Medicinski fakultet Univerzitet u Nišu

MEDICINA RADA
Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija

Prof. dr Mirjana Aranđelović 2009.

Prof. dr Jovica Jovanović

MEDICINA RADA Prvo elektronsko izdanje za studente integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija, 2009. Autori Prof. dr Mirjana Aranđelović Prof. dr Jovica Jovanović Recenzenti Prof. dr Nurka Pranić Prof. dr Miroslav Spasić Prof. dr Konstadin Trićković Izdavač Medicinski fakultet, Niš Za izdavača Prof. dr Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta ISBN 86-80599-52-2 Odlukom Naučnonastavnog veća Medicinskog fakulteta u Nišu br. 14-74/2-4 od 12. 01. 2007. godine, prihvaćeno je da se rukopis Medicina rada štampa kao udžbenik.

………………………………..……Medicina rada…………………

SADRŽAJ .........................................................................1 1. FIZIOLOGIJA RADA ........................................................... 3
UVOD U FIZIOLOGIJU RADA............................................................................................................................. 1 RADNA OPTEREĆENJA....................................................................................................................................... 1 ZAHTEVI RADA.................................................................................................................................................... 3 NAPOR ....................................................................................................................................................................3 BIOENERGETIKA PRI RADU ............................................................................................................................. 4 TERMOREGULACIJA…………………………………………………………………………………………... 4 KVS U USLOVIMA FIZIČKOG NAPORA.......................................................................................................….5 STRES ......................................................................................................................................................................6 PROFESIONALNI STRES ......................................................................................................................................8 BIOLOŠKI RITMOVI……………………………………………………………………………………………..9 TEŽINA RADA ………………………………………………………………………………………………… 11 ZAMOR…………………………………………………………………………………………………………. 12 PREMOR ……………………………………………………………………………………………………….. 14

2. ZAŠTITA NA RADU........................................................... 15
SIGURNOST NA RADU I OČUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA……………………......................................15 KONTINUIRANO POBOLJŠANJE SIGURNOSTI NA RADU I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA.................... 15 TEHNIČKE MERE ZAŠTITE……………………………….............................................................................. 16 ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE .................................................................................................................17 HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE ...........................................................................................................................17 MEDICINSKE MERE ZAŠTITE ……………………………………………………………………………….18 SOCIJALNA ZAŠTITA RADNIKA................................................................................................................….19 ZAKONODAVNO – ADMINISTRATIVNE MERE........................................................................................... 20

3. HIGIJENA RADA …….........................................................22
UVOD U HIGIJENU RADA …………………………………………….……………………............................22 AGENSI FIZIČKE PRIRODE............................................................................................................................... 22 AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE …………………………................................................................................. 23 AGENSI HEMIJSKE PRIRODE ..........................................................................................................................23 INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE .................................................................................................23 AMBIJETALNI MONITORING …………………………………...………..………………………………….24 DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE..................................................................................................….25 OCENJIVANJE RADNOG MESTA.................................................................................................................... 26 SANITARNOHIGIJENSKO UREĐENJE RADNE SREDINE............................................................................27 ISHRANA I RAD ………………………………….....………………………………………………………….29 VODA I ELEKTROLITI ………………………………..……………………………………………………… 31 KOLEKTIVNA ISHRANA ………………………………………………….…………………………………. 32

4.UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU.................................. 33
UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU.....……………………….……………………............................33 PROFESIONALNA BOLEST............................................................................................................................... 33 POVREDA NA RADU …………………………...........................................................................33 BOLESTI U VEZI SA RADOM............................................................................................................................34 ZAKONSKA PRAVA U SLUČAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI..........................34 PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI …..…………………………….........……..36 LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI...........................................................................................................…..37

………………………………..……Medicina rada…………………

5. AGENSI FIZIČKE PRIRODE..................................................41
UVOD ..................................…………………………………………….……………………............................ 41 TEMPERATURA VAZDUHA............................................................................................................................. 41 BIOLOŠKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE........................................................................................... 43 BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE...............................................................................................45 VLAŽNOST VAZDUHA.......................................................................................................................................46 BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI.…………………………..……………………………….47 BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI............................................................................................….47 KRETANJE VAZDUHA....................................................................................................................................... 47 BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA................................................................................................48 TOPLOTNO ZRAČENJE ……………………….....………………………………………………………….....48 OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA ….......……………………….………………………………….… 48 BAROMETARSKI PRITISAK …………………………………………….……………...……...……………. 49 RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM …………………….............................................50 BIOLOŠKO DEJSTVO POVIŠENOG BAROMETARSKOG PRITISKA.......................................................... 50 BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA....................................................... 51 KESONSKA BOLEST...........................................................................................................................................51 BOLEST AVIJATIČARA......................................................................................................................................52 SINDROM HIPOKSIJE.…………………………...………..…………………………………............................53 VISINSKA BOLEST.........................................................................................................................................….53 OSVETLJENOST.................................................................................................................................................. 55 BIOLOŠKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI..........................................................................................................56 ZVUK - BUKA ……………………….....…................……………………………………………………….....57 VRSTE ZVUČNIH POJAVA ………………………… …….…………………………………… 57 PRAG SLUHA I BOLA …………………………………………….……………………...……………....…… 57 TIPOVI BUKE...................…………………………………………….……………………............................... 58 BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE............................................................................................................................. 58 PROFESIONALNA GLUVOĆA I NAGLUVOST.............................................................................................. 59 EKSTRA - AUDITIVNI EFEKTI BUKE………..................................................................................................60 ULTRAZVUK........................................................................................................................................................63 BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAZVUKA…………………………...………..………………………………….64 INFRAZVUK.....................................................................................................................................................….65 VIBRACIJE........................................................................................................................................................... 65 BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA................................................................................................................... 66 VIBRACIONA BOLEST. ……………………….....…………………………………………………………....67 NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE …………………………....................…….…………………………………….71 ULTRAVIOLETNO ZRAČENJE………………………………………….…………………...………...…….. 71 BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAČENJA.............................................................................. 72 INFRACRVENO ZRAČENJE.............................................................................................................................. 73 BIOLOŠKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAČENJA ...................................................................................74 RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAČENJE............................................................................................................75 BIOLOŠKO DEJSTVO RF ZRAČENJA...............................................................................................................75 ELEKTRIČNA I MAGNETNA POLJA ………………………………………………….................................. 77 BIOLOŠKO DEJSTVO E I M POLjA................................................................................................................. 77 LASERSKO ZRAČENJE ..................................................................................................................................... 78 BIOLOŠKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAČENJA............................................................................................79 JONIZUJUĆE ZRAČENJE....................................................................................................................................81 BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA..………………………...…………...………………….82 AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST).............................................................................................….83 HRONIČNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST)............................................................................................. 84 AKUTNI RADIODERMATITIS...........................................................................................................................85 HRONIČNI RADIODERMATITIS ……………………….....………….……………………………………....86 RADIACIONA KATARAKTA ……………………………….……………...................…………...………… 86 OŠTEĆENJA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM ……………………………………….…….……..87 INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK) ……………………...............................................88 VAŽNIJI RADIONUKLIDI.................................................................................................................................. 89 ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA....................................................................................................... 91 VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM.............93

………………………………..……Medicina rada…………………

6. AGENSI HEMIJSKE PRIRODE .................................................. 94

TOKSIKOKINETIKA.…………………………...………..…………………………………..............................94 APSORPCIJA....................................................................................................................................................….94 DISTRIBUCIJA..................................................................................................................................................... 95 BIOTRANSFORMACIJA......................................................................................................................................96 ELIMINACIJA..........………………….....…................…………………………………………………...…......96 INTERAKCIJA …………………………............................................…….…………………………………… 97 PROCENA RIZIKA...... …………………………………………….……………………..……………...……. .97 BIOLOŠKI MONITORING ..............………………………………….…………………….............................. 97 TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA.....................................................................................................100 TROVANJE OLOVOM....................................................................................................................................... 100 TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA ………....................................................................................................103 TROVANJE ŽIVOM............................................................................................................................................103 TROVANJE KADMIJUMOM………….…………………………...………..………………………………...106 TROVANJE MANGANOM ............................................................................................................................…108 TROVANJE ARSENOM .....................................................................................................................................110 TROVANJE. FOSFOROM ..................................................................................................................................112 TROVANJE BERILIJUMOM …………………......…………………………………………………………...113 TROVANJE SELENOM ……………………………..…....................…….…………………………………...115 TROVANJE HROMOM…………………………………….……………………...………………………….. 116 TROVANJE NIKLOM ........................................................................................................................................ 118 LIVAČKA GROZNICA........................................................................................................................................119 TROVANJA GASOVIMA .................................................................................................................................. 120 TROVANJE HLOROM ....................................................................................................................................... 120 TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA..............................................................................122 TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA …………………………………………………................................122 TROVANJE FOZGENOM ................................................................................................................................. .123 TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGUŠLJIVCIMA..........................................................................................124 TROVANJE UGLJEN DIOKSIDOM ................................................................................................................. 124 TROVANJA HEMIJSKIM ZAGUŠLJIVCIMA.................................................................................................. 125 TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM ........................................................................................................... 125 TROVANJE CIJANIDIMA ..........................................………………………...……………………………… 126 TROVANJE SUMPOR VODONIKOM............................................................................................................... 128 TROVANJE ORGANSKIM RASTVARAČIMA ............................................................................................... 129 TROVANJA ALIFATIČNIM UGLJOVODONICIMA........................................................................................130 ALKANI (PARAFINI). ............………….…………………………...………..………………………………...130 ALKENI (OLEFINI)..........................................................................................................................................…131 ALKINI (ACETILENI) .........................................................................................................................................131 NAFTA ..................................................................................................................................................................131 BENZIN ………………………………………….....…………………………………………………........…...132 ULJA …………………………………………………..…....................…….……...…………………………...133 ASFALT ........................ …………………………………….…………………….…………………………... 133 TROVANJA AROMATIČNIM (CIKLIČNIM) UGLJOVODONICIMA ......................................................... 134 BENZEN...........................................................................................................................................................…134 HOMOLOZI BENZENA .....................................................................................................................................135 TROVANJE. FENOLOM ....................................................................................................................................136 TROVANJA HALOGENIM DERIVATIMA UGLJOVODONIKA…..…………………………………….....137 HALOGENI DERIVATI ALIFATIČNIH UGLJOVODONIKA ........…….……………………………….....137 TROVANJE VINILHLORIDOM ………………………….……………………...………..........………….. 139 TROVANJE AROMATIČNIM HALOGENIM UGLJOVODONICIMA...........................................................139 TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA ……..…………………………..…...140 TROVANJA ALKOHOLIMA, ETRIMA, ESTRIMA, ALDEHIDIMA I KETONIMA ................................…143 TROVANJE ETIL ALKOHOLOM .....................................................................................................................143 TROVANJE. METIL ALKOHOLOM................................................................................................................ 144 ETRI ..........................................………………......…………………………………………………………... .144 ESTRI..............................……………………………..…....................…….…………………………………...145 ALDEHIDI .......................………………………………….……………………...…………………………... 145 KETONI ……………......................................................................................................................................... 146
TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA....................................................................................120

.........................................................................................................……............................... .......................................................157 OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA......................................................................................................................….....................................................................................…………......................................................................................................................……………………………….164 RADIOLOŠKA SLIKA PNEUMOKONIOZA...................………..... 157 IRITATIVNI RINITIS........... ………………………….................................................................................................................………………............................................ 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM..................................................................................................170 REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA ...…...........................166 SILIKOANTRAKOZA ...........................................................................................………..............................................................179 KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE HOB ZA PROFESONALNO OBOLJENJE................................................................……………………………....................................…...................................................................................................... 178 HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA....................................................……………………....................................……………………………….... 189 ......................................147 TROVANJE PLASTIČNIM MASAMA ...............................................................146 TROVANJE PESTICIDIMA ………………………………………………...............................................................................................................................…………………………………………………………................................…………………...............................................................………………………………….................……………... 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VEŠTAČKIM VLAKNIMA................. 162 TUMORI LARINSA .................................................................….............. 181 PROFESIONALNA ASTMA................... 161 FIZIČKE POVREDE.....................................181 ASTMA ..........................….................... PROFESIONALNA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA.................................................................................176 BARITOZA..................... 177 PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA TVRDIM METALIMA.……..........……Medicina rada………………… TROVANJE UGLJEN DISULFIDOM ........................................................................................................................................................... 162 FUKCIJSKE POVREDE...............175 SIDEROZA.................................................................................................................................158 ALERGIJSKI RINITIS …….......................................................... 184 ALERGIJSKI BRONHIOLO-ALVEOLITIS................158 VAZOMOTORNI RINITIS ...............................................................................................................................…….....................160 POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE ......................... 163 ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA....................................................................................................................................................... 160 HRONIČNI SINUSITIS..….................................................................................................…159 POLIPOZA NOSA ......................................................153 7...............................................................................………………………….............………………………….....................................................169 SILIKOTUBERKULOZA ..................................................................................................................... 186 NAJČEŠĆI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA...........................…………………………… 162 INFEKTIVNI LARINGITIS.......... 177 STANOZA ......................................... 160 OLFAKTIVNI POREMEĆAJI.......……………………………… 188 BISINOZA BLUĆA..................................................................... 177 KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE...................................………………. 151 ZAŠTITA OD HEMIJSKIH AGENASA…………………………………………………………................................................................................................................................................................................................................................................... 162 ALERGIJSKI LARINGITIS.........................………………………………...........…....................................................................................................................................……............................................................................................................................................................................................……............................157 OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA …...........................................................…..………........................................157 INFEKTIVNI RINITIS …………………………...................................................................……….........161 MEHANIČKE POVREDE......................................... 171 TALKOZA.......................................................................................................………….......................................... .…..........................................................…165 SILIKOZA................................................ 161 HEMIJSKE POVREDE .................... 159 AKUTNI SINUSITIS...................….....163 PNEUMOKONIOZE.................................................................................………………………...........................................…..............................................................................…................................................................................……..............…………………….174 PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENOKOPA..........................................................161 OBOLJENJA LARINKSA..161 IRITATIVNI FARINGITIS.............................................................……………………………………...............................…………...............…………………………………..........………...............................................................…….....………………………………………………………............................175 ALUMINOZA................................ 173 KAOLINOZA................………………….....................................161 POVREDE JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM........................................................ 159 RHINOLITHIASIS.....................159 ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA............. 160 AEROSINUSITIS .………………….....171 AZBESTOZA .................................... 161 ALERGIJSKI FARINGITIS …………….......... .......................……………………………………………..........................................178 BERILIOZA ..........................................................

....................................... 202 ANKILOSTOMIJAZA I STRONGILOIDOZA …………………….........................................................................................................................................................................……Medicina rada………………… 8....................................................………………………………................................................................................................ 202 ŠISTOZOMIJAZA ………............................................................................................................…................................………..213 KANCEROGENEZA.......................................................…......................................................208 SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS)...................................196 PSITAKOZA ……………….......... . 209 TETANUS ………………………………………………….................................................................................................................................................................. 205 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA............................................……….........................................................................................201 TRIPANOZOMIJAZA......................... 211 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA........214 NAJČEŠĆI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI...............................................................................196 Q-GROZNICA ……………………………….........................................................…….............................207 BESNILO........................................................................................................................................................................................................................................................................204 AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS................................................................................................................................…194 LEPTOSPIROZA............................……..........................198 DENGA.........................................................................................................200 AMEBIJAZA.....................................……………………….................………..................…………….........................…........................................193 TULAREMIJA.. PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA .............................191 ANTRAKS....213 KANCEROGENI IZ ŽIVOTNE SREDINE..............................................................................................192 ERIZIPELOID......................….............................................................................................................................................…194 LISTERIOZA........................................................................................................................................................................................…………………...............................202 FILARIJAZA..............................................................…………........................... 191 ZOONOZE......................................................................................................199 PAPATAČI GROZNICA.........................................................……………………..............................................……200 MALARIJA …………………………………...................... 213 PROFESIONALNI KANCEROGENI............................................…………………………..........................................……………………………………203 HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM ...................………………............................................................................................................. 203 VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE …………………..212 9................................................................................................................................................................................................…………………………....................... 210 TUBERKULOZA PLUĆA. 191 PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOŠKIM AGENSIMA..…………………………………………....…………...........................................................................................................................................…………........197 IMPORTOVANE TROPSKE BOLESTI …………………….............………………………………………........................................... ......... .............................................................................198 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA............................199 GUBA ……………………….....................................................................………….............................…….....201 LAJŠMANIJAZA .…........……………197 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA ……...........................................................................................................................................199 KUGA.........................212 ZAŠTITA OD BIOLOŠKIH AGENASA................................. 201 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA.....................203 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE IMPORTOVANIH TROPSKIH BOLESTI KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA.....................200 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA ………………………………………………..................................................................................................195 MALLEUS................................198 ŽUTA GROZNICA.................................. 198 KRPELjSKI ENCEFALITIS...........………………………...........................................................................................................................................................……………………………… .........................................................203 ABROVIRUSNE INFEKCIJE.....................................................................…………………………………............…203 INFEKTIVNE BOLESTI..........................................................................................................................................................................................................................199 KOLERA............................................................................................. 213 PODELA KANCEROGENA...............…………………………….............. AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE .209 KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA..........................................................................................................214 .........................................................................................199 TROPSKE BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA..................................................203 KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIČKA GROZNICA ...............................................191 BRUCELOZA....... 214 NAJČEŠĆI FIZIČKI PROFEIONALNI KANCEROGENI …………………......................…………….......................…………………….................................204 BOTULIZAM…………………………………………………........................................................................................................................................................................................... 209 BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPIČNIM MIKOBAKTERIJAMA....................................................…………………….............

......................................................................................................……………… ……………..................................................................................................... 230 KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU ….........................………...................................................................................... 227 FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE.....................................................……............................. 217 8.....218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA BIOLOŠKIM FAKTORIMA...............…………233 VOZAČKO ISKUSTVO ……….......................................................................... 215 PREVENTIVNE MERE....................................................................................….............................................................………………………….......................................................... ……………....................220 KONTAKTNI DERMATITIS............... 245 PODELA...................................................................................... 245 OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA............................ 246 BIHEVIORALNI POREMEĆAJI I MENTALNE BOLESTI ……............... BOLESTI U VEZI SA RADOM ............... 218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA................................ 234 OSTALE KARAKTERISTIKE LIČNOSTI...................................................…………224 DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA ……….......................239 UTICAJ ISHRANE VOZAČA..................................................................................................................................................................................................…….......................................... ....................221 IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS................................................225 PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA.............215 NAJČEŠĆI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI............................................................................................................…………...……………………………....…..................................................................................231 PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE NA RADU....................................………..........................................................................................221 ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD)...............243 UKLJUČIVANJE ZDRAVSTVENE SLUŽBE U BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU..217 KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI......................................……Medicina rada………………… NAJČEŠĆI BIOLOŠKI PROFEIONALNI KANCEROGENI........................... 224 KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA..............................................................................................................................................................................………………………………… 238 UTICAJ BOLESTI..………………………………...............236 UTICAJ ALKOHOLA.......................................................................................... 222 NAJČEŠĆI UZROCI PROFESIONALNOG AKD …………………………..........247 ............................…...………………….....................................230 PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA.……............................................................................ 226 10......................................................234 SPOSOBNOSTI VOZAČA……………...................................................................................................247 BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA........ 227 DEFINICIJA POVREDA NA RADU........236 UTICAJ LEKOVA.......................................................……………………................................... ............................................................... .......................................................................................................…......................................................................... 234 POL VOZAČA...............................................................................….........................…….................….................................226 SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OŠTEĆENJA KOŽE….........234 PSIHOLOŠKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAČA.....................................................................246 OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA........................ ……………................................................... ...................................................................................................................................223 KONTAKTNA URTIKARIJA …………………………………………………....227 LJUDSKI FAKTOR (TEORIJE O NASTANKU POVREDA NA RADU I SN)........................................................................................... 232 UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA (SN)……………………. PROFESIONALNI TRAUMATIZAM.................………………………………………............. PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE .....244 11.......................................................................... ...... 220 PROFESIONALNE STIGME …….......................................................................................................................................................………...............................................................................................................................242 PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU.......................... 245 FAKTORI RADA............................................. 237 UTICAJ PUŠENJA CIGARETA …………………................................................……...... 227 UZROCI POVREDA NA RADU.................232 TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU.........…………………...................................................................... 218 OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA FIZIČKIM FAKTORIMA.......................................................................................................................................245 OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA.............................. 218 ETIOLOGIJA......................245 FAKTORI RIZIKA..........................................................................................233 STAROST VOZAČA ………………………………………………..........................................................................……………………………………..................................................................................................................………..........................................................................

.................................................... 257 ORS OBOLELIH OD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA...................................... .............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................271 POTREBNE OSOBINE MENADŽERA.............……....................................................... PROMOCIJA ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU.... 274 ...... 254 ORS OBOLELIH OD BOLESTI KRVI.............................................................................…....................260 PRAKSA MEDICINE RADA I ZAŠTITE NA RADU.......... POSTUPAKA I SMERNICA..266 KAKO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU..............248 OSNOVI PRINCIPI ORS.................................. ETIKA U MEDICINI RADA...................……...........258 ORS OBOLELIH OD BOLESTI ČULA SLUHA I RAVNOTEŽE........................ MENADŽMENT U MEDICINI RADA.....................................……Medicina rada………………… 12.......................................261 RAD ZA PRIVATNE RADNE ORGANIZACIJE..............................................264 14.............................. 260 PREGLED ETIČKIH PRINCIPA...………………………………...........................................................273 15......................................................................................................................................................................................................................................................................... ............................270 MENADŽER................................................................................................ 248 KADA SE VRŠI ORS...................………253 ORS OBOLELIH OD BOLESTI GIT-a ……….........................................................................271 POTREBNE SPOSOBNOST MENADŽERA .......................................................................... 270 DEFINICIJA MENADŽMENTA................................................................................................. LITERATURA..........................................................................................................267 KRITERIJUMI KVALITETA PROMOCIJE ZDRAVLJA NA RADNOM MESTU........................262 ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE NA RADU (RADNOM MESTU).......................................................250 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU ……............................................................... OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI............................................................... 258 13..........................................................................................................................................................................................261 ZDRAVSTVENA KONTROLA RADNIKA I MEDICINSKA ISPITIVANJA ZA TREĆA LICA.....................................................................252 ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE …………………………………..............272 POTREBNA ZNANJA MENADŽERA.............................................................................................................................................251 ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI……………………….............................................263 PROPIS ETIČKOG PONAŠANJA AMERIČKOG UDRUŽENJA ZA MEDICINU RADA.................................................................…...………....................................264 INTERNACIONALNE ETIČKE NORME ZA PROFESIONALCE MEDICINE RADA.........255 ORS OBOLELIH OD ENDOKRINIH BOLESTI........................................................257 ORS OBOLELIH OD BOLESTI ORGANA VIDA...............................……......................267 15........................ 266 ZAŠTO PROMOVISATI ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU......250 ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI........................................................................263 ETIČKI PROPISI AMERIČKE ASOCIJACIJE SESTARA MEDICINE RADA.........................260 PRIMENA U RADNIM ORGANIZACIJAMA........................................................................270 ULOGE I ZADACI MENADŽERA.........256 ORS OBOLELIH OD NEUROLOŠKIH I PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA ……….....................……........................................ 249 OCENA PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI............249 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODIČNIH PREGLEDA............................................................……........... 248 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE.......................................................................

režimom i organizacijom predstavlja opterećenje čoveku. zahteve i štetnosti. • Otuđenost od sopstvenog rada. a od rada zavisi vrsta. Razlikujemo dinamički i statički fizički rad. Njen cilj je da utvrdi kako da se radi i bude zdrav. U slučaju daljeg povećanja intenziteta preopterećenja. Potencijalni uticaji na organizam radnika moraju da budu tačno definisani i po vrsti i po intenzitetu i po trajanju. U toj smislu fiziologija rada se bavi: • Definisanjem radnog opterećenja. Kod dinamičkog rada ređa je pojava zamora jer stalna kontrakcija i dekontrakcija mišića deluje kao pumpa koja ubrzava cirkulaciju krvi (omogućava dotok hranljivih materija i eliminaciju raspadnioh produkata). Fiziologija rada proučava i kvalitet rada i fiziološke mogućnosti čoveka da savlada njegove najrazličitije oblike i njihove uzajamne odnose. • Kompjuterizaciju I teledirigovano upravljanje tehnološkim sistemima. a štetnosti proučava higijena rada. • Proučavanjem fizioloških sposobnosti čoveka i veličine fiziološkog napora koji on može da uloži da bi odgovorio na zahteve rada. Po vrsti opterećenja mogu da budu fizička. Opterećenje koje ne može da se savlada dovodi do poremećaja homeostaze i predstavlja preopterećenje te dovodi do zamora. radnog mesta i radnog prostora. znanja i veštine. pri kojoj se dužina mišića menja a tonus ne.Dinamički rad Dinamički rad je rad u toku kojeg dolazi do promene položaja kostiju za koju je mišić pripojen i koji se sa mehaničkog aspekta karakteriše promenom položaja tela u prostoru. • Radno vreme i režim rada i odmora. rizičnih ili čak štetnih činioca. sredstva i matrerijal sa kojim se radi. Fiziologija rada je u početku istraživala samo uticaj fizičkog rada na organizam. tj. zbog energetskih potreba. • Odnose u radnoj grupi ili po hijerarhiji. ritam i režim rada i odmora. Ona istražuje posledice koje u čovekovom organizmu nastaju pod uticajem rada u različitim uslovima. Ovakvo upoznavanje rada daje podatke o vrsti posla i upućuje na moguća opterećenja. Pri tom on koristi svoje sposobnosti. potrošnja kiseonika se naglo povećava. Na početku dinamičkog rada.UVOD U FIZIOLOGIJU RADA Fiziologija rada proučava uticaj rada na fiziološke procese u čoveku. Kada su zahtevi rada takvi da čovek uloženim naporom može da ih savlada. Dinamički rad je izotonička kontrakcija. • Radna sredina – koja može da bude stecište raznih otežavajućih. mora se precizno. Pri uvidu u rad mora da se definiše sadržaj i način rada. Primenjena fiziologija bavi se proučavanjem opterećenja i zahteva. u svakom konkretnom slučaju odrediti o kojoj vrsti rada je reč. psihička i senzorna. • Definisanjem zahteva rada. Početni strmi uspon krive potrošnje kiseonika i srčane RADNA OPTEREĆENJA Obavljanje svakog rada je svojevrsno opterećenje za organizam. radna sredina i dr. • Odgovornost i strepnju za uspeh u proizvodnji i karijeri. da bi kasnije počela da proučava i : • Materije koje postoje u radnoj sredini ili sa kojima se manipuliše. Fiziološki opterećenja treba da budu tolika da organizam može na njih da odgovori fiziološkim funkcijama. Rad se obavlja u interakciji tri uzajamno povezana činioca: • Sam rad – koji svojim sadržajem. odnosno kako da rad ne bude razlog za bolest. • Čovek koji obavlja rad – koji mora da uloži određeni napor kako bi savladao opterećenja iz rada i štetnosti iz radne sredine. I . da se pri radu održi homeostaza. Fiziologija rada se dakle bavi proučavanjem i rada i čoveka koji radi. PRIMENJENA FIZIOLOGIJA PROCESA RADA Da bi se sa sigurnošću moglo govoriti o uticaju rada na čoveka. . kao i srčani rad i posle nekoliko minuta dostiže nivo na kome se stabilno održava dok traje rad (steady state). • Dizajn i konstrukciju pribora za rad. dolazi do patološkog reagovanja organizma odnosno premora. intenzitet i trajanje tog opterećenja. Pod fizičkim radom se podrazumeva rad koji čovek obavlja pri savlađivanju tereta i otpora. FIZIČKI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA Fizički rad (rad skeletnih mišića) je glavni uzrok fizičkog opterećenja radom. funkcionalna sposobnost njegovog organizma i njegovo zdravstveno stanje nisu ugroženi i postoji ergonomska ravnoteža.

endokrini poremećaji i dr. Individualne karakteristike pojedinca tj.Fiziologija rada frekvencije uslovljen je nedovoljnim snabdevanjem radnih mišića kiseonikom (krvlju). zbog izometrijske kontrakcije mišića.Zahtevi posla i njegove organizacionotehničke karakteristike Ovde se može govoriti o direktnom delovanju psiholoških faktora vezanih za karakteristike posla koji dovode do psihosenzornog i psihomotornog opterećenja. Ukoliko više faktora deluje istovremeno krajnji uticaj može biti različit. Pomenuti faktori deluju negativno na efikasnost i osećaj udobnosti na poslu. II . • osvetljenost i dr.. II . otežana cirkulacija. pridržavanje tereta .). pri čemu se stvara veliki kiseonički dug. pa se zove i statički napor jer je spoljni mehanički učinak jednak nuli. Uspostavljanje stabilnog stanja označava. • • • • 2 . • anksioznost. vibracije. mada u određenim okolnostima njihov uticaj subjektivno može biti doživljen i drugačije. osobine radnika koje su definisane ličnosti naslednokonstitucionim osobinama. Za to vreme se vraća kiseonički dug.Ukupno štetno dejstvo jednako je zbiru pojedinačnih štetnih dejstava.Nepovoljni uslovi radne sredine U ove faktore spadaju: buka. Za vreme statičkog rada.Ukupno štetno dejstvo je veće od zbira pojednačnih štetnih dejstava. • otpornost na stres i frustracije. da je sinergija plućne ventilacije i cirkulcije dovela do izjednačavanja zahteva radnih mišića za kiseonikom i do snabdevanja njime. • psihičkog umora. visok stepen angažovanja psihofizičkih kapaciteta radnika. • psihičkih poremećaja (depresija. Multipliciranje . kriva potrošnje kiseonika i srčane frekvence postepeno se spušta na vrednost u mirovanju.. ali i od karakteristika ličnosti. znanje i veštine radnika tj. Od posebnog značaja je: • emocionalna stabilnost.Statički rad Statički rad je rad mišića u kome nema premeštanja u prostoru. • neprilagođenog ponašanja (alkoholizam. bolest).). zbog toga što u toku statičkog rada dolazi do povećanja tonusa mišića koji vrše kompresiju na krvne sudove. Akumulacija . PSIHOLOŠKI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA Pri proceni psihološkog radnog opterećenja uzimaju se u obzir tri grupe faktora: I . sa tendencijom da pređe u patološku formu tj. astma. Loša usklađenost individualnih osobina i sposobnosti sa zahtevima posla može dovesti do: • stresa. Npr. U toku statičkog rada troši se energija za zatezanje određenih mišićnih grupa. vlaga. Po prestanku rada. anksioznost) i • psihosomatskih oboljenja (hipertenzija. Po prestanku rada. Reč je o opasnim. • depresivno reagovanje. rizičnim. Ukoliko ovi faktori deluju duže dolazi do psihofiziološke prenapregnutosti (stanje između normalnog fiziološkog i patološkog. dizanje alata. Kompenzacija . U toku statičkog rada zbog izometrijske kontrakcije otežana je cirkulacija krvi što znači otežano je snabdevanje aktivnih mišića kiseonikom kao i eliminacija mlečne kiseline i ugljendioksida iz aktivnih mišića pa se statički rad obavlja u anaerobnim uslovima što dovodi do stvaranja velikog kiseoničkog deficita pa je po prestanku rada za vraćanje kiseoničkog duga potreban veći utrošak kiseonika. smanjuje dotok hranljivih materija (kiseonik. Karakteriše ga: manja energijska potrošnja u odnosu na dinamički rad ali brže dovodi do zamora i premora. stresnim i odgovornim poslovima koji zahtevaju odgovarajuće sposobnosti. kod monotonih poslova buka umerenog intenziteta aktivira organizam i pozitivno deluje na učinak. Psihološki fatori koji deluju na ovakvim poslovima dovode do psihofiziološkog naprezanja čija veličina zavisi pre svega od karakteristika posla (uslova i zahteva). intelektualnog i emocionalnog opterećenja. Povećana potrošnja kiseonika po prestanku statičkog rada zove se Linhardov fenomen. • samopouzdanost dr.Međusobno poništavanje više faktora tako da je krajnji efekat manje nepovoljan nego kad bi delovao samo jedan faktor. što za rezultat može da ima veoma štetne posledice. potrošnja kiseonika je znatno manja od zahteva za kiseonikom. nedisciplina i dr. U tom trenutku nastaje kiseonički dug. • neurotične crte ličnosti. glukoza) i smanjuje odvod raspadnih produkata metabolizma (mlečna kiselina) pa se brže javlja zamor. temperatura. zatim se vrlo sporo vrća na vrednost u mirovanju. složenim.). Srčana frekvenca nije linearna sa potrošnjom kiseonika kao u slučaju dinamičkog rada. koje su neophodne da bi organizam održao određeni položaj u prostoru (dugo stajanje. potrošnja kiseonika i dalje raste. Statički rad predstavlja izometrijsku kontrakciju u toku koje dolazi do povećanja tonusa mišića. uz rizike koji potiču iz radne sredine mogu da pogoduju nastanku prenaprezanja i njegovih negativnih posledica po zdravlje radnika.

mada svi ljudi ne ulažu isti napor da bi savladali isto opterećenje. • epidemiološki – zasniva se na praćenju zdravstvenih posledica do kojih dovodi psihofiziološko radno opterećenje na određenim poslovima. stambeni problemi.Fiziologija rada Sa druge strane dobra psihosocijalna adaptacija ima pozitivne efekte na zadovoljstvo radnika radom i životim i na ukupno stanje njegovog zdravlja. telefon. III . teškoće u međuljudskoj komunikaciji i loša privredna i ekonomska situacija u zemlji. a ne zanimanje. • dovoljno jak – da bi mogao da bude registrovan od strane odgovarajućeg čula. fiziološki nivo i rezervni nivo). razvod braka. Zahteve za određenim polom izvršioca. alata i ljudi) ili • indirektni stimulusi (video i audio zapisi. Stimulusi koji potiču od rada su opterećenja koja pogađaju senzorne organe. porodične obaveze. hemijska. NAPOR Da bi čovek savladao opterećenje koje nameće određeni rad on mora da uloži određeni napor. Na praktičnom nivou moguća su tri pristupa: • profesiografski – zasniva se na opisu i normiranju karakteristika posla.Socijalne promene i problemi u svakodnevnom životu porodični problemi. rad sa mikroskopom zahteva određene vidne funkcije. Pored opšteg zdravstvenog stanja rad zahteva i neke posebno očuvane funkcije organa i sitema ili pak neke posebno očuvane ili izražene morfološke karakteristike čoveka. energije) koji deluju na čoveka preko receptora (čula) i koji se u organizmu prepoznaju i PRIMENJENA FIZIOLOGIJA ČOVEKA Primenjena fiziologija čoveka bavi se fiziološkim funkcijama čoveka koji radi. rad sa fizičkim opterećenjem i rad u pojedinim tehnologijama. neke menjaju. Senzorna opterećenja uslovljavaju odgovore koji su poređani na raznim nivoima nervnog sistema. Zato uvek 3 . Da bi čovek mogao da reaguje na neki stimulus. • individualno psihološki – zasniva se na utvrđivanju profila ličnosti. Različite zahteve ženama i muškarcima postavlja noćni rad. prerađuju i na kraju aktiviraju odgovarajuće efektorne organe. taj stimulus mora da bude: • prepoznatljiv – na osnovu poređenja sa onim što je čoveku poznato iz iskustva. Razlikujemo: Zahteve za pojedinim funkcijama organizma. problemi na poslu. Analizom rada može se odrediti koje će funkcije organizma biti izložene uticajima tog rada. Svi ovi stimulusi su različiti oblici energije (svetlosna. SENZORNI FAKTORI RADNOG OPTEREĆENJA U procesu rada čovek je izložen različitim stimulusima (dražima) koji mogu biti: • direktni stimulsi (od mašina. sredovečnim ili starijim radnicima. sukobi u kolektivu. radio i televizija). • • • • • • • • • Procena psihološkog opterećenja Univerzalne norme ne postoje pa se procena psihološkog opterećenja zasniva se na praktičnom iskustvu i istraživanjima psihologa i lekara medicine rada. • granica između fiziološkog i patološkog reagovanja. • nivo fiziološkog reagovanja pri uticaju rada (bazalni nivo. tj. smrt u porodici. Npr. zahtevima rada. rad u noćnoj smeni zahteva da radnik ne bude stariji od 55 godina. Nivo fiziološkog odgovora zavisi od iskustva osobe (učestalost pojave sa istim senzornim opterećenjem snižava mesto obrade inpulsa u nervnom sistemu od gnostičkog ka refleksnom). toplotna. Nisu tako česti. treba analizirati pojedinačno radno mesto. Npr. neke nestaju ili se smanjuju. Ona je uslovljena opterećenjim i štetnostima. Zahteve za određenim starosnim granicama izvršioca. stanja zdravlja i ponašanja radnika. tako da jedan te isti rad neće postavljati iste zahteve sasvim mladim. a zasnivaju se na specifičnim razlikama u fiziologiji ženskog i muškog organizma. kinetička električna i dr. • diskriminativan – razlika između dva susedna stimulusa mora da bude dovoljno velika da bi se oni prepoznali kao različiti stimulusi. Što je opterećenje veće i napor je veći. zvučna. ZAHTEVI RADA Zahtevi rada definišu šta opterećenja i štetnosti zahtevaju od organizma radnika. Pri utvrđivanju napora mora da se odredi: • granica fiziološkog napora u miru. Zavisno od starosti neke funkcije se uspostavljaju.

razgradnja glikoze u anaerobnim uslovima (glikolitička fosforilacija ili anaerobna glikoliza) predstavlja energetski izvor koji se sporije mobiliše. dok unutrašnji organi imaju stalnu temperaturu od 37. Oksidativna fosforilacija . • mehanički rad .Fiziologija rada Nalaz bi trebao da sadrži: • stanje organa i sistema koji je izoložen zahtevima rada. • stanje relevantnih funkcija izoloženih organa. Fiziološka telesna temperatura kod čoveka kreće se od 36. Ovaj izvor energije čini fosfagensku (alaktatnu) komponentu anaerobnog radnog kapaciteta. Za početak rada i za kratkotrajan rad velikog intenziteta energija se uglavnom dobija anaerobnim procesima pri kojima se kao izvor energije koriste uglavnom energetski fosfati i glikoza. • vrednost relevantnih parametara tih funkcija. odnosno aktivnost kortikalnih centara CNS-a (psihički rad). Draž se aferentnim mijelinskim vlaknima prenosi u kičmenu moždinu kao niži termoregulacioni centar i u više strukture CNS-a (hipotalamus.8 do 38ºC Termoregulacija je zasnovana na procesu proizvodnje i odavanja toplote. Produkcija toplote je hemijski proces oksidacije organskih materija u aerobnim uslovima pri čemu se oslobađa toplota.5 do 33. Energetski fosfati (ATP i CP) . merilo za oslobođenu energiju je potrošnja kiseonika.Odavanje toplote kondukcijom (provođenjem) K .pretvaranje hemiske energije u mehaničku npr. već i za energetsku obnovu ATP-a i CP-a. dostižu svoj maksimum posle nekoliko sekundi i veoma brzo se iscrpljuju. BIOENERGETIKA PRI RADU Vrste rada U živim organizmima odvijaju se tri vrste rada: • hemiski rad . predstavlja pretvaranje hemijske energije u mehanički rad.mobilišu se trenutno.Odavanje toplote konvekcijom (strujanje) W. kada potrebe aktivnih skeletnih mišića prevaziđu mogućnost dopremanja kiseonika ponovo se aktivira anaerobni laktatni (glikolitički) mehanizam za oslobađanje dodatne energije. to je jedinica utroška energije u mirovanju i odgovara potrošnji kiseonika od 245 ml/min za osobu telesne mase od 70 kg. u termoregulaciji značajnu ulogu imaju i štitasta i nadbubrežna žlezda. Radni kapacitet Radni metabolizam je energetska potrošnja organizma koji radi i zavisi od opterećenja kome je radnik izložen. traje duže i ne služi samo za vršenje mehaničkog rada. Međutim. preoptička area i retikularna formacija). 4 .Nivo toplotne produkcije E .Odavanje toplote radijacijom (zračenjem) C . disajnih puteva. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem Pored neurorefleksnih reakcija. pri čemu se stvara i toplotna energija. Energetski izvori u organizmu su: • energetski fosfati (ATP i CP).prolazak supstance kroz ćelijsku membranu u smeru manje koncentracije. Pošto oslobađanje energije uglavnom zavisi od aerobnih procesa. • masti i • donekle belančevine. snabdevanje O2 najčešće postaje zadovoljavajuće i organizam aktivira mnogo efikasniji i dugotrajniji TERMOREGULACIJA Termoregulacija je fiziološki proces kojim se održava telesna temperatura homeotermnih organizama u uskim granicama.podrazumeva fotosintezu. • transportni rad . Receptori za hladnoću su brojniji i smešteni su bliže površini kože.Toplota koja se oslobađa pri radu S . Da bi potrošnja kiseonika mogla da se upoređuje među različitim osobama uveden je pojam metaboličke jedinice (MET). Energetski izvori Intenzitet napora sa kojim se obavlja neki rad utiče na vrstu energetskih izvora koji se koriste. oksidativni proces stvaranja energije . Zdrav muškarac ima radni kapacitet od 12-15 MET-a. što je preduslov za odvijanje bioloških procesa. Temperatura kože može da varira od 29.1 do 37. čime se smanjenje ili povećava produkcija toplote u organizmu. digestivnom traktu i CNS-u.Toplota akumuirana u organizmu MEHANIZAM TERMOREGULACIJE Mehanizam termoregulacija zasniva se na Neurorefleksnim reakcijama Reflesksni luk počinje delovanje draži (toplote) na termoreceptore za hladnoću i toplotu koji se nalaze prvenstveno u koži.2ºC merena ispod pazuha. Glikoza . Toplotna ravnoteža može se izraziti formulom: M=E±R±C±K±W±S gde je: M .Oksidativnu fosforilaciju.Odavanje toplote evaporacijom (isparavanjem) R .posle 2-4 min. Ovaj izvor energije čini glikolitičku (laktatnu) komponentu anaerobnog radnog kapaciteta. služokoži oka. HEMIJSKA TERMOREGULACIJA Promena intenziteta metabolizma Hemijska termoregulacija podrazumeva regulisanje telesne temperature promenom intenziteta metabolizma. • ugljeni hidrati. aktivnost skeletnih mišića (fizički rad).9ºC.

polom.pri čemu dolazi do transudacije tečnosti kroz zidove krvnih sudova u lumen znojnih žlezda). ali ova količina se ili iskoristi. ali u situacijama kada su povećani zahtevi za kiseonikom. EVAPORACIJA (ISPARAVANJE. Na početku rada. Odavanje toplote isparavanjem odvija se i preko organa za disanje. u hladnu vodu zbog velike kontaktne površine sa tečnošću dolazi do velikog odavanja toplote. a time i produkcije toplote. Regulisanje telesne temperature hemijskim mehanizmom može biti: • nevoljno (spontani tonično-klonični grčevi telesne muskulature) i • voljno (npr. pri čemu se povećanjem plućne ventilacije proporcionalno povećava i količina izlučene vodene pare. Nakon toga. minutni volumen 5 . na početku fizičkog rada prvi šalju impulse centru u produženoj moždini i regulišu rad kardiovaksularnog sistema. Krvni pritisak se menja zbog dilatacije mišićnih arteriola. koje nastaju zbog pada pritiska i sniženja pH krvi. KONDUKCIJA (PROVOĐENJE) Kondukcija je direktno prenošenje toplotne energije sa tela veće na telo manje zagrejanosti pri čemu su tela u kontaktu. Minutni volumen srca i utilizacija kiseonika U mirovanju srce na minut izbacuje zapreminu krvi približno jednaku celokupnoj količini krvi u organizmu (5 litara).5 KJ toplote. zbog nagomilavanja mlečne kiseline u krvi. a ako je temperatura okolne sredine veća od temperature površine tela organizam će putem zračenja primati toplotu. Lučenje tečnosti iz organizma odvija se pasivno (putem difuzije) i aktivno (preko znojnih žlezda . zdravstvenim stanjem i sl. vetar). Period aklimatizacije traje u proseku 10 do 20 dana i u ovom periodu radna sposobnost je smanjena. Odavanje toplote znojenjem je efikasno jedino ako znoj isparava sa površine kože. Crna rasa daleko bolje podnosi tropske klimatske uslove nego druge rase. Međutim pri potapanju tela u tečnost npr. Kada nivo mlečne kiseline u krvi pređe 2 mmol/l. ZNOJENJE) Isparavanje predstavlja jedini način odavanja toplote kada je spoljna temperatura jednaka ili veća od telesne temperature. Ukoliko se čovek nalazi u sredini koja je hladnija od površine njegovog tela doći će do odavanja toplote iz organizma putem zračenja. Kardiovaskularni sistem u uslovima fizičkog napora Metabolički produkti. a najmanji vazduh. KONVEKCIJA (STRUJANJE) Vazduh neposredno iznad površine kože je nešto topliji od viših slojeva vazduha zbog čega se on penje naviše. pored aerobnih procesa. Pri isparavanju 1 gr. manji tečnost. Konvekcija prestaje ako se temperature vazduha i kože izjednače. povećanjem intenziteta fizičke aktivnosti) FIZIČKA TERMOREGULACIJA U odavanju toplote učestvuju fizički fenomeni razmene toplote energije i to putem: RADIJACIJE (ZRAČENJEM) Sva tela koja imaju temperaturu iznad apsolutne nule odaju toplotu zračenjem. to je znak da se. Ne podnose svi ljudi isto ekstremno niske ili visoke temperature. Odavanje i primanje toplote zračenjem može se smanjiti adekvatnom odećom ili postavljanjem prepreka (vodeni zastori i sl. Ovo strujanje vazduha pospešuje odavanje toplote sa površine kože. Posle otprilike 30s uključuju se informacije iz hemoreceptora i baroreceptora karotidnog sinusa.). dok kod ekstremno niskih temperatura dolazi do paradoksalnog smanjenja metabolizma i produkcije toplote. Individualne razlike uslovljene su i starošću. Čovek pomoću adekvatne odeće i zagrevanjem ili hlađenjem sredine u kojoj se nalazi. Sa daljim povećanjem spoljne temperature dolazi do paradoksalnog povećanja metabolizma. a • Pri temperaturi od 25-30ºC metabolizam se usporava i produkcija toplote se neznatno smanjuje. neposredni kontakt sa hladnim stenama brzo dovodi do hlađanja organizma). znoja sa površnine kože utroši se 2. Dužim boravkom u nepovoljnim temperaturnim uslovima organizam postaje tolerantniji prema tim uslovima (aklimatizacija). u snabdevanje energijom uključio i anaerobni metabolizam (laktatni deo kiseoničkog duga).Fiziologija rada • Pri spoljnoj temperaturi 0-15ºC metabolizam se ubrzava i dolazi do porasta proizvodnje toplote. i proprioceptori informišu o promenama u mišićnom tonusu. može veoma uspešno podneti ekstremno visoke i niske temperature. povećanjem barometarskog pritiska i smanjenjem temperature okolnog vazduha. • Pri temperaturi 15-25ºC proizvodnja toplote je stabilna. češće su greške u radu i povređivanje. jer ga stimuliše i samo saznanje o predstojećem radu.ili eliminiše. koji se nakupljaju u aktivnim mišićima i koji signaliziraju metaboličke promene. Kardiovaskularni centar je pod uticajem i viših kortikalnih centara i svesti. Najveći koeficijenat provođenja toplotne energije imaju čvrsta tela (npr. Odavanje toplote konvekcijom povećava se sa povećanjem brzine kretanja vazduha (npr. a na njegovo mesto dolazi hladniji vazduh. u prvoj fazi opterećenja stvori se nešto mlečne kiseline dok traje "uigravanje" lanca transportnog mehanizma kiseonika.

psihičku napetost (stresne situacije) i cirkadijalne varijacije. interpersonalni sukobi. Distres . fight or flight response). posla i sl. Stresna reakcija ima zaštitni karakter. Ta tzv. gubitak imovine. Ubrzanje iznad 150 udara u minutu posledica je stimulacije simpatikusa (tzv. VRSTE STRESA PREMA VRSTI STRESOGENIH FAKTORA Fizički stres Izazvan energetskim promenama u okolini organizma. buka i dr. toksični i infektivni agensi. Razvojni stresovi Vezuju se za životne krize i određene periode u čovekovom životu npr. Ona odražava energetsku potrošnju (dinamički rad). Socijalni stres Izazvan činiocima socijalne prirode kao što su nagle: društvene promene. Najveća moguća frekvencija srca za vreme obavljanja teškog mišićnog rada zavisi od godina starosti i stanja treniranosti. samo unutar određenlh granica može da pojača snagu kontrakcije (sistolni volumen) i učestalost kontrakcija (frekvenciju srca). javlja reakcija prilagođavanja praćena različitim fizičkim i psihološkim poremećajima koji mogu dovesti do nastanka bolesti. PREMA ŽIVOTNIM SITUACIJAMA U KOJIMA NASTAJE STRES Stres se može definisati kao opšta nespecifična reakcija organizma izazvana nepovoljnim i štetnim uticajima iz spoljne i unutrašnje sredine. Biološki stres Izazvan biološkim i fiziološkim činiocima kao što su: povrede. srčana frekvencija u submaksimalnom području raste linearno. adolescencija. Prema medicinskom shvatanju stres je bilo koje štetno dejstvo spoljašnjeg ili unutrašnjeg porekla koje narušava prirodnu ravnotežu organizma. Kod osoba starih 20 godina maksimalna frekvencija srca je oko 200. Profesionalni stresovi Vezuju se za posao koji čovek obavlja. a da miokard. Smatra se da je porast minutnog volumena srca u toku rada uglavnom posledica većeg venskog priliva. usmeren na to da se mobilišu svi resursi organizma u cilju zaštite od nepovoljnih i štetnih uticaja. progoni. koja iznosi 250 ml O2 / min.18 puta u odnosu na potrošnju u mirovanju. Opšte je mišljenje da stres nije bolesno stanje već funkcionalno stanje narušene ravnoteže organizma i kratkotrajne psihofiziološke pometnje. Ona se poveća do oko 150 udara u minutu inhibicijom parasimpatikusa. havarije. tako da kod osoba starih između 50 i 60 godina iznosi 140. odlazak u penziju i sl. potiču najviše od veće maksimalne frekvencije srca kod mlađih osoba. pljačke. Uloga samog miokarda u povećanju minutnog volumena za vreme rada od sekundarnog je značaja. permisivna granica miokarda može biti bitno snižena pri srčanoj insuficijenciji. Mlinutni volumen srca raste linearno sa povećanjem intenziteta rada. a približavanjem maksimalnom aerobnom kapacitetu postaje nelinearna. pobuđen Starlingovim refleksom. pubertet. Na taj način ukupna potrošnja kiseonika (VO2) može da se poveća 15 . Netreniranim osobama minutni volumen poveća se uglavnom na račun srčane frekvencije. koje je moguće razumeti kao reaktivno stanje na granici između zdravlja i bolesti.. Povećanje srčane frekvencije u toku rada daje informacije o integralnoj opterećenosti radnika. opasnim situacijama. Psihološki stres Izazvan iznenadnim i neočekivanim životnim događajima. gladovanje. tako da se Životni stresovi Vezani su za događanja u svakodnevnom životu ili porodici.Ukoliko stresni odgovor ostane u granicama zaštitne uloge (upozorenja). dok se istovremeno utilizacija kiseonika u tkivima uveća tri puta. gubitak tečnosti.Ukoliko je stresna reakcija praćena štetnim posledicama po organizama. udari. konfliktima i dr. raznim lišavanjima. socijalne krize. ratovi. izometrijsko mišićno opterećenje (statički rad). nagla promena temperature. poremećaji biološkog ritma itd. Psiho-socijalni stres Termin koji se sve više koristi kako bi obuhvatio i psihološku i socijalnu komponentu stresa imajići u vidu da se one najčešće javljaju zajedno. pretežno zbog linearnog porasta srčane frekvencije do oko 80% od individualnog maksimalnog aerobnog kapaciteta. odnosno mehaničkim i fizičkim dejstvom npr. Veći maksimalni minutni volumen srca i veća maksimalna potrošnja kiseonika kod mlađih u poređenju sa starijim osobama. PREMA UTICAJU NA ORGANIZAM Eustres . stupanje u brak. termoregulaciju. U toku dinamičkog mišićnog rada u kome su angažovane velike grupe mišića. saobraćajni udesi. 6 . smrt u porodici.: polazak u školu. potresi.. Pri izometrijskom statičkom radu srčana frekvencija odmah u početku raste nelinearno. ali se smanjuje sa starenjem. kada je fizička radna sposobnost ograničena nesposobnošću miokarda da prihvati povećani venski priliv koji potiče uglavnom iz radno aktivne skeletne muskulature. zaposlenje. Akcidentalni stresovi Vezuju se za vanredne situacije ili iznenadne događaje: elementarne nepogode.Fiziologija rada srca može se povećati za oko 5-6 puta. revolucije.

Hipotalamus luči oslobađajuće i inhibirajuće faktore. koji kontrolišu lučenje hormona adenohipofize. odakle se nakon obrade simpatičkim (Sy) i parasimpatičkim (PSy) nervnim vlaknima šalju odgovori u viscelarne organe čime se kontroliše njihova aktivnost. masti i ugljenihhidrata Stimuliše glikoneogenezu u jetri . • raste ćeliski metabolizam u celom organizmu.Koji se doživljavaju pri prilagođavanju na drugu kulturu FIZIOLOGIJA STRESA Za fiziologiju stresa važno je poznavati dve neuro-endokrine osovine i to: HIPOTALAMUS→ADENOHIPOFIZA→KORA NADBUBREGA Hipotalamus kontroliše većinu vegetativnih i endokrinih funkcija u organizmu i mnoge oblike emocionalnog ponašanja. ISPOLJAVANJE STRESNE REAKCIJE Autonomni nervni sistem (ANS) kontroliše pre svega viscelarne funkcije organizma. Tada se na emocionalnom planu uočava zbunjenost. Preko ovih vla-kana srž nadbubrežne žlezde stimuliše se na lučenje hormona adrenalina (80%) i noradrena-lina (20%) koji se putem krvi prenose u sva tkiva.dolazi do porast glikoze u krvi.Se luči na krajevima većine Sy nervnih vlakan Noradrenalin stimuliše efektorne organe vezujući se alfa i beta receptore na njima. Kortizol ima brojne funkcije u kontroli metabolizma proteina. proteina u krvi i jetri.dolazi do porasta rezervi glikogena u jetri Umereno smanjuje korišćenje glikoze u svim ćelijama u organizmu . suočavanje sa okolnostima. ali su stresni stimulusi nadmoćniji i uvek mogu da nadvladaju povratno dejstvo kortizola. HIPOTALAMUS→SIMPATIKUS→SRŽ NADBUBREGA Acetil-holin (Holinergična vlakna) . Usled sužene percepcije često dolazi do fiksiranja za po-jedine detalje dok se druge karakteristike zane-maruju (fenomen tunelskog viđenja). Senzorni signali ulaze u autonomne ganglije koje se nalaze u kičmenoj moždini. Vrši se analiza situacije. Podstiče mobilizaciju masnih kiselina i nji-hov korišćenje za dobijanje energije Ima antiinflamatorno dejstvo i suprimira imunološki sistem Na ovaj način kortizol koji se luči u fazi stre-sa pomaže da metabolički sistem kao izvor ener-gije umesto glikoze koristi masne kiseline. Stres u roku od ne-koliko minuta dovodi do povećanja lučenja korti-zola i do 20 puta. Acetilholin stimuliše efektorne organe vezu-jući se za muskarinske i nikotinske receptore na njima Noradrenalin (adrenergična vlakna) . Kod stresa dolazi do masivne aktivnosti simpatikusa kao rezultat čega dolazi do reakcije celog organizma koja povećava njegovu sposob-nost da obavlja naporan fizički rad i to na više načina: • povećava se krvni pritisak. Faza mobilizacije (Aktivnog suprotstavljanja) Ovu fazu karakteriše mobilizacija resursa celog organizma radi suprotstavljanja delovanju stresora i razvoju neželjenih posledica. Procesi opažanja i mišljenja su narušeni tako da je otežana objektivna ocena situacije i donošenje pravilnih rešanja. opstipaciju. neverica prema okolini. glikoliza u jetri i mišićima. Smanjuje zalihe proteina u skoro svim ćelijama osim u jetri . • povećava se dotok krvi u aktivne mišiće. Izgleda da viša područija mozga mogu promeniti delovanje ANS toliko snažno da mogu izazvati i neka oboljenja (peptički ulkus.Koji se doživljavaju pri prilagođavanju na urbanu sredinu Akulturacioni stres . Sistemi Sy i PSy deluju recipročno. Lučenje CRF i ACTH nalazi se u direktnoj negativnoj povratnoj sprezi sa nivoom kortizola u plazmi. Kao što je već rečeno ANS kontroliše hipotalamus ali i kora velikog mozga. kao i na krajevima PSy i pojedinih Sy nerava (za znojne žlezde. U fazi stresa luči se kortkotropin oslobađajući faktor (CRF). srčane palpitacije ili čak srčani udar). Simpatička stimulacija viscelarnih organa se dakle odvija na dva načina direktno preko simpatičkih nerava i indirektno preko hormona srži nadbubrega koji preko krvi dospevaju do viscelarnih organa. • povećava se nivo glukoze u krvi. koji izaziva lučenje adrenokorti-kalnih hormona iz kore nadbubrežne žlezde od kojih je najznačajniji kortizol. snaga mišića i mentalna aktivnost.Fiziologija rada PREMA FIZIČKOM I SOCIJALNOM KONTEKSTU U KOME NASTAJE Ekološki stres . a smanjuje u organe koji ne učestvuju u motornoj aktivnosti. Svrsishodnost ove reakcije još uvek nije do kraja poznata. Deo Sy pregangliskih vlakana završava se direktno u srži nadbubrežne žlezde.povećanje konc. Urbani stres .Koji se doživljava pri prilagođavanju na novu geografsko-klimatsku sredinu. Noradrenalin koji se iz Sy nervnih završeta-ka luči direktno u tkivo ostaje aktivan samo neko-liko sekundi. piloerektorne mišiće i neke krvne sudove). ali veći-nu organa dominantno kontroliše jedan od njih. Na krajevim Sy i PSy nervnih vlakna luči se jedan od dva transmitera 7 Faza alarma (Šoka) Kada individua postaje svesna prisustva stresogenog faktora i obraća pažnju na njega u cilju definisanja i procene stresora. pod čijim dejstvom adenohipofiza luči adrenokortiko-tropin (ACTH).Se luči na krajevima svih pregangliskih Sy i PSy vlakana. dok noradrenalin i adrenalin koje srž nadbubrega luči u krv ostaju aktivni sve dok ne difunduju u tkiva. moždanom stablu i hipotalamusu. tes-tiraju se moguća rešenja i donosi konačna od-luka o suprotstavljanju i .

jednostavni. a u daljem toku i neki instiktivni šabloni. poslovi menadžera.smenski rad. poslovi vezani za ritam rada mašine.Fiziologija rada savladavanju izvora stresa ili se preduzima bekstvo iz stresne situacije. javlja se rasejanost.kada posao radniku pruža nedovoljnu stimulaciju (suviše lako) ili prekomernu stimulaciju (suviše teško) Npr. a u ekstremnim slučajevima mogu se ispoljiti akutni psihički poremećaji ili psihosomatska oboljenja. • ograničavanje slobode i inicijative u poslu . sa druge strane.simultani rad na više mašina. U zavisnosti od vremenskog perioda nastanka i manifestacija razlikujemo. • poslovi u kojima postoji zahtev za koncentrisanim posmatranjem . Ukoliko se ni aktivnom borbom ni bekstvo ne razreši stresna situacija dolazi do regresije na mentalno-emocionalnom i bihevioralnom planu. • loši međuljudski odnosi i • ubrzane promene i inovacije na posla Klinički oblici profesionalnog stresa Sagorevanje na poslu (Job Burnout Syndrome) Najčeće se javlja kod ljudi koji su u toku rada izloženi velikim emocionalnim prilivima i davanjima (lekari. Stres na poslu se može opisati kroz dva fenomena: • kvantitativan . Ponekad se javlja i intenzivni strah i panika. pacijen-tima i sl. • neodgovarajuća radna oprema i zaštitna sredstva.pri rukovanju mašinama i uređajima npr. Ako sve ovo ne da pozitivne rezultate nastupa treća faza. prašina. rad sa učenicaima. Klinički se manifestuje pre svega simptomatologijom poremećaja neurovegetativnog sistema Prevencija profesionalnog stresa Mere za prevenciju profesionalnog stresa mogu biti veoma različite: • profesionalna selekcija . Klinički se manifestuje emocionalnom tupošću. prosvetni radnici. Etiologija Za nastanak profesionalnog stresa bitni su: • uslovi i zahtevi posla (Radno opterećenje) .npr. nemogućnost koncentracije. neodređeno radno vreme. složenim uređajima. sa jedne strane i nemogućnosti radnika da se usavrše i prilagode toj tehnologiji kako bi obavili posao korektno i u zadatom vremenskom periodu. a mogućaje i pojava inhibicije i ukočenosti. Tehno-stres Nastaje kao posledica disbalansa pritiska izrazitog razvoja nauke i tehnologije. • posao na izolovanim usamljenim mestima . Čuvari. Izvori psihičkog stresa Postoji veliki broj pojedinačnih faktora i njihovih kombinacija koji se mogu izdvojiti kao izvori psihičkog stresa na nekom poslu. rad na pregovaranju.poslovi koji zahevaju strogu primenu paravila i propisa. • organizacioni faktori rada . • zamorni kontakti sa drugim ljudima .npr. normirani poslovi. upravnika.kada posao predstavlja izvor nedovoljnog opterećenja (suviše malo) ili prevelikog opterećenja (suviše mnogo) i • kvalitativan . monotoni poslovi (suviše lako) ako se rade pod vremenskom presijom (suviše mnogo).buka. javljaju se greške. • mogućnost nastanka vanrednih situacija. depersonalizacijom ličnosti i nemogućnosti samorealizacije novih obaveza i zadataka. noćni rad.osoblja za poslove i zadatke koji nose rizik stresnog reagovanja. • repetitivni i monotoni poslovi . • nametnuti ritam rada . usluživanje više ljudi.svih koji mogu biti izloženi stresu. aktiviraju neke automatske navike.npr. • prisustvo faktora radne sredine . rad sa skupom opremom. 8 . nadzornika. • odgovornost za druge ljude . • odgovornost za materijalne vrednosti .sa jedne strani i sa druge strane i • individualne karakteristike samog radnika . kranisti.npr. vozači.tj. • akutni profesionalni stres i • hronični profesionalni stres. • kompleksno odlučivanje i rešavanje problemaposebno kad je vezano za vremenski rok i druge ljude. • poslovi sa zahtevom za brzo obavljanje posla npr. U vezi stim razlikujemo: • fizički profesionalni stres i • psihički profesionalni stres. mikroklima. kontrola kvaliteta proizvoda. kao i poslovi koji se obavljaju retko (suviše malo) ali sa izuzetno komplikovanim odlučivanjem (suviše teško) mogu predstavljati stresne faktore.bez kontakta sa drugim ljudima i bez pomoći npr.-rad na traci. njegovo doživljavanja samog posla. PROFESIONALNI STRES Kod profesionalnog stresa fizički i psihosocijalni faktori radne sredine se posmatraju kao faktori stresa koji mogu da dovedu do poremećaja fizičkog i mentalnog zdravlja radnika. Faza sloma ličnosti (Faza iscrpljenja i dezintegracije) Dolazi do slabljenja kompenzatornih mehanizama ličnosti. hemikalije.gde se radni zadaci ponavljaju u rasponu kraćem od 2 min. piloti.npr. Uglavnom se izdvajaju sledeći psihološki faktori profesionalnog stresa: • odgovornost za bezbednost ljudi . • potpuno i pravovremeno informisanje . uslužna delatnost).

Ove periodične promene ili vremenski 9 Ritmovi fizičke aktivnosti Deluje prevashosno na fizičku sposobnost organizma. kao što su snaga. Može se reći da biološki ritmovi služe opstanku i optimalnom odvijanju toka života. kondicije.deo ciklusa ili tačka u ciklusu koja izražava trenutno stanje unutar nekog perioda i • prosečna vrednost Podela Prema vremenskom trajanju: cirka-dijalni . psihološkom i socijalnom planu. • aktivan odmor i rekreacija. Lečenje profesionalnog stresa U situacijama ekstremnog opterećenja koje prevazilaze čovekove normalne kompenzatorne mogućnosti.vreme potrebno da neka pojava ili aktivnost izvrši jedan ciklus. • izgradnja poželjnog stila življenja. • medicinske i psihološke mere i dr. Ovaj ciklus traje 28 dana. psihološke izdržljivosti i tolerancije na psihički stres i frustracije.najbolje oružije u borbi sa iznenadnim teškoćama. • održavanje pozitivnog raspoloženja.broj ciklusa neke pojave ili aktivnosti koja se izvrši u određenoj jedinici vremena. • podsticanje individualne stvaralačke aktivnosti. tako i na fiziološkom. izdržljivost. svojstvena živim organizmima i čoveku nazivaju se biološkim ritmovima. • podizanje samopouzdanja optimizma i opšteg nivoa psihičkog zdravlja. • informisanje o prirodi stresnih događaja.duži od 24 sata Detaljnija podela ritmovi visoke učestalosti ritmovi srednje ušestalosti mezo-ritmovi makro-ritmovi mega-ritmovi prema sferi na koju deluju • • • • • • • • • • • BIOLOŠKI RITMOVI Definicija Veliki broj funkcija u ljudskom organizmu podležu promenama u skladu sa vremenskim ciklusima. • boravak u prirodi na svežem vazduhu. Ritmovi emocionalne aktivnosti Deluje na sposobnost doživljavanja raznih osećanja i raspoloženja. kao i od kapaciteta i sposobnosti osobe koja je doživela stres.otklon od nultog stanja do maksimalne vrednosti u pozitivnom ili negativnom smeru. koji su značajni kako na biološkom. i 12. • upoznavanje sa problemima na poslu i u životu. • jačanje volje.kaći od 24 sata infra-dijalni . Značaj bioloških ritmova je veliki jer bez vremenske sinhronizacije velikog broja funkcija u našem organizmu ne bismo mogli raditi i živeti.traju oko nedelju dana cirka-anularni .za suočavanje sa stresnim fakorima i događajima.koji se mogu sprovoditi na fiziološkom. • druženje. a kritični dani su 1. bioloških.Izbegavanje štetnih uticaja. vežbe). medicine (Hrono-medicina) i psihologije i fiziologije (Hrono-psiho-fiziologija). dolazi do javljanja stresa i patoloških procesa što izaziva pad radne i ukupne aktivnosti. . počev od nivoa ćelije pa do organizma u celini. koja podrazumeva: • razgovor sa poverenjem i naklonjenošću. Osnovne karakteristike kojima možemo opisati neki biološki ritam jesu: • period . • pravilno vaspitanje . • faza .traju oko 24 sata cirka-septalni. • učestvovanje u kulturno zabavnim aktivnostima. • bolja organizacija radnog i slobodnog vremena. fizioloških i psiholoških funkcija. • amplituda . • sticanje veština za samokontrolu i vladanje stresom kroz trening i relaksaciju (joga.: Direktna akcija . a kritični dani su 1. • frekfencija . psihološkom i socijalnom nivou. • promena posla. i 15.Fiziologija rada • adekvatno znanje i iskustvo .razvijanje određenog radnog morala. • medikamentozna terapija za vegetativno smirenje i • lečenje u odgovarajućim ustanovama uslovljene oscilacije fizičkih. . Razni palijativni modeli . hemijskih.traju oko godinu dana ultra-dijalni . suprotstavljanje tim uticajima ili njihovo otklanjanje.na psihološkom planu najčešće se primenjuju mehanizmi kognitivne i bihevioralne prirode npr. a njihova glav-na funkcija sastoji se u vremenskoj usklađenosti i organizaciji međusobno povezanih procesa. strukturalne i organiuacione mere. a posebno na mentalno zdravlje i kreatvivne sposobnosti pojedinca. • tehnološke. Ovaj ciklus traje 23 dana. Takve osobe najčešće se obraćaju za psihološku i medicinsku pomoć. brzina reagovanja i sposobnost koordinacije pokreta. Izučavanje bioloških ritmova najveću primenu našlo je u okviru biologije (Hrono-biologija). Efikasnost prevladavanja stresa u najvećoj meri zavisi od intenziteta i trajanja stresnih poremećaja nastalih pod dejstvom stresnih faktora. • program obuke i pripreme . ali i od situacije i opštih okolnosti u kojima se koriste mere za prevazilaženje stresa. Periodična promenjivost u živom svetu i ljudskom organizmu postoji na različitim nivoima biološke organizacije.

• iscrpljenost. Konstatovano je dakle da ritam radnog učinka zavisi ne samo od doba dana već i od vrste radnih zadataka. opšta budnost i efikasnost znatno smanjeni. poremetio je ovaj prirodni ritam. Reakcija prilagođavanja na spoljne uticaje Po drugima biološki ritmovi predstavljaju reakciju prilagođavanja organizma spoljnim uticajima i promenama u spoljnoj sredini koji su određeni svetlosnim i drugim signalima . Smatra se da u ovim danima postoji povišena sklonost ka neadekvatnom reagovanju. što se i događa u noćnim smenama. rasuđivanja. Fiziološke funkcije znatno osciluju tokom dnevno-noćnog ciklusa pokazujući visok stepen korelacije sa cirkadijalnim ritmom telesne temperature koja je pokazatelj opšte metaboličke aktivnosti.Fiziologija rada Ritmovi intelektualne aktivnosti Deluje na intelektualne sposobnosti čoveka (sposobnost razmišljenja. ali je isto tako zapaženo da je radna uspešnost slaba i pri izrazito visokom nivou aktivacije. U skladu sa dnevno-noćnim kolebanjima fizioloških funkcija dolazi i do ciklične izmene fizičke i psihičke efikasnosti čoveka. Cirkadijalni ritam i radna uspešnost radnika U svojoj dugoj evoluciji čovek je živeo i radio prateći svojom aktivnošću ciklične izmene dana i noći (danju je obavljao razne aktivnosti. Telesna teperatura minimalne vrednosti ima tokom noći za vreme spavanja (3-6 h). dok je noć bila rezervisana za spavanje). oni se najbolje obavljaju u večernjim časovima. U prilog prvoj teoriji ide činjenica da u uslovima potpune izolacije nakon početne desinhronizacije posle izvesnog vremena većina fizioloških funkcija se uspostavlja na ritam od 24. dok u nepovoljnim periodima obično postiže rezultate koji su na donjim granicama individualnih sposobnosti. koninuirani tehnološki procesi i smenski rad. radijacija). a maksimalne u popodnevnim i ranim večernjem časovima (18-20 h). Posebno nepovoljno na cirkadijalni ritam deluje rad u toku noći kada su čovekove prirodne psihofiziološke funkcije. učenja i pamćenja). Normalno je očekivati da radna uspešnost bude slabija u periodu sniženog nivoa aktivacije.režim budnosti i spavanja koji prati ciklične izmene dana i noći). • slabljenje apetita. Ove promene utiču na radnu efikasnost pa se pilotima preporučuje odmor od 7-15 dana nakon leta. U povoljnim periodima čovek može da postigne maksimalne rezultate u granicama svojih realnih mogućnosti. Utvrđeno je da i osobine ličnosti imaju uticaja na spontanu desinhronizaciju bioloških ritmova. Sindrom putne desinhronizacije Posebna vrsta cirkadijalnog ritma radne uspešnosti praćena je kod pilota i putnika na interkontinentalnim letovima. Dani u kojima dolazi do prelaska pozitivne faze u negativnu ili obrnuto nazivaju se kritični dani. Još uvek nije razjašnjeno šta uslovljava ovu sinhronizaciju. osobina ličnosti. pri čemu prva pozitivna polovina periode predstavlja povoljnu (plus) fazu. Poremećaj bioloških ritmova kod ljudi sa labilnijim neurovegetativnim sistemom može dovesti do razvoja neuroze i povećati sklonost ka stresnom reagovanju. Zastupnici drugog shvatanja osporavaju ove rezultate time da je nemoguće postići potpunu izolaciju na zemlji (uticaj gravitacije.8h. Savremeno idustrijsko društvo. a kritični dani su 1 i 17. • opstipacija. Kod njih zbog brze promene vremenskih zona dolazi do neusklađenosti bioloških ritmova sa spoljašnjim vremenskim i socijalnim ritmovima tako da nastupa desinhronizacija praćena nizom simptoma koji se zajednički nazivaju Sindrom putne desinhronizacije: • opšti umor. Cirkadijalni ritam i rad u smenama Problem desinhronizacije bioloških ritmova i potreba za prilagođavanjem radnika izmenjenom režimu rada najizraženije je koda radnika koji rade u smenama. • malaksalost. nego u noćnom periodu. magnetno polje. kao i od uslova u kojima se rad obavlja i idividualnih razlika tj. Ovaj ciklus traje 33 dana. Kad je reč o psihičkim sposobnostima konstatovano je da obavljanje jednostavnih senzornih i repetitivnih zadaka najefikasnije u popodnevnim satima. a druga negativna polovina periode nepovoljnu (minus) fazu. • pospanost. 10 . Genetska uslovljenost Po jednima biološki ritmovi su genetski programirani (postojanje biološkog sata koji reguliše biološke funkcije u organizmu). Naročito su nepovoljni periodi kada se poklope dva ili tri kritična dana. Njihovo prilagođavanje nakon desinhronizacije znatno je teže nego li kod stabilnih ljudi. Poreklo i priroda bioloških ritmova Brojne funkcije u ljudskom organizmu osciluju u skladu sa spoljašnjim vremenskim ciklusima (npr. • bezvoljnost i • blaga depresija. Utvrđeno je da su fizičke sposobnosti čoveka znatno bolje danju. Ovi ciklusi se grafički mogu prikazati u obliku sinusoide.kretanje nebeskih tela itd. Može se ipak zaključiti da se bolji rezultati na većini radnih zadataka postižu tokom dnevnih smena nego u noćnim smenama. dok uspošnost obavljanja mentalno složenijih i težih zadataka pokazuje inverzivan odnos sa telesnom temperaturom tj. uvođenje veštačkog svetla.

pri izrazito teškom fizičkom radu. svaka 2-3 dana). • Umeren rad 15. U praksi se ovo retko primenjuje pošto potpuno prilagođavanje nije moguće zbog prekida rada tokom vikenda ili za vreme odmora kada se biološki ritmovi vrate na staro. zanemarivanje društvenih obaveza. stalni rad u noćnoj smeni. Tako smenski rad može da dovede do: Poremećaja navike uzimanja hrane Smenski radnici ne jedu redovno. godine starosti i stepen uvežbanosti. u miru do 50-80 kJ/min. pa kao jedino rešenje ostaje brza rotacija smena (na 2-3 dana) koja ne pruža šansu za veću noćnu adaptaciju. Neke neproizvodne (činovničke) delatnosti .u novije vreme. PRAĆENJE DRUGIH POKAZATELJA FUNKCIJA LJUDSKOG ORGANIZMA 11 . proizvodnja hrane. Rotirajući režim smena Podrazumeva različite modele rotiranja smena (mesečni.5 kJ/min. poremećaj komunikacije i sl. a kvalitet spavanja je slabiji (isprekidano ili polifazično spavanja).5-20. Mentalni poremećaji neurotskog tipa Češće kod radnika sa labilnim neurovegetativnim sistemom i neurotičara anksioznog ili depresivnog tipa. Poremećaj socijalnog života Narušavanje odnosa u porodici. saobraćaj. Neke prizvodne delatnosti (industriji gde postoji kontinuirani tehnološki proces npr. a moguće je i ozbiljnije narušavanje mentalnog zdravlja. koncentraciju. Tako dolazi do pojave neispavanosti (insomnija) što se negativno odražava na radnu efikasnost. • Težak rad 20. jedu na brzinu i to hladne obroke i češće konzumiraju alkohol i duvan.0 kJ/min. fizički rad sa pretežnom aktivacijom velikih mišićnih masa u aerobnim uslovima. policija itd. Ovakva podela se može primeniti samo na dinamički. Zbog toga većina autora smatra da ne može doći do potpune adaptacije na smenski i noćni rad. vojska. Energetska potrošnja kreće se od 4-6 kJ/min. a da pri tom ne naruši homeostazu svog organizma.5 kJ/min. a najbolji u popodnevnoj smeni. Problem smenskog rada delimično se može rešiti i selekcijom osoba za rad u smenama.7 kJ/min.). • Vrlo težak rad 26.5-26. Manji radni učinak Istraživanja su pokazala da je najmanji radni učinak u noćnoj smeni. Razlike u radnom učinku variriaju i do 30%. tako da je na mnogim poslovima nemoguće isključiti smenski i noćni rad.9-15. pažnju i druge psihičke funkcije. obezbeđenje. Prema energetskoj potrošnji rad može biti: • Lak rad 10. U drumskom saobraćaju većina nezgoda se obično dešava u ranim jutarnjim časovima što se može objasniti pospanošću i uticajem bio-loških ritmova. Češća pojava nezgoda na radu Po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja. PROCENA TEŽINE RADA Procena težine rada u fiziologiji vrši se u cilju: • normiranja radnog opterećenja • programiranja režima rada i odmora • vršenja profesionalne selekcije Procena težine rada može se izvršiti na osnovu određivanje utrošene energije tokom rada. MODELI SMENA Regularni režim smena Podrazumeva stabilni režim smena npr. industrija gvožđa). Težina nekog konkretnog rada ne bi smela da bude veća od onog koji određeni pojedinac može da realizuje. Poremećaj spavanja Spavanje danju nakon noćne smene znatno je kraće (skoro za 1/3). Polazeći od činjenice da je pod određenim uslovima moguće prilagođavaje bioloških ritmova ako se duže radi u izmenjenom režimu ili u noćnoj smeni. Težinu rada dakle određuje konkretan rad prema konkretnom čoveku.0-32.Fiziologija rada Smenski rad je svaka radna aktivnost koja se obavlja van dnevnog radnog vremana. TEŽINA RADA Svaki rad odlikuje se određenim stepenom težine. neki autori kao rešenje problema smenskog rada predlažu model stabilnog ili sporog rotiranja smena. nedeljni. Na energetsku potrošnju dominantan uticaj imaju pol. NEGATIVNI EFEKTI SMENSKOG RADA Raspored smena uglavnom proizilazi iz zahteva posla i socijalnih okolnosti. DELATNOSTI SA SMENSKIM RADOM Uslužne delatnosti (zdravstvo.

ali ni jedna od njih nije sa sigurnošću objasnila uzrok nastanka zamora. fizički rad u toploj radnoj sredini znatno je teži od istog rada u zoni konfora. antropometriski zahtevi (telesna težina i visina.rad pri kome je u čitavom toku rada očuvana ravnoteža između potreba i snabde-vanja organizma kiseonikom. Pri radu organizam može maksimalno da obezbedi do 10 puta više kiseonika. • psihološki zahtevi itd. Što je broj zahteha veći rad je teži.. Procena težine rada je dakle dinamički posao. Kada rad traje duže ili je naporniji nedostaje O2. Zamor je pojava koja se još uvek nalazi u domenu fizioloških reakcija organizma. Za jedan isti rad izražen istom količinom utrošene energije. rad se meri nezavisno od čovekovog ulaganja i njegove mogućnosti da taj rad obavi.npr. ako je ručica komande kojom rukuje na visini od 250 cm. Npr. mišićne ćelije ga koriste u toku svog rada za izvođenje kontrakcije. Teorija iscrpljenja Mišićna ćelija za svoj rad. • zahtevi za receptorima. Prema procentu angažovanog max. koji uz poštovanje pojedinačnih kriterijuma. da bi se nakon stvaranja ravnoteže između potreba i snabdevanja. te reaguju različitom aktivacijom. mišićna ćelija se guši i organizam se zamara. U toku rada koji 12 . jednom smo u stanju umora gladni. koristi E dobijenu razgradnjom ATP-a na ADP i AMP. odnosno nastaje zamor.). Zato se utrošak energije tokom rada mora konbinovati sa pokazateljima drugih funkcija čovekovog organizma koji učestvuju i menjaju se u toku rada.Fiziologija rada Merenjem količine utrošenih kalorija tokom rada.rad kod koga je energetska potrošnja blizu granice maksimalnog aerobnog kapaciteta. rad će biti težak čoveku čije je maksimalno dohvatno polje 210 cm. različiti ljudi ulažu različite napore. Teorija promenjene hronaksije Skeletni mišići aktiviraju se putem nadra-žaja koji do njih dolaze preko mijeliniziranih nerava preko neuromuskularne ploče. Teorija ugušenja Za rad svake ćelije potreban je kiseonik.). • težak rad . izdržljivošću. što znači da se ne meri napor. • zahtevi za određenim senzibilitetom. Može se manifestovati kao lokalni zamor ili kao zamor celog organizma. anaerobni produkti metabolisali u toku samog daljeg rada. • umeren rad . mora da se obavlja za svaku situaciju posebno i to uzimajući u obzir sve aspekte rada i napor čoveka koji ga obavlja. zamorom. učestale pokrete nadražaji se stvaraju sa većom učestalošću i padaju u vreme refrakternosti te se ne mogu sprovesti kroz nerv do mišića. ELEMENTI TEŽINE RADA Zahtevi rada Određuju težinu rada na više načina. Na istom radu zahtevi rada su najčešće mnogobrojni.. Među zahteve za određenim funkcijama spadaju: morfološki. RES. Kao posledica toga rad se menja po brzini i kvalitetu ili prestaje. Npr. Posle svakog sprovedenog nadražaja sledi vreme kada je membrana nerva depolarizovanaza za vreme kojeg draž bilo koje jačine ne može da se sprovede kroz nerv ni da deluje na mišićno vlakno.rad koji je u početku anaeroban. a neće biti težak za čoveka čije je dohvatno polje 250 cm. tako da verovatno ovaj fenomen nastaje kao posledica više faktora. subjektivnim doživljajem itd. jer u suštini predstavlja signal koji opominje organizam da treba da prekine aktivnost zbog prekomernog opterećenja.rad kod koga se produkti anae-robne konponente rada kumuliraju i metabolišu tek po prestanku radne aktivnosti.. Kod poslova koji zahtevaju brze. zahtevi za sistemima koji obezbeđuju kiseonik i razmenu materija (KVS.. organskih sistema ili organizma u celini prilikom savlađivanja različitih vidova opterećenja. aerobnog kapaciteta: • lak rad do 25% MAK • umeren rad 25 do 50% MAK • težak rad 51 do 75% MAK • vrlo težak preko 75% MAK • ZAMOR Zamor je fenomen koji nastaje kao posledica aktivnosti pojedinih organa. Pri ovakvom radu gomilanje anaerobnih produkata već posle nekoliko minuta zaustavlja radnu aktivnost. na novom energetskom nivou. Tri su osnovne karakristike zamora: • zamor je individualna pojava . • vrlo težak rad . zahtevi za određenim stepenom fizičke snage. Ciklus ovakvog rad može trajati do 30 minuta. KLASIFIKACIJA TEŽINE RADA Prema ostvarenoj potrošnji kiseonika: • lak rad . a drugi put izgubimo apetit • reverzibilnost unutar 24h -posle odmora osećaj zamora nestaje i sve funkcije se vraćaju u normalu • izazvan je raznim životnim i radnim okolnostima TEORIJE NASTANKA ZAMORA Postoje mnoge teorije koje objašnjavaju nastanak zamora.

Kada zbog zamora prestanu da rade. ćelija se truje.Vo2 max (izmereni ) . Promena brzine i ritma mišićnog rada takođe može da bude uzrok zamora jer se skraćuje vreme dekontrakcije mišića pa on ne stigne da se u potpunosti oporavi. nastaje zamor i rad prestaje. Subjektivan doživljaj zamora vremenski zaostaje za promenama koje su se u organizmu dogodile. težine i visine radnika . Kao posledica ovoga dolazi do poremećaja u ćelis-kom metabolizmu i gomilanje kiselih metaboličkih produkata. bezvoljnost i apatičnost. Kada se ove rezerve glikoze i glikogena iscrpe. Zbog nemogućnosti aerobnog uključuje se anaerobni metabolizma. a radne situacije doprinose različitim nivoima psihičke tenzije.kada ekscitacija jednog centra izaziva inhibiciju drugog i obrnuto i Autoidukcija . Aktivaciona teorija Odnosi se pre svega na umni rad. pomoćni mišići koji nemaju uvežbane motoričke modele pa rad obavljaju sporije i manje efikasno.Max. Sa druge strane. povećan traumatizam na radnom mestu. povećan broj treptaja očnih kapaka Subjektivni znaci zamora su veoma značajni za njegovu procenu. povećana količina izlučenog znoja. glikogen). kiseli metabolički produkti se gomilaju u mišićnim ćelijama što sve dovodi do usporenja i prestanka rada mišića. dolazi do poremećaja akcionih potencijala koji se provode skeletnim nervima. organizam se zamara i rad prestaje. Zamor nastaje usled neadekvatne aktivacije.Izražava granicu za fizički napor.Izmereni maksimalni aerobni kapacitet tog istog radnika. promena raspoloženja.Fiziologija rada je u skladu sa fiziološkim kapacitetom ta utrošena E se nadoknađuje razgradnjom glukoze iz krvi i glikogena iz jetre.kada se naizmenično u jednom istom centru smenjuju ekscitacija i inhibicija Kako je dejstvo kore i retikularne formacije recipročno. Smatra se da se funkcije CNS-a koje su u toku rada angažovane. to se i nivo aktivacije menja (od stanja najveće ekscitacije do pospanosti). pola.Vo2 max (predviđeni) . paspanost i zaboravnost. težak ili se obavlja ubrzanim ritmom. VRSTE FIZIČKOG ZAMORA Zamor pri dinamičkom radu Nastaje kada je u radu angažovano više od 1/7 mišićne mase. Po njoj spoljašnja draž (nalog za rad) deluju na koru velikog mozga (aktivira je). rad mogu da preuzmu drugi. glikoza. opadanje radnog učinka i greške u radu. povećana frekfencija disanja i pulsa. iscrpljenost. iz nekog razloga dezintegrišu i njihovi delovi ponovo integrišu na nekom drugom nivou ili po drugom modelu što se manifestuje kao zamor. pojava spontanih pauza. Teorija intoksikacije Rad koji traje duže ili je teži nego što aerobni kapacitet osobe može da reguliše. .Vo2 max (predviđeni) 13 FAI=Vo2max (predviđeni)-Vo2max (izmereni)* 100 . Zamor pri statičkom radu Nastaje kada rad od mišića zahteva da ko-riste veliki procenat svoje maksimalne izometrijske moći. nespretni i suvišni pokreti. Klinički znaci fizičkog zamora • • • • • • • • • • • • • • • Psihomotorna usporenost. razdražljivost i svadljivost. Tada organizam nije u stanju da obezbedi dovoljno O2 i E. pa se metabolizam neobavlja do kraja. insuficijencije mišićnog krvotoka. Funkcionalni aerobni deficit (FAI) . Kad je rad dugotrajan. ali imaju dva bitna nedostatka. pri takvom radu se utroše i energetske rezerve (ATP. MODERNO SHVATANJE ZAMORA Po ovom shvatanju zamor je centralnog porekla. aerobni kapacitet predviđen na osnovu starosti. Mišići koji obavljaju određeni fizički rad imaju uvežban motorički model kojim najefikasnije obavljaju određeni rad. Izračunava se po formuli: gde je: . odnosno inhibicije centara koji su pri radu bili duže ekscitirani. a preko nje na retikularnu formaciju u kojoj se odigravaju procesi ekscitacije i inhibicije koji indukuju jedan drugog. povećana kožna temperatura. nastupa zamor zbog nemogućnosti zadovoljenja povećane potrebe za kiseonokom u mišićnom tkivu. Smatra se da izometriska napetost preko 20-30% maksimalne izaziva potpunu kompresiju lokalnih krvnih sudova. FIZIČKI ZAMOR Povećana potreba mišića za O2 i E u toku rada obezbeđuje se povećanjem rada KVS i RES sistema kao i povećanjem iskorišćavanja O2 u mišićima. Lokacija ovih procesa do danas nije utvrđena. pri čemu se stvara i nagomilava mlečna kiselina koja prouzrokuje bol u mišićima što dovodi do usporenja i prestanka rada mišića. osećaj nelagodnosti ili čak bola. kreatininfosfat. Postoje dva tipa ovog procesa Naizmeničana indukcija . zahteva uključenje anaerobnog kapaciteta u toku koga se metabolizam zaustavlja u Krebsovom ciklusu na nivou pirogrožđene i mlečne kiselčine koje se nagomilavaju u mišićnoj ćeliji. lako povećanje krvnog pritiska.

To su posebni programi vežbanja koje izvode stručnjaci iz tih oblasti. prvo najfinije. 14 .i to redom. PODELA ODMORA PO SADRŽAJU Pasivni odmori U toku pasivnog odmora osoba prestaje da radi.) ili smetnje somatskog tipa (bolovi. programiranjem nove aktivnosti. tako da se umni rad ne može meriti količinom utrošenog kiseonika. ODMOR Fiziološka odbrana organizma od zamora jeste prestanak rada odnosno odmor. Pri aktivnom odmoru rad se ne zaustavlja već ga obavljaju druge mišićne grupe. Istraživanja pokazuju da je i efikasnost takvog rada veća nego kada je vreme za odmor strogo planirano jer se nikada ne može planirati vreme pauze koje odgovara svim radnicima. Organizacija režima rada gde su ovakve spontane pauze moguće je veoma dobra. Suštinu ovakvog odmora je moguće objasniti fiziologijom retikularne formacije. KLINIČKI ZNACI PREMORA • • • • • • • • • • Radi bez volje i sa velikim naprezanjem. a organizam je u stanju mirovanja. Za razliku od akutnog zamora koji odmorom u potpunosti nestaje u toku 24 sata. Postoji nekoliko modela sportsko rekrea-tivnih odmora koji se koriste na početku i kraju radnog vremena ili u pauzama. tj. statičkog rada i dinamičkog rada manjih mišićnih grupa. Odmor treba da nastupi odmah nakon nas-tanka zamora i da traje do oporavka svih izmenjenih funkcija. PSIHIČKI ZAMOR Kod umnog rada preoladavaju psihički fenomeni uz neznatno motoričko angažovanje. nespretnije. njegovu ekscitaciju smenjuje faza inhibicije (autoinhibicija) što dovodi do zaustavljanja rada i nastanka pasivnog odmora. tako da preskačući doživljaj zamora. Tada se organizam oporavlja. ekscitira neki novi centar. • opadanje intelektualnih funkcija . Vreme potrebno za ovakav odmor zavisi od težine i trajanja rada koji je doveo do zamora i može se izračunati po formuli: Dužina potrebnog odmora = Težina prethodnog rada (u Kcal/min) * 100 (u % trajanja prethodnog rada) Aktivni odmor Aktivni odmor je odmor promenom rada odnosno anti-opterećenjem. opadanje interesovanja za rad. tahikardija. već biva primorana da na kraće ili duže vreme prestane da radi da bi se odmorila. neurotsko reagovanje ako premor traje duže. Planirani odmori Odmori mogu i da se programiraju u okviru planiranog režima rada i odmora. gubitak apetita i smanjenje telesne težine. ekscitacija tog centra (zbog naizmenične indukcije) izazvaće produbljenu inhibiciju centra prvobitnog motoričkog modela. osoba se subjektivno bolje oseća. pa postupno grublje. pa se ni zamor kod umnog rada ne može objasniti klasičnim teorijama zamora već je verovatnije da objašnjenje leži u aktivacionoj teoriji. a novi radni dan započinje već umorna. iscrpljen i zamoren ujutro pre početka rada. kod premora se osoba danima ne oporavlja. njih osoba ne planira. pa je zato efekat ovakvog odmora bolji. a od objektivnih pokazatelja imamo: • sporije i konfuznije rasuđivanje. U toku njenog traja mišićna ćelija se oporavlja više i brže nego pri običnoj autoin-hibiciji. najbolje je da osoba tada leži. Prekidu rada prethodi subjektivni doživljaj nekog vida nemoći (radi sporije. nastaje hronični zamor odnos-no premor. Oni se najčešće planiraju za celu radnu grupu. odmah dolaze u stanje premora. U principu bolji efekti se postižu kraćim a češćim pauzama. često oboleva usled smanjene otpornosti. On je efikasniji od pasivnog odmora ukoliko je do zamora došlo usled umnog rada. PODELA ODMORA PO NAČINU NASTANKA Spontani odmor Nastaju u toku samog rada. tremor. Predstavlja skup sportsko rekreativnih aktivnosti koje su usme-rene na uključivanje ne zamorenih mišića u rad.Fiziologija rada Osobe koje su veoma motivisane da rade često ne osećaju zamor. Međutim ako se pri nastanku zamora. malaksalost itd. greši i sl. Za razliku od mišićnog rada kod umnog rada se količina krvi u moždanom tkivu neznatno povećava. opadanje krvnog pritiska. pojačana razdražljivost. stalno je umoran i nemože se odmoriti za 24 h. Simptomi umnog zamora isti su kao i zamora drugog porekla.). Premor dakle predstavlja patološku pojavu i negativan efekat rada. • promena raspoloženja PREMOR Ukoliko rad koji je doveo do akutnog za-mora traje i dalje. pa rade i dalje. Kada je rad doveo do zamora odgovarajućeg centra. zamor postepeno nestaje.

da prati promene u operacijama i tehnologiji i da evaluira rezultate sprovedenih mera. I . tehnolozi. za pojedine pogone ili postrojenja tokom njihove rekonstrukcije ili da bude deo stalnih aktivnosti u okviru zaštite na radu. Radnci su motivisani da učestvuju u procesu ostvarenja zaštite na radu i na taj proces mogu mnogo da utiču ako se pridržavaju propisa o načinu rada. ali i složenim analizama sistema na osnovu sprovođenja anketa. Zaštita na radu je sastavni deo organizacije rada preduzeća ili ustanove i obuhvata mere i sredstva koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova na radu.Stav preduzeća Predstavlja proces pregleda radnih mesta i opreme u cilju otkrivanja postojanja potencijalnih uzroka nesreća na radu.je prihvatljiv način zaštite kada je eliminacija neizvodljiva. Procenjivanje rizika vrši se prostom opservacijom. II – Radnici III . lična zaštitna sredstva.Procena rizika Projektovanje proizvodnih objekata ili bilo kog dela radne sredine kao i opreme treba da obuhvati i analizu bezbednosti i zdravlja. materijal za edukaciju i obuku radnika u oblasti zaštite.Projektovanje objekata i opreme 15 . Ako rizik već postoji on se može eliminisati ponovnim projektovanjem. tim za sprovođenje zaštite i radnici. Čine ga inženjeri zaštite na radu i zaštite od požara. III .Obično se primenjuje pri projektovanju.Tim koji sprovodi zaštitu I – Preduzeće KONTINUIRANO POBOLJŠANJE SIGURNOSTI NA RADU I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA Plan za bezbednost i unapređenje zdravlja može da se sačini za celo preduzeće u fazi projektovanja.odnosi se na zaštitu od rizika korišćenjem lične zaštitne opreme. Eliminisanje rizika pre nego što prouzrokuju neželjene efekte suština je prevencije. U mnogim zemljama posebnu ulogu u kontroli primene mera zaštite na radu imaju i sindikati. Preduzeće mora da obezbedi materjalna sredstva za formiranje i rad tima koji sprovodi zaštitu. Ciljeve i mere zaštite definišu uprava. Izdvajanje radnika . II . Primenjuje se pri projektovanju sistema zatvorenog procesa ili prostora (hermetizacija) da bi se napravila granica između rizičnog prostora i radnika. periodičnih pregleda opreme. posebno onih koji učestvuju u realizaciji zaštite i uprave.Zaštita na radu SIGURNOST NA RADU I OČUVANJE ZDRAVLJA RADNIKA Zaštita na radu podrazumeva niz aktivnosti čiji je cilj otklanjanje opasnosti u tehnološkom procesu i organizacionom sistemu kako bi se rad učinio bezbednim i time stvorili povoljni uslovi za očuvanje ljudskog zdravlja i materijalnih dobar. Zadatak ovog tima je da stvara programe i planove za bezbedne uslove na radu. Funkcija zaštite na radu sastoji se iz mera i aktivnosti čiji je cilj sprečavanje nesreća i povreda na radu i stvaranje uslova za bezbedan rad i očuvanje zdravlja radnika. Pored toga veliku ulogu u ostvarivanju zaštite na radu ima i država.Definisanje ciljeva i mera U realizaciji programa zaštite neophodno je postojanje pozitivnog stava svakog člana preduzeća. projektanti. Izolacija rizika . profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Treba da bude integralni deo preduzeća ili ustanove. Da bi se postigli dobri rezultati radnici moraju da se edukuju o značaju i načinu ostvarivanja bezbednih uslova na radu. donošenjem odgovarajućih zakonskih akata iz ove oblasti i kontrolom poštovanja tih zakona preko inspekcijskih organa. IV . U ostvarenju zaštite na radu učestvuju tri osnovna elementa: Uprava preduzeća mora da ima pozitivan stav prema zaštiti na radu. Ovo se postiže metodama supstitucije. analiziranja svih incidenata itd. Ciljevi se odnose na sprečavanje povreda i bolesti na poslu i van posla. povreda. specijalisti medicine rada i drugi. mehanizacije i automatizacije procesa. za obrazovanje i obuku. Osnov-ni elementi ovih planova jesu: Analizu rizika sprovodi edukovani tim koji sprovodi zaštitu. da omogući korekcije u tehnološkom procesu i mere zaštite vezane za inoviranje i održavanje procesa rada. Na osnovu ove analize predlažu se Eliminacija rizika .

Pri tom se proces odvi-ja u hermetički zatvorenim sistemima (hermetizacija). Recirkulacija vazduha nije dozvoljena u prostorijama gde su u vazduhu prisutne visoko toksične materije. V . a postoji aerozagađenje Lokalna ventilacija . čime je sprečen nastanak silikoze. gasovima i parama.treba da bude takav da se u granicama tehnoloških zahteva. Razlozi za ovo su opasnost od požara. čeličnim kuglicama.nije pogodna za uklanjanje aerozagađenja i osnovna joj je namena da obezbedi optimalne mikroklimatske uslove u radnoj prostoriji. Opšta ventilacija . pri radu sa štetnim prašinama i dr. toplotnom i drugim vidovima energije kao i toksičnim i agresivnim hemikalijama. automa-tizacija i hermetizacija nije moguća. Ovaj tip ventilacije može se ostvariti dovođenjim i/ili odvođenjem vazduha. taložnika i uređaja za prečiš-ćavanje vazduha. u prizvodnji plastičnih masa koriste se sirovine u obliku tableta ili granula (nema aerozagađenja) Zamena ili supstitucija toksičnih materija netoksičnim ili manje toksičnim vrši se u slučajevima kada tehnološki proces to dozvoljava. I-Odvajanje delova tehnološkog procesa Prostorna izolacija . Takva tehnološka postrojanja omogućuju rukovanje mašinama i uređajima pomoću automatskih komandi (automatizacija).Ovde fotoelektrični snop svetlosti prolazi ispred zone opasnosti. Uređaji za upravljanje . IV .Mehanička zaštita mašina Mehanička zaštita mašina postiže se ure-đajima koji predstavljaju konstrukcijski deo mašina.Mogu biti uzrok povređivanja na radu.Mehanizacija i automatizacija U savremenoj industriskoj proizvodnji ljudski rad zamenjuje se radom mašina (mehanizacija). Proces segregacije se koristi u radu sa visokotoksičnim materijama. uvek odaberu oni materjali koji su najmanje štetni po zdravlje ljudi i tehnološka postrojenja.Zaštita na radu TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Odnose se na funkcionisanje celokupnog tehnološkog procesa. što sprečava dospevanje štetnih materija u radnu sredinu uz istovremeno praćenje svih potrebnih parametara preko kontrolnih tabli. neprijatni mirisi i slično. radioaktivne čestice. VI . Uređaji za ručno upravljanje moraju biti tako napravljeni da ne može dođi do nehotičnog uključivanja takvog uređaja.vrši se uređajima koji se postavljaju neposredno na mašine i uređaje da bi onemogućili širenje prašine.podrazumeva odvajanje oruđa za rad u posebne radne prostorije (segregacija). Uređaji sa fotoćelijama . Dobro planirane i izvedene tehničke mere zaštite umanjuju potrebu za uvođenjem drugih zaštitnih mera. Često se vrši i zamena tehnološkog procesa kako bi se izbeglo dejstvo fizičkih štetnosti npr. tečnih i čvrstih goriva. pri čemu ako se bilo koji deo tela radnika nađe u ovom snopu automatski dolazi do zaustavljanja rada mašine. fizičkih i hemiskih štetnosti. III . uređaja i alata.podrazumeva angažovanje samo grupe radnika neophodne za izvršenje radne operacije u vremenu kada prisustvo drugih radnika u toj sredini nije neophodno.Izbor energije Prednost se daje električnoj energiji jer nedo-lazi do zagađivanja vazduha produktima sagorevanja i manja je opasnost od požara nego u slučaju primene gasovitih. zatim kod primene mašina sa većim intenzitetom buke. Zaštitne ograde . Sistem se sastoji od ventilacione kape i vodova. čija je namena da se radnik zaštiti od povređivanja mehaničkom. zamena peska bogatog slobodnim SiO2 koji se koristio za peskarenja. jonizujućim zračenjem i kancerogenim materijama.Ventilacija Primenjuje se kada mehanizacija. pojedinih pogona. infektivni agensi. eksplozija. Npr. Vremenska izolacija . Ako je stepen opasnosti veći takvi delovi tehnološkog procesa se izdvajaju u specijalno građene i izolovane prostorije. Ovi uređaji moraju biti prilagođeni antropometriskim karakteristikama čovekovog tela. Primenom mehanizacije. benzen se zamenjuje manje toksičnim toluenom. automatizaciji i hermetizacije isključuje se prisustvo radnika na opasnim mestima tehnološkog procesa. Poklopci. 16 . II . Npr.postavljaju se oko mašina (uređaja) i onemogućavaju pristup radnika zoni opasnosti.Izbor i supstitucija sirovina i pomoćnih materija Izbor sirovina i pomoćnih materija . eketričnom. gasa ili isparenja po radnoj prostoriji. vrata i drugu zatvarači sa blokadom konstruisani su tako da se mašina može pustiti u rad samo kada su ovi zaštitni elementi u položaju zatvoreno. Oblik sirovina i pomoćnih materija nesme da dovodi do aerozagađenja prašinama.

U svim slučajevima potrebno je osigurati slobodan prostor oko mašina. Zaustavljanje mašine. Ako je predmet koji se obrađuje svetle boje.Uređaji za signalizaciju Pojedine mašine i uređaji snabdeveni su zvučnim i svetlosnim uređajima za signalizaciju koji se uključuju u određenim situacijam (npr. automatizovani i hermetizovani. HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE Izbor lokacije preduzeća u odnosu na aerozagađivače. predmeta i odeće koji su bili u kontaktu sa radioaktivnim česticama Dezinfekcija i dezinesekcija prostora i odeće Detoksikacija postrojenja i predmeta na kojima ima toksičnih materija. a rad na jednoj ne sme ugrožavati rad radnika na drugoj mašini. Radna zona na mašini i uređaju mora biti obojena svtlijom bojom. od trovanja. Svetlosni fluks treba da bude usmeren kosoodozgo kako bi se dobio što prirodniji izgled predmeta. Planiranje tehnološkog procesa tako da je što manji broj radnika u kontaktu sa noksama koje nastaju.Bojenje mašina Bezbednosne boje i znaci imaju za cilj da brzo privuku pažnju na objekat.Osvetljenost Na mestu rada na mašini ili uređaju treba postaviti takvo osvetljenje da senke ne budu suviše oštre i tamne. od visećeg tereta i dr.. Najmanja razlika u intenzitetu zvučnog signala i buke u okolini mesta signalizacije mora da bude 10 dB. Zamena prljavih tehnologija procesima koji su mehanizovani. Kombinovani raspored ima elemente i grupnog i liniskog rasporeda.. Pri tom se koristi princip kontrasnih boja. kao i slobodan glavni prolaz. podloga oko tog predmeta treba da je tamnija. u obliku slova L i U i na druge načine. III .obaveštavaju o postojanju neke opasnosti.) Znaci zabrane .). Liniski raspored . ima zagađenja.Mašine razmeštene prema vrstama. Obaveštavajući znaci . a ostali delovi mašine kontrasnom bojom radi lakšeg uočavanja. IV . 17 .) i time upozoravaju rukovaoca na neko stanje ili opasnost. Grupni raspored .Mašine raspoređene u skla-du sa redosledom operacija za izradu jednog radnog komada koji se kreće u istom smeru. Higijena ishrane i obezbeđivanje higijenski ispravne vode za vreme rada. uključivanje ventilacije.zabranjuju ponašanje ili postupak koji bi mogao izazvati opasnost (zabranjen prilaz). zaštita očiju. Mašina je uključena..Zaštita na radu ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE I . Uređaji za signalizaciju mogu biti povezani sa uređajima za upravljanje pri čemu aktiviranje signalnih uređaja automatski dovodi do neke akcije u cilju sprečavaja nezgode (npr.upozoravaju na neku opasnost (od eksplozije.propisuju određeno ponašanje ili postupak (npr. Održavaje higijene prostorija i radilišta. Ovakvim rasporedom postiže se kraća. Pokreti se tada mogu izvoditi i mehanički bez gledanja. paralelnim linijama. sluha). Adekvatno uklanjanje otpadnih materija i sekundarnih sirovina. Znaci obaveze . Lična higijena radnika. Ovako grupisane mašine nisu usklađene sa redosledom radnih operacija pa je transport cik-cak ili u obliku petlje što pogoduje nastanku nesreća.Znaci bezbednosti Znaci opasnosti .Razmeštaj mašina Mašine mogu biti postavljene u pravoj liniji. Loša osvetljenost doprinosi zamaranju vida i može biti uzrok povređivanja i oboljevanja. II . V . Dekontaminacija prostorija. jednostavnija i sigurnija manipulacija predmetima. disajnih organa.. Higijena i održavanje u ispravnom stanju ličnih zaštitnih sredstava.

Sistematski pregledi Sistematski pregledi imaju za cilj praćenje zdravstvenog stanja pojedinih grupa i kategorija radnika koje su homogene po nekom obeležju. jedne grupe ili ređe pojedinca. II . Funkcionalna sposobnost i zdravstveno stanje radnika na takvim radnim mestima se remeti i rad može da bude razlog za bolest. Ovde spadaju i pregledi koji se obavljaju pre upućivanja radnika na kolektivni preventivni oporavak i nakon povratka sa oporavka.Po osnovu povećanog rizika To su uslovi koji povećavaju rizik za nas-tanak: Povreda na radu . između više kandidata. proglašavaju se radnim mestima sa posebnim uslovima rada. V .Perodični pregledi Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li . je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu ili ne. a nezavisi od vremena koje radnik provodi u rizičnim uslovima (povreda se može očekivati i na početku rada).Vanredni pregledi Vanredni pregedi vrše se kada nastanu posebne okolnosti koje zahtevaju uvid u zdravstveno stanje kolektiva. Kontraindikacije za rad sa određenim štetnostima Izvesna stanja i oboljenja onemogućavaju bavljenje nekim poslom te predstavljaju kontraindikaciju za zapošljavanje na određenim radnim mestima. Primenjuje se obično pri upisu u stručne škole. spretnostima i interesovanju. IV . Ovim pregledom se utvrđuje da li je zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši.Zaštita na radu MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Medicinske mere zaštite pružaju zaposleni u medicini rada u skladu sa etičkim principima koje je izdala Međunarodna komisija za zaštitu zdravlja. • Zahtevi za posebnim funkcijama organa i sistema • Zahtevi za određenim starosnim granicama • Zahtevi za određenim polom II . Prethodni pregledi su zakonski obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada.PROFESIONALNA SELEKCIJA Profesionalna selekcija je postupak pri kome se za jedno radno mesto. Posebni uslovi rada mogu se podeliti po tri osnova I . II . Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta. Ove mere zaštite sastoje se od niza aktivnosti kojima se čuva i unapređuje zdravlje radnika. Na takvim radnim mestima poremećena je ergonomska ravnoteža i radnik ne može da odgovori na zahteve rada i radne sredine.postoji lista ovih bolesti sa tačno navedenim uslovima rada kojima radnik mora da 18 PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI RADNIKA I .PROFESIONALNA ORJENTACIJA Profesionalna orjentacija je usmeravanje ljudi na određene grupe poslova ili zanimanja koje bi odgovarale njihovim sposobnostima. III . RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM Radna mesta na kojima se javljaju štetnosti izvan dozvoljenih granica. Profesionalnih bolesti . To je pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale. Oni su po pravilu ciljani u sledećim situacijama Pojava većeg broja slučajeva poremećaja zdravstvenog stanja sa istim ili sličnim simptomima Pri uvođenju novih tehnologija ili sirovina U slučaju povećanog apsentizma ili broja povreda na radu. Za uspešno sprovođenje ovih mera neophodno je da se uporedno izvrši analiza faktora radne sredine i analiza psihofizičkih osobina radnika koje se ispoljavaju u radu i doprinose uspešnom obavljanju profesionalne delatnosti ili predstavljaju rizik od povređivanja i obolevanja.čiji nastanak zavisi od načina rada.Kontrolni pregledi Kontrolni pregledi imaju za cilj da se utvrdi efekat primenjenih tehničkih i medicinskih mera zaštite.PRethodni pregledi Prethodni pregledi su pregledi koji se obav-laju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto. PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA I . materjala i alata kojim se rukuje. a koje nisu obuhvaćene preventivnim zdravstvenim pregledima.Po osnovu posebnih bioloških zahteva Zahtevaju da radnik ima posebne biološke kvalitete da bi mogao da obavlja posao bez štete po zdravlje. Profesionalna selekcija odgovara pojmu prethodni pregled koji bi trebalo da se obavlja pri zapošljavanju na bilo koje radno mesto. zadovolji zahteve željenog zanimanja. bira onaj ili oni čije sposobnosti optimalno odgovaraju zahtevima tog radnog mesta.

• edukacija koja će doprineti napredovanju na poslu.Po osnovu specifičnih zahteva rada ili njihovih kombinacija Takvi su poslovi letačkog osoblja. • Periodični pregledi . • Prethodni pregledi . radnici moraju MERE ZAŠTITE NA RADNIM biti obavešteni o tome.svih zaposlenih na radnim mestima sa posebim uslovima rada. 19 .Obavezne mere • Redovna periodična kontrola utvrđenih posebnih uslova na radu (opterećenja. rad sa oružjem. očuvanje zdravlja i zadovoljstvo radnika postignutim rezultatima i načinom života uz istovremeno sprečavanje nastanka premora. Obuka iz oblasti bezbednosti i unapređenja zdravlja treba da bude i sastavni deo edukacije za određeno zanimanje.razne konbinacije dužine vremena rada i odmora Skraćenje radnog vremena . koji će osigurati bezbednost na radu. ELEMENTI RADNIKA SOCIJEALNE ZAŠTITE • adekvatno rešenje stambenog pitanja radnika i njegove porodice. socijalnu. Uvođenje zaštitnog obroka . SOCIJALNA ZAŠTITA RADNIKA Osnovni zadatak socijalne zaštite radnika je obezbeđivanje takvih uslova na radnom mestu i van njega. • organizovan prevoz do radnog mesta i nazad. Beneficirani radni staž . rad na visini. ugledom i poštovanjem u društvu i kao rezultat toga zadovoljstvo radnika. II .za vreme radnog vremena i u banjsko-rekreativnim centrima. MESTIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM Cilj edukacije je da se radnici aktivno odnose I . emocionalnu.Zaštita na radu bude izložen da bi se te bolesti mogle smatrati profesionalnim. • Bezbedni uslovi rada i odmora.Medicinska rehabilitacija Medicinska rehabilitacija je vraćanje obolelog u njegovu punu fizičku. II . ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Ako postoji rizik na radnom mestu. MEDICINSKA I PROFESIONALNA REHABILITACIJA I . oboljenja i povreda. nego i zadovoljenje potreba za samostalnošću. a organizam se ne oporavlja do sledećeg radnog dana. III .tamo gde se štetno delovanje kumulira tokom rada. • -za poslove koji zahtevaju očuvane funkcije organizma koje se sa starenjem normalno smanjuju.Profesionalna rehabilitacija Profesionalna rehabilitacija najčešće predstavlja nastavak medicinske rehabilitacije i usmerena je na vraćanje radnika na ranije radno mesto. humanizacija rada i načina života uopšte i solidarnost.). održavanje lične i higijene radne odeće. • briga preduzeća i društva o načinu čuvanja dece i školovanju članova porodice. profesionalnu i ekonomsku aktivnost i sposobnost za rad.svih osoba koje se zapošljavaju na radna mesta sa posebnim uslovima rada. i sl. podsticanje stvaralaštva i produktivnosti. uzimanje hrane. a ako to nije moguće putem prekvalifikacije osposobljavanje istog za posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti. prema čuvanju i unapređenju zdravlja.služi za nadoknadu materije i energije koje su u organizmu deficitarne usled delovanja posebnih uslova rada. Cilj ovih mera nije samo ostvarivanje materijalne egzistencije. štetnosti i dr. psihičku. Osnovna načela socijalne zaštite su omogućavanje bavljenja određenom delatnošću. Rekreacioni tretmani . Ona obuhvata sve postupke lečenja od nastanka oboljenja ili povrede do konačnog ishoda. • omogućavanje bavljenja kulturnim i rekreativnim aktivnostima. • obezbeđivanje prostorija za odmor.Fakultativne mere Racionalizacija režima rada i odmora . • organizovan način provođenja godišnjih odmora u objektima preduzeća.daje se u sledećim situacijama: • -kada posebni uslovi izazivaju negativne efekte po zdravlje tek posle dužeg vremenskog perioda. • obezbeđivanje adekvatne ishrane i napitaka za vreme rada. prestižom. kao i o načinu zaštite.

Postupak pregleda i ispitivanja radne sredine i oruđa za rad. ZAKONSKE MERE ZAŠTITE NA RADU TREBA DA OBEZBEDE • Da se radna sredina projektuje. • Da mašine. • Da se opasne materije koje mogu prouzrokovati profesionalna oboljenja ili povrede na radu.Zaštita na radu ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE Prema Ustavu Srbije svi zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu. prava na zaštitu i dužnosti u vezi sa tim. postavljena i opremljena na način koji obezbeđuje odgovarajuću sigurnost radnika. Lična zaštitna sredstva i lična zaštitna oprema. obim zaštite. ZAKONSKI PROPISI KOJI REGULIŠU PROBLEMATIKU VEZNU ZA ZAŠTITU RADNIKA • • • • • • • • • • • • • Zatitu pri proizvodnji. Posebni propisi koji ragulišu problematiku iz oblasti zaštite na radu po granama delatnosti. Pružanje prve pomoći i organizovanje službe za spasavanje u slučaju nezgode na radu. oprema i druga tehnička sredstva. budu projektovana. Način izdavanja liste o povredama na radu. Evidenciju iz oblasti zdravstvene zaštite. obaveze poslodavca i dr. alati. Mere zaštite na radu za građevinske objekte. Zakonom je određeno da je zaštita na radu sastavni deo organizacije rada i radnog odnosa. Postupak i uslovi vršenja prethodnih i periodičnih pregleda radnika. Higijenske i tehničke mere zaštite. 20 . • Da radne prostorije budu uredne i opremljene na način koji obezbeđuje zdravu životnu sredinu. Zaštitu životne sredine. • Da se sredstva lične zaštite upotrebljavaju samo kada ne postoji mogućnost primene drugih odgovarajućih mera zaštite na radu. • Da se radni uslovi prilagode fizičkim i psihičkim osobinama i sposobnostima radnika. Zaštitu od jonizujućeg zračenja. Zakonima i brojnim podzakonskim aktima regulisana je problematika zaštite na radu. mo-gu upotrebljavati samo u uslovima koji obezbeđuju odgovarajuću sigurnost radnika i zaštitu životne sredine. a tehnologija i organizacija rada postave tako da radnik obavlja poslove u optimalnom položaju. prevozu i prometu otrova. izgrađuje i održava tako da uključuje mere zaštite od opasnosti po život i zdravlje radnika. Prava iz penziskog i invalidskog osiguranja.

PROFESIONALNI ŠTETNI FAKTORI Kada karakter rada i radna sredina imaju negativni uticaj na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenih. • Kvantifikacija prepoznate nokse (metodom ličnog. dovode do promene zdravstvenog stanja i radne sposobnosti. 4. Mehanička sila. • Zvuk. ZADACI HIGIJENE RADA 1. Aerozagađenje (Hemijski neaktivna prašina). identifikacija i kvantifikacija fizičkih. Svojim dejstvom u radnoj sredini fizički agensi mogu dovesti do povreda na radu i pojave profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad. Izučavanje i predlaganje mera za obezbeđenje fizioloških uslova rada u toku radnog procesa uz prilagođavanje tehničkih sistema i tehnologije ljudskim mogućnostima (ergonomija rada i radne sredine). OSNOVNI PRINCIPI PRI ISPITIVANJU RADNE SREDINE • Evaluacija. nepovoljna dužina radnog vremena i niz drugih konponenti bitnih za formiranje zdrave radne sredine. na radnom mestu i u ambijentu u kome se rad odvija. hemijskih i biloških. • Infrazvuk. Procenu bioloških zahteva radnog mesta. 3. • Kontrola (iznalaženje metoda za eliminaciju i redukciju štetnosti). NAČIN RADA U praktičnom delu higijena rada rešava pitanja sanitarnog nadzora u proizvodnji putem periodične kontrole i merenja uslova rada i profesionalnih štetnih faktora u fabrikama i drugim proizvodnim ustanovama. Evaluacija drugih faktora uslova rada i radne sredine koji deluju na organizam kao stesori 3. Da bi određene poslove mogao obavljati uspešno i bezbedno. Evaluaciju i kontrolu. • Ultrazvuk. AGENSI FIZIČKE PRIRODE U agense fizičke prirode čije prisustvo u radnoj sredini može štetno delovati na radnike spadaju: • Klima i mikroklima. hemiskih i bioloških faktora u radnoj sredini i njihova evaluacija. pored fizičkih. U saradnji sa tehničkim službama higijena rada rešava pitanje ambijentalnog monitoringa. Predlaganje mera za poboljšavanje uslova rada i smanjivanje rizika od nastanka profesionalnih oboljenja i povreda na radu. ambijentalnog. nerešeni estetski i ergonomski uslovi rada. Zato se u okviru higijene rada razvijala profesionalna orijentacija i selekcija kao preventivna grana. EKOLOGIJA RADA Ekologija rada je orijentisana na područje radne sredine i obuhvata: 1. izgradnjom i rekonstrukcijom proizvodnih objekata. stanovanje i socijalne aspekte vezane za radni proces. nepovoljni psihosocijalni odnosi u kolektivu. neadekvatna ishrana. uslove odmora i rekreacije. radnik mora posedovati posebne psihofizičke osobine. ali se zato povećalo psihičko opterećenje radnika i potreba za određenim znanjem i navikama. • Vibracije. a zatim je polje svoje delatnosti proširila na ishranu. a koristeći princip fiziologije rešava ergonomske probleme radnog mesta. Električna struja. Ona obuhvata čoveka pojedinca i grupe radnika u radnom procesu. • Osvetljenost. Prepoznavanje i identifikaciju štetnosti. biološkog i medicinskog monitoringa). kasnije i radnom sredinom. Veliki značaj ima i sanitarni nadzor nad projektovanjem. U najširem smislu to je opšta higijena primenjena na ljude u procesu rada. 22 • • • • • Nejonizujuće zračenje. što se prethodno mora obezbediti školovanjem radnika. to znače da postoje profesionalni štetni faktori u radnoj sredini. . Otkrivanje. 2. Jonizujuće zračenje. javljaju se i brojni drugi činioci koji narušavajući konfor u radnom procesu. 2. PREDMET RADA U početku se higijena rada bavila higijenom radnog mesta. • Povećan i snižen barometerski pritisak. praktičnih mera i postupaka obezbeđuje visoku radnu sposobnost i sprečava nastanak profesionalnih oboljenja i drugih oštećenja zdravlja vezanih za radni proces. Zahvaljujući razvoju nauke i tehnike u mnogim privrednim granama naporan fizički rad je sve manje zastupljen. Tu spadaju neracionalna organizacija rada i odmora. mentalno zdravlje. Kao profesionalno štetni faktori.UVOD U HIGIJENU RADA Higijena rada je preventivna medicinska grana u okviru medicine rada koja na bazi naučnih saznanja.

• Apatogeni . U proizvodnom procesu otrovnost mogu pokazivati sirovine. tečnom i gasovitom stanju. Navedeni faktori životne sredine mogu se klasifikovati i prema biološkoj esencijalnosti na: • primarno biološki esencijalni faktori . gljivice. Hemijski agensi koji štetno deluju na radnike mogu biti u čvrstom.). INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE Higijena rada bavi se identifikacijom i evaluacijom potencijalno štetnih faktora radne sredine i zaštitiom čoveka od njihovog nepovoljnog delovanja. radijacija i dr.) • biološki faktori (bakterije. • faktori vezani za mentalnu aktivnost radnika (percepcija. jonizujuće zračenje i dr. Hemijske materije koje unete u organizam u malim količinama izazivaju hemiske i fizičkohemijske reakcije sa tkivom nazivaju se otrovima. vibracije. • hemijski faktori (nutricijensi. kao i svih šest navedenih grupa faktora koji karakterišu životnu sredinu. FAKTORI ŽIVOTNE SREDINE Životnu sredinu karakteriše i šest grupa faktora: • faktori vezani za fizičku aktivnost radnika (dinamičku ili statičku). ekspozicija većini faktora iz iste ili različitih grupe odvija se istovremeno tako da su interakcije faktora radne sredine česte i mnogobrojne. • Protozoe. biljke). voda. delovanje). • makronivo komunalne sredine . vlažnost i sl.odnosi se na populaciju grada ili regiona i • meganivo klimatske zone . temperatura. fizička i mentalna aktivnost.AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE U agense biološke prirode čije prisustvo u radnoj sredini može štetno delovati na radnike spadaju: • Virusi. Zbog toga je za ispitivanje prisustva hemijskih supstanci u radnoj sredini neophodno poznavanje celokupnog tehnološkog procesa. Dejstvo hemiskih materija na organizam zaposlenih najčešće se sreće u hemijskoj industriji. • mezonivo radne sredine . AGENSI HEMIJSKE PRIRODE Gotovo da nema privredne grane gde se čovek ne sreće sa više hemijskih faktora koji pod određenim uslovima mogu biti štetni. klima. vibracije.). • Oportunistički . a prema poreklu mogu biti organske i neorganske prirode. međuprodukti. • socijalni faktori (međuljudski odnosi. duvan. Ovi mikroorganizmi ili njihovi fragmenti mogu izazvati profesionalna oboljenja ili oboljenja vezana za radom. organiza-cija rada. socijalni kontakti. životinje. kozmetika. Zadatak medicine rada je optimalizacija biološki esencijalnih i minimalizacija biloški neesencijalnih faktora. alkohol. • fizčki faktori (zvuk. kiseonik.karakterističan je za pojedinca. • Gljive. Pojam otrovnosti je relativan jer praktično sve hemijske materije u određenim uslovima i okolnostima mogu biti otrovne. politički sistem). • Bakterije.karakterističan je za grupu radnika.odnosi se na širu populaciju.mogu dovesti do infekcije i oboljenja. • primarno neesencijalni faktori . U odnosu na domaćina. naftnoj industriji. odlučivanje. virusi. U proceni uticaja sredine na zdravlje čoveka moraju se uzeti u obzir sva četiri nivoa životne sredine. Budući da je radna sredina samo deo životne sredine i uticaj faktora radne sredine treba izučavati u okviru potpunog okruženja.mogu izazvati infekciju i oboljenje samo kada je smanjena otpornost domaćina. • Helminti • Artropode i dr. buka i mentalno naprezanje).neophodni za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka (nutricijensi. Spektar kombinovanih ekspozicija faktorima radne sredine veoma je širok: • ekspozicije faktorima iz iste grupe (npr. biološki agensi mogu biti: • Patogeni . rudarstvu.). INTERAKCIJE FAKTORA RADNE SREDINE Iako se u praksi obično posmatra samo jedan aspekt ili faktor radne sredine.Izazivaju samo kolonizaciju koja ne šteti domaćinu. buka i vibracije). NIVOI ŽIVOTNE SREDINE Životna sredina može se podeliti na četiri nivoa: • mikronivo kućne sredine . gotovi proizvodi i otpadne materije. gumarstvu i dr.nisu neophodni za za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka o (štetne hemijske materije. mašinogradnji. 23 . hemijske materije u radnoj sredini i sl. • ekspozicije faktorima iz dve grupe (npr.

metalni dimovi i magle raspršenih boja o čemu treba voditi računa pri uzimanju uzoraka i analizi.onečišćenje acetilena • Dioksin .hroma). • Ponašanje gasova i para zavisi od temperature i pritiska.• ekspoziciji faktorima iz više grupa (npr. Smanjenje lučenja je veće što je vlažnost i temperatura vazduha veća. ultravioletna radijacija i azotni oksidi. gljivice. Navedene kombinovane ekspozicije proučavaju se zbog mogućeg udruženog delovanja na biološki sistem koji mogu biti: potencirajući. buka u komunalnoj i radnoj sredini). vlažnosti i temperature vazduha i pesticida. • Npr. kadmijum inhalacija i ingestija). smenski rad). Interakcije se mogu odvijati u različitim medijumima. visoka temperatura. 3. kao što su razni fizički. doba dana. hemijskih i bioloških faktora radne sredine (unutar iste ili između različitih grupa). već se stvaraju i u atmosferu oslobađaju: I .Prilikom sagorevanja. Čak i pri ekspoziciji samo jednom faktoru radne sredine. Tehnološki monitoring . • istovremena ekspozicija različitim oblicima istog fizičkog faktora (kontinuirana i inpulsna buka). • Konponente duvanskog dima se dobro apsorbuju na prašinu u vazduhu. • Duvanski dim pokazuje veliki broj interakcija sa fizičkim i hemijskim faktorima.Prema broju parametara koji se prate 24 . sezone i geografskog položaja. • Mnogi gasovi. • istovremena ekspozicija istom faktoru na različitim nivoima životne sredine (npr.Usled dekompozicije Na kraju treba istaći da je za higijenu rada u evaluaciji potencijalnih ekspozicija štetnim faktorima radne sredine neophodno poznavanje i njihovih interakcija i izvora skrivenih štetnosti i opasnost. • Statički elektricitet čestica prašine utiče na njihovu sudbinu i ponašanje u vazduhu. Većina faktora fizičke sredine pokazuje interakcije sa hemiskim i biološkim faktorima radne sredine.onečišćenje nekih herbicida III . Aspergillus parasiticus koj stvara izuzet-no opasne otrove u prisustvu Trychothecium roseum smanjuje lučenje alfatoksina. IV . • Alkohol u posudama od polivinila rastvara rezidualni monomer i može da doprinese povećanoj ekspoziciji vinilhloridu. AMBIJETALNI MONITORING Pod pojmom ambijentalni monitoring podrazumeva se praćenje nekog objektivnog parametra u određenom prostoru. mikroorganizama. • U nastanku smoga učestvuju atmosferski kiseonik. VRSTE AMBIJENTALNIH MONITORINGA I . pare i aerosoli koji se stvaraju u toku radnog procesa menjaju se već u vazduhu • Npr. hemiski i biološki faktori.Prema nameni 1. • Alkohol dobro rastvara vinilhlorid. • Nastanak fotohemijskog smoga. ovde se prvenstveno misli na inter-akciju fizičkih. • Benzen . Npr. • Npr. • Istovremeno prisustvo sunčeve svetlosti i mikroorganizama ubrzava razgradnju pesticida.onečišćenje toluena • 1. protivpožarni monitoring . čađ brže vezuje i uklanja sumpordioksid u prisustvu amonijaka. SKRIVENE ŠTETNOSTI Skrivene štetnosti se ne koriste i neproizvode namerno. ali su za medicinu rada najznačajnije interakcije koje se odvijaju u vazduhu radne sredine.aditiv trihloretana i trihloretilena • Fosfin i arsin . kao i veća vlažnost i temperatura vazduha.za zaštitu od požara.za obezbeđenje kvaliteta proizvoda. II . II -Predstavljaju aditiv ili onečišćenje u drugim hemijskim materijama.U slučaju akcidentata. aditivni. Za medicinu rada bitno je praćenje određenih parametara u radnoj sredini koji mogu štetno delovati na zdravlje radnika. Interakcije faktora treba poznavati radi kvalitetne evaluacije ekspozicije i radi preuzimanja adekvatnih mera kontrole i zaštite. formaldehid se već na temperaturi od 200 C kondenzuje u paraformaldehid i dr. • Interakcija čvrstih aerosola u vazduhu i gasova ili para. duvanski dim. • Vazdušni pritisak i temperatura vazduha deluju na sadržaj izduvnih gasova dizel motira. • Broj i tip mikroorganizama u radnoj sredini menja se zavisno od temperature i vlažnosti vazduha. sinergički ili umanjujući (retko). • Mikroorganizmi mogu međusobno pokazivati interakcije. postoje različite kombinovane ekspozicije: • istovremena ekspozicija različitim jedinjenjima istog hemijskog faktora (npr. Istovremeno prisustvo različitih faktora radne sredine može da dovede do njihove međusobne interakcije. • Pri sniženom atmosferskom pritisku koncentracije kiselih organskih jedinjenja u izduvnim gasovima dizel motora su veće nego li pri normalnom pritisku. Od značaja su interakcije faktora čiji krajnji razultat utiče na biološki sistem radnika i njegovo zdravlje. monitoring faktora radne sredine . PRIMERI INTERAKCIJA FAKTORA RADNE I ŽIVOTNE SREDINE • Interakcija sunčeve svetlosti.za zaštitu zdravlja ljudi. 2.4-dioksan . • različiti putevi ulaska u organizam istog faktora (npr. • Što je naelektrisanost azbestnih čestica veća to je veće i njihovo taloženje u radnoj sredini i u plućima.

MDK i MDD za pojedine štenosti su u nekim zemljama zakonski propisane i obavezujuće (evropske zemlje uključujući i nas).Agencije koje izdaju preporuke koje se često koriste u zemljama u razvoju. tokom radnog veka. • mnoge hemijske materije se pored inhalacije unose u organizam i preko kože ili ingestijom. • grupni . III . • ACGIH. 5 dana nedeljno. MDK i MDD su obično 2-3 puta manje od koncentracija i doza koje izazivaju hronično oboljenje. primenjuju se u radnoj sredini gde se konstantno pojavljuje određeni zagađivač.daju rezultate merenja za veći broj ili za sva radna mesta u nekom pogonu.koji prati samo jedan ili nekoliko relevantnih faktora radne sredine. metabolit i/ili • biomarkeri efekta . BIOLOŠKI MONITORING Ambijetalnim monitoringom ne može se pouzdano odredi interna ekspozicija radnika zato što: • prisustvo materija u vazduhu radne atmosfere ne znači da će one biti i unete u organizam.Američka konferencija vladinih industrijskih higijeničara. Postojeća lista MDK i MDD u našoj zemlji bazira se na listi ACGIH koja je najsveobuhvatnija. To znači da se prekoračenja dopuštaju ako se skrati radno vreme. dok manje razvijene zemlje uglavnom prihvataju važeće norme ili one koje predloži SZO.Srednje vrednosti normi tokom 8 sati rada. • OSHA. • koliki je stepen eksterne ekspozicije radnika. lični dozimetri. Najpoznatije ustanove koje izdaju liste MDK i MDD su: • WHO i ILO. iskustava iz idustrije i dr. radnici mogu biti izloženi 8 sati dnevno. Ambijetalni i biološki monitoring treba sprovoditi paralelno i istovremeno.koji prate parametre vezane za celokupni tehnološki proces i fizičke parametre u radnoj sredini.Nacionalni institut za medicinu rada i zaštitu na radu USA. Izrada listi MDK i MDD vrši se na osnovu eksperimenata na životinjama i ljudima. Zato se pouzdan uvid u internu ekspoziciju može dobiti samo analizom pogodnih uzoraka biološkog materijala (krv.produkt toksičnog delovanja. To je veoma složen i skup proces te je uglavnom dostupan samo ekonomski najrazvijenijim zemljama. po mogućnosti zajedno sa periodičnim medicinskim pregledom tj. međutim nemoguće uraditi testove ekspozicije. Ambijetalni monitoring treba da da odgovore na sledeća pitanja: • koji su fizički i hemiski agensi. stim što su za određeni broj supstanci vrednosti korigovane na osnovu naših iskustava. naročito lokalna i opšta ventilacija. mokraća i dr. CILJ AMBIJENTALNOG MONITORINGA Cilj ambijetalnog monitoringa u medicini rada je kvantifikacija i upoređivanja nađenih vrednosti sa usvojenim normama radi procene rizika po zdravlje zaposlenih u toku radnog procesa. Ljudski organizam predstavlja individualni monitor toksikanata kojima je izložen tokom 24 sata. prisutni u radnoj sredini.Ministarstvo za zaštitu na radu u USA. • količina udahnutog toksikanta zavisi od veličine plućne ventilacije. 25 . epidemioloških studija. • postoje individualne razlike u toksikokinetici u organizam unetih toksikanata. • da li njihove koncentracije prelaze dozvoljene vrednosti prema zvaničnim normama. • radnici mogu biti izloženi istom toksikantu i na radnom mestu i u životnoj sredini. adekvatne i efikasne. • mogući su sinergički i antagonistički efekati kod ekspozicije različitim agensima. • gde su izvori emisije hemijskih agenasa i kakva je kretanje koncentracije tokom tehnološkog procesa. • kolektivni . razne prašine) i druge štetne agense. dok u drugim prdstavljaju samo neobavezujuće preporuke (USA).Prema pokrivenosti Merni instrumenti koji se koriste u ambijentalnom monitoringu mogu biti: • individualni .daju rezultate merenja za nekoliko radnih mesta.• jedno-faktorski monitoring (jednorodni) . Za neke supstance je. štetni po zdravlje. Ova lista sadrži: • TWA (Time Weighted Average) . Ovaj indeks sigurnosti (koeficijent rezerve) je neophodan zbog različite individualne osetljivosti organizma. U okviru biološkog monitoringa određuju se: • biomarkeri ekspozicije . DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE MAKSIMALNO DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE (MDK i MDD) MDD i MDK su koncentracije i doze kojima po dosadašnjim saznanjima. Posebne norme su izrađene za fizičke (jonizujuće zračenje. • da li su mere tehničke zaštite.) odnosno biološkim monitoringom. Za mnoge toksikante postoje testovi ekspozicije sa vrednostima MDK za biološki materijal (indikatori biološke ekspozicije). • više-faktorski monitoring (kompleksni) .daju rezultate merenja za samo jednog radnika npr. • NIOSHA.primarna supstanca. sa medicinskim monitoringom. a da im zdravlje ne bude ugroženo. I pored toga osetljivi i hronično oboleli radnici mogu da osete određene tegobe i pri koncentracijama i dozama nižim od MDK i MDD.

neophodno je primenjivati korigovane vrednosti za MDK. prašina. Na osnovu ovih podataka procenjuju se: • Rizici po zdravlje radnika (vibracije. • radi utvrđivaja potrebe za uvođenjem mera zaštite na radu. opasnost od eksplozije itd. trajanju i učestalosti ocenama od nula do pet.Odnosi se na kancerogene supstance. Zbog toga se toksični efekat neke materije izražava u odnosu na smrtnost eksponovanih organizama ili patološke promene u organizmu koje ona izaziva. U praksi kao kriterijum za MDK smeše može se bez većeg rizika uzeti MDK supstance sa najvećom toksičnošću. I . a grupu A2 supstance čiji kancerogeni efekat nije potvrđen kod ljudi. • A1-A2 . Pri dejstvu više otrova na organizam njihov efekat može biti nezavisan. • Trajanje rizika . LKmin) . prisilan položaj tela. Npr.čija otrovnost zavisi pretežno od koncentracije. • Stepen opasnosti kojima je radnik izložen na poslu. LK50) . ako buka znatno prelazi dozvoljeni nivo ili ako je osvetljenost minimalna onda je intenzitet ovih pojava veliki (ocena 5). Za izračunavanje korigovane vrednosti MDK za smešu gasova koriste se složeni matematički obrasci. adicioni.odnosi se na intenzitet pojave koja predstavlja rizik. sredstvima za rad i načinu rada. U vezi stim razlikujemo: • koncetracione otrove . Liste za MDK važe samo ako se radi o pojedinačnom dejstvu toksične supstance na organizam. • Radna sposobnost radnika za određeno radno mesto u odnosu na individualne karakteristike radnika. • Intenzitet rizika . resorbovana doza ne govori uvek o stvarnoj otrovnosti neke materije.• STEL (Short Term Exposure Limits) . • S (Skin) . Grupu A1 čine supstance sa potvrđenim kancerogenim dejstvom. dimova i para itd. mada zbog različite biološke aktivnosti otrova. Npr. a ocena 5 za maksimum intenziteta. OCENJIVANJE RADNOG MESTA Ocena svakog pojedinačnog radnog mesta u radnoj organizaciji je neophodna iz više razloga: • radi zaštite zdravlja radnika. koncentracija gasova. Kod prisustva više toksičnih supstanci koje imaju različite vrednosti MDK. Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta dobijaju se na osnovu: • intervjua sa poznavaocima radnog procesa. • minimalna letalna doza i koncentracija (LDmin. • merenjem merljivih parametara (temperatura vazduha. zbog toga se stvarna opasnost od trovanja inhalacionim putem određuje u odnosu na temperaturu vazduha od 200C i izražava koeficijentom mogućeg inhalacionog trovanja u toku 2 sata. • radi utvrđivanja potrebe za skraćenjem radnog vremena ili uvođenja beneficiranog radnog staža • radi utvrđivanja radnih mesta sa povećanim rizikom i dr. • radi ocenjivanja radne sposobnosti radnika koji rade na tim mestima.Norme za supstance u tečnom obliku ili u obliku para koje lako prodiru kroz kožu. • podaci o predmetu rada. trajanja ili učestalosti pojave koja predstavlja rizik. LKmax) . • maksimalna letalna doza i koncentracija (LDmax. Za ocenu otrovnosti neke materije najznačajnija je njena koncentracija u krvi. • koeficijent mogućeg inhalacionog trovanja (LK50/0C20) . ako radnik na pneumatskoj . • hrono-koncentracione otrove .) Podaci neophodni za ocenjivanje radnog mesta svrstani su u četiri grupe: • opšti podaci o radnom mestu. OTROVNOST Otrovnost materije najviše zavisi od koncentracije i vremena ekspozicije. • srednja letalna doza i koncentracija (LD50.Ocena rizika Ocena rizika vrši se za svaki rizik posebno po intenzitetu. • C (Celing) .odnosi se na vreme trajanja pojave koja predstavlja rizik u toku radnog vremena. ko-jima radnik može biti izložen do 15 minuta i to samo 4 puta u toku 8 sati rada.dovodi do smrti svih organizama. ređe sinergički ili antagonistički. uvedena je zbog različite individualne osetljivosti organizama. 26 • podaci o uslovima rada i radne sredine. • podaci o osnovnim položajima i aktivnostima radnika pri obavljanju radnih zadataka.Norme za jake iritanse i i vrlo toksične supstance. • Zahtevi radnog mesta koje radnik treba da zadovolji.). Ocena nula znači da neke pojave koja predstavlja rizik nema na radnom mestu.čija otrovnost zavisi od vremena ekspozicije. ocena 1 je ocena za minimum. a važe za supstance sa akutnim toksičnim delovanjem. • opservacije radnog mesta koje je obavio tim za analiziranje.Plafonske vrednosti koje se uopšte nesmeju prekoračiti.opasnost od trovanja zavisi i od isparljivosti otrovnih materija (veća isparljivost veća opasnost od trovanja).dovodi do smrti jednog organizma. buka.je ona koja izaziva smrtnost 50% eksponovanih organizama.

