Vrsta rada:

SEMINARSKI RAD

Tema:

Jungova ideja individuacije u umetnosti

Sadraj:

UVOD..........................................................................................................3 SUOAVANIE SA NESVESNIM......................................................................4 ARHETIP....................................................................................................5 MANDALA.................................................................................................6

S T V A . . R. . A. . N. . .J E. . . .S . .I .M . . B. . O. . . L . .A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Simboli kruga i krsta................................................................................8 Moderno slikarstvo kao simbo l ............................................................................................................... 12 PREVAZILAEME SUPROTNOST 1..............................................................15 ZAKLJUAK .................................................................................................................. 19 Izvori: ....................................................................................................20

UVOD
2

Ne moe se sigurnije pobei od sveta nego kroz umetnost i ne moe se sigurnije spojiti sa njime nego preko umetnosti". Gete

ovek savremenog doba bitie u neravnotei, odvraajui pogled od sopstvenog unutarnjeg ivota tenjom da racionalizuje i obezdui" svoj pojmovni svet, ostavi, na taj nain, gluv i slep pred samim sobom. S druge strane, Umetnik, za razliku od prosenog oveka, mnogo jae doivljava nesaglasnost izmeu svog realnog i idealnog bia i u stalnom je naporu da svoju snano doivljenu nepotpunost i manjkavost kroz stvaralatvo upotpuni i uoblii." (Jeoti, 1997). Pronalaenje tla iz kojeg se razvila univerzalna klica stvaralatva zahteva istraivanje i tumaenje uzajamnih odnosa izmeu Svesti i Nesvesnog, koji se ispoljavaju u vidu simbola samog stvaralakog ina. Predmet ovog seminarskog rada posmatra umetniko stvaralatvo, u skladu sa Jungovom idejom individuacije, kao unutarnje izgraivanje linosti, dok je cilj rada bio da istrai pojedine univerzalne simbole kao neodvojive delove unutarnje dinamike linosti stvaraoca.

SUOAVANJE SA NESVESNIM
ini se istinitom stara latinska izreka koja govori da je ovekova istina uvek pretposlednja istina. Onda se, s razlogom, postavlja pitanje kako je mogue pronai i odgonetnuti tu vrhovnu misteriju smislenosti i svrsishodnosti ljudskog postojanja, samim tim i simbole njegovog stvaralakog ina. Odgovor se ne moe dobiti pukim umovanjem", odnosno korienjem iskljuivo intelekta kao jednog od mnogobrojnih energetskih sfera ovekove svesti, s obzirom da je ovek kao individua integralni deo monijeg jedinstva. Poznato je da tamo gde poinje crnilo, psiha ne prestaje, ve se nastavlja u nesvesnom". (Jung, 1977) Tek, eleo, bio spreman ili ne da se upusti u izazove tumaenja i borbe sa svojim nesvesnim, odnosno, sa samim sobom, umetnik se svakako suoava sa svojim nesvesnim, jer ko svoju nesvesnu stranu najmanje poznaje, najvie je pod uticajem nesvesnog." (Jung, 1977) Podruje nesvesnog je duhovni praokean oveanstva. Ono nagovetava nesluene mogunosti ljudske individue da nadvlada i prevazie suprotnosti i raskol u sebi. Tamo gde prestaje mo ovozemaljskog, 3

trodimenzionalnog i vekovima uobliavanog materijalnog sveta, nastanjeno je nesagledivo duhovno prostranstvo, koje pripada svakome oveku, ponaosob. ovek kao celovito bie sjedinjuje u sebi duhovnog sa prirodnim ovekom. Materija i psiha su tek dva razliita aspekta jedne iste stvari. Stoga, nije pogreno rei da je ovek bie suprotnosti, samim tim i svoj najljui neprijatelj. Pobediti u toj borbi znai prepoznati, usaglasiti i prevazii oprenosti unutar sebe, postati ucelovljen. Takav ivotni poduhvat poinje suoavanjem sa sopstvenim nesvesnim. Sadraj nesvesnog moe biti line prirode, odnosno individualno nesvesno", koje poiva na jednom dubljem, irem sloju kolektivno nesvesnog". Drugim reima, kolektivno nesvesno" je opte prirode i zajedniko svim individuama kroz sadraje i vidove koji su svuda isti, stoga to je ono kod svih ljudi samom sebi identino i time ini jednu, u svakom prisutnu, optu duevnu osnovu nadline prirode."

