P. 1
ITB-skripta

ITB-skripta

|Views: 134|Likes:
Published by mmarija82

More info:

Published by: mmarija82 on Oct 01, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/22/2015

pdf

text

original

5)Podela sistema prema stabilnosti ponasanja Prema stabilnosti ponasanja sistemi s emogu podeliti na stabilne,nestabilne I indiferentne.

Stabilni su oni koji sami sebe vracaju u stanje ravnoteze iz koje ih je izbacilo delovanje neke sile iz okruzenja.Svaki stabilni system ima svoje podrucje stabilnosti,sto znaci da se system vraca u ravnotezno stanje samo ako ga spoljna sila nije izbacila izvan tog podrucja.Nestabilni sistemi su oni koji se ne mogu sami od sebe vratiti u stanje ravnoteze ako ih delovanje spoljne sile izbaci iz ravnoteznog polozaja.Vracanje takvih sistema u stanje ravnoteze moguce je samo pomocu aktivnog delovanja drugih sistema.Indiferentni sistemi su oni koji nemaju odredjeno stanje ravnoteze vec je za njih gotovo svako stanje u kojem se nalaze stanje ravnoteze,sto zanci da kada spolna sila takav system izbaci iz jednog stanja on ostaje u polozaju u kom se nasao prilikom prestanka delovanja spoljne sile. 6)Sistemi prema oblicima materijalnog kretanja Sa stanovista ovog kretanja razlikujemo nekoliko vrsta sistema.Za sisteme mehanickog oblika kretanja karakteristicno je da se posmatraju promene mesta u prostoru jednih delova sistema u odnosu na druge ili jednih elemenata u odnosu na druge tj sistema u odnosu na njegovo relevantno okruzenje.Kad je rec o sistemima sa fizickim oblikom kretanja tu pre svega mislimo na sisteme cija kretanja izucava fizika,kao sto su:toplota,elektromagneizam,svetlosne pojave.Za sisteme sa hemijskim oblikom kretanja karakteristicno je da se posmatraju hemijske pojave koje se odvijaju u samom sistemu ili pak u njegovim delovima.Bioloski sistemi karakterisu se bioloskim oblikom kretanja.To su takvi sistemi u kojima se prisutne pojave organskog zivota.Kod drustvenih sistema su bitni drustveni procesi. 7)Sistemi prema povezanosti sa okruzenjem Prema povezanosti sa okruzenjem sistemi mogu biti otvoreni I zatvoreni.U strucnoj I naucnoj literature cesto s eistice da se granice otvorenosti sistema determinisu u zavisnosti od stepena inteziteta interakcije elemenata sistema I njegove okoline.Najveci broj realnih sistema je otvoren s obzirom da ostvaruju bar jedan od tri oblika razmene pa razlikujemo tri tipa otvorenosti:materijalnu,energetsku I informacionu.Medju otvorene spadaju svi organizacioni sistemi koji imaju karakter funkcionalnih sistema (transportni system,zdravstvo,obrazovanje).Zatvoreni sistemi ne primaju uticaj iz okruzenja I ne deluju na okruzenje.To zanci da oni nemaju ulazna I izlazna dejstva,tj da su spojeni elementi I u njima cine jednu zatvorenu celinu I da svi elementi imaju najmanje jedan ulaz I najmanje jedan izlaz.Za system kod koga su tacno utvrdjeni ulazi preko kojih okruzenje vrsi uticaj na system,kao I izlazi preko kojih system dejstvuje na okruzenje nazivaju se relativno zatvoreni sistemi.Zatvoren system u apsolutnom smislu takoreci ne postoji u prirodi pa se ovo moze uzeti kao teorijska pretpostavka. 8)Sistemi prema stepeni slozenosti Prosti sistemi su oni koji imaju mali broj elemenata I manje slozenu strukturu upravljackih sprega I impulsa.Takvi sistemi imaju najcesce karakter deterministickih sistema I postoji mogucnost da s enjihovo ponasanje modelira.U ovu klasu sistema svrstavaju se pre svega svi sistemi koji ostvaruju kontakt sa svojim okruzenjem preko jednog ulaza I jednog izlaza.Slozeni sistemi imaju veci broj elemenata I vrlo slozenu strukturu upravljackih sprega I impulsa I gotovo je nemoguce njihovo ponasanje u celini modelirati ili izraziti jednostavno matematickim modelom.Primer za slozeni system je preduzece.To su sistemi najcesce sa vise nivoa upravljanja (hijerarhijske structure) Postoje I veoma slozeni sistemi ili kompleksni kakvi sun pr ekonomski koji su sastalvjeni iz velikog brooja raznovrsnih podsistema I elemenata povezanih sa veoma slozenom strukturom koja se ne moze detaljno prikazati,Ovi sistemi su uglavnom stohasticki. 6.OBJASNITE POJAM STANJE I PROSTOR SISTEMA Utvrdjivanjem stanja sistema dobijamo mogucnost da poredimo stanje odvojenih sistema I ocenjujemo njihove razlike,kao I da uporedjujemo stanje jednog istog sistema u razlicitim vremenskim intervalima,tako da mozemo pratiti I njegovo kretanje a samim tim I kvalitetnije ostvariti ono cemu system tezi.Kad je rec o slozenim dinamickim sistemima treba reci da je broj mogucih stanja veliki.Stanje sistema mozemo objasniti heuristickom ili formlanom definicijom. Tako preko prve saznajemo da je stanje sistema skup podataka koji nam daju potpunu informaciju o proslosti I sadasnjosti sistema a sto predstavlja osnovu za predvidjanje ponasanja sistema u buducnosti.S obzirom da stanje sistema u vidu spiska velicina ili vrednosti pokazuje procese koji se u nejmu odvijaju to se formalnom definicijom mogu na precizniji nacin prikazati ulazno/izlazna dejstva nekog sistema.Za tako nesto potrebno je da znamo I odredjeni broj ulaznih (X) I izlaznih (Y) velicina odnsono koordinata.Tada system mozemo opisati relacijom A(X,Y) = 0,gde su 1

X I Y vektorske f-je vremena,definisane u vrmenskom intervalu t0<=t<=t1,a A je relacija koja predstavlja vezu izmedju ulaza I izlaza.Ima vise nacina za opisivanje stanja sistema.Vrednosti svih velicina koje odredjuju stanje sistema moze prikazati tabelarno.Stanje sistema s emoze prikazati I graficki.Ako stanje odredjuju dve velicine onda stanje prikazujemo u dvodimenzionalnom prostoru a ako tri velicine onda u trodimezionalnom.Svakom stanju sistema odgovara odredjeni skup vrednsoti varijabli I u prostoru stanja jedna tacka sa svojim vrednsotima koordinata.Ove nezavisne promenljive cesto s enazivaju I stepenima slobode sistema ili koordinatama stanja sistema.Tacka koja reprezentuje jedno stanje naziva se reprezentativna tacka.Oblast prostora stanja u kojoj se moze naci reprezentativna tacka zove s eoblast dopustenih stanja.Razlikujemo neprekidan proctor stanja koji karakterisu coordinate koje mogu da imaju bilo koju vrednost iz unapred utvrdjenih granica I diskretni proctor stanja cije coordinate mogu da imaju samo konacan broj odredjenih vrednosti I gde reprezentativna tacka moze takodje da uzima samo konacan broj polozaja tj da u granicama oblasti dopustenih stanja tacka ne prikazuje svako moguce stanje sistema.Prema tome u opstem slucaju stanje sistema mozemo shvatiti kao skup vrednosti svih promenljivih u odredjenom trenutku vremena sto znaci da je stanje funkcija vremena pa otuda sledi da je stanje dinamickog sistema I najmanji broj velicina stanja koje je potrebno znati u trenutku t0 da bi sa poznatim ulaznim velicinama mogli unapred odrediti nove proenljive za t>t0. Nulto stanje sistema je kada se stanje sistema ponasa tako da je izlaz sistema za nulti izlaz za svako t=0 gde je t<t0. 7.OBJASNITE POJAM INFORMACIJA Informacija je tesno vezana za pojam sistema I ona moze da postoji samo ako je u vezi sa sistemom na cije delovanje,odnosno ponasanje,utice.Od brojnih konkretnih definicija smatramo korisnim da navedemo definiciju Kuznecova koji kaze:predmet rada rukovodioca su informacije.Neki pak pod pojmom informaciju podrazumevaju delatnost sticanja tj sakupljanja znanja.Ono sto treba istaci jeste to da informacija u svojoj osnovi mora da sadrzi nesto novo za korisnika sto ce ga motivisati tj sto ce kod njega izazvati odredjenu svrsishodnu aktivnost ili promenu njegovog ponasanja s ciljem resavanja nekog problema.Ovo isticemo iz razloga sto ako izostanu ova svojstva se ne moze govoriti vise o informaciji nego o podatku.Sa semantickog aspekta razlikujemo pojmove podatak I informacija. Podatak je sve sto opisuje cinjenicu pojavu I sto nsoi neku sliku kroz sve ono sto je na neki nacin zabelezeno tj tegistrovano I racunskim operacijama izvedeno od jednog ili vis epodataka,slikom na odredjeni nacin sastavljenim podacima doalzi se do reci I recenica I anravno uz upotrebu pravila sintakse do odgovarajuce formulacije o datoj pojavi.U stvari taj process spajanja podataka u reci a ovih u recenice jeste njihova obrada.Proizilazi da su I reci I recenice sastavljene iz reci koje posiljalac upucuje primaocu a odnose se na neku novost za korisnika.I ukoliko te vesti za primaoca imaju svosjtvo novosti I na njega uticu da promeni svoj stav ponasnja ili mu omogucavaju da uspesno resi tj izvrsi svoj zadatak ili problem onda je to informacija.Drugim recima znacaj informacije ocenjuje se time koliko ona doprinosi resavanju datog problema. 8.OBJASNITE METOD MODELIRANJA VRSTE MODELA Da bismo slozene sisteme mogli proucavati,analizirati,sagledati njihovu statisticku I dainamicku strukturu I uticati na njihovo ponasanje potrebno je da raspolazemo informacijama o elementima,njihovim karakteristikama,spregama I funkcionisanju.Prikupljanje I koriscenje tih informacija bice svrsishodnije ako je prethodno izabrana efikasna metoda. Pojedine metode sistemske analize obezbedjuju da se ta delotvornost u zadovoljavajucem obimu ostvari.To je slucaj sa metodom modeliranja.Metoda modeliranja jedna je od glavnih metoda teorije sistema I kibernetike.Ona omogucava odvajanje bitnog od manje bitnog te otkrivanje zakonitosti I odnosa u objektivno postojecim sistemima.Koriscenje modela zavisi od aspekta istrazivanja.Za naucno istrazivanje poseban znacaj ima pojam uproscenog modela,koji omogucava proucavanje kompleksnih Celina,prikazujuci na modelu samo one karakteristike originala koje su znacajne za oblast istrazivanja.Primenom sistemskih modela teorija ne mora da razmatra realne objekte odnsono komplekse vec samo njihove apstraktne ili misaone modele.Naime pri izucavanju slozenih dinamickih sistema najcesce nije poznata unutrasnja struktura elemenata (podsistema).Potreba za modeliranjem slozenih dinamickih sistema javlja se kao posledica njihove kompleksnosti tj nase nemoci da se dodje do svih relevantnih informacija.Zato s eizradjuje model realnog sistema.To znaci da izmedju modela I sistema postoji slicnost ali ne I istovetnost,pa je zato model kao pojednostavljeni system stvarnsoti pregledniji I pristupacniji za istrazivanja,Koriscenje modela je nuzno I zato sto nismo uvek u mogucnosti da ekspirementisemo sa realnim isstemom.Osnovni zadaci modela da nam pruzi mogucnost da u okviru posmatranog realnog sistema otkrijemo funkcionalne zavisnosti njegovih delova I atributa,da jednostavno pratimo vremenski sled pojave koja ans interesuje na relaciji uzrok-posledica te da pripremimo odluke za akcije u 2

pravcu promene odredjenih procesa tj da predvidimo buduce ponasanje sistema.Modeliranje mozemo definisati kao postupak u kome jedan system koji se naziva original prikazujemo (modeliramo) drugim istemom koji se naziva model. 9.NAVESTI I OBJASNITI VRSTE MODELA KOD MODELIRANJA S.V.Kanel je modele klasifikovao prema sledecim principima: 1)na osnovu izrazajnih sredstava pomocu kojih gradimo model 2)na osnovu njihove slicnosti sa originalom 3)sa aspekta namene modela 4)sa aspekta njihovog mesta Na osnovu izrazajnih sredstava pomocu kojih gradimo model razlikujemo verbalne – prikazuju ponasanje sistema pomocu skupa iskaza tekstom na nekom prirodnom jeziku.Verbalni modeli se koriste za opisivanje ponasanja sistema koji imaju pretezno kvalitativne karakteristike.Verbalni modeli su najcesce modeli hipoteze pa njihova nepreciznost predstavlja njihov osnovni nedostatak. Fizicki modeli – su rezultat stvorene materijalne prirode I obicno predstavljaju bilo smanjenu ili povecanu kopiju spoljnog oblika sistema cime se postize da su sve fizicke velicine u modelu iste prirode sa onim u originalu.Ovaj tip modela najcesce se koristi za izvodjenje eksperimenata u vezi sa ponasanjem vrlo slozenih sistema. Graficki modeli se izrazavaju uz pomoc grafickih sredstava I simbola.Najcesce s ekoriste blok dijagrami pomocu kojih se prikazuju elementi I funkcionalni odnosi u sistemima ali bez kvalitativnih I kvantitativnih osobina.Za graficko prikazivanje modela kibernetickih sistema koristimo s ejos strelicom,tackom grananja,komparatorom I sabiracem. Formalni ili simbolicki modeli – prikazuju ponasanje sistema pomocu skupa matematickih I logickih relacija.To su modeli sa najvecim stepenom apstrakcije,jer se karakteristike elemenata izrazavaju uz pomoc simbola,a odnosi I veze izmedju elemenata uz pomocu matematickih I logickih jednacina.Ova vrsta modela je najprikladnija za izvodjenje eksperimenata jer se najlakse mogu menjati vrednosti njihovih parametara. Analogni model – analogija je baza modeliranja.Ako postoji mogucnost da se izvrsi prenos informacija o relevantim svojstvima I ponasanju system – model na drugi system ili njegov prototip onda se izmedju ta dva sistema tj modela uspostavlja analogija. Na osnovu veze sa originalom model moze biti model f-je – zasniva se na analogiji koja postoji u funkcionisanju originala I modela,osnov analogije je nacin na koji su pojedini elementi sistema medjusobno povezani I f-ja koju oni vrse. Model structure prikazuje strukturu sistema tj elemente ili objekte iz kojih je sastavljen original. Analogija ili slicnost sa originalom zasniva se na slicnosti u pogledu ponasanja uz prethodni uslov da su im structure I f-je iste. Model ponasanja sluzi za upoznavanje ponasanja sistema I uglavnom se izrazava u vidu matematickih jednacina. Sa stanovista svrhe modela razlikujemo demonstracioni model sluzi da prikaze slozene odnose u sistemu ili ulogu pojedinih elemenata.Najcesce su to graficki ili fizicki modeli.Eksperimentalni modeli sluze za eksperimentisanje.To su uglavnom modeli dinamickih sistema.Modeli odlucivanja su modeli koji se koriste za donosenje odluka u slozneim sistemima.Ta slozenost situacije se najcesce prikazuje pomocu stable ili drveta relevantnosti gde svaka grana predsatvlja mogucu alternative I gde izbor konacne odluke zavisi od mnostva medjusobno povezanih alternative.Sa stanovista mesta modela razlikujemo intetne I eksterne modele. Predstavu o internom modelu imamo onda ako je model sistema ujedno I sastvni deo ili element sistema.Nasuprot internim modelima koji s eodnose uvek na bitne parameter sistema eksterni modeli se ne nalaze u strukturi sistema. Pored ov klasifikacije D.Simic navodi da mogu da se izdvoje I sledeci vidovi modela:aprstaktni,deskriptivni,funkcionalni,modeli uzrocne povezanosti,modeli korelacije.Metod crne kutije – u teoriji sitema I kibernetici poseban znacaj ima metod crne kutije.Saglasno stavu Vinera pod pojmom crne kutije mozemo smatrati svaki objekat (system) o kome donosio sud ne na osnovu proucavanja I istrazivanja njegove structure I ostalih njegovih velicina iz kojih se sastoji vec na osnovu spoljnih manifestacija structure sistema koje su dostupne istrazivacu.Model crne kutije koristimo ne samo u slucajevima kada nam je unutrasnja struktura objekata (sistema) nepoznata nego I u onim slucajevima kada je system toliko slozen da s ena osnovu pojedinscnog izucavanja njegovih sastavnih delova I njihovih interakcijskih odnsoa ne moze dobiti prava slika o samom ponasnju sistema kao strukturisane celine.U teroiji sistema I kibernetici koristi se I metod bele kutije za sisteme koje poznajemo u svim njegovim pojedinstoima pa se cesto koristi I termin prozracna kutija.Za sisteme koji nisu sasvim nepoznati ili sasvim poznati neretko se koristi termin siva kutija I nijanse svetla I mracna kutija. 10.OBJASNITE POJAM INFORMACIONI SISTEM I NJEGOV ODNOS SA ORGANIZACIONIM SISTEM Organizacioni sitemi pa pema tome I poslovni sistemi jesu ciljno orijentisani sistemi.Organizacija ostvarje svoje ciljeve transformacijom ulaza u izlaz.Ova transformacija se realizuje u toku funkcionisanja sistema.Kao ulazi u organ.sisteme 3

11.metode I procedure.komunikacione linije (komunikacioni system).obradu (process) I dostavljanje (output) podataka I informacija za koriscenje. Ako uzmemo u razmatranje samo informacioni ulaz I izlaz I info procese koje realizuju elementi organizacionog sistema dobicemo realni informacioni system posmatanog organizacionog sistema.OBJASNITE KOMPONENTE INFORMACIONOG SISTEMA Komponente informacionog sistema su materijalne.U bazi podataka informacionog sistema se odlsikavaju svi elementi.Iz navdene definicije se vidi da informacioni system ne mora obavezno da sadrzi racunare.promene I procesi realnog sistema I dela njegovog okruzenja.a takodje I kao izlazi mogu da budu razlicite komponente.energetske.informacioni jezici.Stoga ona na neki nacin predstavlja model realnog sistema I njegovih veza sa okruzenjem.energija I informacija (ulaz I izlaz).izvori podataka. 12.stanju sistema I izlazima cine bazu podataka informacionig sistema.Termin izvor informacije koristi se kao opsti naziv za sve entitete u sistemu I njegovom okruzenju za koji se ima interes da se o njima formira informaciona slika. covek.KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA Prema tome da li imaju informacione ulaze I izlaze na: 1)informirani – imaju samo informacioni ulaz 2)linformirajuci – system informisanja – imaju samo informacioni izlaz 3)informacionis sistemi – imaju I informacioni ulaz I izlaz U odnosu na odnos informacionog ulaza I izlaza razlikujemo: 1)upravljanje sisteme – informacioni ulaz > izlaza 2)upravljacke sisteme – informacioni ulaz <izlaza 3)neutralne ssiteme 0 informacioni ulaz = izlazu U odnosu na podrucje koje obuhvata informacioni system moze biti: 1)informacioni system drustva 2)informacioni system republike 3)informacioni istem regije 4)informacioni system grada 5)informacioni system opstine Prema osonvnim f-ma preduzeca za cije potrebe se projektuju. Informacioni system je specijalizovan system koji moze da s edefinise na razllcitie nacine. Jedna od definicija je: informacioni system je skup elemenata ili komponenata za prikupljanje (input).U sastav informacionog sistema ulaze sledeci elementi: podaci.Kao entite mogu 4 .One mogu biti materija.Podaci kao nosioci informacija o ulazima.sredstva za pripremu I obuhvatanje podataka.Entitet je neka sustina necega o cemu se skupjaju I memorisu podaci.sredstva za memorisanje I obradu podataka.socijalne I apstraktne prirode.razlikujemo: 1)informacioni sitem proizvodnje 2)informacioni system nabavke 3)informacioni system prodaje 4)inforamiconi system licnih dohodaka 5)finansijski informacioni system 6)informacioni system osnovnih sredstava 7)informacini system istrazivanja I razvoja U odnosu na ancin realizacije procesa pripreme I obrade podataka informacioni sistemi mogu biti: 1)centralizovani 2)distribuirani U odnosu na stepen automatizacija procesa informacionih sistema I faza upravljanja mogu se podeliti na: 1)sistemi za automatsku obradu podataka 2)informacioni sistemi za predvidjanje 3)upravljacki informacioni system 4)potpuno automatizovan informacioni system Informacioni sistemi koji obezbedjuju potrebne informacije za upravljanje I zatvaraju kolo povratne veze usistemu upravljanja nazivaju se upralvjacki informacioni sistemi.