Ocena uticaja na zdravlje Ocena uticaja na zdravlje svakog pojedinačnog rizika vrši se na osnovu ocena koje je taj rizik dobio za intenzitet. Objekti delatnosti visokog rizika (hemijska industrija. ali je ekonomičnije da se za ove potrebe koristi tzv. • Učestalost rizika . U pravoliniskom sistemu zgrade su udaljene jedna od druge najmanje za dvostruku visinu susedne zgrade. 27 . osunčanom zemljištu. tehnički prijem. nuklearni reaktori. loša osvetljenost traje celo radno vreme (ocena 5). a poželjno je da postoje i zelene površine za odmor i rekreaciju radnika. izgradnja objekta. 2. komunalno-skladišno-privredna zona Industrijska zona u odnosu na ostale zone. između 2 i 3 ocenom 3. sa dobrim saobraćajnim vezama sa mogućnošću za odvođenje otpadnih voda i sl. locira se tako da dominantni vetrovi ne duvaju od nje ka ostalim zonama već obrnuto. Izlaz i ulazi u fabrički krug ne bi trebalo da se ukrštaju sa putevima i prugama. Rizičnost radnog mesta Izuzetno rizično radno mesto Vrlo rizično radno mesto Rizično radno mesto Malo rizično radno mesto Vrlo malo rizično radno mesto Radno mesto bez rizika Tabela 1. administrativno-kulturna zona 5. dobilo bi ocenu 3. oceditom. dok je u blok sistemu objekat pod jednim krovom u većoj zgradi ili nizu zgrada. Ukoliko je prosečna ocena između 4 i 5. Npr. a posebno u odnosu na stambenu zonu. a vibracije se javljaju samo pri upotrebi bušilice (ocena 3).odnosi se na to koliko se puta pojava koja predstavlja rizik javlja u toku radnog vremena. SNABDEVANJE VODOM I UKLANJANJE OTPADNIH MATERIJA Snabdevanje vodom U stalnim građevinskim objektima mora se obezbediti vodovodna mreža za vodu za piće i za sanitarne potrebe. rizičnost se ocenjuje ocenom 5. Voda iz ove mreže se može koristiti i za tehnološke potrebe i gašenje požara. U industrijskoj zoni objekti se lociraju prema srodnosti proizvodnje i raspoređuju tako da jedan drugome ne ugrožavaju kvalitet radne sredine i proizvoda. 3. Fabrički krug i saobraćajnice u njemu treba da obezbede normalno odvijanje saobraćaja i kretanje pešaka. II . rekreativna zona 4.bušilici u toku 8 sati rada aktivno radi sa bušilicom 3 sata. tehnološka voda. Industrijski objekti se lociraju na suvom. a ako je prosek manji od 1 ocenom 1. Kada postoje dve mreže za snabdevanje vodom. trajanje i učestalost po skali datoj u Tabeli 1. izrada glavnog građevinskog projekta. III . Ocena 5 4 3 2 1 0 Ocena 5 4 3 2 1 0 SANITARNOHIGIJENSKO UREĐENJE RADNE SREDINE LOKACIJA PRIVREDNOG OBJEKTA Savremena izgradnja naselja podrazumeva da se generalnim urbanističkim planom odrede sledeće zone: 1. dok se manji i manje agresivni industriski objekti mogu locirati i na periferiji stambene zone ili u njoj samoj. U svakoj etapi se vodi računa o zaštiti životne i radne sredine i obezbeđenju zaštite na radu. one moraju biti strogo odvojen i označene da ne bi došlo do korišćenja tehničke vode za piće i sanitarne potrebe. industriska zona 3. Ova mreža se priključuje na gradski vodovod ili na sopstveni lokalni izvor. 4. PRJEKTOVANJE I IZGRADNJA PRIVREDNOG OBJEKTA Izgradnja privrednog objekta prolazi kroz više faza: 1.) lociraju se po posebnim strožim propisima. stambena zona 2. termoelektrane i sl. između 3 i 4 ocenom 4.Ocena rizičnosti radnog mesta Ocena rizičnosti radnog mesta (stepen opasnosti) vrši se na osnovu dobijenih ocena o uticaju na zdravlje za svaki rizik tako što se izračuna prosečna ocena. izrada investicionog i idejnog projekta. Između industrijske i stambene zone formira se zaštitni pojas sa visokim drvećem i zelenilom. Tko se dobija skala procene rizičnosti radnog mesta prikazana u Tabeli 2. Uticaj na zdravlje Izuzetno utiče Veoma utiče Utiče Malo utiče Vrlo malo utiče Ne utiče Tabela 2. da budu prizemne ili na sprat. Zgrade mogu da se grade po pravolinijskom i blok sistemu. između 1 i 2 ocenom 2.

Otpadne tehničke vode koje sadrže opsne otrovne. gladak (ne i klizav). Broj ormana planira se prema broju radnika u dve najbrojnije smene ako je pauza između smena manja od 30 min. 28 U objektima na sprat rastojanje od radnog mesta do izlaznog stepeništa ne sme biti veće od 30 m. Rostojanje između ormana i zida ili drugog reda ormana treba da bude najmanje 1m. kuhinju i trpezariju. Visina magacinskih. Ispred ormana postavlja se klupa. NORMATIVI ZA RADNE PROSTORIJE Veličina prostorija Svaki zaposleni mora da ima najmanje 2m2 slobodne površine poda i 10 m3 vazdušnog prostora. Izuzetno umesto ormarića mogu se koris-titi i vešalice ako je broj radnika manji od 50 i ako je posao čist. čekaonicu i sanitarni čvor. Uklanjanje otpadnih materija Otpadne sanitarne vode i atmosferske padavine iz kruga preduzeća mogu se ispuštati u gradsku kanalizacionu mrežu. agresivne. odnosno prema broju radnika u najbrojinijoj smeni ako je pauza veća od 30 min. Ako postoji opasnost od požara pod mora biti od nezapaljivog materijala. Zastakljene površine na sunčanoj strani treba obezbediti zastorima ili želuzinama. a mikroklimatski uslovi konforni. masne ili lako zapaljive materije odvode se posebnima kanalizacionim mrežama uz prethodno prečišćavanje i neutralizaciju u posebnu septičku jamu. Osvetljenost prostorija Zavisi od zahteva radnog mesta prema važećim standardima. kuhinjski blok mora da zadovolji sve građevinske i sanitarnohigijenske zahteve koji se odnose na magacin sirovina. Visina prostorija Mora da bude najmanje 2. a ako postoji opasnost od prolivanja agresivnih hemikalija od nepropustljivog materijala sa nagibom prema slivnicima. vlaga ili oslobađanje toplote stavljaju se uz spoljne zidove. Trpezarija mora biti zasebna prostorija. Zidovi prostorija Zidovi radnih prostorija treba da budu dobri toplotni i zvučni izolator Ako je potrebno presvlače se keramičkim pločicama ili premazuju masnom bojom do visine od 1. Zagrevanje i provetravanje prostorija Treba da stvori konforne mikroklimatske uslove i svede zagađenje na dozvoljeni nivo. Jednu slavinu koristi najviše 60 radnika. Slavine ne smeju da budu udaljene od radnog mesta više od 100 m. Kod poslova na kojima se radna odeća jako prlja ormani moraju imati deo za civilnu i radnu odeću.8 m. Prednost uvek ima prirod-no osvetljenje. Raspored prostorija Prostorije gde postoji veće aerozagađenje.6 m.8 m. Izlazi i stepeništa U prizemnim zgradama najbliži izlaz ne sme da bude udaljen od radnog mesta više od 50 m. prostoriju za intervencije. kartoteku. Sve prostorije u kojima borave radnici duže od 2 sata u kontinuitetu zimi se moraju zagrevati. čija veličina zavisi od broja radnika u najbrojni-joj smeni. Fontana) u suprotnom svaki radnik bi morao imati svoju posudu. Odnos zastakljene površine i površine po-da mora biti najmanje 1:8. administrativnih i drugih tehničkih prostorija mora da bude najmanje 2. ZDRAVSTVENA STANICA Gradi se na ulazu u preduzeće. Mora da ima ordinaciju za lekara. Mašine koje stvaraju pojedinačno ili zajedno buku iznad 80 dB moraju biti u posebnoj prostoriji. Podovi i zidovi moraju biti presvučeni materijalom koji se lako pere. Kupatila (odvojena za muškarce i žene) Ako priroda posla zahteva kupajanje posle rada kupatilo mora imati tuševe sa toplom i . čisti i dezinfikuje. Na ulazu su umivaonici sa tekućom toplom i hladnom vodom. Mora biti ravan. Ako objekat ima više od tri sprata moraju postojati najmanje dva stepeništa. Provetravanje može biti prirodno i veštačko KUHINJSKI BLOK Ako se hrana kompletno priprema i deli. Od suturenskih prostorija po pravilu nije dozvoljeno praviti radne prostorije Tunelske prostorije Tuneli u kojima se radnici kreću ili rade moraju imati veštačku ventilaciju Pod prostorija Pod radne prostorije treba da bude iznad nivoa lokalnog zemljišta. pri čemu spoljni zidovi ovih prostorija mogu zauzeti najviše do 40% površine zida.Slavine sa vodom za piće Najbolje rešenje je da se voda za piće uzima pomoću higijenskih slavina (npr. izrađen od materijalo koji se lako čisti i pere. POMOĆNE PROSTORIJE Garderobe (odvojene za muškarce i žene) Lociraju se blizu ulaza i služe za smeštaj civilne i radne odeće u gardrobne ormane. odnosno 3 m ako u prostoriji postoji aerozagađenje ili se oslobađa toplota. Osvetljenje treba da bude prirodno.

ELEMENTI UKUPNE ENERGETSKE POTROŠNJE Energetska potrošnja u mirovanju Predstavlja količinu E koju organizam troši u stanju mirovanja pri temperaturi okoline od 20250C. Na 30 muškaraca ili 20 žena dolazi po jedan nužnički otvor. Prostorije za ličnu higijenu žena sa kabinama Na svakih 50 zaposlenih žena dolazi po jedna kabina. kod manje prljave 1 na 15 i za ostale 1 na 20 radnika. Nužnici (odvojene za muškarce i žene) Nesmeju biti udaljeni od radnog mesta više od 100 m. Prostorije za povremeno zagrevanje radnika Obezbeđuje se za radnike koji rade u uslovima niskih temperatura. ISHRANA I RAD Pravilna ishrana je neophodna za održavanje dobrog zdravlja svake individue. a ako se neravnoteža produži promeniće se i sastav tela uz mogućnost narušenja zdravlja. Energetska potrošnja u toku rada Energija utošena tokom rada raste linearno sa težinom rada. Procenat povećanja je različit od 325% zavisno od sastava obroka. Radna sposobnost umnogome zavisi od ishrane. odnosno 200 m ako su van objekta. Sušionice (odvojene za muškarce i žene) Neophodne su u preduzećima u kojima radnici rade u vlazi i vodi. trudnoća i laktacija Patološka stanja operativni zahvati. Ona čini prosečno oko 40% ukupno genergetskog rashoda. što dozvoljava uključivanje svih dnevnih aktivnosti. FAKTORI KOJI UTIČU NA ENERGETSKU POTROŠNJU Biološke varijabile . mladih i starih osoba.godine. rekovalescencija posle infektivnih oboljenja. Obligatorna termogeneza Predstavlja termogenezu nakon obroka. Najmanji utrošak energije imaju čiste masti. Ukoliko su poslovi prljavi onda se i tu obezbeđuje topla voda. sastav tela. 29 . Ova prostorija mora imati ventilaciju. Otuda i razlike u vrednosti kod muškaraca i žena. Fiziološka stanja. Ovu prostoriju radnici povremeno koriste i u njoj kraće borave. a time i potrošnje energije među ljudima različitih profesija. Energetske potrebe su onaj unos energije iz hra-ne koji će biti u ravnoteži sa energetskom potroš-njom i koji omogućuje održavanje poželjnog nivoa fizičke aktivnost osobe. Nužnici treba da budu čučavci. Po SZO ukupna energetska potrošnja dobija se kao umnožak potrošnje u mirovanju po jedinici vremena i koeficijenta težine rada. U višespratnim objektima nužnici su na svakom spratu. Ako je unos energije iznad ili ispod potreba pojedinca doći će do promena u energetskim depoima. pol. kao i kod osoba različite telesne mase. temperatura ambijenta. genetski faktori. odnosno 100 kJ/kg/dan za žene.ishrana. Uvođenjem mehanizacije. Odela se vešaju na vešalice i stavljaju u zatvorene garderobne ormane sa otvorima za dovod toplog i odvod vlažnog vazduha. gde najveći udeo imaju mišići. Umivaonici (odvojene za muškarce i žene) Umivaonici se nalaze između garderobe i kupatila.). Njena vrednost zavisi od veličine telesne mase bez masnog tkiva. (hladnjače i sl. telesna težina. a bez viška kalorija. Kod nas se obično koristi termin Specifično dinamičko dejstvo hrane (SDD). automatizacije i robotike došlo je do ujednačavanja težine ra-da. Ispred kabine je umivaonik sa toplom i hladnom vodom. U zgradama nužnici su na ispiranje sa predprostorom u kome je umivaonik sa teku-ćom vodom. obnovu i rast tkiva.hladnom vodom i sapunom. Spoljni faktori. Ona podrazumeva kombinaciju namirnica koje obezbeđuju dovoljan unos svih esencijalnih hranljivih materija neophodnih za očuvanje. slede UH. a najveći belančevine. Energetska potrošnja u mirovanju procenjuje se na oko 105 kJ/kg/dan za muškarce. sapunom i uređajem za sušenje ruku. Svaki nužnik za muškarce ima po jedan pisoar. Broj slavina kod jako prljavih poslova 1 na 10. Jedan umivaonik na 4 nužničke kabine. Zbog toga procena energetskih potreba samo u odnosu na zanimanje nije zadovoljavajuća. sapunom i uređajem za sušenje ruku. Ona ima konforne mikroklimatske uslove i snabdevena je toplim napicima (najčešće čaj). Prostorije za pušenje Prostorija za pušenje mora se obezbediti ako priroda proizvodnje nedozvoljava da radnik puši na radnom mestu ili u dvorištu. Registruje se kao povećanje metaboličke stope nakon obroka sa maksimumom jedan sat nakon obroka i prestankom četiri sata nakon obroka. Kod jako prljavih poslova mora se obezbediti 1 tuš na 5 radnika. Broj mesta se planira prema najbrojnijoj smeni.rast i razvoj.

Pasulj i krompir 34. povećanja razgradnje telesnih proteina. Za većinu odraslih ljudi dovoljan je unos od 0. u količini od 100g dnevno. Riba ima indeks 70. štiti vitalne organe od mehaničke traume. Unos UH treba da obezbedi 55-60% ukupnih energetskih potre-ba.). Depoi masnog tkiva nisu posebno zavisni od tipa ishrane. mediteranske ishrane koju preporučuje SZO.75 pa to uvećati za 55%). Pored toga ona ima i druge uloge. • • • . ali nekompletne. Kod mešovite ishrane gde belančevine životinjskog porekla učestvuje sa bar 50%. Nakupljanje laktata tokom rada izaziva osećaj zamora i smanjuje radni intenzitet čuvajući na taj način rezerve glikogena od iscrpljenja. Najveći deo energije trebalo bi da se obezbedi iz skroba. kukuruz. povrća i voća. Masno tkivo Normalan udeo masti u ukupnoj telesnoj masi je do 25% kod muškaraca i 30% kod žena. Izostavljanje UH iz ishrane samo jedan dan. čime se menja i nivo rade sposobnosti.8 g/kg telesne mase dnevno. Međutim pri dugotrajnim teškim fizičkim poslovima ili pri nedovoljnom unosu UH javlja se manjak UH-rezervi pri čemu organizam pokušava da obezbedi nove količine glikogena razgradnjom belančevina. Ukoliko su u ishrani glavni izvori proteina biljnog porekla planirani dnevni unos treba korigovati Faktorom neto proteinske iskoristljivosti koji iznosi 0. testenine. MASTI Masti deponovane u organizmu odraslog čoveka predstavljaju najveći i u uslovima normalne ishrane neiscrpni rezervoar energije. Masti u ukupnom energetskom unosu treba da učestvuju sa 20-35%. Rezerve glikogena u organizmu su podložne promenama zavisno od ishrane. Unos holesterola limitiran je na 300 mg dnevno po mogućnosti i manje. Stvaranje ATP iz CP obezbeđuje dodatnu energiju za maksimalne napore još samo za nekoliko sekundi.9 g/kg. Povećana potreba postoji kod dečaka između 15-18 godine (0. Namirnice kao što su žitarice. Ako se u višku unesu belančevine i UH. • BELANČEVINE Glavna uloga belančevina u organizmu je gradivna (obnova oštećenih delova ćelija). gubitak vode i minerala. pirinač. što podrazumeva belančevine jaja. najviše tokom 1 sekunde. kao i kod teškog fizičkog rada u toplim pogonima gde se usled povećanog znojenja gubi azot. potreba za proteinima iznosi 0. neophodan je minimalni unos UH. Veći deo profesionalnih aktivnosti obavlja se na nižem nivou pri čemu se kao osnovno gorivo koriste slobodne masne kiseline i tako štede glikogenski depoi. U takvim uslovima čak 45% glikoze može da se obezbeđuje iz belančevina. Belančevine jaja uzete su kao referentne jer je sastav AK u njima najbolji i njima je dat indeks 100. Učešće belančevina u ukupnom energetskom unosu treba da bude 12-15%. krompir i pasulj su 30 glavni izvori skroba i čine bazu tz.75 g/kg telesne mase dnevno takozvanih referentnih proteina.ENERGETSKE REZERVE ORGANIZMA Fosfatna jedinjenja (ATP i CP) U supramaksimalnim naporima E se prvenstveno obezbeđuje iz ATP-a. čime se obezbeđuje konpletno svako-dnevno obnavljanje rezervi UH u organizmu. Višak energije iz UH pretvara se u masti i deponuje kao trigliceridi u masnim ćelijama Namirnice nosioci UH su iz grupe žitarica. Povećan unos polunezasićenih masnih kiselina iz grupe Omega-3.55 (telesna masa X 0. Pirinač 57. Njihova ukupna energetska vrednost je 7440 kJ što je dovoljno za obavljanje umereno teških fizičkih aktiv-nosti u toku pola dana. samo makronutrijenti (UH. pri čemu odnos zasićenih i nezasićenih masti treba da bude 1:2. masti i proteini) mogu biti iskorišćeni kao izvor energije za mišićni rad. Namirnice biljnog porekla takođe sadrže esencijalne AK. ali ne bi trebao da prelazi 10% ukupnih kalorija. UGLJENI HIDRATI Rezerve ugljenih hidrata u organizmu (glikoza u krvi i glikogen u jetri i mišićima) su ograničene i dovoljne za poludnevnu energetsku potrošnju pri umereno teškoj fizičkoj aktivnosti. Za sprečavanje ovakvih metaboličkih promena. koji se nalazi u ribama ima blagotvorno dejstvo na zdravlje. Juneće meso 69. Ova količina masti daje dovoljno energije za jedan do dva meseca umerenih aktivnosti. Depoi ugljenih hidratata UH dostupni kao izvor energije u organizmu nalaze se u obliku glikoze u krvi (3 g). nagomilavanja ketonskih tela. potkožno masno tkivo sprečava gubitak toplote u uslovima niske temperature i dr. hipoglikemije i znatnog smanjenja radnog kapaciteta. oni se deponuju u obliku masti MAKRONUTRIJENTI Od svih sastojaka raznovrsnih namirnica. Učešće belančevina kao goriva u uslovima kada su glikogenske rezerve visoke je zanemarljiv (2-5%) pri čemu se uglavnom iskorištavaju cirkulišuće aminokiseline. u odnosu na jaja se procenjuje biološka vrednost drugih namirnica koje sadrže proteine npr. i kao depoi gli-kogena u jetri (100 g) i mišićima (350g). dovodi do potpunog iscrpljenja ovih rezervi.

njene temperature i sastava. a time i namirnice koje se tu gaje siromašne u određenim mineralima. Ukupna količina vode u organizmu održava se u ravnoteži iako su dnevni gubici u mirovanju oko 2.• Kao zaključak možemo reći da osobe sa većim energetskim potrebama treba tu energiju većim delom da obezbeđuju iz ugljenih hidrata. ali koji su neophodni za funkcionisanje organizma. KALCIJUM Nedostaje u ishrani razvijenih sredina (kod nas ga ima dovoljno). Vitamina B1 . Takva situacija je kod nas po pitanju JOD Endemska gušavost u nekim sredinama. B1 i B2 VITAMIN C Dnevne potrebe za Vitaminom C kreću se od 10 mg (minimum za sprečavanje pojave skrobuta) do 200 mg (koliki je maksimalni kapacitet za resorpciju u tankom crevu). limfa. odnosno 1. a u mastima manje od 25%.od 0. U telu postoji preko 60 mineralnih materija. preko pluća (300 ml) i fecesom (100 ml).5 l.od 0.5 mg/1000 kcal. Zbog svega ovoga kod teškog fizičkog rada neophodna je nadoknada tečnosti da bi se sprečio gubitak vode i tako izbegle posledice hipohidratacije. tlo. što je rešeno jodiranjem soli. Procenjuje se da žene kod nas unose oko 12 mg/dan gvožđa. Od ukupne vode u organizmu unutar ćelija se nalazi 63%. Pri teškom fizičkom radu preporučuje se unos Vitamina C u dozi od 150-350 mg.3-3. • 2. Voda se gubi urinom (1500 ml). Dodavanje nekih minerala je neophodno jedino u sredinama gde su voda. Što se sastava tiče najvažnije je dati vodu.2 mg kod energetskog unosa manjeg od 2000kcal Vitamini grupe B su neophodni kao koenzimi u svim reakcijama stvaranja energije. GVOŽĐE Pod rizikom su naročito žene u generativnom periodu između 20 i 49 godina. što je ispod preporučenih vrednosti od 15 mg/dan. • 1. ali oprezno jer će 31 • • • • MINERALNE MATERIJE • Mineralne materije su neorganska komponenta tela koja čini oko 4 % ukupne telesne mase. niti imaju energetsku vrednost. • • • U uslovima povećanog energetskog zahteva raste i potreba za mineralnim materijama. a povećano je i odavanje toplote putem znojenja. to je njihov unos najčešće dovoljan ako se poveća energetski unos. odnosno 1. pa otuda i povećana potreba za njima u procesu rada. Pod rizikom da obole od anemije je 30-50% žena u generativnom periodu. od čega su 7 takozvani makrominerali. VITAMIN B1 i B2 Kao dovoljnim za za sve odrasle osobe smatraju se doze 1. pljuvačka i dr. Toksični efekti ne postoje ali nema ni podataka da se velikim dozama postiže poboljšanje radne sposobnosti. Pored toga znojenjem se gube i elktroliti Na i K (2. Do sada je poznato 13 vitamina. Kod teškog fizičkog rada znojenjem se u toku samo jednog sata može izgubiti 2. S`obzirom da je naša ishrana siromašna u voću i povrću naročito zimi opravdanim se može smatrati dodatak vitamina C naročito u sezoni zima-proleće. • .0 mg kod energetskog unosa manjeg od 2000kcal 2. ima ga u voću i povrću. SELEN Za koji još uvek nema globalne suplementacije (preporučuje se unos od 55-70 ng/dan). hranom (1000 ml) i stvaranjem tečnosti tokom metaboličkih procesa (300-350 ml). Potrebna količina nalazi se u litru mleka. • • • 4. Težak fizički rad može povećati potrebu za vitaminom C. Vitamina B2 . može se dodati i nešto malo NaCl (10-30 mMol/l).8 l vode. • 3. od toga se u mišićima nalazi 65-70%.6 mg/1000 kcal. a ostali su oligoelementi ili čak ultraoligoelementi od kojih su važniji samo neki. Toksični efekti visokih doza vitamina C nisu poznati osim povećane skolonosti ka stvaranju bubrežnog kamenca. što znači da nema potrebe za nekim posebnim dodavanjem minerala. Efikasnost rehidratacije zavisi od količine i učestalosti uzimanja tečnosti. Preporuka za dnevni unos je 800 mg za muškarce i 1200 mg za žene. • VITAMINI • Vitamini su grupa raznovrsnih hemijskih materija koji niti ulaze u sastav tela. VODA I ELEKTROLITI • Sadržaj vode u ljudskom telu je 40-60%. znojenjem (600 ml). čak ni kod prehlada. koji se ne sintetiše u organizmu. ali se bitnim smatraju samo 22. ali i za drugim hranljivim materijama preko kojih se oni unose.4 grama po litru znoja). Vitamin C je moćan antioksidans. Pri fizičkom radu ubrzava se i produbljuje disanje.02. S`obzirom da su ovi vitamini široko rasprostranjeni u namirnicama. Gubitak se nadoknađuje unosom tečnosti (1200 ml). ali nije registrovano ni poboljšanje zdravstvenog stanja. a preostalih 37% su tečnosti kao krvna plazma.

sira ili jaja. Proizvodi od žita. Primer: 240g hleba.hipertonični rastvor izvući vodu u interstinijum. 1. a poželjno je i više namirnica u količini koja je proporcionalna energetskim zahtevima. Zato se za manje gubitke preporučuje dodavanje nešto više soli u hranu. Energetska vrednost obroka koja se uzima u vreme osmočasovnog radnog vremena treba da pokriva 35-40% dnevnih potreba podeljeno u dva obroka od 15 i 25% Ovo se odnosi na radnike u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni. 150g salate i 130g voća. Mleko. • • • • • Planiranje optimalne ishrane u praksi omogućeno je svrstavanjem namirnica u četiri grupe: 1. restoran i kuhinja za pripremu obroka treba da zadovoljavaju osnovne higijenske norme. Voće i povrće. Na drugoj strani kolektivna ishrana treba da obezbedi visoko vredne namirnice radi sprečavanja najčešćih deficita tzv. 2. Vrh piramide Vidljive masti i Šećeri Drugi nivo: Mleko i Meso Prvi nivo: Voće i Povrće Osnova piramide: Žitarice. 2. a 10% u obliku belančevina. Zato bi bilo nepohodno na samom početku jutarnje smene obezbediti mali mlečnougljenohidratni obrok (10-15 minuta pre početka rada dati koktel od 200ml jogurta i 200ml voćnog soka. povrća i voća. Drugim rečima to bi bio mešoviti obrok mesa i povrća koji bi obezbeđiva ododatnih 20-25% ukupne energije. Mediteranske ishrane) • • • Energetski obroci se planiraju prema težini rada najbrojnije kategorije radnika u firmi. C i mineralima Fe (iznutrice) Ako postoji rizik od mešanih deficita. tako da u prvu jutarnju smenu dolaze gladni. • 32 . povećanjem broja obroka i raznovrsnošću namirnica iz iste grupe upotrebljene u jednom obroku. Tokom noći jetra je svoje rezerve glikogena sa 80-100 g svela na 20 grama. To se postiže povećanjem broja porcija namirnica iz grupe hleba. zaštitni obroci sastavljeni od namirnica velike hranljive gustine za pojedine nutrijente. Za svaku grupu određena je osnovna porcija. kao i o načinu serviranja hrane i drugim momentima s`obzirom da hrana nema samo svojstvo da zasiti. Objekat. ili prerđevina. 30g meda i na kraju kafa kao napitak) ukupno 380 kcal. 220g povrća ili 70g leguminoza. sredstvo komunikacije među ljudima. Iz svake od ovih grupa mora biti prisutna jedna. U uslovima povišene temperature okoline ili povećane radiacione toplote. Mleko i mlečni proizvodi. 3. te nije zanemarljiv elemenat i u stvaranju dobre radne atmosfere. Žitarice i proizvodi od žita. jaja. kao i procena zdravstvenog stanja zapošljenih. Npr. Kolektivna ishrana treba da obezbedi adekvatnu količinu energije za svaku kategoriju radnika kako bi se sprečilo iscrpljivanje glikogenskih depoa i pojava zamora sa odgovarajućim smanjenjem radne sposobnosti. a obilno ručaju i večeraju. proizvodi bogati vitaminima B2. Unos vidljivih masti zavisi od energetskog unosa pri čemu nesme da pređe 35% ukupno unete energije. KOLEKTIVNA ISHRANA • Pri planiranju ishrane u radnim kolektivima neophodno je prethodno ispitivanje ishrane i stanja uhranjenosti članova kolektiva. riba. Takođe treba voditi računa i o uređenju tog prostora. Ona je često faktor okupljanja. A. ČETIRI GRUPE NAMIRNICA OSNOV ZA PLANIRANJE PRAVILNE ISHRANE • Američko dijetetsko društvo predlaže sledeću piramidu pravilne ishrane kao vodič za racionalnu ishranu. minerala i vitamina koji bi mogli nedostajati. D. PRVI OBROK Navike naših ljudi su takve da oni najčešće ne doručkuju. Zrnasta hrana (čine osnovu tzv. neophodno je obezbediti dovoljne količine hladnih napitaka. 4. Ovaj obrok bi bio pogodan za unos vrednih belančevina. 30g ulja (mast ili margarin ili buter). u vreme kada je zamor najizraženiji. DRUGI OOBROK Drugi obrok bi trebalo dati 4-5 sati nakon početka rada. Povećanje energetskog unosa preko 2800 cal najvećim delom 70-75% treba da bude u obliku UH. mogu se pratiti preporuke o minimalnom unosu (1200 kcal). kao i učešće određene grupe namirnica u ukupnom energetskom unosu izraženo kao broj osnovnih porcija. 100g mesa ili ribe. dok je za noćnu smenu dovoljno samo 15%. Meso.

Postojanju statistički značajne povezanosti između ekspozicije štetnom agensu i oštećenja zdravlja 2. Pravilnikom je utvrđeno 56 profesionalnih bolesti i nabrojani su poslovi pri čijem se obavljanju ove bolesti pojavljuju. radna mesta odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se smatraju profesionalnim u našoj zemlji utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar zdravlja. ali je za utvrđivanje profesionalne bolesti potrebna i morfološka ili funkcionalna promena na bar još jednom organu ili sistemu.KRITERIJUMI ZA TRAJANJE BOLESTI I VREME EKSPOZICIJE • Dužina izloženosti noksi može uticati na veličinu poremećaja zdravstvenog stanja pa je minimalna dužina ekspozicije kod nekih bolesti definisana u Listi profesionalnih bolesti. Sigurni kriterijumi . To su određene bolesti prouzrokovane uticajem procesa i uslova rada na radnika koji taj posao obavlja.Znače da je neko stanje ili poremećaj verovatno posledica uticaja profesionalnog štetnog faktora. kao i povreda prouzrokovana naglim promenama položaja tela.Znače da je pojava jedne morfološke promene na jednom organu ili sistemu dovoljna za utvrđivanje profesionalne bolesti. kao i uslovi pod kojim se ove bolesti smatraju profesionalnim. na predlog fonda. Prijave profesionalne bolesti i Medicinske dokumentacije (Ekspertiza ZZZZR iz Niša ili Novog Sada ili Instituta za medicinu rada Beograd) MEDICINSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE BOLESTI Profesionalne bolesti predstavljaju patološka stanja nastala u neposrednoj vezi s redovnim zanimanjem radnika. III . Prijavu profesionalnih bolesti popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala oboljenje. Verovatni kriterijumi .KRITERIJUMI ZA MORFOLOŠKE I FUNKCIONALNE PROMENE 1. Da je to ono radno mesto odnosno oni poslovi po osnovu kojih je osiguranik osiguran. bolesti Profesionalne bolesti. Mogući kriterijumi . To su bolesti izazvane štetnostima sa radnog mesta.UVOD U PROFESIONALNU PATOLOGIJU PROFESIONALNA BOLEST ZAKONSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE BOLESTI Profesionalne bolesti obuhvataju određene bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim zadacima koje osiguranik obavlja. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE BOLESTI I .Radi se o profesionalnim bolestima za čije su utvrđivanje neophodne promene na najmanje tri organa ili sistema. Višim koncentracijama agenasa ili njihovih metabolita kod eksponovanih radnika 4. Da su te bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada 3. Činjenici da se slični poremećaji mogu dokazati i u eksperimentu na životinjama II . Postojanje profesionalne bolesti utvrđuju organi zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja na osnovu Liste profesionalnih bolesti. 3. 2. iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. • Vremensko trajanje poremećaja zdravlja je kod nekih profesionalnih bolesti definisano u Listi ali samo u slučaju kada se poremećaj može popraviti bez ikakvih posledica. Da se radi o određenim bolestima 2. Osnovni uslov da se jedna bolest u zakonskom smislu smatra profesionalnom jeste postojanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka bolesti i da se nalazi na listi prof. pod uslovom da je nastanak povrede 33 • . Da se taj rad i uslovi rada odnose na radno mesto odnosno poslove koje je osiguranik obavljao 4.KRITERIJUMI ZA UZROČNOST Zasnivaju se na: 1. POVREDA NA RADU ZAKONSKA DEFINICIJA POVREDE NA RADU Povreda na radu je povreda osiguranika prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim ili hemijskim dejstvom. Postojanju povezanosti između intenziteta ekspozicije i veličine poremećaja zdravlja 3. Iz date definicije pojma profesionalnih bolesti proizilazi: 1. Za postojanje profesionalne bolesti potrebno je da su ispunjeni svi uslovi predviđeni listom profesionalnih bolesti.

a profesionalne bolesti su rezultat trajnog. na putu preduzetom radi izvršenja radnih zadataka i na putu preduzetom radi stupanja na rad. 5. 6. • Povredom na radu može se smatrati samo povreda izazvana obavljanjem posla pod uslovom da postoji i vremenska i prostorna povezanost sa obavljanjem tog posla. astma) Oboljenja KVS (hipertenzija. Posebne mere preventivne zaštite u nekim vidovima specifične zdravstvene zaštite 3. za vreme obavljanja poslova odnosno radnih zadataka ili u vezi sa njima. ishemijska bolest srca i CV-bolest) Bihevioralni poremećaji (anksioznost. Narušenje fizičkog integriteta podrazumeva oboljenje. 2. fizilku bol i smrt Narušenje psihiškog integriteta podrazumeva poremećaj psihičkog zdravlja sa trajnim ili vremenski ograničenim posledicama. 2.uzročno vezan za obavljanje poslova odnosno radnih zadataka. uzastopnog delovanja uzročnika. • Povredom na radu smatra se i : 1. mentalne bolesti) Oboljenja lokomotornog sistema (lumbalni sindrom. radniku se obezbeđuje: 1. Pravo na protetička i ortopedska sredstva. Povreda osiguranika nastalo kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile. Privremena nesposobnost za rad. DEFINISANJE POVREDE NA RADU SA STANOVIŠTA POSLEDICA • • • Povreda na radu predstavlja narušavanje zdravlja. Gubitak radne sposobnosti. Povrede na radu su dakle posledica jednokratnog delovanja uzročnika. Potpuna zdravstvena zaštita 2. emfizem. pri obavljanju javnih i drugih društvenih funkcija ili građanskih dužnosti na poziv državnih i drugih ovlašćenih organa. očna. fizičkog ili psihičkog integriteta ličnosti. 3. na sanitarne sprave. Hronična nespecifična oboljenja organa za disanje (bronhitis. Pravo na zubno-protetičku pomoć i zubno-tehnička sredstva 5. Određena prava iz zdravstvenog osiguranja zaposleni ostvaruju preko svojih poslodavaca (naknadu zarade za prvih 60 dana sprečenosti za rad i specifičnu zdravstvenu zaštitu utvrđenu zakonom) PRAVA IZ PENZIJSKO-INVALIDSKOG OSIGURANJA • Ostvaruju se ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi smanjenje 6. pri vršenju obavezne vojne službe i pri obavljanju drugih poslova i zadataka za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg društvenog interesa. Smrt. slušna i druga pomagala 4. 4. tehnostres. Posledica profesionalnih bolesti i povreda na radu mogu biti: 1. Telesno oštećenje. Povreda koju osiguranik pretrpi pri obavljanju poslova i zadataka u vezi sa akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća. Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad • Naknada putnih troškova u vezi sa lečenjem i rehabilitacijom 7. sindrom sagorevanja. Bolesno stanje. • • BOLESTI U VEZI SA RADOM • Su bolesti uzrokovane noksama koje se sreću i u opštoj životnoj sredini. bolni sindrom vrata i gonjih ekstremiteta. 3. trenutno ili na duže vreme. 2. komplikacijama i ishodu. Smanjenje radne sposobnosti. osteoartroza) • ZAKONSKA PRAVA U SLUČAJU POVREDE NA RADU I PROFESIONALNE BOLESTI PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA • U slučaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja. U bolesti u vezi sa radom spadaju: 1. 4. 3. pa se nastanak ovih bolesti ne može neposredno vezati za obavljanje poslova. Povreda koju osiguranik pretrpeo na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto. 34 . Multikauzalne su geneze i nisu specifične za određenu profesiju. telesno oštećenje (lakše ili teže). Naknada troškova sahrane. ali je njihova učestalost u određenim profesijama znatno veća pa se smatra da su profesionalne štetnosti i radni uslovi kofaktori u njihovom nastanku i favorizujući faktori u njihovom toku.

• PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU Ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi gubitak radne sposobnosti. Fizičke prirode – Temperatura. Pritisak. a koji mogu uticati na oštećenje zdravlja. Statička opterećenja i preopterećenja pojedinih organa. za utvrđivanje 35 . • • 4. 1. PRAVO NA POMOĆ I NEGU PRAVA IZ RADNOG ODNOSA 1. Loša odnosno nepotpuna organizacija rada. Takođe je neophodno dobro poznavanje tehnološkog procesa rada. kao i način izvođenja rada. odnosno dijagnostikovanje bolesti. Neracionalni sistem rada. Troškovi sahrane Materijalna šteta u slučaju telesne povrede i narušenog zdravlja 1. Plastične mase. osnovni su zadaci lekara medicine rada. • PRAVO NA MATERIJALNU NADOKNADU ŠTETE Materijalna šteta u slučaju smrti radnika 1. a poznavanje tih noksi prvi je korak u rešavanju postavljenih zadataka. Bakterije. bitnije oštećenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela. • Delovanje profesionalnih štetnosti potpomažu: 1. Gljivice i dr. kao i procena oštećenja ili gubitka pojedinih funkcija organa ili organskih • • sistema. Pesticidi. Troškovi lečenja 2. Gasovi.Prekovremeni rad. članovi domaćinstva stiču pravo na porodičnu penziju. Strujanje vazduha. Opšti higijenski uslovi na radnim mestima 3. PRAVO NA NOVČANU NADOKNADU ZA TELESNO OŠTEĆENJE Pod telesnim oštećenjem podrazumeva se narušenost fizičkog integriteta i opšte životne sposobnosti. Profesionalna oštećenja nastaju kada se nokse pojavljuju u takvom obliku. telesno oštećenje ili smrt osiguranika. Prekomerni intenzitet rada. Vlaga. • 3. količini odnosno intenzitetu i deluju na takav način i tako dugo da mogu uspostaviti potreban dodir s organizmom i tako izazvati prolazno ili trajno oštećenje organizma. PROFESIONALNE ŠTETNOSTI • Su svi štetni činioci kojim je radnik izložen u toku rada. Specijalni uslovi na radnim mestima (vrsta tehnološkog procesa. Pored dobrog poznavanja tehnološkog procesa (opisa) i podataka o profesionalnih štetnosti dobijenih ambijentalnim monitoringom. 2. opšta tehnička i lična zaštita i dr) 4. Metali. Dokazati uzročnu povezanost nekog hroničnog patološkog stanja ili bolesti sa radom najčešće nije jednostavno. Biološke prirode – Virusi. Naknada za duševnu bol (zbog naruženosti. Izgubljena zarada 2. Nefiziološki uslovi rada . što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potrerba. bez obzira na dužinu radnog staža. Individualne razlike u otpornosti i osetljivosti radnika. Naknada za strah UTVRĐIVANJE POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH BOLESTI • Utvrđivanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka patološkog stanja. Zračenje. 3. osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju u punom iznosu. 2. Prisilni položaj pri radu i dr. Paraziti. Oštećenje zdravlja nastaje delovanjem specifičnih noksi iz radne sredine. što zahteva poznavanje njihovog međusobnog reagovanja i udruženog štetnog delovanja na organizam. Naknada za fizičku bol 2. Izgubljena zarada zbog delimične ili potpune nesposobnosti za rad posle lečenja 4. Organski rastvarači. Trajno gubljenje ili smanjenje mogućnosti za dalji razvoj i napredovanje PRAVO NA NE-MATERIJALNU NADOKNADU ŠTETE 1. Nokse koje se pojavljuju pri radu mogu biti: 1. Hemijske prirode – Prašine.ili gubitak radne sposobnosti (invalidnost). 2. Nepovoljni higijensko-tehnički uslovi u radnoj prostoriji – Nedovoljna kubatura. gubitak. • 2. zbog teške invalidnosti ili smrti bliskog lica) 3. RADNA ANAMNEZA • Uzroci i izvori povreda na radu najčešće su očigledni. Delovanje ovih profesionalnih štetnosti na radnike omogućuje 1. Loša ventilacija itd Najčešće se radi o istovremenom delovanju više profesionalnih štetnosti. 2. Buka. Vibracije i dr. Troškovi lečenja 3. tj. Izgubljena zarada za vreme lečenja 3. bez obzira na to dali to oštećenje prouzrokuje ili ne pruzrokuje invalidnost. PRAVO NA PORODIČNU PENZIJU Ako kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti nastupi smrt radnika.

glasnik RS br. pre kliničkih manifestacija bolesti.IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM PEIODIČNOM PREGLEDU • Obrazac na kome se podnosi Prijava utvrđene profesionalne bolesti (ili sumnja) posle periodičnog pregleda radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada. koju je SFRJ ratifikovala. • Odluka o trajanju prekida kontakta sa uzročnikom. PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI KONVENCIJA BROJ 121 • Imajući u vidu značaj profesionalnih bolesti Međunarodna organizacija rada (MOR) donela je Konvenciju broj 121 . Unese u svoje zakondavstvo opštu definiciju profesionalnih bolesti dovoljno široku da bi obuhvatila bar one bolesti nabrojane u prilogu ove konvencije. Cilj je što ranije utvrditi morfološki supstrat oštećenja organa ili sistema.profesionalnih bolesti neophodno je od samog radnika uzeti anamnestičke podatke o radu. Istovremeno se popunjava i Prijava profesionalnih bolesti nadležnom zavodu. koji je do oštećenja doveo. 6. 3. IV . V . specifična je delatnost medicine rada i spada u domen ocenjivanja radne sposobnosti. 2.REŠENJE O STICANJU PRAVA PO OSNOVU PROFESIONALNE BOLESTI • Donosi Republički fond penzionog i invalidskog osiguranja.PRIJAVA PROFESIONALNE BOLESTI (Sl. • Biomarkeri efekta . kao i početni ispad neke funkcije. Konvencija obavezuje zemlju potpisnicu da između ostaolog: Propiše listu bolesti kojom bi se obuhvatile bar one bolesti koje se nabrojane u prilogu ove konvencije i koje će biti priznate kao profesionalne bolesti. Podaci se uzimaju za sve poslove koje je radnik obavljao tokom svog radnog veka. Knjiga prijave profesionalne bolesti 2. 4. Knjiga utvrđenih profesionalnih bolesti pri periodičnom pregledu radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovim rada. Propiše listu bolesti koja bi se dopunila odredbama koje omogućavaju da se ustanovi profesionalno poreklo bolesti koje nije uneto u listu ili onih bolesti koje se ne manifestuju u propisanim uslovima. LEČENJE • Specifičnosti u terapiji profesionalnih oštećenja svodi se na prekid daljeg delovanja profesionalnog uzročnika i eventualno ubrzano eliminisanje uzročnika iz organizma (terapija helatima).O davanju za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti 1934 godine. Biomarkeri ekspozicije – Specifični biološki testovi kojima se može otkriti postojanje profesionalne štetnosti ili produkata njene transformacije u organizmu.01. o odsustvovanju sa posla i o tome dali pacijent sme opet biti izložen istoj ili sličnoj profesionalnoj štetnosti. Izveštaj o profesionalnim bolestima Dostavljaju Republički zavodi Saveznom zavodu do 31. Prijava se podnosi nadležnoj inspekciji rada u roku od tri dana od dana postavljanja dijagnoze profesionalne bolesti ili sumnje na profesionalnu bolest. 5. 1.72/2006) • Prijavu popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala profesionalnu bolest (za svaku bolest posebno) i preko poslodavca dostavlja filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Otkrivanje oštećenja u subkliničkoj fazi omogućava prekid daljeg izlaganja profesionalnim štetnotima. III . DIJAGNOZA • Primenjuju se svi invanzivni i neinvanzivni dijagnostički postupci i procedure koji se primenjuju i u drugim granama medicine. 2. • Osnovni dokument pri dijagnostikovanju i priznavanju bolesti za profesionalnu II . 1. na bazi medicinske i druge dokumentacije. Da obezbedi službe preventivne mere protiv nesreća na poslu i profesionalnih bolesti. glasnik RS 105/2003) SPECIFIČNOSTI DIJAGNOSTIKOVANJA PROFESIONLANIH BOLESTI 36 . Da obezbedi službe rehabilitacije koje treba da pripreme onesposobljeno lice da se ponovo vrati na svoj raniji posao ili ako to nije moguće da obavlja neki drugi posao Da preduzima mere za olakšavanje zapošljavanja onesposobljenih na odgovarajućim poslovima.VOĐENJE PROPISANE DOKUMENTACIJE 1. u kalendarskoj godini za proteklu godinu 3.Testovi kojima se mogu otkriti rani štetni efekti profesionalnih noksi. Pri postavljanju konačne dijagnoze neophodno je isključiti sve druge etiološke faktore koji mogu dovesti do sličnih patoloških stanja. VAŽEĆE ZAKONSKE OBAVEZE U NAŠOJ ZEMLJI I .PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI (Sl.

informisanje o uslovima na radu i načinu zaštite na radu od profesionalnih štetnosti. podatke o kretanju u službi i podatke o zdravstvenom stanju obolelog tokom rada. 7. inspekciji i sl. slanje u zdravstvenu ustanovu radi dijagnostikovanja profesionalne bolesti. Zakon nalaže obavezne Periodični pregledi radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom.1.0. Jetra. Bubrezi. Bubreg. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Poslovi i radna mesta na kojima postoji od sledećih organa ili organska sistema Kosti. 10. Respiratorni sistem. kome govoriš. LISTA PROFESIONALNIH BOLESTI 1. koji pored medicinskih činjenica poznaje i uslove na radnom mestu obolelog. 3. ekspozicija P ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Bubrezi. 4. službi zaštite na radu. Krvi i krvotorni organi Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Se ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija V ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Cr ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri ekspozicija Ni ili njegovim jedinjenjima organa ili organska sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) 37 5. sopštavanje dijagnoze i ocena radne sposobnosti – sve to može izazvati sumnju bolesnika i deontološke probleme. 1. Srce Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji nervnog sistema ili dva od sledećih organa ili ekspozicija Mn ili njegovim jedinjenjima organskih sistema Jetra. Jetra. mogu biti dostavljani samo zdravstveni podaci za grupu radnika. Profesionalna bolest Trovanje olovom ili njegovim jedinjenjima Trovanje živom ili njenim jedinjenjima Trovanje arsenom ili njegovim jedinjenjima Trovanje fosforom ili njegovim jedinjenjima Trovanje manganom ili njegovim jedinjenjima Trovanje berilijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kadmijumom ili njegovim jedinjenjima Selenom ili njegovim jedinjenjima Trovanje vanadijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje Hromom ili njegovim jedinjenjima Trovanje Niklom ili njegovim jedinjenjima 1. • Zato kada razgovaraš sa bolesnikom o njegovoj bolesti misli šta govoriš. Poslodavcu. Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim promenama na ekspozicija Be ili njegovim jedinjenjima plućima ili specifičnim oštećenjem druga dva organa (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) ili orgnska sistema. Arbitraža treba da je u kompetenciji referentne zdravstvene ustanove za medicinu rada. Nervni sistem. Krv i krvotvorni organi. 9. 6. zašto govoriš i kako to razume bolesnik. ETIČKI I DEONTOLOŠKI PRINCIPI • Prijem radnika na posao. 11.• Dijagnozu treba da postavlja specijalista medicine rada. njegovi rođaci i drugi ljudi. BOLESTI PROUZROKOVANE HEMIJSKIM DEJSTVOM Red br.TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA Poslovi i radna mesta Uslovi za priznavanje bolesti na kojima se bolest pojavljuje kao profesionalne Poslovi i radna mesta na kojima postoji Izražena klinička slika trovanja ili specifična ekspozicija Pb ili njegovim jedinjenjima oštećenja krvi i krvotvornih organa ili perifernog (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) nervnog sistema ili CNS-a ili bubrega Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem ekspozicija Hg ili njenim jedinjenjima nervnog sistema ili bubrega ili najmanje tri od ostalih (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organa i sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji krvi i krvotvornih organa ili nervnog sistema ili dva ekspozicija As ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) od sledećih organa: Srce. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem Poslovi i radna mesta na kojima postoji bubrega ili kostiju ili dva od sledećih organa ili ekspozicija Cd ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organska sistema RES. Informacija o zdravstvenom stanju radnika pojedinca može biti dostavljena samo radniku lično i njegovom ordinirajućem lekaru. . Jetra. 2. 8. • Dispanzerski nadzor nad licima koja su pod uticajem profesionalnih štetnosti jedan je od osnovnih uslova za blagovremeno i tačno dijagnostikovanje profesionalne bolesti. Krv i krvotvorni (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) organi.

25.TROVANJA RASTVARAČIMA Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji oštećenjima dva od sledećih organa ili organskih ekspozicija alifatičnim ugljovodonicima sistema Krv i krvotvorni organi. 24. 27. 19. 22. 1. Bubrezi i (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Nervni sistem Poslovi i radna mesta na kojima postoji Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim ekspozicija cikličnim ugljovodonicima ili oštećenjima dva od sledećih organa ili organskih njihovim homolozima sistema Krv i krvotvorni organi. Jetra. Jetra. sluzokožama i respiratornom ekspozicija azotnim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) sistemu Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Poslovi i radna mesta na kojima postoji od sledećih organa ili organska sistema CNS. Jetra. 16. Srce i ekspozicija ugljenmonoksidu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) krvni sudovi.2. jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Štitasta žlezda. 17. sluzokožama i respiratornom njihovim jedinjenjima sistemu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim ekspozicija sumporu ili njegovim efektom na koži. CNS. ekspozicija ugljendisulfidu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) PNS. 15. Jetra. 21. Krv i krvotvorni organi Klinička slika trovanja sa asteno-vegetativnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji manifestacijama i specifičnim oštećenjima dva od ekspozicija cijanu ili njegovim sledećih organa ili organska sistema Nervni sistem. Trovanje cinkom ili njegovim jedinjenjima Trovanj bakrom ili njegovim jedinjenjima Trovanje aluminijumom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kobaltom ili njegovim jedinjenjima Trovanje kalajem ili njegovim jedinjenjima Trovanje antimonom ili njegovim jedinjenjima Profesionalna bolest Trovanje halogenim elementima i njihovim derivatima Trovanje sumporom ili njegovim jedinjenjima Trovanje azotnim jedinjenjima Trovanje ugljenmonoksidom Trovanje cijanom ili njegovim jedinjenjima Trovanje alifatičnim uglovodonicima Trovanje cikličnim uglovodonicima ili njihovim homolozima Trovanje nitro i amino derivatima ugljovodonika Trovanje halogenim derivatima ugljovodonika Trovanje ugljendisulfidom 38 Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Zn ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Cu ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Al ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Co ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Sn ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija Sb ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem tri organa ili organska sistema Red br. sluzokožama i respiratornom jedinjenjima sistemu (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim Poslovi i radna mesta na kojima postoji efektom na koži. ugljovodonika (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Bubrezi i Nervni sistem Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva ekspozicija halogenim derivatima od sledećih organa ili organska sistema Krv i ugljovodonika krvotvorni organi.12. Bubrezi i Nervni sistem (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili organska sistema Organ vida. 13.TROVANJA GASOVIMA Poslovi i radna mesta Uslovi za priznavanje bolesti na kojima se bolest pojavljuje kao profesionalne Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim ekspozicija halogenim elementima ili efektom na koži. 1. ili tri od ostalih organa ili organskih sistema . 23. 14. Krv i krvotvorni organi. 18.3. 20. Bubrezi i (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Nervni sistem Klinička slika trovanja sa pojavom katarakte ili Poslovi i radna mesta na kojima postoji specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili ekspozicija nitro i amino derivatima organskih sistema Krvi i krvotvorni organi. 26.

etrima. bakteriske. 30. 36. 32. parazitarne Antropozoonoze Poslovi osoblja na službi u oblastima gde se tropske bolesti javljaju endemski ili epidemiski Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren kontakt sa uzročnikom bolesti Klinička slika tropskih bolesti (dokaz o kontaktu sa biološkim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika antropozoonoza (dolazak u kontakt sa biološkim agensom i prostornoj i vremenskoj povezanosti sa pojavom bolesti) 39 . 2. importovane bolesti: visusne. 31. Hronični burzitis Poslovi i radna mesta na kojima postoji zglobova nastao usled dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan prenaprezanja i pritisak na burze (najmanje 5 godina) dugotrajnog pritiska Poslovi i radna mesta na kojima postoji Sindrom karpalnog dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan tunela pritisak na šaku i podlakticu Paraliza nerava usled Poslovi i radna mesta na kojima postoji dugotrajno prenaprezanje i dugotrajan prenaprezanja i dugotrajnog pritiska pritisak na periferni nerv Poslovi i radna mesta na kojima postoji Oštećenje meniskusa opterećenje kolena u nefiziološkom kolena usled dugog položaju (dokaz o trajanju optrećenja opterećenja u kolena .Poslovi i radna mesta na kojima postoji Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem dva Trovanje alkoholima ili ekspozicijaalkoholima. 38. od sledećih organa ili organska sistema Krv i 28. 37.najmanje 5 godina.BOLESTI PROUZROKOVANE FIZIČKIM DEJSTVOM Red br. Klinička slika sa morfološkim ili funkcionalnim promenama na vaskularnom i neuromuskularnom ili koštanom sistemu Klinička slika hroničnog zapaljenja lakatne ili ramene ili prepatelarne burze sa umanjenjem funkcije zahvaćenog zgloba Klinička slika sa morfološkim znacima hronične kompresije i funkcionalnim ispadima Klinička slika paralize perifernog nerva 29. Jetra.TROVANJA PESTICIDIMA Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija pesticidima koji nisu Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim obuhvaćeni pod drugim tačkama oštećenjima dva organa ili organskih sistema (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima se bolest pojavljuje Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija otvorenim i zatvorenim izvorima jonizujućeg zračenja (dokaz o trajnanju ekspozicije najmanje 5 godina i intenzitetu ekspozicije . Dokaz o progresiji oštećenja sluha tokom rada u buci. sa dnevnim nefiziološkom položaju opterećenjem od najmanje 1/3 radnog vremena) Klinička slika sa morfološkim lezijama meniskusa i funkcionalnim promenama kolenog zgloba 3. estrima ili etrima ili aldehidima ili ketonima krvotvorni organi.ličnom biodozimetrijom ili merenjem radioaktivnosti urina) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija nejonizujućem zračenju (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta kesonaca.0. 35. 33. Tropske. ronilaca i letačkog osoblja (dokaz o ponovljenim naglim dekonpresijama) Poslovi i radna mesta na kojima se dolazi u kontakt sa bukom preko dozvoljenog nivoa (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija vibracijama (dokaz o trajanju ekspozicije najmanje 5 godina) Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne Klinička slika sa morfološkim i funkcionalnim promenama u krvi i krvotvornim organima ili koži (ulcerozni radiodermatitis) ili očnog sočiva (katarakta) ili hipotireoze izazvane radioaktivnim jodom Morfološke i funkcionaln promene na organu vida (katarakta) Ponovljene vazdušne embolije i ispadi funkcije CNS ili miokarda ili pluća ili koštanog sistema Obostrano perceptivno oštećenje sluha preko 30% po Fowler-Sabineu. estrima. 40.0. BOLESTI PROUZROKOVANE BIOLOŠKIM DEJSTVOM 39.4. Bubrezi i Nervni sistem aldehidima ili ketonima (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Trovanje pesticidima koji nisu obuhvaćeni po drugim tačkama Pravilnika Profesionalna bolest Oboljenja izazvana jonizujućim zračenjem Oboljenja izazvana nejonizujućim zračenjem Oboljenja izazvana povišenim ili sniženim atmosferskim pritiskom Oboljenja izazvana bukom Oboljenja izazvana vibracijama 1. 34.

47. u slučaju kada je bronhoprovokativni test kontraindikovan. profuzije 1/1. 44. 46. 45. pozitivnim nespecifičnim i specifični bronhoprpvokativni testovi. dokaz o progresiji oštećenja pluća tokom rada. sa poremećajem plućne ventilacije teškog stepena (FEV12%). Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. 5. lana i konoplja. 43.0. pozitivan specifični bronhoprpvokativni test i specifične imunološke promene Klinička slika sa izraženim promenama na gornjim disajnim putevima i pozitivnim ekspozicionim i specifičnim imunološkim testovima Klinička slika hroničnog opstruktivnog bronhitisa. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. Normalan spirometriski nalaz pri zaposlenju. posebno u početnim fazama prerade (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije najmanje 10 godina) Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do kontakta sa materijamakoje izazivaju alergijsko ili iritativno dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici eksponovani sporama gljivica i heterolognim proteinima (dokaz o ekspozicij) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici eksponovani alergogenim materijama (dokaz o ekpoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima dolazi do kontatkta sa iritirajućom prašinom (dokaz o intenzitetu i tejanju ekspozicije najmanje 10 godina) Uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima.41. pozitivni imunološki testovi. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. Klinička slika bisinoze u drugom i trećem stadijumu bolesti Klinička slika astme sa verifikacijom napada u toku rada. dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepušač. Virusni hepatitis Parenteralne infekcija virusom SIDE Tuberkuloza Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenterealni kontakt sa uzročnikom bolesti Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenterealni kontakt sa TBC bacilom Klinička slika hepatitisa (dokaz o parenteralnoj infekciji sa biološkim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika AIDS-a (dokaz o parenteralnoj infekciji sa biološkim agensom i vremenskoj i prostornoj povezanosti sa pojavom bolesti) Klinička slika tuberkuloze prouzrokovane bacilom tuberkuloze rezistentnim na antituberkulozne lekove.0. 48. Astma 51. 53. BOLESTI KOŽE 54. 4.BOLESTI PLUĆA Redb r. 42.0. 49. kao i znacima aktiven tuberkuloze pluća Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. Klinički nalaz sa Ro-promenama na plućima. Profesionalna bolest Silikoza pluća Siliko-tuberkuloza Azbestoza pluća Pneumokonioza rudara ugljenokopa Pneumokonioza uzrokovana tvrdim metalima Bisinoza pluća Poslovi i radna mesta na kojima se bolest pojavljuje Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini slobodnog silicijumdioksida (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini slobodnog silicijumdioksida (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija azbestnim vlaknima (dokaz o intenzitetu i trajnju ekspozicije) Poslovi i radna mesta u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije) Poslovi proizvodnje i obrade tvrdog metala(dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije) Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija prašini pamuka. poremećaj ventilacije pluća srednjeg stepena. Maligne bolesti Poslovi i radna mesta gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim materijama Klinička slika malignog oboljenja prouzrokovanog jonizujućim zračenjem ili UV-zračenjem ili hemiski sigurno dokazanim kancerogenima (I grupa IARC) 40 . Poslovi i radna mesta na kojima su radnici Kontaktni dermatitis eksponovani alergogenim ili iritativnim materijama (dokaz ekspoziciji) Poslovi i radna mesta na kojima su radnici Recidivantna eksponovani alergogenim materijama urtikarija (dokaz ekspoziciji) Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima Klinički slika sa pozitivnim ekspozicionim i imunološkim testovima 6. Egzogeni alergijski bronhoalveolitis Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva Hronični opstruktivni bronhitis 52. MALIGNE BOLESTI 56. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena. 55. Klinička slika sa specifičnim Ro-promenama na plućima. 50. profuzije 1/1 i poremećajem plućne ventilacije najmanje srednjeg stepena ili veći stepen profuzije Ro-promena.

jonizujuća i nejonizujuća zračenja. Atmosferske padavine Čovek u procesu rad može biti izložen manje ili više nepovoljnim klimatskim i mikroklimatskim uslovima radne sredine. Vlažnost vazduha 3. Zbog znatnih varijacija mikroklimatskih faktora najbolje je njihovo kontnuirano praćenje. Najvažniji faktori u ovom konpleksu su 1. kao i sa tehnološkim procesom u celini. na osnovu čega se daje ocena i zaključak o nađenom stanju mikroklime i eventualno predlažu mere za poboljšanje nepovoljnih mikroklimatskih uslova. Radijacijom (zračenjem) 44-59% 2. ako je ova zona široka merenja treba vršiti na više mesta ili tamo gde radnik najviše boravi. mikroklimatski uslovi su manje podložni promenama. Farenhajtova. ako za to nepostoje tehnički uslovi. Svojim dejstvom u radnoj sredini fizički agensi mogu dovesti do povreda na radu i pojave profesionalnih i drugih oboljenja vezanih za rad Pod klimom jednog kraja odnosno mikroklimom ambijenata podrazumeva se skup prosečnih vrednosti fizičkih faktora u toku određenog vremena u dotičnom kraju odnosno u nekom zatvorenom prostoru. To se postiže putem: 1. Insolacija 2. povećan i snižen barometarski pritisak.5 metara od poda. U radnoj prostoriji površine do 100 m2 merenje se vrši najmanje na jednom mestu i za svakih sledeđih 100 m2 na još po po jednom mernom mestu. u toku dana i noći. Temperaturne skale .Količina energije tela koja je uslovljena brzinom kretanja molekula u njemu. Za razliku od klimatskih uslova koji se menjaju zavisno od promena u prirodi. Apsolutna skala. Konvekcijom (strujanjem) 14-33% 3. merenja treba vršiti u različitim godišnjim dobima. vibracije. U najvećem broju privrednih grana proizvodni proces se odvija u zatvorenim prostorijama. mehaička sila. hemijski neaktivna prašina i drugo.Stepen zagrejanosti tela koja zavisi od količine toplotne energije koju to telo sadrži. Dobijeni rezultati merenja se dokumentuju i upoređuju sa propisanim normama.Za određivanje stepena zagrejanosti koriste se četiri temperaturne skale: Celzijusova. Barometarski pritisak 3. za vreme rada ventilacionih i drugih uređaja. Evaporacijom (isparavanjem) 10-33% Kada temperatura radne sredine dostigne temperaturu ljudskog tela. Pri niskim temperaturama udeo kondukcije (provođenja) i zračenja u odavanju toplote znatno je veći nego udeo isparavanja. Temperatura vazduha 2. 2. U uslovima mikroklimatskog konfora odavanje toplote iznosi: 1. u različitim fazama tehnološkog procesa. na početku. Kretanje vazduha 4. Merenje se vrši na radnom mestu u zoni rada. • • • • • • • TEMPERATURA VAZDUHA • • Toplota tela . Periodičnih ispitivanja i ocene mikroklimatskih uslova. Na faktore mikroklime uglavnom utiče kvalitet veštačke klimatizacije u prostorijama i sam tehnološki proces proizvodnje U zavisnosti od mikroklimatskih (klimatskih) uslova u radnoj sredini. Toplotno zračenje Za klimu se pored ovoga uzimaju u obzir i 1. 41 • • . • • Pre nego što se pristupi ispitivanju elemenata mikroklime treba se upoznati sa geografskim i geološkim osobinama mesta gde je lociran proizvodni pogon. Temperatura tela .2-1. Reomirova. buka. sredini i kraju radnog vremena. Merenje se obično vrši na visini od 1.AGENASI FIZIČKE PRIRODE UVOD • U agense fizičke prirode ubrajaju se faktori klime i mikroklime. • Prethodnog sanitarnog nadzora pri oceni projekta za izgradnju i rekonstrukciju proizvodnih pogona. sa uporednim merenjem u spoljašnjoj sredini. zavisi i učešće pojedinih faktora termoregulacije koje poseduje čovekov organizam. električna struja. znatno se povećava udeo znojenja u odavanju toplote. • Cilj ispitivanja mikroklime radne sredine je otkrivanje i otklanjanje postojećih negativnih mikroklimatskih faktora i stvaranje toplotnog konfora. osvetljenost.

Krvni pritisak obično snižen .Koža bleda. • TOPLOTNI UDAR ETIO-PATOGENEZA • Javlja se kod neklimatizovanih osoba koje su izložene težem fizičkom radu u toploj i vlažnoj sredini. 43 . suva.Crvenilo lica .TEŽAK TOPLOTNI UDAR • Nastaje kao posledica gubitka tečnosti i elektrolita putem znojenja. što dovodi do cirkulatornog šoka. U krvi se povećava sadržaj kalijuma.Smrt ako se ne pruži pomoć SUNČANICA ETIOPATOGENEZA • Poremećaj termoregulacije koji nastaje direktnim dejstvom sunčevih zraka na otkrivenu glavu. TOPLOTNI GRČEVI ETIO-PATOGENEZA • Javljaju se posle dugotrajnog dejstva visokih spoljnih temperatura i u toplim pogonima kod radnika koji obavljaju težak fizički rad. KLINIČKA SLIKA I . • Osnovni poremećaj je intra i ekstracelularna dehidratacija. CNS-a I BUBREGA ETIOPATOGENEZA • Javljaju se kod lica koja duže rade u toplim pogonima.Povećana telesna T .Opšta slabost .Fascikulatorna podrhtavanja mišića .Glavobolja . lipida. Jedan manji deo IC-zraka (oko 1%) prodire do tvrde moždanice izazivajući njenu hipertermiju sa pratećom hiperemijom moždanica i mozga. ureje i mokraćne kiseline.Treperenje pred očima .Opšta slabost .Treperenje pred očima . Alkalna rezerva se smanjuje i pH opada.Šum u ušima .Vrtoglavica . nos ušiljen . ponekad cijanotična. pa nastaje paradoksalna reakcija vazokonstrikcije krvnih sudova u koži. POREMEĆAJI FUNKCIJE KVS-a. KLINIČKA SLIKA . šećera.Vrtoglavica .Koža crvena.BIOLOŠKO DEJSTVO VISOKE TEMPERATURE • U uslovima toplotnog diskonfora organizam nastoji da se oslobodi viška toplote pa dolazi do širenja krvnih sudova u koži u koju se sliva topla krv iz centralnih delova organizma.Glavobolja . • Može se ispoljiti u vidu lakog ili teškog poremećaja termoregulacije. topla i vlažna . II . Produkti raspadanja ćelija i povećana temperatura narušavaju termoregulacionu funkciju hipotalamusa.Žeđ .Koža bleda.Pojačano znojenje . • Javlja ju se svi simptomi kao i kod lakog oblika. tonovi tihi .Pad krvnog pritiska .Poremećaj svesti sve do duboke kome .Telesna temperatura normalna ili snižena .Rad srca ubrzan.Povišena T (38-390) .Podrhtavanja i grčenja raznih grupa mišića .Cheyne-Stokes disanje .Žeđ . topla i cijanotična . povraćanje . čime se smanjuje njihovo snabdevanje kiseonikom.Ubrzan i slabo punjen puls . KLINIČKA SLIKA .kod teških oblika . Zbog intracelularne dehidratacije ćelije propadaju.Mučnina. • Osnovni poremećaj je povećan gubitak soli iz organizma putem znojenja. fosfora.Bolni grčrvi u rukama i nogama .Ubrzano i površno disanje. Kao posledica dejstva visokih temperatura može doći do toplotnog udara. toplotnih grčeva i sunčanice. GITa.Hipertermija do 420C . • Pri direktnom dejstvu sunca na glavu oko 99% toplotne energije apsorbuje se u koži i kostima glave.Povećanje količine Er i Hg uz smanjenje hlorida.Ubrzan puls i disanje .Slabost .Zastoj rada srca i disanja i smrt. Objašnjavaju se smanjenjem količine krvi u unutrašnjim organima.LAK TOPLOTNI UDAR (Toplotna slabost) . pa se u ekstracelularnoj tečnosti nalaze produkti raspadanja.Znojenje . suva.Moguće su epileptiformne i tetaniformne krize . ali se brzo razvija: .Plitak gubitak svesti do duboke kome .Glavobolja . PREVENCIJA • Zaštita glave od direktnog dejstva sunca.

• HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1.) EKRANIZACIJA Ima ulogu da reflektuje ili apsorbuje toplotu (vodene zavese.) OPŠTA VENTILACIJA SA KONDICIONIRANJEM VAZDUHA ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. Obezbeđuje izolaciju izvora toplotne energije i udaljavanje radnika sa mesta visoke temperature. IZBOR (ZAMENA) TEHNOLOŠKOG PROCESA Koji neće biti generator visokih temperatura i toplotnog zračenja IZBOR ENERGENATA Korišćenje električne energije ili gasa kao izvora energije (primena čvrstog goriva je najgori izbor) MEHANIZACIJA.Sa dosta vitamina i minerala i dovoljan unos tečnosti.Oboljenja CNS-a. adrenalin kod zastoja srca. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. zagrejanih predmeta i toplotnog zračenja.TERMIČKE OPEKOTINE – Kod radnika koji rade sa rastopljenim metalima (kovači. vrat i ramena. topljenju i gašenju požara. TOPLOTNA IZOLACIJA Mera zaštite od širenja toplote i toplotnog zračenja (vrata. Smanjena sekretorna funkcija želudca 4. KVS-a. PNS-a. vazdušne zavese i dr. KLINIČKA SLIKA 1. used čega se hrana duže zadržava u želudcu i crevima. II . III . 2.• Smanjenje cirkulišuće krvi u oblasti splenikusa narušava funkcije organa za varenje. ZAŠTITNE PREČAGE OD KOŽE ILI AZBESTA Za zaštitu varilaca i kovača. • PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad u uslovima povišene temperature su: . • 3. • RADNA ODELA Od prirodnih materijala (pamuk. Hipotonija 3.Teži poremećaji termoregulacije . Disfunkcija bubrega. PRAVILNA ISHRANA . • SKRAĆENJE EKSPOZICIJE Dobrom organizacijom postiže se da manji broj radnika bude izložen visokoj temperaturi. jetre i endokrinih žlezda . AUTOMATIZACIJA I HERMETIZACIJA PROCESA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. LOKALNE PROMENE NA KOŽI Mogu biti izazvane termičkom radijacijom i kontaktom sa vrelim tečnostima i čvrstim predmetima. GIT-a . Unošenjem veće količine vode per-os smanjuje se baktericidna sposobnost želudačnog soka. • 4. Postavljanje u ležeći položaj sa glavom naniže Hlađenje – Tuširanje. ZAŠTITA OD VISOKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. a vazduh suv. LEČENJE POREMEĆAJA NASTALIH DEJSTVOM VISOKE TEMPERATURE 1. • 6. lan) Od azbesta ili aluminijumskih folija -Za rad pri livenju.Opravak posle operacija i oboljenja . staklari). HIDROPROCEDURE Obezbeđivanje tuširanja za vreme i nakon rada kako bi se sprečila hipertermija. • 5. Rehidratacija slanom vodom per-os ili infuzija fizioloških rastvora soli – kod grčeva Simptomatska terapija – Kiseonik kod cijanoze. 4. RES-a. Neurastenija 2. • • 2.Oboljenja bubrega. Sve to dovodi do poremećaja u funkciji GIT-a i bubrega. 2. poklopci i sl. • 3. i kobaltnim staklima za zaštiu očiju. RUKAVICE OD AZBESTA Za zaštitu ruku od plamena. sedativi kod uznemirenih. 3. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA Podrazumeva veći broj pauza u toku rada. I . Iznošenje na svež vazduh. kao i da se određeni poslovi obave pre nego što se uređaji koji stvaraju toplotu puste u rad. 5. • 2.Anemije 44 .ERITHEMA AB IBNE – Specifične promene na koži nastale kao posledica dejstva toplotne radijacije. KAPULJAČE OD AZBESTA ILI ALUMIJUMA Mogu biti izrađene zajedno sa štitnikom za lice.URTICARIA E CALORE – Kod rada u sredini gde je temperatura visoka. • 2. livci. • 4. kupanje ili hladne obloge (voda nesme biti niža od 250C).

ruku (5%). Patogeneza je bazirana na poremećajima cirkulacije krvi i pratećoj hipoksemiji tkiva. PODELA PROMRZLINA PREMA STEPENU OŠTEĆENJA TKIVA 1. HRONIČNE PROMRZLINE Nastaju usled dugotrajnog izlaganja relativno niskim temperaturama (-5 do -150C). . Postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji. 2. koja remeti metabolizam ćelija. POSEBNI OBLICI PROMRZLINA 1. 3. PROMRZLINE PRVOG STEPENA • U fazi hlađenja koža je intenzivno bleda i BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE LOKALNA HIPOTERMIJA (Promrzline) • • Promrzline su lokalna oštećenja kože i potkožnog tkiva hladnoćom. BORAVAK U TOPLOJ PROSTORIJI PODELA PROMRZLINA PREMA KLINIČKOM TOKU 1. genitalije i drugo. otežani pokreti prstiju i gubitak osetljivosti. u hladnjačama. ako se nađu u vodi ili nenastanjenim predelima. TOPLI NAPICI 3. pri napuštanju aviona na velikim visinama kada se neki deo zaštitne opreme otrgne. Klinički na delovima stopala koji su izloženi pritisku javlja se nekroza tkiva i otoci stopala. REKREACIONI TRETMANI Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure. • • • 2. ANGIO-SPAZAM ili 3. Spoljne temperature. EDUKACIJA RADNIKA U cilu upoznavanja radnika sa dejstvom i posledicama visokih temperatura. Nastaje kada temperatura tela padne ispod 350C. • • 6. AKUTNE PROMRZLINE Nastaju pri kratkotrajnom izlaganju delova tela veoma niskim temperaturama (-30 do -500C).Graviditet RADNA MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA RADA Radna mesta na kojima je temperatura visoka proglašavaju se za radna mesta sa povećanim rizikom. srednje težak ili težak). parastezije. BLEDILO PRSTIJU Nastaje pri ponovljenom izlaganju niskoj temperaturi. OBLITERIRAJUĆI ARTERITIS hladna. Kreću se u intervali od 12-280C. Brzina nastanka opšte hipotermije zavisi od: • 45 . LEČENJE 1. a pri tom su prisutne i druge štetnosti. Klinički bledilo i hladnoća kože. koji dugo rade u stojećem položaju. • Posle nekoliko nedelja između izumrlog i zdravog tkiva javlja se demarkaciona linija. a u fazi zagrevanja se javlja crvenilo i otok • Kod ozeblina se u fazi zagrevanja javlja i urtikarija sa svrabom i perutanjem kože u kasnijoj fazi. NORMATIVI • Propisane norme za temperaturu vazduha u radnoj sredini zavise od: Vrste rada (lak. PROMRZLINE TREĆEG STEPENA • Ovde su mehurovi ispunjeni krvavim i prljavim sadržajem. LOKALNO ZAGREVANJE 2. • • • 2. a zahvata jedan prst ili više njih. velikim halama koje se nemogu zatvoriti i sl. 4. Najčešće su promrzline nogu (80-90%). usled čega može doći do delimičnog ili potpunog izumiranja tkiva. • 5. a ostalo otpada na uši. ANGIO-NEUROZA 2. nos. nekroza kiva prodire ponekad sve do kosti. PREVENTIVNI PREGLEDI (Prethodni i periodični ) SKRAĆENJE RADNOG VREMENA I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA Mere zaštite koje se primenjuju ako je temperature izuzetno visoke. • • • ROVOVSKO STOPALO Sreće se kod vojnika i radnika izloženih niskoj temperaturi i vlazi. • OPŠTA HIPOTERMIJA (Bela smrt) • Može nastati kod pomoraca i pilota koji su doživeli udes u zimskom periodu.2. • 3. čijim prskanjem se otvaraju rane koje sporo zarastaju. Patoanatomski supstrat za sva lokalna oštećenja niskom temperaturom čine: 1. Niskim temperaturama su izloženi radnici koji rade na otvorenom prostoru. Npr. PROMRZLINE DRUGOG STEPENA • Pored otoka u fazi zagrevanja stvaraju se mehurovi (plikovi i bule) ispunjeni bistrom ili lako zamućenom tečnošću.

OBUĆA postavljene krznom. 3. KAPE. Povećanje krvnog pritisaka i srčane frekfence 5. Spazam krvnih sudova kože i sluzokože 2. • 2.Endokrini poremećaji . Relativna vlažnost (Rv) . Smanjenje osetljivosti 3. BUNDE. odevenost. Ubrzanje disanja 6. 46 . 5. Usporeno i površno disanje 4. Apsolutna vlažnost (Av) . poremećaj metabolizma. Unutrašnjih faktora: zamor. Slabljenje refleksa 2.KVS-oboljenja . ZAŠTITA OD NISKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. Maksimalna vlažnost (Mv) .Kahektični rekovalescenti . Nadražaja simpatikusa 3. Deficit vlažnosti (Dv) . DRUGA FAZA HLAĐENJA • Pri dužem delovanju niskih temperatura. VLAŽNOST VAZDUHA • 1. loša ishrana. 3. vetra. Usporava se metabolizam i telesna temperatura opada 6.Osobe koje su ranije prelažale promrzline . MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. rekovalescencija. Za vreme pauze obezbediti radniku topao kaloriski adekvatan obrok. LEČENJE 1.O značaju primene mera zaštite i štetnosti konzumacije duvana i alkohola. PRVA FAZA HLAĐENJA 1. TOPLOTNA IZOLACIJA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA MEHANIZACIJA I AUTOMATIZACIJA IZOLACIJA RADNIKA KOJI PRATE PROCES RADA U ZAGREJANE PROSTORIJE 2. Spoljnih faktora: spoljna temperatura. 2. 4. 2. koju vazduh može da sadrži na određenoj temperaturi. Relativna vlažnost predstavlja u stvari stepen zasićenja vazduha vodenom parom. RUKAVICE.je količina vodene pare koja se nalazi u vazduhu u momentu merenja i izražava se u gramima po 1 m3 vazduha. . Ako je to temperatura čovečjeg tela onda govorimo o fiziološkom deficitu zasićenja. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA Kontraidikacije za rad na niskim temperaturama su: . Ubrzanje metabolizma i termoprodukcije 4. 5. RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM SKRAĆENJE EKSPOZICIJE I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA EDUKACIJA RADNIKA . gubitak svesti. vlage i drugih nepogoda. nispavanost. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. Smanjenje krvnog pritiska i srčane frekfence 5. Dv = Mv – Av.je razlika između maksimalne i apsolutne vlažnosti za datu temperaturu. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA Pri čemu će se radniku omogućiti da za vreme pauze boravi u toplom prostoru za to namenski izgrađenom. Što je temperatura vazduha veća to je i Mv veća.Oboljenja koštano-mišićnog sitema . kao posedica dekonpenzacije termoregulacije javlja se 1.Hronična respiratorna oboljenja . Mišićno podrhtavanje. u tom trenutku počinje kondenzacija vodene pare tj njeno pretvaranje u kapljice vode. U atmosferskom vazduhu se uvek nalazi manja ili veća količina vodene pare što čini vlažnost vazduha. Potrebno je takođe i više kraćih pauza kada će radnik uzimati tople bezalkoholne napitke. 2.od kože. Postepeno zagrevanje celog tela 2. • 4. 3. Relativna vlažnost u tom trenutku je 100 %. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1.za zaštitu od kiše. REKREACIONI TRETMANI .Starije osobe sa poremećajem cirkulacije. KABANICE . strujanje vazduha. hladnoće. Javlja se disfunkcija CNS-a. Tačka rose .je temperatura pri kojoj počinje kondenzacija vodene pare iz vazduha.1.Oboljenja bubrega . Kardiopulmonalna reanimacija.Neurovaskularni poremećaji . što vodi u smrt. Snižavanjem temperature vazduha snižava se i maksimalna vlažnost i u jednom trenutku ona se izjednačava sa apsolutnom vlažnošću.Metabolički poremećaji . ODELA. vlažnost.Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure.je maksimalna količina vodene pare.je odnos između apsolutne i maksimalne vlažnosti izražen u procentima Rv % = (Av / Mv) x 100.

a često i nagon na kašalj. opstanak i prenos izazivača ovih oboljenja na čoveka direktno zavisi od prisustva vode i vlage u vazduhu jer su svi ovi izazivači osetljivi na sasušenje. Radi regulisanja broja izmene vazduha otvori za aeraciju moraju imati želuzine ili specijalne zavese kojima se reguliše veličina otvora. dovodi do njihovog sušenja i hlađenja.je procentualni odnos između apsolutne vlažnosti na datoj temperaturi vazduha i maksimalne vlažnosti pri temperaturi od 36. Vrtložno • BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI MIKROBIOLOŠKA OBOLJENJA 1. pri čemu povećana vlažnost potpomaže njihov nastanak. Niska temperatura praćena visokim procentom vlage u vazduhu pogodna je za razvoj i širenje virusa koji izazivaju zapaljenja gornjih disajnih puteva (influenca. Usmereno 2. • BAKTERIOLOŠKA OBOLJENJA VIRUSNA OBOLJENJA GLJIVIČNA OBOLJENJA PARAZITARNA OBOLJENJA • • • Visoka vlažnost pogoduje razvoju mikroorganizama pa su češća razna bakteriska. Horizontalno (vetrovi) 2. VRSTE VENTILACIJA PRIRODNA VENTILACIJA • Prirodna ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje kao posledica razlike vazdušnog pritiska u spoljnoj sredini i prostoriji. Prirodna ventilacija se obavlja kroz vrat. Fiziološka relativna vlažnost (FRv%) . a zimi se otvaraju visoko postavljeni otvori (iznad 4 m) kako bi se sprečio ulazak hladnog i vlažnog vazduha. Razvoj. zbog čega dolazi do promene prokrvljenosti sluzokoža i promena u sekreciji. prozore ili namenski izgrađene ventilacione otvore.6. NORMATIVI Poželjno je da u toplim pogonima relativna vlažnost vazduha bude na donjoj granici fiziološkog optimuma. 2. U prirodi kretanje vazduha može biti: 1. Otvori na vetrovitoj strani zida. Brzina kretanja vazduha izražava se u metrima u sekundi. Osobe izložene suvom vazduhu osećaju suvoću. REUMATSKA OBOLJENJA 2. grebanje grla. • Ova oboljenja uglavnom su posledica udruženog dejstva vlage i niske temperature. ali se dozvoljavaju i šire granice od 30-70%. Poznato je da u objektima gde su vlažnost i temperatura visoki dolazi do razvoja gljivica plesni i drugih mikroorganizama koji mogu izazivati alergiska oboljenja. • • BOLESTI KOJE NASTAJU U VEZI SA RADOM VEŠTAČKA VENTILACIJA • Veštačka ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje radom namenski izgrađenih mehaničkih uređaja koji 47 . velika grupa adenovirusa itd. ako postoji dominantan vetar moraju se praviti na različitim visinama. te su kod njih česta: KATARALNA I DRUGA ZAPALJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Što ponekad zahteva promenu radnog mesta. MIŠIĆNA OBOLJENJA 4. Neki ljudi veoma teško podnose suv vazduh. ALERGIJSKA OBOLJENJA • Visok procenat vlage i spoljne temperature potpomaže razvoj brojnih alergiskih oboljenja.). PREHLADNA OBOLJENJA i dr.50C (temperatura tela). Vertikalno (turbulencija) Prema karakteru kretanje vazduha može biti: 1. Leti se otvaraju niži otvori (do 2 m visine) da bi hladni i gušći vazduh ulazio u prostoriju. parazitarna i virusna oboljenja. Ovde spadaju 1. pečenje. 4. gljivična. Za fiziološki optimum uzima se relativna vlažnost od 40-60%. • BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI • Suv vazduh pri visokim i niskim temperaturama ubrzava isparavanje tečnosti sa sluzokože. 3. što zavisi od vrste delatnosti i klimatske zone. • • KRETANJE VAZDUHA • Pod kretanjem vazduha podrazumeva se pomeranje vazdušnih masa u prostoru koje nastaje usled razlike u temperaturi odnosno razlike u pritiscima koji vladaju u pojedinim delovima vazduha iznad određenih površina. KOŠTANO-ZGLOBNA OBOLJENJA 3.

a gubiće toplotu putem zračenja samo ako je temperatura okoline niža od 27-280C (temperatura spoljnih slojeva odeće). Standardna temperatura 3.izražava se u džulima ili kalorijama na 1 cm2 u minuti J/cm2 / min. OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA • Bilo koji izdvojeni faktor mikroklime nije dovoljni pokazatelj. BIOLOŠKO DEJSTVO TOPLOTNOG ZRAČENJA • Biološko dejstvo toplotnog zračenja zasniva se na termičkim efektima.ako pokriva celu prostoriju. topli izvori). • I . ovlažiti ili osušiti). Veštačka ventilacija može biti: 1. Najveći neželjeni efekti su pri zagrevanju glave.ako pokriva samo pojedine delove prostorije gde postoje veći zahtevi (npr. Za normiranje mikroklime treba uzeti sve njene parametre. 2. 3. Efektivna temperatura 4. Organizam čoveka će apsorbovati radiacionu 48 .INDEKSI KONFORNOSTI MIKROKLIME 1. Jačina toplotnog zračenja . Energija toplotnog zračenja . Bilo je mnogo pokušaja da se faktori mikroklime integrišu u jednu numeričku vrednost koja će izraziti uticaj mikroklime na termičko stanje organizma. a na otvorenom prostoru ovo zračenje dolazi od sunca. 4. hladnom i vlažnom strujanju vazduha može doći do LOKALNOG ILI OPŠTEG HLAĐENJA TELA.5-1. a odvode zagađen i zagrejan vazduh iz prostorije. Korigovana efektivna teperatura IZVORI EKSPOZICIJE • U raznim proizvodnim pogonima čovek je izložen toplotnom zračenju.INDEKSI TOPLOTNOG STRESA 1. 35W/m2 max. vremena izlaganja i dela tela koji je izložen zračenju. Indeks očekivane četvoročasovne količine znoja (P4SR) 2.nekog tela zavisi od njegove temperature i površine. Najveću moć odavanja i apsorpcije toplotnog zračenja imaju crna tela. Indeks temperatura globus i vlažnog termometra (WBGT) II . Operativna temperatura 2.dovode čist vazduh u prostoriju. TOPLOTNO ZRAČENJE • Toplotno zračenje je EM-zračenje koje pripada spektu IC-zračenja.2 do 1. • NORMATIVI • Propisane norme za energiju toplotnog zračenja na radnim mestima zavise od površine tela koja je izložena zračenju. 70 W/m2 max. Ovo je najbolji vid veštačke ventilacije jer se automatski regulišu mikroklimatski uslovi. Dozvoljena energija zračenja max. 2. Efekti zavise od talasne dužine.5 m/s.0 m/s. Ako su strujanja vazduha velika posebno ako se radi o usmerenom. zbog čega se to telo hladi. Površina tela izložena zračenju 50% i više 25 do 50% ispod 25% • Pri IC-zračenju iznad 100 W/m2 neophodna je upotreba individualnih sredstava za zaštitu lica i glave. Količina odavanja toplote putem zračenja proporcionalna je četvrtom stepenu apsolutne temperature Talasna dužina toplotnog zračenja koje emituje neko telo smanjuje se sa povećanjem njegove T. OPŠTA . niti daje potpunu sliku o uticaju na razmenu toplote između čoveka i okoline. postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji i od spoljne temperature i kreću se u intervali od 0. toplotno u uslovima intenzivnog toplotnog zračenja okolnih predmeta bez obzira na temperaturu okolnog vazduha. LOKALNA . BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA • • Strujanje vazduha je poželjno i izaziva prijatno osećanje do određenih brzina (0. a u letnjem periodu i do 5 m/s). Emituju ga sva tela čija je temperatura iznad apsolutne nule tako što se deo toplotne energije tela pretvara u toplotno zračenje. 100 W/ m2 NORMATIVI 1. • Kod veštačke ventilacije spoljni vazduh koji se dovodi u prostoriju može se prethodno kondicionirati (zagrejati ili rashaditi. Propisane norme za kretanje vazduha u radnoj sredini zavise od vrste rada. Tako se došlo doodgovarajućih ideksa: 1.

Predstavlja prostor do 2 metara visine iznad nivoa poda ili platforme.5. Za srednje težak rad 30 . saobraćajnim sredstvima. kao i sa povećanjem nadmorske visine. ali se promene nalaze u granicama fiziološkog prilagođavanja. Povremena radna mesta.18 .1m/s. 2. NORMATIVI • Pri ocenjivanju i normiranju mikroklimatskih parametara. masu i pritisak. pri čemu se proporcionalno smanjuju i parcijalni pritisci gasova u gasovitoj smeši (kiseonik. DOPUSTIVI MIKROKLIMATSKI USLOVI • Predstavljaju takav odnos mikroklimatskih faktora koji dovodi do naprezanja termoregulacionih mehanizama i promena u fiziološkim sistemima. Dalji pad pO2 (povećanje visine) dovodi do Hipoksije zbog nedostatka kiseonika u vazduhu.150C • FIZIČKE ZAKONITOSTI Volumenski procenat kiseonika u vazduhu je prilično stala oko 21%. pored toga kao jedinica za pritisak koristi se i Milimetri živinog stuba. ali se njegov parcijalni pritisak (pO2) sa visinom smanjuje. što se oseća kao prijatan toplotni konfor.300C Pri tom obavezno je da se brzina kretanja vazduha poveća za 0. Temperatura vazduha 18 . Na visini od 3000 metara pO2 pada na 110 mmHg što još uvek obezbeđuje 93-94% oksihempglobina.230C 2. Atmosferski pritisak vazduha je pritisak koji stub vazduha vrši na površinu od 1cm2 i jednak je zbiru vrednosti parcijalnih pritisaka gasova. a relativna vlažnost smanji 5% za svaki stepen iznad gornje granice konfora. OPTIMALNI MIKROKLIMATSKI USLOVI • Predstavljaju takav odnos fizičkih parametara mikroklime koji ne dovodi do funkcionalnih poremećaja i naprezanja termoregulacionih mehanizama.) Ispod nivoa mora vladaju iste zakonitosti kao i u atmosferi u odnosu na gustinu. • U posebnim uslovima. azot i dr. odnosno 101.210C 3. Pri tom se subjektivno mogu osećati posledice mikroklimatskog diskonfora ali bez oštećenja zdravlja. Na osnovu formule možemo zaključiti da se oksigenacija krvi može povećati povećanjem • • 49 . • Optimalni mikroklimatski uslovi podrazumevaju: 1.OKSFORDSKI INDEKS (WD) i dr. BAROMETARSKI PRITISAK • • Gasoviti omotač zemljine kugle (atmosfera) ima svoju gustinu. uzimaju se u ubzir i 1.180C 4. Indeks prognoziranog stepena nezadovoljnih (PPD) Lokalni diskonfor usled usmerenog strujanja • III . a po međunarodnom mernom sistemu jedinica za pritisak je Paskal. U tropskim i subtropskim zonama temperaturne granice za vazduh u radnim prostorijama pomeraju se: 1. Za lak rad 17 . Stalna radna mesta . pO2 za različite visine izračunava se iz barometarskog pritiska (B) na određenoj visini i volumenskog procenta kiseonika u vazduhu (21%). Za lak rad 31 . • Optimalni uslovi i zone udobnosti određivani su na osnovu izjava većeg broja ispitanika o osećaju konfornosti u odnosu na temperaturu. Na nivou mora prosečan atmosferski pritisak iznosi jednu atmosferu (760 mmHg. po formuli pO2 = (B*21)/100. Razlike u temperaturi na različitim visinama u prostoriji • Ovo je naročito bitno u podzemnim objektima. vlagu. pritisak i parcijalne pritiske pojedinih gasova (sa povećanjem dubine povećava se gustina i parcijalni pritisak gasova) • • • • • Parametri mikroklime određuju se za 1. mora se voditi računa i o klimatskoj zoni. Razlike u temperaturi između zidova i vazduha 2.310C 3. koji su sastojci vazduha.320C 2. Kretanje vazduha 0. Za težak rad 12 . kretanje vazduha i toplotno zračenje.0. Pritisak se u meteorologiji izražava u Milibarima ili Atmosferama. Za umereno težak rad 15 . 6. brodovima i drugim mestima gde dolazi o izraženijeg hlađenja i zagrevanja zidova koji okružuju radni prostor. Radni prostor . Za težak rad 29 .3 kPa) Atmosferski pritisak vazduha se smanjuje sa povećanjem temperature vazduha i količine vodene pare u njemu.6 m/sec Optimalne vrednosti efekivne temperature iznose: 2.Mesto na kome radnik provodi više od 50% radnog vremena ili 2 sata neprekidno u toku radnog vremena 3.

Pri izlasku iz kesona u prolaznoj komori se vrši postupna dekonpresija (smanjenje pritiska) sve do njegovog izjednačavanja sa pritiskom spoljnog vazduha. IV . nakon čega silaze u osnovnu komoru i rade. Izaziva niz poremećaja kao: BRADIKARDIJA BRADIPNEJA . a radnici se pri ulasku i izlasku iz zvona podvrgavaju postepenoj kompresiji odnosno dekonpresiji. Pritisak zasićene pare zavisi od temperature tečnosti i pritiska iznad površine tečnosti • podvrgavaju komprimovanom vazduhu. 4. III . sve do izjednačavanja sa pritiskom u osnovnoj komori kesona. Oslobođeni mehurići obrazuju Aeroemboluse u raznim tkivima. 5.Inflamacije disajnih puteva . Smanjenjem atmosferskog pritiska povećava se obim gasova u zatvorenom prostotu • Povećanje obima (širenje) gasova u zatvorenim telesnim šupljinama usled smanjenja barometarskog pritiska pri penjanju na velike visine. Na toj visini dolazi do hladnog ključanja telesnih tečnosti (prelaska vode i telesnih tečnosti u gasovito stanje).Ukoliko su razlike izrazito visoke. visinski sinuzitis i otitis.HIPEROKSIJA • Hiperoksija predstvlja povećanje količine rastvorenog O2 u krvi.Pojave hijelinizacije pluća RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM I . Radnici pre početka rada ulaze u prolaznu komoru gde se postepeno 1.RONILAČKI SKAFANDER • Ovde se komprimovani vazduh dovodi samo u unutrašnjost zaštitne kacige kroz cev sa površine. • Povećanjem atmosferskog pritiska povećava se pO2 u udahnutom vazduhu što dovodi do hiperoksije.50C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg. kiseonikom i veštačkom gasovitom smešom.RONILAČKI APARATI • Ronilački aparati mogu se podeliti na one sa vazduhom. Da bi se sprečio prodor vode u osnovnu komoru kesona se ubauje komprimovani vazduh čiji je pritisak jednak pritisku vode na dubini izvođenja radova. Međutim pri naglom smanjenju pritiska (naglo penjanje na visinu.Edema pluća (ređe) .pri dugotrajnom udisanju O2 pod povećanim pritiskom u vidu . ispoljava se kao visinski meteorizam. a sa smanjenjem pritiska se smanjuje. Tačka ključanja vode za temperaturu od 26.volumenskog procenta kiseonika (npr. 50 . 2. • Deo skafandera koji štiti telo izrađen je od gumiranog platna pojačanog metalnim oklopom. udisanje 100% O2) ili povećanjem ukupnog pritiska.pri pritisku iznad dve atmosfere GUBITAK SVESTI OŠTEĆENJE PLUĆA . brzo izranjanje ili dekonpresija) dolazi do oslobađanja azota u vidu mehurića u telesnim tečnostima. III . a simptomatologija zavisi od lokalizacije embolusa u tkivima.BLOKADE DISANJA .RAD U KESONIMA • Kesonski radnici izvode građevinske radove ispod površine vode ili tla sa podzemnim vodama. 3. Količina ratvorenog gasa u nekoj tečnosti je proporcionalna koeficijentu rastvorljivosti i pritisku koji vlada iznad površine te tečnosti. Pri blagom i postepenom smanjenju barometarskog pritiska dolazi do oslobađanja azota iz krvi i on se preko pluća izbacuje izdahnutim vazduhom. Sa povećanjem barometarskog pritiska procenat rastvorenog azota se povećava. Takav pritisak vlada na visini od 19200 metara. • Najveći značaj od svih rastvorenih gasovu u krvi i telesnim tečnosima ima azot. uz istovremeno povećanje otpora u respiratornim putevima (zbog povećane gustine vazduha koji se udiše) što zajedno dovodi do: I .Sve do potpunog prestanka disanja EPILEPTIFORMNI GRČEVI .RONILAČKO ZVONO • Ronilačko zvono služi za obavaljanj radova pod vodom. • Tačka ključanja tečnosti je ona temperatura kod koje se pritisak zasićene vodene pare izjednači sa barometarskim pritiskom. Radovi se izvode u čvrstoj komori (kesonu) koja se spušta u vodu (ukopava u tlo).Oštećenja alveolarnog epitela . II .ZAMOR PRI DISANJU II . BIOLOŠKO DEJSTVO POVIŠENOG PRITISKA • Povećanjem spoljnog pritiska otežava se inspirijum. Vreme dekonpresije je najkritičniji period boravka u kesonima. U zvono se ubacuje konprimovani vazduh.

Pri postupnom smanjivanju barometarskog pritiska azot se oslobađa iz tkiva i putem linfe i krvi dospeva u pluća.6. • • • • SINDROM VISINSKOG TKIVNOG EMFIZEMA • Nastaje usled hladnog vrenja tečnosti pri sniženom barometarskom pritisku (prelaska telesnih tečnosti u gasovito stanje). normalnim barometarskim pritiskom (Npr. koju uvek prati smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i hipoksemija. Dekompresioni sindrom može se manifestovati kao kesonska bolest i bolest avijatičara. Do oboljenja dolazi usled stvaranja podpritiska u pomenutim šupljinama koji izaziva transudaciju tečnosti i zapaljenje. Pri naglom izlasku radnika iz kesona ili izranjanju ronioca i podmornica). GASTROINESTINALNA NADUVENOST (Visinski meteorizam) • Nastaje zbog širenja gasova u želudcu i crevima. Rastvorljivost azota najveća je u lipidima zbog čega se pri dekompresiji prvi poremećaji javljaju upravo u tkivima koja su bogata lipidima (potkožno tkivo. Kod ronioca i radnika u kesonima (Kesonska bolest) dominantan je dekonpresioni sindrom. Na toj visini nastaje hladno ključanje telesnih tečnosti. mijelinski omotač nerava i sl). Po drugoj teoriji stvoreni mehurići azota dovode do kidanja masnog tkiva pri čemu oslobođene kapljice masti linfnim putem dolaze u krvotok i začepljuju sitne krvne sudove (masna embolija). češće venskim. ali i arteriskim što ima za posledicu gasnu embolizaciju i nekrozu tkiva distalno od mesta začepljenja zahvaćenog krvnog suda. 3. cevaste kosti. drugih sindroma nema. Smanjenje pO2 u alveolarnom vazduhu dovodi do hipoksične hipoksije. Bolove. • Za vreme boravka u sredini sa višim barometarskim pritiskom povećava se saturacija krvi i tkiva azotom. • SINDROM IZLAŽENJA GASA (Dekompresioni sindrom) • 1. DENTALGIJA • Nastaje usled širenja gasa u šupljim ili slabo saniranim karioznim zubima. kod avijatičara pri penjanju na velike nadmorske visine). BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA • Kao posledica prelaska iz sredine sa višim u sredinu sa nižim barometarskim pritiskom može doći do četiri vrste poremećaja (sindroma) u organizmu čoveka. 51 .javlja se usled povećanja količine rastvorenog azota u organizmu nastalo kao posledica povećanja atmosferskog pritiska. Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m. Ova pojava se naročito često sreće kod zapušenosti Tube auditive i komunikacija između paranazalnih šupljina. Ovaj sindrom nastaje kod: HIIPOBARIČNE DEKOMPRESIJE Prelazak iz sredine sa normalnim u sredinu sa sniženim barometarskim pritiskom (Npr. 1. BAROOTITIS MEDIJA I BAROSINUSITIS • Nastaje zbog širenja gasova u srednjem uvu i sinusima. HIPERBARIČNE DEKOMPRESIJE Prelazak iz sredine sa povišenim u sredinu sa KESONSKA BOLEST • Kesonska bolest nastaje pri naglom prelasku iz sredine sa povećanim u sredinu sa normalnim barometarskim pritiskom što se u praksi može desiti kod naglog izranjanja ronioca i podmornica kao i pri brzoj dekompresiji 2. Tačka ključanja vode za temperaturu od 36. • SINDROM HIPOKSIJE Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u vazduhu koji se udiše. odakle se izbacuje u spoljnu sredinu. • SINDROM ŠIRENJA GASA • Nastaje usled širenja gasova zatvorenih u telesnim šupljinama pri snižavanju spoljnog pritiska. Pri naglom smanjivanju barometarskog pritiska (npr. Kao posledica ishemije nastaju poremećaji tkivnog metabolizma u intracelularnim prostorima što u krajnjem slučaju dovodi do nekroze tkiva. AZOTNO PIJANSTVO . naglo izranjanje. Uzrokuje Naduvenost. dok kod avijatičara mogu da se jave sva četiri sindroma. a može nastati i Kolaps 2. Mehurići azota mogu se mogu naći i u samim krvnim sudovima. Takav pritisak vlada na visini od oko 19200 m. naglo penjanje na veliku visinu) dolazi do burnog oslobađanja azota u tkivu u vidu mehurića koji vrše kompresiju na okolne kapilare čime remete cirkulaciju i izazivaju ishemiju.50C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg.

Paralize .Bolovi u zglobovima ekstremiteta . • 1. • AKUTNI OBLIK Karakteriše se pojavom simptoma nekoliko časova po izlasku iz kesona . pluća.Deformirajuće osteoartroze (kasnije).Vrtoglavica .Edem pluća . kosti. zglobovi.Hemianopsija i dr.Poremećaj sluha . trajanaja dekonpresije.Hemiplegije .Afazija . .Pojava bledoljubičastih mrlja na koži (marmorizacija). • • • • BOLEST AVIJATIČARA (Subatmosferska dekompresiona bolest) • Nastaje pri veoma naglom smanjenju atmosferskog pritiska npr kod pilota kada lete u otvorenim kabinama ili usled poremećaja hermetičnosti kabina vazduhoplova.Svrab i peckanje kože vrata. 2.Neuralgije .Oduzetost ekstremiteta 52 .• radnika koji rade u kesonima po čemu je oboljenje i dobilo ime.Cijanoza .Tahikardija .Dispneja . mišići.Žarišta aseptične nekroze .Filifoman jedva pipljiv puls .Svrab.Paraplegije . pećenje i urtikarije na koži .Afazija . Na rendgenskom snimku se vide .Prolazno slepilo i dr 2.Nistagmus .Bolovi u uhu . PARALITIČKI OBLIK • Centralne pareze i paralize Nastaje usled lezije moždanih živaca: . .Hladan ljigav znoj 1.Psihički poremećaji .Opšta slabost .Bolovi u mišićima i zglobovima (naročito u kolenima i rukama) . srce itd.Polja osteoskleroze u zglobnim glavama dugih cevastih kostiju . Nakon kratkog asimptomatskog perioda javljaju se bolovi i različite smetnje u zglobovima. Manifestuje se: SIMPTOMIMA IZLAŽENJA GASA (Dekompresioni sindrom) Počinju da se javljaju tek pri penjanju na visinama većim od 7000 metara Mogu biti raznovrsni što zavisi od brzine penjanja.Skotomi . • • KLINIČKI OBLICI PREMA NASTANKU I TOKU BOLESTI 1.Poremećaj govora . nervni istem.Poremećaj vida i sluha • Periferne pareze i paralize Nastaje usled lezija u kičmenoj moždini .Dispneja .Bolovi iza grudne kosti .Grčevi .Bolovi u jednom ređe više zglobova i mišićnih grupa. OSTEO-MIO-ARTIKULARNI OBLIK (Najčešći oblik) .Pareze i paralize mišića lica . toraksa i ekstenzornih strana podlaktica .Poremećaj koordinacije pokreta . KARDIOPULMONALNI OBLIK (Najteži oblik) • Nastaje posle naglog akcidentalnog izranjanja i eksplozivne dekonpresije rekonpresivnog uređaja. • PERAKUTNI OBLIK Karakteriše se pojavom simptoma odmah nakon izlaska iz kesona Kod ove forme bolesti može se naći veliki broj gasnih mehurića u cirkulaciji koji ispunjavaju venski sitem i desno srce. 3.Vtrtoglavica .Parastezije . . 3. lokalizacije gasnih mehurića.Emfizem.Cijanoza . HRONIČNI OBLIK Nastaje kao posledica prethodnog akutnog oboljenja ili kao primarna hronična bolest usporenog toka Oštećenje koštano zglobnih struktura .Suv i uporni kašalj .Monoplegije . KLINIČKI OBLICI PREMA LOKALIZACIJI PROMENA KOŽNI OBLIK (Najlakši oblik) . U osnovi oboljenja je oslobađanje mehurića azota koji oštećuju lokalno tkivo i izazivaju embolizaciju krvnih sudova što dovodi do nekroze zahvaćenih tkiva i organa (koža.Kvadriplegije (retko) 4.). .je dominantni poremećaj.

• Utvrđeno je da postoji različita osetljivost na hipoksiju što je bitno kod profesionalne selekcije.kabine i individualnog odela Pravilno sprovođenje dekompresije . psihička i fizička slabost i sl. duboka koma i smrt KLINIČKE FORME 1.Barotitis media i barosinuzitis .Tahikardija. osećaj težine u glavi.Povećanje minutnog volumena .Opšta slabost i adinamija . Radna sposobnost zavisi od težine oboljenja i stanja funkcije lediranog organa ili sitema. bubrega. Ovakav radnik nije sposoban da nastavi svoj posao. jetre. PREVENCIJA DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1. CNS-a. smanjuje se procenat Oksih-Hb i pH krvi. snižena amplituda R i T zubca. Presurizacija .Na ovim poslovima ne treba primati osobe sa oboljenjima KVS-a.Pad oštrine vida i slabljenje akomodacije . Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m. 3. RES-a. 3.Gubitak svesti.tek na visinama većim od 19000 metara. Ukoliko se radi o lakšoj formi kesonske bolesti (Muskularni oblik) radna sposobnost nije umanjena Kod teže forme (Encefalo-miopatije) sa reziduama radna sposobnost je bitno umanjena. VISINSKA BOLEST • Visinska bolest nastaje pri postupnom penjanju na velike nadmorske visine (najčeše obolevaju piloti). nemogućnost koncentracije. kardiotonici.Hiperventilacije . • SINDROM HIPOKSIJE 53 .Javlja se mlečna i pirogrožđena kiselina. Takvim licima treba zabraniti letenje i druge aktivnosti koje su vezane za psihički i fizički napor.za pilote i kosmonaute.Glavobolja i Vrtoglavica . LEČENJE • Davanje kiseonika (čist ili karbogen) i Simptomatska terapija (analgetici. sluha. koju uvek prati smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i hipoksemija. Rekompresija Kiseonik pod povišenim pritiskom Siptomatska terapija KLINIČKA SLIKA . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD DEKOMPRESIONOG SIDROMA • 1. DIJAGNOZA DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1.pri izronjavanju i izlasku iz kesona.Dentalgije SIMPTOMI HLADNOG VRENJA TEČNOSTI .Sporiji talasi snižene amplitude • EKG .Euforija ređe Depresija . • 3.Karakteriše se naglim brutalnim gubitkom svesti bez prethodnih simptoma. Smanjenje pO2 u alveolarnom vazduhu dovodi do hipoksične hipoksije. 4.Visinski tkivni emfizem . Nagli gubitak svesti . Specijalna odela . 5.Poremećaj fine koordinacije pokreta . Radna anamneza Klinička slika LEČENJE DEKOMPRESIONOG SIDROMA 1. a može nastati i Kolaps . 3. • LABORATORIJA . 2. • EEG . 2.2. 2.pre poletanja čistim kiseonikom u trajanju od 30-40 min. GIT-a. Kolaptoidna forma . denivelacija ST segmenta.Ispoljava se nizom poremećaja pre nego što bolesnik izgubi svest. niti da radi na poslovima gde može doći do brze promene pritiska Kod izrazitih motonih i trofičkih poremećaja. centra za ravnotežu. Topli napici i laka fizička aktivnost još 1-2 sata nakon izvršene dekonpresije Profesionalna selekcija . Simptomi visinske bolesti nastaju kao posledica hipoksije do koje je došlo usled smanjenja pO2 u udahnutom vazduhu koji je pak nastao zbog smanjenja atmosferskog pritiska na većim visinama.Poremećaj sluha (kasnije) . 6. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Posle težih oblika hipoksije mogu se javiti glavobolja. oboleli nije sposoban ni za kakav rad.Visinski meteorizam (Naduvenost i Bolovi u želudcu i crevima. Denitrogenizacija . 2. veća samo zdrave ljude starosti 20-40 godina. SIMPTOMI ŠIRENJA GASA . 2.Hiperkapnija usled hiperventilacije . Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u vazduhu koji se udiše. antiaritmici).

a ženama nije dozvoljen.Tahikardija. VISINSKA PLUĆNA HIPERTENZIJA Nastaje zbog hipoksijom izazvane vazokonstrikcije manjih plućnih arteriola i povečanja otpora u njima. 3. Miokarda 3. ronioca i letačkog osoblja za koja postoje dokazi o ponovljenim i naglim dekompresijama.Bol u grudima .Hemoptizija . Čulo vida RANO OTKRIVANJE OBOLJENJA IZAZVANOG VARIJACIJAMA ATMOSFERSKOG PRITISKA 1. Na rendgenskom snimku pluća vidi se simetrično zasenčenje oba plućna krila. Epilepsija 6. • Kontraindikacije za rad pod uslovima izmenjenog pritiska su 1.Dispneja .Povećana telesna T . Nervni sistem (CNS. 2.Srčana dekonpenzacija -Gubitak svesti zbog smanjenje minutnog volumena srca -Stenokardične tegobe zbog ishemije miokarda Na rendgenskom snimku pluća vidi se proširenje srca. Opšti pregled ORL pregled (obavezno ispitivanje sluha i ravnoteže) Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Radiografija karlice i kolena na tri godine posle desetogodišnje ekspozicije (asepične nekroze) AKUTNA VISINSKA BOLEST .Tahipneja i Tahikardija .Dispneja .PROGLAŠAVANJE RADNIH MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM • 4.Edem pluća .PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1.nakon lečenja u cilju procene sposobnosti za nastavak rada na istom mestu 5. HRONIČNA VISINSKA BOLEST PLUĆA 2. Vanredni pregledi . Dokaza o ponavljanim gasnim embolijama najmanje dva puta na osnovu medicinske dokumentacije. Pluća 4. Oboljenja CNS i PNS 5. Akutna stanja poremećaji zdravlja II . starosti.Svakog dana pre početka rada 2. Oboljenja RES 3. Koštanozglobna i mišićna oboljenja 8.Kašalj sa iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka . Poremećaj vestibularnog aparata 10.PROFESIONALNA SELEKCIJA • Pod povećanim pritiskom dozvoljen je rad radnicima od 18 do 45 god.Zujanje i bol u ušima VISINSKI PLUĆNI EDEM Nastaje kao posledica povećane permeabilnosti krvnih sudova i nagomilavanja tečnosti bogate proteinima u alveolama. Ispad u funkciji bar jednog od sledećih organa i sistema: 1. Dnevni lekarski pregledi . Audio-vestibularni aparat 6.• 1. Alkoholizam 7.Cijanoza . ADEKVATNA I HIGIJENSKI ISPRAVNA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . KRITERIJUMI ZA VERIFIKACIJU PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG VARIJACIJAMA ATMOSFERSKOG PRITISKA • • • Radna mesta kesonaca. Oboljenja bubrega i urinarnih puteva 4. • ZAŠTITA OD IZMENJENOG BAROMETARSKOG PRITISKA HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1. Klinički se manifestuje kao: . Kontrolni pregledi . LIČNA HIGIJENA ISHRANA • 3.Glavobolja . Koštano-zglobnog sistema 54 . Periodični pregledi . .Pritisak u grudima . Hronična oboljenja srednjeg uva i Eustahijeve tube 9. 4.Promena psihičkog stanja . Oboljenja KVS 2. • 2.Na svaka 24 meseca 3. PNS) 2.U slučaju pojave simptoma i znaka pri konpresiji i dekonpresiji 4. VIsinska bolest manifestuje kao: klinički može da se 5. Stomatološki pregledi III .Crvenilo u licu .

Dolazi od sunca i može biti DIREKTNA . vidljivo zračenje koje se nalazi između IC i UV zračenja. SVETLOSNI TOK (Fluks) Energija zračenja koja dolazi od svetlosnog izvora (Svetlosna energija) i izaziva svetlosni osećaj.je jedinica svetlosne energije. 4.LAMPE SA UŽARENIM METALNIM NITIMA 5.Rad pod izmenjenim barometarskom pritiskom predstavlja radno mesto sa posebnim uslovima rada IV . • KOEFICIJENT PRIRODNE OSVETLJENOSTI • Koristi se za ocenu pririodne osvetljenosti. Za dobro viđenje neophodan je odgovarajući intenzitet i kvalitet osvetljenosti. dok se kvalitativna strana određuje kontrastom osvetljenja. a mogu biti vakumirane ili 55 . • 2. Ukupan spektar vidljivog zračenja oko prima kao belu svetlost. Jaka osvetljenost može dovesti do zaslepljenja usled bleštanja. a pojedine delove spektra kao boje. dolazi u prostoriju može .Jedan luks je nivo osvetljenosti koju daje svetlosni fluks od 1 lumena na površini od 1 m2. NADSVETLA tavanice 2. • • VEŠTAČKA OSVETLJENOST Izvori veštačkog osvetljenja su I . Bela svetlost predstavlja najprirodniji podražaj čula vida i treba je koristiti kad god je to moguće za osvetljenje radnih mesta. • • Prema tome odakle biti u vidu 1.Ako dolazi sa zidova .KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA U ZDRAVSTVENO-REKREATIVNIM CENTRIMA • Pod stručnim nadzorom uz odgovarajući tretman 6. On predstavlja odnos između unutrašnje i spoljne osvetljenosti merene u isto vreme na jednakoj horizontalnoj ravni izražen procentualno. Za uočavanje predmeta bitno je koliko se svetlosti odbije u pravcu očiju.Kada sunčevi zraci padaju na radnu površinu ili 2.STRIKTNO POŠTOVANJE PRAVILA ZA RAD U USLOVIMA IZMENJENOG PRITISKA 7. Zableštavanje može biti direktno. INDIREKTNA . OSVETLJENOST • Svetlosnu komunikaciju sa spoljnom sredinom čovek ostvaruje se čulom vida.EDUKACIJA RADNIKA • SOCIJALNE MERE ZAŠTITE I . OSVETLJENOST Gustina svetlosnog fluksa na određenoj površini (jedinica je luks) Luks (lx) . • ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE I . SJAJNOST (Svetlina) • Sjajnost nastaje zbog odbijanja svetlosti sa neke površine i ona nezavisi toliko od energije upadne svetlosti koliko od sposobnosti površine da odbija svetlost. Lumen (lm) .OBEZBEĐIVANJE PRAVILNE ISHRANE II .jedna kandela je jačina svetlosti koja dolazi od tačkastog crnog tela na temperaturi topljenja platine (2045 K) pri pritisku od 101325 kPa i prostornom uglu od 1 steradijana. KOEFICIJENT PROPUSTLJIVOSTI Označava prohodnost nekog materijala za svetlost i predstavlja odnos propuštene svetlosne energije prema upadnoj energiji izražen u procentima.Ako u isto vreme dolazi 3. • Uglavnom su izrađene od volframa (jedna. dve ili tri spirale). Čovečije oko registruje EM-zaračenja talasne dužine 400780 nm tz. • 1. • 8. BOČNA 3. KOEFICIJENT REFLEKSIJE Odnos odbijene svetlosti prema svetlosti koja padne na određenu površinu izražen u procentima (sposobnost površine da odbije svtlost) KOEFICIJENT APSORPCIJE Odnos absorbovane svetlosti prema svetlosti koja padne na određenu površinu izražen u procentima. SVETLOST Predstavlja bilo koje zračenje iz vidljivog dela spektra koje može registrovati čulo vida. KOMBINOVANA sa zidova i plafona. indirektno i kontrastno. • Koeficijent dnevne osvetljenosti određuje kvantitativu stranu osvetljenosti.Kada dolaze od difuznog svetla nebeskog svoda i svetlosti koja je reflektovana.Ako dolazi sa krova ili . VRSTE OSVETLJENOSTI PRIRODNA OSVETLJENOST • 1. JAČINA SVETLOSNE ENERGIJE Gustina svetlosnog fluksa u prostoru (jedinica je kandela) Kandela (cd) . Jedan lumen predstavlja svetlosnu energiju koju daje tačkasti izvor jačine jedne kandele (cd) u prostornom uglu od 1 steradijana (sr).

Osvetljenost na radnom mestu mora da zadovolji četiri osnovna zahteva. toplog belog. punjene živinim parama. Dovodi do bržeg zamora vida i njegovog oštećenja 3. zidovima ili samim radnim mestima. Prema kvalitetu svetlosti luminiscentne lampe se mogu podeliti na lampe belog. svetlost je po spektru bliža prirodnoj. KOMBINOVANA OSVETLJENOST • Podrazumeva istovremeno korišćenje prirodnog i veštačkog osvetljenja. imaju povoljniji psihofiziološki efekat na organizam i ekonomičnije su od lampi sa užarenim metalnim nitima jer se nezagrevaju. II . ZASLEPLJENOST Smanjenje ili nemogućnost viđenja koje traje i neko vreme nakon ekspozicije. veoma veliki i izvanredno veliki. • 2. • • 1. Adekvatna osvetljenost 1. Izvori svetlosti sa električnim pražnjenjem su lampe i cevi u kojima svetlost nastaje kao posledica električnog pražnjenja u gasu ili parama metala. NORMATIVI • 1. UV deo spektra se pretvara u vidljivi deo spektra pomoću flurescentnog praha kojim se oblažu ove lampe. Mogu biti postavljene na plafonu. argon). Boje takođe imaju psihološko dejstvo o čemu treba voditi računa pri uređenju radnih prostorija i mašina 1. • • • • • 2. U upotrebi su i halogene lampe punjene jodom koje su ekonomičnije.punjene gasovima (dugotrajnije) koji ne stupaju u reakciju sa metalom (azot. indirektna ili difuzna svetlost. što se može popraviti kombinacijom sa svetlošću iz lampi sa metalnim nitima koja treba da čini 10-25% ukupne svetlosti.SVETLOSNI UREĐAJI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM • • 1. Deluje tonzilirajuće na organizam 2. Kvalitet svetla treba da bude što bliži prirodnom osvetljenju. Izvori visokog pritiska Najekonomičniji. čime se utiče na kvalitet osvetljenosti na radnom mestu. manje zamaraju oči. Relativno novijeg datuma su lampe visokog pritiska punjene Ksenonom koje zbog velikog UV-zračenja moraju biti zaštićene silicijumskim staklom debljine bar 2 mm. srednji. • Kod kombinovanog osvetljenja veštačko osvetljenje predstavlja dopunu prirodnom osvetljenju. hladnog i dnevnog svetla. Smanjuje produktivnost i pogoduje povređivanju. BIOLOŠKO DEJSTVO OSVETLJENOSTI • Svetlost pored toga što omogućava čoveku da vidi predmete. kripton. Ove lampe daju ravnomerniju osvetljenost. 2. Prolaskom struje kroz gas ili metalne pare dolazi do EM zračenja vidljivog i UV dela spektra. Ove lampe daju topliju sevetlost ali su neekonomične jer najveći deo energije odlazi na toplotu. Žuto-zelena deluje umirujuće 3. utiče i na stanje viših psiholoških funkcija i fiziološke procese u organizmu. Crveno-oranž ubrzava nervno psihičke reakcije 2. Izaziva osećaj ugodnosti i raspoloženja 3. a uz to daju svetlost visokog intenziteta. 56 . Nivo osvetljenosti treba da zadovolji zahteve dotičnog radnog mesta. (termičko i OŠTEĆENJE RETINE fotohemijsko). Prema pritisku gasova i para kojima su napunjeni ovi izvori se dele na: Izvori niskog pritiska (Luminiscentne lampe) npr. mali. Mana im je što emituju svetlost uskog spektralnog područija. Plava deluje deprimirajuće Delovi mašina koji mogu uzrokovati povrede ne bi smeli biti obojeni tamnim i hladnim bojama Kao posledica neadekvate osvetljenosti može doći do: ZABLEŠTAVANJE Smanjenje ili nemogućnost viđenja samo za vreme dok traje vizuelni stimulans. Narušava psihofizički konfor 2. Osvetljenost treba da bude ravnomerna u prostoru i nepromenjivog intenziteta tokom vremena. • 3. Povećava produktivnost rada Neadekvatna osvetljenost 1. pa su pogodni za osvetljavanje velikih površina i radnih mesta gde se traži visok nivo osvetljenosti. i 3. veliki. Ovi zhtevi svrstani su u 6 kategorija (veoma mali. SVETLOSNE ARMATURE • Imaju važnu funkciju u raspodeli svetlosne energije. Pomoću njih se na radnim mestima može ostvariti direktna.

Longitudialni. II . Ovde nema smisla govoriti o pojedinačnim frekventnim komponentama. VRSTE ZVUČNIH POJAVA PERIODIČNE ZVUČNE POJAVE Kod kojih se vrednosti trenutnih zvučnih pritisaka posle određenog vremenskog perioda ponavljaju na isti način. Osvetljenost treba da bude takva da nedovodi do zableštenja. Prosečna vrednost . Frekfencu i Amplitudu. • NEPERIODIČNE ZVUČNE POJAVE (Šumovi) • Odlikuju se slučajnim promenama zvučnog pritiska u toku vremena i te se pojave nikada ne ponavljaju na isti način.Slobodno zvučno polje . I . 2. • 2.Difuzno zvučno polje . • PRAG SLUHA I BOLA • Minimalne vednosti Po i Io pri kojima se javlja slušni osećaj naziva se prag sluha. Nivo glasnosti – Merna jedinica je Fon 3. Merna jedinica je Son.ako se zvučni talasi slobodno prostiru u svim pravcima od zvučnog izvora.4.Transverzalni . Mogu biti I .ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši se u pravcu prostiranja zvučnih talasa II . Promenjiva komponenta ukupnog pritiska u nekoj tački zvučnog polja.BUKA • Zvuk nastaje oscilatornim kretanjem čestica čvrstih. Buka predstavlja svaki zvuk koji kod čoveka izaziva subjektivni osećaj neprijatnosti. • 4. • 8. 7. IZVOR ZVUKA Mesto na kome čestice pod dejstvom neke sile započnu oscilatorno kretanje. Razlikujemo: I . koja se superponira 9. harmonici) koji čine njegov frekfentni spektar. subjektivni A filter.ako se zvučni talasi višestruko reflektuju od površina prepreka. Dijapazon vrednosti Io i Po između praga sluha i praga bola je ogroman pa se umesto njih koriste logaritamske veličine 1. izražava se u Vatima (W). Nivo buke – predstavlja korigovani nivo zvučnog pritiska dobijen propuštanjem signala buke kroz tz. Pojam zvučnog polja obično se vezuje za vazdušni prostor koji okružuje izvor zvuka i kroz koji se zvučni talas prenosi do čula sluha čoveka. izražava se u Vatima po m2 (W/m2). ZVUČNI TALASI Nastaju prenosom oscilatornog kretanja čestica zvučnog izora na čestice okolne sredine. ZVUČNO POLJE Deo prostora oko zvučnog izvora kroz koji se prostiru zvučni talasi. a vrednost Po i Io koje dovode do osećaja bola naziva se prag bola. BRZINA PROSTIRANJA ZVUČNIH TALASA Zavisi od stanja sredine u kojoj se stvaraju (u vazduhu 343 m/s) ZVUČNA ENERGIJA Kinetička E oscilatornog kretanja čestica izvora zvuka prenosi se na čestice okolne sredine. • 5. II . Glasnost – Veličina osećaja koja se javalja pod dejstvom zvuka. Nivo zvučnog intenziteta (Li) – dobija se po formuli Li = 10 x log10 I / Io.t. Nivo zvučnog pritiska (Lp) – dobija se po formuli Lp = 20 x log10 P / Po jedinica je dB.ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši upravno na pravac prostiranja z. koji se izražava u Paskalima (Pa). ZVUČNI PRITISAK (Po) U svakoj tački zvučnog polja pod dejstvom zvučnog talasa dolazi do promena u pritisku. Efektivna vrednost . 1. • 3.kvadratni koren srednje vrednosti kvadrata trenutnih zvučnih pritisaka u vremenu. 2. • 6. INTENZITET ZVUKA (Io) Predstavlja brzinu prenošenja zvučne energije kroz jediničnu površinu koja je upravna na pravac prostiranja zvučnih talasa. • 57 .PROSTOPERIODIČNI ZVUK • Najednostavniji oblik periodične zvučne pojave za koji možemo definisati 1. • na stalni atmosferski pritisak naziva se zvučnim pritiskom (Po).SLOŽENOPERIODIČNI ZVUK • Sastavljeni iz većeg broja prostoperiodičnih zvukova (frekfentne konponente. jedinica je dB. tečnih ili gasovitih tela koje imaju osobinu elastičnosti. pa one imaju svoju Periodu. ZVUK . već samo o užim ili širim opsezima frekvence iz celokupnog frekventog spektra zvučne pojave. Merna jedinica je Decibel A (dBA). Šumovi su najčešći zvuk u životu. tako da i prostor oko izvora zvuka ima određenu E (zvučnu E) koja se izražava u Džulima (J) ZVUČNA SNAGA Ukupna zvučna E koju zvučni izvor stvara u jedinici vremena.srednja vrednost zvučnih pritisaka u nekom vremenskom intervalu i 2. SUBJEKTIVNE VELIČINE ZVUKA 1.

Kratke niti koje su lokalizovane u samoj bazi kohleje osciluju pri vrlo visokim frekfencijama. odnosno zvučnog pritiska na pragu sluha. ČINIOCI KOJI UTIČU NA NASTANAK AKUSTIČKE TRAUME 1. INDIVIDUALNA OSETLJIVOST Neke osobe su osetljivije na buku i kod njih brže dolazi do nastanka i progresije oštećenja sluha. • unutrašnjeg uha. Samo kod jako osetljivih osoba može da izazove lakšu uznemirenost. gde je usled refleksije zvuka oštećenje sluha veće. • 4. ISPREKIDANA BUKA – buka koja traje više od 1 sec sa više prekida u toku trajanja. BUKA ČETVRTOG STEPENA (110-130 dB) Ovu buku čovek ne može dugo da izdrži jer izaziva brze neurocirkulatorne smetnje i nagli gubitak sluha uz nesnosno zujanje i druge poremećaje. DUŽINA EKSPOZICIJE Povećanjem dužine ekspozicije povećava se i stepen oštećenja. Na ovaj način je raspon između praga sluha i praga bola sveden na samo 130 dB što omogućava prikaz celog čujnog područja čoveka na jednom dijagramu. KARAKTER BUKE Stalnost i isprekidanost buke. • BUKA PRVOG STEPENA (30-65 dB) Dobro se podnosi i ne izaziva oštećenje sluha. • • 3. • 2. Ako buka pređe 130 dB oštećenja su praktično momentalna. Nervna vlakna Kortijevog organa komuniciraju i sa vestibularnim aparatom čime se postiže prostorna orjentacija i lokalizacija izvora zvuka. Prilikom pokreta perilinfe dolazi do savijanja bazalne membrane i nadražaja neurosenzornih ćelija Kortijevog organa odnosno do pretvaranja mehaničke energije zvučnih talasa u bioelektrični potencijal koji preko slušnog nerva ide do produžene moždine. Labirint ima tri kanalića Skala vestibuli. GODINE STAROSTI Mlađi ljudi su otporniji na dejstvo buke od starijih. Sam Kortijev organ koji leži na površini bazilarne membrane sastavljen je od tri reda spoljašnjih i jednog reda unutrašnjih treptastih ćelija koje predstavljaju receptorne ćelje.Gde su I i P vrednosti intenziteta zvuka. Višegodišnje izlaganje ovoj buci izaziva trajno oštećenje sluha lakog stepena na visoke tonove. • 7. • INTENZITET BUKE Buka većeg intenziteta dovodi do bržeg oštećenja sluha. razdražljivost i nemiran san. 2. BUKA TREĆEG STEPENA (90-110 dB) Kod većine ljudi izaziva teške neurovegetativne smetnje i progresivni trajni gubitak sluha u relativno kratkom vremenu. Baze ovih receptornih ćelija opletene su mrežom završetaka slušnog nerva koji vodi do odgovarajućeg centra u CNS-u. glavobolju. BUKA PROMENJIVOG NIVOA– ako se nivo menja u opsegu većem od 5 dB. a između skale medije i timpani nalazi se Bazilarna membrana na kojoj leži Kortijev organ. medija i timpani. SPEKTAR BUKE Visokofrekventna buka brže dovodi do oštećenja od niskofrekfentne. • 5. IMPULSNA BUKA – jedan ili više odvojenih akustičkih inpulsa koji traju kraće od 1 sec. BUKA DRUGOG STEPENA (65-90 dB) Pri kojoj se već uočavaju i neurovegetativne smetnje sa efektima kako na sluhu tako i na celom telu. USLOVI RADA Rad na otvorenom prostoru je manje rizičan u odnosu na rad u zatvorenoj prostoriji. • 2. a odatle do centra za sluh u temporalnom delu kore velikog mozga gde se vrši definitivna analiza zvuka. • BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE MEHANIZAM REGISTROVANJA ZVUKA • Zvuk ili buka su vid mahaničke energije koja vrši pritisak na bubnu opnu koja zato počinje da osciluje.čiji se nivo menja u opsegu do 5 dB. • 6. BUKA NEPROMENJIVOG NIVOA (Kontinuirana buka) . 4. TIPOVI BUKE PREMA PROMENJIVOSTI NIVOA 1. dok one duže koje su pri vrhu kohleje osciluju pri niskim frekfencijama. koje su zategnute. a Io i Po izmerene vrednosti. Izmeđi skale vistibuli i medije nalazi se Membrana vestibuli. 3. • 3. vremenska promenjivost i usmerenost buke su faktori koji utiču na veličinu i progresiju oštećenja sluha. Pokreti membrane ovale izazivaju pokretanje peri i endolinfe u koštanom i membranoznom delu Labirinta 58 . • PREMA NIVOIMA INTENZITETA 1. elastične i nejednake dužine pa zato mogu da osciluju u različitim frekfencijama. Bazilarna membrana kortijevog organa je sastavljena od 2000 niti. 4. Ovu buku obično prate i vibracije. Oscilacije bubne opne prenose se preko slušnih košćica u srednjem uhu do Foramena ovale čija mambrana takođe počinje da osciluje u istom ritmu.

tokom dužeg perioda ekspozicije kao što je industriska buka. Lezija je u delu slušnog organa za visoke frekfence (skotom je od 3000-6000 Hz). 2. • PATOGENEZA • Dominantan mehanizam nastanka oštećenja kod hronične akustičke traume je: 1. koja može za kratko vreme da izazove ozbiljne patološke promene. • • • 3. da bi se posle nekoliko stati odmora sluh vratio na normalnu vrednost. nastaju spazmi završetka auditatibne arterije. ZAMOR I ISCRPLJENOST SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA 2. PERIOD USPOSTAVLJANJA SLUŠNOG DEFEKTA Karakteriše se privremenom hipoakuzijom za visoke tonove. 3. On ne čuje tihi govor i šapat.Rudnicima . PERIOD LATENCIJE U ovom periodu prestaju subjektivne smetnje jer je došlo do adaptacije čula sluha na povećanu buku. Obostrana. ima neprekidno zujanje u ušima i veće psihičke smetnje. 2. HRONIČNE AKUSTIČKE TRAUME (PROFESIONALNA GLUVOĆA I NAGLUVOST) ETIOLOGIJA • Javlja se kod radnika koji su izloženi štetnom dejstvu buke nižeg nivoa (preko 90 dB) u toku osmočasovnog radnog vremena. PERIOD MANIFESTNE NAGLUVOSTI ILI GLUVOĆE Dolazi do definitivnog oštećenja sluha.Industriji oružja . ireparabilan i neizlečiv degenerativni proces. Usled dejstva buke na vegetativni nervni sistem (Povećanje tonusa simpatikusa). 59 .Metaloprerađivačkoj industriji . Ovako započeti proces na čulnim ćelijama Kortijevog organa je progradijentan. • • 2.Građevinarstvo .Avijaciji i brodogradnji . 13. tako da skotom zahvata područije od 2000-8000 Hz sa oštećenjem sluha od 50 dB. • 9. ženski i dečiji glas koji sadrži visoke tonove. Povećana ekspozicija postoji u: . UPOTREBA OTOTOKSIČNIH LEKOVA I SREDSTAVA PRETHODNE AFEKCIJE SLUHA I VIRUSNE INFEKCIJE STANJE VASKULARNOG SISTEMA I VASKULARIZACIJA UNUTRAŠNJEG UVA STANJE NEUROVEGETATIVNOG SISTEMA UZIMANJE ALKOHOLA. Ovo stanje traje 2-4 nedelje uz slušni skotum u opsegu 3500-5000 Hz i oštećenjem sluha od 30-40 dB. Stalnim izlaganjem zvučnim oscilacijama.Tekstilna industrija . DUVANA I KOFEINA • • AKUTNE AKUSTIČKE TRAUME • Nastaju usled dejstva buka velikog intenziteta (npr. povećava se broj oštećenih neurosenzornih ćelija dgovornih za prijem i prenošenje zvučnih utisaka. KARAKTERISTIKE PROFESIONALNE GLUVOĆE 1. 11. Ova faza traje nekoliko meseci ili godina.Kamenolomima • • 4. PRISUSTVO DRUGIH ŠTETNOSTI Potvrđeno je sinergično dejstvo vibracije i buke i njihov kumulativni efekat. KLINIČKA SLIKA 1. perciptivnog tipa. proširuje i zahvata slušno područije od 1000-8000 Hz sa oštećenjem sluha do 60 dB i više. Zbog slabe prokrvljenosti bazilarnog dela kohleje i same lokalizacije ovog dela koji je prvi na udaru zvučnih talasa on prvi strada pa se prvo javlja oštećenje sluha na 4000 Hz.8. Radnik čuje govor ali ga nerazume. Može se javiti PROVALA BUBNE OPNE KIDANJE VEZA IZMEĐU SLUŠNIH KOŠĆICA OŠTEĆENJA SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA • 1. Radnik dobro čuje glasan govor. simetrična. pa vremenom dolazi do gluvoće. pri eksplozijama). Industriska buka je najčešći uzrik profesionalne nagluvosti i gluvoće. HIPOKSIJA ZBOG SPAZMA AUDITIVNE ARTERIJE • Tok ovog oštećenja je progradijentan. Ovaj patološki proces zahvata i nervne završetke i sama vlakna slušnog nerva. koja snabdeva receptorne ćelije Kortijevog organa krvlju. PERIOD NEPOTPUNE LATENCE Oštećenje sluha se širi prema visokim i niskim tonovima.Železarama . ali slabije čuje šapat. 12. Slušni zubac se produbljuje. Čulne ćelije Kortijevog organa kao visoko diferentovane ćelije su jako osetljive na hipoksiju pa smanjenje prokrvljenosti dovodi do njihovog nepovratnog propadanja. a patološki mehanizmi se odigravaju u unutrašnjem uhu. 10.