ARHETIP
Zadatak prepoznavanja i osveivanja" nepoznatih sadraja nesvesnog, predstavlja ovekov najvei i najtei izazov, probu hrabrosti na unutarnjem putu, jer to ovek njime dublje zalazi ka sebi, time je rizik vei da se susretne sa samim sobom. Otuda je celokupno stremljenje oveanstva bilo usmereno ka uvrivanju svesti". Simboline slike nesvesnog jesu arhetipovi" i oni se reprodukuju u svim vremenima i prostiru na svim meridijanima, nosei u sebi arhaine, odnosno, pra-slike" kao kolektivno prisutne nesvesne uslove. Meutim, prava bit arhetipa jeste transcendentna" i nepristupana je svesti, jer ono to ovek opaa sveu, jeste tek varijacija osnovne teme". Shodno tome, arhetip je sam po sebi neopaajan, s tim to dejstvuje na svesne sadraje preko arhetipskih predstava, takozvanih motiva ili mitologema" . Arhetip moe biti imenovan i on ima nepromenljivo jezgro znaenja - ali uvek samo u principu, nikada prema svojoj konkretnoj manifestaciji" (Jung, 2003) Na taj nain, specifina pojava nekog od arhetipova, kao to su, na primer, arhetip majke, arhetip heroja ili arhetip deteta, ne moe se izvesti samo iz arhetipa majke, heroja, odnosno deteta, ve zavisi od mnotva drugih inilaca. Arhetipski motivi mogu se jasno uoiti u mitovima i bajkama svetske i narodne knjievnosti, zatim u slikarstvu. Isti motivi se ispoljavaju i u snovima, fantazijama, vizijama, i kod izofrenih stanja.

Prema miljenju Karla Gustava Junga sve psihike funkcije koje se u sadanjosti javljaju kao svesne, nekada su bile nesvesne, a ipak su priblino delovale tako kao da su bile svesne" (Jung, 1997). Time bi se moglo rei da je sve ono to ovekova svest i psiha iznedre u obliku psiholokih fenomena ve ranije bilo prisutno u prirodnoj nesvesnosti".

MANDALA
Sanskritska re mandala u optem smislu oznaava krug". Simbol mandale pripada najstarijim religioznim simbolima oveanstva, dok u Jungovoj psihologiji oznaava simbol sredine, cilja i Sopstva, odnosno, arhetip celine" prisutan u ovekovom kolektivno nesvesnom. Kao psiholoki fenomeni javljaju se u snovima, odreenim konfliktinim stanjima i kod izofrenije. Mandale najee sadre etvorstvo ili viestrukost broja etiri u obliku ravnokrakog krsta, zvezde, kvadrata ili kvadrature kruga". Pedstavljaju zadatak sjedinjavanja suprotnosti unutarnje i spoljanje realnosti. U tibetanskom budizmu ova figura ima znaenje instrumenta (yantra) koji treba da podri meditaciju i koncentraciju tokom meditativnih stanja. U alhemiji Zapada, ova konjukcija" suprotnosti, odnosno coniunctio oppositorum" izraavana je slikom u kojoj su spojeni Mesec i Sunce (Luna i Sol) ili nekom hermafroditskom figurom, kao na primer, Merkurijem (Mercurius), rimskim bogom mudrosti i lukavstva. Arhetipski simbol mandale izraava sintezu suprotnosti unutar psihe izvirui u svest iz dubina nesvesnog kada je stabilnost psihe poljuljana ili ugroena stanjima psihike detintegracije ili dezorijentacije, kako bi svojim kompenzatorskim dejstvom formirala novo sredite linosti kroz samopredstavljanje psihikog procesa usreditavanja" (Jung, 1995) stvarajui na taj nain koncentrini poredak Nesreenog, Mnogostranog, Suprotstavljenog i Nespojivog" (jung, 2003). Individualne mandale su, to se moe i pretpostaviti, raznovrsne i odlikuju se svojom osobenou procesa uobliavanja motiva, za razliku od sadraja kultnih" mandala koje uvek pokazuju poseban stil i ogranien broj simbolikih varijacija. Mandala kao arhetip poretka" i ukupnosti ovekove linosti predstavlja temelj i osnovni princip procesa individuacije i dosezanja stanja Sopstva". Sopstvo je kvalitet koji objedinjuje svesni i nesvesni polaritet

