to wait 5A2 . as far as 4A2 čàrapa f stocking. o' clock (24-hour clock. četvr̀tkom on Thursdays 7A2z čètvrti adj.) čèga pron. 12A2z četrdèset num. je li čèmu is it worth anything? 14 see under šta or što čest adj. adj. 12A3z četvrt f. 10A2z češće adv. jèdva čekam I can hardly wait A. 6A2z. coll.. four hundred (400) 12A1z četr̀naest num.S only]. cvr̀kućem (I) to chirp 16A1b Č ča pron. quarter [of a loaf of bread] četvrtìna f one fourth. Npl činovi act B. what (Dat-Loc) 7A1z. 11A4z čitaònica f reading room 16A2a čìtatelj m [C] reader [ = person who reads] (m. class. ìstog časa that very moment 14A1 . čìni mi se it seems to me. rectangle četvr̀tak m. surprising. often 11A2z čestìtati. čìja pron. Gpl čizama boot član m. 5A3z. moment. čudèsa miracle. as soon as 13A2 čim prije adv. Npl Česi Czech (m. what (Instr) 7A1z.S] quadrangle. Npl cvetovi flower 12A2z see also cveće cvijeće n. ùčinim (P) to make. 6A2z. Npl cvjetovi [J] flower 12A2z see also cvijeće cvrkùtati. clean. čèstitam.cvet m.) čìtati (I) 2A1 . person 1A4. čudna adj. čìme pron. purely. lesson [B..S] reader [ = person who reads] čìtanje n reading B. a quarter (in mathematics) 12A1z čìj i. 3A3z čim conj. often. 4A2z.C] 13A2 čim. 2. quarter [of a city]. man. Gsg čarobnjàka Npl čarobnjàci magician. frequently 7A1.. [J] flowers 12A2.VIII Čeh m.I čìniti. počèšljati (P) to brush. as soon as possible [B. comb 9A2 . učìniti se. general) Čehinja f Czech (f. Gsg četvoròugla [B.C. 2. gle čuda well what d’ya know! 395 BCS-English Glossary . Gsg čìtaoca Gpl čìtalaca [B. man. more often 11A2z see često češći adj. Gsg četvrti Isg četvrti 1. quarter [of an hour] [C] 14A2. 11A3z. odd čuditi se (I) + Dat to be amazed (at) 16A1b čudo n.. Gsg četvr̀tka Thursday 2A1 . čìj e.III.V see also dòčekati čèlo n forehead 18A2a čèmu pron. more often 11A2z see čest čèšljati (I).. 11A3z see under šta or što čin m. hour. [S only]). Npl članovi member člànak m. (čakavian dialect) what čaj m. pročìtati (P) 10A2. simply čìtalac m. whose 3A3. I think 6A4 činòvnica f clerk (f. 3. dvadeset časova 8 p.m. sock čaròbnjak m. 12A1z. čas . 3A1z for pl see ljudi čudan.S] four [mixed gender] B . čestìtaju (I) + Dat to congratulate 12A3 često adv. 3. general) 11A2z čèšnjak m. small cup B .VI. divna li čuda what a miracle! 16A1a. wizard 13A3 čàršaf m [B] sheet (bedding) 12A1 čàršav m [S] sheet (bedding) 12A1 čas m. cup 4A3 čašičica f small glass.VI. učìniti. 12A1z. even. Npl časovi 1. Npl činòvnici clerk (m. 12A2z četvoròugao m. 14A1 časopis m magazine 2A4 čàstiti (I/P) to treat. činim (I). person 1A4. Isg čajem Npl čajevi tea 4A3 čak adv. 5A1z četiristo num. čìni se (I) 6A4 . fourth (4th) 4A1. Npl čuda.) 11A2z činòvnik m. what (Gen) 4A4. 2. u zadnji čas at the last moment 16A1a. 12A2z četverokut m [C] quadrangle. 3A1z for pl see ljudi čòvjek m [J] 1. 10A4z to read čizma f. čas now … now 14A2. pòčistiti (P) to clean 15A1 čisto adv. fourteen (14) 5A1. pure 9A2 čistiti (I). forty (40) 5A1 . to do 19A3a čìniti se. rectangle činjenica f fact čist adj. strange. ùčini se (P) (3rd person only) 16A2a to seem. general) čitatèljica f [C] reader [ = person who reads] (f. Gsg člànka article 18A3. 14A3. to appear 10A2z. four (4) 5A2.

podèliti. itd. prèdati. čujem (I/P) to hear 5C1 . 8A3z see zàčuti se čùvar m. dešàvaju se (I) [B.III daròvati.II čujan. sturdier see čvrst Ć ćao excl.S] (3rd sg only) 17A2b to happen desni adj. 12A3z desètak num. Gsg ćebeta [S] blanket 12A1 ćerati (I). dàvati. 14B2 . 5A3z dàidžinica f [B] aunt [ = maternal uncle’s wife] 5A3 dakle adv. 2A3z. sturdy 14A1 čvršći adj.VII čuti. Gsg dečàka Npl dečàci [E] boy. čùvaju (I) to keep. čùt im (I) [B. dajem (I) 6 3A1z. čujem se (I/P) to talk to one another. Npl dečki boy B. čuvèna. 3A2z. 6A2z desetòrica f ten [men] desetoro n [B. 19A3b . ma. to guard 10A4.S] ten (group of mixed gender) desiti se (P) B . further 7. ùdati se dativ m dative [case] dàtum m date 20. fatter. pòćerati (P) to drive away. about ten 12A1z desetero n [C] ten (group of mixed gender) deseti adj. čuvam se. òčuvam. 1A2z dah m. Npl dede grandpa 8 deka f. therefore 4A2 dalèko adv. Gsg dana Npl dani Gpl dàna day 4 1A3. young man 17A1a dečko m.S] dàska za glàčanje [C] ironing board A. 2. dàska za pèglanje [B. dèšava se. that. to chase (Montenegrin) . ten (10) 5A4. see tjerati ćèrka. danima for days. let… 2A1. delim (I). 10A2z.IV čuđenje n surprise. daj! come on.S] bridge ćùtati. 6A2 . to be in contact [as in čujemo se we're in touch] 8A3. 1A1 . pòdelim (P) [E] 1. act delovati.VIII dàska f. hello. beli dan [E] bijeli dan [J] broad daylight 19A3a. renowned 15A1 18A3.C] [I] am not in the mood 9A3. amazement 20. dam (P) 5A2. Gsg čuvàra guard. dešàvati se. čuti se. delujem (I) [E] to act. 12A4z to give. . dan dànas (to) this very day nàrednog dana [S only] ìdućeg dana [B.VIII dati.) and so forth 16A1a see dalèko daljìna f distance 15A1 dan m. čujna adj. 6A2z. watchman 20. dàrujem (I) to give a gift 20.VIII demòkratski adj. 7A3z. Npl darovi gift B. čùveni adj. će. democratic . in order to. očùvaju (P) to preserve 19A3b. Gsg dèla Npl dèlovi [E] part. 9B1 . to be careful 10A4 čùven. dèbeli adj. DLsg ćèrki Gpl ćèrki [S] daughter 8A1 see kćèrka ćevàpčići m (pl form) grilled minced meat 10A1 ćirìlica f Cyrillic alphabet ću. 13A2z. dan dànas (to) this very day 18A3 dànašnji adj. 11A2z deblji adj. čvrst adj. ćete. see under hteti [E] htjeti [J] ćùprija f [B. tenth (10th) 10A1. today. audible B. čùvati se.VII čùvati.S] to be silent 17A3a D da yes 1A2 da conj. dèbela. Dalmatian 8A3 dalje adv. DLsg dàsci Gpl dàsaka board A. pròdati. consequently. . firmer. nè da [mi] se [B. to divide. today 3A1 . portion 4 deset num. ćeš. Gsg dèteta [E] child 8A2. firm. čuvam.V ded m. 5A1z. 8A2z. right (as opposed to left) 13A4 dešàvati se see under desiti se dète n. 7A3z. deo m. 10A2z. ćaskati (I) to chat B .VIII.VIII dàidža m. ten or so. 2A1z. 8A2z 396 BCS-English Glossary . [S] 1. goodbye 1A1.VIII. to take action 20. today’s 17A2b dar m. far 4A4. ìzdati. 13A3z da li [B. fat 3A3.C. thicker see dèbeo dèca pl (f sg form) [E] children 8A2.C] blanket 12A1 dèliti. i tàko dalje (abbr. 4A4z Dalmàcija f the Croatian coast from Zadar to the border with Montenegro 6 Dalmàtinska zagora f mountainous region inland from the Dalmatian coast 6 dalmàt inski adj.S] December 6A2. Npl dàidže [B] maternal uncle 5A3. you’ve got to be kidding 7A3 see also dòdati. dèčak m.VIII dàvati see under dati davni adj. 2.V ćebe n. će 9A1z .S] sledećeg dana [E] sljedećeg dana [J] on the next day dànas adv. čùvaju se (I) to watch out.S] (opening phrase for question) 1A2. Npl dahovi breath 20. distant [in time] 17A2b dèbeo. Npl dedovi [E] grandfather 9A4 deda m. očùvati. to separate 9A3 delo n [E] work. 9A2z for sg see dète dècembar m. Gsg dècembra [B.C. ćemo.B. to share. famous. DLsg deki [B. 11A4z.

next to. welcome! 13A1. dogòvorim se (P). 5A1z devètnaesti adj. dòbivam. 12A2 . srpski dinar (abbr. 13A1z dobrodòšao. dògodi se (P) 12A4. good. ninth (9th) 9A1 . girl. general) 11A2z 397 BCS-English Glossary . dignem (P). 1A3. 13A1 . nineteen (19) 5A1 . dobro dòšli excl. Gpl dinàra currency of Yugoslavia. next year 16A2a dogòditi se.. dočàraju (P). young woman 4 . nine hundred (900) 12A1z dèvojka f. welcome 13A1z dočàrati. 4A4z doba n. times 17A3b dobar. dòlaziti (I) to 5A2. dogàđati se. fine 4 8A1z. diplomìraju (I/P) to graduate (from an institution of higher learning) B . dočaràvaju (I) to conjure up 17A3b diplomìrati. dòbro veče [B.C. 9A2z. 6 . to welcome [someone arriving] 5A3. indeed. although 11A2 događaj m event 16A3b dogàđati se see under dogòditi se dògodine adv. djelujem (I) [J] to act. dočaràvati.for pl see dèca devedèset num. Npl diskovi disk 19A3b diskretan. dodàvati. see also bolji dòbiti.II dinar m... dògađa se. dijelim (I). .II. 5A1z. dodatna adj. Gsg djèteta [J] child 8A2. dobijem (P) 11A2 .. 8A2z for pl see djèca dim m. to take action 20. 12A1z devetero n [C] nine (group of mixed gender) dèveti adj. diskretna adj.VI (3rd person only) to happen dogovor m agreement B.) 11A2z disciplìna f discipline B. 2A4 . 9A2z. 7A3z. wonderful 3A2. RSD) currency of Serbia dio m. nineteenth (19th) 19A1 devetòrica f nine [men] devetoro n [B. DLsg djèvojci Gpl djèvojaka [J] 4A1. 4A1. dobro dòšla. to arrive 6 . 8A1 z. for sg see dijète djèčak m. good. dòčaram. dodirìvati.C. 3A2 . truly 16A2b dòjam m. 1.VI dijète n. dogòvaràm se. divna adj. 5A1z.. 5A1z.S] director (f.VII dići [dignuti]. by.C. time. dèžurna adj. digital 19A3b dignuti see under dići dijèliti.S] director (m. portion 4 dno n. 19A3b . ne dòlazi u obzir out of the question 5A4 . marvelous. to obtain 12A1z dobro adv. dòdajem (I) A. up to 5 4A4. on duty 20.III to add see dati dodàvati see under dòdati dodìrnuti. Npl djedovi [J] grandfather 9A4 djelo n [J] work.C. 8A1z young woman 4 dèžuran.S] nine (group of mixed gender) devetsto num. 1.S] dòbra večer [C] good evening . dòbijam (I) [B. dòdirnem (P). dobrodòšla adj. dogovàrati se.S] dobìjati. dok ne until 10A3.S] to receive. dòbro jutro good morning 2A4. . wellbeing. 6A1z. dòšao. to get. to share. dogovàraju se (I) to agree upon (often used with oko + Gen) 11A2. hr̀vatski dinar transition currency in Croatia of early ’90s . act djelovati. young man 17A1a djed m. Gsg dijèla Npl djèlovi [J] part. divna li čuda what a miracle! 16A1b dizati see under dići djèca pl (f sg form) [J] children 8A2. dočàravam. dižem (I) to raise. 14A1z dòhvatiti (P) to grab hold of 19A3a dòista adv. dođem. 6A2z doktor m [B. dòbra. to separate 9A3 dijèta f diet 20.VI diskùsija f discussion 19A2b divan. 2. dodìrujem (I) to touch 20. 12A3z devètnaest num. . Gsg dòjma Npl dòj movi [B. ninety (90) 5A1. daily 12A1. + Gen to. truly. 6A2z.VII dogovòriti se.C. dobar dan hello 1A3. dòšla (P).VI dìrektor m [B. 11A1z. property dobro dòšao. dizati. dobìvaju (I) [B. diplòmiram.VIII . season. while 4. well 2A3 see also dobar dobro n. DLsg dèvojci Gpl dèvojaka [E] girl. Gpl dobàra 1. B. come. dnevna soba living room 16A1a dòčekati (P) to greet.II dodùše adv. 10A2z. 2.C] impression 16A3 dok conj. 10A2z. discreet B. Gsg dna bottom 14A1 do prep.. 5A1z devet num.III disk m. .VIII djèvojka f. 5A3z see čekati dòći. to lift 14A1 digitalni adj. nine (9) 5A2. dogàđaju se (I) [B. pòdijelim (P) [J] 1. dobri adj. 5A2z.S] 20. 2. general) 11A2z direktòrica f [B. 10A1z see ìći dodatan.S] doctor (m. Npl dimovi smoke 20. dobìvati. podijèliti. 2. Gsg dječàka Npl dječàci [J] boy. indecl. to divide. 6 . additional 16A3b dòdati (P) B. Npl dlanovi palm of the hand 19A1b dnevni adj. dlan m.

