Život svetog vladike Nikolaja Velimirovića

(1880-1956) Napisao vladika Artemije (Radosavljević) Život svetog vladike Nikolaja Tropar sv. Nikolaju Srpskom Vladika Nikolaj: Iznad Istoka i Zapada

Život svetog vladike Nikolaja
Povodom prenosa moštiju 12. maja 1991. g. G. - Lelić kod Valjeva. Iz knjige Novi Zlatoust. Po štampanom izdanju: Crkvena opština Lelić i manastir Ćelije, 1991. g. G. Urednik i recenzent: arhim. Atanasije. Napomena priređivača: autor žitija, njegovo preosveštenstvo, vl. Artemije (Radosavljević), episkop Raško-prizrenski, u vrijeme pisanja ovoga žitija bio je protosinđel.

Nikolaj je ugledao ovaj Božji svet u zoru 23. decembra (po starom kalendaru) 1880. godine, na Tucindan i na praznik Svetog Nauma Ohridskog. Rodio se u malenom ali "Božjem selu Leliću", kako ga je sam nazivao, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina, behu prosti zemljoradnici, ali dobri i pošteni ljudi i pobožni hrišćani, naročito majka. Uskoro po rođenju oni svoje prvo po redu ali slabašno čedo prosvećuju svetim krštenjem davši mu ime Nikola. Krštenje je obavio poznati

zbog stanovanja u memljivom stanu i slabe ishrane. više Valjeva. gde je izbliza upoznao život i duševno raspoloženje našeg srpskog seljaka i gde se sprijateljio sa sveštenikom Savom Popovićem. mali Nikola jačao je telom i duhom. pokazujući još od prvih dana svoju izuzetnu darovitost n revnost u učenju. urezali su se neizbrisivo u mladu detinju dušu. te se neumorno trudio da dati mu talenat umnoži što je moguće više. Kao učenik Bogoslovije bio je nenadmašan kroz sve svoje školovanje. gde se Nikola pokazao ubedljivo najbolji đak. godine već je bio pročitao dela Njegoša. Marksa. Puškina. Do svoje 24. a ne zemaljskoga. Po završetku šestog razreda gimnazije. ali ga je lekarska komisija odbila. koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao. bolji plan o malom Nikoli. koji je Nikolu upućivao drugim putem – da bude vojnik Nebeskoga Cara. Njegovu izuzetnu revnost i darovitost zapazio je i njegov učitelj Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj gimnaziji. pa je na kraju ostao samo Nikola). iako opet ne bez teškoća. u društvu sa ostalom decom (bilo ih je devetoro. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika. tako i njegovog istrajnog i sistematskog truda i rada. da bi se školovao.pop Andrija u manastiru Ćelijama. tadašnjem parohijskom hramu sela Lelića. Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat kako od Boga dane mu prirodne inteligencije. Viktora Igoa. Šekspira. Božijem hramu p molitvi. Znao je koliki je greh zakopati Božiji talenat u zemlju. Getea. Često ga je ona vodila za ručicu u manastir Ćelije. gde bude i primljen. Naročito svojim govorom na maturskom oproštajnom ručku u manastiru Rakovici 1902. jer je bio "sitan" i nije imao dovoljan obim grudi. Ničea. sa kojim je išao po narodu i pomagao mu u parohijskim poslovima. kao i većina đaka u to vreme. Svojim govorničkim darom mladi Nikola zadivio je i svoje kolege učenike i svoje profesore u beogradskoj Bogosloviji. nesumnjivo.[1] Svoje obrazovanje mali Nikola otpočeo je u manastiru Ćelijama. Svakako da je i to bilo delo Promisla Božjeg. Voltera. Tolstoja. Dostojevskog i drugih. U domu svojih roditelja. godine. Jer odmah po odbijanju ove komisije. Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju. primajući od svoje pobožne i svete majke prve pojmove o Bogu i veri pravoslavnoj. koje je on žudno upijao sa usana svoje majke. služio u varoškim kućama. po savetu . No Božije Proviđenje je imalo drugi i. Ostalo je predanje da je Nikola za vreme školskog odmora. iako je. učiteljevao je kraće vreme u selima Dračiću i Leskovicama. To kao da je i Nikola projavljivao. izbeglim iz Crne Gore. povlačio se u skriveni kutak manastirske zvonare i tamo "odmor" provodio u prilježnom čitanju i molitvi. Za vreme školovanja u Beogradu Nikola je teško živeo i. Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju. Ti prvi utisci o Bogu. udaljen od njihove kuće 4-5 km na molitvu 11 pričešće. nego je čitao i mnoga druga dela od opšteobrazovnog i svetskog kulturnog značaja. pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i "školovanog" čoveka. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim originalnim mislima o Njegošu. dok su se druga deca igrala i predavala nestašlucima. Po svršetku bogoslovije. od kojih je godinama patio. Letnje raspuste Nikola je. gde ga je otac odveo da se opismeni makar toliko "da zna čitati pozive od vlasti i na njih odgovarati". ali su ostala deca umrla i izginula u ratu. navodno zbog slabog sluha za pevanje. dobio je škrofule.