ovekove psihe Osloboenja".

postojanja,

transcendirajui

ih

do

ostvarenja

Prema Oovom (2005) uenju ovek je odgoeno postojanje - neto nedovreno, neto to tek treba da bude: postojanje, ne i bie." Iz ovoga se moe povui paralela Jungovog vienja Sopstva" (Jung, 2003) sa Oovim percipiranjem Postojanja".

STVARANJE SIMBOLA
Prema Jaffeovoj, zbog svoje sklonosti ka stvaranju simbola, ovek nesvesno pretvara predmete ili forme u simbole i izraava ih, kako i sakralnoj tako i u likovnoj umetnosti. Isprepletana istorija religije i umetnosti, unazad sve do praistorijskog doba, zapis je onoga to su ovekovi preci ostavili o simbolima, ije delovanje i danas, jo uvek uzajamno ivi u religiji i umetnosti, kao to to pokazuju savremeno slikarstvo i vajarstvo. Poznato je, na primer, da se u drevnim i primitivnim drutvima ak i neklesanom kamenju pripisivalo veliko simboliko znaenje. Pozanti primerci su geomterijski razmeteni nizovi kamenja u Bretanji i krug od kamenja u Stounhendu. ovek je vrlo rano u istoriji poeo da izraava ono to je oseao kao duu ili duh kamena tako to mu je davao prepoznatljiv oblik, koji je, u mnogim sluajevima, nalikovao ljudskom liku (drevni menhiri sa svojim grubim obrisima lica ili herme u drevnoj Grkoj). Takvo oivotvorenje kamena, moe se videti i u savremenoj skulpturi. (Jaffe, 1971) Primitivno peinsko slkarstvo, prikazuje, s velikom umetnikom vetinom, figure ubijenih ivotinja, uhvaenih u zamku to predstavlja oblik simpatetike magije koja se zasniva na stvarnosti", odnosno, ono to se desi na crteu, desie se i originalu. Takoe, u peini Troa Frer u Francuskoj, peinski crtei prikazuju likove poluljudskih bia, preruenih u ivotinje, to prema Jaffeovoj (1971) predstavlja simboliku funkciju maske, koja, psiholoki reeno, preobraava svog nosioca u arhetipski lik.

Simboli kruga i krsta

Krug, kao simbol Sopstva, bilo u savremenoj religiji ili kao deo primitivnog obreda oboavanja sunca, mandala tibetanskih monaha, predstavlja obeleje celovitosti. Mandala takoe igra veoma znaajnu ulogu i u arhitekturi - ali tu esto proe nezapaeno. Nalazi se u tlocrtu temelja kako sakralnih, tako i crkvenih graevina u gotovo svim civilizacijama; ona je deo klasinog, srednjovekovnog, pa ak i savremenog urbanisitkog planiranja. Svaka od pomenutih graevina, koje nosi mandalu u tlocrtu predstavlja projekciju arhetipske slike iz unutranjosti ljudskog nesvesnog u spoljanji svet. Grad, tvrava ili hram postaju, na taj nain, simboli psihike celovitosti. Centralni simbol hrianske umetnosti nije mandala, ve krst i raspee. Moe se rei da je mandala bila posredno prisutna, ako se uzme u obzir raniji jednakokraki ili grki krst. Tek, latinski oblik krasta sa kocem i preagom, simbolizovao je srednjovekovnu tenju da se sredite oveka i njegove vere uzdigne" do duhovne sfere. Meutim, s raanjem renesanse, gotkse katedrale koje streme uvis, zamenjivale su nove graevine, koje su sve ee imale krune tlocrte. Time je krug zamenio latinski krst. Oko 1000. godine nove ere, alhemiari su tragali za celovitou uma i tela, stvarajui na hiljade simbola, od kojih se, kao centralni simbol, izdvaja quadratura circuli (kvadratura kruga) - kao prava mandala. Jednim od najvanijih predstavnika te vrste imaginativne umetnosti moe se smatrati Hieronymus Bosch, flamanski slikar iz 15. veka (videti sliku 1).