Obuhvatanje I priprema izvornih informacija zavisi od izvora I od raspolozivih tehnickih srdstava.On treba da obezbedi tacan.html.Zbog toga se program koji je napisan na masinskom jeiku jednog tipa racunara ne moze izvrsiti na drugom tipu tipu. Kao stos u np basic. Komonukacioni system cine sve linije veze I uredjaji koji omogucavaju preos I razmenu informacija izmedju elemenata sistema.Jos uvek se znacajan deo komuniciranja u okviru informacionog sistema odvija u formi prirodnog jezika.interni I izlazni) I svi elementi organizacionog sistema koji na neki nacin ucestvuju u obuhvatanju (pripremanju) .odgovarajuce kapacitete uredjaja I da se izvrse vrlo male izmene u programima.Sve je vise primetan efekat uzajamne pozitivne povratne sprege tehnologije I ekonomije.Programski ili algoritamski jezici se koriste da s eopisu algoritmi obrade po kojima ce racunar resavati zadatke obrade.progrmaski jezici. Visi prograsmki jezici koji su uglavnom univerzalni jezici pa algoritme obrade opisane ovim jezicima mogu da izvrsavaju uglavnom svi tipovi racunara uz izvesna ogranicenja. On u sebe ukljucuje sve linije veze pocev od runog prenosa podataka pa do automatkse transmisije preko telekomunikacionih linija veze.Proizilazi da s eu okviru funkcionisanja informacionog sistema realizuju sledeci procesi: 1)obuhvatanje I priprema podataka 2)prenos podataka do mesta obrade 3)memorisanje I obrada podataka 4)dostavljanje podataka korisnicima 5)koriscenje podataka 14.Zbog toga postoji mnostvo raznih jezika progamiranja namenjenih za resavanje razlicitih vrsta zadataka.blagovremen I ekonomican prenos podataka izmedju elemenata sistemaSredstva za obradu podataka obuhvataju uredjaje koji na neki nacin ucestvuju u operacijama obrade podataka.fortran.dogadjaji.Ta ogranicenja se odnose na to da racunari imaju odgovarajuce prevodioce u okviru sistemskog softvera.Kao jezici informacionog sistema najcesce se susrecu sledece vrste jezika prirodni.Proizvoditi znaci menjati svet oko sebe tj 5 . Delphi.PROCESI INFORMACIONOG SISTEMA Moze se reci da realni informacioni sistemi nekog organizacionog sistema cine podaci (ulazni.Za dobijanje efektivnih programa za obradu ppodataka.Iako se visi jezici za programiranje koji se najcesce koriste odlikuju univerzalnoscu primene I prilicnom nezavisnoscu od tipa masine ipak izmedju njih postoje razlike u pogledu njihove pogodnosti za pojedine oblasti primene.reci ili kodovi.apstraktni concept I sl. Prirodni jezici sluze za medjusobno komuniciranje ljudi.c.php itd… 13.U sirem smislu pod obradom se podrazumeva bilo kakva transformacija I sredjivanje podataka koja ima za cilj dobijanje novih podataka ili pripremanje I sredjivanje postojecih radi kasnije efikasnije obrade.Tako se I operacije sortiranja ili premestanja I memorisanja podataka predstavljaju u sirem smislu kao operacije obade podataka.masinski.Sa dokumenta podaci s emogu poslati na obradu:1)direktnim citanjem pomocu odgovarajucih citaca dokumenata 2)posrednim unosenjem 3) rucnim unosenjem preko odgovarajucih interaktivnih terminala.c++.cobol. Obuhvatanje I priprema podataka predstavlja process u informacionom sistemu koji zahteva najvise ljudskog angazovanja I vremena pa izbor najefikasnijeg nacina uveliko povecava efikasnost I efektivnost citavog informacionog sistema.U zavisnosti od vrste tehnickih sredstava danas se najcesce koriste sledeci organizacioni oblici obuhvatanja I pripreme podataka: direktan nacin – podaci se sa izvora pomocu odgovarajucih tehnickih uredjaj direktno registruju I salju linijama veze posredan nacin – podaci se najpre rucno registruju na zato odredjena dokumenta a potom na odgovarajuci nacin pripremaju I salju na dalju obradu. obradi.Za sada ne postoji jedan jezik koji bi bio jednako pogodan za resavanje svih mogucih problema koji s epojavljauju u realnom zivotu.Masinski jezik je interni jezik digitalnih racunara. Osnove karakteristike jezika su slova ili znaci njegove azbuke.Prema odnosu ucesca coveka u obradi I masine obrada podataka moze biti: rucna – relaizuje samo covek. mehanizovana – relaizuje covek uz pomoc masine automatska – realizuje je masina po unapred uradjenom programu.java.prenosu.jezik mora imati takve osobine koje sadrze neophodne elemente za resavanje odredjene klase zadataka.Jezici informacionog sistema sluze za kodianje I ramzenu informacija kako izmedju elemenata sistema tako I izmedju sistema I okruzenja.sintaksa I smenatika jezika.Posto masinski I prirodni jezici zbog svoje specijalnosti I nepreciznosti nisu pogodni za opis algoritma izmisljeni su tzv.DIGITALNA EKONOMIJA I UPRAVLJANJE ZNANJEM Nove tehnologije uticu na stvaranje nove ekonomije a nova ekonomija je stalno gladna novih tehnologija.pascal. memorisanju I koriscenju informacija.da se pojave realni objekti.Pod obradom podataka u uzem smislu se podrazumeva transformacija postojecih u nove podatke.Svaki tip racunara ima svoj specijalan masinski jezik koji realizuje upravljacka jedinica racunara.

distribucije dokumentacije itd. 14.Nova ekonomija ne podrazumeva samo primenu novih tehnologija vec I novih organizacionih modela.online treninga isl.Postoje dva osnovna tipa elektrosnkog poslovanja: 1)B2C – business to consumer u kome potrosaci narucuju proizvode I servise elektrosnkim putem od preduzeca. 2) B2B .jer osnovni pokretac razvoja postindustrijskog drustva predstavljaju informacije I ideje a ne sirovine I jeftina radna snaga.koje se odnose ne samo na upravljanje klasicnim resusrsima vec pre svega na upravljanje znanjem.omoguciti da dele znaje I prakticno ga koriste. pregovora. 6) G2C (government to citizens) G2B 6 .Kolektivno znanje organizacije – akumulirano iskustvo I strucnost zaposlenih I partnera – jeste njen intelektualni capital.Internet pruza razlicite mogucnosti marketinskog nastupa preduzeca I omogucava masovni pristup potrosaca proizvodima I servisima elektronskim putem.obicno putem interneta I korporativnih portala.tj primeni ljudskog know-how (znati kako) na sve sto proizvodimo I kako proizvodimo.Menadzeri znanja u kompaniji treba da osmisle I organizuju rad sa znanjem kao intelektualnim kapitalom. 3) P2P – people to people – model u kojem dolazi do razmene dobara uglavnom digitalnih.Poenta u ovom deljenju informacija jested a se organizaciji obezbedi maksimalno iskkoriscenje raspolozivih resursa znanja.pa se kaze da s eekonomija informacionog drustva zasniva na znanju. novih proizvoda I novih usluga.kopaje podataka.Ipak postoje vise razlicitih termina koji su u upotrebi.Internet iz osnova menja odnsoe izmedju proizvodjaca I potrosaca.racunarskih. Mnogi uprosceno posmatraju kao novi marketinski kanal al Internet je mnogo vise od toga – tehnicko tehnoloska osnova za kreiranje novog ekonomskog poretka.Nova ekonomija zahteva I nove metode upravljanja.telekomunikacionih I multimedijalnih.Globalna racunarska mreza.Postoje I drugi oblici e-poslovanja sektora javne uprave do korisnici sa korisnicima.Osnovna kaakteristika informacionog drustva jeste visoka efikasnost drustvenih I ekonomskih organizacija cime se stvaraju uslovi I za visok kvalitet zivota njegovih gradjana.Resursi znaja zavise od delatnosti preduzeca ali nalaze se u tehnoloskim prirucnicima.Za otkrivanje I analizu ovakvih znanja takodje se koriste savremene IT:skladista podataka.Evolucija elektronskog poslovanja zapocela je razmenom poste u elektronskom obliku (elektronska posta).Svakako da se pod e-poslovanjem moze podrazumevati: 1)kupovina I prodaja proizvoda I usluga preko Interneta ili neke druge telekomunikacione mreze 2)korsicenje racunarske I mrezne tehnologije za promenu lanca snabdevanja I industrijske structure 3)ukljucenje I komercijalnog I nekomercijalnog sveta. ispostavljanaj faktura. Kada govorimo o elektronskom poslovanju generalno mozemo reci da je to poslovanje putem elektronskih medijuma. 5) B2E business to employees – kategorija koja obuhvata sve intenre aktivnosti unutar preduzeca.masina za pretrazivanje.Internet podstice dalji razvoj globalnog trzista I stvara novu globalnu ekonomiju.Najpopularniji kanal elektrosnkog poslovanja jeste internet.pravilnicima.stvarati dodatnu vrednost.uglavnom su znaci papirima lai je mnogo toga I u glavama zaposlenih.Mnogi podaci sadrze implicitno neotkriven znanja koja mogu biti znacajna za poslovanje.inteligenti agenti.Business to Business sto podrazumeva elektronsko poslvoanje koje se odvija izmedju preduzeca od otkrivanja odgovarajuce robe.Pristup resursima znanja najcesce se realizuje primenom savremenih informacionih tehnologija.Za savremeno drustvo cesto se kaze da je informaciono drustvo jer informacija verovatno prvi put u istoriji javlja kao najdragocenija roba. placanja.Nova ekonomija je zasnovana na znanju.Ovaj capital predstavlja izuzetan potencijal I moze snazno da doprinese trzisnoj vrednsoti preduzeca u globalnoj ekonomiji.Jedno predstavlja poslovanje uz pomoc svih mogucih elektrosnkih medijuma dok I-business predstavlja poslovanje samo preko Interneta. 4) C2B consumers to business – model ukljucuje fizicka lica koja svoje proizvode I usluge prodaju poslovnim subjektima ili pak kupce koji tragaju za snabdevacima. narucivanja.E – Business I IBusiness predstavljaju dve razlicite kategorije.U novoj ekonomiji dodatna vrednost je pre svega rezultat angazovanja umnih mogucnosti coveka a ne njegovih misica.poslovnim pismima.mozda I iz raznih delova sveta.Znanje postaje I proizvod koji s emoze nudity na trzistu I po tom osnovu ostvarivati znacajan profit.Organizacije moraju biti spremne da brzo private nova znanja I da ih efikasno primene.Ovde se mogu odvijati razmena informacija medju zaposlenia.Izazov za one koji upravljaju znajem dvostruk je 1) da implementiraju system koji ce koordinirati tok informacija kako bi zaposleni mogli da pristupaju specificnom znanju vaznom za njihov posao 2)da stvaraju procese koji ce pojedincima na raznim poslovnim funkcijama.razmena ili prodaja proizvoda zaposlenima.OBJASNITE POJAM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje.Intranet I internet su prirodno okruzenje za njihovo koriscenje.Znanje postaje dominantan cinilac ekonomije takvog drustva.faks dopisima.Digitalna ekonomija obuhvata poslovanje novih preduzeca na globalnom trzistu primenom internet tehnologija.nastala kao rezultat konvrgencije primene digitalnih tehnologija .

Ljudi su uvek trazili nove izvore sirovina I nova trzista.Globalizacija je promenila mnoge ustaljene obrasce.Kao podrsku ovom procesu analogni tehnicki tehnoloski sistemi omogucili su telefonske pozive radio I TV prenose.platiti.Sve je vise prisutan trend trnasformacije fizickih proizvoda u digitalan oblik. Elektronsko poslovanje (videti prethodno pitanje) Nestajanje posrednika – u buducnosti u lancu snabdevanja ili pruzanja usluga.dok ce nove generacije zahtevati radon okruzenje gde ce racunar I pristup internetu biti neophodan preduslov za rad.muzika sa CD-a u mp3 formatu.U novoj digitalnoj ekonomiji.koriscenjem racunarskog binarnog koda one postaju nizovi jedinica I nula.Proces je ubrzan I strahom firmi d ace ih druge firme nastale integracijom ili super uspesne “start – up” kompanija digitalne ekonomije.Koliko je mobilnost vazna karakteristika digitalne ekonomije ukazuje I strateska inicijativa Microsoft korporacije.Obicni posrednici koji su u dosadasnjoj ekonomiji ostvarivali znacajan profit prakticno ce biti izbaceni iz tog lanca.organizacione I politicke granice.izvestaji.Elektronske knjige.net.kulturne.video zapisi. Digitalna generacija – deca koja su rodjena krajem XX veka odrastaju u okruzenju digitalnih medija.a digitalni diskretne vrednosti iskazane celim brojevima.primenom savremenih tehnoogija udruzuju u mrezu znanja.pa tako u nekim slucajevima mozemo govoriti o mobilnom random mestu.Ukrupnjavanje ima vise pojavnih oblika.sluzbe razmenjuju proizvode.zaposleni preko interneta sto smanjuju troskove pre svega.poznata pod imenom .zanje I kreativnost.pa tako dolazi do “efekta lavine” tj do lancane integracije firmi.U umrezenim organizacijama informacije se krecu ne samo preko internih sektroskih granica vec I izvan firme.Nikada kao u poslednjoj deceniji nije bilo izrazeno pravilo da velika riba guta malu ribu.Globalizacija resava zatecene ali otvara I mnoge nove probleme npr problem nadleznosti ekonosmkog suvereniteta.Za resavanje poslovnih problema nije dovoljno povezivanje masine vec su za uspeh potrebni ljudi koji svoju inteligenciju.Razlog njihovog nestanka je u primeni savremenih informacionih I telekomunikacionih tehnologija koje omogucavaju krajnjim korisnicima da posrednike preksoce cime oni postaju visak.Sve s eovo odnosi I an nivoe u organizaciji.ODLIKE DIGITALNE EKONOMIJE Globalizacija –je stari fenomen. Dok su u pocetku racunarske mreze sluzile prvenstveno za prenos podataka izmedju geografski dislociranih delova preduzeca.preko geografskih granica. Integracija – u procesu globalizacije jedan od efikasnih mehanizama jacanja konkurentne sposobnosti jeste ukrupnjavanje. Nove organizacione forme – rad na daljinu.(government to business) – kategorije su u kojoj drzavne.opstace samo oni koji mogu dodati neku novu vrednost.jednostavno je odrediti njihovu trzisnu cenu.stolice I telefona. Ekonomska ravnopravnost – generalno posmatrano primena IT-a treba da omoguci dalju 7 .izvrsiti najpovoljniji izbor.Primena IT-a kod starijih izaziva odbojnost pa cak I strah od posla.Racunari se nalaze svuda oko njih.Ovi mali uredjaji objedinjeni sa mobilnim telefonom omogucavaju svojim korisnicima da van sopstvene kancelarije zavrsavaju poslove.fotografije I direktne reklame postom.Digitlne tehnologije omoucavaju da se razlciti pojavni oblici informacija lako transformisu u novu digitalnu formu a zatim zapisuju I prenose.Kod digitalnih zapisa relativno je jednostavno otkloniti smetnje I regenerisati zapis koji je po kvalitetu potpuno jednak izvornom. Umrezavanje – Pojava intenreta dovela je do intezivnog umrezavanja preduzeca.informacije je u svim svojim oblicima postaju digitalne.cekovi.Da bi s einformacije razmenile potrebno je I povezivanje ljudi primenom novih tehnlogija.Tipicno radon okruzenje kancelarisjkih sluzbenika moze se pokriti malim prenosivim racunarima koji omogucavaju da se na bilo kom mestu obavlja isti posao kao sto bi se obavljao kancelariji.sastanci licem u lice.ugroziti na trzistu.Savremena tehnoloska dostignuca starije generacije dozivlajvaju kao cuda a za mlade generacije ona predstavlja sasvim prirodno okruzenje.usluge I informacije sa fizickim I pravnim licima.Transformacija iz analognih u digitalne signale postize se digitalizacijom koja se ostvaruje odabiranjem konacnog broja reprezenata u vremensko domenu I kvantizacijom tj predstavljanjem analogne vrednosti brojem.od akvizicije (pripajanja) do integracije (udruzivanja) sa nekom od konkurentskih firmi.Analogni signal predstalvjaju kontinualne.sada se infrastruktura Interneta koristi za medusobnu koordinaiju I sinhronizaciju aktivnosti u poslovnom procesu jer nove tehnologije ukidaju prostorna ogranicenja.Kao osnovni mehanizam digitalne ekonomije internet eliminise trzistu prostorna I vremenska ogranicenja.tovarni listovi.Proizvodi su sada zaista na svetsko trzistu. 15. Digitalni proizvodi I usluge – u staroj ekonomiji tok informacija je fizicki:novac.Internet je drasticno ubrzao process globalizacije ruseci postojece nacionalne.facture. Mobilnost – Nove tehnologije su u mnogo cemu uticale na promenu metafore radnog mesta kao radnog stola.Kod analognih zapisa tesko je otkolniti sum koji nastaje u prenosu I an taj nacin degradira kvalitet izvornog signala.Oni cija je uloga u hijerarhiji samo da nadole prenesu naredbe a nagore samo izvestavaju gube svoj znacaj I ulogu. Microsoft je razvio skup tehnologija koje pruzaju sveobuhvatnu podrsku konceptu mobilnosti.naruciti.Informacije mogu biti postavljene analogno I digitalno.virtuelna organizacija.

