You are on page 1of 2

S. 14.

HEMODINAMSKI POREMEAJI KOD INSUFICIJENCIJE I STENOZE AORTNOG UA

AORTNA STENOZA je suenje, nefunkcionalnost aortnih valvula koje spreavaju protok krvi iz leve komore u aortu za vreme sistole komore. Nastaje najede zbog kongenitalne abnormalnosti koja vremenom dovodi do fibroze i kalcifikacije zalistaka. Reumatsko otedenje valvula takodje dovodi do aortne stenoze, a moe biti i posledica ateroskleroze. Poto otpor nasuprot izbacivanju krvi iz komore raste, povedava se rad komore nasuprot povedanom otporu. Javlja se izrazita razlika u pritiscima izmedju leve komore i aorte. Sistolni pritisak u levoj komori obino je 50-100mmHg vii od sistemskog sistolnog pritiska. Povedan rad nasuprot povedanog otpora dovodi kompenzatorno do znaajne hipertrofije leve komore, zbog ega se smanjuje rastegljivost komornog zida koji postaje relativno ukoen, pa zato pritisak u levoj komori za vreme dijastole komore raste. Posle nekog vremena povedan dijastolni pritisak se prenosi na levu pretkomoru , pludne vene i kapilare, pa se nakuplja pludna intersticijalna tenost i javlja se dispnea. Aortnu stenozu prati karakteristino trojstvo simptoma: Sinkopa Angina pektoris Otkazivanje leve komore

Pojava ovih simptoma je prognostiki lo znak, jer mogunost preivljavanja nije veda od 5 godina. Progresivna slabost komore smanjuje pranjenje komore, pa zato ovaj valvularni poremedaj prati i umanjen i usporen puls (pulsus parvus et tardus), pad minutnog volumena i rast volumena u komorama, dilatacija komora pradena funkcionalnom mitralnom insuficijencijom, slabost desnog srca i zastoj u sistemskoj venskoj cirkulaciji. Ovi znaci su retki poto bolesnik uglavnom umre pre njihove pojave. Aortnu stenozu prati slededi nalaz: Auskutacija sistolni um EKG hipertrofija leve komore Rtg poststenoika dilatacija aorte i kalcifikacija valvule Kateterizacija znaajni aortni gradijent pritiska (iznad 80-100), povedan dijastolni komorni pritisak, normalan pritisak levoj pretkomori.

AORTNA INSUFICIJENCIJA je vradanje krvi kroz aortno ude za vreme dijastole komora. Izaziva je: Reumatska oboljenja srca Bikuspidalne aortne valvule Infektivni endokraditis Mikosmatozne degeneracije Eksperimentalna resekcija valvule

Zapremina vradene krvi raste sa porastom aortnog dijastolnog pritiska, dok povedani aortni dijastolni pritisak povedava regurgitacioni gradijent pritiska kroz aortnu valvulu. Kod aortne insuficijencije postoji kompeticija izmedju sistemske cirkulacije i leve komore za krv ubaenu u toku sistole. Veliina krvnog toka zavisi od stepena zatvaranja zalistaka i relativnog otpora toku krvi izmedju komore i periferije. Karakteristino za aortnu insuficijenciju je smanjenje perifernog vaskularnog otpora, da bi se obazbedio maksimalan dotok krvi. Medjutim, kasnije, kako bolest napreduje, raste periferni otpor zbog ega se povedava koliina vradene krvi kroz aortno ude i ubrzava progresija bolesti. Pri svakoj kontrakciji komora mora da izbaci koliinu krvi koja odgovara normalnom udarnom volumenu, plus dodatni regurgitovani volumen. Leva komora jako dilatira i konano hipertrofie. Simptomi se retko javljaju pre nego to dodje do dekompenzacije leve komore, esto kombinovane sa funkcionalno insuficijentnim mitralnim udem. Ireverzibilno otedenje leve komore nastaje kao rezultat dugog izbacivanja povedanog volumena nasuprot sistemskom otporu. Rani simptomi su: slabost, zamor, dispnea pri naprezanju i palpitacije. Aortnu insuficijenciju prate i slededi znaci: Auskutacija um u sistoli i dijastoli EKG hipertrofija leve komore Rtg hipertrofija leve komore, produen srani vrh kao vrh izme Kateterizacija zatamnjenje leve komore za vreme ubrizgavanja kontrasta u koren aorte

Snano izbacivanje krvi velikog volumena iz leve kmore, pradeno brzima oticanjem krvi napred u periferiju i nazad u levu komoru kroz obolele valvule, vrlo brzo dovodi do rastezanja krvnih sudova, pradenog njihovim iznenadnim kolapsom. Ova kardiovaskularna dinamika manifestuje se: Corriganovim pulsom (pulsus altus et celer), nagli porast i nagli pad arterijskog pulsa Pulsom slinim pucanju iz pitolja, koji se uje auskultacijom femoralne arterije Quickeovom kapilarnom pulsacijom, vidljivom kao naizmenino rumenilo i bledilo noktiju Proirenim pulsnim pritiskom sa niskim dijastolnim pritiskom