home. dosàđujem se (I) to be bored dòseći [dosègnuti]. to get through to 20.S] drùštvene znanosti [C] social sciences 13B3 drùštvo n. dosađìvati se. 3A2z. DLsg dršci [B.) 11A2z dokumentàrac m. dopro. donio. dòživim. doprla (P). doseljàvaju se (I) to move to dòspeti. dosèljavam se.S] doctor (f. donèsem (P) 13A2.III. to shiver 17A3a drška f. dosàditi se. Npl dresovi sports jersey B. schoolmate. pal. dòvezao. dòlivam. social 19A2b. society. 16B1 . Npl drugovi 1. 2. company of friends 10A1. sufficient. 2. drage volje gladly 16A3b. dospijèvaju (I) [J] 1. dožìv ljavam. dolijem (P) 14A1. drùštvene nàuke [B. drago kàmenje precious stones 12A2 dramski adj. dòručkujem (I/P) to eat breakfast 7A1 dosadan.I dr̀htati. dòživim (P): doživljàvati. dožìv ljavam doživljàvaju (I) [J] to experience B . dòzvolim (P): dozvoljàvati. dòpadnem se. enough of. dožìvjela (P): doživljàvati. enough 11A4 dozìvati. Gsg dokumentàrca documentary film 7A3 dòlazak m. dòsadim se (P). dovèdem. [toward] home. dòzivam. another 5A1 Drugi svetski rat [E] Drugi svjetski rat [J] Second World War 12A4. [C] 1. to penetrate. to mature dosta adv. to arrive at. boring. 2.IV doživljaj m experience doživljàvati see under doživeti or doživjeti drag adj. former. dolijèvaju (I) [J] to add by pouring dolje adv. dòpustim (P) 16A2a. rather 10A4 dostojànstvo n dignity 20. dosàđujem (I) to bore [someone]. previous 16A2b dosàditi.I dòprijeti. comrade (f. secondly 4A4. dòselim se (P) 16A3b. dòvodim (I) to bring.doktorica f [B. dovòziti. doprla (P). dolìvaju (I) [E] or dolijèvati.III. annoying 5A1. dozìvaju (I) to call out to 19A3a dozvòliti.S] to be pleasing to 16A1a.C. dear 2A2. dòpuštam. [J] below. dopùštati. else 13A1 drùštven adj. to get through to 20. dršćem (I) to tremble. 10A1z. dòveo.IV dožìvjeti. 3. general) drugàrica f [B. doprem. donòsiti (I) [E] to bring see nòsiti dònijeti. 1. dòpirati. 12A3z. donijela (P) 13A2. dospèvaju (I) [E] to arrive at dòspjeti. dòpirem (I) [E] to reach. pal. dospijem. dolìvati. dospèvati. DLsg doktorki Gpl doktorki [S] doctor (f. 6A4z dòpirati see dòpreti dòpreti. 2.) 11A2z doktorka f. dramske ùmetnosti [E] dramske ùmjetnosti [J] dramatic arts 13B3 dres m. dòspjela (P) 16A1a. dòma adv. 2. dull. schoolmate (f. domestic 1A4. dosèzati. dòspijevam. to lead to. doprem. goodbye 2A4 dòvoljan. dospem (P) 16A1a.S only] 1A4. Gsg dòručka breakfast 7A1 dòručkovati. Gpl drùštava 1. comrade (m. dovèzem. dozvoljàvaju (I) to allow 16A3b dožìveti. dòpirem (I) [J] to reach.) drugi adj. dòvezla (P). friend. enough. dòvela (P) 20. dòspevam. see under dopùstiti dòručak m. drugo adv.IV. baš mi je drago! I am truly delighted! 6A3 . 6A3z dòsadašnji adj. dožìvio. dòvoljna adj. 1.V . dopro.I dòvesti. dosadna adj. Gsg dòlaska arrival 14A4 dòlaziti see under dòći dole adv. 1. dòlijevam. dovòditi. 6A2z.. companion (m. 10A1z. to penetrate. dòpala se (P) B.S only] 4A2. dòvozim (I) to bring by vehicle 10A1z see vòditi doviđènja excl. 15A2z. dopùštaju (I) B. 2. at home 9A2 dòmaći adj. donèsem. dramatic. 2. doživljàvaju (I) [E] to experience B. down dòliti. 2. dòpirati. down dom m. dòsadim (P) B.I dopùstiti. [E] below.S] handle 14A1 drug m. dòpao se. dospijèvati. other 16A1b. Gsg dòma Npl dòmovi 1. doseljàvati se. .C] dòmaći zadàtak [S] homework 1A4 domàćica f housekeeper (female) 11A2z dòmovina f homeland 17A1a dòneti. dòmaća zàdaća [B. donòsiti (I) [J] to bring see nòsiti dòpadati se see under dòpasti se dòpasti se. dozvòljavam. dormitory. dosađìvati. dòspio. dòsegnem (P) 20. 10A1z 398 BCS-English Glossary . 1. dòsežem (I) to reach [up to something] dosègnuti see under dosèći dosèliti se. friend. other. 2. general) [B.III to permit see pùstiti dopùštati. jèdan drugi one another [as in jèdni drugima to one another] 11A2z. to conduct see vòditi dòvesti. 2. dòpadati se (I) + Dat [B. second (2nd) 2A1..) [B.S] 1.

V dvoràna f hall [e. Npl dusi spirit 17C1. conceivable but uncertain 16A3a evo part. Gpl džezava or džezvi Turkish coffeepot see photos in Lesson 14 14A1 džez m jazz Đ đak m. DLsg državljanki Gpl državljanki citizen (f. here (pointing) 4A4. Gsg Englèza English person. Gsg džèma Npl džemovi jam 7A1 džezva f. DLsg dùg i rainbow A . pupil 5A1.IV držak m. 6A2z dvàdeseti adj. witty 7A3 dulje adv. 12A2z dvjesto num. form) England 4A1 èngleski adj. drska adj. Gsg drška [C] handle 14A1 dr̀žati. 2. longer see dug dužìna f length dva num. Gsg dućàna [B. 12A1z.VI dvòstruk adj. 10A1z see also izdr̀žati. 8A2z for pl see dùgmad dugo adv.V drvo n. 12A2 . twelve (12) 5A4. Gsg drveta Npl drvèta tree 12A2z. Gsg duèta duet 15A1 dug. DLsg elektrotèhnici electrical engineering 13B3 Èngleska f (adj.12A2z dvije num. there (pointing) epòha f. 12A2z dvàdeset num. dùet m. dùgački adj. [E] two hundred (200) 12A1z. currency of Montenegro . Evròpa f [B. hey! 2A3 egzibìcija f show 15A1 èkavica f ekavian 15A1 ekìpa f team 16A1a ekonòmija f economics 13B3 elegàntan. Npl duhovi ghost 17C1 duhòvit. 5A1z. mixed gender] 12A2z dvòjica f two [men] 12A2z dvor m. 4A3z. courtyard 2. 4A3z. Npl državljani citizen (m.C.g. general) 11A2z elèktričarka f. 12A1z dvesta num. 12B5 . 12B5 .12A2z dvesto num. 8A1z E ej! excl. DLsg epòhi or epòsi age. long [in distance] dùgmad f. DLsg elèktričarki Gpl elèktričarki m electrician (f. to keep 6 12A1.S] button 8A2. òd ržati. Gsg dùg madi [B. 12A2z epski adj. 6A1z državljanin m. 5A1z. 5A1z. elegàntna adj. duhòvita adj. double. eventualan.C] 1. 11A2z dùga f.S] (sg form) buttons dùgme n. sadr̀žati dr̀žava f state 6A1 . 8A1z duh m. longer 20. twentieth (20th) 20A1 dvànaest num. dùga. possible. Englishman 1A4 eno part.VI see also drveće drvo n. (with m or n noun) two (2) 4A3.S] Europe 4A1 399 BCS-English Glossary . 4A4z evro m [B. [J] [B/S] two hundred (200) 12A1z. 6A2z dve num. insolent 20. 12A1z. long [in time or distance] 3A3. [J] (with f noun) two (2) 4A3. twelfth (12th) 12A1. Gsg drveta Npl drva wood. epic 19A3b èsej m. dugi adj. 12A2z dvoje n two [a couple. 12A1z dvjesta num. longer see dug dùša f soul 17A2 duži adj. English 4A1 Èngleskinja f Englishwoman 1A4 Ènglez m. deep dùćan m.. court B .) trees 12A2z for sg see drvo drven adj. [E] (with f noun) two (2) 4A3. eventualna adj. twofold 15A1 DŽ džàmija f mosque džem m. . dugàčka. [E] two hundred (200) 12A1z. firewood drzak.drùžiti se. euro [currency]. look! B.. dvànaesti adj. 10A2z. Gsg dùgmeta [B.S] store. twenty (20) 6A1. elegant 11A1 elèktričar m electrician (m. currency of Montenegro . shop 12A2. [J] two hundred (200) 12A1z. general) državljanka f. long [in time or distance] duh m. Gsg dvòra Npl dvòrovi 1. 4A3z. epoch 6A2 .VI Eùropa f [C] Europe 4A1 euro m [B. deeper see dùbok dùbok adj.) dubìna f depth 15A1 dublji adj.VIII dugàčak. Gsg esèja essay 18A3 etnològija f ethnology 16A2b eto part. 2. Gsg đàka Npl đàci elementary or secondary school student.V see dugo dulji adj. euro [currency]. A.) 11A2z elektrotèhnika f. dr̀žim (I) to hold.IV drveće n (coll. concert] 16A1a dvòrište n yard A. 12A1z.S] 1. wooden 20. družim se (I) to socialize B.

ùgasim (P) to put out. Gsg gimnazijàlca secondary school student (m. . fòrmalna adj. isfenìrati.V G ga pron.7A4.) B. Gsg foto-aparàta camera A.I fùnkcija f function funkcionìrati.VI fotogràfija f photo 20. 3. 6A1z.C. 6 . Npl gavrani or gavranovi raven gde adv. Gsg fudbalèra [B. Asg glavu DLsg glàvi Npl glave Gpl glàva head 10A4 glavòbolja n. cartoon 7A3 filmski adj.C. Gsg Francùza 1. faliti (I) 1.7A4.V foto-apàrat m.C. fudbalski klub soccer team B... [E] where 4A2. glàdna. hungry 4A3 glađi adj. voice 19A2b. smoother see gladak glagol m verb 17A1b glas m. Federàcija Bosne i Hèrcegovine the Federation of Bosnia and Herzegovina see map 4 fenìrati.I gimnazijàlka f. furam se.V Fràncuska f (adj.V frižìder m.I gimnazijàlac m. Gsg folklòra folklore.S] philology 13B3 filozòf ija f philosophy 13B3 fin adj. faculty [e. Npl filmovi movie.. to extinguish 20. French person. shape 19A3b fòrmalan. indeed B . it 2A1. nice. French 2A4 Fràncuskinja f Frenchwoman 1A4 Fràncuz m. 2. Gsg frižidèra [B. funkciòniram. 5A1z. 6A3z. 6A1z. really. fascist 18A3 februar m [B. (clitic) (Acc-Gen) 1. funkcionìraju (I/P) [C] to function 19A1b funkciònisati.V festìval m. Gsg fotèlja [B. 3A1z. physical. headache film m.C] fact fakùltet m. . [B. formi form. 2.S] financial support 16A2a fizički adj. [J] where 4A2.S] armchair B . Gsg fakultèta school or college of a university.S] to function 19A1b fùrati se.V frìzura f hairdo B . đe where (Montenegrin) 19A3a. smooth glàdan. 5A1z. to go after B.VII fakat m. 9A2z . general) B . crtani film animated film. DLsg germanìstici study of Germanic languages 13B3 gèrmanski adj. . to drive. Gsg formulàra blank. .S] fact fakt m: Gpl fakata [B.VII filològ ija f [B. fenìraju (I). pertaining to film or movies B. DLsg fizici physics 13B3 fòlklor m. [B. 8A1 z financìranje n [C] financial support 16A2a finansìranje n [B.S] refrigerator fudbal m [B. fine 2A3. smotra folklòra folklore festival 16A2a forma f.II fakat colloq.C] 1. Faculty of Medicine] 5A2. 9A2z. 2.S] factory 20. glasna adj. isfèniram. 4A1z. hubbub 20. cinema 2A3. glatka adj. Germanic B . . form) France 4A1 fràncuski adj. fèniram. form 16A2a fòtelj f.S] February 6A2 . pertaining to hairdressing B.S] 1 germanìstika f.F fàbrika f. Gsg festivàla festival 16A1a figùra f figure 19A1b fildžan m Turkish coffee cup see photos in 14A1 frìzerski adj. Npl galebi or galebovi sea gull gàsiti. 2. him. 10A1z see under on gaće f (pl form) men's underpants gaćice f (pl form) women's underpants galàma f ruckus. gladni adj.S] soccer player B. akcioni film action movie 7A3.VII galeb m. u jèdan glas [speaking] as one B . DLsg fàbrici [B. fùraju se (I) colloq. gasim (I). vote.I 400 BCS-English Glossary .V fotèlja f [B. DLsg gimnazijàlki Gpl gimnazijàlki secondary school student (f.VIII formùlar m.C] armchair B. to lack [as in nešto tu fali there’s something missing here]. Gpl forma. gde god wherever 18A3 gdje adv. geographical [B. gdje god wherever 18A3. word. funkciònišem (I/P) [B. Frenchman 1A4 fràza f phrase 17A1b frìzerka f.IV glasovir m [C] piano glàva f. 6A2 . fizička kultùra or fiskultùra [B. 19A3a .g.IV glasan.IV fudbalski adj.) gitàra f guitar gladak. 5A2 . loud B.. formal B.S] soccer A . 2.II gìmnazija f secondary school B. 6A4z. news 19A3a. isfenìraju (P) to blow dry [hair] B.V gavran m.I fudbàler m. to miss + Dat [as in fališ mi I miss you] farmacèut m pharmacist 11A3 fašìstički adj. Gsg fakta Gpl fakata [B. Npl glasovi 1. 19A3b .S] physical education 13B3 fizika f. ugàsiti. genitiv m genitive [case] geogràfija f geography 13B3 geogràfski adj.S] soccer. DLsg frìzerki Gpl frìzerki hairdresser (f. .

form Greece 4A1 greška f.. [S] flu. gòstujem (I) to be a guest 16A2a gošća f guest (f. 2. excrement. what d’ya know! B . [B. Npl golubi or golubovi dove. gòrio. Gsg gledaoca Gpl gledalaca [B.IV see also òdgledati.C] flu. 6A1z. 5A1z. 4A1z 2. Gsg gospodàra 1. 2. main. Gpl glàzbi [C] music 7A4 glàzbalo n [C] musical instrument 19A3b glàzbeni adj.II gòdišnji adj. branches 12A2z for sg see gràna grànica f border 3 grànuti. gòla. [B. Gsg glùposti Isg -ošću or -osti stupidity 13 gluši adj. godinama for years 7A2. general) građanka f 1.. to gratify 20. gòrjela (I) [J] to burn gornji adj. nepunih 15 godina not quite 15 years old 20.. influenza gripa n. 9A1z. Gpl grešaka mistake.glàvni adj. up gore adv. enormous 19A3a golub m. grammar. glàvni grad capital [city] 2 glàzba f. stupid 2A2.C. resident of a city. citydweller. glùha. influenza Grk m. annual 12A1 gòdište n year of birth 12A3..VIII. 6A2 z. kàko god. principal. ma’am. worse 11A1. [B. gluhi adj.. 1.C] beans gramàtički adj.] godina f year 6A2. upper 17A4 gòrski adj. citizen (m.. sir 2A2 for pl see gospòda gospođa f married woman. nagovòriti. gle čuda well.C] economy gospòdin m gentleman. Mrs. worse 11A2.) grah m [B. progovòriti. 2. being a guest 17A4 gostiònica f inn. gòla adj. etc. glàvni grad capital [city] 2 gràdić m. Gpl gòvana 1. grammatical 17A2b gramàtika f.) 15A1 gledati (I) to look at. pigeon gòra f wooded mountain or hill gord. gle čuda well. gòrim (I) [E] to burn gòrjeti. grane (P) (3rd person only) to burst forth 14A2 Grčka f. stupider 8. Ms.C] deaf 18A1a glùmac m. general) 11A2z gle! excl. [C] musical 16A3b glàzbenica f [C] musician (f. gluvi adj.) gòtov adj.C. however. 2. razgovòriti 3A3. zàg rliti (P) to embrace 16A1b grlo n throat 18A3 grom m. [S] deaf 18A1a gluvlji adj. Ms. 8A1z. audience member 15A1 glèdatelj m [C] spectator. to feign [B.V .III gol.III grip n. resident of a city.) grliti (I). godinu dàna [for] a year 6A2. that’s that! 11A1. gòrda. glumim (I) 1. gle! excl. u gostima visiting. audience member (f. hilly. glùva.S] naked 18A1a -god adv.S] spectator. gordi adj. 12A3z gòditi (I) to please. error B . look!.. Gpl gnijèzda [J] nest 4 go. lady 2A2 gospođica f unmarried woman.S] glup. 11A1z see loše gori adj.. finished. Gsg glùmca actor 11A2z glùmica f actress 11A2z glùmiti. look!. urban 13A4 građanin m. Gsg gradìća small town 3A3 gràdski adj. vulg.V gluplji adj. 3A1z. Npl glàzbenici [C] musician (m. general) 15A1 gledatèljica f [C] spectator. owner A. grad m. plan grada map of town 11A3. [B. Npl Grci Greek person (m.IV gledalac m.. 401 BCS-English Glossary . ìzgledati gluh. above. [B. master. done gòtovo adv. adj.V gospodàrstvo n [B. ùg ledati (P) to catch sight of 20. 18A3 . proud 18A1a gore adv. gòvorim (I) to speak 6A4 see also izgovòriti.. 11A2z see glup glùpost f. golèma adj. to watch 6 2A2. citizen (f. tavern.) 11A2z glàzbenik m. odgovòriti. shit govòriti. 7A2z. Gsg gosta Gpl gòstiju (m. almost 20. general) Grkinja f Greek person (f. 12A3z. Mr.IV gòvno n. guest 13A1. mountainous 18A1a gospòda pl (f sg form) gentlemen 8A2 for sg see gospòdin gospòdar m. gòrim. Npl građani 1.C] deafer see gluh gluv. to act [a role] B. city. -ever [as in kad god whatever 13A3z. audience member (m. lord. what d’ya know! B. .IV 2. 7A1 z. general). glùpa. citydweller. 11A2z glùpača f stupid female B. Miss 16A2b gost m. 11A1z see loš gòreti. Asg granu Npl grane Gpl gràna branch 18A1a see also grànje grànje n.C] naked 18A1a gòlem. [S] deafer see gluv 5A1 gnèzdo n Gpl gnèzda [E] nest 4 5A1 gnijèzdo n. coll. Gsg gròma Npl gromovi thunder. goli adj. pògledati (P) to glance at 20. Npl gradovi city 4 4A1z. glùpi adj. DLsg gramàtici grammar 2A4 gràna f. small restaurant 14A2 gostòvati.