zatim su prisutne lokacije koje omogucavaju online kockanje I kladjenje koje u mnogim drzava u realnom svetu zabrenj pristup maloletnicima.Ova nezaposlenost je strukturnog karaktera.Ali posto svi ipak nemaju istu startnu poziciju niti ravnopravan pristup novim tehnologijama.intranet.Trgovina je asimetricna I uglavnom tipa 1:1.extranet.INTRANET Internet servisi mogu da se primene u tri razlicite sfere na sasvim razlicite nacine.Raslojavanje postaje pono karakteristika drustva sa izrazito bogatim ail I izarazito siromasnim drzavam I ljudima.OBJASNITE POJAM PORTAL Za savremeno poslovanje preduzeca neophodan je portal.izlaze sa potencijalnim rizikom izvrsenja kriminalne radnje npr kradje.sadrzaj I trgovina.da pruzi podjednake sanse svima.kounikacija.Portal je mesto na internetu odakle postoji mogucnost pocinjanja bilo koje online aktivnosti korisnika.industrijski I tematski portali.Razvijene su cetiri osnovne klase servisa koje mozemo da nazovemo konverzacija.forums) Sadrzaj (www.Primena novih IT-a a pogotovu internet tehnologija.OBJASNITE POJMOVE INTERNET.Striktno govoreci termin internet je rezervisan za onaj deo globalne mreze koji je zaista javni I pristupacan bilo kome.demokratizaciju u svetskim ekonomskim odnosima.Konverzacija je sustinski simetricna I tipa je 1:1.izmedju razvijenih I nerazvijenih.Digitalna ekonomija produbljuje jaz izmaedju bogatih I siromasnih I to ne samo na globalnom vec I n lokalnom nivou.generise nestabilnost.micropayments. 2)nezaposlenost – digitalna ekonomija izaziva masovnu nezaposlenost jer primenjivanje ITa minimizira koriscenje ucesca ljudi u procesu prozivodnje.a to je pre svega sector IT-a koji razvija infrastrukturu digitalne ekonomije.streamin multimedia) Trgovina (encryption.prodavac prodaje robu I usluge musterijama koja salju uplate nazad.newsgroups. 18.Nerazvijene zemlje treba da s eukljuce u svetske trendove primene IT-a kako bi smanjile trenutne razlike I sprecile povecanje drugih razlika.Rizici digitalne ekonomije: 1)nestabilnost – najveci rizik digitalne ekonomije proizilazi iz same sustine njene paradigme.Moguce je ostvariti vise servisa koji bi mogli biti kategorizovani prema tome da li su komunikacije tipa 1:1 one to one.Ove sfere primene su poznate kao Internet.Druga interesantna primena ekstraneta je umrezavanje potrosaca u kompaniju kroz dodelu ogranicenih prava on-line pristupa resursima kompanije.Ekstranet je oblik izmedju javnog interneta I privatnog intraneta.To je contrast intranetu koji je u nekom smislu deo vece mreze koja postoji samo u okviru kompanije.Postoje sektori u kojima trenutno se oseca nedostatak kvalifikovane radne snage.Intranet koristi iste tehnologije I usluge ali je pristup ogranicen uglavnom samo na zaposlene.Svako preduzece koje svoj informacioni system povezuje sa internom kako bi unapredilo poslovanje.Taj problem narocito je dosao do izrazaja finasnijskim transakcijama uz pomoc interneta.Sadrzaj je asimetrican I uglavnom tipa 1:N. 4)nemoral – nova ekonomija u prvi plan stavlja pitanje efikasnosti a jedinstvena mera svih stvari postaje novac.ali internet ne ponaje granice I moze svako pristupiti bez obzira na starts tim lokacijama.Komunikacija je takodje simetricna ali tipa N:N I u njoj postoji nekoliko ucesnika koji su ravnopravni.Virtual Private Network (VPN) mogu s ekoristiti da vezu udaljene zgrade I filijale u globalni intranet da bi stvorili jedinstveni korporativni system.jer primena efekta pozitivne povratne sprge u procesu uspostalvjanja ekonomija na kvalitetno novom nivou.EXTRANET.Legalizuju se web prezentacije sa pornografskim sadrzajem.postoje samo dve strane u konverzaciji koje su potpuno ravnopravne.Postoje generalni.omogucuje nerazvijenim zemljama da povecaju svoje sanse angazovanjem spostvenog intelektualnog potencijala koji je po pravilu globalno ravnopravno rasporedjen. 3)raslojavanje – paradoksalno ali digitalna ekonomija vraca siromastvo na svetsku scenu.net telephony.Predstavlja kontrolisano prosirenje korporativnog intraneta za ukljucenje eksternih partnera. 16.ocigledno je da ovaj process istovremeno utice na dalje raslojavanje izmedju bogatih I siromasnih.videoconferencig) Komunikacija (mailing lists.1:N one to many ili N:N many to many I da li je komunikacija simetricna ili asimetricna.informacija se salje od provajdera do mnogih primalaca koji uglavnom ne salju slicnu informaciju nazad.digital certificates) 17.digital cash.Internet servisi za svaku klasu su: Konverzacija (e-mail.Nestabilnost je imanentna karakteristika digitlne ekonomije.push tehnologies. 5)ugrozavanje bebednosti I privatnosti 6)criminal – mozda najveci rizik primene internet tehnologija u digitalnoj ekonomiji ogleda se u mogucnostima izvrsenja kriminalnih radnji.Kao odgovor na tu vrstu problema uspesno se razvijaju I primenjuju specificni odbrambeni mehanizmi za autorizaciju I autentifikaciju.Za razliku od nekog 8 .PRIMENA INTERNET SERVISA U ELEKTRONSKOM POSLOVANJU Svi internet servisi prate ideju komukicajia izmedju poslovnih partnera koji su spojeni preko interneta.posebno u bankarstvu I elektronskoj trgovini.Iz nauke o sistemima poznata je primena pozitivne povratne sprege void system u nestabilno stanje sto znatno otezava a ponekad I onemogucava odrzavanje sistema u zeljenom stanju.

Stoga se cesto ranije ER nazivao elektronski mozak.Veliki racunari su namenjeni u velikim I slozenim elektronskim obradama podataka u poslovnoj I tehnickoj sferi.bitnih mikroprocesora 80486.M68000.apstraktna komponenta koja odgovara logici misaonog procesa I obrade podataka u covekovom mozgu.Takodje elektronske knjige takodje plasticno mogu predstaviti novu generaciju digitalnih proivoda.sajta koji podefiniciji moze imati jednu ili vise Web stranica koje su medjusobno povezane linkovima. 19.OBJASNITE POJAM DIGITALNI PROIZVOD I NAVEDITE NEKE Internet tehnoloska revolucija donosi promene u talasima.obla I boja slova.regionalni.ELEKTRONSKI RACUNARI I NJIHOVA PODELA (RACUNARSKI SISTEMI) Sa racunarom korisnik komunicira preko ulaznih I izlaznih uredjaja sa podacima koji se nalaze u formi koja je citljiva za coveka. 20.nacionalni.80586.Istorijski racunari se klasifikuju u tri osnovne grupe:mikro.Vortali se mogu deliti po geografskoj osnovi kao I generalni portali.web dizajn itd.personalnom digitlanom asistentu I na mob telefonu.STRUKTURA DIGITALNIH RACUNARA Digitalni elektronski racunar (ER) su konstituisani po uzoru (modelu) na to kako coveciji mozak obradjuje informacije.Podaci u racunaru su predstavljeni preko binarnih cifara.razlicitim brzinama rada. 21.Mini racunari predstavljaju sledeci nivo racunarskih sistema koji je po svojim mogucnostima I ceni smesten izmedju mikro I velikih racunara sa ciljem da se zadovolje informacione potrebe srednjih do velikih organizacija.To je slucaj pre svega sa aplikacijama u koje je ukljucen veliki broj korisnika koji putem mreze velikog broja terminala komuniciraju sa velikim racunarom HOST.email.Mikro racunari baziraju se na mikroprocesorima.Citalac ovakve knjige na raspolaganju ce imati razlicite opcije:izbor velicine.Generalni portal moze biti globalni. Analogno gore navedenom organima coveka.Ovaj uticaj se moze opisno objasniti kao transformacija fizickih proizvoda u digitalni oblik.Sada pisci I muzicari mogu relativno lako premostiti jaz I izbeci posrednike (izdavace I trgovce) da bi dosli do svojih krajnjih kupaca.Operativni system omogucuje komunikaciju izmedju softvera I hardvera tj omogucuje funkcionisanje racunara.pretrazivanje.Najveci broj mikro racunara opravdava svoje ime personalnog racunara jer su pravi jednokorisnicki sstemi tj mogu da opsluzuju samo jednog korisnika.mogucnostima komunikacije kao I raznovrsnoscu ulazno/izlaznih uredjaja.Digitalne elektronske racunare cine sledece dve komponenete: hardware – fizicka ili materijalna komponenta koja odgovara organima kod coveka software – programska ili nematerijalna. To znaci da kada sajt ima sve moguce tehnicke aspekte a nema dovoljno oglasa.Kada se citalac umori od citanja sa ekrana pokrenuce audio opciju tj e-knjiga ce sama sebe citati preko zvucnika ili slusalica.portal mora u startu imati osobinu da se bilo koja aktivnost (novine. 22.osoba an chatu tj ne postoji dovoljna aktivnost posetilaca I kolicina sadrzaja na sajtu to je samo sajt a ne portal.Pojavom 32.jedinica I nula.Nakon analognih digitalnih ploca pojavili su se digitalni Compact Disk-ovi.Mogucnsot distibucije digitlanih proizvoda preko mreze ukazuje na to koliko su dosadasnji posrednici ugrozeni.M68010 pojavljuje se klasa visekorisnickih mikroracunara koji opsluzuju jednovremeno veci broj korisnika cime se znacajno povcava uloga ove vrste mikroracunara u izgradnji informacionih sistema manjih I srednjih organizacija.Trenutno je na sceni talas koji ima veliki uticaj na sve fizickih proizvoda.monitor…) Software – skup programa za obavljanje odredjenih poslova.Ovakva klasifikacija ima svoj osnov ima u razlicitim velicinama memorije.oglasi.moze obaviti u punoj meri.Digtialni formati npr mp3 omogucavaju da se muzicki zapisi kupuju preko intenrneta I lsusaju na racunaru.dopisivanje komentara.internacionalni.podvlacenje digitalnim flomasterom zanimljivih delova. U elektronskom racunaru svi znaci su predstavljeni u obliku koji racunar razume. (Serbiancafe I Krstarica)Industrijski portali ili vortal predstavlja portal preko kojeg se moze ostvariti bilo koja aktivnost u nekoj industrijskoj grani.Mesto mini racunara je nezamenljivo za vodjenje aplikacija kojima se integrisu tehnicke I poslovne funkcije.mini I veliki racunari.hardver racunara cine sledece funkcionalni organi ili jedinice: centralna 9 .Ali to su bili isto fizcki ovlici proizvoda na kojem su bile digitlane informacije.Zbog izuzetno visokih troskova vezanih uz njih velikih racunari imaju smisla jedino u veoma velikim organizacijama.Tematski portali kako im ime kaze mogu biti za internet marketing.Svaka binarna cifra naziva se bit.OBJASNITE POJMOVE SOFTWARE I HARDWARE Hardware – skup fizickih komponenti racunara (mis.Ovaj tren je najbolje prikazati na primeru digitalizacije muzickih proizvoda.forumi.chat.tastatura.

Kod dvoadresnih instrukcija sadrzaj rezultata. 24.Najcesce korisceni ulazni uredjaji su:citaci dokumenata.ulazno-izlazne. Kod operacije predstavlja kodirani oblik odgovarajuce elementarne operacije.-ukazuje na operaciju koju treba izvrsiti.ploteri. Centralana jedinica se sastoji iz: interne memorije.Adresa lokacije sadrzaja polja podataka odredjuje se na vise nacina I u zavisnosti da li je podatak lociran u memoriji ili registrima.Kod operacije se sastoji iz utvrdjenog broja itova I odredjenu konstrukciju racunara je jedinstven.Kanali se dele na: multipleksne – za istovremeno povezivanje vise sporih perifernih uredjaja selektorske – za povezivanje vise ali ne I istovremeno brzih perigernih uredjaja (jedinice eksternih memoria) blok multipleksni – za istovremeno opsluzivanje vise brzih perifernih jedinica. Masinska instrukcija se u elektronskom racunaru predstavlja u binarnom – kodiranom obliku I sastoji se iz dva osnovna dela:koda operacije I adresnog dela.Sintaksna struktura simbolicke instrukcije utvrdjena je konkretnim simbolickom programskim jezikom. Adresa sadrzaja polja podataka koja se nalazi u opste – namenskom registru je redni broj rigstra. Ulazne jedinice su periferni uredjaji namenjeni da s epreko njih vrsi samo unosenje – ulaz podataka.mikroflimer I specijalni izlazni uredjaji.Svaki bit ili vise bitova u kodu operacije imaju svoje znacenje.simbolicka instrukcija I naredbe.dve tri ili vise. Adresni deo predstavlja kodirani oblik efektivne adrese lokacije polja podataka ili opste namenskog registra nad cijim sadrzajima se zeli izvrsiti odgovarajuca elementarna operacija.Broj adresa u adresnom delu odredjuje adresnost elektronskog racunara. INSTRUKCIJE I NAREDBE Racunari rade po unapred utvrdjenim pravilima koja s eopisuju na odredjeni nacin.jedinice magnetnih bubnjeva I jedinice magnetnih kartica.masinski kod racunara ili suprotno. Svaki periferni uredjaj ima svoj kontrolor koji vrsi kontrolu njegovog rada I pretvaranje koda njegovog nosaca podataka u interni.Radom kanala upravlja kanalski program.jedinice za govorni ulaz I specijalni ulazni uredjaji.U odnosu na funkciju ulaza – izlaza periferne jedinice se dele na: ulazne.Adresni deo je deo instrukcije koji pruza informacije komando upralvjackoj jedinici o adresama polja podataka I duzinama njihovih lokacija nad kojima treba da se izvrsi operacija specifkovana u kodu operacije.upravljacke jedinice.Naredba je iskaz kojim s eiskazuje operacija ili niz operacija koje program treba da izvrsava 10 .Ulazno-izlazni uredjaji mogu da vrse I f-ju ulaza I izlaza podataka.Najvaznije jedinice eksternih memorija su jedinice diskova.aritmeticko-logicke jedinice. Kanali su ulazno-izlazni upravljacki uredjai koji sluze za uskladjivanje sporih perifernih uredjaja I brze centralne jedinice. Dvoadresna instrukcija je ona instrukcija kojom s emoze adesirati dve lokacije polja podataka OP1 (lokacija prvog podatka) I OP2 (lokacija drugog podatka).jedinice za govorni izlaz.Algoritmi opisuju process obrade podataka.Najvazniji izlazni uredjaji su:stampaci. Izlazni uredjaji su namenjeni za izdavanje rezultata obrade. Adresa lokacije polja podataka u operativnoj memoriji predstavlja stvarnu adresu prve pozicije od koje je polje podataka locirano I duzinu lokacije polja podataka kada se vrse operacije and podacima promenljive duzine.Prema nameni dele se na: 1)jedinice eksternih memorija 2)interaktivne terminale Jedinice eksternih memorija su namenjene za memorisanje I dugotrajno cuvanje velikih kolicina podataka.Za opis algoritma se moze koritstiti masinaska instrukcija. Jednoadresna instrukcija kojom se moze adresirati jedna lokacija polja podataka.dobijen izvrsavanjem odgovarajucih operacija (KO) u principu se smesta u lokaciju OP1 cime se nakon izvrsenja operacije gubi sadrzaj prvog polja podataka (OP1) Troadresna instrukcija je ona instrukcija kojom se moze adresirati lokacija prvog podatka (OP1) lokacija drugog podatka (OP2) dok je adresa lokacije treceg podatka (OP3) lokacija u koju se smesta rezultat dobijen izvrsavanjem odgovarajuce operacije (KO) Simbolicka instrukcija je u stvari masinska instrukcija prestavljena u simbolickom obliku tj kod operacije je predstavljen mnemonickom skracenicom naziva operacije a adresa lokacije polja podataka proizvoljnim alfabetskim ili alfanumerickim nazivom.Centralna jedinica I sa njom neposredno povezane periferne jedinice cine racunarsku konfiguraciju. Adresa instrukcije je stvarna adresa lokacije instrukcije u operativnoj memoriji I to uvek one instrukcije na koju se vrsi prelaz.jedinice magnetnih traka.Tako se kaze da je racunar jednoaresan.Adresni deo moze sadrzati vise operanada. Predstavljaju prosirenje interne memorije posto je ona ogranicenog kapaciteta.Interaktivni terminali sluze za neposredno komuniciranje coveka I racunara.jedinica –racunar u uzem smislu u kome se realizuje obrada I ulazno-izlazne jedinice kako se cesto nazivaju preko kojih se vrsi ulaz I izlaz informacija. (ASSEMBLER).dvoadresan troadresan I vise.Sve ulazno-izlazne jedinice cine periferne jedinice racunara. Upravljacki I aritmeticko-logicki deo se zajedno nazivaju centralni processor racunara jer se u njemu realizuje process obrade dok interna memorija sluzi samo za memorisanje podataka.U adresnom delu instrukcije moze se nalaziti vise adresa lokacije polja podataka I to jedna.Periferni uredjaji su preko odgovarajucih kanala povezani sa centralnom jedinicom. Operand adresa lokacije polja podataka zajedno sa duzinom ukoliko se zahteva naziva se operand OP.izlazne.Opisan algoritam na jedan od navedenih nacina predstalvja program.

Sastoje se od matrice tankih zica utisnutih na cipu.monitor). Oba ova uslova ispunjava Rom memorija. 1KB=1024 bajta 1MB=1024KB 1GB=1024MB. Karakteristike memorije: 1)kapacitet 2)gustina memorisanja – broj jedinica podataka po jedinici povrsine 3)brzina – vreme pristupa memoriji od trenutka dovodjenja upravljackog signala za definisanje pristupa pa do zavrsetka upisa.Takva memorija onda mora da ispunjava dva uslova: neibrisivost I neunistivost sadrzaja.Prva organizacija je karakteristicna za ROM memoriju dok je druga prisutna kod RAM memorije. Za razliku od PROM memorije EPROM memorija posto je jednom isprogramirana moze se izbrisati I ponovo programirati. Rom cipovi su memorijski uredjaji koji su takodje zasnovani na poluprovodnickoj tehnologiji.Sadrzaj ove memorije se ne moze vise menjati. Slotovi predstavljaju neku vrstu uticnica u koje se stavljajuu kartice za prosirenje sistema.pascal) Naredba uvek pocinje glagolom (move.stoga RAM memorija sluzi za privremeno cuvanje programa I podataka.Kompjuter zatvoreno kolo cita kao 1 a otvoreno kao 0 I to se prevodi u binarni kod.Alfanumericku VRAM memoriju mikroprocesor vidi kao I staticku RAM memoriju I ona se moze direktno povezivati na adresnu magistralu ili magistralu podataka. Ovim su otklonjene teskoce u programiranju jer progamer umesto stvarnih fizickih adresa koristi virtuelne tj prividne adrese.Posebnu kategoriju RAM memorije predstalvaju alfanumericka I graficka video RAM memorija. Graficki VRAM sadrzi dodatne register.Preseci tankih zica predstavljaju celije koje imaju dva stanja 0 I 1.Y itd. ROM memorija – read only memory – neophodno je da neki podaci nakon iskljucivanja racunara I dalje ostnu u glavnoj memoriji.Programi napisani koriscenjem simbolickih instrukcija ili naredbama visih programskih jeizka uvek se prevode u masinski jezik odredjenog tipa racunara. Po iskljucenju napajanja kompijutera sadrzaj RAM memorije se nepovratno gubi.glavna memorija (RAM I ROM) I slotovi za ekspanziju sistema.Ako je duzina jednog registra 16 celija onda je moguce adresirati jednu rec.Ako se radi o registrima duzine 8 bitova onda se takva memorijska organizacija naziva po bajtovima a takav registar se naziva bajt.Ovi registri sluze za smestanje boje.Grupisane celije predstavljaju memorijske register.Memorijski registar predstavlja najmanju adresibilnu jedinicu.random access memory je upisno – ispisni tip memorije koja omogucava citanje I upisivanje novog sadrzaja.Glavni delovi se nalaze na maticnoj ploci a to su: centralni processor. 25.koordinata X. Drugi tip Rom memorije je PROM memorija. MEMORIJE RACUNARA Glavna memorija sluzi za upisivanje I citanje podataka I programa.Ovu memoriju korisnik preko uredjaja za programiranje moze isprogramirati za svoje potrebe.Kapacitet memorije meri se u hiljadama.Preseci ovih zica zovu se u slobodnom prevodu. U osnovi mikroracunara nalazi se maticna ili logicka ploca. 4)cena Virtuelna memorija – RAM drajv – za razliku od drugih drajvova koji su fizicke prirode ram drajv predtalvja prividan mehanizam softverski ostvaren.aritmeticko – logicka) Mikroracunari nisu masine iz jednog dela to su sistemi koji se sastoje iz mnostva razlicitih elemenata od kojih se jasno izdvajaju: 1) centralni processor 2)unutrasnja memorija (glavna) 3)ulazne jedinice 4)jedinice za memorisanje podataka 5)izlazne jedinice 6) komunikaciona mreza koja se zove magistrala I koja veze sve delove sistema u jednu celinu I ceo system sa spoljnim svetom.memorisjki cipovi. 11 .Brzina ove memorije danas se meri u nanosekundama. MIKRORACUNARSKI SISTEMI (centralna jedinica.Postoje otvorena I zatvorena kola.U ovom slucaju se podaci spoljne memorije prenose u glavnu memoriju pa se posle obrade vracaju na spoljnu memoriju a u glavnu memoriju dolaze novi podaci za obradu.inteziteta. Tipicne kartice za prosirenje sistema su kontroleri za jedinice diska.I ona cini osnovnu jezicku strukturu viseg programskog jezika (cobol.Najkrace vreme izmedju dva memorijska pristupa naziva se memorijskim ciklusom.Staticka memorija koristi polje bistabila dok su u dinamickoj RAM memoriji podaci predstavljeni u vidu napona u kondezatoru.Dinamicki RAM je brzi od statickog. Virtuelna memorija je zapravo kombinacija glavne I spoljne memorije.kartice za ulazno izlazne uredjaje (stampac.interni modem.Brisanje ove mmeorije se vrsi ultraljubicastim osvetljavanjem u trajnaju do 10 minuta.kontrolno-upralvjacka.fortran.spojevi nosioci bitova.multiply) koji predstavlja operaciju I kome sledi utvrdjena kombinacija pripadajucih operanada.Preko slotova ove kartice su povezane sa magistrlaom a time I sa svim ostalim delovima racunara. 26. RAM memorija .Ova memorija moze biti organizovana kao mreza tankih zica ili kao niz prekidaca.