4. . ANKSIOZNOST I OSEĆAJ NESIGURNOSTI NARUŠAVANJE PSIHOMOTORNE RAVNOTEŽE (Dovodi do povećanja broja grešaka pri radu) OŠTEĆENJE MENTALNIH FUNKCIJA SMANJENJE PRECIZNOSTI I KOORDINACIJE POKRETA VRTOGLAVICA I GUBITAK RAVNOTEŽE DIJAGNOZA 1. U početnoj fazi bolesti ispitanik ne čuje šapatni govor. Po prestanku izloženosti slušni defekt se zadržava i ne širi više. RAĐANJE NOVOROĐENČADI SA MANJOM TELESNOM TEŽINOM ČEŠĆI SPONTANI POBAČAJI – naročito ako je buka udružena sa vibracijama DISMENOREIČNE TEGODE DEJSTVO NA GIT 1. kao što su centar za vid. 2. 5. 2. • izazvane stimulacijom β receptore u masnom tkivu (pojačana lipoliza). 4. 3. 3. POVEĆANO LUČENJE HORMONA NADBUBREGA (kortizola. DEJSTVO NA ČULO VIDA • 1. 6. 5. centar za KVS i cetri za unutrašnje organe i sisteme itd. • POVEĆANJE KRVNOG PRITISKA Objašnjava se povećanje tronusa simpatikusa što dovodi do spazma arteriola i porasta krvnog pritiska POVEĆANJE SRČANE FREKVENCE. DEJSTVO NA ENDOKRINI SISTEM 1. a kasnije i u nižim frekvencijama. adrenalina i noradrenalina) POVEĆANO LUČENJE TIROKSINA POJAVA INTOLERANCIJE NA GLUKOZU DEJSTVO NA KVS 1. ANAMNEZA . NEVOLJNOST. 3. 5.Podatak o radu na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci. 4. POREMEĆAJ BIOELEKTRIČNIH POTENCIJALA MOŽDANIH ĆELIJA (EEG-promene) RAZDRAŽLJIVOST. DEJSTVO NA NERVNI SISTEM 1.Lična anamneza .Obratiti pažnju na ranija oboljenja čula sluha i uzimanje ototoksičnih lekova. 3. 6. 2.Socijalna anamneza . 2.Kriva koštane sprovodljivosti prati krivu vazdušne sprovodljivosti. 6. KONTRAKTILNOSTI I KORONARNOG PROTOKA Objašnjava se pojačanom β-adrenergičkom aktivnošću simpatikusa i istezanja zidova desnih pretkomora POVEĆANJE RIZIKA ZA NASTANAK ATEROSKLEROZE I KORONARNE BOLESTI Zbog povečanja holesterola.Radna anamneza . 2. 2. 3. Ovim se mogu obajsniti i brojni ekstraauditivni efekti buke na organizam. Ispadi se najpre pojavljuju u opsegu visokih frekvenci. Profesionalna nagluvost se povećava pod stalnim uticajem buke (Progradijentno oboljenje). ušne školjke). Usled razdraženja talamusa i retikularne formacije kao i zbog spazma ogranka arterije centralis retine. 3. Profesionalna gluvoća je neizlečiva i Slušni aparati ne pomažu. 7. ISHEMIJA MIOKARDA VAZOKONSTRIKCIJA PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA Javlja se spazam kapilarne zone i smanjenje pulsnih oscilacija (prsti. • 2. 8. gliko i mineralokortikoida DEJSTVO NA REPRODUKTIVNI SISTEM 1. • 3.Značajni su podaci koji se odnose na konzumiranje alkohola i cigareta. Posredstvom retikularne formacije nastali nadražaj se proširuje i na druge delove CNS-a. trigliceridai i LDL koje nastaje usled povećanog lučenja kateholamina. centar pojedinih pokreta. 5. . PILOROSPAZAM POREMEĆAJ LUČENJA ŽELUDAČNE KISELINE ČEŠĆA POJAVA ČIRA NA 12TOPALAČNOM CREVU 60 .AUDITIVNI EFEKTI BUKE • Zvučni impulsi nastali i unutršnjem uvu prenose se do centra čula sluha u CNS-u. 4. KLINIČKA SLIKA • Oslabljen sluh i tegobe koje potiču od ekstraauditivnih efekata buke. a u završnoj glasan govor. SLABIJE RASPOZNAVANJE BOJA SUŽENJE VIDNOG POLJA DILATACIJA ZENICA SMANJENJE SPOSOBNOSTI VIĐENJA U MRAKU SMANJENJE SVETLOSNE OSETLJIVOSTI POJAVA RELJEFNOG VIĐENJA EKSTRA .

3. Primena zvučne izolacije pri konstrukciji prozora i vrata II . uzimanje ototoksičnih lekova i traume glave uz normalan audiogram pre zapošljavanja. TGL I LDL 4. Karakterističan audigram (bilateralno. 3. nalazio na radnim mestima na kojima dolazi u kontakt sa bukom iznad dozvoljenih nivoa.PRIGUŠENJE ELEMENTATA NA KOJE DELUJU POBUDNE SILE 1. Grupisanje i odvajanje bučnih od tihih prostorija unutar jednog objekta. 2. 5. Postavljanje izvora buke što dalje od mesta prijema zvuka 2. ili veštački (građeni sa tom namenom) 3.PROMENE U KRVNOJ SLICI 1. II . (U nedostatku nultog audiograma. 2. potvrđeno pregledom specijaliste otorinolaringologa. zamena motora sa unutrašnjim sagorevanjem električnim motorima itd. 3. pa je promena radnog mesta najadekvatnije rešenje i daje dobre rezultate. Projektovanje prostorija u kojima ne sme biti buke na tihoj strani zgrade ili u centralnom delu zgrade 5. Izbegavanje štetne refleksije . 3. Izbor građevinskih elemenata za zidove i međuspratne konstrukcije. karakterističan skotom na 4000 Hz. Postavljanje zvučnih izvora u najniži deo zgrade . osovina.KOD ZVUČNIH IZVORA U ZATVORENOM PROSTOTU 1. Jednostrano oštećenje sluha bitno umanjuje radnu sposobnost jedino za radna mesta gde je bitna orjentacija na zvučne pojave. 2. Promena frekfencija rezonatornog elementa promenom debljina ploča ili promenom njihove mase. 4. III . 61 . 4. ZAŠTITA OD BUKE ZAŠTITA NA IZVORU ZVUKA I . Da postoji obostrano perceptivno oštećenje sluha više od 30% po Fowler Sabineovoj skali.PROMENA REŽIMA RADA • Podrazumeva konstrukcione izmene tj. parkovi). kod kojih postoji oštećenje sluha preko 30% po Fovleru i kod kojih dolazi do brze progresije oštećenja sluha treba zaštititi od dejstva buke ili ih izdvijiti iz bučne sredine (promena radnog mesta) . Potpuno gluve osobe mogu se zapošljavati na radnim mestima na kojima postoji ekspozicija jakoj inpulsnoj ili kontinuiranoj buci.SMANJENJE POBUDNIH SILA 1. 4. Povećanje elastičnih gubitaka ljepljenjem plastičnih materjala na rezonatorne elemente. 2. POVEĆANJE LEUKOCITA POVEĆANJE LIMFOCITA POVEĆANJE NEUTROFILA POVEĆANJE TRANSAMINAZA POVEĆANJE FOSFATAZA POVEĆANJE HOLESTEROLA.Zvuk se najčešće reflektuje od fasada višespratnica 4.čime se postiže da tlo apsorbuje zvuk. simetrično oštećenje.Takve osobe nisu sposobni da rade u bučnoj sredini Osobe starije od 40 godina sa teškom redukcijom sluha relativno lako i brzo se adaptiraju na novonastali hendikep (zahvaljujući svom iskustrvu i godinama) pa promena radnog mesta ima skromne rezultate Mladi radnici sa teškim oštećenjem sluha teško se adaptiraju na novonastalu situaciju. 4. 6. Smanjenje sile udara i sile trenja Balansiranje pokretnih masa Centriranje i podmazivanje ležišta. Osobe kod kojih postoji individualna preoseljivost na buku.Prirodni (brda. perceptivno oštećenje). šume. Primena akustički zaklona . 5. čulo sluha se smatra očuvanim u momentu zapošljavanja). Potpuno gluve osobe mogu amaterski upravljati motornim vozilom dok je za profesionalce dobijanje dozvole ograničava na gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slušnima apartom oštećenje konpenzuje. 6. 2.supstituciju tehnološkog procesa npr.KOD ZVUČNIH IZVORA NA OTVORENOM PROSTORU 1. KRITERIJUMI DA SE OŠTEĆENJE ČULA SLUHA PRIZNA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 1. Da postoji medicinska dokumentacija koja isključuje: zapaljenja ušiju. ZAŠTITA NA PUTANJI ZVUKA I . Da je radnik duže vreme obavljao poslove ili se 2. 3. prenosa i sl Ugradnja rezonatornih sistema OCENA RADNE SPSOBNOSTI 1. Sprečavanje prenošenja buke kroz instalacije unutar objekta. Zamena klipnih motora turbinskim motorima.

svraba. Povećanje apsorpcije. bola.5. alergiskih i iritativnih reakcija. Čepovi od staklene vune smanjuju buku za 5 do 10 dB. 2.ZAŠTITNA ODELA • Koriste se kada je potrebno zaštititi sve organe ljudskog tela od intenzivnog zvuka. Fabrički čepovi • Prave se od materijala koji loše prenose zvuk.Predstavlja kontraindikaciju za rad u uslovima buke.predviđena za spoljni ušni kanal. da što manje smetaju radniku pri obavljanju posla i da neizazivaju neželjene efekte u vidu nelagodnosti. Sastoje se od dve školjke i elastičnog polukružnog nosača. Oštećenja labirinta 4.ZAŠTITNE KACIGE • Pokrivaju u vidu šlema najveći deo glave i vrata tako da smanjuju nivo buke i do 40 dB. 6.PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA • Ima za cilj otkrivanje osoba osetljivih na buku i njihovo usmeravanje na druga zanimanja.ČEPOVI (ANTIFONI) 1. a elastični polukružni nisač od jedne ili dve elastične trake savijene prema obliku lobanje i povezane tako da se mogu podešavati prema veličini MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . IV . Nedostatak im je što posle određenog vremena ne prijanjaju uz slušni kanal pa se moraju promeniti.RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA • Bolje je na svaka dva sata rada u buci napraviti pauzu od 10 min u prostoriji izolovanoj od buke. koji nisu lako zapaljivi. III . Čepovi od vate • Za zaštitu sluha često se koristi obična vata od koje se formira čep za slušni kanal. Čepovi od staklene vune • Staklena vuna prečnika oko 1 mikrometar je pogodnija za izradu čepova jer se lakše oblikuje. bolje prijanja. Dele se na 1. Prethodni pregledi • Pri izboru kandidata koji treba da rade u buci treba ispitati njihovu eventualnu individualnu preosetljivost na buku zašta postoje brojni Testovi zamora sluha kojima se prati privremeno spuštanje praga sluha i vreme 62 . • Dobrim čepovima zvuk se može prigušiti i za preko 30 dB. Bolje prijanjaju uz ušni kanal jer su fiksirani pomoću elastičnih držača. Za zaštitu od buke koriste se: glave. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE I .NAUŠNICE (ŠTITNICI) • Obuhvataju ceo predeo uva zajedno sa ušnom školjkom. ZAŠTITA NA MESTU PRIJEMA ZVUKA (LSZ) • Lična sredstva zaštite od buke imaju zadatak da smanje nivo buke ispod 85 dB. 2. U poslednje vreme se proizvode čepovi sa nekoliko tankih pregrada koje formiraju više zatvorenih prostora koji prigušuju zvuk. ne nadražuju ušni kanal. ne puštaju boju i ne menjaju oblik pri temperaturi tela. sa eksponiranim radnim stažom ispod 5 godina. II . Čepovi služe i za zaštitu od UZtalasa. Proizvode se u više veličina. Školjka se sastoji od tela školjke i jastučića. Oboljenja srednjeg i unutrašnjeg uva 6. Bolji čep se dobija kada se vata pomeša sa voskom ili nekim drugim plastičnim materijalom. Naušnice smanjuju nivo buke za najmanje 25 dB. Mogu se koristiti više puta. 3.koja naležu na predeo glave oko uva. Zatvaranje zvučnih izvora u komore čija je konstrukcija odvojena od konstrukcije zgrade. Smanjena slušna osetljivost bez obzira na etiologiju 3. lako se održavaju (peru i dezinfikuju). a ako se radi o ljudima mlađim od 35 god. predlaže se promena radnog mesta • Gubitak sluha drugog stepena (40-60 dB) Obavezna je promena radnog mesta • Gubitak sluha trećeg stepena (preko 60 dB) . ne iritira kožu. nego imati jednu dužu pauzu u toku radnog dana. Šlemovi sa naušnicama koriste se za zaštitu od buke čiji nivo ne prelazi 110 dB. • Kontraidikacije za zapošljavanje na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci visokog intenziteta su 1. Primenjuju se u kombinaciji sa štitnicima i antifonima. a jastučići omogućuju prijanjanje školjke uz glavu i ne smeju smetati nošenju naušnica. Postojeća nagluvost • Gubitak sluha prvog stepena (30-40 dB) Savetuje se medicinski nadzor. Opturaciona . zašta obično nepostoje higijenski uslovi. Okluziona . Oboljenja uva sa mogućim oštećenjem sluha 2.PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. Čep od vate smanuje buku za svega nekoliko dB na niskim i 10-15 dB na visokim ν. Otoskleroza 5. I . Školjka potpuno obuhvata ušne školjke. II . a da istovremeno omoguće prenos najvažnijih govornih frekfencija. Oni smanjuju i koštanu provodljivost.

tečne i gasovite). Za čišćenje metalnih delova potopljenih u UZ kadu. Kroz živo tkivo prostiranje UZ-talasa je neujednačeno zbog nejednake gustine i različitih karakteristika sredine. 2. metode i uslovi merenja i analize buke Za zaštitu sluha od oštećenja bukom određena je granica od 86 dB(A). Za sečenje.ZDRAVSTVENO PROSVEĆENJE I EDUKACIJA • Usmerena je na značaj i neophodnost nošenja ličnih zaštitinih sredstava i njihovu redovnu i pravilnu upotrebu. Ako je buka iznad 90 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 4 sata. Nivo pritiska ultrazvuka . Brzina prostiranja UZ talasa zavisi od karakteristika sredine kroz koju prolazi. Radnika treba upoznati sa dodatnim štetnim dejstvom buke van radnog mesta. IZVORI ULTARAZVUKA • • PRIRODNI U prirodi ultrazvučni talasi stvaraju se u toku grmljavine. U gasovima i tečnostima širi se u vidu longitudialnih talasa. Periodični pregledi Imaju za cilj praćenje stanja sluha. 3. Kontinuirani 2. ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • • • • • • Pavilnikom su određeni normativi za zaštitu od buke. BITNE VELIČINE Ukupna snaga UZ izvora . a za buku od oko 4000 Hz gornja granica je 80 dB. Mnoge životinje (slepi miševi. osobina da se odbija i vraća ka izvoru (Doplerov efekt) našla su svoju primenu u tehnici.izražava se u W/m2. Za određivanje daljine kod fotokamera U aparatima za rasterivanje glodara. UZ se u vidu mehaničkih talasa prenosi kroz sve elastične sredine (čvrste. kitovi. VRSTE UZ TALASA 1. otvaranje daljinski vrata. • VEŠTAČKI Neka svojstva UZ kao što su zagrevajuće. Intenzitet ultrazvuka . merenje dubine i praćenje riba. Ako postoji potreba sporazumevanja govorom na udaljenosti od 4 m dopušteni nivo je 50 dB(A). IV . zavarivanje. 1. • Na ovakvim radnim mestima ukoliko se tehničkim i ličnim zaštitnim sredstvima nivo buke ne može smanjiti ispod 85 dB uvodi se i Skraćenje vremena ekspozicije. Pri prolazu kroz materijalnu sredinu dolazi do slabljenja UZ talasa zbog apsorpcije. refleksije i drugih fenomena. ptica.• 2. Vanredni pregledi Obavljaju se nakon izlaganja buci visokog intenziteta ili nakon oboljenja slušnog aparata koji mogu doprineti gubitku sluha. Isprekidani 3. u alarmnim sistemima protiv provala. a kod radnika koji su tek počeli da rade i svakodnevno.izražava se u W. Nivo intenziteta ultrazvuka . UZ se kroz čvrstu i tečnu sredinu relativno dobro prenosi dok ga vazduh brzo apsorbuje. bušenje i obradu metala. a za buku intenziteta 115 dB(A) dopušteno vreme izlaganja je 7 min. 3. • granice čujnosti ljudskog uva (iznad 16000 ili 20000 Hz). Kotrola sluha kod radnika izloženih buci treba da se vrši u intervalima ne dužim od 6 meseci. kavitaciono. 4. medicini. dok frekfencija ostaje ista. • III . bure i drugih nepogoda. U daljinskim upravljačima za TV. • potrebno za oporavak sluha (normalno se oporavak završi unutar dva sata od izlaganja buci). Audiogram je obavezan kako bi se tokom periodičnih pregleda poređenjem audiograma odredio stepen napredovanja oštećenja sluha. pasa i dr. rasipanja. kao i sa mogućnošću oporavka privremenog gubitka sluha. dok se u čvrstim telima može širiti i u vidu transvrezalnih talasa. delfini. 5. U većini zemalja maksimalno dozvoljeni nivo buke za osmočasovno radno vreme je do 90 dB(A) Za buku ispod 350 Hz gornja granica je 100 dB.izražava se u dB. 6. 4. oluje. 2. industriji kao i u svakodnevnom životu: Za otkrivanje podvodnih objekata. mehaničko. • 3. ali ne se ne prostire kroz vakum. ispitivanje podvodnih reljefa. neki insekti) proizvode UZ.izražava se u dB. ULTRAZVUK • Ultrazvuk predstavlja mehaničke oscilacije u elastičnoj sredini frekfencija iznad gornje 63 . nekima on služi za orijentaciju.UTVRĐIVANJE RADNIH MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM • Rada mesta na kojima buka prelazi nivo od 85 dB(A) su radna mesta sa posebnim uslovima rada. insekata. Pri promeni brzine prostiranja menja se talasna dužina UZ-talasa. Impulsni • 1.

Manifestuje se 1. zujanja i bola u ušima 2. KLINIČKE MANIFESTAIJE DEJSTVA ULTRAZVUKA 1.Pri vazdušnom prenošenju ultrazvuka. 2. čulo sluha i vestibularne funkcije. Muka i povraćanje 5. Prolazno oštećenje sluha Navedene smetnje objašnjavaju se dejstvom UZ na nervni sistem. Mnogi autori osporavaju postojanje ove bolesti kao posebnog entiteta. PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI Prethodni i periodični pregledi . • HLADNOĆA I UTRNULOST PRSTIJU Po prestanku ekspozicije ULTRAZVUČNA BOLEST Podrazumeva niz promena koje se javljaju kod ljudi dugotrajno izloženih dejstvu UZ iz vazduha nižih frekfencija (preko 100 dB) i buci većeg intenziteta. KVSoboljenja.Kod postojanja direktnog kontakta. 2. u hirurgiji (UZ nož i kauter). GUMENE RUKAVICE SA PAMUČNOM POSTAVOM . Vrtoglavica i nestabilnost pri hodu 6. POSTAVLJANJE EKRANA OD METALNIH PLOČA OBLOŽENIH GUMOM • • Smatra se da UZ intenziteta ispod 110 dB ne može da izazove značajnije neželjen zdravstvene efekte. 3. Ultrazvučni aparati koji se koriste u ove svhe su veštački izvori ultrazvučnih talasa. • 2.Ukoliko se UZ prenosi kroz tečnost (UZkade) ne treba uranjati ruke u kadu sa tešnošću . AUTOMATSKA I DALJINSKA KONTROLA U cilju eliminisanja direktnog kontakta sa izvorom UZ . BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAZVUKA Ultrazvučni talasi koji dopiru do čoveka šireći se kroz vazduh najvećim delom se reflektuju od površine tela tako da u organizam čoveka ulazi svega 0. 2. KAVITACIONO • UZ talasi velikog intenziteta koji se prenose u telo direktnim kontaktom usled svog mehaničkog dejstva mogu dovesti do stvaranja malih šupljina u biološkoj sredini (kavitacija) zbog naglog zgušnjavanja i razređivanja čestica sredine.1% upadne energije zračenja. za skidanje zubnih naslaga. U zavisnosti od enregije talasa ovo kretanje može da dovede do deformacija i promena u strukturi tkiva. kao i kratkotrajno izlaganje UZ iz vazduha intenziteta do 120 dB. dugotrajnom i ponavljanom izlaganju UZ niskih frekvencija. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad sa ultrazvukom su: oštećenja nerava . LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. • • ZAŠTITA OD ULTRAZVUKA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. Bol u slepoočnicama i glavobolja 3.Oblaganje čvrstih predmeta kroz koje se prenosi UZ i sa kojima radnik dolazi u kontakt materijalom koji apsorbuje ultazvučne talase. a velikog intenziteta. 3. Osećaj neprijatnosti. • • 64 . punoće.sa elementima kao pri ekspoziciji buci. KVS. IZOLACIJA UZ UREĐAJA U POSEBNE PROSTORIJE 4. • Sa povećanjem frekfencije UZ talasa dolazi do povećanja njihove apsorpcije u tkivu.7. U slučaju direktnog kontakta čoveka sa čvrstim telom ili tečnošću kroz koji se širi UZ on prodire u telo sa veoma malo gubitka. • 5. koja se javljaju pri direktnom. 4. TERMIČKO • Prolazeći kroz biološku sredinu UZ-talasi se apsorbuju i slabe transformišući se u toplotu. OSEĆAJ PARASTEZIJE ILI SVRABA Pri kratkotrajnoj izloženosti malim intenzitetima UZ MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. • ZAGREVANJE TELA Javlja se pri izlaganju UZ preko 140 dB ANGIO-DISTONIČNI SINDROM I POLINEURITIS RUKU Oštećenja perifernih nerava i vaskularnih struktura prstiju šaka i podlaktice. 2. MEHANIČKO • UZ-talasi izazivaju mehaničko kretanje čestica u tkivima kroz koje prolaze. • Biološko dejstvo ultrazvuka može biti: 1. • U medicini u Dg i Th svrhe. KACIGE I ANTIFONI. Umor i poremećaj sna 4. da bi na prelazu između mekih tkiva i kostiju ponovo došlo do odbijanja najevćeg dela UZ talasa (sredine različite gustine) i malog prodiranja u kosti. oštećenja sluha. IZBOR UREĐAJA SA NAJMANJIM INTENZITETOM UZ 3.

3. agregata. 3. Pri kretanju transportnih sredstava. Zamor Malaksalost Pospanost Kašalj Glavobolja Snižen apetit Muka i bol u želudcu Poremećaj ravnoteže Pritisak u grudima i abdomenu Umor i nedostatak koncentracije Osećaj suvoće i grebanja u ždrelu Uznemirenost i razdražljivost ili tromost i apatija INFRAZVUK • Infrazvuk predstavlja mehaničke oscilacije u elastičnoj sredini ispod donje granice osetljivosti ljudskog uva (ispod 16 ili 20 Hz).4. OSTALI SIMPTOMI 1. 7. a radnici snabdeveni ličnim zaštitnim sredstvima. srednje frekventne i niskofrekventne (ispod 16 Hz potresi). Smatra se da je prirodni IZ značajan za bioritam čoveka. Osećaj punoće. 4. vodu i po zemljinoj površini. 11. • • SIMPTOMI OD STRANE ČULA SLUHA 1. Prirodu IZ karakterišu pomeraj. 2. U toku kretanja i udara morskih talasa. pritisak i bolovi u ušima Izaziva IZ frekfenca 5-10 Hz. brzina. ZAKONO-ADMINISTRATIVNE MERE • Dozvoljeni nivo zvučnog pritiska IZ u oktavnim pojasevima sa centralnim frekfencijama od 2. 2. Pri planiranju zaštite važno je izvršiti merenja infrazvuka i frekfentnog područija. kompresora. BIOLOŠKO DEJSTVO • Infrazvuk može da prodire u organizam čoveka preko vazduha ili putem direktnog kontakta sa čvstim površinama i tečnostima. Zavisno od oblika putanje po kojoj se vrši vibraciono kretanje može biti pravolinisko ili ugaono. 1. nivo pritiska ZAŠTITA OD INFRAZVUKA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1.Po prestanku ekspozicije može. 6. 4. Patogenetski mehanizami dejstva IZ na čoveka još uvek nisu dovoljno proučeni. Izbor postrojenja koje ne stvara infrazvuk Izolacija mašina ili uređaja u posebne prostorije Apsorpcija infrazvuka • IZVORI EKSPOZICIJE Infrazvučni talasi nastaju pri mehaničkom i turbulentnom kretanju gasova i tečnosti. Prolaznim ispadima u pragu čujnosti . ubrzanje. Kod ventilatora. Pretpostavlja se da se radi o mehaničkom dejstvu IZ-talasa na čulo sluha i mehanoreceptore u koži. 8. 12. pri zemljotresima itd. 2. FREKFENCIJA VIBRACIJA • Predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena i izražava se u Hz. Zaštitne kacige su neophodne ako se radi o ekspoziciji infrazvuka od oko 8Hz zbog dejstva na mozak Potrebna je i zaštita grudnog koša i abdominalnih organa koji su takođe osetljivi na ovu energiju. zvučni pritisak. 3. Granične vrednosti mogu da budu i više ako je dnevna ekspozicija kraća. kroz vazduh. a preko perifernih nerava na CNS i neurovegetativni sistem. hodova ili udara. U industriji kod mašina velike snage pri malom broju obrtaja. 2. • • • • • LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Za zaštitu od infrazvuka primenjuju se ista lićna zaštitna sredstva kao i za buku. • • VIBRACIJE • Vibracije predstavljaju oscilatorno kretanje tela (dela tela) pri čemu se telo (deo tela) naizmenično kreće u dva suprotna smera u odnosu na svoj ravnotežni položaj. Prema frekvenciji vibracije mogu biti: visokofrekventne.ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • Granična vrednosti izražene u nivou zvučnog pritiska obuhvataju područje od 75-110 dB za kontinuiranu ekspoziciju tokom osmočasovnog radnog vremena. dovoljno velikog intenziteta. a ukupni nivo je ograničen na 110 dB. Širi se u vidu talasa koji mogu da se prostiru na veoma velika odstojanja. pri kretanju lavina. 5. 10. Za čoveku najveću opasnost predstavlja područje infrazvuka od 8 Hz jer se poklapa sa alfa ritmom bioelektričnih struja u mozgu.8 i 16 Hz iznosi 105 dB. 65 . 9. nivo intenziteta. Javlja se: 1.

radnici na građevinskim mašinama i sl.motorne testere.srednja vrednost trenutnih pomeraja u nekom vremenskom intervalu. u suprotnom imamo nestacionarne slučajne vibracije koje su najteže za ispitivanje. Zato kod njihovog ispitivanja nema smisla govoriti o pojedinačnim frekfentnim konponentama već o užim ili širim intervalima frekfencija.posebna vrsta srednje vrednosti 3. ali je uobičajeno da se za njenu identifikaciju upotrebljava tz. Drvna industrija 5. • PERIODIČNE VIBRACIJE Ovde se oscilatorno kretanje tela posle određenog vremenskog intervala ponavlja na isti način. • I za ubrazanje se definišu: trenutno ubrzanje. maksimalna brzina. pneumatske prese Električua energiju . a broj perioda u jedinici vremena je frekfenca periodične oscilacije.Efektivni pomeraj . Yh i Zh) koje se seku u predelu treće metakarpalne kosti šake. • OPŠTE VIBRACIJE Javljaju se kada se čovek nalazi u vibrirajućem medijumu i deluju na celo telo npr. Ukoliko su statističke srednje vrednosti određene u različitim vremenskim intervalima približno iste slučajne vibracije se nazivaju stacionarnim. Frekventni intervali u kojima se vrše merenja zovu se oktave koje se mogu podeliti na terce. srednja brzina i efektivna brzina. Periodične vibracije mogu biti: . konbajneri. središnja frekvenca (oktavna analiza). maksimalno ubrzanje i efektivno ubrzanje.najveće rastojanje od ravnotežnog položaja koje telo dostigne tokom vibriranja . Šumarstvo 2. sa različitim frekfencijama. kompresori i dr. Kamenolomi 7. • BIOLOŠKO DEJSTVO VIBRACIJA 66 . 2. LOKALNE VIBRACIJE Deluju na pojedine delove čovečijeg tela npr. lokalne ručne vibracije. odnosno većeg broj frekfentnih konponenti ili harmonika. kada sedi. ubrzanje) u toku vremena dešavaju slučajno.Srednji pomeraj . 2. leži ili stoji na nekoj vibrirajućoj potpornoj površini. Svaka oktava je određena graničnim frekvencama. • IZVORI EKSPOZICIJE Skoro da nema privredne grane u kojoj se ne primenjuje neki od vibrirajućih alata 1. izražava se u metrima i neprekidno se menja pa se radi merenja definišu neke stalne veličine pomeraja kao što su: .Apsolutni srednji pomeraj . Kao pogonsko sredstvo koriste Komprimovani vazduh Pneumatski čekić i pištolji.Prostoperiodične – Oscilatorno kretanje se vrši samo sa jednom učestalošću . frekventna analiza). Metalurgija 4. BRZINA VIBRACIJA • Rastojanje koje vibrirajuće telo pređe za jedinicu vremena.• Ljudsko telo percipira i apsorbuje vibracije od 11000 Hz. Pravci delovanja opštih vibracija određeni su prema trima anatomskim osama čoveka (X. traktoristi. 1. POMERAJ VIBRACIJA • Rastojanje tela od njegovog ravnotežnog položaja. izražava se u m/s2. sa udarno-odbojnim ili rotacionim dejstvom. .. 2.uzima apsolutne vrednosti trenutnih pomeraja (ne može imati vrednost 0).Oscilatorno kretanje je sastavljeno od većeg broja prostoperiodičnih vibracija. koji se mogu izdvojiti iz ukupnog frekfentnog spektra (spektralna tj.Složenoperiodične . Y i Z) koje se seču u predelu srca.Razne bušilice i brusilice Tečno gorivo .Trenutni pomeraj . Građevinarstvo 8. • VRSTE VIBRACIJA 1. • I za brzinu se definišu trenutna brzina. Harmonik sa najnižom frekfencom je osnovni harmonik. Najkraći vremski interval u kome se vibraciono kretanje ponovi je perioda. izražava se u m/s. 3. • • 1. Putogradnja 9.rastojanje od ravnotežnog položaja koje telo dostigne u određenom trenutku . kondukteri. • 2. kao i profesionalni vozači. I kod slučajnih vibracija osnovna veličina koja se meri je efektivna vrednost izabranog parametra. gde je pravac delovanja određen pravouglim koordinatnim sistemom koga čine tri ose (Xh. Vracijama su izloženi radnici koji rade sa pomenutim alatima. stim što se ovde mora izračunati i statistička srednja vrednost. brzina. .Maksimalni pomeraj . 4. Tunelogradnja itd Vibrirajući alati mogu biti stabilni i mobilni. Tekstilna industrija 6. Rudarstvo 3. a ostali su viši harmonici NEPERIODIČNE VIBRACIJE Ovde se promene karakterističnih parametara (pomeraj. nema ponavljanja. UBRZANJE VIBRACIJA • Predstavlja promenu brzine vibracije u jedinici vremena.

kada odgovor α-1 receptora slabi uz istovremenu blokadu β-2 receptora. Na visokofrekfentne vibracije su posebno osetljive neuro-vaskularne strukture u organizmu.U odmaklim stadijumima. ANGIOSPASTIČNE PROMENE .Senzibiliteta . Najefikasniji prigušivači vibracija u organizmu su zglobne i vazdušne šupljine. TONUSA I REFLEKSA MIŠIĆA PROMENA MIŠIĆNE SNAGE KLINIČKA SLIKA 67 . tetivama i aponeurozama ali je moguća i generalizacija vaskularnih poremećaja. Ovi poremećaji prolaze kroz više stadijuma: Vazomotorna faza – početna faza koju karakterišu funkcionalni prolazni spazmi Vazospastična faza – javlja se naizmenično spastičo i atonično stanje kapilara Vazoparalitična faza . 2.DIREKTNOG MEHANIČKO DEJSTVAO VIBRACIJA • Koje izaziva odgovarajuće traumatske fenomene na mestu njihovog delovanja II . MIŠIĆNI POREMEĆAJI 1.Čula sluha.Nevnog sistema . β-2). Najosetljiviji delovi tela na vibracije su distalni delovi ekstremiteta i predeo trbuha. Hiperemija sudova i edem pojedinih neurona u velikom mozgu. Prisustvo aneurizmi 3. Svako tkivo može biti dobar provodnik vibracija pa se tako potresi recimo mogu preneti sa ruku sve do kičmenog stuba i trbuha.Usled oštećenja perifernih nerava sa senzitivnim i motornim ispadima u vidu polineurotičnog sindroma praćenog raznovrsnim senzitivnim. Polineuritis perifernih nerava .Endokrinog sistema . Strukturne promene koje se mogu videti na krvnim sudovima 1. Smatra se da morfološke i funkcionalne promene koje se javljaju nastaju kao posledica 1. Hipertrofija mišićnog sloja zida krvnih sudova . Nastanak vaskularnih poremećaja objašnjava se dejstvom vibracija na lokalne adrenoreceptore (α-1. 2.• • • • • • • Oštećenja koja izazivaju vibracije najizrazitija su na samom mestu njihovog delovanja.sa propadanjem nervnih ćelija i reakcijom glije. dok su na niskofrekfentne vibracije (potrese) posebno osetljive koštano-zglobne i mišićno-aponeurozno-tendinozne strukture posebno kod duže kontinuirane ekspozicije potresima. Degenerativne promene u kičmenoj moždini . • • VIBRACIONA BOLEST PATOGENEZA • • Patogeneza vibracione bolesti nije do kraja razjašnjena i zavisi od brojnih faktora. 2.U početku usled nadražaj α-1 receptora koji dovodi do vazokonstrikcije ANGIODISTROFIČNE PROMENE . VASKULARNI POREMEĆAJI • 1. SMANJENJE RAZDRAŽLJIVOSTI. 2. 3.Kapilari su atonični. Zglobova i Mišića . ASTENIČNA I NEURASTENIČNA STANJA .Usled poremećaja u CNS-u • Strukturne promene koje se mogu videti u nervnom sistmu 1. trofičkim i vaskularnim poremećajima.Želuca . Fibrotične promene u zidu krvnog suda 4. I .INDIREKTNOG RAZDRAŽUJUĆE DEJSTVO VIBRACIJA NA NERVE • Razdražujuće dejstvo vibracija na nerve i nervne zavretke preko složenim reflektornim mehanizama utiče na različite delove nervnog sistema kao posledica čega mogu nastati razni poremećaji na nivou: . dok vibracije male frekvence.Slika demijelinizirajuće neuropatije.vida i ravnoteže . 2. i velike amplitude imaju malu brzinu ali se slabo apsorbuju pa im je domet veliki.Kože .sa subokluzijom i okluzijom 2.Kostiju.Metabolizma i dr. Hijelinizacija u arterijama • 1. redukovani sa povećanom propustljivošću Funkcionalni poremećaji krvnih sudova kompromituju cirkulaciju što ima za posledicu trofičke promene u koži. NEUROLOŠKI POREMEĆAJI MONO I POLI NEUROPATIJE .Krvnih sudova i srca . deformisani. Moguća je i pojava rezonancije vibracija u organizmu tako da i vibracije malih amplituda mogu dovesti do opsežnih poremećaja u unutrašnjim organima. mišićima. sa smanjenjem broja nervnih vlakana i perineuralnom fibrozom. 3. Vibracije visoke frekvence i male amplitude imaju veliku brzinu ali se brzo apsorbuju pa im je domet mali.

3. PAREZE I PARALIZE I SINDROM KARPALNOG TUNELA . • TROFIČKE PROMENE 1. ali se mogu javiti i na drugim kostima. 3.Recidivirajući i hronični. 7. • 2. 3. koji dovode odgovarajućih lokalnih promena. koje se preko kostiju prenose do Kortijevog organa u unutrašnjem uvu.U najtežim slučajevima.ređe se javljaju. ZARAVNJENJE KOŽNIH NABORA I RAGADE NA KOŽI HIPOTROFIJA I ATROFIJA MIŠIĆA ŠAKE FENOMEN PRAZNIH PRSTIJU . 3. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA BOL U početku se javlja samo na krajnjim falangama prstiju ruku i nogu. 3.Pri palpaciji jagodica prstiju uočava se nedostatak turgora uz utisak da postoji višak kože na tom delu prsta i osećaj da je kože nalegla na kost distalne falange DUPUYTRENOVA KONKRATURA 3 I 4 PRSTA TENDO-ANGINITIS . odnosno na celo stopalo ili podkolenicu. 8. GANGRENOZNA STANJA . u zavisnosti od pravca širenja vibracija. POJAVA CISTI I FRAKTURA U KOSTIMA OKOŠTAVANJE TETIVA Koštano zglobne promene praćene su 1. da bi se kasnije proširilo na celu šaku ili čak podlakticu. Pored toga utvrđeno je postojanje izrazitog spazmana krvnim sudovima mrežnjače pod uticajem vibracija. 6. Međutim sniženje percepcije zvučnih nadražaja u niskim frekvencijama se pripisuje uticaju vibraija. raslojavanje i fragmentacije) STVARANJE OSTEOFITA . OSTEOMI. Međutim kasnije ona sve više opada uz istovremeno smanjenje i izdržljivosti mišića. u krvnim sudovima kostiju javlja se refleksna vazodilatacija sa usporavanjem cirkulacije i padom pH. HIPO ILI HIPERHIDROZA . POREMEĆAJ VESTIBULARNOG SISTEMA 1. POREMEĆAJ FUNKCIJE ČULA SLUHA. Dolazi do: OŠTEĆENJE ZGLOBNIH HRSKAVICA (fisure. 6. POREMEĆAJ VIDA Kod obavljanja poslova koji zahtevaju veliku preciznost uz istovremeno dejstvo vibacija zapažena je pojava dvosrukog vida. Ograničenom pokretljivošću. 4.na rubovima zglobnih površina kao regenerativni proces hrskavice SKLEROTIČNE PROMENE I CISTIČNA RASVETLJENJA U KOSTIMA DEFORMIŠUĆA SPONDILOZA OSTEOPOROZA . 1. SMANJENJE TAKTILNOG SENZIBILITETA 4. Bolovima u miru i pri pokretima. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA TOPLOTU Slabije je izražen u odnosu na prethodna dva.Ispoljavaju se u vidu preterano suve kože ili preteranog znojenja šaka. 2. • • 2. za vreme odmora i pri palpaciji 2. RAYNAUDOV SINDROM • Oboljenje u čijoj se osnovi se nalaze morfološki i funkcionalni poremećaji u malim krvnim sudovima i perifernim nervima ruku nastalih dejstvom vibracija. POREMEĆAJ SENZIBILITETA • 1. 5. što uslovljava proliferaciju osteoklasta i nastanak osteoporoze. Sa druge strane utvrđeno je da dugotrajno dejstvo vibracija pojačava štetno dejstvo buke. stvaranja mreže pred očima i slabijeg vida.Zbog kompresije krvnih sudova i ishemije u mišićima. EDOSTOZE I EGZOSTOZE ASEPTIČNA NEKROZA. Kada postoji protiče po tipu rukavica i čarapa.. SMANJENJE SENZIBILITETA ZA VIBRACIJE Obično prvo javlaj i predstavlja rani simptom oboljenja. nekad i noću.. Može da ide do potpune anestezije. obično kod visokofrekventnh vibracija. VIDA I RAVNOTEŽE • POREMEĆAJ SLUHA Kod rada sa vibrirajućim alatima. Javlja se postepeno sniženje svih vidova kožnog senzibiliteta bez jasnih granica izraženije distalno. metakarpofalagealnim i lakatnim zglobovima. degeneracije. Najmanje izraženo. KOŠTANO-ZGLOBNI POREMEĆAJI • Promene su najčešće na kostima zglobova ručja.Prvih godina rada sa vibrirajućim alatima zapaža se izvesno povećanje mišićne snage. 68 . uz • 4. SEKRETORNI POREMEĆAJI 1. Oslabljenom grubom motornom snagom 3. što dovodi do još bržeg i težeg oblika profesionalne gluvoće. HIPERKERATOZE. 2. POSTEPENA ATROFIJA MALIH MIŠIĆA ŠAKA • 5. na radnik pored vibracija deluje i buka. 5.

napadi vrtoglavice. Lake promene trofike mišića ramenog pojasa II . Bolovi i parastezije su jače izraženi i postojaniji su 2. Otuda postoji osećaj nabreklosti. 4. Subjektivno Zamor. • Kasnije dolazi do Hipertrofije mišićnog sloja i nastanka fibrotičnih promena u zidovima k. ukočenost i umrtvljenosti) naročito van rada 3. Krajnji ishod obliteracije krvnih sudova prstiju su gangrenozne promene. • Sa napredovanjem bolesti dolazi do potpune okluzije krvnih sudova što dovodi do trofičkih poremećaja kože. Česta je cijanotična prebojenost kože i pojačano znojenje šaka 4. Za vreme napada osećaj za bol. PATOGENEZA Početna faza oboljenja kod koje dolazi samo do preteranog Vazospazma malih krvnih sudova reverzibilnog karaktera. 4. • Vaskularni poremećaji ispoljavaju se ne samo na rukama već bivaju izraženi i na nogama • Angiospastičke krize mogu zahvatiti koronarne i cerebalne krvne sudove pa se mogu jeviti anginozni bolovi.TREĆI STADIJUM 1. jedne ili obe ruke. Glavobolja i Nesvestica Mučnina i Povraćanje Gubitak ravnoteže i Vrtoglavica Bolovi tipa stenokardije Bolovi u nogama i Poremećaj sna Objektivno Labilnost pulsa i pritiska EKG znaci poremećaja koronarne cirkulacije Poremećaj senzibiliteta Vegetativni poremećaji Znaci vegetativnog polineurita na nogama • 1.PRVI STADIJUM 1. dodir i temperaturu su znatno smanjeni. Pojava otoka i osećaj zatezanja i napetosti u prstima 4. Lako izraženi bolovi u prstima i rukama 2. CEREBRO-VASKULARNI SINDROM • Nastaje kao posledica dejstva opštih vibracija koje dovode do generalizacije vaskularnih poremećaja usled oštećenja u CNS-u i vegetativnim centrima koji regulišu vaskularni tonus. glavobolje i omaglice • Veoma su izraženi i rasprostranjeni poremećaji senzibiliteta. 2. 3. a objektivno otok u prstima koji konprimira nervne završetke i dovodi do osećaja utrnulosti. Temperatura kože prstiju pa čak i čitave šake je snižena 3. • I . Nastavljanjem rada sa vibrirajućim alatima napadi bledila prstiju su češći.REVERZIBILNA FAZA 3. Karakteriše se generalizacijom vaskularnih poremećaja nastalog kao posledica oštećenja viših delova CNS-a koji reguliše funkcije vaskularnog sistema. Temperatura kože šaka je snižena Kod nekih se javljaju grčevi u prstima Senzibilitet je znatno snižen Pojava asteničnih i neurasteničnih reakcija Poremećaj funkcije KVS-a Hiperfunkcija tireoideje Poremećaji metabolizma KLINIČKA SLIKA I . sudova što dovodi do smanjenja njihovog lumena čemu doprinosi i sekundarna tromboza. Nastale promene su praktično ireverzibilne i uslovljavaju znatno smanjenje radne sposobnosti. Bledilo se obično javlja pri provociranju hladnoćom. Intenzivni bolovi u rukama IV . čak i njen potpuni gubitak. SPINALNI SINDROM 69 . 7.ČETVRTI STADIJUM • Retko se sreće. 9. 5. 8. često uz osećaj intenzivnog bola. 6. mravinjanja. Napadi belih prstiju . 2. 2.DRUGI STADIJUM 1. Sniženje vibracionog senzibiliteta 5. Parastezije u rukama (osećaj trnjenja.najpre zahvta jagodice a potom i srednje i proksimalne članke jednog ili više prstiju. 3. • Smatra se da je prvi odgovor na vibracije relaksacija malih krvnih sudova i povećan permeabilitet njihovih zidova što za posledicu ima nagomilavanje tečnosti u njihovoj okolini. ujutru ali i pri psihičkim stresovima i uznemirenosti. Sniženje senzibiliteta zahvata sve prste šaka i širi se na predeo podlaktice 5. • 1.IREVERZIBILNA FAZA • Gde postoji Stalna anatomska opstrukcija malih krvnih sudova tako da se i posle zagrevanja neuspostavlja cirkulacija pa samim tim ni normalna pletizmografska kriva. 4. 5. Napadi traju od nekoliko minuta do jednog sata i završavaju se reaktivnom hiperemijom. Vazospazam se ovde smenjuje sa vazodilatacijom krvnih sudova pri zagrevanju II .mogućnost generalizacije vaskularnih poremećaja u završnom stadijumu bolesti. 5. U mišićima se palpiraju izraženi bolni čvorovi u predelu podlaktice i lopatice III .

Od specifičnih pregleda ispituje se Periferna cirkulacija.Od kože sa đonom od gume koja amortizuje vibracije. a između ova dva sloja je materijal koji amortizuje vibracije Asure za stajanje. • 4. Nastaju pareze perifernih živaca.dokaz o ekspoziciji od najmanje 5 godina. Periodični pregledi . Rtg-distalnih delova ekstremiteta i ortopedski nalaz. Ukoliko neki od ovih uslova nije ispunjen može se postaviti dijagnoza Profesionalna osetljivost na vibraciju (Expositio cum vibratio prof.Radiografske promene na kostima laktaepikondilitis Poremećaji na neuromuskularnog sistema podrazumeva: . kožni senzibilitet je očuvan. 3. 3. Radne cipele . KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIBRACIONE BOLESTI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Da bi se vibraciona bolest proglasila profesionalni oboljenjem moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: POZITIVNA RADNA ANAMNEZA . egzostoze.Postepeno dolazi do progresivne mišićne atrofije gornjih ekstremiteta. Vazodilatatori Analgetici Vitaminski preparati Fizikalne procedure Sredstva sa tonizirajućim dejstvom Sredstva sa antiinflamatornim dejstvom • ZAŠTITA OD VIBRACIJA I . Prethodni pregledi . čarape. neuropsihijatriski nalaz. a radna sposobnost je očuvana. ulnaris ili . Ova forma bolesti se obično javlja kod osoba sa dobro razvijenim mišićnim sistemom i stabilnim VNS. Pri tom nema nikakvih bolova. 70 .Napade belih prstiju ili sniženje temperature kože (ispod 250C) . aseptične nekroze ili ciste) ili .) • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Lice obolelo od vibracione bolesti nije sposobno za dalji rad sa vibracijama kao ni za precizne manualne poslove i druge poslove koji zahtevaju veće fizičko angažovanje.Radiografske promene na kostima ručja (artroze. Amiotrofična forma . 2. 5. imaju za cilj sagledavanje dejstva vibracija. nema poremećaja trofike. 2. IZRAŽENE TIPIČNE SUBJEKTIVNE TEGOBE POREMEĆAJ PERIFERNE CIRKULACIJE (obavezno) .Su obavezni jednom godišnje.Obostrani EMNG ispad senzibiliteta na n.Pozitivan pletizmografski nalaz POREMEĆAJ NA KOŠTANOM ILI NEURO-MUSKULARNOM SISTEMU (bar jedan) Poremećaji koštanog sistema podrazumevaju: . javlja se po tipu rukavice.Nastaje kao posledica organskog oštećenja kičmene moždine. 4. kaputa 2. 2. nogu i grudnog koša.LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. postavljene su filcom. LEČENJE 1.medianus ili n.Pozitivan kapilaroskopski nalaz 1. klečanj ili sedenje Izrađene su takođe od materijala koji amortizuje vibracije. KOMPENZATORNA FORMA VIBRACIONE BOLESTI • Jedina manifestacija oboljenja je sklonost ka akro-spazmima.MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. kontakt sa vaskulotropnim. Duboki refleksi su oslabljeni ili isčezavaju.Izrađuju se od kože. Nalik je na segmentarne poremećaje. Siringomijeloidna forma . Ovakvi bolesnici mogu dugo da nastave svoju profesionalnu delatnost • . 2.Što podrazumeva: . 6. nekada nogu. Antivibracione rukavice .Hipotrofija hipotenara ili tenara uz atrofiju kože. Razlikujemo dve forme 1. II .Da su na radnom mestu prisutne vibracije kao profesionalna noksa iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti . neurotropnim i osteotropnim noksama i rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima. Promenu radnog mesta treba sugerisati i u slučaju postavljanja dijagnoze Expositio cum vibratio prof.Kararkteriše se rasprostranjenim poremećajima senzibiliteta ruku. 3. ramenog pojasa.

5.SOCIJALNE MERE ZAŠTITE • IV . Deli se na: 1. 5. Za određivanje UV zračenja uglavnom se meri Zračna snaga .Građevinski radnici .Radnici na dalekovodima .• • 1.Trudnoća ZDRAVSTVENO PROSVEĆENJE I EDUKACIJA Upoznavanje radnika sa štetnostima Značaj primene mera zaštite Uticaj pušenja i konzumacije alkohola Značaj pravilne ishrane i dr. 6.0 mm Radiofrekfentno λ = 1. ULTRAVIOLETNO ZRAČENJE • UV zračenje ima najveću energiju fotona u odnosu na ostala nejonizujuća zračenja tako da je biološki i najaktivnije.Oboljenja CNS i PNS . 2. 4.ukupna energija zračenja na jedinicu površine (J/ m2).Oboljenja nerava . 2. SUNCE Prirodno UV-zračenje potiče od sunca. Fluorescentni sunčani emiteri. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI UV ZRAČENJA 1.0 mm-3000 m zračenje Elčektrična i magnetna λ = 1-10 km polja Lasersko zračenje 1.Zemljoradnici . • 4.Oboljenja koštano-zglobnog sistema .Endokrini poremećaji .Putari .ozračenost koja pada na jedinicu površine (W/m2) i 2. 3. 2. • 1.Planinari i skijaši i sl. • • NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE • Nejonizujuće zračenje obuhvata deo spektra EM zračenja koje nema energiju fotona dovoljnu da izazove jonizaciju u živom tkivu. 1. najveći deo ovog zračenja apsorbuje se u atmosferi. VEŠTAČKI IZORI UV ZRAČENJA • USIJANI IZVORI Tungstenske i Halogene lampe IZVORI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM KROZ GASOVE Živine lampe. 1. Fleš cevi. Prema ovim standardima dozvoljena vrednost za opšte vibracije je 1-80 Hz. RANO OTKRIVANJ PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA Opšti pregled Kožna termometrija Radiografija šaka na 5 godina Pletizmografija ekstremiteta Dinamometrija Organizovan prevoz Adekvatna ishrana Boravak u zagrejanim prostorijama Godišnji odmor uz organizovan preventivni fizikalni tretman. 71 .Oboljenja krvnih sudova i srca . UV emiteri sunčeve svetlosti LASERI i dr. 3. Zračna ekspozicija . Elektrolučno zavarivanje FLURESCENTNE LAMPE Fluorescentne cevi. 4. ali ne dovoljno da izazove jonizaciju. naročito u ozonu tako da do zemljine površine dopire samo UV zračenje talasne dužine veće od 290 nm. UV-B područije (λ = 280-315 nm) Područije eritema kože 3. 3.Oboljenje sluha i vestibularnog aparata . 3. 2.ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE • Našim zakonodavstvom nisu posebno propisane dozvoljene vrednosti ekspozicije vibracijama.Psihički poremećaji (Psihoneuroze) . UV-C područije (λ < 280 nm)Germicidno područije • 1.Radnici u solanama . PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA Kontraindikacije za rad sa vibrirajućim alatima su: . 5. a za lokalne 81000 Hz.Mornari i ribari . 2. 4. Koriste se ISO standardi za ekspoziciju vibracijama koje se prenose preko ruku i koje deluju na celo telo. III . 4. Ovo zračenje obuhvata područije talasnih dužina od 100 do 400 nm i zauzima mesto između rendgenskog zračenja i vidljive svetlosti.Radnici na održavanju pruga .Geometri . UV-A područije (λ = 315-400 nm) Područije crne svetlosti 2. 3. Područije nejonizujućeg zračenja obuhvata: TALASNA VRSTA ZRAČENJA DUŽINA Ultravioletno zračenje λ = 100-400 nm Vidljiva svetlost λ = 400-780 nm Infracrveno zračenje λ = 780 nm-1. Prirodnom UV zračenju su u većoj meri izloženi ljudi koji po prirodi posla veći deo godine provode na otvorenom prostoru .

Za sterilizaciju vazduha.kasnije . II . Fizioterapeuti i kozmetičari 3. Štampari 5. pri čemu promene nastaju već pri izlaganju veoma maloj dozi zračenja. IV . 5. Malignog melanoma kože (naročito kod ljudi svetlije kože). OŠTEĆENJE KOŽE I .Papula .Eritema . U defektoskopiji 5. gruba i smežurana koža . folikularne keratoze KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE MALIGNIH OBOLJENJA KOŽE IZAZVAN UV-ZRAČENJEM ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Da se maligno oboljenje kože (nemelanomski rak kože. OŠTEĆENJA OKA I . Održavanju biološkog tonusa i opšte otpornosti organizma Pojačavaju izlučivanje pojedinih hormona Povećavaju tonus simpatiko-adrenalnog sistema i mitohondrijalnu aktivnost Baktericidno. suva. Fotosenzibilizacija može biti endogenog i egzogenog porekla. Fototoksične reakcije (Iritacija) Ispoljavaju se u vidu: .UV-B zraci pretvaraju ergosterol u vitamin D u koži.Eritema (pločasti ili difuzni) Nastaje usled senzibilizacije na neke hemijske supstance koje se stvaraju pod dejstvom UV zraka. UV-A zraci izazivaju hiperpigmentaciju bez prethodnog eritema. tako da uglavnom izaziva promene na koži i očima.PRERANO STARENJE KOŽE • Javlja se kod dugotrajnog izlaganja UV-B zračenju.POVEĆAN RIZIK ZA NASTANAK MALIGNIH OBOLJENJA KOŽE • Izlaganje UV-B zračenju dovodi do češće pojave 1. Pored toga što UV-zračenje može da ima štetne posledice po zdravlje ono ima i korisna svojstva Prevencija rahitisa . Zavarivači 2. . • 1.Veštačkom UV zračenju su eksponovani: 1.Dolazi do zapaljenja vežnjače (konjuktivitis) i oštećenja i ljuštenja površine 72 .Javlja se kod izlaganja UV-B zračenju (najčešće kod varioca).FOTOSENZIBILIZACIJA KOŽE Pojava preosetljivosti kože prema UV zračenju.AKUTNI FOTO-KERATO-KONJUKTIVITIS (Snežno slepilo) • Etiologija .Taleangiektazije.Pojava pega .Neelastična. U elektrozavarivanju i obradi metala 2. 4. OPEKOTINE. 3. • ENDOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA Javlja se kod osoba koje boluju od limnfagranulomatoze. U prehrambenoj. • EGZOGENA FOTOSENZIBILIZACIJA ispoljava se u dva oblika: 1. herpesa. Fotoalergijske reakcije (Alergija) Ispoljava se o obliku . U proizvodnji svetlosti pomoću flurescentnih lampi. III .Ekcema . Laboratorisko i medicinsko osoblje 6.Hiperplazija i ljuštenja kože .Vezikula .Kebnerov fenomen.Pojačane pigmentacije . HIPERPIGMENTACIJA I HIPERPLAZIJA EPIDERMA • Za razliku od UV-B zraka.Vezikula ili Bula . Apsorpcija fotona zračenja dovodi do ekscitacije molekula (podizanje na viši energetski nivo) pri čemu se stvaraju slobodni radikali koji oštećuju tkivo. BIOLOŠKO DEJSTVO ULTRAVIOLETNOG ZRAČENjA • • UV zračenje u maloj meri prodire u organizam. 2.ERITEM. • Patogeneza . Defektoskopisti 4. hrane i vode 4. Karcinoma spinoznih i bazalnih ćelija 2. maligni melanom ) manifestuje na otkrivenim delovima tela kod osoba koje su duži niz godina radile na otvorenom prostoru ili su bile izložene veštačkim izvorima ultravioletnog zračenja.Pogoršanja nekih sistemskih bolesti kao što su lupus i herpes.Urtikarije . hemiskoj i farmaceutskoj industriji 3. U osnovi biološkog dejstva leži apsorpcija energije zračenja i njena transformacija u živom tkivu u fotohemisku i toplotnu energiju. i nekih ekcema pri čemu izlaganje UV zracima dovodi do pogoršanja ovih bolesti . Manifestuje se oštećenjem vezivnog tkiva. 2. germicidno i virusicidno dejstvo. Radnici na fotohemijskim procesima itd • UV-zračenje je našlo svoju primenu 1.

AKTIVACIJA RAZLIČITIH GENA I NEKIH VIRUSA • Uključujući i HIV virus. Izbegavanje preteranog izlaganja zračenju Postavljanje ekrana ispred izvora zračenja i povećanje rastojanja od izvora zračenja Upotreba ličnih zaštitinih sredstava Naočare sa posebnim filterima. pa se još naziva i toplotnim zračenjem Što je teperatura tela veća emituju se IC-zraci zraci manje talasne dužine. • • DEJSTVO NA GENETSKI MATERIJAL I . zaštitne maske Skraćenje vremena ekspozicije Kotrolni i periodični pregledi radnika izloženih UV zračenju Profesionalna orijentacija i selekcija Kontraindikacije za rad sa UV-zračenjem su: .Mornari i ribari .zračenje potiče od sunca. Ovo zračenje potiče od energije tolotnog kretanja (vibracije i rotacije) atoma i molekula tela zagrejanih iznad apsolutne nule. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI IC ZRAČENJA 1. III . 4.Oboljenja KVS-a .Posle latentnog perida od 4-6 sati javlja se pečenje. Vežnjača je otekla i hiperemična. Klinička slika .Mirovanje u mraku .Lokalna aplikacija Anestetik. 2.Nesposobnost za rad traje 2-3 dana. 3. Prirodnom IC zračenju su u većoj meri izloženi ljudi koji po prirodi posla veći deo godine provode na otvorenom prostoru: . 6.Talasne dužine 3000 nm-1mm Za određivanje IC zračenja uglavnom se meri: 1.Oboljenja CNS-a . 2. Pri prolasku kroz atmosferu intenzitet ovog zračenja se smanjuje naročito onog sa talasnom dužinom preko 1000 nm. • SUNCE Prirodno IC.Zemljoradnici . osetljivost na svetlost (fotofobija). IC-B (Srednje) .ukupna energija zračenja na jedinicu površine (J/ m2) II .Radnici na dalekovodima . 1. Promene traju 1-5 dana i prolaze bez posledica. osećaj peska u očima.Putari .Talasne dužine 14003000 nm 3. Zračna snaga .FOTOHEMISKE MODIFIKACIJE GENETSKOG MATERIJALA • Oštećuje DNK lance može da dovede do smtri ćelije ili do hromozomskih aberacija. Unošenje veće količine tečnosti Primena atiinflamatornih preparata (steroidnih i nesteroidnih) Kod fotooftalmije . 3. INFRACRVENO ZRAČENJE • IC zračenje ili tamno toplotno zračenje u spekru EM zračenja zauzima mesto između Radiofrekfentnog (mikrotalasnog) zračenja i vidljive svetlosti. Uljanog rastvora vitamin A i Antibiotske masti Ocena radne sposobnosti .• • • epitela rožnjače (keratitis) čime se razgolićuju počeci senzitivnih nervnih vlakana.koji apsorbuju UV zrake i sprečavaju njihovo prodiranje u kožu. IC-A (Kratko) .Nošenje tamnih naočara.Oboljenja kože i preosetljivost kože na UVzračenja . II .UBRZAVA STARENJE SOČIVA I NASTANAK KATARAKTE • Dugotrajnog izlaganja UV-A zračenju.ozračenost koja pada na jedinicu površine (W/m2) i 2. bol.Radnici u solanama .Građevinski radnici . IC zračenje obuhvata područije talasnih dužina od 780 nm do 1.Graviditet Oštetćenja izazvana dejstvom UV zraka nalaze se na listi profesionalnih oboljenja.Planinari i skijaši i sl.Oštećenje očnog sočiva i oboljenja oka .Geometri . • • LEČENJE VEŠTAČKI IZVORI IC ZRAČENJA 73 .PTERIGIJUM I KARCINOM SPONGIOZNIH ĆELIJA KONJUKTIVE • Kod dugotrajnog izlaganja zračenju.Talasne dužine 7801400 nm 2.Radnici na održavanju pruga .Hladne obloge . Primena zaštitinih kožnih preparata .Ukapavanje uljanog rastvora vitamina A i D . • MERE ZAŠTITE 1. 7.0 mm koje se deli na tri opsega 1.Psihoze i neuroze . blefarospazam i suzenje. mutageneze i verovatno do započinjanja kancerogeneze. 5. Lečenje . Zračna ekspozicija . IC-C (Dugo) .

TALEANGIEKTAZIJE I DESKVAMACIJA 7. Cu Automatizacija i povećanje rastojanja između radnika i izvora zračenja Skraćenje vremene ekspozicije Zaštitne kapuljače od azbestne i pamučne tkanine sa aluminijumskom folijom Zaštitne naočare sa kobalt staklima koja se izrađuju u 14 različitih zasenjenja zavisno od vrste radova. hrane i automobila 2.Radnici na sušenju uglja .1. TERMIČKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE • Nastaje zbog toga što očno sočivo fokusira IC zrake na retinu izazivajući termičku koagulaciju na njoj posle čega nastaje ožiljak koji za posledicu ima skotom sa definitivnim oštećenjem centralnog vida. Za praćenju položaja nebeskih tela 5. duže gledanje u sunce 2.mogu izazvati 1.mogu izazvati IC-A zraci većeg intenziteta 3. OPEKOTINE .Fizioterapeuti IC-zračenje je našlo svoju primenu u: 1. 2. U medicini Termografija (otkrivanje vrućih zona . 8. RETIKULARNI DERMATITIS . KERATOZA I VARUKOZNE TVOREVINE MERE ZAŠTITE KOD RADA U ZATVORENOM PROSTORU 1.Livnicama . ZAPALJENJE KAPKA.Kovačnice . OŠTEĆENJA KOŽE • Kožne promene nastaju pod dejstvom IC-A zraka (IC-B i IC-C su bezopsni).Sušare . IC-C ZRACI . Za detekciju požara 3. topionicama i livnicama. Cr.Valjaonice .Varioci . 1.Topionice . Za vreme odmora omogućiti tuširanje i uzimanje napitaka 4. • MERE ZAŠTITE MERE ZAŠTITE KOD RADA NA OTVORENOM PROSTORU 1. APSCES ZNOJNIH ŽLEZDA OŠTEĆENJA OKA IC-A ZRACI . kože. 6.Stakloduvači .za zagrevanje određenih delova tela. Zaštita glave kapama i šeširima) 2.Radnici na pečenju cigle. Obično nastaje usled trenutne ekspozicije jakom izvoru zračenja pri čemu zaštitni mehanizmi (okretanje glave i zatvaranje kapaka) ne stignu da reaguju npr.Ložionice . Katarakta izazvana dejstvom IC zračenja nalazi se na listi profesionalnih bolesti. Često se javlja u industriji stakla. KATARAKTA • Nakon višegodišnje ekspozicije. snažni reflektori. laser. hiperemije i vazodilatacije krvnih sudova moždane opne.tumori i hladnih zona opstrukcija cirkulacije) 6. Nastaje zbog hiprtermije.Visoke peći .mogu izazvati: 1. U industriji boja.Ne prolaze kroz medije oka. Ni. TOPLOTNI ERITEM . SMEĐA PIGMENTACIJA KOŽE (Mramorizacija) 5. 5. ATROFIJA KOŽE 9. Za određivanju položaja i broja ljudi (u vojsci) 4. koja kasnije prelaze u zrnasta zamućenja koja na kraju zahvate celo sočivo. Ishranu prilagoditi energetskim potrebama i klimatskim uslovima. LZS (Zaštitna odeća od pamuka svetle boje. cementa i kreča . U fizikalnoj medicini . • ZAGREJANI I USIJANI IZVORI IZVORI SA ELEKTRIČNIM PRAŽNJENJEM KROZ GASOVE LASERI (CO2) Veštačkom IC zračenju su eksponirani radnici u toplim pogonima: . lekova. 2.nastaje brzo po izlaganju zbog vaskularne dilatacije 2. 4.Pri dugotrajnoj izloženosti IC zračenju 4. Većinu poslova organizovati u jutarnjim časovima 3. KONJUKTIVITIS I SUVO OKO IC-B ZRACI . najpre se u zadnjem delu sočiva stvore vakuole. Smanjenje temperature izvora zračenja Postavljanje zaštitnih ekrana od Al. BIOLOŠKO DEJSTVO INFRACRVENOG ZRAČENjA SUNČANICA • Izaziva je IC-A zračenje. tekstila. 3. 74 . 3. MREŽASTA APIGMENTACIJA 6.

OPŠTA HIPERTERMIJA • Nastaje usled termičkog opterećenja organizma koje regulacioni mehanizmi ne mogu da kompenzuju.Oštećenje očnog sočiva .Kardiovaskularna oboljenja . Bitne fizičke velilčine koje se odnose na RFzračenje su: FREKFENCIJA TALASNA DUŽINA BRZINA PROSTIRANJA TALASA .Je RF zračenje frekvenca od 300 MHz do 300 GHz. Radiodifuzija. 4.4 W/kg. 3. RADIOFREKFENTNO (RF) ZRAČENJE • • • • • 1. • Najveće zagrevanje tkiva izaziva zračenje frekvencije 30-300 MHz jer se najviše apsorbuje u telu. Zbog nastalog kretanja dolazi do međusobnog sudaranja i trenja te se tkivo zagreva. snažni radari i neki komunikacioni sistemi). SUNCE I DRUGA NEBESKA TELA ZEMLJA SAM ČOVEK 75 .Kontraindikacije za rad sa ICzračenjem su: . za tuširanje nakon VEŠTAČKI IZVORI RF ZRAČENJA 1. Energija RF zračenja u živom tkivu dovodi do povećanja brzine kretanja jona i slobodnih elektrona. Termički efekti RF zračenja zavise od količine apsorbovane energije zračenja kao i od osobina živog tkiva. Radiolokacija. • • I . RF zračenje se širi u vidu talasa pri čemu električno i magnetno polje stoje upravno jedno na drugo. Profesionalna orjentacija i selekcija radnika . OPEKOTIN I NEKRIZA KOŽE Opekotine se javljaju pri lokalnom ozračivanju visokim intenzitetima RF zračenja.7. Radionavigacija U industriji: Industrijski RF grejači. • CRVENILO. intenziteta i polarizacije. 7.Hronična oboljenja bubrega i jetre. psihoze i kolapsna stanja .LOKALNA HIPER-TERMIJA • Površinsko zagrevanje tkiva izaziva zračenje frekfence preko 2000 MHz i manje od 30 MHz 1. • BIOLOŠKO DEJSTVO RADIOFREKFENTNOG ZRAČENjA TERMIČKI EFEKTI Većina apsorbovane energije RF zračenja u tkivu transformiše se u toplotu. Do ozbiljno oštećenje organizma može doći ako se čovek nađe u glavnom snopu zračenja u blizini izvora velike snage (radio i TV odašiljači.Neuroze. Radioveze.Poremećaji ravnoteže . Prethodni i kontrolni periodični pregledi eksponovanih radnika PRIMENA RF ZRAČENJA • • • • • U telekomunikacijama: TV. OTVORENA OSCILATORNA KOLA MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. Radari. 2. RF zračenje je EM zračenje frekvencije od 100 kHz do 300 GHz.Oboljenja nervnog sistema . pojavom IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI RF ZRAČENJA 1. II . Stvaranje uslova završetka posla. RF talasi mogu da se šire kroz sve sredine uključujući i bezvazdušni prostor. 5. Industrijske mikrotalasne peći U medicini: Uređaji za kratkotalasnu i mikrotalasnu dijatermiju U naučno istraživačkom radu U domaćinstvu: Mikrotalasne peći 2. 6. MIKROTALASNO ZRAČENJE . Da bi došlo do zagrevanja tkiva intenzitet zračenja mora da bude preko 10 mW/cm2. Uvedena je za procenu biološkog dejstva RF zračenaj. Biološki efekti RF zračenja javljaju se na SAR od 1 . Manifestuju se crvenilom na koži.Hronična oboljenja RES-a .Oboljenja kože .Zavisi od sredine kroz koju prolaze JAČINA ELEKTRIČNOG POLJA izražava se u Volt na metar V/m JAČINA MAGNETNOG POLJA Izražava se u Amper na metar A/m INTENZITET ZRAČENJA Količina energije koja padne na jedinicu površine W/m2 SPECIFIČNA STOPA APSORPCIJE ZRAČENJA (SAR) Predstavlja stopu apsorpcije zračenja u jedinici mase tkiva (W/kg). 2. 3. Količina apsorbovane energije zračenja zavisi od njegove frekvencije.

spazma respiratorne muskulature. Zaštitna odela. 2. Prethodni pregledi • Obavezan je oftamološki pregled sa posebnim osvrtom na sočivo 2. 3. smanjenje libida) . (Maksimalni nivo izlaganja za opseg frekvencija od 30 MHz do 300 GHz iznosi 1 mW/cm2). KATARAKTA Očno sočivo je veoma osetljivo na zagrevanje RF zračenjem. kao i opekotina po koži. 6. Smanjenje snage emitovanja za vreme radova na održavanju pomenutih uređaja. Supstitucija generatora koji su izvor intenzivnog zračenja manje snažnim uređajima.). 4. pa i smrti. Vanredni i kontrolni pregledi • Obavljaju se ako se sumnja da je radnik izložen većem inenzitetu zračenja. a pri jačim pražnjenjima do gračevitog stezanja provodnika. mada po ovom pitanju postoje podeljena mišljenja.Poremećajem funkcije nervnih i mišićnih ćelija . Ugradnja uređaja koji apsorbuju. Automatsko upravljanje uređajima sa mesta udaljenog od izvora zračenja. analiza hromozomskih aberacija. 3. Oblaganje izvora zračenja. 8. . SKAKANJE VARNICA • Zračenje fekfenca od 300 Hz do 100 kHz ukoliko se u polju zračenja nađe neki veći metalni predmet može usled pražnjenja elektriciteta da dovede do skakanja varnica i 76 . Periodični pregledi • Pored oftamološkog pregleda obavezan je rendgenološki pregled pluća. Smanjenje intenziteta zračenja na samom izvoru. Objašnavaju se . 1. 4. 7. Ograničavanje pristupa zonama radiofrekfentnog zračenja visoke snage (radarske antene. Ovakva oštećenja izazova RF zračenje frekfence 400-2000MHz • • 5. pa i koagulacionon nekrozom. kapuljače i rukavice protkane metalnim nitima (bakar. kao i nakon 3.izazovanog RF-zračenjem frekfencije ispod 1MHz zbog stvaranja indukovanih struja u organizmu koje stimulišu nervne i mišićne ćelije. • 2. Lokalne termičke povrede Hlađenje rane fiziološkim rastvorom Čišćenje i debridman tkiva Antibiotici po potrebi Postraumatski stres i hipertenzija (nakon akcidenata) Antihipertenzivi Anksiolitici Kraći psihijatriski tretman Usled zagrevanja testisa POREMEĆAJ FUNKCIJE OVARIJUM Usled zagrevanja ovarijuma OŠTEĆENJA UNUTRAŠNJIH TKIVA I ORGANA (Vrele tačke) Nastaje usled fokusiranja zračenja u dubini tkiva i organa (vrele tačke) pri čemu usled zagrevanje mogu nastati ozbiljna oštećenja tkiva i organa. 5. razdražljivost. aluminijum. kardiološki i neuropsihijatriski pregled. 2. vezikula. POREMEĆAJ SPERMATOGENEZE osećaja peckanja i bola. MERE ZAŠTITE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Kontrola intenziteta RF-zračenja na radnim mestima bar jednom godišnje. NETERMIČKI EFEKTI • Netermički efekti RF zračenja niskih intenziteta nisu dovoljno objašnjeni. LEČENJE • 1. mesing) Zaštitne metalizirane naočare MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I . sanacija pukotina u oklopu i dodatno oklapanje izvora zračenja. • 1. reflektuju ili slabe energiju zračenja (zaštitni ekrani i sl. 2. intersticijalnim edemom. Neki autori navode da RF zračenja dovodi do: NEUROPATIJE I POREMEĆAJA SENZIBILITETA NA PRSTIMA U slučajevim ponovljenog lokalnog izlaganja ruku nešto nižim intenzitetima zračenja. 3. 3.Kardiovaskularni sistem (bradikardija. 4. labilnost TA) POREMEĆAJ IMUNOLOŠKOG SISTEMA LIMFOBLASTA TRANSFORMACIJA LIMFOCITA 1. ali je evidentno da oni postoje. umor.Poremećajem ćeliskog membranskog potencijala i sinteze i transkripcije DNK NEURASTENIČNI SINDROM Konpleks siptoma i promena pretežno na nervnom i KVS sistemu koji su opisali autori iz istočnih zemalja 60-tih godina ali većina drugih autora nije našla ove promene. 3. • LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. slabost.Nervni sistem (glavobolja. 2. TV-tornjevi). malaksalost.PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI 1. poremećaj sna.• • 2. .

2.Graviditet Jačina električnog polja . Magnetna idukcija . VEŠTAČKI IZVORI E I M POLJA 1. PRIRODNO ZEMLJINO ELEKTRIČNO POLJE Potiče od naelektrisanja zemlje i njenog omotača i ima srednju vrednost oko 130 V/m.predstavlja proizvod jačine magnetnog polja i magnetne propustljivosti ( Tesla-T).u biološkom materijalu slična je kao u vazduhu. 2. • DODATNE MERE ZAŠTITE 1. Vozovođe i radnici na održavanju električne železnice BIOLOŠKO DEJSTVO E I M POLjA • PROMENJIVO ELEKTRIČNO POLJE Promenjivo električno polje ekstremno niskih frekvenci dovodi do stvaranja električnog 77 .Endokrini pormećaji . 2. Jačina magnetnog polja . • ELEKTRIČNA I MAGNETNA POLJA • • Električno polje (E) . 4. • Varira u toku dana i godišnjeg doba. Elektrotehničari 5.• sprovedenog lečenja i prekida ekspozicije u cilju kontrole efekata primenjenih mera. Radnici na elktričnim indukcionom pećima 8. Elektroinženjeri 4.jedinica je amper po metru (A/m) Magnetska propustljivost .Zamućenje sočiva .Maligna oboljenja . Magentsko polje (M) . 2. Zavarivači 2. • Promenjivim E i M poljima ekstremno niskih frekfencija (ELF) od 0 do 300 Hz su u najviše izloženi 1. Radnici na održavanju prenosnih i distributivnih linija i transformatora 10. a zavisi i od atmosferskih prilika. Električari 3. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI E I M POLJA 1. 3. • Horizontalna komponenta zemljinog magnetnog polja je najveća na ekvatoru. 2.Organske lezije i funkcionalni poremećaji CNS-a .nastaje oko naelektrisanih čestica u kretanju (električna struja).PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA • Kontraindikacije za rad sa izvorima ovih zračenja su: . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Vrši se prema stepenu izraženosti sekvela. Radio i TV serviseri 7. U zoni gde je intenzitet zračenja 1-10 mW/cm2 zabranjeno je zadržavanje bez zaštitne opreme duže od 15 minuta u toku radnog dana odnosno 24 časa. PRIRODNO ZEMLJINO MAGNETNO POLJE • Potiče od zemlje kao velikog magneta.jedinica je volt po metru (V/m). Nalaz stečenih promena na očnom sočivu je kontraindikacija za dalji rad sa izvorima RF zračenja. Bitne fizičke veličine koje se odnose na električna i magnetska polja jesu: • 1. Zabranjen je rad bez lične zaštitne opreme u zoni gde je intenzitet zračenja 10 i više mW/cm2. a vertikalna na polovima. RAZNI ELEKTROMAGNETI • Poebno su opasni oni velike snage koji se najviše se koriste u industriji i energetici. Radnici na proizvodnji električne energije 9.javljaju se oko provodnika sa naizmeničnom strujom. Kontrolni pregledi su neophodni barem jednom godišnje. Skraćenje ekspozicije Skraćenje radnog vrmena Produženje godišnjeg odmora ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE 1.Tuberkuloza . Elektromagnetna polja mogu biti: Statička . 1. 2. 3.javljaju se oko provodnika jednosmerne struje i oko stalnog magneta Promenjiva . Livci 6. II .nastaje oko naelektrisanih čestica u mirovanju. ELEKTRIČNE INSTALACIJE • U stanovima od toka naizmenične struje frekvence 50 Hz.Poremećaji hematopoeznog sistema .

2.) koja izazova prelazak atoma aktivne materije sa osnovnog na neki viši energetski nivo. POREMEĆAJ RADA SRSCA . Za dugotrajno izlaganje celog tela 0. neon. mada neki laseri mogu da emituju i jonizujuće zračenje. hemijska. MERE ZAŠTITE 1. Veliki broj istraživanja bio je usmeren na moguće kancerogene efekte E i M polja ali za sada još uvek nema dovoljno dokaza za to. POREMEĆAJ RADA PES-MEJKERA • 3. 2. a i skupo). Ove struje su neujednačene. PROMENJIVO MAGNETNO POLJE • Promenjivo M polje prolazeći kroz tkivo dovodi do stvaranja električno polje u telu koje indukuje električne vrtložne struje u organizmu koje teku u obliku zatvorenih petlji. helijum.5 mT.06 T. 2. Pri silasku ovih atoma na osnovni energetski nivo emituju se fotoni iste energije i u fazi jedan za drugim. ali su najjače neposredno ispod površine tela.• polja na površini čovekovog tela i električno polje u telu koje indukuje električne struje u organizmu. MAGNETSKU ORJENTACIJU NEKIH MOLEKULA 2. Za dvočasovno izlaganje 30 kV/m i 5 mT. 2. Dozvoljene jačine statičkog električnog polja iznosi 40 kV/m. VIĐENJE SVETLEĆIH KRUGOVA I 2. Bitne fizičke veličine vezane za lasersko zračenje su: 1. rubin. Melatonin je supstance koja sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala na DNK. Pri dodiru ovakvih predmeta dolazi do pražnjenja elektriciteta u vidu varnica koje izazivaju peckanje i bol.može da izazove: OSEĆAJ DIKONFORA VIBRACIJU KOSE PECKANJE ISPOD ODEĆE Nađeno je da M polje suprimira produkciju melatonina u epifizi. Udavaljanje od izvora Skraćenje vremena izlaganja Oklapanje izvora i ekranizacija za E polja (za M polja ovo je malo efikasno. NORMATIVI • Gornji dozvoljeni nivo E i M polja frekvencije 50/60 Hz za profesionalno izlaganje iznosi: 1. Gornji dozvoljeni nivo izloženosti statičkom M polju iznosi: 1. SKAKANJE VARNICE U jačem EM polju dolazi do nakupljanja elektriciteta na većim neuzemljenim predmetima. IC i vidljive svetlosti. rastvori organskih boja i dr. Električno polje jačine 10-30 kV/m . 2. STIMULACIJA EKSCITABILNIH TKIVA • 3. ELEKTRONSKE INTERAKCIJE • OSTALA BIOLOŠKA DEJSTVA EM POLJA • 1.Snaga zračenja koja pada na jedinicu površine W/ m2 2. 3.) koja je zatvorena između dva ogledala (jedno koje ima osobinu potpune refleksije i drugo koje je delimično prozračno).Ukupna energija zračenja koja pada na jedinicu površine J/m2 STATIČKO MAGNETNO POLJE • Pri izlaganju statičkom M polju takođe se javljaju električne struje u telu čoveka usled kretanja krvi ili kretanja čoveka u polju: • Ovakvo polje može da izazove: 1. U aktivnu materiju se spolja dovodi ekscitaciona energija (elketrična. 3. što znači da je DNK pri sniženom nivou melatonina osetljiviji. ZRAČNA EKSPOZICIJA . U biološkom materijalu pod dejstvom E polja dolazi do stvaranja dipola u atomima i molekulima unutar ćelija koji sa slobodnim jonima u ekstracelularnoj tečnosti teže da se postave duž linija sile električnog pollja. • 1. Za osmočasovno izlaganje 10 kV/m i 0.Ekstrasistole pa čak i ventrikularne fibrilacije. LASERSKO ZRAČENJE • Laser je izvor EM zračenja čije su talasne dužine uglavnom iz oblasti UV. MOGUĆE KANCEROGENO DEJSTVO • 78 . Promenjivo magnetno polje može izazvati: SVETLUCANJA (svetloplavo ili svetložuto) • • • 1. Za kratkotrajno izlaganje ili za izlaganje samo ekstremiteta 3 T. argon. optička i dr. LASERSKI APARATI • Svaki laser u sebi sadrži aktivnu materiju (npr. OZRAČENOST . Mogu izazvati EM polja većeg intenziteta.

Za merenje daljine .Kad daljinomera . LASERE SA KONTINUIRANIM REŽIMOM RADA 2. Apsorbuje Apsorpcija u tkivu podrazumeva pretvaranje energije fotona laserskog zračenja u neki drugi vid energije što izaziva određene biološke efekte uključujući i oštećenje tkiva naročito očiju i kože. Osnovni vidovi interakcije laserskog zračenja sa živim tkivom jesu: ZAGREVANJE TKIVA Nastaje pri transformacije energije laserskog zračenja u toplotu kao posledica čega mogu da nastanu opekotine.Za držanje pravca u tunelogradnji .Izaziva lasersko zračenje iz UV spektra.Za nivelisanje terena U štamparijama .Kao optički čitači U vojne svrhe . pri čemu se fokusiranjem postiže velika gustina snage na maloj površini.znači da je laserski zrak kompaktan. BIOLOŠKO DEJSTVO LASERSKOG ZRAČENJA • Lasersko zračenje u zavisnosti od talasne dužine i osobine tkiva. FOTOHEMIJSKI EFEKTI Nastaju kad se usled apsorpcije energije laserskog zračenja molekuli u tkivu podignu na viši energetski nivo čime se olakšava njihova interakcija sa drugim hemijskim strukturama. II . pri tom dolazi do naglog stvaranja visoke T i mehaničkog udarnog talasa što rezultira veoma velikim oštećenjima.• Prolazeći kroz aktivnu materiju između dva ogledala. fotohemijsko oštećenje rožnjače i mrežnjače oka. te nastaje raskidanje veza i cepanje molekula. Prođe bez znatnijeg gubitka energije 3. • U građevinarstvu . Ovo je našlo primenu u razbijanju kamena u bubregu. RUPURA ROŽNJAČE . 2. LASERE SA IMPULSNIM REŽIMOM RADA • 4. POJAVA UDARNOG TALASA Javlja se kod upotrebe lasera sa kratkim trajanjem impulsa. 3. npr.OŠTEĆENJE SOČIVA (Akutna katarakta) 1. 4.Za ispitivanje i lečenje oka .Za biostimulaciju . Ovo je našlo primenu u dijagnostikovanju tumora. zraci usmereni i paralelni ili skoro paralelni. • • 1.znači da se radi o zračenju samo jedne tačno određene talasne dužine. broj fotona se višestruko povećava sve dok neizbije kroz poluprozračno ogledalo u vidu tankog. • 5.Za očitavnje bar kodova U medicini . KARAKTERISTIKE LASERSKOG ZRAČENJA 2. KOHERENTNOST.Može je izazvati lasersko zračenje iz UV i IC spektra. tj. što izaziva oštećenje tkiva. da je prostorno i vremenski usaglašen. dolazi do re-emitovanja vidljive svetlosti. OŠTEĆENJA OKA I . TERMIČKO OŠTEĆENJE SOČIVA Izaziva lasersko zračenje iz IC spektra. može da se: 1. • 6. FLURESCENCIJA Pojava da posle apsorpcije energije laserskog zračenja u tkivu (kome je dodata strana supstanca). pravoliniskog i strogo usmerenog zraka. određene talasne dužine (Laserski zrak). Odbije od površine tkiva 2.znači da je laserski snop usklađen. KOLIMISANOST . • U zavisnosti od režima rada razlikujemo: 1.Za otkrivanje malignoma . multi-fotonskom procesu.Kod ofset štampe . a pri tom mogu da se stvaraju i slobodni radikali.Za incizije i zavarivanje tkiva .Očitavanje kompakt diskova • 4. IZVORI EKSPOZICIJE • Povećana ekspozicija laserskom postoji u sledećim delatnostima: zračenju 3. Raseje 79 .OŠTEĆENJE ROŽNJAČE 1.Za navođenje raketa U trgovini . sušenje tkiva (vaporizacija) ili ugljenisanje tkiva. • 2. MONOHROMATIČNOST .Za razbijanje kamena u bubregu U svakodnevnom životu . JONIZACIJA Neki laseri velike snage iz područija nejonizujućeg zračenja mogu u živom tkivu dovesti do jonizacije zbog apsorpcije više od jednog fotona u tzv. RASKIDANJE MOLEKULSKIH VEZA Nastaje kada u tkivu dođe do direktnog transfera energije laserskog zračenja u energiju koja drži molekul u celini. FOTOHEMIJSKO OŠTEĆENJE SOČIVA .Vzuelni efekti na estradi .

Hronična oboljenja CNS-a. Periodični pregledi .MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. Lokalno midrijatici i antibiotici 2.Oboljenja oka (posebno sočiva) .Psihoze i neuroze . TERMIČKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE (Opekotine) • Izazva lasersko zračenje iz vidljivog i IC dela spektra. Automatizacja rada sa laserskim uređajima 4. Pokrivanje povređenog oka gazom 3. 4. hipotireoidizam) . Vanredni pregledi . Oko ne treba prekrivati 2.Jednom godišnje 3. MERE ZAŠTITE I . Tehnička kontrola svih delova lasera 2.ZABLEŠTAVANJE I ZASLEPLJIVANJE • Mogu izazvati laseri manje snage. Metalne površine treba da budu crne ili tame boje sa takođe lošom refleksijom 6. FOTOHEMIJSKO OŠTEĆENJE MREŽNJAČE • Izazva lasersko zračenje iz UV i kraćih λ vidljivog dela spektra.Izazivaju jaki impulsni laseri • OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA. Pravilno održavanje opreme 5. IV .Oštećenja kože . Ocena radne sposobnosti kod povreda kože (ožiljci) uglavnom ne izazivaju veće funkcionalne smetnje. Prethodni pregledi . • Ozleda na mrežnjači stvara ožiljak i skotom. 2. 3.Hronična oboljenja pluća i srca .TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. Pojava električnog šoka i masivnih opekotina Stvaranje parazitnog X zračenja Stvaranje ozona Nastajanje požara LEČENJE I . III . OPEKOTINE I HIPER PIGMENTACIJA .• Kao posledica rupture i ožiljka na rožnjači može doći do gubitka vida ili smanjenja oštrine vida. 2. Sa estetskog aspekta ožiljci na koži lica mogu biti značajniji. Obuka radnika III . Izolacija laserskih uređaja u specijalno građene prostorije 3. Površine podova i zidova treba da budu od materijala sa lošom refleksijom 5.OPEKOTINE KOŽE Obično nisu duboke.gde posebnu pažnju treba obratiti na oftalmološki pregled i pregled kože 2. Ograničavanje pristupa u opasnim zonama KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE KATARAKTE IZAZVANE DEJSTVOM NEJONIZUJUĆEG 80 . NERAVA I MIŠIĆA SEKUNDARNI BIOLOŠKI EFEKTI 1.Izaziva lasersko UV zračenje Izaziva lasersko zračenje λ veće od 400 nm OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI • Ocena radne sposobnosti kod povreda oka izazvanih laserskim zračenjem vrši se nakon završetka lečenja na osnovu stanja oštrine vida i drugih vidnih funkcija.Maligna oboljenja kože i drugih organa . MEHANIČKO OŠTEĆENJE I RUPTURA MREŽNJAČE • Mogu izazvati impulsni laseri velike snage usled naglog isparavanja vode u tkivu pod dejstvom visoke temperature ili usled pojave udarnog talsa.Graviditet .Poremećaji endokrinog sistema (dijabetes. U slučaju perforacije rožnjače oko se pokriva posebnim štitnikom i ne stavljaju se kapi II .POVREDE MREŽNJAČE 1. a princip lečenja je isti kao i kod savake druge opekotine. 3. 2.POVREDE ROŽNJAČE 1.kasnije ako ne dođe do resorpcije krvi III . ERITEM. 3.OŠTEĆENJE MREŽNJAČE 1.LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. 2. Korišćenje upozoravajućih signala i natpisa Poštovanje strogo propisanih radnih postupaka 4. Pri krvarenju u staklastom telu glavu prvih nekoliko dana držati podignuto 3.Posle akcidenata 4. OŠTEĆENJE KOŽE SA VAPORACIJOM I OŽILJKOM . Na prozore se stavljaju zastori crne boje II .ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. Profesionalna orijentacija i selekcija • Kontraindikacije za rad sa laserima su: . OŠTEĆENJE KOŽE 1. Zaštitna odeća i rukavice tamne boje 3. a gubitak oštrine vida zavisi od veličine povrede i njene blizine fovei (ozlede na fovei dovode do potpunog slepila). Vitrektomija . Zaštitna maska za lice IV . TERMIČKA KOAGULACIONA NEKROZA 3. Zaštitne naočare 2.

) Jedinica je Grej u sekundi (Gy/s) Priraštaj apsorbovane doze u vremenskom intervalu (D.Jedinica je Kulon po kilogram ili Rendgen. Najznačajnije fizičke veličine koje definišu jonizujuće zračenje (JZ) jesu: APSORBOVANA DOZA JZ (D) . VREME POLURASPADA (T 1/2) 2. tako da proizvode velike radiobiološke efekte. JONIZUJUĆE ZRAČENJE • Jonizujuće zrčenje je zračenje koje se sastoji od EM-talasa ili čestica koje raspolažu kinetičkom energijom dovoljnom da proizvedu jonizaciju supstance kroz koju prolaze. EM-zračenje nešto kraće talasne dužine od Xzračenja. Ako se taj proces dešava u nekoj ćeliji tkiva kao posledica nastale jonizacije pojavljuju se biološki efekti. =dX/dt). Na svom putu neutroni predaju velike iznose energije. Prosečan broj spontanih dezintegracija atoma radioaktivnog izvora koje se desi u jedinici vremena. Energiju jonizujućeg zračenja koja se apsorbuje po jedinici mase (D=dE/dm). GAMA ZRAČENJE • 6. ) Jedinica je Kulon po kilogramu u sekundi (C/kg/s). Da postoji obostrana progredijentna centralna katarakta. X zračenje je elektomagnetno zračenje koje se proizvodi u rendgenskim cevima na taj način što se zagrevanjem katode emituju elektroni koji se zatim visokim električnim naponom usmeravaju i ubrzavaju ka anodi. 4. pa je zaštita od spoljnog zračenja laka. NEUTRONSKO ZRAČENJE • 3. Jedina razlika između ove dve vrste jonizujućih zračenja je u tome što gama zračenje potiče iz jezgra atoma. 4. ali im je zato prodornost mala (50 µm u tkivima). EKVIVALENTNA DOZA (H) .zraćenje iz njegovog omotača.ZRAČENJA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 1. Vreme za koje se desi dezintegracija jedne polovine atoma nekog radioaktivnog izvora. 3. Zbog velike mase alfa čestice izazivaju vrlo gustu jonizaciju. EFEKTIVNA DOZA (E) Zbir svih ekvivalentnih doza u svim organima i tkivima korigovanih težinskim faktorima tkiva. Priraštaj ekspozicione doze u vremenskom intervalu (X. a od ostatka atoma nastaje pozitivan jon. Pri jonizaciji iz atoma sredine izbacuju se orbitalni elektroni kao negativni joni.Jedinica je Sivert (SI= J / kg). Zbir svih jona istog znaka (dQ) koji nastaju jonizacijom vazduha u elementu zapremine vazduha mase (dm) pri transformisanju energije upadnog fotona (X=dQ/dm). VRSTE JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1. RENDGENSKO ZRAČENJE • 5. Radijum se dezintegriše na Gas radon i Jezgro atoma helijuma (dva protona i dva neutrona) koje predstavlja alfa česticu. JAČINA EKSPOZICIONE DOZE JZ (X. 81 . ALFA ZRAČENJE • Alfa čestice se emituju u toku dezintegracije jezgara atoma nekih teških elemenata npr. JAČINA APSORBOVANE DOZE JZ (D.Jedinica je Grej (1Gy = 1J/1kg). 3. ali na svom putu proizvode mnogo manju jonizaciju od alfa čestica. Pokazuje sposobnost apsorbovane doze zračenja da izazove oštećenje u organizmu.Jedinica je Bekerel (Bq) ili Kiri (Ci). AKTIVNOST (A) . a X. 2. Da postoje poremećaji vidnih funkcija. β-čestice su veoma male pa imaju veliku prodornu moć (nekoliko cm). velika opasnost postoji ukoliko dođe do unutrašnje kontaminacija. =dD/dt). bilo nakon sudara sa brzim naelektrisanim česticama. Beta čestice su brzi elektroni koji se emituju iz jezgra atoma nekih radionukleida. Nastaju pri transformaciji neutrona u jezgru u proton pri čemu se emituje negativni elektron ili pri transformaciji protona u neutron pri čemu se emituje pozitivan elektron (pozitron). EKSPOZICIONA DOZA JZ (X) . 2. BETA ZRAČENJE • • 1. Da je radnik radio u uslovima izloženosti najmanje 5 godina. IZVORI EKSPOZICIJE PRIRODNI IZVORI JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 8. 5. Gama zračenje kao i Xzračenje ima veliku prodornu moć i veliki domet. Jednaka je proizvodu apsorbovana doze (D) i faktora kvaliteta (Q). 7. Odlikuju se velikom prodornošću. Neutroni se emituju iz jezgra atoma koje je postalo nestabilno bilo zbog fisije kojoj je jezgro podleglo.

Uglavnom ga čini neutronsko i gama zračenje. 232Th od manjeg su značaja 87Rb i 235U.genske mutacije.Za merenje gustine i debljine materijala .U medicini za dijagnostiku i lečenje . ZAVISNOST BIOLOŠKOG EFEKTA OD DOZE ZRAČENJA 82 . DEJSTVO JZ NA LIPIDE . DEJSTVO JZ NA NUKLEINSKE KISELINE . J-125. INDIREKTNO DEJSTVO JZ 3. Genska mutacija u somatskim ćelijama dovodi do poremećajem sinteze belančevina.Slobodni radikali nastali dejstvom JZ dovode do degradaciju lipida. pri čemu nastaju oštećenja u vidu radiacionih grozdova. a posebno je značajan gas radon koji se oslobađa iz zemljišta i građevinskog materijala u atmosferu gde se zadržava. • BIOLOŠKO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1.Ugrađuju se u gromobrane i javljače dima . laboratorije) . HO2. VEŠTAČKI IZVORI JONIZUJUĆEG ZRAČENJA 1. Molekuli ugljenih hidrata mogu da budu razloženi na subjedinice ili prekinuti. Organski slobodni radikali stupaju u reakciju sa drugim radikalma stvarajući nove tipove molekula koji nemaju normalnu biološku funkciju.U metaloprerađivačkoj i vojnoj industriji .U radiografiji i defektoskopiji . Kao posledica ovakvih promena proteini gube svoju osnovnu funkciju što dovodi do brojnih poremećaja zavisno od vrste proteina (enzimi. 1. Pri tom se sva energija zračenja deponuje u malom delu hromatina i DNK što izaziva velike promene na genetičkom materijalu .U hemijskoji i frmaceutskoj industriji .Pod dejstvom jonizujućeg zračenja najčešće dolazi do Kidanja bočnih lanaca u molekulu protina (na slabijim disulfidnim i vodoničnim vezama) što može da dovode do promena u redosledu AK u peptidnom lancu i do kidanja slabih. • DIREKTNO DEJSTVO JZ Podrazumeva nastanak bioloških efekata kao posledicu direktnog jonizujućeg dejstva zračenja na organske molekule u organizmu. DEJSTVO JZ NA UGLJENE HIDRATE Visoke doze JZ mogu da dovedu do razlaganja molekula UH na razne produkte. O2 i H2O2) koji reaguju sa organskim molekulima u ćelijama pri čemu dolazi do kidanja molekuskih veza i stvaranja organskih slobodni radikala od ostataka molekula. KOSMIČKO ZRAČENJE • Stvara se u svemiru i prodire kroz atmosferu sve do površine zemlje. Apsorbovana energija zračenja ovde direktno dovodi do jonizacije. RAD NUKLEARNIH POSTROJENJA I AKCIDENTI NA NJIMA 3. Od svih kosmogenih radionukleotida jedino 14 C zaslužuje pažnju.Radnci u nuklearnim reaktorima i centralama Najčeći radionukleotidi u profesionalnoj ekspoziciji su J-131. 4. PROIZVODNJA RADIOAKTIVNIH IZVORA 4. Tehnološki izmenjeni prirodni izvori jonizujućih zračenja nalaze se u ostacima sagorevanja nafte i uglja. Mutacije u somatskim ćelijam mogu da izazovu aktivaciju ćelijskih onkogena i time započnu kancerogenezu (sinteza izmenjenih belančevina koje deluje kancerogeno). 238U. 1. antitela). RADIONUKLEIDI ZEMALJSKOG • Podrazumeva nastanak bioloških efekata kao posledicu jonizacije vode u organizmu.Radnici u proizvodnji i servisiranu rendgen aparata . 2.U duvanskoj i prehrambenoj industriji . Genska mutacija u gametima . POREKLA Od značaja su oni čije je vreme poluraspada izuzetno dugo kao što su 40K.dovodi do naslednih genetskih bolesti. UPOTREBA I PROBE NUKLEARNOG ORUŽJA 2. Tc-99m i Tricijum. nekovalentnih i nepolarnih veza koje održavaju sekundarnu.U laboratorijama (RIA i dr.1. H2. PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZVORA . Zavisi od nadmorske visine (povećava se sa visinom) i geografske širine. tercijalnu i eventualno kvaternarnu strukture proteina što dovodi do promena u njihovoj konfiguraciji. hormoni. 2. OH. ima ih i u veštačkom đubrivu.U industriji svetlećih boja i satova .Sobzirom da je difuzija slobodnih radikala u jedro mala predpostavlja se da jonizujuće zračenje oštećuje DNK direktnim dejstvo u slučaju kada radioaktivne čestice prolaze kroz samu DNK ili hromatin. • • 2. Jonizujuće zračenje izaziva jonizaciju vode pri čemu nastaju veoma reaktivni slobodni radikali (H. a 2. DEJSTVO JZ NA PROTEINE .U proizvodnji plastičnih masa .

Poremećaji svesti . 2. Za depresiju eritrocitopoeze dovoljna je doza od 1-1. laboratorijama. Prag zavisnosti .Otežano disanje . III . Srednja smrtna doza za ljude je 4 Gy. • U ovom stadijumu mogu se registrovati laboratorijski pokazatelji oštećenja ćelija i tkiva.Limfopenija . DIJAGNOZA 83 . Granulocitopenija nastaje kasnije pošto se rezerve leukocita potroše sobzirom da su matične ćelije nesposobne za dalje razmnožavanje i samoobnavljanje.Opštom slabost .STADIJUM OPORAVKA • Traje više meseci. Za depresiju pluripotentne ćelije čijom diferencijacijom nastaju sve krvne ćelije potrebna je doza od svega 1 Gy.HEMATOLOŠKI OBLIK (0.Tahikardija . Posle dejstva zračenja nastaje: Leukocitoza koja brzo prelazi u granulocitopeniju. teratogena.Povraćanje . KLINIČKI STADIJUMI BOLESTI I .5 Gy.Povišena temperatura .NERVNI OBLIK (preko 20 Gy) • Doza od preko 20 Gy dovodi do oštećenja CNS-a.Grčevi mišića . KLINIČKI OBLICI BOLESTI • • I .Kod stohastičkih efekata.Krvavi prolivi i povraćanje krvavog sadržaja .Muka . pa se epitelne ćelije ne obnavljaju tako da nastaju prazni prostor između crevnih resica. usled nepravilne distribucije radioaktivnog otpada i drugim mestima gde se koriste izvori jonizujućeg zračenja.PRODROMALNI STADIJUM • Počinje 2 do 24 časa posle ozračivanja i traje 1-4 dana.LATENTNI STADIJUM • Traje od 1 dana do 2 nedelje i za to vreme pacijent se dobro oseća.Anoreksija .MANIFESTNI STADIJUM KRV .5-8 Gy) III .Dijareja . II . Npr benigna oštećenja kože i katarakta. • 4. 3.Trombocitopenija . Anemija Javlja dosta kasnije sobzirom da eritrociti u perifernoj krvi žive oko 120 dana. zbog toga vrlo brzo može doći do potpunog nestanka linfocita.1. Npr genetska. Karakteriše ga: .Kod nestohastičkih efekata. KVS-a i RES-a. • .Krvarenja iz prirodnih otvora .Leukopenija . akceleratorima u nuklearnim centralama u nuklearnoj medicini.Anemija 1. Linearna zavisnost .Krvarenja iz kože . Leukocitoza u početku nastaje zbog ubrzanog otpuštanja leukocita iz rezervnih marginalnih odeljaka. II . Plazma izlazi u lumen creva. a bakterije prodiru u krv. IV . • • • 2. Anemija se može javiti ranije usled krvarenja.Sekundarne infekcije .Povišena temperatura (ponekad). Trombocitopenija Ispoljava se rano već posle 2-3 dana i doprinosi razvoju hemoragičkog sindroma Limfocitoza koja brzo prelazi u limfopeniju Limfocit je najosetljivija zrela ćelija u krvi. i kancerska oštećenja. Ovde postoji prag doze ispod koje nema efekta. tako da i male doze zračenja dovode do poremećaja produkcije krvnih ćelija.Sepsa .DIGESTIVNI OBLIK (8-20Gy) • Matične ćelije crevnog epitela su veoma radiosenzitivne što dovodi do njihovog brzog propadanja.Bolovi u trbuhu u vidu grčeva . kao i pri upotrebi nuklearnog oružija. što izaziva potpuni slom mehanizme odbrane organizma.Inkoordinacija pokr eta • Ova faza traje 10-tak dana i završava se najčešće letalno. a apsolutna 10 Gy AKUTNI RADIACIONI SINDROM (BOLEST) • Nastaje posle kratkog relativno ravnomernog ozračivanja celog organizma velikim dozama jonizujućeg zračenja što je moguće pri raznim akcidentima na reaktorima. Ovde nepostoji prag doze tako da svaka pa i najmanja izloženost zračenju može dovesti do oštećenja. U zavisnosti od doze ozračivanja razlikujemo tri oblika akutne radiacione bolesti: Kosna srž je jedno od najosetljivijih tkiva na dejstvo jonizujućeg zračenja. a iznad koje se efekti javljaju i postaju sve jači sa porastom doze.

HRONIČNI RADIACIONI SINDROM (HRS) • Hronična ekspozicija predstavlja kontinuiranu ili intermitentnu izloženost uticaju jonizujućeg zračenja duže od 5 god. analgetici. higijena.Pri radu sa zatvorenim radioaktivnim izvorima ili 2. • Pri akutnom ozračivanju jonizujućim zračenjem brojni poremećaji nastaju kao posledica oštećenja krvnih sudova u organizmu. LEČENJE KRVARENJA Transfuzija koncentrovanih trombocita. ovi ljudi nisu sposobni za rad u zoni jonizujućeg zračenja. PARENTERALNA ISHRANA Sa uključivanjem elektrolitnih rastvora. Unutrašnja površina krvnog suda zbog ovih promena postaje neravna pa se na njoj stvaraju trmbi koji začepe lumen krvnog suda tako da cirkulacija prestaje. ekskreta i dlaka spektrometrijski. transplatacija kostne srži. Opisani način poremećaj prokrvljenosti može da zahvati razna tkiva. antipiretici. 2. Male doze . elastična vlakna postaju kruta tako da širina lumena krvnog suda ne može da se menja . Posledice ovoga su: OŠTEĆENJE KRVNIH SUDOVA PRI AKUTNOM OZRAČIVANJU 84 . antibiotici. Prvo se javlja prolazna vazodilatracija zbog čega dolazi do jačeg protoka krvi i hiperemije. • OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG TKIVA • Dugotrajno kontinuirano izlaganje malim dozam jonizujućeg zračenja može dovesti do iscrpljenja mehanizama za prevenciju oštećenja. PROFILAKSA I LEČENJE INFEKCIJA Sterilni uslovi. i ona je najčešće profesionalna. 4. 3. • KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA • Radiaciona bolest predstavlja povredu na radu ljudi koji rade u zoni jonizujućeg zračenja i priznaje se za profesionalno oboljenje pod sledećim uslovima: Pozitivna radna anamneza i klinička slika Radiotoksikološka i dozimetriska ispitivanja Specifične promene u krvi i Specifične hromozomske aberacije Ukoliko se od ovih osoba kasnije pojave maligna oboljenja. posle radioterapije ginekoloških malignoma. • 5. • • LEČENJE 1. • 3. Na gornjoj granici malih doza počinju da se javljaju različita radiaciona oštećenja. Unutrašnjeg ozračivanja . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Ako dođe do izlečenja. • 5. SIMPTOMATSKA TERAPIJA antiemetici. kad se javlja prelom vrata femura.• 1. • 2. Sledi povećanje propustljivosti malih arterija zbog čega nastaje edem. • Vidi poglavlje zaštita od JZ (Kontrolno periodični pregledi). 2. 4. dekontaminacija creva. • 3. Tkivo u okolini postaje ishemično pa nastaje nekroza. U ćelijama zida krvnog suda nastaje degeneracij.su doze bliske prirodnom fonu. Spoljašnjeg ozračivanja . Može nastati kao posledica 1.Pri radu sa otvorenim izvorima (interna kontaminacija). antiaritmici itd. Pri profesionalnoj ekspoziciji radnici primaju male doze koje su limitirane zakonom. pri čemu se javljaju patološki kumulativni efekti malih doza. Endotel zadebljava pa se lumen i dalje sužava. • 4. Npr. a njihova radna sposobnost za ostale poslove zavisi od stepena oštećenja organizma. koji se prvenstveno ispoljavaju na enzime unutar ćelija kosne srži i periferne krvi. ANAMENSTIČKI PODACI O OZRAČIVANJU KLINIČKA SLIKA Intenzitet i vreme pojave prvih simptoma. BIODOZIMETRIJA Merenje radioaktivnosti sekreta. oboljenja hematopoeznog i respiratornog sistema i katarakta treba ih smatrati profesionalnim oboljenjem. • 1. Gornja granica malih doza različita je za različita tkiva HRS je skup simptoma i znakova koji su posledica efekata malih doza jonizujućeg zračenja na dva ili više radiosenzitivna tkiva. OŠTEĆENJE KOSTIJU PRI AKUTNOM OZRAČIVANJU • • Česte su nekroze koje dovode do patoloških preloma. • HOSPITALIZACIJA U aseptičnim uslovima uz apsolutni fizički i psihički mir. dužina latentnog perioda LABORATORIJSKA I DRUGA DOPUNSKA ISPITIVANJA DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE SREDINE I LIČNA DOZIMETRIJA U cilju utvrđivanja ekspozicionih i apsorbovanih doza.

MIJELOFIBROZA 6. SUVU. RADNA ANAMENZA Anamnestički podatak o radu sa radioaktivnim izvorima. ERITEM . .remeti migraciju granulocita i smanjuje zapaljenjski odgovor. 8. 1.POREMEĆAJ U METABOLIZMU ZRELIH KRVNIH ĆELIJA • Opadanje njihove funkcije. POVIŠENA TEMPERATURA. a potom i do aplazije.utiče na specifičnu odbranu i reakcije preosetljivosti. MIJELODISPLASTIČNOG SINDROMA 8. AKUTNI RADIODERMATITIS • • Nastaju kod ozračivanja kože velikom dozom jonizujućeg zračenja u kratkom vremenskom periodu. Poremećaj u trombocitima • Smanjena aktivnost enzima trombocita može uticati na njihovu ulogu u procesu hemostaze. ERITEM. 4. Radna sposobnost . U zavisnosti od primljene doze zračenja razlikujemo tri stepena ovog oboljenja: RADIODERMATITIS ERYTHEMATOSA (Doza od 4-8 Gy) 1. JEZA I DRHTAVICA . • Kao posledica dugotrajne ekspozicije jonizujućem zračenju vremenom dolazi do hipoplazije koštane srži sa hroničnim citopenijam.Lica koja su bolovala od II stepena trajno su nesposobna za rad u zoni jonizujućeg zračenja.Posle nekoliko dana nastaju prskaju pa nastaju 3. LJUBIČASTA BOJA KOŽE I OTOK SA BOLOM . LEUKEMIJA 10. LEUKOPENIJA I LEUKOCITOZA 3. Poremećaj u granulocitima • Funkcija granulocita je poremećena usled smanjene ktivnosti njenih enzima.Inhibicija alkalne fosfataze (ALP) . fibroze i displazije koštane srži.posle 2-3 nedelje i traje 1-3 • nedelje (zahvata kosu. EPILACIJA . MIJELOSKLEROZA 7. ali im je opšta radna sposobnost za druge poslove najčešće sačuvana. TROMBOCITOASTENIJA 5.nastaje 4-7 dana nakon ozračivanja i prolazi posle 3-4 nedelje. EROZIJE . poremećaj kinetike i dr. ANEMIJA 2. • RADIODERMATITIS ULCEROSA (Doza od 12-15 Gy) Nakon latentnog perioda od 1-2 dana javlja se: .USPORENA MATURACIJA I DIFERENCIJACIJA KRVNIH PREKURSORA • Hipofunkcija kosne srži dovodi do smanjenja broja ćelija u perifernoj krvi II .Posle nekoliko dana na tom mestu nastaje DIJAGNOZA 85 . KLINIČKA SLIKA LABORATORIJSKA I DRUGA DOPUNSKA ISPITIVANJA DOZIMETRISKA KONTROLA RADNE SREDINE I LIČNA DOZIMETRIJA U cilju utvrđivanja ekspozicionih i apsorbovanih doza. OSEĆAJ PEČENJA I TOPLINE 2. te kao posledica zračenja može doći do Mutacija i Aberacija. Kao posledice oštećenja hematopoeznog sistema malim dozama zračenja može doći do nastanka: 1. 2. • Vidi poglavlje zaštita od JZ (Kontrolno periodični pregledi). skraćenje životnog veka.Inhibicija mijeloperoksidaze (MPO) . . MIJELOPROLIFERATIVNE BOLESTI 9. TROMBOCITOPENIJA 4.ispunjeni seroznom tečnošću. 7. koji 4. 3. Poremećaji u eritrocitima • Životni vek eritrocita je skraćen (zbog poremećaja u procesu glikolize). bradu. 2. RADIODERMATITIS BULOSA (Doza od 8-12 Gy) 1. BOLNI INFILTRATI SA LIMFADENITISOM 2. Poremećaj u limfocitima • Linfociti su veoma radiosenzitivni zbog obilnog DNK materijala. pazušne i pubične dlake). što dovodi do konpenzatornog povećanja produkcije eritrocita koja posle dužeg vremena dovdi do hipoplazije eritrocitne loze. Oštećenja DNK uzrok su nastanka leukemičnog klona ćelija.I .koje prolaze za 8-12 nedelja ostavljajući • • 5. PLIKOVI . Prvi znak depresije kosne srži je Limfocitoza koja brzo prelazi u limfopeniju.Radna sposobnost posle izlečenja je očuvana (nema posledica). STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE • 1. • 6. • Poremećena je sinteza Hg zbog slabijeg ugrađivanja gvožđa u hem.Ubrzo se pojavljuje 1. BELU I OSETLJIVU KOŽU • Radna sposobnost .

TARDIVNI ULKUS . Bradavice 2. Klinički ima karakteristike presenilne katarakte: Opažanje tamnih mrlja i magle prema svetloj podlozi. Kod aksijalnog zamućenja vid je bolji pri slabijem osvetljenju. Nastaju zbog teškog oštećenja potkožnih k. 2.Dubok sa strmim rubovima i dnom prekrivenim tetidnom sekrecijom. Lokalizacija promena zavisi od načina rada i najćešće je na rukama. sudova. sporo metastazira u regionalne limfne žlezde. hemisko i dr. Dejstvo je izrazitije kod mladih osoba jer je rast i metabolizam sočiva življi OŠTEĆENJEM KRVNIH SUDOVA KOJI ISHRANJUJU SOČIVO KUTANE DISTROFIJE • 1.Osobe koje su bolovale od III stepena nisu sposobne za rad u zoni jonizujućeg zračenja. samo što one više krvare. Oporavak traje i do godinu dana i na tom mestu se stvara 4. pljosnatih hiperkeratoza i ragada nisu kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujućih zračenja. a obrnuto kod periferno. POČETAK BOLESTI 1. 3. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Kutane distrofije bez izražene atrofije. TARDIVNE RADIONEKROZE 1. • Iste ovakve promene nastaju i na sluzokožama. Lateralna diplopija i neraspoznavanje boja (plave i ljubičaste). 2. 2.3. 3. 3. izbrazdani bez sjaja NA KRAJU 1. mada može nastati i posle akutnog radiodermatitisa. HRONIČNI RADIODERMATITIS • Nastaju usled kumulativnih efekata dugogodišnje lokalizovane ekspozicije kože malim dozama jonizujućeg zračenja. a ona sigurno nastaje pri dozi od 3 Gy. osoblja u radiološkim institutima. ATROFIČNI OŽILJAK (sa depigmentacijom. kao ni za rad na radnim mestima gde postoji opasnost od oštećenja kože (mehaničko. Razlikujemo tri stepena ovog oboljenja: • • • • NAČIN NASTANKA • 1. PERIFERNO . • 1. AKSIJALNO . najčešće planocelularni (znatno ređe bazocelularni. Papilomi 3. Pored toga JZ izaziva i denaturaciju proteina. Radiaciona katarakta nastaje kao posledica: DIREKTNOG OŠTEĆENJA EPITELA SOČIVA Jonizujuće zračenje remeti mitozu epitelnih ćelija na ekvatoru sočiva što dovodi do nepravilnog formiranja mladih sočivnih vlakana koja gube providnost. Kao profesionalno oboljenje viđa se kod radiologa. Ova stanja se tretiraju kao povreda na radu.sa zamućenjem na periferiji sočiva pri čemu nastaje prstenasto oštećenje.) zbog mogućnosti stvaranja tardivnog ulkusa. Najmanja jednokratna doza koja izaziva kataraktu je 0. KLINIČKE KARAKTERISTIKE • 1. ali i znatno manje godišnje doze. vratu i grudima. a izuzetno retko fibrosarkom). • TARDIVNI ULKUS . termičko.Nastaje ako se atrofični ožiljak povredi. 2.45 Gy. ULKUS . • U POČETKU Koža je prozirna. • Radna sposobnost . RADIACIONI KARCINOM • Nastaje posle duže ekspozicije (20-30 god). 86 .sa neravnim dnom i ivicama. Hronični radiodermatiris zavisi od doze i dužine izloženosti. Papilomatozne hiperkeratze. ređe na licu. su apsolutna kontraindikacija za rad sa izvorima jonizujućih zračenja i smatraju se profesionalnim oboljenjem. rendgen tehničara.sa vakuolama i zrnastim zamućenjem u zadnjem subkapsularnom delu sočiva. ali zahtevaju češe kontrole i striktno pridržavanje mera zaštite na radu. sjajna i ispucala Depigmentacija i hiperpigmentacija Epilacija KASNIJE Koža je hrapava i puca Javljaju se ragade (inficiraju se) Nokti krti. Hiperkeratoza 2. posle dužeg vremena mogu izazvati iste promene zbog kumulativnih efekata radiotoksina. Isto važi i za tardivne radionekroze i radiacione karcinome. • RADIACIONA KATARAKTA • Godišnja doza od 150 mSv izazvaće promene na očnom sočivu (Kataraktu). Na rubovima ovih ulkusa često nastaje radiacioni Ca. taleangiektazijama i konkraturama) 5.

Obično nastaje pri ozračivanju trudnice u prvom mesecu trudnoće 2. limfnih tkiva i dr. POBAČAJ .Prolazna (Doza od 0. Najčešći su malignomi želuca. Poremećaj funkcije ovarijuma 2. Mala kongenitalna zamućenja sočiva nisu kontraindikaciju za rad sa JZ ali se moraju pratiti. • DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NA KARDIOVASKULARNI SISTEM • Pod uticajem većih doza mogu se javiti degenerativne promene na srcu i krvnim sudovima i razviti 1. Zbog ovoga se predlaže zabrana Rtg-snimanja žena u reproduktivnom periodu od desetog dana menstruacije. obično posle 30-40 generacije (100-1000 godina). • • Što je raniji stadijum trudnoće radiosenzitivnost ploda je veća pa su najopasnija zračenja u prva 3 meseca 1. Svaki čovek ima bar 6 nepoželjnih naslednih osobina koje se nisu ispoljile ali se prenose na potomstvo.Prolazna pri dozi od 3 Gy. a u slučaju oplodnje i na potomstvo.KOD MUŠKARACA 1. Češće se javlja hipotonija od hipertonija. OŠTEĆENJA GONADA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Reproduktivni organi su izuzetno radiosenzitivni. Usporena produkcija spermatogonija 2. mada ove doze mogu dovesti do 1. Ove promene mogu da budu u vidu: HROMOZOMSKIH ABERACIJA i GENSKIH MUTACIJA Mutacije izazvane dejstvom jonizujućeg zračenja su najčešće recesivne pa se zato ne ispoljavaju pre treće genske generacije.Ozračivanja u kasnijim mesecima trudnoće dovodi do poremećaji u razvoju onih organa koji se u tom trenutku najitenzivnije razvijaju. Sterilnost . kosti. GENETSKA OŠTEĆENJA IZAZVANA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Ako se pod dejstvom zračenja odigraju promene na polnim ćelijama. Smanjena pokretljivost spermatozoida 4. • • DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRAČENJA NA RESPIRATORNI I GASTROINTESTINALNI EPITEL • Oštećenje epitelnih ćelija pod uticajem malih doza moguće je samo pri unošenju radioaktivnih čestica u respiratorni trakt što je moguće pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja.KOD ŽENA 1. posle duge ekspozicije malim dozama zračenja treba smatrati profesionalnom. Klinički se manifestuje zapaljenjima i fibrozom.preko neurohumoralnih mehanizama (baroreceptora. Promene u menstrualnom ciklusu 3. Toksični miokarditis 2. adreno i holinoreaktivnih sistema srca i krvnih sudova). fibrosarkom i osteosarkom. Zadebljanja i stenoze krvnih sudova 4. deskvamacija). Da bi se broj mutacija udvostručio potrebno je da čovek u toku 30 godina u području gonada primi 0.1 Sv. Perikarditis 3. Ne postoji prag doza za mutacije. Oligospermija 3.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Ove premene se smatraju profesionalnim oboljenjem i predstavljaju kontraindikaciju za rad u zoni JZ. hemoreceptora. Poremećaja u srčanom ritmu i krvnom pritisku . 2. Pod uticajem manjih doza nisu zapažene promene na EKG-u. Presenilnu kataraktu koja ide sa tipičnom kliničkom slikom radiacione katarakte koja se pojavi kod osoba mlađih od 50 god. debelog creva. MALIGNITET IZAZVAN JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Posledica zračenjem indukovanih mutacija jeste stvaranje klona malignih ćelija. • • • TERATOGENO DEJSTVO JONIZUJUĆEG ZRČENJA • Ozračivanje trudnica jonizujućim zračenjem može dovesti do pobačaja ili do rađanja deteta sa raličitim razvojnim pormećajima (Nakaznost deteta) 87 . • • 1. Promene su nespecifične (eritem. gubitak treplji i peharastih ćelija. Na EKG-u znaci ishemije i lezije. koji se može razviti u maligni tumor posle latentnog perioda 10-50 godina.1 Gy) Trajna (Doza od 8 Gy) II . Planocelularni i Bazocelularni Ca. Po tipu najčešći su Adenokarcinom. Sterilnost . naročito muški i mogu dovesti do: I . jetre. 2. one se prenose na sve generacije polnih ćelija. NAKAZNOSTI DETETA .

3. IZDAHNUTIM VAZDUHOM Fizičko vreme poluraspada (Tf) . gasova ili para. Makrofagi fagocituju dospele čestice i odnose ih u intersticijum pluća i torakalne linfne nodule gde se zadržavaju. 58Co. Ako su u jonskom obliku RN se prenose sa resorptivnih površina u ekstraćelisku tečnost i krv i iz krvi u ćelije aktivnim transportom ili supstitucijom za prirodne jone u ćeliji. preko proteinskog dela hemoglobina ili kao jon intracelularno u Er. Ćelije mikrocilijarnog epitela vraćaju deo radioaktivnih čestica u nazofarinks gde se zadržavaju ili bivaju izbačene napolju. Koloidnom apsorpcijom. Rastvorljive čestice iz limfnih nodula i intersticijuma pluća ulaze u krv direktno ili preko limfotoka. Radiocezijum i Stroncijum U radnoj sredini . 59 Co. RN se ili ravnomerno deponuju u svim tklivima ili samo u nekima u zavisnosti od afiniteta za određenim tkivima. kada duže ili trajno ostaju u njima. kompasa. Neravnomerno se deponuju uglavnom u mišićima. Njihov prenos između ekstracelularne tečnosti tkiva i plazme vrši se putem osmoze i difuzije TRANSPORT RN PREKO PROTEINA PLAZME Većina RN transportuje se vezana za albumine. izradi časovnika. 51Cr.Radioaktivni jod. 60Co. laboratorijama. TRANSPORT RADIONUKLIDA 2. Sluzokoža digestivnog trakta brzo resorbuje unete čestice. URINA 2. a manji molekuli RN mogu se transportovati i fibrinogenom. 2. • 2. • 2. 3H. APSORPCIJA RADIONUKLIDA 1. • Deo RN koji se nije zadržao u depoima ili se iz depoa vratio u krv eliminiše se iz organizma preko: 1. Neke radioaktivne supstance pak mogu stupati u hemiske reakcije sa konstituentima digestivnog trakta i stvarati stabilne konplekse koji se teško apsorbuju. jetri ili u kostnoj srži. PREKO DIGESTIVNOG TRAKTA Unos radionuklida preko digestivnog trakta najčešće ide preko hrane. zatim u proizvodnji oružija i svetlećih boja. 57Co. 3H.Do kontaminacije dolazi pri radu sa otvorenim izvorima jonizujućeg zračenja. 1. koji se u tkivu raspada uz oslobađanje toksične supstance. ELIMINACIJA RADIONUKLIDA • 3. mernih instrumenata. Radijum i Radon VEŠTAČKI Iz tehnološki otvorenih izvora . zavisno od njihove rastvorljivosti. Tricijum. noćnih nišana. kanale lojnih i znojnih žlezda.Vreme za koje se aktivnost RN usled radioaktivnog raspada smanji na 1/2 Biološko vreme poluisčezavanja (Tb) Vreme od unosa RN do opadanja telesnog opterećenja RN na 1/2. mada deo može dospeti i u jednjak i dalje u GIT. PREKO KOŽE Prodiranje RN preko kože je znatno sporije i zahteva duži kontakt. ZNOJENJEM 4. tako da se one već posle nekoliko sati mogu naći u krvi. Preko nosačan na spoljnoj i unutrašnjij površini ćeliskih membrana. TRANSPORT PREKO ERITROCITA RN se mogu transportovati vezani za SH grupu Er. farmaceutici. STOLICE 3. slezini. Efektivno vreme poluisčezavanja (Tef)-Vreme za koje početna radioaktivnost opadne na pola usled raspada. • • • PRIRODNI Zemaljskog ili kosmičkog porekla (C14. Uran. Radioaktivni izotopi se primenjuju u medicini. • • • 1.INTERNA RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA (ARIK) • Interna radioaktivna kontaminacija nastaje pri unosu radionukleida u organizam čoveka. Prelazak RN iz krvi u tkivo može se obaviti: Penetracijom celog kompleksa-nosača. • SLOBODNI TRANSPORT RN KRVNOM PLAZMOM Na ovaj način transportuju se potpuno rastvorljivi RN. • PREKO RESPIRATORNOG TRAKTA Preko respiratornog trakta mogu prodreti radionuklidi u obliku aerosoli. Torijum. u nalazištima radioaktivnih ruda i njihovoj preradi. 59Fe. 88 . u nuklearnim postrojenjima. 5. Aktivnim jonskim transportom. 40K. DEPOZICIJA RADIONUKLIDA IZVORI EKSPOZICIJE 1. • 3. RN rastvorljivi u lipidima vezuju se za globuline. • RN se transportuju krvlju do tkiva gde se deponuju. To su najčešće 131J. 4. RN može proći kroz sve slojeve kože u krv pasivnim transportom ili kroz folikul dlake. 99mTc. Vezivanje RN za tkiva može biti reverzibilno ili ireverzibilno. Zarobljavanjem od strane tkivnih fagocita pri prolasku kroz tkivo.

sulfat III . Kalijum-jodid .se deponuje samo manji deo urana. • Deponuje se: . katrakta. • Pri izuzetno visokim dozama mogu ostati i trajna oštećenja u vidu .Maligne bolesti . • Kontaminacija iz životne okoline zavisi od radioaktivnosti hrane i vode.se deponuje šestovalentni uran. Helati (DTPA) VAŽNIJI RADIONUKLIDI URAN TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . a profesionalna od kontaminacije radnih površina i predmeta.U plućima . Ako se radi o kratkoživućim RN • Klinička slika zavisi od brzine eliminacije i fizičkog poluraspada.SPREČAVANJE AKUMULACIJE RN 1.se deponuju manje rastvorljiva jedinjenja. • Na osnovu gama-spektometriske analize moguće je izračunati apsorbovanu dozu. a .DEKONTAMINACIJA 1. Emetici i Mukolitici 5. II . Hormonski preparati 2. .BLOKIRANJE I IZVLAČENJE RN IZ DEPOA 1. TOKSIKODINAMIKA 1. IV . 1. Ispiranje želudca 2. dok se manje rastvorljiva zadržavaju u plućima. Nastaje neravnomerno oštećenje nefrona u celini.najveći deo .UBRZANJE ELIMINACIJE RN 1.U slezini. DISTRIBUCIJA • Rastvorljiva jedinjenja urana iz RES-a prelaze u krv. manjim delom za Er.Urinom . fibroza pluća itd.Hroničnih bolesti (hematološke bolesti. . • Nakon eliminacije ovih RN dolazi do oporavka čije vreme zavisi od doze koja je bila apsorbovana. II . Amonijumhlorid 4. .SPREČAVANJE APSORPCIJE 1. 2. Najviše su pogođeni proksimalni kanalići gde dolazi do nekroze 89 . Soli aliginata 6.Kod unosa transuranskih elemenata. Posledice hronične kontaminacije zavise od apsorbovane doze i toksičnih osobina radionukleida i ispoljavaju se efektima na radiosenzitivnim organima i tkivima. Ekspektoransi 3. DIJAGNOZA .Kod unosa radioaktivnog joda 4.Kod unosa stroncijumom 2. 3. pankrasu i nadbubregu . ELIMINACIJA • Oko 54% resorbovanog urana se nakon sat vremena direktno eliminiše. Ca ili Na-alginat .manji deo. Dolazi do oštećenja tubulskih ćelija i glomerulske membrane. Al i Mg.PROCENA APSORBOVANE DOZE NA OSNOVU BIOLOŠKIH EFEKATA • Analiza frekvencije hromozomskih aberacija u limfocitima periferne krvi. Postojanje samo jedne karakteristične promene na 200 ćelija ukazuje na povećanu apsorbovanu dozu iznad dozvoljene.KLINIČKA SLIKA I .Trajanje bolesti i ishod zavise od vrste RN koji je postao unutrašnji izvor kontaminacije.Dominiraju Simptomi i Znaci Akutnog radiacionog sindroma. . Ako se radi o dugoživućim RN • Klinička slika zavisi od tipa radioaktivne emisije i predilekcionog organa depozicije • Simptomi i znaci mogu večno trajati i ukoliko se ne leče dovesti do smrti 2. • Transportuje se krvlju vezan za proteine plazme. II . 1. . Na.U jetri . Feri-fero-cijanid . Metimazol V .U bubrezima i kostima . Akumulacija stroncijuma može se smanjiti davanjem Stabilnih stroncijumovih jedinjenja.). Akumulacija radiojodida inhibira se primenom Stabilnog jodida (K i Na-jodida) 2. hipotireoza. • • OŠTEĆENJE BUBREGA Je najveće jer je to organ u kome se uran i deponuje i preko koga se ekskretuje.posle latentnog perioda.HRONIČNA KONTAMINACIJA MALIM DOZAMA • Dominiraju Simptomi i Znaci Hroničnog radiacionog sindroma. Propiltiuracil 4. I LEČENJE I .Kod unosa radiocezijuma 3.Preko žuči stolicom . Ba.Inhalacijom ili kroz Kožu (preko GIT-a se resorbuje do 5% unete količine).se deponuje četvorovalentni uran. Jonski izmenjivači 3. Antacidi sa Al-solima 4.AKUTNA KONTAMINACIJA VELIKIM KOLIČINAMA RN .MERENJE RADIOAKTIVNOSTI U BIOLOŠKOM MATERIJALU • Vrši se radiotoksikološkom kvalitativnom i kvantitativnom analizom koja pruža uvid u spektara RN. Ca-DTPA . Antitireoidni preparati 3. Diuretici 2.

Leukocitopenija zbog iscrpljenja leukocitopoeze u kosnoj srži.kod akutnih trovanja. 2. ELIMINACIJA 20% organskog radiojodida izlučuje se mokraćom. 3. • KLINIČKA SLIKA I . šljake i dr. mada najčešće diskretnog tipa. nadbubrega i nervnog sistema . II . Simptomatska terapija . građevinskog materijala. 4. RADON IZVORI EKSPOZICIJE KLINIČKA SLIKA • HEMATOLOŠKE BOLESTI . Povećana koncentracija radona može se naći U građevinskim objektima. 2. Jod u štitnjači prelazi u organski jod koji se vraća u krv i distribuira u sva tkiva u telu.Ekspoziciji radioaktivnim padavinama . a preostalih 10% fecesom.Javljaju se nakon 2025 godina.In-vito testove u RIA laboratorijama APSORPCIJA Izrazita isparljivost joda omogućava da jod brzo ulazi u telo inhalacijom. Oštećenje pankreasa. Javlja se kod rudara u rudnicima uranijuma posle latentnog perioda od oko 20 godina.je moguća nakon intenzivne interne kontaminacije. a može poticati iz tla.zavisi od oštećenog organa i sistema. MALIGNA OBOLJENJA RES-a . a 70% se izlučuje urinom. leukoze.Dobra ventilacija) DISTRIBUCIJA Sam radon je inertan gas i ne vezuje sa za tkiva. • 2.KOD AKUTNE KONTAMINACIJE 1.kod rudara usled dugotrajnog udisanja prašine urana.je takođe moguće.KOD HRONIČNE KONTAMINACIJE 1. betona. pri čemu se emituje alfa zračenje koje vrši jonizaciju bronijalnog epitela i pluća. Kod dužeg prisustva uranil-jona može doći do potpune nekroze tubula i insuficijencije nefrona i postepeni razvoj bubrežne insuficijencije. OŠEĆENJE PLUĆA • U slučaju inhalacije urana i njegovog zadržavanja u plućima javljaju se Zapaljenski procesi i Nekroza bronhijalnog epitela. • LEČENJE • • Peritonealna dijaliza ili hemodijaliza . 4.U laboratorijama .Preradi nuklearnog goriva . 1. Šneberska bolest pluća (Radiacioni pneumonitis) Karcinom pluća nastao udisanjem radona odnosno radioaktivnog uranijuma.usled deponovanja urana u kostima. a ovaj dalje do gasa Radona-222. Bronhitis.koristi se za . ali i ingestijom DISTRIBUCIJA Radiojod se brzo apsorbuje u krv odakle 30% unetog joda odlazi u tireoideju. osteosarkom. tako da se razvija Hemolitički sindrom. OŠTEĆENJE KOSTIJU • Pri hroničnoj kontaminciji malim dozama urana on se prevashodno deponuje u kostima. Periferne neuropatije. • • Uran se radioaktivno raspada do Radijuma226. APSORPCIJA Radon se unosi Inhalacijom pri boravku u zatvorenim prostorijama (Profilaksa . tumori jetre) .kubičastih ćelija sa posledičnom opturacijom tubula. 2. mikrohematurijom i leukociturijom i kao posledica toga elektrolitnim disbalansom i acidozom. 3.Proizvodnji radio-farmaceutika .Manifestuje oligurijom. KLINIČKA SLIKA JOD 131 IZVORI EKSPOZICIJE • J-131 . Može se proglasti za profesionalno oboljenje. Akutna intravskularna hemoliza . OŠTEĆENJE ERITROCITA • Uranil-jon vezujući se za eritrocite dovodi do njihovog oštećenja i skraćenja životnog veka. 2. Bubrežna insuficijencije . ataksija i nistagmus 5. TOKSIKOKINETIKA 1. • 2. Hronična hemoliza pa i manifestna anemije . emfizem i fibroza pluća .Hipoplazija i aplazija kosne srži 90 . Maligni tumori (Ca-bronha. • • 3. Pri inhalaciji radona glavnu opasnost predstavljaju njegovi kratkoživući potomci koji se zadržavaju u respiratornim putevima gde nastavljaju svoj radioaktivni raspad. 3.U nuklearnoj medicine (U Dg i Th oboljenja tireoideje i bubrega) -125 .Kod dugogodišnja izoženost radonu ŠNEBERSKA BOLEST PLUĆA TOKSIKOKINETIKA 1. koji se dalje raspada na kratkoživuće i dugoživuće potomke sve do stabilnog Olova. naročito na nižim etažama. proteinurijom. 4.Nuklearnim akcidentima . • Dugogodišnje ozračivanje koštanog tkiva može da dovede do osteosarkoma.Do ekspozicije može doći pri: .

Skraćenje vremena ekspozicije. Povećanje rastojanja od izvora zračenja. 4. DRUGIM uključivanje aparata ukoliko vrata od prostorije u kojoj se nalazi izvor nisu zatvorena. Pri radu sa otvorenim emiterima najvažnija je lična higijena.Mijelodisplastički sindrom . 7. kecelje.Koriste se u nuklearnim postrojenjima za jednokratnu upotrebu. rukavice). 8. Izvor zračenja mora da bude osiguran kako ne bi došlo do oštećenja ili nestručnog rukovanja Broj raspored i veličina prostorija moraju zadovoljiti norme koje zavise od vrste izvora. 7. Prostorija u kojoj se nalazi izvor treba da bude pod video nadzorom sa monitorima pored komandnog stola u drugoj prostoriji. U vezi sa ovim principom je uvedena koncepcija graničnih nivoa doza. Za izgradnju objekata koriste se standardni materijali. sluzokože. naočare. 3. onda su to olovne kabine ili paravani sa olovnim staklom. postojala i dodatna opasnost od kontaminiacije širih razmera. Beton odgovarajuće debljine u izgradnji podova i zidova može da zameni zaštitne barijere. 6. 4. 2.Mijelofibroza .PRI KORIŠĆENJU OTVORENIH IZVORA 1. 6.). površinska i interna dekontaminacija.Hipotireoza . Maske sa ili bez filtera. Smanjenje doze zračenja. naočare. Sigurnosni sistemi koji automatski zatvaraju izvor u slučaju nekontrolisanih postupaka. Pregled urina 2. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA • Pri radu sa X. ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA • S obzirom da i najmanja doza zračenja može imati štetne efekte po zdravlje preporuka je da treba izbegavati svako nepotrebno izlaganje zračenju i da nivo izlaganja pri radu treba da bude što je moguće niži. 5. paravani. II . naočare i štitnici sa olovnim ekvivalentnom u sebi propisane debljine.Posebno obratiti pažnju na kožu. 2. baritni malter itd.PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA II . Zaštitne kecelje.Apalstička i refrakterna anemija . gama i rendgen zračenjem su: 1. kao i primena medikamentozne profilakse. Pri radu sa beta emiterima Gumene rukavice. 2. Pravilan izbor broja i rasporeda prostorija Racionalna organizacija radnih mesta Dekontaminacija prostorija Mere lične higijene osoblja Sistem ventilacije Sakupljanje i uklanjanje radioaktivnih otpadnih materija Kontinuirano registrovanje kontaminacije Nivo kontaminacije ne sme biti iznad propisane TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. nad osobama koje su profesioanlno izložene jonizujućem zračenju. Urea 91 . • 3. štitnici Pri radu sa zatvorenim alfa emiterima nije potrebna posebna lična zaštita. 3. Komandni sto za kojim se nalazi lice koje rukuje zatvorenim izvorom može da bude u istoj ili drugoj prostoriji.Karcinom tireoideje (retko) MALIGNI PROCESI NA ORGANIMA 6. • • 5. a ako je u drugoj prostoriji mora postojati prekidač koji nedozvoljava I .• • . 7. 4. Ako je u istoj prostoriji. • MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • Podrazumevaju zdravstveni nadzor I .Leukemija OBLOLJENJA TIREOIDEJE . Odela koja prekrivaju celo telo . Mere zaštite od požara imaju poseban značaj. Veštačka ventilacija je obavezna u prostorijama u kojima se koriste izvori jonizujućeg zračenja. stakleni ekrani. a kao dodatna zaštita upotrebljavaju se i specijani materijali (olovni lim. Obuhvataju prethodne preglede. olovno staklo.KONTROLNO PERIODIČNI PREGLED Treba da obuhvati • OPŠTI PREGLED . jer bi sem štete od vatre.PRI KORIŠĆENJU ZATVORENIH IZVORA 1. nokte i kosu • RUMPEL LEEDOV TEST • LABORATORISKO ISPITIVANJE 1. obučenost za pravilno rukovanje. 3. kontrolno-periodične preglede i preglede u slučaju akcidenata.Radiacioni tireoiditis . preko kojih se prati proces odvijanja zračenja Ako je neizbežna direktna komunikacija između izvršioca i izvora. 5. zaštita se ostvaruje primenom ličnih zaštitnih sredstava (skafander. 2. Zaštitne barijere moraju biti projektovane tako da na spoljašnjoj površini jačina apsorbovane doze ne sme da bude veća od vrednosti koja može izazvati prekoračenje propisane granice ekvivalentne doze. rukavice.