Prema Jaffeovoj (1971), Herbert Kin je pokuao da napravi razliku izmeu onoga to se naziva imaginativnim" i ulnim" umetnikim stilom u slikarstvu. Dok ulna" umetnost obino prikazuje neposrednu reprodukciju prirode ili predmeta slike, Imaginativna" umetnost predstavlja uemtnikovu matu ili doivljaj na nestvaran" i apstraktan" nain. Geometrijski ili apstraktni" simbol kruga danas ponovo ima znantu ulogu u slikarstvu, s tim da je tradicionalni nain prikazivanja danas doiveo preobraaj koji odgovara egzistencijalnoj neodumici savremenog oveka. Umetnik ponekad zamenjuje dominantni poloaj kruga rasutim grupom krugova. Savremena kvadratura kruga britanskog umetnika Bena Nicholsona

(videti sliku 2), strogo geometrijska figura, prazna forma koja se odlikuje estetskim skladom i lepotom, ali ne poseduje nikakvo simboliko znaenje.

Krugovi se esto javljaju u neoekivanim vezama u zagonetnim kompozicijama britanskog umetnika Paula Nesha. Dogaaj na Dunama i Predeo sna (videti sliku 3).

Moderno slikarstvo kao simbol

Krug je simbol psihe, a kvadrat simbol materije povezane sa zemljom, simbol tela i stvarnosti. Prema Jaffeovoj (1989), u blioj savremenoj umetnosti, veza izmeu te dve iskonske forme se razdvaja usled psihikog stanja savremenog oveka kojem preti psihika disocijacija. Anijela Jafe (1989) naglaava da je umetnik uvek glasnik duha svoga vremena. Veliki umetnici ne tragaju za svojim oblicima u magli prolosti, ve istrauju i uranjaju to dublje mogu u nepatvoreno, najdublje gravitaciono sredite svog vremena." Cilj modernog umetnika je da izrazi svoju unutranju viziju oveka, duhovnu pozadinu ivota i sveta. Moderno umetniko delo sasvim je naoustilo ne samo podruje konkretnog, prirodnog", ulnog sveta, ve i onog individualnog. Postalo je u velikoj meri kolektivno , te stoga ak i u saimanju slikovnih znakova ne dotie samo nekolicinu, ve mnoge. Ono to ostaje individualno jeste nain prikazivanja, stil i kvalitet modernog umetnikog dela. Prvi nagovetaji moderne umetnosti javili su se poetkom 20. Veka. Jedan o dnajupeatljivijih linosti te poetne faze bio je Kandinsky. U svom eseju O formi" (Kandinsky, 1912) on pie: Dananja umetnost otelovljuje duhovnost koja je dozrela do take otkrivenja. Fotme tog otelovljenja mogu se svrstati izmeu dva pola: (1) velike apstrakcije i (2) velikog relazima. Ova dva pola ostvaruju dva puta koji, na kraju, vode do jednog cilja. Ova dva elementa oduvek su bila prisutna u umetnosti; prvi je bio izraen u drugom. Danas izgleda kao da oni postoje nezavisno jedan od drugog. Kao da je umetnost stavila taku na ugodno upotpunjavanje apstraktnog konkretnim, i obratno." 8

Na Picassovoj skulpturi (videti sliku 4) obini predmeti - lie - pre su deo teme nego materijala.