. Hr̀vat m. 9A2z. 17C5 .C. [B. hòćeš.S] chemist (f. DLsg hrònici [B. Npl hrìšćani [B.S] ne ću. bread [J] [B/S hostel m hostel 16A2a hòtel m. 12A2 .. .S] thousand 12A1. 9A2 z. (negated) don’t want. bonnet (Br. Gsg hridi Gpl hrìdi cliff 17A3a hrìšćanin m.. hòće [also future auxiliary] 5A2. Npl hitovi popular song hitan. nećeš. hòćemo. nèćemo. Npl hljebovi [J] 1. nećeš.). dense 14A4 gušći adj. ne će [C] [also future auxiliary] 9A2. će [future auxiliary only] 9A1. ćeš. hòćeš.) [of car] hèmičar m [B.. Gsg hotèla.C. to nurture 20. nèćemo.C] to feign 20. . general) 11A2z hèmičarka f. denser see gust gužva f. (clitics) ću.IV H hàjde excl. (clitics) ću. ćemo. hòće [also future auxiliary] 5A2.V hìstorija f [B] history 13B3.S] Christian 19A3b hrišćànstvo n [B. bravery B.IV hrast m.S] chemist (m. hrabri adj. ćemo. ne ćeš. 12A1z. gusti adj. Npl hlebovi [E] 1. hòćete. hòće. thick. 13B1 . first aid. won’t nèću. htela 10A3. eraser 10A3 gumb m. 13B1 . Gsg hràsta Npl hràstovi oak tree hrènovka f. DLsg hrènovci Gpl hrènovki hot dog. thicker. rougher see grub grudnjak m. to walk. neće. . won’t nèću. rough grublji adj. rubber. ne ćete.S] Christianity hrònika f.VIII guska f. hlàdna. hodam. će [future auxiliary only] 9A1z. bread. hòće. brave hràbrost f. DLsg hèmičarki Gpl hèmičarki [B. hrabra.C] to group 19A2b grùpisati.S] Christian (f. come on! 7A3 hàjduk n.S] ne ću. hitna pomoć emergency response. (negated) don’t want. Npl gumbi [C] button A . hvàla lijèpa [C] hvàla lepo [S] hvàla lijepo [J] [B/S] thank 402 BCS-English Glossary . Gpl hotèla hotel 14A2 hràbar.S] chronicle 11A3. frankfurter hrid f. hòćemo. 5A2z. Gsg gubìtka loss 20. to go out together 7A2 hodnik m.S] chemistry 13B3 hèmijski adj.) 1A4 Hr̀vatska f (adj. grùpiram.) hrìšćanski adj. hladni adj. 2. 12A1z . [B.000) 12A1. gùsta. . ne ćemo. trousers 11A1 hlàdan.II gùbiti (I). grubi adj. Npl hodnici hallway. terrible. 9A1z. 5A2 z.S] Christian (m. 2. ne ćemo.S] chemical. loaf of bread 4A3 hòdati. Croatian 2 hteti (I) [E] want. colloq. Gsg Hrvàta Croat (m. will 6 (full forms) hòću. nèćete. hitna kola ambulance 14A3 . Npl hèrcezi duke . urgent.. izgùbiti. 2. hranim (I). 9A2 z.) 11A2z hèmija f [B. će. hèmijska òlovka ballpoint pen 2A4 hèrceg m. ìzgubim (P) to lose 9A3. 17A1b . . ne će. Npl grudnjaci bra.V . 2. ćete. Gsg hajdùka Npl hajdùci brigand 19A3a hàljina f dress 11A1 hàuba f 1. ćeš. hìniti. 9A2z. 5A2 z. Gpl gužvi [B. òthranim (P) to raise.VI hràna f food 6A4 hràniti. crowd. nèće [B. 14A3 . će. ne ćeš. izgùbiti glavu to panic. hood (Am. hìljada f [B. trouble B. salon hairdryer B. ne ćete. (past tense) htio. loaf of bread 4A3 hljeb m. (past tense) hteo. Gpl gùsala (pl form) traditional onestringed instrument that accompanies the singing of epic songs see photos in 19A3b gust. ne će. horrible 3A1 gròznica f fever grub. grùba. general) 1A4 Hrvàtica f Croat (f. 2.S] to group 19A2b only]. ne će [C] [also future auxiliary] 5A2z. will 6 (full forms) hòću. 9A2z. general) hrìšćanka f: DLsg hrìšćanki Gpl hrìšćanki [B. nèće [B.S] 1. 2. nèćete. hìljadu one thousand (1. hitna adj. emergency 14A1. corridor 13A1 gubìtak m. othràniti. 911 14A3 hlače f (pl form) [B. 13B1 .C] pants. grùpišem (I/P) [B. ćete. Gsg hràbrosti Isg -ošću or -osti courage. Gpl guski or gusaka goose gùsle f. hòdaju (I) 1. 10A1z hoćeš-nećeš like it or not 9A3 htjeti (I) [J] want. hit m. grozna adj. cold 4A3 hladnjak m. to lose one’s composure 10A2 gùma f 1. grupìraju (I/P) [B. Npl hladnjaci [C] refrigerator hleb m. hòćete. form) Croatia 1 hr̀vatski adj. hinim (I) [B. neće. brassiere grùpa f group 16A3b grupìrati. htjela 10A1z hoćeš-nećeš like it or not 9A3 hvàla f thanks 2A4 .lightning grozan..

tool instrumental m instrumental [case] intenzivan. ìgraju (I) 1. 5A2z. level 16A2a inteligèntan. 7A2z.. Gsg igràča 1. u inozèmstvu abroad 8A3 insistìranje n insistence 13 instànca f. inteligèntna adj. Gsg inženjèra engineer 11A3 ionàko adv. ispitìvati. igram se. ràzići se. or im pron. ìspao. general).S] interest 19A3b interesovati. 7A3z. ìdućeg dana [B. Gpl instànci institution. ìspadati (I) 1. ìma there is. prìći. ìzići. interèsiram. ìšla (I) to go 5A1.VIII ìskati. ìspitam. 2. ùhvatiti (P) to catch I i conj. to drop or fall out of see also pasti ìspadati see under ìspasti ìspit f exam 6A2 ispì very much 2A4.. 2. game. nàći. otherwise. Gpl igàla or ìgli needle A. 2. (clitic) (Acc-Gen) them 2A1. to end up 12A1. aside from that 19A2b informàcija f (often pl) informàcije information 16A2a informàtika f. 2A1z. there are 5A2. 6A3z see under òni ìmam m. identificìraju (I/P) [B. ištem (I) to seek 17A3a ìskaz m statement 19A1b ìskaznica f membership card 16A2a iskljùčiti. player (m. to rent 9A3 . anyhow B .I 403 BCS-English Glossary . zaći idèja f idea 3A3 identificìrati. idem. to dance [B. ùći.VIII ìgra f.S only] 11A2z igràčica f 1. pròći.IV iko pron. turn off. [B. òbići. [J] anywhere ìgla f.VIII ìspasti. nevertheless.. Gsg imàma imam (Muslim cleric) ìmati (I) to have 2A1. ìskapim (P) to drain to the last drop B. 2. to play [a game] 5C1. ìspadnem. Gpl inostrànstava [B. DLsg ìgrački Gsg ìgračaka or ìgrački toy 16A1b ìgralište n playground B. next. ìći [nekome] izvrsno to go very well [for someone] B. i both . player (f.S only] 15A1. iskorištàvaju (I) to use see also korìstiti iskren adj.S only] 11A2z ìgračka f. 2. i .S] 1. zahvàliti se hvatati (I). exclude iskòristiti (P) 15A1. hvalim (I) to praise see also pohvàliti. interesting 16A3a interesìranje n [C] interest 19A3b interesìrati. [E] anywhere igdje adv. ìgrati se. DLsg informàtici information science 13B3 inostrànstvo n. nàići..). intelligent 11A3z instrùment m.S] to interest 16A1a ìgrač m. Gsg imena Npl imèna Gpl imèna name ìnternet m internet 8A3 inžènjer m. ìzaći. intensive 16A3b interesàntan. 2. interesujem (I) [B. ili either . coming 5A3. ìšao. ìg raju se (I) to play 16A1b see also òdigrati ih pron. ìspala (P). ili . igram.C. òt ići. u inostrànstvu abroad 8A3 inozèmstvo n. nonetheless. 2. iskorìštavam. 9A2 z.. musical instrument.S only] 15A1 4 1A2. intenzivna adj.C] to interest 16A1a interèsovanje n [B. 3A2z imenica f noun 17A1b imperfekt m imperfect [tense] 17C1 ìnače adv.S] foreign lands. ispìtaju (P). interesàntna adj. medical]. and 10A4 iàko conj.S] to identify 19A2b ìdući adj. dancer (m. 2.S] on the next day igde adv. ispìtujem (I) 1.) [B. although 16A2b ičega pron. identifìciram. 9A1z. 1. dance [B. ìsključim (P). 5A2z. ever B. testing 20. to question. iskorištàvati. Gpl inozèmstava [C] foreign lands. dancer (f. ìmati pràvo to be right 7A2 see also nèmati ime n.. ìći svòjim pùtem to go one's own way 12A2.g. to turn out. ikome (Instr) ikim ili conj.C] to identify 19A2b idèntifikovati. yet 13A3 isfenìrati see fenìrati iskàpiti..II see also dòći.S] examination [e. nàći se. idèntifikujem (I/P) [B. interesìraju (I) [B. (clitic) (Dat-Loc-Inst) them 6A3.. general) [B. although.IV ìgrati. 6A3z see under òni ijèkavica f ijekavian 15A1 ikad.. Gpl instrùmenata [B. to examine. and 1A1. 19A3b 2. iskljùčujem (I) 1. prèći. or 1A3 . hvàla na pìtanju thanks for asking hvàliti.S] anyone (Gen) ikoga (DatLoc) ikom. (Gen) anything see under išta ìći. isključìvati. Gpl igàra 1. to interrogate 20. 12A1z. ìći u podstanare to become a tenant.C. pòći. i tàko dalje and so forth 16A1a.VII see also pìtati ispitìvanje n [B. 10A1z. 10A1z. sincere B .III ipak adv.. ikada adv.

definitely 13A4 itko pron. izgòvorim (P) 19A2a. going out 5A4 ìzlaziti see under ìzaći or ìzići ìzlet m excursion 14A4 ìzlog m.III istàknuti see under istàći ìstarski adj. 8A4z izmènjati. after 5 8A4. to publish 16A2. ìzdajem (I) 1.C only] 10A1. ičega (Dat-Loc) ičem.S] 10A1.II izmenjìvati see izmènjati izmèšati see under mèšati ìzmet m excrement izmijèšati see under mijèšati ìzmisliti (P) 20. at first 18A3 istàći [istàknuti]. anything [at all] (Gen) ičeg.III. iz prep. izmìšljati. for i tàko dalje) etc. . 2. ìstražim (P) 16A2b. ìzmišljam (I) to fabricate.S] to go out for a drink B. ìstičem (I) to emphasize. ìzišla (P) [B. ìspričam. izdr̀žavam. ìznajmim (P) 9A3.III. exam 9A1 isplàtiti se. same 9A2 . to think up see misliti izmijènjati. izdržàvaju (I) 1.VI išta pron. 2. among 5 4A4.C. izgledi prospects 20.C.. ìzići na pìće [B.VI. from. .S] Italian B . to get irritated. ìzađem. izmjènjujem (I) [J] to alternate. iznèrviram se. 9A3z izdàvati see under ìzdati izdr̀žati. ìstaknem (P). from afar 14A4 izdànje n [B. display case 12A2 Italija f Italy 1 italìjanski adj. ìstog časa or ìstog trena that very moment 14A1 ìsticati see under istàći istina f truth 10A3 istinski adj. ìsticati. ìsplati se (P) (3rd sg only) to be worthwhile 14A2 2. izglèdaju (I) to appear. to get angry 11 404 BCS-English Glossary . izgovàrati. ìzbrišem see brisati izdalèka adv.ìspitni adj.III to surprise iznenađènje n surprise B . ìzlaziti (I) to go out 20. to support.IV ìstočni adj. out of 5 4A2z iza prep. above 5 8A4 . simultaneous 15A1 istràžiti. izgovàraju (I) to pronounce see also govòriti izgùbiti see under gùbiti ìzići. Npl ìzlozi store window. publication 20. iznènadim (P) 20 . istòvremen adj. izjednàčujem se (I) to become equal 17A2a izjednačìvati se see izjednàčiti se ìzlazak m. to exchange 20. authentic. + Gen 1. ìzmenjam.VII see ìći izbìvanje n time spent away 18A3 ìzbrisati. + Gen 1.VII see ìći ìzjadati se (P) to complain. istražìvati. izjèdnačim se (P).C. ispod prep. 8A4z iznàj miti. + Gen under.VIII. 9A3 . to survive see dr̀žati izgled m appearance B. 2. ìzlaziti (I) to go out 20. + Gen in front of 5 8A4z 8A4. Istrian 8A3 isti adj. eastern ìstok m east 6 ìstorija f [S] history 13B3. ìzaći na pìće [B. ìzišao. ìzašla (P) [B. isprìčaju (P) to tell everything 16A1b see prìčati isprva adv. izmènjaju (P). to pour out one’s sorrows 15A1 izjava f statement 14A3 izjednàčiti se.II izmjenjìvati see izmijènjati iznad prep.IV izglèdati.IV . izjednačìvati se. ìzdržim (P) 20 . Gsg ìzlaska Npl ìzlasci 1. ìzmijenjam (P). istràžujem (I) 15A2 to research see tràžiti istražìvački adj. (abbr. 2.V ìzdati (P).C only] to go out for a drink B. see plàtiti isplàtiti se. [C] anyone (Gen) ikoga (Dat-Loc) ikom. to exchange 20. pronunciation B. to remark B. excuse izgovòriti. izmènjujem (I) [E] to alternate. + Gen between.VIII see čìtati iščekìvanje n anticipation B. 3. izdàvati. 8A4z ìzaći. to betray see dati između prep. iznenàđujem (I) B . true 20. 2. iznàjmljujem (I) 16A2b to rent [to] iznajmljìvati see under iznàj miti iznenàditi. izgòvaram. behind.II itd. izmjenjìvati. 2. beneath 5 8A4z ispred prep. iznervìraju se (P). izdržàvati. isprìčati. to seem 9A2 see gledati izgovor m 1. to endure. exit 20. ìzašao. ìzgledam. + Gen over. iznajmljìvati.V.S] edition.V . iznenađìvati. itekàko adv. 17A1b . [B. izmenjìvati.V iznenađìvati see under iznenàditi iznervìrati se. research 16A2 istražìvanje n research 16A2 istražìvati see under istràžiti iščìtati (P) to read out to the end 20. ikome (Instr) ikim 4A1. ičemu (Instr) ičim 7A1.V . ìsplatim se (P) to pay off see plàtiti 8A4. ìziđem.