5 X 109/l (Preko 20%) 6. kod radnika koji se spremaju da izvrše popravku nuklearnih reaktora. Hromozomske aberacije na 36 meseci IV .3. potrebno je da se daju neposredno pre očekivane ekspozicije radijaciji.Karioshizme . Najpoznatiji su Cistein i Cistamin koji se vezuju za slobodne radikale koji nastaju radiolizom vode. Hematopoezna oboljenja 4. • • 5.traže se . Fibroze) Predstavljaju kontraidikaciju za dalji rad u zoni jonizujućeg zračenja. Količina Hb Muškarci iznad 7. Lica mlađa od 18 godina 2.Vakuolizacija jedara . Neuropsihijatar 5. Autoimune bolesti 14. Broj limfocita . npr. Opšti pregled 2. Oboljenja KVS-a 12. Bronhijalne astme 6. Detekcija radionukleida u 24 satnom urinu 3. Vreme krvarenja i koagulacije 9. torijuma i sl) ne mogu raditi ljudi koji boluju od prethodno nabrojanih bolesti kao ni ljudi koji boluju od 1. Oftamolog II . Hroničnog bronhitisa 3.MEDICINSKA PROFILAKSA • Zadatak ovih mera je da se raznim jedinjenjima poveća otpornost ljudskog organizma na dejstvo radijacije. Otorinolaringolog 3. Hronična i teška kožna oboljenja 7.Iznad 4 X 109/l 4.5 X 109/l (Preko 40%) 5.8 mmol/l.Iznad 150 X 109/l Kontraidikacije za rad u zoni jonizujućeg zračenja su: 1. -profesionalno oboljenje. Transaminaze 6.Jednom u 2 godine • SPECIJALISTIČKI PREGLEDI 1.Zbog sumnje na kataraku • PLETIZMOGRAFIJA • KAPILAROSKOPIJA • SPERMATOGRAM Kod bračnog steriliteta • PREGLED HROMOZOMA . Broj Er Muškarci iznad 3. Teža nervna i duševna oboljenja 9. Pneumokonioze 2. Razmaz periferne krvi . Proteinogram 7. Alkalna fosfataza 8. OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG SISTEMA • ZAKONODAVNE MERE ZAŠTITE • Srednja dozvoljena doza za period od 5 godina za profesionalno izlaganje (hronična ekspozicija) iznosi 20 mSv godišnje pod uslovom da u toku jedne godine izlaganje ne sme da bude veće od 50 mSv. Teška endokrina oboljenja 8. Bolesti bubrega AKUTNA RADIACIONA BOLEST AKUTNI RADIODERMATITIS AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA KASNE POSLEDICE AKUTNOG OZRAČIVANJA (Maligne. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI • Da bi radnik smeo da radi sa izvorima jonizujućeg zračenja mora da ima sledeći hematološki nalaz 1.1mmol/l 3. 2. Bronhiektazije 5. Ginekolog 2. Hematološke.Iznad 2. Trudnice i doilje 3. Tuberkuloza 10. Maligna oboljenja 5. • Srednja dozvoljena doza za stanovništvo za isti period je znatno manja i iznosi 1 mSv godišnje. sprečavajući na taj način njihovo štetno dejstvo. Tr i Er 11. U ovu dozu nije uračunato ozračivanje od prirodnog fona i u toku medicinskih procedura 1. 4. • Pošto ovi radikali imaju kratak vek trajanja. Aktivnost alkalne fosfataze u granulocitima 4. Bolesti zavisnosti U rudnicima u kojima jonizujuće zračenje prelazi dozvoljene granice (urana. Žene iznad 7.Binuklearni limfociti • EKG • PREGLED OČNOG SOČIVA . Koncentracija hemoglobina 10. Broj neutrofila . Teža oboljenja bubrega (naročito za rad sa Uranom) 11. Žene iznad 3.Jednom u 2 godinae • SPIROMETRIJA .8 X 1012/l.Jednom u 3 godine • RTG PLUĆA . Broj trombocita .RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. Teškog emfizema pluća 4. Broj leukocita . Kretinin 4. 92 . Hepatogram 5.Toksične granulacije . Pregled očnog sočiva na 24 meseca 5. Multipna skleroza 13. Dermatolog 4.Iznad 1. 3. Broj Le. Oboljenja očnog sočiva 6.Ćelije sovine oči .5 X 1012/l 2.

podrazumeva radiotireoiditis ili hipotireozu izazvana radioaktivnim jodom.• • • 6. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA • Kontraidikacija je za rad u zoni jonizujućeg zračenja i može biti profesionalno oboljenje. Ako se promene održavaju ili nastane hematološko oboljenje. 8. 10. 3. Fibroze) OŠTEĆENJE HEMATOPOEZNOG SISTEMA Leukocitoza i Trombocitopenija Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 1 godine 93 . Hematološke. 2.podrazumeva obostranu. 3. trajno su nesposobni za rad u zoni zračenja. • Sve maligne bolesti su apsolutna kontraindikacija za dalji rad u zoni jonizujućeg zračenja. HRONIČNA RADIJACIONA KATARAKTA Kontraidikacija je za dalji rad sa jonizujućim zračenjem. 2. kada se mogu proglasiti profesionalniom bolešću. • • 7. morfologiji i funkciji krvnih elemenata uz ekspoziciju zračenju od najmanje 10 godine.profesionalno oboljenje PREKANCEROZNE LEZIJE I MALIGNE ALTERACIJE NA KOŽI IZAZVANE J. ŠNEBERSKA BOLEST I KARCINOM PLUĆA • Može se proglasiti profesionalnim oboljenjem kod rudara koji udišu prašinu radioaktivnog uranijuma. • Kao profesionalno oboljenje mogu se priznati: AKUTNA RADIACIONA BOLEST AKUTNI RADIODERMATITIS AKUTNA RADIACIONA KATARAKTA KASNE POSLEDICE AKUTNOG OZRAČIVANJA (Maligne. MALIGNE BOLESTI 11.. Oštećenje hematopoeznog sistema podrazumeva na terapiju refraktorna odstupanja u broju. do izlečenja. 4. Oštećenje oka . OPŠTI KRITERIJUMI ZA VERIFIKACIJU PROFESIONALNIH OBOLJENJA IZAZVANIH JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija otvorenim i zatvorenim izvorima zračenja (najmanje 5 godina uz dokaz o intenzitetu ekspozicije dobijen ličnom dozimetrijom) Pozitivan biodozimetrijski test (merenje radioaktivnosti urina) Da postoji oštećenje jednog od sledeća četiri radiosenzitivna tkiva ili organa 1. Oštećenje kože podrazumeva ireverzibilni (ulcerozni ili nekrotični) radiodermatitis uz ekspoziciju X ili GAMA zračenju 10 ili više godina. Nastalo oštećenje je profesionalno. tireoideje i drugih organa) • Mogu se javiti kao posledica stohastičkih efekata malih doza zračenja. konkrature. • Nastale usled hroničnog izlaganja JZ u vidu promena u broju. Fibroze. kao i sve druge bolesti radiosenzitivnih tkiva bez obzitra na uzrok.Kontraindikacija je za dalji rad sa JZ. • Anemija . Oštećenje tireoideje . krvi. 5. keratomi Kotraidikacija su za dalji rad sa jonizujućim zračenjem -profesionalne bolesti. MALIGNE BOLESTI (pluća. progredijentnu kataraktu uz ekspoziciju X i Gama zračenju 10 i više godina. RADIOTIREOIDITIS I HIPOTIREOZA 10. 4. 9. kože. 9. 6. izgledu i funkciji krvnih elemenata Privremena nesposobnosta za rad u zoni jonizujućeg zračenja. HRONIČNA RADIACIONA KATARAKTA • Može proglasiti za profesionalno oboljenje u slučaju ekspozicije JZ od najmanje 5 godina. • • VERIFIKACIJA PROFESIONALNOG OBOLJENJA IZAZVANOG JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM • 1. HRONIČNI RADIODERMATITIS • Može proglasiti za profesionalno oboljenje u slučaju ekspozicije JZ od najmanje 10 godina. • • 8.Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 3 godine • Maligne alteracije koštane srži Profesionalnim oboljenjem kod ekspozicije JZ od najmanje 10 godina 7. HRONIČNI RADIODERMATITIS Prvog stepena Privremena je kontraidikacija za rad u zoni zračenja do izlečenja Drugog i trećeg stepeana . Predstavlja profesionalno oboljenje • Takođe i katarakta druge etiologije ako se javi kod ljudi mlađe životne dobi predstavlja kontraindikaciju za dalji rad sa jonizujućim zračenjem.Z.

što remeti normalne fiziološke funkcije i izaziva morfološke promene. nivoa i trajanja ekspozicije i individualnih karakteristika organizma. Hemijski agens – je hemijska supstanca koja poseduje potencijalno dobre ili loše osobine. 2. gradijentu koncentracije i koeficijentu difuzije toksikanta. Toksikodinamička faza Ishod trovanja . Bioloških karakteristika organizma . jetre i bubrega. Faze trovanja 1. Mutageni. sporedni proizvod. Transformacija. a obrnuto proporcionalna debljini membrane. starosti. a izuzetno retko putem implatacije strane materije. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA U profesionalnim uslovima ksenobiotici u organizam najčešće dospevaju inhalacijom. Prolazak molekula zavisi i od veličine pora i veličine i konfiguracije molekula. Hemikalije sa visokim deobnim koeficijentom gas-krv prodiru u 94 . Profesionalna toksikologija . Čest način transporta u ćelijama GIT-a. 2. Fizičko-hemiskih osobina hemiske supstance. genetske varijacije i dr. tečnom ili gasovitom agregatnom stanju.Svaka hemijska materija koja dospevši u organizam.Retka su u profesionalnim uslovima npr. svojim fizičkohemijskim osobinama izaziva prolazna ili trajna oštećenja struktura ili funkcija jednog ili više organa ili sistema. pri havarijama 2. Olakšana difuzija – Ovde se toksikant unosi u ćeliju tako što se prethodno veže za specifični proteinski nosač na membrani koji ga potom unese u ćeliju.Mnogo su češća u profesionalnim uslovima Hronična trovanja spadaju u profesionalne bolesti. fiziološka stanja.AGENSI HEMIJSKE PRIRODE Toksikologija . Prolazak slabih kiselina i baza zavisi od njihove rastvorljivosti u lipidima.Procesom direktne difuzije kroz epitelne ćelije alveolarnih prostora. 4. Veličina apsorpcije Zavisi od rastvorljivosti gasa u vazduhu i krvi (Deobnog koeficijenta gas-krv).Sa kliničkog aspekta profesionalna trovanja se mogu podeliti na 1.Nauka koja se bavi izučavanjem štetnih efekata hemijskih supstanci na živi organizam. a kapacitet zavisi od broja nosača. Sistemski – posledica su oštećenja organa i sistema u koje je otrov dospeo prolikom distribucije. Toksični efekti . a dejstvo na organizam zavisi od prirode agensa. Dezintegracija.zavisi od 1. Brzina difuzije proporcionalna je površini membrane. slučajna primesa. 2.Toksični efekti mogu se ispoljiti kao: 1. međuprodukt. 3. Otrovna materije mogu biti u čvrstom. Distribucija. Filtracija – Prolazak rastvora kroz pore membrana pod dejstvom hidrostatičkog ili osmotskog pritiska.pol. Endocitoza – Ovde membrana obavija česticu ili kapljicu ksenobiotika stvarajući vezikulu koja se transportuje u ćeliju. Prolazak zavisi od širine kanala pora koji se razlikuje kod različitih membrana.Patološki proces u organizmu nastao pod uticajem hemijskih materija koje narušavaju normalne biološke procese. Hronična . Toksičnost – je agensu svojstven kapacitet oštećenja organizma. a akutna trovanja spadaju u povrede na radu. Hipersenzitivne reakcije. Trovanje . krajnji proizvod ili produkt raspada nekog tehnološkog procesa. Brzina transporta je karakteristična za svaki tip nosača. Toksikant – je otrovni hemijski agens. otpadna materija. ređe ingestijom ili preko kože. 3. Ovaj transport odvija se samo u jednom pravcu i to suprotno elektrohemiskom i koncentracionom gradijentu uz utrošak energije iz ATP-a. Aktivan transport – Odvija se pomoću nosača koji vežu za sebe supstancu unesu je u ćeliju i potom se vrate nazad. Lokalni – na mestu kontakta organizma sa hemijskom materijom. Fazu ekspozicije – kontakt sa ksenobiotikom u spoljnoj sredini. Apsorpcija preko respiratornog trakta Toksični efekti mogu se ispoljiti na mestu kontakta kao direktno oštećenje respiratornog epitela ili se nakon apsorpcije ispoljavaju kao sistemska bolest. Gasovi i pare Način apsorpcije . Depozicija. Transport toksikanata kroz membrane Prosta difuzija – Bazira se na razlici koncentracija molekula ispred i iza membrane. teratogeni i kancerogeni efekti. Podela profesionalnih trovanja . Prolazak jona zavisi od naboja u kanalu pora. Eliminacija. Akutna .Deo medicine rada i toksikologije koji se bavi izučavanjem trovanja koja nastaju u procesu rada i pod uticajem uslova rada kao rezultata najčešće uzastopnog dejstva otrova. Otrovna materija u profesionalnim uslovima može biti polazna sirovina. Otovne materije (Otrovi) . obpljenja. Toksikokinetiku – Apsorpcija.

Apsorpcija preko kože . mukus i dr. U GIT-u se odvijaju svi oblici apsorpcije (proces difuzije kroz ćelije. Bakteriske flore. Prelazak ksenobiotika iz krvi u ekstracelularni prostor ili intersticijum odvija se kroz kapilarnu membranu i zavisi od njegove rastvorljivosti u mastima i vodi. Distribucija je mnogo brža u visoko perfundovana tkiva. Krvno-moždana barijera predstavlja anatomsku prepreku za hidrosolubilne materije. kao što su mozak. pH sredine. Apsorptivna sposobnost GIT-a je velika zbog velike apsorptivne površine i velikog protoka krvi. Povećanje respiracije znatno menja veličinu apsorpcije gasova dobro rastvorljivih u krvi (Ventilaciono limitiranje). sastava žući. Gasovi dobro rastvorljivi u vodi (Hlor) deluju nadražajno veća na gornje disajne puteve i retko dospevaju do alveola. Hemijska supstanca pri kontaktu sa kožom može prodreti u cirkulaciju trans-epidermalnim ili trans-apendektalnim putem (folikuli dlake.Izrazito male čestice imaju Braunovo kretanje pri čemu se sudaraju sa okolnim gasnim molekulima i na taj način se deponuju. dužina ekspozicije.) 4. pore i između ćelija. Hemikalije slabo rastvorljive u krvi neće promeniti veličinu apsorpcije pri poveaćnju respiracije. Karakteristike toksikanta (koncentracija.Čestice nedovoljne mase da bi se deponovale inercijom. Ksenobiotici 95 . naelektrisanja i vezivanja u intracelularnom prostoru. Mesto apsorpcije .Čestice dovoljne mase sudaraju se sa površinom respiratornog epitela na mestima račvanje i krivina i pri promeni pravca kretanja vazdušne struje i deponuju se snagom udara.). pH-sredine. Apsorpcija se uglavnom odvija u želudcu. Starosti kože. Čestice deponovane u donjim disajnim putevima izbacuju se procesom fagocitoze od strane makrofaga. Sve hemijske supstance apsorbovane u GIT-u portnim krvotokom dospevaju u jetru gde podležu procesima biotransformacije i detoksikacije. Način eliminacije . Difuzija .Apsorpcija hemijskih supstanci kroz kožu odvija se isključivo prostom difuzijom. Inercija . nego u masno tkivo i mišiće. jejunumu i ileumu. Proces je aktivan u jetri. Distribucija hemijskih supstanci po različitim organima zavisi od mogućnosti transporta tih sustanci u ćelije. jetra i bubrezi. Mesta kontakta -najveću propustljivost ima koža skrotuma i predela iza ušiju a najmanju dlanovi i tabani. lojne i znojne žlezde). kijanjem i mukocilijarnim transportom. psorijaza i dr. bubrezima. dok liposolubilne materije lako difunduju kroz nju.Čestice deponovane u gornjim disajnim putevima izbacuju se kašljanjem. mase i gustine mehanizmima inercije. crevima i plućima. dok je trans-apendektalni put ulaska od najmanjeg značaja. Oštećenja stratuma korneuma (iritacija. oblika. Sedimentacija. njene hidratacije i bolesti kože (ekcem. inflamacija i dr. Apsorpcija preko gastroinestinalnog trakta . Najveća količina hemiklija ulazi u kožu difuzijom između ćelija stratuma korneuma. sedimentacije i difuzije.cirkulaciju u visokom procentu u odnosu na hemikalije sa niskim deobnim koeficijentom.) 2.U profesionalnim uslovima ingestija kao način unošenja ksenobiotika je sekundarna pojava. rastvorljivost. Primarna funkcija ovog procesa je eliminacija stranih supstanci iz krvi. olakšana difuzija. ali će se aspsorpcija znatno uvećati sa povećanjem protoka krvi (Perfuziono limitiranje). Pored toga veličina apsorpcije zavisi i od: Fizičko-hemijskih karakteristika otrova. aktivni transport i endocitoza). lipaze. sekretornih produkata (proteolitički DISTRIBUCIJA Rana faza distribucije kesenobiotika zavisi prvenstveno od protoka krvi. Gasovi slabo rastvorljivi u vodi (azotni oksidi) neznatno deluju na gornje disajne puteve što im omogućava prodiranje do alveola. Pri inhalacija se određena količina otrova zadrži na sluzokoži gornjih disajnih puteva ili tu dospe mukocilijarnim transportom i kašljanjem. Sve supstance apsorbovane u digestivnom traktu portnim krvotokom prvo dospevaju u jetru koja raspolaže velikim kapacitetom ekstrakcije i biotransformacije ksenobiotika. sadržaja i motaliteta želudca i creva i dr.) 3. pri usporenju vazdušne struje deponuju se mehanizmom sedimentacije pod dejstvom gravitacione sile. duodenumu.zavisi od rastvorljivosti gasova i para u vodi.Veličina perkutane apsorpcije zavisi od brojnih faktora: 1. Ingestija otrova iz kontaminirane hrane i vode u opštoj populaciji je od velikog značaja. Aerosoli i druge čestice Načina apsorpcije .Aerosoli i druge čestice deponuju se u različitim delovima epitela disajnih puteva zavisno od njihove veličine. T i dr. Kontaminirane ruke i pušenje cigareta povećavaju količinu igestiranog otrova. vezanosti za proteine plazme. enzimi. Deo čestica može biti rastvoren u tkivnoj tečnosti i odatle apsorbovan krvlju ili limfom. Pošto prodre kroz stratum korneum difuzija kroz ostale slojeve kože vrlo je brza za večinu materija. odakle se gutanjem unosi u GIT. manji deo difuzijom kroz same ćelije. Mesto apsorpcije znatno utiče na dalju distribuciju i toksične efekte ksenobiotika.

za razliku od liposolubilnih koje difuduju iz lumena tubula i vraćaju se u intersticijalni prostor i krv.U kojoj se odvijaju reakcije koje menjaju funkcionalne hemijske grupe ksenobiotika pri čemu nastaju inaktivni. Cu i dr. pesticidi. kumulacije. svim putevima eliminacije. Biološko vreme izlučivanja . Tim polimorfizmom se mogu objasniti individualne razlike u reakciji organizma na iste ksenobiotike. Zbog svoje veličine kompleks proteinsupstanca ne može da pređe iz cirkulacije u tkivo Samo slobodne nevezane hemijske supstance mogu reagovati sa biološkim receptorima i preći u tkivo. ali je naročito izražena u jetri. As. Ostali putevi izlučivanja hemijskih supstanci su manje značajni: Preko pljuvačnih žlezdi .Hidroliza estara.Joni nekih metala (Pb.U kojoj se enzimskim procesima konjugacije iz produkata prve faze stvaraju inaktivni ekskretorni produkti. Hiperbaričnom oksigenacijom BIOTRANSFORMACIJA Većina hemijskih supstanci unetih spolja podleže hemijskoj transformaciji. Proces biotransformacije može se podeliti u dve faze: Prva faza . hidrosolubilne metabolite. nivoa ekspozicije.Eliminacija toksičnih supstanci iz organizma može se ubrzati 1. Najčešće reakcije u ovoj fazi su: Oksidacija . distribucije. Preko mlečnih žlezda . koji preko serije nestabilnih međuprodukata daju stabilne metabolite. sulfate i dr. Sposobnosti pojedinih organa da transformišu ksenobiotike vezane su za specifičnosti enzimskih sitema u njima.Metali. Hg. Međutim postoji genski polimorfizam u aktivnosti ovih enzima. Putem žuči se sekretuju polarni metaboliti molekulske mase od 325 do 350 daltona. Većina hemijskih supstanci vezuje se u cirkulaciji za proteine plazme naročito za albumine i globuline.).Teški metali i dr. bromidi. Proces biotransformacije vodi stvaranju manje toksičnih ili netoksičnih produkata i predstavlja detoksikaciju ksenobiotika. Ugrađivanjem u dlake i nokte .U hepatocitima ksenobiotici podležu procesima biotransformacije gradeći polarne metabolite koji se aktivnim transportom mogu eliminisati putem žuči. vremena proteklog od prestanka ekspozicije.As). 96 . perfuzije tkiva i dr. puteva ulaska. u kome Citohrom P450 igra glavnu ulogu.Reakcija redukcije mnogo je ređa i obuhvata transformaciju azotnih jedinjenja. Bitransformacija se odvija u svim tkivima. manje se distribuiraju u tkiva. metanol i dr. Redistribucija liposolubilnih supstanci iz dobro perfundovanih tkiva u kojima se deponuju neposredno posle apsorpcije u slabije perfundovano tkivo mehanizam je kojim se objašnjavaju kasni efekti ksenobiotika. jodidi. aktivni ili metaboliti sa izmenjenim tipom aktivnosti. organski rastvarači. Preko bubrega urinom . Međutim često su stvoreni metaboliti aktivniji od polazne supstance i ispoljavaju iste ili druge toksične efekte. Hiperventilacijom 2. koja menja njihovu strukturu i karakteristike. Druga faza .predstavlja vreme koje je potrebno da se iz organizma eliminiše.Eliminišu se supstance dobro rastvorljive u vodi jer nakon glomerularne filtracije one ne mogu da difunduju kroz tubularnu membranu. amida i epoksida predstavlja hemijsku reakciju koja igra značajnu ulogu u biotransformaciji ovih ksenobiotika.Najznačajniji načini izlučivanja ksenobiotika iz organizma jesu: Izdahnutim vazduhom . uključujući i krv. metali se vezuju za metalotioneine) što znatno utiče na biološki poluživot supstance. Odvija se pod uticajem enzimskog sistema koji se naziva Monooksidanzni sistema mešovitih funkcija (MFO). lakše resorbuju i izlučuju. Proces regulišu enzimski sistemi. koji lakše prolaze kroz biološke membrane. Hg. Može poslužiti kao pokazatelj stepena ekspozicije Preko sluzokože digestivnog trakta. dok se hemikalije sa manjom masom pretežno izlučuju urinom. Preko žući .Mnogi organski rastvarači i neki metali (Pb.Eliminišu se supstance slabo rastvorljive u krvi i sa visokim pritiskom pare. Biotransformacija ksenobiotika ima za cilj da pretvori nepolarne liposolubilne materije u polarne. Redukcija . Aktivnost enzimskih sistema koji su uključeni u proces biotransformacije genski je regulisana. Hidroliza . Toksične supstance se mogu vezivati i za proteine unutar ćelija (npr. ELIMINACIJA Načini eliminacije . Ubrzanje eliminacije . U ovoj fazi metabolit iz prve faze transformacije vezuje se za endogena jedinjenja (glukuronsku kiselinu. Od značaja je za majke dojilje.apsorbovani u respiratornom traktu zaobilaze jetrinu barijeru i direktno se ditribuišu u intracelularne prostore ili u ćelijama tkiva. Preko kože znojnim i lojnim žlezdama . plućima i bubrezima.) gradeći konjugate. 50% od ukupne količine toksikanta u organizmu.Reakcija oksidacije je najčešći hemijski proces prve faze biotransformacije. aromatičnih nitrata i izvesne halogene derivate ugljovodonika. Zbog toga intenzitet vezivanje za proteine može znatno da utiče na toksičnost ksenobiotika. Brzina i veličina eliminacije zavisi od fizičko-hemijskih osobina hemijske supstance.

trajanju i frekfenciji ekspozicije i putevima unošenja ksenobiotika.Srednja koncentracija štetne materije u organu u vreme kada bilo koja od njegovih ćelija dostigne kritičnu koncentraciju • Kritični organ . lekovi. bez obzira na različite izvore spoljašnje ekspozicije i različite puteve ulaska otrova u organizam.Odnos doze ili procene doze i procenta osoba sa specifičnim pokazateljom efekta. Procenu odnosa doza-ogovor . Aditivana . PROCENA RIZIKA Osnovni zadatak u zaštiti od neželjenih efekata ksenobiotika jeste procena rizika. 4.Promena izazvana ekspozicijom nižom od one koja izaziva kritičnu koncentraciju u organu • Odnos doza-efekat . Ispiranjem želudca Čišćenjem creva Forsiranom diurezom Peritonealnom dijalizom Hemodijalizom Hemoperfuzijom Plazmaferezom Eksagvinotransfuzijom Davanjem helata Volumen distribucije . Antagonistička . 10.).kada je efekat udruženog delovanja veći od aditivnog. 3. 7. Procenu ekspozicije . BIOLOŠKI MONITORING Biološki monitoring u toksikologiji označava procenu ukupne ekspozicije hemijskim 97 . pićem i dr.Odnos doze ili procene doze i gradacije specifičnog pokazatelja efekta. Sinergetska . Otrov se raspoređuje u različite delove organizma. 2.3. Nezavisna . Unutrašnja ekspozicija .kada je komnbinovani efekat manji od aditivnog. iz kuće. Obično se radi o kombinaciji više hemijskih materija. 6.koncentracija štetnog agensa u ćeliji koja uzrokuje neželjene funkcionalne promene. eventualno i o istovremneom delovanjui fizičkih i bioloških agenasa. 4. Ukupna spoljašnja ekspozicija vodi računa o intenzitetu. 11. vezanosi za proteine plazme i vezivanja u intracelularnom prostoru. medikamenti i dr. Veličine koje definišu međusobni odnos unutrašnje ekspozicije i efekta • Kritična koncentracija . U međusobnu reakciju mogu stupiti hemijske materije sa radnog mesta. Klirens je termin koji označava sposobnost organizma da očisti krv od neke supstance u jedinici vremena.Biološka promena u kritičnom organu. Za ovo postoje brojni matematički modeli. interakcija može biti: 1. 5.određena je poznavanjem koncentracije hemijskog agensa u svemu što je u direktnom kontaktu sa čovekom (vazduh.Predstavlja procenu moguće incidencije po ljude nepovoljnih zdravstvenih efekata u uslovima različite ekspozicije.hemijskih supstanci zavisi od njihove rastvorljivosti u mastima i vodi. a štetni efekti zavise pre svega od unutrašnjeg tereta na mestu učinka.kada je udruženi efekat više agenasa jednak zbiru njihovih pojedinačnih efekata. unete hranom. • Efekat . Prilikom simultanog delovanja na organizam više agenasa. Taj zadatak se najpreciznije može ostvariti biomarkerima ekspozicije. hrana.Količina agensa primljena u telo po jedinici vremena u određenom vremenskom periodu. Spoljašnja ekspozicija . Proces procene rizika podrazumeva Identifikaciju rizika Kvalitativna evaluaciju po zdravlje nepovoljnih efekata neke hemijske supstance. Broj potencijalnih kombinacija je beskonačan pa ih je nemoguće sistematizovati.Biološke promene uzrokovane ekspozicijom odnosno dozom. vrste i trajanja aktuelne i ranije ekspozicije. Procena da li ekspozicija hemijskim agensima predstavlja rizik po zdravlje čoveka je konpleksan proces. Karakterizacija rizika . • Doza . • Odnos doza-odgovor . pomoću stacionarnih ili personalnih sakupljača. 8. Volumen distribucije je neophodan za procenu Telesnog opterećenja (ukupne količine hemikalije u telu u određeneom vremenskom trenutku). Podrazumeva ocenjivanje nivoa ekspozicije individue ili manje grupe i cele radne grupe.kada svaki agens usled različitih mehanizama delovanja izaziva različite nezavisne efekte. INTERAKCIJA U profesionalnoj toksikologiji retki su primeri izolovane ekspozicije jednom ksenobiotiku. • Kritična koncentracija za organ .Proces kojim se ocenjuje odnos između doze neke supstance i incidencije nepovoljnog zdravstvenog efekta. U praksi se najčešće u tu svrhu korisi samo analiza uzorka vazduha u radnoj atmosferi.Podrazumeva evaluaciju intenziteta. Procenjuje se ambijentalnim monitoringom jednokratnim ili kontinuiranim.podrazumeva ukupni unutrašnji teret otrova. • Kritični efekat . • Subkritični efekat .Određeni organ koji prvi postigne svoju kritičnu koncentraciju. efekta i osetljivosti. 9. voda.

Imunoglobulini). • • • • BIOMARKERI EFEKTA Otkrivaju biohemijske. • Biohemiski markeri (fibronektin. Koncentracija citokina. žučne kiseline). sulfhemoglobin. Koncentracija proteina. Biološki monitoring čine biomarkeri ekspozicije. 4. Markeri poremećaja sinteze hema (intremedijari sinteze hema. organski rastvarači i dr. Markeri hipersenzitivnosti (Bronhijalni provokacioni test sa alergenima). Markeri mijelotoksičnosti (ferokinetika).). kosi. Markeri promene hemoglobina (methemoglobin. salivi. Navedenim biomarkerima ne može se precizno proceniti ukupni unutrašnji teret otrova za hemijske supstance koje se sa posebnim afinitetom deponuju u određenim tkivima. holesterol. Odnos T-helper/Tsupresor. aktivnost enzima). nitrofenol i dr. Najznačajniji • • • • • Biomarkeri tiksičnog oštećenja hematopoeznih organa i periferne krvi Markeri hipoplastičkog i aplastičkog delovanja (citopenije. betagalaktoziodaza). Markeri nazalnog lavata. bioptičkom materijalu i dr. Biomarkeri imunotoksičnosti • Za identifikaciju uzročnika senzibilizacije (Kutani testovi.) Da bi bio celishodan biološki monitoring mora da zadovolji četiri zahteva: 1. Merenja se mogu vršiti u krvi. • Procena kognitivnih funkcija. • Enzimi u urinu (N-acetil-glukozaminidaza. njihovih metabolita ili produkata interakcije u tkivima. • Markeri citotoksičnosti (tubularni antigeni). njihovih intermedijlanih i krajnjih metabolita ili njihovih specifičnih efekata u biološkom matrerijalu (tkivima. • Za otkrivanje indukcije enzima i njihove sinteze de novo. acetilholinesteraza i dr. urinu. pulmonalnom lavatu. BIOMARKERI EKSPOZICIJE Određuju se kvalitativnim i kavantitativnim analizama hemijskih supstanci. holesterol i frakcije.). izdahnutom vazduhu.). glukozaminoglikani). Makrofagi. bihevioralne i druge promene organa i sistema u prekliničkoj fazi i procenjuju rizik od kancerogena.supstancama na osnovu merenja pogodnih detrminanti u biološkim uzorcima eksponiranih osoba u određenom vremenskom periodu sa ciljem da se ukaže na izloženost i eventualno rizik po zdravlje radnika. • Markeri oštećenja moždanih struktur (CT. Markeri hiperreaktivnosti (Metaholinski test). B limfociti. pseudoholinesteraza. Inhalacioni test. znoju. Biomarkeri ekspozicije mogu se primeniti samo za hemijske štetnosti sa poznatom toksikokinetikom i toksikodinamikom. 3. aminofenol. žučne soli. 2.). Primenjuju se radi isključivanja štetne ekspozicije. izdahnutom vazduhu i dr. uvek reverzibilne biomarkeri efekta su: promene. Biomarkeri toksičnog oštećenja organa za disanje Markeri plućnih funkcija (Spirometrija. noktima. određivanja nivoa ekspozicije i praćenja efekta preterane ekspozicije. mleku. kalikrein. telesnim tečnostima. Aktivnost enzima. • Intermedijarni i krajnji produkti biotransformaije (hipurna kiselina. lipidna peroksidacija). Analiza gasova u krvi i dr.). Da je analitička tehnika adekvatna i reprezentativna. ekskretima. • Markeri disfunkcije CNS-a (EEG). Koriste se u identifikaciji štetnosti ili kao deo procene odnosa doza-odgovor. Morfološke i strukturne promene u ćelijama krvi. In-vitro testovi. biomarkeri efekta i biomarkeri ostljivosti. Podrazumeva merenje hemijskih supstanci. • Za otkrivanje nekroze (aktivnost enzima i izoenzima. zubima. Mnogi biomarkeri efekta koriste se u kliničkoj dijagnostici. hipoplazija i aplazija kosne srži). beta-2mikroglobulin u serumu. • Biološki pokazatelji odgovora (methemoglobin. • Za otkrivanje holestaze (frakcije bilirubina. Da se rezultati mogu lako i pouzdano tumačiti. Da su metode za analizu pouzdane i praktične. proteini u urinu). sputumu. Tumorskog nekroznog faktora i dr. U biomarkere ekspozicije spadaju • Hemijske supstance u biološkom materijalu (metali. Pletizmografija. Biomarkeri toksičnog oštećenja bubrega • Funkcionalni markeri (kreatinin. sulfhemoglobin). Biomarkeri toksičnog oštećenja jetre • Za otkrivanje poremaćaja sintetske funkcije jetre (frakcije proteina. telesnim tečnostima i ekskretima. 98 . spermi. Kiler ćelije. NMR). fiziološke. Da je sredina u kojoj se nalazi hemijska supstanca ili njen metabolit podesna za uzorkovanje. enzimi koji regulišu sintezu hema). Markeri bronhoalveolarnog lavata (Broj i vrsta ćelija. Koncentracija specifičnih antitela) • Za otkrivanje imunološke supresije (T limfociti. sekretima. a za prevenciju su bitni biomarkeri koji registruju još • Biomarkeri neurotoksičnih oštećenja • Markri prekliničkog oštećenja perifernih nerava (EMNG). amnionskoj tečnosti. fecesu.

Spontani prekid trudnoće. tj. Preporučuje se da BAL koncentracije budu u granicama koje kod 95% ispitanika ne narušavaju zdravlje u uslovima higijenskih standarda. istovremenu ekspoziciju drugim .Nestabilne (Acentrični fragmenti. Cis-platina. Alfatoksin. preegzistentnu ekspoziciju. Određivanje hormonskog statusa. Rana fetalna smrt. BIOMARKERI OSETLJIVOSTI Biomarkerima osetljivosti identifikuju se urođene ili stečene individualne razlike u reakciji organizma na štetne efekte ksenobiotika. Guanin. i na • • • • • • • • • • Biomarkeri kancerogenih efekata Biomarkeri genotoksičnih kancerogena (ineraguju sa DNK) Promene na DNK (Alkilirani purini. one koncentracije hemijskih agenasa u biološkom materijalu iznad kojih dolazi do promena zdravstvenog stanja. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Nacetiltransferaze. U markere osetljivosti spadaju: • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Glutation-S-transferaze. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Citohroma P450. • Povećana ili smanjena enzimska aktivnost Izoenzima CYP1A1 i CYP2D6. Mogu se posmatrati • direktno poređenjem odnosa doza-efekat i dozaodgovor i • poređenjem sa koncentracijama ambijentalnog monitoringa. urođene ili stečene varijacije u metabolizmu i dr. Sestrinske hromatide . Malformacija organa. Individualne karakteristike obuhvataju godine starosti. agensima. Timinglikol i dr.Značajan pokazatelj genotoksičnih potencijala različitih agenasa Mikronukleusi . Biomarkeri toksičnih efekata reprodukciju i plod Broj i karakteristike spermatozoida. Uravnotežene translokacije i inverzije). Smanjenje težine na rođenju. Ring hromozomi.• Određivanje aktivnosti acetiholinesteraze neurotoksične esteraze u krvi. zdravstveni status.) Hromozomske aberacije . • Ćelijska proliferacija (Inkorporacija DNK prekursora u celularni DNK u S fazi). pol. Biološki tolerantne vrednosti za profesionalno izloženu populaciju (BAL) predstavljaju one koncentracije koje ne izazivaju nikakve biološke efekte. Rezultati biološkog monitoringa procenjuju se poređenjem sa odgovarajućim referentnim vrednostima. Većina BAL koncentracija određena je na osnovu vrednosti maksimalno dozvoljenih koncentracija hemijskih agenasa. Druge asimetrične aberacije) Stabilne (Dicentrični hromozomi.Indikator prethodno postojećih hromozomskih aberacija Biomarkeri ne-genotoksičnih kancerogena (ne-ineraguju sa DNK) • Ćelijska replikacija (Replikacija DNK u S fazi). • Merenje klirensa lekova. Mogu se koristiti dve vrste referntnih vrednosti: Vrednosti koje se primenjuju za profesionalno neizloženu populaciju predstavljaju koncentracije hemikalija u biološkom uzorku zdravih neizloženih osoba koje žive u istim uslovima kao i rizična grupa ili individua koja se ispituje. • Antigenspecifična antitela i dr. 99 .

2. Nagomilana ΔALA autooksidacijom stvara slobodne radikale. U štamparijama (izrada štamparskih slova. Izaziva hemolizu eritrocita . • MDK za olovo je 0. Biološki poluživot olova u krvi je oko 20 dana. što izaziva niz poremećaja kao što su: 1. odnosno Siderocita u perifernoj krvi. mleko. najvažnije olovne rude su Galenit. znoj. 3.Olovni acetat. TOKSIKODINAMIKA Toksičnost se prvenstveno vezuju za inerakciju olova sa brojnim enzimima koji sadrže sulfhidrilne grupe pri čemu nastaju merkaptidi. pigmenata i dr. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA • Apsorpcija preko respiratornog trakta je glavni put unošenja olova u profesionalnim uslovima. IZVORI EKSPOZICIJE U topionicama. a ostatak je reverzibilna frakcija koja se može redistribuirati promenom pH. Promene u permeabilitetu membrane nervne ćelije (inhibicija ATP-aze). Olovo: 1. Inhibiše dehidratazu delta-amino-levulonske kiseline. • Apsorpcija preko kože moguća je samo u slučaju ekspozicije tetraetil i tetrametil olovu.Enzima koji regulišu biosintezu hema kao posledica čega dolazi do gomilanja ΔALA. Proizvodnja olovnog stakla . vodom i prljavim rukama. 9. a u ireverzibilnoj frakciji 10-20 god. TROVANJE OLOVOM • • Olovo je sivkasto-plav mek metal koji se u jedinjenjima pretežno nalazi u dvovalentnom obliku. alkoholom. • Preko digestivnom trakta olovo se unosi hranom. livnicama i akumulatorkoj industriji (najčešća trovanja). • U prirodi se retko nalazi kao čist. II . nokti. odakle prodire u eritrocit i vezuje se najvećim delom za hemoglobin (oko 90%). DISTRIBUCIJA Nakon apsorpcije olovo se transportuje krvlju. Inhibiše enzime koji razgrađuju ribozomalnu RNK u eritrocitima . najvećim delom vezano za eritrocite (oko 95%). Cerusit i Anglezit. 5. traumom i sl.Što dovodi do gomilanja nepotpuno razgrađenih ribozoma u vidu bazofilnih punktacija . 3. Oko 90% čitavog tereta olova u organizmu deponuje se u kostima.Olovni arsenat i azid. U industriji nafte (Olovni tetraetili i tetrametil dodaju se bezinu kao antidetonatori). Olovo se u početku vezuje za opnu eritrocita. a manji deo za proteine niske molekulske mase (slični metalotioneinima). a sami enzimi gube svoju funkciju (inaktivišu se).BPE 4. 1.15 mg/m3. u mekim tkivima i reverzibilnoj frakciji u kostima 30-40 dana. zubi). 8. pluća. bojenje brodova. plazmi i urinu.Poremećaji u sazrevanju Er stvaraju defektne eritrocite koji brže i lakše podležu hemolizi. dok su ostali putevi eliminacije od manjeg značaja (žuč. vezanu u korteksu dugih kostiju.Olovna encefalopatija Do oštećenja CNS-a verovatno dolazi usled poremaćaja funkcije brojnih enzima u neuronima. kosa. 7. Izaziva: I – Anemija Do nastanaka anemije kod trovanja olovom dolazi iz više razloga. helatima. preko GIT-a se eliminiše oko 16% olova. Od toga najveći deo predstavlja ireverzibilnu frakciju. Koproporfirina i Protoporfirina u Er. 10. U gumarskoj industriji i prizvodnji električnih kablova. Otežava ugradnju gvožđa u hem . zatim za albumine plazme i najmanjim delom u obliku jona ili vezano sa niskomolekulskim proteinima (difuzibilna frakcija). 100 .Olovni nitrat. Proizvodnja pesticida i eksploziva .TROVANJA METALIMA I NEMETALIMA 1. 4.) . • Na vazduhu lako oksidiše u olovni oksid koji predstavlja i najveću opasnost od trovanja. Znatno manja količina olova akumulira se u mekim tkivima (jetra. ELIMINACIJA Oko 76% olova iz organizma eliminiše se preko bubrega. 2. slezina). 6. Izrada keramičkih i grnčarskih proizvoda Olovni silikat. U izradi fotografija i litografiji . mostova i metala).Što dovodi do gomilanja Fe i pojave Sideroblasta u kosnoj srži. bubreg. .Olovni borat. Samo deo olovo u jonizovanom stanju je odgovorno za toksične efekte. Proizvodnja i upotreba zaštitnih boja i lakova (zaštita od korozije. Pri proizvodnji elektroda i zavarivanju. Pored toga olovo oštećuje i zdrave Er formiranjem Haptena na njihovoj površine koji pokreću imunološku reakciju.

koje se često završava letalno. 101 . Poremećaj sinteze hema dovodi do nakupljanja ΔALA-e. koja autooksidacijom stvara slobodne radikale koji dalje oštećuju ćelije jetre. VI . IX . Funkcionalni poremećaji ćelija proksimalnih tubula ispoljavaju se u vidu 1. glikoze i fosfata što dovodi do tz. -Olovni rub duž ivica desni (olovni sulfid).Bledilo i Hipertenzija . GAMAaminobuterne kiseline. Povećani rizik od cerebro-vaskularnog insulta. HRONIČNO TROVANJE Profesionalna trovanja su skoro isključivo hronična i danas se obično otkrivaju u ranim oblicima skrining testovima (određivanje aktivnosti Dehidrataze ΔALA-e i Eritrocitnog protoporfirina). 3. Kod hroničnog trovanja postoji: 1. Fankonijevog trijasa Aminoacidurija.OŠTEĆENJE KOSTIJU 1. -Gubitak apetita -Bolovi u mišićima i zglobovima -Bledilo. Danas se takve promene javljaju još samo kod dece. Porast aktivnosti osteoklasta.Gađanje i Povraćanje . -Bledožućkasta prebojenost kože i sluzokože.Oštećenje jetre Objašnjava se Inaktivacijom važnih intrahepatrocitnih enzima za koje se olovo vezuje.Metalni ukus u ustima . IV . 2. Nakupljanje mlečne kiseline. 2. Spazogeno delovanje ΔALA-e. 4. Učestalija pojava hipertenzije. Oštećenje drugih enzimskih sistema.Albuminurija. Smanjenje sadržaja Acetilholina. Dopamina i Noradrenalina III . koja su osetljivija. 3. Ređe (kod dece) akutne encefalopatije sa deilirijumom. Povećanje reapsorpcije urata što dovodi do Hiperurikemije. Moguća objašnjeja su: 1.OŠTEĆENJE KVS-a Nema sigurnih dokaza o oštećenju KVS-a pri akutnom trovanju olovom. 2. Promene se selektivno javljaju na motornom neuronu (pareze i paralize) sa neznatnim ispadima u senzibilitetu.Abdominalni bolovi . Direktno dejstvo olova na mišićna vlakna 2. 4. Povećanje koncentracije mokraćne kis. • Kao posledica spazama javlja se Bledilo. Glikozurija i Fosfaturija sa Hipofosfatemijom. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE AKUTNO PERORALNO TROVANJE . stuporom. 3.Slab lokalni nadražaj sluzokože disajnih puteva . Smatra se da ovi poremećaji nastaju usled neurotoksičnog delovanja ΔALA-e koja se gomila u prisustvu olova i koja autooksidacijom stvara slobodne radikale koji dovode do oštećenja. Indirektno delovanje preko plexus myentericusa. Smanjenje depozicije minerala.Znaci oštećenja jetre AKUTNO INHALACIONO TROVANJE . VIII . Sinteza hema i Detoksikacionih procesi u hepatocitima.Olovna motorna neuropatija Dejstvom olovan na PNS nastaje Masivna aksonska degeneracija koja više zahvataju proksimalne delove (Promene izraženije na gornim ekstremitetima). Hipertenzija.Hronični intersticijalni nefritis Javlja se posle intenzivne i dugotrajne ekspozicije kao progresivno ireverzibilno oboljenje. Smanjenje reapsorpcije aminokiselina. V . što dovodi do Poremećaja oksidativne fosforilacija.2. u krvi sa taloženjem njenih kristala u tkivima . Olovne kolike i Pad glomerulske filtracije. Oštećenje mitohondrija. Promene su naizraženije u proksimalnim tubulima i dovode do progresivnog gubljenja renalnih funkcija.Olovni giht. konvulzijama i komom. LAKŠI OBLIK -Nesanica -Glavobolja -Malaksalost -Razdražljivost. VII .Spazam glatkih mišića krvnih sudova i creva Nastanak spazma glatkih mišića krvnih sudova i creva nije potpuno razjašnjen.Olovna nefropatija Razvija se Hronična intersticijalna fibroza i promename na malim krvnim sudovima (povećanje permeabilnosti i angiospazam koji dovodi do smanjenja renalne cirkulacije).kod udisanje svežih oksida. ataksijom.Livačnka groznica . Oligurija .

Konvulzije i koma . ALA u urinu. jetre. karakteristike ličnosti. 4. GIT-a.Ekspozicija olovu Granične ili minimalno povišene vrednosti ekspozicioni testovi bez oštećenja organa i kliničke slike. Smanjena aktivnost dehidrataze delta aminolevulonske kiseline u krvi. a kasnije sideropenijska). 3. Kod hroničnog trovanja daje se samo CaNa2EDTA u trajanju od 5 dana. kostima i kosi. 102 . • Jasno izražena klinička slika (anemija.na 24 meseca. 6. LEČENJE • Provokacija povraćanja i gastrična lavaža . povišene vredenosti ALA u urinu i EPP 9 u eritrocitima. EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Trbuh uvučen i zategnut u obliku čuna . Privremena radna nesposobnost za rad sa olovom u trajanju od 2-3 meseca III .kod konvulzija i Manitol .u slučaju pojave cerebralnog edema. 4. 2.Pareze i paralize Najčešće ekstenzora šaka.Delirijum sa halucinacijama . • Periferni nervni sistem. 7.TEŽI OBLIK GASTROINTESTINALNI POREMEĆAJI . eritrocitni protoporfirin 9. • Kalcijum glukonatom .Poremećaj pamćenja . Pojava bazofilnih granulacija u eritroblastima i bazofilno punktiranih eritrocita u krvi. Hospitalizacija 2-4 nedelje. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija olovu ili njegovim jedinjenjima. uz radnu nesposobnost još toliko. 2.SATURNISMUS • Postojanje presaturnisma i specifičnih oštećenja nervnog sistema ili bubrega.Glavobolja .Olovni giht praćen gojaznošću i dijabetom (retko) Radna sposobnost je očuvana uz češću zdravstvenu (toksikološku) kontrolu. Pojava sideroblasta u kostnoj srži i siderocita u perifernoj krvi Anemija (u početku normohromna. Pregled psihologa . hipertenzija) uz povišene vrednosti toksikoloških pokazatelja.Vrtoglavica .psihofizičke sposobnosti. znaci oštećenja nervnog sistema. Povećana koncentracija delta aminolevulonske kiseline.za kupiranje olovnih kolika. • Bubreg.Olovne kolike .Muka i Povraćanje .Usporen puls i Povećan TA . • Barbiturati .Različiti cerebralni ispadi OSTALI POREMEĆAJI . koproporfirina i porfobilinogena u urinu.Olovo u krvi na kraju petodnevne radne nedelje. ređe su zahvaćeni bicepsi i deltoideus ENCEFALOPATSKI POREMEĆAJI . 8. kreatinin.Razdražljivost .Apatija . psihoorganski poremećaji. • Postoje gastrointestinalni. urinu. • Helatna terapija . Određivanje količine olova mobilisanog helatima. Opšti pregled. Laboratorijski pregled .kod akutnog trovanja kombinovana helatna kura BAL-om i CaNa2EDTA. 3. Ocena radne sposobnosti za druge poslove zavisi od vrste sekvela. II – PRESATURNISMUS Teži oblik . Povećana koncentracija olova u krvi. Povećana koncentracija protoporfirina (EPP 9) u eritrocitima.Znaci oštećenja jetre i bubrega . Izražena klinička slika trovanja ili specifična oštećenja jednog od sledećih organa: • Krvi i krvotvorni organa.Prolivi ili uporne opstipacije . bubrega.Eliminacija olova urinom veća od 30 mmola tokom 5-todnevnog mobilizacionog helatnog testa sa CaNa2EDTA. Neuropsihijatrijski pregled .kod ingestije otrova.Oligurija sa čestim nagonom na mokrenje NEUROMUSKULARNI POREMEĆAJI . Ako ostanu sekvele ili dođe do ponovnog trovanja čak i kad nema sekvela zabranjuje se dalji rad sa olovom.Pospanost i Umor . 5. • Centralni nervni sistem. RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. a bez kontakta sa olovom 6 meseci.Meteorizam i Fetor ex ore . neuromuskularni i encefalopatski tip. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I .

Kao fungicid . Proizvodnja i primena živinih amalgama . porcelana i elektromaterijala 4. U prirodi se nalazi u obliku sulfida (Cinabarit) čijom preradom se dobija elementarna živa. TOKSIKODINAMIKA 1. Visoke doze sedativa 2.Razdražljivost. Gradi uglavnom dobro rastvorljiva dvovalentna jedinjenja. 1. Dvanjem helata postiže poboljšanje se neznatno 2. U rudnicima cinabarita i pri metalurškom dobijanja elementarne žive iz cinabarita 2. čime se i objašnjava njihova neurotoksičnost. 3. TROVANJE ŽIVOM • • • • Živa je srebrnasto beli metal u tečnom stanju koji već na sobnoj temperaturi isparava.za zaštitu semena. U jetri podležu metaboličkoj transformaciji gradeći trialkilna jedinjenja i neorgansko olovo. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . bakrom i kalajem 9.Deluju toksično pre svega na jetru i pluća. alge i mikroorganizme.Metalni ukus u ustima . boja. Na opisani način može doći masvnog trovanja npr. Za proizvodnju detonatora (Živin fulminat) 11.Najzančajniji put unosa je inhalacija.Pojačani refleksi . 3.TROVANJE OLOVNIM ALKILIMA Olovo stvara sa alkilnim radikalima jedinjenja. u Japanu. Postepeno otpuštaje žive iz živinih amalgama koji se koriste u stomatologiji Isparavanje žive sa površina zaštićenih živinim bojama. pa zatim u ribe u čijim se mišićima deponuje.Bledilo i Bradikardija . gde se kao katoda koristi živa 7. zlatom i kalajem). U industriji boja.Poremećaj sna . zlatom.Noćne more . IZVORI EKSPOZICIJE Proizvodnja olovnih alkila Transport i uskladištenje etilizovanog bezina i mešanje sa benzinom Čišćenju cisterni i rezervoara u kojima je bio etilizirani benzin Remont benzinskih motora (automehaničari) Točenje benzina na benzinskim pumpama. EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Smrt u komi ili za vreme konvulzija 2. Oštećenje nervnog sistema . paira. odakle prelazi u različite vodene biljke. Tetra-etil-olovo 2. ali se mogu uneti i ingestijom i preko kože.Tremor KASNI SIMPTOMI .Ataksija . Pri proizvodnji filca i šešira 3.Dezorijentacija. barometri i dr. Industrija mernih instrumenata . Na bioseintezu hema ne utiču pa nema ni anemije.Muka i Povraćanje . . Distribucija . Proizvodnja živinih i flurescentnih svetiljki 6. a koje je pogrešno korišćeno u ishrani. 5.Manijakalna stanja i halucinacije . U famaceutskoj industriji i medicini IZVORI EKSPOZICIJE POPULACIJI 1.Alkili su u interferenciji sa oksidacionim procesima u ćelijama. konzervisanju biljaka i životinja 10.Anoreksija.Anksioznost . Tetra-metil-olovo Uptrebljavaju se kao dodatak benzinu da bi se smanjila njegova udarna snaga kao pogonskog goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. lakova. LEČENJE 1. Postrojenja za proizvodnju hlora zasnovana na hidrolizi NaCl.Spiranjem zemljišta na kome su usevi bili zaštićeni pesticidima na bazi žive velike količine žive dospevaju u vodotoke. Korekcija acidobaznog stanja 3.Nervoza i Strah . 2. . Trovanja semenom koje je tretirano živinim fungicidima. .Mišićna slabost . IZVORI EKSPOZICIJE 1.sa srebrom. Povišena koncentracija olova u urinu Kontaminirana hrana . U OPŠTOJ 2.Pad temperature i TA . • KLINIČKA SLIKA RANI SIMPTOMI (6-12 sati nakon nosa) . 4. 103 . Oštećenje parenhimskih organa .termometri. drveta. 4. Živa sa drugim metalima gradi legure Amalgame (najpoznatiji sa srebrom. Korišćenjem ove ribe u ishrani živa dospeva u ljudski organizam.Poremećaj vida .U krvi se vezuju za lipidnu frakciju pa se najviše kumuliraju u nervnom sistemu. U metalurgiji za dobijanje srebra i zlata iz rude 8. od kojih su od posebnog značaja: 1. 5.

pluća.Tahipneja . KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE INHALACIJA ŽIVINIH PARA . glavni depo su bubrezi (posebno tubulociti proksimalnih tubula u kojima se živa vezuje za metalotioneine).KOROZIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOŽU RES-a i GIT-a II .Konvulzije koncentracije HRONIČNO TROVANJE Pored nespecifičnih simptoma (slabost.Koncentrično suženja nestabilnost vidnog polja i Gubitak . gutanja i pisanja .OŠTEĆENJE NERVNOG SISTEMA Nastaje zbog: 1.Hepato-renalna insuficijencija INHALACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA ŽIVE .ORGANSKA JEDINJENJA ŽIVE • Asorpcija .Organska jedinjenja žive se nakon apsorpcije transportuju u jetru gde se metabolišu pri čemu se odvaja organski deo i nastaje jon dvovalentne žive čiji je dalji metabolzam isti kao kod neorganske žive.Bol u grudima i .kod visoke ekspozicije INGESTIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA ŽIVE .u težim slučajevima .Slabost prstima.Sluzavo-krvave stolice .Intencioni tremor .Glavni put apsorpcije je preko Respiratornog trakta Apsorpcija preko GIT-a je oko 10%. Distribucija .Povraćanje .Glavobolja .Bol u predelu .Povraćanje . stalni umor. Distribucija . a preko kože je zanemarljiva. Oštećenja ćelijskih membrana 2. .Pare elementarne žive gotovo se 100% apsorbuju u plućima. žuči.Slabost i Malaksalost . kao i neorganska i organska jedinjenja žive uglavnom s eliminišu urinom.Bol u ustima . zidu tankog creva.Živin rub . Znatno manji deo eliminiše se preko GIT-a. kao i preko kože i njenih andeksa.Gastroenteritis sa . a kroz kožu maksimalno do 5%.Neorganska jedinjenja se posle apsorpcije pretežno nalaze u plazmi i podležu oksidaciji (jonizaciji).Osećaj . jetri. jeziku i oko usana .Gingivitis.Dispneja i . mišićima.Poremećaj rada srca . nakon čega se vezuju za proteine plazme i transportuju do svojih depoa.TOKSIKOKINETIKA I .Edem pluća i Smrt . Interakcije žive sa molekulima DNK i RNK koja smanjuje sintezu proteina u neuronima.Elementarna živa. III .Posle apsorpcije metalna živa se pretežno nalazi u Eritrocitima gde se oksidiše u dvovalentnu živu koja se potom vezana za eritrocite ili proteine plazme transportuje do svojih depoa u bubrezima. Lakšeg oslobađanja ACTH u sinapsama 3. Gađenje i ulceracijama .Organska jedinjenja imaju visok stepen apsorpcije u plućima Apsorpcija u digestivnom traktu je oko 90%.Hipersalivacija . Deo žive koji pređe u CNS pre nego što se oksiduje deponuje se u CNS-u jer ne može da prođe nazad kroz hematoencefalnu barijeru. slezini. gubitak apetita i težine) javlja se: TOKSIKODINAMIKA I . • Eliminacija . II .Faringitis .tamna .Gubi se osetljivost u .Osećaj metalnog prebojenost upaljenih ukusa u ustima gingiva . lojnih i pljuvačnih žlezda. znojnih. Apsorpcija preko digestivnog trakta i kože je zanemarljiva.OŠTEĆENJE BUBREGA Nastaju zbog inhibicija enzima sa SHgrupom u tubulocitima što dovodi do poremećaju u 104 . Stomatitis i . III .Drhtavica i Glavobolja .Emocionalna . • Distribucija . srcu i plućima.Ataksija uz poremećaj neprijatnosti govora.ELEMENTARNA METALNA ŽIVA Apsorpcija . malaksalost. Slobodni radikali izazivaju peroksidaciju lipida čime oštećuju membranu tubula i remete procese tubularne apsorpcije i sekrecije.Muka.NEORGANSKA JEDINJENJA ŽIVE Asorpcija .nakon 3-4 dana trbuhu .Slabljenje sluha pamćenja i .Kašalj.Muka i Ukoliko je ingestirana veća Gađenje količina žive .Krvave stolice . transferu elektrona i pojave curenja elektrona koja vodi nastanku slobodnih radikala.Moguća perforacija creva želudca .Poremaćejem elektrolita . mlečnih.

Nesanica .POJAČANA EKSPOZICIJA • Kada se uz pozitivnu anamnezu nađu samo povišene vrednosti žive u urinu. Daljom ekspozicijom tremor se širi iz distalnih delova ka proksimalnim da bi na kraju zahvatio čitavo telo.Gubitak pamćenja SINDROM . Ako je vrednost žive u urinu preko 100 μg/l Privremena nesposobnost za posao sve dok se vrednost žive u urinu ne spusti ispod 100 μg/l. Hronično trovanje 1.Bol u ustima .javlja se kod osoba koje usled dugotrajne ekspozicije već imaju izražen tremor. petodnevnog mobilizacionog testa sa penicilaminom ili da su povišene vrednosti žive u urinu (veće od 0. jetra. Izražen je i tipični intencioni tremor koji se pojačava pri voljnim pokretima i pokušajima pacijenta da ga suzbije. Petodnevni test mobilizacije žive DPenicilaminom. pa čak i suicidalne tendencije OSTALI POREMEĆAJI SENZOMOTORNA POLINEUROPATIJA OŠTEĆENJE BUBREGA ATKINSONOV ZNAK .Metalni ukus u ustima . urinu i izdahnutom vazduhu. dozvoljava se rad u istim uslovima uz tromesečnu kontrolu. • Živin tremor • Živin eretizam (razdražljivost. bubreg) . kosi. ASTENO-VEGETATIVNI .Gubitak volje za rad . KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intezitetu i trajanju ekspozicije .Nastaje pri dugotrajnoj ekspozicija živi . Ako su vrednosti žive u urinu ispod 100 μg/l Sposoban za dalji rad uz tromesečnu kontrolu. 105 .Upala desni . • Da postoji jedan od tri navedena poremećaja: • Oštećenja bubrega (poremećaj tubulske ili gromerularne funkcije). U periodima između ataka agitacije bolesnik je depresivan. LEČENJE 1. U početku se javlja sitan. 3. brzi tremor koji vremenom postaje sve grublji i nepravilniji. 2. rehabilitaciji i posle dužeg prekida ekspozicije.3 Dimerkaptopropan-l-sukcinat). EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracije žive u krvi. Teža oblik trovanja sa sekvelama (CNS.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji i ekspozicija živi ili njenim jedinjenjima. Akutno trovanje • Gastrična lavaža.5 mmola/L) pri tri uzastopna merenja (uz prekid ekspozicije) sa vremenskom distancom od 15 dana između svakog merenja. Ova pojava povezana je sa gubitkom samopouzdanja. Terapija helatima (D-penicilamin). primena emetika i laksativa kod ingestije. 1.Oštećenje glomerularne filtracije ili tubularne funkcije.Hipersalivacija 1. • Helatna terapija (Dimerkaprol-BAL. hepatotoksičnim i nefrotoksičnim materijama. svadljivost. OROFARINGEALNI SINDROM . a osobe su nesposobne za rad sa neurotoksičnim. 2. Dimeraptosukcinilna kiselina ili 2. II .Trajni umor . ŽIVIN ERETIZAM .strah.AKUTNO I HRONIČNO TROVANJE Za vreme dok traju kliničke manifestacije radnik nije sposoban za svoj posao. kao i za teška fizička opterećenja.po sprovedenoj terapiji.Braonkasti refleks očnog sočiva zbog nakupljanja žive Lakši oblik trovanja bez sekvela .prvo na očnim kapcima i sitnim mišićima jezika (otežava govor). strahom od gubitka posla i naročito burno se manifestuje ukoliko ga neko posmatra dok radi. • Simptomatska i antišok terapija.Zubi se klimaju i spontano ispadaju NEURASTENIČNI SINDROM 3. 1..Nervoza ŽIVIN TREMOR . . može imati halucinacije.5 mmola/L odnosno veće od OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I . halucinacije) DRUGI KRITERIJUM • Da je eliminacija žive urinom veća od 4 mmola tokom petodnevnog mobilizacionog testa s penicilaminom ili da su vrednosti žive u urinu povišene (veće od 0.Osećaj suvih usta . 2. 2.zahtevaju trajan prekid ekspozicije.Loše raspoloženje . PRVI KRITERIJUM • Da je eliminacija žive urinom veća od 4 mmol-a tokom. Odlikuje se razdražljivošću pacijenta.

Nastaje oštećenja tubulocita i povećana eliminacija kadmijuma urinom. II . kalcijum i dr. Pri autogenom zavarivanju . a preostalih 10% za proteine plazme.nesanica.Nastaje usled • Gubitka fosfata. ELIMINACIJA Kadmijum se eliminiša preko GIT-a i urina u vidu kompleksa sa metalotioneinima 3. Ig-G). III . psihoorganski poremećaji) Laboratorija (živa u krvi i urinu na kraju petodnevne radne nedelje). 3. Proizvodnja boja.u cilju zaštite od korozije 3. IZVORI EKSPOZICIJE U topionicama . 2. Javlja se uglavnom u vidu minerala Grinokita. a kasnije i fosfati.sečenju i termičkoj obradi metala zaštićenih od korozije kadmijumom 4. aminokiseline. TOKSIKODINAMIKA Toksično delovanje kadmijuma svodi se nanjegovo vezivanje za enzime sa SH-grupama (inaktivacija enzima). ispravljača. gubitak apetita.Mehanizam ovih oštećenja nije poznat. Na vlažnom vazduhu se prekriva oksidom i gubi sjaj.gde se kadmijum koristi kao stabilizator 8.U proizvodnji flurescentnih ekrana. a preko kože minimalno.razdražljivost) 3. Neurovegetativni sindrom (umor. ulceracije sluzokože). fotodioda i tranzistora 10. Elektronska industrija . keramike i emajla gde se kadmijum koristi kao pigment 7.gde se koristi kao apsorber neutrona u reaktorima. Kod dugotrajne ekspozicije kadmijum njegova koncentracija u krvi u prva tri meseca raste sve do postizanja platoa. U tkivima se kadmijum nalazi vezan za metalotioneine čime se smanjuje njegovo toksično dejstvo. • Da postoje dva od tri navedena poremećaja: 1. 1. TROVANJE KADMIJUMOM • • Mek srebrnasto-beli metal. 2. Tokom ekspozicije u jetri se nalazi 15-20% unetog kadmijuma. stakla.35 mg/g kreatinina) pri tri uzastopna merenja (uz prekid ekspozicije). jetri i mišićima.u stomatologiji. Prizvodnja plastičnih masa . preko GIT-a oko 5%. Orofaringealni sindrom (hipersalivacija. glukoze i proteina • Povećanja nivoa paratireoidnog hormona • Inhibicije enzima koji učestvuju u produkciji vitamina D • Inhibicije enzima koji učestvuju u metabolizmu kolagena. Pri galvanizaciji metala . a najčešće se dobija iz ruda cinka kao nusprodukt. transferini. Najviše se deponuje u bubrezima. Proizvodnja nikl-kadmijumskih baterija i akumulatora 5.OŠTEĆENJE BUBREGA Poremećaj glomerularne filtracije i tubularne resorpcije . a po prekidu ekspozicije kadmijum postepeno prelazi iz jetre u bubrege. Po prekidu ekspozicije tokom prvih meseci koncentracija kadmijum u krvi opada zbog kratkog biološkog poluvremena u eritrocitima sve do uspostavljanja novog platoa na koji se održava više godina zbog dugog poluživota kadmijuma u tkivnim depoima. Nuklearna industrija . glukoza. RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. -Inhalacija je glavni put apsorpcije kadmijuma.kod ekspozicije veoma visokim koncentracijama kadmijuma usled oštećenja TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA 106 .pri proizvodnji kadmijuma tokom prženja rude i redukcije oksida 2. lako topljiv i isparljiv. potom i proteini veće molekuske mase (albumini. Proizvodnja i upotreba kadmijuskih legura . s vremenskom distancom od 15 dana između svakog merenja. Opšti pregled Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Pregled psihologa (psihofizićke sposobnosti. metalan ukus u ustima. prizvodnji ležišta i nakita 6.OŠTEĆENJE KOSTIJU Osteomalacija i osteoporoza . Atkinsonov znak (nataložena živa u prednjoj kapsuli očnog sočiva).OŠTEĆENJE RES-a Iritacija sluzokože disajnih puteva i oka Edem pluća . DISTRIBUCIJA Oko 90% kadmijuma u cirkulaciji je vezan za eritrocite. Urinom se gube najpre niskomolekularni proteini (β2-mikroglobulini). Proizvodnja veštačkog đubriva i pesticida 9. karakteristike ličnosti. 4. I . U slučaju dugotrajne ekspozicije visokim koncentracijama kadmijuma dolazi do zasićenja bubrežnog mehanizma za vezivanje kadmijuma sa metalotioneinima.

posle četrdesete godine života je obavezan LEČENJE 1. IV . PROGNOZA Simptomi nakon peroralnog uzimanja kadmijuma obično ne traju duže od 24 časa. Koštane strukture se ne raspoznaju i izgledaju kao posmatrani kroz mlečno staklo PROMENE OD STRANE RES-a Nakon dugotrajne ekspozicije Hronični bronhitis Emfizem sa dispnejom Edem pluća Kadmijumska kijavica (Hiposmijom Anosmije.kadmijum je dokazani kancerogen.koristi se za procenu veličine depoa • Rtg karlice i pluća • Pregled prostate . ali je za potpuni oporavak potrebno 6 meseci.različita mišljenja) Simptomatska terapija oštećenja bubrega i jetre Korekcija disbalansa vode i elektrolita • • • • 107 .pojačan plućni crtež.posebno kod ekspozicije Kadmijum oksidu. Provokacija povraćanja i Gastrična lavaža kod ingestije Reanimacija respiratorne insuficijencije i lečenje edema pluća . U najtežim slučajevima razvija se akutna respiratorna insuficijencija i smrt. nejasno ograničena pahuljasta zasenčenja prečnika od nekoliko mm do nekoliko cm.KANCEROGENO DEJSTVO (Karcinom pluća i prostate) . nakon čega sledi oscena redne sposobnosti. Vremenom pahuljaste senke postaju sve brojnije tako da u razvijenom edemu prekrivaju sva plućna polja sem vrhova i periferije. kosi i urinu 2. PRI INGESTIJI Nakon latentnog perioda od 15-30 minuta Muka i Gađenje Povraćanje i Proliv U najtežim slučajevima se razvija Hepatorenalna i kardiovaskularna insuficijencija Šok i Smrt .Ponekad se kod osoba dugotrajno izloženih kadmijumu javlja: Anemija Oštećenje jetrine funkcije Žuta prebojenost vrata zuba (kadmijumsulfat) Karcinom pluća i prostate . Glikozurija.Javlaju se kod dugotrajne ekspozicije • Skelet je u celini demineralizovan i atrofičan 2.OŠTEĆENJE JETRE VI .ukazuje na nekrozu) 3. nehomogeno. Povećana koncentracija kadmijuma u krvi. • • • • do • • • • OSTALE PROMENE .alveolarnog epitela dolazi do nakupljanja ekstravazata u alveolama i razvoja edema pluća. Kod ekspozicije većim koncentracijama: • Akutni pneumonitis • Bronhopneumonija • Edema pluća. Aminoacidurija. 2. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE PRI INHALACIJI Posle latentnog perioda od nekoliko sati javlja se klinička slika koja podseća na metalnu groznicu: • Groznica i glavobolja • Dispneja i kašalj • Bolovi u grudima • Konjuktivitis i rinitis. perihilarno blaga.kod inhalacionog trovanja Davanje CaNa2EDTA kod akutnog trovanja (O primeni kod hroničnog trovanja . Povećana koncentracija fosfata i kalcijuma u urinu • Petodnevni test mobilizacije helatima (CaNa2EDTA) . hilusi voluminozni nejasno ograničeni. 3. Povećan NAG . Ulceracije na nazalnoj sluzokoži) 4. 5.OŠTEĆENJE KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA (Anemija) V . EKSPOZICIONI TESTOVI 1. 4. HRONIČNO TROVANJE 1. 3.pri dužoj ekspoziciji i težem oštećenju tubula • Kalciurija i Fosfaturija što dovodi do Renalne kalkuloze • Smanjenje koncentracione sposobnosti bubrega PROMENE NA KOSTIMA (Osteoporoza i osteomalacija) . • Bolovi u ekstremitetima i krsnom delu kičme i Otežan hod Rtg skeleta karlice . Rö pluća pri akutnom edemu . Posle udisanja kadmijuma preživljavanje više od 4 dana vodi ozdravljenju.u predelu preponskih i sedalnih kosti i vratu butne kosti mogu se videti svetle pruge. Proteinurija i Aminoacidurija .nekoliko dana posle ingestije. Poremećaj funkcije bubrega • Proteini male molekuske mase u urinu .u početku • Enzimurija. Opšti pregled urina (Proteinurija.

DISTRIBUCIJA . Pri zavarivanju predmeta napravljenih od manganskih legura 4. Osteomalacija. • Maksimalno dozvoljena koncentracija mangana i njegovih jedinjenja u radnoj sredini je 2 mg/m3. U prirodi se javlja u vidu oksida .Manganit. izuzetne tvrdoće. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija kadmijumu ili njegovim jedinjenjima (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije) I . legura aluminijuma i bakra 3. bez obzira na vremensku distancu između merenjA 2. funkcionalnih • Rendgenografija karlice i butnih kostiju na 5 godina posle petogodišnje ekspozicije (osteoporoza. • Esencijalni element neophoda za pravilan razvoj kostiju. Da postoji oštećenje bar jedanog od sledeća dva organa i sistema • Bubreg (Oštećenje tubularne funkcije) • Kosti (Rtg-dokazane promene na kostima Osteoporoza.PRVI KRITERIJUM 1. kreatinin) 108 . Da postoji eleminacija kadmijuma urinom veća od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna određivanja. bez obzira na vremensku distancu između merenja. U čeličanama . jetru.pri proizvodnju visoko kvalitetnog čelika. anosmija usled perforacije nosne pregrade) • Jetra (nekroza jetre). ELIMINACIJA -Eliminiše se preko žući u GIT i izbacuje fecesom. pankreas.Pri ekspoziciji solima mangana. bazalnim ganglijama i međumozgu) • Mehanizam nastanka oštećenja nije do kraja jasan. Da postoji eliminacija kadmijuma urinom veća od 10 mg/g kreatinina prilikom 3 uzastopna određivanja. ali je moguća i ingestijom i preko kože. IRITACIJA KOŽE I SLUZOKOŽE RES-a i OKA .Krvotokom se distribuira u mozak. ulazi u sastav pesticida Porastom upotrebe bezolovnog benzina došlo je do znatnog porasta ekspozicije stanovništva manganu. spontane frakture) 4. Da postoji oštećenje bar dva od sledeća tri organa ili sistema: • Respiratorni sistem (emfizem pluća. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih sposobnosti oštećenih sistema. kao ni za rad u zoni izloženosti drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkcije oštećenih organa. anosmija. krt metal. OŠTEĆENJE BUBREGA I JETRE OŠTEĆENJE KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA RANO OTKRIVANJEN OŠTEĆENJA • Opšti pregled i upitnik za hronične respiratorne simptome • ORL pregled (hiposmija. U proizvodnji Kalijum-permaganata i Hidrohinona 5. koje mogu limitirati radnu sposobnost koja onda zavisi od težine oštećenja atakovanih organa. bubrege. • Jon trovalentnog mangana potencira autooksidaciju dopamina. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Pri eksploataciji i preradi ruda mangana (metalurški pogoni) 2. keramike i suvih baterija 6.DRUGI KRITERIJUM 1.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Osobe sa akutnim trovanjem kadmijumom bez posledica sposobne su za dotadašnje poslove • Teži oblici akutnog trovanja i hronično trovanje mogu ostaviti trajne posledice na plućima. • Krv i krvotvorni organi TOKSIKODINAMIKA OŠTEĆENJE CNS-a (Degenerativne promene u mozgu. osteomalacija. a povezuje se sa Smanjenjem količine dopamina u zahvaćenim regijama CNS-a do koje dolazi usled inhibicije enzima Tiroksinhidroksilaze.Najčešće inhalacijom. funkciju melanocita i CNS-a. U proizvodnji stakla. veštačko djubrivo. bubrezima i jetri. urinom se eliminiše minimalno. • Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje kadmijumom nisu sposobne za rad sa kadmijumom ili njegovim jedinjenjima. TROVANJE MANGANOM • Srebrnasto-beli. perforacija nosne pregrade) • Laboratorija (kadmijum u urinu na kraju petodnevne radne nedelje. II . mišiće i creva. Spontane frakture) TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . pri čemu nastaju slobodni radikali koji izazivaju peroksidaciju lipida čime nastaju trajna oštećenja neurona.aditiv u hrani za stoku i živinu. U poljoprivredi . 2.

3. Kontraindikacije za rad sa manganom su • Oboljenja nervnog sistema (Neuropsihijatrijski ispadi).Bolovi i grčevi u mišićima INICIJALNI STADIJUM . peckanje i svrab u očima.Problemi pri govoru (Dizartija) MANIFESTNI SATDIJUM .Gubitak apetita .KLINIČKA SLIKA EKSPOZICIJA MANGAN OKSIDU • • • • • • Groznica i Glavobolja Dispneja i Kašalj Bolovi u grudima Konjuktivitis i Rinitis Funkcionalni poremećaji RES-a Pneumonija – često EKSPOZICIJA SOLIMA MANGAN OKSIDA • Znaci iritacije kože i sluzokože RES-a i oka • Eritem. dizartija.Slabost. Normalne vrednosti ne isključuju trovanje 109 . Na razvoj i ishod bolesti utiče i individualna osetljivost. kratkotrajno pamćenje).Pojačano znojenje .Otežan govor .Agresivnost . Nakon latentnog perioda od 1 meseca do 10 i više godina javljaju se klinički znaci koji prolazi kroz 3 stadijuma: PRODROMALNI STADIJUM .Je savremena terapija kod manifestnog manganizma.Pad libida i impotencija . koordinacija pokreta. Visoke doze vitamina E .Glavobolja . DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA 1. 4. a nemaju neurološke ispade sposobne su za rad uz pojačan zdravstveni nadzor.Bolovi u leđima . Hronično trovanje sa jasno izraženim neuropsihičkim poremećajima dovodi do trajne invalidnosti. Wilsonova bolest 3.Nestabilnost pri hodu i stajanju .Intencioni tremor jer se u krvi kratko zadržava. pri čemu se helatima ovaj proces samo ubzava. 2. Neuropsihijatrijsko ispitivanje (vreme reakcije.Agitiranost . • Hroničnim oboljenjima disajnih puteva. Levo-dopa .Promena raspoloženja . LEČENJE 1.Usporenost i Nespretnost . Prekid dalje ekspozicije Petodnevna mobilizaciona terapija helatima (CaNa2EDTA) . nespretnost) treba trajno prekinuti ekspoziciju manganu i drugim neurotoksičnim materijama. Smatra se da su anemične osobe osetljivije na toksično delovanje mangana. • Izražena anemija EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija mangana u krvi i urinu. Multipla skleroza 4. Parkinsonova bolest 2. Trovanje CO i druga degenerativna oboljenja mozga PROGNOZA Početni stadijumi bolesti imaju relativno dobru prognozu i po prekidu ekspozicije dolazi do potpunog oporavka u toku nekoliko meseci.Poremećaj sna i Pospanost . U slučaju manifestnog trovanja prognoza je mnogo nepovoljnija jer je došlo do trajnih oštećenja CNS-a. a izlučivanje urinom je malo. kijanje • • • • • • AKUTNO TROVANJE Edemi Krvarenje Hipotenzija Atrofija neravaOštećenje bubrega Konvulzije i Koma HRONIČNO TROVANJE Nastaje posle kraće ili duže ekspozicije parama ili prašini mangana ili njegovih jedinjenja. U slučaju da se utvrde znaci inicijalnog stadijuma hroničnog trovanja manganom (razdražljivost.Novija saznanja ukazuju da primena ovog leka može biti čak i štetna jer povećava količinu dopamina zbog čega njegovom autooksidacijom može nastati veća količina slobodnih radikala. nadražajni kašlj.Opravdano je ako je trovanje dijagnostikovano u inicijalnoj fazi. Umor i Bezvoljnost .Hipersalivacija . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Osobe kod kojih se utvrde povišene koncentracije mangana u krvi ili urinu.Amimija . kada prekid ekspozicije dovodi do spontanog povlačenja neuroloških ispada.

Cu. DISTRIBUCIJA Transportuje se krvlju najvećim delom vezan za hemogobin Er. tireoideji. Arsenovodonik (Arsin) .vezivanjem za fosfataze. bezbojan gas koji lako gori obrazujući Arsentrioksid. 2. bubrege i srce . izaziva protein lizin enteropatiju. 7. ima kancerogeno dejstvo. 3. epididimisu i epitelu digestivnog trakta.izaziva degeneraciju i nekrozu u njima. dok je dugotrajna depozicija najveća u koži. Da postoji klinička slika trovanja sa: I . 1. sočivu.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija manganu ili njegovih jedinjenjima. digestivnog trakta i kože. manja količina za proteine plazme. • Izaziva degeneraciju i nekrozu aksona i perifernih nerava (Arsenska polineuropatija) • Izaziva cerebralni edem i intracerebrale hemoragije. Pb. deluje paralitički na glatke mišiće krvne sudove (povećava njihovu permeabilnosti). Opšti pregled Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca) Pregled psihologa (psihofizičke sposobnosti. 3. Manji deo fecesom i neznatne količine drugim ekskretima. 5. KLINIČKA SLIKA PERAKUTNO TROVANJE • Znaci oštećenja jetre • Znaci oštećenja bubrega • Stupor • Konvulzije • Koma • Smrt .arsen je primesa ovih ruda • Konzerviranje kože. oštećuje krv i krvotvorne organe.Oštećenjem nervnog sistema ILI II . remeti tkivno disanje i mitozu . noktima. redukciju arsenata u arsenite i metilaciju. Ni i Sn . Početna akumulacija je najveća u jetri.KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzititetu i trajanju ekspozicije .veoma otrovan. hematološki poremećaji Oštećenje funkcije bubrega. 2. zubima. kosi. TOKSIKODINAMIKA Toksični efekti se objašnjavaju velikim afinitetom arsena za sulfhidrilne grupe (SH-grupe) enzima. oštećuje kožu i andeksa. psihoorganski poremećaji) 5. Dimetilarsenske kiseline i Arsenobetaina. bubrezima i plućima. 9. 4. petovalentna jedinjenja. skeletu. Biotransformacija neorganskih arsenovih jedinjenja podrazumeva oksidaciju trovalentnih u 110 . krzna i drveta • Proizvodnja stakla. • • • • RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1.za nekoliko sati AKUTNO TROVANJE IZAZVANO INHALACIJOM • Pečenje u očima • Pečenje u nosu i ždrelu • Stezanje u grudima • Kašalj • Dispneja • Edem pluća – retko AKUTNO TROVANJE IZAZVANO INGESTIJOM GIT • Gađenje i Povraćanje • Bol u trbuhu • Prolivi .mirisa na beli luk KVS • Cijanoza • Hladna i vlažna koža • Aritmije IZVORI EKSPOZICIJE • Topionice Ag.Prisustvom bar dva od sledećih četiri poremećaja: Encefalopatija ili Recidivantne pneumonije Poremećaji funkcije jetre Ekstrapiramidalni sindrom. ELIMINACIJA Arsen se najvećim delom izlučuje urinom. 6. karakteristike ličnosti. u nepromenjenom obliku ili u obliku Metilarsenske kiseline. Oštećuje jetru. TROVANJE ARSENOM Arsen je nemetal koji se javlja u dve alotropske modifikacije kao žuti i sivi arsen. oštećuje sluzokože res-a i oka. emajla i boja • Proizvodnja pesticida • Industrija bojnih otrova • Prepariranje životinja TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Arsenova jedinjenja se u organizam se mogu uneti preko pluća. 8. oštećuje nervni sistem.

Ispiranje želuca i provokacija povraćanja 4. Jetra II . Korekcija disbalansa vode i elektrolita 6. kosi i noktima. na koje se mogu nadovezati pareze i paralize i oštećenje bubrega. bubrezima. PROMENE NA ANDEKSAMA• Trofičke promene na noktima • Mesove pruge (sivo-bele pruge širine 1-2mm uz matriks nokta) • Trofičke promene na kosi • Alopacija.Bar jednog od sledeća dva organa i sistema • Krvi i krvotvornih organa. JETRE. LEUKEMIJE I LIMFOMA OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši oblici trovanja sa neznatnim manifestacijama na koži i sluzokožama i bez znakova sistemskih delovanja ne ostavljaju trajnije posledice i neumanjuju radnu sposobnost. 7. metilarsenske i dimetilarsenske kiseline i arsenobetaina u urinu. 2. 5. transaminaze. 3. ARSENSKA POLINEUROPATIJA • Parastezije • Bolne senzacije U težim slučajevima • Gubitak dubokog senzibiliteta i motorne paralize.Bar dva od sledeća tri organa i sistema • Srce • Bubrezi • Nervnog sistema (arsenska polineupopatija) RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. Helati (BAL. da bi se posle nekoliko dana razvile promene na koži. Hemodijaliza ili peritonealna dijaliza. 8. 111 . LEČENJE 1. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija arsenu ili njegovim jedinjenjima. traheitis i bronhitis. 2. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti oštećenih sistema.za 24h . jetri. hematopoeznog i nervnog sistema umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena oštećenja pomenutih organa i sistema. leukocita i količina indirektnog bilirubina. 6. 2. Povećan broj BPE. Dekontaminacija kože pranjem 5. kreatinin).CNS • Glavobolja i Letargija • Kvadriplegija • Delirijuma • Konvulzija i Koma • Poremećaj vida • Smrt . Opšti pregled. EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Teža trovanja sa sekvelama na koži. GUBITAK PAMĆENJA I PROMENE LIČNOSTI SPLENOMEGALIJA SA ZNACIMA HRONIČNOG HEPATITISA HRONIČNI NEFRITIS OŠTEĆENJE MIOKARDA I PERIFERNIH KRVNIH SUDOVA HEMATOLOŠKI POREMEĆAJI POVEĆAN RIZIK ZA NASTANAK KARCINOMA KOŽE. Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje arsenom nisu sposobne za rad sa arsenom ili njegovim jedinjenima. kao ni za rad u zoni izloženosti drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. oštećenja jetre i bubrega 2. HRONIČNO TROVANJE 1. Povećana koncentracija arsena. Penicilamin) 3. 4. 2. Povećana koncentracija arsena u krvi. albumini. PROMENE NA SLUZOKOŽAMA • Oštećenje i perforacija membranoznog septuma u nosu • Hronični faringitis. 3. Klinička slika trovanja sa karakterističnim promenama na koži i oštećenjem: I . Laboratorijska ispitivanja (bilirubin. alkalna fosfataza. 9. Neuropsihijatrijski pregled (na 24 meseca).4 dana Blaži oblik trovanja . PROMENE NA KOŽI • Eritem i Edem • Folikulitis • Bule i Ulceracije • Papulo-pustulozni egzantem • Psorijatiformne promene • Hiperpigmentacija šaka i stopala • Hiperkeratoza • Pojava bradavica • Ekcematozne promene.Navedene smetnje se javljaju u manjem stepenu. Lečenje plućnog edema.

Ako se preživi četvrti dan obično dolazi do ozdravljenja. Najčeće je 112 . HRONIČNO TROVANJE Nekroza vilice U početku se javlja hipersalivacija.Kod hronične ekspozicije Tetrafosfornom trisulfidu. Oligurija -Poremećaj KVS-a . Konvulzije. ELIMINACIJA Eliminiše se izdahnutim vazduhom. duboke. 2. javlja se otok desni i hronični apscesi ređe fistule. Nerastvorljiv u vodi. DISTRIBUCIJA Prenosi se krvlju verovatno nepromenjen i deponuje se u masnom tkivu.Hipotenzija.Kod ponovljene inhalacije. TROVANJE FOSFOROM Beli (žuti) fosfor .tamnocrveni prah. endotelu kapilara i jetri.meka kristalna masa koja na svetlosti žuti i spontano se pali na 300 C pri čemu se stvara fosfor-pentoksid. Dugotrajni procesi dovode do teških deformacija i nakaznosti.nastaju pri kontaktu kože sa kiselinama fosfora 3.Toksični edem pluća . Crveni fosfor . celuloze i papira U proizvodnji sapuna i deterdženata 8. Kontaktni dermatitis . Pri proizvodnji fosfora U industriji petroleja (kao katalizator) U pirotehnici (za vojne svrhe) U industriji veštačkih fosfornih đubriva Kao pesticidi (organofosforna jedinjenja) U industriji šibica.Manje su izražene nego pri akutnom trovanju.Hemijski bronhitis i Astma . nerastvorljiv. Cirkulatorni kolaps -Poremećaj RES-a -Dispneja -Poremećaj CNS-a -Tetanija.Kašalj • . Rengenski se vidi osteoporoza i nekroza. PRI INHALACIJI • .Muka. fetor ex ore. Isparava na sobnoj temperaturi dajući pare fosfor-trioksida mirisa belog luka.nastaju pri kontaktu kože sa žutim fosforom (bolne. TOKSIKODINAMIKA BLOKADA ĆELIJSKOG DISANJA (Oksidativne fosforilacije) • Usled blokade enzima što dovodi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata. Hipoglikemija.Stezanje u grudima • .6. 6. 2. 5. Koma • . U prehrambenoj industriji TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Beli fosfor se može uneti inhalacijom. neisparava i praktično se neresorbuje. • Nakon 2-3 dana bez simptoma javlja se -Hepato-renalna insuficijencija -Žutica. Dekacifikacija i Rarefrakcija) Kod hronične ekspoziciji kao posledica poremećaja cirkulacije u kostima zbog oštećenja krvnih sudova. Kasnije se bolovi pojačavaju. Proces se može proširiti na orbitu pa čak i na meninge što se obično završava letalno. 3.U težim slučajevima • . PRI KONTAKTU SA KOŽOM • Opekotine II i III stepena. 7.Petehije i ekhimoze. Razvija se: • Masna infiltracija i nekroza jetre. Stupor.Pečenje i grbanje u nosu i ždrelu • .Miris izdahnutog vazduha na beli luk • Smrtnost je visoka i do 75%. 4. Sekundarne infekcije ovako izmenjenih kostiju dovode do nekroze i sekvestracije sa periostalnom reakcijom. OŠTEĆENJE KOŽE (Opekotine i Koagulaciona nekroza) • Žuti fosfor i kiseline fosfora IRITACIJA SLUZOKOŽE RES-a I GIT-a • Pri ekspoziciji Fosfornim oksidima i halogenidima KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE 1. sporo zarastaju) • Koagulaciona nekroza. ingestijom i transkutano.Dispneja • . Promene na jetri i bubrezima . PRI INGESTIJI • U prvim satima iritacija GIT-a .Abdominalni bol i Hematemeza . Povraćanje i Dijarea . masi i proteina sa redukcijom glikogena i depozicijom masti. a rastvorljiv u mastima. Ima veliki afinitet prema O2 pa je jako reduktivno sredstvo. bubrega i miokrada • Oštećenje krvi i krvotvornih organa • Ulceracije i krvarenja u GIT-u • Oštećenje nervnog sistema • Edem pluća i kongestija • Hiperemija OŠTEĆENJE KOSTIJU (Osteoporoza. bol u karioznim zubima i ponekad crvena mrlja na bukalnoj sluzokoži. Crveni fosfor se zbog neastvorljivosti praktično ne resorbuje. IZVORI EKSPOZICIJE 1. pljuvačkom i neznatno preko bubrega. zahvaćena donja vilica zbog lakog prodora bakterija kroz kariozne zube u kost.

Za izradu elktroda za zavarivanje. albumini. Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . nespecifične promene na ST segmentu i T-talasu LEČENJE 1. U automobilskoj. 2. kreatinin) Radiografija donje vilice na 5 godina posle desetogodišnje ekspozicije 7.u proizvodnji nukleranog oružija i sistema za navođenje.EKSPOZICIONI TESTOVI • Povećana koncentracija fosfora u krvi i urin • Znaci oštećenja jetre i bubrega (bilirubin. 3.meša se sa uranijumom čime se smanjuje izlazak neutrona 4. Opšti pregled Laboratorija (bilirubin. održati normalnu glikemiju i kalcemiju. bubrega ili RES-a umanjuju radnu sposobnost u zavisnosti od stepena oštećenja funkcije zahvaćenih organa. Krv i krvotvorni organi 6. transaminaze.Provokacija povraćanja i ispiranje želudca.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija fosforu ili njegovim jedinjenjima. Bubrezi 4. 2. reaktora. U elektronici . Berilijum ima najveću primenu u raznim legurama (najčešće sa bakrom). a manjim delom se koristi kao slobodni metal i kao oksid. Pri ingestiji . TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Glavni put unosa u organizam jeste inhalacija (preko GIT-a i kože beznačajno). U izradi rendgenskih i laserskih cevi 6. ležišta i kočnica.Ispiranje kože vodom. U vojnoj industriji . Srce RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. Da postoji klinička slika trovanja sa oštećenjima bar dva od sledećih šest organa i sistema: 1.za izradu raznih delova elektrouređaja i keramičkih aplikacija. avionskoj i kosmičkoj industriji . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši oblici akutnog trovanja sa neznatnim nadražajem kože ili sluzokože GIT-a i RES-a bez znakova sistemskih dejstava ne ostavljaju trajne posledice i ne umanjuju radnu sposobnost.Sanirati stanja u ustima. U nuklearnim reaktorima . Pri hroničnom trovanju promene na kostima u stadijumu osteoporoze i početna oštećenja jetre zahtevaju prekid dalje ekspozicije fosforu i drugim profesionalnim štetnostima koje deluju na ove organe. 6. albumini. 5. alkalna fosfataza. kreatinin) • Promene u krvnoj slici i elektrolitima • EKG . a opekotina bakarsulfatom ili kalijum permaganatom. Kosti (fosforna nekroza vilice) 2. Nakon inhalacije veći deo se fiksira u plućima gde može da perzistira duže vreme. Korigovati disbalans vode i elektrolita. Eksangviotransfuzija i hemodijaliza mogu biti od koristi. Teži oblici akutnog trovanja pri kojima posle akutne faze perzistiraju znaci oštećenja jetre. U izradi flurescentnih sijalica i neonskih lampi 7. Dobija se iz rude Berila koja sadrži 1013% berilijum oksida. Korigovati poremećaj funkcije jetre. alkalna fosfataza. opruga. Osobe kod kojih je utvrđeno profesionalno trovanje fosforom nisu sposobne za rad sa fosforom ili njegovim jedinjenjima kao ni za rad u zoni izloženosti hepatotoksičnim i nefrotoksičnim materijama i drugim profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Pri inhalaciji . Nervni sistem 5. TROVANJE BERILIJUMOM Berilijum je zemnoalkalni metal poznat po svojoj lakoći i visokoj otpornosti na istezanje i koroziju. 4. Fosforna nekroza kostiju leči se hiruški. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE 113 . 2. 7. DISTRIBUCIJA Deo berilijuma koji pređe u cirkulaciju transportuje se vezan za proteine plazme i najvećim delom se distribuira u jetru. Pri kontaktu sa kožom . 3.izrada motora. Jetra 3. bubrega i KVS-a.promene u obliku akutnog infarkta miokarda.sprovesti terapiju protiv toksičnog edema pluća. bubrege i kosti. transaminaze. 5. 8. 3. Sposobnost za rad na drugim poslovima direktno zavisi od preostalih funkcionalnih sposobnosti oštećenih sistema. Kod hroničnog trovanja .

Izražena kaheksija . ulkus i granulomi u koži. • Hematopoeznog sistema . REMETI METABOLIZAM FOSFATA Inhibirajući važne enzime. Bolest može da se komplikuje trajnim oštećenjem disajnih organa. Detektuje se u urinu i 20 godina nakon prekida ekspozicije. Obično počinje posle neke infekcije. posebno alkalnu fosfatazu.Degeneracija i nekroza hepatocita. 2. Pojačana bronhovaskularna šara (Radiološki).Kalkuloza bubrega .Gubitak težine . EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Traheo-bronhitis . LEČENJE 1. • Oka .Zapaljenjske i fibrozne promene sa ili bez granuloma. Kao komplikacija je moguća pojava spontanog pneumotoraksa i razvoj hroničnog plućnog srca.Otok i hiperemija mukoze. Pozitivna kožna proba sa berilijumom .Vidi se granulomatozna. ulkus i granulomi u koži (ponekad) KOMPLIKACIJE . Blefaritis.Kasnije (Septalna bez stvaranja granuloma). • Jetre . • Kore nadbubrega.Osteoartropatije .Eritem.ELIMINACIJA Najvećim delom stolicom. nakon 10-tak godina od početka ekspozicije. Papule i Vezikule praćene Svrabom Alergiski stomatitis . difuzna intersticijalna fibroza. DOVODI DO OŠTEĆENJA • Pluća . operacije ili trudnoće. • Kože . Tačkasta krvarenja. pri čemu se lakši oblici povlače bez rezidua.Artralgije i malaksalost .Težak neproduktivni kašalj . Povećana koncentracija kalcijuma u krvi i urinu • RTG PLUĆA . Konjuktivitis.za dokazivanje hipersenzitivnosti.Rtg promene na plućima TEŽAK OBLIK .Verovatno izazvan berilijumom iz keramičkih proteza.Kalkuloza bubrega-komplikacija SREDNJE TEŽAK OBLIK . 4.Neproduktivni kašalj .za dokazivanje hipersenzitivnosti (ne preporučuju se).Kontaktni dermatitis.Konjuktivitis. manjim delom urinom.U početku Fibroza pluća . ulceracije korneje i alergiski blefaritis Oporavak od akutne berilioze traje 2-6 nedelja po prekidu ekspozicije.Izražen kašalj .Promene na radiografiji pluća BLAG OBLIK .Gušenje pri velikom naporu . • Kosti .Pneumotoraks TOKSIKODINAMIKA ALERGOGENO DEJSTVO Pretpostavlja se da je mehanizam toksičnog delovanja berilijum alergogene prirode.Gušenje .Znaci oštećenja desnog srca . Alergiski kontaktni dermatitis . HRONIČNA BERILIJUMSKA BOLEST Javlja kod 1-5% eksponovanih radnika. čemu idu u prilog i pozitivni kožni testovi na ovaj metal po tipu kasne preosetljivosti. Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2 % izloženih radnika razvija se plućna reakcija).Neproduktivni kašalj Substernalni bol i Dispneja.Hepatosplenomegalija . Razlikujemo ćetiri kliničke varijante ove bolesti ASIMPTOMATSKI OBLIK .Dermatitis. Prekid dalje ekspozicije i hospitalizacija 114 . Fisure i ulceracije. Testovi inhibicije makrofaga i blastne transformacije limfocita .Pojava anemije. Smatra se da se vezivanjem berilijuma za tkivne proteine stvaraju antigeni koji pokreću imunološku reakciju pri čemu nastaje autoagresija i oštećenje pluća i drugih tikva i organa. 3. Biološko poluvreme je dugo zbog odlaganja berilijuma u skeletu i plućima. Moguća perforacija nosne pregrade.Osteoskleroza kostiju karlice. • BIOPSIJA PLUĆA. Određivanje berilijuma u biomaterijalu (urinu). Akutni pneumonitis . Ispitivanje funkcije jetre (proteinogram hiperglobulinemija) 5. INHIBIRA REPLIKACIJU I PROLIFERACIJU ĆELIJA Dejstvom na enzime koji učestvuju u metabolizmu nukleinskih kiselina. Niskotonski vizing (Auskultatorno). bronhitisom ili fibrozom Hronična berilioza može proticati bez simptoma ili brzo progredirati u tešku insuficijenciju. KLINIČKA SLIKA AKUTNA BERILIJUMSKA BOLEST Nazo-faringitis .

Lezije u GIT-u. njegovom jedinjenjima i drugim toksičnim materijama koje mogu pogroršati funkciju oštećenih organa. 6. • RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1.sredstvo za vulkanizaciju U industriji stakla. a manji deo putem žuči i GIT-a. ELIMINACIJA Najveći deo selena (75%) eliminiše se urinom. Fibrozom pluća ILI 2. bubrege.zbog fotoelektričnih svojstava Radnici u fotokopirnicama . U jetri se vrši metilacija selena. • Kod lakšeg akutnog trovanja sa izolovanom simptomatologijom gornjih disajnih puteva i oka bez komplikacija radna sposobnost je očuvana. 4. • Ukoliko dođe do brzog napredovanje bolesti sa pojavom komplikacija kao što je hronično plućno srce postoji potpuni gubitak radne sposobnosti Kada se osvetli dobar je provodnik električne struje dok mu je provodljivost u mraku daleko manja.selenski bubanj u fotokopir aparatima KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija berilijumu ili njegovim jedinjenjima.u kojima je selen primesa sumporu U metalurškoj industriji . kao ni za poslove sa znatnim fizičkim naprezanjem. Da postoji klinička slika trovanja sa 1.1 mg/m3.Promene u jetri . srce i nervni sistem 8.gde se koristi kao pigment U farmaceutskoj industriji . Po svojim osobinama blizak je sumporu. njegov manjak dovodi do raznih poremećaja od kojih su najpoznatija endemske osteoartropatija i miokardiopatija. DISTRIBUCIJA Transportuje se vezan za Er. 2. • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. jetru. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE SELENOM Za sada u literaturi ne postoje opisani slučajevi akutnog trovanja elementarnim selenom. Inhalacija selena . 8.2. Javlja se u 6 alotropskih modifikacija. 3.aktivni sastojak šampona protiv peruti i preparata za nadoknadu selena U industriji pesticida i veštačkog đubriva koristi u sredinama sa niskim sadržajem selena u zemljištu U elektronskoj industriji za proizvodnju fotoćelija . bubrega i CNS-a • • 115 . • TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Selen se apsorbuje iz digestivnog trakta i preko pluća.Promene na koži .Limfadenopatija . Opšti pregled Upitnik za hronične respiratorne simptome Radiografija pluća PA na 2 godine posle petogodišnje ekspozicije TOKSIKODINAMIKA 1. podaci o njegovom toksičnom dejstvo potiču iz eksperimenata na životinjama. Nerastvorljiv je u vodi.Blastna transformacija limfocita Toksikološki dokaz o prisustvu berilijuma u biomaterijalu (uzorcima tkiva ili urina). 2. nokti) Oštećuje pluća. jetri i mišićima. Deluje nadražajno na kožu i sluzokože Oštećuje andeksa kože (kosa. . MDK za selen je 0. 5. keramike i plastike .Znaci nadražaja RES-a .Oštećenje jetre. IZVORI EKSPOZICIJE 1. Deponuje se u bubrezima.kao aditiv za povećanje tvrdoće u proizvodnji čelika Pri proizvodnji gumenih kaiševa i gumenih omotača kablova . Oštećenje bar dva od sledeća četiri organa ili sistema .kod hroničnog trovanja četo doživotno. Kortikosteroidna terapija .Edema pluća . 3. Pri prerada sulfidnih ruda . 7. • Kod težeg akutnog i kod hroničnog trovanja (profesionalno oboljenje) nisu sposobni za rad u uslovima ekspozicije berilijumu.ponekad Ingestija selena . 3. Gradi veliki broj organskih i neorganskih jedinjenja od kojih je najtoksičniji Selenvodonik. TROVANJE SELENOM • Selen je esencijalni nemetal. 2. Metilisani selen prolazi kroz placentnu.

alkalna fosfataza.AKUTNO TROVANJE SELENVODONIKOM INHALACIJA SELENVODONIKA • Iritacija gornjih disajnih puteva • Iritacija konjuktiva • Pojave metalnog ukusa u ustima • Dispneja .Koji dugo perzistiraju Nema sistemskih efekata jer zbog oštrog i neprijatnog mirisa radnici brzo napuštaju radnu prostoriju. U topionicam . za rad u zoni izloženosti respiratornim iritansima.Kasnije • Plućni edem i Pleuromedijastinum . a radna sposobnost za druge poslove zavisi od stepena tih oštećenja. U slučaju da zaostanu oštećenja organa i sistema radnik trajno nije sposoban za rad sa selenom. Gađenje. Hromidi) najčešće u trovalentnom obliku. Od posebnog toksikološkog značaja su šestovalentna jedinjenja. Zadah na beli luk 8. otporan na koroziju. Gubitak kose 2. rastegljiv metal. sjajan.Ređe • Poremećaji plućnih funkcija . • Da postoje bar tri od navedenih šest poremećaja: 1. Muka. Bele pruge na noktima i Pojava zanoktica 3. Esencijalni je oligoelement biljaka i životinja. IZVORI EKSPOZICIJE 1. transaminaze. kardiotoksičnim. Oštećenje perifernog nervnog sistema 6. kreatinin) Neuropsihijatrijski pregled (na godinu dana) HRONIČNO TROVANJE SELENOM 1. • Visoke doze vitamina C .pretvaraju selenite u elementarni oblik selena. 3. U litografiji i izradi fotografija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. Oštećenje centralnog nervnog sistema RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA 1. Gubitak apetita 7. dozvoljava se rad u istim uslovima uz kontrole na 6 meseci. Oštećenje srca 5. Sluzokoži nepca bledoružičasta sa pegicama 6. Za hromiranje i galvanizaciju . Oštećenje jetre 3. Osobe sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem nisu sposobne za rad sa selenom ili njegovim jedinjenjima.metalnih predmenta 3. Hromati. U tekstilnoj i kožarskoj industriji . Na koži eritem i dermatitis 5. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije • Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija selenu ili njegovim jedinjenjima. Povraćanje. albumini. INGESTIJA SELENVODONIKA • Mučnina i Povraćanje • Proliv • Abdominalni bol • Hipotenzija • Depresija RES-centra i Apneja • Asistolija i Smrt • Opadanje kose . Metalni ukus u ustima 9. • Lečenje kardiovaskularne i respiratorne insuficijencije.za bojenje i štavljenje 4. U prirodi se nalazi u oblku raznih jedinjenja (Hromiti. Opšti pregled Laboratorija (bilirubin.za izradu legura 2. nefrotoksičnim materijama kao ni za druge poslove u zoni izloženosti profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. Emfizem pluća sa smanjenjem FVC za više od 20% u odnosu na vrednosti pri zapošljavanju 2. 116 . Osećaj neprijatnosti i nervoze Može doći i do pojave • Temora • Crvenila lica • Glavobolje • Vrtoglavice • Bolova u mišićima EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija selena u krvi i urinu. Oštećenje bubrega 4. 2.desetak dana nakon trovanja • Izdahnuti vazduh ima miris na beli luk U slučaju trovanja neophodan je prekid ekspozicije u trajanju od 3 meseca. Nakon završetka lečenja i sprovedene rehabilitacije ukoliko nema posledica trovanja. 9. Česta krvarenja iz nosa 4. TROVANJE HROMOM Izuzetno tvrd. hepatotoksičnim. LEČENJE • Ingestirani otrov odstraniti provociranim povraćanjem ili gastričnom lavažom.

1.Nekroza i degeneracija hepatocita 4. Foklane pneumonije i Hemoragije 2. Oštećuje jetru . Spaja se sa proteinima u površinskim slojevima kože stvarajući stabilne komplekse (nema dermatitisa). Kancerogeno dejstvo. Izaziva Ca-pluća.Degeneracija i nekroza proksimalnih distalnih tubula 3. Hemodijaliza . hepatične i KVS funkcije 9. Korekcija renalne. slezinu. 8. Neophodan je za metabolizam glikoze jer povećava aktivnost insulina i utilizaciju glikoze.Oštećenja jetre i.Gastroenteritis . • • • • • EKSPOZICIONI TESTOVI Povećana koncentracija hroma u krvi i urinu.5. Oštećuje bubrege .Ulcerozni gastritis.Trombocitopenija . 5. Eksangvinotransfuzija 8. FARINGITIS I BRONHITIS CHR. 4. 9.Oligurija do anurije . Prekid dalje ekspozicije Provokacija povraćanja i ispiranje želudca Alkalna diureza Terapija helatima i BAL-om (efekti nisu pouzdani) 5.Toksični nefritis .Rinitis. 2. Povraćanje. Faringitis.koma . bubrega i smrt KOD INGESTIJE . 6. Želudačni sok ga brzo redukuje u Cr3+ koji se slabo apsorbuje -oko 10%. 9. RINITIS.Kašalj . 7. 8.Konvulzije.Insuficijencija jetre -U toku prva 4 dana . Oštećuje krvotvorne organe 6. Prolivi .Pleuritis . Bol u trbuhu. 2.šestovalentni hrom je dokazani kancerogen.Smrt HRONIČNO TROVANJE ŠESTOVALENTNIM HROMOM 1.Groznica i gubitak telesne težine . Ulkusi kože dobro reaguju na kvarcovanje TROVALENTNI HROM (Cr3+) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI 117 . a nakon ingestije Urinom. 10. mišiće. 2. TROVALENTNI HROM (Cr3+) APSORPCIJA . Oštećuje miokard 5. ELIMINACIJA Nakon inhalacije glavni put izlučivanja je preko stolice. Na taj način ulazi u eritrocite i Vezuje se za hemoglobin.Fokalne pneumonije sa hemoragijama .Muka.KVS-šok . 3.Grebanje u ždrelu .kod renalne insuficijencije 6.Slabo se apsorbuje u plućima. masno tkivo i kosti. 6. enteritis (Hromna enteropatija) Zapaljenje sluzokože RES-a . Hemoragijska dijateza .kasnije sa sukrvičavim ispljuvkom . 4. 7. Lokalne opekotina tretirati Na-bi-sulfatom 10.Hromni ulkus Konjuktivitis i Keratitis Astma Usled alergogenog dejstva šestovalentnog hroma Zapaljenje sluzokoža GIT-a . DISTRIBUCIJA Transportuje se vezan za transferin seruma. U proizvodnji boja i za bojenje stakla U proizvodnji cementa U pirotehnici Za zaštitu drveta Za izradu glazura za keramiku Za izradu katalizatora 1. LEČENJE 1. Peritoneumska hemodijaliza 7. 3.Koagulopatija. a veoma teško u digestivnom traktu i kroz kožu DISTRIBUCIJA . KONJUKTIVITIS I KERATITIS HROMNA ENTEROPATIJA HEPATITIS NEFRITIS OŠTEĆENJE KRVOTVORNIH ORGANA KARCINOM PLUĆA HROMNI DRMATITIS TOKSIKODINAMIKA ŠESTOVALENTNI HROM (Cr6+) Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu i sluzokože Iritativni i alergijski dermatitis . TOKSIKOKINETIKA ŠESTOVALENTI HROM (Cr6+) APSORPCIJA Najčešće u gornjim delovima RES-a (u donjim delovima se redukuje u Cr3+ čija je apsorpcija slabija) i preko kože. ALERGIJSKI DERMATITIS I ASTMA CHR.Izuzetno teško prolazi ćeliske membrane KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE ŠESTOVALENTNIM HROMOM KOD INHALACIJE . Bronhitis. Distribuira se u jetru.Stezanjem iza grudne kosti . Lako prolazi kroz ćeliske membrane i u citoplazmi se redukuje u Cr3+.

Mogu se javiti znaci iritacije kože i sluzokože . • Osobe sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem nisu sposobne za rad sa hromom ili njegovim jedinjenjima. U elektrogalvanizaciji 5. Opšti pregled. Otporan je na atmosferske uslove. 4. 2. Posebno opasno jedinjenje nikla je niklkarbonil gas koji izaziva teška akutna trovanja (Vidi gasovi). • Trajna perforacija nosne pregrade nije kontraindikacija za rad u prisustvu hroma. IZVORI EKSPOZICIJE 1. hromni ulkusi) 2. Određivanje nikla u krvi i urinu Određivanje nikla u mukozi nosa Invanzivna metoda koja se retko primenjuje - 118 . Bubrezi (degeneracija i nekroza tubula) 4. iako su nedovoljno jasne posledice njegovog nedostatka. kao i drugim respiratornim i kožnim iritansima.• Privremena sprečenost za rad traje tokom kliničkih manifestacija bolesti. srebrnasto sjajni metal koji se lako polira. Za bojenje stakla. U prirodi se javlja u nultom i dvovalentnom obliku. 2. zavaruje. Za izradu galvanskih kada 8. 2. U izradi nikl-kadmijumskih baterija 6. Koža (hronični alergijski drmatitis. kao ni za druge poslove u zoni izloženosti profesionalnim štetnostima koje mogu pogoršati funkciju oštećenih organa. 3. pravljenje keramičkih glazura i emajla 7. Nikl je esencijalni element. DISTRIBUCIJA psorbovani nikl transportuje se plazmom vezan za makroglobuline. Kao nagrizajuće sredstvo pri bojenju TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Inhalacija je glavni put ulaska u organizam. bubrezima i mozgu. jetre i bubrega potreban je prekid ekspozicije. Iritativno dejstvo na kožu i sluzokožu res-a i oka Alergogeno dejstvo na kožu Kancerogeno dejstvo KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . astma) neophodan je trajni prekid ekspozicije hromu. Moguća je i apsorpcija preko GIT-a. Ima tendenciju kumulacije u plućima. hepatotoksičnim i nefotoksičnim materijama.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija hromu ili njegovim jedinjenjima. ređe Astmom RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. Za niklovanje drugih metala 2. a zavisno od stepena oštećenja radnici nisu sposobni za rad sa respirtornim iritansima. U proizvodnji aparature otporne na alkalije . valja i izvlači u žice. jetri. Rak sluzokože nosa i paranazalnih šupljina primarnog rak bronhija i pluća EKSPOZICIONI TESTOVI 1. bakrom i hromom 4.u hemijskoj industriji 3. • Kada pri hroničnom trovanju postoje oštećenja respiratornog sistema. a kod povećane ekspozicije višak se izlučuje urinom. TOKSIKODINAMIKA 1.Hiposmija do anosmije Praćena Bronhitisom. HRONIČNO TROVANJE Kontaktni dermatitis Hronični rinitis i sinuzitis Intersticijalna fibroza pluća Prolazna nefrotoksičnost Maligna oboljenja RESa Iritativni i Alergijski Erozije . dok je apsorpcija preko kože minimalna ali značajna zbog mogućeg kontaktnog alergiskog dermatita. regionalnim linfnim čvorovima.Perforacija nosne pregrade Ulceracije. ELIMINACIJA Nikl se izlučuje stolicom. GIT (Hromna enteropatija) KLINIČKA SLIKA AUTNO TROVANJE Akutna toksičnost nikla i njegovih jedinjenja (izuzev karbonila) je mala. TROVANJE NIKLOM Nikl je beli. • Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima bar tri od navedenih pet organa ili organska sistema: Respiratorni (perforacija nosne pregrade) 1. baze i mnoge organske materije. • Kod ulceracija u digestivnom traktu potreban je prekid dalje ekspozicije i ograničavanje radne sposobnosti za veće fizičke poslove. Jetra (degeneracija i nekroza hepatocita) 3. ORL pregled Standardni upitnik za respiratorne simptome Radiografija pluća PA na 3 godine posle petogodišnje ekspozicije Laboratorija (kreatinin) 10.pri ekspoziciji visokim nivoima rastvorljivih soli nikla. U proizvodnji legura sa gvožđem. 3. Ako ulkus recidivira i ako su u pitanju alergiske manifestacije (alergiski dermatitis.

sinusa. tranzitorne insuficijencije nadbubrega i/ili pokretanja imunoloških mehanizama. koji prodorom u krvotok deluju pirogeno kao strane belančevine ili zbog oslobađanja pirogenih materija iz leukocita. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakše akutno trovanje bez posledica. nikla. selena. lako uvećana i bolno osetljiva jetra. Simptomatska terapija (respiratorna reanimacija i dr. Kod dermatita • Kortikosteroidne kreme i masti • Antibiotici • Obloge 3% Acidi borici • Sedativi II . pluća. uglavnom cinka i bakra. ali je u slučaju recidiva neophodan trajni prekid ekspozicije niklu i jedinjenjima nikla. kao i asimptomatska erozija sluzokože nosa i perforacija nosne pregrade sa dobrom epitelizacijom ruba ne umanjuju radnu sposobnost Kod erozija sluzokože nosa praćenih krvarenjem . a temperatura može biti povišena i do 39°C. 3. drhtavica traje 1-3h. U tipičnim slučajevima u krvnoj slici javlja se tranzitorna leukocitoza (DDg značaj prema influenci ili početnim znacima teških toksičnih oštećenja pluća nekim metalima). astma) 2. kao ni za rad sa drugim alergogenim materijama kao što su kobalt i hrom. Opšti pregled Standardni upitnik za respiratorne simptome ORL pregled Radiografija pluća PA na 3 godine posle petogodišnje ekspozicije LIVAČKA GROZNICA Nastje kao posledica udisanja dimova ili para metalnih oksida in status nascendi. 2. Nakon potpune sanacije promena radnik može nastaviti rad na svom radnom mestu.Prekid ekspozicije od 3-6 meseci uz rad na drugim mestima bez kontakta sa iritansima.) 3. Sluzokože (nosa.Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima • • OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi od ishoda livačke groznice. iza toga nastaje dubok san iz kojeg se radnik budi potpuno oporavljen. Trajni prekid ekspozicije 2. au težim slučajevima i pneumonija. fibroza pluća. Teže akutno trovanje sa sekvelama na RESu. hiperemije konjunktiva.LEČENJE I .AKUTNO TROVANJE 1. KLINIČKA SLIKA Karakteristično je da do ataka ne dolazi kada su kratki intervali između ekspozicija.Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija niklu ili njegovim jedinjenjima. nelagodnosti. PATOGENEZA Nije u potpunosti razjašnjena.HRONIČNO TROVANJE 1. 4. miokardu i nervnom sistemu umanjuje radnu sposobnost zavisno od stepena oštećenja pomenutin organa i sistema. Respiratorni (perforacija nosne pregrade.iritativni ili alergijski) 3. radna sposobnost je očuvana. LEČENJE Terapija je simptomatska. Nakon latencije od 4 -8 h javljaju se simptomi u vidu bolova u mišićima. antimona. Objašnjava se delovanjem svežih oksida na pluća gde zbog velike kinetičke energije i električnog naboja oksida dolazi do deskvamacije ćelija i denaturacije proteina alveola. bolove u trbuhu. žive. Hronična alergiska oboljenja kože i astma Radnik nije sposoban za dalji rad sa niklom i njegovim jedinjenjima. dovoljno je dug da se jave simptomi prvog radnog dana – „groznica u ponedeljak“. jetri. malaksalosti umora i iscrpljenosti. tremor i midrijaza. groznice manjeg ili većeg stepena.Bolest se ispoljava prvog dana nakon prekida ekspozicije od nekoliko dana. odnosno razvija se neka vrsta „imuniteta“. Oboleli imaju nagon na povraćanje. larinksa karcinomi) Za kontaktni dermatitis . aluminijuma. nadražaj sluzokože gornjih disajnih puteva. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . Koža (dermatitis . Da postoji klinička slika trovanja sa oštećenjima sledeća TRI organa ili organska sistema: 1. amože i oksidima kadmijuma. 119 . Izražene hronične promene na sluzokoži gornjih disajnih puteva ili hronični bronhitis Promena radnog mesta i raspoređivanje na radna mesta gde nema visoke zaprašenosti ili iritanasa. Prekid ekspozicije za vikend. Objektivno u napadu se zapaža hiperemija konjunktiva. bronhitis. srebra i berilijuma. Lečenje komplikacija RANO OTKRIVANJE PROFESIONALNOG OŠTEĆENJA 1. ako nema sekvela. Privremeni prekid ekspozicije 2.

Glavni izvor u industriji jeste proizvodnja hlora putem elektrolize kuhinjske soli i putem oksidacije HCl. Karbonil nikl D . Vrlo visoke koncentracije nadražljivaca dovode do refleksnog spazma laringsa i bronhija. Ugljenmonoksi 2. 5. stvaranja metahemoglobina i oksiazothemoglobina i vazodilatacije. Fosforvodonik 3. Halogenim elementima ili njihovim jedinjenjima 2. 3. Nitrozni gasovi 2. Klinička slika akutnog trovanja predstavlja skup sindroma među kojima mogu dominirati: 1. Resorpcija gasova može dovesti do metaboličke acidoze sa smanjenjem alkalne rezerve krvi. sumpordikosid. Dužine izloženosti 3. Hlor 2.ZAGUŠLJIVCI a) Prosti zagušljivci 1. a u zavisnosti od koncentracije nastaje slabiji ili jači nadražaj sluzokože. Koncentracije i parcijalnog pritiska gasa 2. Individualnih karakteristika otrovanog. Hematološki 7. Hepatični 6. Fozgen B . Ugljendioksid 2.NADRAŽLJIVCI a) Gornjih disajnih puteva 1. paralize disanja i refleksnog zaustavljanja srca.TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA 120 TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA Hlor prodire u organizam inhalacijom. Poremećaji acido-bazne ravnoteže. Respiratorni 2. . Tečni hlor pri isparavanju daje sa vodenom parom hlorovodoničnu i hipohlornu kis. Metan 4. Sumporvodonik C . Pema svom dejstvu na organizam trovanja gasovima se mogu podeliti na sledeći način: A . Pod pritiskom prelazi u žuto-zelenu tečnost. Fozgen) toksičnost ispoljavaju pretežno na donjim disajnim putevima. Cijanom ili njegovim jedinjenjima Nadražlljivci koji su dobro rastvorljivi u vodi (hlor. 6. Pri proizvodnji hlora i njegovih derivata U hemiskoj i farmaceurskoj industriji Pri hlorisanju vode za piće Pri dezinfekciji zagađenih voda Pri dekolorisanje u industriji hartije i tekstila U drvnoj industriji A . IZVORI TROVANJA 1. Klinička slika zavisi od 1. Azotnim jedinjenjima 4. Fluor 3. Štetnog gasa 6. Gastrointestinalni 8. Toksikodinamike 5. dok nadražljivci koji su slabije rastvorljivi u vodi (azotni oksidi. Vodonik b) Hemijski zagušljivci 1. Na alveo-kapilarnoj membrani dolazi do oštećenja epitelnih ćelija alveola i endotelnih ćelija kapilara sa oslobađanjem endogenih amina i povećanja propustljivosti sa ekstravazacijom plazme i celokupne krvi u alveole (Toksični edem pluća). TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA TROVANJE HLOROM Gasoviti hlor je veoma reaktivan gas. 2. 4. Toksikokinetike 4. Azot 3. Kardiovaskularni 3. Cijanidi 3. Udisanjem nadražljivaca pri njihovom kontaktu sa vlagom tkiva nastaju odgovarajuće kiseline ili baze sa kaustičnim delovajem na gornje delove RES-a. Arsenvodonik 2.ORGANOMETALNI GASOVI 1. Neuropsihički 4.ANESTETICI Kao profesionalna priznaju se trovanja: 1. amonijak) svoje toksične efekte pretežno ispoljavaju na gornjim disajnim putevima. neprijatnog mirisa koji guši i nadražuje. Sumorom ili njegovim jedinjenjima 3. Ugljen-monoksidom 5. Amonijak b) Donjih disajnih puteva 1. Renalni 5. Nadražajem simpatikusa dolazi do vazokonstrikcije na periferiji i dilatacije krvnih sudova u plućnom krvotoku. Sumpordioksid 4.TROVANJA GASOVIMA Akutno trovanje gasovima ima značajno mesto u profesionalnoj patologiji.

Cijanoza i Tahikardija . Akutno trovanje Prekid dalje ekspozicije.Dispneja .Iritacije kože (Hlorne akne) 121 .Gastrointestinalni poremećaji . Refleksni spazam larinksa i bronhija sa paralizom disanja . -Kaustično dejstvo . 3.Učestalo.) 1.Vazokonstrikcije na periferiji uz vazodilataciju krvnih sudova u plućima.Presanak disanja .Konjuktivitis i Blefaritis . . kortikosteroidi.Iritacije gornjih disajnih puteva.Glavobolja . Nadražaj simpatikusa .Crvenilo vežnjača .Ubrzan puls . nosu i ždrelu . 3. Isključenje daljeg kontakta sa hlorom je indikovano i u slučaju pojave kožnih oštećenja. Faringitis i Laringitis . AKUTNI STADIJUM . hovodonična i hipohlorasta kiselina.Cijanoza . STADIJUM EDEMA PLUĆA . -Reakcije sa SH-grupama i disulfidnim vezama proteina . KLINIČKA SLIKA PERAKUTNO TROVANJE .Cijanoza . Fizička opterečenja su ograničena i zavise od stepena poremećaja plućnih funkcija. Hronično trovanje Simtomatska terapija TOKSIKODINAMIKA 1.Dispneja .Opstruktivni poremećaji plućnih funkcija (Usled intersticijalnog edema i bronhospazma) LEČENJE 1.Zaustavljanje disanja na nekoliko sekundi .Gubitak svesti .Rinitis. skidanje.Opšta slabost .Visoke koncentracije 4.Bol u trbuhu FLUOR. antibiotici i dr. 4.posle završetka lečenja (traje i do 2 meseca).Gađenje.Osećaj pritiska u grudima . U ovom periodu treba izbegavati i teško fizičko naprezanje i nepovoljne klimatske faktore.Kratak grčeviti ekspirijum . BROM) ILI NJIHOVIM JEDINJENJIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija halogenim elementima ili njihovim jedinjenjima. JOD. površno i neregularno disanje .Smrt TEŠKO AKUTNO TROVANJE 1. Refleksno zaustavljanje rada srca .Bol iza grudne kosti . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod lakog akutnog trovanja . očiju i kože 2. diuretici. Kod srednje teškog i teškog akutnog trovanja . 2. Klinička slika trovanja sa hroničnim znacima .Visoke koncentracije.Posle 2-3 sata SREDNJE TEŠKO AKUTNO TROVANJE .Prestanak rada srca . utopljavanje.Bez ili sa oskudnim simptomima . hospitalizacija i apsolutni mir Osloboditi disajne puteve i pokušati sa veštačkoim disanjem Dati ovlaženi kiseonik što pre (u manjim koncentracijam i ne pod pritiskom) Medikamentozna terapija (bronhodilatatori.Blagi emfizem HRONIČNO TROVANJE . Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože RES-a i oka Dolazi do oštećenja alveolokapilarne membrane sa oslobađanjem endogenih amina i ekstravazacijom plazme ili celokupne krvi u intersticijalni prostor i alveole što dovodi do Toksičnog edem pluća.Hronični bronhitis .Jak strah 3.Erozija zubne gleđi .Edem pluća .Cijanoza . -Oksidativno dejstvo . kao i nascentni kiseonik .Crvenilo grla .ima nascentni kiseonik (predstavlja protoplazmatski otrov).Muka i povraćanje -Ubzano i otežano disanje .Osećaj gušenja .Nakon 6-24 h .Nekontrolisani pokreti .Hlorne akne na koži .Kašalj sa iskašljavanjem .LAKO AKUTNO TROVANJE TRANSFORMACIJA U kontaktu sa tkivom i vlagom u disajnim putevima nastaju hlorovodonična kiselina i hipohlorasta kiselina koja se dalje razlaže na hlorovodonik i nascentni O2. Povraćanje i Dijarea KRITERIJUMI DA SE TROVANJE HALOGENIM ELEMENTIMA (HLOR.imaju hlorovodonična i hipohlorasta kiselina (izazivaju koagulacionu nekrozu). prašinom i drugim materijama koje nadražuju disajne puteve. Kod hroničnog trovanja sa izraženim manifestacijama i u slučajevima nastanka trajnih sekvela na RES-u radnika treba trajno isključiti iz kontakta sa hlorom.Ostvaruju gas hlor.privremena nesposobnost za rad traje 3-7 dana.Spazmodični kašalj .Pečenje u očima. radnika treba privremeno udaljiti sa poslova gde postoji kontakt sa hlorom i drugim nadražljivim gasovima i prašinom za izvesni period.Šok . LATENTNI STADIJUM .Laringospazam .Bronhitis . 2.

hiperkapnija. 5. azot-monoksid. LATENTNI STADIJUM .Tahikardija .Vrtoglavica . KLINIČKA SLIKA KOMBINOVANI OBLIK TROVANJA Javlja se kod udisanja smeše azotmonoksida i azotdioksida. 8. zatvaranja glotisa i bronhospazma REVERZIBILNI OBLIK Javlja se pri udisanju smeše u kojoj preovladava azotmonoksid. Erozija zubne gleđi 4. Oslobađanje histamina i slobodnih radikala • AUSKULTATORNO Viskotonsko zviždanje. 7.Retrosternalni bol .Opstruktivno-restriktivni poremećaj ventilacije. 1. TROVANJE NITROZNIM GASOVIMA Nitrozni gasovi su smeše azotnih oksida u različitim proporcijama. TROVANJE SA VEĆOM METHEMOGLOBINEMIJOM .Cijanoza . hipoksija. STADIJUM EDEMA .Poremećaja GIT-a . Tr. Poremećaji od strane KVS-a usled nadražaj simpatikusa .Erozija zubne gleđi Kod ekspozicije fluoridima traži se i postojanje promena na kostima (fluoroza kostiju) u vidu osteo-periostalne reakcije.Zbog refleksnog zastoja disanja.Konvulzije i Koma . Javlja se: 1. Le.Povećan broj Er.Smrt u prvih 24 h 4.Povišena T .Period bez simptoma u trajanju 2-24 h IZVORI EKSPOZICIJE 1. gde a vlažnom površinom sluzokože grade azotastu i azotnu kiselinu.Strah .Otežano disanje 2.sa oštećenjem alveo-kapilarne membrane i ekstravagacijom tečnosti u alveole (Akutni respiratorni distres sindrom). kasnije Pahuljičasta nejasna zasenčenja oko hilusa. Ova reakcija se zbog slabe rastvorljivosti azotnih oksida u vodi. Smešu čine: azot-peroksid. Prolazi kroz četiri stadijuma: 1. met-Hb – ponekad.Pod dejstvom nitrata 7. azot-suboksid.Pod dejstvom nitrata • Vazodilatacija sa padom krvnog pritiska 6.Tahipneja .Grebanje i pečenje u nosu. drveta i papira Pri radu dizel motora Pri požarima U silosima • • • • TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Nitrozni gasovi u organizam prodiru kroz respiratorni trakt. EKG .Zujanje u ušima . Koagulaciona nekroza u donjim disajnim putevima . Iritacija kože i sluzokože GIT-a.Stezanja u grudima . 1. azottrioksid. RES-a I OKA 2. 2. 4..Uzbuđenje .Kašalj .Znaci opterećenja desne pretkomore i hipoksije miokarada.U početku tanke horizontalne linije u bazalnim delovima (prepunjeni linfni sudovi).Teško opšte stanje . subhondralne skleroze i spongio skleroze sa kalcifikacijama ligamenta i tetiva. STADIJUM OPORAVKA .Gađenje i Povraćanje .Iritacije sluzokože oka i RES-a (Kataralne promene) . 5.Teška traju nekoliko dana ili nedelja b) TROVANJA NADRAŽLJIVCIMA DONJIH DISAJNIH PUTEVA 1. LABORATORIJA . 3.Malaksalosti . a oporavak je brz HRONIČNO TROVANJE Javlja se pri prolongiranoj ekspoziciji niskim koncentracijama azotnih oksida kao: 122 .Nadražajni kašalj .Nema plućnog edema. rano inspirijumsko i ekspirijumsko pucketanje (kod izraženog edema). azot-dioksid.Intravaskularna hemoliza eritrocita ASFIKTIČKI OBLIK Javlja se pri udisanju smeše u kojoj preovladava azotdioksida. Poremećaji od strane cns-a usled methemoglobinemije Methemoglobin se stvara reakcijom resorbovanih nitrata i nitrita (nastalih reakcijom nitroznih gasova sa alkalnim sastojcima sluzokože) sa hemoglobinom. Asfiktična sinkopa i šok .Dispneja . više odigrava u donjim disajnim putevima.Somnolencija i Koma . NADRAŽAJNI STADIJUM 3. acidoza. azot-tetraoksid i azot-pentoksid .Laka trovanja prođu za nekoliko sati . Pri proizvodnji anilinskih boja i celuloida Pri proizvodnji fotografskih filmova Pri proizvodnji azotnih đubriva Pri elektrozavarivanju i eksploziji mina Pri sagorevanju uglja. Znaci prolazne asfiksije . Blago anestetičko dejstvo . 6. grlu i očima . RTG PLUĆA . 3.Glavobolja . SPIROMETRIJA .

Neproduktivni kašalj . LEČENJE 1. oštećenjem pneumocita tipa II nekroza intersticijalnih ćelija i kolaps alveola.Puls je ubrzan.Glavobolja . bolesnik se može vratiti na ranije radno mesto.Osećaj nedostatka vazduha . LATENTNI STADIJUM . TA pada . Kod težih trovanja sa izraženim edemom pluća i prolaznim komplikacijama postoji privremena nesposobnost za rad u trajanju od 4-6 nedelja i prekid ekspozicije respiratornim iritansima u trajanju od 6 meseci. Povećana koncentracija methemoglobina KOMPLIKACIJE 1. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Na sluzokoži donjih respiratornih puteva razlaže se na CO2 i HCl. Koži 4. mirovanje. traje do 72 h 3.Površno i ubrzano disanje . 2.Stezanje i bolovi iza grudne kosti .Opšta slabost . Da postoje klinička slika trovanja sa hroničnim iritativnim efektima (kataralne promene) na: 1. diuretici. Sluzokoži oka 2.Površno i ubzano disanje . hospitalizacija. 4. Hlorovodonična kiselina izaziva toksični edem pluća. 2.Opšta slabost .Diureza smanjena . 3. Pacijenti sa trajnim sekvelama ili izraženim manifestacijama hroničnog trovanja moraju trajno da prestanu da rade u prisustvu respiratornih iritanasa. a na T 8.Dispneja .Hiperventilacija .Hiperemija sluzokoža .Nadražajni kašalj .Nastupa 2-3 dana nakon trovanja sa postepenim poboljšanjem stanja.karbonil hlorid (COCl2) je bezbojan gas. Ukoliko se u tom periodu ne pojave kasne komplikacije u vidu hroničnog bronhitisa. prekid unosa hrane. U metalurgiji za separaciju ruda Pri proizvodnji ketona Pri proizvodnji poliuretana Pri proizvodnji kaučuka i plastičnih masa Pri proizvodnji boja i sintetskih vlakana. Sluzokoži RES-a i GIT-a 3. utopljavanje. STADIJUM OPORAVKA . kardiotonici). 6. hidroksilnim. kiseonik Simptomatska terapija (kortikosteroidi. STADIJUM EDEMA .Koža cijanotična ili pepeljasta 4.Neurovegetativne smetnje .Erozija zubne gleđi • zadacima na kojima postoji ekspozicija azotnim jedinjenjima. TROVANJE FOZGENOM Fozgen . 5.Znaci iritacije sluzokže GIT-a (ređe) .Glavobolja .Povišena T .Period bez simptoma. NADRAŽAJNI STADIJUM . • KRITERIJUMI DA SE TROVANJE AZOTOM I NJEGOVIM JEDINJENJIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije .2°bezbojana uljana isparljiva tečnost mirisa na gnjilo voće. 2. emfizema ili astme. 5.. EKSPOZICIONI TESTOVI 1. sulfhidrilnim i imidazolskim grupamaproteina. bronhodilatatori.Puls usporen 2. Erozija zubne gleđi Prognoza je obično loša i pored sprovedene erapije. KLINIČKA SLIKA 1. Pneumonija Hronični bronhitis Emfizem Astma Bronhiektazije Aktivacija TBC-žarišta IZVORI EKSPOZICIJE 1.Da je radnik radio na poslovima i radnim 123 .Pospanost .Hronični konjuktivitis . 4. 2.Kašalj (suv.Grebanje i pečenje u očima i grlu . oštećenjem pneumocita tip I nastajee alveolarni i intersticijalni edem.Grebanje i pečenje u nosu i grlu .Zelene naslage na zubima .Cijanoza . a pri visokoj T i na svetlosti CO i Cl2 Spada u najtoksičnije industrijske otrove. U reakciji sa vodom je nestabilan i daje CO2 i nascentnu HCl.. Prekid ekspozicije. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Kod laših oblika akutnog trovanja postoji privremena nesposobnost za rad 5-15 dana.Uznemirenost . 3. Visoke koncentracije fozgena su citotoksične i izazivaju blokadu brojnih enzima u reakcijama sa amino. Česte su kasne komplikacije (kontrola za 6 meseci). Povećan broj eritrocita i lekocita u krvi 2. a fizička aktivnost zavisi od plućnih funkcija. antibiotici. kasnije produktivan) .

kardiotonici (kod slabosti srca) TOKSIKODINAMIKA • 1. 25-30% . pećinama.U početku tanke horizontalne linije u bazalnim delovima (prepunjeni limfni sudovi). bunarima.Epileptiformi napadi (ponekad) KONC.Smanjenje koncentracije pažnje i jasnog rasuđivanja KONCENTRACIJE 8-10% . ne pod pritiskom.Ataksija . TROVANJE UGLJENDIOKSIDOM Bezbojan gas.Cirkulatorna insuficijencija . 3. 3. hospitalizacija Kiseonik dati što pre. IZVORI TROVANJA • HRONIČNO TROVANJE Postojanje hroničnog trovanja je sporno. kasnije Pahuljičasta nejasna zasenčenja oko hilusa. B .Cijanoza I Znojenje . 3. 2. 2. RTG PLUĆA . azot. a kod izraženog edema rano IN i EX pucketanje. Ugljendioksid svojim prisustvom smanjuje pPO2 (poremećaji nastaju kada pPO2 padne na 1216%). 3. bunardžije. glavobolja. 2. KOMPLIKACIJE 1.Glavobolja .AUSKULTATORNO Viskotonsko zviždanje. Korekcija acido-baznog stanja Kortikosteroidi.Poremećaj mišićne koordinacije za finije pokrete . šampanjca. 4. Ovde spadaju ugljendioksid. anoreksija i nesanica. U NISKIM KONCENTRACIJAMA Stimuliše respiratorni centar Pojačava rad srca Ubrzava disocijaciju oksi-hemoglobina Ubrzava rastvaranje kiseonika u plazmi U VISOKIM KONCENTRACIJAMA Inhibira respiratorni centar Deluje kao anestetik Izaziva paralize mišića (posebno srčanog) Izaziva vazodilataciju Iiritira kožu i sluzokože OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Vrši se nakon godinu dana i zavisi od stanja plućne funkcije i KVS-a.) Javlja se posle požara i koristi se za gašenje požara (vatrogasci) Koristi se u proizvodnji piva. bronhodilatatori.Pad krvnog pritiska . Bronho-pneumonije Infarkt i apsces pluća Tromboza i embolija – ređe Emfizem i astma Bronhiektazije i fibroza Aktivacija TBC-žarišta Stvara se u jamama. 4. 5.TROVANJA ZAGUŠLJIVCIMA a) TROVANJA JEDNOSTAVNIM ZAGUŠLJIVCIMA Deluju tako što svojim prisustvom u atmosferi smanjuju parcijalni pritisak O2 i ugušenje nastaje zbog nedostatka kiseonika u udahnutom vazduhu. blago kiselog ukusa. krečanama. utopljavanje. trapovima sa krompirom i voćem (rudari. 1. Kod dugotrajne ekspozicije može da se javi: opšta slabost. vinskim podrumima. vodonik. LEČENJE 1. metan. 3. šećera.Laka dispneja . diuretici. 5. vinski rednici i dr. 4.Gubitak svesti . 124 .Vrtoglavica . Eliminiše se neizmenjen izdahnutim vazduhom. 6.Periodičnhi napadi grčeva . • 1. organskih đubriva i industriji gume U medicini za uklanjanje bradavica i pripremu histoloških preparata TOKSIKOKINETIKA Unosi se preko pluća (neznatno preko kože).Tahipneja . Prekid ekspozicije.Somnolencija .Smetnje vida KONC. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE KONCENTRACIJE 3-5% .Smrt zbog srčanog zastoja 1.Komatozno stanje . 2. antibiotici. zatim hipokapnija i acidoza.Tahikardija i porast TA . Teži je od vazduha i ne gori. 2. LABORATORIJA Hipoksija i hiperkapnija. 10-25% . speleolozi. vulkanolozi. apsolutno mirovanje. 4. tunelima.

Usled nekroze mišića dolazi do mioglobinurije koja može izazvati .Aritmije . SMANJUJE DOPREMANJE KISEONIKA U TKIVA . Hemoglobin u obliku karboksi-hemoglobina nije u stanju da prima i odaje kiseonik čime se smanjuje dopremanje O2 tkivima.Hipotenzije . 3.Nekroze mišića . naročito u nervno i mišićno gde se vezuje za enzimime koji kao prostetičnu grupu imaju hem (Citohrom a3. 5.Demijelinizacija . TOKSIKOKINETIKA 1. Ima ga u izduvnim gasovima automobila. a manji deo se oksidiše u CO2.Nekroza i Edem . do isčezavanjem kliničkih znakova. 2.Nekardijalni plućni edem. 4. perionicama. Teška trovanja mogu ostaviti trajne sekvele na KVS-u i Nervnom sistemu. Nastaje pri sagorevanju organskih materija koje sadrže ugljenik uz nepotpun pristup vazduhu. MDK u vazduhu radne atmosfere je 58 mg/m3. 3. 1.Petehijalna krvarenja . 6. 7. IZVORI EKSPOZICIJE 1. reduciranim protokom krvi i hipoksemijom. bezbojni gas. TOKSIKODINAMIKA OŠTEĆUJE MIŠIĆE . eksplozivni. Najznačajniji i najrašireniji zagađivač čovekove sredine i najvažniji profesionalni otrov.Oštećenja labirinta. 5. OŠTEĆUJE PLUĆA . ELIMINACIJA Najveći deo CO se eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom. 4.Edem papile i retinalna krvarenja 6.U mišićnim ćelijama naročito u miokardu CO reaguje sa mioglobinom stvarajući Karboksi-mioglobin čime remeti ćelisko disanje što može da dovede do . formaldehida i karbida U šahtovima U kovačnicama. 2. poremećaj metabolizama fosfora. livnice) U rudnicima uglja i plinarama Pri destilacija uglja.Perivaskularni infiltrati 3. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Lakši slučajevi trovanja zahtevaju kraću poštedu od rada. kuhinjama i kupatilima na butan gas 8. OŠTEĆUJE CNS . 3. 2.CO u organizam prodire inhalacijom. b) TROVANJA HEMIJSKIM ZAGUŠLJIVCIMA 1.Kardiomegalije 2. U metalurškoj industriji (topionice. lakši od vazduha. TROVANJE UGLJENMONOKSIDOM • • • Zapaljiv.Akutne bubrežne insuficijencije sa hiperkalijemijom 4. OŠTEĆUJE ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE .Deo CO koji ostaje rastvoren u plazmi difunduje u tkiva. nafte i drveta Pri autogenom zavarivanju U proizvodnji papira. kroz alveokapilarnu membranu i u eritrocitima se vezuje za hemoglobin za mesto gde se normalno vezuje kiseonik stvarajući karboksi-hemoglobin.Neurotoksičnost CO objašnjavaja se njegovim direktnim delovanjem na nervne ćelije. Ocena radne sposobnosti zavisi će tada od stanja atakovanih sistema. BLOKIRA ĆELISKO DISANJE . OŠTEĆUJE BUBREGE . Nakon udisanja brzo difunduje 125 . 8-nerva i moždanih jedara 7. METABOLIČKI POREMEĆAJI Hiperglikemia i glikozurija. P 450) čime remeti ćelisko disanje.LEČENJE 1. Prekid ekspozicije Apsolutno mirovanje Davanje kiseonika kao antidota Simptomatska medikamentozna terapija. OŠTEĆUJE OKO . Javlja se .