Kazimir Maljevi (videti sliku 5) naslikao je sliku 1913. godine, koja je prikazivala samo crni kvadrat na beloj pozadini. To je moda bila prva isto apstraktna" lsika ikada naslikana. Maljevi je o njoj napisao: U svojoj oajnikoj borbi da umetnost oslobodim tereta sveta predmeta, naao sam utoite u firmi kvadrata (Aniela Jaffe, 1971)." Pretvaranje materije u apstraktnu" kompoziciju, postaje simboliki izraz maginog predmeta". Nesveso, umetnici su, poput nekadanjih alhemiara, projektovali deo svoje psihe u materiju ili neive stvari. italijanski slikar Carlo Carra, zapisao je: Upravo obine stvari otkrivaju forme jednostavnoti pomou kojih moemo da shvatimo ono vie, znaajnije stanje bia u kojem poiva sva velianstvenost umetnosti. (Aniela Jaffe, 1971 "

Oivljavanje duha materije", prema Jungu (2005), s psiholokog stanovita, oznaava nesvesno koje se oituje kada svest ili racionalno zannje dostignu svoje granice i kada kada poinje tajna, jer ovek tei da ono neobjanjivo i tajanstveno ispuni sadrajima svoga nesvesnog.

PREVAZILAENJE SUPROTNOSTI
Tokom paljivijeg posmatranja i tumaenja sadejstvenosti nesvesnog i svesnog, ne moe se zaobii ideja ucelovljenja odnosno Jedinstva. Dinamike energetske sile svesnog i nesvesnog, tek i samo kada su udruene, ine jedinstvenu energiju. Jedna cirkulie uzvodnim, druga nizvodnim strujama toka svesti. Dakle, energija je jedna, samo se njeni polariteti kreu suprotnim

smerovima, dok se istovremeno ne susretnu u jednoj taki uzemljenja" odnosno zenita". Meutim, da bi se dosegnule dubine visina" i visine dubina" u jednoj taki usreditenja potreban je duhovni preobraaj koji se temelji na promeni svesti, odnosno, na spajanju svesnih i nesvesnih sadraja ljudske psihe, to jeste preduslov za Osloboenje" i prevazilaenje Suprotnosti.

Tako na primer, parovi suprotnosti - sila ivota i sila smrti - svesno i nesvesno - svetlost i tama - dobro i zlo - materija i duh - tek ujedinjeni sainjavaju neodvojivu Celinu. Razjedinjeni, oni gube svoje prvobitno svojstvo celokupnosti i neutralnosti usled naruene ravnotee. Energija smrti, kao ni ivotna energija, same po sebi, nisu dobre" ni loe", svrstavanje ovih energija pod pojmove dobrog" i loeg" koje se odvija u ovekovom umu, odnosno gledite uma pri kojem se vri separacija Celine jeste prepreka duhovnom preobraaju. Upravo to deljenje i raskol izmeu svesnog i nesvesnog, duha i materije, jeste ono to predstavlja prepreku ovozemaljskom biu da dosegne svoju prvobitnu prirodu" Celine i Jedinstva. Iz tog razloga Oo govori da je ovek nepotpun, nedovren i da kao takav predstavlja tek odgoeno postojanje". ini se da je samoostvarenje nesvesnog, iako ve samo po sebi izuzetno teak i za mnoge nedostian podvig, po svoj prilici, tek samo jedan od stepenika koji vode do beskonanosti postojanja s obzirom da samoostvarenje nesvesnog, kao preduslov za ponovno uspostavljenje Jedinstva, kao svog para, iziskuje: punu svesnost, mo ivljenja u sadanjem trenutku" to predstavlja kvalitet duhovnog savrenstva. S razlogom se tada postavlja pitanje: Kako ovek moe doneti konaan sud o sebi i o svom ivotu, kada on sam predstavlja psihiki proces kojim ne upravlja ili to ostvaruje delimino? Na jednoj strani, ovek podlee nagonima, dok na drugoj, nastoji da njima nadvlada" (Jung, 2003) produbljujui tako jaz izmeu ega i nesvesnog. Integracija nesvesnih sadraja u svest jeste preduslov daljeg razvitka oveanstva, s obzirom da promena svesti zavisi od sposobnosti razvitka ljudske psihe" (Jung, 1977) ali i od toga da li je neko vreme zrelo ili nije zrelo za promenu. Slobodno se moe rei da opta kulturna svest o postojanju psihikog ivota koji se sastoji iz dve oprene krajnosti jo uvek ostaje zadatak budunosti. Kada govori o stvaranju i stvaraocu, Jung (1977) pie: Postoji pogreno 10