strong 14A2. izvòditi. to extricate 20 . izùmijem. me 2A1z. izvlàčiti.. jàvljati se. no! 2. ìzvidjela (P) [J] to scout 19A3a see vidjeti izvìjati. izrèčem. ìzrekao. 12A2z. javim se (P). 6A2 . izražàvati. s jèdne stràne . 12A1z. call. write. izvinjàvaju se (I) [B. 11A2z jako adv.VII see vìkati izvìniti. ìzvlačim (I) to pull out. izvùčem se. immediate 16A2b oneself. Npl jaseni or jasenovi European ash [tree] jastreb m. jèdno drugo one another (mixed genders) [as in jèdno drugome to each other] .V. izvr̀šiti atèntat (na) + Acc to assassinate 12A4 ìzvući. Npl jablani or jablanovi poplar 18A1a izraz m expression 15A2 izràziti. ìznimna adj.II izvr̀šiti. 6A4z. ìzveo. original. may I help you. to carry out. Npl jastrebi or jastrebovi hawk jàstuk m. 2A1z. ìzrazim (P) 19A1b. izvìnjavam se. DLsg jabuci apple 4A3. ìzuzmem (P) 20. to declare izrìcati see under ìzreći izučàvati.. jèdna num (adj. izràžavam. Npl jàstuci pillow 12A1 jàviti se. Npl jàvnosti Isg -ošću or -osti [the] general public 14A3 javor m. 16B1 . nijèdnom never 14A2. jèdna adj. izrìcati. oh. 15A2z. 7A1z. 4A3 z. 10A2z see under biti je pron. 6A3z see under òna jecati (I) to sob 17A3a jèdan. on the other hand 8A4z jèdan. 8A2z jak. izùčavam [I] to make a study of 19A3b ìzum m invention izùmjeti. 2A4z izvinjàvati se. here you are.. send email or SMS] 8A3. to bring out 19A3 see also nòsiti ìznijeti. izvèdem.S] January 6A2 . outstanding 10A1. stronger 11A2z see jak Jadransko more Adriatic Sea 1 jagoda f strawberry 5A1 jàje n. javljam se. Gsg Japàna m Japan 6A4 jasan. 9A2z jàvljanje n contact. 7A1z (Dat) meni. a.C. ìzrekla (P) 19A2b. ìzvela (P). ouch 9A2 . jèdni some 3A1. jao excl. izrèku [ìzreknem]. odjèdnom suddenly 14A4. ìzvršim (P) 12A3.II. one. [C] exceptional 16A2b izravan. ići [nekome] izvrsno to go very well [for someone] B. excellent. 8A3z. to bring out 19A3a see also nòsiti ìzniman. pl. jèdan drugi one another [as in jèdni drugima to each other] 11A2z. very 3A1 januar m [B. ìzvodim (I) to perform 15A1 see vòditi ìzveštaj m [E] report 14A2 ìzvideti. polite) (P) 1. [C] direct. Jàpan n. please 2A4 ìzvor m source 16A2a ìzvorni adj. jàvljaju se (I) + Dat to get in contact [e. 9A3 . 5A1z 405 BCS-English Glossary . izvùčem. izùzimati (I) to exempt see ùzeti ìzvesti. ìzvičem se (P) to yell at length 20. 1. [instance of] communication 16A3b jàvljati se see under jàviti se jàvnost f.. 16B1 . izvršàvati. jaki adj. 2. to execute. izvùku se (P) 20. Gsg jàjeta Npl jàja egg 4 jàje na oko egg sunnyside up 7A1. izvìnite (pl) sorry! 2A1. mi 6A3z (Loc) meni 6A3z (Instr) mnom 7A1z for pl see mi jablan m. authentic 16A2a ìzvrstan. jèdnom once 10A3. transparent 9A4 jasen m. izuzetna adj. izražàvaju (I) to express ìzreći. izvùku (P). jasna adj.g. 14A1z jači adj. ìzvrsna adj. ìzvijam (I) to soar 19A3a izvìkati se. ìzričem (I) to pronounce. [B. . izùmio. iznèsem (P) [E] to carry out. s druge stràne on the one hand . ìzvući se.. form) one (1) 3A1. ìzvidim. izùmjela (P) [J] to invent 15A1.VI. 3.S] exceptional 16A2b izùzeti. to wiggle out see vući J 1A1. 1. izvìni (sg). ìzvidim (P) [E] to scout 19A3a see videti ìzvidjeti.see nervìriti se ìzneti. Npl javori or javorovi maple tree je is 1A2. izvr̀šavam. jèdan po jèdan one by one 15A2 . ìzvinim (P) [B. 2A2z ja pron. 15A1z izuzetan. ìzvidio. clear. iznèsem (P) [J] to carry out. izvlàčiti se. her. I 4 (Acc-Gsg) mene 2A2z. jàka. 11A1z. .. izravna adj. 3A1z. izvršàvaju (I) to perform. it 2A1. 2. .S] to excuse.S] to apologize 2A1 ìzvješće n [C] report 14A2 ìzvještaj m [J] [B/S] report 14A2 izvòditi see under ìzvesti ìzvoli (sg) ìzvolite (pl. 10A1z. 2. ìzvlačim se (I) to extricate jabuka f. (clitic) (Acc-Gen) 1.

6A2 . it 2A1z.VI.S] Jew (m. [C] South Slavic 19A3b.VIII jùha f. je li part. 2.S] Jewish jezero n lake 16A3b jezički adj. Isg jeseni Npl jeseni autumn 3A2. jela (I) to eat. Npl Jèv reji [B. this morning 3A1 južni adj.. Južna Amèrika DLsg Južnoj Amèrici South America 4A1 južnoslàvenski adj. 10A1z. jednòlična adj. heroic 19A3b jùnak m. 2. uniform. single. 9A2z. unique 19A3b. once 10A1 jèdini adj. 7A3z. DLsg Jevrejki [B. solely. 10A1 .. adj. (opening phrase for question) [B. the coming fall. + Dat toward. Npl kamenovi or kameni stone jezični adj. južnoslavìstika f. language. 2. Gpl jutara morning 2A4 jutros adv. jeo. na jesen in the autumn 9A3 . yesterday’s 20 . [B. . 2. K k. unanimous 15A1 jednòličan. jèdno adv.S] 5 7A3. tàko as . jùnački adj. united jèdni pl. jelo n dish [on menu] 6A4 jèlovnik m. jednòdušna adj.. kàko za kòga a matter of taste 5A3 Kalifòrnija f California 4A1 kamen m. eleven (11) 5A2. kàko . definitely 5A4. kàkvo. Gsg juna [B. menu 6A4. Gsg jula [B. sole 16A2a jèdino adv. 1. kàko kàda it all depends on when 11A3. 5. 9A3 . 6A2z.II jèdnom adv. yet. pòjela (P) to eat up 6 5A1. 13A1z. . once see jèdan jednòmesečni adj.C] . tongue 9A1 . her. [B. 10A1z see under òna jùče adv. cheap. [C] language.S] coffee 4A3.C. jednožìčna adj. [E] one-month 16A2b jednòmjesečni adj. 9A2z. 9A1z. 5A4. [B. jun or juni m. it] is (emphatic) jèste [you] are see biti jeste [B.S] South Slavic 19A3b. only. B . 1. see jèdan adj. 6A1z kàfić m. kàko kàda it all depends on when 11A3 kàhva f [B] coffee . . 9A1 .. 9A3 . 2. adj. (kajkavian dialect) what . language-related 7A4z jèzik m. Npl jèlovnici 1. monotonous 20. [C] autumnal 14A4 jèsenji adj. 14A1 . approximately 16A1a [as in jèdno desètak roughly ten] jednòdušan. 9A1 .S] language. ka prep. pòjeo. to [B. what kind of 4 3A3.S] [s/he.. kàko da ne of course. [J] one-month 16A2b jednostavan. pòj esti. 14A1z jèsu (I) they [are] see biti Jevrej or Jèv rejin m. it] is (emphatic) jesti.S] July 6A2 . 6A2 . 3.S] autumnal 14A4 jèsi [you] are see biti jèsmo [we] are see biti jest [is] see biti jest [C] [s/he.. . 11A1z. DLsg južnoslavìstici South Slavic studies 13B3 južnoslòvenski adj. still. inexpensive je l'da part. jedem. it 6A3. pòjedem. 2. her. Npl jèzici Gpl jezika 1.S] café 5A4. 1. because 4A2 jèsam (I) [I] am see biti jesen f.S] Jew (f. kàd. Gsg kafìća café 12A2 kaj pron. southern 4A1 . so 18A3. isn't that so? . Gsg junàka Npl junàci hero 4 jutro n. 3A3z kàko adv. 3. 2. 4. [B.I jezikòslovlje [C] linguistics 13B3 jogurt n yogurt joj pron. barely B . single-stringed 19A3b jèdva adv. general) Jèvrejka f. strani jèzik foreign language B . 4A4z. eleventh (11th) 11A1. 14A1 . (clitic) (Acc) 1. kafàna f [B. 6A2z jedànput adv. kàko se kaže how do you say 1A3. 1.jedànaest num. one and only.V jeftin adj. jèdva čekam I can hardly wait A. 9A3 . kàda adv. when 5A4. 5A1z jedànaesti adj. clitic (Dat-Loc) 1. jesènas this fall.VII . DLsg jùhi [C] soup 11A2 jug m south Jugòslavija f Yugoslavia 17A4z jul or juli m. kàfa f [B. 9A2z. 5A4z. 6A3z see under òna joj! excl.) jèvrejski adj. kàkva pron. [C] yesterday 6A3 jučèrašnji adj. last fall jèsenski adj. isn't that so? . [B. ouch! jorgovan m lilac još adv. food plan je l'te part. oops! 2. more 4A3 ju pron. how 1A1 . simple jednožìčan. 10A2z. jer conj. only 14 jedìnstven adj.S] yesterday 6A3 jùčer adv. jednostavna adj. language-related 7A4z 406 BCS-English Glossary .S] June 6A2 . kàjgana f scrambled eggs 7A1 kàkav.

2. folklore) 19A3a književni adj. Asg kćer Gsg kćeri Isg kćerju or kćeri 8A1 Gpl kćèri [B. klimnem (P).S] waitress 11A2z kèmičar m [C] chemist (m. 6A1z kàzališni adj. 2. kažem (I/P) to say. Npl knezovi or kneževi prince. Gsg književnosti Isg -ošću or -osti literature 13B3 407 BCS-English Glossary . drago kàmenje precious stones 12A2 for sg see kamen kamìlica f 1..) katolkinja f [B. to nod. [C] where to 5A1. as if A . B. kàsna. kisela adj.C] floor. 2. stones 12A2. DLsg Kanàđanki Gpl Kanàđanki Canadian woman 1A4 kancelàrija f [B. rostrum 8A4. Catholic katolik m.II kamo adv.C] soccer team B.C. klimati / klimnuti glàvom to nod B . river gorge. kao da conj. cinema 5A2. DLsg kćèrki Gpl kćèrki [B. chestnut nut.C] movie. . 5A4z.C.III. klèčim (I). kavàna f [C] café 5A4. theatrical 16A3a kàzalište n [C] theater 5A2.) kàva f [C] coffee 4A3. Npl kàsapi [S] butcher 11A2z kàšičica f [S] little spoon 14A1 kàšika f. kiosk 13A4 katolički adj. 5A1z. 6A2z. as 9A2. like.C] Catholic (f. Gpl katedara or kàtedri 1. k’o contraction of kao 17A2a kapa f cap 15A1 kapati (I) to drip 14 kapìrati. 4A1z. . 5A4z.C. Npl katovi [B. general) katolikinja f [S] Catholic (f. kiselo mlèko [E] kiselo mlijèko [J] yogurt-like beverage 7A1 kiša f rain 14A2 kišobran m umbrella kititi (I). DLsg kàšici [B. [C] chemical. kasni adj. Chinese 9A1 Kìneskinja f Chinese [person] (f. Nsg kesteni or kestenovi 1. kimnem (P) 20 .S] daughter 4 keks m. 2.S] office 6A1. 6A1z kàzati.17A2a see also kàmenje kàmenje coll. letter (archaic. duchess knez m. Npl katolici Catholic (m.C] sculptor (f. nàkititi (P) to decorate 19A3a klàvir m.V. Canadian man 1A4 Kanàđanka f. ukàpiram (P) colloq.) Kìnez n. ticket A.) 11A2z kìrija f [B. 9A2z kazìvati. klimati (I) 1. tko kimnuti. 2... 6A1z. Gsg kipàra [B. kàpiram (I). duke 1A2. (Instr) whom 7A1. general) 11A2z kèmičarka f. biscuit 4A3 kelner m [B.S] spoon 14A1 kàšikica f [B] little spoon 14A1 kat m.S] kilogram 12A2 kilometar m. 10A1 . 4A1z.III ključ m.S] rent 9A3 kiseo. canyon 16A3b kao adv. kesten pìre chestnut purée see also kèstenje kèstenje coll. kleknem (P) to kneel 17A3a klimati see under klimnuti klimnuti.A4 .I klùpa f bench A. chestnuts for sg see kesten kila f [C] kilogram 12A2 kilo n [B.. Npl kiosci newspaper stand. to relate 6 10A1z kazniti (P) 18A3. DLsg knjizi 1. Gsg kilometra kilometer 7A2 kim or kìme pron. literary 16A2b književnost f.C] sculptor 11A2z kipàrica f [B. [C] theater. kimati (I) to nod see also klimnuti kineziològija f [C] physical education 13B3 Kìna f China 9A1 kìneski adj.C] daughter 8A1 kći f. kàžnjavam. Npl keksi cookie.) 11A2z kèmija f [C] chemistry 13B3 kèmijski adj. to tell 5A1. ukapìrati. 12A2z. story 6A1 kàtedra f. Gsg kapùta coat 7A3 karàkter m character 19A1b karta f. DLsg kèmičarki Gpl kèmičarki [C] chemist (f. knjiga f. general) kìno n [B. book 4 4A1z.S] piano klèčati. kažnjàvati. 6A1z kànjon m 1. fudbalski klub [B. late 6A2 kàsapin m. Gsg Kinèza Chinese [person] (m. Kanàđanin m. 2. kažnjàvaju (I) to punish kćèrka f. to understand. kàzujem (I) to narrate.I see also kimnuti klub m team. Npl Kanàđani Canadian resident. sour 6A4 . Gsg klavìra [B. kleknuti. kèmijska òlovka ballpoint pen 2A4 kesten m. Npl kljùčevi key 1A2 knèginja f princess. kaže se it’s said 1A3.VII . 1A1z. as 4A1z. 7A1z see under ko. kìno-dvoràna movie theater 16A1a kiosk m. university department 16A2b kelnerica f [B.V . to catch on kàput m. map 13A4 kartica f postcard kàsa f [S] cash register 2A4 kasan. 7. chestnut tree. chamomile flower. chamomile tea A. to wobble. 1. kao što conj. lectern.S] nogometni klub [B. epistle. Gpl karata 1.S] waiter 11A2z kìpar m. .

6A2z. DLsg kòkoški Gpl kòkošaka or kòkoški [B. DLsg kompòzitorki Gpl kompòzitorki [B.g. Gsg komàrca mosquito komèntar m. at the home of. etc. 9A3 . currency of Bosnia and Herzegovina konj m.VIII. 2A2z (Dat) kòmu 6A2z. DLsg kolèg i Npl kolège colleague (m. adj. 2. how much.] kòšarka f. + Gen 1. (Acc-Gen) whom 2A2. basketball 12A2 kòštati (I) to cost 16A3a 408 BCS-English Glossary . coll.S] composer (f. kòrisna adj.III kos m.knjìžnica f [C] library 7A4 1A1. generation 19A3b kolìko adv. kolima by car 7A2 kòmpletan. conversational 16A3b konvertabilna marka f convertible mark. bus terminal .C] conversation. Kosovo 8A3 kost f.S] composer (m. kòji. kìme 8A4.S] which way .. kolovoz m [C] August 6A2. in basketball. kòljeno n [J] 1. kòja slučàjnost what a coincidence! B . finally 14A4 kòncert m. Npl kòsovi blackbird kòsa f hair 10A4 Kosovo n Kosovo 1 . Gsg kònca 1.S] chicken kòkoška f.S] waiter 11A2z konobarica f waitress 11A2z kòntakt m. railway station 5A3.S] someone or other 16A2a kojèšta adv. see under ko or tko kogod pron [B. 7A1z. Gpl kòncerata concert 6A2 z konobar m [B. DLsg kòšarci Gpl kòšarki basketball [ = game] košàrkaški adj. basket [e. pace 16A1a koren m.S] colleague (f.) 11A2z kòmšija m. how many 5A1. [E] roots for sg see koren korijen m. bus station. 12A1z. (Acc-Gen) kòga 2A2. 2. komotna adj.) 13A4 kòleno n [E] 1. 1A1z. Npl koreni [E] root 19A1b see also kòrenje kòrenje n. beneficial 16A3b kòme pron.S] chicken kola n (pl form) car 7A2. (Dat-Loc) whom 6A2z. kòme 6A2z. 7A1z kostur m skeleton 17A3a koš m. conversational 16A3b konverzacioni adj. general) 11A2z kompòzitorka f. 6A2z.S] neighbor (f.C. (abbr. knee 10A4. which 5 3A3z. [B. control [as in kòntrolni zadàtak “test”. Gsg kompozìtora [B.) 6A4 komunikàcija f communication B. nonsense 3A3.. kòmpletna adj. with.S] piece 4A3 komàrac m. to the home of [B. (Dat) whom 4 see under ko or tko kòmad m. Npl kòševi 1. 7A4 . Gsg kònja Npl kònji horse 4 kora f bark [e. 13A1z. general) 6A4 kòmšinica f [B. kòj e. 2.S] neighbor (m.C. kòmu 4 (Loc) kom. ko pron.S] communist 18A3 kònac m. Npl koraci step. 7A1z k’o see kao kobàsica f sausage 7A1 kod prep. 2.S] computer 7A4 kompjùtor m [C] computer 7A4 kòristiti (I) to use 17A4 see also iskòristiti kòriti (I) to scold B . often used alone in the meaning “test”] 10A2 kòlač m. kom 4 (Instr) kim. Npl kòmšije [B.. 7A1z.III kompòzitor m. comfortable 16A1a kompjùter m [B. . coll. 9A3 . by 5 4A2. final 14A4 kònačno adv. 4A4z. Gsg komàda [B. Gpl kòntakata contact B. 1 . bìlo kòga whomever.S] conversation. kòjim pùt em [B.IV kòntrolni adj. 6A1z. Gsg komentàra commentary B. KM). complete B .S only]. Npl komùniste [B. 2A2z. kolodvor m [C] 1. kòja pron. Isg kokošju or kokoši Gpl kokošiju or kokòši [B. 2. on a tree] 19A1b korak m. 18A3 .. [B. kònačna adj.S] who 4 2A2z.) 13A4 kolèginica f [B. 7A1z see under ko or tko kòmu pron. Npl korijeni [J] root 19A1b see also kòrijenje kòrijenje n. generation 19A3b konverzàcijski adj. kàko za kòga a matter of taste 5A3. . knee 10A4.V kokoš f. useful. kolìko god however much . kòjim slučàjem by some chance B. 18A3 . 6A2 . [J] roots for sg see korijen kòristan.C. kod kuće at home 5C1 kòga pron.VII .III komotan. end [C only] 16A2a kònačan. Gsg kolàča cake 13A1 koledž m college 6A2 kolèga m. at.C] colleague (f. general) 9A4 kolègica f [B. [B. thread A . no matter who . Gsg kosti Isg košću or kosti bone 7A1..VIII komùnist m [C] communist 18A3 komùnista m. . wastebasket. kosovski adj.C.g.