Koža bleda.Dispneja i Lupanje srca PRI VIŠIM KONC.Horeo-atetoničke manifestacije .KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE PRI NISKIM KONC.Gubitka tetivnih refleksa .Manijakalna ili delirantna stanja .Poli i mono neuropatije RESPIRATORNI SISTEM .Pneumonija . Davanje kiseonika i veštačko disanje Simptomatska terapija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Trajna ORS zavisi od sekvela koje najčešće ostaju na srcu i nervnom sistemu (oštećenja funkcija) U principu je kontraindikovan dalji rad na mestima gde se trovanje CO može ponoviti i gde se ostvaruje kontakt sa drugim neurotoksičnim i kardiotoksičnim noksama. Srce (ishemiska bolest srca) i krvni sudovi 3.Poremećaj adaptacije na tamu . 2.Oštećenje labirinta .Gubitak ravnoteže . ružičasta ili cijanotičn . aritmije ili paralize disanja .Gubitak sluha KOŽA .Psihoze .Vtoglavica .Iinfarkt miokarda ODLOŽENI NEUROPSIHIČKI SINDROM Javlja se posle izvesnog perioda od trovanja HRONIČNO TROVANJE Simptomi i znaci hronične intoksikacije javljaju se posle 1-1. Krv i krvotvorni organi.Nistagmus . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE UGLJENMONOKSIDO PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE 1.Brzo zamaranje .Trenutna smrt PRI UDISANJU VRLO VISOKIH KONCENTRACIJA CO KOMPLIKACIJE AKUTNOG TROVANJA NERVNI SISTEM .Tremor . Povećana koncentracija rastvorenog CO u krvi i izdahnutom vazduhu.Pri dužem ležanju u komi .TROVANJE CIJANIDIMA 126 . 2.Parkinsonizam .usled asfiksije.Dizartija .Respiratornog di stres sindroma OKO .Ateroskleroza . CO .Poremećaj disanja . Centralni nervni sistem 2.Defekti u vidnom polju i Skotomi .Ataksija .Slepilo OŠTEĆENJA PARENHIMATOZNIH ORGANA Kod teške intoksikacije ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE .Neuralgije .Aritmije i pad TA . 2. Povećan nivo karbonil-hemoglobina u krvi.Izrazita mišićna slabost NASTAVKOM UDISANJA CO .Osećaj toplote ili hladnoće .Gavobolja . CO .Bledilo i gubitka osetljivosti u prstima .Slabljenje vida i sluha . EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Opšta slabost .Vrtoglavica i Glavobolja .Smrt .Ekstrapiramidalni poremećaji .Kvadriplegija .Razdražljivosti .Muka i povraćanje .Nekroza znojnih žlezda i epiderma SRCE .Hemiplegija .5 godine ekspozicije u vidu: .Inkontinencija alvi et urinae .Premećaj sna . LEČENJE 1.Šum u glavi . Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Poslovi i radna mestia na kojima postoji ekspozicija CO Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od sledeća tri organa ili sistema 1.Ishemija miokarda .Slabost u nogama .Tinitus .Slabost rasuđivanja .Encefalopatija .Pospanost i opijenost .Paraplegija .Aritmije i nestabilan TA . 2.Konvulzije i Kome .Slabljenje pamćenja i pažnje .Inkoordinacija pokreta .Infarkti CV-krize.Opšta slabost i Malaksalost .Hemianopsija .Bulozne promene .

OŠTEĆUJE TIREOIDEJU . a može i ingestijom i preko kože. U prirodi ga ima u semenkama voća (naročito trešnje i badema).U organizmu cijanidi stupaju u reakciju sa jedinjenjim koja sadrže sumpor gradeći manje toksična jedinjenja Tiocijanate ili Rodanide.Uvećanje i Hipofunkcija 5. Sa bazama stvara soli cijanide.Aritmije .Smrt za 1 do 2 minuta 127 .Plućni edem .Tonično-klonični grčevi .Glavni put unose u organizam je Inhalacijom. • 1. U proizvodnji plastičnih masa i galvanoplastici 5. Pri ekstrakciji zlata i srebra iz rude 4. ASFIKTIČKI STADIJUM .Rigidnost i slabost muskulature .POČETNI STADIJUM .Fascikulacije mimičke muskulature . 3. što aktivir anaerobni metabolizam koji dovodi do povećanje laktata i nastanak acidoze.Lupanje srca i Tahikardija .Ružičasta boja kože i saluzokoža 4.Atrofija optičkog nerva . Dolazi do: 2.Disanje se produbljuje. Cijanovodonik je jako isparljiva bezbojan tečnost.Pulsiranje u slepoočnicama .Površno i retko disanje . a zatim slabi i postaje ubrzano .Zujanje u ušima . Kako su količine slobodnog sumpora male to sa u detoksikaciji uključuje i .U obliku Tiocijanata i Rodanida Mokraćom.Paraliza disanja i srčanog rada . 2.Inkontinencija alvi et urinae . . • TEŠKO AKUTNO TROVANJE Nastaje pri udisanju visokih koncentracija HCN-a. IZAZIVA METABOLIČKU ACIDOZU Nastaje zbog nemogućnosti korišćenja O2 u oksidativnoj fosforilaciji.Toničko-klonički grčevi .Poremećaj svesti TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA .Puls je filiforman .Senzorne polineuropatije .Retrobulbarni neuritis .Oštećenje sluha .Midrijaza i Egzoftalmus .Gubitak svesti posle nekoliko udisaja (čak i jednog) . boja i lakova 6.Metabolićka acidoza . Nastaje hipoksija koja prvenstveno deluje na organe osetljive na smanjenje kiseonika (Srce i CNS). U proizvodnji veštačkih đubriva 8. Pri čišćenju i kaljenju metala 7. a sa metalima stabilne konpleksne soli koje su manje otrovne. Najveći deo apsorbovanih cijanida transportuje se vazan za proteine plazme. OŠTEĆUJE NERVNI SISTEM . IZVORI EKSPOZICIJE Pri požarima Kao fumigantno sredstvo u skladištima i silosima 3.Bradikardija i Stenokardija .Paralize respiratornog centra .• • Najotrovnije cijanovo jedinjenje jeste Cijanovodonik (HCN).Nistagmus i Ataksija KLINIČKA SLIKA • LAKO AKUTNO TROVANJE Nastaje pri udisanju nižih koncentracija HCNa. BIOTRANSFORMACIJA .Metalni ukus u ustima . učestalo i duboko disanje .Smrt • TOKSIKODINAMIKA 1. OŠTEĆUJE KRV I KRVOTVORNE ORGANE . Dobro se rastvara u vodi i organskim rastvaračima.Aritmično disanje .Otežano.Ubrzan puls .Vrtoglavica . Pri štampanju tkanina 10. U proizvodnji rastvarača.Stezanje u grudima .Glavobolja .Pad krvnog pritiska .Slabost 3.ASMATIČNI STADIJUM . sa halogenima halogen-cijanide. Pri proizvodnji eksploziva i sode 1. GIT I MIŠIĆE (Srce) 6. mirisa na gorki badem.Astenovegetativni sindrom .Tahipneja . OŠTEĆUJE KOŽU.Cistein kao donator sumpor Pretvaranje hidroksikobalamina u cijanokobalamin i methemoglobina u cijanmethemoglobin ELIMINACIJA . BLOKIRA ĆELISKO DISANJE (Citotoksična hipoksija)-Cijan se vezuje za feri jon mitohondrijalne Citohromoksidaze izazivajući inhibiciju ovog enzima čime se onemogućava iskorištavanje O2 u ćeliji. KONVULZIVNI STADIJUM . a ostatak za Er.Komatozno stanje . Ovaj proces se najvećim delom odvija u jetri.Gubitak tetivnih refleksa . slika trovanja prolazi kroz četiri stadijuma 2. U industriji kože i sintezi kaučuka 9.Perniciozna anemija Usled poremećaj metabolizma vitamina B12 i folne kiseline 4.

Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija cijanu. sa kliničkim ozdravljenjem uspostavlja se i radna sposobnost. pankreas i tanko crevo.Ataksija KOŽA . ELIMINACIJA . jetru. 4. Amil-nitrat i Natrijum-nitrat . 3.Grčevi u mišićima KRV .Inhibicijom enzim Citohrom oksidazu u mitohondrijamačime onemogućava iskorištavanje kiseonika u ćeliji (prestanak celularnog disanja). kanalizaciji i tunelima Rafinerijama nafte. TROVANJE SUMPORVODONIKOM • Sumporvodonik (H2S) je zapaljiv.Grčeve u trbuhu . ali je moguća resorpcija i preko kože.pri čemu se OH grupa zamenjuje CN grupom stvarajući cijanokobalamin.Skarlatiniformni egzantem .Glavobolja i Vroglavica .Ukoliko nema sekvele.Opstipacija MIŠIĆI . Anticijanidna svojstva imaju i Kobaltovi helati.Distribuira se u mozak.Labilnost VNS . Štitasta žlezda (Hipofunkcija) 2. TOKSIKOKINETIKA • • APSORPCIJA . 6.Senzorne periferne neuropatije .Hipofunkcija PROFESIONALNO OBOLJENJE • • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . SO2 i Sumporna kiselina. IRITIRA KOŽU I SLUZOKOŽE GORNJEG RES-a I OKA Veće koncentracije mogu dovesti do edema pluća.Oštećenje sluha . pa tako i netoksičan. Izražene promene na nervnom sistemu.Ekcemi . Natrijum-tio-sulfat . Metaboliše se procesima oksidacije i metilacije (u jetri i GIT-u) ili vezivanjem za disulfidne grupe proteina. Klinička slika trovanja sa Astenovegetativnim sindromom i specifičnim oštećenjima bar DVA od sledeća tri organa i sistema: 1. 3.Eritem lica i gornjeg dela trupa (Pri ekspoziciji Ca-cijan-amidu) GIT . ograničavaju radnu sposobnost za kontakt sa toksičnim materijama ili uzrokuju trajnu invalidnost • TOKSIKODINAMIKA 1.Psihičke promene . Cijanmethemoglobina i Tiocijanata u krvi i plazmi IZVORI EKSPOZICIJE 1. dolazi do smanjenja ili trajnog gubitka radne sposobnosti. Daje veliko broj reakcija oksidacije čiji su glavni produkti S. Krv i krvotvorni organi (Perniciozna anemija) 3. Hronično trovanje . 2. EKSPOZICIONI TESTOVI 1. Hidroksikobalamin (OHB12) . Umereno je rastvorljiv u vodi.Nistagmus .Retrobulbarni neuritis . Pri postojanju čak i neznatnih rezidua potrebna je privremena promena radnog mesta na 1 do 2 meseca na lakši posao van kontakta sa toksičnim materijama. mirisa na ukvarena jaja.HRONIČNO TROVANJE NERVNI SISTEM .Mišićna slabost .Perniciozna anemija TIREOIDEJA . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE CIJANOM PRIZNA KAO 128 . 5.koji za sebe vezuju cijan stvarajući cijan-met-hemoglobin. organu vida i endokrinom sistemu. bubrege.Kako bi se stvorio netoksični natrijumtiocijanat koji se brzo eliminiše urinom. DISTRIBUCIJA . Rad u bunarima. ekspolozivan.Gađenje i Povraćanje . Atrofija n.Netoksični oksidativnii produki eliminišu se uglavnom preko bubrega. Na ovaj način je zaštićen enzim citohrom oksidaza.Uvećanje . • 2. Nervni sistem (Polineuropatija.U oligosimptomatskim slučajevima bolesnici mogu ostati na svom radnom mestu uz odgovarajuće lečenje.Brzo se apsorbuje u respiratornom traktu. koksa i teških metala Proizvodnji viskoznih vlakana i sintetskog kaučuka Pri preradi kože i krzna U šećeranama i pivarama U klanicama LEČENJE 1. BLOKIRA ĆELISKO DISANJE . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Akutno trovanje . opticus-a) 3.Gubitaka apetita . 2.Atrofije optičkog nerva .Korozije . septičkim jamama. u kome je cijan nejonizovan. bezbojan gas. Povećane koncentracije Cijanida. Ukoliko pak dođe do trajnih promena u CNS. Deo H2S se u nepromenjenom stanju eliminiše preko pluća.

-Gađenje i Povraćanje -Smetnje u pamćenju . ketoni Ugljendisulfid • SUBAKUTNO TROVANJE Kod kontinuiranog izlaganja od nekoliko sati umerenim koncentracijama H2S. Povećanoj ekspoziciji mogu biti izloženi: Farbari i moleri Radnici na čišćenju i odmašćivanju Radnici u metalnoj.3. 3. IZAZIVA METABOLIČKU ACIDOZU Zbog nemogućnosti korišćenja kiseonika u oksidativnoj fosforilaciji. aldehidi.Toničkoklonički grčevi . 3. kada dolazi do velikih akutnih trovanja i zadesna trovanja u domaćinstvu. aktivira se anaerobni metabolizam koji dovodi do povećanja laktata i nastanaka acidoze. aceton.Znaci otećenja VNS LEČENJE 1. ulja. 2.Gađenje . 6. 5.Izaziva paralizu respiratornog centra u mozgu što dovodi do smrti TROVANJA ORGANSKIM RASTVARAČIMA • Organski rastvarači su različita hemiska jedinjenja u čvrstom. izuzetak su velike havarije. ALDEHIDI I KETON E . .ALIFATIČNI UGLJOVODONICI B .ALKOHOLI.Nistagmus .Midrijaza .Tahikardija . najčešće je u upotrebi podela na: .Razdražljivost .Uzbuđenost • PODELA • Postoje različite podele organskih rastvaračam.AROMATIČNI (CIKLIČNI) UGLJOVODONICI C . koja imaju sposobnost rastvaranja raznih organskih materija (masti.HALOGENI DERIVATI UGLJOVODONIKA D . OŠTEĆUJE PLUĆA I CNS-a . smole. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE NISKE KONCENTRACIJE H2S .Povraćanje .Fotofobija i Blefarospazam . elektronskoj i grafičkoj industriji Radnici na preradi drveta i izradi nameštaja OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Privremena radna nesposobnost traje do potpunog saniranja svih kliničkih manifestacija trovanja.Pečenje u nosu i grlu .Glavobolja . Natrijum nitrat izazivanje methemoglobinemije) Simptomatsaka terapija IZVORI EKSPOZICIJE • U industriji se koriste kao rastvarači. 2. Kao profesionalna priznaju se trovanja sledećim organskim rastvaračima: Alifatični ugljovodonici Ciklični ugljovodonici i homolozi Nitro i amino derivati ugljovodonika Halogeni derivati ugljovodonika Alkoholi. ESTRI. reaktivi u hemiskim procesima i kao polazne sirovine.UGLJENDISULFID • 1. 4.Vrtoglavica . CNS.) zbog čega imaju veoma široku primenu i u industriji i domaćinstvu.Nekardijalni edem pluća VISOKE U TEŽIM KONCENTRACIJE SLUČAJEVIMA H2S . nitro celuloze i dr.Hipertenzija .Povraćanje -Gubitak u težini HRNIČNO TROVANJE izlaganju niskim -Glavobolja -Vrtoglavica -Opšta slabost . 4. tečnom ili gasovitom stanju.Iritacija sluzokože oka i gornjih disajnih puteva -Glavobolja i Vrtoglavica • Pri intermitentnom koncentracijam gasa. 129 . Prekid ekspozicije. ispiranje očiju.Nadražajni kašalj .Penušav i sukrvičav ispljuvak .Somnolencija . etri. mirovanje i oksigenoterapija. 3.ALICIKLIČNI UGLJOVODONICI F .Koma . KVS i očima ograničavaju radnu sposobnost zavisno od stepena oštećenja. 2.Letargija . sastavljena od ugljovodonika. utopljavanje.Dispenja i Cijanoza . ETRI. Trajne sekvele na RES.Prolongirana koma . dekontaminacija. estri.Infarkt miokarda A .Nesanica . Među radnicima su najčešća hronična trovanja. 4. 1.Pečenje i suzenje u očima .Gušenje .

Metabolišu se sve do CO2 ili se konjuguju sa glukuronskom kiselinom i izlučuju urinom. Hematotoksično delovanje (anemija i leukemija) 6. kože i žlezda (znojne. 2. 4. 5. DISTRIBUCIJA • Nakon ulaska u organizam.Pentan. Dejstvo na gonade (spermatotoksičnost) 10. manjim delom preko bubrega. premaza i lepkova 2. U proizvodnji smola. Laka i brza isparljivost organskih rastvarača dovodi lako do kontaminacije radne sredine čime se povećava mogućnost trovanja radnika. mutagena i teratogena dejstva TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA • Najznačajnije fizičke karakteristike organskih rastvarača sa stanovišta toksikologije jest njihova isparljivost i rastvorljivost u mastima.Metan. APSORPCIJA • Inhalacija je glavni put apsorpcije za lako isparljive orgnaske rastvarače jer se radi o isparljivim tečnostima čije su pare liposolubilne i lako prolaze kroz alveokapilarnu membranu. 3. nervni sistem i jetra) i u organe bogate krvlju (srce. TOKSIKODINAMIKA • 1. • ELIMINACIJA .TROVANJA ALIFATIČNIM UGLJOVODONICIMA 1.Akumuliraju se u Masnom tkivu. 2. Heptan. neuropatije) Iritacija mukoze oka i disajnih puteva Promene na koži (Dermatitis) Astma i druge alergijske reakcije 130 . odeće. 3.Najveći deo se eliminiše u nepromenjenom obliku izdahnutim vazduhom. Toksičnost alkana je mala. Koriste se 1. Nefrotoksičnost 8. IZVORI EKSPOZICIJE • Glavni prirodni izvori alkana su destilati nafte i produkti biljne fermentacije i degradacije. Pri distribuciji benzina ili opravci opreme 12.smanjenjem pO2 u udahnutom vazduhu IRITANSI KOŽE I SLUZOKOŽE RES-a I OKA KLINIČKA SLIKA 1. Oktan. Kao rastvarači . Pri odmašćivanju metala itd TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA . Alkani su alifatični ugljovodonici sa zasićenim vezama između atoma ugljenika. Neki metaboliti i intrmedijarna jedinjenja mogu biti toksičniji od osnovne materije. Butan. Čvrste supstance (Alkani sa 16 i više C-atoma) – Voskovi. Apsorpcija preko kože i digestivnog trakta je taokođe moguća. ELIMINACIJA • Eliminacija otrova se najvećim delom odvija preko pluća u nepromenjenom obliku. • DISTRIBUCIJA . Etan. Hepatotoksičnost 7. odnosno prolasku kroz organizam. mišići). kože i obuće 8. Mogu biti: Gasovi (Alkani sa 1-4 C-atoma) . Neurotoksičnost (narkotički efekat. sveća i štamparskih boja 3. Akumulacija u organizmu pak može da dovede do razvoja trovanja i više godina nakon prestanka ekspozicije. Heksan. 6. 2. kaučuka i kože 4. U prizvodnji nameštaja. Kardiotoksičnost (aritmije) 9.farbi. lakova. plastike. A . Radnici koji imaju kontakt sa anesteticima 11. mlačne). deluju kao: JEDNOSTAVNI ZAGUŠLIVCI (Alkani sa 1-4 C-atoma) . a dobra rastvorljivost u mastima omogućuje brzu apsorpciju organskih rastvarača preko pluća i njihovu distribuciju u tkiva bogate mastima gde će ispoljiti svoje toksične efekte. Radnici u hemijskim laboratorijama 10. Kancerogena. Propan. rastvarači se prenose krvlju u tkiva i organe gde podležu biotransformaciji (prvenstveno u jetri i bubrezima) ili se kumuliraju. Pojedina jedinjenja iz ove grupe izazivaju oštećenja upravo pri njihovom izlučivanju. Tečnosti (Alkani sa 5-16 C-atoma) . Pri rukovanju pogonskim gorivom 6.Dobro se apsorbuju nakon Inhalacije (apsorpcija preko kože je ograničena). Narkomani kao sredstvo za uživanje 5. ALKANI (PARAFINI) • 1. U petrohemiji i rafinerijama (benzin) 5. Radnici u prehrambenoj industriji 9. Distribucija je najveća u tkiva bogata lipidima (masno tkivo.Radnici u industriji gume i plastike Radnici u hemijskoj industriji Radnici na izradi tekstila. 7.

IZVORI EKSPOZICIJE 1. Nafta je viskozna tečnost tamnžute. ponekad zbog prisustva vodoniksulfida miriše na pokvarena jaja.Butilen . TOKSIKOKINETIKA Heksan se lako apsorbuje kroz pluća sa retencijom od 15-20% i dobro distribuira u tkivima. semena žitarica. • 3. braon ili zelenocrne boje sa karakterističnim ugljovodoničnim mirisom. veštačke gume i trihloretilena. U njih se ubrajaju: . Ulazi i u fetus. u izradi termometara za niske temperature. Eksploatacija se vrši crpljenjem nafte iz njenih ležišta nakon čega se najveći deo prerađuje u rafinerijama frakcionom destilacijom (tokom ovih procesa nema veće ekspozicije sirovoj nafti).Heptilen . Kao anestetici Do profesionalne ekspozicije najčešće dolazi inhalacijom para pri proizvodnji polimera. U proizvodnji polimera 3. Čest je sastojak različitih preparata rastvarača. ulja i asfalt. Najznačajniji proizvodi nastali frakcionom destilacijom nafte jesu benzin. IZVORI EKSPOZICIJE 1.(Alkani sa 5-9 C-atoma) Lako isparavaju pri čemu nastale pare deluju narkotički Heksan se izdvaja iz prirodnog gasa i sirove nafte. Čišćenje tankova i cisterni u kojima se nalazi nafta . kao sredstvo za čišćenje. U njenom sastavu ulaze i aromatični ugljovodonici. u proizvodnji lekova i drugo. TIKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA 1. 2. semena lana. 2. JEDNOSTAVNI ZAGUŠLJIVCI .Heksilen . Senzomotornu perifernu neuropatiju Smatra se da metabolit 2. 2.Propilen . pamuka. Fizičko stanje im zavisi od broja C-atoma. ALKENI (OLEFINI) • Alkeni su nezasićeni alifatični ugljovodonici sa jednom ili dve dvogube veze između C-atoma. TOKSIKODINAMIKA Pored iritativnog i narktičkog dejstva izaziva i 1. kao laboratorijska hemikalija. 4. Nakon apsorpcije rastvarač se akumulira u masnom tkivu.Etilen . Apsorbovani heksan uglavnom se nepromenjem brzo eliminiše izdahnutim vazduhom dok se ostatak eliminiše urinom u obliku metabolita. NARKOTICI . Radi se o mešavini zasićenih i nezasićenih ugljovodonika u različitom međusobnom odnosu. sumpor i različiti metali i metaloidi. Manje su otrovni.5HD-a u urinu ili n-heksana u izdahnutom vazduhu na kraju radne smene.glavni izvor ekspozicije i trovanja 131 . kao rastvarač u polimerazaciji guma.Amilen .Butadien . boja i razređivača. sa porastom molekuske težine raste iritativno i narkotičko dejstvo.5-Heksandion (HD)oštećuje nerve. kikirikija. zapaljivi su i eksplozivni. NAFTA • Nafta je nastala u prošlosti raspadanjem organskih materija pod dejstvom visoke temperature i pritiska. Neuro-bihevioralne poremećaje EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje koncentracije 2. TIKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA • Otrovnost im je naznatna. HEKSAN • IZVORI EKSPOZICIJE • • • • • • u prehrambenoj industriji za ekstrakcije biljnih ulja iz soje. Industriski intermedijeri 2.Niži alkeni IRITANSI KOŽE I SLUZOKOŽE NARKOTICI Viši alkeni.3. Pri autogenom zavarivanju Proizvodnji plastičnih masa. 2. ALKINI (ACETILENI) • Alkini su nezasićeni ugljovodonici sa jednom ili više trogubih veza između C-atoma u molekulu. 3. čist acetilen deluje kao blagi anestetik.Izopren • IZVORI EKSPOZICIJE 1.

2. 3. 4. 5.

Rukovanje naftom i njenim derivatima u zatvorenim prostorijama sa neadekvatnom ventilacijom U industriji boje i lakova Kod proizvodnje gume, plastičnih masa, veštačkih vlakana Kao pogonsko gorivo

LEČENJE 1. Prekid ekspozicije i simptomatska terapija (antibiotici, korikosteroidi i dr.).

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • • Ukoliko nakon završetka lečenja nema posledica radnik je sposoban za rad na svom radnom mestu U slučaju razvoja senzibilizacije na naftu, potreban je prekid dalje ekspozicije

TOKSIKOKINETIKA
APSORPCIJA - Glavni put unosa je preko kože i inhalacijom para, veoma retko ingestijom nafte. • DISTRIBUCIJA - Ide preko cirkulacije i deponuje se u tkiva bogata mastima-masno, nervno, mišićno • ELIMINACIJA - Urinom u vidu metabolita organskih rastvarača koji ulaze u njen sastav. TOKSIKODINAMIKA IRITIRA KOŽU Dovodi do sušenja i razmekšavanja keratinskog sloja, zatvara izvodne kanale lojnih žlezda što izaziva zapaljenjske reakcije, a može da izazove i alergiske reakcije na koži. 2. IRITIRA SLUZOKOŽU RES-a Izaziva nadražajni kašalj i može se razviti hemiski pneumonitis. 3. NADRAŽAJNO I NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS Nastaje ako se u nafti nalaze veće količine H2S-a. 4. KANCEROGENO DEJSTVO U IARC klasifikaciji nafta je svrstana u treću grupu kancerogena. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE
PRI INHALACIJI - Nadražajni kašalj - Hemijski pneumonitis KONTAKT SA KOŽOM - Urtikarijalne promene PRI INGESTIJI AKO U NAFTI IMA H2S-a - Ekscitaci - Tremor - Euforija - Konvulzije - Glavobolja - Gubitak svesti - Muka - Koma - Gubitak orijentacije - Smrt

5. BENZIN
• • Mešavina ugljovodonika, pretežno alkana, a često u malim količinam ima i benzena. Bezbojna veoma zapaljiva tečnost, a u određenim koncentracijam u vazduhu postaje i eksplozivan.

1.

IZVORI EKSPOZICIJE 1. Pri distribuciji benzina 2. Pri čišćenju benzinskih tankova i cisterni 3. Automehaničari 4. U metalnoj industriji (kao odmašćivač) 5. U industriji boje, guma i lakova (kao rastvarač) 6. Pri proizvodnji etilena u hemiskoji industriji TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA - Glavni put apsorpcije u profesionalnim uslovima je Preko RES-a, mada se određene količine mogu resorbovati i preko kože, a moguća je, mada retko i zadesna ingestija. • DISTRIBUCIJA - Po apsorpciji distribuira se U tkiva bogata mastima • ELIMINACIJA - Najvećim delom Izdahnutim vazduhom, manjim delom urinom. TOKSIKODINAMIKA 1. IRITIRA KOŽU I SLUZOKOŽE Oštećuje kapilare u sluzokoži što dovodi do eksudacije i hemoragija. 2. NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS Intenzitet zavisi od sadržaja ugljovodonika. U većim koncentracijama može izazvati paralizu disajnog centra. Nastanak se povezuje sa hipoksijom. 3. KANCEROGENO DEJSTVO Benzin je po IARC klasifikaciji svrstan u II b kategoriju kancerogena.

- Muka - Gađenje - Povraćanje - Dijarea -Aspiraciona pneumonija

HRONIČNO TROVANJE
- Koža je suva, hiperpigmetisana, crvena, upaljena i svrbi - Usled češanja česte su sekundarne infekcije - Folikulitis i Fotodermatitis, a ponekad - Iritativne promene na sluzokoži RES-a

132

KLINIČKA SLIKA

1.

Akutno trovanje
PRI INHALACIJI - Iritacija sluzokože RES-a - Slika teškog pijanstva - Dilirijum i Konvulzije Visoke koncentracije: - Letargija - Somnolencija - Stupor - Koma PRI INGESTIJI - Iritacija sluzokože GIT-a - Pečenje u ustima - Muka, gađenje i povraćanje Ređe: - Hematemeza i Melena - Žuta atrofija jetre - Akutna bubrežna i srčana insuficijencija sa aritmijama PRI ASPIRACIJI U RES Hemijski pneumonitis - Kašalj - Otežano disanje - Bol u grudima U težim slučajevima: - Letargija - Cijanoza - Bronhospazam - Gubitak svesti - Ubzano disanje - Koma

Opekotine kože - pri radu sa zagrejanim asfaltom 2. Iritativne i alergiske promene na koži 3. Fotosenzibilizacija kože 4. Nadražaj sluzokože gornjim RES-putevima 5. Nadražaj sluzokože prednjeg segmenta oka 6. Kancerogene promene na koži

7. ULJA

1. Ekspozicija uljima može dovesti do: SEKUNDARNE KOŽNE INFEKCIJE (Eritem, Folikulitisi, Papule i Pustule) Ulja zapušavaju kanale znojnih i lojnih žlezdašto stvara uslove za razvoj sekundarnih infekcija. 2. ALERGIJSKIH PROMENA NA KOŽI (Hronični ekcem) Ukoliko dođe do senzibilizacije kože na sastojke ulja. 3. PREKANCEROZNE I KANCEROZNE KOŽNE PROMENE 4. LIPOIDNA PNEUMONIJA Sa stvaranjem lipoidnih granuloma. Kod inhalcije ulja. Često prolazi asimptomatski

Hronično trovanje
- Benzino-manija (zavisnosti prema benzinu) - Kataralne promene na sluzokožama gornjeg RES-a - Smenjivanje nervne razdražljivosti sa depresijom - Mišićne fasikulacije, bolovi i grčevi u mišićima - Nistagmus - Parastezije i Tremor - Nesanica - Gavobolja i Vrtoglavica - Gubitak apetita i telesne težine - Periferne neuropatije - Hipoplazija koštane srži sa Anemijom - Oštećenjem jetre i bubrega

KRITERIJUMI DA SE TROVANJE ALIFATIČNIM UGLOVODONICIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE

Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije - Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija alifatičnim ugljovodonicima. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od navedena četiri organa ili sistema: 1. Jetra 2. Bubreg 3. Krv i krvotvorni organi 4. Nervni sistem (periferna distalna polineuropatija pri ekspoziciji n-heksanu)

LEČENJE 1. 2. 3. Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija (svući bolesnika i okupati ga). Intubacija, oksigenoterapija i bronhodilatatori kod izražene respiratorne simptomatologije. Simptomatska terapija.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
• • Kod akutnog trovanja ako nema posledica radna sposobnost je očuvana. Ukoliko postoje sekvele ili se radi o hroničnom trovanju treba prekinuti dalju ekspoziciju benzinu i drugim organskim rastvaračima.

TROVANJE ALICIKLIČNIM UGLJOVODONICIMA Zasićeni i nezasićeni ugljovodonici, gde tri i više ugljenikova atoma čine prsten. Sa toksikološkog stanovišta posebno treba istaći: 1. Cikloheksan 2. Metil-cikloheksan 3. Naftalen 4. Tetra-hidro-naftalen 5. Deka-hidro-naftalen 6. Terpentin 7. Antracen

6. ASFALT
• Asfalt je tamnomrka masa koja može biti u čvrsto, polučvrstom ili tečnom stanju.

IZORI EKSPOZICIJE 1. 2. Pri asfaltiranju Poslovi gde se radi sa toplim asfaltom

TOKSIKODINAMIKA

133

IZVORI EKSPOZICIJE 1. 2. 3. Kao organski rastvarači (npr Cikloheksan za dobijanje najlona) U organskoj sintezi U proizvodnji organskih jedinjenja

TOKSOKOKINETIKA
• APSORPCIJA Uglavnomje preko Respiratornog trakta (pare), apsorpcija je moguća i preko kože ako dođe do direktnog kotakta sa aromatičnim ugljovodonicima u tečnoj fazi. DISTRIBUCIJA - Manji deo se akumulira u organima i tkivima bogatim mastima, najveći deo podleže biotransformaciji preko brojnih međuproizvoda sve do krajnjeg metabolita. ELIMINACIJA - Najvećim delom se eliminišu Urinom u obliku odgovarajućih krajnjih metabolita, a manjim delom u nepromenjenom obliku Izdahnutim vazduhom.

TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA APSORPCIJA Većina ovih jedinjenja se unosi inhalacijom, apsorpcija preko kože je od manjeg značaja. ELIMINACIJA Uglavnom u neizmenjenom obliku mokraćom, u manjoj meri izdahnutim vazduhom. TOKSIKODINAMIKA 1. 2.
3.

Depresivno dejstvo na cns Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože Alergogeno dejstvo

TOKSIKODINAMIKA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Oštećuju krvotvorne organe Iritativno dejstvo na kožu i sluzokože Narkotičko dejstvo Oštećuju nervni sistem Oštećuju jetru i bubrege Bronhijalna astmu - neki Kancerogeno dejstvo - neki Promene u bazalnom metabolizmu

B – TROVANJA AROMATIČNIM (CIKLIČNIM) UGLJOVODONICIMA

Jedinjenja koja sadrže jedan ili više benzenovih prstenova. Zamenom vodonikovog atoma u benzenovom prstenu nekim drugim atomom ili radikalom nastaju svi aromatični ugljovodonici. Imaju karakteristični slatki aromatični miris, slabo su rastvorljivi u vodi, isparljivi su i zapaljivi. Dobijaju se najvećim delom iz Sirove nafte, manjim delom iz Katrana kamenog uglja

a) BENZEN
IZVORI EKSPOZICIJE
• •
1. 2. 3. Veoma je otrovan zbog čega se sve manje koristi, a u nekim zemljama je njegova upotreba i zabranjena. Koristi se kao rastvarač i razređivač: U industriji gume, kaučuka, boja i lakova U proizvodnji plastičnih masa i eksploziva U proizvodnji šminke i sapuna

• •

PODELA
1. 2. BENZEN HOMOLOZI BENZENA (Toluen, Ksilen, Stiren, Solvent nafta) 3. DERIVATI BENZENA • Nitro-derivati - Nitrobenzen - Dinitrobenzen - Trinitrotoluen • Amino-derivati - Anilin - Benzidin - Ursol • Hidroksilni-derivati - Fenol • Halogeni-derivati - Nitrohlorbenzen - Dinitrohlorbenzen

TOKSIKOKINETIKA
• • • APSORPCIJA - Najčešće Inhalacijom, mada je moguća i apsorpcija preko kože ukoliko dođe do direktnog kontakta sa tečnim benzenom. DISTRIBUCIJA - Deo apsorbovanog benzena se deponuje U tkiva i organe bogate mastima. ELIMINACIJA - Najveći deo se oksidiše u jetri sve do fenola koji se konjuguje sa sumpornom i glukuronskom kiselinom i izlučuje Urinom. Manji deo se eliminiše nepromenjen preko pluća.

TOKSIKODINAMIKA
1. OŠTEĆENJE JETRE, BUBREGA, I NERVNOG SISTEMA Usled dejstva Benzeneroksida koji se stvara tokom metabolizma benzena i koji kao

134

2.

3. 4. 5. 6.

slobodni radikal izaziva oštećenja raznih tkiva i organa u organizmu. DEFICIT VITAMINA C - Tokom metabolizma benzena troši se sumpor, koji je neophodan za sintezu glutationa. Glutation je potreban za regeneraciju aksorbinske kiseline pa se javlja manjak vitamina C. HIPOKSIJA - Usled intenzivne oksidacije benzena i intermedijalnih proizvoda, čime se troši O2 u krvi NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS (Depresija CNS-a) IRTACIJA KOŽE I SLUZOKOŽE OKA I RES-a DEPRESIJA KOŠTANE SRŽI (Anemija, leukopenija, trombocitopenija, a moguća je i leukemija).

Procena preostale rade sposobnosti zavisi će od opšteg stanja organizma.

b) HOMOLOZI BENZENA
Toluen, ksilen i stiren su isparljive bezbojne tečnosti karakterističnog aromatičnog mirisa, nerastvorljive u vodi i zapaljive.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. 2. 3. 4. Koristi se kao rastvarači i razređivači : U industriji celuloznih boja i lakova, lepaka U proizvodnji plastičnih masa i kaučuka i asfalta U petrohemijskoj industriji, laboratorijama i štamparijama Kao konstituensi avionskog goriva.

KLINIČKA SLIKA
AKUTNO TROVANJE ZNACI OŠTEĆENJA NERVNOG SISTEMA - Vrtoglavica - Muka - Glavobolja - Teturav hod - Konfuznost - Narkoza - Opijenost - Koma i Smrt ZNACI IRITACIJE KONJUKTIVE ZNACI IRITACIJE KOŽE HEPATITIS NEFRITIS HRONIČNO TROVANJE ZNACI DEPRESIJE KOŠTANE SRŽI - dominiraju - Trombocitopenija - Leukopenija - Anemija - Leukemija (kasna komplikacija) ZNACI OŠTEĆENJA NERVNOG SISTEMA KOŽNE ALERGISKE PROMENE HEPATITIS NEFRITIS

TOKSIKOKINETIKA
• APSORPCIJA - Najčešće inhalacijom para, mada je moguća i ograničena apsorpcija preko kože. • TOLUEN -Metaboliše se oksidacijom u benzilalkohol, a zatim pod dejstvom alkoholdehidrogenaze u benzaldehid, čijom oksidacijom nastaje benzoična kiselina. Konjugacijom sa glicinom nastaje hipurna kiselina koja se eliminiše urinom. • KSILEN -Transformiše se, skoro u celini, u metilbenzojevu kiselinu koja se zatim konjuguje sa glicinom i stvara metilhipurnu kiselinu. • Ksileni su jači narkotici od toluena. Narkotične osobine ksilena predstavljaju glavnu opasnost po zdravlje. • STIREN - se skoro isljučivo metaboliše preko mandelične i fenilglioksalne kiseline, koje se izlučuju urinom. Za monitoring stirena preporučuje se određivanje mandelične i fenilglioksalne kiseline u uzorku urina na početku jutarnje smene. Alkohol inhibira metabolizam stirena. TOKSIKODINAMIKA 1. 2. 3. 4. 5. Iritativno dejstvo na kožu, sluzokožu RES-a i oko Alergogeno dejstvo na kožu i sluzokožu RES-a Oštećuju nervni sistem Oštećuju jetru i bubrege - ponekad Oštećenju krv i krvotvorne organe - manje izraženo

EKSPOZICIONI TESTOVI
1.
Povećana

koncentracija fenola u urinu

LEČENJE 1. 2. Prekid dalje ekspozicije, održavanje vitalnih funkcija i simptomatska terapija. Ishrana bez masti i mleko da bi se onemogućila apsorpcija benzena preko digestivnog trakta.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod postojanja sumnje na oštećenje koštane srži, ugroženog treba privremeno premestiti na drugo radno mesto na kome neće biti izložen organskim rastvaračima do normalizacije zdravstvenog stanja. Kod postojanja ireverzibilnog oštećenja kritičnih organa zapošljeni nije sposoban za rad sa toksičnim materijama koje pokazuju trepizam na navedene organe i sisteme, za teže psihičke i fizičke napore, rad na visini (kod oštećenja CNS-a), u toplim i hladnim pogonima, terenski i smenski rad.

135

KLINIČKA SLIKA

Akutno trovanje
TOLUEN - Iritacija sluzokože RES-a i oka - Muka i povraćanje - Anoreksija -Aritmije -Pneumonitis -Smrt Niže koncentracije: glavoboljom, vrtoglavicom, konfuzijom, halucinacijama, ataksijom oštećenje jetre i bubrega. KSILEN STIREN • oštećenja jetre, trombocitopenije, neurastenične manifestacije i oštećenja perifernog nervnog sistema.

-iritacija sluzokože nosa i ždrela, -konjuktivitis, -aritmija, -akutni edem pluća, -depresija disanja, -konfuznost i koma.

• kao dezinficijens, • kao hemijski intermedijar za fenolne smole. Krezol se koristi kao: • dezinficijens, • u fotografiji, • za bojenje i štavljenje kože, • kao hemijski intermedijar za adhezive, boje i • u farmaciji. TOKSIKOKINETIKA Fenol se lako apsorbuje svim putevima apsorpcije i brzo distribuira u sva tkiva. Apsorbovani fenol transformiše se u jetri, plućima i mukozi gastrointestinalnog trakta i konjuguje, uglavnom glukuronskom i sumpornom kiselinom. Fenol se u manjem stepenu hidroksilizuje u katehol i hidrohinol. Izlučuje se urinom. TOKSIKODINAMIKA Fenol je opšti protoplazmatski otrov koji denaturiše proteine (kovalentno se vezuju za proteine plazme i tkiva).
AKUTNO TROVANJE -malaksalost, -glavobolja, -vrtoglavica, -otežano lučenje pljuvačke, -iritacija sluznice gornjih disajnih puteva (simptomi se javljaju 5-30 minuta od početka ekpozicije). u urinu se nalaze belančevine i eritrociti. -u teškim trovanjima brzo se razvija depresija CNS-a sa - komom i respiratornim arestom -konvulzije. hipotenzija i ventrikularna tahikardija. na koži hemijske opekotine. HRONIČNO TROVANJE

Hronično trovanje
TOLUEN KSILEN glavobolja, zamor, malaksalost, dispeptički poremećaji, poremećaji spavanja (pospanost danju, nesanica noću). iritativne promene na koži (odmašćivanje, eritem, suvoća) i iritativne promene na sluzokožama (hronični konjuktivitis, rinitis, bronhitis). STIREN

- promene na CNS-u (encefalopatija), perifernom nervnom sistemu (polineuropatija), a od kranijalnih nerava zahvaćen je optički nerv.

narkotično, nadražajno i alergogeno na kožu. nastajanje kancera različitih lokalizacija

-maksalost, -znojenje, -razdražljivost, -povećan umor, -slab san, -glavobolja, -vrtoglavica, -dispeptičke smetnje, -pomerećaj CNS-a, -promene na želucu, -toksični hepatitis, -suvoća kože i dermatitis.

FENOL
Fenolna jedinjenja predstavljaju grupu aromatičnih jedinjenja koja se odlikuju postojanjem jedne hidroksilne grupe ili više njih na benzenovom prstenu. Fenoli sa jednom OH-grupom izrazito su toksične materije. Eugenol je fenolno je jedinjenje koje se nalazi u cigaretama. IZVORI EKSPOZICIJE Fenol se primenjuje • kao sredstvo za čišćenje i za skidanje boja,

LEČENJE
Treba ukloniti svu kontaminiranu odeću. Fenol sa kože se odstranjuje trljanjem kože pamučnom krpom natopljenom maslinovim uljem. Kontrolisati disanje i cirkulaciju, uraditi intubaciju, obezbediti intravenske linije,nadoknada tečnosti i kardijalni monitoring. Antidoti ne postoje.

136

U jetri se transformiše do slobodnih radikala (-Cl3). KLINIČKA SLIKA Ekspozicija visokim koncetracijama CCl4 izaziva simptome depresije CNS-a . bezbojna je. Duži kontakat tečnog rastvarača sa kožom može izazvati dermatitis.TROVANJA HALOGENIM DERIVATIMA UGLJOVODONIKA Derivati metana.U smešama fumiganata. Krv i krvotvorni organi 4. meša se sa većinom 137 . nerastvorljiv je u vodi.C .Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija halogenim ugljovodonicima. HLOROFORM Hloroform (trihlormetan ). Retko imaju hematotoksični efekat (halotan) i kancerogeno dejstvo. Oko polovine apsorbovanog CCl4 eliminiše se nepromenjeno izdahnutim vazduhom. ređe u bubrezima. posledica oštećenja bubrega sa sekundarnom kardijalnom insuficijencijom. • u aerosolima. akutna i hronična oštećenja jetre (nekrozu hepatocita i masnu infiltraciju) i bubrega (masna degeneracija i nekroza epitela tubula). Javljaju se u sva tri agregatna stanja. Bubreg 3. Česti su abdominalni bolovi. Dobija se u reakciji ugljendisulfida s hlorom u prisustvu katalizatora ili hlorinacijom metana. retencijom azota i uremijom. uklučujući vrtoglavicu. povraćanje i proliv. je bezbojna nezapaljiva tečnost specifičnog mirisa. KRITERIJUMI DA SE TROVANJE HALOGENIM UGLOVODONICIMA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . • insekticidi. muka. a ostatak u obliku metabolita urinom i fecesom. Klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjima DVA od navedena četiri organa ili sistema: 1. Dijagnozu potvrđuju visoke koncetracije CCl4 u izdahnutom vazduhu. Kod neki aromatičnih halogenih UV prisutna je toksikomanija i intolerancija na alkohol kod eksponovanih radnika. Narkotičko dejstvo derivata etana je jače od derivata etilena. Nekoliko dana nakon akutne ekspozicije javlja se žutica i oštećenje jetre sa znacima toksične nekroze. U isto vreme javlja se i akutni nefritis sa oligurijom. Smrt je. Povećanjem broja atoma Cl povećava se narkotičnost. gde je jedan ili više C atoma zamenjen atomom Cl. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Ugljentetrahlorid se apsorbuje kroz pluća kao para i neznatno preko kože. TOKSIKODINAMIKA Imaju narkotičko dejstvo. TRANSFORMACIJA: metabolizam se obavlja najčešće u jetri. Male količine se transformišu do ugljendioksida i ureje. Izazivaju iritativno dejstvo na koži i sluzokoži i oštećenja parenhimskih organa. Nekad se registruju i fatalne srčane aritmije. gubitak koordinacije pokreta i konfuznost. isparljiva i nezapaljiva tečnost s blagim eteričnim mirisom. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA: preko pluća. koji izazivaju oštećenje ćelija preko lipidne peroksidacije. Jetra 2. HALOGENI DERIVATI ALIFATIČNIH UGLJOVODONIKA UGLJENTETRAHLORID Ugljentetrahlorid (tetrahlormetan). etana. Nervni sistem. ELIMINACIJA: izlučuju se nepromenjeni preko pluća i bubrega. Za sada nema poznatih metabolita CCl4 u krvi i urinu. • hemijskom čišćenju. kao insekticid i za smanjenje zapaljivosti. F. • sredstvima za hlađenje. • sredstva za gašenje požara i • intermedijari u organskoj sintezi. u vidu metabolita ili potpuno razložani. • kao fumiganti. anurijom. IZVORI EKSPOZICIJE Koriste se kao: • rastvarači pri odmašćivanju. ređe preko kože i digestivnog trakta. F. acetilena i drugih alifatičnih i cikličnih ugljovodonika. Ugljentetrahlorid izaziva depresiju CNS-a. Pri otvorenom plamenu i na visokoj T razlažu se na fozgen i HCl. J. Br. u zavisnosti od broja atoma Cl. Zasićeni halogeni UV otrovniji su od nezasićenih. • procesima ekstrakcije. etilena. najčešće. IZVORI EKSPOZICIJE Ugljentetrahlorid se koristi u proizvodnji fluorougljvodonika.

Hloroform takođe senzibilizira srce na delovanje kateholamina. IZVORI EKSPOZICIJE Ranije se koristio kao anestetik. Oksidacijom nastaje hloralhidrat. respiratornu paralizu. Akcidentalno narkozu prati puni oporavak. opijenost.1-trihloretan) Je slabo rastvorljiv u vodi. HLOROVANI ETANI 138 . jetre. ili pomoću enzima konjugacijom sa glutationom i stvaranjem formaldehida. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Trihloretilen se apsorbuje uglavnom kao para kroz pluća.2dihloretan) Na običnoj temperaturi je bezbojna. U vrlo visokim koncetracijama izaziva srčane artmije senzbilizacijom na kateholamine. Metaboliti se dalje konjuguju sa glukuronskom kiselinom i eliminišu urinom. komu i smrt. uljana. Ima nizak narkotični efekat. Oko 90% trihloretana se eliminiše nepromenjeno izdahnutim vazduhom. konvulzije. Apsorbovani hloroform delom se ekspirira nepromenjen a delom transformiše do ugljendioksida. To su trihlormetanol. lako isparljiva. a u domaćinstvu za skidanje boja. povraćanje. Metabolizam metilenhlorida odvija se ili oksidacijom pomoću sistema citohrom P450 u CO i HCl preko reaktivnog intermedijara formilhlorida.2dihloretanu. u ekstrakciji i za skidanje mrlja. dok je u vodi slabo rastvorljiv. mravlje kiseline i CO2. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Apsorbuje se preko pluća i kože. koji se dalje redukuje u trihloretanol (THE) ili oksidiše u trihlorsirćetnu kiselinu (THA). Na suncu se spontano razgrađuje u fozgen. Koristi se kao intermedijar u sintezi vinilhloridmonomera. je bistra bezbojna tečnost slatkastog mirisa slabo rastvorljiva u vodi. arest i smrt zbog oštećenja jetre i bubrega. Transformiše se mikrozomalnom oksidacijom posredavanom citohromom P450 u 2-hloracetaldehid i 2hloretanol. veoma se mnogo koristi kao rastvarač i smatra se jednim od najmanje toksičnih halogenih ugljovodonika U oganizam se unosi inhalacijom. Identifikovano je više metabolita koji se kovalentno vezuju sa tkivnim makromolekulima jetre i bubrega. Hloretani su hlorovana organska jedinjenja strukturno vezana za etan u kojima su jedan ili više atoma vodonika zamenjeni atomima hlora. slabo je rastvorljiv u vodi. a ostalih osam su tečnosti. a mogući intermedijari su CHCl2 i CCl3 radikali i formaldehid. koji ulaze u monokarbonski metabolički put. koji se dehlorinacijom konvertuje u fozgen. Etilhlorid (monohloretan) Predstavlja hemijski intermedijar i opšti i lokalni anestetik. u sintezi različitih hlorovanih rastvarača.1. TRIHLOTETILEN Trihloretilen (trihloreten). heksahloretan je čvrsta materija. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Apsorbuje se inhalacijom. očiju i pluća i anoksija. U vazduhu nastaje spontano fotohemijskom razgradnjom trihloretilena. a toksičnost metilenhlorida vezuje se za CO i stvaranje karboksi-Hgb. rastvarač u laboratorijama. ingestijom i kroz kožu. inhalacijom ili ingestijom. Lako se apsorbuje inhalacijom. a ostatak se metaboliše u trihloretanol i trihlorsirćetnu kiselinu. CO i karboksiHgb pri ekspoziciji metilenhloridu sporije nestaju iz krvi nego pri ekspoziciji samom CO. Akutna zadesna ekspozicija 1. METILENHLORID Metilenhlorid (dihlormetan).Odličan je organski rastvarač. Nalazi se kao antidetonator u aditivima benzina. a izvesna količina i kroz intaktnu kožu pri direktnom kontaktu.rastvarača. U zubarstvu i elektronici služi za lokalno hlađenje. Srčane disritmije se javljaju pri visokim koncetracijama. i nešto manje. vrtoglavicu. muku. insekticid. Metilhloroform (1. Toksični efekti hloroforma ispoljavaju se na nervnom sistemu i jetri. hlorovodonik i hlor. KLINIČKA SLIKA Akutna ekspozicija uzrokuje glavobolju. Drugi efekti su depresija CNS-a. kao sredstvo za hlađenje. dovodi do različitih oštećenja CNS-a. iritacija kože. Dominantno je anestetik i izaziva pormećaj koordinacije i opijenost. ingestijom ili perkutano i distribuira u celom organizmu. hidrosolubilna tečnost slatkastog ukusa. koja se veoma mnogo koristi kao rastvarač u industriji. Etilendihlorid (1. Izaziva hepatomegaliju i toksični hepatitis. bezbojna je tečnost. Hronična ekspozicija stvara zavisnost sa simptomima koji liče na hronični alkoholizam. Transformiše se oksidacijom dvogube veze i translokacijom hlora. Između 25 35% apsorbovanog metilenhlorida transformiše se u CO. pluća i kardiovaskularnog sistema. ingistijom i preko kože. a sada u proizvodnji fluorougljovodonika. a ostatak u mravlju kiselinu i CO2. Izaziva narkozu. koji na koži izaziva hladne opekotine. Na sobnoj temperaturi monohloretan je gas. bubrega.

-muka. koji se urinom eliminišu u obliku konjugata sa sulfatom i glukuronidom. HRONIČNO TROVANJE pogoršava hladnoćom). Glavno mesto oksidacije vinilhlorida jesu hepatociti. IZVORI EKSPOZICIJE:Danas se uglavnom upotrebljava u sintezi nitrohlorbenzena i difeniloksida. -oštećenje kože (kontaktni i eksfolijativni dermatitis). dati kiseonik. naročito monohloretilenoksida i hloracetaldehida. adheziva. Radiografski nalaz uključuje litičke lezije u distalnim falangama prstiju šaka i u stiloidnim nastavcima ulne i radijusa. reaguje sa nukleinskim kiselinama. kao i u sakroilijačnim zglobovima. varira od tečnosti do voskova. voskova. a na sobnoj temperaturi je bezbojna isparljiva tečnost neprijatnog mirisa. koji se uglavnom koristi u polimerizaciji za dobijanje polivinilhlorida. V i VII kranijalni nerv. Značajan je hemijski intermedijar. 2-hloretilenoksid. Služi i kao rastvarač u odmašćivanju metala i u hemijskim čistionicama. -oštećenje jetre. Deo apsorbovanog vinilhlorida izlučuje se izdahnutim vazduhom. Koža šaka i nadlaktica pokazuje zadebljanje i čvoriće. Isključivo se transformiše oksidacijom. Njegov epoksid. iritacije očiju sa konjuktivititisom. dok fizičko stanje hlorovanih bifenila i njihovih derivata i hlorovanih naftalena. VINILHLORID Vinilhlorid je slabo rastvorljiv u vodi. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Vinilhlorid se uglavnom apsorbuje kroz pluća. bezbojan je. Mutageni i kancerogeni efekti vinil hlorida se pripisuju alkilišućem delovanju međuprodukata. -povraćanje. -koma i -smrt. hepatomegalija i fibroza kapsule jetre. nekada i nogu. TOKSIKOKINETIKA: Apsorbuje se posle inhalacije i kroz kožu. -gubitak svesti. Glavni metaboliti hlorbenzena su p-hlorfenol i 4hlorkatehol. Za biološki monitoring se primenjuje određivanje vinilhlorida u izdahnutom vazduhu i tiodiglikolne kiseline u urinu. splenomegalija. KLINIČKA SLIKA Primarni efekat akutne ekspozicije jeste depresija CNS-a. TEŽI OBLIK -narkoza. -oštećenja VNS. iritacije disajnog sistema sa kašljem i dispnejom i iritacije kože. -promene na koži. ali se uvek zajedno s njima razmatraju jedinjenja u kojima se halogen nalazi na bočnom lancu. Hronična ekspozicija vinilhloridu dovodi do akroosteolize (degeneracija terminalnih falangi prstiju). -intolerancija na alkohol. delom nepromanjen. -oštećenje bubrega i -poremećaj srčanog ritma. Radnici sa obaljenjima jetre i akroostelizom leče se simptomatski. Sistem mikrozomalnih citohroma P450 oksidiše hlorbenzen u reaktivne epoksidne intermedijare. Zbog toga za procenu ekspozicije treba koristiti uzorke urina posle radne smene dobijene nakon 3-4 sukcesivna radna dana. Najbolji 139 . kao prenosilac toplote. za rastvaranje boja. obezbediti veštačku ventilaciju i preduzeti druge mere. Dovodi do vrtoglavice. Među ostalim efektima vinilhlorida ističu se trombocitopenija. LEČENJE Pri akutnom trovanju. a ostatak urinom. Prva manifestacija koju zapažaju radnici jeste Raynaudov fenomen (sa belim i bolnim prstima ruku.Urinarne koncetracije THE odražavaju skorašnje nivoe ekspozicije. AROMATIČNI HALOGENI UGLJOVODONICI Halogeni derivati aromatičnih ugljovodonika u užem smislu predstavljaju jedinjenja u kojima je halogen vezan na benzensko jezgro. premaza. akumulira se u masnom tkivu i u mleku. a delom u obliku metabolita. -glavobolja. -vrtoglavica i -žutica. -bol u trbuhu. Zbog liposolubilnosti. Dobijaju se iz benzena i homologa i drugih aromatičnih jedinjenja zamenom jednog ili više atoma vodonika halogenom. -poremećaj koordinacije. radnika treba ukloniti iz radne sredine u kojoj je izložen noksi. a THA kumulativnu ekspoziciju tokom prethodnih nekoliko dana. Necirotična portalna fibroza često je oštećenje jetre. eksplozivan i zapaljiv gas prijatnog mirisa. KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE LAKŠI OBLIK -umor. muke otupljenja vidnih i slušnih funkcija. koji počinje ili se HLORBENZENI Monohlorbenzen (MCB) Nerastvorljiv je u vodi. -polineuropatije sa tropizmom za I. Hlorovani benzeni su tečnosti. Kovalentno vezivanje tih epoksida za različite konstituente tkiva objašnjava citotoksične efekte. -toksikomanija. zavisno od stepena hlorinacije. a možda je i perkursor angiosarkoma.

Sistemsko trovanje uključuje hepatitis sa hepatomegalijom. AROMATIČNI AMINI Aromatični amini su grupa jedinjenja derivata benezena. Od jedinjenja sa dva POLIHLOROVANI BIFENILI (PCB). dobija se sekundarni. međutim MCB nije mijelotoksičan. Dele se na alifatične. zatim na poliamine. sintetskim uljima za hlađenje.primarni amin) ili alkanol grupom (R-CCOHNH2 alkanolamin). plastici. On izaziva i promene u parenhimu jetre i bubrega. Toksikokinetika PCB se uglavnom apsorbuju inhalacijom para. stupor i teškoće sa mokrenjem. ako imaju više od jedne amino grupe.Metaboliti se nalaze u fecesu. prema broju alkil grupa koje su zamenile atome vodonika na atomu azota. Anilin je najjednostavniji i najpoznatiji aromatični amin. Dibenzodioksini izazivaju mijelosupresiju. a kada se jedan vodonik u amino grupi zameni alkil ili aril grupom. dimetiletilamin se koristi u livnicama kao katalizator u izradi kalupa pri “hladnoj” metodi. polihidroksi i dehlorovani derivati. a zamenom oba atoma vodonika u amino grupi alkil ili aril grupom tercijarni amini. Metabolišu se najvervovatnije preko deaminacije u amonijak pomoću monoamino i diamino oksidaze. i alkanolamine. aliciklične i aromatične. hematurijom i impotencijom. ali je apsorpcija moguća i kroz intaktnu kožu. u kojima je atom vodonika na ugljeniku u prstenu zamenjen amino grupom (-NH2). etilendiamin se nalazi u lekovima . Neke od ovih promena se pripisuju kontaminantima tehničkih PCB-a polihlorovanim dibenzo-p-dioksinima (PCDD) i polihlorovanim dibenzofuranima (PCDF). glavobolja i znaci oštećenja jetre. godinama. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Dobro se apsorbuju nakon inhalacije. inhibitori korozije. kao lekovi ili herbicidi.Visokohlorovani PCB-i imaju tendenciju kumulacije u masnom tkivu i jetri. primenjuje se kao fungicid i u organskoj sintezi. dimetilamin služi kao akcelerator u izradi kaučuka i sapuna. Jedinjenja sa slobodnom amino grupom su primarni amini. naftalena. TROVANJA AMINO I NITRO JEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA 140 . imunodisregulaciju i atrofiju timusa. ili viče njih. oksidacije i konjugacije. Među metabolite PCB-a spadaju mono. kao baktericidi. Izvori ekspozicije Koriste se u kondezatorima. zamenjen amino grupom (-NH2). Dele se na primarne.Metilamin se koristi u štavljenju kože i organskoj sintezi. sekundarne i tercijarne monoamine. Pri konkatu sa etilenaminima javlja se i astma i alergijski kontaktni dermatitis. zamenjen alkil (R-C-NH2. ako je hidroksilna na alkilnoj grupi. Lečenje Pacijente sa oštećenjima jetre i perzistentnim hlornim aknama treba ukloniti iz domašaja nokse i lečiti simptomatski.biomarkeri ekspozicije hlorbenzenu su 4hlorkatehol i p-hlorfenol u urinu. Klinička slika Polihlorovani bifenili izazivaju hlorne akne. dietilanilin. Pare isparljivih amina izazivaju edem rožnjače. toluidin i dr. koji se u različitom stepenu konjuguju sa glukuronskom i sumpornom kiselinom. nitroanilin. u proizvodnji boja. KLINIČKA SLIKA:Monohlorbenzen je snažan narkotik i izaziva oštećenja CNS-a slična akutnom trovanju benzenom. antracena. pri gašenju požara i u livačkim voskovima. Dihlorbenzeni su iritansi kože i sluzokoža. IZVORI EKSPOZICIJE Kao katalizatori u reakcijama polimerizacije. Heksahlorbenzen (C6Cl6). urinu i mleku.aminofilinu. Pri višim koncetracijama javljaju se simptomi depresije CNSa. gde se 1-10 atoma vodonika može zameniti odgovarajućim brojem atoma hlora. ALIFATIČNI AMINI Alifatični amini su derivati amonijaka u kome je jedan atom vodonika. toluena. digestivnim poremećajima. sintetskom kaučuku. vrtoglavica. transformatorima. posebno u masnom. Polihlorovani bifenili su organohlorna jedinjenja koja imaju molekularnu formulu C12H10-xClx. ali su manje narkotični od monohlorbenzena. Mirišu na ribu ili jake baze. TROVANJA AMINOJEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA Amini su ugljovodonici supstituisani azotom tako što je jedan atom vodonika na atomu ugljenika. Neka visokohlorovana jedinjenja perzistiraju u tkivima. bifenila i drugih. a neki imaju oznaku za kutanu apsorpciju. Manje hlorovani PCB-i podležu bržoj biotransformaciji kroz faze dehlorinacije. Pri hroničnoj ekspoziciji opisani su glavobolja. Induktor je citohroma P450 u mikrozomima jetre. ili više njih. Prenose se krvlju vezani za lipide. Od jedinjenja sa jednim benzenovim prstenom poznata su dimetilanilin. iritaciju kože i disajnog trakta.

muka. toksična oštećenja jetre i alergijski dermatitis. kao rastvarač. Heinzova telašca u Er i povišeni nivoi methemoglobina. Drugi indikator ekspozicije jeste povišen nivo methemoglobina u krvi. ALIFATIČNI NITROJEDINJENJA U alifatična nitrojedinjenja mononitroalkani. povraćanje. asfiksiju a najizraženije su promene na plu}ima. aromatični) i broju nitrogrupa (mono. voskova i boja i kao intermedijari u sintezi drugih organskih jedinjenja. koji normalno ne prelazi 1. TOKSIKOKINETIKA I TOKSIKODINAMIKA Nitroalkani deluju depresivno na CNS i izazivaju ošteđenja jetre i bubrega. abdominalne bolove. grafičkoj industriji. lekova. a pri hroničnoj ekspoziciji maligna oboljenja urinarnog trakta. povraćanje. Iako su pri ponovljenoj ekspoziciji anilinu zabeležena oštećenja jetre i efekti na CNS. Naftilamini i aminoantraceni. o-dianizidin. su sa kondezovanim prstenovima i značajni su zbog svoje kancergenosti. koji se urinom izlučuje kao konjugat sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom. Stvaranje methemoglobina zavisi od konverzije nitrata u nitrite pod dejstvom gastrointestinalnih mikroorganizama koji poseduju nitratne reduktoze. se prema sastavu ugljovodonika (alifatični. naročito aminoalkohola. Nitrometan i nitroetan se koriste za rastvaranje i skidanje boja. Pare anilina uglavnom se apsorbuju kroz pluća a moguća je i apsorpcija kroz kožu. daje se kiseonik radi otklanjanja glavobolje i osećaja opšte slabosti. 3. koji najčešće dovode do raka mokraćne bešike (ksenilamin). glavobolja i mentalni poremećaji. Dobija se katalitičkom hidrogenizacijom nitrobenzena pri visokoj T i pod pritiskom. najverovatnije je odgovoran za toksične efekte anilina (methemoglobinemiju). Aromatični amini pri akutnoj ekspoziciji i trovanju daju methemoglobinemiju. Od 15-60% apsorbovanog anilina oksidiše se u p-aminofenol. polinitroalkani. Lečenje. Uz mirovanje. alkilni nitriti i nitrati. Nitroetan se eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom (oko 10%) i transformiše u etilmerkapturnu kiselinu i 2-c fragmente koji ulaze u metabolički put. smola. Ostala aromatična aminojedinjenja kao što su 4aminobifenol. nitroheksen) brzo nakon ekspozicije daju hiperekscitabilnost. Intemedijarni metabolit anilina.5 gr na 100 gr hemoglobina. opšte prihvaćeno mišljenje je da hroničnih efekata nema. pakovanju hrane i proizvoda od plastike. IZVORI EKSPOZICIJE ubrajaju se nitroalkeni i Kao rastvarači celuloznih estara. Pri hroničnoj ekspoziciji javlja se opšta slabost. NITROPROPAN 2-nitropropan. depresiju. Dele 141 . Testovi ekspozicije. smola. Otrovanog treba skloniti van domašaja nokse uz skidanje odeće i pranje celog tela vodom i sapunom. Njima se mogu priključiti estri alkohola i azotne kiseline. a medicinski kao vazodilatatori. Nakon više sati ekspozicije javlja se glavobolja. a visoke koncentracije refleksnu iritaciju medularnih centara sa prolaznom hipertenzijom. difenilanilin i dr. 2nitropropan se smatra mogućim humanim kancerogenom. krvave prolive. ANILIN Anilin(C6H5-NH2). srednje isparljiva i liposolubilna tečnost aromatičnog mirisa. Inhalacija alkilnitrita izaziva iritaciju gornjeg respiratornog trakta. konvulzije. slabo se rastvara u vodi i veoma je korišćen rastvarač u građevinarstvu. parfema. ali daju i methemoglobinemiju. gume. ulja. aliciklični. hidroksilamin. su jaki kancerogeni. ksenilamin. tri i polinitro jedinjenja. Znaci hemolize su prisutni. di. Izvori ekspozicije. zapaljiva. konvulzije i kolaps. cijanozu. bezbojna ili mutnožuta. zejtinjava. Koristi se u izradi boja. posebno mokraćne bešike i senzibilizaciju kože i disajnog trakta.3-dihlorbenzidin i 4. Indikator ekspozicije anilinu je određivanje paminofenola u urinu. Klinička slika.aminobifenil. brodogradnji . iritaciju konjuktiva i mukoza gornjih disajnih puteva i toksične simptome pre nastupanja narkoze. Alkilnitriti se industrijski koriste kao eksplozivi. masti. Pri profesionalnoj akutnoj ekspoziciji registrovani su smrtni slučajevi. Toksikokinetika. bradikardijom i glavoboljom. industriji nameštaja. lakova.pridružena benzenova prstena najvažniji su benzedin. je u vodi slabo rastvorljiva.u. Neki nitroalkeni (nitrobuten. Veoma su toksični pa intenzivnija ekspozicija izaziva vrtoglavice. Anilin stvaranjem methemoglobina izaziva anoksiju. Oba jedinjenja podležu metabolizmu u jetri i stvaraju nitrite. dispepsija i TROVANJA NITROJEDINJENJIMA UGLJOVODONIKA Nitrojedinjenja pripadaju supstituisanim ugljovodonicima u kojima je atom vodonika zamenjen nitro grupom opšte formule R-NO2. ataksiju. o-tolidin. depresija.

Dispneja pri naporu. pigmenata. Lečenje. Deluje kao egzogeni kofaktor koji jako ubrzava put redukcije methemoglobina preko NADPH-zavisnog sistema methemoglobinreduktaze. Poluvreme eliminacije fiziološkog methemoglobina iznosi oko 55 min. nitroanilini. ali pri deficitu methemoglobin reduktaze produženo na 126 min. oštećenje jetre i periferna neuropatija. ako se ne preduzme lečenje. Koriste se kao boje za tekstil. dermatitis). smola. Methemoglobinemija se definiše kao stanje u kome je više od 1. AROMATIČNA DINITROJEDINJENJA Iz ove grupe jedinjenja izdvajaju se dinitrofenol i dinitroortokrezol. Terapija metilenskim plavim kontraindikovana je pri deficitu G6PDH. stvarajući cijanozu. hipotenzija i albuminurija. koji se razgrđuju u orto i para analoge aminofenola i izlučuju urinom. periferni neuritis i poremećaj ukusa. respiratorni distres i acidoza. agranulocitoza. ali i vazopresore. Leukometilensko plavo služi kao donor elektrona za redukciju methemoglobina. Hipotenzija zbog vazodilatacije ili smanjeni minutni volumen obično zahtevaju intravensku tečnost i Trendelenburg položaj. Ova jedinjenja su ranije služila kao sredstva za mršavljenje (podizanjem bazalnog metabolizma dovode do gubitka telesne mase). u izradi boja i eksploziva i kao hemijski intermedijar i rastvarač. a delom se redukuju u nitrozo i hidroksil derivate amina. Pri ingestiji je indukovana gastrična lavaža tokom 2-4 sata nakon ekspozicije. mono. Nekoliko dana kasnije dolazi do akutne žutice. Metilensko plavo u svom oksidisanom obliku redukuje se do bezbojnog leukometilenskog plavog primanjem elektrona sa NADPH. Javlja se pri deficitu normalnih redukujućih sistema (deficita enzima citohrom b5 reduktaze). žutica. nitrohlortolueni i dr. sluđe i kao dodaci gorivima i antioksidansi. ali je primena prekinuta zbog tečkih nuzefekata kao što su alergijske reakcije (urtikarija. Ekspozicija parama nitrobenzena izaziva vrtoglavicu i vertigo. neutropenija. naftalena i antracena zamenom atoma vodonika sa jednom nitrogrupom ili sa više njih. u sintezi fotografskih razvijača i kao sredstva za zaštitu drveta. koja se u blažim slučajevima javlja samo na usnama i mukoznim membranama. hematemeze i hepatomegalije. Prva manifestacija methemoglobinemije jeste cijanoza. Rastvorljiva su u mastima. Višak metilenskog plavog može izazvati hemolizu. Pri nivou iznad 70%. Toksikokinetika. oligurije/anurije sa komom i smrću. pa su brzo apsorbuju preko kože. NITROBENZEN Nitrobenzen je bezbojna tečnost sa mirisom na gorke bademe. Izvori ekspozicije. Primenjuje se u sintezi anilina. Pare nitrobenzena apsorbuju se kroz pluća sa 80% efikasnosti. hiperpireksija. Izvori ekspozicije. posebno kod osoba sa deficitom G6PDH. ksilena. Oba se eliminišu kao konjugati sa glukuronskom ili sumpornom kiselinom.bol u grudima. Efekti methemoglobinemije. Toksikokinetika. Izlučuje se urinom ili putem žuči. koma. Metilensko plavo u terapijskim dozama izaziva plavičastu prebojenost kože i urina. Aromatična nitrojedinjenja služe kao eksplozivi i rastvarači pri izradi boja. U okviru opšte terapije.5% hemoglobina pretvoreno u methemoglobin. i odvija se preko kinetike prvog reda. Zajedničke odlike trovanja amina i nitrojedinjenja ugljovodonika su methemoglobulinemija i sulfhemoglobunemija. Toksikodinamika. Nitrobenzen se transformiše oksidacijom i redukcijom. AROMATIČNA TRINITROJEDINJENJA 142 . edema. lekova i herbicida. Moguća je spora apsorpcija para nitrobenzena kroz kožu. Kod zdravih osoba nivo methemoglobina mora da iznosi 10% hemoglobina da bi se klinički uočila methemoglobinemija. Klinička slika. pružiti respiratornu reanimaciju i dati kiseonik. koji se dalje oksidiše u paminofenol. dolazi do kardiovaskularnog kolapsa sa visokom stopom letaliteta. mononitrohlorbenzeni. ekscitaciju i tremor koji su praćeni depresijom. otežava kliničku procenu stanja methemoglobinemije. insekticida. Dinitroortokrezol se koristi kao pesticid i herbicid u poljoprivredi. nesvesticom i komom. hemolitička anemija. cijanotoničnim pacijentima treba odmah osloboditi disajne puteve. a na nivoima od 20-30% javljaju se samo blagi simptomi: glavobolja. Metilensko plavo je antidot izbora. di i trinitrotoluen. AROMATIČNA NITROJEDINJENJA Aromatična nitrojedinjenjana na čelu sa nitrobenzenom predstavljaju grupu organskih jedinjenja izvedenih iz benzena. tekstila. tetril. oštećenju struktura hemoglobina (M hemoglobini rezistentni na redukciju) i pri postojanju oksidirajućih supstrata. muka i umor. toluena. Oksidacijom se stvara p-nitrofenol a redukcijom anilin. Od jedinjenja veći značaj imaju nitrobenzen. supstance žute boje koje ne izazivaju methemoglobinemiju. letargija i tahikardija beleže se na nivoima od 30-40% a na nivoima od 50-70% aritmije. Javljaju se sulfhemoglobinemija i methemoglobinemija. Delom se nepromenjeni izlučuju urinom.

Propil i Izopropil-alkohol 5. kose i obrva a povlače se smanjenjem ili prekidom ekspozicije. Najvažniji efekti intezivne hronične ekspozicije TNT-u su hipoplazija i aplazija kostne srži. navike i ritma pijenja. Mg. Promene se javljaju i na mestu kontakta u vidu žute ili zelenožute prebojenosti kože šaka. EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje etanola u krvi i urinu Određivanje pH krvi (ketoacidoza) Određivanje šećera u krvi (blag porast glikoze) Određivanje nivoa K. 2. miokarda. Depresijacns-a . Gađenje i povraćanje 7. Pri proizvodnji i primeni TNT-a postoji stalna opasnost od eksplozije. KRITERIJUMI DA SE TROVANJE AMINO I NITRO DERIVATIMA UGLOVODONIKA PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija nitro i amino derivatima ugljovodonika (dokaz o intenzitetu i trajnanju ekspozicije). TNT izaziva lokalne i sistemske efekte.Najpre se javlja ekscitacija. Izaziva iritaciju digestivnog trakta. ošteženje glomerularne filtracije. Metil-alkohol 3. Trovanje etanolom je od posebnog su sociomedicinskog značaja zbog stvaranja zavisnosti i tolerancije na etanol. Bubrezi i Nervni sistem. Najveći deo se u jetri oksidiše preko Sirćetne kiseline i Acetilkoenzim A sve do CO2 i H2O. metabolizma vitamina B12 i poremećaji menstrualnog ciklusa. u industriji veštačke svilem.zbog poremećaja glikogenolize 4. a koristi se u vojne i industrijske svrhe. Metabolička acidoza . koje se urinom izlučuju slobodne ili konjugovane. methemoglobinemiju. ESTRIMA. Mali deo resorbovanog alkohola (1-2%) oksidiše u Acet-aldehid. straosti. lakova i dr. 1. Ca. toksičnu žuticu. Povećana diureza . a u manjem stepenu kroz kožu. Inhibicija termoregulacije . Etilen-glikol (Antifriz) 4. Toksikodinamika. Od opštih znakova pri akutnom trovanju prvo se javlja dispepsija. Mogući su znaci methemoglobinemije i pojava toksične žutice pri izraženoj intoksikaciji. TOKSIKOKINETIKA Popijeni alkohol se nakon jednog sata resorbuje i počinje njegova eliminacija. 4. 3. Hipoglikemija . a) ALKOHOLI DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA 1.centralno 5.posledica većeg unosa tečnosti KLINIČKA SLIKA Simptomi akutnog trovanja etanolom zavise od nivoa alkohola u krvi. Povećana gastrična sekrecija 6. U farmaceutskoj industriji.Trinitrotoulen (TNT) je efikasan eksploziv. Manji deo resorbovanog etanola (2-10%) izlučuje se nepromenjen preko pluća i bubrega.TROVANJA ALKOHOLIMA. Lako se apsorbuje inhalacijom i ingestijom. 2. noktiju. aplastičnu anemiju i kataraktu. Amil-alkohol 1. Kranijalne povrede 143 . Toksikokinetika. • Najčešće upotrebljavani alkoholi u industriji su: 1. zdravstvenog stanja 1. ETIL-ALKOHOL Etanol je u manjim dozama društveno prihvaćen anksiolitik. ALDEHIDIMA I KETONIMA IZVORI EKSPOZICIJE 1. 3. nadbubrega. ETRIMA. Metaboliti su jako toksične materije. Klinička slika. Zn i P u krvi (smanjeni) D . gastritis sa nauzejom. Klinička slika trovanja sa pojavom katarakte ili specifičnim oštećenjem dva od sledećih organa ili organskih sistema Krvi i krvotvorni organi.zbog stvaranja kiselih produkata (Acet-aldehid i Sirćetna kiselina) 3. Metabolizam TNT-a ide preko nitroredukcije i oksidacije izomera u 2. povraćanjem i epigastričnim bolom. Etil-alkohol 2. hemolitička anemija i toksični hepatitis. Pri ekspoziciji TNTa zapaženi su brojni efekti: hipertenzija i arteroskleroza. Jetra. TOKSIKODINAMIKA 1. 2. Značaj etanola je i u tome što potencira toksičnost brojnih drugih organiskih rastvarača. boja. Butil-alkohol 6. dok je u visokim dozama otrovan i može da dovede do respiratorne depresije i smrti. a potom depresija do narkotičkog efekta.6-dinitro-4-aminotoluen ili 4-aminodinitrotoluen.

kao antagonist 5. Samo 15% nerazgrađenog metanola eliminiše se preko pluća izdahnutim vazduhom.za ubrzanje oksidacije alkohola 3. Trovanje drugim depresorima CNS-a 3. Hemodijaliza kod teškog trovanja (može i peritonealna) 6. MDK iznosi 50 mg/m3 vazduha. U industriji nameštaja 3. U samoj industriskoj proizvodnji etra U pirotehnici U industriji boja. funkcije jetre i pankreasa. Hemodijaliza ili hemoperfuzija . 2.Gađenje Poremećaj ravnoteže .Praćen nadražajem gornjih RES-puteva i oka 3. nervnog sistema. Infuzija 20% glikoze ili 10% fruktoze . Supraorbitalno davanje atropina i hidrokortizona kod poremećaja vida OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi će od posledica.Vrtoglavica . b) ETRI IZVORI EKSPOZICIJE 1.Konvulzije i Koma . kao i od procene stanja čula vida.Smrt usled paralize disanja 1. Sprovođenje mera kardiocirkulatorne i respiratorne reanimacije 4.Po ozdravljenju mogu da ostanu .Glavobolja . MANIFESTNI STADIJUM KOD LAKOG TROVANJA Neurosenzorne smetnje .Slepilo LEČENJE 1. lepkova i veštačke svile Pri upotrebi etra kao rastvarača. IZVORI EKSPOZICIJE 1.Smetnje u vidu Skotomi i Fotofobija .Vrtoglavica . Mravlja kiselina .Period poboljšanja stanja (traje 12 do 18 sata) . Formaldehid . kaučuka.Metanol i njegovi metaboliti eliminišu se preko bubrega i to maksimalno 2-3 dana nakon unosa. samog • Posle 2-3 dana . pri čemu nastaje Formaldehid i Mravlja kiselina koji izazivaju poremećaje u oksidativnim i glikoliznim procesima. 3.Vreme za koje se akumuliraju toksični metaboliti KOD TEŠKOG TROVANJA . 4.Filiformni puls .je odgovorna za nastanak acidoze ELIMINACIJA .Glavobolja . spasticitet i hiperkinezija . kao i stanje perifernog nervnog sistema.Jaki bolovi u trbuhu Povraćanje krvavih masa . Davanje etanola (per os ili u infuziji) 3. Oštećenje oka (Retrobulbarni neuritis) Nekroza retinalnih neurona i atrofija očnog živca KLINIKA SLIKA AKUTNOG TROVANJA • Akutno trovanje prolazi kroz tri stadijuma 2. Ispiranje želudaca . Potrebno je proceniti stanje CNS-a (postojanje i težina psihoorganskog sindroma). Dijabetička acidoza 4. jetre. LATENTNI STADIJUM . METIL-ALKOHOL Metanol je uzrok najtežih profesionalnih trovanja.U organizam se unosi najčešće inhalacijom.Oslabljena motorna funkcija .Rigidnost.2.Pad krvnog pritiska . Kofein . Postkonvulzivna depresija LEČENJE 1.je odgovoran za efekte na oku 5. Korekcija acidoze 5.u toku prva dva sata posle ingestije (kasnije nema efekta) 2.Poremećaj funkcije pankreasa i jetre 2. STADIJUM PIJANSTVA . može i ingestijom i preko kože. odmašćivača i anestetika TOKSIKODINAMIKA Oštećenje nervnog sistema (Edem mozga i simetrična nekroza putamena) 144 . 4.Suženje vidnog polja . Pri industriskoj proizvodnji metanola 2. TRANSFORMACIJA . U hemijskoj industriji TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA .kod alkoholemije preko 5 mg/ml OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Od posebnog je značaja kod hroničnih alkoholičara.Dispneja Mentalna konfuzija .Metaboliše se u jetri pod dejstvom alkohol dehidrogenaze. kao i za teže fizičke poslove.Neurološke sekvele . Ispiranje želudca 3-5% natrijumkarbonatom 2.Gluvoća . pankreasa uz uvid u zahteve radnog mesta.Cijanoza . Kod težeg oštećenja pomenutih organa rada sposobnost je izmenjena za poslove sa neuro i hepato-tropnim noksama. Korekcija acidoze (3-5% Natrijumbikarbonat) 4.

Hipotenzija . 3. 5. blago iritativno dejstvo na kožu i sluzokože narkotičko dejstvo na cns periferne neuropatije nadražaj simpatikusa oštećenje bubrega nadražaj suprarenalnih ćelija 4.Znaci oštećenja jetre .Anemija . 3. organi za varenje. Služi za konzerviranje i fiksiranje tkiva 3.Zapaljenjske promene na koži i sluzokoži RES-a i GIT-a . AKROLEIN IZVORI EKSPOZICIJE 1. 5.Znaci oštećenja miokarda HRONIČNO TROVANJE . papira i tekstila TOKSIKODINAMIKA 1.Progresivan gubitak u težini . 2.Poremećaj u ponašanju . GIT-a i Oka .Toksični dermatitis .Glavobolja . jetra. 3. kada se jedan atom vodonika iz kiseline zameni alkoholom. 3.Neurastenični simptomi . 4.Vrtoglavica .Simetrična paraliza ekstremiteta . 4.Acidoza . Koriste se u proizvodnji Lakova i boja Plastičnih masa Veštačkih vlakana (poliester) 2. 4. 2.Narkoza i kome .Alergiske manifestacije na koži i sluzokožama OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Zavisi od posledica koje ostanu nakon završetka lečenja. 3. Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu i sluzokože Koaguliše belančevine ćelija Oksidiše se u mravlju kiselinu EKSPOZICIONI TESTOVI 1. IZVORI EKSPOZICIJE 1. 1.Paraliza vitalnih centara i smrt HRONIČNO TROVANJE . 2. 6.Methemoglobinemija . 2.Hipotenzija . Sa toksikološkog stanovišta posebno treba istaći Triortokrezilfosfat. Određivanje broja eritrocita (smanjena) Pojava Hajncovih telašaca Određivanje methemoglobina (povećana) Određivanje aktivnosti holinesteraze (smanjena) Patološke vrednosti testova za procenu stanja funkcije bubrega KLINIKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . 2.Hiperglikemija . RES. 5. Insekticida Eksploziva i Kozmetičkih preparata TOKSIKODINAMIKA 1. PNS.pare akroleina NARKOTIČKO DEJSTVO NA CNS . KVS.Simptomi iritacije sluzokože gornjih disajnih puteva i konjuktiva . FORMALDEHID IZVORI EKSPOZICIJE 1. Nadražajno dejstvo na kožu i sluzokože Oštećuju jetru i bubrege Depresivno dejstvo na cns-u (narkoza) Degenerativne promene u pns Inhibišu aktivnost acetilholinesteraze .Oštećenje bubrega (ponekad) d) ALDEHIDI • Aldehidi su organska jedinjenja koja nastaju oksidacijom alkohola. Procenjuje se funkcija CNS.estri fosforne kiseline KLINIKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . dezodoransi i sredstva za dezinekciju 2.Znaci oštećenja bubrega . 6.Hajncova telašaca u eritrocitima .TOKSIKODINAMIKA 1.Hiportermija . 3. 2. 4. 2. 5. U farmaceutskoj industriji U prizvodnji sapuna i linoleuma Pri sagorevanju masti i ulja Za podmazivanje pogonskih mašina i uređaja TOKSIKODINAMIKA 1.Alergiske promene na koži i sluzokoži RES-a i GIT-a . Koristi se kao antiseptici. bubrega.jače od etilakohola 145 . kao i stanje promena na koži u odnosu na zahteve radnog mesta. Primenjuje se u proizvodnji plastičnih masa.Nadražaj sluzokože RES-a. IRITATIVNO DEJSTVO NA SLUZOKOŽU OKA I RES-a . c) ESTRI Estri su jedinjenja koja nastaju reakcijom između aklohola i kiselina.

KLINIČKA SLIKA PRI INGESTIJI . metabolizam masti. TTCA se koristi kao biološki indikator ekspozicije CS2. Definitivna procena zavisi će od poremećaja funkcije CNS. Aceton u urinu bez hiperglikemije Određivanje pH krvi (acidoza) Određivanje šećera u krvi (hipoglikemija) Patološke vrednosti testova za procenu stanja finkcije bubrega 1. DISTRIBUCIJA . U industriji veštačkih vlakana (celuloze) U gumarskoj i farmaceutskoj industriji U proizvodnji pesticida i insekticida U proizvodnji optičkih stakala e) KETONI • • Ketoni su organska jedinjenja koja kao rastvarači imaju široku primenu u industriji Kao profesionalni otrovi ne predstavljaju veću opasnost izuzev Halogeniranih nezasićenih ketona. Izaziva aterosklerozu 4. ulja. jetre i bubrega. peroksidacije lipida i destrukcije citohroma P450 i P488. kaučuka. Remeti OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD TROVANJA ALKOHOLIMA. ACETON IZVORI EKSPOZICIJE 1.Oštećenjem bubrega . Mikrozomalne oksidaze obavljaju oksidativnu desulfuraciju CS2 verovatno u 2 faze. kao i promena na koži. 3. a na očnom dnu eksudacije. U drugoj fazi oslobađa se drugi atom sumpora i stvara CO2 kao krajnji proizvod.Tahikardija .Laringitis . PNS. optikusa. RES. Apoprotein citohroma P450 osnovno je mesto toksičnog delovanja oslobođenog atoma sumpora. Na ovaj na~in dolazi do denaturacije molekula citohrom P450. tireoideja i polne žlezde) KLINIČKA SLIKA 146 . 4. svile.Glavobolja . Smanjuje funkciju endokrinih žlezda (nadbubreg. Narkotičko dejstvo Iritira sluzokožu res-a i oka Oštećuje bubrege Izaziva dismenoreične smetnje kod žena KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . 2.Nagomilava se u nervnom tkivu i parenhimatoznim organima TOKSIKODINAMIKA 1. gume. šećera.Laka anemija (ponekad) EKSPOZICIONI TESTOVI 1.Hipoglikemija . kao i manje korišćenje novoformiranog hema od strane apoproteina s većom degradacijom hema u žučne boje.Hronični konjuktivitis .Proliv Kardio-cirkulatorni poremećaji PRI INHALACIJI . Lezija apoproteina smanjuje afinitet i/ili broj mesta koja se vezuju za hem unutar mikrozoma. 4.Hipersalivacija . 3. Koristi se kao rastvarač masti.Zpaljenje pluća . vezivanjem sa aminokiselinama (stvaranje tiokarbamata) i glutationom (stvaranje 2-tiotiazolidin-4-karboksilne kiseline). 2.Acidoza HRONIČNO TROVANJE . ETRIMA.Glavobolja . lakova. ALDEHIDIMA I KETONIMA Zavisiće od težine posledica posle završenog lečenja. Tiokarbamati su jedinjenja labilna pod dejstvom kiselina koja se izlučuju urinom. Posledica je gubitak hema. U industriji boja. KVS.Kašlj . 2.TROVANJE UGLJENDISULFIDOM IZVORI EKSPOZICIJE 1.Mučnina i Povraćanje .Unosi se inhalacijom. TOKSIKOKINETIKA APSORPCIJA . kozmetičkih sredstava i plastičnih masa TOKSOKOKINETIKA • U organizam se unosi inhalacijom i skoro u celini eliminiše nepromenjen izdahnutim vazduhom TOKSIKODINAMIKA 1. ESTRIMA. a zatim i 2oksitiazolidin-4-karboksilnu kiselinu. hemoragije i mikroaneurizme) 5.Plućni edem F . U prvoj fazi oslobađ|a se atom sumpora i stvara karbonilsulfid (COS) kao intermedijarni produkt.Narkotični simptomi . 3. ELIMINACIJA 1. celuloze i acetilena 2. Oštećuje nervni sistema i parenhimatozne organe 2. 4. a moguća je i apsorpcija preko kože. Oštećuje vid (atrofija n. Deo ugljendisulfida konjuguje se sa glutationom stvaraju}i kao krajni proizvod 2-tiotiazolidin-4karboksilnu kiselinu (TTCA). oksidatitivnom desulfuracijom uz pomoć mikrozomalnih oksidaza (stvaranje i osloba|anje atoma sumpora). 2.Hronični bronhitis . kateholanima i vitamina b6 3.

Organofosfatna jedinjenja Insekticidi 2.Oko .Slabost i bolovi u mišićima . Derivati ureje Rodenticidi 11. Dipiridili (Parakvat i Dikvat) Herbicidi 8. Pesticidi koji deluju pretežno (Organohlorna jedinjenja) na CNS OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Posle akutnog trovanja sa prestankom simptoma radna sposobnost je očuvana U slučaju postojanja sekvela nije sposoban za rad gde će biti izložen organskim rastvaračima. hiperpigmentacija i ekcemi na koži . Moluscidi .Parastezije i Senzorične smetnje Posle relativno duge ekspozicije . Rodenticidi .Delirijumom . kod hronične ekspozicije može doći i do razvoja karcinoma i genotoksičnih efekta. Fungicidi .Stanje slično pijanstvu . Akaricidi . Algicidi .Dispeptične tegobe .Povraćanje i Prolivi .za suzbijanje insekata i dr. Diotiokarbamati Fungicidi 5.za uništavanje valjkastih crva 9. Kumarinska jedinjenja Rodenticidi 12.Oslabljeni tetivni refleksi .za izazivanje uvenuća i sušenja biljaka 13. Defolijanti .za uništavanje mekušaca 7. Fumiganti Insekticidi PREMA NAČINU DELOVANJA 1. Jedinjenja metala Fungicidi 13.Dermatitis. Sklonost depresivnim stanjima 3.Mozak .Poremećaj koagulacije (zbog oštećenja jetre) .Pad telesne temperature Posle teškog akutnog trovanja može se razviti: 1.za uništavanje glodara 5.za uništavanje gljivica 4. Toksična Encefalopatija 2. Insekticidi .za suzbijanje bakterija 15.za uništavanje drvenastih korova 11.za uništavanje puževa 6.Polineuropatije na donjim ekstremitetima . Baktericidi . U svetu se najviše koriste herbicidi (40%). Nematocidi . Derivati fenoksisirćetne kis.CNS .Psihomotorni nemir . KRITERIJUMI DA SE TROVANJE UGLJENDISULFIDOM PRIZNA KAO PROFESIONALNO OBLOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim zadacima na kojima postoji ekspozicija ugljen disulfidu Klinička slika trovanja sa specifična oštećenjem Dva od sledeća tri organa i sistema ili tri od ostalih organa i sistema: .Agresivnost .PNS . Desikanti . Piretrini i Piretroidi Insekticidi 9. Veliki su 147 .za suzbijanje algi 8.za uništavanje korova 2. Pored toga što mogu da dovedu do akutnih trovanja. Karbamati Insekticidi 4.AKUTNO TROVANJE oblik pripitog stanja . Poremećaj koordinacije 4.Sklonost ka izvršenju težih prestupa narkotički oblik . Repelenti .Poremećaj pamćenja manijačni oblik .Manijačno stanje . fungicidi (20%).Metabolički poremećaji lipida zagađivači životne sredine.Grčevi .Somnolentno stanje . Zbog toga se nastoji da se njihova upotreba što više smanji.Jetra . Herbicidi 10. Arboricidi . Triazini Herbicidi 7.Vaskulopatije i mikroaneurizme na očnom dnu . zatim insekticidi (30%). granula i đubriva.Halucinacije . Senzorički poremećaji HRONIČNO TROVANJE . Limacidi .Gubitkak refleksa .Bubrezi TROVANJE PESTICIDIMA Pesticidi su hemijske materije koje služe za suzbijanje i uništavanje raznih štetočina. iritacija. Težnja je da se sadašnji pesticidi zamene biološkim koji neće biti štetni po ljudsko zdravlje i neće zagađivati životnu sredinu. Organohlorna jedinjenja Insekticidi 3. svi ostali (10%) PREMA HEMIJSKOM SASTAVU 1. Pre upotrebe se rastvaraju u vodi ili nekom organskom rastvaraču.Glavobolja . Hemosterilizanti . Herbicidi .za uništavanje grinja i paukova 10. praha za suspenzije. Supstituisani fenoli Insekticid 6.Telesna astenija Kasnije .KVS .za uništavanje insekata 3.Glavobolja i Vrtoglavica .Konjuktivitis i Bronhitis .za izazivanje prevemenog opadanja lišća 12.Psihomotorni nemir ili depresija . Proizvode se u vidu prašiva. koncentrovane suspenzije. PODELA PREMA NAMENI 1.Slabljenje čula mirisa .za odbijanje insekata i drugih štetočina 14.

Neka od ovih jedinjenja se metabolišu u znatno toksičnije metabolite (npr. 4. 7. Određivanje p-Nitrofenola u urinu . Srčani blokoi i Aritmije • • • • • • NIKOTINSKI EFEKTI . Određivanje Neurotoksične esteraze . markireri itd. Dinitrokrezol) Pesticidi koji smanjuju oksidativne procese u organizmu (Fungicidi) • Inhibišu neke druge enzime (Pseudoholinesteraze. 4. 3. usta i želudca sodom bikarbonom 148 . gljivica. 2. Koriste se za uništavanje štetnih insekata.Gomilanje sekreta u plućima (moguć edem) Kontrakcija glatkih mišića u GIT-u . korova i nematoda. radnici u staklenicima.Gubitak svest .Nekontrolisani trzaji pojedinih mišića . Paration 2. prodavci u poljoprivrednim apotekama Radnici koji rade na dezinsekciji i deratizaciji Radnici koji rade na tretiranju semenskih sorti žitarica pesticidima Kontakt s kontaminiranim osobama ili opremom.Paralize CENTRALNI EFEKTI • Faza ekscitacije . 6.Pranje kože vodom i sapunom. 1. TOKSIKODINAMIKA • Ireverzibilno inhibišu enzim acetilholinesterazu • Za posledicu ima nakupljanje acetilholina na sinapsama nervnih ćelija čime se muskarinski i nikotinski receptori nadražuju duže nego u fiziološkim uslovima.Slabost Halucinacije • Faza depresije Kasnije .Hipersalivacija . 8. 3. Malatoin 3. Pesticidi koji pojačavaju oksidativne procese u organizmu (Dinitrofenol. pakeri) 1. ispiranje očiju. piloti) Radnici na utovaru pesticida.kod ekspozicije neurotoksičnim organofosfornim pesticidima LEČENJE 1. 3. berači.U početku .Vrtoglavica Komfuzija Grčevi . vinogradari.2. skladištenju i transportu pesticida Radnici na održavanju uređaja za primenu pesticida (mehaničari. električari. 1. magacioneri. sortireri.Najčešće preko Kože. Eliminacija .Znojenje i Suzenje . ratari. 2. kancerogeno i teratogeno dejstvo KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE MUSKARINSKI EFEKTI Suženje zenica i Nejasnoća vida Stimulacija žlezda sa spoljašnjim lučenjem .Paraliza respiratornih mišića senzomotorna neuropatija (distalna i simetrična) poremećaj funkcije kvs-a poremećaj funkcije jetre hronični gastritis alergiski dermatitis opstruktivni bronhitis IZVORI EKSPOZICIJE 1. voćari. Fosalon 7. ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA Po hemijskom sastavu radi se o veoma toksičnim estrima fosforne kiseline. dok je ingestija od manjeg značaja. Paration u Paraoksan). Heksa-etil-tetra-fosfat 8. Prekid dalje ekspozicije Dekontaminacija .Toničko-klonični grčevi . Etafon 6.kod ekspozicije Parationu 2. Krajnji produkt su Alkilfosfati i Fenoli koji se brzo eliminišu urinom. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija .) Radnici na proizvodnji pesticida Radnici na pakovanju. Profesionalna ekspozicija postoji kod: Poljoprivredni radnici (traktoristi. 5. Određivanje p-Nitrokrezola . 5. • Najčešće su u upotrebi: 1. grinja. Neurotoksične esteraze) • Iritativno i alergogeno dejstvo na kožu • Mutageno.Glavobolja Strah Promena ponašanja . Sistemin 5. 2.Sekrecija iz žlezdi u GIT-u . Ne akumuliraju se u organizmu i brzo se razgrađuju u spoljašnjoj sredini (ne zagađuju životnu sredinu). Tetra-etil-para-fosfat itd. zatim inhalacijom.Povraćanje i Prolivi Inkontinencija urina Bradikardija.Umor -Razdražljivost i Anksioznost -Promena raspoloženja -Slabljenje pamćenja -Slabljenje koncentracije EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje aktivnosti acetilholinestera-ze i butil-pseudoholinesteraze i upoređivanje sa vrednostima pre ekspozicije smanjenje aktivnosti na 70% zahteva prekid dalje ekspozicije. 9. Etiol 4.Abdominalni bolovi i grčevi .Sekrecija iz nosa i bronha . HRONIČNO TROVANJE • poremećaji CNS-a . Kontakt s ostacima pesticida na biljkama i plodovima (radnici na polju.Gubitak refleksa .kod ekspozicije Fenitrotionu 3.

5.Brzo koži .Konvulzije centra i Cijanoza .Strah . Endosulfan 9.Razdražljivost . Distribucija .Oštećenje Astenovegetativni . Kod akutnog trovanja sa posledicama ili recidiva trovanja indikovana je trajna promena radog mesta. velike molekulske mase.Koma (Hlordan) . Oštećuju jetru.Mišićni bubrega i srca tremor . nakon čega ga treba privremeno premestiti na druge poslove sve dok aktivnost holinesteraze ne dostigne nivo koji je imala pre ekspozicije. sprečavanje apsorpcije i ubrzanje eliminacije 2. Primenjuju se kao insekticidia.Opšta tireoideje i sindrom slabost nadbubrega .Glavobolja .Slabost . Antibiotici. Kancerogeno dejstvo (Karcinom jetre i bilijarnog trakta) KLINIČKA SLIKA AKUTNO TROVANJE . 2. Predpostavlja se da 1. RES-a i GIT-a i bilijarnog trakta (↑ rizik) . Dikofol 10.Oštećenje zamaranje .Najčešće preko kože.kod ravnoteže ingestije . Lindan 4.) . zbog čega je upotreba nekih od njih kao što je DDT u većini zemalja zabranjena. Komfehlor 12.Oštećenje KVS.Konfuzija OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod akutnog trovanja bez posledica otrovani će biti privremeno nesposoban za rad do saniranja kliničkih manifestacija. Endrin 6.Gubitak . Prekid ekspozicije. kada se može vratiti na staro radno mesto.Vrtoglavica . Manje su toksični od organo-fosfatnih insekticida (rastvarač je nekad toksičniji od samog pesticida). Remete prelaz nervnih impusa sa nervnih završetaka na mišićnu ploču Blokadom prenosa jona u nivou membrane aksona. Dijazepam i dr. Metoksihlor TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija .3. nadbubrega. nosa i grla (Lindan) HRONIČNO TROVANJE . Kod hroničnog trovanja postoji privremena radna nesposobnost do izlečenja ako nema posledica radnik se može vratiti na staro radno mesto. bubrege. blokira muskarinske efekte. DDT 2. Hlordan 3.Aplastična funkcije jetre i anemija i Dijencefalitis bubrega Trombocitopenija . Bronhodilatatori. ali ne i nikotinske i centralne Oksimi (Pralidoksin i dr. Budući da se sporo eliminišu pri ponovljenoj ekspoziciji dolazi do akumulacije ovih jedinjenja. dobro rastvoljiva u mastima. Oslobađanje disajnih puteva (aspiracija sekreta) i veštačko disanje Atropin-sulfat .kao antagonist acetilholinu.Nakon apsorpcije iz krvi se brzo distribuiraju u tkiva bogata mastima.Parastezije funkcije jetre. Kiseonik. 6.Karcinoma jetre a. a nerastvorljiva u vodi. EKSPOZICIONI TESTOVI Određivanje pesticida i njihovih metabolita u krvi i urinu • Određivanje aktivnosti pojedinih enzima i elektrolita • Ispitivanje funkcije jetre i bubrega LEČENJE 1. Najpoznatiji su 1. Aldrin 8. kao posledica čega se javljaju tremor i grčevi.Depresija RES.Dezorjentacija . . pored toga mogu da se unesu i inhalacijom i ingestijom. Diedrin 7.Muka i . Oštećuju nervni sistem 3. 4. Toksafen 5. Kupiranje konvulzija davanjem Diazepama 149 . Sporo se razgrađuju u spoljnoj sredini (veliki zagađivači životne sredine).Iritacija sluzokože oka.Oštećenje . Iritiraju sluzokožu RES-a i oka 5. 2.Pneumonitis (Toksafen) .Vegetativno.su reaktivatori inhibirane holinesteraze (Prava kauzalna terapija) Simptomatska terapija Kardiotonici. Heptahlor 11. a ukoliko postoje trajna oštećenja neophodna je promena radnog mesta i određivanje poslova na kojima neće biti izložen toksičnim materijama.Iritativni ili senzitivni apetita alergiski efekti na polineuritis . TOKSIKODINAMIKA Tačan patofiziološki mehanizam delovanja nije poznat. srce i tireoideju 4. ORGANOHLORNA JEDINJENJA Ciklične strukture.Poremećaj povraćanje .

Ovo ima za posledicu poremećaj koagulacije krvi i oštećenja kapilara. a smrtna doza je izuzetno visoka Nije zabeleženo da nakon akutnog trovanja ostaju bilo kakve sekvele i nepostoji hronično trovanje EKSPOZICIONI TESTOVI 1. TOKSIKODINAMIKA Inhibišu sintezu faktora koagulacije 2. Butilat. tako da ovde nema kumulativne inhibicije aktivnosti holinesteraze. Koriste se kao insekticidi. Difakum 5. ingestija je od manjeg značaja.Krvarenja u drugim organima Simptomi . alkohola ili derivata fenola koji se izlučuju urinom. Leukopenija.Unose se preko digestivnog trakta i koža. Nikotinski i Centralni efekti) Do smrtnog ishoda dolazi retko jer se prvi simptomi javljaju dosta rano. Održavanje respiratorne funkcije Vitaminska terapija (C i B1) 3. Melena i Hematemeza . Cinksulfid 3.Najčešće preko kože i inhalacijom. U slučaju rezistentnosti glodara na ova jedinjenja koriste se i antikoagulantna sredstva sa brzim dejstvom koja su veoma toksična za čoveka kao što su 1. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija .Naftola u urinu . oslobađanje disajnih puteva. Varfarin 4.Krvarenja u koži Kasnije .Brzo se razgrađuju do amina.Izlučuju se urinom nepromenjeni ili u obliku svojih metabolita. KUMARINSKA JEDINJENJA Kumarinska jedinjenja spadaju u grupu Antikoagulantnih rodenticida. Talijumsulfat i dr. Za uništavanje glodara najviše se koriste antikoagulantna sredstva sporog dejstva zbog male opasnosti za čoveka kao što su: 1.kao antagonist acetilholinu. Natrijum fluoro-acetat 4. TOKSIKODINAMIKA • Reverzibilno inhibišu enzim acetilholinesterazu • Što znači da se ovi enzimi reaktiviraju već nekoliko sati po prestanku ekspozicije.Isopropoksifenola u urinu kod trovanja Propuksorom OCENA RADNE SPOSOBNOSTI • Kod lakših trovanja kod kojih dolazi do potpunog izlečenja postoji samo privremena radna nesposobnost • Kod težih trovanja sa posledicama postoji duža neposobnost za rad uz obaveznu promenu radnog meta • Kod povećane osetljivosti i senzibilizacije na ove preparate neophodna je promena radnog mesta 3. • Izazivaju met-hemoglobinemiju • Oštećuju krv i krvotvorne organe (Eritrocitopenija. TOKSIKOKINETIKA • APSORPCIJA .Hematurija. Određivanje aktivnosti Acetilholinesteraze odmah nakon prekida ekspozicije 2. simptomatska terapija Atropinsulfat . KARBAMATI • Karbamati predstavljaju Estre karbaminskih kiselina. 4. dekontaminacija. Eliminacija . KLINIČKASLIKA U početku . Određivanje 2 . Molinat. Karbaril. Određivanje 1 . Cikloat.kod trovanja Karbarilom LEČENJE Prekid dalje ekspozicije.Malaksalost i Zamor . Kumarin 2. Difenakum 6. Smatra se da deluju tako što inhibšu enzime Epoksid-reduktazu i Vitamin K-reduktazu u ciklusu stvaranja aktivne forme vitamina K u jetri.Bolovi u abdomenu i zglobovima 150 . 4. Arsenvodonik 2. • ELIMINACIJA .7. blokira muskarinske efekte OCENA RADNE SPOSOBNOST Radna sposobnost je nakon akutnog trovanja uglavnom očuvana.3. herbicidi i fungicidi • Ne akumuliraju se u organizmu i brzo se razgrađuju u spoljašnjoj sredini (ne zagađuju životnu sredinu) • Predstavnici ove grupe pesticida su: Asulam. Anemija) • Iritiraju kožu i sluzokože KLINIČKA SLIKA Klinička slika akutnog trovanja karbamatima je slična kao kod akutnog trovanja Organofosfornih jedinjenjima samo su manifestacije znatno blaže (Muskarinski.Krvarenje iz nosa i desni . Propuksor i dr. Metetralil i dr. kao i inhalacijom koja je manje važan put.9 i 10 u jetri. Kumahlor 3.

Strah Ukočenost lica . Omogućiti radnicima pranje ruku pri prekidu posla i tuširanje na kraju radnog vremena. način njegovog rastvaranja sa preporukom za namenu. 3. Upoznavanje radnika sa opasnostima od pesticida i snabdevanje sa uputstvima za bezbedno rukovanje. Kod prskanja pesticida iz aviona. LEČENJE 1. preko kože i digestivnog trakta.EKSPOZICIONI TESTOVI Protrombinsko vreme i veme koagulacije produženo. 4.Pri radu sa Organofosfornim pesticidima 2. preparati gvožđa i Vitamin C . Bubreg 4. 2. 5. daje se dok se protrombinsko vreme ne normalizuje. 4. ali izuzetno otrovan za čoveka. staklo. respiratorima i naočarima.Metaboliše se u Fluorocitrat TOKSIKODINAMIKA Inhibiše oksidaciju acetata u krebsovom ciklusu . ne sme leteti kroz maglu i mora da nosi beli konbinezon. TOKSIKOKINETIKA Apsorpcija . Vitamin K . Endokrina oboljenja Neurovegetativna oboljenja Hronična oboljenja respiratornog sistema Hronična oboljenja parenhimatoznih organa Bolesti krvi KRITERIJUMI DA SE TROVANJE PESTICIDIMAPRIZNA KAO PROFESIONALNO OBOLJENJE Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije . IZVORI EKSPOZICIJE 1. nepropustljivim zaštitnicima za ramena. Prekid dalje ekspozicije i dekontaminacija. Označiti svaki preparat ukoliko je otrovan. tako da je profesionalno izložen mali broj ljud. radnik će biti sposoban da nastavi posao na svom radnom mestu. zaštitne mere i savet kod trovanja.Facijalni trzaji Povraćanje . 1. 3. 2.kod težkih trovanja. Periferni nervni sistem ZAŠTITA OD TROVANJA PESTICIDIMA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. Za ovakve poslove moraju se upotrebljavati specijalni avioni 6. drvo i druge prirodne materijale. Jetra 3. Centralni nervni sistem TROVANJE PLASTIČNIM MASAMA • Plastične mase predstavljaju veoma heterogenu grupu materija. Obezbediti pružanje prve pomoći u slučaju trovanja. ali sa poboljšanjem njihovih svojstava danas sve više zamenjuju metal. Koža 6.Smrt 7. Srce i krvni sudovi 5.Kod rada sa Kumarinskim pesticidima KONTRAINDIKACIJE ZA RAD SA PESTICIDIMA 1. zbog čega je njegova upotreba dozvoljena samo dobro obučenim ljudima koji se bave deratizacijom. rukavicama. Vreme krvarenja je normalno. Određivanje protrombinskog vremena i protrombina . Određivanje aktivnosti Acetilholinesteraze . 2. Svi radnici koji rade sa toksičnim pesticidima moraju biti zaštićeni radnim odelima. Transformacija . NATRIJUM FLUORO-ACETAT Vrlo efikasan rodenticid. Krv i krvotvorni organi 2. Radnici u proizvodnji plastičnih masa 151 .Dejstvo fluoro acetata KLINIČKA SLIKA SIMPTOMI POREMEĆAJA CNS . OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Nakon završenog lečenja.Poslovi i radna mesta na kojima postoji ekspozicija pesticidima Izražena klinička slika trovanja sa specifičnim oštećenjem bar DVA od sledećih organa ili organska sistema 1. normalizacije protrombinskog vremena (zašta je potrebno oko 2 mesesca) i potpunog oporavka. Transfuzija.U organizam prodire inhalcijom.specifični antidot. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE • Sistematski pregledi u okviru kojih se određuje stepen ekspozicije pomoću laboratoriskih metoda npr. 5. koje nalaze sve veću primenu. Doskora su se uglavnom koristile za izradu ambalaže. 3.Slušne halucinacije Epileptiformni grčevi MOŽE SE JAVITI I Ventrikularna fibrilacija . kapom sa štitnikom. pilot ne sme učestvovati u njihovom utovaru.

Kod ovih radnika registrovana je veća učestalost pojava Astme. intermedilanim proizvodima i gotovim polimerima. Primena – U proizvodnji filmova. Prilikom zagrevanja polufabrikanta oslobađaju se zaostali monomeri. 5. Akrilati 2. Tokom polimerizacije može doći do ekspoziije propilenu i organskim rastvaračima.Nastaje polimerizacijom vinilhlorida pod visokim pritiskom. Poli-etilen 4. Npr. Ovim produktima izloženi su radnici koji rade na pakovanju hrane u polietilenske kese koje se zatvaraju primenom toplote (varenjem).Nastaje polimerizacijom Etilena.Nastaje polimerizacijom propilena. kutija. Plastifikatori . kao i za proizvodnju medicinske plastike (špriceva).Daju mekoću i fleksibilnost plastičnim masama 4. igračaka i dr. U ovoj fazi proizvodnje glavni izvori štetnosti u radnoj sredini jesu upravo • aditivi koji se mogu podeliti: . Poli-propilen 5.Sprečavaju termičku razgradnju i oksidaciju 3.Dodaju se plastičnim masama radi poboljšanja njihovih mehaničkih svojstava. Drveno brašno.Ubrzavaju učvršćivanje plastičnih masa A . . Tokom proizvodnje polivinilhlorida postoji mogućnost ekspozicije Vinilhloridmonomeru koji je i glavni nosilac toksičnih svojstava.Za proizvodnju delova za automobile. POLI-PROPILEN Nastanak . Poli-estri 3.Staklena vuna. Prilikom proizvodnje polietilena može doći do ekspozicije etilenu. Dejstvo . Boje i dr. 8. Karborund. PODELA PLASTIČNIH MASA 152 . Polivinilhlorid TERMOREAKTIVNE MASE .Kao jeftine materije dodaju se plastičnim masama da bi im se smanjila cena. Epoksidi 6. Kaolin. obloga za kablove. Kremen 1. Polivinilacetat 6.Prilikom zagrevanja omekšavaju i mogu se ponovo oblikovati 1. Poli-stireni 3. rezervoara.TERMOPLASTIČNE MASE POLI-ETILEN Nastanak .2. intermedijarni produkti i aditivi koji prelaze u radnu sredinu. DEJSTVO . Pamuk . 7. 6.Kalcijum-karbonat. Proces polimerizacije je najčešće automatizovan sa relativno malim brojem radnika koji mogu biti izloženi polaznim supstancama (monomerima). predmeta za ISPUNE OJAČIVAČI HEMIJSKI AKTIVNI ADITIVI PROIZVODNJA GOTOVIH PROIZVODA U ovoj fazi delovanjem toplote i/ili pritiska na polufabrikant i njegovim modeliranjem dobijaju se gotovi proizvodi. akrolein i formaldehid. . Sobzirom na praktične aspekte proizvodnje i upotrebe. plastične ambalaže. Radnici na preradi sekundarnih sirovina Radnici koji rade na pakovanju Vatrogasci pri gašenju požara U građevinarstvu U automobilskoj industriji U brodogradnji i avijaciji U hemisjkoj i elektro industriji Uobičajna je podela plastičnih masa prema poreklu na Prirodne. Katalizatori . Šećer. pri čemu se osnovne supstance prevode iz monomernog stanja u polimere. slavina i drugih livenih plastičnih predmeta.Zagrevanjam se ne mogu ponovo oblikovati: 1. 2. Teflon 7. Za sada se još uvek ne nalazi na listi humanih kancerogena POLI-VINIL-HLORID (PVC) Nastanak . Poluprirodne i Veštačke. kuhinjskih predmeta. Najčešće se primenjuju tehnologije Brizganja i Ekstruzije. Poli-amidi 8. 4. Primena – Za proizvodnju vlakana za izradu tkanine za odeću i podne obloge. kućišta za baterije. plastične mase se dele na: TERMOPLASTIČNE MASE . a pri njegovoj termičkoj razgradnji javlja se CO. Fenoplasti PROIZVODNJA PLASTIČNIH MASA SINTEZA POLIMERA Zasniva se na polimerizaciji osnovnih hemikalija (uglavnom derivata nafte). Određeni rizik po zdravlje radnika postoji i pri obradi gotovih proizvoda. 3. Poliuretani 5. Primena . Aminoplasti 4.Najnovije epidemiološke studije ukazuju na povećani incidencu Adenokarcinoma kolona i rektuma kod eksponovanih. Npr. a ako dođe do pregrevanja polufabrikanta u radnoj sredini se mogu naći i produkti njegovog sagorevanja. KOMPONOVANJE Podrazumeva mešanje polimera sa aditivima da bi se dobio polufabrikant željenih svojstava. Pri termičkoj obradi gotovih proizvoda od polivinilhlorida postoji mogućnost oslobađanja i ekspozicije Vodonikhloridu i Di-etil-heksil-adipatu. jer se pri tom razvija prašina u kojoj se pored polimera mogu naći i silikati i azbest. Stabilizatori . kao i oni koji vrelom žicom seku polietilenske filmove. Alkidne smole 2.

Respiratornih tegoba. Kod korišećenja kiselog katalizatora dodaje se i Heksametilen-tetra-amin.Reakcijom Formaldehida sa amino grupom Ureje ili Melamina u prisustvu kiselih katalizatora i toplote. Primena . Primena – Za proizvodnju lepaka.TERMOREAKTIVNE MASE POLI-ESTRI Nastanak . jastuka i sedišta za automobile. Čvrsti aminoplasti koriste se za livenje različitih predmeta (elktrouređaji.Izrazito 3. EPOKSIDNE SMOLE Nastanak . 3. Hepatotoksično i nefrotoksično . 2. kao izolatori (Bakelit) i u izradi različitih lepkova. kao zamena za staklo i u opičkoj industriji. Epi-hlorhidrin deluje. fumarne i maleinske kiskiselina sa Etilenglikolom i Propilenglikolom. ZAŠTITA OD HEMIJSKIH AGENASA 153 . Dejstvo – Pri proizvodnji aminoplasta postoji mogućnost ekspozicije formaldehidu. Alergogeno i 4. 1. Primena 1. 5. muzičkih ploča i dr. AMINOPLASTI Nastanak .prema IARC svrstan je u verovatne kancerogene. Plufabrikat fenoplasta u vidu praha može dovesti do 1. 4. proizvodnji nameštaja. Nastala masa može biti u tečnom ili čvrstom stanju. posuđe i dr. lakova i sredstava za površinsku zaštitu metala i drveta. Dejstvo – Kod radika izloženih prašine poliestara registrovane su: 1. Često se poliestrima dodaje Stiren i Hidrohinon. stanja koštanog sistema i periferne ciruklacije. Primena .Za proizvodnju delova za automobile i čamce. u građevinarstvu. pa i Pneumokonioza 2. proizvodnji boja. Kancerogeno . Mogu biti u čvrstom ili tečnom stanju kojima se pre primene dodaje utvrđivač i prelaze u čvrsto stanje. prekidači. prekrivača i tvrdih i mekih poliuretanskih pena. 3. Tvrde pene se koriste kao izolacioni materijal u građevinarstvu 2.Reakcijom Izocijanata sa Dialkoholima ili Polialkoholima. nevidljive rukavice) Brižljivo pranje kože Pri zapošljavanju voditi računa na postojanje kožnih promena budućih radnika MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Stalna zdravstvena kontrola posebno funkcije jetre. 1. gađenja i povraćanja INDIVIDUALNE MERE ZAŠTITE 1. prerade i upotrebe dolazi do ekspozicije izocijanatima koji su izrazito toksični. B . Dejstvo – Prilikom proizvodnje i primene epoksidnih smola može doći do ekspozicije epihlor-hidrinu i fenolnim jedinjenjima. 2. podnih obloga. Nošenje zaštitnih maski i odela u slučaju tehničkih smetnji. Moguća je i pojava • Alergiskih reakcija na koži • iritacije sluzokože oka i gornjih disajnih puteva • Glavobolje. Nošenje gumenih rukavica stegnutih u gornjem delu radi sprečavanja uvlačenja prašine. Povećan mortaliteta od raka pluća FENOL-FORMALDEHIDNE SMOLE (FENOPLASTI) Nastanak .Kondenzacijom Epi-hlor-hidrina sa Di-glicidil-etrom bis-fenola.domaćinstvo slavina. muke. Dejstvo . boja. iverice i panela i za impregnaciju tkanina. Primena . Dejstvo – Glavni zdravstveni rizik predstavlja ekspozicija fenolu. POLIURETAN Nastanak . Veoma iritativno na kožu i sluzokože tako da nema mogućnosti za intenzivnu ekspoziciju 2. gume. Upotreba izolacionih pasti i zaštitnih krema (tz. Blage opstruktivne promene plućne ventilacije.Kondenzacijom anhidrida ftalne.Manifestuje se Iritacijom respiratornih puteva i veoma čestom pojavom Astme. Blago iritativno dejstvo na sluzokože oka i gornjih disajnih puteva.Za proizvodnju lepkova. međutim prilikom njihove proizvodnje. pri čemu se dobija polufabrikat Novolaka.). Meke pene koriste se pri pakovanju.Od fenola i formaldehida uz prisustvo kiselog ili baznog katalizatora. 2. Povećana je i incidencija Alergiskih promena na koži. formaldehidu i heksa-metilen-tetra-aminu. Dejstvo – Poliuretanske mase nisu toksične.Za izradu delova menjača i kočnica. boja. Tečni aminoplasti koriste se pri proizvodnji šperploča.

magle ili gasa. Čišćenje prostorija pomoću usisivača velike snage kako bi se sprečilo sekundarno aerozagađenje Vlažno čišćenje predmeta i površina Higijena radne odeće i lična higijena Štitnik za oči .pri samom projektovanju mašina i alata. Dozvoljene granične vrednosti zavise od hemiskog sastava i veličine čestica prašine.najbolje rešenje jer se prašina odvodi zatvorenim sistemima. Fine industriske prašine. koje sadrže slobodan SiO2 ili radioaktivne čestice 4. a njena veličina i oblik zavise od radne operacije. providne ploče i trake za fiksiranje Zaštitne rukavice . odeljivač.Oboljenja respiratornog sistema . filter.Obično od kože sa gumenim đonom Zaštitna odela (konbenezon ili dvodelna) satkano od materijala koji sprečava lako prodiranje prašine.sastoji se od obruča za glavu. taložnik. Može biti izvedena u zatvorenim kabinama pri LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Respiratori .Ovde poluobrazina istovremeno predstavlja i filterski element Kape . Brzina strujanja vazduha u usisnim cevima za lake prašine mora biti 10 m/s.zamenjuje ručni rad radnika na mašinama i uređajima pri čijem se radu stvara prašina (npr. Hermetizacija procesa . Prekvalifikacija . Fine prašine ili od štetnih doza u manjim koncentrac. 154 . Grube neagresivne i neotrovne prašine 2. Usisna kapa može biti otvorenog ili zatvorenog tipa. dima i magle. HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1.Prema konstrukciji dele se na: 1. Usisne cevi i kanali treba da su kraći i po mogućnosti vertikalni i koso postavljeni radi sprečavanja taloženja prašine. Lokalna odvodna ventilacija .Prema nameni dele se na respiratore za zaštitu od: 1. Mašine i uređaji koji stvaraju prašinu postavljaju se u posebne prostorije ili se prostorno izoluju (npr. Periodični pregledi . Usisana prašina se deponuje u zatvorenu posudu (silos. ZAŠTITA OD GASOVA I PARA TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Supstitucija toksičnih materija (gasa ili pare) netoksičnim materijama Hermetizacija. kod peskarenja) Mehanizacija i automatizacija . a za teške 25 m/s. Respiratori bez filtera . automatizacija i mehanizacija primenjuju se u savremenoj hemiskoj proizvodnji Izdvajanje mašina i uređaja koji vrše preradu toksičnih materija u posebne prostorije Lokalna odvodna ventilacija na mestima na kojima dolazi do izdvajanja para.Služe kao monitor odbranbenih reakcija organizma radnika i preduzetih mera zaštite. filter). U okviru ovog pregleda obavezan je rendgenološki pregled pluća i funkcionalno ispitivanje pluća. ventila za izdisanje i trake za pričvršćivanje 2. brašnom). Veliki broj zakonskih i podzakonskih akata reguliše tehničku zaštitu u raznim industriskim granama.napravljene najčešće od kože Zaštitna obuća . polukružnog čeonog nosača i providne ploče od plastike ili žičanog platna koja ne sme zadržavati više od 10% vidljive svetlosti. ugljem.Na izvoru prašine stavlja se usisna kapa ventilacionog sistema. uređaja i vrste prašine koja se stvara. 2. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Preventivni zdravstveni pregledi Prethodni pregledi . Respiratori sa filterom . koji odvodi prašinu na mesto gde će se skupljati i filtrirati. separator.Oštećenje funkcije disajnih organa. Profesionalna orjentacija i selekcija Kontraindikacije za rad u uslovima povećane zaprašenosti su: . . Rendgenološko i funkcionalno ispitivanje pluća je i ovde obavezno jednom godišnje.Imaju poluobrazinu. ZAKONODAVNO ADMINISTRATIVNE MERE JUS o maksimalno dozvoljenim koncentracijama prašine u atmosferi radnih prostorija i radilišta je standard koji je zakonski propisan.ZAŠTITA OD PRAŠINE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Tehnička rešenja za smanjenje aerozagađenja .sastoji se od okvira koji pokriva očna udubljenja.izrađene od gusto tkanih materijala koji se lako održavaju u čistom stanju Štitnik za oči i lice .Već postojeća senzibilizacija na alergene radnog mesta . ventil za udisanje.Ako nakon sprovedenog lečenja i rehabilitacije dođe do pojave patoloških efekata. Fine industriske prašine koja ne sadrži slobodan SiO2 3.Imaju za cilj sprečavanje zapošljavanja radnika na radnim mestima na kojima bi moglo doći do pogoršanja postojećeg zdravstvenog stanja ili nastanka oboljenja. 3. kod punjenja vreća cementom.

za zaštitu od HCl oznaka je J. za zaštitu od amonijaka oznaka je K i zelene su boje itd. zameniti filter ako je došlo do zasićenja i tako pripremiti masku za ponovnu upoterbu. podesivih traka. Ventilacione kape koje se postavljaju iznad mašina i uređaja treba da budu većih dimenzija od otvora kako bi se uhvatili i gasovi i pare koji se šire iznad mašine ili uređaja. HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE • Otkalnjanje toksičnih materija u tečnom stanju sa radnih površina. i ručne duvaljke ili meha. elastičnih podesnih traka i cedila. Svako cedilo ima ograničeno vreme upotrebe jer vremenom dolazi do njegovog zasićenja toksičnim gasom. silik-gel i druge zrnaste materije natopljene različitim hemiski aktivnim materijama koje reaguju i neutrališu materiju iz vazduhu za koju je cedilo namenjeno.za poslove kod kojih se traži velika osetljivost čula dodira. 155 . ventila za udisanje i izdisanje. ventila za izdisanje i udisanje. prečisti i izbaci na visinu od bar 1m iznad krova. Komprimovani vazduh mora biti čist i bez mirisa. Usisani vazduh pre izbacivanja u atmosferu mora da se filtrira. Posebno važnu ulogu ima i obuka radnika koja treba da obuhvati uvežbavanje rada sa maskom. Može da bude ugrađeno u filter za zadržavanje aerosola i ventil za udisanje ukoliko nije ugrađeno u obrazinu. U cedilu se kao apsorbens koristi najčešće aktivni ugalj.za poslove kod kojih se traži umerena osetljivost čula doira 3. ostaje nepromenjen najmanje 8 časova. a veća je izloženost mehaničkim oštećenjima. Cedila se označavaju slovima i bojom prema vrsti štetnosti za koju su namenjena npr. vrste apsorbensa. a nema mehaničkih opterećenja 2. rebrastih cevi koje idu od maske do opasača. dovodna cev za čist vazduh. elastičnih podesnih trake i cedila. Razlikujemo Cevna maska sa dovodom čistog vazduha (udisanjem ili pomoću duvaljke) . Gasne maske sa usnikom – služe za kratkotrajnu zaštitu organa za disanje. para i aerosola u uslovima kada u radnoj atmosferi ima najmanje 16% O2 i kada je koncentracija škodljivih gasova i para približno poznata i nije veća od koncentacija pri kojima je gasna maska ispitivana. elastičnih traka za podešavanje i cedila. koncentracije toksičnih gasova u vazduhu radne sredine. za zaštitu od živinih para oznaka je Hg i sive su boje. koja ne sme preći 2% po volumenu. Srednje teške . mogu biti podešene za spajanje sa štitnicima za oči ili sa gas-maskom.upotrebljava se u slučaju kada za dovod čistog vazduha nije potrebna cev duža od 10 m.Od materijala otpornog na nagrizajuće materije i rastvarače. oprati i dezinfikovati.Za zaštitu ruku od vode.čemu je radnik van kabine a samo ruke provlači kroz posebne otvore unutar kabine. Izrađuju se od materijala koji izložen direktnom dejstvu kiseline. Sastoje se od obrazine sa ugrađenim zaštitnim staklima. ventila za udisanje i izdisanje. 2. Sastoje se od usnika. opasača sa priključcima za rebraste cevi i priključkom za dovodnu cev.Koriste se u pogonima gde postoji mogućnost kvašenja. Lake . toksičnih i infektivnih materija. Pre upotrebe zaštitne maske mora se identifikovati vrsta škodljivog gasa ili pare i približno odrediti koncentracija u vazduhu radne sredine. Cedilo . priključka za rebraste cevi. Mogu biti: 1. a cevi za dovod komprimovanog vazduha mora biti dimenzionirana prema minimalno potrebnom protoku vazduha od 140 l/min i izrađene od materijala koji je sposoban da izdrži radni pritisak.za poslove kod kojih nije potrebna osetljivost.Za rad sa nagrizajućim otrovnim materijama. Zaštitna odela od gumiranog platna . Izolacioni aparati Koriste se za zaštitu organa za disanje od škodljivih gasova. Štitnici za oči i lice i zaštitne naočare koriste se za zaštitu očiju od nagrizajućih materija Zaštitne rukavice od gume .čini kutija u kojoj se nalazi sredstvo za upijanje štetnih gasova i para. Teške . mašina ili poda • Držanje sirovina i gotovih proizvoda u posebne i zatvorene prostorije gde radnici ne borave • Higijena odeće i lična higijena LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA Kapuljače . To vreme zavisi od veličine cedila. Posle svake upotrebe gasnu masku treba očistiti. Gasne maske Namenjene su za zaštitu organa za disanje od škodljivih gasova. Sastoji od obrazine ili poluobrazine. para i aerosola u uslovima kada je u radnoj atmosferi koncentracija kiseonika manja od 16%. Proizvode se u tri oblika: 1. Sastoje se od poluobrazine. Zaštitna obuća (cipele i čizme) . Izrađuju se od nepromočivih tkanina. Opšta ventilacija se koristi kao pomoćna tehnička mera jer ne daje dobre rezultate. Gasne maske mogu biti monovalentne ako štite samo od jedne nokse ili polivalentne ako istovremeno štite od većeg broja noksi. Gasne maske sa poluobrazinom – Služe za zaštitu organa za disanje. ventila za udisanje i izdisanje. baze i sl. kao i od veličine fizičkog naprezanja radnika u toku rada. Gasne maske sa obrazinom – Služe za zaštitu organa za disanje i očiju. crvene su boje sa plavom trakom. Cevna maska sa dovodom konprimovanog vazduha . 3.pored gore navedenih delova ima i izvor komprimovanog vazduha.

MEDICINSKE MERE ZAŠTITE Preventivni zdravstveni pregledi Obim prethodnih i periodičnih pregleda određen je odgovarajućim pravilnikom. Kiseonični samospasilac . bakra ili molibdena.upotrebljava se pri ekspoziciji visokim koncentracijama CO u slučaju požara i evakuacije ugroženih radnika. Kontrolni pregledi . dejstvom na organizam i posledicama po zdravlje. maligne neoplazme i astma . Prethodni pregledi . kese za disanje. Koriste se u radnoj sredini gde su konc. toksičnih materija visoke.Posebno treba voditi računa o postojanju senzibilizacije na hemiske nokse prisutne na budućem radnom mestu. Periodični pregledi Vanredni pregledi .koji se koristi u dva ili tri dela ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Radnika treba upoznati sa prirodom hemiskih noksi. para i aerosola u atmosferi radnih prostorija i radilišta . Radi na principu pretvaranja CO u CO2 posredstvom oksida mangana. što predstavlja kontraindikaciju za zapošljavanje na takovom radnom mestu. Da bi se pravilno isplanirao preventivni pregled. izmeriti njihove koncentracije i imati u vidu mogući aditivni i sinergični efekat.Vrše se u slučaju iznenadno povećanih koncentracija noksi u radnoj sredini i poremećaja zdravlja većeg broja radnika pri uvođenju nove tehnologije ili nove sirovine. a konc. sastoji se od kutije za hermetičko čuvanje. ZAKONODAVNO MERE 2.Sadrži maksimalno dozvoljene koncentracije za 1165 različitih hemijskih štetnosti i njihovu klasifikaciju prema kancerogenosti. Posebna pažnja prilikom obavljanja preventivnih pregleda posvećuje se prvim znacima i efektima hemiskih noksi sa kancerogenim svojstvima. ventila za udisanje i izdisanje.obezbeđuje čist vazduh u trajanju od 45 minuta.imaju sopstveni izvor snabdevanja čistim vazduhom koji se obično nosi na leđima.Vrše se u cilju praćenja oporavka posle nastalih poremećaja Dodatne mere zaštite Preduzimaju se na radnim mestima gde je radnik izložen koncentracijam hemiskih noksi koje višestruko prelaze maksimalno dozvoljene koncentracije.Aparati sa kiseonikom . O2 ispod 16%. posude sa aktivnom materijom. 3. 156 . potrebno je prethodno izvršiti identifikaciju hemiskih noksi. Aparat je za jednokratnu upotrebu. Pri ovoj reakciji stvara se toplota što ograničava upotrebu aparata na oko 30min. sa mogućnostima prevencije i njegovim udelom u tome. Filtirajući samospasilac . Cevna maska sa kapuljačom ili šlemom koristi se na poslovima gde dolazi do obilnog kvašenja glave i vrata ili gde postoji opasnost od mehaničkih povreda glave. sastoji se od boce sa kiseonikom pod pritiskom od 30000 kPa. Na listi profesionalnih bolesti nalaze se i trovanja.određuje obim pregleda. pušenja duvana ili pogrešnih navika u ishrani. Istovremeno treba ukazati na dodatne štetne efekte od konzumacije alkohola. usnika sa štipaljkom za nos. 4. ventila za regulaciju visokog pritiska sa kontrolnim doziranjem i priključnog automata sa rebrastim crevom sa usnikom i štipaljkom za nos. ADMINISTRATIVNE Jugoslovenski standard o maksimalno dozvoljenim koncentracijama škodljivih gasova. Pravilnik o uslovima za vršenje prethodnih i periodičnih pregleda . katalizatora i filtra za prašinu. Skraćenje vremena ekspozicije Skraćenje radnog vremena Produženje godišnjeg odmora .nastali kao posledica izlaganja gasovima i parama.