operativne memorije.Ona kontrolise protok informacija kroz njih I od njih.ulazno – izlaznih jedinica I kanala veza. Danas se najcesce koriste Intelov processor Pentium I AMD athlon procesori.punjenje memorije I drugo.editovanje.Njegova komandno upralvjacka jedinica interpretira I izvrsava programske instrukcije.Kontrolna jedinica nadzire operacije svih ostalih delova racunara.Postoje dve osnovne arhitekture mikroprocesora CISC poseduje veliki broj instrukcija (slaba upotreba) I RISC mikroprocesori koji su smanjili broj instrukcija cime su povecali brzinu.izvrsavanje instrukcija I jednom recju deluje kao mozak racunara. Mikroprocesor se sastoji od cetiri funkcionalno razlicita dela: aritmeticko logicke jedinice.Krajevi te mreze zavrsavaju s epinovima (nozicama) procesora koje se uticu u maticnu plocu I tako vezu mikroprocesor na spoljnu magistralu tj sa ostalim delovima mikroprocesora.registara. Kontrolna jedinica ima tri principijalna zadatka: 1)vremenski odredjuje I regulise operacije racunarskog sistema 2)njen decoder instrukcija prihvata instrukcije iz registra instrukcia I prevodi ih u aktivnosti kao sto su sabiranje.Ona generise razne upravljacke signale koji omogucavaju normlano funkcionisanje aritmeticko – logicke jedinice. Kontrolna jedinica nadzire operacije svih ostalih komponenti racunara sa kojima je povezana preko upravljacke magistrale.dekodira te instrukcije I generise impulsne upralvjacke signale kojima se postize izvrsavanje tih instrukcija.CPU moze da se sastoji od jednog ili vise procesora koji izvrsavaju aritmeticka I logicka izracunavanja I kontrolisu rad ostalih elemenata sistema.akumulatore sa link12 . Aritmeticko-logicka jedinica je zaduzena za izvrsavanje aritmetickih I logickih operacija.njegova interna magistrala predstalvja mrezu komunikacionih linija koje povezuju unutrasnje delove procesora.adrese instrukcija kao I lokacije I rezultate ovih operacija.Sve ove funkcije komandno – upravljacka jedinica obavlja tako sto prateci program selektuje jednu po jednu instrukciju.prihvata instrukciju.Kod vecine mikroracunara ulogu CPU obavlja samo jedna cip koji se naziva mikroprocesor.kao I signale za komunikaciju sa operativnim sistemima.poredjenje 3)interapti deo kontrolne jedinice inicira rad po kojem individualne operacije koriste CPU I regulise raspodelu procesorskog vrmena po operacijama Osnovne funkcije komandno – upravljacke jedinice su: 1) upravljanje citanjem I upisvanjem u operativnu memoriju 2) upravljanje razmenom podataka izmedju operativne memorije I ALJ 3)upravljanje radom aritmeticko – logicke jedinice. Aritmeticko logicka jedinica sluzi za obavljanje potrebnih aritmetickih I logickih operacija nad numerickim podacima prema instrukcijama programa.dekodira je I omogucuje njeno izvodjenje.ALJ obavlja samo osnovne racunske operacije prema pravilima za racunaske operacije nad binarnim brojevima.Registri povremeno cuvaju podatke.CPU je zaduzen za pribavljanje I dekodiranje podataka.generise odgovarajuce upralvjacke signale preko magistrale podataka prenosi podatke prema I od drugih komonenti.CPU je centralni deo racunara koji je zaduzen za izracunavanje I kontrolu rada ostalih komponenti racunara.Poslednji deo CPU.Centralan procesorska jedinica je racunska I kontrolna jedinica racunara koja interpretira I izvrsava instrukcije. Nearitmeticke operacije nad podacima se nazivaju logicke operacije I to su sldece:uporedjivanje velicine dva broja. Logicke operacije se obavljaju na osnovu pravila Bulove algebra a implementiraju se pomocu logickih I aritmetickih kola.pakovanje I raspakovanje.Za obavljanje aritmetickih I logickih operacija aritmeticko – logicka jedinica poseduje sledece delove:sabirace.testiranje nekog bita.kontrolne jedinice I unutrasnje magistrale.

Adapteri se cesto koriste da omoguce nadogradnju novog ili razlicitih hardvera. Kod mikroprocesora sa dve magistrale razlikujemo magistrlau operanada (prenosi operande od registara do ALJ) I magistrlau rezultata prenosi rezultate od ALJ do registara.Preko spoljne magistrale prenose se adrese I upralvjacki signali izmejdu mikroprocesora I ostalih delova racunara.Kontroleri se javljaju u razlicitim oblicima.uticnice I drugi uredjaji koji vezu delove hardvera sa racunarom tako da s eomoguci prenos informacije povezanog uredjaja do CPU I nazad.Mikroracunari sa dva magistrale sadrze jednu memorijsku I jednu izlaznu magistralu.mreznu.Kao jedinice za cuvanje velike kolicine podataka danas se uveliko koriste CD-ROM.Jedna od funkcija kontrolera moze biti formatiranje podataka u cilju njihovog prenosa ili snimanja. 27.Magistrala mora da bude brza od ostalih komponenti racunara.diskette itd.Najcesci ekstrni memorisjki uredjaji su jedinica floppy I hard disk. Izlazni uredjaji omogucavaju korisniku da vidi rezultate rada racunara.PERIFERNE JEDINICE RACUNARA Periferne jedinice racunara mozemo podeliti na tri osnovne grupe:ulazne.INTERFEJS.kontroleri se pojavljuju u vidu kartica za prosirenje sistema.Kod slozenijih perifernih uredjaj kao sto je disk.Racunarski sitem moze memorisati podatke interno u glavnu memoriju I eksterno na diskove.jedinice za memorisanje podataka I izlazne jedinice. Adapter se obicno pojavljuje u vidu stampane ploce (interfesjsna kartica) I omogucava racunaru koriscenje periferne opreme za koju isti nema odgovarajuci prikljucak ili plocu.Serijski interfejs prenosi podatke bit po bit.Na paralelni interfejs s euglavnom vezu stampaci. Interno.Najcesca ulazna jedinica je tastatura.instrukcije ili podaci se privremeno smestaju u silikonski RAM cipovima koji s enalaze na amticnoj ploci.interfejsi su kartice.trake.Druge ulazne jedinice su:mis.SOFTVER RACUNARA 13 . 28.komandi I programa u CPU.Kontroler je podsistem koji upravlja funkcijama prikljucenog uredjaja I generalno ne menja znacenje podataka koji prolaze kroz njega. Eksterni memorisjki uredjaji su eksterni u odnosu na maticnu plocu.Arhitekture zasnovane na ovim registrima daju programerima znatno veci komfor pri radu.Od izlaznih uredjaja vrlo cesto se koriste stampaci.Kod mikroporcesora sa tri magistrale dve su predvidjene za istovremeni prenos operanada iz registara do ALJ dok treca nezavisno prenosi rezultat u odredisni registar. KOMUNIKACIONI UREDJAJI – SPOLJNA MAGISTRALA Sastavni deloi racunara medjusobno komuniciraju preko grupe linija koje se nazivaju spoljna magistrala.predsavljaju danas dominantan vid arhitekture mikroprpcesora.Kod jednostavnih perifernih uredjaj kao sto je tastatura kontroler je jedno integrisano kolo koje prima ulaze sa tastature I interpretira ih pre nego sto ih preko magistrale posalje glavnom procesoru.Upravljacka magistrala prenosi upravljacke signale izmedju mikroporcesora I ostalih komponenti racunara. Disk kontroler je cip specijalne namene I njemu pridruzena kola koja upravljaju I kontrolisu process citanja I upisa na disk.KONTROLER Hardverski gledano.zatim da s ekoriste za smestaj sadrzaaj podataka u aritmetickom I logickim operacijama I kao adresni registri.Ovi uredjaji memorisu podatke na magnetski osetljivim medijima kao sot je audio traka ili disk presvucen tankim slojem metalnih cestica. Unutrasnju magistralu cini grupa linija preko kojih se informacija u binarnom obliku prenosi izmedju registara kao I registara I ALJ.pomeracke register.Arhitektura mikroracunara moze biti sa jednom.Mikroprocesori zasnovani sun a opstim registrima umesto specijalnim.graficku. 26.I za serirjski I paralelno vezivanje potreban je softver (driver).Najcesci izlazni uredjaji su terminal I monitor koji prikazuje znakove I grafiku na ekranu. Registri opste namene – opsti registri mogu da sluze kao pomeracki registri.Realizacija prenosa paralelnim putem zahteva postojanje specijalnih signala kojima se signalizira pocetak I kraj prenosa podataka.skeneri I jedinice za prepoznavanje glasa.zvucnu kartu itd.signal citaj/pisi. Paralelni prenos podataka omogucava istovremeni paralelni prenos vise bitova odjednom.svetlosno pero.trakball.Prikljuceni uredjaji su obicno periferni uredjaji I komunikacioni kanali.Obaj interfesj s ekoristi kako za komunikaciju izmedju dva ili vise racunara tako I zakomunikaciju sa perifernim uredjajima.komparatore itd.indeks registri I akumulatori.ADAPTER.register za operacije sa pokretnim zarezom.signal za prekid.dve ili vise spoljnih magistrala.Ulazne jedinice omogucavaju korisniku racunara da vrsi unos podataka.Magistrala podataka prenosi podatke koji s eobradjuju.Razlikujemo arhitekture sa jednom I sa vise unutrasnjih magistrla.Adresna magistrala prenosi adrese memorijskih lokacija.Upravljacki signali koji se obicno prenose preko upravljacke magistrale su:signal za resetovaje. 29.Kod mikroprocesora sa jednom magistralom podaci se prenose preko magistrale do ALJ. Interno podaci mogu biti cuvani u DRAM cipovima kao I u ROM cipovima.registrom.

Sekvencijalna obrada bez prioriteta podrzumeva jednaka prava svih programa pa se programi izvrsavaju po redosledu njihovog pristizanja. Programi operativnog sistema se izradjuju u modularnom obliku a cine ga oni programski moduli koji upravljuju tehnickim resursima racunarskog sistema kao sto su processor.perifernim jedinicima I kontrolna f-ja.statistickih I problema iz teorije verovatnoce. Operativni sistemi se sastoje od grupe programa koji obavljaju odredjene poslove.programima. korisničkih.Na taj nacin se najpre obradjuje onaj program koji ima veci prioritet.Većina operativnih sistema dolazi sa aplikacijom koja obezbeđuje korisnički interfejs za rukovanje operativnim sistemom. umesto bitovima.resavanje matematisckih. Dodatno.Sistemski softver cini skup programa koje najcesce izradjuje proizvodjac elektronskog racunara. Usluzni sistemski softver cine:razvojni softver.programeri su cesto cekali I po nekoliko dana da bi ponovo propustili program u 14 . 30.Rad svih ovih programa nadgleda I koordinira poseban programi koji s eobicno naziva supervisor ili program monitor.Ovaj softver je namnejn korisnicima za resavanje korisnickih problema.Slozenost ovih programa zavisi od samog operativnog sistema.kod koje se ulazak programa I podataka.Kod ovakvih sistema svi resursi racunara stoje na raspolaganju programa koji s eobradjuje I u jednom trenutku se moze koristiti samo jedan resurs sistema. Aplikacioni softver najcesce razvija sam korisnki pa prema tome njega cine programi koje je izradio korisnik racunara za svoje potrebe.Najkorišćeniji operativni sistem u upotrebi na stonim i prenosivim računarima je Microsoft Windows.Prema funkcijama koje vrse programi sistemskog softvera se deli na: 1)programe za komandovanje I kontrolu (operativni system) 2)usluzni softver Korisnicki softver delimo na 1)gotove korisnicke programe 2)programe koji se prave po zahtevu korisnika. se takođe koriste na personalnim računarima.Savremeni elektronski racunarski sistemi mnogo vise se razlikuju po svojoj algoritamskoj koncepciji – programskom sistemu.Postoji nekoliko tipova sekvencijalne obrade: 1)sek. Bazne f-je OS-a: upravljanje korisnickim interfejsom.podacima. 4)obrada podataka sa deljenjem vremena. bez prioriteta 2)sa prioritetima 3)daljinska sek. Prema vrsti resursa kojima upravljaju programi OS se dele:1) programe za upravljanje memorijom 2)procesorima 3)perifernim uredjajima 4)informacijama. Sekvencijalna obrada sa prioritetima – dodeljena vrednost prioriteta programa odredjuje njegov redosled izvrsavanja a ne redosled njegovog pristizanja.On uglavnom obuhvata programe za: sortiranje. Međutim. Softver se deli na: 1) sistemski softver 2)korisnicki – aplikacioni softver.Razvile su ga specijalizovane softverske kuce. posebno Mac OS X. bajtovima i blokovima. operativni sistem omogućava pokretanje drugih.a isporucuje ga korisniku zajedno sa hardverom. Svaki od programa posto je zaduzen za upravljanje konkretnim resursom duzan je da izvrsava ledece funkcije : 1)pracenje stanja resursa 2) odredjivanje sta. programa kao što su editori. FreeBSD i druge vrste juniksolikih operativnih sistema.procesorom. operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje uređajima i računarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama.OBRADA PODATAKA – TIPOVI Sekvencijalna – paketna obrada (batch-processing) OS za ovakvu obradu podataka su bili prvi razvijeni.kada I koliko dobija 3) vrsenje deobe racunara 4)oslobadjanje resursa.obrad.Svaki racunar poseduje system programa koji sluze za: 1) upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa 2) programsku sistemsku podrsku pri izradi izvornih programa.a najcesce I izlaz rezultata. kao što su interpreter komandne linije i grafički korisnički interfejs. Proizvodjaci racunara obicno za razlicite velicine I namene racunara razvijaju razlicite tipove operativnog sistema. Usluzni softver je grupa programa koja se odnosi na pracenje ili upravljanje neposrednim okruzenjem operativnog sistema.hardverom.spoljasnje memorije.Mogucnosti racunara kao sredstva za obradu podataka odredjena su u najvecem stepenu kvalitetom njegovog softvera. U računarstvu. I pomocnim f-jama.obrad.podacima. Obrada sa vremenskom raspodelom (time sharing) Sistemi sa vremesnokm raspodelom su orijentisani na efektivno koriscenje resursa sistema covek – racunar pri resavanju razlicitih problema.[1] Jači serveri koriste Linux. Korisnicki softver: gotov korisnicki softver – deo softvera I njegova struktura odredjeni su namenom racunara.nego po specificnostima masinske konstrukcije.ko. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove računara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Daljinska sekvencionalna obrada (remote batch processing) predstavlja varijantu sekvencionalne obrade bez prioriteta.glavna memorija. Osnovne f-je OS-a su: upravljenje memorijom.uredjaji ulaza – izlaza I sl.Ranije pri testiranju novih programa u slucajveima dugotrajnih obrada koje su u toku. prevodioci i internet pretraživači.Sistem programa (software) racunara odredjuje njegovu kvalitativnu stranu.system za upravljanje bazom podataka I servisni programi.ostvaruju preko uredjaja koji su prostorno udaljeni od centralne jedinice. i ovi operativni sistemi.Ovi programi deluju nezavisno jedan od drugog ili se u fazi izvrsavanja jednog poziva drugi modul. Mrežni operativni sistem je druga vrsta operativnog sistema (Windows Server).

konsultovanja ili obracuna ponovo vracaju kao odgovor terminalnim tackama.Centar je ovde samo uredjaj za prijem ili vise prijemnih mesta – terminala. (predajna stanica –modem – modem – prijemna stanica ERC) Vid ovakve veze moze biti sledeci: 1)prikupljanje podataka – kod ovakve organizacije podaci se samo preuzimaju iz originalnih dokumenata I tipkanjem preko terminala.iznajmljenim telefonskim linijama.To se postize na taj nacin sto s eosnovni ciklus T deli na n vremenskih segmenata ako je na uredjaj prikljuceno n korisnika.Programi korisnika smestaju se u operativnu memoriju a njihova obrada se vrsi u planiranim vremenskim intervalima.Do pojave objektno orijentisanih tehnologija. 15 . 2)raspodela podataka – ovo organizaciono resenje tesno j epovezano sa prethodnim I u stvari dopunjuje ga.javnim telegrafskim linijama(teleprinter).ostvarajuci istovremeno prostornu I vremensku integraciju izmedju udaljenih delova organizacija.osnovni oblik komunikacije sa racunarom bio je preko komandi.ukljucivanje ulazno – izlaznih uredjaja.Objektno orijentisano programiranje pruza posebne pogodnosti upravo u oblasti komunikacije korisnika I programera sa racunarom. 3)prenos podataka – ovo resenje omogucuje da dva udaljena mesta medjusobno komuiciraju I veoma brzo izmenjuju podatke.Cilj je da se podaci nastali u centru za obradu dostave jednom ili na vise udaljenih mesta gde ce s ekoristiti.Da bi se to omogucilo koriste se tehnicki trik vremenskog klizanja (time slicing).Svakom programu se dodaje odredjeni vremenski interval ciklusa T centralnog procesora u kome se vrsi njegova obrada.Na trzistu su najrasprostanjeniji jednokorisnicki – licni PC mikroracunari I njima kompatibilni racunari koji rade u okruzenju operativnih sistema WINDOWS. pa u svakom ciklusu T svaki od programa ima na raspolaganju uredjaj za obradu u vremenu t sekundi.Zahvaljujuci vrlo niskoj ceni racunari bazirani na mikroprocesorima nasli su veliku prakticnu primenu.To moze biti I poseban mail system koji u tom slucaju radi kao podsistem – satleit obavljajuci samostalno neke manje obrade u okviru jedne kompleksnije primene. 30.Na taj nacin se gubi dosta radnog vremena projektanata I programera na cekanju obrade.Zbog toga je moguce dad ok centralna jedinica radi na obradi nekog programa ulazni uredjaji ucitavaju podatke drugog a izlazni stampaju rezultate treceg programa.Kod jednoprocesnih racunarskih sistema multiprogramiranje s eostvaruje ili osamostaljivanjem rada perifernih uredjaja ili podelom vremena rada centralnog procesora izmedju programa koji s eizvrsavaju.U komandnim interfejsima korisnici su morali da uce velki set instrukcija da bi radili svoj posao. WINDOWS – OPERATIVNI SISTEM Vecina dnasnjih PC racunara radi pod operativnim sistemom koji s epopularno zove WINDOWS. Multiprogramiranje multiprogramski nacin rada podrazumeva takvu organizaciju I koriscenje elektronskih racunara pri cemu se istovremeno izvrsava vis eprograma.Tok informacija je jednosmeran I krece se od centra ka periferiji – dislociranim terminalima.direktno dostavljaju centru za obradu podataka. Prioriteti programa kod ovog metoda odnose se na redosled obrade u centralnoj jedinici.Ovi nedostaci su otklonjeni u sistemima sa vremenskom raspodelom koji omogucuju da se veliki broj korisnika istovremeno ukljuci preko svojih terminalskih uredjaja u system za obradu podataka I da jednovremeno izvrsava obradu svojih programa.radio mostovima.Za sada je to moguce na jedan od sledecih nacina: javnim telefonskim linijama.To znaci da se racunar po svakom ukljucivanju probudi u navedenom operativnom sistemu.Takav uredjaj je obican video terminal ili pak neka slican masina kojom se mogu otpremiti ili primiti kodirani podaci.Time se smanjuje ukupno vreme obrade programa I postize veca efikasnost sistema. Obrada podataka na daljinu – telekomunikacioni system Ukoliko se podaci prikupljaju decentralizovano sa vise punktova pored uobicajenog dostavljanja podataka na obradu putem disketa postoji mogucnost prenosa podataka telefonskim linijama.iznajmljenim telegrafskim linijama.Program koji je u toku obrade u samoj centralnoj jedinici oslobadja se samo u slucaju: 1) ako program viseg prioriteta zahteva centralna jedinica 2)ako sam program koji se obradjuje zahteva u toku obrade.U tom slucaju duzina vremenskog segmenta t jednaka je t=T/n.Pravac informacije je dvosmeran I krece s eod terminala koji deostavlju podatke centru za obradu pa nakon azuriranja.Ovo su takozvani command-based interfaces. 4)daljinska obrada – prava veza izmedju centra za obradu podataka I terminalnih stanica dobija se ovakvim organizacionim resenjem.U prvom slucaju periferni uredjaji su u velikoj meri nezavisni od centralne jedinice koja samo inicira njihov rad.Kretanje moze biti u oba smera.Radno mesto koje je udaljeno od centra za prikupljanje I obradu podataka obicno je snabdeveno jednim terminalnim uredjajem (terminalom).kome su ispravke gresaka zahtevale samo par minuta programskog rada.Ovo je narocito pogodno kada treba preneti malo podataka a vreme je vazan factor.U stvari kapacitet uredjaja za obradu podataka dodeljuje se ciklicno veoma kratko svakom korisniku ali se zbog velike brzine I sporog reagovanja korisnika stvara utisak da je korisnik u stalnom kontaktu sa uredjajima za obradu.