Posle toga. Komisija pred kojom je polagao. i odbranio ("filosofija Berklija"). provodio na moru. nostrificirati svoje diplome. Englesku i Švajcarsku. pa onda drži i predavanja na Kolarčevom univerzitetu n drugim mestima. ali kako nije imao punu svršenu gimnaziju. tako da je tada upoznao i sa ljubavlju opisao život Bokelja. govori i objavljuje. ostala je zapanjena. Duhom svojim on se nadnosio i nad tajanstvenom mudrošću dalekog Istoka. No on nije mogao sav stati i ostati u okvirima Bogoslovije. Već u bogosloviji pomagao je poznatom proti Aleksi Iliću u uređivanju lista "Hrišćanski vesnik". ali na način neviđen do tada i zato potresajući za inteligenciju ondašnje Srbije. o Ničeu i . On izabere tada rađe studiranje u Evropi. državnim stipendistima. i najmanji njegov spis. Mladi i učeni jeromonah počinje sa sjajnim besedama po beogradskim i drugim crkvama širom Srbije. logiku. dušu ruskog čoveka i njegove svetinje. On će me spasti". Govorio je uglavnom na teme iz života. a nešto kasnije i Rusiju. Otuda. svaka njegova usmena i pisana reč. pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. po rečima jednog njenog člana. Svoje studije u Bernu Nikolaj je. gde je pripremio doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi. u svojoj 28. uranjao u sveštene i filosofske knjige drevne Indije. Nikola je proveo u Oksfordu. godini. zamonašiće se i tako služiti Bogu i svome narodu u Crkvi. Takvu bogatu riznicu znanja i mudrosti mogao je da sabere i originalno izrazi samo jedan zaista genijalni um i pamćenje. a zatim je prošao studirajući i Nemačku. Crnogoraca i Dalmatinaca. morao je polagati sedmi i osmi razred n veliku maturu. Ipak. Tada je sebi dao reč da. Po povratku sa studija trebao je. Kao suplent Bogoslovije Sv. istoriju i strane jezike. na starokatoličkom fakultetu u Bernu. On zato počinje da piše. i niko ga ni jedne reči više nije upitao".lekara. sa svojstvenom mu originalnošću. ako ozdravi. odbranivši disertaciju pod naslovom "Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve". svo svoje znanje i sposobnosti u službu Bogu i svome Srpskom narodu. Nikola bude izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima. psihologiju. teško razboli od dizenterije. on se zaista uskoro i monaši u manastiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj (20. iznosio na javnost i predavao drugima. Nikolaj objavljuje u crkvenim i književnim časopisima svoje članke. U bolnici je ležao oko 6 nedelja. ali je tada govorio: "Ako je moja služba Gospodu potrebna. Vrativši se iz Evrope Nikolaj se. Save u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju. stavljajući sve-celog sebe. u kome je i nekoliko godina objavljivao svoje prve dopise i radove.[2] Može se reći da je i sav njegov potonji život prolazio u znaku Krsta i Vaskrsenja Hristovog. XII 1909). pre no što je postao suplent u Bogosloviji. gde je proveo godinu dana. po tadašnjem zakonu. Svuda je žedno sabirao znanje i tako stekao najšire i najbolje obrazovanje svoga vremena. krunisao doktoratom iz teologije. Za to vreme napisao je i svoje prvo veće delo – studiju "Religija Njegoševa". Sledeću 1909. besede i studije: o Njegošu. u svojoj dubokoj i misaonoj duši i onda. na francuskom. Zidovi učionice bili su tesni za njega. da bi tek onda mogao predavati u Bogosloviji. Istovremeno. "slušajući njegovo izlaganje o Hristu. upućen je od mitropolita Srbije Dimitrija u Rusiju. Sve sabrano znanje iz mnogih izvora sažeo je i preradio u sebi. g. u jesen 1909. najviše putujući po širokoj Rusiji i upoznajući njen crkveni život. Kao već poznati doktor teologije i filosofije. otkriva neobično retku erudiciju i misaonost.