Rudnici uglja . Profesionalni agensi koji mogu dovesti do promena u gornjim disajnim putevima mogu biti: VRSTA AGENSA FIZIČKI Nepovoljna klima i mikroklima Nagle promene atmosferskog P Nagle promene temperature Jonizujuće zračenje HEMIJSKI Gasovi i pare Prašine i dimovi BIOLOŠKI Bakterije Gljivice Virusi RIZIČNA ZANIMANJA . Aerosinusitis) OLFAKTIVNI POREMEĆAJI TUMORI NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA OBOLJENJA FARIKSA • • • POVREDE FARINKSA PHARYNGITIS (Infektivni.Veterinari i Stočari . KLINIČKA SLIKA AKUTNI OBLIK .Hemijska industrija . Alergijski. Vazomotorni. .Glavobolja i Hiposomija .Otežano disanje . Osim ovih uzroka na razvoj oboljenja mogu uticati: • Vokalna trauma • Opšta oboljenja • Alergija • Predispozicija • Premorenost • Slaba ishrana • Strana tela u gornjim RES-putevima • Imunološki deficit • Pušenje itd.) POLIPOZA NOSA ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA RHINOLITHIASIS SINUSITIS (Akutni.Radnici pored visokih peći i livci . Alergijski) TUMORI LARINKSA ANGIONEUROTSKI EDEM DISAJNIH PUTEVA Iritativni.PROFESIONLANA OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Oboljenja gornjih disajnih puteva nastala pod uticajem štetnih agenasa na radnom mestu najčešće su lokalne prirode i obično protiču u vidu zapaljenjskih. Hiperemija i naburelost sluznice Deskvamacija epitela Jaka sekrecija iz nosa Kijanje i Suzenje očiju HRONIČNI OBLIK Glavobolja Otežano disanje na nos Povišena telesna teperatura Opšta slabost i Malaksalost • • • • • • • RHINITIS (Infektivni.Šumovi u ušima i nagluvost 157 . .Ronioci .Rad sa izvorima jonizujućeg zračenja.Tekstilna idustrija . vazomotornih i alergijskih reakcija. fizički i metabolički faktori. Hronični.Kožarska industrija . Razvoju infekcije pogoduje dejstvo hladnoće. GORNJIH PODELA OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA INFEKTIVNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Uzročnik su najčešće virusi.Duvanska industrija .Drvna industrija .Sluzavo-gnojava sekrecija . OBOLJENJA LARINKSA • • • • POVREDE LARINKSA LARYNGITIS (Infektivni. ređe bakterije i gljivice. Alergijski) TUMORI FARINKSA Iritativni.Radni u kesonima .Građevinarstvo . Iritativni. Kadmijumska kijavica.Piloti .Tekstilna industrija . Infekcija se prenosi kapljično ili direktnim kontaktom.Medicinsko osoblje.Preovladavaju kataralne promene.

crvenilo sluznice nosa i obilje sekreta u nosnom hodnicima.Kijanje i Svrab u nosu . • • • • • OZENA . isparenja.Bistra rinoreja . Arsen. Nakon latentnog perioda od 36 sati javlja se PREDLOG KRITERIJUMA ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE(Prema sada važećem zakonu oboljenje se ne nalazi na listi profesionalnih bolesti) Da radnik nije pušač i da pre zaposlenja nije postojalo alergijsko oboljenje nosa. Karakteristična je pojava simptoma nakon iritacije. Hrom. U slučaju sekundarne bakteriske infekcije antibiotik i antihistaminika. DIJAGNOZA Anamneza Klinički pregled . Klinička slika je slična kao kod infektivnog rinitisa. vlažna i plavičasta) In vivo kožni test (PRICK ili Intradermalni test) Određivanje ukupnog i specifičnog IgE u serumu Merenje maksimalnog nosnog protoka Nespecifičan nazoprovokacioni test Citološko ispitivanje nazalnog lavata (Eozinofili) Test mukocilijarnog čišćenja Testovi za ispitivanje olfaktivne sposobnosti CT-sinusa i Spirometrija LEČENJE Ispiranje nosne sluzokože fiziološkim rastvorom Primena steroida i holinergičkih blokatora KADMIJUMSKA KIJAVICA Nastaje inhalacijom para kadmijuma koje nadražuju konjuktivu i sluznicu gornjih RESputeva.Posebna forma ovog oboljenja kod koje atrofija ne napada samo sluznicu već i duboke strukture uključujući i hrskavicu i kost.Poremećaj čula mirisa i ukusa IRITATIVNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Nastaje dejstvom različitih hemijskih iritanasa uklučujući gasove. LEČENJE Strogo mirovanje.Retko. Aspirin. 158 . Žlezde produkuju patološki izmenjen sekret neprijatnog mirisa. Ove osobe imaju ili sezonske alergijske reakcije na polen (Polenska kijavica) ili višegodišnje simptome ako su alergične na unutrašnje alergene. Selen. SCLEROM . Lokalno sredstva za dekongestiju. KLINIČKA SLIKA Oboljenje se javlja u akutnoj i hroničnoj formi. sa stvaranjem čvrstih ožiljaka.Slivanje sekreta iz nosa u ždrelo . koje se karakteriše hroničnim simetričnim infiltarciskim. ali i radnike koji žive u lošim higijenskim uslovima.Krvarenje iz nosa . Od alergena iz radne sredine koji mogu izazvati alergijski rinitis navode se • Životinjski antigeni • Sirova kafa • Ricinus • Proteolitički enzimi • Žitarice • Atigeni insekata • Lateks • Anhidridi kiselina • Kolofonijum KLINIČKA SLIKA . ALERGIJSKI RINITIS ETIOPATOGNEZA Od alergijskog rinitisa pati oko 5% populacije. zapaljenski procesom koji se širi u podsluzničnom sloju.Nazalna opstrukcija i kongestija . prašinu i dim. ranijeg infiltrata. Poboljšanje tokom noći i vikendom govori u prilog iritativnom rinitisu. Antimon i Cement Iritirajuća sposobnost nekog jedinjenja prvenstveno zavisi od njegove rastvorljivosti u vodi. Posle duže ekspozicije promene postaju hronične uz gubitak osećaja mirisa i česte kijavice. DIJAGNOZA Anamneza Rinoskopija (sluzokoža bleda. Kod profesionalne etiologije postoji prostorna i vremenska povezanost pojave simptoma sa boravkom radnika na radnom mestu. Vitamin C. Napada najčešće zemljoradnike. endemsko oboljenje. Berilijum. Nikl.Postoje tri forme ovog oboljenja: RHINITIS CHRONICA SIMPLEX RHINITIS CHRONICA HYPERTROPHICA RHINITIS CHRONICA ATROPHICA Promene na sluznici su još uvek reparabilne Dolazi do ireverzibilne hiperplazije sluznice Dolazi do atrofičnih promena na sluznici Kijavica Pečenje i grebanje u nosu Jaka sekrecija Epistaksa Sitne ulceracije na hrskavičavim delovima i donjim nosnim školjkama. Najčešći profesionalni iritansi su Kadmijum.

glatke i sjajne površine plavičasto-beličasto-ružičasto-sivkaste boje. Najčešće su to manji sekvestri kosti. KLINIČKA SLIKA Nazalna opstrukcija i sekrecija iz nosa (seromukozna ili mukopurulentna). ekstremne i nagle promene temperature i ekscesivno kretanje vazduha. a 159 . ETIOPATOGENEZA Kao etiološki činioci navode se hronična infekcija. Kao posledica infekcije i alergije u jednom momentu dolazi do transudacije i eksudacije tečnosti i pod dejstvom sile teže formira se polip. mrko sive boje. Na ovim mestima sluznica nije čvrsto srasla sa podlogom. Verovatno povezano sa ovom dijagnozom je i gustatorni rinitis koji nastaje kod uzimanja začinjene hrane. Predilekciono mesto je duplikatura sluznice u srednjem nosnom hodniku i u etmoidu. a da ne izazivaju značajnije tegobe. arsen. LEČENJE • Antihistaminici • Nosni steroidi • Stabilizatori mastocita • Kromolin sodijum krvni pritisak je nizak. LEČENJE Hirurško ULCERCIJA I PERFORACIJA NOSNOG SEPTUMA ETIOPATOGENEZA Do ulceracije i perforacije hrskavičavog dela nosne pregrade može doći usled korozivnog dejstva iritanasa kao što su hrom. različite veličine. LEČENJE Prekid daljeg sprečavanje infekcije. Edukacija radnika i zdravstveno vaspitni rad.ORL nalaz (karakterističan nalaz fizikalnim pregledom) Dokaz postojanja specifične senzibilizacije (test ekspozicije. nikl. Glavobolja i lokalni bolovi -prolaznog su karaktera. koagulumi krvi ili sluzi. Oni mogu biti različite veličine i izgleda. KLINIČKA SLIKA Rinoreja . Kontrola radnih uslova. Tako nastale tvorevine u nosnom hodniku zovu se rinoliti. POLIPOZA NOSA Polipi nosa su kruškolike formacije lokalizovane u nosnoj šupljini (ređe u sinusima). KLINIČKA SLIKA Kijavica sa oskudnim krvarenjem Ulceracije na nosnoj sluzokoži pokrivene skramom Kruste ispod kojih se nalazi ulkus koji doseže sve do hrskavice Perforacije hrskavice U početku Kasnije Nakon 2-3 nedelje ekspozicije Nakon 2-3 meseca ekspozicije VAZOMOTORNI RINITIS ETIOPATOGENEZA Termin koji se koristi za opisivanje povećane nosne reaktivnosti na specifične fizičke stimuluse kao što niska vlažnost. Ipratropijum bromid – oprezno. DIJAGNOZA Anamneza Rinoskopija Rendgensko snimanje Kožne probe i pregled nosnog sekreta na eozinofile . Dekongestioni nosni sprejeve. Obično su rapave površine.dominira kliničkom slikom LEČENJE Eliminacija fizičkih stimulanasa u radnoj sredini. alergija i lična predispozicija. Nazoprovokacioni test dr. izlaganja iritansima i RHINOLITHIASIS ETIOPATOGENEZA Nekada strana tela u nosu mogu da ostanu nezapažena duže vreme.) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radnik sa utvrđenim profesionalnim oboljenjem (Profesionalni alergijski rinitis) – nije sposoban za poslove koje obavlja niti za druge poslove gde bi bio izložen materijama na koje je dokazana preosetljivost kao ni respiratornim štetnostima bilo kog porekla. ona mogu da posluže kao nukleus oko koga se talože krečne soli iz nosnog sekreta. IgE. Međutim. Uklanjanje radnika iz zone gde je prisutan alergen. kožni test. živa i vanadijum. Upotreba ličnih zaštitnih sredstava. KLINIČKA SLIKA .Jednostrane opstrukcije nosa.Dokazivanje alergije. Profesionalna selekcija i orjentacija. poboljšanje ventilacije. PREVENCIJA Uklanjanje dokazanih alergena. Najpre dolazi do destrukcije sluznice nosne pregrade used čega se javlja slabija ishranjenost dela hrskavice i njena nekroza. Ispiranje fiziološkim rastvorom.

koja nastaje prilikom nagle promene spoljašnjeg atmosferskog pritiska. niz zadnji zid faringsa i rubova hoana.pokazuje smanjenu transparenciju sa nivoom eksudata u sinusu LEČENJE Kapi sa vazokonstriktornim dejstvom Aspiracija sekreta iz nosa Antibiotik prema antibiogramu Simptomatska terapija DIJAGNOZA Anamneza. KLINIČKA SLIKA • Povećana T • Opšta slabost • Glavobolja • Lokalni bol • Otežano disanje na nos • Anosmija • Sluzavo-gnojna sekrecija iz nosa • Hiperemija i edem sluznice sinusa DIJAGNOZA Anamneza . Klinički pregled. ukoliko postoje prepreke aeracije. .Ukoliko konzervativno lečenje ne daje zadovoljavajuće rezultate.Infiltracije limfocita.Česte infekcije donjih RES-puteva . kao i pri izlasku iz kesona. Osetljivost na Valleixovim tačkama pri palpaciji. Povećana prevalenca sinusitisa nađena je kod: krznara. KLINIČKA SLIKA OLFAKTIVNI POREMEĆAJI PODELA KVANTITATIVNI . pšenicom i brašnom. Prednje rinoskopija.Otežano disanje na nos i supuracija . kao i nasleđe. igraju značajnu ulogu. pojava sekrecije. koja direktno prodire u sinuse. HRONIČNI SINUZITIS ETIOPATOGENEZA Najčešće nastaje od protrahovanog akutnog sinusitisa koji nije odgovarajuće lečen. povrtara. radnika koji rade sa začinima. Rendgen snimak sinusa . Ovako stvoreni sekret u sinusu podložan je infekciji. različiti hemijski i fizički iritansi. koga je ponekad potrebno zdrobiti pre ekstrakcije. Hirurško .Umanjenje percepcije mirisa .Hiposmija . LEČENJE Kao i kod akutnog sinuzitisa.Mukopurulentna sekrecija. alergijska oboljenja gornjih disajnih puteva.Hiperemija. AEROSINUSITIS ETIOPATOGENEZA Lezija sluznice jednog ili više sinusa. edem. Međutim. doći će do pojave negativnog pritiska u sinusu. Do sinusitisa može doći i kod nekih infektivnih bolesti usled oslabljenih odbrambenih snaga organizma. Može se pokušati i sa punkcijom maksilarnog sinusa. LEČENJE Konzervativno -Isto kao kod akutnog sinusitisa.Podatak da je oboljenju predhodila rinogena infekcija. Rendgengrafija LEČENJE Odstranjivanju rinolita. gnojni procesi na korenovima zuba.Usled slivanja sekreta .Anosmija . a nekad i do delimične ablacije sluznice od kostne podloge. oslabljena otpornost organizma. hipertrofija i atrofija sluznice sinusa. polimorfonukleara i plazma ćelija AKUTNI SINUSITIS ETIOPATOGENEZA Najčešći uzrok je virusna infekcije sluznice nosa. kao i pri ronjenju u zagađenim vodama.Poremećaj čula mirisa .. Ređe do infekcije dolazi usled zapaljenjskih procesa na korenu zuba. KLINIČKA SLIKA Jak bol u predelu lediranog sinusa. DIJAGNOZA Anamneza.Umanjenje sposobnosti identifikacije mirisa . konopljom. Lokalni pregled nosa . Kao posledica ovako nastale barotraume dolazi do edema sluznice sinusa sa hiperemijom i transudacijom. . To se najčešće dešava pri naglom spuštanju aviona.Slivanja sekreta preko donje nosne školjke. Rendgengrafije sinusa i sinusoskopija. a često i krvarenje iz nosa. Nedovoljna drenaža sinusa.Agnososmija .Disosmije .Odsustvo percepcije mirisa KVALITATIVNI . usled čega se javlja akutno zapaljenje sinusa.Poremećaj percepcije mirisa 160 . sanaciju svih patoloških stanja u nosu. U normalnim uslovima vazdušni pritisak se u sinusima izjednačava preko prirodnih otvora.Difuzne glavobolje .

Na sluznici farinksa javljaju se tipične promene u obliku naslaga crne ili rumene boje poznate pod imenom Kusmaulovo lak ždrelo.Pri promenama na hipofarinksu OBOLJENJA LARINKSA POVREDE LARINKSA MEHANIČKE POVREDE Mehaničke povrede larinksa su najčešće spoljašnje povrede. Izlaganje hemijskim iritansima može izazvati hiposomiju preko zapaljenja i sledstvene nosne opstrukcije ili usled direktnog oštećenja olfaktivnog epitela.Hiperemija sluznice ždrela .Izaziva akutnu reverzibilnu olfaktivnu paralizu. koji kao antigeni izazivaju zapaljenjske reakcije alergijskog tipa na sluzokoži ždrela. IRITATIVNI FARINGITIS ETIOPATOGENEZA Nastaje pod dejstvom različitih hemijskih iritanasa uklučujući gasove. Toluenu i ksilenu . primenom ličnih zaštitnih sredstava i kontrolom proizvodnog procesa. Patološku osnovu čine postradiacioni mukociti.Otežano disanje . KLINIČKA SLIKA Slična je kao i kod ostalih zapaljenja sluzokože ždrela.Vezikule i Ulceracije .Izazivaju reverzibilni olfaktivni deficit. nosni steroidi. . POVREDE JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM OROFARINGEALNI SINDROM . Kod nekih osoba potrebno je promeniti radno mesto. Izbegavanje alergena.Alergijski faringitis koji zahvati hipofarinks. disfagija ili otežano gutanje .U težim slučajevima ANGIOEDEM FARINKSA .ETIOPATOGENEZA Kvantitativni i kvalitativni olfaktivni poremećaji mogu se javiti pri ekspoziciji: Kadmijumu i Niklu .U hemiskoj industriji. ljuta jela i žestoka pića. KLINIČKA SLIKA . smog. OROFARINGEALNI SINDROM IZAZVAN ŽIVOM . Sluzokoža ispod sluzi je erodirana. KLINIČKA SLIKA Siptomatologija je slična kao kod infektivnog oblika.Bol u ždrelu.Nastaje usled iritativnog dejstva žive. hladne i vrele napitke i dr. Kada se radi o radnoj sredini kao najčešći iritansi izdvajaju se živa. POVREDE USLED DEJSTVA TOPLOTE ETIOPATOGENEZA Ove povrede nastaju usled uzimanja vrele hrane i napitaka. Amonijačnoj i sumpornoj kiselini . HEMIJSKE POVREDE ETIOPATOGENEZA ALERGIJSKI FARINGITIS ETIOPATOGENEZA 161 .Zbog edema sluznice ždrela . dim. Povrede ždrela vrelim vazduhom i pregrejanom parom udružene su sa opekotinama disajnih puteva i komplikovane sa povredama druge vrste usled mehaničkog dejstva eksplozije.Staklast sekret .U proizvodnji boja. Manifestuje se: smetnjama u gutanju i disanju usled nagomilavanja velike količine gumaste sluzi u nazofarinksu.Izaziva otežano gutanje i disanje LEČENJE Antihistaminici. U odnosu na očuvanost integriteta kože mogu se podeliti na otvorene i zatvorene. . Hidrogen sulfidu . duvanski dim. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Povrede glave Hronična opstrukcija nosa Postinfekcijske inflamacije Neurodegenerativni i endokrini poremećaji Oboljenja jetre i bubrega Neoplazme Ekspozicija jonizujućem zračenju Primena različitih lekova Nastaje pod dejstvom alergena iz životne i radne sredine. prašinu. stabilizatori mastocita i kromolin sodijum.Nataje pri akutnom ozračivanju. kao i kod udisanja vrelog vazduha ili pregrejane pare što se najčešće dešava prilikom eksplozija.Lak edem . Rastvaračima i akrilnoj kiselini . isparenja.U proizvodnji alkalnih baterija i kod kazandžija.

radijacijom itd. LEČENJE . kijanju ili povraćanju.hematoma.Jak iznenadni bol u larinksu koji traje kratko. praćen i drugim alergijskim manifestacijama. KLINIČKA SLIKA .Otežano gutanje . glumci). AKUNI OBLIK . KLINIČKA SLIKA . FIZIČKE POVREDE ETIOPATOGENEZA Nastaju dejstvom vrelog vazduha. pregrejane vodene pare. dejstvom izrazito niskim temperaturama vazduha. Klacijum. pri čemu dolazi do zapaljenjskih procesa na sluzokoži larinksa kao posledica reakcije antigen-antitelo.Promuklost . usled zloupotrebe glasa pri pevanju i vikanju. električnom strujom.Nastaje pri dužem delovanju štetnih agenasa. Kortikosteroidi. Obezbeđenje respiracijske funkcije.Otežano disanje .Pojačana sekrecija .Promuklost . čvorića i kontaktnih ulkusa na glasnicama ili . spikeri.Otežano disanje .Promuklost .Kašalj .Hiperemija glasnica .Prekid daljeg izlaganja alergogenim supstancama i higijensko-dijetetski režim. .Slabosti larinksnih mišića (Myasthenia laryngis).Laki otok sluznice . fenol. KLINIČKA SLIKA . kiseline).Cijanoza QUINCKEOV EDEM GLOTISA . Kod dugotrajne nepravilne upotrebe glasa.Hiperemija. nastaju funkcijska oštećenja u vidu: . pri ekspoziciji hromu). edem i fibrinske naslage na sluznici . otežano disanje i smetnje pri gutanju.Pri ekspoziciji visokim koncetracijama hemijskih noksi Ulceracije na larinksu . Prevencija stenoze u larinksu.Najteži oblik oboljenja. AKUTNI OBLIK KLINIČKA SLIKA .Stanje šoka i Smrt (često) LEČENJE Lečenje opštih toksičnih dejstva na organizam. iz zagađene sredine.Sitnoćeliska infiltracija HRONIČNI OBLIK 162 . LEČENJE Antihistaminici. a ostaju promuklost ili afonija.Slična kao i kod drugih laringita.Edem u submukoznom tkivu . U profesionalnim uslovima mogu nastati pri udisanju para hemijskih jedinjenja nastalih pri eksplozijama i velikim isparenjima u fabričkim halama (amonijak. Ređe pri kašlju. FUKCIJSKE POVREDE (Volkalna trauma) ETIOPATOGENEZA Promene na glasnicama koje najčešće nastaju.Otežano disanje i gutanje . INFEKTIVNI LARINGITIS Oboljenje nastaje pod uticajem virusa i bakterija. Zavisno od spomenutih uzroka može nastati opečenost ili oparenost larinksa. eventualno Adrenalin. naročito kod osoba koje glas koriste u svojoj profesiji (pevači.Kod duže ekspozicije (npr. ALERGIJSKI LARINGITIS Oboljenje nastaje delovanjem profesionalnih agenasa sa alergogenim svojstvima. a naročito samoubilačkim trovanjima. izolovano ili u sklopu infekcije i drugih RESputeva. U profesionalnim uslovima ove povrede mogu nastati kod radika na parnim kotlovima i vatrogasac. Izolovane povrede larinksa su retke. bol u grlu.Jak bol u grlu . Sprečavanje infekcije i lečenje šoka.Adhezije i ožiljci u vestibulumu larinksa IRITATIVNI LARINGITIS Nastaje delovanjem hemijskih noksi i može imati akutni ili hronični karakter.Najčešće nastaju u okviru korozivnih oštećenja farinksa i jednjaka pri zadesnim.Pri nižim konc. gutanjem i aspiracijom vrelih napitaka. Refleksnim laringospazmom . KLINIČKA SLIKA Promene na sluznici su u vidu opekotina prvog (crvenilo) ili drugog (vezikule) stepena. Javlja se promuklost. Može se manifestovati: zapaljenjskim promenama na sluzokoži larinksa praćenim edemom i disfonijom .Bol u grlu . HRONIČNI OBLIK ETIOLOGIJA . LEČENJE Udaljavanje obolelog Saniranje zapaljenja.

Kruterijumi za priznavanje su sledeći: • Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu gde postoji ekspozicija alergogenim materijama. ATROFIČNI HRONIČNI LARINGITIS Nastaje spuštanjem procesa iz gornjih RES-puteva i kod dugotrajnog rada u zagađenoj atmosferi. oboljenjima nosa. DIJAGNOZA Radna anamneza . KLINIČKA SLIKA Faringealni angioedem .Patohistološki pregled.ako se stvore veće kruste LEČENJE Otkalanjanje uzroka zapaljenja Higijensko-dijetetske mere Aerosol terapija Vitaminska terapija Kortiko preparati (Kortizol) Hirurško odstranjenje hipertrofične sluznice. eventualno zračenje. KVS-a. Laringealni angioedem .izaziva gušenje i kašalj i može neposredno ugroziti život bolesnika. Klinička slika Imunološki testovi Povećane vrednosti IgE.Prisustvo recidivantnog angioneurotičnog edema gornjih disajnih puteva. Kao favorizujući faktori navode se duvan. Kao komplikacija je moguć anafilaktički šok sa zahvatanjem RES-a. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva je jedino oboljenje gornjih disajnih puteva koje se nalazi na listi profesionalnih bolesti u našoj zemlji.Nastaje pri čestim i nedovoljno lečenim akutnim laringitisima. Razlikujemo KATARALNI HRONIČNI LARINGITIS . • Klinička slika recidivantnog angioneurotskog edema gornjih disajnih puteva pri ekspoziciji materijama s radnog TUMORI LARINSA Prilično su česti.Suvoću i pečenje u grlu . Karakteriše ga: . Prognoza bolesti je dobra ukoliko se brzo dokaže uzročno posledična povezanost simptoma sa noksama na radnom mestu i usledi promena radnog mesta. -Gornja površina glasnica je posuta neravnomernim zadebljanjima. Sobodne ivice im mogu biti nazubljene.Otežano disanje i gutanje 163 . Polipi glasnica 2. Čvorići glasnica MALIGNI TUMORI 1. .Tegobe slične kao kod katarlanog laringita.Promuklost i suv kašalj . Angioedem može trajati 1 do 72 sata. Mezenhimski tumori (fibromi.Promuklost koja progredira . alkohol. a kasnije se vide beličaste promene.Glasnice su sivo-ružičaste i vretenasto zadebljane.Povremeno izbacivanje suvog. HIPERTROFIČNI HRONIČNI LARINGITIS . klimatski faktori i opterećenje glasa.Ostali delovi sluznice normalni ili hiperemični sa pojačanom sekrecijom. Obično je udružen sa ozenom ili drugim atrofičnim promenama u nosu i ždrelu. koja se odigrava na submukozi tkiva gornjih disajnih puteva. adenomi) PSEUDO TUMORI 1.myomi chondromi) 2. hemijskim. GIT-a i nervnog sistema. Među spoljašnjim faktorima rizika za nastanak ovih tumora navode se izloženost sluznice larinksa različitim mehaničkim.Promuklost . LEČENJE .Suvoća i pečenje u grlu -Glasnice su edematozne ili sivo-crvene boje sa proširenim krvnim sudovima . sinusa i ždrela. Pozitivan bronhoprovokacioni test sa istim alergenom (pojava Kvinkeovog edema). ANGIONEUROTSKI EDEM GORNJIH DISAJNIH PUTEVA ETIOPATOGENEZA U uslovima neadekvatne imunološke odbrane organizma i prisustva potencijalnih senzibilizatora u radnoj sredini kod eksponovanih radnika može doći do pojave angioedema (reakcije patogentski analogne urtikariji). inflamacijskim i funkcijskim nadražajima.Karcinomi 2. fizičkim.izaziva otežano gutanje. samo što je promuklost mnogo izraženija. lepljivog sekreta ili sasušenih krusti .Otežano disanje . DIJAGNOZA . Epitelni tumori (papilomi. Sarkomi KLINIČKA SLIKA .Prisustvo materija na radnom mestu za koje se zna da mogu delovati alergogeno Anamneza bolesti . PODELA PRAVI BENIGNI TUMORI 1.Hirurško. Pozitivna kožna reakcija na materijal sa radnog mesta.

čak i nakon prestanka ekspozicije prašini. PRAŠINE SILIKATA Azbestoza Talkoza Kaolinoza PRAŠINE METALOIDA Pneumokonioza rudara u ugljenokopima Grafitna pluća PATOGENEZA HEMIJSKA TEORIJA – metasilicijumova i ortosilicijumova kiselina imaju direktno toksično dejstvo na ćelije plućnog tkiva kao posledica rastvorljivosti kvarca. Čiste nekolagenske pneumokonioze su stanoza. reakcija strome je minimalana i sastoji se uglavnom u stvaranju retikulinskih vlakana. Ove fibroze obično imaju hroničan i progresivan tok. Mešane pnmeumokonioze su talkoza. NODULARNE 2. Čiste kolagenske pneumokonioze su silikoza i azbestoza. baritoza i sideroza. INFEKCIONA TEORIJA – same čestice kvarcne prašine ne dovode direktno do fibroznog procesa. TEORIJA NEGATIVNOG NABOJA – čestica kvarca je negativno naelektrisana na površini. DIFUZNE PNEUMOKONIOZE DEFINICIJA Pneumokonioze su oboljenja koje se definišu kao akumulacija prašine u plućima i reakcija tkiva na njeno prisustvo. PREMA PATOANATOMSKIM KARAKTERISTIKAMA KOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE Odlikuju se stvaranjem kolagenskih vlakana u plućima. ireverzibilnom promenom i destrukcijom alveolarne strukture i trajnim ožiljcima u plućima. silikoantimoza i dr. a protoplazma ćelija ima pozitivan naboj pa dolazi do njihovog spajanja. gde se pod terminom prašina podrazumeva aerosol čvrstih neživih čestica. TEORIJA RASTVORLJIVOSTI – stepen fibroze u plućima zavisi od stepena rastvorljivosti minerala koji sadrže SiO2. a reakcija plućnog tkiva na prašinu potencijalno je revrzibilna. Kasnije je ova teorija modifikovana tumačenjem da pH silicijumove kiseline bitno utiče na polimerizaciju silicijumdioksida. grlo i nos) Pozitivni kožni testovi na materijale s radnog mesta ili pozitivan specifični IgE u serumu. alveolarna građa je intaktna. razgradnje parenhimatoznih ćelija i konsekutivne fibroze. Može se primeniti samo kod silikoze. već aktiviraju latentnu infekciju u plućima. posebno PRAŠINE METALA Sideroza Aluminoza Baritoza Stanoza Pneumokonioze od hroma Antimnoza DRUGE PNEUMOKONIOZE Pneumokonioze izavane bakelitom Titanska pneumokonioza Pneumokonioze izazvane veštačkim vlaknima Pneumokonioze izazvane cirkonijumom PNEUMOKONIOZE IZAZVANE ORGANSKOM PRAŠINOM (Pneumopatije) Bronhijalna astma Alergijski bronhiolo-alveolitis Bisinoza Bagasoza Tabakoza pluća 164 .) kojima se može izazvati fibroza pluća. MEŠANE PNEUMOKONIOZE Istovremeno imaju odlike i kolagenske i nekolagenske pneumokonioze usled ekspozicije mešanoj prašini. izazivajući stvaranje fibroze nodularnog tipa. Prema morfološkim oblicima koje obrazuju fibrozna vlakna mogu se podeliti na: 1.• mesta (potvrđena nalazom specijaliste za uho. TEORIJA IZOELEKTRIČNOSTI – se zasniva na izoelektričnim svojstvima nekih vrsta prašine (barijum. KLASIFIKACIJA PREMA UZOROČNIKU PNEUMOKONIOZE IZAZVANE NEORGANSKOM PRAŠINOM PRAŠINE KVARCA Silikoza Silikoantrakoza Silikotuberkuloza Reumatoidna silikoza (Kaplanov sidrom) NEKOLAGENSKE PNEUMOKONIOZE Ovo je benignije oboljenje. titanit itd. TEORIJA ANGULARITETA – ivice kvarcnih čestica fizički ozleđuju plućno tkivo.

ali ne prelaze veličinu gornjeg desnog plućnog polja.Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 3 3/+ .Prečnik promene do 1. ali ne prelazi veličinu gornjeg desnog plućnog polja. . Postoje četiri osnovne kategorije perfuzije: 0 . IMUNOLOŠKA TEORIJA – pretpostavlja da silicijum svojim nekrotičnim delovanjem oštećuje tkivo i omogućava stvranje autoantitela i heteroantitela pri čemu se razvijaju mehanizmi autoagresije i oštećenja plućnog tkiva.Prečnik promene 3 mm do 10 mm Nepravilna (trakasta) s. Slovo q je prvo jer preovladava a vrsta zasenčenja. 2.5 mm t. već da antigena svojstva imaju supstance koje se oslobađaju iz makrofaga. Pored ove četiri glavne kategorije. 1.Gustina pripada kategoriji 0 ali se i kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa 1/0 . Sistematsko čitanje i klasifikovanje pneumokoniotičnih promena na snimcima pluća nastaje 1958godine Ženevskom klasifikacijom trajnih rendgenoloških promena u plućima udisanjem mineralnih prašina.Nema malih zasenčenja ili ih ima tako malo da se ne mogu prihvatiti kao kategorija 1 0/1 .Prečnik promene 1.Mala zasenčenja su veće profuzije.Ako je zahvaćeno srednje levo plućno polje (Left middle) LL .Gustina pripada kategoriji 2 ali se i kategorija 3 uzima kao ozbiljna alternativa 165 .Gustina pripada kategoriji 3 ali se i kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa 3/3 . ili više zasenčenja koja su ukupno veća nego u kategoriji A.Ako je zahvaćeno gornje levo plućno polje (Leftt upper) LM .5 do 3 mm (q). kojom je moguće obuhvatiti sve stepene gustine.Gustina pripada kategoriji 2 ali se i kategorija 1 uzima kao ozbiljna alternativa 2/2 .5 mm do 3 mm r.Gustina pripada kategoriji 1 ali se i kategorija 0 uzima kao ozbiljna alternativa 1/1 . ali ne prelazi 50 mm. a određena gustina prikazana je na standardnom setu. p/p ako su na snimku sva mala zasenčenja pravilna i prečnika do 1. čime se dobija dvanaestostepena skala profuzije.Potpuno normalna rendgengrafija 0/0 .tuberkuloznu infekciju koja je i razlog nastanka fibroze. ali ima i nepravilnih malih zasenčenja prečnika 1.Ne vide se mala zasenčenja ili se vide ali je njihova gustina manja nego u kategoriji 1. Kategorija C Jedno zasenčenje čija ukupna površina premašuje veličinu gornjeg desnog plućnog polja ili više RADIOLOŠKA SLIKA PNEUMOKONIOZA Međunarodna rendgenografska klasifikacija pneumokonioza Nema dijagnoze pneumokonioza bez radiološkog nalaza.Prečnik promene do 1. 3/2 .Gustina pripada kategoriji 1 ali se i kategorija 2 uzima kao ozbiljna alternativa 2/1 .Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 1 1/2 . (t).Ako je zahvaćeno gornje desno plućno polje (Left lower) Velika zasenčenja (peko 10 mm) Kategorija A Jedno zasenčenje čiji je prečnika veći od 10 mm ali ne prelazi 50 mm. gustina se može izraziti i međukategorijama.5 mm ili q/t ako na snimku preovladavaju pravilna mala zasenčenja prečnika 1.Ako je zahvaćeno donje desno plućno polje (Right lower) LU .Gustina sasvim sigurno pripada kategoriji 2 2/3 . godine osnovne postavke su: Parenhimske promene Mala zasenčenja (do 10 mm) Gustina malih zasenčenja (profuzija) Određuje se upoređivanjem rendgenskog snimka koji se analizira sa standardnim setom rendgenskih snimaka na kojima su prikazani primeri različitih stepena perfuzije.Ako je zahvaćeno srednje desno plućno polje (Right middle) RL . Kategorija B Jedno zasenčenje veće nego u kategoriji A.Ako je zahvaćeno gornje desno plućno polje (Right upper) RM . 3. Kasnije je utvrđeno da SiO2 nije antigen. Prostranstvo koje mala zasenčenja zahvataju Prostranstvo se ogleda u broju zahvaćenih plućnih polja i obeležava se na sledeći način: RU .5 mm do 3 mm u.Gustina malih promena na snimku veća je od 3 (odnosno 3/3) Oblik i veličina malih zasenčenja Pravilna (okruglasta) p. ili više zasenčenja čiji zbir najdužih prečnika iznosi više od 10 mm.5 do 3 mm.5 mm q. 0/.Prečnik promene 3 mm do 10 mm Pri obeležavanju oblika i veličine malih zasenčenja moraju se upotrebiti dva slova npr.Prečnik promene 1. Prema poslednjoj reviziji Međunarodnog biroa rada (ILO) iz 1980.

perikard i dr. 2. ali nije veči od 100mm 3 Jedna kalcifikacija čiji je najduži prečnik veći od 100 mm ili zbir najdužih prečnika više kalcifikacijaveči od 100 mm. Kostodijafragmalni sinusi Obeležavanje obliteracije kosto dijafragmalnih sinusa vrši se nezavisno od obeležavanja pleuralnih zadebljanja. kl – Septalne linije (Kerleyeve linije) 18.Najveći prečnik zadebljanja iznosi više od 5mm. c. 3. es – Kalcifikacije u hilusnim ili med. px . tada treba kodirati posebno obliteraciju sinusa. 3. cn–Kalcifikacija malih pneumokoniotićnih zasenčenja 5. 2. cv – Kaverna (e) 8. Ostale (medijastinum.Debljina 1 Jedna kalcifikacija čiji najveći prečnik nije veći od 20 mm ili zbir najvećih prečnika više kalcifikacija koji nije veći od 20 mm. tb – Tuberkuloza (aktivna ili neaktivna) Pleuralna zadebljaja Lokacija pleuralnih zadebljanja Zid grudnog koša Kod ove lokacije treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. a koje nije moguće obuhvatiti opisanim načinom čitanja i kodiranja pneumokoniotičnih promena. debljinu i dužinu zadebljanja. ef – Pleuralni izliv 10.Ukupna dužina svih zadebljanja je između ¼ i ½ projekcije lateralnog torakalnog zida. Radi se o fibrozi pluća koja se odlikuje stvaranjem kolagenskih silikotičnih čvorića.Rasprostranjenost Pleuralne kalcifikacije Lokacija Dužina – Rasprostranjenost Širina . di – Dislokacija intertorakalnih organa 9. Dijafragma I ovde ovde treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. 1.Najveći prečnik zadebljanja ne premašuje 5 mm b. ali nije veći od 100 mm ili zbir najdužih prečnikaviše kalcifikacija koji iznosi više od 20 mm. 1. 166 . Pleuralna zadebljaja Lokacija Širina . a posebno pleuralno zadebljanje.Pneumotoraks 21. 2. id – Nejasno vidljiva ivica bazalne pleure (dijafragme) 16. Lista dodatnih simbola Služi za obeležavanje promena koje se mogu zapaziti na PA grafijama grudnog koša. Pleuralne promene 1.zasenčenja čija ukupna površina premašuje veličinu gornjeg desnog plučnog polja. 3. Dužina pleuralnog zadebljanja Predstavlja maksimalnu dužinu jednog ili zbir maksimalnih dužina više zadebljanja u odnosu na projekciju lateralnog torakalnog zida. ih – Nejasno vidljiva ivica srčane senke 17.Ukupna dužina svih zadebljanja premašuje ½ projekcije lateralnog torakalnog zida. Dijafragma I ovde ovde treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. hi – Proširenje hilusnih i medijastinalnih limfnih žlezda 14. širinu i dužinu zadebljanja. Ukoliko je obliteracija ovog sinusa udružena sa pleuralnim zadebljanjem koje se penje uz lateralni zid grudnog koša. 2 Jedna kalcifikacija čiji najveći prečnik premašuje 20 mm.Najveći prečnik zadebljanja premašuje 10 mm. od – Druga značajna bolest koja nije posledica prašine 19. pi – Zadebljanje interlobarne ili medijastinalne pleure 20. ali ne premašuje 10 mm.Debljina Dužina . co – Promene u obliku i veličini srčane senke 6. cp – Plućno srce 7. ho – Saćasto pluće 15. Pleuralne kalcifikacije Lokacija pleuralnih kalcifikacija Zid grudnog koša Kod ove lokacije treba obeležiti stranu na kojoj se nalazi zadebljanje. em – Emfizem(evidentan) 11. a.) Dužina pleuralnih kalcifikacija SILIKOZA (Pneumokonioza uzrokvana kvarcem) Silikoza pluća je uzrokovana inhalacijom i akumulacijom neorganske prašine slobodnog SiO2 u plućima.Ukupna dužina svih zadebljanja ne prelazi ¼ projekcije lateralnog torakalnog zida. širinu i dužinu zadebljanja. ax – Grupisanje malih pneumokoniotičnih zasenčenja 2. limfnim žlezdama 12. Širina pleuralnog zadebljanja Meri se od unutrašnje ivice zida grudnog koša do unutrašnje ivice zadebljanja. debljinu i dužinu zadebljanja. bu – Bula (e) 3. 1. ca – Rak pluća ili pleure 4. fr – Prelom rebra (rebara) 13. rp– Reumatoidna pneumokonioza (Caplanov sindrom) 22.

neurološka. Rtg-sliku ljuske od jajeta (slika 3. Mineri. Postoje brojne teorije o nastanku ovog oboljenja: imunološka. zatim nodoznog endo i perialveolitisa). IZVORI EKSPOZICIJE Radnici u kamenolomima i na drobilicama kamena Radnici na matiranju stakla Radnici u proizvodnji šamotnih opeka. Smatra se da inhalalirane čestice SiO2 bivaju fagocitovane od strane makrofaga na koje SiO2 deluje citotoksično i dovodi do smrti makrofaga i oslobađanja SiO2 koji biva fagocitovan od strane drugih makrofaga i taj ciklus se kontinuirano ponavlja. česte su pleuralne adhezije (najčešće na dijafragmalnoj i viscelarnoj pleuri) i znaci emfizema oko silikotičnih čvorića. Zbog svega ovoga fibroblasti počinju preterano da produkuju kolagenska i retikulinska vlakna koji se talože te se na taj način vremenom formira silikotični čvorić. pizoelektrična. U odmaklim stadijumima pseudotumori zahvataju velika polja pluća i pretvaraju ih u masivne ožiljke između kojis se nalaze ostaci emfizematoznog plućnog parenhima (slika 2. infektološka. jasno ograničeni od okoline. mehanička. a kolagenska bliže centru i između njih se nalaze čestice SiO2. Polireri. Fasaderi. Na njihovom preseku se vide fibrinska vlakna kao konci u klupku pri čemu su retikulinska vlakna na periferiji. Kolagen vremenom prelazi u hijelin. PATOGENEZA Patogeneza silikoze nije do kraja razjašnjena. ispod viscelarne pleure vide se sivkasti silikotični čvorići difuzno raspoređeni po celim plućima. Makroskopski pluća su hiperpigmentisana. Prodiranje SiO2 u limfne sudove i žlezde dovodi do limfangitisa i opstrukcije limfnih sudova. porcelana i cementa Rudari. pri čemu se stvaraju centralne šupljine ispunjene kašastim detritusom. pri čemu se i u samim limfnim žlezdama mogu stvoriti silikotični čvorići. Slika 1a. Sinusi pleura su obično obliterisani.). a međućeliske incezure mogu biti pretvorene u debele švarte. keramike. Alfa ketogluterat). Disajni putevi su zadebljanih zidova sa znacima zapaljenja. silikotični noduli (slika1a i 1b. Pluća su čvršće koezistencije. a na periferiji su brojni makrofagi i fibroblasti. Pseudotumore.). Peribronhijalni čvorići mogu prodreti u disajni put i zapušiti ga (isto važi i za krvne sudove). Topioničari Elektrozavarivači. stereohemiska i dr. režima rada i odmora Klimatskih uslova na radnom mestu Zaštite na radu Stanja disajnih puteva Individualne predispozicije Sekundarne infekcije Imunoloških karakteristika Broj godina potrebnih za nastanak silikoze stalno se povećava i danas iznosi prosečno 22 . Stvoreni čvorići se međusobno spajaju i okružuju kolagenim slojevima dajući veće formacije tzv.). Progresija silikoze nakon prestanka ekspozicije objašnjava se upravo re-fagocitozom SiO2 oslobođenog iz makrofaga. Pseudotumori pokazuju sklonost ka kolikvacionoj nekrozi zbog oblitracije krvnih sudova koji ih ishranjuju fibroznim procesom. a ekspozicija 20 i više godina. Livci. Taraceri. Bolest je progresivnog toka i može dovesti do invalidnosti i smrti obolelog. a gomilaju se i različita hemiska jedinjenja poreklom iz uginulih makrofaga koja stimulišu fibroblaste da produkuju kolagen (npr.Javlja se ako je koncentracija kvarca u mešanoj prašini veća od 18 %. Centar čvorića je bez ćelija. Kamenorezci. Čvorići su jajastog oblika prečnika do 5mm.25 godina. endokrinološka. Oko zahvaćenih limfnih žlezda u hilusu talože se krečno fosforne soli obrazujući tzv. PATOMORFOLOŠKE PROMENE 167 . Vajari i drugi FAKTORI KOJI UTIČU NA BRZINU RAZVOJA SILIKOZE Procenta SiO2 u česticama Koncentracije čestica Dužine ekspozicije Vrste rada. U intersticijumu se tako gomila SiO2 koji dovodi do poremećaja u sazrevanju fibroblasta. Prve promene su u vidu gomilanja makrofaga u kojima se nalazi fagocitovani SiO2 u alveolarne prostore čime se stvaraju granulomatozne lezije okružene limfocitima i plazmocitima (monocitnog alveolitisa. Ponekad pseudotumori mogu biti kalcifikovani. Kasnije dolazi do fibroziranja granuloma koji se pretvara čvoriće tzv.

Pluća dobijaju saćasti izgled .).Slika1b Retikulinska vla kna Kolagenska vlakna Čestice SiO2 Ako ima bronhiektazija čuju se i krupni vlažni šušnjevi. prošireni međurebarni prostori. Pojava silikoma (pseudotumorske formacije) koje nastaju spajanjem manjih zasenčenja.6–3. 168 . okruglog. Znaci emfizema (bačvast grudni koš. Disanje je oslabljeno javljaju se bronhogenih šušnjeva i vizinga. Povećana je prosvetljenost donjih plućnih polja zbog emfizema koji se tu razvija Daljom progresijom povećava se broj promena (profuzija). koje se pružaju od donjih polova hilusa ka dijafragmi.šatorasta uzdignuća (festoni) Adhezivne promene u vrhovima ili na bazalnoj pleuri. ponekad je drugi ton nad arterijom pulmonalis udvojen. Srčana radnja je ubrzana. a posle određenog vremena i u gornja plućna polja. prečnika do 1. ali i njihova veličina. ovalnog ili polumesečastog oblika. PROMENE U PARENHIMU Početni stadijum. PROMENE NA PLEURI Početni stadijum . tonovi su tihi i tmuli. Promene su simetrično raspoređene. Konglomerati Emfizem Festoni Slika 3. Trakcijom pomeraju medijastinalne organe.Usled razvoja emfizema u delovima pošteđenih silikotičnih promena. hipersonarnost). u oba plućna krila (slika 4. Silikomi su solitarni. ređe produžen ekspirijum. Reichmanove kišne putanje .5mm). Daljom progresijom povećava se broj punktiformnih senki . Punktiformne senke prerastaju u mikronodularne (1. TREĆI STADIJUM Poremećaj ventilacije pluća sa poremećajem mehanike disanja. ZAVRŠNI STADIJUM Kaheksija Uznemirenost Upale očne duplje Zamaranje pri najmanjem naporu Neprekidni kašalj Znaci hroničnog plućnog srca RADIOLOŠKI NALAZ Slika 2.0 mm) i makronodularne (3-10 mm). najčešće u gornjem segmentu donjeg režnja.koje se sada javljaju i u donjim.retko posejane punktiformne senke u srednjim plućnim poljima (okrugle.trakaste senke zadebljalog peribronhijalnog veziva. Slika 4. KLINIČKA SLIKA PRVI STADIJUM Zamaranje Suv kašalj DRUGI STADIJUM Izrazitije zamaranje Dipneja Stezanje u grudima Kašalj sa iskašljavanjem sluzavo lepljivog ispljuvka u kome ima SiO2.

PROMENE U HILUSIMA Hilusne senke su proširene. LEČENJE Radi se o ireverzibilnom oboljenju. ali se istovremeno javljaju i opstruktivne promene jer silikotični čvorići vrše konpresiju na disajne puteve. Progresivna masivna fibroza ima lošu prognozu.solima PROMENE NA SRČANOJ SENCI Pleuroperikardne adhezije Znaci hroničnog plućnog srca (neznatno uvećanje senke desnog srca) PROMENE NA KOSTIMA Osifikacija na svim rebarnim rskavicama. Zbog toga su smanjeni i FEV1 i Tiffeneau indeks. inflamacije i hipersekrecije.Vodoravna trakasta senka u srednjem desnom plućnom polju . Pseudotumorski stadijum .). Mala zasenčenja pluća imaju bolju prognozu i obično ne skraćuju znatnije životni vek ako se jave posle pedesete godine. Ove promene se u većem ili manjem stepenu nalaze kod svih odraslih osoba posebno onih koji žive u zagađenoj sredini industriskih gradova. nešto čvršća sa čvorićima u intersticijumu veličine 2-3 mm izgleda šišarke koja čvrsto urasta u okolno tkivo. pa je kod silikoze najčešći nalaz Poremećaj ventilacije pluća mešovitog tipa gde dominira opstrukcija. SILIKOANTRAKOZA ANTRAKOZA Slika 5. MAKROSKOPSKI NALAZ Pluća su crnkasta. KOMPLIKACIJE Hronični opstruktivni bronhitis Emfizem pluća Tuberkuloza Bronhiektazije Pneumotoraks (ređe) Plućna antrakoza je vrsta pneumokonioze izazvana inhalacijom čestica prašine atmosferske čađi i nagomilavanjem antakotičnog pigmenta u plućima. lekovima nije moguce smanjiti već nastalu fibrozu.zadebljanje intralobularne pleure(slika 5. a može da se razvije i hronični opstruktivni bronhitis i emfizem. Tok ovog oboljenja se kod gradskog stanovništva smatra bezopasnim. Unete čestice ovakve prašine se najvećim delom eliminišu preko mukusa. trakaste senke pleuralnih zadebljanja . Za usporavanje evolucije fibroznog procesa najznačajniji je prekid ekspozicije prašini SiO2. obično za 10-15 godina dovedu do hronične respiratorne insuficijencije.brojne zupčaste adhezije na dijafragmalnoj pleuri.na lateralnom torakalnom zidu. a SILIKOANRAKOZA ETIOLOGIJA Silikoantrakoza je retikularno-nodularna fibroza koja se javlja kod rudara izloženih ugljenoj prašini koja u sebi sadrži SiO2 i u suštini predstavlja blažu formu silikoze. PROGNOZA Prognoza je nepovoljna. međurebarni prostori su prošireni ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE Zbog redukcije plućnog parenhima nastaje restriktivni poremećaj ventilacije. apikalno i intralobarnoj pleuri Obliteracija kostofreničnih i kardiofreničnih uglova. Rebra su horizontalnije položena. Moguće je lečiti nastale komplikacije bolesti kao što su tuberkuloza i hronični opstruktivni bronhitis.limfne žlezde u hilusima prožete Ca. hroničnog plućnog srca i smrti. MIKROSKOPSKI NALAZ 169 . Na pleuri se vide adhezije. Dokazano je da prašina čistog ugljenika ne može da izazove fibrozu već samo blokadu linfotoka i iritaciju tkiva dovodeći do kongestije. a manji deo fagocitovan od strane makrofaga se taloži u plućima ili preko linfnih puteva dospeva do linfnih čvorića gde se taloži. Fibroza pluća kod ovog oboljenja je posledica dejstva kvarca koji deluje na već ugljenikom izmenjeno plućno tkivo.. nepravilnih rubova Vremenom hilusi postaju konpaktni Slika ljuske od jajeta . a linfni čvorovi su uvećani i čvrsti.

Od normalnog nalaza do nalaza vizinga i pukota. kasnije hipoksemija.Od čistih silikotičnih razlikuju se po tome što su lokalizovani u vrhovima ili gornjim plućnim poljima. neravnih i izreckanih ivica. Veće TBC-promene (senke) nastale spajanjem manjih promena. a TBC dodatno pojačava restriktivne smetnje. Hematogeni oblici tuberkuloze .u početku pri naporu kasnije i u miru FIZIČKI NALAZ Perkusijom . nepravilnog je oblika. Kolagen u središtu često degeneriše i nekrotizira. KOMPLIKACIJE Spontani pneumotoraks Eksudativni pleuritis Pleuralne adhezije Bronhitis i emfizem Perforacija limfnih žlezda i izlivanje sadržaja u bronhije DIJAGNOZA RADIOLOŠKI NALAZ 170 . Ivice ovih lezija prodiru u okolno plućno tkivo i sa centralno postavljenim čvorićem daju sliku Meduzine glave. Auskultatorno . Pored toga pojavi tuberkuloze doprinosi i smanjenje opšte otpornosti organizma koje se obično javlja pri silikozi pluća sa velikim zasenčenjima. ZASEJAVANJE NA LËWENSTEIN PODLOZI Neophodno je u cilju dokazivanja bacila TBC u iskašljanom sadržaju. Kavernozna TBC . Dokazano je da kvarc smanjuje lokalnu otpornost plućnog tkiva i tako stvara uslove za reaktivaciju latentnih tuberkuloznih ognjišta. a u pojedinim područjima pluća može se naći tmulost. SILIKOTUBERKULOZA Oboljenje kod koga se pored silikoze u plućima razvija i TBC infekcija. a donja plućna polja su zahvaćena emfizemom. Na postojeću tuberkulozu nadovezuje se silikoza – retko. sa centralnim rasvetljenjem. Velika silikotična zasenčenja u srednjim plućnim poljima Prosvetljenost donjih plućnih polja (Emfizem) Kod bronhogene diseminacije .Sužena Kroenigova polja na strani TBC-lezije. KLINIČKA SLIKA SIMTOMI I ZNACI Umor Malaksalost Lako zamaranje pri naporu Noćno znojenje Povišena temperatura Kašalj .TBC-promene se javljaju i u donjim partijama pluća.posebno pri fizičkom naporu Ekspektoracija .Središnji deo lezije čini čvorić sastavljen od koncentrično postavljenih slojeva hijelina koji okružuje čestice prašine. Obe bolesti istovremeno nastaju i evoluiraju – izuzetno retko.U početku čvrsta. karakteriše se zadebljanjem apikalne pleuralne kape. GASNE ANALIZE U početku normalne. Istovremeno postoje i silikotične i tuberkulozne lezije u različitim evolutivnim stadijumima. nehomogena. mogu biti jednostrani i imaju spikularni rub.Na silikotičnim plućima najveći su dijagnostički problem. a u odmaklom stadijumu i hiperkapnija. a u srednjim i donjim plućnim poljima postoje silikotične lezije.izuzetno retko hilusne senke mogu biti proširene i kompaktne. Zbog postojanja prethodne opstrukcije najčešći nalaz je oštećenje plućne funkcije mašovitog tipa. PLUĆNA FUNKCIJA Oštećena zbog silikoze.Javlja se u vrhovima. KLINIČKA SLIKA Dispneja Bol u grudima Kašalj sa iskašljavanjem crnkastog ispljuvka RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež . Tuberkuloa na koju se nadovezala silikoza . Može nastati na tri načina Na postojeću silikozu nadovezuje se tuberkuloza – Najčešće (TBC je ovde komplikacija silikoze). nejasno ograničena zasenčenja veličine 1-3 mm – Kanije pojava pseudotumora . nejasno ograničena. Oko lezije se stvara emfizem.u početku osudna kasnije obilnija Dispneja . slabijeg intenziteta i nejasne ograničenosti. a kad kad i hipersonarnost. trakasto povezana sa hilusima i bez drenažnog bronha. Siliko-tuberkulozni konglomerati . TBC-čvorići su manji i gušći od silikotičnih. Baze pluća su slabije pokretne. RADIOLOŠKI OBLICI Silikoza na koju se nadovezala tuberkuloza Ako su sve promene lokalizovane u gornjim i srednjim plućnim poljima. od silikotičnih pseudotumora razlikuju se po tome što su nehomogene i nejasno ograničene.Ako se u vrhovima i infraklavikularno vide specifične promene. TBC-lezije u gornjim plućnim poljima i hilusima Trakaste senke koje spajaju TBC-promene u vrhovima sa hilusima.

Tipični potkožni reumatoidni čvorići . cevi i krovnih pokrivača Proizvodanja ploča. Posle potpunog izlečenja TBC procesa ORS će zavisiti od rasprostranjenosti i težine kako tuberkuloznih tako i slikotičnih izmena.Osteoporoza artikularnih delova kostiju. peskirera. deformacije zglobova) Simptomi pneumokonioze (Dispneja. pretpostavlja se da prisustvo prašine u organizmu pokreće autoimunološke mehanizme koji dovode do oštećenja u nivou zglobova. IZVORI EKSPOZICIJE Zbog svojih izvanrednih fizičkih osobina azbest ima vema široku primenu. U prirodi se javlja se u dva oblika: SERPENTINSKI OBLIK (Hrizotil) . ETIOPATOGENEZA Nije do kraja poznata.kod 1/4 obolelih. AMFOBILNI OBLIK (Krocidolit i Amozit) Čija su vlakna duža. Kao moguće objašnjenje se navodi i defekt na nivou T linfocita ili pojačana aktivnost Blimfocita. otok. kao i satnja respiratornie funkcije. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Nakon završetka lečenja osoba se smatra nesposobnom za svoj posao još 5 godina zbog mogućih recidiva bolesti. LEČENJE Antituberkulotici. Azbest je silikat magnezijuma (SiO2 vezana za Mg) koji kao primese može da sadrži Fe. Slika 6. građevinari i dr. REUMATOIDNA PNEUMOKONIOZA (Caplanov sindrom) Kaplanov sindrom predstavlja udruženost pneumokonioze i reumatoidnog artritisa. AZBESTOZA (Pneumokonioza uzrokovana azbestom) Azbestoza je difuzna intersticijalna fibroza pluća izazvana inhalacijom azbestnih vlakana tokom 1020 godina.). jasno ograničene okrugle senke. horizontalna i igličasta.Kazeozna pneumonija Bronhiektazije Ekstrapulmonarne diseminacije. opeke) Proizvodnja obloga za kočnice. suženje zglobne pukotine.Difuzno pojačan i deformisan plućni crtež u gornjim i srednjim plućnim poljima (intersticijalne promene). radi se o izmenjenim reumatoidnim čvorićima.3-5cm. hospitalizacija od najmanje devet meseci. ivične periostalne reakcije periartikularnih koštanih delova. Bolovi u grudima). livaca. kamenorezaca i drugih.Čija vlakna imaju zmijolik oblika. homogene. 171 . prečnika 1 cm i više. postoji više teorija: MEHANIČKA TEORIJA RADIOLOŠKI NALAZ Slika prodavaca balona . nakon toga kontrola na tri meseca. Znaci hroničnog siliko-artritisa na zglobovima . lokalizovane u perifernim partijama pluća (Slika 6. Ca i Na . po kome su posute mrljaste. Sreće se kod rudara. često je udružena i sa promenana na viscelarnoj i parijetalnoj pleuri (azbestoza pleure). KLINIČKA SLIKA Simptomi hroničnog reumatskog artritisa (bol u zglobovima. lamele i kvačila Proizvodnja pločica. stolari. Kašlaj. PATOANATOMSKI NALAZ Okruglasti čvorići u plućima prečnika 0. Povećana ekspozicija postoji U rudnicima azbesta Azbestno-tekstilna i azbestno-cementna industrija Proizvodnja vatrostalnog materijala (odela. kartona i filtera Mašinogradnja Industrija plastičnih masa Prizvodnja izolacionih traka Automehaničari. PATOGENEZA Patogeneza azbestoze još uvek nije poznata.

Fibroza je u početku izraženija u donjim režnjevima da bi se kasnije proširila na srednje i gornje režnjeve.5-10µm.Emfizem pluća . Vremenom zahvata peribronhijalne i perivaskularne prostore. Ove ćelije nose azbestna vlakna u plućno tkivo i vrše njihovu delimičnu dezintegraciju. U daljem toku pluća postaju sve mutnija i dobijaju izgled kao da se posmatraju kroz mlečno staklo jer zasenčenja postaju sve gušća i intenzivnija 172 .Okruglaste atelektaze . AZBESTNA TELAŠCA . kasnije produktivan sa sluzavognojavim sputumom Kasni inspirijumski pukoti . ređe na peritoneumu i u jetri.). Makroskopski pluća su crno-braonkasta sa zadebljanjima na pleuri (fibrozne ploče). TEORIJA IMUNOLOŠKE REAKCIJE -azbestna telašca se u organizmu oblažu proteinima.-Po kojoj azbestna vlakna poput iglica traumatiziraju plućno tkivo i izazivaju mikrohemoragije. maljičasti prsti i znaci dekonpenzacije desnog srca. dimenzija od nekoliko milimetara do više centimetara (Slika 8. prečnika 0. boje zlatno žute do braon ili zelenkaste.). Azbestne bradavice – retko se sreću. Vremenom se u ovoj oblasti formira trakasto-mrežasto zasenčenje slično paukovoj mreži.Azbestna vlakna koja su dospela ispod terminalnih bronhiola. da bi se eliminisala bivaju fagocitovana od strane alveolarnih makrofaga i epitelnih ćelija tip I. Kao komplikacije mogu se javiti . vretenastog oblika sa krajevima u obliku buzdovana ili eksera.Braon ili crne boje. nastaju zbog zabadanja azbestnih iglica u otkrivenu kožu.na bazama pluća obostrano. AZBESTNA VLAKNA . Fagocitoza je neefikasna za vlakna duža od 30 nm. Fibrozne ploče su česte na pleuri ali i na dijafragmi i perikardu. Intraalveolarna fibroza obliterira alveolarne prostore. našta ukazuje povećanje titra antinukleranog faktora i reumatskog faktora. Čine ih nakupine hijelinih vlakana.Nalaze se u prostorima zahvaćenim fibrozom. Slika7. Vremenom dolazi do razvoja hronične plućne insuficijencije i hroničnog plućnog srca pa se javlja tahipneja. dužine 10-100µm.Bronhogeni karcinom i Mezotelijom pleure RADIOLOŠKI NALAZ PARENHIMSKE PROMENE Početni stadijum Magličasto smanjenje transparencije u donjim plućnim poljima. TEORIJA INDUKCIJE FIBROZE SILICIJUMOVOM KISELINOM -Koja se sporo oslobađa iz azbesta i deluje toksično na plućni parenhim. Slika 8. Kao i kod drugih intersticijalnih fibroza pluća i ovde se ceo proces odvija kroz nekoliko faza: Inicijalno oštećenje Alveolitis Proliferacija fibroblasta Alveolarni kolaps i Produkcija i deponovanje kolagena u intersticijum pluća FIBRINOGENOST AZBESTA .Hronični opstruktivni bronhitis . dobijaju antigena svojstva.Ogleda se u pojavi raka pluća i mezotelijuma pleure PATOMORFOLOŠKE PROMENE Promene su u vidu relativno acelularne intersticijalne fibrozne reakcije. KLINIČKA SLIKA Simptomi i znaci se obično javljaju nakon ekspozicije od 15 do 20 godina u vidu: Zamor i Dispneja – čak i pre pojave radioloških znakova na plućima Kašalj – u početku suv. Najfibozogenija su krocidolitska vlakna. Fibroza počinje u oblasti respiratornih bronhiola i širi se prema periferiji acinusa. KANCEROGENOST AZBESTA . cijanoza. U gornjim režnjevima se javlja emfizem (Slika7. Većina je obložena proteinima i feruginoznim materijalom obrazujući azbestna telašca.

Plaeuralne plake – Izolovana pleuralna zadebljanja. debljina do 1 mm. obima patomorfoloških promena. znatne promene u izgledu neke stare senke ili suspektne promene u plućnom parenhimu RTG-SLIKA MEZOTELIJUMA PLEURE Lobularno zadebljana pleura i pojava eksudata.nastaje usled narušavanja kontinuiteta ivice srčane senke od strane trakastomrežastog zasenčenja. koje se pružaju.Pojava nove senke na snimku pluća. tako da se ova ivica nemože u potpunosti pratiti.Konačno pluća dobijaju izgled pčelinjeg saća . Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na mestima gde postoji ekspozicija materijama koje deluju kancerogeno na respiratorni sistem (Hrom. BRONHOALVEOLARNI LAVAT Nalaz azbestnih telašaca neutrofila (alveolitis). Slika čupavog srca . Nikl. Veličina im je 2-5 cm u prečniku. Centralni deo im je kalcifikovan po čemu se mogu razlikovati od pleuralnih zadebljanja. Može sadržati i manje količine azbesta. pa ako konfluiraju stvaraju sliku geografske karte. IZVORI EKSPOZCIJE U toku drobljenja i prerade serpentina. kaolina. PLEURALNE PROMENE Pleuralna zadebljanja – Javljaju se na parijetalnoj pleuri. stanja plućne funkcije.Na PA grafiji. SEROLOŠKI TESTOVI Povećanje titra antinukleranog reumatskog faktora. zatim na dijafragmalnoj i medijastinalnoj pleuri. Obično su multipne. lečenje komplikacija.trakasto-mrežastom formacijom. gvožnja. kozmetičkoj i keramičkoj industriji 173 . a donja emfizemom. boje i kaučuka U tekstilnoj. termolita i antofilita U industriji hartije. Kontraindikovan je dalji rad u uslovima ekspozicije fibrozogenoj prašini i drugim respiratornim štetnostima. Arsen i dr. Pojava ovih linija rezultat je razrastanja veziva u perilinfatičke i perivaskularne prostore. TALKOZA (Pneumokonioza uzrokvana talkom) Talkoza predstavlja pneumokoniozu izavanu inhalacijom prašine talka. dužine 2-6 cm. . površina im je homogena ili granulirana. RTG-SLIKA BRONHOGENOG KARCINOMA . učestalosti recidiva i opšteg stanja obolelog. Kontinuitet ivice bazalne pleure takođe je zamaskiran . PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana. od sredine razmaka između hilusa i lateralnog torakalnog zida. KOMPLIKACIJE Karcinom bronha Mezotelijum pleure Intersticijalna atipična pneumija Eksudativni pleuritis LEČENJE Podrazumeva ireverzibilna. mada se mogu proširiti i na viscelarnu pleuru. postojanja komplikacija.Na kosim snimcima perikardijalne kalcifikacije izgledaju kao lučne ili kružne. Obostrano locirane pleuralne plake siguran su znak izloženosti azbestnoj prašini. jasne i valovite. a ivice oštre. cinka. a kasnije se javljaja restriktivni poremećaji ventilacije. prema periferiji. gde su gornja plućna polja zahvaćena fibrozom.usled pleuralnog izliva. a mogu se obrazovati i na perikardu. dijafragmalne i medijastinalne kalcifikacije izgledaju kao linearne . Difuzioni kapacitet je često smanjen.jer promene postaju tako guste i intenzivne da se zdravi delovi plućnog parenhima vide samo u okcima mreže intersticijalne fibroze. a u pogledu fizičkog napora ORS zavisi od očuvanosti plućne funkcije.Poseban Rtg-tip azbestoze. Obliteracija kostofreničnog ugla . Nikada ih nema na interlobarnoj pleuri. SiO2 i H2O. bolest je faktora i i povećan broj OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost obolelih zavisi od težine kliničke slike. TYPUS INVERSUS . kalcijuma i aluminijuma. lokalizovana na parijetalnoj pleuri tendinoznog dela dijafragme (mogu biti locirane i u srednjim plućnim poljima). postoji smanjenje komplijanse i poremećaj parcijalnog pritiska kiseonika (najpre pri opterećenju).). Talk je hidratisani magnezijumov silikat koji se sastoji iz MgO. Pleuralne kalcifikacije – Javljaju se na parijetalnoj pleuri u srednjim plućnim poljima. Najčeše su bilateralna i locirana u srednjim plućnim poljima. Plućni vrhovi i gornja plućna polja su povećane svetline (emfizem) Kerleyeve linije – vodoravne linije.

Najčistiji oblik gline je kaolin (porcelanska glina). ČIST TALK .Izaziva samo laku peribronhijalnu fibrozu ili granulome tipa strano telo.Kod promenama granulomatoznog tipa.PATOGENEZA Inhalirane čestice talka fagocitiraju alveolarni makrofagi i nose ih u plućni intersticijum gde izazivaju stvaranje retikulinskih vlakana i fibrozu. nastali embolijom grana plućnih arterija. Pretpostavlja se da kaolin u sprezi sa aluminijum fosfatom ima antigena svojstva čime se može objasniti nastanak čiste kaolinske pneumokonioze Pneumokonioza kod radnika u industriji keramike i porcelana su posledica dejstva SiO2 koji se nalazi kao primesa u glini. a opstruktivno-restriktivni restriktivni). Kao primese u prašini gline se mogu naći SiO2.Dovdi do stvaranja Sitnih nejasno ograničenih čvorić u donjim lobulusima veličine 2-3mm. sivkaste boje. plake i kalcifikacije Plućne kalcifikacije (kod prisustva Ca u talku) .U obliku senki zvezdastog izgleda. Šupljine koje se javljaju kod većih fibroznih promena su ishemične prirode (endarteritis grana plućne arterije) Fibrozne promene mogu zahvatiti i pleuru pri čemu dolazi do fibroznih adhezija Simptomatsko (Kortikosteroidi kod promena tipa strano telo) OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kao kod silikoze KAOLINOZA (Pneumokonioza uzrokavan prašinom gline) Kaolinoza je pneumokonioza izazvana udisanjem prašina gline. U centru nodularnih formacija može doći do nekroze kao posledica ishemije (endarteritisa grana plućne arterije).Kod difuzne intersticijalne fibroze Nejasna klinička slika . prečnika oko 5 mm. KOMPLIKACIJE Bronhiektazije Tuberkuloza Karcinom pluća PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana. Oko granuloma je moguć razvoj emfizema. Ponekad se nalaze i masivne pleuralne adhezije KLINIČKA SLIKA Dispneja pri napou Bol u grudima Kašalj sa ili bez iskašljavanja Klinička slika slična azbestozi . porcelana i vatrostalnih opeka Tekstilana industrija Industrija plastičnih masa Industrija hartije Elektrotehnika PATOGENEZA Iako se smatra da čist kaolin ne može da izazove pneumokoniozu opisani su i slučajevi čiste kaolinoze kod radnika koji rade u farmacetskoj industriji. Talk granulomi su sivkasto-beličasti čvorići razbacani po plućima. Kod kaolinoze pluća su nešto tvrđa sa difuznom fibrozom u gornjim režnjevima i retkim nodularnim formacijama sivkaste boje (ne tako čvrsti kao kod silikoze). Talk koji se upotrebljava u hirurgiji može dovesti do stvaranja gigantocelularnog granuloma pri kontaktu sa tkivom u peritonealnoj duplji TALK KOJI SADRŽI SiO2 . kasnije se javljaju poremećaji (češće RADIOLOŠKI NALAZ PRI MANJEM PROCENTU SiO2 U RUDI LEČENJE 174 . prečnika do 1mm KLINIČKA SLIKA Dispneja pri naporu Bol u grudima Kašalj sa ili bez iskašljavanja. IZVORI EKSPOZICIJE Proizvodnja keramike. manje čvrsti od silikotičnih čvorića TALK KOJI SADRŽI AZBEST .dovodi do obrazovanja azbestih telašaca i Difuzne interticijalne fibroze pri čemu se retikulinska vlakna šire u svim pravcima i razaraju elatično tkivo alveola. ugljenik. KOMPLIKACIJE Bronhiektazije Tuberkuloza Karcinom pluća RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež u srednjim i donjim plućnim poljima Sitne mrljaste senke veličine 2-3 mm Ponekad pseudotumori (kod prisustva kaolina i cinka u talku) Pleuralna zadebljanja. Al i organska jedinjenja.

Fokalne pigmentacije su u vidu okruglih crnih mrlja prečnika 1-5 mm koje se nazivaju makule. Čestice prašine uglja aktiviraju alveolarne makrofage.Plućna hipertenzija . PRI VEĆEM PROCENTU SiO2 U RUDI Punktiformna. Udahnute čestice gvozdene prašine delom se izbacuju putem kašlja. plućna hipertenzija i cor-pulmonale.Znaci hroničnog plućnog srca PATOGENEZA Nije dovoljno poznata. Promene su obično asimetrične i zahvataju najčešće gornje delove pluća Razlog prelaska jednostavne pneumokonioze u masivnu fibrozu nije poznat.Produktivni kašalj (crnkast sadržaja) .Javlja se: . pri tom se oslobađaju H2O2 i drugi slobodni radikali. KLINIČKA SLIKA PROSTA PNEUMOKONIOZA . Pigmentacija je intenzivnija. RADIOLOŠKI NALAZ PROSTA PNEUMOKONIOZA Pojačan i deformisan plućni crtež. Donja plućna polja su upadljivo transparentna (emfizem). a koje predstavljaju akumulaciju makrofaga natovarenih česticama uglja. PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA . PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA 175 . Vremenom se formira jedan ili više većih čvorića prečnika 2-3 cm (pseudotumori).Restriktivno opstruktivni tip poremećaja ventilacije pluća .Bol u grudima . veličine 2-3 cm (pseudotumori) obično u u gornjim delovima pluća. Dilatirane respiratorne bronhiole zajedno sa alveolama mogu stvoriti venac centroacinusnog emfizema oko makule. smatra se da imunološki mehanizmi imaju najznačajniju ulogu u nastanku. Fibrozne promene zahvataju i plućne arterije i vene pri čemu nastaje njihova obliteracija. Ove promene su simetrično raspoređene u oba plućna krila sa predilekcijom u gornjim segmentima. Bolest se može završiti i letalno. Bolest sporo napreduje i progresija se zaustavlja prestankom ekspozicije pršini. Brojne adhezije na pleuri OBLICI JEDNOSTAVNA (PROSTA) PNEUMOKONIOZA Makroskopski se zapaža fokalna crna pigmentacija pluća razdvojena velikim poljima nezahvaćenog parenhima. a u centralnim delovima može doći do kolikvacione nekroze (tuberkulozne ili ishemične prirode). Javlja se kod rudara u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom posle 10 do 15 godina ekspozicije. makule su veće i brojnije i okružene fibrozom. koji oslobađaju razne medijatore. koja nastaje inhalacijom čiste prašine gvožđa. kasnije se javljaju poremećaji (češće PNEUMOKONIOZA RUDARA UGLJENOKOPA (Pneumokonioza uzrokvana ugljenom prašinom) Pneumokonioza kopača uglja je bolest uzrokovana inhalacijom i akumulacijom čestica ugljene prašine u plućima koja sadrži manje od 18% SiO2 i reakcijom pluća na prisustvo te prašine. Može se javiti i neznatna fibrozna reakcija. Između kolagenskih vlakana nalaze se nakupine ugljenih čestica i ostaci makrofaga. okruglasta zasenčenja veličine 1-5 mm u gornjim delovima pluća PROGRESIVNA MASIVNA FIBROZA Jedna ili više zasenčenja. Pleuralna zadebljanja i adhezije mikronodularna PLUĆNA FUNKCIJA U početku očuvana.Protiče bez izraženih subjektivnih tegoba. nodularna i zasenčenja. Retka mrljasta. simetrična.Slobodni radikali su izgleda odgovorni za inflamatorne promene u malim disajnim putevima. SIDEROZA (Pneumokonioza uzrokovana gvožđem) ČISTA SIDEROZA Čista sideroza je ne-fibrozirajuća pneumokonioza (ne izaziva fibrogene reakcije). a opstruktivno-restriktivni restriktivni). Gubitak elastičnih vlakana izaziva pojavu centolobularnog emfizema u donjim delovima pluća koji plućima daje saćast izgled.Pojačan i deformisan plućni crtež u srednjim i gornjim plućnim poljima. čiju kapsulu čine gruba hijelinizovana kolagenska vlakna poređana u snopove ili nepravilno.Dispneja i cijanoza . što remeti oksidoreduktivne procese u ćelijama tkiva.

Histološki između vrtložno postavljenih kolagenih snopova vide se čestice hematita i SiO2. a na krvnim sudovima prisutan je obliterantni endarteritis. Najveća koncentracija čestica prašine se nalazi u hilarnom području. Intenzivne mrljaste senke veličine do 5 mm difuzno rasejane Pleuralne adhezije. SIDERO-SILIKOZA Siderosilikoza je fibrozirajuća pneumokonioza koja nastaje inhalacijom prašine gvožđa koja u sebi sadrži SiO2. PATOMORFOLOŠKE PROMENE Kod siderosilikoze se mogu naći tri oblika patomorfoloških promena: Difuzni oblik . IZVORI EKSPOZICIJE Javlja se kod brusača.Fibrozni čvorići veličine do 1 cm u gornjim delovima pluća ponekad razmekšani u sredini. koji ima primarno dejstvo na nastanak fibroze. u livnicama. Progresivna dispneja Cijanoza . IZVORI EKSPOZICIJE Radnici koji rade na kopanju i obradi boksita U industriji boje Pri čišćenju alumijumovih odlivaka Pri pravljenju posuđa i legura. Nodularni oblik . Ovaj deo pluća dobija rđavo braon boju i prekriven je čvrstim crvenim masama fibroznog tkiva. a manjim delom se talože u plućima ali ne izazivaju fibrozu. nastajanja bronhiektazija.Zahvata gornje lobuse. Ponekad može doći do kolikvacije u fibroznom tkivu (tuberkulozne ili ishemične prirode). livaca i dr. polirera. Aluminijum u kombinaciji sa tkivnim belančevinama može delovati antigeno što može pokrenuti fibrozni proces u plućima. ALUMINOZA (Pneumokonioza uzrokovana aluminijumom) Aluminoza je fibroza pluća nastala inhalacijom čistog aluminijumovog praha ili gasova njegovih oksida. KOMPLIKACIJE Tuberkuloza Karcinom pluća KLINIČKA SLIKA Oboljenje se manifestuje blagim simptomima i benignim tokom. ETIOPATOGENEZA Nije do kraja poznata.delom bivaju fagocitovane od strane makrofaga i transportovane limfnim sudovima u regionalne limfne žlezde. kliničkim RADIOLOŠKI NALAZ Diskretna zasenčenja veličine 1-3 mm koja se povlače po prestanku ekspozicije.Minimalna. Limfni nodusi u hilusu su uvećani i prošarani cigla-crvenim i crnim fibroznim tkivom (čvorići). pleuroperikardne adhezijie i Festoni na bazalnoj pleuri IZVORI EKSPOZICIJE Javlja kod elektrovarioca. valjaonicama. sa pojavom centrolobularnog emfizema oko prašinskih fokusa. manje u apikalnom delu. Smatra se da je oboljenje posledica mehaničkog nadražaja čestica prašine i hemijskog dejstva aluminijuma na tkivne belančevine. ali generalizovana fibroza (mahom u centralnim delovima pluća). Čestice aluminijuma se fagocitiraju od strane alveolarnih makrofaga i prodiru u plućno tkivo izazivajući fibrozu pluća. a pri bazama samo u tragu. rudara u rudnicima gvožđa. čeličanama itd. Masivna fibroza . gravera. PATOMORFOLOŠKE PROMENE MAKROSKOPSKI Intersticijalna fibroza Pleuralne adhezije MIKROSKOPSKI Proliferacija vezivnog tkiva u interlobularnim septama Džinovske ćelije sa kristalima holesterola KLINIČKA SLIKA Subjektivne tegobe se obično javljaju posle 10 i više godina ekspozicije. sa difuznim adhezijama. Stepen fibroze zavisi od sadržaja SiO2 u prašini. a sama prašina gvožđa dovodi do dodatnih promena čime nastaje modifikovana sideroza. emfizema i Capluća. Često su prisutne i plućne adhezije.kasnije KLINIČKA SLIKA Dispneja Kašalj sa iskašljavanjem RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan i deformisan plućni crtež Sitna nodularna zasenčenja u srednjim i gornjim plućnim poljima Festoni na dijafragmalnoj pleuri RADIOLOŠKI NALAZ Pojačan plućni crtež 176 . ali se mogu javiti i posle veoma kratke ekspozicije od 3 meseca.

Povećana prozračnost (emfizem) u donjim plućnim poljima.

BARITOZA (Pneumokonioza uzrokovana barijumom)
Baritoza je nekolagenska pneumokonioza koja nastaje inhalacijom prašine barita.

Patološki proces izazvan hromom može međutim zahvatiti i plućni intersticijum što se manifestuje pojavom difuzne hromne fibroze. Patomorfološke promene karakteriše pojava distrofije ćelija i deskvamacija epitela sluzokože, atrofične i hetreotrofične promene muskulature, hipersekrecija i skleroza plućnih arterija. Ponekad dolazi i do metaplazije na sluzokoži krupnih bronhiola, a kao komplikacija se javlja karcinom bronha.

IZVORI EKSPOZICIJE
Radnici na dobijanju i mlevenju barita Hemijska industrija Industrija boja Industrija plastičnih masa

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA TVRDIM METALIMA (Volfram, Titan, Kobalt, Vandijum)
Radi se o oštećenju pluća nastalom udisanjem prašine volframa, titana, kobalta i vanadijuma.

ETIOPATOGENEZA
Inhalirane čestice braijuma fagocitiraju makrofagi i unose u pluća gde izazivaju blagu intersticijalnu fibrozu. Stepen fibroze zavisi pre svega od sadržaja SiO2 u baritnoj prašini.

ETIOPATOGENEZA
Ovi metali deluju pre svega iritativno na sluzokožu RES-a i dovode do razvoja hroničnog bronhitisa. da bi kasnije kod duže ekspozicije u plućima došlo i do nastanka fibroznih promena. Razvija se difuzna intersticijalna fibroza sa zadebljanjem intraalveolarnih pregrada i prisustvom gigantskih ćelija u alveolama i bronhiolama. Može doći i do metaplazije alveolarnog epitela. U fibroznim lezijama mogu se naći veće količine čestica tvrdih metala. Način nastanka fibroze nije poznat, a pretpostavlja se da je imunološki posredovan.

KLINIČKA SLIKA
Simptomi laringitisa, emfizema. traheitisa, bronhitisa i

RADIOLOŠKI NALAZ
Mikronodularne i nodularne senke lokalizovane najviše u srednjim plućnim poljima. Znaci emfizema (povećana prozračnost) u donjim delovima pluća.

STANOZA(Pneumokonioza uzrokovana Kalajem)
Stanoza nastaje kao posledica inhalacije gasova ili prašine kalajevog oksida. Čista stanoza je nekolagena fibroza. Intenzitet promena na plućima zavisi od procenta ssadržaja SiO2. Makroskopski pluća obolelih su crna ili tamno siva, mrežasta, posuta čvorićima do 5 mm lokalizovanih u interlobularnim septama, naročito subleuralno Radiološki nalaz Mikronodularne senke u svim plućnim poljima Adhezije na bazalnoj pleuri Prestanak ekspozicije može dovesti do spontanog povlačenja promena.

KLINIČKA SLIKA
Bronhijalni iritativni sindrom sa slikom hroničnog bronhitisa (u početku). Simptomi difuzne fibroze (kasnije). Karakteristična je ireverzibilnost i progresivnost tegoba. Vremenom dolazi do pogoršanja opšteg stanja i respiratorne insuficijencije. Opisani su i smrtni slučajevi

RADIOLOŠKI NALAZ
U iritativnom stadijumu Normalan nalaz. U stadijumu fibroze Retikulonodularna zasenčenja obostrano, više bazalno i perihilarno. Hilusi prošireni, kompaktni i nejasno ograničeni.

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA HROMOM
Dejstvo hroma na pluća pre svega se ogleda u njegovom iritatitivnom i alergogenom dejstvu na sluzokožu RES-a kao posledica čega dolazi do rinitisa, faringitisa, bronhitisa, pneumonije odnosno do pojave astme.

PNEUMOKONIOZA UZROKOVANA VEŠTAČKIM VLAKNIMA
Veštačka vlakna imaju sve veću upotrebu posebno od kada je ustanovljeno da azbest ima kancerogeno dejstvo, tako da je sve veći broj radnika

177

profesionalno izložen raznim vrstama veštačkih vlakana. Do ekspozicije radnika može doći: U proizvodnji i preradi veštačkih vlakana U izradi tekstila, produkciji gurtni i kočnica U proizvodnji vodootpornih i termoizolacionih materijala itd.

BIOLOŠKO DEJSTVO
Do danas nisu opisane posebne patohistološke promene odnosno specifične kliničke manifestacije koje se javljaju kao posledica ekspozicije veštačkim vlaknima. Neka eksperimentalna istraživanja pokazala su da se u plućima eksperimentalnih životinja posle inhalacije raznih mineralnih vlakana javljaju fibrozne promene slične onim kod azbestoze, ali je fibrozni odgovor znatno slabiji. Uneta pak direktno (intratorakalno, intrapleuralno ili intraperitonealno), ova vlakna izazvala su kod eksperimentalne životinje ne samo fibrozu već i karcinom pluća i mezoteliom.

Za dobijanje raznih legura sa bakrom, čelikom, aluminijumom U mašinogradnji U automobilskoj, avionskoj i kosmičkoj industriji - izrada motora, reaktora, opruga, ležišta i kočnica. U elektronici - za izradu raznih delova elektrouređaja i keramičkih aplikacija. U nuklearnim reaktorima - meša se sa uranijumom čime se smanjuje izlazak neutrona U vojnoj industriji - U proizvodnji nukleranog oružija i sistema za navođenje U izradi rendgenskih i laserskih cevi U izradi flurescentnih sijalica i neonskih lampi Za izradu elektroda za zavarivanje.

ETIOPATOGENEZA
Berlijum se u organizam unosi najčešće inhalacijom i pokazuje višestruko biološko dejstvo (toksično, alergogeno, fibrogeno i kancerogeno). Dovodi do oštećenja raznih organa i sistema - Pluća - Zapaljenjske i fibrozne promene - Jetre - Degeneracija i nekroza hepatocita - Kože - Dermatitis, ulkus i granulomi u koži - Oka - Konjuktivitis, Blefaritis - Kore nadbubrega - Hematopoeznog sistema - Pojava anemije - Kosti - Osteoskleroza kostiju karlice Pretpostavlja se da je mehanizam toksičnog delovanja berilijuma alergogene prirode, čemu idu u prilog i pozitivni kožni testovi na ovaj metal po tipu kasne preosetljivosti. Smatra se da se vezivanjem berilijuma za tkivne proteine stvaraju antigeni koji pokreću imunološku reakciju pri čemu nastaje autoagresija i oštećenje pluća i drugih tikva i organa. Razvoj bolesti u mnogome zavisi i od individualne osetljivosti na berilijum (samo kod 2 % izloženih radnika razvija se plućna reakcija). Zapaženo je da se plućna fibroza češće razvija kod onih koji su ponovno eksponovani berilijumu posle izvesnog perioda prekida ekspozicije.

KRITERIJUMI DA SE PNEUMOKONIOZA PRIZNA KAO PROFESIONALANO OBOLJENJE
Kao profesionalno oboljenje kod nas se priznaju: Slikoza pluća Silikotuberkuloza Azbestoza Pneumokonioza rudara ugljenokopa Pneumokonioza uzrokovna tvrdim metalima Uslovi za priznavanje su: Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije Da je radnik radio na poslovima na kojima postoji ekspozicija prašini koja može da dovede do nastajanja pneumokonioze. Klinički nalaz sa radiografskim promenama na plućima profuzije 1/1 ili više. Poremećaj ventilacije pluća najmanje srednjeg stepena (ili veći stepen profuzije Rtg-promena). Znaci aktivne tuberkuloze pluća ako se radi o silikotuberkulozi. Na kraju obavezno treba napisati i komentar.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE
AKUTNA BERILIOZA
Nastaje pri udisanju velikih koncentracija dima berilijuma oksida. Proces počinje kao akutni pneumonitis - Septalni zidovi su infiltrirani neutrofilima, dok su alveole isopunjene fibrinom, neutrofilima, Er i makrofagima. Aveolarni epitel otiče, a u lumenu alveola se pojavljuju limfociti. Makroskopski se zapaža kongestija i edem pluća. Kasnije dolazi do organizacije alveolarnog eksudata uz razvoj septalne fibroze bez stvaranja granuloma.

BERILIOZA
Berilioza je oboljenje pluća izazvano inhalacijom para i prašina berilijuma.

IZVORI EKSPOZICIJE
Berilijum se dobija se iz rude berila koja sadrži 1013% berilijum oksida. Ima široku primenu:

178

HRONIČNA BERILIOZA
Najpre se javlja intersticijalna a zatim konfluentna fibroza sa stvaranjem granuloma. Granulome čine kolekcije epitelnih ćelija okružene limfocitima i džinovskim Langerhansovim ćelijama oko kojih su laminarno istaložena kolagena vlakna. Kolageno tkivo vremenom postaje sve gušće uz isčezavanje ćeliskih elementa. Kasnije granulomi fibroziraju (ožiljci) pa se dobija slika generalizovane fibroze sa obliteracijom alveola. Unutar granulomima najčešće ne dolazi do kazezne nekroze. Slični granulomi i fibrotična reakcija javlja se i u traheobronhijalnim i hilarnim limfnim žlezdama. Makroskopski na površini preseka pluća zapažaju se u početku mala ograničena sivo-beličasta polja (fibrinski noduli) koja se uzajamno povezuju tako da se fibroza neravnomerno povećava. U fibroznim poljima nalaze se bronhiektatične šupljine što daje sliku saćastih pluća. U kasnijoj fazi bolesti usled raznošenja berlijuma iz primarnog žarišta granulomatozne promene se mogu javiti i u jetri, slezini, bubrezima, koži, skeletnim mišićima i ekstratorakalnim limfnim žlezdama.

Radiološki nalaz

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Silikoza Tuberkuloza Sarkoidoza

HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA
HOBP je oboljenje pod kojima se podrazumeva hronični bronhitis, emfizem i bolest malih disajnih puteva, a koje se karakteriše hroničnim smanjenjem protoka vazduha kroz disajne puteve. HOBP, a naročito hronični bronhitis je veoma rasprostranjeno oboljenje. Češće se javlja u industrijskim i urbanim oblastima, češće obolevaju muškarci, a morbiditet postepeno raste sa godinama starosti.

HRONIČNI BRONHITIS
Hronični bronhitis je oboljenje koje se karakteriše hroničnim porastom bronhijalne sekrecije što uzrokuje kašalj sa iskašljavanjem koje traje bar tri meseca u godini, najmanje dve uzastopne godine. Klasifikacija hroničnog bronhitisa izvršena je na osnovu prisustva ili odsustva infekcije i opstrukcije na:

KLINIČKA SLIKA
AKUTNA BERILIOZA
Akutni konjuktivitis i traheobronhitis - U početku Kašalj, dispneja, povišena T i opšta slabost - Kasnije Ovaj oblik berilioze obično traje 10-60 dana i lakši oblici se povlače bez rezidua. Ponekad može doći do akutne respiratorne insuficijencije sa letalnim ishodom.

BRONCHITIS

CHRONICA

SIMPLEX

(Običan, Mukoidni, Pušački) - Predstavlja početnu fazu bolesti

BRONCHITIS CHRONICA MUCOPURULENTA
(Infektivni, Mukopurulentni bronhitis) - Odlikuje se kašljem sa iskašljavanjem gnojavog žuto-zelenog sadržaja.

HRONIČNA BERILIOZA
Kašalj i Dispneja Brzo zamaranje Gubitak težine Opšta slabost

BRONCHITIS CHRONICA OPSTRUCTIVA
Karakteriše se: - Hipersekrecijom - Kašljem sa iskašljavanjem - Hroničnom opstrukcijom disajnih puteva - Gušenjem sa sviranjem u grudima

RADIOLOŠKA SLIKA
AKUTNA BERILIOZA
Slika bronhopneumonije ili lobarne pneumonije.

EMFIZEM
Emfizem je destruktivno, trajno, prekomerno povećanje alveolarnih vazdušnih prostora distalno od terminalnih bronhiola sa razaranjem alveolarnih zidova i kapilara i bez vidljive fibroze.

HRONIČNA BERILIZOZA
Gusto posejane senke veličine do 1,5 mm, nejasno ograničene u srednjim i donjim plućnim poljima. Pojačan i deformisan plućni crtež sa nešto širim i kompaktnim senkama –Kasnije.

BOLEST MALIH DISAJNIH PUTEVA
Bolest malih disajnih puteva je pojava patoloških promena u terminalnim i respiratornim bronhiolama. Po nekim autorima ovo nije poseban klinički entitet već rana, preklinička faza HOBP.

DIJAGNOZA
Radna anamneza Klinička slika

ETIOLOGIJA

179

Nastanak HOBP odnosno bronhoopstrukcije kao zajedničke karakteristike još uvek nije dovoljno razjašnjen. Faktori rizika se mogu podeliti na:

SPOLJAŠNJI FAKTORI
- Duvanski dim, infekcije, prašina, zagađenost životne i radne sredine

UNUTRAŠNJI FAKTORI
-Urođene ili stečene predispozicije organizma, npr. -Nedostatak Alfa 1 inhibitora proteaze koji dovodi do poremećaja odnosa proteaza i antiproteaza.

PATOMORFOLOŠKE PROMENE
Hiperplazija i hipertrofija mukoznih i peharastih ćelija • Poremećen je odnos između seroznih i mukoznih žlezda u korist mukoznih • Odvodni kanali bronhijalnih žlezda su prošireni i ispunjeni sluznim čepovima • Uvećan je broj peharastih ćelija uz redukciju cilindričnih ćelija • Dolazi do obliteracije i suženja disajnih puteva Kod dugotrajnog hroničnog bronhitisa može doći do • Isčezavanja bronhijalnih žlezda i Metaplazije pokrovnog epitela • Povećanja debljine mišićnog sloja u zidovima disajnih puteva • Fibroze, Endarteritisa i Peribronhitisa • Prelaska zapaljenja u okolno tkivo •

KOD HRONIČNOG BRONHITISA

nastaje respiratorna acidoza Ovako nastala acidoza se metabolički potpuno koriguje pa je pH u krvi normalan. U terminalnoj fazi bolesti nastaje respiratorna i metabolička dekompenzacija sa poremećajem gasne razmene koja je do te mere izražena da krv ne može da obezbedi tkivima dovoljnu količinu O2 pa dolazi do promene pH vrednosti i metaboličke acidoze. Emfizem pluća, takođe, dovodi do poremećaja plućne funkcije i to iz više razloga: • Usled smanjenja elastičnog veziva pluća - dolazi do suženja lumena bronhiola, čime se povećanja ukupni otpor strujanju vazduha u disajnim putevima. • Usled spajanja alveola i respiratornih bronhiola u veće prostore - atmosferski vazduh dospeva na veću udaljenost od zida alveola nego što je normalno što znatno otežava difuziju kiseonika kroz alveokapilarnu membranu i dovodi do nastanka hipoksemije u arteriskoj krvi. Redukcija kapilarne mreže u zidovima alveola, takođe smanjuje difuziju kiseonika u arterisku krv, ali i eliminaciju CO2 preko pluća pa pored hipoksemije nastaje i hiperkapnija. Kao kompenzatorni mehanizam dolazi do povećanja plućnih volumena i povećanja inspiratornog protoka, što zahteva porast aktivnosti respiratornih mišića.

KLINIČKA SLIKA
Dispneja - razvija se postepeno tokom više godina. Može se javiti samo pri naporu (emfizem). Kašalj sa iskašljavanjem - obično ujutru i zimi, često praćeni svirnjem u grudima. Disanje kroz stisnuta usta Uvlačenje interkostalnih prostora, supraklavikularnih jama i juguluma u inspirijumu Bačvast, slabo pokretljiv grudni koš Nabrekle vv. jugularis u ekspirijumu Bolesnici sa emfizemom su mršavi, bledorumeni, najčešće sede i koriste pomoćnu muskulaturu Centralna cijanoza i poliglobulični facijes - u završnoj fazi bolesti.

KOD EMFIZEMA
Panacinusni emfizem - Kod ovog oblika emfizema svi delovi acinusa su razoreni, tako da na kraju ostaje čipkasta mreža potpornog tkiva. Promene su najveće u donjim i prednjim delovima pluća. Centroacinusni emfizem - Kod ovog oblika emfizema razoreni su proksimalni i središnji delovi acinusa, dok okolne alveole ostaju neoštećene.

PATOFIZIOLOŠKE PROMENE
U početnoj fazi HOBP javljaju se početni poremećaji distribucije vazduha u plućima i laka hiperinflacija plućnog parenhima. Sa napredovanjem bolesti smanjuje se ekspiratorni protok vazduha. U odmakloj fazi zbog neravnomerne ventilacije različitih alveola javlja se poremećaj distribucije ventilacije pluća, što dovodi do poremećaja odnosa ventilacije i perfuzije (V/Q). Kao posledica izmene ovog odnosa dolazi do poremećaja razmene gasova tj. do respiratorne insuficijencije. U cilju korekcije odnosa V/Q dolazi do hiperventilacije. Međutim, vremenom hiperventilacija postaje nedovoljna za korekciju V/Q što dovodi do pada ppO2 i povećanja ppCO2 i

AUSKULTATORNI NALAZ
Disajni šum je oslabljen Produžen EX i Rano IN pucketanje Visokotonski i niskotonski zvižduci - ukazuje na opstrukciju Oslabljeni srčani tonovi - pri teškom obliku HOBP.

RADIOLOŠKI NALAZ
Na emfizem ukazuju: Znaci hiperinflacije pluća - Uvećana visina pluća i širina međurebarnih prostora, spušten i zaravnjen

180

svod hemidijafragme, povećana dubina retrosternalnog prostora na profilnom snimku. Redukcija sudovne šare u spoljnoj 1/3 ili 1/2 pluća na 1-1,5 cm od lateralnog zida toraksa Pojava bula.

Oksigenoterapija Nadoknada alfa1 antitripsina Nemedikamentozno Edukacija bolesnika i njegove porodice Psihoterapija sa vežbama za relaksaciju Fizikalna terapija Balneoklimatoterapija Hirurško Lobektomija Transplatacija pluća

ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE
KOD HRONIČNOG BRONHITISA
- Opstruktivne promene u malim disajnim putevima U ranoj fazi bolesti Povećane vrednosti closing volumena Smanjene vrednosti komplijanse pluća Smanjene vrednosti FEV50 i FEV25 U odmakloj fazi bolesti Snižen FEV1 i Tifneau uz normalni VC Uvećan ukupni otpor u disajnim putevima Hipoksemija, Hiposaturacija, a kasnije i Hiperkapnija

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI
Pri egzacerbaciji hroničnog bronhitisa profesionalne geneze nastaje privremena radna nesposobnost. Trajna radna sposobnost ovih bolesnika potpuno je umanjena za rad gde će biti izloženi respiratornim iritansima i nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. U odnosu na fizički napor, radna sposobnost će zavisiti od stepena poremećaja plućne funkcije, godina starosti, mišićne snage, vrste rada. Blaga HOBP - Nisu sposobni samo za veoma teške fizičke poslove. Srednja HOBP - Nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke napore. Teška HOBP - Nisu sposobni ni za kakve fizičke napore.

KOD EMFIZEMA PLUĆA
Mešoviti tip poremećaja ventilacije pluća Otpori strujanju vazduha su neznatno uvećani Smanjen transfer koeficijenta i faktora Hipoksemija i Hiperkapnija

FARMAKODINAMSKI TESTOVI
BRONHODILATACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja reverzibilnosti bronhoopstrukcije.

BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI
- Sprovode se u cilju ispitivanja hipereaktivnosti traheobronhijalnog stabla na određene faktore iz unutrašnje i spoljašnje sredine. - Primenjuje se u slučaju kada je rezultat bronhodilatacionog testa negativan, spirometrijski nalaz normalan, a pacijent ima karakteristične simptome dispneje.

KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE HRONIČNOG OPSTRUKTIVNOG BRONHITISA ZA PROFESONALNO OBOLJENJE
• Da radnik radi na radnom mestu gde dolazi u kontakt sa iritirajućom prašinom (dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje 10 godina). • Klinička slika hroničnog opstruktivnog bronhitisa sa poremećajem plućne ventilacije teškog stepena (FEV1 manji od 50%). • Normalan spirometrijski nalaz pri zapošljavanju. • Dokaz o progresiji oštećenja plućne funkcije tokom rada. • Dokaz da je obolela osoba oduvek bila nepušač.

KATEGORIZACIJA HOBP PREMA VREDNOSTI FEV1
Blaga HOBP - FEV1 jednak ili veći od 70% u odnosu na referentne vrednosti Srednja HOBP - FEV1 između 50 i 69% u odnosu na referentne vrednosti Teška HOBP - FEV1 jednak ili manji od 50% u odnosu na referentne vrednosti

LEČENJE
Medikamentozno Bronhodilatatori Mukolitici Kortikosteroidi Antibiotici Sekretolitici Ekspektoransi

ASTMA
Astma je hronično oboljenje diasajnih puteva koje se karakteriše: Hroničnim zapaljenjem u svim strukturama bronhijalnog stabla Hiperreaktivnošću traheo-bronhijalnog stabla (urođena ili stečena)

181

Reverzibilnom generalizovanom bronhoopstrukcijom promenjivog intenziteta. Bolest se ispoljava: Napadima gušenja Sviranjem u grudima i Kašljem

Usled smanjene osetljivosti beta adrenergičkih receptora glatkih mišića bronhija

II - STEČENA HIPERREAKTIVNOST
- se javlja usled: Pojačanog oslobađanju medijatora prilikom zapaljenja Poremećaja ravnoteže između alfa i beta adrenergičkih receptora u korist ovih prvih Poremećaja funkcije NeadrenergičkogNeholinergičkog sistema Smatra se da uzročnici zapaljenja stimulišu mastocite u bronhijalnoj sluzokoži iz kojih se prekomerno oslobađaju medijatori (histamin, leukotreini i dr.) koji deluju višestruko: • Izazivaju spazam bronhijalne muskulature direktno ili preko vagusa • Povećavaju lučenje sluznih žlezda sa stvaranjem sluzni čepova u lumenu bronha • Povećavaju propustljivost postkapilarnih venula što dovodi do stvaranja edema bronhijalne sluzokože. Smanjenje prečnika disajnih puteva (bronhoopstrukcija) nastaje dakle usled: Spazma i hipertrofije glatkih mišiča u zidu disajnih puteva Prisustva sekreta u lumenu disajnih puteva i Edema sluzokože disajnih puteva U toku zapaljenjskog procesa u submukozi i mukozi nalaze se ćelije imunološke reakcije sa prevagom eozinofila, Mastocita i Ig. Vremenom dolazi do aktiviranja fibroblasta u sluzokoži disajnih puteva što dovodo do fibroze, deformacije i ireverzibilne bronhijalne opstrukcije. Ove promene dovode do smanjenja strujanja vazduha kroz disajne cevi i povećanja otpora u njima. Usled poremećaja alveolarne ventilacije i perfuzije često dolazi do poremećaja parcijalnih pritisaka respiratornih gasova i acidobaznog stanja u arteriskoj krvi (hipoksemije, a kasnije i hiperkapnije).

Epidemiologija - Tačna incidenca i prevalenca
astme nije poznata, procenjuje se da je prevalenca bolesti u opštoj populaciji između 2 i 23%. U našoj zemlji se smatra da je negde oko 3%.

ETIOPATOGENEZA
Bronhokonstrikcija kod astme može da se javi usled delovanja brojnih alergena ili iritanasa:

I - ALERGENI - Polen
- Proteini životinja - Dermatophagoides

II - MEDIJATORI - Histamin
- Leukotrein - Prostaglandini - Adenozin

III - FARMAKOLOŠKI AGENSI
- Holinergici - Blokatori β- adrenergičkih receptora - Stimulatori α-adrenergičkih receptora

IV -AEROZAGAĐIVAČI - Sumporni oksidi
- Hlor - Dim cigarete - Formaldehid - Jaki mirisi

V - FIZIČKE AGENSI - Fizički napor
- Hiperventilacija - Hladan vazduh

V - DRUGI HEMISKI AGENSI
- Benzoati - Izocijanati - Metabisulfat - Acetilsalicilna kiselina - Tetrazin Hipereaktivnost traheobronhijalnog stabla koja se javlja kod astme može biti:

PODELA ASTME
I -ALERGISKA ASTMA (Ekstrinzička) UROĐENA (Atopijska)
Javlja se u detinjstvu i genetski je uslovljena (poremećaj funkcije gena vezanog za 11 hromozom). Kod obolelih rano nakon kontakta sa alergenima dolazi do senzibilizacije anafilaktičkog tipa (Imunološka reakcija tip I) i stvaranja antitela iz grupe IgE. Kod 2-3% bolesnika umesto IgE stvaraju se antitela iz grupe IgG - Imunološka reakcija tip III Veoma retko može da postoji istovremo imunološka reakcija Tip I i Tip III tzv. dvojna astma.

I - UROĐENA HIPERREAKTIVNOST - javlja se:
Kod atopičara (najčešće) Usled nedostatka kateholamina Usled povećana osteljivosti alfa adrenergičkih receptora glatkih mišića bronhija

182

STEČENA (Neatopijska)
Javlja se nakon senzibilizacije najčešće na inhalacione alergene u bilo kom životnom dobu. Radi se o mešovitom tipu senzibilizacije - Imunološka reakcija Tip I i Tip III.

STEPENOVANJE ASTME PREMA TEŽINI KLINIČKE SLIKE Stepen težine Klinička slika pre terapije
- Dnevni simptomi do 2 puta nedeljno - Noćni simptomi do 2 puta mesečno - Bez simptoma između napada - Dnevni simptomi češći od 2 puta nedeljno - Noćni simptomi češći od 2 puta mesečno - Simptomi utiču na fizičku aktivnost i spavanje - Stalni simptomi - Učestali noćni napadi - Ograničena fizička aktivnost

II -IDIOPATSKA ASTMA (Intrinzička)
Karakteriše se bronhijalnom hiperreaktivnošću kod osoba koje nemaju atopijsku konstituciju, koncentracije IgE-a su normalne, a kožni i inhalacionioni bronhoprovokacioni testovi su negativni.

Plućna funkcija
PEF ili FEV1 veći od 80% norme PEF varira manje od 20% PEF normalan posle bronhodilatatora

Laka astma

III - POSEBNE VARIJANTE ASTME
Infektivna astma Astma izazvana stresom i hladnoćom Astma izazvana fizičkim naporom Astma izazvana lekovima (Aspirin, Tetrazin) Astma trudnica Profesionalna astma

Srednje teška astma

PEF ili FEV1 60-80% od norme sa varijacijama 20-30% u napadu

KLINIČKA SLIKA
Asmatični napadi variraju u intenzitetu bronhokonstrikcije od blagih i kratkotrajnih do teških koji traju satima i danima. Napadi mogu biti svakodnevni ili retki (1-2 puta godišnje), češći su noću i pred zoru. Klasični simptomi i znaci napada su Gušenje Sviranje u grudima Kašalj - u početku suv kasnije produktivan Pri težem napadu dolazi do Angažovanje pomoćne RES-muskulature Cijanoze Nabrekle vene na vratu Perkutorno - Sonornost Auskultatorno - Visokotonski zvižduci

Teška astma

PEF ili FEV1 manji od 60% od norme sa varijacijama većim od 30%

PROGNOZA Kod oko 25 % obolele dece dolazi do potpune remisije simptoma u adolescentnom dobu. Kod oko 20% odraslih dolazi spontano do kraćih ili dužih remisija. Kod oko 40% odraslih asmatični napadi sa starenjem postaju ređi i slabiji. Oko 1% umire u produženom napadu. LEČENJE Bronhodilatatori (Beta 2 agonisti, teofilinski preparati) Kortikosteroidi Dinatrijumhromoglikat Nedohromisodijum Antibiotici - kod infekcije Hidratacija Specifična hiposenzibilizacija Oksigenoterapija

183

PROFESIONALNA ASTMA
Profesionalna astma je oboljenje uzrokovano agensima iz radne sredine koji dovode do asmatičnih znakova i simptoma, bilo zato što je konc. agenasa visoka ili zato što je reakcija radnika na njih pojačana Prevalenca oboljenja je 3-20%, a oko 15% svih asmatičara povezuje svoju bolest sa radnim mestom. ETIOPATOGENEZA Više od 200 različitih materija sa radnog mesta mogu prouzrokovati asmatične napade. Delimo ih na:

Hemijske materije velike molekulske mase češće se ponašaju kao alergeni i dovode do alergijske astme. Hemijske materije male molekulske mase u većim koncentracijama deluju kao iritansi i uzrokuju inflamatornu bronhokonstrikciju ili sindrom poremećene reaktivnosti disajnih puteva (RADS).

KLASIFIKACIJA PROFESIONALNE ASTME
PREMA MEHANIZMU NASTANKA ALERGISKA PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje usled senzibilizacije radnika na alergene sa radnog mesta. Ovde se produkuju imunoglobulini klase IgE (prvi tip imunološke reakcije) kao reakcija na alergene.

HEMIJSKE MATERIJE VELIKE MOLEKULSKE MASE
VRSTA MATERIJE 1. Proteini životinjskog porekla - Meso - Mleko - Jaja - Krzno - Koža - Serum 2. Proteini biljnog porekla - Polen - Brašno - Kafa - Biber - Lan - Duvan - Soja - Čaj Pamuk - Ulje RIZIČNE PROFESIJE - Laboratoriski radnici -Veterinari - Farmeri - Šumari - Ribari - Mesari - Mlinari - Radnici u prehrambenoj industriji - Pekari - Radnici u tekstilnoj industriji - Kuvari - U farmaceutskoj industriji - U industriji gume - U proizvodnji deterdženata

ZAPALJENJSKA (IRITATIVNA) PROFESIONALNA ASTMA
Nastaje pri ekspoziciji respiratornim iritansima (hlor, sumporni i azotni oksidi, amonijak). Opstrukcija je izazvana zapaljenjem disajnih puteva i nadražajem vagusa i lokalnih aksonskih refleksa. Asmatični napadi se javljaju u toku inhalacije pomenutih gasova (Rana reakcija) i simptomi mogu prestati ubrzo po napuštanju radne sredine ili nekoliko sati kasnije.

-

3. Enzimi - Tripsin - Himotipsin Amilaza - Ekstrakti - Pepsin - Pektinaza Proteaza pankreasa

MEŠOVITA PROFESIONALNA ASTMA
Najčešće se javlja pri ekspoziciji materijama male molekulske mase (anhidridi, izocijanati, lekovi). Odlikuje se udruženim delovanjem alergiskih i zapljenjskih efekata pomenutih materija. Asmatični napadi mogu biti ranog i kasnog tipa, javljaju se obično nakon više godina ekspozicije.

HEMIJSKE MATERIJE MALE MOLEKULSKE MASE
1. Metali
- Platina - Nikl - Hrom - Kobalt - Vanadijum - Volfram - Aluminijum - Cink

2. Lekovi
- Penicilin - Cefalospini - Fenilglicin - Metildopa - Salbutamol - Tetraciklin - Sulfonamidi

3. Materijali
za sastavljanje i lemljenje
-Etanolamin -Kolofonijum

4. Diizocijanati
-Toluendiizocijanat - DifenilMetandiizocijanat -Naftalendiizocijanat

FARMAKOLOŠKA ASTMA

PROFESIONALNA

Javlja se pri ekspoziciji pamuku, konoplji, lanu, pšeničnom brašnu i dr. Ove materije deluju dvojako, sa jedne strane akiviraju mastocite anafilaktičkim putem, a sa druge aktiviraju sistem komplementa.

5. Boje
- Antrahinon - Karmin - Parafenildiamin

6. Anhidridi
- Ftalni - Trimetilni

7. Prašine drveta
- Mahagoni - Hrast - Topola

8. Raznovrsne hemikalije
- Formaldehid - Etilendiamin - Etilenoksid - Organofosforni insekticidi

PREMA KLINIČKOM I PATOGENETSKOM ASPEKTU
I - IMUNOLOŠKA PROFESIONALNA ASTMA
Klasična IgE posredovana Poliimunološka

II - NE-IMUNOLOŠKA PROFESIONALNA ASTMA

RIZIČNE PROFESIJE

Radnici u hemiskoj industriji, metalurgiji i industriji nameštaja

184

dve nedelje kada je na bolovanju i ponovo dve nedelje kada je na poslu. sviranje. Opstrukcija u disajnim putevima varira u intenzitetu i često je kompetno reverzibilna po prestanku ekspozicije.Lična i porodična anamneza (alergiske bolesti u detinjstvu i u porodici). Antigenska specifičnost i intenzitet imunoreakcije su između ostalog i pod genskom kontrolom jedinke.Javlja se 4-6 h nakon ekspozicije.Prvo se javlja rana reakcija. KLINIČKA SLIKA Simptomi i znaci profesionalne astme isti su kao i kod neprofesionalne (gušenje.Pozitivan nalaz potvrđuje hiperreaktivnost disajnih puteva što ide u prilog astmi ali se može javiti i kod drugih oboljenja. DIJAGNOZA ANAMNEZA .Pozitivan nalaz ukazuje na reverzibilnost bronhoopstrukcije i ide u prilog astmi BRONHOPROVOKACIONI TESTOVI Nespecifični . ali je moguća i kod zapaljenjske. dijagnostikujemo profesionalnu astmu.Rade se sa prepratima spremljenih od materjala sa radnog mesta za koje postoji sumnja da su uzročnici asmatičnih napada. Karakteristike asmatičnih napada zavisi od tipa astme i koncentracije nokse u radnoj sredini. BRONHODILATACIONI TESTOVI . Specifičnost u kliničkoj slici jeste vremenska i prostorna povezanost simptoma i znakova sa ekspozicijom na radnom mestu. vrlo često je teško obaviti potrebna merenja rano ujutru pre posla ili kasno uveče posle posla. KLINIČKA SLIKA . a nakon 4-6 sati i kasna reakcija.Imaju značaja u slučaju alergiske profesionalne astme MERENJE SPECIFIČNIH IgE i IgG U SERUMU PATOGENEZA Tačan mehanizam nastanka profesionalne astme još uvek nije u potpunosti jasan. a uzročni su faktori simptoma zbog kojih se obraća.Najčešća je kod alergiske astme. KASNA REAKCIJA . Specifični .Radnik meri PEF svaka 2 sata od budjenja do odlaska na spavanje jednu nedelju kada je na radnom mestu. nije poznato. SPIROMETRIJA . Imajući ovo u vidu može se razumeti zašto akutna ekspozicija visokim dozama određenim industrijskim iritansima može provocirati RADS sa jedne strane.Karakteristična je za farmakološki oblik astme. . Pozitivan rezultat predstavlja najznačajniji podatak u dijagnostici profesionalne astme.Verifikacija asmatičnih napada na radnom mestu ili 4-8 sati po završetku rada od neprocenjivog je dijagnostičkog značaja. Anamneza bolesti.Javlja se nekoliko minuta nakon inhalacije i traje 30-60 minuta. . . Alergija zahvata samo deo radničke populacije eksponovane istim profesionalnim noksama. dok hronična ekspozicija niskim dozama može indukovati imunološku ili farmakološku profesinalnu astmu sa druge strane 1 dan.Iscrpna radna anamneza sa hronološkim pregledom poslova i faktora ekspozicije u toku ukupnog radnog staža do trenutka pregleda bolesnika je neophodna kako bi se moglo utvrditi vreme prve izloženosti materijama i uslovima koji ne moraju biti odmah uočljivi. . IMUNOLOŠKI KOŽNI TESTOVI . posle 5-8 h i traje najduže 185 . posebno ako je to u više navrata potvrđeno. U osnovi su tri poremećaja: Inflamacija Hipereaktivnost Reverzibilna opstrukcija disajnih puteva Stalna inflamacije nakon više godina dovodi do: Hipertrofije glatkih mišića Hiperplazije epitela Proliferacije fibroblasta Pojave kolagenskih vlakana Rezultat ovih promena jeste pojava ireverzibilne opstrukcije disajne cevi. DVOJAKA REAKCIJA .Pad vrednosti PEF ili FEV1 za preko 15% u toku radnog vremena se smatra značajnim pokazateljem uticaja profesionalne ekspozicije. kašalj). dostiže max.Sindrom reaktivne disfunkcije disajnih puteva (RADS) Refleksna bronhokonstrikcija Farmakološka bronhokonstrikcija. . Ako se ustanovljeno smanjenje PEF-a poklapa sa radnom nedeljom ili poboljšanje u dane bez ekspozicije u više od 75% merenja.Obuhvataju kožne testove sa standardnim inhalacionim alergenima i materijalom sa radnog mesta.Javlja se pri senzibilizaciji na antigene velike molekulske mase i pri inhalaciji respiratornih iritanasa. Zašto se pri ekspoziciji istim noksam kod nekih radnikai pojavljuje ovo oboljenje a kod drugih ne. PEAK-FLOW METAR .Negativan rezultat ovakvog merenja ne bi trebalo da isključi postojanje profesionalne asthma. TIPOVI ASMATIČNIH REAKCIJA RANA REAKCIJA . . Još uvek međutim nisu poznati geni koji regulišu selektivan odgovor disajnih puteva na alergene. Medjutim.

ALERGIJSKI BRONHIOLOALVEOLITIS (AB) Alergijski bronhiolo-alveolitis (Hipersenzitivni pneumonitis ili Ekstrinzički alergiski alveolitis) predstavlja imunološki posredovano zapaljenjsko oboljenje koja zahvata plućni intersticijum. a negativan test sa fiziološkim rastvorom. PREGLED SPUTUMA I BRONHOALVEOLARNOG LAVATA . U zavisnosti od vrste antigena. mogu potvrditi izlaganja nekim alergenima.IgE antitela analizirana RAST ili ELISA testom.. Principi lečenja kao i kod neprofesionalne astme. Oboljenje je izazvano inhalacijom organske prašine koja sadrži različite etiološke agense (bakterije. U vreme napada obolela osoba je nesposobna za rad. Pozitivan ne-specifični bronhoprovokacioni test. Pozitivan nespecifični bronhoprovokacioni test. materijama koje izazivaju iritativno dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji). Simptomi bolesti moraju da se poprave ako je bolesnik duže vreme izvan radne sredine. Postoji privremena radna nesposobnost. Ista bolest ne sme da bude manifestna pre zaposlenja u radnoj sredini koju označavamo kao izvor antigena (uvid u rezultate predhodnih i periodičnih pregleda). KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE OPŠTI KRITERIJUMI Odnose se na sva profesionalna alergiska oboljenja. a negativan test sa fiziološkim rastvorom. terminalne bronhiole i alveole. odnosno neposrednih i posrednih izazivača bronhokonstrikcije. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE ALERGISKE ASTME Dokaz ordinirajućeg lekara da radnik pre zaposlenja nije bolovao od astme. stepena bronhijalne hiperreaktivnosti i stanja plućne funkcije van napada. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost osoba sa astmom zavisi od učestalosti i težine napada.) kod preosetljivih radnika. Simptomi moraju da budu najizraženiji na radnom mestu ili pak moraju da se javljaju u odredjenim vremenskim odnosima prema ekspoziciji što se potvrdjuje od strane ordinirajućeg lekara. INFLAMATORNI MEDIJATORI U KRVI .Najvalidnija ali agresivna metoda za procenu inflamacije kod astme. Pretpostavljen uzročni agens mora da spada u grupu priznatih alergena. respiratornim štetnostima bilo kog porekla kao i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima. koja traje šest i više meseci. životinjske proteine i dr. Osoba kod koje je utvrđena profesionalna astma nije sposobna za poslove koje obavlja. amebe. BIOPSIJA PLUĆA . najčešće se sreću Farmerska pluća. Nije sposobna ni za druge poslove gde bi bila izložena materijama na koje je dokazana preosetljivost.Najviše se govori o korelaciji nalaza Eozinofila sa težinom oboljenja. LEČENJE Prekid dalje ekspozicije. Pozitivan specifični bronhoprovokacioni test sa materijalima sa radnog mesta. KLASIFIKACIJA Iako postoji mnogo različitih antigena sposobnih da izazovu AB osnovni klinički i patološki nalazi su slični bez obzira na prirodu inhalirane prašine.Reprezentuje dobro eozinofile mada su ovi nalazi suviše varijabilni. potvrđena od strane pulmologa. Pluća odgajivača ptica i Ventilacioni pneumonitis mada se sve češće pominje i pneumonitis izazvan niskomolekularnim jedinjenjima: Farmerska pluća Bolest odgajivača ptica Ventilacijoni pneumonitis Pluća pivarskih radnika Pluća šumarskih radnika Pluća perača sira KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE IRITATIVNE ASTME Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu na kojima je dolazilo do kontakta sa 186 . Pozitivan test ekspozicije na radnom mestu Spirometrijski test pokazuje smanjenje FEV1 u toku radne smene za 20% i više u odnosu na vrednosti FEV1 na početku smene . Klinička slika astme sa verifikacijom napada u toku rada.potvrđen najmanje 3 puta U slučaju kada je izvođenje bronhoprovokacionih testova kontraindikovano (FEV1<50%) kao kriterijum se prihvataju pozitivni imunološki testovi (nalaz specifičnog IgE ili IgG4 antitela na materijale s radnog mesta). Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnim mestima na kojima je dolazilo do kontakta sa materijama koje izazivaju alergijsko dejstvo na disajne puteve (dokaz o ekspoziciji). gljivice.

Postepnog pogoršanja dispneje pri naporu . Pretpostavlja se da je razlog smanjena prezentacija antigena T-helper limfocitima koja postoji kod pušača. Genetska predispozicija odnosi se na postojanje urođenog defekta u funkciji makrofaga koji nedovoljno brzo obrađuju i eliminišu štetne materije iz spoljne sredine. U plućnom parenhimu ove materije dobijaju svojstva antigena i sreću se sa makrofagima koji ih priprema za kontakta sa T i B limfocitima.Nastaje pri dužoj izloženosti manjoj koncentraciji antigena.Difuzna nodularna ili retikulonodularna zasenčenja na periferiji plućnih polja . Ove materije se tako duže zadržavaju u disajnim putevima što dovodi do lučenja i aktivacije citokina koji oštećuju membranu alveola i bronhiola što omogućava prodor štetnih materija u unutrašnjost plućnog parenhima. Sa druge strane kontakt antigena sa B-limfocitima dovodi do stvaranja atitela koja se spajaju sa antigenima stavarjući imunokoplekse koji aktiviraju komplement što kao krajnji rezultat ima takođe nastanak inflamatorne reakcije.Kašlja i cijanoze.Dispneje bez vizinga . Nepušaći češće obolevaju od pušača cigareta. Intersticijalni pneumonitis i prisustvo granuloma .HRONIČNI OBLIK .Normalan nalaz ili kasno INpucketanje i IN-škripanje pri bazama pluća. Histološka slika zavisi od stadijuma bolesti: Bronhiolitis i alveolitis (Muralni i luminalni) .Difuzni alveolarni i intersticijalni inflamati sa multiplim. Javlja se: .Obostrano. Javlja se: .AKUTNI OBLIK .Cijanoza i gubitak telesne težine . Simptomi se javlja 4-6 sati nakon izlaganja i povlače unutar 24 sati po prekidu izlaganja.RTG PLUĆA Akutni oblik .Bolovi u mišićima Auskultatorno . monocitima i limfocitima. mahom u donjim delovima pluća vidi se . III .Suv kašlja .SUBAKUTNI OBLIK . II .U odmaklom stadijumu Karakterističan je nalaz brojnih limfocita rasejanih po fibrozno izmenjenom tkivu.U težim slučajevima.U početku . KLINIČKA SLIKA I .U odmakloj fazi Rtg-pluća je potrebna na svakih 5 godina kod svih radnika koji su eksponovani organskoj prašini.Groznica .Malaksalost . 187 . koji preko Interleukina 3 dovode do oslobađanja vazoaktivnih medijatora iz mastocita čime se povećava propustljivost kapilara i omogućava prodor monocita iz cirkulacije u pluća što dalje omogućava prelaz imunološkog u inflamatorni odgovor.Nastaje kod kontinuiranog izlaganja malim koncentracijam antigena simptomima: .ISPITIVANJE PLUĆNE FUNKCIJE . Trajno stvaranje imonokopleksa izaziva hroničnu inflamaciju plućnog parenhima. PATOMORFOLOŠKE PROMENE Osnovna karakteristika AB jeste GRANULOMSKA INFLAMATORNA REAKCIJA koja zahvata periferne bronhiole i alveole.U početnom stadijumu. Fibrozne promene su lokalizovane uglavnom u gornjim delovima pluća uzrokujući smanjenje pluća i cistične formacije.Drhtavica .Kašalj i dispneja .Saćasta pluća sa kardiomegalijom .Smanjenja FVC i FEV1 . Intersticijalna fibroza i obliterativni bronhiolitis . DIJAGNOZA I . malim nejasno ograničenim čvorićima Hronični oblik . Osobe predisponirane za ovu vrstu oboljenja pored urođenog defekta u funkciji makrofaga imaju i urođeni funkcionalni defekt T-supresornih limfocita što dovodi do pojačane reakcije T-helper limfocita.U kasnijim fazama bolesti Granulome čine džinovske ćelije zajedno sa makrofagima. II .Nastaje kod intenzivne izloženosti antigenu u kratkom vremenskom roku.4-8 sati posle izlaganja antigenu. Sa makrofagima u alveolama i limfocitima u interalveolarnim pregradama.Pluća laboratoriskih radnika Pluća radnika sa kafom Pluća berača pečurki Pluća lakirera porcelana Enzimska pluća Mlinarska pluća Krznarska pluća Bagasoza Suberoza Sekvojoza Pluća radnika sa epoksidnim smolama Pluća radnika na mlevenju paprike PATOGENEZA Osnovu za nastanak oboljenja čini imunološki proces uslovljen genskom predispozicijom osobe koja udiše odgovarajući antigen.

V . 3. dok broj limfocita nastavlja da raste. Odnos THelper i T-Supresorski limfociti se smanjuje ispod 1. a zavisi od težine ovih promena.Simptmi i znaci AB se javljaji u vidu rane (ubrzo nakon inhalacije). Ako se seno uskladišti sa sadržajem vode između 30-50% temperatura u njemu može vremenom da poraste i do 50-65OC što pogoduje razvoju termofilnih aktinomiceta. Pozitivan bronhoprovokacioni test sa specifičnim antigenom .Restriktivni poremećaj ventilacije .. Najčešće obolevaju osobe koje gaje golubove.Znači potvrdu izloženosti tom antigenu. Izazivači bolesti su termofilne aktinomicete koje se razvijaju u rezervoarima sistema za povećanje vlažnosti vazduha. diizocijanatdifenilmetan) mogu da izazovu alergijska oboljenja bronhopulmonalnog sistema. posebno kada se čiste kavezi. Bolest se uglavnoj javlja u hladnim i vlažnim oblastima. 2.0. diizocijanat-heksametilen. VENTILACIONI PNEUMONITIS Ova forma AB opisana je kod boravka u prostorijama sa klima uređajima. VI . Do inhalacije spora ili micelijumskih fragmenata dolazi pri rukovanju ovakvim usevima. PROGNOZA Akutni i subakutni oblika . AB IZAZVAN NISKOMOLEKULARNIM JEDINJENJIMA Jedinjenja diizocijanata (diizocijanat-toluol. slame ili žitarica. Prašina sa uzročnim agensima stalno postoji u vazduhu prostorije gde se ptica nalazi. kasne (4-6 sati nakon inhalacije) ili dualne reakcije. FARMERSKA PLUĆA Farmerska pluća su najčešća forma AB. mastocita i limfocita U početku Ubrzo se broj granulocita i mastocita normalizuje. Normalna koncetracija serumskog IgE . čak i situacijama kada se prekine izlaganje uzročnom antigenu. kao ni za zaštitu uskladištenih useva od naknadnog kvašenja. koja je praćena sličnim simptomima. Ove materije se primenjuju u automobilskoj industriji. PLUĆA ODGAJIVAČA GOLUBOVA Bolest nastaje inhalacijom serumskih proteina koji se nalaze u sekretima i ekskretima ptica. termofilnih aktinomiceta koje se stvaraju u skladištima sena. Posledica su alergijske reakcije koja nastaje nakon inhalacije 188 . Ventilacioni pneumonitis ima sve karakteristike drugih formi AB.ISPITIVANJE IMUNOLOŠKOG STATUSA Povećana koncentracija serumskog IgG na poznati antigen . Kortikosteroidi ubrzavaju oporavak.promene su reverzibilne te prekid ekspozicije u najvećem broju slučajeva dovodi do povlačenja simptoma i potpunog izlečenja. Prevalenca farmerskih pluća zavisi od intenziteta lokalnih padavina određenog podneblja i opremljenosti farmi za tu vrstu delatnosti. industriji lakova i boja i u proizvodnji izolacionog materijala. Hronični oblik bolesti sa ireverzibilnim promenama nema povoljnu prognozu.ANALIZA BRONHOALVEOLARNOG LAVATA Povećan broj granulocita. naročito ako se skladištenje vrši u zatvorenim i slabo provetrenim prostorijama. kao i na farmama gde su ekonomske okolnosti takve da nema mogućnosti za adekvatno sušenje useva pre skladištenja. ali u čijoj osnovi stoji reakcija organizma na endotoksine bakterija iz hladnih rezervoara vode sistema za povećanje vlažnosti vazduha. III . Negativan nalaz ne isključuje Dg. Pomenuta jedinjenja deluju kao hapteni koji dobijaju antigena svojstva tek kada se u organizmu veži za proteinske molekule. Niskomolekularna NAJČEŠĆI TIPOVI ALERGIJSKIH BRONHIOLO ALVEOLITISA 1. ali mogu oboleti i oni koji čuvaju ptice u kući.BIOPSIJA PLUĆA I PATOHISTOLOŠKA ANALIZA Nalaz mononukleranih ćelija i granulomske inflamatorne reakcije u bronhiolama i zidovima alveola. Ovo oboljenje treba razlikovati od Vlažne groznice.LABORATORIJSKI NALAZ Povećana sedimentacija Hipergamaglobulinemija Povećan titar IgG Normalan titar Ig-E IV . ali nije siguran dokaz da je taj antigen uzročnik bolesti.Alergijski odgovor nije posredovan IgE reakcijom Pozitivni kožni testovi sa specifičnim antigenom (ukoliko je moguće sačiniti takve alergene) dobija se tipična Arthus-reakciju u roku od 4-8 sati. Proces buđanja i razvoja termofilnih aktinomiceta odvija se u uslovima povećane temperature koja se stvara kada se seno i drugi usevi uskladište pre nego što se dovoljno osuše. pri čemu dominiraju T-Supresorni limfociti. u kojima voda recirkuliše pri temperaturi dovoljno visokoj da omogući razvoj ovih aktinomiceta. 4.U odmakloj fazi usled smanjenja elastičnosti pluća.

konoplje. bolesnik je privremeno nesposoban za rad. Ukoliko se u ovom stadijumu prekine dalja ekspozicija subjektivne smetnje prestaju ali ostaje poremećaj ventilacije pluća opstruktivnog tipa. Okrugla telašca u plućima u čijem su centru čestice prašine. ali proces nije do kraja poznat. Favorizujući faktori su . KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBOLJENJE Da je radnik obavljao poslove ili se nalazio na radnom mestu gde je bio eksponovan sporama gljivica i heterolognim proteinima (dokaz o ekspoziciji). I . Promena radnog mesta je obavezna čak i u slučaju kada je plućna funkcija očuvana i kada nema rendgenoloških promena na plućima. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka. Dokazano je da u pamučnoj prašini postoji niz agenasa koji mogu izazvati suženje lumena sitnih disajnih puteva (faktori koji oslobađaju histamin iz pluća).duvanski dim i infekcija respiratornih puteva. radna sposobnost je očuvana za ranije poslove uz primenu mera zaštite. Posle toga. Javlja se: . odmor). Klinička slika akutnog i subakutnog oblika.Procenat obolelih radnika koji rade u tekstilnoj industriji je oko 30% zaposlenih. Najčešće se javlja kod: berača pamuka i radnika na preradi pamuka. Pozitivan specifični bronhoprovokativni test na materije sa radnog mesta-poznog tipa ili Ukoliko je specifičan bronhoprovokativni kontraindikovan. BISINOZA BLUĆA Bisinoza pluća predstavlja hronično oboljenje disajnih puteva nastalo inhalacijom čestica pamuka. astme i emfizema • subjektivne tegobe traju i ostalim radnim danima nedelje • postoji poremećaj ventilacije pluća opstruktivnog tipa.Stezanje u grudima . lana. Pozitivan specifičan precipitinski test ili specifičan odnos subpopulacija T limfocita u BAL-u. STADIJUMI BOLESTI Stepen 0 1/2 Stezanje u grudima Nema Povremeno Dispneja Nema Samo prvog radnog dana u nedelji Samo prvog radnog dana u nedelji Svih radnih dana Svih radnih dana Plućna funkcija Normalna Normalna ETIOPATOGENEZA U osnovi patogenetskog mehanizma nastanka oboljenja je suženje lumena malih disajnih puteva. Patomorfološka slika je slična hroničnom bronhitisu i emfizemu. obično ponedeljkom i to pri kraju radnog vremena.Neznatan porst T Ove tegobe prestaju 1-2 sata po povratku kući (ponedeljnička dispneja). KLINIČKA SLIKA Bisinoza se najčešće javlja posle ekspozicije od 10 i više godina. radnika koji obavljaju čišćenje i demotiranje mašina za prečišćavanje pamuka. Epidemiologija . mada ima primera da se početni simptomi javljaju već posle godinu dana izlaganja prašini pamuka. prazik. Poremećaj ventilacije pluća srednjeg i teškog stepena ili smanjen transfer faktor za CO. a kod radnika koji rade sa konopljem i do 50%. II . Metapalizje epitela sluzokože bronhija 1 Stalno Normalna 2 3 Stalno Stalno Normalna Poremećena 189 . Ukoliko se jave nove epizode AB. Radiografske promene na plućima tipa fibroze u srednjim ili donjim plućnim poljima.Dispneja . Narednih dana intenzitet tegoba opada bez obzira na dužinu i intenzitet ekspozicije. lana i jute i to posle ekspozicije od deset i više godina.POČETNI STADIJUM Prvi klinički simptomi javljaju se prvog radnog dana po povratku na posao posle nekog odsustvovanja (vikend.Suv kašalj . neophodno je takvom radniku promeniti radno mesto zbog mogućnosti napredovanja bolesti.ODMAKLI STADIJUM Ako se ekspozicija prašini nastavi bolest napreduje • Klinička slika hroničnog bronhitisa.jedinjenja imaju određeni značaj i kao komponente visokomolekularne organske prašine. konoplja ili jute.

radna sposobnost je ograničena i za fizičke aktivnosti. Rtg-pluća . U izraženom stadijumu bolesti. Nastavak ekspozicije dovodi do ireverzibilnih patomorfoloških promena. Ukoliko se ekspozicija prekine u ranim stadijumima bolesti svi simptomi isčezavaju.Podatak o radu sa organskom prašinom. Ispitivanje plućne funkcije . potvrđeno najmenje tri puta.Prvih dana ekspozicije eozinofilija i umerena trombocitopenija. posebno u početnim fazama prerade (Dokaz o intenzitetu i trajanju ekspozicije od najmanje 10 godina). Laboratorija . DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Pedijatrijska groznica Pedijatrijski kašalj Astma radnika Hronični opstruktivni sindrom pluća OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Prekid ekspozicije u početnim stadijumima bolesti omogućava obolelom punu radnu aktivnost van kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno alergogenim materijama. lana i konoplje. u zavisnosti od stepena oštećenja plućne funkcije. opstrukcija disajnih puteva je sve izraženija i vodi u kardiorespiratornu insuficijenciju.Dispnoični napadi prvog radog dana po povratku na posao posle prekida ekspozicije.U kasnim stadijumima bolesti promene slične onima kod hroničnog bronhitisa i emfizema. KRITERIJUMI ZA PROFESIONALNO OBLOLJENJE Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima postoji ekspozicija prašini pamuka. Smanjenje FEV1 na kraju radne smene za 20% i više u odnosu na vrednost na početku smene. Klinička slika 2 i 3 stadijuma bolesti (stalno stezanje u grudima i dispneja svih radnih dana u nedelji).Merenje FEV1 na početku prvog radnog dana nakon odsustvovanja sa posla i na kraju radne smene. Klinička slika . Pad vrednosti FEV1 za više od 15% ukazuje na opasnost od bisinoze.DIJAGNOZA Anamneza . LEČENJE Prekid ekspozicije Simptomatska terapija (dispneja. kašalj) PROGNOZA 190 .

prodaju) i pojedinim delovima životinja (industrija prerade mesa i kože.). Čovek se može inficirati: Direktnim kontaktom .izaziva edem. Povećanom riziku da obole izloženi su: Seosko stanovništvo . ovce.naročito kada se u vazduhu rasprše dlačice i bacili. svinje) kao i mali sisari koji se koriste u laboratoriskom radu (beli miš. protozoe. Radi se o Gram negativnoj aerobnoj bakteriji koja na vazduhu stvara vrlo otporne spore.Najčešća forma bolesti. KLINIČKA SLIKA I .izaziva nekrozu tkiva. goveda. Ugroženi su radnici koji rade sa životinjama (odgajaju. Bakterija se takođe propagira limfatičnim sistemom izazivajući limfagitis i limfadenitis. Tekstilni radnici . Kapsularni materijal. Ukoliko se toksini i bakterije raznesu krvlju dolazi do generalizacije infekcije. Nakon inkubacije od 1-3 dana javljaju se: 191 . zamorac). koje se u tom slučaju smatra profesionalnim oboljenjem. od antraksa obolevaju brojne domaće životinje (koze.Kožari. rikecije. gljivice i helminti) može dovesti do razvoja akutnog ili hronočnog infektivnog oboljenja. kunić.Posebno u pripremnim i početnim fazama izrade tkanine (češljanje. koji imaju kontakta sa ostacima životinja. virusi.AGENSI BIOLOŠKE PRIRODE PROFESIONALNE BOLESTI IZAZVANE BIOLOŠKIM AGENSIMA Profesionalna izloženost radnika mikrobiološkim agensima (bakterije. četkari i dr. klanice i sl. 1. Preko hrane . ćurčije.ZOONOZE Zoonoze su bolesti koje nastaju tako što se biološki agens preneses sa životinje na čoveka. ANTRAKS (Crni prišt) ETIOLOGIJA Antraks je akutna kontagiozna infektivna bolest iz grupe zoonoza koju uzrokuje Bacillus anthracis. Preko vazduha .izuzetno redko. Profesionalne bolesti izazvane biološkim agensima mogu se podeliti na: Zoonoze Antraks Bruceloza Erizipeloid Tularemia Leptospiroza Listerioza Malleus Psitakoza Q-groznica Importovane tropske bolesti Virusi Protozoe Krpeljski Malarija encefalitis Amebijaza Žuta groznica Trypanosmiasis Denga Lajšmanijaza Papatači groznica Bakterije Guba Helminti Šistozomijaza Kolera Filarijaza Kuga Ankilostomijaza Gljivice Strongiloidosis Blastomikoza Kokcidomikoza Infektivne bolesti Arbovirusne infekcije Botulizam Akutni virusni hepatitis Besnilo Sida Tetanus Tuberkuloza pluća I . PATOGENEZA Spore nanete na kožu ili unete u RES i GIT prelaze u vegetativne oblike koji produkuju toksine i tako izazivaju lokalna oštećenja.sa obolelom životinjom odnosno materijalom uzetim od nje (koža.dosta retko.najčešće leti zbog najvećeg obima poljskih radova i kontakta sa stokom. krznari. Antraks je prevashodno bolest biljojeda. grebanje vune).inficiranog sporama usled neadekvatnog postupka sa uginulim životinjama. Preko zemljišta .SPOLJAŠNJI (KOŽNI) ANTRAKS Maligna pustula . Zanatlije . Interhumani prenos . Letalni toksin . meso. kosti). Virulencija bacila ostvaruje se pomoću tri vrste egzotoksina Edemski toksin . vunovlačari.

Adekvatna higijena i ventilacija prostorija. koju izazivaju četiri tipa kokobacila: 1. Ulazno mesto je najčešće konjuktiva oka.Izaziva blagu bolest bez komplikacija koju karakteriše formiranje granuloma.Daje najtežu kliničku sliku i najčešće komplikacije.Okolnim edemom i svrabom.parenteralno 4-20 miliona IJ.Nespecifične abdominalne tegobe koje progrediraju u sliku trbušne drame sa: . Od Bruceloze primarno obolevaju domaće životine (koze. Glavobolja). Malaksalost. Brucella suis. 4.Teški opšti poremećaji . Otok je bled. psi) u čijem se genitourinarnom traktu mogu naći Brucele. veterinara. Kao profesionalno oboljenje javlja se kod stočara.Hematemezom . PATOGENEZA Čovek se može zaraziti: • Direktno . Drhtavica. konji.) . mesara i laboratoriskih radnika. Brucella canis .kod kompresije disajnih puteva Kortikosteroidi . Zato 192 . II .Vakcinacija izloženih radnika 2. 3. Gubitak apetita. Adekvatan postupak sa leševima uginulih životinja 3. ovce.Umor .Toksemijom . Traheotomija .Generalizacijom infekcije . Zdravstveno prosvećenje radnika.INDUSTRISKI ANTRAKS 1. Gastrointestinalna forma . .kod velikih edema i meningitisa Reanimacija i simptomatska terapija. Maligna pustula sa edemom . Bolest se javlja širom sveta.Smrt .Prekordijalni pritisak Nakon 2-4 dana poboljšanje. papula.Krvavim prolivima .Smrt.Limfagitisom i regionalni lmnfadenitisom. Kožne promenene su praćene: .. bezbolan. vezikula.preko posteljice i lohija posle porođaja i pobačaja domaćih životinja. .Dezinfekcija potencijalno infektivnog materijala (masnom sodom).Nastaje posle inkubacije od 2-7 dana i ima dve kliničke prezentacije: Abominalna forma .Razvoj pustule na licu i vratu prati edem okolnog i dubokih tkiva. Sprečavanje klanja i upotrebe mesa obolelih životinja. Orofaringealna forma . Brucella abortus. kao i preko vaginalnog sekreta i urina obolelih životinja. nejasno ograničen. BRUCELOZA ETIOLOGIJA Bruceloza je infektivna bolest iz grupe zoonoza.Otok vrata . Obavezna vakcinacija stoke 2. • Nalaz antitela na edemski i letalni toksin.Ishod bolesti je najčešće fatalan • Karakteristična morfologija kožnih promena. pastira.Na šakama ređe na licu javljaju se redom makula.Povišena T .Karakteriše se: .UNUTRAŠNJI ANTRAKS Respiratorna forma Nakon kratke inkubacije javlja se: . fenomena kokarde i krusta koja otpada posle više od 20 dana. Jeza.Nastaje iz viscelarne (retko iz kožne) forme bolesti.Edem na licu bez razvoja kožnih manifestacija.Edemom i nekrozom tkiva u vratnom delu GIT-a . .Dispneja . u Evropi naročito na Mediteranu. Antraksna sepsa .Neproduktivni kašalj .Hemoragični meningitis (kliničke manifestacije vezane za bolest nervnog sistema.Pleuralne efuzije -Cijanoza .Septični šok -Respiratorni distres .Dovodi do hronične bolesti sa destruktivnim lezijama u zahvaćenim organima. Maligni edem . brzo napreduje i konpresijom može ugroziti disanje.Kompresija okolnih disajnih struktura .SEOSKI ANTRAKS 1.Brz letalni ishod. rukavice i naočara. . goveda.Limfadenopatija .Razvojem ascitesa .Malaksalost . Mere zaštite na radu . 2.Retko se javlja.Fatalnim ishodom. • Izolacija bakterija iz promena na koži. II . svinje.Mialgije . DIJAGNOZA LEČENJE • • • • Penicilin . PREVENCIJA I . a kod nas na Kosovu i južnoj Srbiji. . Može se javiti i veći broj promena. 2. Brucella melitensis. a zatim vrlo brzo .Nošenje zaštitne odeće. Sve opisane oblike spoljašnjeg antraksa prati pojava opštih simptoma (Povišena temperatura.

slezina. • Interhumani prenos . Manifestacije na genitourinarnom sistemu Rekurentni epididimoorhitis. koštane srži i drugih uzoraka gajenjem na podlozi. Radikulitis. Streptomycin. kosna srž) gde se razmnožavaju.Sakroileitisi • . HRONIČNI OBLIK . slede ovce. mlekari. Mijelitis. • Indirektno .Burzitisi • . PREVENCIJA KLINIČKA SLIKA Inkubacija je od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. a moguće je i spontano izlečenje uz dugotrajnu rekovalescenciju. mesari. Cefalosporini). ćurke i brojne divlje životinje. • . nesporulišući gram pozitivni štapić koji se često javlja u kraćim lancima.Neuropsihijatriski poremećaji • . ograničena bedemastim rubom DIJAGNOZA • Izolacija brucele iz krvi. Brucele mogu da prodru u organizam čoveka preko: • Abrazija na koži (najčešće) • Kroz konjuktivu i • Preko digestivnog trakta.Kararkteriše se: • Dugotrajnom undulentnom T • Obilno znojenje • Mijalgije • Artralgije • Hepatosplenomegalija • Limfadenopatija Bolest traje nedeljama. svrab i pečenje Otok i Ostali znaci upale Svetlocrvena lezija. Neuraminidaza KLINIČKA SLIKA 1.Glavobolja • . odela. LEČENJE Kombinovana antibiotska terapija (Tetraciklini. • • • • • LOKALIZOVAN KOŽNA INFEKCIJA (Rosenbachov erizipeloid) Celulitis . Posle inkubacije od 2-7 dan javlja se: Bol.Odlikuje se subakutnim tokom uz recidive bakterijemije sa pojavom žarišnih promena najčešće na lokomotornom aparatu ali i na miokadu i nervnom sistemu. • Serološke reakcije . Posle replikacije u regionalnim limfnim žlezdama rasejavaju se u različite organe (žlezde. patke. 2.je moguć dojenjem. REKURENTNI OBLIK . zglobne tečnosti. kuvari i domaćice.(BAB-test. veterinari. Rifampicin.Miokarditisi • . 193 . ELISA i RIA-metode). 3.Vakcina postoji ali se slabo koristi zbog niza nedostataka. • Nalaz u perifernoj krvi .upotrebom nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda.Malaksalost • . Manifestacije na kardiovaskularnom sistemu Endokarditisi. veterinari. • Neuraminidaza ima značajnu ulogu u nastanku artritisa i trombocitopenije kod životinja. AKUTNI OBLIK . transfuzijama krvi i seksualnim putem.Neurološke manifestacije.Simptomi traju duže od jedne.leukopenija sa limfocitozom. stočari. Najugroženija zanimanja su ribari. 3. • Otkrivanje i uništavanje zaražene stoke (veterinarska služba). sakroileitis) i dr. • Obuka ljudi koji rade sa stokom kako da se zaštite . Razlikujemo: 1. radnici u mikrobiološkim i istraživačkim laboratorijama. Miokarditisi. Simptomi su: • . naočare.Artritisi • .Promena na kostima i zglobovima (spondiliisi.zaštitne rukavice. jetra. a oboljenje ima produženi tok. izbegavanje upotrebe nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda • Vakcinacija ugroženih . a mogu trajati i do tri godine. poloprivrednici. Encefalitis. ERIZIPELOID (Svinjski crveni vetar) ETIOLOGIJA Erizipeloid je zoonoza koju uzrokuje Erysipelotrix rhuospathie. domaćice. Perikarditisi. Virulencija bakterije potiče od dva enzima koje ona produkuje: Hijaluronidaza • Aktivnošću ovih enzima objašnjava se nastanak lokalnog edema i propagacija limfnim pa i krvnim putem što može dovesti do slike generalizovane infekcije i toksemije.je to prvenstveno bolest stočara i drugih ljudi koji rade sa stokom. Manifestacija na nervnom sistemu Meningitisi. Glavni izvor bolesti su domaće svinje. Manje značajan način prenošenja. Wrihtova reakcija aglutinacije. mesari.na mestu prodora uzročnika kroz lediranu kožu (najčešće na prstima šaka). PATOGENEZA Bolest nastaje tako što uzročnik ulazi kroz abrazije na koži čoveka ili životine. Ribe verovatno ne obolevaju ali je bakterija nađena u sluzi koja pokriva njihovo telo.Spondilitisi • .