Operativni sistema klijent server mreze npr Windows NT mora d aomoguci serveru da istovremeno manipulise zahtevima velikog borja kolijenata kao I da zastiti mrezne informacije od neovlascenih korisnika.Nenamenski server moze jos da se koristi I kao obicna radna stanica.Od multiserver mreza su jos slozenije LAN mreze koje su medjusobno povezane preko brze FDDI okosnoce.31. Multiserver mreze racunarske mreze sa jednim serverom pogodne su ako sadrze manje od 50 klijent racunara.Povezivanjem racunara u mrezu omogucuje se koriscenje zajednickih programa .Racunarske mreze omogucavaju koriscenje elektronske poste Imreznih aplikacija.GRAFICKA VEZA SA KORISNIKOM Graficka veza sa korisnikom je nacin komunikacije racunara sa korisnikom u kome se umesto zadavanja komandi pomocu tastature kao sto je to slucaj u DOS-u komande izabiraju iz postojececih listi ili se zadaju pozivanjem odgovarajucih slicica ikona.Na taj nacin racunari u takvoj mrezi mogu da budu I klijenti I serveri.web server.MAN metropolitan area network I WAN wide area networks.Npr. MAN mreze nastaju povezivanjem LAN mreza I pkrivaju teritoriju jednog grada tj jedne oblasti.plotera I drugih uredjaja.U osnovi ove mreze se ralzikuju po prostoru koji pokrivaju.Po nacinu rada server moze biti namenski I nenamenski. U klijent – server mrezi server je mocniji racunar na koji je prikljuceno vise klijent racunara (radnih stanica) Oni su jeftini I manjih mogucnosti (cesto nemaju disk – jedinicu) a nalaze se obicno na radnim stolovima zaposlenih (kao desktop racunari).To se najcesce radi pomocu misa ali s emoze koristiti I tastatua.Stanje ekrasnkih objekata se saznaje na bazi poruke koje se razmenjuju izmedju aplikacije I programa za vezu sa korisnikom.LAN ili lokalne racunarske mreze koriste se za povezivanje racunara unutar nekog zatvorenog prostora in house obicno unutar neke zgrade.Kao sto mu ime kaze namenski server je racunar specijalno odredjen za tu svrhu tj uloga servra u mrezi.U jednoj LAN mrezi obicno postoji server za datoteke I server za stampanje.gde je centralno mesto zauzimao har disk. WWW uslugu omogucava protocol HTTP hyper tekst transfer protocol.Radna stanica predstavlja korisnicki 16 .tj po udaljenosti racunara koje povezuju.To s epostize pomocu protokola koji se sastoji od niza primopredajnih signala. LAN mreze – koriste se za povezivanje racunara unutar nekog zatvorenog prostora obicno unutar jedne zgrade ili kopleksa zgrada. baza podataka. VRSTE LAN MREZA PREMA PRIORITETU Lan mreze s eosim po topologiji I ancinu prostupa prenosnom medijumu mogu klasifikovati I prema odnosu racunara u mrezi.Sa aspekta hardvera mreza je skup racunara medjusobno povezanih kablovima.Osim sto svom korsiniku pruza usluge racunar mora da opsluzuje datoteke I zahteve za stampanje koji dolaze iz drugih racunara mreze.remote access server omogucava pristup mrezi udaljenih PC racunara. WAN mreze su javnog karaktera I omogucavaju koriscenje veoma udaljenih racunarskih sistema.Racunar povezan u mrezu naziva se icvor nod ili radna stranica.Mane ovakvih mreza su slaba zastita I teskoce u radu sa vecim brojem racunara.pristup razlicitim operativnim sistemima itd.lakes upravljanje I nadgledanje sistema.Klijent server system je narocito pogodan kada mnogo korisnika ahteva pristup velikoj kolicini informacija.Kad misem kliknemo na neki objekat (ikonu) zadajemo komandu.Zavisno od potreba mogu s einstalirati server za modem za faks za baze podataka I server za cuvanje slika.aplikacioni server.Server je racunar kojem pristupaju drugi racunari iz mreze kako bi mogli da koriste specificne usluge koje ovaj racunar obezbedjuje. Gui imaju Application Programing Interface (API) koji omogucava korisniku da: 1) kreira ekranske objekte 2) crta ekranske objekte 3)nadgleda aktivnosti misa.Vece mreze treba da sadrze vise specijalizovanih servera.Kao I druge racunarske sisteme I mrezu mozemo posmatrati sa stanovista hardvera I softvera. 33. VRSTE RACUNARSKIH MREZA Razlikujemo tri vrste racunarskih mreza LAN local area networks. 32..datoteka. Postoje I hibridne mreze – tos u klijent server mreze koje poseduju I resurse koje dele ravnopravni racunari.Postoji veliki broj programa pa I citavih operativnih sistema koji omogucavaju graficku vezu sa korisnikom a medju najpoznatijim su svakako Microsoft Windows I Macintosh Toolbox. U pocetku su racunarske mreze bile samog lokalnog karaktera I formirane su prvenstveno radi deljenja hardverskih resursa.stampaca.U tom smislu postoje dve vrste lan mreze klijnt server I mreze ravnopravnih racunara peer to peer networks.Veza izmedju klijenta I servera se uspostavlja samo onda kada klijent zahteva odredjenu uslugu.One ako se prostiru na teritoriju jednog grada cine MAN mrezu. Peer to peer mrezi ravnopravnih racunara ne postoji centralni server vec radne stanice dele iste disk jedinice I stampace ponasajuci s ekao povremni serveri.Postoji vise vrsta servera: print server omogucava deobu vise stampaca.Neki od racunara u mrezi imaju specijalne zadtake I takve racunare nazivmo serveri. Vecina sistema sa grafickim okruzenjem sa korisnikom koristi neki od objektno orijentisanih pristupa da bi ovladala upravljanjem ekranskim objektima.Podaci za obradu se nalaze u serveru gde se izvrsava poseban tzv serverski program koji na zahtev klijenta salje potrebne podatke I sadrzi resurse koji stoje na raspolaganju klijentima.e-mail server.

Ovaj sloj logicke nazive dobijene iz viseg sloja preslikava u fizicke adrese koje predaje transportnom sloju. IV transparetni sloj je najnizi sloj koji koristi tzv ent to end protocol tj transportni protocol TCP/IP. PROTOKOLI Komunkacija izmedju servera I radnih stanica odredjena je protokolom.U ovom sloju primljene poruke iz visih slojeva dele se ako je to potrebno na vise paketa iste duzine.Osnovne topologije su zajednicka magistrala (bus).racunar u mrezi. VII sloj aplikacije se nalazi na najvisem nivou OSI referentnog modela. On je postao standadni protocol koji s ekoriste za introperabilnost izmedju raznorodnih racunara.U okviru paketa TCP/IP namenski su napisani sledeci protokoli: SMTP (simple mail protocol) za elektornsku psotu. III mrezni sloj obavlja sledece funkcije:komutaciju paketa u cvorovima mreze.Zadatak ovog sloja je odgovarajuce formiranje podataka za prikaz na ekranu terminala I za stampanje na papiru.sloj veze. TCP/IP transmission control protovol/internet protocol je paket industrijskih standarda koji omogucavaju komunikacije u heterogenoj nestandardizovanoj sredini. VI slojprikaza obezbedjuje da s epodaci koji se razmenjuju prikazuju korisnicima u njima razumljivom obliku.On pruza usluge neposredno korisnikovom programima tako da je za njih transparetna lokacija sistemskih resursa (centralizovan/distribuiran). II sloj veze za podatke obezbedjuje uspostavljanje. FTP (file transfer protocol) a razmenu datotetka izmedju racunara koji rade za TCP?IP I SNP (simple network management protocol) za upravljanje mrezom.transportni. I fizicki sloj se odnosi na karakteristike.OSI referentni model sadrzi sedam funkcijskih slojeva ili nivoa koji se u svakoj stanici predstavljau vertikalno jedan iznad drugog. ARHITEKTURA RACUNARSKIH MREZA Pod ovim pojmom s epodrazumevaju sastav (struktura hardvera).protokole I usluge koje cini sloj neposredno iznad sebe.Gotovo sve mreze ga podrzavaju.Sve ostale topologije se izvode kombonacijama navedenih. Racunarske mreze koje s eprostiru na vecoj teritoriji Ako racunarska mreza povezuje veci broj razlicitih vrsta racunara rasporedjenih na vecem prostranstvu vise gradova.Sloj je odgovoran za kontrolu protokoa podataka I kontrolu gresaka pri prenosu podataka. MREZNE TOPOLOGIJE Topologija mreze predstavlja nacin na koji su povezani racunari unutar jedne mreze.marsrutiranje poruka izmedju dva DTE uredjaja mreze.Svaki protocol sadrzi preciznu specifikaciju formata podataka koji se razmenjuju kao I jasno definisane procedure kojima podlezu kontrolne poruke koje upravljaju transferom podataka.Ovaj sloj je odgovaran za pouzdanost cele mreze.Ovaj sloj je odgovoran za prenos bitova al ne mari za znacenje kombinacije tih bitova.Postoje u svetu WAN mreze gde su racunari povezani stalnim telefosnkim linijama I gde je propusna moc I pouzdanost veca.Ovi slojevi su: fizicki.Za sloj prikaza ne postoje standardi.Da bi olaksala realizaciju standardizovanih protokola I omogucila kompatibilnost opreme razlicitih proizvodjaca.Protokol predstavlja skup ustanovljenih pravila preko kojih se ostvaruje prenos podataka u okviru jedne tehnologije.Sve se vise koriste privrmeene linije zbog ekonomicnosti.medjunarodna organizacija za standarde ISO predlozila je tzv OSI (open system interconnection) referentni model koji je prihvacen kao standard za racunarske mreze. 17 .mrezni.Odnos radne stanice (klijenta) I servera moze biti uredjen na vise nivoaFizicko povezivanje racunara u mrezi vrsi s epreko kablova.U tu svrhu s ekoriste tanki I debeli koaksijalni kablovi telefonski kabl I ponekad opticki koji obezbedjuje najveci kvalitet prenosa podataka ali zbog visoke cene jos uvek se retko koristi.Ta interoperabilnost je jedna od osnovnih prednosti protokola TCP/IP.radna stanica preuzima programe I datoteke vrsi stampu dokumenata itd.TCP/IP je standard za rad vis elokalnih mreza. 35.U/I interfejsa I to:mehanicke.prevodjenje logickih adresa odredista I odgovarajuce fizicke adrese.Horizontalne veze izmedju istih slojeva dve stanice su izuzev u fizickom sloju virtuelne dok su veze izmedju susednih slojeva jedne stranice stvane.razgovora.IPX/SPX.Svaki sloj poseduje sve entitete.Veza izmedju LAN mreza ostvaruje se sa stalnim telefonskim linijama ili specijalnim digitalnim linijama standard IEEE 802. Gradkse mreze MAN – prestavlja slozenu mrezu medjusobno povezanih LAN mreza na teritoriji jednog grada. V sloj razgovora upravlja dijalogom medju korisnicima.6.On podrzava I usmeraanje I obicno se se koristi kao protocol za povezivanje vise lokalnih mreza.prikaza I aplikacije.X.Na taj nacin je aplikacioni softver nezavisan od vrste racunarske mreze.odrzavanje I raskidanje veze.zatvorena petlja (ring) I zveda (star). 36.25.zemalja tada ona predstavlja WAN wide area networsk racunarsku mrezu.elektricne I proceduralne.sprecava zagusenje mreze itd.Koristeci se uslugama servera. 34.nacin povezivanja DTE uredjaja I protokoli za njihovu medjusobnu komunikaciju.TCP/IP pruza poslovni mrezni protocol I pristup svetkom internetu I njegovim resursima.Protokoli koji s enajcesce koriste su TCP/IP..

Ovaj nedostatak s eotklanja kod pomenute kombinacije zvezdaste I ring topologije.vrsi transisiju svojih podataka I ponovo generise token sa adresom sledece stanice u sekvenci.Radi se o hardverskim uredjajima koji sluze za prosledjivanje paketa izmedju mreza.Tokeni su specijalni paketi koji pravo pristupa medijumu dodeljuju samo jednoj radnoj stanici u datom vrmenu.biva unistena.vlasniku tokena.zatim preuzima kontrolu na mrezom.Mreze povvezane preko mosta ponasaju se kao segmenti. Mrezni operativni system da bi racuanri mogli da komuniciraju neophodan je odgovoarajuci softver. UREDJAJI ZA POVEZIVANJE RACUNASKIH MREZA Mrezne kartice radne stanice su povezane kablovima koji se prikljucuju na mrezne kartice koje su zaduzene za sudelovanje medju protokolima.Ulogu razvodnika u ovoj topologiji mogu da vrse samostalne razvodne kutije. Modem je uradjaj koji sluzi za povezivanje dva racunara preko telefonske linije.Komunikacioni protocol predstavlja skup pravila formiranih da bise kontrolisala razmena podataka izmedju dva entiteta.Kao komunikacioni protocol obicno s ekoristi puling protocol.Troskovi izrade ovakve mreze su manji a rastojanje izmedju samih stanica je povecano.lako dodavanje novih radnih stanica u mrezu. Ostali uredjaji za obavljanje saobracaja u nekoj mrezi zaduzen je odgovarajuci komunikacioni protocol. lako otkrivanje neispravnih stanica ali I ima nedostatke kao stos u povecavanje troskova kabliranja ili neophodnost posebnog servera za nadgledanj mreze.Za povezivanje s eobicno korsit 15-zilini koaksijalni kabl sa unutrasnjom otpornoscu od 50 oma.Te funkcije su: upravljanje datotekama I podacima u mrezi.Topologija zvezde ima neke ocigledne prednosti kao sto su: jednostavna fizicka realizcija.Najveci nedostatak je sto kvar na jednoj stanici dovodoi do prekida u samoj mrezi.poslovima stampanja I procesom komunikacije medju elementima prikljucenim na mrezu.Topologija magistrale kada je u pitanju mreza sa zajednickom magistralom danas se redovno misli na ETHERNET mrezu.Most prima poruku iz jedne mreze.Kada stanica zeli da posalje poruku tj podatke oan ceka do momenta kada nijedna druga stranica u mrezi ne vrsi prenos.Svaka stanica kontinualno nadgleda mrezu dok ne detektuje token sa svojom adresom .Najcesce korisceni metod rada na topologji magistrale je CSMA/CD koji je zasnovan na algoritmu slucajnog pristupa.Prstenaste topologije obezbeduju najveci prenos podataka I ona se krece oko 16 Mb/s.Kod ove tehnologije omoguceno je kontinualno kruzenje tokena petljom.Na trzistu postoji nekoliko proizvodjaca mreznih operaivnih sistema kao sto su Novell NetWare I Microsoft Windows NT.Za usmeravanje saobracaja izmedju segmenata u jednoj mrezi koriste se ruteri.Mrezna kartica ima ulogu posrednika izmejdu racunara I mreze.sa vlastitim napajanjem I zavisne razvodne kutije.Ona je odgovorna kako za prenos korisnickih komandi u mrezu tako I za prijem pouka sa mreze.Kod ove topologije radne strnaice su povezane na zajednicku magistrlau (komunikacioni kabl).Svaka stanica konstantno nadgleda magistralu. Most (bridge) sluzi za povezivanje vise mreza iste ili razlicite topologije tako da one logicki funkcionisu kao jedna mreza.centralno mesto zauzima racunar koji se naziva hub.Cesto u semama koje prikazuju topologiju zvezde.Protokoli sadrza specifikaciju podataka koji se razmenjuju I procedure koje upravljaju prenosom tih podataka.Zavisne razvodne kutije su zapravo posebne kartice za prosirenje koje se ubacuju na odgovarajuce mesto u PC – racunaru.a oslobodjeni token nastavlja put prema sledecoj stanici.Ruteri za usmeravanje saobracaja koriste najkraci put a ako doje do prekida takvog puta ruteri ce saobracaj usmeriti ka nekom od laternativih puteva.Zbog jednakog prava pristupa mrezi povecanjem broja radnih stania doalzi do povecavanja kolizije a samim tim I do prouzivanja vremena pristupa sto se odrazava na brzinu rada mreze. Druga tehnologija koja se koristi kod mreza sa zajednickom magistralom je tzv token – bus tehnologija.Stanica kojoj su podaci namneni ako je potrebno kopira ih.prilagodjava je I potom prosledjuje drugoj mrezi. 37.nemogucnost sudara podataka. Topologija prstena cini niz radnih stanica medjusobno povezanih u zatvorenu petlju. Ruter poseduje slozeniji softver od mosta I ima vece mogucnosti.Broj segmenata u mrezi je obicno limitiran od proizvodjaca mreznog softvera I kod Novell-a je taj broj 5 od kojih su 3 namnjene za radne stanice a dva za povezivanje udaljenih stanica ili delova mreza.Redosled stanica u sekvenci nikako ne mora biti jednak fizickom redosledu. Mrezni ili server operativni system predstavlja centralni deo mreze instalira s ena serveru I upravlja vecinom mreznih funkcija.Za povezivanje mreza 18 . Segmenti unutar jedne mreze su povezani ripiterima ciji je osnovni zadatak da pojacaju oslabljeni mrezni signal.Mreza se sastoji od vise segmenata. Topologija zvezde za povezivanje stanica u okviru topologije zvezde koristi se centralno postavljeni uredjaj najcesce je u pitanju razvodna kutija.Brzina prenosa podataka u mrezama sa zajednickom magistralom je oko 10 Mb/s.Razvodna kutija sadrzi prikljucke za cvorove a ponekad I specijalne prikljucke za druge razvodne kutije.prsten.S obzirom da je svaka stanica direktno povezana sa centralnim uredjajem lako s eotkiva koja je stanica u kvaru.Kada poruka sa podacima ponovo stigne do izvorne stanice.Zavisno od toga kakve protkole koriste dve ili vis eracunarskih mreza mogu s epovezivati mostovima ruterima ili prolazima.Kao komunikacioni protocol koristi se token – ring tehnologija.