što je u eri austrijske aneksije bilo izazovno. On ne samo da budnim okom i dušom prati razvoj događaja. do 1918. Međutim. tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je "otac Nikolaj bio treća armija" za srpsku i . od 1912. ali nije već tada bio ni bez neprijatelja i zavidnika. u bolestima i siromaštini (svoju je platu ustupio državi sve dok rat traje). Iste austrijske vlasti nisu mu dozvolile da sledeće godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj proslavi Njegoša. Već avgusta 1915. koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. godine. pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u Zemunu i zadržan nekoliko dana. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front. [3] Svojim snažnim religiozno-crkvenim i nacionalnim istupima u javnom životu ondašnje demokratske i slobodarske Srbije. i to ne samo pravoslavnog. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na nacionalnoj stvari srpskoj i jugoslovenskoj. međutim. koje su neprijatelji prikrivali. Poznate su tadašnje njegove reči da su "svojom velikom ljubavlju i velikim srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni". Nikolaj je izazvao divljenje i poštovanje kod mnogih. držao brojna predavanja: u crkvama. nego i ostali jugoslovenski krajevi govorili su tada o mladom jeromonahu i učenom besedniku Nikolaju. Ne samo cela Srbija i Beograd. istina. nego i sam lično u svemu tome učestvuje kao dobrovoljac i pomoćnik postradalima u ratu. Tako je godine 1912. nije bio do kraja života. govorenim u slavu palih za otadžbinu. Dučićem. Sa svojstvenom mu mudrošću i rečitošću. bez kojih. Nikolaj je zapadni^ saveznicima prikazao Golgotu Srbije. hotelima i po drugim ustanovama. na bojištu i u pozadini. Nikolaj je uvek rado i lako praštao. koje je austrougarska propaganda preuveličavala. nego i rimokatoličkog. gde je oduševio bosanskohercegovačku omladinu i upoznao se sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih porobljenih Srba: Ćorovićem. On je po Americi. Aprila meseca 1915. drži odgovarajuće besede i krepi i teši narod u nadčovečanskim borbama i ratnim stradanjima. koristeći i svoje znanje jezika i popularnost. boreći se na taj način za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. pozvan u Sarajevo na proslavu lista "Prosveta". i zatim Engleskoj. g. U sudbonosnim danima ratova. Kako tvrdi Dedijer (u delu "Sarajevski atentat"). mada je imao ne malo kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. univerzitetima. Proročki duh ovog apostola i pastira nadilazio je visoko svoje protivnike i zavidljivce. ali i o vrlinama srpske duše. unijatskog i protestantskog. Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu. na Nikolajevim "Besedama pod Gorom" mladobosanci su se zaklinjali kao nad Jevanđeljem. Šantićem. on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva. kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz "Hrišćanskog vesnika" zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Grđićem. Nikolaj živo i aktivno učestvuje. pa ni danas. Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kad uskoro malena Srbija stupi na golgotski put ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srpskog i ostalih Jugoslovenskih naroda. govoreći i o manama Srpskog naroda.Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme. Ljubibratićem i drugima. no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila pročitana. Njegovi tadašnji govori (Besede "Iznad greha i smrti") mogu se porediti sa Periklovim govorima u drevnoj Heladi. Njegova je.

Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir. Ovaj se duhovni prelom ogledao i spolja u svemu: u Nikolajevom govoru. po želji Arhijerejskog Sabora i naroda. bogomoljcima i monaštvom. Može se s pravom reći da se upravo ovde i sada u Nikolaju desila duboka i korenita unutrašnja promena. Ljudske pohvale otužne. On se od svega okreće sebi i svome bogožednom narodu. marta 1919) za episkopa Žičkog. kakva su njegova dela od Ohrida i Žiče pa nadalje (Omilije. U njemu se zbiva istinski unutrašnji preporođaj. Po završetku rata. Sveta Gora i dela Svetih Otaca. novo rođenje i začetak svetog . privuče i očara.jugoslovensku stvar. Ovo ne znači da se Vladika "uprostačio". koja se od tada izražavala i vidljivo i bila je neposredno zapažena od prostih i pobožnih ljudi. Istina i Život" postaju sve i sva. premešten na Ohridsku episkopiju. izvršili su na njega poslednji i trajni pravoslavni uticaj. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. sa svojom velikom plodotvornom prošlošću i dosta skučenom sadašnjošću". Za njega Hristove reči: "Ja sam Put. Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid. Tek kao episkop Ohridski i Žički. u Englesku i Ameriku. Na Nikolaja je već bila izvršila dobar uticaj pravoslavna Rusija sa svojim svetinjama i svetim podvižnicima. koja je u ovo vreme Nikolaj naročito mnogo čitao i proučavao. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu. preterano negovan književni izraz liči mu na praznoslovlje. oduševljava ga i pleni prekrsni i spasonosni lik Hristov i crkveno-narodna delatnost Svetoga Save. Takvoga ga vidimo u "Rečima o Svečoveku". nego da se produhovio i pojednostavio. krajem 1920. gde je svuda imao veoma plodnu delatnost. rečit i raskošan u govorništvu. izabran je (12/25. No naročito treba istaći Nikolajev pastirski i duhovni rad u Ohridu i Bitolju. ponašanju. o čemu postoje i bezbrojni dokumenti i svedoci. godine. Raniji mladi jeromonah dr Nikolaj Velimirović nastojao je da oko sebe sve impresionira. kolevka slovenske pismenosti i kulture na Balkanu – "ovaj svešteni grad. u Svetu Goru. negovane kose i ponašanja. a zatim i u Žiči gde će biti vraćen 1934. koju je Deda-Vladika svakog leta redovno posećivao. On je takođe mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje često nije imao ni razumevanja ni naročite podrške). Nikolaj otura od sebe i svog naroda razne oblike tuđinštine i površnog zapadnjaštva. Sada je taj uticaj nastavio i upotpunio pobožni Ohrid i susedna mu Sveta Gora. Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i narodnog života. na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima. U ovom drugom periodu svoga života. Misionarska pisma). Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad. na Svepravoslavnim konsultacijama. i od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. odakle je ubrzo. jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Takav je i sav njegov dalji pastirski p duhovni rad sa pravoslavnim narodom. gde je jedno vreme i predavao. na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu. no još uvek ne dovoljno duhovnoj i pravoslavnoj. Svetska slava mu postaje ništavna. ne zanemarujući pri tom ni svoj bogoslovsko-književni rad. to je bio Nikolaj iz "preohridskog" perioda. Ohridski prolog. čak i odevanju. jednoj od retko umnih i dubokih knjiga novijeg Srpstva. ali mahom samo misaonoj i filosofskoj. a svetsko mudrovanje na duhovno uboštvo n prosjaštvo. kako je sam Vladika govorio. dok je još bio u Engleskoj. Obučen u blistavu mantiju. Njega u celini obuzimaju i prožimaju tople struje Pravoslavlja.