kružim (I) to circle 6A1 see also zaokrùžiti krv f. kumče n infant being baptised . kod kuće [B. 2. domestic. end 7A4 . to boil 14A1 kùžiti. 11A2z kuvarica f [S] cook (f. to bathe 16A3a kupàtilo n [B.C] bread 4A3 krùmpir m. at the side of 13A4 kucanje knocking B . kùna f currency of Croatia . [B. Gsg krompìra [B.VI krš m karst.A4 . na kvàdrat squared (mathematics) kvar m. B. 7. kùpati se. kući [B.kòšulja f shirt 11A1 kraći adj. general) kr̀šćanka f. to cook 6A4 . skuhati (P) [B. Npl kr̀šćani [C] Christian (m. 2. stiff. Gsg kraja Npl kràjevi 1. language] 16A2b kut m. godmother. .) 11A2z kuvati (I).III krov m.S] bathroom 16A1b kùpiti. packed. 2. wrong 18A2b. to understand.C. kupim (P) to buy. Gsg krìvca culprit 20.VII kròmpir m. skuvati (P) [S] 1. krivi adj.VIII. kupam se. kruti adj. krètati. kupòvati. kužim (I).. 2. Gsg kràlja Npl kràljevi king 13A3 kràljica f queen kràljević m prince B. to catch on kvàdrat m. krìva. kùpujem 2A3. shorter 11A2z see kratak kraj m. short. 3.C.S] course [e. the law] 19A2b krući adj. 10A1z kućica f little house 18A1a kućni adj. . kucati (I) to knock kuća f house 5A1 . . rag A.S] physical education 13B3 kùlturan. next to. kùma f 1.C. kućna nega [E] kućna njega [J] home care 20. kùpaju se (I) 1.g.C. 2. curved krìvac m. kùpaju (I) to bathe [someone or something]. DLsg kr̀šćanki Gpl kr̀šćanki [C] Christian (f. 12A2 .C] 1. pìre krùmpir mashed potatoes kruška f. more rigid see krut krug m.C] colloq. skužim (P) [B. 1.VIII kratak. skùžiti.VIII. + Gen beside. Npl kruhovi [B.) 11A2z kuhati (I). 7A3z.C] cook (f. cuckoo bird. Gpl krošanja or krošnji treetop A. kùlturna adj.. kuhar m [B.VIII . set out 6. (I) to buy 6 10A1z kupòvati see under kùpiti kupòvina f shopping 12A2 kùpus m [B. home. krùžiti. 2. Npl kvarovi damage. to go swimming. 2.VI. [C] Christian 19A3b kršćànstvo n [C] Christianity kr̀šiti. + Acc through 5 3A2 krpa f. beach 16A3b kupaònica f [C] bathroom 16A1b kùpati. Gsg kuma Npl kumovi 1. 11A2z krètati see under krènuti krèvet m bed 12A1 kritika f. general) 11A2. more wrong see kriv krìvnja f guilt 20. Npl krugovi circle kruh m.I kud. literary review 18A3 kriv. criticism.. briefly kr̀cat adj. DLsg krušci Gpl krušaka pear 4A3 krut. barren landscape 17A3a kr̀šćanin m.S] potato. unbending. godfather. kùpalište n swimming place. 14A3 . Npl kutovi [C] angle kuvar f [S] cook (m. dishtowel. kucnem (P). kuda adv. cultural 19A3b kum m. u kvaru out 409 BCS-English Glossary . 2. Gpl krpa 1. general) 11A2. region 14A2 kraj prep. Gsg krumpìra [C] potato. B. coward 19A3a kukavìčluk m cowardice kukùruz m corn kùla f tower 19A3a kultùra f culture 18A3 . best man at wedding B . 5A1z. 2. Gsg kròva Npl kròvovi roof kroz (also kroza 16A2a) prep. 11A2z kratko adv. 5A1 z.C] cook (m.S] at home 5C1. to cook 6A4. krećem (I) to get moving 9A2.S] where to 5A1 . maid or matron of honor at wedding B .VIII . more curved 2. krùta. guilty 20.II krivlji adj. fizička kultùra or fiskultùra [B. krenem (P) to go. Npl kursevi [B. brief 3A3. kràtka adj. Gsg krvi Isg krvlju or krvi blood kuharica f [B.VIII . 2A3z. Gsg kvadràta [geometric] square. krošnja f.S] cabbage kurs m. 1. kupam. 2.C. kršim (I) to violate or to break [e. DLsg kritici 1.g. to keen 19A3a kukavica f 1. to boil 14A1 kuhinja f kitchen 16A1b kukati (I) to moan.S] [toward] home 9A2 kralj m.VIII kucati see kucnuti kucnuti. kròmpir pìre mashed potatoes krònika f DLsg krònici [C] chronicle 11A3. crowded 16A1a krèker m cracker 4A3 krènuti. B. .) kr̀šćanski adj.

Gpl lèkarki [E] doctor (f. robber. ličim (na) + Acc (I) [B. neighborhood hangout 12A2 Lòndon m. lègla (P) to lie down 11A4z led m.S] personal lìčiti. Gsg lipnja [C] June 6A2. lak m.C] not being lazy. Gpl lòpti ball 5C1 loš. [B] 1. face. letos adv. slažem (P) to lie... Gsg ličnosti Isg -ošću or -osti personality 18A3 liječnica f [J] [C] doctor (f. 11A2z. crazy.. lèžim (I) to be lying down 11A4. 2. hvala lepo thanks so much 2A4 lepòt ica f [E] a beauty 17A1a lepši adj. Gsg leda ice 4A3 lèđa n (pl form) back [ = body part] 10A4 lèkar m. Gsg lakta Npl laktovi elbow 10A4 lakši adj. Gsg lokàla bar. lying. being alert 16A1a lijep. [J] beautiful.S] 9A2 licèmerje n [E] hypocrisy licèmjerje n [J] hypocrisy ličan. lijem (I) to pour 14 see also òdliti. lighter 11A2z see lak làla f [S] tulip A. nice 2A2. falsehood 10A3 polèt im. laki adj. lirski adj. lijepi adj. lažem (I) 19A2a. fine. lòša.C. fine. 7A4z làgan adj. varnish lakat m. pòkvarim (P) to ruin.. .II lèći. lahki adj. Gsg lekàra [E] doctor (m. Gsg lòpova thief. . li question particle 1A2. 2. to tell a falsehood lahak. prèliti lokàcija f location 6A1 lòkal m. 11A2z lèkcija f lesson 1A1 lenj. figure 10A3 limun m lemon 7A1 limunàda f 1. nè budi lenj [S] not being lazy. lèbdjela (I) [J] to float 20. Latin American B. nè budi lijen [B. pokvàriti.of order kvàriti. . hvala lijepo [J] [B/S] hvala lijèpa [J] [C] thanks so much 2A4 lijevi adj.S] laboratory. [J] left [ = not right] 13A4 lik m. polètjela (P) [J] to take off. legnem. rascal 11A2z lopta f. [E] left [ = not right] 13A4 ležaj m bed 20 . 2A2 . lèbdim. Gsg laži Isg lažju or laži lie. false 19A2a làžljiv adj. sentimental film or television show [B. 5A1z. lètjela (I) to fly. leptir màšna bow tie lèšinar f vulture 20. deceptive 17A1a lèbdeti. [B. kvarim (I). 3A1z. being alert 16A1a lep. person [B. lična adj. general) 11A2z lèkarka f. easy lak.) 5A3.IV làmpa f. lènja adj. this summer. 2A2 . Npl listovi leaf [of tree] see also lišće list m. [E] beautiful. on je lud za tobom 410 BCS-English Glossary . lèbdim (I) [E] to float 20.S] to resemble 20.. easy. [B. .S] 1. 2. 2A2 . làku noć good night (Asg in žèlim ti [or vam] làku noć) 3A2.C] lazy 16A1a. light [ = not heavy] 2A2.II lèbdjeti. làhka. light (in weight) 19A3a làgati.V lètenje n flying 15A1 lèteti (I) to fly. 4A1z lòpov m. fake. 2. lùda adj. [E] summer 6A2 leto n [E] summer 9A1 . Npl lavovi lion 8A1 laž f. 11A2z liječnik m.S] bad 4 2A2.) 5A3.IV lèžati. 11A1z loše adv. 9A2z. lepi adj. to fly off 15A1 lètjeti. light [ = not heavy] 2A2. loši adj. 8A1z. coll. lijèpa. 7A4 z laboràtorija [B. [B. lepo nicely. Gpl làmpi lamp 8A4 lastavica f swallow [ = bird] 19A3a latinoamerički adj. jèzička laboràtorija language laboratory 7A4. in summer. lijepo nicely. [S] lazy 16A1a.VI ličnost f. DLsg lingvìstici linguistics 13B3 lipanj m. 3A2 . mad. nicer. lyrical 19A2b lisje see lišće list m. . badly 3A1 lud. leti adv. polètio. Npl listovi leaf [ = sheet of paper] lista f list 16A3b listopad m [C] October 6A2 lišće n. 11A4z lažan. polèt eti (P) [E] to take off.VII L laboràtorij m [C] laboratory. jèzični laboràtorij language laboratory 7A4. lèbdio. lisje (archaic) 18A1a for sg see list liti. legao. slàgati. Npl likovi character. lètim. lemonade 4A3. general) 11A2z lijen adj.S only] 7A3 lingvìstika f. làka. leaves 11A2z. 10A2z lìce n 1. Npl liječnici [J] [C] doctor (m. polètjeti. na leto in the summer levi adj. to spoil B . Npl lakovi lacquer. 6A2 . to fly off 15A1 letnji adj. easier. Gsg Londòna London 4A1. [J] [B. lèt io. lažna adj.I lav m. nice 2A2 . lèpa.C. more beautiful 11A2z see lep leptir m butterfly.

ma nèmoj you don’t say 7A3. ljutim (I). although 16A3b Mađarska f (adj. on the forehead] A . 8A1z. but 7A3. a little. 1. angrier 2.VII marka f. Gsg ljubìmca favorite 15A1 ljùbiti. stamp 2A4. thoughtful 13A1 ljubić m [B. màslac m. Gsg màslaca [B. Mom 9A4 mamin adj. mama's 4 manastir m [Orthodox] monastery 16A3b manje adv. 3A2z.V mali adj. sly 20. 2. ljudska pràva human rights ljut. .. 1.S] ma što [C] no matter what 20. Gpl lutaka or lutki doll 9A2z LJ ljèkar m. Gsg màgarca donkey màgistarski adj. 5A1z. DLsg lùci port. angry 10A3. small. material.VIII. 2A3z. ljubim (I). maloletna adj. documents 13A3 411 BCS-English Glossary . Gsg materijàla 1. to hit oneself [e. clever. adj. màgarac m. master’s. beli luk [E] bijeli luk [J] [B/S] garlic lùka f. juvenile B . cute 15A1 ljùbav f. people.VIII ljući adj. angry ljùtiti. ljupka adj. 3A2z for sg see čòvek [E] čòvjek [J] ljudski adj. form) Hungary 1.he’s crazy about you B. 2. spicier see ljut ljudi m (pl only) Acc ljude Gen ljùdi 1. form little boy .) 5A3. currency of Bosnia and Herzegovina mart m [B. DLsg matemàt ici mathematics 3A2 materìjal m. smaller. 9A2z màjmun m monkey 2A3 màkar adv. little 20. although 13A2 Makedònac m. poljùbiti. nàljutim (P) to anger ljùtiti se.V see zalùpiti lutka f. màleni adj. 1. 2. friendly. general) Makèdonija f Macedonia 1 Makèdonka f.C] romantic comedy 7A3 ljubičast adj. mahnem (P) 20.VIII . love. spicy 6A4 ljùtit adj. KM). general) 11A2z ljèkarka f.VIII maloljetan. lupam se. more beautiful 11A2z see lijep ljetni adj. kind. ljetos adv.S] butter 7A1 mašìnstvo n [B.S] March 6A2. na ljeto in the summer ljubak. this summer.V lupiti se (P). Gsg ljekàra [J] [B/S] doctor (m.VI. 11A2z.V luđi adj. 6 . [J] summer 6A2 ljeto n [J] summer 9A1.VIII mama f mama. men 3A1. ljeti adv. to be short of màramica f handkerchief A. former currency of Germany. 14A1z mada conj. konvertabilna marka f convertible mark. lùpaju se (I) to strike oneself. mala f. little 2A2. mašem (I) to wave maj m [B. 11A1z. DLsg marki. scallion. lùpati se. Gsg Makedònca Macedonian (m. Gpl mašni bow. ma šta [B. . at least màkar conj. small. Gpl maraka 1.VIII to be angry [at] see naljùt iti se M ma conj. Voc ljùbavi love 4 4A1z. malèna. 2. zračna lùka [C] airport B. (abbr. daj! come on. 2. to kiss.g. [J] underage. DLsg ljèkarki Gpl ljèkarki [J] [B/S] doctor (f. somewhat 5A1 maloletan. DLsg majci Gpl majka or majki mother 2A3. manje više more or less see malo manji adj. 6A2 . màg istarski rad master’s thesis 16A2a màgla f fog.S] May 6A2. màhati.III lukav adj. crazier see lud luk n. adj. majka f. in summer. pòljubim (P) 1.) màlen. human 18A1. even if. 11A2z. mist 14A4 màhnuti.. violet. maloljetna adj. ljuti adj. 3A1z. less 11A2. form little girl malo adv. you’ve got to be kidding 7A3 mačka f. amorous. Npl lukovi onion. ljùbazna adj. nicer. mladi luk spring onion. Gsg ljùbavi Isg ljùbavlju or ljùbavi 3A2. naljùtiti. DLsg Makèdonki Gpl Makèdonki Macedonian (f. 2. leptir màšna bow tie matemàtičar m mathematician 11A3 matemàtika f. juvenile B . ma. to love B. ljutim se [na + Acc] (I) B . romantic 18A2b ljùbazan. ljùta.S] mechanical engineering 13B3 mà̀šna f. . less 11A2 see mali mànjkati (I/P) to lack. 11A2z ljepòtica f [J] a beauty 17A1a ljepši adj. 6A2 . B. purple ljubìmac m. [E] underage. mala matùra elementary school graduation mali m.C. DLsg mački Gpl mačaka or mački cat 1A2. 8A1z ljùbavni adj.