Bolovi u mišićima i kostima -Glavobolja . a u težim formama zahvaćena je i jetra. klanički radnici.Muka i gađenje Na mestu infekcije na koži (sluzokoži) dolazi do zapaljenjske reakcije praćene .Ulcero-granularni 2. karbapemeni. klindamicin).Uveitis .Regionalnim limfadenitisom . rudari. lovci i pecaroši. Leptospiroza je rasprostranjena širom sveta. PREVENCIJA Vakcinacija životinja (Vakcina za ljude ne postoji) Nošenje rukavica pri obradi ribe i mesa Zaštita kože od povreda i ispucalosti Edukacija radnika 4. građevinski radnici. Mogući su recidivi. hloramfenikola i 5.Simptomi i znaci seroznog meningitisa . laboratoriski radnici.Ospa po koži KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od oko 7 dana javlja se: . LEČENJE Antibiotstka terapija (penicilin. veterinari. mačke) koje su preživele infekciju. DIFUZNA KOŽNA ERUPCIJA Obično kod svinja.Subkonjuktivalne sufuzije . Imunološka faza . Počinje naglo sa: . Bolest prolazi kroz dve faze 1. karakteriše je dug tok i ekstenzivna propagacija infekcije u vidu: .Nekrozom . Rezervoar infekcije su divlje (pacovi) ili domaće životinje (psi. Rizična zanimanja su zemljoradnici.• Vezikule (ponekad) • Limfagitis i limfadenitis (U 1/3 slučajeva) • Otok regionalnih zglobova (znatno ređe). • • • • • • BAKTERIJSKA FORMA Retko se javljaja.Konjuktivitisom . vojnici. Najznačajnije promene su u bubrezima (nekroza tubula). PATOGENEZA Leptospire prodiru u organizam preko povređene kože ili intaktne sluzokože.praćene . kao i kamperi.Urtikarije romboidne morfologije . da bi se posle nekoliko dana javio . traje do 7 dana. Preko krvi diseminiraju se po celom organizmu.Temperatura . ciprofloksacin. dok u 10% slučajeva ima tešku kliničku sliku. 2. Osnovna patološka promena u toku bolesti je vaskulitis zbog kog nastaju gotovo sve kliničke manifestacije bolesti.Okulo-glandularni 3. U spoljašnjoj sredini leptospire preživljavaju najčešće u stajaćim i otpadnim vodama. goveda. javljaju se simptomi koji liče na grip.Visokom temperaturom . retko kod ljudi. traje 4-30 dana.Spirohete se mogu naći u krvi. Blaga forma . kupači u bazenima i stajaćim vodama. KLINIČKA SLIKA Bolest najčešće prolazi asimptomatski ili je sasvim blaga.Mijalgijama . radnici u kanalizaciji. 3.Blag skok temperature . obično kod imunokompromitovanih osoba.Nakon inkubacije koja traje 712 dana.Bolovima u trbuhu.Odlikuje se pojavom antitela u krvi dok spirohete isčezavaju. DIJAGNOZA Izolacija uzročnika iz kože i krvi (kod sistemskih oblika). TULAREMIJA Izazivač oboljenja je Pasteurella tularensis. Posle 3-7 dana simptomi prestaju. cefalosporini. Promene na koži se povlače za 3-4 nedelje ostavljajući samo lamelarno perutanje.Glavoboljom . LEPTOSPIROZA EPIDEMIOLOGIJA Leptospiroza je akutna zoonoza koju izazivaju spirohete roda leptospira.Gastrointestinalni LEČENJE 194 . Infekcija se prenosi na čoveka preko glodara (zečeva). u čijim su se u bubrežnim tubulima zadržale spirohete koje se preko urina izbacuju u spoljnu sredinu. Oboljevanje je povezanao sa profesijama u kojima ljudi dolaze u kontakt sa obolelim životinjama ili sa zemljištem i vodom koja je kontaminirana životinjskim urinom.Anginozni 4. Karakteriše je: Kožne promene Simptomatologija sepse Endokarditis Apsces mozga Osteomijelitisi Artritisi. tetraciklina. 2.Opštim promenama (povišena temperatura i artralgije). 1. Davanje streptomicina.Ulceracijom Manifestuje se u četiri oblika: 1. Septikemčna faza .

(najčešće).Endokarditis.Respiratorni distres sindrom . IVb).Teško generalizovano oboljenje na rođenju. leukocitoza. Granulomatosis infantiseptica . Karakteriše se sepsom. Uništavanje pacova.posle par dana . Ib. eritrociturija.koji se boje specijalnim bojama. PREVENCIJA Vakcinacija domaćih životinja.Poremećajem bubrežne funkcije .Febrilnost . Ukoliko do infekcije dođe u toku trudnoće. 195 .Akutna bubrežna insuficijencija . PATOGENEZA Do infekcije najčešće dolazi oralnim putem. Sepsa . 2. 3. samo 3 su epidemiološki značajna (Ia. a može se javiti i meningitis.na osnovu porasta titra antitela (Mikroskopska aglutinacija. Ispoljavaju se u tri forme. vodi. Od 11 serotipova. Tetraciklini) Dijaliza . prevremeni porođaj ili perinatalne infekcije novorođenčeta. Nastanku infekcije doprinose stanja kao što su imunodeficijencija.Usled itrauterine infekcije ploda. DIJAGNOZA 1.INFEKCIJA ODRASLIH Meningitis . • Nalaz u urinu . Meningealna forma . Serološke reakcije . pa ljudi zaposleni u mlekarskoj industriji mogu obolevati od lokalnih infekcija na koži i sluzokožama.Granulomatozni hepatitis . Doxycyclin . a osobe koje konzumiraju nepasterizovano mleko i od generalizovane infekcije. Završava se smrtno. transaminaza i kreatinfosfokinaza. granulirani cilindri. piurija. • Izolacija leptospira iz urina i drugih tkiva uzetih biopsijom . blaga anemija.U slučaju meningitisa pleocitoza uz normalan šećer i proteine. U toku meningitisa Listerija se može kulturom dokazati u cerebrospinalnom likvoru. povrću. Manifestuje se meningitisom. može nastati abortus. Njima se dokazuje prisustvo antitela na neki od 3 najčešća serotipa. • Nalaz u likvoru .Subkonjuktivalne sufuzije (hemoragični sindrom) .Prognoza je dobra. DIJAGNOZA Lake forme bolesti najčešće prođu etiološki nepotvrđene. 6. 1.je moguća ali je izolacija relativno teška. U sumbukozi tankog creva listerija se razmnožava. ELISA-test) • Nalaz u krvi . LEČENJE Antibiotska terapija (Ampicilin je lek izbora.Razvija se ubrzo po rođenju.Kongestivna srčana insuficijencija . Kultivisanje infektivnog materijala . • Izolacija leptospire iz krvi i cerebrospinalne tečnosti .Javlja se između prvog i drugog meseca života. bilirubin. Listerija može 3.200 mg nedeljno. II . alkalna fosfataza. LISTERIOZA ETIOLOGIJA Listerioze su grupa oboljenja izazvana bakterijom Listeria monocytogenes.u imunološkoj fazi bolesti. Skoro uvek su prisutni . GIT-u mnogih životinja pa i ljudi).INFEKCIJA NOVOROĐENČADI . a kod težke forme bolesti i povećana ureja.Gnojni apsces jetre i slezine . 2.Žutica . trudnoća i nedonesenost novorođenčeta.(kod teške forme ) Blaga proteinurija. Ponekad se javljaju benigna Oboljenja kože Oboljenja sluzokože Gnojni konjuktivitis LEČENJE Antibiotska terapija (Penicilin G. Ampicilin.najčešća klinička manifestacija. Eritromicin kao alternativa). zemljište) Izbegavanje kupanja u stajaćim vodama i sl.ređe u toku koje ponekad može nastati i . Najviše obolevaju ljudi koji rade sa stokom i u klanicama.Smrt . Nedovoljno termički obrađena hrana takođe može biti izvor infekcije. Listeria monocytogenes se nalazi svuda u spoljašnjoj sredini (zemlji.Aritmije Težina bolesti zavisi od težine vaskulitisa koji leži u njenoj osnovi. izazvati mastitis kod krava.u slučaju teže bubrežne insuficijencije.u septikemičnoj fazi bolesti. odlazi u krv i izaziva hematogenu diseminaciju u različite organe (najčešće su zahvaćene moždanice) u kojima dovodi do formiranja granuloma. Biopsija i pravljenje histopatoloških preparata . Teška forma karakteriše je: .povišena SE. KLINIČKA SLIKA I . Septičana forma . • Serološke reakcije (najčešće) . Dezinfekcija kontaminiranih površina (voda.u najtežim slučajevima.

slika atipične intersticijalne pneumonije.7. 1. reakcija aglutinacije i inhibicije hemaglutinacije).Pri uvozu ptica iz egzotičnih predela zakonski je obavezno da se one KLINIČKA SLIKA 196 . Hematogenom diseminacijom dolazi do pluća gde izaziva zapaljenjski odgovor intersticijuma. PREVENCIJA Izolacija i lečenje inficiranih i obolelih ptica (Retko je potrebno njihovo uništavanje) Lekarska kontrola i nadzor radnika koji su profesionalno upućeni na kontakt sa pernatim životinjama. MALLEUS (Sakagija. Riziku da obole se posebno izloženi odgajivači i prodavci ptica. Kod teških infekcija pored pluća zapaljenjske promene mogu da se jave i na miokardu. moždanice. radnici u zoološkim vrtovima. DIJAGNOZA • Epidemiološki podaci • Klinička slika • Izolacija uzročnika . osobe koje drže ptice kao kućne ljubimce. PREVENCIJA Upotreba rukavica i maske 8. stočari. medicinski radnici itd.se takođe primenjuje. moždanicama. mozgu. Vrlo se pogodne. laboratoriski i medicinski radnici. dok je interhumano prenošenje veoma retko.znak teške infekcije. Rana faza . Posle inhalacije infektivni agens dolazi do ćelija retikuloendotelnog sistema i razmnožava se u jetri i slezini. jetri i bubregu. Oboljenje je široko rasprostranjeno u svetu. Korišćenje zaštitnih maski i odela. mozak. Reč je o intracelularnom parazitu čiji genom sadrži DNK i RNK. Jeza i Drhtavica Malaksalost Bolovi u mišićima. Infekcija se može preneti i kontaktnim putem. prognoza je dobra. Dezinfekcija kaveza i prostorija u kojima su boravile inficirane ptice Kontrola uvoza ptica .za potvrdu dijagnoze retko je potreban. kožari. Rezervoar infekcije u prirodi su ptice i druge pernate životinje. PROGNOZA Bolest traje 2-4 nedelje. otok i ranica .nakon perioda inkubacije od 7-14 dana naglo se javlja: Visoka T. jetra i bubrezi. čovek je sklon reinfekcijama. RTG pluća .zbog hipoksije Neki od bolesnika imaju Bol u trbuhu Mučninu. 2. LEČENjE Davanje sulfonamida i antibiotika širokog spektra. Uzročnik bolesti je prisutan u krvi. DIJAGNOZA Postavlja se izolacijom uzročnika iz sekreta direktnim razmazom. njima se detektuju specifična antitela. PATOGENEZA Čovek se zarazi inhalacijom prašine suvog ptičijeg sekreta ili sadržaja stolice. LEČENJE Antibiotska terapija . kočijaši. tkivima i ekskretima obolele ptice. gram negativni štapić. povraćanje Prolivaste stolice Žuticu . Slinavka) ETIOPATOGENEZA Izazivač ovog oboljenja je Bacillus mallei. Nastaje pri kontaktu zdrave osobe sa obolelim životinjama i zaraženim materijalom preko kože i sluzokože. • Miko-imunoflurescencija .Tetraciklini su lek izbora. potkivači. poljoprivrednici.na mestu infekcije • Otokom limfnih žlezda. Kasna faza Kašalj Dispneja Bol u grudima Cijanoza Konfuzno stanje . vratu i leđima Glavobolja Apetit je slab Ponekad blede makule po koži trupa.moguća je ali se ne radi rutinski zbog opasnosti za laboratoriske radnika • Serološki testovi (reakcija vezivanja kompelenta. Rizična zanimanja su mesari. U težim kliničkim oblicima zahvaćeni su srce. PSITAKOZA (ORNITOZA) ETIOLOGIJA Psitakoza (Papagajska bolest) je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza izazvano Chlamydia psittaci. endokardu. KLINIČKA SLIKA Bolest nastaje 1-5 dana nakon kontakta i karakteriše se: • Visokom T i drhtavicom • Znojenjem • Crvenilo. • Biološki ogled . Slični terapiski efekti postižu se Hloramfenikolom. veterinari.

goveče. Radi se o mikroorganizmu u obliku koke. javlja se sporadično ili u vidu manjih epidemija. ovca.drže u karantinu određeno vreme i da im se preventivno daju tetraciklini. Da postoji klinička slika zoonoza u akutnom. • Serološke reakcije (reakcija aglutinacije. posteljica). mesari. Infekciji su najviše izloženi stočari. Javlja se: • Visoka temperatura • Jeza i drhtavica • Opšta slabost i malaksalost • Bolovi u mišićima • Glavobolja • Obilno znojenje • Smajenje apetita • Mučnina i povraćanje • Bol u trbuhu. a od hroničnih nešto veća . LEČENJE Antibiotska terapija . u halama za preradu mesa.Lek izbora su Tetraciklini (25mg/kg tokom 14 dana) ili hloramfenikol. maski i odela. 2. • Korišćenje zaštitnih rukavica. Inficirane životinje infektivni agens izbacuju u spoljnu sredinu preko izlučevina (sluz. krzna. kože. seosko stanovništvo. bolest obično počinje naglo. Oboljenje se može preneti i kontaktom obolele životinje sa čovekom. a oporavak 2-3 nedelje. pacov. Karakteriše ga Kašalj . mozak i moždanice. Veća incidenca očekuje se zimi i u proleće (vreme jagnjenja i kontakta sa posteljicom). nekada i znatno duže. a ako bolest prenosi krpelj češće se javlja u proleće i jesen. Posle ulaska u organizam rikecija limfotokom dospeva u cirkulaciju i nastaje sistemska diseminacija u razne organe i tkiva gde izaziva zapaljenje intersticijuma. radnici na preradi mleka. ratari. Mučnina. Auskultatorini nalaz je oskudana Rtg pluća: Vidi se atipična intersticijlana pneumonija. Infekcija ponekad dovodi do spontanog pobačaja. laboratoriski i medicinski radnici.(najčešći). Pozitivna radna anamenza Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren kontakt sa uzročnikom bolesti.Moguć je i meningitis. subakutnom i hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti (dijagnoza potvrđena kod specijaliste infektologa) . srce. jež. kože i krzna. • ELISA-test. povraćanje Učestalo crevno pražnjenje Hepato-splenomegalija Granulomatozni hepatitis 2. Oboljenje je široko rasprostranjeno u prirodi. koza. ptice. DIJAGNOZA • Epidemiološki podaci. Abdominalni oblik Bol u trbuhu KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE ZOONOZA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da bi se neka od zoonoza priznala za profesionalno oboljenje moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: 1. Q-GROZNICA ETIOLOGIJA Akutno infektivno nekontagiozno oboljenje iz grupe zoonoza koje izaziva rikecija Coxiella burnetii. svinja. 197 . koji se po Gramu boje negativno. Nakon perioda inkubacije koji traje 2-4 nedelje. konj. • Primena opštih higijenskih mera za radnike koji su profesionalno ugroženi infekcijom. vune. štapića. vlakana i lanaca. a česti su i subklinički oblici infekcije. PREVENCIJA • Zdravstveno prosvećivanje. mleko. • Direktna imunoflorescencija. urin.U početku suv posle nekoliko dana umereno produktivan. mleka i drugih produkata domaćih ili divljih životinja. stolica. Plućni oblik . mušica. 3. najčešće zbog insuficijencije jetre ili srca. Najčešće su zahvaćena pluća. Hronični oblici Znaci edokraditisa i miokarditisa. vune. veterinari.). jetra. ali i GIT. kao i ingestijom kontaminirane hrane i vode. • Klinička slika. 9.bakteriološke i serološke reakcije. Da postoji dokaz o kontaktu sa uzročnikom bolesti na radnom mestu. Bolest obično traje 3-4. • Higijenski uslovi rada na farmama. PATOGENEZA Čovek se najčešće zarazi inhalacijom prašine i drugih čestica u kojima se nalaze rikecije. golubovi i dr. Razlikujemo tri oblika bolesti: 1. miš. reakcija fiksacije konplementa). KLINIČKA SLIKA Tok bolesti može biti akutan i hroničan. 3. Posle preležane bolesti znatan je gubitak telesne težine. Rezervoar infekcije u prirodi su divlje i domaće životinje (krpelj. Smrtnost od akutnih oblika je oko 1%. encefalitis i generalizovane limfodenopatije. Tok i ishod bolesti zavisi od stepena zahvaćenosti pojedinih organa.

koja će preduzeti odgovarajuće mere. Poremećaj svesti uz različite neurološke ispade teško oboljenje nervnog sistema. Da vremenski period od momenta kontakta sa agensom do momenta pojave bolesti odgovara periodu inkubacije te bolesti.IMPORTOVANE TROPSKE BOLESTI Pojam importovane tropske bolesti najčešće je vezan za kraći ili duži radni ili turistički boravak u tropskim krajevima. Prostorna i vremenska povezanost sa pojavom bolesti. bakterijama. dok su u gradskim sredinama moguće i manje epidemije. Prva faza bolesti Nakon inkubacije od 3-6 dana javlja se: Teško opšte stanje Temperatura Glvobolja Bolovi duž leđnih mišića Konjuktivitis 2.Overem opis poslova radnog mesta. Papadači groznica OCENJIVANJE RADNE SPOSOBONOSTI OBOLELIH OD ZOONOZA Nesposobnost za rad nastaje iz dva razloga: Infektivni . Javlja se pojedinačno kod ljudi koji borave ili rade u džungli i bušu. Kao profesionalna oboljenja mogu se priznati kod: • Mornara dugih plovidbi koji borave u tropskim predelima. Zakonski je propisana kontrola svakog boravka u tropskim krajevima. Da postoje dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju u porodici i u okolini-van radne sredine (podaci o oboljevanju članova porodice koje daje ordinirajući lekar). Krpeljski encefalitis 2. a prenosioci komarci. 5. Žuta groznica 3. U slučaju pojave komplikacija može doći do produženja radne nesposobnosti. Svi oni koji nameravaju da putuju u ove krajeve moraju biti adekvatno informisani. • Kod osoba koje odlaze na rad u tropske preele i • Kod zdravstvenih radnika koji neguju i leče obolele. Klinički . već i u ruskim tajgama i nekim zemljama srednje Evrope (Austrija.često Smrt . da prime određene vakcine i savete o preventivnim merama i načinu lačenja za vreme boravaka. Denga 4. ovih bolesti su najčešće virusi koji pripadaju familiji Toga-viride i Bunya-viride. Kod preživelih posle desetak dana nastupa rekovalescencija sa potpunim izlečenjem. tako i radi zaštite ostalog stanovništva. kako radi lečenja eventualno obolelih. Importovane tropske bolesti mogu se podeliti prema uzročniku na one izazvane virusima. (neutralizacija i 198 . Češka). II . TROPSKE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Među ovim bolestima po važnosti se izdvajaju one koje se prenose insektima. KLINIČKA SLIKA Opšta simptomatologija. Njavažnija oboljenja iz ove grupe jesu: 1. protozoama i helmintima KLINIČKA SLIKA 1.U fazi kada je zaraženi radnik izvor infekcije postoji potpuna nesposobnost za rad kako ne bi postao razlog širenja zaraze na ljude i životinje. Izolacija virusa. Pri povratku iz tropskih krajeva postoji obaveza prijavljivanja nadležnoj epidemiološkoj odnosno sanitarnoj službi.u 80% slučajeva. KRPELjSKI ENCEFALITIS Nastaje nakon uboda inficiranog krpelja. 4.Zbog pojave poremećaja zdravlja obolelog radnika karakterističnih za svaku zoonozu postoji radna nesposobnost.oštećenje jetre Teška hemoragička dijateza sa krvarenjem iz brojnih organa Bubrežna insuficijencija . bilo ga je i u nekim krajevima naše zemlje. Izazivači DIJAGNOZA Serološkim metodama komplement fiksacija). RADNA SPOSOBNOST Nesposobnost za rad traje od nekoliko nedelja do meseci. Druga faza bolesti Nakon kratkotrajnog poboljšanja javlja se: Ponovni skok T Ikterus . ŽUTA GROZNICA (FEBRIS FLAVA) Javlja se u tropskim krajevima Afrike i Južne Amerike. Rezervoar bolesti su majmuni. Javlja se ne samo u tropskim krajevim. Radi se o malim RNK virusima koji sadrže masti (osetljivi na dezinficijense) i hemaglutinine (olakšavaju serodijagnostiku i tipizaciju).

KLINIČKA SLIKA Posle inkubacije od 3-6 dana javlja se: Skok temperature (39-40 C). Pored klasičnih tipova. koji dalje uz pomoć komaraca šire bolest. ali se kao i žuta groznica adaptira na ljude. poslednjih godina je posebno aktuelan biotip El Tor.kod teških oblika sa hemoragičnim sindromom. PAPATAČI GROZNICA (FEBRIS PAPATACI) Javlja se u Evro-Aziskoj regiji na 20-45 stepenu geografske širine. obalski radnici. PROFILAKSA Higijenske mere .Mišićni i retrobulbarni bolovi . Mornari. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA KOLERA (Cholera) ETIOLOGIJA Teška infekcija GIT-a koju uzrokuje Gram negativni štapić Vibrio cholerae. RADNA SPOSOBNOST Nesposobnost za rad traje oko mesec dana posle završetka bolesti KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od 3-4 dana javlja se: Dijarejalni sindrom -stolice liče na pirinčanu vodu.u profilaktičke svrhe opravdano je kod osoba koje već boluju od crevnih bolesti. ranije se često javljala i u našoj zemlji. Infekciji su posebno izložene osobe koje dolaze u kontakt sa bolesnim životinjama.DENGA Virusna bolest koja ima prirodni rezervoar u majmunima. Radi se primarno o zoonozi.sami nisu dovoljni za zaustavljanje toka bolesti. ali se mogu javiti i recidivi. laboratorisko i medicinsko osoblje. Antibiotici (Tetraciklini) . nakon čega je moguće dalje širenje infekcije interhumano kapljičnim putem.Šok . Povraćane mase imaju sastav kao i stolica. Konjuktivitis. lovci. Putem stolice se gubi i po 10l tečnosti za 24h. te nastaje ekstremna dehidratacija sa hipovolemičnim šokom i acidozom. Bolovi u mišićima. Izrazito crvenilo lica.Glavobolja . Izazivač bolesti je Arbo-virus KLINIČKA SLIKA Nakon inkubacije od 5-8 dana javlja se: . alkalnoj sredini.Bolovi u mišićima i zglobovima . TEREPIJA Terapija svih opisanih oboljenja je u osnovi simptomatska.Izotonični rastvor – Ringer. Bolest se prenosi putem vode i karakteriše se velikom zaraznošću. šumari. Nakon 2-3 dana stanje se normalizuje i bolest ulazi u fazu rekovalescencije. što za rezultat ima produkciju 3. GIT-poremećajima. PATOGENEZA Nakon unosa vibrion se razmnožava u GIT-u gde produkuje moćan enterotoksin koji se ireverzibilno vezuje za gangliozidne receptore na površini enterocita čime se aktivira adenil-ciklazu.Ponovni skok temperature . veterinari. pod čijim uticajem dolazi do ekstremnog gubitka vode i elektrolita putem creva.usled regurgitacije.Diskretna ospa Nakon kratkotrajnog poboljšanja javlja se: . odakle se povremeno unosi u različite pa i Evropske zemlje. Znaci hipovolemijskog šoka. Pacovska buva prenosi bolest na čoveka. TERAPIJA Nadoknada tečnosti i elekrolita (per-venum ili per-os) .5 cAMP. Davanje tetraciklina . a najčeće obolevaju osobe sa već postojećim poremećajima GIT-a. KUGA (Pestis) ETIOLOGIJA Izazivač kuge je Yersinia pestis bakterija koja se dugo može održavati u spoljnoj sredini.Tipična ospa na trupu . Bolest se javlja u vidu manjih epidemija u nekim Azijskim (Indija) i Afričkim zemljama. pri čemu su glavni rezorvoar infekcije divlji glodari. Vakcina postoji za žutu groznicu (obavezna je za sve tropske krajeve) i krpeljski encefalitis Hiperimuni serumi mogu se primeniti u inkubaciji bolesti. Kontaktom divljih sa domaćim glodarima infekcija se unosi u čovekovu okolinu.Upotreba higijenski ispravne vode za piće i hrane su u prvom planu.Otok limfnih žlezda .Skok temperature (39-40OC) . Glavno hranilište mu je alkalna peptonska voda odakle se presejava na druge podloge. Izvor bolesti je čovek. koji raste dobro u 199 .

LEČENJE Antibiotska terapije (Aminoglikozidi kombinaciji sa Tetraciklinima) u Plasmodium falciparum PREVENCIJA 1. Najteže forme bolesti sa oštećenjem bubrega. čija se maturacija i oplodnja odigravaju u komarcu. oku (slepilo) itd. Testisa Mycobacterium KLINIČKA SLIKA Malarični napadi . Granulomatozne tvorevine (Lepromi).ako se infekcija ne zaustavi u limfnim žlezdama (generalizacija bolesti). 4. parazita pregledom RADNA SPOSOBNOST 200 LEČENJE .koje se stapaju u pakete i fistuliziraju • Vezikule sa nekrotičnim centrom .KLINIČKA SLIKA I . Perifernih nerava 4. Očiju 5. pluća i mozga i potencijalnim smrtnim ishodom daje Plasmodium falciparum. Daju malarične napade na svakih 48 h. Bolest se manifestuje: • Bronhitisom koji progredira u tešku bronhopneumoniju • Krvavim ispljuvkom • Dispnejom • Teškim opštim stanjem • Popuštanjem desnog srca • Smrtni ishod je čest. 3.na mestu uboda insekta • Teška septička slika . KLINIČKA SLIKA Kao posledica njegovog delovanja na mestu oštećenja javljaju se: 1. ali vakcina nema pravu antiepidemisku vrednost. Postoji nekoliko vrsta parazita koji izazivaju malariju: Daje malarične napade na svakih 36 sata.Može nastati u toku opisane generalizacije bolesti. Kože 2. a bolest po pravilu teška. Potpuno umanjena doživotno .zbog nastalih sekvela na nervnom sistemu . Uneti parazit dospeva u ćelije jetre gde sazreva.Vakcinišu se laboratorijski radnici. Mogu da daju recidive bolesti jer se u jetri zadržavaju uspavane forme parazita. Fibrozne promene ili 2. Sluzokože 3. DIJAGNOZA Nalazom Hansenovih bacila u lepromima i koži. Napada sve maturacione oblike eritrocita zbog čega je parazitemija velika. TROPSKE BOLESTI IZAZVANE PROTOZOAMA MALARIJA ETIOPATOGENAZA Bolest sa bolesne na zdravu osobu prenosi ženka komarca. acidorezistentnih DIJAGNOZA Identifikacija vrste periferne krvi i razmaza. ali se može razviti i kao primarni entitet nakon kapljične infekcije kada je inkubacioni period znatno kraći. Iz pojedinih eritrocitnih formi parazita razvijaju se gameti. Oslobođeni merozoiti iz jetre napadaju eritrocite (u kojima se dovršava sazrevanje) dovodeći do njihovog prskanja što se klinički manifestuje malaričnim napadom. 2. Nakon perioda inkubacije od 3-5 dana javlja se: • Drhtavica i opšti znaci • Otok regionalnih limfnih žlezda . Napadaju samo mlade forme eritrocita.Bubunska kuga .Plućna kuga . Plasmodium ovale Plasmodium vivax Plasmodium malariae GUBA (Lepra) Izazivač oboljenja je leprae koji izaziva oštećenje: 1.u težim oblicima bolesti.Najčešći oblik bolesti.U određenim vremenskim intervalima (zavisno od vrste parazita) koje karakteriše: Jeza Treskavica Skok temperature Hepatosplenomegalija Anemija. Kostiju 6. čime se ciklus bolesti zatvara. Oštećenje brojnih drugih organa . Daje malarične napade na svakih 72 sata . Oslobođeni paraziti iz eritrocita napadaju i uništavaju nove eritrocite što dovodi do ponovnih mlaričnih napada. II . Uništavanje glodara Opšte higijenske mere zaštite Izolacija bolesnika Vakcinacija . koji je i najotporniji na lečenje.

kada je stanje pacijenta teško.Uzročnik je Lishmania brasiliensis i tropica. razna protektivna sredstva za zaštitu kože.Intestinalna forma bolesti . Lečenje .može pratiti promene na koži.Izazivač je Trypanosoma rhodesiense III . Mediteranu i Severnoj Africi.Metronidazolom.Obično nije potrebno • Petovalentni antimonski prparati • Antigljivičnim lekovima • Estetsko hiruške intervencije .Hepatosplenomegalijom • .kod rezistencije • na Hlorokvin. Rasprostranjena je u svim tropskim i suptropskim krajevima. 2.Mreže.Otporna je na lečenje Profilaksa . KLINIČKA SLIKA I . Najčešće se preporučuje Hlorokvin (300 mg nedeljno).Pancitopenijom • . LAJŠMANIJAZA I . Za kraće boravke do 2 meseca preporučuje se Meflokin jednom nedeljno. DIJAGNOZA • Pregled stolice i izolacija izazivača. slezine. Lečenje . • . Unešeni parazit razvija se u ćelijama retikuloendotelnog sistema jetre. • Kinin + Tetraciklini • kod rezistencija na Hlorokvin. kosne srži i limfnih žlezda. AMEBIJAZA Česta importovana bolest koju izaziva Entamoeba hystolitica.ako se ne leči. 5.Krvarenjima. Dihidroemetin i drugi lekovi. Hlorokvin .Treba je započeti 2 nedelje pre i nastaviti je 4 nedelje po povratku iz tropskih krajeva. • Visoka temperatura sa remisijama. Otoci limfnih žlezdi (posebno subokcipitalnih) Eritem na koži praćen otokom Depresija Insomnija Oštećenje srca . pluća i mozga Terapija . Ameboidni apsces jetre.Temperaturom • .Manifestuje se: • . Ukoliko dođe do teškog oštećenja bubrega nastaje trajna radna nesposobnost. Sulfadoksin-pirimetamin . Najčešće se javlja na Srednjem Istoku. Dijagnoza se postavlja izoloacijom uzročnika najčešće punkcijom kosne srži. a ako postoji rezistencija na ovaj lek dodaje se i Proguanil (200 mg dnevno). RADNA SPOSOBNOST Radna nesposobnost je najčešće kratka sem u slučajevima velike iscrpljenosti. 4. Klinička slika .Mreže.Teške mutilantne promename na licu.Hipergamaglobulinemijom • .Smrt . Uz malariju to je najčešća importovana tropska bolest kod nas. razna protektivna sredstva za zaštitu kože.KOŽNI OBLIK Etiopatogeneza .Petovalentni antimonski preparati (alternativa Aromatični diamidini i Amfotericin B). Hemoprofilaksa .MUKO-KUTANI OBLIK Etiopatogeneza . Klinička slika .Viscelarne forme bolesti . Bolest ima spontanu benignu evoluciju.Metronidazol. • Papule. KLINIČKA SLIKA 201 . RADNA SPOSOBNOST • Zavisi od nastalih konplikacija II .Najčešća komplikacija RADNA SPOSOBNOST Zavisi od sekvela posle preležane bolesti. • Meflokin ili Halofantrenom . Bolest prenosi komarac sa bolesnih životinja na čoveka.Uzročnik je Leishmania donovani.Sklonosti ka bakteriskim infekcijama • . Klinička slika . Lečenje .Manifestuje se kao uporna kožna promena na regijama koje ne pokriva odeća. TRIPANOZOMIJAZA • Najčešće se javlja u Africi. preko nodusa do kruste • Regionalna limfadenopatija . Prema vrsti izazivača razlikujemo dve vrste ovog oboljenja: TIP I .među kojima se posebno izdvaja 1.1. Furamidom i derivatima jodkinoleina. kada stanje pacijenta nije teško.VISCELARNI OBLIK Etiopatogeneza .Izazivač je Trypanosoma gambiense TIP II . Terapija . Javlja se u Južnoj Americi.Uzročnik su brojni varijeteti parazita Leishmania tropica. Primakvin . 2.se daje da• bi se uništili paraziti u jetri.ako je lokalizacija estetski opterećujuća. II . Borba protiv ujeda komaraca . 3.Se takođe primenjuje ali se i na ovaj lek često razvija rezistencija.Najčešći oblik oboljenja. Bolest prenosi komarac sa bolesnih životinja (najćešće psa) na čoveka. PROFILAKSA 1.Borba protiv ujeda komaraca .lek izbora.

Schistosoma Haematobijum • Visoka temperatura • Urtikarija • Hematurija • Nodulusi i ranice na sluzokoži bešike • Oštećenja bubrega (pijelitis. 2. CNS-u i malignu alteraciju. Japonicus i Mansoni 1. • Kod Schistosoma Japonicus zavisi od stepena oštećenja raznih organa i sitema i može biti znatno umanjena do potpune radne nesposobnosti.Treća faza . koji živi u slatkoj vodi tropskih krajeva uđe kroz kožu ili se unese preko usta pri kupanju u ovim vodama. Schistosoma japonicus • Visoka temperatura • Urtikarija • Papula sa jakim svrabom • . slezini. Oltipraz. II . U završnom stadijumu • Ciroza jetre • Teška oštećenja CNS-a (ređe) 3.Mogu izazivati oštećenja na jetri.Svrab .Mikrofilarije prenose različitim antropodama tropskih krajeva sa bolesne životinje na čoveka. Metrifonat).Bolovi u stomaku Kasnije se javljaju • Intenzivni prolivi • Hepato-splenomegalija • Plućne promene. hidronefroza i pionefroza). (Prazikvantel.Druga faza . KLINIČKA SLIKA Zavisi od loklizacije mikrofilija. Nošenje zaštitne odeće pri radu na mestima gde se infekcija može preneti.nakon mesec i više dana • Povišena temperatura • Generalizovana ospa (urtikarija) • Otoci usana i kapaka • Eozinofilija. 1.na mestu ulaska parazita.Prva faza bolesti . PROFILAKSA Izbegavanje kupanja u rekama i jezerima tropskih regija. S. Mlade forme razvijaju se u odrasle parzite koji napadaju uglavnom potkožno ili limfno tkivo u kojima mogu dovesti do teških promena. Komplikacije • Epididimitis • Prostatitis • Uretritis • Maligna alteracija. KLINIČKA SLIKA I . mogu se javiti: • Limfadenitis • Otoci potkožnog tkiva • Otoci skrotuma • Urtikarije • Konjuktivitisi • Keratitisi pa i slepilo Alergiske manifestacije (na prisustvo parazita) • Kalabarski otoci mekih tkiva • Eozinofilija i reaginska antitela DIJAGNOZA 1. III . haematobijum (parazitira u mokraćnim putevima) Izaziva oštećenja u genitourinarnom traktu 2.Valjkasti crvi čije se mlade forme . Nalaz mikrofilarija u krvi 202 .TROPSKE BOLESTI IZAZVANE HELMINTIMA ŠISTOZOMIJAZA ETIOPATOGENEZA Oboljenje izazivaju različite vrste Nematoda Schistosoma: Haematobijum. plućima. S. • Čovek se zarazi kada jedan razvojni oblik parazita. FILARIJAZA ETIOPATOGENEZA Uzročnik oboljenja su Nematode . RADNA SPOSOBNOST • Kod Schistosoma haematobijum zavisi od stepena oštećenja genitourinarnog sistema.Klinička slika zavisi od vrste parazita. Schistosoma Mansoni • Visoka temperatura • Izaziva oštećenja jetre i slezine • Brzo propadanje • Simptomi od strane RES-a • Hepato-splenomegalija • Otoci ekstremiteta • Hematemeza • Krvni podlivi Komplikacije • Tromboza vene porte • Karcinom jetre DIJAGNOZA Eozinofilija u krvi Nalaz parazita u stolici i mokraći Povišen titar antitela na pojedine uzročnike LEČENJE Antiparazitarni lekovi Niridazol. Unete mlade forme u organizmu čoveka prodiru u krv i migriraju kroz različita tkiva izazivajući lakša ili teža oštećenja. mansoni i japonicus .

Postoji mogućnost da se virus prenese preko bolesnikove krvi na zdravstveno osoblje. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom) Da postoje dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju u porodici i u okolinu-van radne sredine (podaci o oboljevanju članova porodice-daje ih ordinirajući lekar). Najčešća je na Krimu i Kongu. VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE LEČENJE Dietilcarbamazin ili u Ivermectin koji je manje toksičan. KLINIČKA SLIKA Inkubacija traje 4-8 dana. Da postoji klinička slika infektivne bolesti u akutnom. ENCEFALITIS 203 .Krpelja • Krimsko-kongoanska VHG • Omske hemoragične groznice • Kjasanurske šumske bolesti II . Kod čoveka ovi virusi mogu izazvati različite infekcije od kojih su najznačajnije 1.Kontaktom • VHG sa bubrežnim sindromom • Afrička hemoragična groznica • Ebola ANKILOSTOMIJAZA Oboljenje izazivaju crevni paraziti Ankylostoma duadenale i Necator americanus. LEČENJE Simptomatsko. Arenaviridae. ABROVIRUSNE INFEKCIJE (Virusne hemoragiske groznice) Heterogena grupa infektivnih oboljenja koja izazivaju ARBO-virusi.2. a krpelji su prenosioci virusa na čoveka. VIRUSNE HEMORAGIČNE GROZNICE Virusne hemoragiske groznice (VHG) su grupa obaljenja čija su zajedničke osobine Da su izazvane virusima Da su praćene temperaturim i krvarenjem Da su po prirodi žarišna oboljenja Izazivači VHG su virusi koji pripadaju familijama Togaviridae. PROFILAKSA III . krave. Identifikacija odraslog parzita u potkožnom i drugim zahvaćenim tkivima histološkim pregledom. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE IMPORTOVANIH TROPSKIH BOLESTI KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik obavljao poslove na službi u oblastima gde se tropske bolesti javljaju endemski i epidemijski (Osoba koje rade u tropskim predelima. ali je registrovana i kod nas. Način prenošenja bolesti može biti preko: I . subakutnom ili hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti (dijagnozu utvrdio specijalista za infektivne bolesti) Da postoji kontakt sa uzročnikom bolesti na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. STRONGILOIDOSIS Izazivač oboljenja je crevni parazit Strongiloides stercoralis koji ulazi u organizam kroz kožu odakle venskim krvotokom dolazi do pluća i GIT-a. DIJAGNOZA Postavlja se na sličan načina kao kod HGSBS. Radna nesposobnost je privremena. Rezervoar virusa su neke domaće životinje (ovce. Radi se o RNK virusima koje prenose insekti. Tok je najčešće povoljan. Osoba duge plovidbe) kao i Zdravstveno osoblje koje neguje obolele od ovih bolesti. Manifestuje se GIT-poremećajima i anemijom. novije vreme 2.INFEKTIVNE BOLESTI 1.Komaraca • Denga • Žuta groznica • Chicungunguny VHG III . i Bunyaviridae. koze). KRIMSKO-KONGOANSKA HEMORAGIČKA GROZNICA (KKHG) ETIOPATOGENEZA Izazivač je virus iz familije Bunyaviridae. Bolest je najčešća kod osoba koje rade sa stokom. Radna nesposobnost je privremena. Posle ujeda krpelja virus ulazi u krv i nastaje viremija. Klinička slika • Papula na mestu ulaska parazta • Eozinofilni infiltrat u plućima • Uporene diareje. U daljem toku patogeneza je slična kao i kod ostalih hemoragičkih groznica. nakon čega se razvija klinička slika slična onoj kod HGSBS stim što nema manifestnog oštećenja bubrega.

Inokulacijom. Prospect 5.o mogućem kontaktu obolelog sa glodarima ili njihovim izlučevinama Klinička slika .Počinje oko 21 dana i traje više nedelja • Povlačenje subjektivnih smetnji i normalizacija fizikalnog nalaza KOMPLIKACIJE Azotemija s uremijom . Krvarenja . Čovek se inficira preko kontaminirane hrane. 1. Bolest ljudi uglavnom izazivaju tipovi A.mogu biti uzrok nepovoljnog ishoda bolesti.B. koji izlučuju virus preko urina. Važno mesto u nastanku tkivnog oštećenja imaju i autoimuni procesi koji su između ostalog odgovorni i za nastanak akutne bubrežne insuficijencije. Nošenje zaštitnih rukavica kod osoblja koje neguje obolelog. gradski i laboratoriski tip razbolevanja. oligurija odnosno anurija (Bubrežna insuficijencija) Dokazivanje atitela .D. BOTULIZAM ETIOPATOGENEZA Izazivač bolesti je gram pozitivna sporogena bakterija Clostridium botulinum koja izlučuje najmanje 7 egzotoksina (A. Hantan 2. • Obilnije mokrenje • Opšte stanje se popravlja Period oporavka . vode. 1. Bubrezi su otečeni što smanjuje njihovu filtraciju pa dolazi do oligurije i anurije. čobani i vojnici. Leaky Rezervoar infekcije virusa HANTAN u prirodi su neki glodari.može dovesti do edema pluća. krvarenje.Važan je odmor u postelji i korekcija vodeno-elektrolitičkog bilansa Dijaliza .1. Neutrališućih ili antitela koja fiksiraju komplement Identifikacija virusa . Hill 6. Dolazi do vazopatije i poremećaja koagulacije što dovodi do krvarenja. Posle ulaska u organizam virus se replicira u ćelijam Retikuloendotelnog sistema i nastaje viremija. 2. DIJAGNOZA Epidemiološka anketa . odakle spore dospevaju u spoljnu sredinu i kontaminiraju biljne kulture i životinjske proizvode u kojima se razvijaju u vegetativne oblike koji luče tkosine. B i E. 2. fecesa i sline u spoljašnju sredinu.E. 1. 2.Razvija se između 2 i 8 dana • Smanjenje diureze (Oligurija i Anurija) • Povraćanje • Krvarenje iz nosa.13 dana bolesti. dok tip G može kod novorođenčadi da izazove smrtnu neurointoksikaciju. Seoul 4. 2. 2. Najčešće obolevaju muškarci između 20 i 60 godina u periodu maj-oktobar i to poljoprivredni radnici. Čovek se inficira konzumiranjem hrane u kojoj se nalazi neki od toksina (hrana koja nije termički adekvatno obrađena ili sveže konzervisane namirnice).Visoka T. konvulzija i smrti. Veterinarska kontrola stoke i zaštitom radnika koji rade sa njom. Rezervoar spora bakterija je digestivni trakt mnogih životinja. Pumala 3.je neophodna u slučaju azotemije PREVENCIJA Mere zaštite od kontakta sa glodarima i njihovim izlučevinama .C.kod profesionalno izloženih osoba Plansko uništavanje glodara 1. Posle ingestije kontaminirane hrane toksin se apsorbuje iz želudca i tankog creva i linfom dospeva u cirkulaciju gde se zadržava kratko jer pokazuje veliki afinitet za receptore 204 . kože i konjuktiva • Hematurija i Melena (često) Poliurična faza -Nastaje između 9 . kulturom ili elektronskom mikroskopijom LEČENJE Simptomatsko . Česta je diseminirana intravaskularna koagulacija sa poremećajem mikrocirkulacije.F i G) koji su po svom sastavu proteini (uništava ih kuvanje na 100 C). izletnici. 3. Postoji seoski. vazduha ili direktnim kontaktom.Specifičnih antivirusnih. HEMORAGIČNA GROZNICA SA BUBREŽNIM SINDROMOM (HGSBS) ETIOPATOGENEZA Postoji oko 100 serotipova virusa koji izazivaju HGSBS svrstanih u 6 serogrupa: 1. KLINIČKA SLIKA prolazi Nakon perioda inkubacije koji traje 3-4 nedelje bolest kroz nekoliko faza: Uvodna faza • Visoka T • Drhtavica • Malaksalost • Glavobolja • Bolovi u mišićima • Bolovi u zglobovima • Lice i grudi su hiperemični • Konjuktivitis • Nepce i ždrelo su jako crveni Oligurična faza .

Kod nekih mišićna slabost i malaksalost se održava i po više meseci. Hepatitis C virus (HCV) 4.može doći do RES.Diplopije . 5.Digestivne smetnje ( lokalno dejstvo toksina) . Botulizam se najčešće javlja sporadično ali su moguće i manje epidemije ako veći broj ljudi konzumira kontaminiranu hranu. 2. Hepatitis G virus (HGV) U fazi oporavka mišićna slabost se povlači obrnutim redom od onog pri nastanku. Hepatitis A virus (HAV) 2.1.Disfonija . Davanje 3.čime utiče na rad žlezda koje su pod kontrolom tih receptora. 2.Suvoća sluzokoža . ETIOPATOGENEZA I . Antitela iz seruma vezuju i neutrališu cirkulišuće toksine. Najvećem riziku su izloženi zdravstveni radnici.se daje da bi se ublažila preterana suvoća sluznica. Botulizam novorođenčadi -do intoksikacije dolazi upotrebom kontaminiranog mleka u prahu i meda LEČENJE 1. rani direktno ili putem kulture. progresivnog karaktera) . Smrtnost je 5-65%. Duboke klizme . Bolest traje 3-4 nedelje. INOKULACIJA Sumnjivog sadržaja iz hrane mišu.Povraćanje .Proliv . vojnici i deca u školama i obdaništima. 2. unošenjem seruma bolesnika i povredom instrumentima zagađenim serumom obolelog.HEPATITIS A Rezervoar infekcije je bolesnik. KLINIČKA SLIKA Nakon perioda inkubacije koji traje od nekoliko časova do nekoliko dana. 3.Usled paralize dijafragme i međurebarnih mišića . Zbog čestih serumskih reakcija neophodna je desenzibilizacija. • Na acetilholinergičnim sinapsama .nastaje zagađivanjem povrede sporama bakterije i to najčešće tipovima A i B. PREVENCIJA 2. Žutica i tamna mokraća su najupadljiviji znaci oboljenja ali se ne javljaju kod svih bolesnika. Izazivač je RNK-virus koji se može naći u stolici u toku inkubacije.Muka i Gađenj . DOKAZIVANJE BAKTERIJE U hrani. II . AKUTNI VIRUSNI HEPATITIS Akutni virusni hepatitis je akutna nekroza i zapaljenje jetre koje najčešće protiče kao blaga infektivna bolest ali se može ispoljiti i kao subakutna hepatička nekroza ili fulminantni hepatitis sa visokim letalitetom. Prostigmin . koja traje 15-45 dana. Postavljanje urinarnog katetera .Paraliza akomodacije . B i E) Primenjuje se prvih dana bolesti.Zatvor (sledećeg dana) III . Hepatitis D virus (HDV) 5. Termička odrada namirnica. Antibotulinski serum (za tipove A. javljaju se: I .U najtežim slučajevima kada postoji respiratorna insuficijencija.Disfagija 1. Postavljanje nazo-gastrične sonde . Higijensko-sanitarna kontrola industriske proizvodnje namirnica stručnih uputstava za konzerviranje namirnica u domaćinstvu 3. Ovde se apsorpcija toksina vrši linfom i krvlju. 4. Ovako nastalo oboljenje ostavlja doživotan imunitet. POSEBNI OBLICI BOTULIZMA Botulizam rana . Hepatitis E virus (HEV) 6. što dovodi do mišićne slabosti U autonomnim ganglijama . pri kontaktu sa ekskretima obolelog. 6.Mišićna hiperrefleksija. kako u industriji tako i u domaćinstvu.čime ometa oslobađanje ACTH.za regulisanje retencije mokraće. simetrične.insuficijencije II .Dizartija .U cilju regulacije opstipacije Kontrolisano disanje . KLINIČKA SLIKA Zbog svoje karakterističnosti najčešće je dovoljna za dijagnozu.HEPATITIS B 205 .Pareze i Paralize .Za regulisanje ishrane i unosa tečnosti.Mutnoće vida .nastaje kod narkomana posle intravenske upotrebe droge.Otežano mokrenje . stolici. DIJAGNOZA ANAMENEZA Podatak o konzumiranju neisprane hrane.Mišićne smetnje (Opšte. Infekcija može nastati fekalno-oralnim putem. Bolest izazivaju hepatotropni virusi koji se označavaju sa: 1. Njegova smrt ukazuje na botulizam. 3. 1. Hepatitis B virus (HBV) 3. Botulzam narkomana .Neurološke smetnje (potiču od kranijalnih nerava) .

karakteriše ga • Opšti simptomi jenjavaju • Žutilo kože i vidljivih sluzokoža • Tamna mokraća • Svetla stolica • Kod Hepatita B • Bolovi u zglobovima bez otoka • Eritema. Izazivač se u organizam može uneti i preko povređene kože . 1. Izazivač je DNK-virus. Rizična grupa su i intravenski narkomani. hematološkim. giekološkim. hiperemije i urtikarije • Hepatomegalija III .HEPATITIS C Rezervoar infekcije je bolesnik.Redukcija unosa životinjskih masti putem ishrane u akutnoj fazi bolesti.Daje se kod hroničnog virusnog hepatita sa delimičnim terapiskim efektom Transplatacija jetre . Prenos sa majke na dete je moguć ali je od malog epidemiološkog značaja. uglenih hidrata i vitamina. Određivanje HBs antigena .(ELISA i RIA testovi) Antigen virusa hepatita B javlja se u serumu bolesnika 2-7 nedelja pre početka bolesti 3. Određivanje Anti HBs .Posle osme nedelje bolesti stvaraju se antitela (anti HBs) 4. Infekcija se najčešće prenosi transfuzijama krvi i derivata krvi. zatim putem krvi i njenih derivata. pri pranju i čišćenju mašina za hemodijalizu i vršenju hemodijalize. Određivanje HBe antigena i Anti HBe koji se javlja u serumu u ranoj fazi bolesti. Najvećem riziku da obole su izloženi laboratoriski i zdravstveni radnici u odeljenjima za hemodijalizu. Najčešće se prenosi seksualnim putem (u 50%). dosta belančevina. KLINIČKA SLIKA II . kao i seksualnim kontaktom. PROGNOZA Zavisi od tipa virusa i imunološke reakcije domaćina. Njegov značaj u humanoj patologiji još uvek je u fazi istraživanja.Preikterični stadijum Traje 3-5 dana karakteriše ga • Gubitak apetita • Mučnina • Gađenje • Povraćanje • Tup bol u epigastrijumu • Malaksalost • Klonulost • Glavobolja • Ponekad • Povišena temperatur Kašalj i Bolovi u grlu 3. vertikalnim putem sa majke na dete u toku porođaja.Rezervoar infekcije je bolesnik. LEČENJE Mirovanje u postelji 3-4 nedelje Adekvatna ishrana . a u 20-30% slučajeva put prenošenja je nepoznat što ukazuje na mogućnost horizontalne transmisije (blizak kontakt sa HBsAg pozitivnom osobom). III .ANAMNEZA I KLINIČKA SLIKA II . Starost bolesnika 2. bolesnici na hemodijalizi). infektološkim i stomatološkim odeljenjima.EPIDEMIOLOŠKA ANKETA III .Ikterični stadijum Traje 4-6 nedelja. Period inkubacije traje od 40 dana do 6 meseci. Hronična bolest jetre 5.HEMATOLOŠKE ANALIZE IV .Patološke vrednosti rezultata testova kojima se procenjuje sintetska funkcija jetre. Zdravstveni radnici koji leče ove bolesnike takođe se mogu inficirati. Alfa-2 interferon . U nepovoljne faktore spadaju: 1.Stadijum rekovalescencije .kod fulminantnog oblika I . Određivanje HBc antigena i Anti HBc 5. 4.Povećanje transaminaza (naročito ALT) . hiruškim. Prenosi se transfuzijom i derivatima krvi. 2. holestaza i citoliza V . Operacije i Trudnoća 1. Alkoholizam 4. Infekcija je ograničena na grupe sa učestalim perkutanim ekspozicijama (intravenski narkomani.BIOHEMIJSKE ANALIZE . IV . 2. Zdravstveni radnici obolevaju tri puta češće od opšte populacije. 206 .Postupni oporavak SUBKLINIČKI OBLIK ANIKTERIČNI OBLIK Javljaju se češći od tipičnog oblika ali se često ne prepoznju HOLESTAZNI OBLIK BIFAZNI OBLIK PRODUŽENI OBLIK SUBAKUTNI OBLIK CITROGENI OBLIK FULMINANTNI OBLIK Javljaju se zatno ređe DIJAGNOZA I .SEROLOŠKE ANALIZE Određivanje Antitela protiv virusa A u klasi IgM i IgG (ELISA i RIA test). Fizički zamor 6. Ishrana siromašna proteinima 3. ređe kontaminiranim iglama i špricevima.HEPATITIS G Rezervoar infekcije je bolesnik. Horizontalna transmisija se negira ali se ne može ni isklučiti. Održavanje HBe antigena bez stvaranja antitela je loš prognostički znak (hronični aktivni hepatitis). hemofiličari.HEPATITIS D Rezervoar infekcije je bolesnik. V .

Klinička slika virusnog hepatitisa u akutnom. serume. vakcine ili transfuziju 207 . Izolacija osoba koje su nosioci antigena u odeljenjima za hemodijalizu. novo uvećanje jetre i pogoršanje biohemiskog sindroma) iRecidiv bolesti .Nesposbnost za rad sve do potpune kliničke i biohemiske remisije bolesti . narkomani.Poslovi i radna mesta na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti . Nošenje zaštitne opreme. izveštaj o povredi na radu).Kontraidikovan je rad pri visokim temperaturama. Podatak da unazad šest meseci pre početka bolesti oboleli nije primao injekcije. homoseksualci. Testiranje krvi dobrovoljnih davaoca na HBV i HCV. Potpuno izlečenje .Radnik nije sposoban da obavlja poslove gde će biti izložen hepatotoksičnim noksama sve do potpunog poboljšanja zdravstvenog stanja Potpuno izlečenje nakon preležanog akutnog virusnog hepatita Produžen oblik bolesti Pogoršanje bolesti Recidiv bolesti Posthepatitisna hiperbilirubinemija Perzistentni oblik hroničnog virusnog hepatita Aktivni oblik hroničnog virusnog hepatita . Pažljivo pranje. proces u jetri koji traje duže od 12 meseci PREVENCIJA Striktno sprovođenje higijenskog režima u zdravstvenim ustanovama: 1. 6.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI .ponovni ikterus. Aktivna imunizacija . u porodici i u okolini-epidemiloški podatak da u porodici obolelog i bližoj okolini nije bilo slučajeva virusnog hepatitisa unazad tri meseca (za obolelog su potrebni podaci ordinirajućeg lekara o primanju parenteralne terapije unutar inkubacionog perioda a za članove porodice o oboljevanju). Posebni aparati sa hemodijaliziranje HBV i HCV pozitivni bolesnika. dezinfekcija i sterilizacija aparata za hemodijalizu. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom. osobe na hemodijalizi.Odsustvo kliničkih simptoma i laboratoriskih znakova bolesti Produženi virusnoi hepatit . stalno pranje ruku posle kontakta sa obolelima i zagađenim materijalom.U slučaju recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao.Trajna nesposbnost za rad sa hepatotoksičnim noksama . 5.Nisu sposobni za veće fizičko angažovanje i za rad sa hepatotropnim noksama .Egzacerbacije iste virusne infekcije) Posthepatitisna hiperbilirubinemija . Testiranje trudnica na HBsAg u trećem trimestru. u zoni jonizujućeg zračenja kao i ekspozicija hepatotoksičnim noksama bar 12-18 meseci . KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE VIRUSNOG HEPATITISA KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Pozitivna radna anamenza . hemofiličari. Profilaksa humanim γ-globulinom A i B kod osoba koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelim.Prvi 4-6 nedelja posle toga skraćeno radno vreme (do 4 sata dnevno) . subakutnom ili hroničnom stadijumu ili stanje posle preležale bolesti . špriceva i zaštitnih rukavica za jednokratnu upotrebu. novorođenčad majki pozitivnih na HBsAg).Nakon toga isti kriterijumi kao za perzistentni oblik . 4. 3. Korišćenje igli.Klinički oblik duži od 2 a biohemiska normalizacija duža od 4 meseci Pogoršanje bolesti .Javlja se u oko 5% bolesnika nakon akutnog virusnog hepatita Hronični virusni hepatit .medicinska dokumentacija o oboljevanju od virusnog hepatitisa (dijagnozu postavio specijalista za infektivne bolesti) Dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju: ličnu.Veća fizička naprezanja nisu dozvoljena bar 6 meseci posle preležane bolesti . zapaljenjske. prostitutke. mentalno retardirane osobe.Patološki.podatak o radnom mestu na kome se dogodila infekcija Dokaz o kontaku obolelog sa infektivnim materijalom na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta.Potpuna radna nesposobnost traje 2 meseca od završetka žutice . Zabrana pušenja i uzimanja hrane za vreme rada. 2. osobe koje odlaze na rad u visoko endemične krajeve.Posebno je idikovan kod rizičnih grupa (zdravstveni radnici.

5. speolozi i laboratoriski radnici. Vakcinalni status životinje koja je nanela povredu.Strah . fenolom. Pregled mozga životinje koja je nanela povredu na Negrijeva telašca. mali mozak i kičmenu moždinu.Osobe kod kojih je utvrđen visok rizik od dobijanja besnila posle povrede moraju odmah primiti humani rabijes imunoglobulin (1/2 doze u okolinu povrede.Stanje slično gripu (lokalna neuropatija zbog replikacije virusa) Akutni stdijum . jod). PREVENCIJA Procena rizika od pojave besnila . 2. lovočuvari.Mišićna slabost od samog početka. BESNILO (Rabies) Virusni smrtonosni encefalitis (encefalomijelitis) čije su glavne kliničke karakteristike psihomotorni nemir sa strahom. sušenjem.Laboratorijske analize koje ukazuju na prisustvo uzročnika. ETIOPATOGENEZA Uzročnik bolesti je Rabies virus.Hidrofobija Furiozno . Obrada rane .Mišićnim grčevima . Rabijes virus najčešće ulazi u organizam čoveka ujedom besne ili zaražene životinja. U nervnom sistemu virus ima izraženo destruktivno dejstvo na neurone izazivajući njihovu nekrozu i smrt. Dokazivanje virusa biopsijom mišića i perifernih nerava obolelog.Aerofobija . Utvrđivanje virusa rabijesa metodom imunoflurescencije u moždanom tkivu dobijenom biopsijom. zatim limbički sistem.Ispitivanje okolnosti pod kojima se desila povreda. kontrolori tehnički neobrađenog mesa. pa tako može dospeti i do pljuvačnih žlezda preko nerava koji kontrolišu njihovu sekreciju i izlučiti slinom. slinavljenje. a zatim kreće duž nerava sve do mozga ili kičmene moždine. 4. Seroprofilaksa . zahvaljujući respiratoru život se može produžiti do 26 dana.U fazi mišićne paralize i gušenja.Za ublažavanje psihomotornog nemira. Najveći tropizam virus besnila pokazuje za bazalne strukture mozga. radnici u ZOO vrtovima. preko njih se infekcija prenosi na pse i mačke i time unosi u čovekovu okolinu. 3. etrom i dr.Psihomotorni nemir .Halucinacije besnilo . alkoholom.Malaksalost .Konvulzije (u 80%) . moždano stablo. Dokazivanje virusa u salivi obolelog čoveka ili životinje koja je nanela povredu. KLINIČKA SLIKA • • Period inkubacije Traje od nekoliko dana do više meseci ili godina (najčašće između 30 i 90 dana) Prodromalni stadijum . a druga 1/2 u butni mišić). formalinom. • 4. Radi se o RNK virusu čiji genom kodira sintezu najmanje 5 proteina od kojih su najznačajniji M i G-protein koji stimulišu sintezu neutrališućih i hemaglutiniziraučih antitela. Usled replikacije virusa u perikarionu i dendritima neurona nastaju Nagrijeve inkluzije. dana bolesti) . 6. Lisice i vukovi su kod nas glavni rezervoar besnila. tečnosti i lekova. hidrofobija.Bolovi u mišićima . LEČENJE Diazepam .Koma i smrt (oko 6. straha i prekid konvulzija Postavljanje nazo-gastrične sonde za unos hrane. šumari.Muka i Povraćanje . koja kroz 2-3 dana prelazi u paralizu Paralitčno . Virus se od CNS-a može širiti i ka periferiji. hipokampus. DIJAGNOZA 1.Izraženo slinavljenje . Traheotomija i kontrolisano disanje . pastiri. Ovaj virus se lako uništava Sunčevim zracima. Utvrđivanje aktuelnog epidemiološkog stanja u regionu.Sprovodi se kod osoba koje su pod rizikom da dobiju besnilo posle povrede 208 . Vakcinoprofilaksa .Je karakteristična i često dovoljna za dijagnozu. Najugroženiji su vetrerinari. 7.Smrt oko 6.U osnovi bolesti je diseminovani mijelitis besnilo . Klinička slika . mišićna slabost i paralize sa respiratornom insuficijencijom.Osećaj trnjenja i bola na mestu ujeda .Čišćenje i ispiranje nekim sredstvom koje uništava virus rabijes (alkohol. Podatak da je čoveka povredila zaražena životinja. dana kao posledica respiratorne insuficijencije i ugušenja PROGNOZA Ishod bolesti je nepovoljan. Virus se razmnožava na mestu povrede u nervnom i mišićnom tkivu. Rezervoar besnila u prirodi je zaražena ili bolesna divlja ili domaća životinja. Dokazivanje prisustva neutrališućih i hemaglutinirajućih antitela u serumu i likvoru obolelog. lovci.

Izvor infekcije su neke domaće životinje i čovek u čijem digestivnom traktu Clostridium tetani živi kao saprofit. Poznata su dva tipa ovog virusa HIV-1 i HIV-2. nisu sposobne za poslove gde bi dolazile u kontakt sa derivatima krvi. pljuvačke. gde prelazi u otpornu sporu. stanja imunološkog sistema i vrste posla. Provirus se inkorporira u genetski materijal osetljive ćelije domaćina. deca majki koje su obolele. rad u kuhinjama i na mestima gde se priprema i dostavlja hrana. OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI Privremena sprečenost za rad u egzacerbacijama infekcije postoji do potpunog saniranja infekcije i stabilizovanja opšteg stanja bolesnika. PREVENCIJA Smatra se da su preventivne mere koje se primenjuju u zdravstvenim ustanovama protiv svih krvlju prenosivih bolesti. dovodeći do poremećaja funkcije CD4 T-limfocita i antigen prezentujućih ćelija što nakon više godina dovodi do razvoja teške imunodeficijencije koja se manifestuje pojavom oportunističkih infekcija i tumora. izveštaj o povredi na radu. Njujork. a nisu u akutnoj fazi bolesti. Najviše obolelih je u zemljama trećeg sveta (Afrika. nekontagiozna bolest koju izaziva toksin bakterije Clostridium tetani. ličnu. a koja se klinički manifestuje nevoljnim grčenjem poprečnoprugastih mišića. pre svega one koje na svojoj površini imaju CD4 molekul. EPIDEMIOLOGIJA Procenjuje se da je u celom svetu HIV-om inficirano preko 20 miliona ljudi. Fecesom dospeva u spoljnu sredinu. Ovaj virus spada u familiju retrovirusa koji ima sposobnost replikacije virusne RNK preko intermedijarne DNK forme koja se naziva provirus. osobe koje su primile krv transfuzijom i zdravstveni radnici. Oboljenje se prevashodno prenosi seksualnim putem i krvlju. od kojih je bar polovina već umrla. prostitutke. Prosečan period inkubacje AIDS-a je oko 10 god. promiskuitetne osobe. Ove mere je potrebno primenjivati u svim slučajevima bez obzira na HIV status pacijenta. dok je u industriski razvijenim zemljama epidemija HIV infekcije vezana za velike gradove (Los Anđeles. cervikalnog i vaginalnog sekreta. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE AIDS-a KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa uzročnikom bolesti Dokaz o kontaktu sa uzročnikom na radnom mestu (overen opis poslova radnog mesta. Kada se unesu u tkivu u kome nema kiseonika iz spora nastaju vegetativni oblici koji luči više toksina od kojih je najznačajniji Tetanospazmin koji izaziva mišićne grčeve i razdražuje Sy-nervni sistem.parametar koji podrazumeva prelazak latentnog stanja u manifestni oblik (dijagnoza utvrđena kod specijaliste za infektivna oboljenja). Rizik od infekcije nakon uboda na iglu ili oštricu instrumena je 0. TETANUS Tetanus je teška akutna. Osobe koje su samo inficirane virusom HIV-a i one kod kojih postoje oportunističke infekcije. pa su pod povećanim rizikom da obole homoseksualaci. Ocena trajne radne sposobnosti zavisi od stadijuma bolesti. 209 . Amsterdam). sporogena bakterija. sa Beogradom kao centrom epidemije. Jugoistočna Azija). za poslove u vrtićima i one gde postoji povećana mogućnost infekcija. ETIOPATOGENEZA Clostridium tetani je anaerobna. U uznapredovalom stadijumu bolesti oboleli nisu sposobni ni za kakav posao. za poslove zdravstvenih radnika.4-0. San Francisko. u porodici i u okolini-van radne sredine (podaci ordinirajućeg lekara o oboljevanju članova porodice) Serološka reakcija na AIDS. od čega je oko 4 miliona do sada već obolelo. da bi potom došlo do transkripcije i translacije virusnih proteina i konačnog obrazovanja novog virusa koji napušta inficiranu ćeliju. urina i majčinog mleka do sada nije dokazano da je kontakt sa ovim telesnim tečnostima rizičan. infektivna. Iako je HIV izolovan i iz suza. Dokazi iz kojih se stiče uvid u aktuelnu epidemiološku situaciju. Procena je da u našoj zemlji ima oko 6 hiljada inficiranih. intravenskii narkomani. a koje su precizno razrađene za hepatitis B potpuno dovoljne i iza prevenciju intrahospitalnog širenja HIV-a. Do infekcije može doći i posle kontaminacije sluzokoža inficiranom krvlju. Virus pokazuje posebni tropizam za imunokompetentne ćelije.Prevencija besnila kod životinja 5. 6. Spore tetanusa dospevaju u organizam čoveka iz spoljne sredine prilikom povređivanja. SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE (AIDS) ETIOPATOGENEZA AIDS je terminalni stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije. Južna Amerika. prostorna i vremenska povezanost sa uzročnikom).5%.

Za uništavanje C.Naročito su opsane duboke i nekrotične povrede tkiva koje je lišeno kiseonika. BRONHOPULMONALNA OBOLJENJA IZAZVANA ATIPIČNIM MIKOBAKTERIJAMA ETIOPATOGENEZA • Najčešći izazivači oboljenja su Mycobacterium avium Mycobacterium kansalj 210 .Smrtnost je 20-40%. odnosno samo jedna doza vakcine ako je od poslednje vakcinacije prošlo manje od 5 god.Počinje trizmusom. duž aksona dolazi do motornih neuron u prednjim rogovima kičmene moždine.protiv tahikardije i aritmije • Kontrola i korekcije vode i elektrolita • Metronidazol (i. klanička industrija itd.CEFALITIČNI TETANUS • .protiv mišićnih grčeva • Traheotomija . Povećan riziki od infekscije postoji kod svih onih zanimanja gde u toku rada može doći do povređivanja (poloprivreda. PREVENCIJA Vakcinoprofilaksa . hipertenzija i pojačano znojenje • . razvija se jedan od kliničkih oblika tetanusa.GENERALIZOVANI TETANUS (najčešći oblik) • .Zbog grčenja respiratorne muskulature disanje je otežano sve do respiratorne insuficijencije • . 7. tako da se u toku trudnoće plodu prenesu antitela.Na EKG-u se mogu videti znaci ishemije srčanog mišića • . slede toničnim grčevima mišića lica. DIJAGNOZA Podatak o povredi .je najčešće dovoljna za prepoznavanje tetanusa (ispoljen trizmus i grčenje mišića) Nalaz Clostridium tetani u povređenom tkivu .v. KOMLIKACIJE Najčešće • Ishemičke lezije srca • Respiratorna insuficijencija • Pneumonije • Atelektaze • Pneumotoraks Ređe • Ruptura mišića • Prelomi kičmenih pršljenova i rebara • Ugrizi jezika i dr. a pritom je još i slabije prokrvljeno.LOKALNI TETANUS Redak klinički oblik koji nastaje kod osoba sa nedovoljnim imunitetom. tetani u rani.Zbog stimulacije Sy-sistema javlja se tahikardija.kod opasnosi od ugušenja • Kiseonika preko respiratora • Beta blokatori . revakcinacija posle 5-10 godina) Obrada rane i eventualna primena antibiotika (Metronidazol ili Penicilin) nakon povrede Jedne doze tetanusne vakcine + Tetabulina ako je od poslednje vakcinacije povređenog prošlo više od 5 godina. 2. konkratura i tromboza. Najznačajniji toksin. a kod novorođenčadi i starijih od 70 godina i preko tog procenta. U takvim anaerobnim uslovima spore prelaze u vegetativne oblike. srčana radnja se stabilizuje i nastaje oporavak • .) KLINIČKA SLIKA Nakon perioda inkubacije koji traje oko 7 dana. 3. a u urinu produkti njihove razgradnje • .Kod povoljnog toka u 3 nedelji grčevi popuštaju.Višenedeljnim grčem povređenog prsta na ruci ili nozi. vrata. a preko sinaptičkih prostora stiže i do inhibitornih neurona blokirajući njihovu aktivnost čime izaziva razdraženje poprečnoprugastih mišića što se manifestuje hipertonusom (preterano grčenje) i paroksizmima (periodično grčenje). Kasne Tromboze u dubokim venama 1.Obavezna za sve (4 doze od 3 meseca života. razmnožavaju se i luče toksine koji se krvlju i linfom prenose do gangliozida nervnih ćelija pretežno onih u moždanom stablu i kičmenoj moždini. a ispoljava se • .U krvi su povećani kateholamini. Tatanospazmin izaziva i pojačanu aktivnost Sy-nervnog sistema blokiranjem mehanizama njegove inhibicije. stočarstvo.Protiče kao grč mišića u zoni inervacije 7 kranijalnog nerva. aritmija.Naročito su opasni paroksizmi (periodični grčevi) koji ometaju disanje i izazivaju hipoksiju • . trupa i ekstremiteta i nastaje opistotonus • . IV . III .) . tetanospazmin. II . • Antibiotici .TETANUS NOVOROĐENČADI Retko se javlja jer se ženska deca obavezno vakcinišu. I .Za sprečavanje sekundarnih infekcija • Nega u cilju prevencije dekubitusa.potvrđuje dijagnozu LEČENJE • Obrada rane • Davanje tetanusnog imunoglobulina • Dijazepam .osobe koja nije vakcinisana protiv tetanusa Klinika slika .

Primarna tuberkuloza sa teškim promenama u limfnim žlezdama 3. Primarna tuberkuloza sa hematogenim širenjem (milijarna tuberkuloza) II . graviditeta. a izuzetno retko oštećena koža. Bacil tuberkuloze unesen u pluća stvara zapaljenjske promene tzv. pa je zato neophodno.POSTPRIMARNA TUBERKULOZA 211 . II . Primarna tuberkuloza sa primarnom kavernom 2. U odnosu na težinu kliničke slike može biti 1. Infekcija se najčešće završava na ovaj način ukoliko je opšta otpornost organizma dobra (u 88% slučajeva) Takva lica osim pozitivne tuberkulinske reakcije i fibroznog i kalcifikovanog žarišta u plućima nemaju druge znakove aktivnosti tuberkuloznog procesa. bolesti endokrinog sistema.POSTPRIMARNA TUBERKULOZA Javlja se kod osoba koje su preležale primarnu infekciju. Najugroženiji su radnici koji su izloženi prašini (rudari u rudnicima uglja i slična zanimanja). Na razvoj bolesti utiče virulencija. pri čemu se razvija primarni konpleks sa uvećanjem regionalnih linfnih žlezda. Povećanom riziku da obole izloženo je medicinsko i drugo osoblje koje radi na odeljenjima na kojima se leče oboleli od tuberkuloze (laboranti. bronhopneumonična i pneumonična ognjišta. Prirodnu otpornost organizma je snižena kod zaraznih bolesti. TUBERKULOZA PLUĆA ETIOPATOGENEZA Tuberkuloza je zarazna bolest bronha i pleure izazvana bacilom Mycobacterium tuberculosis (najčešće humani tip.BENIGNI TOK Kada se ognjište infekcije lokalizuje i eliminisaniše na nivou primarnog kompleksa. Tako nastaje primarna tuberkuloza koja može da ima različiti dalji tok: DIJAGNOZA I . do nastanka postprimarne tubrekuloze. rani infiltrat. patogenost i otpornost bacila tuberkuloze sa jedne strane odnosno prirodna otpornost. Izvor zaraze je čovek preko svojih ekskreta.Mycobacterium intracelulare Ove mikobakterije pomažu razvoj tuberkuloze i plućnih oboljenja i mogu prouzrokavati čak i smrt Osim plućnih oboljenja mogu izazvati i cervikalni adenitis i generalizaciju oboljenja Mikobakterije se neprenose direktnim kontaktom sa obolele osobe. Radiološki nalaz • Bipolarna senka primarnog kompleksa • Policiklično zasenčenje usled uvećanih limfnih žlezda u medijastinumu • Znaci atelektaze pluća • Diseminovana milijarna.PRIMARNA TUBERKULOZA Nastaje pri prvom kontaktu TBC-bacila sa organizmom. Postoje međutim neki dokazi širenja oboljenja među pneumokoniotičarima. Kod manjeg broja ovih osoba može posle kraćeg ili dužeg vremena doći do buđenja latentnog ognjišta i pojave znakova bolesti tj. Njeni oblici su: Fibrokazeozni oblici • Početne forme • Odmakle forme Hematogeni oblici • Opšta milijarna tuberkuloza • Akutna milijarna tuberkuloza • Hronični apiretični oblici • Fibrozni i ulcerozni oblici Kazeozni oblici • Primarna kazeozna pneumonija • Primarna kazeozna bronhopneumonija • Postprimarni kazeozni oblici 8. kao i pri tuberkulozi radiografski kontrolisati industriske radnike. ređe izvor zaraze mogu biti domaće životinje (goveče preko mleka i mlečnih proizvoda). još ređe sluzokoža gornjih disajnih puteva. živina i ptice (kokoši i papagaji). Kazeozna pneumonija i bronhopneumonija 4. KLINIČKA SLIKA I . Jedan broj bacila se raznosi limfotokom do regionalnih limfnih žlezda izazivajući zapaljenjski proces u njima limfadenitis i samom linfotoku . ali obično reaguju na udruženu terapiju: • Rifadinom • Etambutolom i • Etionamidom. 2. psihičkih stresova i loših životnih i radnih uslova.limfagitis. higijeničari). Pozitivan tuberkulinski test 3. životna dob i eventualna druga oboljenja inficiranog sa druge strane. laktacije. Mesto ranog infiltrata i susedne limfne žlezde u zapaljenju sa limfangitisom između njih čine primarni kompleks. ređe organi za varenje. alkoholizma. I .MALIGNI TOK Ukoliko se iz primarnog konpleksa infekcija širi u susedne delove pluća ili udaljene organe i tkiva gde može da napreduje do fatalnog završetka. Moguć nalaz bacila u sputumu ili kulturi II . LEČENJE Ova oboljenja su veoma rezistentna na terapiju. mada su mogući i drugi sojevi).PRIMARNA TUBERKULOZA 1. Najčešći put infekcije je respiratorni trakt (inhalacija kapljica i čestica prašine).

Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od stepena oštećenja pluća i stanja plućne funkcije. baze. visoka T itd) 5. 9.posebno higijena ruku uz primenu dezinfecijenasa 6. Higijensko otklanjanje otpadnih tečnih i čvrstih materija 8. Ukoliko postoji oštećenje plućne funkcije ali sa normalnim vrednostima gasova u perifernoj krvi u miru i pri opterećenju postoji umanjenje radne sopsobnosti. Bolesnici sa odmaklim oblikom fibrokazeozne ftize privremeno su nesposobni za rad sve do sanacije krvarenja.Meke okrugle senke lokalizovane ispod ili u visini klavikule. koja može da traje do godinu dana. Izonijazida i Streptomicina. Milijarni oblici Nesposobnost za rad traje dok traje lečenje. pozitivna tuberkulinska proba). stepena oštećenja plućne funkcije i zahteva na radnom mestu. Ponekad se predlaže promena radnog mesta osobama izloženim respiratornim noksama. bez fizičkog opterećenja. Higijenske mere zaštite radnih prostorija. deterdženti. Radiološki nalaz . Etambutol. Kapreomicin. Odgovarajući postupak sa leševima uginulih životinja i ljudi 4. Mehanizacija. Kod težih formi dolazi do potpune i trajne radne nesposobnosti. instrumenata i aparata Primenu dezinfecijenasa (kiseline. Infektivne bolesti nalaze se na listi profesionalni oboljenja 10. brisa radnih površina i ruku. Zaštitna obuća Obično su za jednokratnu upotrebu. LEČENJE Počinje se sa kombinacijom Rifampicina. pribora. formaldehid. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI I . Etionamid. Zaštitne kape. automatizacija i hermetizacija procesA • Sprečava direktan kontakt radnika sa infektivnim agensom 2. Lična zaštitna sredstva . a nakon nestanka kliničkih znakova bolesti jedan lek se isključuje i nastavlja sa dva.Kaverne nepravilnog oblika. površina. alkohol. ukoliko to nije slučaj izrađuju se od materijala otpornog na dezinfekcijense ili visoku temperaturu. Bolesnik je najčešće sposoban skoro za sve poslove osim za one koji iziskuju težak fizički napor. Ove osobe takođe ne smeju da rade u ustanovama gde bi bile u kontaktu sa životnima namirnicamam i drugim osobama (prosveta. Po završenom lečenju definitivna radna sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja obolelog. u konfornim uslovima i na mestima gde nepostoji opasnost širenja infekcije. Mere lične higijene . dokazano prisustvo bacila tuberkuloze. nekad po čitavom plućnom tkivu ili režnju .uzimanjem uzoraka vazduha. Teško oštećenje plućne funkcije dovodi do potpunog gubitka radne sposobnosti. 212 . Zaštitne rukavice. Takvi radnici mogu da obavljaju rad ZAŠTITA OD BIOLOŠKIH AGENASA 1. Profesionalna rehabilitacija Veliki broj oboljenja ostavlja trajne posledice po zdravlje radnika. 7. KRITERIJUMI ZA PRIZNAVANJE TUBERKULOZE KAO PROFESIONALNOG OBOLJENJA Da je radnik radio na poslovima i radnim mestima na kojima je ostvaren parenteralni kontakt sa bacilom tuberkuloze Da je potvrđena dijagnoza tuberkuloze pluća (radiografski dokazi.POSTPRIMARNA TUBERKULOZA Fibrokazeozni oblici U početnoj fazi bolesti bolesnici su nesposobni za rad dok god traju simptomi. Cicloserin.PRIMARNA TUBERKULOZA U toku primarne tuberkuloze postoji privremena radna nesposobnost. Kazeozni oblici U toku lečenja nisu sposobni ni za kakav rad. Dokazi da obolela osoba u trenutku zasnivanja radnog odnosa nije imala tuberkuloznu infekciju.1. II . UV-zračenje. Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od obimnosti rezidua na plućima i stanja plućne funkcije. Fibrozni i ulcerozni oblici Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od stepena oštećenja disajnih funkcija i radnih uslova.Radna odela. Pored navedenih koriste se i Pirazinomid. Vakcinacija stoke i druge veterinarske mere 3. Kontrola izvršene dezinfekcije . Klinička slika bolesti prouzrokovane bacilom rezistentnim na antituberkulozne lekove Da je tok bolesti produžen zbog rezistencije na antituberkulinsku terapiju. Kanamicin. usluge). što iziskuje da se nakon lečenja i medicinske rehabilitacije sprovede i profesionalna rehabilitacija. Po završenom lečenju radna sposobnost će zavisiti od opšteg stanja plućne funkcije i zahteva radnog mesta. Maske za lice.

Pluća IZVORI EKSPOZICIJE Metalurgija. Prostata Pluća. gumarstvo Sterilizacija Maziva Bojni otrovi Industrija boje/pigmenata Hemiski međuproizvodi Maziva. Koža. fizičkim i biološkim agensima sa radnog mesta. pesticidi PODELA KANCEROGENA Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) deli sve kancerogene na one koji su prisutni u radnoj sredini (profesionalni kancerogeni) i one koji su prisutni u životnoj sredini. ali su dokazi o kancerogenosti za ljude ograničeni. Ksilen 11.je oblik kasnog odloženog štetnog delovanja ekspozicije hemijskim. Čađ 18. 5.PROFESIONALNA MALIGNA OBOLJENJA Procenjuje se da je oko 4% svih smrtnih slučajeva od raka uzrokovano ekspozicijom profesionalnim kancerogenima. IARC je sačinila listu Hemijskih profesionlanih kancerogena u kojoj se kancerogeni rizik procenjuje na osnovu epidemioloških studija. KANCEROGENI IZ ŽIVOTNE SREDINE Pored profesionalnih kancerogena utvrđeno je da postoje i različiti agensi iz spoljašnje sredine 213 .Ima dve podgrupe: . Smola katrana kamenog uglja 20.2A (Verovatno kancerogeni agensi) .6% svih profesionalnih bolesti u populaciji zdravstvenih radnika. Pluća. Benzen. Parafin 10. 6. legure. Prašina drveta 21. filterski Pleura.4% svih verifikovanih profesionalnih bolesti u Srbiji.22 materije • Hemijske materije za koje postoje čvrsti dokazi o kancerogenom dejstvu. 4. II . Benzidin 22.GRUPA 4 (Agensi koji verovatno nisu kancerogeni za ljude) • Materije za koje postoje dokazi da nisu kancerogene za ljude i životinje. Pluća.91 hemijska materija Čije je kancerogeno dejstvo potvrđeno samo u eksperimentu. katalizatori Proizvodnja boja/pigmenata Staklo.je verovetnoća da će ekspozicija nekom agnesu iz rane sredine dovesti do pojave malignog oboljenja.GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) . elektrode Drvana industrija Proizvodnja boja. Nikl Kadmijum Arsen Hrom (šestovalentni) Berilijum Azbest Hematit Venilhlorid ORGAN NA KOJI DELUJU Nos. Iperit 14. proizvodnja boja Vazduhoplovna Pluća. tekstil Rudari u rudnicima Pluća gvozdene rude Plastika. eksperimentalnih istraživanja na životinjama i podataka iz in vitro testova. Magle jakih neorganskih kiselina sa sumporom 19. 8.22 hemijske materije Čije je kancerogeno dejstvo dokazano u eksperimentu. industrija/metali Kosti Izolacija. . fizički i biološki agensi na radnom mestu koji povećavaju rizik od nastanka malignog oboljenja među izloženim radnicima. 3. Pluća Mokraćna bešika Pluća Koža Koža. AGENSI KANCEROGENI ZA LJUDE 1. Toluen. Katran. Bis-etar i 16. Profesionalne maligne bolesti čine 1. Oblaganje metala. gorivo Pigmenti Metali Građevinski materijal. 9. Po ovoj listi hemijske materije kao i zanimanja klasifikovani su u četiri grupe. Profesionalni rak . Etilenoksid 12.GRUPA 3 (Agensi koji se nemogu klasifikovati u odnosu na kancerogeno dejstvo) IV . Jetra Bronhije. Bronhije Pluća. III . metal. Pluća. Kancerogeni rizik . 7. laboratorije Proizvodnja gume PROFESIONALNI KANCEROGENI Profesionalni kancerogeni su svi hemijski. Nafta iz škriljaca 17. Pluća Pluća Koža. Jetra monomer Koža Leukemija Leukemija Koža Farinks. 4Aminobifenil hlormetiletiletar I . bešika Nazalna šupljina Mokraćna bešika Mokraćna bešika Gorivo Organski rastvarači. Peritoneum materijal.GRUPA 2 . M.2B (Mogće kancerogene materije) . odnosni 7. Mineralna ulja 13. 2. 2-Naftilamin 15. Sinusi.

a rak kože deset puta česće u radnika izloženih arsenu u industriji u poređenju sa kontrolnom grupom. Pleura stvaraju se paraneoplastični čvorići. 7. invanzivnost i nastanak metastaza GRANIČNE VREDNOSTI Činjenica da mutacija samo jedne ćelije može dovesti do nastanka malignog tumora govori u prilog tome da za kancerogene ne postoje granične vrednosti. Stadijum promocije . I ovi agenasi klasifikovani su u 1. hemijskih i bioloških faktora dolazi do promene u srukturi DNK molekula ćelije (promena u rasporedu nukeotida. Grupa 2A (Verovatno kancerogeni agensi) 3. 214 . Promocija dakle nije rezlutat vezivanja ili promene DNK. 8.koji mogu dovesti do nastanka malignih tumora kod ljudi. Latentni period oboljenja je veoma dug i kreće se od 30-40 godina. 5. Radon GRUPA 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) ORGAN NA KOJI DELUJU IZVORI EKSPOZICIJE Radnici koji rade na otvorenom Rudari u rudnicima gvozdene rude Zdravstveni radnici Zdravstveni radnici Koža Pluća Jetra Jetra Mokraćna bešika Grlić materice Pluća.Karakteriše ubrzan rast. Patološke ćelije proliferišu i Može izazvati karcinom pluća. Grupa 2B (Mogće kancerogene materije) • AGENSI KANCEROGENI ZA LJUDE 1. ukoliko do deobe mutirane ćelije dođe pre reparacije (posebno ćelije koje se brzo dele). Proces kancerogeneze prolazi kroz nekoliko stadijuma 1. postoje grupe ljudi koji su njima izloženi u toku rada. Hronična infekcija Hepatitisom B Hronična infekcija Hepatitisom C Infekcija Schistosomom haematobium Humani papiloma virus Duvanski dim Alfatoksin Erionit Kelneri Proizvođači hrane Lista IARC ne obrađuje neke značajne uzroke nastanka malignih oboljnja kao što su 1. Mada oni nisu primarno profesionalni agensi. 2. Bešika. Jonizujuće zračenje (X. β. 4. 3.) što se naziva mutacijom. 6. Promotera.Za koje postoje sigurni dokazi o kancerogenom dejstvu. γ) . Međutim. 2. Na drugoj strani dokazano je da se pri izlaganju višim dozama kancerogena javlja viša stopa incedence i mortaliteta od malignih tumora nego pri izlaganju nižim dozama (postojanje odnosa doza-odgovor). odstranjivanjem promenjenog DNK molekula odnosno uništavanjem transformisane ćelije pre nastanka njene deobe. od kojih će se neki razviti u tumore. Gornji RES Jetra Pluća. I pored toga što ovaj problem nije rešen do kraja za većinu toksičnih materija utvrđene su doze ili koncentracije ispod kojih kako se smatra ne dolazi do pojave štetnih posledica po zdravlje eksponovanih. Sponatno ili pod dejstvom različitih fizičkih.U ovom stadijmu kao posledica dejstva nekog drugog kancerogena (ne onog koji je izazvao promenu u genetskom materijalu) tz. Problem je ordrediti oblik krive dozaodgovor i dati odgovor da li ova kriva ima grnični nivo. Kao mogući uzrok nastanka karcinoma pominje se i Radon HEMATIT ARSEN Arsen izaziva rak kože.9 agenasa 2. NAJČEŠĆI PROFESIONALNI KANCEROGENI NAJČEŠĆI HEMIJSKI PROFEIONALNI KANCEROGENI AZBEST Može izazvati karcinom mezoteliom pleure i peritonuma. 3. Zbog toga preventivna strategija i dalje ima za cilj da se ekspozicija kancerogenim materijama sasvim isključi. oštećena DNK koristi se kao šablon za dalju DNK replikaciju. Stadijum inicijacije . Takva ćelija može da izgubi svoju primarnu funkciju pa organizam procesom reparacije nastoji da popravi nastalo stanje. pluća i KANCEROGENEZA Nastanak malignog tumora rezultat je gubitka kontrole nad ćelijskom deobom i proliferacijom. pluća i jetre kod ljudi. dolazi do stimulacije razvoja primarno izmenjene ćelije. Smatra se da kancerogeni efekti ovde nastaju kao posledica udruženog delovanja gvožđa i silikogene prašine. Elektromagnetna polja Čije kancerogeno dejstvo još uvek nije dokazano. Grupa 1 (Agensi koji su za ljude kancerogeni) .Nastaje kao posledica ireverzibilne promene genetskog materijala (DNK) ćelije usled interakcije sa nekom kancerogenom materijom. prekid lanca i sl. Lekovi i Pesticidi. 9. Stadijum proliferacije .ά. 3. Sunčevo zračenje (UVzračenje) 2. Opisano je da se rak pluća javlja dva puta.

vodoinstalateri. zavaričači i električari. ali se zna da azbestna vlakna ne deluju hemijski već svojim fizičkim osobinama. Prosečni period razvitka raka nosa i paranazalnih sinusa je 23 godine. bronhija i pluća 25 godina. u ovim rudnicima. Dokazano je kancerogeno dejstvo jedinjenjenja nikla u eksperimentalnih životinja. primarni rak bronhija i pluća. hroma mogu Šestovalentna jedinjenja izazvati rak bronhija i pluća. u rudnicima i mlinovima amfibolita i krocidolita. Mogući izazivači oboljenja su: HROM (Karcinom pluća) AZBEST (Karcinom bronha i Mezoteliom pleure) • Bronhogeni karcinom . Jonizujuće zračenje (α. Virusni hepatit C ARSEN (Karcinom pluća) NIKL (Karcinom pluća) Porast Ca-pluća zabeležen je kod radnika izloženih arsentrioksidu u topionicama bakra. NAJČEŠĆI PROFESIONALNI MALIGNI TUMORI RAK PLUĆA Naročito je kancerogen Niklkarbonil ali je danas on retko uzrok nastanka karcinoma zahvaljujući izmeni tehnološkog procesa koji obezbeđuje da su koncentracije prašine nikla u radnoj sredini znatno smanjene. kao i radnici koji rade sa cementom. TOLUEN. Povećana učestalost karcinoma pluća nađena je i kod radnika koji rade u rudnicima hematita. pri transportu iskopanog azbesta. Mogu izavati karcinom kože. pri čemu je karcidolit verovatno najopasniji. frakcionog materijala. Uranijum se raspada do Radona 222 i njegovih potomaka koji emituje alfa zrake koji se apsorbuju od strane čestica prašine i inhaliraju u pluća gde jonizacijom oštećuju ćelije bronhijalnog epitela što može da dovede do razvoja karcinoma. radnici koji rade na izolaciji u brodogradilištima i građevinarstvu. Najveći rizik postoji kod proizvodnje hromata i bihromata kada se stvara velika količina fine prašine. a najčešće obolevaju građevinski radnici.Smatra se da sve vrste azbestnih vlakana dovode do nastanka KATRAN I PARAFIN (Karcinom larinksa i pluća) 215 . Najčešće se javlja među radnicima u rudnicima i pri mlevenju azbesta. HROM • POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI HLOR-METIL-ETAR KADMIJUM BERILIJUM Mogu izazvati karcinom pluća i kože.Maligni tumor specifično vezan za ekspoziciju azbestu. Virusni hepatit B 2.NIKL Izaziva rak sluzokože nosa i paranazalnih šupljina. zatim u proizvodnji azbestnocementnih cevi. larinksa i Najveći rizik postoji kod radnika u rudnicima uranijuma. KSILEN Mogu biti uzrok leukemije. tekstila i krovnih materijala i u brodogradnji. Veća učestalost karcinoma pluća kod rudara u rudnicima gde se vrši eksploatacija kalcijum fluorida objašnjava se takođe. Smatra se da kancerogeni efekti ovde nastaju kao posledica udruženog delovanja gvožđa i silikogene prašine. VINILHLORID Može izavti angiosarkom jetre. i X) HEMATIT (Karcinom pluća) NAJČEŠĆI BIOLOŠKI PROFESIONALNI KANCEROGENI 1. Povećanom riziku izloženi su radnici u azbestno-tekstilnoj industriji. γ. NAJČEŠĆI FIZIČKI PROFEIONALNI KANCEROGENI 1. Mezoteliom pleure . hemijskoj industriji i laboratorijama. Smatra se da se udeo zanimanja u nastanku raka pluća kreće od 1-40%. β. Berilijumova jedinjenja su kancerogena za zečeve (intravenski data izazivaju sarkome kostiju) i pacove (udisanje dovodi do karcinoma bronha). Mehanizam indukcije nije poznat. atomskim centralama. Ultraljubičasto zračenje 2. raka pluća. Posebno se izdvaja Benzopiren Može izavati karcinom pluća Povećava rizik od pojave karcinoma prostate i karcinoma respiratornog trakta. Nije dokazano kancerogeno dejstvo na čoveka. jonizujućim oštećenjma nastalim dejstvom Radona koji je bio rastvoren u vodi. POVEĆANA RADIOAKTIVNOST (Karcinom bronha i pluća) KATRAN I PARAFIN pluća KALCIJUM FLUORID (Karcinom pluća) BENZEN. Kao mogući uzrok nastanka karcinoma pominje se i Radon koji je prisutan u visokim konc.

a ne kontaktom preko kože. JONIZUJUĆE ZRAČENJE OCENA RADNE SPOSOBNOSTI Kod svih prekanceroznih stanja. proizvodnji kablova. proizvodnji boja i pigmenata. možda i formaldehid. radnici u nuklearnim elektranama. čiji se nastanak vezuje za ekspoziciju vinilhloridu. kao i među električarima. treba uzeti u obzir mogućnost društvene i LEUKEMIJA 216 . na obradi jute. metalurška industrija. RAK MOKRAĆNE BEŠIKE Najznačajniji uzročni faktor je pušenje a u profesionalnoj ekspoziciji α i β naftilaminima i benzidinu koji se javljaju u hemijskoj industriji. rudari u uranijumskim rudnicima. metalskim i gumarskim radnicima. BENZEN MASTILO (Bronhogeni karcinom) KADMIJUM I BERILIJUM Kancerogenost Kadmijuma i Berilijuma na pluća je dokazana samo u eksperimentima na životinjama. pri radu sa germicidnim sredstvima i štamparijama. Bolest karakteriše dug asimptomatski period sa patološkim laboratoriskim vrednostima. frizerima. disperzionih agenasa. POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI (Kacinom pluća) JONIZUJUĆE ZRAČENJE Posebno se izdvaja Benzopiren kome su eksponovani radnici u kožarsko-hemijskoj industriji U kancerogenu grupu materija spadaju i Nitrojedinjenja i Izopropanol HLOR-METIL-ETAR(Kacinom pluća) Koristi se u proizvodnji jonskih izmenjvača. vodenih repelenata.) ali se među ovim radnicima karcinom kože retko javlja. iperit i ulja koja se koriste pri sečenju. mehaničarima. Najčešći uzročnici karcinoma kože su: ANGIOSARKOM JETRE Angiosarkom jetre je redak tumor. boja. radnici na pećima sa gasom ili koksom. postavljanju krovova i drugim poslovima gde postoji izloženost katranu kamenog uglja. metalski radnici i radnicima koji koriste različita ulja. radnici koji rade sa naftom iz škriljaca. pesticida. RAK KOŽE Najčešće se javljaju epiteliomi (bazo i spino celularni). baktericida. U štamparskoj industriji. Povećanom riziku su izloženi radiolozi. parfema. tekstilnoj industriji. Povećanom riziku izloženo je medicinsko osoblje na radiološkim odeljenjima. Benzen ima izrazito toksično dejstvo na koštanu srž dovodeći do anemije i leukemije. Latentni period je 2-14 god. Latentni period je oko 20 godina (4-40 god). Smatra se da UV-zračenje deluje i kao inicijator i kao promoter. parafinskom vosku i uljima za podmazivanje i sečenje. kadmijum. pri obradi kože. Lokalizacija karcinoma je najčešće na glavi i vratu. kozmetike. Povećanom riziku su izloženi dimničari. radnici na lučnom zavarivanju. treba bezuslovno prekinuti dalji kontakt sa kancerogenim noksama. rudari u uranijumskim rudnicima i dr. kerozinu. Usled izlaganja UV-zračenju nastaje fotohemijska reakcija sa DNK. Schistosoma haematbium. Kada je u pitanju rad na drugim radnim mestima. inhalacije ili ubrizgavanja arsena. Povećanom riziku su izloženi radnici u proizvodnji nameštaja i obuće. u rudnicima uglja. gume i obuće. profesionalni sportisti i svi oni koji profesionalno duže borave na otvorenom prostoru. Radnici su izloženi arsenu u velikom broju zanimanja (topionice olova. Zahvaljujući strogim merama kontrole ekspozicije jonizujućem zračenju danas se javlja mali broj Ca-kože usled ove ekspozicije. ARSEN RAK NAZALNIH I PARANAZALNIH ŠUPLJINA Među uzročnim faktorima navodi se prašina drveta. presovanju voska. POLICIKLIČNI AROMATIČNI UGLJOVODONICI Ima ih u čađi (benzopiren). muškarci obolevaju 4 puta češće od žena. Latentni period je oko 19 godina. livci. mogu izazvati maligne tumore jetre kod poljoprivrednika ULTRALJUBIČASTO ZRAČENJE Povećanoj ekspoziciji izloženi su poljoprivredni radnici. asfaltu. lekova. katranu kamenog uglja. Benzen se koristi u proizvodnji eksploziva. Mehanizam kancerogenog dejstva nije poznat. vojna lica koja su prisustvovala nuklearnim probama itd. antracenu.Prašine ulglja mogu dovesti do karcinoma larinksa i pluća Akutne i hronične mijeloidne leukemije mogu nastati usled profesionalne ekspozicije. Jonizujuće zračenje deluje tako što dovodi do oštećenja DNK molekula. organskih rastvarača i dr. nikl. I neki paraziti npr. radnici u hemijskoj i tekstilnoj industriji. Latentni period iznosi do 30 godina. sapuna. Smatra se da do kracinoma kože može doći nakon ingestije. vinogradarstvo i dr.

tokom recidiva i pogoršanja. 2. 3. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNIH MALIGNIH BOLESTI IZAZVANIH FIZIČKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji . zaštitno radno odelo. mehanizacija i automatizacija proizvodno-tehnološkog procesa. omogućiti uspešnije lečenje. rukavice. fibrosarkom potkožnog tkiva i sinovija zglobova. 2. U fazi remisije. 2. Prethodni i periodični pregledi u intervalima od 6-12 meseci. u zakonu se priznaju kao profesionalna oboljenja samo maligne neoplazme na koži. što će IZAZVANIH BIOLOŠKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji .hronična granulocitna leukemija. U cilju ranog otkrivanja preporučuje se ultrazvučni pregled ciljnih organa i organskih sistema na 12 meseci posle desetogodišnje ekspozicije. Ultraljubičasto zračenje . verovatnim i mogućim kancerogenima. 3. Privremena sprečenost za rad postoji prilikom ispitivanja i lečenja novootkrivenih malignih oboljenja.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim biološkim agensima kao što su • Virus hepatitisa B i C Klinička slika maligne bolesti. Uran. Uvođenje sistema signalizacije za upozoravanje na opasne momente pri radu. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 217 . LIČNE MERE ZAŠTITE HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE • Lična higijena radnika.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim hemiskim agensima koji se nalaze u prvoj grupi IARC liste Uzročnici. tako da ne dolazi do potenciranja efekata pojedinih štetnih materija. kao i njegovo psihičko stanje. trajanje i stepen tog izlaganja. 2. Radon . 3.adenokarcinom tireoidne žlezde. Svođenje na minimum nagomilavanje štetnih kancerogenih materija u toku rada. kontakt sa kancerogenim agensima. odnosno motivaciju za dalji rad. Ventilacija (lokalna i opšta) i uklanjanje kancerogenih aerosola iz radne sredine. planocelularni i bazocelularni karcinom kože. kao ni sa agensima koji podstiču i ubrzavaju procese kancerogeneze. Radioaktivni jod . 4. rad u lošim mikroklimatskim uslovima. radijum i tehnicijum osteosarkom kosti. • Higijensko održavanje zaštitnog radnog odela i dr. 5. 4. Zamena opasnih kancerogenih materijanekancerogenim.nemelanomski rak kože i maligni melanom kože. ORGANIZACIONO-TEHNIČKE MERE 1.adenokarcinom bronha i pluća. torijum. smenski i terenski rad. Cilj je i promena radnog mesta obolelih. Klinička slika maligne bolesti PREVENTIVNE MERE TEHNOLOŠKO-TEHNIČKE MERE 1. 4. Organizacija tehnoloških linija u proizvodnji tako da se otkloni unakrsno kretanje materijala i ljudi. Bolesnike sa malignim oboljenjem prilikom profesionalne orijentacije ne usmeravati na zanimanja gde postoji mogućnost kontakts sa dokazanim. Obzirom na dug latentni period profesionalnog raka treba izbegavati zaposlenje mlađih lica od 40 godina u uslovima rada gde postoji kontakt sa kancerogenim materijalima. mokraćnoj bešici i na plućima. Zabrana primene opasnih kancerogena u proizvodnji Posebne mere zaštite na radu na rizičnim radnim mestima Kontrole inspekcijskih službi radi preduzimanja mera za zaštitu na radu. IZAZVANIH HEMISKIM KANCEROGENIMA Dokaz o ekspoziciji . sem za veće fizičke napore. Hermetizacija. U fazi evolucije bolesti sa metastazama radna sposobnost ne postoji.socijalne adaptacije obolelog. kecelje i dr. za šta je neophodno obezbediti uslove za higijenu ruku i tuširanje • Higijena radne prostorije. Ovakve radnike treba isključiti i iz kontakta sa faktorima koji remete ravnotežu imunološkog sistema organizma.Da je radnik obavljao poslove i zadatke na mestima gde se ostvaruje kontakt sa kancerogenim fizičkim agensima kao što su: 1. histološki tipovi. Racionalni razmeštaj uređaja. Sva jonizujuća zračenja . bolesnici su sposobni za rad. lokalizacija tumora u skladu sa I grupom IARC liste Klinička slika maligne bolesti Primenu različitih ličnih zaštitnih sredstava u zavisnosti od prirode i lokalizacije delovanja kancerogena: Respiratori i gasne maske. Smanjenje broj radnika izloženih kancerogenima. Cilj periodičnih pregleda je da se blagovremeno otkriju prekancerozna stanja. ZAKONODAVNO-ADMINISTRATIVNE MERE 1. Od svih navedenih oblika profesionalnog raka. 3.

Nastaju usled češanja ili stalnog pritiska na kožu. Boje. Utvrđivač cementa Drvnoprerađivackoj industriji . Sve ove promene karakteristične su za pojedina zanimanja i spadaju u grupu profesionalnih stigmi. Pekarskoj industriji . TERMIČKIM FAKTORIMA I .ALERGIJSKE PROFESIONALNE DERMATOZE EGZOGENI FAKTORI I FIZIČKI FAKTORI Mehanički Termički Aktinički OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA FIZIČKIM FAKTORIMA MEHANIČKIM FAKTORIMA Nastaju nadražajem kože usled pritiskanja.Eterična ulja.Penicilin. Lepkovi. zavisi od zemlje u kojoj se posmatra i varira od 20-70%. Zastupljenost profesionalnih dermatoza u odnosu na ostala profesionaln oboljenja.Brašno Poljoprivredi . Terpentin itd. Parafenilendiamin itd. kovača. Anilin. Formalin. Na mestu delovanja nokse javljaju se zadebljanja. Anilin.Hromati. Streptomicin. Tekstilnoj industriji . livaca. termički. Nikl. Boje. 218 . Lakovi. Gradjevinarstvu . Industriji guma . Kiseline.Rastvarači. Organski rastvrači. Smole i dr. Antioksidansi itd. Lepkovi itd. duvača stakla i sl. Profesionalne dermatoze definišu se kao patološka stanja kože za koje je dokazano da profesionalna izloženost predstavlja glavni ili doprinoseći. rastezanja ili uvijanja. Ultravioletni zraci itd. ložača. Kobalt. Jod. aktinički) Hemijskih faktora Bioloških faktora II .Zadebljanja kože na mestima dugotrajnog pritiska. a kod jačeg delovanja prekid kontinuiteta kože i rane.Hromati. Automehaničarskim radionicama . Largaktil itd. onkološkim i nuklearnim institutima . Boje. pekara. Sintetska vlakna itd. pomažući faktor njihovog nastanka. Lakovi. Kinini. Katran.Smole.Nafta.Promene boje kože.Lokalizovani kalus. Boje. Pigmentacije .NEALERGIJSKE PROFESIONALNE DERMATOZE -nastaju zbog direktnog dejstva fizičkih faktora (mehanički. topioničara. Boje. profesionalne dermatoze se dele na: I . Farmaceutskoj industriji . Industriji kože .). pigmentacije i atrofije. egzogeni i pomažući faktori. Benzin. Natrijumtiosulfat itd.Tačkasta ili linearna oštećenja kože nastala obično kao posledica intenzivnog svraba. Ekskoracije . ETIOLOGIJA U nastanku profesionalnih oštećenja kože učestvuju endogeni. trenja. ENDOGENI FAKTORI I INIVIDUALNE OSOBINE Pol i Starost Boja i vrsta kože Rasa POMAŽUĆI FAKTORI I RADNA SREDINA Vrsta ekspozicije Dužina ekspozicije Vreme II KONSTITUCIJA II HEMIJSKI ekspozicije Nasledna oboljenja FAKTORI Frekfencija Genetski poremećaji i Neorganske ekspozicije Atopija materije Intenzitet Organske materije ekspozicije III FIZIOLOŠKA STANJA PODELA Prema načinu delovanja noksi i reakcije organizma. Rendgenološkim.Metali (hrom. nikl i dr. Terpentin. Ulja za podmazivanje. Fotografskoj industrij Hromatin.PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE PROFESIONALNA OŠTEĆENJA KOŽE Oštećenje kože nastalo delovanjem štetnih agenasa iz radne sredine predstavlja grupu najčešćih profesionalnih oboljenja.Sredstva za zaprašivanje. Boje sa parafenilendiaminom itd. Tanin.Cement (zbog sadržaja hroma).Jonizujuće zračenje Frizerskim salonima .VISOKA TEMPERATURA Najčešća su kod kuvara. Emulzije za hlađenj. asfaltera. Klavus (Žulj) . Trudnoća Dojenje IV PATOLOŠKA STANJA Razna oboljenja III BIOLOŠKI FAKTORI Bakterije i Virusi Paraziti Dermatofiti Fitogene nokse II ŽIVOTNA SREDINA Geografska oblast Klima IZVORI EKSPOZICIJE Profesionalne dermatoze javljaju se kod radnika u: Metalnoj i metaloprerađivačkoj industriji . Kalusi .

masera. veterinara.SUNČEVA SVETLOST Najčešća su kod mornara.Kod zdravstvenih radnika.Kod zdravstvenih radnika. laboratoriskih radnika. točilaca pića i dr.Javlja se kao . prodavaca povrća. čistači bazena). Tularemija . kod čistača i đubretara. ribara. Tinea pedis . Najčešća su kod radnika na elektrolučnom zavarivanju i u filmskim i TV-studijima. konjušara. mesara.Radiodermatitis bulosa .Kod veterinara.Dermatitis combustiones erythematosa .Radiodermatitis erythematosa . Kadidijaza . kozmetičara. radnika u hladnjačama. lovaca i veterinara. veterinara i dr.Radiodermatitis ulcerosa 2.Kod radnika na održavanju kanalizacije. frizera. Maleus . žetaoca.BAKTERIJE Razne piodermije . TBC-cutis . eritematoznih promena na koži OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA BIOLOŠKIM FAKTORIMA I . veterinara. muzača krava. šumara. II .Kod zemljoradnika. III .Kod radnika u zdravstvenim ustanovama. lučkih radnika. Fotodermatitis II . vezikula i urtikarija. 1. AKTINIČKIM FAKTORIMA I .JONIZUJUĆE ZRAČENJE Najčešća su kod osoblja u radiološkim.Kod zdravsvenih radnika. Hronični radiodermatitis .Kod lovaca. vrtlara.Dermatitis combustiones bullosa . dečijim kolektivima.NISKA TEMPERATURA Najčešća su kod poljoprivrednih i građevinskih radnika. Ankilostomijaza .VEŠTAČKO OSVETLJENJE 219 . Ove materije se fiksiraju za proteine kože i pri izlaganju UV-zracima dobijaju antigena svojstva dovodeći do nastaka eritema. odnosno ICzračenja) Intenzivno veštačko osvetljenje može izazvati promene na koži koje se kreću od blagog eritema do hroničnih dermatitisa sa hiperpigmentacijom.Tardivne radionekroze . perača posuđa. putara.1. tečnosti i gasova Nastaju pri dugotrajnom indirektnom delovanju toplote (Toplotne radijacije. Akutni radiodermatitis Postoje 3 stepena . Dermatitis solaris Cutis rhomboidalis nuchae Keratitis solaris Eritem u fazi povlačenja deskvamacija i pigmentacija kože Nastaje pri dugotrajnoj intermitentnoj ekspoziciji sunčevim zracima Prekancerska lezija u vidu smeđih makula sa adherentnim skramama Javlja se kod radnika koji rade sa materijama koje imaju fototoksično i fotoalergisko delovanje (produkti destilacije kamenog uglja i nafte). Sporotrichosis . Smrzavanje Promrzline Akrocijanoza Cutis mramorata e frigore Nastaje jednokratnim delovanjem jako niskih temperatura Lokalne lezije nastale udruženim delovanjem hladnoće i vlage Lividna i hladna koža distalnih delova ekstremiteta. brijača. Depigmentacija Taliagiektazije Atrofija kože 4. Žitna šuga i trombikulijaza . točioca pića.Kod osoba koje dolaze u dodir sa životinjama njihovim mesom ili kožom. pralja i sl.Dermatitis combustiones escharotica 2.Kod rudara. mesara. laboratoriskih radnika. čistača ulica.GLJIVICE Trihofitija .3 stepena: .Kod nošenja nepropustljive obuće (rudari. poslastičara.Kutane distrofije . Antraks .Kod mesara.Kod radnika u zdravstvenim ustanovama. Tinea manum .Radiacioni karcionom Kod ozračivanja kože velikom dozom jonizujućeg zračenja za kratko vreme Nastaje usled kumulativnog efekta dugogodišnje ekspozicije kože zračenjem II . poljoprivrednih i građevinskih radnika. radnika u tunelima i na plantažama pirinča.Kod zemljoradnika. Hiperpigmentacija 3. onkološkim i nulkearnim institutima.PARAZITI Vašljivost i šuga . mlinara. Eritem Nastaju kratkotrajnim delovanjem ugrejanih čvrstih tela. ušnih školjki i nosa Pojava mrežastih. Folikulitis i Furunculosis . lividnih. Erizipeloid . radnika na preradi voća i povrća i dr. cvećara. III . kočijaša. Opekotine . mesara.Kod kuvara. ribara. šumara.

Hlorne akne) -Derivati nafte. Promene su lokalizovane na mestu kontakta. Npr. Ulceracije. Po prestanku ekspozicije dolazi do epitelizacije i obnove kože.Kiseline.Soli teških metala. koncentracije. kožarskoj. agronoma i zemljoradnika. fototoksični i fotoalergijski. OŠTEĆENJA KOŽE IZAZVANA HEMIJSKIM FAKTORIMA I .PROLAZNE STIGME Nestaju spontano nakon prekida ekspozicije ili se lako uklanjaju primenom higijenskih mera (pranje vodom. hmelj. alergijski. baza i organskih rastvarača . Nastaju pri jednokratnom kontaktu sa kožom i odlikuju se inflamacijom i nekrozmo kože (eritem. POVRŠNA OŠTEĆENJA KOŽE (Ragade. u drvnoj industriji i dr.Fitogeni agensi (biljke. Ekskorijacije) Mogu nastati u većini zanimanja.Nafta. manifestuje se promenama na prsima V . katrani i hlorirani ugljovodonici. agronoma. Pojava profesionalnih stigmi zavisi od individualne adaptabilnosti kože. Toksično dejstvo može imati konoplja. Zapaljenjskih promena . Organski rastvarači. Baze. Javljaju se kod cvećara. Ukoliko je delovanje dugotrajno i često se ponavlja nastaju trajne hiperkeratoze i hipertrofija Kiseline na mestu delovanja izazivaju koagulacionu nekrozu. metalskoj. šumara. Hiperkeratoze . Česte su u hemijskoj. smokva i začini (cimet. Arsen. Sušenja kože . Dovodi do prebojenosti kože. TELEANGIEKTAZIJE Nastaju zbog poremećaja periferne vazomotorike i dilatacije malih krvnih sudova derma pri dugotrajnom izlaganju kože toploti i 220 . njegovog intenziteta. masne barijere i kiselog plašta kože . a intenzitet zavisi od vrste materija. botaničara. Stvaranje akni (Acne oleosa.Hemijske opekotine. zemljoradnika.Aktinomikoza .FITOGENE MATERIJE Fitodermatitisi . gumarskoj i drvnoj industije. kose i nokatnih ploča.Kiseline. IV . IMPREGNACIJA KOŽE Nastaje delovanjem boja ili oboljenih materija. Baze. Depigmentacije . Katran. vrste agenasa.Izazivač je virus paravakcinije. bula.Kod šumara. Denaturacije belančevina i stvaraja albuminata . a baze kolikvacionu nekrozu.HRONIČNE PROMENE NA KOŽI Nastaju kada hemijske materije deluju polako. bršljan.Teški metali. II . voćara.TRAJNE STIGME Održavaju se dugi niz godina ili celog života. deterdžentima ili razređivačima). njihovi sastojci ili ekskreti) mogu da deluju na kožu toksično. Acne picea. II . Hemijske opekotine u profesionalnim uslovima najčešće izazivaju: Hlorovodonična kiselina Azotna kiselina Hromna kiselina Sumporna kiselina Sumporasta kiselina Fenolan kiselina Oksalna kiselina Pikrinska kiselina Mravlja kiselina Fluorna kiselina Natrijum hidroksid Natrijum karbonat Kalijum karbonat Kalcijum karbonat Amonijak Formaldehid Fenol Fosfor PROFESIONALNE STIGME Profesionalne stigme su promene na koži i njenjim andeksama koje nastaju kao posledica dužeg delovanja nekih fizičkih i/ili hemijskih štetnosti slabijeg intetnziteta na radnom mestu. biber).Za nastanak fotofitodermatitisa pored kontakta sa fitogenim materijama (peršun.Derivati fenola i katehola. paškanat) potrebna je i ekspozicija svetlosnim zracima. vanila. nekroza. Promena boja kože .VIRUSI Čvorići muzača krava . Baze. vremena i načina kontakta. kod rudara taloženje uglja na koži itd. učestalosti i trajanja.Higroskopne materije (Kiseline. Fotofitodermatitis . kod pekara i mlinara naslage brašna na koži.AKUTNE PROMENE NA KOŽI Nastaju dejstvom koncentrovanih kiselina. duvan. ulceracija). HIPERKERATOTIČNE I HIPERTROFIČNE PROMENE Ukoliko nastaju posle kraćeg delovanja nokse i ne ponavljaju se često. Analogno termičkim. I . javlja se: Oštećenja rožnatog sloja. Ca-oksid). obično prolaze bez posledica. Mogu biti prolazne ili trajne. sapunima. vrtlara. opisana su tri stepena hemijskih opekotina. ponovljenim ili dužim kontaktom sa kožom. Organski rastvarači.

Intenzitet reakcije proporcionalan je koncentraciji iritansa i vremenu ekspozicije.Dovode do inflamatornih promena pri ponovljenim ekspozicijama.KONTAKTNA URTIKARIJA Imunološka kontaktna urtikarija Neimunološka kontaktna urtikarija IRITANTNA REAKCIJA Prolazan kratkotrajan ne-ekcemski dermatitis nastao delovanjem slabih iritanasa. Najčešće kod nesreća na poslu. nepravilnih su oblika i raznih boja. Kožne iritanse možemo podeliti na: Jake . IMPREGNACIJA KOŽE Najčešće nastaje pri kontaktu sa prašinom ruda i česticama metala (srebro. Koža je difuzno i regionalno izmenjene boje. 221 . Imaju kumulativno dejstvo dovodeći vremenom do iscrpljivanja i smanjenja odbranbenih sposobnosti kože. KLINIČKA SLIKA Eritema Edem Zapaljenje Vezikule KONTAKTNI DERMATITIS Kontaktni dermatitis predstavlja inflamaciju kože izazvanu direktnim delovanjem fizičkih i/ili hemijskih egzogenih agenasa. alergijom ili delovanjem oba mehanizma istovremeno. Npr.ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS III . IV . ATROFIJA KOŽE Nastaje usled dugotrajnog pritiska alata na kožu. Može se podeliti na: U težim sučajevima .Trenutno i direktno dovode do jakih inflamatornih promena. AKUTNI IRITANTNI DERMATITIS KONTAKTNI Nastaje pri jednokratnom masivnom izlaganju iritansu. nekada klinički neprimetno.FOTOTOKSIČNI. pri čemu koncentracija iritanasa mora da pređe određeni prag da bi došlo do reakcije. živa. Javlja se akutna zapaljenjska reakcija koju prati hemijsko oštećenje kože.Pojava inflamatorne reakcije 48 sati i više nakon ekspozicije. Promene su lokalizovane na mestima koja su najviše izložena štetnostima (šake.Eksudacije .IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS Iritantni kontaktni dermatitis nastaje pri kontaktu kože sa materijama (iritansima) koje oštećuju kožu na ne-imunološkoj bazi.Nekroza kože I . Slabe . Ožiljci nastaju proliferacijom vezivnog tkiva i obično su glatki. sjajna i neelastična. kod dejstva Natrijmu-lauril-sulfata. Zanimanja sa povećenim rizikom su: Dobavljači hrane Spremači i Čistači Medicinski tehničari Građevinski radnici Frizeri I . BRAZGOTINE KOŽE Javlaju se u vidu ožiljnih promena na mestu traumatskih oštećenja kože. zlato. PROFESIONALNE TATUAŽE Nastaje kod akcidentalnog unošenja u kožu u vodi nerastvorljivih čestica baruta. lice.hladnoći. pri eksplozijama baruta i gasova u rudnicima. Reakcija nastaje na mestu kontakta jasno ograničena od okolne zdrave kože.Bule . arsen). FOTOALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS Profesionalne štetnosti mogu biti iritansi ili senzibilizatori. ložača i drugih radnika izloženih visokim temperaturama. podlaktice. Propilenglikola ili Diakrilata. prašine i ruda. vrat). Lokalizovana je na otkrivenim delovima tela. Koža je glatka. Tokom iritantne reakcije dolazi do slabljenja funkcije barijere kože. Uglavnom su lokalizovane na otkrivenim delovima tela (licu) kod livaca. II . Npr. KUMULATIVNI KONTAKTNI DERMATITS Razvija se kod ponovljenih oštećenja kože nastalih delovanjem iritanasa hemijske i fizičke prirode. sedefasto-sjajni i ispod nivoa kože. Iritantna reakcija prethodi Kumulativnom kontaktnom dermatritisu. Usled duže izloženosti kože dejstvu agenasa dolazi do sumiranja dejstva i smanjenja otpornosti kože. Radi se o odgovoru kože na direktno fizičko ili hemijsko oštećenje. Inflamacija dakle može biti izazvana iritacijom. već pri prvoj ekspoziciji.IRITANTNI KONTAKTNI DERMATITIS Akutni (toksični) iritantni dermatitis Iritantna reakcija Kumulativni (insult) iritantni dermatitis kontaktni kontaktni Kasna (odložena) iritativnost .

Dermatitis Irritant Contact Allergic Contact II .Perivaskularni limfocitarni infiltrat U epidermu .PRVI STADIJUM .Antiseptici i Dezinficijensi II .parakeratoze. mesecima pa i godinama. ragadama i deskvamacijama i pogodna je za razvoj infekcija i za prodiranje jačih iritanasa ili alergena. rastvaraju masti u površnom sloju kože i uklanjaju hidrofilne supstance. hemijskih i drugih sredstava. 222 . ETIOLOGIJA Nikl Kobalt Hrom Bakar Arsen Olovo Fluor Zlato Berilijum Fosfor Živa Aldehidi Alkoholi Feonli Oksidansi Akceleratori Antioksidanti Parafenilendiamin Kaučuk Sredstva za vulkanizaciju Aktivatori vulkanizacije Plastifikatori Sredstva za punjenje Derivati nafte Derivati katrana Amini Boje Germicidi Inhibitori korozije Sulfonamidi Neomicin Penicilin Streptomicin Hloramfenikol Epoksiden smole Formaldehidne smole Akrilne smole Etilendiamini Parabeni Bigvandini Tempertin Metali i II .Industriska ulja DERMATITIS DETRITIVA (Dermatitis domaćica) Hronični iritantni dermatitis koji nastaje pri ponovljenom kontaktu sa deterdžentima i sapunima.Alergeni iz gume IV . najčešće hemikalije koje iz okoline dolaze u dodir sa kožom.Mehaničari Metaloprerađivači Zemljoradnici i Agronomi Domaćice I . Ovaj dermatitis nema profesionalni karakter. mehanički.Organski rastvarači X . Ima karakterističnu lokaciju i kliničku sliku. Klinička slika Koža je Suva i Dehidrirana Sa Fisurama Patohistološki nalaz U dermu . Klinička slika Eritem . Koža je suva sa blagim eritemom. Profesionalni alergijski kontaktni dermatitis je zapaljenje kože tipa ekcema nastalo usled ponovljenog kontakta senzibilisane osobe sa senzibilizatorom u profesionalnim uslovima. spongioze intracelularni edem.DRUGI STADIJUM . termičkih. bilo zbog određenih ličnih koristi. primenom fizičkih.Medikamenti VI . bilo zbog postojanja psihičkog oboljenja.Biljni alergeni XI .ALERGIJSKI KONTAKTNI DERMATITIS (AKD) Alergijski kontaktni dermatitis je posledica alergijske senzibilizacije na različite materije. ove materije smanjuju kiselu reakciju površine kože.Plastične materije VIII .Vezikule Edem . V .Konzervansi IX .Može trajati danima.Promene recidiviraju pri svakom izlaganju kože iritansima.Kruste Ako proces traje duže Lihenifikacija Ekskorijacije Patohistološki nalaz Promene slične kao kod alergijskog kontaktnog dermatita. III .Fotoalergeni DERMATITIS ARTEFAKTA Označava promene na koži koje izaziva sam pacijent (ili u dogovoru sa drugom osobom).

čijim prskanjem dolazi do vlaženja. Nema vlaženja. KLINIČKA SLIKA Promene na koži javljaju se na mestu kontakta sa alergenom. ali je za ponovno uspostavljanje senzibilizacije na isti antigen potrebno mnogo kraća ekspozicija.SUBAKUTNI OBLIK Blagi eritem i manje prisustvo vezikula. Pigmentu za emajl. eritem se povlači.AKUTNI OBLIK Eritem Edem Papule Vezikule .nastaju sasušenjem prsnutih vezikula. to su mali molekuli koji dobijaju antigena svojstva tek pošto se u koži vežu za proteine ili ćeliske membrane keratinocita i Langerhansovih ćelija. KOBALT Ima ga u: Cementu. Ovako nastalo imunološko prepoznavanje može se izgubiti ukoliko prestane ekspozicija. Pigmentacije.PATOGENEZA Radi se o kasnom tipu preosetljivosti (celularni imunitet) pri čemu pri prvom kontaktu sa alergenom dolazi do senzibilizacije i stvaranja specifičnog imunološkog odgovora koji se pri ponovnom izlaganju istom alergenu aktivira i izaziva dermatitis. III . NAJČEŠĆI UZROCI PROFESIONALNOG AKD NIKL Kod: Frizera. Uljima za rezanje. a moguća je i generalizovana kožna reakcija. Mogu se javiti i na osetljivim delovima kože (očni kapci. Kruste . Langerhansonove ćelije sa haptenima na svojoj površini migriraju iz kože do regionalnih limfnih žlezda gde dolaze u kontakt sa T-limfocitima što ima za posledicu stvaranje specifične populacije efektornih T-limfocita. U fabrikama niklovanih delova. Istovremeno se stvaraju i Memori T-limfociti koji imaju sposobnost pamćenja odgovora na specifični antigen. kruste otpadaju. genitalije). Industriji gume i plastike HROM Ima ga u Cementu. Češći kod muškaraca i to na prsima i šakama.nastaju usled intenzivnog svraba. I . Blagajnika. gun.zbog svraba i recidiva. nema edema. Kasira. erozije epitelizuju i nastaje deskvamacija. ali nisu jasno ograničene. Bojama. Oslobođeni medijatori Limfokini izaivaju vazodilataciju krvnih sudova – Eritem. U profesionalnim uslovima alergijsku reakciju najčešće izazivaju Hapteni. II . Taloženje fibrina i ekstravaskularne tečnosti – Induracija. Dolazi do lihenifikacije . suva i zadebljala.HRONIČNI OBLIK Koža je gruba. fisure i naglašen kožni crtež. Po smirivanju inflamacije. vezikula i vlaženja. Senzibilizacija je češće kod žena zbog nošenja nakita Nickel dermatitis from contact with nickel plated paint spray gun. Pri ponovnom kontaktu sa istim antigenom zahvaljujući stvorenim Memori T-limfocitima mnogo brže i obimnije se produkuju specifični Efektorni T-limfociti koji migriraju u atakovanu kožu gde preko čitavog niza promena karakterističnih za imunološku reakciju IV tipa senzibiliteta izazivaju dermatitis. Povećanu propustljivost krvnih sudova – Edem. Juvelira Medicinskig osoblja. 223 . Erozije .

Javlja se na mestima delovanje mehaničkih noksi u vidu tačkastih urtika. Obloge 3% Acidi borici. agronoma i cvećara.Javlja se na mestima mehaničkog pritiska. radnika u klanicama. antibiotici i sedativi. mada može nastati i delovanjem fizičkih agenasa na mestu kontakta.Odlikuje se malim urtikama koje nastaju pri pojačanom znojenju. Urticaria e` frigore (Cold urticaria) . mesara. FORMALDEHIDNE SMOLE Javlja se kod . a ako je povremen 2-3 godine. Ako je stalan ekspozicija treba da da traje najmanje 1godinu. u vidu eflorescencija tipa urtike.Postojanje promena na koži dermatološkog statusa. Urticaria e` cholinergica . farmaceuta.Svrab.IMUNOLOŠKIM MEHANIZMIMA (IgE zavisna) Etiopatogeneza .Javlja se na mestima izloženih hladnoći u vidu okruglih urtika. lepkova. butil). II .NALAZ DERMATOLOGA . u proizvodnji smola. Ređe je izazvana aktivacijom komplementa. BILJNI ALERGENI Dermatitis mogu izazvati bršljan. Klinička slika .Materije sa kojima radnik dolazi u kontakt i da li je ovaj kontakt povremen ili stalan (tokom celog radnog vremena). Česta je kod veterinara. EPOKSIDNE SMOLE Osnovni senzibilizatori su monomeri epoksidnih smola (Epihlorhidrin i Bisphenol A). Urticaria e` calore (Heat urticaria) . farmera.Javlja se na mestima izloženim sunčevoj svetlosti. lakova i dr. uglavnom hemijskih materija u kožu. LEČENJE Prestanak ekspozicije inkriminisanom alergenu. Lokalizovan je na rukama. što rezultira oslobađanjem histamina i III .GUMA U proizvodnji gume . parafenilendiamin. narcisi. rukama i licu. Odlikuje se lokalizovanim urtikarijalnim promenama na koži koje se javljaju od nekoliko minuta do najviše jednog sata nakon kontakta i koje se povlače se za nekoliko sati (najduže za 24-48 sati). Nastaje kao posledica alergijske reakcije prvog tipa. Može biti izazvana: DIJAGNOSTIKOVANJE KONTAKTNOG DERMATITA I . otok. Opis poslova .U cilju isključivanja atopijske konstitucije.prestanak ekspozicije obično dovodi do potpunog povlačenja promena na kože. frizera.TEST EKSPOZICIJE I ELIMINACIJE 224 .U cilju eliminisanja ekspozicije van radnog mesta (hobi). hrizanteme i dr.Javlja se na mestima lokalnog pregrejavanja kože.Nastaje kao odgovor senzibilisanog organizma na prisustvo specifičnog alergena. zatim očvršćivači (Alifatični poliamini) i rastvarači (fenil. lale. Klinička slika .Nastaje direktnim delovanjem hemijskih materija.KONTAKTNA URTIKARIJA Tip neposredne kontaktne reakcije koja nastaje penetracijom stranih.Osećajem napetosti i otoka lokalizovanog na mestu kontakta. Podaci o aktivnostima van radnog mesta . Promene su češće kod muškaraca i to na šakama.baštovana. licu i nogama. Kortikosteroide kreme i masti (Hydrokortizon). Lična i porodična anamneza . degranulacijom mastocita i oslobađanjem histamina i vazoaktivnih amina. mlekara. Aquagenic urticaria . sa detaljnim opisom I .po prestanku ekspozicije koža se ne oporavlja u potpunosti (ostaje izmenjena). kao i ranijim radnim mestima i ukupnom radnom stažu. antioksidansi. Češći je kod muškaraca.Tekstilnih radnika. Urticaria e` solaris (Light urticaria) . Javlja se kod . Kod hroničnog AKD . Urticaria e` facticia . NEKI OBLICI URIKARIJA Pressure urticaria .koja obuhvata: Potvrda iz preduzeća o dužini radnog staža na radnom mestu gde su se promene javile. III .Akceleratori. drugih vazoaktivnih materija iz mastocita u koži.ANAMNEZA Radna anamenza .Nastaje pri kontaktu kože sa vodom. tendencija širenja promena u okolinu. PROGNOZA Kod akutnog AKD . II -NEIMUNOLOŠKIM MEHANIZMIMA Etiopatogeneza .

Izvodi se na sličan način kao i Prik test samo što se vrši grebanje umesto uboda. Scratch test . koristi se za potvrdu osetljivosti osobe kod koje postoji.IMUNOLOŠKI TESTOVI Epikutani test (Patch test) Najadekvatnija metoda za otkrivanje i potvrdu kontaktne reakcije. IV .IgG za reakciju Arthusovog tipa. KRITERIJUMI ZA PROGLAŠENJE PROFESIONALNOG OBOLJENJA KONTAKTNI DERMATITIS Da radnik radi na poslovima i radnim mestima na kojima je eksponovan alergogenim ili iritativnim materijama (dokaz o ekspoziciji).Cholinergic urticaria (left). Dermographism (centre and right). odmoru ili drugom radnum mestu i ponovno pogoršanje pri reekspoziciji. Intradermalni test (Prick test) Test ubodom. Test alkalne neutralizacije. VI . Klinička slika težeg hroničnog ili recidivantnog kontaktnog dermatitisa sa pozitivnim specifičnim imunološkim i drugim testovima. Testovi za utvrdjivanje imunološke sposobnosti organizma.DOPUNSKA ISPITIVANJA V . smanjena sposobnost fagocitoze).TESTOVI ZA OCENU FUNKCIONALNOG STANJA KOŽE Test alkalne rezistencije. Test blastne transformacije limfocita Test inhibicije migracije makrofaga Test inhibicije migracije limfocita Testovi za utvrdjivanje atopijske konstrukcije (↑IgE. Pojava recidiva ili pogršanja oboljenja sa ekspozicijom. RECIDIVANTNA URTIKARIJA 225 . .Preosetljivost ranog tipa (Tip I) . Za ispitivanje kontaktne urikarije test se izvodi ubodom kroz inkrimisanu materiju aplikovanu na kožu. Cold urticaria (left and centre). Heat urticaria (right).Specifična IgE senzibilizacija ili . Postoje standardne serije epikutanih testova koje uključuju najčešće alergene iz životne sredine i specifične serije za datu industrisku granu ili zanimanje. smirivanje ili potpuno isčezavanje promena kada je radnik na bolovanju. ↓IgA.

Postoji ograničenje u obavljanju većeg broja uobičajnih dnevnih aktivnosti. Znaci i simptomi su prisutni ili periodično prisutni. Ako dođe do lakšeg pogoršanja ponoviti alergološko testiranje. Kod radnika kod kojih je utvrdjena senzibilizacija na specifične alergene ali bez kliničkih manifestacija na koži. Ako nije utvrđena specifična senzibilizacija. Postoji ograničenje u obavljanju većine uobičajnih dnevnih aktivnosti. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. Klinićka slika sa pozitivnim ekspozicionim i imunološkim testovima. zatvoreni sistemi transporta. mada izloženost određenim agensima može privremeno da uveća ograničenje. SMERNICE ZA EVALUIRANJE TRAJNOG OŠTEĆENJA KOŽE Kategorija Očtećenje (%) I 0-9 Komentar Znaci i simptomi poremećaja kože su prisutni ili periodično prisutni.sa senzibilizacijom na nespecifične alergene i kožnim promenama on nije više sposoban za rad sa kožnim iritansima i senzibilizatorima. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. Edukacija radnika .Filmovi. redovno pranje ruku. onda obolelu osobu treba isključiti iz kontakta sa materijama na koje je utvrdjena senzibilizacija. Nije potrebna nikakva terapija ili periodična terapija. automatizacja. radna sposobnost nije umanjena.ostaviti ga na istom radnom mestu uz maksimalnu primenu mera zaštite i redovnu lekarsku kontrolu. plakati. a ako se jave teški recidivi.Odeća. obuća. Postoji ograničenje u obavljanju velikog broja uobičajnih dnevnih aktivnosti uključujući i periodično kućno lečenje. Medicinske mere zaštite . kao i sa srodnim materijama. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD KONTAKTNOG DERMATITA Ako su ispunjeni svi uslovi za verifikovanje oboljenja kao profesionalnog.Modernizacija tehnologije.Oboljenja kože i alergijska oboljenja kod budućeg radnika ili u članova njegove porodice su kotraindikacije za zapošljavanje na radna mesta na kojima postoji ekspozicija materijama koje na kožu deluju iritativno ili alergogeno. fabrički listovi i dr. PREVENCIJA PROFESIONALNIH DERMATOZA Profesionalna orijentacija . dobra ventilacija. Postoji ograničenje u obavljanju nekoliko uobičajnih dnevnih aktivnosti.Da radnik radi na poslovma i radnim mestima na kojima je eksponovan alergogenim materijama (dokaz o ekspoziciji). a verifikovane su kožne promene može se postupiti dvojako: Ukoliko radnik nije atopičar . mehanizacija. maksimalna čistoća radnog prostora. II 10-24 III 25-54 IV 55-84 V 85-95 226 . rukavice. Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. uključujući povremeno do konstantno kućno lečenje.Sistematski i periodični pregledi radnika na ugroženim radnim mestima. štitnici. Znaci i simptomi poremećaja kože su prisutni ili periodično prisutni. Postoji ograničenje u obavljanju par uobičajnih dnevnih aktivnosti. radnik nije više sposoban za rad sa kožnim iritansima i senzibilizatorima. korišćenje zaštitnih krema. Individualne mere . Znaci i simptomi poremećaja kože su konstantno prisutni. Tehničke mere . Možda će biti neophodna periodična ili stalna terapija. Ukoliko je radnik atopičar . brošure. Znaci i simptomi poremećaja kože su konstantno prisutni.

kao i na svim drugim poslovima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa. Pri dolasku na posao ili povratku sa posla ako pri tom koristi najkraći put. Poznavanje nesrećnih događaja bez posledica veoma je važno u prevenciji nesrećnih slučajeva sa posledicama nažalost evidencije o ovim događajima najčešće nema. zaposlenje na posao sa punim radnim vremenom. UZROCI POVREDA NA RADU Brojni su faktori koji sudeluju u nastanku povrede na radu i u najvećem broju slučajeva postoji istovremeno dejstvo više njih. inženjer zaštite na radu i neposredni rukovodilac radnika. Najveći broj povređenih je u šumarstvu. Bez obzira na veliki broj faktora koji mogu biti uzroci povreda na radu oni se šematski mogu podeliti u dve velike grupe Uzroci u kojima dominira ljudski faktor Uzroci koji potiču iz radne i životne sredine DEFINICIJA POVREDA NA RADU Heinrichova definicija . a da se za celu populaciju nalazi na trećem mestu posle KVS i malignih oboljenja. Letavetova definicija .Nesreća je nepredviđeni i nekontrolisani događaj u kome je akcija i reakcija jednog objekta. te ozleđuju tkivo ili izazivaju njegovo oboljenje. Broj povreda na radu sa smrtnim ishodom najveći je u vodoprivredi. vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran. Broj povreda na radu u našoj zemlji stalno je rastao do osamdesetih godina nakon čega je usledio period stagnacije do 1985 a zatim pad broja povređivanja. a jedan broj radnika nije više sposoban da obavlja poslove na svom radnom mestu. iznenadnim opterećenjima tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Istovremeno broj smrtnih povreda nije bitno smanjen. kao i na službenom put. naglim promenama položaja tela. Definicija u zakonu o osnovnom penziskom i invalidskom osiguranju . Pored termina povreda na radu u upotrebi je i termin nesreća na radu ili nesrećni slučaj koji imaju šire značenje i označavaju svaki iznenadni neočekivani događaj. koji može ali ne mora imati za posledicu povredu na radu ili veću materijalnu štetu. Povrede na radu su češće kod muškaraca što se objašnjava time da muškarci u većem broju obavljaju poslove na kojima postoji opasnost od povređivanja u odnosu na žene.Povreda na radu predstavlja neočekivani događaj koji na organizam vrše faktori čije dejstvo dolazi spolja. Da bi uzrok povrede na radu bio adekvatno definisan neophodno je da u tome učestvuju: Lekari specijalisti medicine rada ili ordinirajući lekar. građevinarstvu i poljoprivredi. Kao povreda na radu priznaje se i povreda nastala: Pri obavljanju posla na koje radnik nije raspoređen ali koje obavlja u interesu svog poslodavca. Razlog za ovo je verovatno smanjenje obima proizvodnje i neredovno prijavljivanje povreda. građevinarstvu i poljoprivredi. U akcijama spasavanjan i odbrane od elemntarnih nepogoda i nesreća U vojnoj vežbi ili vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje. pri tom povređivanje u saobraćaju ima vodeću ulogu. Isprepletanost različitih faktora i njihovo uzajamno dejstvo je često takvo da je teško definisati pravi uzrok povrede. prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim. U vezi sa korišćenjm prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju kao i prava na zdravstvenu zaštitu. zatim saobraćaju.Povreda na radu je povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj. materije. Potrebno je u svakom preduzeću stalno pratiti povređivanje i na osnovu dobijenih rezultata predložiti mere prevencije. Smatra se da je povređivanje vodeći uzrok smrti za populaciju do 37 godina života. odnosno radnom kampu ili takmičenju.PROFESIONALNI TRAUMATIZAM Povređivanje uopšte predstavlja ozbiljan sociomedicinski i ekonomski problem. zatim vodoprivredi. a koji stoje u neposrednoj vezi sa uslovima proizvodnje. osobe ili radijacije imala za posledicu povredu neke osobe. Na omladinskim radnim akcijama. U vezi sa korišćenjem prava na raspoređivanje tj. LJUDSKI FAKTOR O značaju ljudskog faktora pri nastajanju povrede na radu postoje brojne teorije kao što su: Domino teorija 227 . Pri tom je jedan faktor uvek dominantan i on se obično uzima kao jedini uzrok povrede na radu. Zbog povreda na radu svake godine se izgubi veliki broj radnih dana. fizičkim ili hemijskim dejstvom (akutna trovanja).