sve to prevazilazio svojim otvorenim i jasnim življenjem i delanjem pred licem Božijem i licem svoga naroda. I upravo je to bilo ono što je ljude njemu privlačilo i oko njega okupljalo i držalo. 11344. zbog antipravoslavne i antisrpske politike Stojadinovićeve vlade u staroj Jugoslaviji. posle napada i teških uvreda nanetih mu od strane jednog episkopa. Gornjem Milanovcu i Kragujevcu. bez ovog ohridskog i žičkog preloma Nikolaj ostao samo veliki i usamljeni genije u našem narodu. kao bor u planini. Nikolaj je morao biti umešan i u poznatu "Konkordatsku borbu". A što se tiče izvesnih starijih i novijih napada na njega. polako postajao svetla i svega savest čitavog Srpskog naroda. njegovo obnavljanje i podizanje grobalja. u Bogdaju"). zapuštenih ili polupraznih manastira u Ohridsko-Bitoljskoj i Žičkoj eparhiji. Na žalost. klevetnika i podmetača. Možda bi. Tako je učestvovao 1930. Hristos je onaj koji njega i duše oko njega iznova preporađa. njegovo obnavljanje mnogih porušenih. kao i kasnije. godine na Predsabornoj konferenciji Pravoslavnih Crkava u manastiru Vatopedu. XII 1939). nego i po delanju n pastirstvovanju. i niko ga iz verujuće narodne duše i srca neće istisnuti ni izbrisati. Iz ovog perioda potiču mnoga kapitalna dela Vladike Nikolaja. Srpski verujući narod je nesumnjivo primio i usvojio Vladiku Nikolaja kao svoga duhovnog vođu. Taj pogled i go ćutanje bili su mi jasniji odgovor nego bilo koja rečenica". kao što su: njegov rad sa pobožnim našim narodom i posebno sa [4] bogomoljcima. kao nekada Sveti Sava. uz . Na žalost. bez razlike nacija i vera. p za svoje i za buduća pokoljenja. kao Božjeg proroka i svetitelja. Ostalo je i do danas poznato njime osnovano i do rata podržavano sklonište i hranilište za siromašnu i sirotu decu. kao i dobre međuhrišćanske i međuverske odnose u predratnoj Jugoslaviji. Takođe je nastojao da održava dobre odnose sa pravoslavnom braćom Bugarima i Grcima. Ni nikada ne bi postao narodni "Deda Vladika". Bivao je često na međunarodnim susretima mladih hrišćana u svetu i na više ekumenskih susreta i konferencija u svetu. Čačku. bez premca i takmaca. "Sveti Deka" – Novi Srpski Zlatoust. "Episkop Nikolaj me je dugo gledao. po apostolskom i martirskom svedočenju Hrista radi. česama i drugih dobrotvornih narodnih ustanova i zadužbina. spomenika. Naročito treba istaći njegov rad sa siromašnom decom i đacima.žitija. Nikolaj je. Pobeda u toj borbi i rušenje Konkordata uglavnom je bilo delo Vladike Nikolaja a to je imalo širokog odjeka u masama našeg verujućeg naroda. Nikolaj je iz Ohrida i Žiče razvio i mnogostranu svepravoslavnu i međucrkvenu delatnost. Od Nikolaja genija započinje Nikolaj svetitelj. ne govoreći ništa. Zatim je radio na obnovi opštežiteljnog načina života u manastiru Hilandaru. ("Politika" br. koji je uspešno vodila socijalna radnica Nada Adžić. Ovde treba makar spomenuti i ona druga ne manje značajna pastirska. u kojima je bilo smešteno pred rat oko 600 sirote dece. nametnutu Srpskom [5] verujućem narodu i Crkvi od vlade i policije Stojadinović i Korošeca. Naime. Nikolaj je slična dečja hranilišta otvorio i u Kraljevu. u Bitolju – poznati Dekin "Bogdaj". Zlatoust ne samo po reči i besedništvu. 29. No on je i tada. Nikolaj je. dobrotvorna i opštenarodna dela Vladike Ohridskog i Žičkog. potonja igumanija u manastiru Vraćevšnici mati Ana. (Poznata je Vladičina dečja pesma iz "Bogdaja": "Mi smo mali Bitoljčani /mališani sirotani/ kuća nam je baš na kraju /u Bogdaju ka' u Raju/. sam Vladika je jednom pokazao kako na to treba gledati. Nikolaja je u Žiči posetio jedan novinar "Politike" i zamolio ga da nešto kaže tim povodom. Jer. o kojima ćemo progovoriti kasnije. ni tada Nikolaj nije bio bez čestih neprijatelja.