miljenje da savreno umetniko delo uslovljava savreno psihiko savrenstvo njegovog tvorca. Da bi to bio sluaj, potrebno bi bilo da umetnik slike, simbole i vizije iz svog nesvesnog aktivno prihvati, doivi, razume i integrie. Umesto toga, mnogo ee, umetnik se odnosi prema ovom sadraju pasivo, kao posmatra." Kao da je svako stvaranje, poevi od onog Boijeg, pa do umetnikovog nezamislivo bez rtve i rtvovanja. Otud se moe rei da je stvaranje, s jedne strane borba protiv ogranienja i granica koje su oveku postavljene od strane porodice, drutva, nacije i rase; s druge strane to je borba protiv svoje prirode, pa i prirode Boga uopte. U isto vreme, stvaranje je i velianstvena sinteza, ponovno upostavljanje Celine, ne raspravljajui dalje sporno pitanje da li je ova Celina metafizike, odnosno transcedentalne prirode, ili bioloko-psiholoke prirode (Jeroti, 1996107)."

11

12

ZAKLJUAK
Nesvesno predstavlja rizik unutarnjeg iskustava i zahteva hrabro poniranje u njegove dubine, ini se da je takav avanturizam duha, od svih ljudi, najsvojstveniji umetnicima. Stvaralatvo postaje okosnica sveta ije se granice neprestano ire. Umetnik, na usamljenikom putu individuacije, mora biti spreman da se suoi sa najdubljim slojevima svoga bia. Ukoliko pokuamo prepoznati" jezik kojim se on obraa svetu, nee nam biti potrebne samo oi razuma", ve i oi uobrazilje", s obzirom da se skrivena stvarnost" simbola moe spoznati samo putevima koji prevazilaze tu istu stvarnost.

Zato i kako umetnik stvara i dalje ostaje nepoznato. Prema reima Junga (1977): Tajna stvaralakog je, kao i problem slobode volje, jedan transcendentan problem na koji psihologija nije u stanju da da odgovor, nego moe samo da ga opie. Na isti nain je i ovek-stvaralac jedna tajna, koja e i pored svih i raznovrsnih pokuaja, teko moi biti reena."

Literatura

1.Jaffe, A., From the Life and Work of C. G. Jung, Daimon Verlag Einsiedeln, 1971. 2.Jaffe, A., The Myth of Meaning in the Work of C.G. Jung, Daimon Verlag Einsiedeln, 1986. 3.Jeroti, V., Psiholoko i religiozno bie oveka, Beseda, Novi Sad, 1996. 4.Jeroti, V., Jung izmeu Istoka i Zapada, Prosveta, 1990. 5.Jeroti, V., ovek i njegov identitet, Medicinska knjiga, Beograd, 1988.

6. Jung, K. G. V., Arhetipovi i kolektivno nesvesno, Atos, Beograd,

13

2003.