"sklonosti prema nezgodama ". Green Wood i Marbe su 1919. Doživljena nezgoda ga ili predisponira ka novim ili štiti od novih nezgoda. 3. Prvi istraživači. Glavni doprinos ove teorije je da ukaže na činjenicu da gotovo nikada. nebezbedno rukovanje mehaničkim i fizičkim štetnostima. Sklonost ili afinitet povređivanju je determinisana određenim faktorima u čijem delovanju i odnosima postoje zakonitosti. Doprinos ove terorije je veoma mali ali ipak doprinosi razvoju preventivnih akcija za izbegavanje nezgoda. • Prva povreda koja nastaje slučajno stvara kod povređenog određenu sklonost da će se više puta povređivati. Njihovi stavovi su sledeći: • Povrede na poslu su slučajnog karaktera. uzroci nezgode na radu.Prema domino teoriji 88% svih nezgoda uzrokovano je nebezbednim ponašanjem radnika. Predlaže se petofaktorni sled događaja u kojem svaki prethodni faktor pokreću sledeći korak u padanja domina koje se odvija u nizu prema sledećem redosledu. uzroka i dubljih uzročnika i da izvesna kombinacija istih doprinosi nastanku nezgoda. Sled faktora nezgode je sledeći: poreklo i društveno okruženje. koji uključuju neprikladno rukovođenje opasnim procesima rada. godine upotrebili termin "sklonost nezgodama". ili izuzetno retko. Ova teorija nije opšte prihvaćena. oni ne bi imali statističku značajnost. Farmer i Chambers su prvi 1926. Oni ukazuju na “neujednačenu početnu tendenciju prema povredama”. Teorija o simptomima i uzrocima Teorija o simptomima i uzrocima nezgoda je više upozorenje nego teorija. Međutim. ona može imati i pozitivan učinak tako da se takva osoba više ne povređuje. Prema ovoj teoriji doprinoseći faktori mogu da se grupišu u sledeće dve kategorije. nezgoda nastaje kao rezultat pojedinačnog uzroka ili radnje. godine postavili hipotezu o individualnoj predispoziciji ka povređivanju. Smatra se da kada bi ova teorija čak bila podržana i nekim empirijskim dokazima. oštećenje i povrede. Jednostavno pouzdana teorija Jednostavno pouzdana teorija se bazira na činjenici da radnik koji je već doživeo nezgodu ima veće ili manje šanse da ponovo učestvuje u nezgodi u budućem radu u poređenju sa ostalim radnicima. 4. zastarelost opreme koja se koristi i opasne i nebezbedne procedure. 10% nebezbednim akcijama i 2% „Božjom voljom“. ali predpostavlja da za jednu nezgodu postoji mnogo dodatnih faktora. ona ipak predstavlja korisnu pokretnicu za dalju diskusiju i temelj za buduća istraživanja (39). Uklanjanje jednog faktora će sprečiti nezgode i posledične povrede. Mada autor nije potvrdio svoju teoriju činjenicama. 2. koreniti. ali ne i pravi. Autori su pošli od zapažanja da se ljudi međusobno razlikuju po tzv. nezgoda. 5. Višestruko uzročna teorija Višestruko uzročna teorija proizilazi iz domino teorije. • Faktori ponašanja. 228 . • Faktori životne sredine. Kada se analizira nezgoda na radu. Njihovi uzroci su nezavisni jedan od drugog. nedostatak znanja i neadekvatni fizički i mentalni uslovi. gde su uključeni faktori koji se odnose na radnike kao što je neprikladan karakter. Teorija predispozicije ili individualne sklonosti povređivanju Ideja sklonosti povređivanju je poslednjih decenija veoma naglo evoluirala. greške radnika. To dalje znači da ne postoji nikakva zakonitost nastajanja nezgoda. To se može postići uklanjanjem ključne domine u nizu pod rednim brojem 3. Na isti način će i uklanjanje jedne domine u redu poremetiti tok padanja. vršeći ispitivanje i merenja Teorija o čisto slučajnom događanju nezgoda Prema teoriji o čisto slučajnom događanju nezgoda svako od zaposlenih radnika ima jednake šanse da doživi nezgodu. Istraživači nisu u mogućnosti da dokažu ovu teoriju zato što je najveći broj istraživačkog rada bio loše vođen i največi broj nalaza je protivurečan i ne dovodi do validnih zaključaka. Teorija sklonosti ka nezgodama Teorija sklonosti ka nezgodama podržava činjenicu da u datoj grupi radnika postoje određeni radnici koji su skloni nezgodama na radu. neoprezni pokreti i akcije ili nebezbedni uslovi su samo neposredni simptomi. a ukazuje na simptome koje je potrebno prepoznati da bi se razumeo pravi uzrok nezgode na radu. • Ljudi se među sobom razlikuju u odnosu na sklonost ka povređivanju. 1. obično postoji težnja da se očigledni i na prvi pogled jasno prepoznatljivi simptomi predstave kao uzroci nezgode a da se pravi uzroci zanemare. Prema ovoj teoriji sve nezgode se tretiraju kao „Božije delo“ i insistitra se na činjenici da se nezgode ne mogu sprečiti. Ova hipoteza ima najveći broj pristalica. Tako na primer. a distribucija povreda bi imala raspodelu koja odgovara Poisonovoj distribuciji frekvencija.

procena kontrole. emocionalno i socijalno nedovoljno zrele ličnosti. Najčešće se radi o insuficijencijama psihološke. agresija. one su prepuštene same sebi. Schulzinger smatra da postoje predisponirane osobe za nezgode i to su po pravilu mlađe. odnosi u socijalnoj sredini. radno i životno iskustvo. Ako u procesu rada nastupi kočenje “ideje sigurnosti” usled zamora. životna dob. emocionalna nestabilnost. nemaju stabilan položaj u grupi i na radnom mestu. krizna stanja i bolesti. Utvrđen je visok stepen povezanosti između povreda na radu i individualnih karakteristika ličnosti kao što su: agresivnost. radne navike. nezadovoljstvo. svojstva ličnosti. To je u stvari “kobni pokret” koji se nalazi na granici svesti i podsvesti. antagonizam prema autoritetu. žele da su cenjene i voljene. Slokombe i Bingham su utvrdili da su sledeće varijable u neposrednoj vezi sa nezgodama: nekooperativnost. emocionalna i socijalna nezrelost. nebrižljivost. neodgovornost. ali se najčešće nalazi u okviru uslovnih refleksa koji imaju važnu ulogu u mehanizovanom radu. To su one ličnosti čije potrebe nisu zadovoljene u detinjstvu ili u odraslom dobu. spretnost prstiju šake. nedostatak samouvida. odnosno ponašanjem grupe prema pojedincu i ponašanjem pojedinca prema grupi. Predispoziciju povredama jedan broj autora je pokušao da objasni teorijom uslovnih refleksa. nezrelost. koordinacija pokreta. One traže svoje mesto u grupi. Sklonost ka nezgodama imaju one osobe koje moraju da stalno potiskuju agresivnost prema pretpostavljenima i autoritetu. tako i nesigurnih vozača i radnika.faktora koji potenciraju individualnu "neotpornost" prema nezgodama. nepromenjivi u toku dugog vremenskog perioda. manuelna sposobnost. Oni smatraju da su neprihvaćena “ odbačena” lica u grupi sklona povredama. • U treću grupu spadaju povremeno teško predvidivi. a da su njeni nosioci obično neprilagođene i asocijalne. odnos prema autoritetu. relativno trajne faktore koji se vremenom mogu menjati i fluktuirajuće faktore sa ograničenim vremenskim trajanjem. pa i u saobraćaju. izopačena percepcija života. neprilagođenost. nepoštenje. Radi se trajnim svojstvima ličnosti. stresna stanja dakle faktori koji se vremenom polako menjaju kao što su edukativno kulturalni faktori. van volje svesti. alkoholisanosti. koje ih čine sklonim povredama skoro u svakom zanimanju. stabilnost pokreta i sposobnost gađanja. On je utvrdio faktorsku strukturu ličnosti sklone nezgodama. švajcarski i američki psihoanalitičari govore o nezgodama kao o "obliku ublaženog suicida" odnosno o "tendenciji koja usmerava ka rešavanju svih problema putem akcidenta". telesne ili organske prirode koji značajno umanjuju vozačku i radnu sposobnost. On smatra da individualni psihološki i fiziološki faktori koji doprinose fenomenu sklonosti nezgodama čine tri relativno zasebne grupe: konstantne faktore. Takve osobe imaju nesvesnu želju da kažnjavajući sebe kazne svoje pretpostavljene. Neki savremeni francuski. sebičnost i niska frustraciona tolerancija. “Kobni pokret” je izraz automatskih refleksa. urođene sposobnosti. Hakkinen izvodi zakjlučak po kome je sklonost nezgodama potencijalna lična osobina koja predodređuje pojedinca da stalno ili povremeno čini više nezgoda. Na osnovu tih rezultata sastavio je validnu bateriju testova za uspešnu selekciju kako sigurnih. osećaju se nesigurnim. Alexander i saradnici smatraju da je jedna od naglašeno akcidentogenih potreba u stvari. vreme reakcije. Mc Farland smatra da je sklonost nezgodama privremena pojava. nedostatak samokontrole i discipline. asimilovan od nekontrolisanog uslovnog refleksa. slabo adaptirane osobe koje usmeravaju svoju agresiju na način koji rezultira nezgodom. odnosno autoagresija sa nesvesno motivisanom potrebom za samokažnjavanjem ili instinktivnom željom za smrtnim ishodom. rigidnost. potreba za samokažnjavanjem koja se često realizuje kao relativno trajna osobina kroz nezgode i povređivanje. brzina pokreta ruku. destruktivnost. Psihomotorne sposobnosti radnika mogu predisponirati čestu pojavu povreda na radu. a može biti voljne prirode. Teorija psihološke klime Ova teorija je i danas aktuelna tako da mnogi autori nalaze pozitivnu korelaciju između pojedinih 229 . Fleishman je obavio obimna istraživanja i dobio je 11 uzajamno nezavisnih faktora psihomotorike: preciznost. • U drugu grupu spadaju relativno trajna krizna stanja. vozačko . psihopatske tendencije. impulsivnost. može doći do “kobnog pokreta” i stvaranje okolnosti za nastajanje povrede. sve faktori su svrstani u tri grupe: • Prvu grupu čine konstantni faktori otporni na promene. Pedstavnici teorije uslovnih refleksa ističu da je najčešći uzrok povrede jedan “pokret” koji je učinio povređeni. Smatra se da neke osobe poseduju psihofiziološku predispoziciju da im se dogode nezgode. koji mogu biti nasledni i stečeni. adolescentna kriza. iznenadni činioci kao što su nagle promene raspoloženja i stresno stanje. Predstavnici sociometrijske škole na čelu sa Morenom sklonost povredama pokušavaju da objasne koncepcijom o grupnoj dinamici. Nepopularne osobe u grupi pokazuju povećanu sklonost povređivanju. Meninger smatra da u osnovi motiva i sklonosti nezgodama i povređivanju egzistira agresija kao trajno svojstvo ličnosti. Na osnovu karakteristika ličnosti sklone nezgodama. radni staž . nepovoljne navike i stavovi. psihomotorna orijentacija.

neadekvatna osvetljenost.. postaje nemaran i netačan na poslu.U oko 15% slučajeva • Pad predmeta • Hodanje po.. pare i gasovi.pogonske. navike. Teorija nesvesne motivacije Na osnovu ove teorije osobe sa naglašenim i jakim egom se smatraju znatno bezbednijim i pouzdanijim radnicima i učesnicima u saobraćaju od osoba sa slabim egom. Jak ego podrazumeva ličnost koja uspešno kontrološe svoje impulse i tolerantna je. rad na otvorenom. razdražljive.Do povređivanja može doći ukoliko pojedine faze tehnološkog procesa nisu usklađene. što sve može da dovede do brojnih grešaka koje u određenoj situaciji dovode do povreda. promene odnosa prema radu. aerosoli. ukoliko postoji ukrštanje puteva.Radnici često zanemaruju ova uputstva i mere zaštite verujući da će tako lakše i brže obaviti posao što često dovodi do povređivanja čak i sa smrtnim ishodom. radu čine greške i propusti koji za posledicu mogu imati povređivanje. drveta. prenosioci.Retko se navodi kao uzrok u prijavi povrede na radu ali se smatra da je veoma bitan faktor u nastanku povređivanja. uređaja i alata. Faktori radne okoline . Psihički stres i preopterećenost dovode do kratkotrajnog bloka prijema informacija i reagovanja što može rezultirati saobraćajnom nezgodom i povredom na radu. Loša organizacija rada . nerešeni problemi. Teorija izloženosti pritiscima i stresnim situacijama Osnovne postavke ove hipoteze su da stres i ekspozicija nepovoljnim životnim situacijama i pritiscima socijalne i fizičke sredine smanjuju radnu efikasnost i povećavaju sklonost organizma prema nezgodama i povređivanjima.Bolest. anksioznost) i povreda . su faktori iz radne sredine koji mogu dovesti do povređivanja Nepoštovanje uputstava za obavljanje poslova i nepoštovanje preporučenih mera zaštite . Neki autori su utvrdili da levoruki vozači i radnici češće izazivaju nezgode od onih koji pretežno koriste desnu ruku . 230 . mašine za obradu metala. klizavost podova. Osobe sa slabim egom su impulsivne. upotreba tz. Loši međuljudski odnosi u kolektivu dovode do stvaranja nezadovoljstva kod radnika. KLASIFIKACIJA POVREDA NA RADU PREMA NAČINU NASTANKA • Pad lica . pa se pri PREMA MATERIJALNOM UZROČNIKU Mašine . svadljive i sa uvek prisutnim konfliktima. udar o . radniku se čini da ga neko iskorišćava. Pored toga loša organizacija rada može dovesti do zamora i premora koji često dovodi do povređivanja.Tehnička neispravnost i neadekvatna kontrola mašina. netolerantne. Savremeno tumačenje teorije o potrebi za samokažnjavanjem kao uzroku saobraćajnih nezgoda se nalazi u radovima autora koji smatraju da povrede na radu i saobraćajne nezgode često predstavljaju oblik realizacije samoubilačkih tendencija . raspoloženje. poljoprivredne mašine i dr. svađe i dr. dovode do zabrinutosti. zakrčenost radne sredine. Razvojna teorija ličnosti Prema ovoj teoriji emocionalno nezrele osobe sa neprilagođenim i asocijalnim ponašanjem koje nije u skladu sa pravnim i moralnim normama su češći izazivači saobraćajnih nezgoda i češće se povređuju na radnom mestu. jer je to nabolji način za sprečavanje povreda.. neraspoloženja. sudar sa predmetima (sa izuzetkom pada predmeta) Najčešće u oko 32% • Uklještenje u jednom predmetu ili između više predmeta • Preterano naprezanje ili pogrešni pokreti • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Ekstremne temperature • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Električna struja • Izlaganje nečemu ili dodir sa nečim Štetne materije ili radijacija • Ostali načini nastanka povreda na radu koji nisu nabrojani na drugim mestima FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE Američki psiholozi smatraju da je pri povređivanju značaj okoline najveći. buka.psihofizioloških karakteristika radnika (narav. potištenosti i napetosti radnika što ima za posedicu smanjenje koncentracije i promenu načina ponašanja. Mnogi faktori iz životne i radne sredine mogu da dovedu do privremenog smanjenja sposobnosti radnika za uspešno obavljanje poslova što za posledicu može da ima povredu na radu: Neharmonični odnosi u porodici . zbog čega treba raditi na ergonomskim rešenjima uređaja.. mašina itd. otvorenih alata. ukoliko pri grupnom radu ne postoji sinhronizacija posla itd... Alkoholisanost radnika .

Sredstva za transport i vertikalni prenos razna prevozna sredstva, dizalice, viljuškari i sl. Ostala sredstva - sudovi pod pritiskom, rashladni uređaji, električne instalacije, peći i dr. U 20% Materijal, supstance i radijacija eksplozivi, prahovi, gasovi, tečnosti, hemikalije, radijacije. U 36% Radna sredina - spoljašnja, unutrašnja, podzemlje. U 16% slučajeva Ostali uzročnici koji nisu nabrojani na drugim mestima - životinje, životinjski proizvodi Uzročnici koji nisu nabrojani usled nedostatka potrebnih podataka

• •

Ostali razlozi Nepoznato

PREMA LOKALIZACIJI POVREDE
Glava - U 19% Vrat Trbuh - U 7% Gornji udovi - U 43% Donji udovi - U 29% Više mesta Opšte povrede- npr. trovanja Neodređena lokalizacija

PREMA UZROKU POVREDE
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Neispravnost mašina i drugih uređaja Poremećaj normalnog tehnološkog procesa Neispravnost ručnog alata na mehanički pogon Neispravnost električnih uređaja i instalacija Neispravno izgrađene, opremljene ili neuredno održavane radne prostorije i radilišta Nepravilno ili nepovoljno osvetljenje i ventilacija, nezdrava atmosfera, buka Zakrčenost radilišta, naročito prolaza za ljude - U oko 6,6% slučajeva Neispravnost transportnih puteva Nedostatak zaštitnih naprava ili njihova oštećenja Nedostatak, neodgovarajuća ili neispravna lična zaštitna sredstva - U oko 11% slučajeva Viša sila (Elementarne sile) Neracionalan ili nesiguran način rada pojedinca - U 28% slučajeva Loša organizacija rada Zamor zbog prekovremenog rada, brzog tempa rada, nekorišćenje odmora u toku rada - U 21% Nedostatak opšte kontrole posebno pri opasnima radovima Nedostatak odgovarajuće profesionalne spreme stečene školovanjem Nedostatak odgovarajućeg profesionalnog iskustva Kršenje propisa o sigurnosti Akutne i hronične bolesti, fizički nedostaci, alkoholisanost Zamor zbog načina dolaska na posao i odlaska sa posla Zamor zbog nedovoljnog odmora u slobodno vreme Lični stav radnika prema poslu koji radi u preduzeću Brige i razni konflikti radnika Psihičke osobine i nedostaci

PREMA PRIRODI POVREDE
• Prelomi (U 9% slučajeva) • Iščašenja • Uganuća (U 10% slučajeva) i nategnuća • Komocije i ostale unutrašnja povrede • Amputacije i enakulacije • Laceracije (U 35% slučajeva) i otvorene rane • Površinske povrede • Kontuzije (U 26% sulčajeva) i prignječenja • Opekotine • Akutna trovanja i intoksikacije • Posledice spoljašnjih faktora (promrzline, sunčanica, toplotni udar, i dr.) • Davljenje i ugušenje • Povrede zbog delovanja električne struje • Štetne posledice radijacije • Oštećenje stranim telom ušlim kroz otvor • Višestruke povrede razne prirode

PREVENCIJA PROFESIONALNOG TRAUMATIZMA
Mere prevencije profesionalnog traumatizma su različite, shodno brojnim uzrocima koji ih ih zazivaju. Stav američkih psihologa je da su u prevenciji bitna ergonomska rešenja mašina, alata, uređaja i okoline dok se psihofizičke karakteristike radnika (ljudski faktor) stavljaju u drugi plan. Najznačajnije mere prevencije profesionalnog traumatizma jesu: TEHNIČKE MERE ZAŠTITE Izbor tehnološkog procesa, mašina, uređaja i alata kao i održavanje i kontrola njihove ispravnosti Zaštita od delova mašina i alata koji mogu da izazovu povredu. Mehanizacija, automatizacija i robotika Adekvatna mikroklima i osvetljenost

231

Svođenje fizičkih i hemiskih štetnosti u granicama dozvoljenih normi, nivoa i koncentracija ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITIE Osigurati bezbedan grupni rad, adekvatan ritam i način rada i odmora, mikropauze u toku rada Eliminisati faktore koji mogu ubrzati nastanak zamora, učiniti rad monotonim i izazvati nezadovoljstvo. MEDICINSKE MERE PREVENCIJE Profesionalna orjentacija i selekcija Usmerava učenike na zanimanja za koja imaju sklonosti Prethodni i periodični pregledi Obezbeđuju da svaki radnik radi na onom poslu na kome će svojim sposobnostima moći da odgovori zahtevima radnog mesta Zdravstveno vaspitni rad - Treba da ukaže radniku na opsnosti na radnom mestu, na efikasnu zaštitu i na posledice nepostojanja ili nepoštovanja mera zaštite. PROFESIONALNI TRENING I STICANJE VEŠTINA Sticanje određenog iskustva neophodno je na početku svakog posla, kao i slučaju promene mašina, uređaja i alata sa kojima treba raditi. NEGOVANJE DOBRIH MEĐULJUDSKIH ODNOSA U KOLEKTIVU Doprinosi bezbednosti na radu naročito ako postoji povezanost tehnološkog procesa, grupni rad i slično. SOCIJALNE MERE ZAŠTITE Ishrana radnika u toku rada, prevoz, pomoć u čuvanju i školovanju dece, rešenje stambenog pitanja itd. Preduzimanje mera u cilju smanjenja upotrebe alkohola u toku rada. PRIMENA MERA LIČNE ZAŠTITE Bez primene ovih mera obavljanje pojedinih poslova je veoma rizično. Lična zaštitna sredstva treba da odgovaraju nameni, da se održavaju, kontrolišu i zanavljaju.

Konvencija broj 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini Konvencija broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu Direktive Evropske zajednice Minimalni standardi za upotrebu mašina, opreme i instalacije Minimalni standardi za upotrebu lične zaštitne opreme Minimalni zaštitni i zdravstveni zahtevi za rad na pokretnim ili privremenim gradilištima Minimalni zahtevi koje treba primeniti za poboljšanje zaštite i zdravlja radnika u industrijama Minimalni zahtevi za obaveštenje o zaštiti i zdravlju na radnom mestu Minimalni bezbednosni i zdravstveni uslovi koje treba da ispuni radnik da bi koristio LZS Minimalni zdravstveni i sigurnosni uslovi za rad sa teškim teretima

DOMAĆI PROPISI
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Pravilnik o opštim merama i i zdrzaštite na radu za građevinske objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgoda na radu Opšti pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitinim merama pri radu Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja liste o povredi na radu Pravilnik o vođenju evidencije iz zaštite na radu

TRAUMATIZAM U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Saobraćajne nezgode kao individualna i masovna negativna pojava, postale su veoma ozbiljan problem savremenog sveta. U svetu se godišnje dogodi preko 50 miliona saobraćajnih nezgoda, a do danas je poginulo preko 20 miliona osoba, a 15 miliona je nesposobno za bilo kakav rad. U saobraćajnim nezgodama najčešće stradaju mladi od 15-25 godina. Saobraćajna nezgoda (SN) podrazumeva nezgodu na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili više lica izgubilo život ili bilo povređeno ili je izazvana materijalna šteta. Evropska komisija WHO definiše smrtne povrede u saobraćaju kao one zbog kojih je smrt povređenih nastupila u toku 30 dana od povređivanja.

PROPISI U OBLASTI ZAŠTITE NA RADU MEĐUNARODNI PROPISI
Konvekcija broj 12 o obeštećivanju nesrećnih slučajeva na poslu u poljoprivredi Kovencija broj 17 o obeštećivanju nesrećnih slučajeva pri radu Konvencija broj 32 o zaštiti dokera od nesreća na poslu Kovencija broj 121 o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti

232

Vrste saobraćajnih nezgoda: • sudar vozila na putu • nezgode bez sudara vozila na putu • sletanje vozila sa puta Struktura izvršilaca SN: • 2/3 vozači motornih vozila, biciklisti, vozači mopeda, traktora i zaprežnih kola, • 10% pešaci Žene su u 18% vozači, a izvršioci SN u 6% slučajeva.

Uticaj bolesti Ishrana vozača Uticaj bioritma vozača Uticaj odeće i obuće II - OBJEKTIVNI FAKTORI Društveni faktori (Društeveno ekonomska kretanja) Tehnički faktori (Vozilo, Put, Bezbednosna oprema) Prirodni faktori (Klimatski i Geografski)

UZROCI SAOBRAĆAJNIH NESREĆA (SN)
SN nastaju kombinovanim delovanjem velikog broja faktora pri čemu je jedan faktor uvek dominantan (Neposredni uzrok SN), a ostali su pomažući faktora. Uzrok SN - Je faktor koji neposreno izaziva nastanak SN npr. uticaj alkohola. Uslovi za nastanak SN - Stvaraju ambijent, asistiraju i olakšavaju dejstvo neposrednog uzroka SN npr. loši klimatski uslovi ili društveni uslovi (ekonomski, kulturni i dr.) Povod za nastanak SN - Su spoljni uticaji koji utiču na ponašanje. npr žurba, prisustvo neke osobe i dr. Pomažući faktori - Su faktori koji održavaju uzroke nezgoda. npr. neefikasan sistem pripreme ljudi za saobraćaj, loš sistem selekcije vozača, loše održavanje vozila i puteva, niska saobraćajna kultura i dr. Da bi došlo do SN neophodno je da istovremeno deluje određeni sklop faktora dovoljan da u određenoj saobraćajnoj situaciji izazove nezgodu. Faktori koji izazivaju nastanak SN mogu se podeliti prema vremenu delovanja na Stabilni - Koji se ne menjaju u dužem vremenskom periodu (Tehnički elementi puta, Struktura ličnosti) Vremenski zavisni Promenjivi (Pouzdanost vozila, Stanje puteva, Godine starosti, Iskustvo) Kratkotrajni - (Uticaj akohola, Zamor, Klimatske prilike) Uzroci SN najčešće se dele na SUBJEKTIVNI FAKTORI Starost vozača Vozačko iskustvo Pol vozača Socijalno-demografska obeležja Telesna konstitucija Psihološke osobine i karakteristike Sposobnost vozača Uticaj alkohola Uticaj lekova Uticaj zamora i premor Uticaj pušenja

SUBJEKTIVNI FAKTORI
STAROST VOZAČA
MLADI VOZAČI Mladi ljudi imaju dobre fizičke i psihofiziološke preduslove, dobre perceptivne i reakcione sposobnosti, ali im nedostaje rutina, iskustvo, izdiferencirana struktura ličnosti i veština, koja bi im omogućila dobru procenu i snalaženje u složenim saobraćajnim situacijama. Kod mladih ljudi postoji nesklad između samopouzdanja, subjektivnih sposobnosti i tehničkih mogućnosti vozila. Kod njih je češće prisutna nekritičnost, sklonost ka avanturizmu, nepromišljenost, neobuzdanost, plahovitost i želja za isticanjem, zbog čega često voze neprilagođenom brzinom. Ljudi malđi od 20 god. znatno češće izazivaju saobraćajne nesreće od vozača koji su stariji od 60 godina. STARI VOZAČI Sa starenjem dolazi do opadanje svih psihofizičkih sposobnosti, čime se može objasniti činjenica da vozači stariji od 50 godina znatno češće izazivaju i stradaju u SN. Opadaju čulne sposobnosti pre svega vida, sluha i ravnoteže (vreme reakcije na akustičke i vizuelne draži je znatno duže, samnjuje se oštrina vida, adaptacija na zasenjivanje itd.). Opada sposobnost koordinacije pokreta, ispravnost i brzina reagovanja kao i smišljenost postupaka. Često dolazi do duševnih promena pa i psihijatriskih oboljenja (demencija, melanholija, psihoze) kao i promene u karakternom i intelektualnom pogledu. Skleroza krvnih sudova CNS-a otežava shatanje, rasuđivanje i pamćenje. U starosti se javljaju oboljenja degenerativnog tipa, oboljenja zglobova, dijabetes, loša cirulacija, zbog kojih se često uzimaju lekovi od kojih neki dodatno umanjuju sposobnost upravljanja motornim vozilom. Stari ljudi teško prihvataju novine koje nameće savremeni saobraćaj. Sa druge strane stariji vozači su emotivno stabilniji, zreliji, tolerantniji, manje skloni riziku,

233

realniji u procenjivanju, strpljiviji, sistematičniji, kritičniji, odgovorniji i imaju veliko iskustvo. Smanjenje funkcionalnih kapaciteta strariji ljudi mogu donekle konpenzovati npr. Izbegavanje vožnje noću i u lošim vremenskim uslovima, po lošem putu, ređe konzumiranje alkohola, pažljivija vožnja i dr.

VOZAČKO ISKUSTVO
Nedostatak ili nedovoljno vozačko iskustvo predstavlja čest uzrok SN pri čemu je posebno kritičan period tokom prve godine vozačkog staža. Posle 5 godina kontinuirane vožnje ne bi se moglo govoriti o postojanju nedovoljnog vozačkog iskustva. Sa većim vozačkim iskustvom se poboljšava kvalitet opažanja, shvatanja i prilagođavanja uslovima u saobraćaju, a perceptivne funkcije se razvijaju. Iskusniji vozači ređe preduzimaju nepotrebne radnje a pokrete izvode sa većom lakoćomi i preciznošću.

Ekstrovertne osobe Agresivne i Depresivne osobe Neurotske osobe (Anksioznost) Psihopatske osobe Neurolabilne osobe Intelektualno zaostale osobe Osobe sa poremećajem u strukturi ličnosti Asocijalne osobe Osobe sa niskom moralnom odgovornošću Eksplozivne osobe Netolerantne osobe Neuravnotežene osobe Plašljive i kolebljive osobe Preterano smirene osobe Emotivno nezrele osobe Inferiorne osobe

SPOSOBNOSTI VOZAČA
A - SENZORNE SPOSOBNOSTI
Vezano za senzorne sposobnosti najveći značaj za vozačku sposobnost imaju: Čulo vida Čulo sluha i ravnoteže i Pažnja ČULO VIDA Da bi čulo vida moglo da zadovolji sve zahteve intenzivnog saobraćaja neophodni su sledeći kvaliteti: Normalna oštrina vida na oba oka (statička i dinamička) Dinamičku oštrinu vida smanjuju - magla, kiša, treperenje vazduha, osvetljenje, zaslepljenje, zaprljanost šoferšajbne i naočara, defekti u vidnom polju, prostornom vidu, adaptaciji i osetljivost na zableštenje. Nedostaci naočara - Mogu izazvati zableštenje od automobila koji vozi pozadi, mogu se zamagliti, mogu pasti, okvir naočara stvara ispad u vidnom polju, stvaraju težinu na nosu i licu itd Normalna širina vidnog polja na oba oka Širinu vidnog polja smanjuju - Velika brzina kretanja vozila, okvir naočara, okvir šoferšajbne, nisko postavljeno sedište, razna oftamološka i neurološka oboljenja i stanja. Sposobnost dubinskog (stereoskopskog) viđenja Stereoskopski vid podrazumeva mogućnost prosuđivanja dubine i prostornih odnosa u saobraćaju. Posebno je značajan u uslovima gradske vožnje. Sposobnost adaptacije na svetlost i tamu Brzina adaptacije oka na svetlost i tamu varira od osobe do osobe, kao i kod iste osobe zavisno od vremena i situacije (izloženost intenzivnoj svetlosti ili tami u toku dužeg perioda, produžava ovo vreme).

POL VOZAČA
Žene vozači manje učestvuju i stradaju u SN od muškaraca ali su i manje eksponovane. Žene manje vremena provode za volanom u odnosu na muškarce tako da imaju i manje vozačko iskustvo Žene vozači pokazuju veću odgovornost u saobraćaju, disciplovanije su, opreznije, nisu sklone agresivnom ponašanju, ređe voze u alkoholisanom stanju i ređe koriste vozilo za dokazivanje snage i prestiža u odnosu na muškarace. Žene vozači su podložne negativnom uticaju nekih svojih psihofizičkih stanja (perid ovulacije, predmenstrualni i period menstruacije, klimakterični period i trudnoća) koja mogu značajno umanjiti njihovu sposobnost za bezbedno učešće u saobraćaju. Suptilnija fizička konstitucija žene može uticati na povećanje rizika u nastajanju zamora, posebno kada je u pitanju noćna i dugotrajna vožnja.

PSIHOLOŠKE OSOBINE I KARAKTERISTIKE VOZAČA
Za ponašanje vozača u saobraćaju bitna je uravnotežena kombinacija većeg broja karakteristika ličnosti kao što su temperament, karakter, inteligencija i konstitucija Nemogućnost adaptacije na uslove u saobraćaju može biti posledica nedovoljno razvijenih psihičkih funkcija i neadekvatne strukture ličnosti. Među vozačima koji mogu ugroziti bezbednost saobraćaja spadaju:

234

Zbog nedostatka vitamina A neka lica u sumrak ne vide ili slabo vide (kokošije slepilo). Sposobnost viđenja u uslovima noćne vožnje U uslovima snižene prirodne i veštačke svetlosti kao i pod uticajem prekomernog zableštavanja svetlima vozila ili sunčevim zracima, uslovi za odvijanje saobraćaja se bitno pogoršavaju, što zahteva od vozača normalnu sposobnost adaptacije na tamu, sposobnost brze readaptacije nakon zableštavanja i dobru oštrinu vida pri niskim pragovima osvetljenja. Sposobnost raspoznavanja svih nijansi boja Raspoznavanje boja bitno je za praćenje svetla na semaforu, mada se vozači koji neraspoznaju boje lako orjentišu tako što nauče položaj svetla. Problem može nastati jedino u uslovima smanjene vidljivosti (da bi osoba koja ne raspoznaje boje uočila signal na semaforu intenzitet tog signala treba da bude tri puta jači nego li kod osobe koja normalno razlikuje boje). Značaj raspoznavanja boja je i u tome što boje privlače pažnju vozača, razbijaju monotoniju i sprečavaju nastanak zamora. Normalna sposobnost akomodacije i konvergencije Brzina akomodacije oka normalno iznosi 0,5 sec i sa starošću se produžuje što se može konpenzovati sporijom vožnjom. Normalna pokretljivost očnih jabučica Kod poremećaja pokretljivosti očnijh jabučica produžuje se vreme potrebno za uočavanje neke pojave, što stvara teškoće kod pokušaja preticanjai drugih radnji kod kojih je bitna procena udaljenosti i brzine drugog vozila. ČULO SLUHA I RAVNOTEŽE Čulo sluha ima značajnu ulogu u percepciji osećaja prostora i zvuka. U održavanju ravnoteže učestvuju tri sistema vestibularni sistem uva, čulo vida i duboki senzibilitet, pri čemu je za održavanje ravnoteže potrebno da bar dva od ova tri sistema budu očuvana. Kod gluvih osoba kod kojih postoji i oštećenje čula vida ili dubokog senzibiliteta dolazi do poremećaja ravnoteže posebno tokom noćne vožnje kada vrednost vizuelnih nadražaj opada. To znači da gluva osoba sa oštećenim vestibularnim aparatom može upravljati motornim vozilom jedino ako ima potpuno očuvano čulo vida (dobra oštrina, binokulus, očuvana funkcija za dubinski, prostorni i trodimenzionalni vid) i očuvan duboki senzibilitet, kao i normalnu strukturu ličnosti i očuvane psihomotorne sposobnosti. PAŽNJA Pod pažnjom podrazumevamo mentalnu usmerenost na određene pojave.

Od obima, intenziteta, trajanja, distribucije, podele i skretanja pažnje zavisi da li će osoba primiti iz okoline informacije neophodne za uspešno učestvovanje u saobraćaju. Negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju ima: Pažnja više usmerena na unutrašnji život nego li na okolinu Lako skretanje usmerene pažnje na atraktivne pojave u okolini Smanjen obim i kapacitet pažnje smanjena sposobnost istovremenog opažanja većeg broja vizuelnih i akustičkih signala neophodnih za pravilno ponašanje u saobraćaju. Slaba distribucija pažnje - Usresređenost pažnje samo na jedan objekat ili samo na jednu radnju. Upravljanje motornim vozilom zahteva sposobnost opažanja više pojava u jedinici vremena. Sporo preusmeravanje pažnje - sposobnost brzog pomeranja pažnje sa jednog na drugi predmet Slaba selektivnost pažnje - izbor onih elemenata koji su bitni za učestvovanje u saobraćaju. Nedovoljno vozačko iskustvo - Iskusni vozači lakše uočavaju, održavaju i usmeravaju pažnju lakše vrše selekciju, ne opterećuju se nebitnim pa se i manje zamaraju. Vožnja u uslovima smanjenih spoljašnjih nadražaja - Pažnju u većoj meri privlače promenjivi nadražaji, nadražaji u pokretu i oni sa izraženim kontrastom. Zbog toga se pažnja teže održava pri vožnji na jednoličnom i dugom putu bez krivina i uspona i bez spoljnih nadražaja. U ovim slučajevima pažnja se veoma lako pomera od spoljašnjeg ka unutrašnjem svetu vozača što može da dovede do SN. Noćna vožnja - Zahteva od vozača povećani napor da organizuje i drži pažnju. Pri noćnoj vožnji postoji povećana opasnost da vozač zapadne u stanje pospanosti u kome je pažnja svedena na minimum. Zamor i premor - takođe otežavaju održavanje i usmeravanje pažnje u toku vožnje.

B - PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI
Za uspešno upravljanje motornim vozilom naročito je značajna čulno-motorna koordinacija koja se izražava u usklađenoj koordinaciji čulnog opažanja sa voljnim reakcijama ekstremiteta. VREME REAGOVANJA Je vreme koje prođe od nadražaja organa čula sluha ili vida do motoričkog reagovanja. Dužina ovog vremena zavisi od karakteristika nadražaja i vremena odlučivanja. Prosečno vreme reagovanja iznosi na svetlost 0,19 - 0,29, a na zvuk 0,17 - 0,20 sekundi. U saobraćaju se istovremeno sreću i ukrštaju različiti nadražaji zbog čega je prosečno vreme reagovanja znatno duže oko 0,9 do 1,2 sekunde.

235

je pojava koja se manifestuje poduženjem vremena reagovanja Na vreme reagovanja utiču brojni faktori: Bolesti i Telesni nedostaci Starost . C . Najmanje SN izazivaju vozači sa brzim i pouzdanim reakcijama. jetru. STAV Stav predstavlja tendenciju da se preduzimaju pozitivne ili negativne akcije u odnosu na određenu situaciju ili pojavu. što kod njih izaziva neadekvatno reagovanje i može biti izvor opasnosti u saobraćaju. Od ostalih interesa značajni za saobraćaj su interesi za putovanjem. želje da se bude zapažen. agresivnosti. SKLONOSTI I NAVIKE Loše formirane životne i radne sklonosti i navike nepovoljno utiču na uspeh učestvovanja u saobraćaju. ritam i vrsta ishrane. afirmacijom. strah. pa čak i do neuroza i psiho-neuroza koje imaju negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju. Vozači kod kojih je osećaj za prostor slabije razvijen manje su precizni u upravljanju vozilom i slabije procenjuju poziciju vozila u pokretu. Alkoholizam razara fizičku. Posle višegodišnje upotrebe alkohola javljaju se duševni poremećaji. interes za promenu. Vozač može biti opterećen predrasudama prema određenoj kategoriji učesnika u saobraćaju (npr.Psihomotorna usporenost . Npr. depresija. PREDRASUDE Predrasude su neosnovani stavovi koji se stiču tokom života. što dovodi do različitog ponašanja ovih vozača u saobraćaju. brže stiču kvalitetnije iskustvo i adekvatnije koriste stečeno iskustvo u novim situacijama. ciljeva i interesa i dovode do anksioznosti. zabavu ili interes za razumevanje. želje za prestižom i dobijanja priznanja od okoline. k.sudove i imunološki sistem.produžuje vreme reagovanja Psihičko stanje . otupljenje volje i svesti i 236 . prema ženama) ili prema saobraćajnoj policiji. ritam rada i odmora.veće visine kraće vreme reagovanja Vozačko iskustvo Fizička i psihička kondicija Motivisanost i Raspoložnje Klimatski uslovi Zamor Tip vozila Buka i Vibracije Alkohol i Neki lekovi Individualne osobine Sem brzine reagovanja važna je i pouzdanost reakcije. INTERESI Interes za upravljanje motornim vozilom vozača profesionalca (izvor egzistencije) je drugačiji od interesa vozača amatera. srce.MENTALNA SPOSOBNOST INTELIGENCIJA Ima veliki značaj za efikasno upravljanje motornim vozilom u saobraćaju.uzbuđenje. rasejanost) Doba dana . NISKA TOLERANCIJA NA FRUSTRACIJE Frustracije nastaju kao posledica sprečavanja zadovoljenja motiva. želja. ali čak i ovi vozači izazivaju saobraćjne nesreće ukoliko imaju pogrešne procene saobraćajne situacije i pogrešna predviđanja ponašanja drugih učesnika u saobraćaju. OSTALE KARAKTERISTIKE LIČNOSTI MOTIVI Motivi kao što su želja za samopotvrđivanjem. psihičku i društvenu sferu čovekovog života. loše navike koje se odnose na način upravljanja vozilom. agresivnosti pa čak i do neuroza i psiho-neuroza koje imaju negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju Vozači sa nižim pragom tolerancije na frustraciju teže podnose nemogućnost zadovoljenja svojih ciljeva. Inteligente osobe se lakše snalaze u složenim saobraćajnim situacijama. bubrege. sami po sebi ne moraju biti opasni međutim ako se ostvarivanje ovih motiva kompenzira u saobraćaju onda mogu usloviti opasno ponašanje. RAZVIJEN OSEĆAJ ZA PROSTOR Omogućuje lakše snalaženje i prilagođavanje u saobraćaju. isticanjem sebe i vozila. Ove predrasude mogu uticati na ponašanje vozača u nekim saobraćajnim situacijama i usloviti oslobađanje nagomilanog nezadovoljstva i agresivnosti. Međutim ni najinteligentniji ljudi ne moraju biti dobri vozačai ako im ostale osobine ličnosti i psihičke funkcije nisu skladno razvijene.prepodne i noću je duže vreme reagovanja Nadmorska visina .sa starošću se vreme reakcije produžava Osobine podražaja . Stavovi se formiraju tokom života i teško se menjaju. Sprečavanje zadovoljenja motiva izaziva frustracije koje dovode do anksioznosti i UTICAJ ALKOHOLA Duža upotreba alkohola oštećuje skoro sve organe i tkiva a najviše nervni sistem.jači podražaj brže reagovanje Složenost saobraćajne situacije .

pospanost i smanjenje pažnje Poremećaj psihomotorne sposobnosti Poremećaj perceptivene sposobnosti Poremećaj sposobnosti procenjivanja Posebnu opasnost predstavljaju barbiturati sa produženim dejstvom zbog spore eliminacije i mogućnosti kumulacije pri dužoj upotrebi. ali ukoliko to nije moguće onda treba uzeti čiste salicilne preparate (andol. Alkoholičari često dolaze u sukobe na radnom mestu i porodici. Najbolje je da se u toku vožnje ne uzimaju analgetici. Upotreba lekova danas je preterana (tabletomanija). Lekovi sa ove liste podeljeni su u dve grupe: I . pri čemu postoje velike individualne razlike u reagovanju na razne lekove što je delom i genetski uslovljeno. gube interese za rad. aspirin). Uzimanje lekova pre vožnje naročito može biti opasno ako se konbinuje više lekova istovremeno ili ako se lekovi kombinuju sa alkoholom pri ćemu lek može pojačati dejstvo alkohola ili što je znatno ređe smanjiti dejstvo alkohola (npr. Barbiturati koji uzeti sa malom dozom alkohola mogu dovesti do smrtonosnog trovanja.mentalna degradacija koju prati i socijalna degradacija ličnosti. Odgovrnost za konzumiranje lekova snose sami pacijenti ali i lekari koji često kod prepisivanja lekova ne upozore pacijenta na njegovo negativno dejstvo na upravljanje vozilom.ukupno negativno dejstvo znatno nadmašuje zbir pojedinačnih negativnih dejstva Npr. Tromost i Osećaj umora Vrtoglavica i Glavobolja Poremećaj mišljenja Poremećaj vestibularnog sistema Pad krvnog pritiska (moguć kolaps) Poremećaj akomodacije oka (nejasno viđenje) HIPNOTICI Hipnotici deluju depresivno na CNS. acisal. Izazivaju: San. a mamurluk koji izazivaju može potrajati dosta dugo pa se ne savetuje upravljanje vozilom 24-48 sati posle njihove upotrebe Istovremeno konzumiranje alkohola i hipnotika povećava dejstvo alkohola i rizik za nastanak SN. kao neželjeno dejsto imaju Sedativni efekat na CNS koji izaziva pospanost koja traje i 12 sati posle konzumiranja leka.LEKOVI KOJI SNAŽNO DELUJU NA PSIHO-FIZIČKU SPOSOBONST Sedativi (Anksiolitici) Hipnotici i Narkotici Antihistaminici Antiepileptici Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao ispunjen crvenom bojom (▲). NARKOTICI Narkotici izazivaju sanjivost. ANALGETICI Analgetici imaju blago sedativno dejstvo oni usporavaju psihomotorne reakcije i nervne procesa zbog čega je vozač pospan i manje pažljiv što sve povećava verovatnoću za nastajanje SN. a sredina bela (Δ). često i bez konsultacije sa lekarom. Posledice su: Smanjenje pažnje Otežana koordinacija pokreta Produženo vreme reagovanja Inhibicija psiho-motorne funkcije Pospanost. Pojačanje dejstva alkohola pod uticajem lekova može biti: Aditivno . Sve ovo negativno utiče na bezbedno upravljanje motornim vozilom. Oni pre svega smanjuju sposobnost vizuelne percepcije. UTICAJ LEKOVA Na sposobnost upravljanja vozilom negativno mogu delovati razni lekovi. SEDATIVI (ANSIOLITICI) Deluju depresivno na CNS. Na pakovanju ovi lekovi imaju trougao čije su strane crvene. ANTIHISTAMINICI Antihistaminici koji se koriste za lečenje različitih vrsta alergiskih oboljenja. stimulansi). usporene reakcije. što umanjuje vozačku sposobnost.LEKOVI KOJI MOGU UTICATI NA PSIHO-FIZIČKU SPOSOBNOST Analgetici Stimulansi CNS-a Antihipertenzivi Lekovi protiv angine pektoris Lekovi protiv psihičke napetosti Antitusici sa centralnim dejstvom Lekovi protiv migrene Antiemetici Antidepresivi 237 .ukupno negativno dejstvo jednako je zbiru pojedinačnih negativnih dejstva alkohola i leka Sinergičko . Posle primene narkotika vozač je nesposoban za upravljanje vozilom najmanje 24-48 sati. smanjenu sposobnost koncentracije. II . Naročito su opasni Anlgetici sa barbituratima čiju upotrebu treba apsolutno izbegavati pri vožnji. ali imaju i druga dejstva koja umanjuju vozačku sposobnost. U našoj zemlji postoji Lista lekova koji se ne smeju upotrebljavati neposredno pre i u toku vožnje.

odlučivanja i reagovanja • Smanjuje kritičnost. UTICAJ PUŠENJA CIGARETA EPIDEMIOLOGIJA Ispitivanja u Engleskoj pokazuju da je uzrok oko 5% SN pušenje cigareta od strane vozača u toku vožnje Procena je da u našoj zemlji godišnje izgubi život oko 250 osoba zbog pušenja vozača u toku vožnje EFEKTI PUŠENJA Pušenje za volanom višestruko umanjuje sposobnost za upravljanje motornim vozilom: SMANJUJE PAŽNJU VOZAČA Od momenta kada je osetio potrebu za cigaretom. povećane snage i sposobnosti. Moguće je i da vazdušna struja vrati pepeo cigarete u oči što može imati kobne posledice pri velikim brzinama vozila. moralnosti i humanosti • Oštećuje funkcije svih čula posebno vida i ravnoteže Zbog svega navedenog intoksicirani vozači (narkomani) ne poštuju ograničenja i pravila ponašanja u saobraćaju. tako da mnogo češće izazivaju SN Našim pravilnikom predviđeno je oduzimanje vozačke dozvole svim osobama koje uživaju drogu i vraćanje iste posle apstinencije od najmanje 12 meseci. Zbog toga stimulansi otežavaju snalaženje u saobraćaju. Pušenje većeg broja cigareta smanjuje vidljivost u kolima i nadražuje oči Kod dugogodišnjih pušača dolazi do smanjenje oštrine vida i sposobnosti raspoznavanje boja kao posledica suženja i spazma arterija koje ishranjuju retinu (hipoksija) IZAZIVA STALNI NADRAŽAJNI KAŠALJ Nadražajni kašalj javlja se kao posledica irutacije sluzokože gornjih disajnih puteva naročitoje izražen pri većoj zadimljenosti u vozačkoj kabini i dodatno umanjuje vozačku sposobnost.Nazalna kongestija Rezerpin . čak i agresivan. netolerantan.izaziva . suzenje i treptanje. a istovremeno pružaju preterani osećaj samopouzdanja i nekritičnost što može da dovede do SN. vozač postaje manje koncentrisan na vožnju. shvatanja. razdražljivost.STIMULANSI CNS-a Stimulansi CNS-a otklanjau zamor i povećavaju radnu sposobnost ali samo za poslove koji se ponavljaju i koji ne zahtevaju promišljeno delovanje u relativno složenim situacijama što nije slučaj u saobraćaju. Antagonisti alfa 1 adrenergičkih receptora . ANTIHIPERTENZITIVI Antihipertenzitivi zbog naglog smanjenja TA i sedativnog dejstva mogu uticati na vozačku sposobnost. razdražljiv. otvaranja kutije.izazivaju . DOVODI DO HIPOKSIJE TKIVA Sagorevanjem duvana oslobađa se CO koji ima veći afinitet prema Hb od O2 što kod dužeg pušenja naročito u zatvorenoj kabini vozila može da dovede do hipoksije tkiva i poremećaja pre svega od strane CNS-a koji je najosetljiviji na hipoksiju. netrpeljivost.Sinkopa . agresivnost. grubost i bezobzirnost • Umanjuje osećaj opreznosti. javlja se zamor sa usporenim reagovanjem i iznenadnim atacima sna.Pad radne i psihomotorne sposobnosti OPOJNE DROGE Droge slično alkoholu ali u znatno većoj meri dovode do: • Oštećenje najpre viših moždanih centara što dovodi do oslobađanja primitivnih nagona • Smanjenje pažnje i koncentracije • Produžuje vreme opažanja. Usled nastale hipoksije može doći do smanjenja oštrine vida. Za vreme traženja cigareta. Zbog svega navedenog dejstvo stimulansa je krajnje nepovoljno na upravljanje vozilom. pa pokreti postaju grubi i nesigurni • Daje osećaj lažne hrabrosti. a otklanja osećaj straha i krivice • Povećava samopouzdanje i samouverenje • Izaziva euforiju.Smanjenje pažnje i Koncentracije . REMETI FUNKCIJU ČULA VIDA U toku pušenja dim cigarete može dospeti u oči. moć shvatanja i kontrolu ponašanja • Remeti psihomotorne funkcije • Izaziva poremećaj mišićne koordinacije i slabljenje rafleksa. odgovornosti. svadljivost. DEJSTVO NIKOTINA Duvanski dim sadrži u sebi nikotin čije je dejstvo višestruko i nije uvek isto 238 . U slučaju da tu potrebu ne može da zadovolji on postaje nervozan. paljenja cigareta i tokom pušenja kada prinosi cigaretu ustima vozač vozi jednom rukom.Vrtoglavica .Glavobolja . moć rasuđivanja. Za svo to vreme pažnja vozača je velikim delom skrenuta sa praćenja saobraćajne situacije. Sa smanjenjem koncentracije leka u krvi posle kratkotrajnog perioda stimulacije nastaje depresija CNS-a. što izaziva bolni nadražaj konjuktiva.

Upotreba antihipertenziva . stres.Subjektivni osećaj relaksacije.Pre svega gangliskih blokatora može izazvati Nagli pad krvnog pritiska praćen Omaglicom pred očima i Gubitkom svesti Sa druge strane razne nokse koje postoje u saobraćaju mogu potencirati nastanak arteriske hipertenzije. KORONARNA BOLEST SRCA Često izaziva iznenadnu nesvesticu i kolaps .Nebithov paradoks .Razdražljivost .Akutni efekti .Izaziva sedaciju ili stimulaciju (Centralni efekat) . ANGINA PEKTORIS U slučaju da se jave bolovi i stezanje u predelu grudne kosti treba savetovati odustajanje tj.zbog čega bitno umanjuje vozačku sposobnost.Disharmonični stavovi II . prekid vožnje ARITMIJE Poremećaj srčanog ritma može dovesti do hemodinamskih poremećaja i smanjenog dotoka krvi u mozak što dovodi do niza poremećaja koji umanjuju vozačku sposobnost od kojih su najznačajniji • Slabost • Ošamućenost • Vidne smetnje • Bolovi u grudima • Pospanost UTICAJ BOLESTI Oboljenja bilo kog organa i sistema u određenoj meri negativno utiču na sposobnost upravljanja vozilom i može biti uzrok nastanka SN. OBOLJENJA KVS-a ARTERISKA HIPERTENZIJA Umanjenje vozačke sposobnosti kod obolelih od arteriske hipertenzije postoji pre svega zbog komplikacija ove bolesti. dok je Sy prenadražen (stresna reakcija) • Hronični efekti • Drhtanje ruku • Glavobolja • Pojačanje refleksa • Psihomotorni nemir • Oslabljena koncentracija pažnje • Anksioznost • Poremećaj pamćenja • Smanjenje moždane cirkulacije • Spazam mišićnih vlakana • Mlitava paraliza mišića • Smanjenje oštrine vida i raspoznavanje boja. kao i bolesti koje slabe koncentraciju. napetost).Neurotsko ponašanje .Poremećaj pažnje . INFARKT MIOKARDA Nakon preležanog infarkta miokarda vozačima saveovati da ne voze bar 6 meseci.Izaziva vazokonstrikciju krvnih sudova kože koja je najizraženija na ekstremitetima . zbog čega se zdravstveno stanjene ne javlja tako često kao uzrok teših SN. U toku vožnje menja se frekfenca i pravilnost srčanog rada. Posebno su opasna oboljenja koja mogu izazvati iznenadnu smrt ili gubitak svesti. raste TA i puls što doprinosi bržoj pojavi koronarne bolesti. Nastanak koronarne bolesti potenciraju nokse u saobraćaju (dugo sedenje.Emocionalna nestabilnost .Tvrdoglavost i Rigidnost .kao što su . reakcionu sposobnost i vizuomotornu koordinaciju. Veliki problem su i povrede vozača u SN koje ostavljaju negativne posledice na psiho-fizičko stanje. Prekid pušenja dovodi do • Poremećaja uslovnih refleksa • Anksioznost • Drhtanje ruku • Ubrzanje srčanog rada • Pad krvnog pritiska • Smetnje od strane želudca Ovi znaci psihološke zavisnosti kulminiraju 3 dana po prestanku pošenja i umanjuju vozačku sposobnost PREVENCIJA Vozač pušač treba da puši samo za vreme pauza u vožnji Saputnici ne bi trebali da puše u toku vožnje ili ako to čine onda treba da drže otvoren prozor. KARAKTERISTIKE PUŠAČA Među pušačima ima mnogo više osoba čije karakteristike pogoduju nastanku SN Neurotične osobe Emocionalno nestabilne osobe Osobe sa avanturističkim crtama ličnosti Agresivne osobe PERIOD ODVIKAVANJA OD PUŠENJA Period odvikavanja od pušenja je posebno opasnost po bezbednost saobraćaja.Komplikacije arteriske hipertenzije: • • • • • • • • • • Cerebrovaskularni poremećaji Promene na retini i smetnje vida Loš san i noćno buđenje Oboljenje srca Psihološki poremećaji . ali i dejstva pojedinih atnihiperetenzitivnih lekova. I . Postojeći zakon omogućava da se uskrati izdavanje vozačke dozvole bolesnim vozačima 239 .

OBOLJENJA RES-a AKUTNA OBOLJENJA RES-a Često dovode do privremene nesposobnosti za upravljanje motornim vozilom.kod kompletnog bloka (Adam -Stokesov sindrom) • Usporenje reakcija • Nesigurno pamćenje • Vrtoglavica • Nesvestica STENOZA ILI INSUFICIJENCIJA AORTNOG ZALISTKA Može izazvati sinkopu i napad angine pektoris . Najveći broj SN događa se za vreme prvog Epi-napada. HIPERTIREOZA Hipertireoza težeg stepena sa okulobulbarnim sindromom ili KVSkomplikacijama . zakrčenje u saobraćaju) ili povećan fizički napor (zamena točka. Sulfanilini i Glimbeklamidi .čime bitno umanjuje vozačku sposobnost. HRONIČNI BRONHITIS I ASTMA Teže forme ovih oboljenja . Iznenadna embolija krvnih sudova donjih ekstremiteta . guranje automobila zbog kvara i sl. Sleep apneja je često udružena sa arteriskom hipertenzijom. OBOLJENJA VENSKIH KRVNIH SUDOVA DONJIH EKSTREMITETA Varikozni sindrom i tromboflebitis Smanjuje pokretljivost nogu i mogućnost brzog reagovanja. umanji vozačku 240 . Komplikacije od strane bubrega i srca. OPSTRUKTIVNA SLEEP APNEJA Vozači koji pate od ove bolesti su: . (Bigvanidini. HIPOTIREOZA Hipo-tireoza težeg stepena praćena bradipsijom .Često zaspe za volanom (zbog hipoksije CNS-a).Pospani i somnolentni .EPI-napadi Pojavu Epi-napada je uglavnom nemoguće predvideti zbog čega ovi pacijenti moraju biti pod stalnom lekarskom kontrolom i terapijom.Zbog katarakte i retinopatije (komplikacije višegodišnjeg dijabetesa). OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA Utiču na vozačku sposobnost zbog otežanog i poremećenog sna i smanjenja pažnje. Iznenadna pojava prolazne hipoglikemije . OBOLJENJA ENDOKRINOG SISTEMA DIJABETES Dijabetes može da sposobnost iz više razloga. Opasnost od pojave hipoglikemije kod vozača postoji naročito ukoliko uslovi vožnje nalažu propuštanje redovnih obroka (npr. Dijabetična neuropatija (Periferni neuritis) Ukoliko dođe do nastanka ovih komplikacija. Istovremeno prisustvo ovih bolesti značajno povećava rizik za nastanak SN.Umanjuje vozačku sposobnost.) i od načina lečenja dijabetesa Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu samo dijetom opasnost od pojave hipoglikemije postoji jedino pri dugim i napornim putovanjima (vozači teških kamiona) tokom kojih je onemogućen redovni higijensko-dijetetski režim života i ishrane.Hronično umorni .Imaju poremećaj kongitivnih funkcija .je glavni faktor koji dovodi do umanjenja vozačke sposobnosti kod vozača dijabetičara. NEUROLOŠKA OBOLJENJA EPILEPSIJA I .čime ugrožava bezbednost u saobraćaju. OBOLJENJA ARTERIJSKIH KRVNIH SUDOVA DONJIH EKSTREMITETA Otežava manipulaciju nožnim komandama vozila . Pored toga insulin daje i simptome cerebralne prirode koji mogu umanjiti vozačku sposobnost kao što su: • Teškoće u prosuđivanju • Agresivnost • Teškoće u kontroli rada mišića • Iznenadna pojava nesvestice Oslabljen vid .je takođe akcidentogeni faktor u saobraćaju.U periodu intenzivnog kašlja i dispneje mogu da dekoncentrišu vozača. gojaznošću i upotrebom alkohola. Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu dijetom i oralnim antidijabeticima opasnost od hipoglikemije postoji nakon upotrebe lekova premda je rizik mali ako se obroci redovno uzimaju. Blaže forme ovih oboljenja .Predstavljaju kontraindikaciju za bezbedno upravljanje motornim vozilom.Umanjuje vozačku sposobnost.Sinkopalni napad .antidijabetici koji nešto češće izazivaju hipoglikemiju) Kod vozača dijabetičara koji bolest kontrolišu dijetom i insulinom češća se može javiti hipoglikemija. Oštećenje perifernih arteriskih krvnih sudova vozaču treba savetovati apstinenciju od vožnje. HIPO I HIPER-ADRENOKORTICIZAM Teški oblici ovih bolesti umanjuju vozačku sposobnost.

Oduzimanje dozvole je indikovano i kod postojanja sigurnih Epi-napada. čestim promenama raspoloženja. poremećajem sna i pospanošću.Usled pogrešnog zaključivanja obolelog mogu biti uzrok SN Vozači sa suicidalnim namerama i depresivni vozači . Šizofreničari . glavoboljom. II .Su emotivno nezrele. NEUROZE Smanjuju vozačku sposobnost kako zbog same bolesti tako i zbog lekova koje koriste u terapiji.Labilnost . Oni su u vožnji nesigurni i pasivni ili napeti i agresivni.Praćena je impusivnošću i entuzijazmom što može navesti vozača na vrlo opasnu vožnju.Želja za dominacijom .Motorni poremećaji . Anksiozni vozači .Eksplozivnost . neodlučne i željne dominacije zbog čega predstavljaju izvor rizika u saobraćaju Psihosomatski poremećaji vozača . Preventivno dozvolu treba oduzeti i svim pacijentima nakon teške traume lobanje i operacija tumora mozga u trajanju od najmanje 6 meseci u cilju praćenja eventualne pojave sekundarnih Epi-napada.Preopširnost III .sa jako izraženim horeotičnim i atetoničnim pokretima.Duševne promene epileptičara Za bezbednost u saobraćaju značajna je i pojava određenih duševnih promena koje prate epilepsiju . Histerične osobe . Psihoneuroza .Socijalna i emocionalna nezrelost i nestabilnost Predstavljaju kontraindikacije za bezbedno upravljanje vozilom. akinezijom.Burno reagovanje i Agresivnost PSIHOZE Hipomanija . ukočenošću i tremorom dovode do potpunog gubitka sposobnosti za upravljanje motornim vozilom MULTIPLA SKLEROZA Poremećaji koji se javljaju kod MS. nesigurni.Emocionalna napetost .Ako se radi o novootkrivenom pacijentu treba zahtevati oduzimanje vozačke dozvole i detaljno kliničko ispitivanje.Izazivaju znatno veći broj SN u odnosu na ostale vozače (Neprepoznati pokušaji suicida kod mladih). pa predstavljaju rizičnu grupu.Imaju manju intelektualnu efikasnost.Vozači sa dijagnozom psiho-neuroze su nestabilni.Otežano shvatanje .Neuviđavnost . PARKINSONOVA BOLEST Blaži oblici bolesti .koji se ispoljavaju kao: .sa slabim unilateralnim tremorom. Anksiozni neurotičari .Sklonost neprilagođenom ponašanju . ne umanjuju vozačku sposobnost Teži oblici bolesti . žarišnim i psihičkim poremećajima od kojih su za vozačku sposobnost značajni: . slabiju koncentraciju pažnje i otežanu sposobnost sagledavanja situacije.Oskudne asocijacije .Uticaj antiepileptične terapije . Ako pacijent nije imao napade najmanje dve godine može mu se izdati dozvola uz obavezne redovne kotrolne preglede. egocentrične.Hemipareze . Organske psihoze i presenilna demencija .Mogu verovati da ih drugi vozači progone što ih natera u veoma opasnu i brzu vožnju.Poremećaji vida .Mogu često predstavljati uzrok SN sa teškim posledicama Izraziti poremećaji strukture ličnosti .Mogu se oslobađati straha brzom vožnjom.Razdražljivost . a koji negativno utiču na vozačku sposobnost jesu: Poremećaj vida Nistagmus Vroglavica Opšta slabost Euforija Senzorni poremećaji u ekstremitetima Cerebralna nekoordinacija Preterano samopouzdanje VERTEBRO-BAZILARNA INSUFICIJENCIJA Predstavlja opasnost za bezbedno upravljanje motrnim vozilom jer izaziva: Nesvestica Glavobolja i Vrtoglavica Vidne smetnje Slabost CEREBRALNA ATEROSKLEROZA Ispoljava se telesnim. sugestibilne.Hiperrefleksija . što kod vozača može uticati na nastanak SN.Oslabljena koordinacija pokreta Glavobolja Omaglica Zujanje u ušima Vrtoglavica 241 .Karakteriše se malaksalošću.Promena raspoloženja . Neurastenični sindrom . sumnjivi i hiperaktivni što sve može biti uzrok opasnosti u saobraćaju.Lepljivost . Ovi vozači najčešće ne poštuju saobraćajne propise.Usporen psihomotilitet .

zamor. nNa brzinu reagovanja imaju uticaj vitamini B i C). drhtavicu. Kod vozača razmak između obroka ne bi smeo da bude duži od 4 sata.što dovodi do gubitka vozačke sposobnosti ukoliko se napadi vrtoglavice ponavljaju ili se nemogu ukloniti lekovima. CEREBRALNI POREMEĆAJI SA ATAKSIJOM Dovode do nespretnosti pri upravljanju vozilom pogotovo ako je zahvaćana desna noga i ako izazivaju drhtanje gornjih ekstremiteta. Višesatno neuzimanje hrane dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi što može imati za posledicu malaksalost. Javlja se kod: Miastenije gravis Miozitisa Mišićne distrofije Polimijelitisa Polineuritisa Lokalnih lezija nerava Potencijalnu opasnost za nastajanje SN predstavljaju sledeća oboljeja GIT-a: Ulkusna bolest u bolnoj fazi Perforacija ulkusa . bezvoljnost. masne hrane i hrane koja nadima dolazi do preusmeravanja veće količine krvi u abdominalne OSTALA OBOLJENJA I STANJA OBOLJENJA GIT-a 242 . SENZORNI POREMEĆAJI NA EKSTREMITETIMA Mogu značajno ugroziti sigurnost pri upravljanju motornim vozilom. UTICAJ ISHRANE VOZAČA RAZNOVRSNOST ISHRANE Po svom sastavu hrana mora da bude raznovrsna kako bi zadovoljila sve nutritivne potrebe organizma vozača (npr. OBOLJENJA KOŽE Praćena svrabom. Hernije trbušnog zida u bolnoj fazi Pankreatitis u bolnoj fazi Oboljenja žučne kese u bolnoj fazi OBOLJENJA UROGENITALNOG SISTEMA Smetnje za bezbedno upravljanje motornim vozilom mogu predstavljati: Oboljenja praćena uremijom Oboljenja praćena čestim nagonom na mokrenje Oboljenja praćena bubrežnim kolikama Oboljenja praćena komatoznim stanjem Izenenadne hidrocele i varikocele HEMATOLOŠKA OBOLJENJA Hemoragični sindrom Anemija Mogu biti favorizujući faktor brže pojave zamora i kolapsnog stanja čime utiču na češću pojavu SN. OBIMNOST OBROKA Poželjno je da vozači uzimaju manje količine lako svarljive hrane na svaka 2-3 sata. grčeva. Pri uzimanju velike količine teže svarljive hrane.Zbog masovnog krvarenja može izazvati kolapsna i šokna stanja za volanom.Smetnje sna Brzo zamaranje Oslabljena koncentracija Slabost pažnje Poremećaj pamćenja ZAPALJENJE CNS Dovodi do nesposobnosti upravljanja vozilom u toku trajanja bolesti i u fazi rekovalescencije. glavobolja. Javljaju se kod: Perifernih neuropatija Lezije kičmene moždine Lezije u lobus parietalisu SLABOST U EKSTRMITETIMA Može značajno uticati na bezbedno upravljanje motornim vozilom. bolom i smetnjama u pokretu -Mogu remetiti koncentraciju. Javlja se kod: Multiple skleroze Siringomijelitisa Spondiloze Tumora i trauma DISKUS HERNIJA Dovodi do lumoišijalgije i neuroloških lezija koje su praćene iznenadnom pojavom bola koji za trenutak skreće pažnju vozaču što pri brzoj vožnji može ugroziti bezbednost saobraćaja. MIGRENA U vreme napada teških migrena vozačka sposobnost je značajno umanjena. izazivati povećanu razdražljivost čime smanjuju vozačku sposobnost. proliva i drugih smetnji koje umanjuju vozačku sposobnost. MENIEROV SINDROM Karakteriše se nepredvidivim napadima vrtoglavica . POREMEĆAJ VESTIBULARNOG APARATA SA VRTOGLAVICOM Dovodi do nesposobnosti upravljanja vozilom sve do smirivanja stanja. OŠTEĆENJA KIČMENE MOŽDINE Izazivaju pareze i paralize pri čemu vozačka sposobnost zavisi od težine bolesti. ISPRAVNOST HRANE Uzimanje higijenski i bakteriološki neispravne hrane u toku putovanja može dovesti do mučnine. povraćanja. vrtoglavicu. prgavost. REDOVNOST ISHRANE Veoma je bitno i redovno uzimanje obroka. nesvesticu pa čak i gubitak svesti što sve umanjuje vozačku sposobnost. slabiti pažnju.

ZDRAVSTVENO-VASPITNI RAD Zdravstvena služba takođe treba da uzme učešće u edikaciji iz ove oblasti preko zdravstvenovaspitnog rada. nalažu potrebu dopuskog obrazovanja vozača koji već imaju vozačku dozvolu. Njihova edukacija vrši se najpre u okviru porodice. . OBRAZOVNO-VASPITNI RAD SA OSTALIM UČESNICIMA U SAOBRAĆAJU Posebno organizovana obuka postoji za vozače koji čine svega oko 10% stanovništva. slabljenje pažnje i koncentracije). biciklista i motociklista za saobraćaj.Prva pomoć . DOPUNSKO SAOBRAĆAJNO OBRAZOVANJE Zaboravljanje naučenog. Ostali učesnici u saobraćaju takođe moraju imati bar minimum znanja iz ove oblasti kako bi bezbedno učestvovali u saobraćaju. U takvim slučajevima kafa će trenutno smanjiti subjektivni osećaj umora ali će se posle kratkog vremena umor manifestovati u najizraženijoj formi što predstavlja veliku opasnost za bezbednu vožnju. Zakonski propisi omogućavaju da se izbegnu konflikti i stvore uslovi da se saobraćaj odvija organizovano. ne preporučuju se gazirani sokovi zbog nadimanja i sokovi koji sadrže kofein. U sprovođenju ovih mera moraju biti uključeni svi elementi društvene zajednice. što negativno utiče na sigurnost vožnje. zatim preko predškolskih ustanova.Zujanja u ušima . izmene saobraćajnih propisa i uvođenje raznih drugih novina u oblasti saobraćaja.Treperenja pred očima .Slabljenje kritičnosti Kafa predstavlja posebnu opasnost za umorne vozače koji uzimanjem kafe žele da zamene odmor.Imaju za cilj da ublaže posledice SN koje su se već dogodile: . Posebnu pažnju treba obratiti na pripremu pešaka (pre svega dece).Transport . Međutim veće doze kofeina mogu imati izrazito nepovoljne efekte na vozačku sposobnost jer dovode do: . . stanje i ponašanje u saobraćaju.Podrazumevaju primenu odgovarajućih sankcija prema nesavesnim vozačima. tromošću.Poboljšanje elementata puta i okolina MERE TERCIJANE PREVENCIJE . Nedovoljan unos tečnosti u toku vožnje uzrokuje brojne promene u organizmu i pogoduje bržem nastanku zamora.Palpitacija . UPOTREBA KAFE Kofein u manjim dozama deluje stimulativno na sve funkcije CNS-a. UNOS TEČNOSTI Najbolje je u toku vožnje uzimati čistu vodu ili prirodne sokove. racionalno i bezbedno.Misaone konfuzije . PRIPREMA LJUDI ZA UČEŠĆE U SAOBRAĆAJU OBUKA VOZAČA MOTORNIH VOZILA Podrazumeva upoznavanje budućih vozača sa saobraćajnim propisima i veštinom upravljanja vozilom i proveru stečenog znanja polaganjem vozačkog ispita i praktičnom proverom sposobnosti na poligonu.Uznemirenosti .Imaju za cilj da ublaže žestinu SN: Poboljšanje pasivnih elemenata bezbednosti vozila.Lečenje 243 . škola. fakulteta i sredstava javnog informisanjaje.Rehabilitacija REPRESIVNE MERE .organe što dovodi do relativne ishemije CNS-a koja se manifestuje pospanošću. MERE SEKUNDARNE PREVENCIJE .Vrtoglavice . a njihova realizacija se sprovodi kroz sledeće aktivnosti: ZAKONSKA REGULATIVA Podrazumeva postojanje zakona koji će normirati međusobne odnose.Imaju za cilj da spreče nastanak SN.Straha i tremora . OBRAZOVANJE KADRA ZA POTREBE SAOBRAĆAJA Podrazumeva da se u toku redovnog školovanja stručnih kadrova za sva zanimanja koja imaju veze sa saobraćajem uvede i obrazovanje iz ove oblasti. Sem toga prepun želudac vrši pritisak preko dijafragme na torakalne organe čime još više otežava adekvatnu reakciju vozača. Kao najznačajnije teme nameću se: Uticaj alkohola na vozačku sposobnost PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU Mere kojima se sprečavaju saobraćajne nesreće mogu se podeliti na: MERE PRIMARNE PREVENCIJE . bezvoljnošću i smanjenjem psihofizičkih sposobnosti (produženo vreme reagovanja.Poremećaja koordinacije .

Kodeks etičkih normi DINAMIČKE INFORMACIJE .) Vršenjem ocene vozačke sposobnosti obolelih.Saobraćajni propisi .Postupanje u slučaju SN . Instaliranje izvora svetlosti na kacigi motociklista. prilagođenosti i veštini neophodnoj za samostalno upravljanje motornim vozilom.Intenzitet i struktura saobraćaja . ZDRAVSTVENA SELEKCIJA Predstavlja selekciju u pogledu psihofizičkih sposobnosti za bezbedno upravljanje vozilom pre svega budućih vozača (dobijanje lekarskog uverenja) ali i onih koji to već jesu (najčešće na zahtev MUP-a). Vožnja sa upaljenim svetlima u toku dana. pozitivno deluje na ponašanje vozača. pešačkih prelaza i instalirane opreme na putu. Redovno održavanje i tehnički pregledi vozila.Ne menjaju se ili se retko menjaju u vremenu: .Stanje na putevima . kao i pri svakodnevnom kontaktu sa imaocima vozačkih dozvola. Vršenjem ocene psiho-fizičkih sposobnosti drugih radnika koji su indirektno odgovorni za bezbednost saobraćaja (saobraćajna milicija. radnici koji rade na tehničkoj ispravnosti vozila i sl.Realativno se brzo se menjaju u vremenu: . Očuvanje dobre osvetljenosti puta i svetlosne signalizacije. a male premije za uspešne vozače). nakon raznih medicinskih intervencija i upotrebe lekova Zdravstveno vaspitnim radom sa vozačima i drugim učesnicima u saobraćaju Davanjem inicijativa za izmene i dopune pojedinih odredbi Pravilnika o zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila. Kontrola saobraćaja obuhvati i Zabrana vožnje motociklom osobama mlađim od 17 godina u periodu od ponoći do 5 ujutru. putari. Održavanje uređaja za svetlosnu signalizaciju na vozilu. UBLAŽANJE POSLEDICA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA Brzo i efikasno preduzimanje mera na mestu nezgode u cilju sprečavanja nastajanja novih nezgoda Pružanje prve pomoći povređenim licima Brzo i stručno zbrinjavanje nastradalih lica Adekvatan transport nastradalih do zdravstvene ustanove (najbolje helikopterom) Adekvatan prijem i tretman u bolnici Rehabilitacija povređenih lica Obaveštavanje nadležnih organa (Saobraćajna policija. Strožija kaznena politika značajno redukuje broj SN (npr. 244 . sankcionisanje vožnje u alkoholisanom stanju) Pored toga kontrola saobraćaja ima za cilj i da uoči najčešće greške i prekršaje i da o tome obavesti nadležne institucije koje svojim radom te greške mogu otkloniti.Pušenje cigareta za volanom Ishrana vozača Bolesti vozača i SN Uticaj lekova na vozačku sposobnost Prva pomoć na mestu SN Način transporta povređenih do zdravstvene ustanove Uticaj okoline na nastanak SN Uticaj socijalnih faktora i porodičnih prilika na nastanak SN SELEKCIJA POJEDINIH KATEGORIJA UČESNIKA U SAOBRAĆAJU VOZAČKI ISPIT Predstavlja selekciju u pogledu znanja. Zdravstvena ustanova) Očuvanje tragova nezgode u cilju sprovođenja istrage Sprečavanje nastaka zastoja INFORMISANJE UČESNIKA U SAOBRAĆAJU STATIČKE INFORMACIJE .Podaci o klimatskim uslovima . KONTROLA I REGULISANJE SAOBRAĆAJA Ima za cilj postizanje duštvene discipline. Redovno održavanje puteva. periodične i vanredne preglede.Obaveštenja o alternativnim putnim pravcima UKLJUČIVANJE ZDRAVSTVENE SLUŽBE U BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU Medicina rada može uticati na povećanje bezbednosti u saobraćaju kroz sledeće aktivnosti Vršenjem ocene vozačke sposobnosti kroz prethodne. pravilnog korišćenja puteva i zadržavanje ponašanja učesnika u saobraćaju u normalno dozvoljenim okvirima. SISTEM OSIGURANJA Zavisnost visine premije osiguranja od uspešnosti vozača u vožnji (visoke premije za rizične vozače.

navike. Rad u uslovima povećane buke izaziva Povećanje TA .) OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA Od oboljenja KVS u vezi sa radom najveći značaj imaju: • hipertenzija • ishemijsko oboljenje srca • cerebrovaskularna bolest Hipertenzija je značajna i kao samostalna bolest i kao faktor rizika za nastanak druge dve bolesti. U etiopatogenezi KVS-oboljenja važnu ulogu imaju i individualne karakteristike. povezane sa zanimanjem ili uslovima rada. Pod ovim terminom se podrazumeva grupa poremećaja pri kojima se javlja hronično iskašljavanje i/ili gušenje u miru i/ili u naporu. a Stavljanjem astme i hroničnog bronhitisa na listi etiologija tih bolesti uvek je multikauzalna. Povećan je rizik za nastanak ateroskleroze i koronarne bolesti . Ishemičko oboljenje srca i Cerebrovaskularna bolest) Bihevioralni poremećaji i mentalne bolesti Oboljenja lokomotornog sistema (Lumbalni i Cervikobrahijalni sindrom) FAKTORI RIZIKA • • • • • • • • • Pušenje Vreme i klima Faktori rada Socioekonomski status Porodični i genetski faktori Atopijska predispozicija Bronhijalna reaktivnost Respiratorne bolesti u detinjstvu Aerozagađenje životne i radne sredine FAKTORI RIZIKA Kao faktori rizika za nastanka ovih bolesti izdvajaju se: Nepovoljni psihosocijalni faktori na radu Nedostaci u ergonomskim rešenjima za oruđa Mentalno preopterećenje Niz drugih štetnosti i uslova radne sredine Individualne karakteristike (životna dob. FAKTORI RADA Kod bolesti u vezi sa radom faktor rada može biti: Jedan od više etioloških činioca tj. SZO je posebno izdvoja. alkohol. Povećanje frekfencije srčanog rada. 245 .BOLESTI U VEZI SA RADOM Bolesti u vezi sa radom predstavljaju vrlo Za ovu grupu poremećaj danas je u upotrebi širok spektar bolesti koje su na neki način ne uvek termin Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). uzročno. miokardne kontraktilnosti i koronarnog protoka Usled pojačane β-adrenergičke aktivnosti Sy i istezanja zidova desne pretkomore usled venokonstrikcije.Zbog povećanja holesterola. hroničnu nespecifičnu respiratornu bolest. gliko i mineralokortikoida koji stimulišu β receptore u masnom tkivu što dovodi do pojačane lipolize. Emfizem i Astma) Oboljenja KVS-a (Hipertenzija. Za prevenciju navedenih KVS-oboljenja važna je identifikacija faktora rada koji doprinose pojavi oboljenja ili dovode do njegovog pogoršanja. tip ličnosti i dr.Buka povećava tonus simpatikusa što dovodi do spazma arteriola i porasta TA. rasa. parcijalni uzročnik bolesti Provocitajući faktor u pojavi bolesti Faktor koji pogoršava tok i težinu bolesti OBOLJENJA RESPIRATORNOG SISTEMA HRONIČNA NESPECIFIČNA RESPIRATORNA BOLEST Iako se mnoga oboljenja RES-a mogu dovesti u vezi sa faktorima rada. genetski faktori. ishrana i dr. životna sredina i brojni drugi faktri zbog čega je evaluacija faktora radne sredine znatno otežana. Poremećaji uključuju: • BRONHITIS • EMFIZEM • ASTMU FIZIČKI FAKTORI RIZIKA BUKA Pretpostavlja se da buka na KVS deluje kao stresor.) Loše navike (pušenje. pol. triglicerida i LDL koje nastaje usled povećanog lučenja kateholamina. PODELA Iz tog veoma širokog spekra bolesti u vezi sa radom izdvajaju se: Oboljenj respiratornog sistema (Hronični bronhitis. profesionalnih bolesti početna definicija je znatno sužena ali ipak nije izgubila na značaju.

Predstavlja specifični oblik stresa koji se javlja kod radnika u uslužnim delatnostima.Vazokonstrikcija perifernih krvnih sudova Pri čemu se zapaža spazam kapilarne zone i smanjenje pulsnih oscilacija. ušne školjke). alkohol). ali ako traju dovoljno dugo ili se često ponavljaju bez odgovarajućih perioda oporavka povećava se rizik od težih manifestacija hroničnog stresa u vidu pojave: • Depresije • Neurotične reakcije • Poremećaji ličnosti • Poremećaja ponašanja (pušenje. Odlikuje se : Emocionalnom ispražnjenošću Depersonalizacijom Smanjenom samorealizacijom Smanjenjem kvaliteta rada Povećanjem fluktuacije i apsentizma Pojavom nesanice Povećanom konzumacijom alkohola ili droge Pojavom problema u porodici i braku HEMIJSKI FAKTORI RIZIKA • olovo • kadmijum • kobalt • arsen • ugljenmonoksid • organski rastvarači (Neki) O uticaju ovih hemiskih štetnosti na pojavu KVS oboljenja ima dosta podataka.Na EKG-u se registruje skraćenje PR intervala i ST segmenta. kao i na drugim radnim mestima gde postoje naglašene interpersonalne komunikacije sa visokim emocionalnim ulogom. stavljaju radnika u stanje neizvesnosti i zbunjenosti. Ova vazokonstrikcija se primarno manifestuje na periferiji (prsti. ishrana. Stalni zahtevi za novim znanjima i brzinom.Povećava incedencu. Efekti su praćeni: • Glavoboljom • Stalnim opštima zamorom • Malaksalošću Kod dužeg trajanja bihevioralnih reakcija tehnostres • Češća pojava mentalnih bolesti • KVS-oboljenja • Koštano-mišićni poremećaji • BIHEVIORALNI POREMEĆAJI I MENTALNE BOLESTI Bihevioralne reakcije po pravilu prethode pojavi mentalnih i psihosomatskih oboljenja i odlikuju se subjektivnim i objektivnim promenama u mentalnom stanju pojedinca i lakim disfunkcijama fizioloških sistema. VISOKA TEMPERATURA Duži rad u toplim pogonima može dovesti do Hipertenzije Ishemijskog oboljenja srca Akutnih ataka ishemijskog oboljenja srca NISKA TEMPERATURA Rad u hladnim pogonima povećava rizik od Akutnih ataka angine pektoris Akutnog infarkta miokarda Faktor rizika u razvoju drugih oboljenja KVS-a. alkohol. TEHNOSTRES Nastaje u uslovima nove tehnologije čija primena nameće svakodnevne izuzetno brze promene i stalni nedostatak vremena čime se potiskuju lične potrebe radnika. neprilagođeni biološkom biću čoveka. izraženim anksioznim reakcijama i otežanom relakasacijom nakon rada. Ove disfunkcije se obično spontano poboljšavaju. koje je praćeno strahom od zaostajanja. SMENSKI RAD I IREGULARAN REŽIM RADA I ODOMORA Takođe povećava rizik od KVS oboljenja. Ishemija miokarda . RADNA OPTEREĆENJA MALO FIZIČKO OPTEREĆENJE (inaktivnost na radu) Ishemijsko oboljenje srca . Nemogućnost opuštanja posle rada produžava i pogoršava efekte tehnostresa. ali su zaključci protivurečni. HRONIČNI PROFESIONALNI STRES Povećava rizik od KVS oboljenja psihofiziološkim procesima ili preko poremećaja ponašanja (prekomerno pušenje. Najčešći poremećaji u mentalnoj sferi koji se mogu dovesti u vezu sa radom jesu: na ANKSIOZNE ILI DEPRESIVNE REAKCIJE MENTALNE BOLESTI U VEZI SA RADOM • Depresije 246 .droga) • Hipertenzija • Peptičkog ulkusa • Blagog porasta holesterola u krvi SINDOM SAGOREVANJA To je tip prolongirane bihevioralne reakcije na hronične emocionalne i interpersonalne stresore na radu. zdravstvu ili školstvu.

rade blizu svog maksimalnog kapaciteta pa je rizik od nastanka njihovog oštećenja veliki. FAKTORI RIZIKA Težak fizički rad . iako individualne karakteristike imaju poseban značaj u njihovoj pojavi. Do kompresije u 80% slučajeva dolazi zbog oštećenja inetrvertebralnog diskusa (ošećenja anulus fibrozusa kroz koja prodiru delovi nukleus pulposusa i vrše pritisak na korenove živaca). zdravstveno stanje (ranije bolesti). a velike velikim naporom) što znači da su za vreme obavljanja istih radnih zadataka uvek aktivne iste mišićne jedinice koje u takvim uslovima čak i kad su zahtevi mali. Individualni faktori . OBOLJENJA LOKOMOTORNOG SISTEMA Ovi poremećaji se često javljaju u zanimanjima koja zahtevaju dizanje tereta posebno kada je ono udruženo sa dužim sedenjem ili ekspozicijom opštim vibracijama LUMBALNI SINDROM Većina oštećenja intervertebralnog dikusa u lumbalnom delu kičme vodi se pod dijagnozom lumbalni sindrom. navike (pušenje) i dr. Pod ovom dijagnozom mogu se kriti različite patološke promene čiji je zajednički simptom lumbalni ili luboišijalgični bol. Monoton rad i nezadovoljstvo radom Takođe se povezuju sa pojavom lumbosakralnog bola. Opšte vibracije . Dugotrajna fleksija i ekstenzija vratnog dela kičme Dugotrajna ekstenzija vratnog dela kičme Česte rotacije vratnog dela kičme Veliki i stalni pritisak usled nedostatka vremena Nedovoljan uticaj pri odlučivanju o radu Stalne kratkotrajne ponovljene aktivnosti Monoton rad Pomanjkanje satisfakcije na radu Hronični stres MEHANIZAM NASTANKA Više hipoteza pokušavaju da objasne nastanak ovih poremećaja.Kod dizanja. fizička sposobnost). Hipoteza o interakciji fiziološkog opterećenja i psihosocijalnih faktora rizika na radu . Lumbalni sindrom nastaje kao posledica kompresije na korenove kičmenih živaca. mišićna snaga. Dinamičko opterećenje .Konstitucijalni (starost. Hipoteza o energetskoj krizi u mišićima Monoton rad.Po kojoj uzrok oštećenja mišića nije njihova aktivacija sama po sebi već kratak vremenski razmak između kontrakcija tako da mišići ne stignu da se oporave od prethodnem. Statičko opterećenje .Pri vožnji motornih vozila nađena je veća učestalost lumbosakralnog bola.Dovodi do degenerativnih promena u lumbalnom delu kičme. vučenja i guranja tereta češće se javlja lumbalni bol. Mišićne jedinice se aktiviraju po principu veličine (male jedinice se aktiviraju malim.Dugotrajno sedenje u ispravljenom položaju bez oslonca.• Neurotične reakcije • Poremećaji ličnosti • Psihoze (ređe) Češće se javljaju u radnoj populaciji nižeg socioekonomskog stanja i obrazovanja. ponovljeni pokreti pri radu tokom dužeg perioda dovode do "Burnouta" i poremećaja cirkulacije u mišićima što izaziva oštećenja mišićnih vlakana. a usledi nova kontrakcija što vremenom dovodi do njohovog trajnog oštećenja. FAKTORI RIZIKA Ekstremni pokreti u vratnog delu kičme 247 . Komplementarna hipoteza . nošenja. Oštećenja su uglavnom izazvana čestim ponovljenim naprezanjem i povezana sa prisilnim i neugodnim položajem pri radu. ponavljanim radnim zadacima i aktivnostima i neadekvatnom organizacijom rada. težina.Polazi od pretpostavke da negativni psihosovcijalni faktori povećavaju efekte ekspozicije mehaničkim faktorima radne sredine i povećavaju rizik od sindroma ponovljenog oštećenja. BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA U ove poremećaje ubrajaju se poremećaji koji imaju veze sa radom. visina.

a posebno pri obradi za organe veštačenja tolerišu izvesna bolesna stanja i mane i radnik ipak osposobljav za rad. Poznavaoca zanimanja iz RO i dr.Na prethodnom pregledu kriterijumi su najoštriji. a ne na osnovu njegovog zanimanja. a posebno onih koji su direktno vezani za radno mesto na kome osoba radi ili za koje konkuriše. invalidska penzija). U sudskim sporovima da bi se presudilo o potrebama davanja rente (razvod braka. Pri procenjivanju mogućnosti bavljenja sportom i dr. a poželjno je dati i predlog novih poslova i novog radnog mesta za koji je radnik sposban. Zato postoji preporuka da ispitanik svoju izjavu potpiše na formularu lekarskog uverenja. Pri regrutacijama i ocenjivanju sposobnosti za obavljanje ratne službe. OSNOVI PRINCIPI ORS Važno je imati optimalni uvid u stanje funkcije većine organa. Data ORS najčešće nije definitivna (dinamička ocena). Pri ispitivanju funkcije organa treba koristiti što specifičnije i što je moguće manje invanzivne testove. Psihologa. čak i negira. životno osiguranje). psihičke i senzorne potencijale. Oftamologa. Pedagoga. Otorinolaringologa. konkretna i da obavezno odgovori da li je data osoba sposobna za svoj posao Ako nije treba nabrojati činioce koji limitiraju radnu sposobnost. Neurologa. ORS obolelih i povređenih vrši se tek pošto su iscrpljene mogućnosti daljeg lečenja i rehabilitacije. Poželjno je što više koristiti testove opterećenja kojima se imitiraju radne aktivnosti na radnom mestu. odnosno kada je stanje bolesti stabilizovano i funkcija dovedena do maksimalno moguće. U slučajevima privremene radne nesposobnosti (određivanja dužine privremene sprečenosti za rad).OCENJIVANJE RADNE SPOSOBNOSTI Radna sposobnost je sposobnost čoveka da koristeći svoje fizičke. Pri ORS treba imati na umu da je redak radnik koji je sposoban za svaki posao. Nakon periodičnih i ciljanih pregleda radnika koji su takođe obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. obavlja posao koji se može valorizovati na tržištu rada. Odnosno da postoji prognoza da će ispitivana osoba na tom radnom mestu moći da radi narednih 30-40 godina bez ikakvih zdravstvenih posledica. ORS treba da bude timska i da uključi znanje Specijaliste medicine rada. Pri promeni tehnologije na radnom mestu ako se novi tehnološki procesi bitno razlikuju od prethodnog. Pri ORS anamnestički podaci nemaju istu težinu kao pri drugim medicinskim postupcima jer je jedan broj radnika rentno zainteresovan za rezultate ocene pa ili preuveličava svoje tegobe ili ih umanjuje. Pri promeni radnog mesta ako se ono znatno razlikuje od prethodnog radnog mesta. ORS vrši se na osnovu posla koji radnik obavlja. Pri ORS potrebna je fleksibilnost . dok se pri periodičnom pregledu. ORS treba da bude opisna. Radi ostvarivanja prava iz penziskog i invalidskog osiguranja (prekvalifikacija. Ona se može se klasifikovati na dva načina kao: • Fizička radna sposobnost • Psihička radna sposobnost • Senzorna radna sposobnost ILI • Opšta radna sposobnost • Specifična (profesionalna) radna sposobnost Ocenjivanje radne sposobnosti (ORS) je postupak kojim se na osnovu bioloških funkcija organizma neke osobe sa jedne strane i bioloških zahteva određenog posla i karakteristika radnog mesta sa druge strane utvrđuje da li je ispitivana osoba sposobna za određni posao ili grupu poslova. kao što je i redak radnik koji je nesposoban za bilo kakav posao. KADA SE VRŠI ORS Pri profesionalnoj orijentaciji i selekciji Prilikom zasnivanja radnog odnosa (prethodni pregled koji su obavezni za radnike koji se zapošljavaju na radnim mestima sa povećanim rizikom). 248 . Pri ORS mora se voditi računa o njenoj sprovodljivosti u praksi. Zato je neophodno dobro se upoznati sa radnim mestom u preduzeću u kome radnik radi za šta je neophodna i adekvatna dokumentacija iz samog preduzeća (opis radnog mesta) Posao na koji se ispitivana osoba raspoređuje mora biti takav da radni napori kojima se izlaže ne ugrožavaju zdravlje niti dovode do premora.

Profesionalna orijentacija ima isključivo savetodavni karakter. mentalnog zdravlja i njegove motivacije za rad. Da bi kandidat doneo pravilnu odluku pri izboru zanimanja potreban mu je čitav niz informacija: KO DAJE OVE INFORMACIJE Škole svojim učenicima naročito na završnim godinama Služba za zapošljavanje Medicina rada Psiholog Medicina rada pruža podatke kandidatu o njegovim fizičkim i fiziološkim karakteristikama na osnovu odgovarajućih pregleda koji obuhvataju: Uvid u medicinsku dokumentaciju Anamneza Antropometrija Dinamometrija Klinički pregled po sistemima Ispitivanje funkcije srca (EKG) Ispitivanje funkcije pluća (Spirometrija) Ispitivanje funkcije čula vida (Ortorejter) Ispitivanje funkcije čula sluha (Audiometrija) Ispitivanje funkcije čula ravnoteže Ispitivanj funkcije lokomotornog sistema Osnovne hematološke i biohemiske analize i dr.Oni koji ispunjavaju i oni koji neispunjavaju zahteve posla U vidu rang liste kandidata . pedagoga. zadovolji zahteve željenog zanimanja. U okviru rang liste može se označiti i crta ispod koje kandidati ne ispunjavaju zahteve posla. Ona podrazumeva pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale. to jest o njegovoj radnoj sposobnosti. upitnici i dr. ali i kasnije u toku radnog veka kad god se radnik odlučuje za promenu zanimanja. Potreba za profesionalnom orijentacijom postoji prvi put nakon završene osnovne škole kada treba odlučiti koju srednju školu upisati. daju saveti pri izboru zanimanja. senzomotornih svojstava. skale. Psihološki deo ispitivanja . Profesionalna orjentacija i selekcija je proizvod timskog rada psihologa.Sastoji se od ispitivanja sposobnosti kandidata (opštih i specijalnih). Za razliku od profesionalne orijentacije gde se jednom kandidatu savetuje izbor između više zanimanja. ali je savetodavac dužan da mu predoči eventualne rizike u slučaju neprihvatanja saveta. kod profesionalne selekcije se poslodavcu savetuje da primi jednog ili više kandidata za određeni posao između svih zaiteresovanih kandidata.prema stepenu posedovanja osobina od kojih zavisi radna uspešnost. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PRETHODNIH I PERIODIČNIH PREGLEDA Prethodni pregledi su pregledi koji se obavlaju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto. Posle završenih ispitivanja donosi se zaključak o budućoj radnoj uspešnosti kandidata. kao i nakon završetka srednje škole ako se ide na dalje školovnje. lekara medicine rada i drugih specijalista kao i socijalnog radnika i poznavaoca budućih poslova kandidata. njegovih veština.OCENA RADNE SPOSOBNOSTI KOD PROFESIONALNE ORIJENTACIJE I SELKCIJE PROFESIONALNA ORJENTACIJA Profesionalna orijentacija je aktivnost čiji je cilj da svakome kome je to potrebno pomogne pri izboru zanimanja. VRSTA INFORMACIJA Informacije o zanimanju Informacije o potrebama privrede za određenim zanimanjem Informacije o mogućnostima stručnog osposobljavanja Informacije o sopstvenim fizičkim i fiziološkim karakteristikama Informacije o sopstevenim opštim i posebnim sposbnostima Drugim rečima profesionalnom orijentacijom se kandidatu na osnovu podataka o njegovim karakteristikama i potencijalima sa jedne strane i poznavanja zahteva pojedinih zanimanja sa druge strane. Ovim pregledom se utvrđuje da li je 249 .Sastavlja se prema zahtevima radnog mesta za koje se vrši selekcija tako da svaki od zahteva bude pokriven odgovarajućim pregledom. PROFESIONALNA SELEKCIJA Profesionalna selekcija je stručna aktivnost koja ima za cilj da među kandidatima koji žele da rade određene poslove kod određenog poslodavca odabere onog (ili one) koji ima najviše izgleda da te poslove obavljaju uspešno. osobina ličnosti. Kandidat je potpuno slobodan da prihvati ili odbije savet. Da bi se izvršila profesionalna selekcija vrše se odgovajući pregledi koji se sastoje od: Medicinski deo ispitivanja . Rezultati profesionalne selekcije mogu se iskazati na dva načina: U vidu dve grupe kandidata . zašta se koriste odgovarajući testovi.

Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu. pomoći i nege Ukoliko ne postoji druga mogućnost PRETHODNA PROCENA Prethodna procena se obavlja u ovlašćenoj ustanovi i obuhvata: Procenu kompletnosti medicinske dokumentacije Potreba za dopunskom obradom Medicinska opravdanost za obradu Konzilijarno donošenje mišljenja o radnoj sposobnosti 250 . Posle završenih pregleda zdravstvena organizacija dostavlja radnoj organizaciji izveštaj o izvršenom lekarskom pregledu (obrazac IZVEŠTAJ). nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja zdravlja radnika). Rehabilitacione. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI U OKVIRU OBRADE ZA INVALIDSKU KOMISIJU Obrada bolesnika za izlazak na invalidsku komisiju se obavlja u tri faze: POČETNA OBRADA Postupak obrade pokreće ordinirajući lekar. EKG.. Lekarskoj komisiji pacijent se može uputiti i na lični zahtev. Ovi pregledi obuhvataju Uvid u medicinsku dokumentaciju Radna lična i porodična anamneza Anamneza bolesti (Sadašnje tegobe) Antropometrija Klinički pregled po sistemima Dopunske analize . Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta.Funkcionalni testovi (Spirometrija. Prethodni i periodični lekarski pregledi su zakonski obavezni za zapošljavanje i rad na radnim mestima sa posebnim uslovima rada Radna mesta sa posebnim uslovima rada su rada mesta gde postoji povećan rizik od povređivanja.Pregledi drugih specijalista Pri upućivanju radnika na prethodne i periodične lekarske preglede radna organizacija popunjava obrazac UPUT zdravstvenoj ustanovi uz obavezno dastavljanje podataka o posebnim uslovima rada sa navođenjem štetnosti i opasnosti radnog mesta na kome radnik radi. inžinjer zaštite na radu i dr. OCENA PRIVREMENE RADNE NESPOSOBNOSTI Privremena radna nesposobnost nastaje kao posledica stanja izazvanog oboljenjem ili povredom i vremenski je ograničena. a od 15 do 30 dana uz saglasnost konzilijuma lekara.Laboratoriske analize .Rendgengrafija . DIJAGNOSTIČKI POSTUPAK Prethodne i periodične preglede obavlja specijalista medicine rada a po potrebi se uključuju i specijalisti drugih grana (psiholog. Preko ovog vremena pacijent se upućuje lekarskoj komisiji. na prethodnu procenu koja se obavlja u ovlašćenoj ustanovi.) . zavisno od opasnosti i štetnosti koje se javljaju na radnom mestu. Ocenu privremene radne nesposobnosti daje: Ordinirajući lekar Pedijatar Ginekolog Pneumoftiziolog Ordinirajući lekar sam procenjuje privremenu ranu nesposobnost do 15 dana.zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši. Preventivne) Obavezni i fakultativni elementi prethodnih i periodičnih pregleda se određuju na osnovu vrste posla i dati su u Pravilniku o postupku vršenja prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda radnika. socijalni radnik.. Razlog za pokretanje postupka može biti: Izmena radne sposobnosti Opasnost od nastupanja invalidnosti Na zahtev osiguranika Na zahtev radne organizacije Ordinirajući lekar najčešće upućuje radnika preko OBRASCA BR 1. Zadaci medicine rada u okviru ovih pregleda jesu: Odrediti obavezne elemente pregleda i njihove izvršioce Odrediti fakultativne elemente pregleda Izvršiti tumačenje rezultata pregleda Postaviti dijagnozu Dati mišljenje o radnoj sposobnosti Predložiti mere u vezi sa nađenim stanjem (Terapijske.). Ordinirajući lekar može i direktno uputiti radnika invalidskoj komisiji u slučaju Da se radi o teškom hroničnom oboljenju sa dugotajnim bolničkim lečenjem Radi dobijanja telesnog oštećenja. zajedno sa medicinskom dokumentacijom i podacima o radnom mestu.

Ne umanjuje radnu sposobnost osim za vrlo tešk fizičke napore. piloti. Maligna Nesposobni za bilo kakav rad dok traje maligna faza bolesti. Teška (dijastolni pritisak preko 115 mmHg) Nisu sposobni ni za kakav fizički rad.Lične podatke . Nisu sposobni za rad u uslovima povećane buke (preko 90 dB). II . kao ni za terenski. Nisu sposobni za poslove gde bi mogli ugroziti javnu bezbednost (vozači. takve pacijente treba penzionisati. onda je takva osoba nesposobna za rad koji je jednak nivou ili veći od nivoa pri kome se ispoljavaju ove promene. IV . kao ni rad u toplim pogonima. a nepreporučuje se ni rad sa organskim rastvaračima. Sposobni samo za lake fizičke napore u konfornim radnim uslovima.INFARKT MIOKARDA Ukoliko tokom hospitalizacije nije bilo komplikacija i po otpustu nema anginoznih bolova ni aritmija i ako je ejekciona frakcija veća od 50%.Rradnu sposobnost je limitirana za srednje teške i teške poslove. za rad sa ekstremnim temperaturama. za rad u toplim pogonima. heptan i dr. piloti. sa organskim rastvaračima i za poslove gde može doći do ugrožavanja bezbednosti. koje se obrazuju kao prvostepene i drugostepene.MIOKARDIOPATIJE Dilataciona U početnom stadijumu bolesti radna sposobnost je očuvana za lakše fizičke napore u sredini gde nema kardiotoksičnih noksi.ARITMIJE Ekstrasistole (prekomorske i komorske) Ovi bolesnici su nesposobni za srednje težak i težak fizički rad. Ukoliko se simptomi angine pektoris jave već pri I-stepenu opterećenja po Brucelu ili postoji dekonpenzacija srca i pored primenjene terapije. 251 . AV-blok II stepena tipa Morbic . 3 Invalidskoj komisiji. mašnovođe.) TAHIKARDIJA (supraventrikularna i ventrikularna) U napadu tahikardije postoji privremena radna nesposobnost za sve poslove. III .) Kod nestabilne angine pektoris treba ispitati koronarnu funkciju i tek onda dati ORS. Sposobni za lake fizičke napore i za poslove u sedećem položaju. kao i za poslove pri kojima postoji ekspozicija organiskim rastvaračima (trihloetilen.Radnu sposobnost je limitirana za sve fizičke poslove. Hipertrofična Ako se radi o ne-opstruktivnom obliku radna sposobnost u početnim stadijumima može biti očuvana za lakše fizičke poslove. tri meseca nakon napuštanja bonice pacijent je sposobon za rad sa tim da ne radi teške fizičke poslove (preko 6 MET-a) kao ni poslove u toplim i hladnim pogonima.Objektivni lekarski nalaz . Bolesnici koji su preležali infarkt miokarda i pate od angine pektoris nisu sposobni za poslove gde mogu ugroziti svoju i bezbednost drugih ljudi (vozači. za poslove sa diktiranim tempom rada. rad na visini). Kompletni AV-blok .ARTERISKA HIPERTENZIJA Laka (dijastolni pritisak 95-104 mmHg) Nisu sposobni za teške fizičke napore i rad u jako toplim pogonima (livnice. angina pektoris ili ST-depresija. Sposobni su za fizičke napore lakog i srednjeg stepena (do 6 MET-a) kao i za poslove gde se samo povremeno pojavljuje teži fizički napor pod uslovom da TA pri tom ne prelazi 120/220 mmHg. Srednje teška (dijastolni pritisak 105-114 mmHg) Nisu sposobni za fizičke napore teškog i srednjeg stepena. Van napada radna sposobnost zavisi od više faktora ali se u principu ne preporučuje rad gde postoji ekspozicija organskim rastvaračima. Ovaj predlog sadrži: . Kasnije kada dođe do znatnijeg smanjenja funkcije miokarda radna sposobnost je očuvana samo za sedeće poslove ili čak potpuno izgubljena. ORS OBOLELIH OD KVS BOLESTI I .Podnošenje predloga za veštačenje na OBRAZACU BR.Dijagnoze . Invalidske komisije se sastoji od tri člana od kojih su dva lekari specijalisti a treći član je stručnjak iz oblasti penziskog i invalidskog osiguranja. Ako se pri kontrolnom testu opterećenja javi pad TA. a pri opstruktivnom obliku ni za lakše poslove. Hipertenzija sa komplikacijama Nisu sposobni za teške i srednje teške fizičke poslove. produženi i noćni rad. topionice i sl).Mišljenje o radnoj sposobnosti ZAVRŠNA PROCENA Završnu procenu daju invalidske komisije.Detaljnu zdravstvenu anamnezu . hloroform. Atrioventrikularni blokovi AV-blok I i II stepena . benzen. rad na visini i sl.

252 . rad u vlazi i hladnim prostorijama.UROĐENE SRČANE MANE Dijagnostikuju se još u detinjstvu i najčešće dete bude operisano. drugi stepen aortne insuficijencije limitira radnu sposobnost za teške fizičke poslove. vlazi i na radnim mestima gde postoji opasnost od povređivanja. a pri težoj ni za kakav fizički rad. X . mišićne snage i vrste rada.). Posle hirurške intervencije nema ograničenja u radnoj sposobnosti. za rad u vlazi.STEČENE SRČANE MANE Mitralna stenoza Pri lakoj stenozi pacijent je sposoban samo za lakše fizičke napore. rad u hladnjačama. hladnoći i na mestima gde postoji mogućnost povređivanja i infekcije potkolenice. kao i poslove gde je povećan rizik od povreda ekstremiteta.V . rad u toplim pogonima. radna sposobnost nije znatnije umanjena. U odraslom dobu sreću se: Stenoza plućne arterije Koarktacija aorte Pretkomorski i komorski septalni defekt Ductus arteriosus persistens Decu sa ovim oboljenjim treba profesionalno orjentisati ka zanimanjima koja ne zahtevaju fizičke napore. Osloboditi ih rada u hladnoći.bolesnik nije sposoban za one napore koji izazivaju klaudikaciju zbog kojih je prisiljen da stane (poštari.STENOZA AORTE I VELIKIH KRVNIH SUDOVA KARLICE I NOGU Ovi radnici ne smeju raditi na radnim mestima gde postoji ekspozicija ugljendisulfidu U prvom stadijumu (klaudikacije nakon dužeg hoda) . ORS OBOLELIH OD RES BOLESTI I . Aortna insuficijencija Pri prvom stepenu radna sposobnost nije umanjena.TROMBOANGINITIS OBLITERANS U prvom stadijumu (inflamatono-spastički) . Ukoliko se pojavi ulkus na potkolenici. a ukoliko dođe do poboljšanja mogu se osposobiti ua poslove koji ne iziskuju fizički napor.Ukoliko nakon operacije nema poboljšanja bolesnici su nesposobni za bilo kakav rad. U trećem stadijumu (gangrenozni) Bolesnik je nesposoban za rad i potrebna je amputacija ekstremiteta. a kod teškog stepena nisu sposobni ni za kakav fizički napor. U trećem stadijumu (klaudikacije već posle nekoliko koraka) . posebno za pešačenje. Hodanje do pojave bola.Nisu sposobni samo za veoma teške fizičke poslove.Nesposobni za teške fizičke napore. Blaga HOBP . U drugom stadijumu (klaudikacije nakon kraćeg hodanja) . rad sa kardiotoksičnim noksama. radna sposobnost će zavisiti od stepena poremećaja plućne funkcije. godina starosti. kutiri i sl. IX . Mitralna insuficijencija Kod lakog oblika insuficijencije postoji radna ne-sposobnost samo za teške fizičke poslove. Stenoza aortnog otvora Stenoza lakšeg stepena ne umanjuje radnu sposobnost. a kod stenoze teškog stepena nisu sposobni za fizičke napore kao ni za rad na visini i drugim mestima gde može doći do povređivanja.VARICES CRURIS Ukoliko je očuvan venski krvotok u dubokim venama.Sposobni samo za lake i srednje teške napore. U odnosu na fizički napor. Trajna radna sposobnost ovih bolesnika potpuno je umanjena za rad gde će biti izloženi respiratornim iritansima i nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. VI . Treba ih rasporediti na poslove gde je moguće konbinovati sedenje sa stajanjem i kraćim hodanjem. čime se gubi i preostala rada sposobnost.POSTFLEBITIČNI SINDROM Nisu sposobni za poslove koji iziskuju duže stajanje ili sedenje. a kod trećeg stepena nije sposoban za bilo koji posao sa fizičkim naprezanjem i indikovana je hiruška intervencija.HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA Pri egzacerbaciji hroničnog bronhitisa profesionalne geneze nastaje privremena radna nesposobnost. U drugom stadijumu (Klaudikacije posle kraćeg hoda i trofičke promene na nogama) Radnik nije sposoban za sve fizičke napore. kod srednje teškog stepena bolesnik je sposoban samo za lakše fizičke poslove. Kod srednje teškog stepena najčešće su sposobni samo za lake fizičke napore.idikovana je amputacija ekstremiteta. VII . potrebno je bolovanje i lečenje. rad na visini. VIII . U četvrtom stadijumu (gangrenozne i pregangrenozne promene) . Ukoliko se ulkus ne sanira indikovana je promena radnog mesta i zapošljavanje uglavnom na administrativnim poslovima. kao ni za poslove gde postoji povećana opasnost od infekcija.

Nakon završenog lečenja osoba se može brzo osposobiti za rad. obima patomorfoloških promena. Produženi virusni hepatitis. U slučaju recidiva ponovo su nesposobni za bilo kakav posao. bolesnik je privremeno nesposoban za rad.TUBERKULOZA PLUĆA PRIMARNA U toku primarne tuberkuloze postoji privremena radna nesposobnost. s tim što je poželjno da se prvih 4-6 nedelja posle toga rad obavlja sa skraćenim radnim vremenom (do 4 sata).BISINOZA PLUĆA Prekid ekspozicije u početnim stadijumima bolesti omogućava obolelom punu radnu aktivnost van kontakta sa iritansima RES-a i potencijalno alergogenim materijama. Po završenom lečenju definitivna radna sposobnost daje se na osnovu subjektivnog stanja obolelog. V . Aktivni oblik . IV . pogoršanje ili recidiv bolesti Radnik nije sposoban da obavlja poslove sa hepatotoksičnim noksama sve do potpunog poboljšanja zdravstvenog stanja. II . postojanja komplikacija. sa decom. nikl. rad u zoni ekspozicije prašini i niskoj temperaturi pa se najčešće proglašava nesposobnim za rad. Kontraidikovan je i svaki rad pri visokim temperaturama.Bolovanje sve do potpune kliničke i biohemiske remisije bolesti. radna sposobnost je očuvana za ranije poslove uz primenu mera zaštite.Srednja HOBP . Postoji privremena radna nesposobnost. respiratornim iritansima i za teške fizičke poslove. a radna sposobnost je posle očuvana za sve poslove izuzev onih koji su vezani za ekspoziciju SiO2. III . stanja plućne funkcije. stepena oštećenja plućne funkcije i zahteva na radnom mestu. Hronična tuberkuloza . Posle toga. u zavisnosti od stepena oštećenja plućne funkcije. Kod azbestoze kotraindikovan je i rad na mestima gde postoji ekspozicija materijama koje mogu dovesti do raka respiratornog sistema (hrom.Nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke napore. a u pogledu fizičkog napora ORS zavisi od očuvanoati plućne funkcije.ALERGIJSKI BRONHIOLOALVEOLITIS U akutnoj fazi bolesti do potpunog oporavka. nakon toga isti kriterijumi kao za perzistentni oblik.).CIROZA JETRE 253 . VI . ORS OBOLELIH OD BOLESTI JETRE I . koja može da traje do 1 godine. respiratornim štetnostima bilo kog porekla i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim i klimatskim uslovima.VIRUSNI HEPATITIS Akutni virusni hepatitis Nakon preležanog akutnog virusnog hepatita i potpuno izlečenje potpuna radna nesposobnost traje 2 meseca od završetka žutice.Bolovanje do 1 godine. Veća fizička naprezanja nisu dozvoljena bar 6 meseci posle preležane bolesti. stepena bronhijalne hiperreaktivnosti i stanja plućne funkcije van napada. arsen i dr. Kontraindikovan je dalji rad u uslovima ekspozicije fibrozogenoj prašini i drugim respiratornim štetnostima. U vreme napada obolela osoba je nesposobna za rad. Osoba kod koje je utvrđena profesionalna astma nije sposobna za poslove koje obavlja. Lobarna tuberkuloza . kao ni za druge poslove gde bi bila izložena materijama na koje je dokazana preosetljivost. Teška HOBP . Promena radnog mesta je obavezna čak i u slučaju kada je plućna funkcija očuvana i kada nema rendgenoloških promena na plućima. U izraženom stadijumu bolesti. Posthepatitisna hiperbilirubinemija Javlja se u oko 5% bolesnika koji su preležali akutni virusni hepatitis.Nisu sposobni ni za kakve fizičke napore. Ukoliko se jave nove epizode AB. II .Oboleli ne sme da radi sa namirnicama.Nisu sposobni za veće fizičko angažovanje i za rad sa hepatotropnim noksama. u zoni jonizujućeg zračenja kao i ekspozicija hepatotoksičnim noksama bar 12-18 meseci. Ovakve bolesnike treba trajno isključiti iz kontakta sa hepatotoksičnim noksama. Hronični virusni hepatitis Perzistentni oblik .PNEUMOKONIOZE Radna sposobnost obolelih zavisi od težine kliničke slike.ASTMA Radna sposobnost osoba s astmom zavisi od učestalosti i težine napada. učestalosti recidiva i opšteg stanja obolelog. POSTPRIMARANA Incipijentna forma . neophodno je takvom radniku promeniti radno mesto zbog mogućnosti napredovanja bolesti. Bolesnik je najčešće sposoban skoro za sve poslove osim za one koji iziskuju težak fizički napor. a i nesposoban je za fizičke napore. radna sposobnost je ograničena i za fizičke aktivnosti.

TOKSIČNO OŠTEĆENJE JETRE Potpuna nesposobnost za rad traje do saniranja svih kliničkih i biohemiskih znakova bolesti Ovim bolesnicima treba trajno zabraniti svaki kontakt sa materijam koje su dovele do trovanja i sa drugim hepatotropnim noksama.AKUTNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA U toku bolesti i tokom rehabilitacije oboleli nije sposoban za rad.U kompenzovanom stadijumu bolesti Bolesnik je sposoban za rad na mestima koja ne zahtevaju fizički napor srednjeg i teškog stepena i gde ne postoji kontakt sa hepatotropnim noksama (povišena temperatura. Kod težih oblika .AKUTNI GLOMERULONEFRITIS U akutnoj fazi bolesti pacijent je privremeno nesposoban za rad. rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. Pojava komplikacja osnovni su uzrok ograničavnja radne sposobnosti: Periduodenitis .Sposobni samo za lakše administrativne poslove na kojima ne dolazi do stresnih situacija.ULCEROZNI KOLITIS U akutnoj fazi bolesti potpuna radna nesposobnost. ORS OBOLELIH OD BOLESTI BUBREGA I .HRONIČNI PANKREATIT Kod lakših oblika .HONIČNA BUBREŽNA INSUFICIJENCIJA Početni stadijum (klirens kreatinina veći od 50 ml/min) .Sposobni za rad bez većih fizičkih i psihičkih opterećenja.privremeno umanjuje radnu sposobnost Stenoza pilorusa. IV .Nisu sposobni za bilo kakav rad. Iz preventivnih razloga u toku prve godine ne preporučuje veće fizičko naprezanja.Nesposobni za veće fizičke napore.HRONIČNI GLOMERULONEFRITIS Kod spore progresije bolesti sa blagim smanjenjem klirensa kreatinina .Radna sposobnost je očuvana samo za najlakše kancelariske poslove koji se obavljaju u sedećem položaju i na kojima nedolazi do stresnih situacija.zahtevaju bolničko lečenje i hiruršku intervenciju nakon čega se vrši ORS. hemiske materije). Kod srednje teških oblika .radna sposobnost je umanjena dok traje bolna faza (2-3 nedelje) nakon čega ako dođe do restitutio ad integrum može da se vrati na posao. Kod bolesnika koji na dijalizi ili sa transplatiranim bubregom .Sposobni za lakše fizičke i administrativne poslove u povoljnim mikroklimatskim uslovima i bez kontakta sa nefrotoksičnim materijama. kontakt sa hemiskim materijama.ULKUSNA BOLEST U akutnoj fazi bolesti . Ukoliko ne dođe do potpune normalizacije bubrežne funkcije pacijent nije sposoban za rad sa nefrotoksičnim materijama. za teže fizičke poslove i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.Radna sposobnost je očuvana za kancelariske poslove. II . Kod nepotpunog izlečenja bez progresije radnik nije sposoban za rad sa nefotoksičnim materijama.Sposobni za lakše fizičke i kancelariske poslove koji se obavljaju u sedećem položaju u povoljnim mikroklimatskim uslovima. Kod lakših oblika . penetracija i perforacija ulkusa. II .U većini slučajeva postoji potpuna radna nesposobnost. Kod potpunog izlečenja radna sposobnopst je očuvana. za teške i umereno teške poslove i za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. ORS OBOLELIH OD BOLESTI GIT-a I . Kod spore progresije sa znatnim smanjenjem klirensa kreatinina (ispod 50 ml/min) . rada u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima i kontakta sa hemiskim materijama. Kod teških oblika . lakše fizičke poslove u sedećem položaju uz uslov da nepostoji izloženost nefrotoksičnim materijama i da su mikroklimatski uslovi povoljni. prkovremeni i smenski rad. Nakon akutne faze i završetka rekovalescencije. III . jonizujuće zračenje. kao ni rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima.Nakon poboljšanja stanja. Izraženi stadijum . 254 .(klirens kreatinina do 25 ml/min) . III . treba ih osloboditi svih većih fizičkih i psihičkih napora. U dekompenzovanom stadijumu Bolesnik je potpuno nesposoban za rad III . krvarenja i kalozne transformacija . Ukoliko se posle akutne faze normalizuju bubrežne funkcije pacijent je sposoban za svoj posao.

ORS OBOLELIH OD BOLESTI KRVI I . u spuprotnom postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. V . VII . VI . međutim do potpune neormalizacije vrednosti hemoglobina i broja eritrocita ovi bolesnici nisu sposobni za veće fizičke napore i kontakt sa hematotropnim noksama. Ako dođe do normalizacije bubrežnih funkcija pacijent je uz redovnu kontrolu sposoban za rad.U fazi remisije radna sposobnost je ograničena za kontakt sa hemiskim materijama i težak fizički rad. bez obzira na vrstu anemije i uslove na radnom mestu. VI .Nakon izlečenja vraća se normalna radna sposobnost pod uslovom da se bolesnik ne izlaže dejstvu mijelotoksičnih materija. Ako dođe do nepotpunog izlečenja ORS zavisi od izraženosti poremećaja bubrežnih funkcija: Blaži ispadi (proteinurija do 3g/24h) . II .POLICISTIČNI BUBREZI Ako nema znakova bubrežne insuficijencije . Hronična limfocitna leukemija .TROMBOCITOPENIJA Akutni oblik . većeg fizičkog napora i mogućnost infekcije.PLAZMOCITOM Ako nema znakova bubrežne insuficijencije i patoloških fraktura bolesnici su sposbni za rad koji ne iziskuje bilo kakav fizički napor. VII . U fazama ramisije radna sposobnost se može povratiti ali te faze najčešće traju vrlo kratko. kontakt sa hemiskim materijama i ekspoziciju jonizujućem zračenju. Neutropenija izazvana insuficijencijom koštane srži Prolazna insuficijencija .Nisu sposobni za veće psihofizičko naprezanje i rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima. Pojava metastaza . Nisu sposobni za veća fizička naprezanja i rad sa nefrotoksičnim materijama. privremeno su nesposobni za rad.Nisu sposobni za težak fizički rad i kontakt sa hematotropnim noksama. Stacionarna ili evolutivna insuficijencija Radna sposobnost je potpuno izgubljena. 255 . Ako ima znakova bubrežne insuficijencije .Sposobni samo za najlakše poslove koji se obavljaju u sedećem položaju.Sposobni su samo za lakše administrativne poslove.Sposobni za kancelariske poslove i lakše fizičke poslove koji se obavljaju u sedećem položaju u povoljnim mikroklimatskim uslovima.MALIGNI LIMFOM U periodima aktivnosti procesa (recidivi) bolesnici nisu sposobni za bilo kakav rad. Izraženiji ispadi (klirens kreatinina veći od 50 ml/min) . Kada se količina hemoglobina poveća preko 100 g/l radna sposobnost se uspostavlja.U fazi remisije sposobni za intelektualni i fizički rad koji ne zahteva teži fizički napor. IV .ANEMIJA Svi bolesnici kod kojih je količina hemoglobina ispod 100 g/l.oboleli više nije sposoban za rad. Oboleli od malignih tumora bubrega posle sprovedenog lečenja ukoliko nema metastaza i bubrežne insuficijencije . a posle izlečenja sposobni za rad pod uslovom da izbegavaju lekove i hemikalije koji mogu biti povod za nastanak trombocitopenije.Radna sposobnost je očuvana uz uslova da na radnom mestu nema kontakta sa hematotropnim noksama. Hronična granulocitna leukemija .Radna sposobnost očuvana samo za lakše kancelariske poslove u povoljnim mikroklimatskim uslovima.NEFROTSKI SINDROM Za vreme izraženih ispada u stanju bubrežnih funkcija i u slučaju izraženih otoka nesposoban za rad.LEUKEMIJA Svaka leukemija u akutnoj fazi čini obolelu osobu potpuno nesposobnom za rad. U periodima remisije . Primarna splenička neutropenija Nesposobni za težak fizički rad i rad sa hematotropnim noksama. III . Teži ispadi (klirens kreatinina između 25 i 50 ml/min) .Sposobni su za lakše fizičke poslove u povoljnim MK-uslovima.NEUTROPENIJA I AGRANULOCITOZA Akutna agranulocitoza i neutropenija Radna sposobnost je potpuno izgubljenja.V .TROMOCITOASTENIJA Radna sposobnost zavisi od stanja osnovne bolesti i uslovljena je izbegavanjem rizika od povređivanja. Hronični oblik .TUMORI BUBREGA Oboleli od benignih tumora bubrega sposobni su za svoj posao.U fazi bolesti nesposobni za rad.

Nakon supstitucione terapije (hidrokortizon) i normalizacije funkcije radna sposobnost se vraća ali samo za lakše fizičke poslove. poslastičare. mostovi i sl. Za poslove gde postoji opasnost od pada sa nezaštićene visine (skele. Kod težih oblika hipoadenokorticizma nisu sposobni za profesionalno upravljanje motornim vozilima. GESTACIONI DIJABETES Nastaje u trudnoći i dovodi do privremene nesposobnosti za rad.HIPOFUNKCIJA NADBUBREGA (Adisonova bolest) U akutnoj fazi i fazi uspostavljanja kompenzacije postoji privremena radna nesposobnost. IX . dalekovodi.) Nije im dozvoljeno da se profesionalno bave upravljanjem motornih vozila (amateri mogu pod uslovom da su pod redovnom lekarskom kontrolom i da nemaju komplikacije na očima. Poslove gde može doći do povređivanja (rad na visini. kontakt sa alergogenim materijama. X . IV .Nisu sposobni za veće fizičke napore i poslove na kojim postoji mogućnost povređivanja. za rad u turnusima i za rad na visini. Po prevođenju u eutireoidno stanje sposoban je za sve poslove izuzev onih koji zahtevaju ekstremno psihofizičko naprezanje.DIJABETES MELITUS INSULIN ZAVISNI .Oboleli od ovog tipa šećerne bolesti nisu sposbni za: Poslove koji iziskuju fizičko opterećenje srednjeg i teškog stepena (preko 4 MET-a). za rad na stresogenim poslovima. po normi. hematotoksičnim noksama i za rad na mestima gde postoji veća mogućnost infekcije. Nakon porođaja bolest se može povući ali je povećan rizik od pojave dijabetesa kasnije pa zato ako se radi o mladim ženama nije preporučljivo zapošljavati ih na radna mesta gde je teško držati dijetu. kao i poslove na kojima dolazi do većih promena u intenzitetu fizičkog opterećenja (opasnost od hipoglikemije). terenski i noćni rad. III . pored rotirajućih alata. Teži oblik . Nepovoljne efekte ima i rad u izrazito lošim mikroklimatskim uslovima. Profesionalni vozači su sposobni za rad ako se bolest može kompenzovati dijetom i oralnim antidijabeticima i pod uslovom da su pod stalnom medicinskom kontrolom. Pri profesionalnoj orjentaciji ne treba ih upućivati na radna mesta gde mogu doći u iskušenje da pogreše u dijeti (mesare. SMANJENA TOLERANCIJA GLUKOZE Radna sposobnost ovih osoba je očuvana.HIPERFUNKCIJA NADBUBREGA U fazi lečenja (operativno ili radiološko) bolesnici su nesposobni za posao. Teški oblici hipertireoze su kotraindikacija za profesionalno upravljanje motornim vozilima.HIPERTIREOZA U fazi aktivne bolesti obolela osoba nije sposobna ni za kakav posao (obično 6-8 nedelja) Kada je postignuto eutireoidno stanje radna sposobnost je ograničena za veće psihofizičke zahteve. restorani i sl. Ne treba ih zapošljavati na radna mesta gde je otežana kontrola glikemije.TROMBOCITEMIJA Zavisi od izraženosti hemoragiskog sindroma i stanja osnovne bolesti. prema učinku. Za ove osobe nisu preporučljivi ni poslovi sa velikom odgovornošću i stresom. Ovi bolesnici su nesposobni i za rad u nepovljnim mikroklimatskim uslovima i na radnim mestima gde mogu povrediti sebe i druge (rad na visini i sl.) 256 . V . pekare.Radna sposobnost zavisi od stanja lokomotornog sistema. kao i rad na mestima gde postoji ekspozicija organski rastvarači. Bolesnici sa idiopatskim oblikom sposobni su samo za intelektualni rad. kao i za rad sa strankama na šalteru. INSULIN NEZAVISNI .HIPOTIREOZA Dok se bolesnik ne prevede u eutireoidno stanje postoji privremena radna nesposobnost. KVSu i metaboličke poremećaje).). nervima.HEMOFILIJA Blagi oblik . rad na traci. Nakon lečenja ovi bolesnici po pravilu nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke poslove. ORS OBOLELIH OD ENDOKRINIH BOLESTI I . u rudnicima i sl. noćni rad). Poslove gde bi bili izloženi ekstremno visokim temperaturama.). rad u buci.VIII . II . pesticidima i dr.Oboleli od ovog tipa šećerne bolesti nisu sposbni za: Za teške fizičke poslove (umerena fizička aktivnost povećava radnu sposobnost) Za poslove sa produženim radnim vremenom. uzimanje insulina i držanje dijete (terenski rad.SPLENEKTOMIJA Operisane osobe nisu sposobne za poslove vezane za vrlo velike fizičke napore.

Ukoliko se nakon lečenja i rehabilitacije neurološki deficiti povuku radna sposobnost je očuvana. kao i oni sa izolovanim paranoidnim sindromom uz očuvanu strukturu ličnosti pod uslovom da paranoidni sindrom nije vezan za radno mesto. Zaostali neurološki deficiti (motorni i senzitivni) mogu ograničavati radnu sposobnost fizičkih radnika za teža fizička naprezanja.CEREBROVASKULARNA BOLEST Privremena radna nesposobnost kod tranzitornih ishemičkih akata obično traje 2-3 meseca. izraženim konverzivnim simptomima i histeričnim sumračnim stanjima. za rad kraj mašina u pokretu. III . depresivnim reakcijama. samostalnost. od epilepsije rezistentne na terapiju i epilepsije praćene karakterološkim promenama ličnosti ili smanjenjem intelektualnih sposobnosti.EPILEPSIJA Privremena radna nesposobnost posle epileptičnog napada traje u proseku 1-5 dana. rad na visini. dok kod težih CV-insulta.najčešće dovodi do smanjenja funkcije ruku za sve poslove i radnje iznad nivoa visine radnog stola i pojasne visine. IV . V . za upravljanje motornim vozilom. dok su globalne funkcije obično očuvane. za učešće u saobraćaju. kraj vode ili vatre. progradijentnim psihopatološkim sadržajem i sa dezintegracijom ličnosti. Ovi radnici nisu 257 . Trajno su nesposobni za rad oboleli od epilpsije sa učestalim napadima preko dana. ORS OBOLELIH OD BOLESTI LOKOMOTORNOG SISTEMA I . ORS OBOLELIH OD NEUROLOŠKIH I PSIHIJATRISKIH OBOLJENJA I . kao i za rad na svim drugim radnim mestima gde mogu sebe i okolinu dovesti u opasnost. Ocenjivanje preostale radne sposobnosti varira od potpuno očuvane (u najvećem broju slučajeva) do trajno i potpuno umanjene (teške neuroze rezistentne na terapiju i sa strukturnim promenama ličnosti).VI . Ukoliko promena radnog mesta ne dovede do zadovoljavajućeg radnog rezultata dolazi do potpunog gubitka radne sposobnosti. pa ih treba prebaciti na lakša radna mesta. rotirajuče mašine). brz tempo rada i precizne pokrete rukama. može da se produži i do 2 godine (period lečenja i rehabilitacije). za rad sa električnim uređajima. hroničnim. kao i iznad visine ramena i u vertikalnom položaju.ENDOGENE PSIHOZE . razne fobičare. ukoliko se bave zanimanjima koja su vezana za nošenje oružija. Oštećenje šaka i prstiju -Najčešće dovodi do teških oštećenja preciznih funkcija šaka. bulbarni znaci i spastično povišenje tonusa mišića najčešće dovodi do trajne nesposobnosti.NEUROMUSKULARNE BOLESTI Bolesnici sa lakšim oblikom neuromišićnih oštećenja najčešće se mogu osposobiti za poslove u sedećem položaju koji nezahtevaju veliku mišićnu snagu.FEOHROMOCITOM U fazi napada (hiperprodukcija kateholamina) oboleli je nesposvoban za rad. Radna sposobnost je očuvana kod bolesnika koji su imali samo jedan ili više psihotičnih napada sa dobrim ishodom i bez vidljivih oštećenja ličnosti. Trajanje privremene sprečenosti za rad treba ograničiti na period lečenja do pojave ublažavanja ili uklanjanja neurotskih simptoma. rukovodeća radna mesta i slična zanimanja koja zahtevaju psihička naprezanja. Izražene mišićne pareze. kreativnost. Promena radnog mesta indikovana je kod bolesnika koji su imali jedan ili više epizoda psihotičnog stanja sa blažim oštećenjem ličnosti. Ukoliko kao posledica CV-bolesti zaostanu vestibularne disfunkcije takvi radnici nisu sposobni za radna mesta koja zahtevaju očuvanu funkciju ravnoteže (profesionalni vozači.Shizofrenije Privremena nesposobnost za rad bolesnika sa manifestnom psihozom posle bolničkog lečenja može da traje u proseku od 3 meseca (kod nekih katatoničkih stanja) do 2 godine (kod paranoidnih psihoza).NEUROZE Privremena radna nesposobnost indikovana je za teške prisilne neurotičare.OŠTEĆENJE GORNJIH EKSTREMITETA Oštećenje ramenog pojasa . Ukoliko se posle dužeg i energičnog lečenja ne postignu zadovoljavajući rezultati indikovana je promena radnog mesta. neurotičare sa teškim hipohondričnim kompleksom. Epileptičari nisu sposobni za rad na visini. II . Nakon lečenja (hiruško) bolesnici najčešće nisu sposobni za srednje teške i teške fizičke poslove. Potpuni gubitak radne sposobnosti postoji kod bolesnika sa učestalim psihotičnim epizodama. sposobnost odlučivanja i brzog reagovanja. voljnih ili emocionalnih funkcija. precizne i normirane poslove i sl. rad sa strankama.

kod kojih postoji oštećenje sluha preko 30% po Fowleru i kod kojih dolazi do brze progresije oštećenja sluha treba zaštititi od dejstva buke ili ih izdvijiti iz bučne sredine (promena radnog mesta). padobranci).OŠTEĆENJA DONJIH EKSTRMITETA Ometaju pokretljivost i oštećuju funkciju hoda.sposobni za obavljanje koordiniranih pokreta. Kada se normalizuju svi nalazi može da nastavi svoj posao pod uslovom da se odstrane svi faktori koji su izazvali akutni poremećaj ravnoteže.7 ili na oba oka pojedinačno ne manja od 0.RAD ZAVARIVAČA – zahteva: Oštrina vida na daljinu mora da bude na jednom oku najmanje 0. Dobar stereoskopski vid (kao garancija dobrog binokularnog vida i prostorne percepcije). Normalna širina vidnog polja.). kao i za rad sa materijama koje mogu oštetiti očno sočivo (trinitrotoluen. Dobar kolorni vid ORS OBOLELIH OD BOLESTI ČULA SLUHA I RAVNOTEŽE I .POREMEĆAJ RAVNOTEŽE Kod akutnom poremećaju ravnoteže .RAD NA VISINI – zahteva: Oštrina vida na oba oka bez korekcije ne sme biti manji od 0. dok na drugom nesme da bude manja od 0. Forije u normalnim granicama.3 ukoliko se zahteva nošenje zaštitnih naočara ili gasmaske.Radnik je privremeno nesposoban za rad bar 3 do 6 meseci.5 na svakom oku posebno. Normalna širina vidnog polja.RAD SA OPTIČKIM INSTRUMENTIMA Za obavljanje poslova snimatelja (kamermani) oštrina vida na jednom oku treba da bude 1.6. Jednostrano oštećenje sluha bitno umanjuje radnu sposobnost jedino za radna mesta gde je bitna orjentacija na zvučne pojave. Za neka zanimanja kao što su učesnici u drumskom. čučanja. V . Dobra akomodacija i konvergencija. Oštrina vida bez korekcije mora da bude na boljem oku 0. Za radnike koji rade sa mikroskopom kriterijumi su isti kao za snimatelje mada je za upotrebu binokularnih mikroskopa potrebna dobra oštrina vida na oba oka.RAD SA JONIZUJUĆIM ZRAČENJEM I TOKSIČNIM MATERIJAMA Katarakta je kontraindikacija za rad u zoni jonizujućeg zračenja.7 kada je na drugom oku oko 0. spretnih i II . Potpuno gluve osobe mogu amaterski upravljati motornim vozilom dok je za profesionalce dobijanje dozvole ograničava na gubitak sluha do 60dB uz uslov da se slušnima apartom oštećenje kompenzuje. II .