Koriscenje elektronske poste postalo je redovna.posebnim mreznim ahtevima i brzinama prenosa.To je internet standard RFC 821 koji definise pravila uspostavljanja konekcija I razmenu poruka izmedju dva servera elektronske poste preko interneta inicijalno. 39.mail transfer agent) koji bezbedjuje osnovne primi I prosledi funkcije sistema I olaksava razlicite administratorkse funkcije.Video konferencie omogucavaju pojedincima ili grupama ljudi da sa razlicitih lokacija u realnom vremenom audio i video komuniciranjem dele informacije i efikasnije donos eo dluke.Na zahtev korisnika POP3 mail klijent se povezuje na udaljeni POP3 server predstavlja se I kopira pristigle poruke sa servera na lokalni racunar. IMAP omogucava korisniku rad sa porukama koje s enalze na serveru. Gateway (Prolaz) je sofisticiran uredjaj. POP3 definise asihroni pristup porukama koje se nalaze na udaljenom servisu.drzavnih ustanova. 38.Elektronska posta s eobicno definise kao prenos poruka elektronskim putem a pod porukama vecina podrazumeva samo tekst.Time su stvoreni preduslovi za siroku primenu multimedijalnih poruka.akademisjkih institucija i privatnih domova.U prethodnom 19 .Dovoljno je samo da postansko sanduce korisnika uvek bude spremno zaprijem poste tj da se nalazi na racunaru koji je deo infrastructure interneta.Nakon prispeca na lokalni racunar poruke se procesiraju pomocu lokalnog e-mail klijnta.S obzirom na to isporucioci opreme razvijaju proizvode sa sopstvenim algoritmima za kompresiju.snimljen glas I video zapis. Standardi koji definisu razmenu poruka izmedju servera I klijenta jesu POP3 I IMAP.SMTP je predvideo razmenu samo tekstualnih poruka I to kracih od 1000 karaktera.Osnovni nedostatak ovog standarda je da klijnet mora prevuci poruku do lokalnog racunara (download).E-mail klijent je komponenta arhitekture elektronske poste zaduzena za generisanje. 41. VRSTE VIDEO KONFERENCIJA Video konferencije se dele prema komunikacionij strukturi: Video konferencije preko ISDN-a koje su definisane H.Upravljanje korisnickim nalozima.320 standradom ITU:ISDN video konferencije pruzaju zadovoljavajuci kvaliet prenosa zvuka i videa.Mime omogucava da s epored teksta I drugi pojavni oblici informacija mogu naci u okviru poruke.Rad sa porukama kao so su citanje brisanje. Moze ne samo da rutira pakete vec I da menja njihovu strukturu.prevodjenje podataka.sistmska I korisnicka dministracija I razne dodatne funkcije.Video konferencijska tehnologija u sprezi sa Internetom omogucice povezivanje kompanija.Danas se u elektrosnkoj posti pored teksta mogu nalaziti slike.POP3 I IMAP.koriste se medjumrezni ruteri I mogu biti lokalnog ili daljinskog karaktera. STANDARDI ELEKTRONSKE POSTE Najvazniji su SMTP.Time je prevazidjen nedostatak POP3 protokola jer je moguce da korisnik pristupa postanskom sanducetu sa vise razlicitih lokacija ili racunara I da uvek vidi isti skup poruka. Za slanje I prijem elektronske poste nije potrebna stalna veza klijenta sa internetom. VIDEO KONFERENCIJE I INTERNET – AUDIOVIZUELNE KOMUNIKACIJE Za razliku privatne konverzaije koja s eodvija video telefonijom u poslovanju mnogo veci znacaj imaju video konferencije gde je kvalitet prenetog videa na visem nivou.Svakog meseca se razmenjuje nekoliko hiljada milijardi elektronskih poruka.Za dostavu klasicne poste na drugi continent potrebni su dani. 42.slanje I prosledjivanje kao I upravljanje lokalnim prostorom veoma je jednostavan za kranjeg korisnika.Mrezni prolaz je hardver ili softverski paket koji sluzi kao zajednicka ulazna tacka u neki veliki racunarski siste.multipleksiranje.Praksa je pokazal da trab prevazici to ogranicenje I tako je nastao standard MIME koji dfinise nacin na koji elktronska poruka treba da bude struktuirana da bise omogucila razmena netekstualnih objekata.rutinska aktivnost zaposlenih za razliku od Web servisa cije koriscenje ponekad moze biti I vremenski zahtevno.MIME.Video konferencije su jos uvek nova tehnologija.postanskim sanducicima. 40. Smtp podrzava razmenu poruka izmedju razlicitih servisa.Najbitnije funkcije mreznog prolaza su: pretvaranje protokola.Integracija sa klasicnim telekomunikacionim servisima I sve prisutnijom mobilnom telefoniom uticali su da se na pocetku novog veka elektronske poruke ne odnose smo n internet vec I na savrmene telefonske usluge. ARHITEKTURA SISTEMA ZA ELEKTRONSKU POSTU Glavna koponenta jeste server (e-mail.pretvaranje formata.nedelje a elektronske poruke preko interneta stizu gotovo trenutno za pola minuta. MULTIMEDIJALNA ELEKTRONSKA POSTA Cesto s egovori da je Web najpopularniji servis Interneta ali s eipak najcesce I najredovnije koristi elektornksa posta.primanje I procesiranje poruka.

periodu u poslovanju je uglavnom primenjivana ova vrsta video konferencija ali one ipak nisu sire prihvacene zbog potreba da se nabavi relativno skupa oprema za te namen i ISDN veza na svim potencijalnim mestima.Dva sistema su otvorena jedan prema drugome ako razmenjuju informacije posredstvom odgovarajucih standarda.jer ima mnogo racunarskih mreza koje nisu ukljucene u Internet.tehnologiju ili sredstvo povezivanja.Samo ako su primenjni standardi javno dostupni. INTERNET – MREZA SVIH MREZA Internet se najcesce opisuje kao mreza svih racunarskih mreza koja jedinstveno radi na globalnom nivou. Asinhronih konferencijskih sistema. Korektniji opis Interneta bio bi da je to skup medjusobno povezanih mreza provajdera i njihovik korisnika.Internet bazira na otvorenim standardima i medjusobnom umrezavanju ralicitih sistema razlicitih proizvodjaca.Osnovni zadatak koji je trbalo resiti bio je mdjusobno povezivanje dva udaljena racunara radi razmene podataka.definicija Interneta kao mreze svih mreza postala je opste prihvacena. 43.Honeywell.323 standardom: Ovaj standard izvorno je koriscen za video konferencije u okviru lokalnih racunarskih mreza ali je stvorio preduslove i za sve siru primenu video konferencija preko Interneta. INTEGRACIJA VIDEO KONFERENCIJA I DRUGIH INTERNET SERVISA Zajednicki rad na daljinu licem u lice primenom video konferencija moze s eunaprediti istovremnim koriscenjem i nekih drugih internet servisa. Video konferencije izmedju vise tacaka podrazumevaju da vis eljudi konkurentno koristi multimedijalnu konferencijsku opremu na vis elokaija.Ucesnici u takvoj komunikaciji elektronskim postom razmenjuju audio i video komentar i ostvaruju konferencijsku vezu koja nije istovremena sinhronizovana vec se odvija sporijom odlozenom dinamikom.Obe lokacije salju i primaju audio i video sadrzaje i razmena paketa se odvija na standardni nacin. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje (bradcast) zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno ucesce vis ekorisnika. NASTANAK INTERNETA Koreni interneta nastajali su krajem 60tih godina proslog veka dok se imenica Internet prvi put spominje krajem 80tih.Intezivno koriscenje multimedijalnih mogucnosti elektronske poste u formi audio i video priloga. Ove video konferencije podrazumevaju da svaka lokacija salje i prima audio i video sadrzaje.Komunikacioni protokol TCP/IP 1974te dok je 1978 v4 pocela da se koristi. Video konferencije preko paketskih mreza koje su definisane H.predstavlja sve rasprostranjeniji vid tzv.istovremni rad.OTVORENI SISTEMI Kljucno objasnjenje za ogorman uspeh Interneta i njegovo neprestano sirenje i ulazak u sve sfere javnog i privatnog zivota predstavlja implementacija otvorenih standarda.To ne znaci razmenu informacija uz bilo kakvu konkretnu implementaciju. 45.Bez obzira na to sto ova konstatacija nije potpuno tacna. 44.Potreba da se definise arhitektura za povezivanje racunara razlicitih proizvodjaca uticala je na pokretanje projekta izgradnje jedinstvene mreze ARPANET 1969te.koriscenjem vec postojecih veza ovih racunara sa drugim racunarskim sistemima kao i medjusobnih veza izmedju tih racunarskih sistema.Prva racunarska mreza koja ga je 20 .Prednost ovog tipa video konferencija predstavlja masovno sirenje potrebne infrastrukture i zbog drugih primena – nezavisno od potreba za video konferencijama.Prema broju ucesnika i vrsti saobracaja postoje tri tipa videokonferencija: Video konferencije tacaka: to su sistemi koji omogucavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva ucesnika. Projekat je finansirao ministarstvo odbrane SAD.Prakticno Internet predstavlja globalnu racunarsku mrezu koja se sastoji iz hiljada medjusobno povezanih mreza koje za medjusobno komuniciranje koriste internet protokol.Pod konferencisjkim sistemima podrazumeva se sinhroni. Dvosmerna komunikacija se ovde eventualno moze odvijati posredno. 46. Veliki proizvodjaci racunara IBM.Univac itd razvijali su sopstvene tehnologije medjusobnog povezivanja racunara.postavljanjem pitanja i davanjem sugestija pre ili istovremno sa odvijanjem prenosa.Ovo emitovanje s enajcesce odvija preko specijalnog video servera i u sustini ne predstavlja prave konferencije jer vecina ucesnika ima samo pasivnu ulogu.Internet je u sustini mnogo vise od racunarske mreze i zbog toga se kada se govori o sirem uticaju na informacione sisteme i primenu uopste koristi termin internet tehnologije.nazivaju se otvorenim standardima.Internet tehnologije su primer tehnologija otvorenih sistema za koje su specifikacije javno dostupne.

1994 prvi pretrazivaci yahoo.1993 nastaje Mosaic prvi web citac – browser.Sustina rutiranja jeste dinamicko pracenje stanja pojedinih delova mreze i izbor optimalne rute kojom paket treba da stigne do krajnjeg odredista.Internet se zasniva na mreznoj tehnologiji poznatoj kao komutacija paketa.1995 NSF mreza je ugasena.I sama akademska NSF mreza transformis ese u privatno drustvo koje posluje na komercijalnim osnovama.Postoje razlicite inicijative i projekti za sledecu genraciju interneta NGI.Ovaj mehanizam predstavlja krucijalnu prednost Interneta u odnosu na druge mrezne tehnologije. BUDUCNOST INTERNETA Svaki napredak covenstva neraskidivo je vezan sa razvojem i primenom internet tehnologija.Sledeca generacija Intrneta ne moze s eposmatrati samo kao tehnologija ili mreza.Podaci se dele u manje delove. Rutiranje je usmeravanje paketa kroz mrezu.oni predstavljaju skupove pravila koja racunari koriste da bi medjusobno komunicirali. OSNOVE INTERNET PROTOKOLA – PAKETSKI SAOBRACAJ Komutacija paketa savremene telekomunikacije i sistemi prenosa omogucavaju da razliciti tipovi informacija mogu biti digitalizovani i prenoseni preko mreze na isti nacin kao i klasicni racunarski podaci.Povezivanje ovih mreza u Internet mrezu mreza vrsi s eu cvoriste za razmenu podatka u SAD i Evropi.Znaci osnovni zadatak TCP-a je da pruzi uslugu konektivnosti aplikativnim servisima tj da s euspostavlja odrzava i raskida virtuelnu vezu izmedju krajnjih korisnika.koristila bila je ARPANET i u njoj su racunari bili medjusobno povezani modemima preko iznajmljenih telefonskih linija sa brzinom prenosa podataka od 9.Preokret u razvoju Interneta nastaje 90tih izlaskom i van akademskog okruzenja tj legalizacijom komercijalnih aktivnosti na internetu i pojavom www-a koji je omogucio hipertekstualne veze izmejdu razlicitih dokumenata i prenos multimedijalnih sadrzaja.Dva osnovna su IP i TCP i an osnovu njih je ceo skup protokola dobio zajednicki naziv TCP/IP...Pocetkom 90tih na bazi TCP/IP protokola razvija se vise komercijalnih racunarskih mreza od kojih su najpoznatije America Online i Compuserve.sta nedostaje u frizideru itd. ADRESIRANJE 21 .Svaki paket moze putovati samostalno kroz mrezu ali se na odredisnoj adresi svi paketi ponovo spajaju prema pocetnom rasporedu.sloj mreznog interfejsa.nedovoljna funkcionalnost i neadekvatnost sigurnosni mehanizmi.TCP/IP nije samo jedan protokol vec predstavlja skup vise protokola. 48.Tako ce u bliskoj buducnosti preko interneta biti moguce ukljuciti grejanje u stanu.Dok je ranije bila neophodna klasicna telefonska mreza za funkcionisanje interneta danas je obrnuto.transportni sloj.Pravila po kojima se odvijaju ove aktivnosti definisane su internet protokolom poznatim pod akronimom TCP/IP.paketi preusmere preko alternativne veze linka.Npr..6 do 56 Kbps.5 slojeva TCP/IP referentnog modela su fizicki sloj.Ip je zaduzen na mreznom nivou da obezbedi jednoznacno adresiranje racunara u mrezi i usmeravanje paketa od polazne do odredisne adrese.Ovi razliciti pojavni oblici informacija prenose se primenom mreznih protokola.Verzija 4 koja se danas koristi ima odredjene nedostatke kao sto su ogrnaicenje adresnog prostora.altavist.a da krajni korisnici i ne znaju da se poruke razmenjuju preko razlicitih putanja.telefoniranje itd.pakete ili datagrame.ovim se postize da se zbog kvara na nekoj telekomunikacionoj vezi ili njenog velikog zagusenja.aplikativni sloj.Akademske institucije u SAD formirale su 1986te sopstvenu racunarsku mrezu NSF na bazi TCP/IP protokola koja s epritom izuzetno snazno razvijala da bi prerasla u okosnicu medjuracunarskog saobracaja.TCP je na trasnportnom nivou zaduzen za uspostavljanje i raskidanje veze kao i za razlicite kontrolne funkcije. Danas je Web sinonim za Internet za vecinu korisnika.Trenutni stepen razvoja tehnologije izrade elektonskih cipova vec danas omogucava da se sa senzora pridruzenih minijaturnim hardverskim web serverima mogu u relanom vremenu generisati web stranice na osnovu podatka iz realnog okruzenja.koji u zaglavlju sadrze prolaznu i odredisnu adresu. 47.Sve komercijalne mreze koje rade na bazi primene TCP/IP protokola saglasile su se da se medjusobno povezu i da svojim korisnicima omoguce razmenu podataka.mrezni sloj.Njegovom implementacijom omogucena je otpornost na otkaze u radu i zagusenja pojedinih segmenata mreze.Internet sve vise sluzi za slanje faksa.. 49.Protokol TCP/IP omogucava da Internet funkcionise kao velika jedinstvena mreza sa distribuiranim resursima.

Simbolicko adresiranje racuanri koriste numericke adrese ali ljudi se lakse snalaze sa tzv simbolickim adresama. Videokonferencije predstavljaju unapredjenje prethodnog servisa gde se osim glasom .tako npr ac.museum-muzeji.Simbolicke adrese zavrsavaju se jednim od ledecih sufiksa.Domain Name Server servis se izvrsava na posebnim racunarima koji s eu internet tehnoligiji nazivaju DNS serverima. Privatne adrese tj one koje pripadaju racunarima koji nisu vezani na Internet ili su sakriveni iz specijalizovanih racunara mogu imati adrese koje se interno odredjuju i ne pripadaju jedinstvenom svetskom adresaru. Radi lakseg snalazenja uvedena su odredjena pravila za simbolicke adrese.kineske.URL adresiranje sastoji se iz vise delova:metod pristupa (servis). A to je negde 2 na 32 mogucih adresa – racunara. SERVISI INTERNETA Danas vecina korisnika interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku postu ili iz Wec citaca.co. Radi jednostavnijeg snalazenja na Internetu uvedeno je pravilo da se u ostalim drzavama sve adrese zavrsavaju sufiksom koji oznacava konkretnu drzavu kao npr rs-srbija.japanske . org-organizacije.bla. Uniformni lokator resursa URL – adresiranje na internetu ne podrazumeva samo adresu racunara vec i pristup odredjenim servisima i konkretnim datotetakam na tom racunaru.rs/filmovi/domaci/3123131 50.111.koji takodje omogucava interesno grupisanje korisnika ali se ovde poruke ne prosledjuju automatski Konferencijski servisi zahtevaju istovremeno ucesce svih ucesnika (korisnika) Talk servis omogucava razgovor sa drugim korisnikom na mrezi u formi interaktivne razmene tekstualnih informacija IRC servis interaktivnog tekstalnog komuniciranja veceg broja korisnika interneta po dinamicki kreiranim kanalima Telefoniranje preko interneta noviji servisi koji koriscenjem mikorofna i zvucne karte omogucavaju komuniciranje glasom imzejdu korisnika interneta.111 a simbolicka www.gov-vladine organizacije.telnet i rlogin koji omogucavaju pristup udaljenom raunaru i interaktivni rad na njemu Ftp servis koji omogucava prenos datoteka izmedju dva udaljena racunara.hr-hrvatska itd. Servisi za pretrazivanje informacija Archie servis za pretrazivanje anonimnih FTP servera na osnovu zadaog naziva datoteke ili njenih osobina Veronica servis za pretrazivanje informacija sadrzanih u naslovima iz menija Gopher-a na internetu Wais servis za pretrazivanje tekstova na osnovu zadatih kljucnih reci. Aero – avio industrija.co.konferencijske i servise za pretrazivanje najbolje odlikava njihovu sustinu.komunicira i zivom slikom. Javni informacioni servis Anonimni FTP javno skladiste podataka koje je pomocu FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima Interneta.javne informacione. Gofer servis za hijerarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija Web servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnih informacija tj multimedijalna elektronska oglasna tabla.com-komercijalni coopkooperativni.edu-obrazovni.diskusione.rs-komercijalni srpski domen.Npr numericka bi bila 111.net-mreze.mil-vojska.FTP i WWW serverima 51.konkretan direktorijum i datoteka na racunaru.Bazicni servisi tu s eubrajjau servisi koji karakterisu pocetak rada interneta a to su elektonska posta servis koji omogucava razmenu poruka elektronskim putem. ONOVNI SERVISI INTERNETA 22 . Prevodjenje adresa za razesavanje konverzija iz simbolickih u numericke adrese i obrnuto zaduzen je poseban DNS servis.biz-biznis.int-medjunarodne organizacije.Za jednsotavno i precizno adresiranje uveden je tzv uniformni lokator resursa. Takodje se uvode i karakteri iz azijskih podrucja.fr-francuska.Za evropsku uniju je domen eu.co.arpa – infrastrukturni. Postoje razlicite podele servisa Interneta ali podela na bazicne.U nekim zemljama su razliciti sufiksi za komercijalne i akdamske domene.pri cemu se pretrazivanje vrsi nad tekstovima u Gofer.primenom kamera.Servis moze biti uslovljen prrethodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom.travel-turisticke agencije.Ova adresa je predstavljena 32-bitnim brojem koji interno sadrzi dva dela identifikator mreze i identifikatro racunara.Sve javne adrese moradju dodeljivati prema strogo definisanim pravilima.yu.pro-profesije. Npr http://www.Jedan od osnovnih nedostataka trenutno aktuelne verzije IP standarda v4 jeste nedovoljan beoj mogucih adresa.de-nemacka.Numericko adresiranje svaki racunar na internetu ima jedinstenu IP adresu. Diskusioni servisi liste elektronske poste jesu prosirenje osnovnog servisa elektronske poste koje omogucavaju interesno grupisanje korisnika radi dostave poruka svim zainteresovanim korisnicima Diskusione grupe jesu servis javnih diskusionih hijerarhijski organizovanih grupa.korejske.aaaaa. info-informativni.simboicka ili numericka adresa racunara.rs-akdemski srpski domen.111.