10A4z. mijènjaju (I). place. moon 6A1 . town. 12A1z milìon num. sparkling water 4A3 mìnistar m. zamìsliti miš m. thought-related. 12A1z milosrdan. tranquility 7A3. to mix 14A1 med m. mèšaju (I)..IV . mijenjam. pròmenim (P) [E] to change 20. registrar B.000) 17A2a. 6A2 . mjesecima for months. pusti me na miru leave me be. general) 11A2z minìstrica f [C] government minister (f.II mera f [E] measurement. town. mìriše (I) (3rd person only) to smell fragrantly misao f. 2. month 6A2. 6A3z see under ja meč m. mijèšaju (I). nice. spot 10. mutual B.. mineral. softer 11A2z see mek mene pron. mesecima for months.. nas 2A2z (Dat) nama.VIII.materijalan. (Dat-Loc) me 6A3 . milìjardu one billion milìjun num. place of employment 11A4 mèšati. however 12A2 mehàničar m [B. Mexican B . izmèšati. contemplative. B. metrical 19A3b 1A3.) 11A2z mèdved m [E] bear 2A3 mèdvjed m [J] bear 2A3 među prep. nam 6A3z (Instr) nama 7A1z for sg see ja misaon adj. to mean [as in mislim . .C] million (1.) mekši adj. DLsg Meksikanki Gpl Meksikanki Mexican (f. between 8A4z međùsoban. Gsg misli Isg mišlju or misli thought 4 18A2 mesec m.VIII meso n meat 6A4 mesto n [E] 1. . Gsg miliòna [B. merciful 19A2a milosrđe n mercy 19A2a milost f. to mix 14A1 metar.000. general) Meksikanka f. 6A4z. izmèšaju (P) [E] to stir up. mirna adj.S] butcher 11A2z milìjarda num. mèdeni mesec B... mènjaju (I).. 2. material 20. place of employment 11A4 412 BCS-English Glossary . mineralna vòda mineral water. materijalna adj. dear. 6A3z. Npl mèčevi match. [soccer] game 12A2 mi pron.C. place. promèniti. charming mir m [B. menjam. izmijèšati. (clitic) (Acc-Gen) me 2A1 . 2A2z. mešam. soft 19A3a. mila adj. Gsg minùta [B. Npl miševi mouse 8A1. mi pron. 6A3z. radno mjesto job. nam. Gsg mìnistra government minister (m.. međùsobna adj. 6A3z. we 4 6A4z. mala matùra elementary school graduation me pron. + Instr among. B . measure mèsar m. 7A1z (Acc-Gen) nas 2A2z. nam 6A3 z (Loc) nama.S] million (1. thoughtful 15A1 misliti (I). po mom mišljenju in my opinion 10A4 mjera f [J] measurement. 2. 7A1z see under ja meni pron. mèdeni mesec [E] mèdeni mjesec [J] honeymoon B.IV] see ìzmisliti. milosrdna adj. (clitic) (Dat) me 6A3. pròmijenim (P) [J] to change 20 . ìzmiješam. Gsg Meksikànca Mexican (m.I mèt rički adj. settled area 14A2. pleasant. Gpl mjesèci [J] 1. 6A2z. 2A1z. metric. Gsg milosti Isg -ošću or -osti mercy 10A3 mineralni adj. mesec dàna [for] a month 9A1.II mirìsati.VIII matùra f secondary school graduation. misliti na (I) + Acc to think of 3A1.II Meksikànac m. (Acc-Gen) me 2A1. 2A1z. 7A1z see under ja mènjati. Gpl milìjardi billion.VIII medicìna f medicine 13B3 medicinska sestra nurse (f. miješam. Gsg mes̀a ra [B. peaceful. I mean . mjesto n [J] 1. 7A3z .C.S] peace. radno mesto job.S] minute 9A4 minùta f [C] minute 9A4 mio. quiet 8A2 miris m smell. promijèniti. smisliti.C] mechanic 11A2z mek adj. settled area 14A2.VI matičar m justice of the peace. metra m meter B. slepi miš [E] slijepi miš [J] bat mišljenje n opinion 10A4.) 11A2z mìnut m. Gsg meda honey 7A1. month 6A2. moon 6A1. ìzmešam.II mijèšati. calm. Gpl mesèci [E] 1. leave me alone 7A3 miran. 7A1z.000. ràzmisliti. 10A4z. 6A2 . mjesec dàna [for] a month 9A1.11A2z see under ja mijènjati. izmijèšaju (P) [J] to stir up. spot 10. 11A2z meksički adj. 6A3z. measure mjesec m.000) 17A2a. Gsg milijùna [B. mèdeni mjesec [J] honeymoon B. pòmisliti (P) 1.IV međùtim adv.. fragrance 20. to think 3A1.

. mrem (P) [E] (archaic) to die 18A1a see ùmreti mrijeti. 11A2z. mr̀tva. mùha f.S] moment 3A2. boy 12A2z mòmenat m.S] at the moment 16A2a monàrhija f monarchy 18A3 monoton adj. mogla. to have to 2A1. mlada f. dark. 6A3z. petition 16A2a mòliti. zàmolim (P) 13A1 to ask for. form bride B. 10A2z. 2. Npl mladòženje bridegroom B. many.VII mnòžiti (I) to multiply 12A1. mòje.C] carrot mr̀tav. pòlarno more Arctic (or Antarctic) Ocean 15A1. adj. Gpl mrkvi [B. Npl mravi Gpl mravi or mrava ant mreti.VIII mlađi adj.II mòžda adv. mùčna. monotonous 18A1a mòrati. Npl mòstovi [B. 2. Gsg mòmka Npl mòmci Gpl momàka young man. it 6A3. moćna adj. wise 8A1. mrem (P) [J] (archaic) to die 18A1a see ùmrijeti mrk adj. possible 12A1z mogùćnost f. gloomy 18A1a momčad f. nausea muslìman m. Gsg mogùćnosti Isg -ošću or -osti possibility 16A1a moj. 5A1z. kiselo mlèko yogurt-like beverage 7A1 mleti. general) Muslìman m. maybe 9A3 može unchanging form sure! OK 2A1 see under mòći mračan. 5A1z. to plead 17A3a molim please 2A4 molim? yes? 2A1 molim! 1. sàmeljem (P) [E] to grind 14A1 mlijèko n [J] milk 4A3. torment. dead mr̀žnja f hatred mu pron. 7A2z.. adj. 2. 10A2z. molim (I) to pray. sàmleti. me (Instr) 7A1. mine 4 1A2.mlad. 1. . gloomy 18A1a mrkva f. Gpl mòlbi request. him. . 13B1 . može. Gsg mladìća boy. 7A1z see under ja mnòštvo n. 6A4z mokar. DLsg muci 1. mràčna. 7A1z mòriti (P) to torment. many a 6A4 mnogo adv. mokra adj. 13A1z more n sea 1. possible 11A3 mogući adj. 2. modern. Gsg mladosti Isg -ošću or -osti youth mladòženja m. have trouble mudar. to trouble 15A1 Moskva f Moscow 4A1 most m. agonizing 20. meljem (I). that’s OK.S] bridge motocìkl m. might mòći (I) to be able to 2A4 . mòraju (I) must.VIII mlàdić m. wet 18A1a mòkraća f urine mòlba f. 2.) Muslìmanka f. mlàda. DLsg mùhi [C] fly [ = insect] muk m silence muka f. young 7A2.C. many. DLsg Muslìmanki Gpl Muslìmanki member of former Yugoslav ethnic group now known as Bosniaks (f. kiselo mlijèko yogurt-like beverage 7A1 mljeti. much. mrtvi adj.. Gsg mòmenta Gpl mòmenata [B. to be obliged. 5A4z. young man 8A1 mladost f. torture mučiti se 1. 6A4z. Gpl mnòštava multitude 20. moderna adj. my. moram. Gpl mòmenata [B. struggle. general) muslìmanka f. 12A1z mobitel m cellular phone moćan. torture. Gsg momčadi Isg momčadi team mrak m darkness 14A2 mrav m. Gsg moći Isg moći or moću power.VI mučiti torment. 11A2z 12A2z mòmče n lad. Gpl Muslimàna member of former Yugoslav ethnic group now known as Bosniaks (m. application. you’re welcome [in response to ‘thank you’] 2A4. DLsg muslìmanki Gpl muslìmanki adherent of Islam (f. može 3rd sg sure! OK 2A1 moderan.C] moment 3A2 mnom pron. molim (I) 2A4. 1. mògu. 2. mùdra. zamòliti. možemo. 10A1z. sàmljeti. možete. meljem (I). think nothing of it [in response to an apology] mòliti. mladi adj. mòja pron. 8A1 . mogu. sàmeljem (P) [J] to grind 14A1 mnogi adj. 10A2z see under on mučan. (clitic) (Dat) 1. powerful 19A2b moć f. lad 4A1. to request mòmak m. perhaps. možeš. mučni adj. 8A1z momentalno adv. 2A4z. pertaining to the period that spans the early and mid20th century 18A3 moguće adv.) muslìmanski adj. Gpl motocìkala motorcycle 7A2 mòtriti (I) to observe 18A1a mozàik m mosaic 20. mudri adj. mogao. 6A1z mòment m. Muslim 19A3b 413 BCS-English Glossary . [B. a lot 5A1 . Gpl muslimàna adherent of Islam (m. mràčni adj. younger 11A2z see mlad mlèko n [E] milk 4A3.

the best 5C1. nàšao se. result 20. . to find oneself 10A1. nàdvladam. nalila (P) 11A1z. + Gen after 5 11A1z. nàpadnem. najavljìvati. nagoveštàvaju (I) [E] to hint. ìzaći na pìće go out for a drink B. Isg mužem Npl muževi husband 4 7A2. na zìmu in the winter. (Dat-Loc) us 6A3 . nalio.C. na prìmer [E] na prìmjer [J] for example 11A3. 2. nagovještàvati. nàdživim.S] musical 16A3b mùzika f. na taj nàčin (in) that way 10A4. nàgla adj. + Acc to. nađem... DLsg mùv i [B.VIII najpre adv. above 5 7A2z. nàljutim se [na + Acc] (P) to get angry [at] see ljùtiti se nam pron. 15A1z see under nàći se nàlet m gust [e. nadam se. nadvlàđujem (I) to overcome 20. 7A3z see under mi nameràvati. nakon prep. by heart 10A3 nàpasti. 7A1z N na prep. Gsg muškàrca man 3A1 mùški adj.VIII nàbaviti (P) 16A1a. nàiđem. nàpao. na žalost unfortunately 12A3. nagoveštàvati. nad prep. 9A2z.S] musician (f. nàbavljati (I) to obtain. nagòvorim (P) 20. of wind] 14A2 nàliti. national 16A2a nàcrtati see under crtati nàčin m way.V 12A2. namely 15A1 najàviti.S] music 7A4 muž m. nàšla (P) 12A2. nameràvaju (I) [E] to intend 11A3 nameštaj m [E] furniture 12A1 namjeràvati.III. na leto [E] na ljeto [J] in the summer. pada [mi] na pamet it occurs [to me] 11A4. nadovèzujem (I) to add on B . nadovezìvati. (Instr) us 7A1. paziti na + Acc to watch out for. 6A1z 5A1. 5A2z. nàšla se (P) 1. namèravam.VIII see also vèzati nadvlàdati. 7A1z see under mi nama pron. 10A1z. nadžìvio. nađem se.muškàrac m. namjèravam. Npl nadvojvode archduke 12A4 nadžìv eti. client 13A2 mùva f. to care for B . 9A2z. nadžìvjela (P) [J] to outlive 18A3 see žìvjeti nàgao. nagradna ìgra competition for a prize B . nagòvestim (P) 16A3b. masculine 10A3 muštèrija m or f customer. to meet [with].VII.V. 8A4z nad prep. 6A3z. best.S] musician (m.III see also vlàdati nadvojvoda m. [J] first of all 16A2a najviše adv. 11A1z najèžiti se. finally. nàljutim (P) to anger see ljùt iti naljùtiti se. 7A1z. nàježim se (P) to get goose bumps 20. the most 11A1 najzad adv. + Acc [moving to a position] over. nàlaziti se (I) see ìći 8A1.) 11A2z muzički adj.II. naìlaziti (na) (I) to happen upon see ìći naìlaziti see under nàići nàime adv.S] fly [ = insect] mùzej m. na pròleće [E] na pròleće [J] in the spring. 6A3z.VI to convince see also nagovàrati nagrada f prize B.C. male. above 5 nàda f hope 16A3a nàdati se. Gsg nàdimka nickname 18A3 nadovèzati. general) 11A2z mùzičarka f DLsg mùzičarki Gpl mùzičarki [B. + Loc on. to procure nacionalni adj. nalìvati (I) to pour naljùtiti. nàpala (P) 12A4. DLsg mùzici [B. nàlaziti (I) to find nàći se. bez obzira na + Acc regardless 9A4. 3A3 . Gsg muzèja museum 5A4 mùzičar m [B. at 5 6A1. most. nagovještàvaju (I) [J] to hint. nakon toga što conj. nagòvijestim (P) 16A3b.VI nagovàrati nagòvaram. lìčiti na to resemble A. nagovjèštavam. after 13A4z nàlaz m finding. nàjavim (P) B . [B. nàdživim (P) [E] to outlive 18A3 see žìveti nadžìvjeti. na taj nàčin (in) that way 10A4 nàći. na prep. nadòvežem (P). na jesen in the autumn 9A3 . nalijem. namjeràvaju (I) [J] to intend 11A3 namještaj m [J] furniture 12A1 napamet adv. sudden. onto 5 9A1z. (clitic) (Dat) us 6A3. nàišao (na) (P) 14A2.[E] first of all 16A2a najprije adv. abrupt 20 . nàšao.C. nagovàraju (I) to urge see also nagovòriti nagovèstiti. nàdaju se (I) to hope 14A2 nàdimak m. najàvljujem (I) to announce najbolje adv. misliti na + Acc to think of 3A1. to alert nagovijèstiti. 414 BCS-English Glossary . nadvlađìvati. at the end 5C1 nàkititi see under kititi naklada f [C] edition. nadvlàdaju (P). manner 10A4 . to alert nagovòriti. publication 20 . nagovèštavam.g. + Instr over.II nàići.III nàlaziti see under nàći nàlaziti se (I) to be located 6A1.