kao i kasnije napisane. dok je Nikolaj krenuo teškom i trnovitom stazom emigracije. (Sačuvan je iz tih dana. i čiji smo svedoci mnogi od nas. koji je organizmu Srpske Crkve pomogao da izdrži teška vremena stradanja koja su zatim došla. njegovu usmenu i pismenu reč Srpski narod pratio je pažljivo i sa ljubavlju. Nikolaj je od Nemaca uhapšen već na Petrovdan 1941. raspinjan dubokom nostalgijom i željom da u svojoj zemlji bude sahranjen. Ipak. gde je od tada češće poboljevao i vrlo se često žalio na bolove u nogama i po leđima. strogo kontrolisani oružanom nemačkom stražom.Patrijarha Gavrila. Od prvih dana okupacije Vladika je. mnoštvo poučnih reči i anegdota o njemu. na kormilo Srpske Crkve. Kapitulacija stare Jugoslavije zatekla je Nikolaja u manastiru Žiči.[6] Nikolajevu delatnost. zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču). I danas. a od okupatora Nemaca posebno omražen. Obojica su konačno oslobođeni tek 8. provodeći dane i noći u suznim i vapajnim molitvama Bogu za spas svoga naroda i čitavog roda ljudskog. pa i mi kao deca. Nikolajev "Molbeni kanon i Molitva" Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj. Zato je on i mogao da izvrši onako grandiozni uticaj na naš narod. imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček. što su bile posledice logorskih patnji i mučenja (o čemu nam je lično svedočio i jedan ruski jeromonah. Kako reče otac Rafailo iz Ovčara: "Svaka mu je za Psaltir bila". godine od strane savezničke 36. mireći . maja 1945. delio tešku sudbinu svoga naroda. a o njihovom tamošnjem stradanju i patnjama. U uslovima zatočeništva Vladika Nikolaj je stradao više dušom nego li telom. Neko vreme posle toga potucali su se po zapadnim zemljama. i u Americi je Nikolaj snašao snage za svoj misionarski i crkveni rad. godine. 14. pa sve do danas. Višestruki plodni rad i uticaj Vladike Nikolaja na dobrobit Srpskog naroda i njegove Svetosavske Crkve prekinuo je požar II svetskog rata. Nikolaj je došao u Ameriku tokom 1946. godine i odmah konfiniran u manastir Ljubostinju. u jednoj svesci. Skoro skrhan duševnim i telesnim bolom. zbog čega je od naroda bio pozdravljen. Nikolajev značaj se osetio naročito posle Drugog svetskog rata. septembra 1944. Američke divizije. jevanđelski uticaj. Bogatstvo u Bogu to je ono što je osvajalo dušu srpskog čoveka kod Vladike. prepričavana i dugo pamćena. već poznate "Tri molitve u senci nemačkih bajoneta". U Dahau su doživeli sve strahote ovoga pakla na zemlji. raskomadanog n nemilosrdno uništavanog. hrabreći malaksale. koji je među prvima zahvatio i našu Otadžbinu. a zatim se Patrijarh vratio u zemlju. njegova su dela čitana i umnožavana. u Beču januara 1945. pa je i putovao po prostranstvima Amerike i Kanade. gde su oni ostali do pred sam kraj rata. usmenim i pismenim. kao i njegova Sveta Žiča. U srcu i duši nosio je toplu ljubav prema svome narodu i otadžbini. potucajući se od nemila do nedraga po belom svetu. godine Nemci su Vladiku Nikolaja i Patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u zloglasni koncentracioni logor Dahau. a zatim je prebačen u strožiji zatvor u manastir Vojlovicu kod Pančeva i zatočen tamo zajedno sa Patrijarhom Srpskim Gavrilom Dožićem. o trajnom narušenju njihovog zdravlja svedoče i mnogi očevici. možete čuti u narodu mnoštvo izreka Nikolajevih. a verovatno će ga biti što dalje sve više. koji je prisluživao obolelog Vladiku). a i oni sami u svojim potonjim kazivanjima.

"Žetve Gospodnje". g. U našoj pak zemlji. g. "Zemlja Nedođija". uz prisustvo velikog broja pravoslavnih Srba i drugih vernika širom Amerike. to jest u manastiru Ćelijama u svome voljenom Leliću. Nazivali su ih ludacima. sastajali se na molitve. na Lovćenu 1925. Pominjem ovde. naročito u crkvenim stvarima i potrebama. kako na srpskom tako i na engleskom jeziku. 