Mnogi ga poistovecuju sa samim internetom.Ove kompanije ostvaruju profit tako sto su njihovi pretplatnici zauzvrat obasuti reklamama koje stizu u obliku elektronske poste na web serverima preko kojih se pristupa serverim elektrosnke poste.Citanje pristiglih poruka dostupno je samo njegovom vlasniku.Danas elektrosnka posta prakticno ponovo postaje besplatna.Sve je vise ponudjaca besplatnih servisa elektrosnke poste Yahoo.uspostavljanje veze i na kraju raskidanje veze.Elektronska posta jedan je od najboljih primera tzv.Elektronska posta jedan je od najznacajnih i koriscenijih servisa interneta. Veza na zahtev LAN-a realizuje se na slican nacin.Povremna veza ne podrazumeva korsicenje samo klasicne telefosnke infrastrukture.Veza na zahtev pojedinacnog racunara jeste pristup internetu koji je uglavnom karakteristican za prristup pojedinacnih korisnika od kuce ili za manja preduzeca.U praksi to najcesce znaci vezu do internet posrednika – provajdera ISP jednog od preduzeca koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga.Pojam hiperteksta uoste nije nov. Na serveru koji je stalno aktivan na internetu nalazi se postansko sanduce u koje moze pristici poruka od bilo kog korisnika interneta.Objasnjenje za uspeh weba lezi u implemntaciji intiutivnog i ljudskoj prirodi bliskog modela hiperteksta.satelitskim vezama i pristupom iz mobilne telefonske mreze. Stalna veza podrazumeva permanentu konekciju sa internetom.Birna razlika u odnosu an prethodni slucaj jeste u tome sto je raunar kojim s epristupa internetu deo lokalne racunarske mreze pa internet mogu koristiti i sotali ucesnici koje se nalaze u toj mrezi.Naime nije potrebno da krajnji korisnik bude stalno prikljucen na internet. Web citac (browser) korisnicki program koji sluzi za pristup web serverima i citanje web stranica Web protocol HTTP skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmedju web citaca I web servera Web adresa skup identifikatora razdvojenih tacakama koji jednoznacno ukazuju na simbolicku adresu web strnaice. Asinhronih servisa na internetu.Implementacija modela hiperteksta morala je da saceka razvoj racunarske tehnike i informatike.Ovaj transfer moze da se odvija u dva smera:sa udaljenog FTP severa ka korisnikovom raunaru (download) i obrnuto (upload).Prema primenjenim tehnologijama povezivanje na internet se moze izvrsiti:analognim vezama.Uglavnom se primenjuje u vecim preduzecima i neophodna je ukoliko preduzece u okviru svoje mreze 23 . Web server racuna koji mora imati stalnu vezu sa internetom i an kome s enalazi web prezentacija Home Page prva stranica web prezentacije Web sajt uglavnom oznacava web server i web prezentaciju zajedno.kablovskim modemima.Na slican nacin moze se na zahtev koristii i ISDN linija.Nacin povezivanja zavisi od potreba korisnika ali i od raspolozivih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastrukture.Primenom novih programskih jezika koa sto je JAVA.omogucava kretanje kroz kataloge i transfer izabranih datoteka.Web stranice s eprimenom razlicitih tehnika dinamickih kreiraju – automatski generisu na osnovu zahteva.ovaj tip povremenog pristupa intenetu koristi se u manjim preduzecima.PHP web danas omogucava i interaktivni rad a integracija sa bazama podataka postaje njihov standardni interfejs.Osnovne elemente arhitekture sistema za elektronsku postu predstavljaju server i klijent elektronske poste. Web je postao deo svakodnevnog zivota i rada desetina miliona ljudi sirom sveta.Veza na zahtev podrazumeva biranje telefosnkog broja internet provajdera.Novopridosla poruka smesta se na serer a primalac je moze citti naknadno kada mu to bude odgovaralo.prenos i prikaz tekstualnih i grafickih informacija posredstvom interneta. FTP file transfer protocol je servis koji sluzi za prenos datoteka izmedju dva racunara.primenom ADSL tehnologija. POVEZIVANJE NA INTERNET Za povezivanje na internet potrebno je imati vezu do racunara koi je vec na internetu.Web je u pocetku bio mnogo staticniji i podsecao je na klasicne publikacije stampane na papiru.Na racunaru je potrebno postojanje specijalizovanog uredjaja modema.Pristup posredniku se moze realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna.Hotmail.mikrotalasnim vezama.Jedan od najkoriscenijih progrma za rad elektronke poste jeste Microsoft Outlook.Klijent elektronsk poste je program kojim se pristupa postanskom sanducetu radi citanja pristiglih ili slanja novih poruka.Elektornska posta je u pocetku bila besplatna privilegija naucnih radnika.Kasnije je postala servis koji je bio prilika za zaradu onima koji su ga nudili na trzistu internet usluga.Nastao je 1989 godine u svajcarskom institu za nuklearn nauke CERN kao sredstvo za jednostavnije predstavljanje.Kada s egovori o webu cesto se koriste originalni ili delimicno prevedeni engleski termini i zbog toga sledi njihov opisni prevod.Primenom ftp-a uspostavlaj se veza sa udaljenim racunarom vrsi prijavljivanje. Povremena veza za koriscenje interneta nije potrebna stalna veza.Gmail itd. 52.Za povremni pristup uglavnom nisu potrebna dodatna ulaganja u telekomunikacionu infrastrukturu jer je najcesce moguce koristiti postojece telefonske linije u okviru javne telefonske mreze.digitalnim sistemima prenosa.Povremena veeza ka internetu veza na zahtev najcesce se koristi za pristup jednog racunara ali s emoze i koristit i za zajednicki pristup vise racunara.njegove osnovne principe postavio je 1945 vanevar Bus a sam termin uveo je 1965 Ted Nelson i njime oznacio tekst koji nije samo linearan vec sadrzi i zive veze ka drugim dokumentima. Web prezentacija kolekcija pridruzenih dokumenata poznatih kao web stranica .

54. SPECIJALNI SIGURNOSNI MEHANIZAM Inteligentne kartice autentifikacija podrazumeva dokaazivanje identitea korisnika.Za manj preduzeca povremeni pristup interneta je do sada predstavljao prihvatljivo resenje.Medjutim.Vrsta i kompromis stalne veze predstavljaju najcesce kompromiss izmedju potreba i finansijkih mogucnosti preduzeca. 53. SIFARSKI SIGURNOSNI MEHANIZMI Postoje problemi i rizici u koriscenju interneta ali i da posotje resenja za prevazilezenje tih problema.Jedan od kljuceva poznat samo vlasniku zove s etajni kljuc a drugi koji je dostupan svima s akojima vlasnik komunicira zove s ejavni ljuc.slika.Najcesce se ostvaruje sistemom korisnickih imena sa tajnim lozinkama password a u novije vreme primenom inteligentnih kartica i tzv mreznih barijera firewall.Digitalni vodeni zigovi su elektronski ekvivalent klasicnog vodenog ziga na dokumentima kao stu novcanice cime s eostvaruje zastita od neovlascnog kopiranja i istovremno dokazuje vlasnistvo ili autorstvo.osiguravajucih kompanija.ime vlsnika.Digitalni potpis je najcesci mehanizam kojim se resavaju problemi.Digitalni potpis poruka se moze i digitalno overiti tako sto posiljalac koristi svoj tajni kljuc za overu kako svog identite tako i sadrzaja poruke cime s esprecava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa.rom i eprom.poseduje server za elektronsku postu i/ili web server.Desifrovanje je inverzna transformacija kojom se od sifrovane poruke uz pomoc kljuca i mehanizma za sifrovanje dobija ponovo originalni i izvorni oblik poruke. 53.Identite u okviru interneta najcece s edokazuje korisnickim imenom i lozinkom tj tajnim kljucem a u poslednje vreme i inteligentim karticama kao savremnijim i efikasnijim mehanizmom zastite podataka.Nasuprot njima nevidljivi su sakriveni u sadrzaju i predstavljau formu nevidljivof informacionog ziga.Jezgro kartice cine programabilni mikroprocesor i odgovarajuce memorije tipa ram.Digitalni vodeni zigovi mogu biti vidljivi i nevidljivi.tj upotrebom tzv kriptografskih algoritama Autentifikacija poruka koja omogucava primaocu da pouzdano utvrdi identite posiljaoca Integritet poruke servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe.Vidljivi se lako uocavaju al se tesko uklanjau iz elektrosnkog dokumenta.Digitalni potpis pokazuje da je dokument koji se poslali vas i da je nepromenjn stigao do krajnjeg odredista.Posiljalac poruku sifrira jednim kljucem a ona se desifrira drugim.U postupku sifriranja u mehanizmu sifriranja ulazi originalna poruka i specifican sadrzaj koji se zove kljuc.Digitalni poptis poveava inteegritet podataka.Naravno i u tom slucaju web prezentacija i elektronosk postansko sanduce preduzeca moraju stalno biti dostupna preko interneta.Ovde se javlja problem distribucije tajnog kljuca udaljenom ucesniku komuniciranja.Postoje dve osnovne vrste sifriranja: simetricno sifriranje i desifriranje vrsi se istim kljucem. Digitalni vodeni zig digitalna dokumenta veoma je lako kopirati ili modifikovati sto pogoduje ekspanziji primene digitalnih dokumenata. Neporicanje poruka servis koji posiljaoca treba da spreci da porekne slanje i sadrzaj poruke.Sigurnosna infrastruktura zasnovana na upotrebi javnih kljuceva najcesca je tehnologija koja s eprimenjuje za zastitu pri renosu podataka npr u elektronskoj trgovini.navedene prednosti istovremeno predstavljaju i veliku opasnost.Primena kriptografskih tehnika najcesci je i veoma efikasan nacin za uvodjenje dodatnih nivoa zastite u koriscenju interneta.telefonskih operatora. 24 .Ako zelimo da sacuvamo tajnsot poruke kljuc mora naravno biti poznat samo posiljaocu i primaocu zato s ei zove tajni kljuc. Asimetricno sifriranje i desifiranje vsi s epomocu dva kljuca. SIGURNOSNI SERVISI Kombinovanjem razlicith sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeci sigurnosni servisi: Tajnost podataka koja se ostvaruje sifriranjem.Njime s enpr potvrdjuje pristanka na odredjenu poslovnu transakciju.pre svega zbog moguceg zlonamernog menjanja sadrzaja multimedijalnih dokumenata kao i zbog nedozvoljenog kopiranja i ugrozavanja autorskih prava.tj izmedju mogucnosti i cena telekomunikacionih kompanija.rok vaznosti.Inteligente kartice komuniciraju sa spoljnim sveotom preko specijalizovanih ulazno-izlaznih uredjaj racunara.Kontrola pristupa servis koji obezbedjuje kontrolisan pristup resursima interneta.primalac bi uz pomoc javnog kljuca posiljaoca otkrio neregularnost u porucu sto zanci da je doslo do neautorizovane izmene poruke.Digitalni vodeni zigovi predstalvjaju skrivenu pouku koja se ugradjuje u sam multimedijaln dokumet.Na kartici se mogu nalaziti razliciti podaci kao sto su naziv izdavaca.banaka.Poslednjih godina najvis ekorisnika inteligentih kartica nalzi se u okviru drzavne administracije.Ako bi neko neovlasceno dopisao ili izmenio sadrzaj poruke. Sifriranje je transformacija originalne poruke pomocu odgovarajuceg postupka u necitljivu formu za sve sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za desifrovanje.

Podatak dakle predstavlja sadrzaj polja.54.Mogu se klasifikovati po razlicitim oblezjima. ORGANIZACIJA PODATAKA (ZNAK.Osnovna uloga im je da sprece nedozvoljene upade iz spoljasnjeg sveta. Polje podatka (ili samo polje) je memorijska lokacija gde se smesta podatak. Grupno polje u sebi sjedinjuje vise srodnih elementarnih polja.U odnosu na pravac kretanja prema posmatranom delu ili sistemu podaci se dele na ulazne. BIOMETRIJSKI SIGURNOSNI MEHANIZMI Sve sira primena internet tehnologija u poslovanju dovodi i do porasta kriminala na internetu sto zahteva stalno usavrsavanje zastitnih mehanizama. 25 .komunikacioni uredjaji koji podrzavaju takvu zastitu sprecavanjem nedozvoljneog saobracaja izmejdu dve mreze. Sadrzaj numerickog podatka se smesta u polje z desna ulevo cifra po cifru u svaku poziciju lokacije./.Specijalni znakovi su svi oni koji se nalaze na tastaturi a nisu ni slova ni brojevi (+.Konstatni podaci se tokom vremena ne menjaju.numerickih I svih ostalih znakova iz garniture znakova racunara.relativno konstantne.Promenljivi podaci se relativno cesto menjau tokom vremena.Formalizovani su oni podaci koji su organizovani u unapred definisane struktureSemanticko znanje formalizovanih podataka moguce je jedino saznati na bazi opisa struktura u koje su uklopljeni podaci.Elementarno polje je svako polje koje logicki ne moze biti ili nije podeljeno na manje celine.Pri smestanju podataka u polja sadrze sledeca pravila.Najjednostavnije nacin zastite je tzv filtriranje adrea preko koga se definisu pojedinacne adrese ili njihovi skupovi i tipovi intrneta servisa koji us dozvoljeni za pristup iz poljneg sveta.Vise znakova cine podatak a to je logicki skup znakova I predstavlja jednu celinu koja je odredjena sadrzajem I duzinom. Kontrolni znaci sluze za upravljanje radom ulazno izlaznih jedinica.Biometrijski sigurnosni mehanizmi predstavljaju posebno atraktivnu tehnologiju zastite u kojoj se koriste jedinstvene bioloske karakteristike ljudi kao su otisak palca.Relativno konstantni se maenjaju ali vrlo retko.Zavisno od vrste znakova od kojih se sastoje a gledano sa strane tradicionalnog programiranj podaci se mogu podeliti na alfabetske.To zanci da pri prensou podataka treba primenjivati razlicite mehanizme zastite.Dok je kod formalizovanih podataka mesto svakog podatka tacno odredjeno i definisano u strukturi kod neformalizovanih podataka mesto nekog podatka u nekoj strukturi moze da bude na bilo kom mestu.Oni obicno funkcionisu takos to stite jedan ili vise racuanra unutar kompanijske mreze. 56. 55.= itd).izlazne. Proces organizacije podataka prema H-Wedekind-u obuhvata: 1)formiranje organizacionih jedinica podataka I odredjivanja njihovog materijalnog sadrzaja 2) dodeljivanje organizacionih jedinica pojedinim celijama memorije 3) formiranje formalnog redosleda radi lakseg nalazenja materijalnog sadrzaja pojedinih organizacionih jedinica 57.Numericki podatak cine cifre od 0 do 9 sa predznakom + ili – I skracneo s eobelezava sa (N).Sigurnosne barijere (firewall) su racunarsko.omogucuje brzi pristup a time i obradu podataka.Alfabetski podatak sadrzi velika I mala slova engleskog alfabeta I skraceno se obelezava sa (A).-.Znakovi u racunaru se predstavljuju jednim bajtom bilo da se radi o ASCII ili EBCDIC kodu. Logicki podatak sadrzi jednu o dove dve vrednosti TRU ili FALSE.potpolja.PODATAK) Znakovi koji se koriste u radu sa racunarom mogu s epodeliti u cetiri grupe:velika I mala slova azbuke.jer olaksava izradu algoritma. U odnosu na ancin organizovanja u osnovi postoje dve vrste podataka formalizovani i neformalizovani.Podela polja moze da s eizvrsi na elementarna I grupna.Prema promenljivosti tokom vremena podaci se dele na konstantne. BAZE PODATAKA Podaci su osnovni resurs svakog informacionog sistema.Zastitne barijere se mogu lako podesiti da omoguce samo odredjene aktivnosti izmedju tog dela mreze i ostalog sveta.Skraceno se obelezava sa (AN). SIGURNOSNE BARIJERE U praski je cest slucaj da s einternet tehnologije koriste ne samo za komunikaciju sa mrezom iz spoljnog okruzenja nego i sa mrezom u samom preduzecu.cifre.To su barijere koje rade na nizim nivoima OSI modela ali postoje i one koje rade i na aplikativnim nivoima.numericke.specijalne I kontrolne znakove.interne.Duzina polja odredjena je duzinom najduzeg podatka. Alfanumericki podatak cine kombinacije alfabetskih.alfanumericke I logicke.Moguce je konfigurisati odredjene nivoe zastite na sigurnosnim barijeama kao i pracenje i genereisnaje izvestaja o aktivnostima koje s ezele nadgledati na mrezi.U poslovnoj obradi podataka koja se vrsi na racunaru uglavnom se koriste formalizovani podaci.varijabilne.*.boja glasa ali i izgled zenice kako bise identifikovao korisnik.POLJE.Sadrzaj nenumerickog podatka se smesta u poslje s leva udesno znak po znak u svaku poziciju polja.

Svaki logicki slog u datoteci po pravilu treba da ima isti opis I isti redosled polja podataka u strukturi logickog sloga.poreklo informacija I mogu biti uredjeni po zahtevanom kriterijumu – sortirani.Datoteka je osnovna jedinica za cuvanje podataka koja omogucava racunaru da razdvoji dkup informacija od drugog.x2. Fizicki slog promenljive duzine je blok cija je duzina jednaka zbiru maksimalnih duzina logickih slogova promenljive duzine koji cine slog.Format datoteke definise nacin na koji su podaci unutar datoteke organizovani. Relativna organizacija datoteke je u stvari sekvencijalno organizovana datoteka I za svaki logicki slog je definisana I lokacija polja podataka za sifru logickog sloga. DATOTEKA (FILE) Datoteka je celovita kolekcija imenovanih informacija kao sto je program.Slog moze biti fiksne I promenljive duzine.direktno ili kombinvano.Celije su numerisane od 1 za prvi slog 26 . Fizicki slog (blok) cine jedan ili vise logickih slogova grupisanih u jednu celinu I predstavlja lokaciju na nosacu podataka ili ulazno – izlaznu zonu u operativnoj memoriji I ima tacno utvrdjene fizicke granice.Duzina sloga promenljive duzine jednaka je zbiru maksimalnih duzina svih polja koja cine slog.brojem polja I adresom sloga.Broj logickih slogova u bloku naziva se factor blokiranja. Logicki slog je slog koji u procesu automatske obrade podataka predstavlja jednu celinu.skup podataka koje koriste programi ili document koji je kreirao korisnik. Slog fiksne duzine predstavlja niz tj tacno utvrdjeni redosled polja gde je duzina svakog polja tcno utvrdjena.Fizicki slog fiksne duzine je blok cija je duzina jednaka zbiru duzina logickih skupova fiskne duzine koji cine slog. LOGICKI I FIZICKI SLOG (BLOK) Slog je niz podataka koji s eodnosi na jednu jedinicu posmatranj. SEKVENCIONALNA I RELATIVNA ORGANIZACIJA DATOTEKE Sekvencionalna organizacija datoteke je ona organizacija kod koje se logicki slogovi tj blokovi upisuju na nosac podataka onim redoslodom po kojem s ejavljaju na ulazu pri formiranju datoteke.Fizicka datoteka se sastoji od skupa fizickih slogova – blokvoa I ima fizicke granice na nosacu podataka I moze se nalaziti na jdnom ili vise volumena odgovarajuceg nosaca podataka.Duzina sloga fiksne duzine jednaka je zbiru duzina svih polja koji cine slog.Ukoliko se sekvencijalna datoteka organizuje na memorijama sa indirektnim pristupom moguca je samo sekvencijalna obrada.varira u tacno zadatim granicama.Duzinu celije odredjuje korisnik.zavisno od nacina definisanja.Svi slogovi jedne datoteke imaju istu namenu strukturu polja.Kada je rec o tradicionalnoj obradi podataka datoteu mozemo definisati kao organizovani skup slogova. Logicka datoteka sastoji iz skupa logickih slogova koji s eodnose na odredjeni broj pojmova iste vrste.Slog promenljive duzine predstavlja niz tj tacno utvrdjeni redosled polja gde duzina svakog polja ili odredjenog broja polja.Sifra logickog sloga predstavlja redni broj logickog sloga u datotei I odredjuje se sa relativnom sifrom.Svaki slog je odredjen duzinom.Format moze biti jednostavan I zajednicki za sve datoteke kao kod ASCII teksta ili moze biti veoma slozen I ukljucivati mnostvo kontrlonih instrukcija I kodova koji se korsite od programa iz stampaca ili drugih izlaznih uredjaja.relativna datoetka se sastoji iz niza celija fiksne duzine.logicku I fizicku.Sekvencijalna (serijska) organizacija se moze ostvariti na svi vrstaa memorija. 59.Kod ovoga nacina organizacije sloovi datoteke se smestaju jedan za drugim u susedne memorijske celije.Ova organizacija primenjuje se na disku I omogucava pristup logickim slogovima sekvencijalno.U tom lucaju adresa i-tog sloga odredjena je izrazom AD (xi) = AD (xi-1) + C gde je C broj memorisjkih celija koje zauzima prethodni (xi – 1) slog.Datoteka na nosacu podataka moze biti organizovana na vise nacina I to kao:1)serijska (sekvencijalna) datoteka 2)indeksno – serijska datoteka 3)datoteka sa direktnim pristupom logickim slogovima 4) relativna datoteka 5)spregnuta datoteka 6)rasuta 60.Format datoteke odredjuje nacin na koji je datoteka memorisana. U slucaju kada su slogovi fiksne duzine I zauzimaju isti broj memorisjkih celija adresa i-tog sloga data je izrazom: AD (xi) = Lo + C*I gde je Lo bazna dresa tj adresa celije koja prethodi memorisjkoj celiji u koju je smesten prvi slog (x1).x3…xi… xn) tada se nacin smestanja na dresibilne memorijske celije moze sematski prikazati : Sematski prikaz odnsoi se na slucaj kada se sogovi xi smestaju u po jendu memorisjku celiju.58.U opstem slucaju jedan slog moze da zauzme jednu ili vis ememorijskih celija.njen izgled na ekranu ili u stampi.Razlikujemo dve vrste datoteka.Sekvencijalno organizovana datoteka moze se kreirati na svim magnetnim nosacima podataka.Ako neka sekvencijalna datoeka ima skup od n slogova (x1.