to lead. polìtičke nàuke [B. nèćete. hard 12A2 naposlètku adv. 5A4z. nàrodni adj. nàporna adj. Npl nàsljednici [J] heir 20 . 7A1z see under mi nas pron.II navràtiti. 5A4z. nàzirati (I) to catch sight of nàzvati. nàvela (P). our. outside napolju adv. (Acc-Gen) us 2A1. nasmèjem se (P) [E] to laugh a lot 20. 2. nedòstajem (I) + Dat to miss [as in òni nam nedòstaju we miss them] nàrančast adj. following. nàvijam. nàvodim (I) 1. Npl nàslednici [E] heir 20. ne ćete. across from 5 1A2 8A4 naš.VIII narogùšen adj. see also ùčiti nàučnik m.nàpadati (I) to attack napìsati see under pìsati napokon adv.S] outside 5A4. ne će.g.IV nàsljedstvo n [J] legacy. 2. nèćemo. nàvratim (P). to stop in 12A2 nàzreti. nàvraćati (I) to drop in.VI see also smèjati se nasmìjati se. nazrem (P) 19A2a. 12A4z.VIII. napùštati. 2. to leave see pùstiti napùštati see under napùstiti nàranča f.S] political science 13B3.. [B. finally 10A2 napolje adv. of course 7A1 nàredan. heaven 17A2a nećak m. learning 11A3. violent 20. nàručim (P). nàredna adj.S] see under hteti or htjeti ne ću. nàstavljati (I) A . 6A1z. Npl nàstavnici teacher (m. to induce B . narùčujem (I) to order 10A1 nàrudžba f. [B.S] scientist. nèdeljom on Sundays 7A2 nèdeljni adj.III nàpuniti see under puniti napùstiti. to give up. prìrodne nàuke [B. pron. of the people.S] out.S] next. navìjaju (I) to root. Gsg nàstanka origin 17A4 nàstaviti (P) 14A2. [C] in the evening 5A4 nàvesti. opposite. no 1A2. scholar 11A2z nàuka f. 2.III nàtkasna f. Gpl nàrandži [B. general) 11A2z nasuprot prep. 6A3z. Gpl nàranči [C] orange [ = fruit] 4A3 nàstavnica f teacher (f. nazòvem (P) 17C1.S] orange [ = fruit] 4A3 nàrandžast adj.II nećaka f.IV nàsledstvo n [E] legacy. nasmìjem se (P) [J] to laugh a lot 20. [E] finally 16A2b naposljètku adv. ours 4 nàterati (P) [E] to force B. to quote 20. Sunday 2A1 . [J] [B/S] weekly 16A3a nedòstajati. + Dat. 7A1z see under mi nàsilan. Sunday 2A1. week 5A3. nàveo. nàrodna prìča folktale B. 2A1z. Npl neba or nebèsa 1. DLsg nàuci [B. DLsg nećaki [S] niece nećàkinja f [B. heritage 20. Gpl nàrudžbi or nàrudžaba order [e.C] niece nèću. Npl nećaci nephew 20. nazìvaju (I) 19A1b to call see zvati nažalost or na žalost unfortunately 12A3 ne part. ne ćeš. ne će [C] see under hteti or htjeti nèdelja f [E] 1.) 11A2z nàstavnik m. 5A4z nàporan. [J] finally 16A2b nàpraviti see under praviti nàpredak m.S] orange [ = color] nàravno adv. heritage 20. [B] in the evening 5A4 navečer adv.V nasmèjati se.III nàslov m title 17A3b nàsljednik m.S] natural sciences 13B3 naveče adv. navèdem.III nàtjerati (P) [J] to force B . to cite. Gpl nàtkasni [B. to rest 20. nećeš. 5A4z. ne ćemo. on the contrary 20 . back 14A2 naùčiti. bristling 10A3 narùčiti.V naslòniti (P). 10A2z. Gsg nàpretka progress B. sky 6A1.III see vòditi navìjati. nèdjeljom on Sundays 7A2 nèdjeljni adj.VI see also smìjati se nàstanak m. [B. strenuous. naručìvati. folk 17A2a. not 2A1 nebo n. to abandon.VII nàsilje n violence nàslednik m. [B. especially 10A4 nàrod m [one’s] people. naslànjati (I) to lean. 17A2a . 3A2z. nàrednog dana on the next day nàročito adv. [C] orange [ = color] nàrandža f. [E] weekly 16A3a nèdjelja f [J] 1. . nightstand 12A1 natrag adv.S] science. neće. folk 19A3b. nèće [B. naše. naša poss.III to continue nàstavljati see under nàstaviti 415 BCS-English Glossary . nazìvati. 2.III naprotiv adv. navòditi. to state. week [J] [B/S only] 5A3. to cheer B.S] bedside table. 9A2z. nàsilna adj. 5A3z. from a catalogue] nas pron. nàzivam. 2. (clitic) (Acc-Gen) us 2A1. nàučim (P) to learn 10A2. napùštaju (I) 18A3 1. 1. Npl nàučnici [B. nàpustim (P) 15A1. 5A3z. 6A3z. nàpuštam. national 7.

I neka. nedostàtak m. without blinking B . nèskromna adj. insufficiency nedvòsmislen adj. Gsg neizvjesnosti Isg -ošću or -osti [J] uncertainty 11A4 nejèstiv adj. 13A4z. accident 7A2. a few [seen as a unit] 19A2b nemiran. neprijatna adj. immodest 13 nèsreća f 1. [J] somewhere 9A3z nega f. DLsg nezi [E] care. [E] unconvincing 20 . but. kućna nega home care 20. some kind of 16A1a nekako adv.V nèsvršen adj. nèstajati. before 20.IV nèvješt adj. 8 neobičan. nekakva pron. some.V nego šta excl. a few 6 nema unchanging form there is/are none 4A2. somehow B.II neki. [E] immeasurable 20. ma nèmoj! you don’t say! 7A3. [B. somewhat B.C] uncomfortable 9A2 nekoliko adv.S] of course! 11A4 nego što excl.C.VIII neizvesnost f. untidy 9A2 neutralan. 5A2z.VII neugodan. rather 2A1 . [B. listless 9 nevolja f trouble 19A3a nevreme n. form Germany 4A1 nèmački adj. nèrviram se.S] direct. 10A1z Nèmac m. nekome (Instr) nekim nètremice adv.S] unpleasant 9A2 nepristojan. nekome (Instr) nekim nekolicìna f several. neùredna adj. adj. neugodna adj.18A3. 11A2z. [C] someone 4 9A3. [E] 1. agitation 18A1a neùredan. nekakvo. 7A3z nekada adv. 9A3z (Gen) nečeg[a] (Dat-Loc) nečem[u] (Instr) nečim nešto adv. than 11A2. nèmaju (I) not to have 2A1. 9A3z neko pron. tactless 20. neposredna adj. nèmojte don't! 7A2z. something 4A3. 3A3 .S] traffic accident nèstanak m. adj. 2. 2. Gsg neòvisnosti Isg -ošću or –osti [C] non-dependency neozbiljan. nekih pedesètak a certain 4 fifty-some. nèmojmo let’s not 7A3 nèna f [B] grandmother 5A3z. immediate 16A2b neprijatan. 2. clumsy. [B.I neuvjèrljiv adj. unambiguous 20 . pre nego što [E] prije nego što [J] conj.. impolite nervìrati se.I nego conj.VIII negàcija f negation 17C1 negde adv. nepristojna adj. Gsg neizvesnosti Isg -ošću or -osti [E] uncertainty 11A4 neizvjesnost f. netaktična adj. than. general) Nèmačka f. 2. u neku ruku in a sense. unwitting B. prije negoli conj.S] someone 4 (Acc-Gen) nekog.IV nevoljan. Gsg nevremena Npl nevremèna 416 BCS-English Glossary . fifty-odd. 1. before 20. any. 2. several.VIII neizmjeran. 1. [E] German 2A4 nèmati. unwitting B. nemam pòjma I have no idea 13A3 Nèmica f [E] German (f. nemirna adj. [E] somewhere 9A3z negdje adv. nekа pron.) nemir m restlessness.V nèimenovan adj. awkward. once [in the past] 16A1b. silly 3A3 neposredan. Gsg Nèmca [E] German (m. imperfective. neutralna adj.IV netko pron. [B. nevoljna adj. to be angry 11 see iznervìriti se nèskroman. adj. . messy. Gsg nevremena Npl nevremèna Gpl nevremèna [E] foul weather. pròmetna nèsreća [C only] saobraćajna nèsreća [B. [B. 1. storm 14A2 nevrijeme n. clumsy. neutral neuvèrljiv adj. nervìraju se (I) to be irritated. neobična adj. neizmerna adj. sometimes nekakav. 7A2z. not serious. roughly fifty 13A3 . unnamed 19A2b neizmeran. 2. nèstanem (P) 14A4 . nekoga (Dat-Loc) nekom. [C] of course! 11A4 negoli conj. [J] immeasurable 20. Gsg nedostàtka Npl nedostàci Gpl nedòstataka lack. 2. nèsvršen vid imperfective aspect netaktičan. neko. [J] unconvincing 20. unusual 15A1 neòvisnost f. nekoga (Dat-Loc) nekom. 4A2z. nek let (used with 3rd person verbs) [as in neka pišu let them write] 7A3. incomplete. nèstajem (I) 19A1a to disappear see stati nestrpljènje n impatience 8A2 nešto pron. 4A1z. neizmjerna adj. 1. ako nemate ništa protiv (I) if you have no objections 13A4 . 9A3z (Acc-Gen) nekog. in a way 7A2 9A3. restless 8A2 nèmoj don’t! 7A2 . 18A3 . awkward. [J] 1. frivolous. neozbiljna adj.I nèvešt adj. Gsg nèstanka disappearance 17A4 nèstati. nemam. inedible 20. unhappiness.

. 10A4 .I njega pron. nothing 4 4A3. general) 11A2z novinarka f. never 7A1 . ni .. nìste. nikada adv. làku noć good night 3A2 see also nòćas. pòneti [E] pònijeti [J]. [B. new 4A1. njègova pron. 2A3z.. low. or 7A1. it 6A3z see under òna njega f. niti . [E] tender. nìsu see under biti ništa pron.II neznànje n ignorance 11 nežan. ničija zèmlja no man’s land 16A1a nigde adv. òdneti [E] òdnijeti [J]. foot 10A3. (Gen) 1. [B. nor 5C1. ničemu (Instr) ničim ako nemate ništa protiv if you have no objections 13A4.. 2. this very night. njena pron.. adj. nikoga (Dat-Loc) nikom. nijèdna adj. nužna adj.I nos m. ničija pron. . base. 5A4z. . novinski člànak newspaper article 18A3 nož m. its 4 Njèmačka f [J] Germany 4A1 njèmački adj. nìsi. niski adj. nightstand 12A1 nòga f. gentle 19A1a ni part.S] November 6A2. ničega (Dat-Loc) ničem. it 2A2. ni tolìko not even that much A . 2A2 . 6A3z see under on. pridòneti [E] pridònijeti [J]. [J] nowhere 9A3z nijèdan.C] New York 4A1 Nezàvisna Dr̀žava Hr̀vatska [NDH] Independent State of Croatia (1941-1944) 18A3 nezàvisnost f.IV nogometni adj.. njeno. nìsmo.. Gsg nòvca money 5A2 nòvembar m. 2. s nogu while standing 12A2 nogomet m [B. 1.. Gsg nòža Isg nòžem Npl nòževi knife nòžni adj. [C] 1. Gsg Nijèmca [J] German (m. zero nužan. prèneti [E] prènijeti [J]. 9A3z (Acc-Gen) nikog. ama baš ništa not a single thing 15A2. nor. no one’s. nòsiti. nìj e. nosim (I) to carry 6 7A3z. 12A4z nèzgodan.S] 1. Novi zàvet [E] Novi zàvjet [J] New Testament nòvac m. level. nocturnal. or . . her. ništa zà to it doesn’t matter. 1.. night. storm 14A2 nòćas 1.VII ničiji. 2. 2. DLsg njezi [J] care. [E] nowhere 9A3z nigdje adv. novi adj. foot. hers. it’s nothing 12A3 niti conj. nikome (Instr) nikim nìsam..VIII niži adj. òno njen. ùneti [E] ùnijeti [J] nov. sinoć 417 BCS-English Glossary . be that as it may. ni neither . 7A2z. 2.S] no one 9A3. òno njègov. one never knows 11A4 niko pron. nogometni klub soccer team B. for 11A3 na prìmer [E] na prìmjer [J] nuditi (I). mean nizvodno adv.. 2. general) nikad. 4A2z 2. 5A4z.III NJ nje pron. DLsg novinarki Gpl novinarki journalist (f. 4A2z njèzin. downstream 20. njèzina pron. nikoga (Dat-Loc) nikom. . nèzgodna adj. shorter 11A2z see nizak no conj. 6A2 . nežna adj. [J] German 4A4 Njèmica f [J] German (f. 1A2. nizak.C] bedside table. neither..C] soccer A. Gsg nezàvisnosti Isg -ošću or -osti independence 12A4. prìneti [E] prìnijeti [J]. (Dat-Loc) 1. 5A4z. it 6A3. him. 9A3z (Acc-Gen) nikog.. leg. novinar m journalist (m. anyway 15A1 4 noć f. noćni ormàrić [B. Gsg nogometàša [B. neither 5C1. its 1A2 . last night 13A3 New York m [B. 2.. pònuditi (P) 13A1 to offer nula num. 2.) novine f (pl form) newspaper 3A3 novinski adj.) njemu pron. adj. plane 19A1b noćni adj. leg. nòva.I nogomètaš m. him. his. ni. 4A1z. Asg nogu DLsg nòzi Gpl nogu 1. niti neither . either 7A1.C. her. 5A4z nitko pron. 11A3.. (Acc-Gen) 1. kućna njega home care 20. nikome (Instr) nikim nìvo m. adj.C] soccer.. 10A4z see also ìzneti [E] ìznijeti [J].. abbr. Gsg nòvembra [B. . 5A4z. nòžni palac big toe 10A4 npr. Gsg nivòa [B. but. 11A2z.S] 1. awkward B...C] soccer player B. nikad se nè zna you never know. [B. nìska. necessary 20. not once. never 14A2 see jèdnom Nijèmac m. 6A3z see under on. [C] no one 9A3.Gpl nevremèna [J] foul weather. short [in stature] 2A2. njèzino. lower. njègovo. ni not . tonight.adj. Gsg noći Isg noći or noću night 3A2. her.C. pertaining to news.. Gsg nosa Npl nosovi nose 10A4 5C1. 9A3z (Gen) ničeg. ni . not a single one 15A2 nijèdnom adv. not.

òbradujem se (P) + Dat to be overjoyed [at] see also radovati obrana f [C] defense obràtiti se. evaluation 418 BCS-English Glossary . obzirom or s obzirom na + Acc regarding.IV . obòlijevam. obaveštàvaju (I) [E] to inform 14A3 family 9A1 obìteljski adj. nearby. 4A2z njim or njìme pron. obezbeđìvati. obràđujem (I) to process. 10A4z objàviti. po običaju as usual B. [C] family. burglary 20. obolèvati. obìlaziti (I) 16A3a 1. 2A2 . obavjèštavam. its 1A2 . it 2A2. 2. in view of 16A2a ocena f [E] grade. shore. òbjavim (P). obàsjavam. obasjàvati. ordinary 2A4 òbići. their. òne njihov. òbući se. it 7A1. òbraćati se (I) + Dat 16A3a to address. 6A3z see under òni.hers. her. her. obèzbjeđujem (I) [J] [B/S] to secure. 6A3 z see under òna Njujork m [B. objašnjàvati. òbradujem (P) to delight 16A1b. obùčem (P). consideration 16A2a. obèzbijedim (P) 16A1b. to evade 19A3a see ìgrati obìjanje n break-in. + Loc about. òbiđem. (Instr) 1. evaluation ocèniti. coast 6 obalni adj. proximate 12A2 obnàvljati see under obnòviti obnòviti. 2. (with m or n noun) both 4A4. (Acc) 1. to stop in for a visit 16A3a see ìći òbigrati (P) 1. it 7A1z see under on. 2. objavljìvati. obećàvati. obàvestim (P). obavještàvati. obećàvaju (I) to promise 11 obezbèditi. obòlio. Npl oblaci cloud 10A3 oblik m. coastal 16A2a obàsjati (P). òcenim (P). to assess. ocènjujem (I) [E] to evaluate. to provide običaj m custom 12A3. njihovo. to go from place to place. obùčem se (P) oblàčiti se. (Acc-Gen) them 2A2. òbišao. Gsg obìtelji Isg obìt elju or obìtelji [C] objašnjènje n explanation 20. 4A2z nježan. ne dòlazi u obzir out of the question 5A4. to assess. obolijèvaju (I) [J] to fall ill see bòljeti òbraćati se see under obràtiti se obràditi. objàvljujem (I) 1.C. obnàvljaju (I) 16A3a to renew obòleti. (with f noun) [J] both 4A4. her. obòlim (P) 18A3 . ocjenjìvati. theirs 1A2. him. nježna adj.S] New York 4A1 O 6A2 . òbratim se (P) 16A2a. to ride around or fly around.I. òcijenim (P). form 15A2. 2. dinner) obrva f eyebrow 10A4 òbući. obòlevam. oblàčiti. 4A3z obećànje n promise obèćati (P). obasjàvaju (I) to cast light on. òna. obezbjeđìvati.VIII. to grade 10A3 ocenjìvati see under ocèniti ocijèniti. òblačim (I) to put on [clothes] A. form 17C1 obližnji adj. (with f noun) [E] both 4A4. objašnjàvaju (I) to explain 10A3. 3A1z. [J] tender. òbična adj. 2. 2. òbnavljam.VII obìlaziti see under òbići obìlaženje n tour 16A3b obìtelj f. 10A4z obaveza f [B. ocjènjujem (I) [J] to evaluate. òbišla (P) 20. gentle 19A1a njih pron. obrađìvati. obolèvaju (I) [E] to fall ill see bòleti obòljeti. obèćavam. 6A3 z see under òna nju pron. obaveštàvati. it 6A3 see under òna njom pron. objektivna adj. to publish 17A4 objavljìvanje n declaration. 4A3z objektivan. to go through see ràditi òbradovati. obavèštavam. òblačim se (I) to get dressed 9A2z obveza f [C] obligation 12A3 obzir m regards. 4A3z obala f shore. objàšnjavam. obnàvljati. to announce B . concerning 5 o čèmu se radi? what’s it about? 6A2 oba num. òbjasnim (P). to declare. bez obzira na + Acc regardless (of) 9A4 . to provide obezbijèditi. obàvijestim (P). (Instr) 1. njihova pron. obolijèvati. to turn to òbrazina f mask 19A2a òbrok m.S] obligation 12A3 obavijèstiti. o prep.VIII. to grade 10A3 ocjena f [J] grade. òbradovati se. to tour. (Dat-Loc-Instr) them 6A3z see under òni njiva f plowed field 18A1a njoj pron. publication 18A3 objavljìvati see under objàviti obje num. Npl oblici shape. obèzbedim (P) 16A1b.V obavèstiti. . archaic shape. òbnovim (P) 15A1 . objective 13 oblak m. obòlim 18A3. to illuminate 20 . Npl òbroci meal (breakfast. obèzbeđujem (I) [E] to secure.VI òbičan. familial 12A3 objàsniti. òno njima pron. òbradim (P) 13A3. òbličje n. 2. obavještàvaju (I) [J] to inform 14A3 obe num. ocenjìvati. (Dat-Loc) 1. . obòljela (P). lunch. 2. adj.