7. Jung, K. G. V., ovek i njegovi simboli, Narodna knjiga, Beograd, 1996.

8. Jung, K. G. V., Sabrana dela - Dinamika nesvesnog, Matica srpska, Novi Sad, 1977.

9. Jung, K. G. V., Seanja, snovi, razmiljanja, Atos, Beograd, 1995.

10. Oo, Vrhovna alhemija - II tom, Esotheria, Beograd, 2005.

Izvori:
1.The Artchive. (2005). Pronaeno 17.01.2009. na internetu: http://www.artchive.com/artchive/M/malevich/b_square.jpg. html 2.Life. (2008). Pronaeno 18.01.2009. na internetu: http://images.google.com/hosted/life/l7 imgurl=c896a68a1601880e&q=picasso%20sculpture%20an %20lieves&prev=/images%3Fq%3Dpicasso%2Bsculpture%2Ban %2Blieves%26gbv%3D2%26hl%3Den%26client%3Dfirefox-a%26rls %3Dorg.mozilla:en-GB:official%26sa%3DG 3. www.nationalgalleries.org. (2009). Pronaeno 19.01.2009. na internetu: http://images.google.com/imgres7 imgurl=http://www.nationalgalleries.org/media_collection/6/GMA %25202149.jpg&imgrefurl=http://www.nationalgalleries.org/collecti on/online_az/4:322/result/0/734%3Finitial%3DN%26artistId %3D3627%26artistName%3DBen%2520Nicholson%26submit %o3D1&usg=_3ioQMAFzehDJlrnjckgpFYckwBVw=&h=447&w=540&s z=30&hl=en&start=4&sig2=BFZNoM9nYGka6ZhxL16VA&um = 1&tbnid=MoRSGUwIsQmiM:&tbnh=109&tbnw=132&ei=Lbp7SbTIAdzjAfo9YC6AQ&prev=/images%3Fq%3DBen%2BNicholson%26um %3D1%26hl%3Den%26rls%3Dorg.mozilla:en-GB:official%26sa%3DG

14

4. NarcissusWorks (2005). Pronaeno 20.01.2009. na internetu: http://images.google.com/imgres7 imgurl = http://bp1.blogger.com/_E0gQXfpUHFA/RgUsAYH5CJI/AAAAAAAAAE I/UHkqoTNDJIw/s320/BoschStJohnTheEvangelistOnPatmosReverse.jpg&i mg refurl=http://annyballardini.blogspot.com/2007/03/hieronymusbosch.html&usg=_mVouwKNxV6nzX1DhKvv3ZQZ6Cpc=&h=320&w=3 17 &sz=26&hl=en&start=10&sig2=PpqhLsKV4ovb4RjuaktHQg&tbnid=wtg oA 87NL2AKdM:&tbnh = 118&tbnw=117&ei = U7F7SdWKDsfBjAel7tCqAQ&prev =/images%3Fq%3DHieronymus%2BBosch%2Bwikipedia%26gbv %3D2%26hl%3Den%26client%3Dfirefox-a%26rls%3Dorg.mozilla:enGB:official%26sa%3DG 5. www.tate.org.uk. (2009). Pronaeno 19.01.2009. na internetu: http://images.google.com/imgres7 imgurl=http://www.tate.org.uk/collection/N/N05/N05667_9.jpg&imgr efurl=http://www.tate.org.uk/servlet/ViewWork%3Fworkid %3D10544%26tabview %3Dimage&usg=__O1dFLmzhVNegtnIx_a_SABwtsk=&h=343&w=512&sz=27&hl=en&start=1&sig2=dtYWPGV9JIdJfj mfy6CeVw&um=1&tbnid=VCZu_6RXlGbGM:&tbnh=88&tbnw=131 &ei=lLR7SZLGNYHEjAffq4WzAQ&prev=/images%3Fq%3Dpaul %2Bnash%2Bdream%26um%3D1%26hl%3Den%26client %3Dfirefox-a%26channel%3Ds%26rls%3Dorg.mozilla:en-GB:official %26hs%3DOcY%26sa%3DG 6. Wikipedia, Carlo Carra (2009). http://en.wikipedia.org/wiki/File:Funeraloftheanarchistgalli.jpg

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

15

16