Brojevi celija su unikatni I mogu se radi toga koristiti za identifkiaciju slogova u celijama kao I samih celija.Sekvencijalno se moze pristupiti svakoj datoetci bez obzira na nejnu organizaciju.sistem za upravljanje BP.Dobra strana organizacije podaataka u datotekama je veca brzina obrade jer su podaci u okviru datoteka rasporedjeni po redosledu koji zahteva odredjeni program. Dinamicki (kombinovani) pristup je oblik pristupa u kome se sprecifiranim logickim slogovima datoteke moze pristupiti direktno ili sekvencijalno pre potrebi a zavisno od toga kako je datoteka otvorena moguce su sve ulazno – izlazne operacije.Trebalo je da banka podataka odgovri kako zahtevima i potrebama pojedinih poslova i zadataka tako i zahtevima vanplanskih.U sirem smislu banka podataka predstavlja informacioni sistem namenjn centralizovanom uskladistenju i kolektivnom viseaspektnom koriscenju podataka u cilju dobijanja neophodnih informacija.Za prilagodjavanje structure podataka I redosleda slogova zahtevima obrade nad datotekama se vrse I operacije: izmena structure slogova u okviru datoteke.Bili smo prinudjeni da sa klasicnom organizacijom podataka prikazujemo podatke iz relanog sveta u racunarskom sistemu prilagodjene potrebama obrade I to posebno za gotovo svaku obradu.Podaci koji s koriste za obavljanje jedne funkcije u organizicaji predstalvjaju podskup. Direktan pristup je oblik pristupa u kome programom specifirana vrednost kljuca identifikuje lokaciju logickog sloga koji ce se procitati izbrisati ili upisati u relativnu ili indeks – sekvencijalnu datoteku. 61. OSNOVNE KARAKTERISTIKE BAZE PODATAKA (BANKA PODATAKA. NACIN PRETRAZIVANJA I OSNOVNI OBLICI OBRADE Pristupni metod datoteci je nacin na koji se pristupa logickim slogovima u toku obrade datoeke. 62.direktnih upita.U tom smislu banka podataka ukljucuje sledece komponente: informacioni fond tzv baze podataka. Koriscenje klasicnog nacina organizacijepodataka dovodi do postojanja vise logickih I fizicki odvojenih baza podataka: finansijski podaci.odluke zansovnae na nepouzdanim podacima su takodje nepouzdane.U zavisnosti od redosleda pristupanaj slogovima u datoteci koj je smestena na nekoj memoriji razlikujemo dve vrste obrade I to sekvencijalnu I obradu po izboru.vreme odgovara raste.informacione jezike za opis i manipulaciju podacima.Prosup lokaciji logickog skupa se vrsi direktno posto se pozicioniranje glave za citanje ili upisivanje moze izvrsiti na bazi zadate adrese.Dok je losa strana a ujedno I anjveci nedostatak sto poverenje u tacnost trenutno raspolozivog podatka u vise aktivnosti naglo opada sto je razumljivo s obzirom da tacnost podataka zavisi od mesta uskladistenja.Nedostaci se mogu sumirati u sledecem: porast kolicine istih podataka. 63.Koncept stvaranja jedisntvene banke podataka doveo je do: 1)neophodnosti osamostalvjivanja nacina cuvanja i organizacije podataka od pojedinacnih korisnika i njihovih programa 2)do potrebe formiranja jedinstvenog sistema za upravljanje bazom podataka (SUBP) koji treba da obezbedi odgovarajucu vezu korisnika tj njihovh programa sa bazom podataka.Svaka od ovih baza podataaka tj datoteka organizovana je prema potrebama korisnika.Struktura sloga u okviru datoteke orijetntisana je prema odredjenom zadtaku.U slucaju organizacije podataka u datotekama vrlo je tesko doci do izvestaja koji nisu predvidjeni projektom pa su ovakve organizacije nefleksibilne.do nekog maksimalnog sloga za poslednji.porast gresaka u obradi.Broj celija koriscen za pokazivanje sloga naziva se relativnim brojem sloga.Sekvenicijalni pristup datoeci logickim slogovima vrse se uzastopnim redosledom tj u onom redosledu kao su logicki slogovi sredjeni u datoteci.Buduci da sve funkcije organizacije imaju dodirne tacke to je onda jasno zasto se ovi podskupovi dodiriju I poklapaju sto u praksi dovodi do ponavljanja istih podataka u dvema ili vise datoteka.deo osnovnog skupa. ORGANIZACIJA (STRUKTURA) BAZA PODATAKA Jos uvek se srecemo sa organizacijom podataka u datotekama.Svaka celija moze da sadrzi jedan slog ili biti prazna.sortiranje datoteka – sortiranje slogova datoteka po rastucim ili opadajucim vrdnsotima kljuca.Nad datotekama se vrse tri osnovne operacije: 1)izmene slogova ili azuriranje datoteka 2)sortiranje sa ciljem da se stvori odredjeni redosled slogova kako bise omogucila realizacija datoteka 3)ocitavanje podataka sa ciljem da se omoguce odredjeni proracuni I izdavanje izvestaja.Pod bankom podataka se podrazumeva skup baza podataka neke organizacije kojima raspolaze jedan sistem za upralvjanje podacima.kadrovska evidencija itd.SUBP) Iz potrebe da se otkone navedeni nedostaci organizacije podataka u datotekama razvio s ekoncept organizacije podataka u banke podataka. troskovi obrade podataka nepotrebno rastu a ne doprinose adekvatnom porastu kvaliteta informacija. 27 .

Oa oznacava tip atributa.Svaki model podataka treba da cine sledece osnovne komponente.Operacije nad konceptima strukture preko kojih je moguce prikazati i menjati vrednosti podataka u bazi.Kosrinisk se povezuje sa BP preko niza specijalnih jezika koji s eprema nameni mogu podeliti na jezike za opis i manipulaciju.jezici za generianje izvestaja.tehnicka srestva BP.pretrazivanje i manipulaciju.Vrednost atributa je vrednost osobine za dati entitet.Model podataka odrazava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema.sredstva za on line ispitivanje.za upite (on –line).Krajnju interpretaciju podataka iz baze podataka daje korisnik koristeci odgovarajuce programe ili upite.Zbog toga je osnovni zadatak Procesora upita da transformise neproceduralni iskaz u sekvencu akcija koje treba da obavi sistem za upralvjanje skladistenjem podataka.Informacija je protumaceni podatak. 64.Veze izmedju pojava atributa mogu biti razlicite i nazivaju se asocijacijama.SUBP mora da sadrzi kompilatore i interpretatore za jezike BP.godina rodjenja.Baza podataka sadrzi mnogo vise razlicitih entiteta od klasicnih datoteka. Ogranicenja na vrednost podataka u modelu koja u svakom trenutku posmatranja moraju biti zadovoljena.Podatak je neka kodirana cinenica iz realnog sistema.Pod pojmom entitea se moze podvesti bilo koja ssutina u relanom sistemu za koju postoji interes da se o njoj memorisu podaci u banci podataka. VEZA IZMEDJU PODATAKA (KONCEPT ENTITETA) Entitet predstavlja neku sustinu u realnom sistemu o kojoj se skupljaju i memorisu podaci u banci podataka.Jezici baze podataka su ili potpuno neproceduralni (relacione baze) ili u sebi sadrze proceduralne delove (hijerarhijske.Zbog toga ti modeli predstalvjaju osnovu za projektovanje BP.Sve veca primena objektnih baza podataka dovela je do OQL-a standradnog upitnog jezika za ovaj tip baze.Pojedini primerci entitea s eopisuju pomocu atributa koji uzimaju vrednsot iz odgovarajucih domena tj konkretan entitet se opisuje u modelu podataka agregacijom parova a tip entiteta agregacijom atributa.logicki opis BP i za fizicki opis BP. JEZICI BAZE PODATAKA Jezik baze podataka (database language) zasniva se na nekom modelu podataka a cine ga dve osnovne komponente jezik za opis podataka JOP koji se koristi za odrzavanje seme baze podataka i jezik za manipulaciju podataka JMP preko koga se realizuju upiti i modifikacija baze podataka.Aplikacija progrma koji realizuje unapred preczino definisani zahtev korisnika izgradjuje s ekoriscenjem standradnih progrmaskih jezika u koje se ugradjuje jezik baze podataka. U jezike za manipulaciju spadaju visi programski jezici.Broj atributa je veci jer je interes za entitetom veci zato sto je baza podataka okrenuta znatno vecem broju korisnika.Tako npr za skup studenata tip entiteta je student a atributi su ime i prezime. mesto itd.Neproceduralni jezici se mogu koristit i za modifikaciju i za opis seme baze podataka.Navedena transformacija koristi podatke iz recnika podataka:opis strukture.Najznacajniji i najslozeniji deo ove transformacije je optimatizacija upita tj nalazenje najpogodnije procedure za realizaciju neproceduralnog iskaza.Sistemi upravlajnja BP su uglavnom danas razradjeni na bazi sledecih modela podataka : relacioni.Jezici za opis sluze za opisivanje baza podataka u raznim fazama njenog razvoja.sredstva zastite i provere.Neproceduralni jeziic se cesto nazivaju i upitni jezici zato sto im je osnovna namena specifikovanje upita. Struktura modela tj skup koncepata za opis objekata sistema njihovih atributa i njihovih medjusobnih veza.Entiteti iste vrste cine skup entitea.pravila integriteta.Prema tome atribut je imenovani domen.Neproceduralni jezici sadrze konskrukcije preko kojih se samo specifikuju uslovi koje treba da zadovolji zeljeni rezultat a ne i procedura pomocu koje se dobija taj rezultat.On je nosilac informacije.Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa entiteta iste vrste.hijerarhijski i mrezni.Svakom skupu entitea se dodeljuje ime koje odredjuje tip entitea.Atributima se dodeljuju imena. 66.jezici za manipulisanje u okviru aplikaciong progrma.Za svaku osnovnu operaciju azuriranja i svako narusavanje strukture ili ogranicenja koja ona moze da proizvede definise se akcija koju tada treba preduzeti.Tu sapdaju jezici za eksterni opis.administracija BP.prava pristupa i definiciju indeksa. 65. MODELI PODATAKA (MODEL BP) Sistemi za upravljanje BP zasnivaju se na koriscenju odredjenih modela podataka.Baza podataka predstavlja imenovani skup medjusbno povezanih podataka koji s eodnosi na neku oblast primene memorisan su minimalnom redundansom koja dopusta njihovo optimalno koriscenje od strane jdnog ili vise korisnika.Asocijacija s edefinise kao pripadnsot jednog podatka drugom i moze biti 28 . Dinamicka pravila integriteta kojima se definse osnovno dinatnicko ponasnje modela.Skup dozvoljenih vrednosti odredjene osbine (atributa) u terminologiji modela podataka naziva se domen.Ova ogranicenja se obicno nazivaju statickim pravilima integriteta baz epodataka.Svaki tip entitea ima neke karakteristike koje s enazivaju atributi.Najpoznatiji upitni jezik je SQL standardni jezik baze podataka za relacione baze podataka.recnik BP.mrezne i objektne baze).

selekcija.Operacije relacione lagebre su projekcija.Hijerarhijsko drvo predstvlja u stvari prevrnuto drvo kod goa se koren nalazi na vrhu a grane idu nanize. Izdvajanje reda je selkecija. 67.Izdvajanje kolona je projekcija. pravila asocijacije.simetricna.Segment moze biti povezan sa jednim ili vise segmenata na nizme niovu I oni s enazivaju segmenti deca.Izvodjenja operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra.jedan ili vis etipova atributa.spajanje I deljenje.ORACLE itd.Tabela koja zadovoljava naveden osobine naziva se relacija.Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici a recnik iz dela koji se bavi teorijom relacija.svaka kolokna ima naziv.SUPRA.redovi se medjusobno razlikuju.Tvorac relacionig modela je E.Koriscenje relacija se svodi na izdvajanje podskupova kolokna ili redova iz neke relacije I time stvaranje nove relacije nizeg stepena. MODELI BAZA PODATAKA Relacioni model podataka priakz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstalvja relacioni model. Spajanje s emoze vrsiti kada su odgovarajuci atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov.Otrkivanje prevara I zloupotreba je od velikog znacaja I intrersa za telekomunikacione firme izdavaoce platnih akrtica osuguravajucih drustava.Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta a kolone domene.Najvisi cvor u hijerarhjiskoj drvenastoj strukturi naziva s ekoreni cvor.Preslikavanja izmedju segmenata mogu biti bilo kog tipa. 68.berze itd.Jednsotavna asocijacija je asocijacija kod koje jednoj vrensoti od atributa odgovara uvek samo jedna vrednost do atributa. Segmetn u korenom cvoru naziva se koreni segment.Set je takav tip veze izmedju dva segmenta da jednom pojavljivanju jednog tipa segmenta odgovara vise pojalvjivanja drugog tipa segmenta. Kompleksna je asocijacija kod koje svakoj vrednsoti od atributa odgovara 0-n vrednsoti do atributa gde je n bilo koji broj.analizu serija.Jedan isti objekat moze biti I glavni I potcinjeni.F.antisimetricna. SQL/DS.Svaka relacija mora imati kljuc od jedog ili vise atributa koji jednoznacno identifikiju relaciju.Pristup svakom segmentu izuzev korenom vrsi se se preko segmenta roditelja.Matematicki relacija moze biti refleksivna.Hijerarhijski model podataka organizuje podatke u obliku hijerarhijske drvenaste structure.usmereni marketing I nalazi potroske korpe.tranzitivna.Hijerarhijska drvenasta struktura sastoji se iz cvorova I grana.Tip segmenta iz kog izalzi strelica naziva se vlasnik seta a tip segmenta kome ide strelica clan seta.Segment u mreznoj strukturi moze imati vise ulaza I izlaza.Kod mreznih modela pojam glavnih I potcinjenih objekata je unekoliko siri.Rezultat svih operacija je nova relacija.Dubinska analiza ima tri osnovne komponente: grupisanje ili lasifikiacju.Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka.Interesantno podrucje primene je medicina gde s eocenjuje efikasnost hirurskih problema.Ttp entitea se dobija posupkom generalizacije skupa ppojedinacnih entiteta ili agregacijom skupa atributa. Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom I dobija treca relacija.Strelic luze da oznace veze izmedju segmenta u rmeznom modelu.Zavisni cvorovi se nalaze rasporedjeni na nizm nivoima.U oblasti marketinska tri najcesce primene su profolisanje korisnika.Kod ovog modela podataka cvorovi predstavljau skupove funkcionalno povezanih elemenata podataka kojima s eopisuju entiteti sistema.Svi drugi segmenti su povezani samo jednim segmentom na visem nivou koji se naziva roditelj.Segment roditelj moze iamti jedan ili vise podredjenih segmenata (dece).U mreznim modelima glavni segment se naziva vlasnik seta a podredjeni clan seta.Relacioni model se danas smatra standardom za baze podataka I razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka kao sto su DB/2.kolone su homogene u jednoj kolokni postoji samo jedna vrsta podataka.Graficki se mrezi modeli crtaju pomocu pravougaonika I strelica.hijerarhija i mreza.jednostavna asocijacija.Tabela u stvari na pregladan nacin prikazuje agregacije skupova elemenata podataka nekog tipa entiteta.Svaki segment u mreznom modelu ima svoje ime koja oznacava tip segmenta.Codd 1970 god.Svaki tip segmenta moze da sadrzi nula.dupliakti redova nisu dozvoljeni I redosled kolokan ili vrsta nije bitan.Analizom podataka moguce je pomoci u otkrivanju potencijalno opasnih transakcija cime se steta moze spreciti ili umanjiti.Uslovna asocijacija je asocijacija kod koje za vrednsot od atributa moze postaojati vrednsot do atributa ali ne mora. Klasifikacija tehnika grupisanja obavlja nalizu skupa podataka I generise pravila 29 .kopleksna i uslovna asocijacija. Mrezni model podataka predstavlja skup medjusobno povezanih logickih segmenata.Matematicka relacija je skup koji opisuje agregaciju dva ili vise skupova.Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledece osobine: svaka rubrika tabele predstavlaj jedan podatak ne postoje vise grupa koje s eponavljaju.Odnsoi izmedju podaaka mogu se izraziti odredjenim strukturama podataka tj odredjene strukture podataka dobro odrzavaju neke odnose izmedju podataka>te strukture su n-torka. DUBINSKA ANALIZA PODATAKA Prakticno svaki poslovni process od trgovine do pruzanja usluga moze se proucavati razumeti I poboljsati koristeci dubinsku analizu podataka.

Dimenzija vreme bi sadrazala informacije o datumu prodaje:dan.OLAP baze podataka se zovu kocke.EXCEL moze da s epoveze sa bazama podataka kako bi se dobile informacije o tackama preseka.Posto su grupe generisane moze se vrsiti klasifikacija ulaznih podataka u odgovarajuce grupe.U OLAP-u podaci su organizovani prema stepenu detaljnosti. OLAP UZ PRIMENU EXCEL-A OLAP predstavlja nov nacin organizovanja velikih baza podataka na pogodan nacin za koriscenje I maipulaciju.grupisanja koja cese koristiti za svrstavanje buducih podatak u te grupe.kvartal.Analiticka alatka automatski identifikuje grupe na osnovu prethodne analize odnosa koji su uoceni kod podataka prikupljenih za testiranje.OLAP kocke su izveden tabele (pivot tabele) u EXCEl-u. 30 . Sekvencijalna analiza je postpak otkrivanja sema dogadjaj u sekvenci.Ovo je suprotno od otrkrivanja asocijacije koja s eproucava na podacima iz iste transkacije.Dimenzije u OLAP-u se kombinuju kako bise dobile informacije o tackama preseka.U tom procesu otrivaju se skupovi pravila asocijacije – povezivanja n avis enivoa absrakcije iz odgovarajucieg skupa ili skupova podataka u bazi podataka. 79.Sa OLAP organizacijom podataka mora se uzeti u obzir gde I kada je prodat svaki proizvod kao I koji je proizvod prodat.mesec godina. Asocijacija pravilo asocijacije je pravilo koje podrazumeva izvesne odnose unutar skupa objekata u bazi podataka.Svaki ovaj spekt naziva se dimenzijom a svaka dimenzija se sastoji od nekoliko polja koja se mogu organizovati hijerarhijski prema stepenu detaljnosti tako da bi se dimenzija gde mogla da se zove lokacija I da se sastoji od polja region I grad.Ovo s eodnosi na podatke iz odvojenih transakcija.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->