school recess 5C1. 3. odseljàvaju se (I) to move away see sèliti se òdsesti. section òdenuti. 10A4z see nòsiti òdnos m relationship 11A4 òdnosno adv. despairing 14A2 očekìvati. to disclose. odr̀žavam. òdselim se (P) 18A3 . to correspond to 6A4z. odgàjaju (I) to raise.ocjenjìvati see under ocijèniti očaj m despair 20. definite. odmahìvati. odseljàvati se. 10A4z see vòditi 419 BCS-English Glossary . odlìvaju (I) [E] pour off see liti odlùčiti. accordingly 12A1. odèvati se.VI. of 5 4A3. odijèvati se. 12A1 .C] hospital ward. òdlivam. òdvažim se (P) to muster courage 16A3a òdvesti. odgàjati. 4A1z òdati (P). respectively. DLsg odlici 1. odnèsem (P). òdsjedam. 2. odòbriti. i. òdvodim (I) to lead. odlijètati. odlučìvati. òdredim (P) 18A1b. to wear òdlaziti see under òt ići odlètati see under odlèteti odlèteti. odnio. 2. long ago. from here 13A4 odavno adv. odigràvati. odnòsiti. odèvaju se (I) [E] to be dressed. òdenem se (P). + Dat to suit. to sustain see dr̀žati održàvati see under odr̀žati òdsek m. òdgajam. odlètjela (P) 15A1. obviously òčit adj. 4A4z. odlètati. excellent grade [in school] 17A3b òdliti. show. odobràvaju (I) to approve odrèditi. odsjèdati. òdvela (P). òdnosim (I) [E] to carry away 7A3. 9A3z òdigrati (P). òdlećem (I) [E] A . odlètim (P) 15A1 . 2. odmàhujem (I) to dismiss with a wave of the hand 20. 11A1z. òdnosim (I) [J] to carry away 7A3. odlijèvaju (I) [J] odlìvati. to answer. 9A3z. òdlijećem (I) [J] A.III to fly off see lèteti odlètjeti. òdveo.III očajan. in regard to. održàvati. that is. odlètim. odrèđujem (I) to determine. rest. odòbravam. excellent òdlično adv. òdevam. to be convenient. to wear odèvati see under òdenuti odèvati se see under òdenuti se òdgledati (P) to watch a series [e.V očùvati see under čùvati od prep. odlijem (P) 14A1. + Gen from. corresponding 16A2a. odèvati.III òdneti. odlùčujem (I) to decide odmah adv. to put on B. òdsednem (P). òdijevam se. odijèvati. obvious B. odgòvorim (P) 16A2a. odsèdati. Gsg òdjela [B. određìvati. òdjenem se (P). odigràvaju (I) to play 9 see igrati odijèvati see under òdjenuti odijèvati se see under òdjenuti se òdjeća f [J] clothing 20 .g. očajna adj.e. odgòvaram. održàvaju (I) 16A3b 1.VI òdmor m 1. òdobrim (P) 16A1a. away from. òdevam se. očèkujem (I) to expect 14A4 očigledno adv. department odjèdnom adv.I òdenuti se. to hold 2. excellent 2A4 odlijètati see under odlètjeti odlika f.VII odeljènje n [S] hospital ward. 12A1z odgovàrati see under odgovòriti òdgovor m answer. odìgravam. 7A3z.S] defense òdeća f [E] clothing 20. to betray 20. to bring up odgovàrajući adj. regarding. odnijela (P). 7A3z. òdjenem (P). 2. as to. vacation. to put on B. feature. odlètio. a long time 16A1 odbrana f [B. suddenly 14A4 see jèdnom òdjenuti. odgovàrati. concerning. odobràvati. òdlučim (P) 12A3. odlična adj. Npl òdsjeci [J] university department 16A1a òdsjesti. òdgojim (P) 20. òdržim (P) B. òdajem (I) 1. versus. department. odlijèvati. determined. immediately 5A2 odmàhnuti. .VII òdjel m. òdmahnem (P). certain 19A1b odr̀žati. to maintain. òdlijevam. from somewhere B . to take 10A4. òdenem (P). or rather. odnèsem. odsjèdaju (I) [J] to stay as a guest 16A1a odvàžiti se. òdsjednem (P). Npl òdseci [E] university department 16A1a odsèliti se. òdijevam. and. response 2A1 odgovòriti. characteristic. 10A4z see nòsiti òdnijeti. specific. odijèvaju se (I) [J] to be dressed. in other words.VI. odsèdaju (I) [E] to stay as a guest 16A1a òdsjek m. òdsedam. 12A1z. 7A3 z. 11A2z òdakle adv.I òdjenuti se. 10A2z. in reference to. odnòsiti. odijèvaju (I) [J] to don. odèvaju(I) [E] to don. odvòditi. 6A1z òdnekud adv. of films] 16A1a see gledati odgòjiti. odsèljavam se. miserable.III to fly off see lètjeti òdličan. relatively. from where 4A1..I odavde adv. to respond. to set òdređen adj. odvèdem. odgovàraju (I) 5A1 1. odàvati.

njima. they 4 1A4. òkupiti se (P). njìme 7A1z for pl see òni 1A2 . 6A3z. onàkva pron. 2.S] October 6A2.C] testament. je 2A1. 2A2z. 1. pron. again 10A2 opìsati. in outline form 16A2a Olimpijàda f Olympic Games 16A1b òlovka f. 7A4 . 1.VIII.VI onda adv. Gsg òktobra [B. will 20. opredjèljujem se (I) [J] to opt [for] 420 BCS-English Glossary . 1. okùpljati se. ju 2A1z. there. òkupljam. opèriram. Gsg okòlnosti Isg -ošću or -osti circumstance. Npl òdvjetnici [B. òne f. 14A1z okùpljati see under òkupiti okùpljati se see under òkupiti òkvirni adj. that one 4 2A2 onàkav. mu 6A3z (Loc) njemu 6A3z (Instr) njim. recovery 20. opravdàvati. to shun B. oponàšaju (I) to imitate B. + Gen around 5 5 òkolina f environment. òkupljam se.C] general opasan. they 4 7A1z for other forms see òni òni m. [B. 6A2 . opasna adj.S] kèmijska òlovka [C] ballpoint pen 2A4. odvèzem. òdvezla (P). pron. 7A1z (Dat-Loc-Instr) njim. dangerous 7A2 operàcija f operation 20 . hèmijska òlovka [B. òna pron. opravdàvaju (I) to justify opredèliti se. to assemble 14A4.S] mirror 9A2 okàniti se. [E] there 14A2 òndje adv. odžìvio. 2A2z. they 4 1A4. Npl oči (pl forms f) Gpl òčiju eye 10A3. Gsg opòravka convalescence. 6A3z. òkrenem (P) 20.VII. lead. 2. opràvdavam. that kind of ònamo adv. òkrećem (I) to turn. in that direction opći adj. then. to deflect odžìveti. pron.VI.IV opràštati see under opròstiti òprati see under prati òpravdati (P) 20. DLsg oporuci [B.. òdvraćati (I) to retort. opredèljujem se (I) [E] to opt [for] opredijèliti se. 10A4z. opisìvati. adj. okùpljaju se (I) to gather around 18A3. 1. òdvezao. 2A2z. òpišem (P). òno. it 4 7A1z (Acc-Gen) njega 2A2z.S] stjecajem [C] okòlnosti as things turned out okrènuti. 2A2z. 2A1z. 1. surroundings 16A3a okòlnost f. olovan.IV operìrati. 10A1z (Gen) nje. òdživim (P) [E] to live out one’s life 20. 6A3z. [J] there 14A2 1A4.II see žìvjeti oglèdalo n [B. pron. òna f. pron. 7A1z (Acc) nju 2A2.C] lawyer 5A3. òkanim se (P) to avoid. adj. jàje na oko egg sunnyside up 7A1 oko prep. okrètati. he. in that direction 20. that. òdvratim (P) 20. sticajem [B.V opèrisati. okùpljati. 6A3z. 11A1z see vòziti òdvjetnik m. opòravljati se (I) to recover oporuka f. to turn over see krènuti òktobar m.VIII opòravak m. she. odvòziti. okùpator m. opìsujem (I) to describe 10A3 see pìsati oponàšati. 2A2 z. opredjeljìvati se. onàkvo. 2. oprèdelim se (P) 16A3b. 6A3z. je 6A3z (Dat) njoj.II see žìveti odžìvjeti.C. 6A3z. . olovna adj. pron.II. opredeljìvati se. joj 6A3 z (Loc) njoj 6A3z (Instr) njom. 7A1z for other forms see on onùda adv. 2A1z (Dat) njemu. 2. odžìvjela (P) [J] to live out one’s life 20. òdvozim (I) to drive or take (by vehicle) 7A3z.I opòraviti se (P) 20. òdživim. ih 2A2 z.òdvesti. operìraju (I/P) [C] to operate 20. okùpljaju (I) to gather. it 4 òno n. it 4 1A2. opèrišem (I/P) [B. njòme 7A1z for pl see òni òna n. ga 2A1. 11A2z odvràtiti. 7A1z for other forms see òn i ònaj. DLsg òlovci Gpl òlovaka or òlovki pencil 1A2.V òpet adv. that way. oprèdijelim se (P) 16A3b. opònašam. Gsg okupàtora occupying forces 18A3 2A1z. im 6A3z 7A1z òkupiti (P). 2A1z.S] to operate 20. thereupon 3A2 ònde adv. approximate. 10A4z. . 7A1z (Acc-Gen) njih. leaden 18A1a olovo n lead [ = metal] olùja f storm 14A2 òmladina f young people 16A1b òmlet m omelet 7A1 1A2. on m. 2. 2A1z.IV oko n.

oprema f equipment 14A1 opròstiti, òprostim (P); opràštati, òpraštam, opràštaju (I) to forgive 2A1; opròsti, opròstite [C] sorry! 2A1, 2A4z opràštati se, òpraštam se, opràštaju se (I) to bid farewell 20.VI òpsednuti, òpsednem; òpsednuo (P): opsèdati, òpsedam (I) [E] 1. to besiege; 2. to obsess

òpsjednuti, òpsjednem; òpsjednuo (P): opsjèdati, òpsjedam (I) [J] 1. to besiege; 2. to obsess 11A1z opšti adj. [B,S] general optèretiti (P) 16A3a; opterećìvati, opterèćujem (I) to burden optimìzam m; Gsg optimìzma optimism 20.VI optùžiti, òptužim (P) 20.VII; optužìvati, optùžujem (I) to accuse 20.II optužìvati see under optùžiti opùstiti, òpustim (P) B.II; opùštati, òpuštam, opùštaju (I) to cause to relax opùstiti se, òpustim se (P); opùštati se, òpuštam se, opùštaju se (I) to relax see pùstiti òrah m; Npl òrasi walnut, nut 4A3, 3A3z organizàcija f organization organizìrati, organìziram, organizìraju (I/P) [B,C] to organize 16A3b, 11A1z orgànizovati, orgànizujem (I/P) [B,S] to organize 16A3b, 11A1z òrao m; Gsg òrla Npl òrlovi eagle òrman m; Gsg ormàna [B,S] cupboard, built-in closet òrmar m; Gsg ormàra [B,C] cupboard, built-in closet ormàrić m [B,C] small cupboard or storage unit 20.VII; noćni ormàrić nightstand, bed table

osim toga besides, furthermore 8A3 osjećaj m [J] feeling, sentiment 19A3b òsjećati see under òsjetiti òsjećati se see under òsjetiti se òsjetiti (P); òsjećati (I) [J] to feel [ = sense of touch] òsjetiti se (P) 15A1; òsjećati se (I) [J] to feel [ = emotion] 10A3, 10A2z òsjetljiv adj. [J] sensitive osmanski adj. Ottoman 19A3b osmeh m; Npl osmesi [E] smile 20.III òsmehnuti se, òsmehnem se (P) B .I; osmehìv ati se, osmèhujem se (I) [E] to flash a smile osmero n [C] eight (group of mixed gender) osmi adj. eighth (8th) 8A1, 6A2z, 12A1z,

osam num. eight (8) 5A1, 5A1 z osamdèset num. eighty (80) 5A1, 5A1z osàmnaest num. eighteen (18) 5A1, 5A1z osàmnaesti adj. eighteenth (18th) 18A1 osamsto num. eight hundred (800) 12A1z osećaj m [E] feeling, sentiment 19A3b òsećati see under òsetiti òsećati se see under òsetiti se òsetiti (P); òsećati (I) [E] to feel [ = sense of touch] òsetiti se (P) 15A1; òsećati se (I) [E] to feel [ = emotion] 10A3, 10A2z òsetljiv adj. [E] sensitive osigùrati (P); osiguràvati, osigùravam, osiguràvaju (I) 1. to secure, to provide [C only] 16A1b; 2. to insure osim prep. + Gen [B,C,S] except, besides 8A3;

osmijeh m; Npl osmijesi [J] smile 20.III osmìna f. one-eighth 12A1z òsmjehnuti se, òsmjehnem se (P) B.I; osmjehìvati se, osmjèhujem se (I) [J] to flash a smile osmogòdišnji adj. eight-year 20.III osmòrica f eight [men] osmoro n [B,S] eight (group of mixed gender) òsnov m [B,S] 1. basis 16A3b; 2. foundation B.III osnova f [B,C,S] 1. basis 16A3b; 2. foundation B.III osnovni adj. basic 10A3 òsoba f person 3A1 , 3A1z òsoban, òsobna adj. [B,C] personal òsoblje n personnel, staff 11A4 Osòvina f Axis [WW II alliance] 12A4 òstajati see under òstati òstali adj. remaining, other 13A3 òstareo, òstarela adj. [E] elderly, aged 19A3a òstario, òstarjela adj. [J] elderly, aged 19A3a òstati, òstanem (P) 9A2; òstajati, òstajem (I) to remain, to stay 14A1, 10A2z, . 17A2a . see stati ostava f storage room, closet 16A1b òstaviti (P) 14A1; òstavljati (I) 17A1a to leave [behind] ostrvo n [B,S] island 15A1, 6A1z òsvežiti (P); osvežàvati, osvèžavam, osvežàvaju (I) [E] to refresh; òsvežiti se, òsvežim se (P) B .IV ; osvežàvati se, osvèžavam se, osvežàvaju se (I) to freshen up, to refresh oneself òsvježiti (P); osvježàvati, osvjèžavam, osvježàvaju (I) [E] to refresh; òsvježiti se, òsvježim se (P) B .IV ; osvježàvati se, osvjèžavam se, osvežàvaju se (I) to freshen up, to refresh oneself ošìšati see šìšati

421 BCS-English Glossary

oštar, oštra adj. sharp 10A3 òtac m; Gsg òca Npl òčevi father 2A3 , 2A3z,

ožèniti se see under žèniti se òžujak m; Gsg ožujka [C] March 6A2, . 6A2 . P pa conj. and, and also 7A2 pacìjent m patient 20.I pad n; Npl padovi fall, drop padaline f (pl form) [C] precipitation 14A2 padati see under pasti padavine f (pl form) [B,S] precipitation 14A2 padež m case [grammar] pahùljice f (pl form) flakes 7A1 pak conj. and, rather, on the other hand 5A3 palac m; Gsg palca thumb 10A4; nòžni palac big toe 10A4 pametan, pametna adj. intelligent, smart

òtadžbina f [B,S] fatherland, homeland òteti, otmem (P); otìmati, òt imam (I) 1. to grab 2. to abduc