2 Rad je objavljen na nemačkom jeziku 1910. Nazvali su tako i mene. pri prenosu Njegoševih kostiju u obnovljenu kapelu Sv. Prezirali su ih. Minhen 1952. R. To su bili ljudi koji se ni na šta drugo nisu hteli obzirati osim na Boga i na svoju dušu. tako da je s pravom uvršćen u apostole i misionare Novog Kontinenta. Vladika Nikolaj je u Americi i povremeno predavao: u privremenoj srpskoj bogosloviji u manastiru Sv. Iz Amerike je stizao da koliko može pomogne i našim manastirima i pojedincima u Starom kraju. Time su oni razgorevali one žiške u sebi.) ali oni za to nisu hajali. prešavši iz zemaljske u Nebesku Crkvu da tamo Bogu služi večnu Nebesku Liturgiju. 3 Nikolajeva studija "Religija Njegoševa" pojavila se najpre u časopisu "Delo". srpski prevod izlazi sada u Vladičinim Sabranim delima. Tihona u Saut Kananu.). a naročito je zapažen njegov Govor o Njegošu. I pravoslavni i drugi hrišćani u Americi veoma su visoko ocenili njegov misionarski rad. ismevali. na južnoj strani 27. Bio je ustao sa postelje i spremao se molitvom za služenje Svete Liturgije i tako na molitvi je i preminuo. s pokajanjem ispovedali svoje grehe. Petra Cetinjskog. u njujorškoj Akademiji Sv. Iz manastira Sv. gonili.zavađene i poučavajući jevanđelskoj veri i životu mnoge bogoiskateljne duše. Pesme molitvene. iz prvih detinjih dana. Save u Libertvilu. g. hodili po manastirima. rano u nedelju. na kraju. Nikolaj je i u Americi nastavio svoju spisateljsku i bogoslovsku delatnost. knj. i javno izraženu želju Vladike Nikolaja da bude prenet u svoju voljenu "Domaju" i sahranjen "tamo gde je i prvo bukvar učio". Nikolaj se i kasnije bavio Njegošem. U ovoj poslednjoj ga je i smrt zatekla. postili i pričešćivali se. II. na vest o "Dekinoj" smrti. Govorili su: zar taj Nikolaj koji je toliko živeo u prosvećenoj . u Pensilvaniji. razgovarali o čudesima Božjim javljenim u životu njihovom. Vladimira i u ruskim bogoslovijama Svete Trojice u Džordanvilu i Sv. i 1971. mučili (u predratnoj Jugoslaviji – A. hapsili. marta. koja je nažalost danas skinuta sa Lovćena. marta 1956. i ocenjena je kao najumnija studija o velikom Njegošu.: "Ognjište vere u mraku današnjice"): "U to vreme pojavili su se u narodu ljudi i grupe ljudi. 4 Navodimo ovde samo jedan Nikolajev odlomak o bogomoljcima (iz njegove Saborske besede 1940. "Divan" i njegovo poslednje. godine. Tihona prenet je zatim u manastir Svetog Save u Libertvil i sahranjen kraj oltara crkve. Nikolaj se kasnije seća u svojoj autobiografskoj "Molitvi roba u tamnici" (Monah Tadija. šaljući skromne pakete i priloge. Napomene 1 Jednog takvog trenutka. Upokojio se mirno u Gospodu. str. 70). nedovršeno delo "Jedini Čovekoljubac". g. koji su istakli za načelo: Počni od sebe! Oni su čitali Sveto Pismo. Doživela je zatim nekoliko izdanja (1921. zvonila su zvona po mnogim crkvama i manastirima i služeni su četrdesetodnevni parastosi i pomeni. u Bernu. pevali duhovne pesme. Himelstir 1986. Iz ovoga vremena potiču njegova dela "Kasijana". a zatim i posebno 1911. koje su drugi prozvali bogomoljcima. na poklade 18/5.

Nikolaju Srpskom Glas 8. br. da se sad druži sa tim ludacima! Oni nisu znali da je Engleska pojačala u meni bogomoljstvo. A kad su me nazvali ludakom. na što im je on odgovorio telegramom: "Bogu blagodarni. marta građani Kraljeva. 3. ja sam se radovao. jula na mirnu pravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom u Beogradu" i na gonjenje i hapšenje mnogih nedužnih pravoslavnih sveštenika i vernika širom Jugoslavije. 1941). 556. knj. (Sabrana dela. Nikolaju u Beograd. Tropar sv. Bože. narodu zahvalni. da to narodno "ludilo" nikad ne oslabi u meni do kraja života moga". gledamo svetlo u budućnost bez pečata srama" ("Pastirski glas". uputili su telegram čestitanja Ep. . XI. Ministru unutrašnjih poslova " (avgust 1937) u kojem se žali na "pandurski kurjački napad 19. Zlatousti propovedniče Vaskrslog Hrista Putovođo roda srpskoga krstonosnoga u vekove Raspevana liro Duha Svetoga Ponose i ljubavi monaha Radovanje i pohvalo sveštenika Učitelju pokajanja svenarodni vladiko Čelovođo bogomoljne vojske Hristove Sveti Nikolaje srpski i svepravoslavni Sa svima svetima Nebeske Srbije Moli Jedinog Čovekoljupca Da podari mir i slogu rodu našemu. Daj mi. Himelstir 1983). 5 Ostao je između ostaloga poznat Nikolajev telegram i Otvoreno pismo "Gospodinu dr Antonu Korošecu.Engleskoj. 6 Povodom 27.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful