TRANSFER TEHNOLOGIJE KAO STRATEGIJSKA OPCIJA RAZVOJA PREDUZEA Prof. dr Gordana Kokeza Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd gkokeza@tmf.bg.ac.

yu Apstrakt: Tehnoloki razvoj jeste jedan od najvanijih faktora savremenog razvoja. Predmet istraivanja ovog rada jeste transfer tehnologije kao strategijska opcija tehnolokog razvoja i njegov uticaj na razvoj preduzea kao osnovnog ekonomskog subjekta.Da bi transfer tehnologije bio uspean i da bi se ostvarili planirani razvojni ciljevi neophodan je odgovarajui nivo razvijenosti istraivako-razvojne osnove.U tom smislu, u ovom radu prouavaju se pokazatelji razvijenosti NIR-a u SCG i izvreno je njihovo poreenje sa odgovarajuim pokazateljima razvijenih evropsih zemalja. Istraivanje je pokazalo da u ovoj oblasti privreda SCG znatno zaostaje za razvijenim zemljama, pa se zato predlae drugaiji pristup ovoj, za tehnoloki razvoj i transfer tehnologije, veoma bitnoj oblasti. Abstract: Technology development is one of the most important factors of economy development. Technology transfer as strategy option of technology development, and its influence on enterprises development, is the subject of this paper. Responding level of R&D is necessary for successful technology transfer. Because of that, indicators of R&D level in SCG and European countries are studied, too. In this area, SCG economy falling behind very much. For this reason, different access to this activity is recommended. UVOD U savremenim uslovima privreivanja tehnoloki razvoj postao je osnova razvoja privrednih subjekata i ljudske zajednice u celini. Tehnoloki razvoj rezultira u stvaranju novih ili poboljanju postojeih proizvoda, usluga i procesa. Cilj i svrha tehnolokog razvoja jeste da omogui bre, potpunije i kvalitetnije zadovoljenje ljudskih potreba. Mada na proces privrednog razvoja utiu i mnogi drugi faktori, empirijska istraivanja pokazala su da uzmeu 40% i 90% privrednog razvoja nastaje kao posledica tehnolokih promena. Izbor naina i metoda ostvarivanja ciljeva tehnolokog razvoja jeste pitanje strategijskog opredeljenja preduzea. U tom smislu preduzee se moe opredeliti za samostalan razvoj tehnologije, za kupovinu gotovih tehnolokih reenja putem transfera tehnologije ili za kombinaciju kupljenih i sopstvenih tehnolokih reenja. Bez obzira za koju strategijsku opciju svog tehnolokog razvoja preduzea da se opredeli, istraivanje i razvoj predstavljaju okosnicu njegovog tehnolokog razvoja. Zato ovoj aktivnosti treba posvetiti odgovarajuu panju kako na nivou privrednih subjekata, tako i na nivou privrede kao celine. 1. ZNAAJ I ULOGA TRANSFERA TEHNOLOGIJE U TEHNOLOKOM I UKUPNOM RAZVOJU PREDUZEA Procesu tehnolokog razvoja nije imanentno da se spontano odvija. Zato je neophodno izgraditi dugoroan, strategijski pristup u ovoj oblasti, kako na nivou privrede

kao celine, tako i na nivou preduzea kao osnovnih ekonomskih subjekata. Drutvenom podelom rada preduzee je dobilo ulogu nosioca sopstvenog i ukupnog privrednog razvoja. Zahvaljujui sinergetskom delovanju ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa, koje se obezbeuje tehnologijom i organizacijom, s jedne strane, i odgovarajuom raspodelom rezultata, s druge strane, u preduzeu dolazi do akumulacije ekonomske vrednosti koja omoguava njegov razvoj. Prema tome, tehnoloki razvoj ne moe se izdvojiti izvan konteksta ekonomskog razvoja, pa je preduzee kao osnovni subjekt trinog privreivanja ujedno i osnovni subjekt razvoja tehnologije. Svoju tehnoloku strategiju preduzee formulie u zavisnosti od. - uticaja faktora okruenja - sopstvenih mogunosti, determinisanih postojeim kadrovskim, materijalnim i finansijskim resursima - dugoronih razvojnih ciljeva. Osnovni cilj tehnolokog razvoja preduzea jeste poveanje profitabilnosti. Ostvarivanje ovog osnovnog cilja podrazumeva: poveanje produktivnosti, sniavanje trokova, poboljanje konkurentske pozicije na tritu, razvoj kadrova. Realizacija datog osnovnog cilja takoe zahteva unapreenje metoda rada, poveanje fleksibilnosti proizvodnje, unapreenje osobina proizvoda i mehanizma kontrole, uveanje fonda znanja i vetina, unapreenje metoda organizacije i sl. Sto se umnogome postize unapreenjem tehnolokih performansi poslovanja. Prilikom izbora strategije tehnolokog razvoja pred preduzeem se javljaju opcije samostalnog tehnolokog razvoja, kupovine gotovih tehnolokih reenja od drugih subjekata putem transfera ili kombinacija ova dva metoda. Svaka od navedenih strategijskih opcija ima prednosti i nedostatke koje treba svestrano razmotriti i proceniti pre donoenja konane odluke. Strategiju samostalnog tehnolokog razvoja mogu da sprovode samo preduzea koja imaju ispunjene potrebne uslove za to. Ispunjenost tih uslova podrazumeva, pre svega, razvijenost vlastite istraivako-razvojne funkcije i ekonomsko-finansijske snage, to omoguuje da dato preduzee postane tehnoloki lider. Ulogu tehnolokog lidera mogu imati samo preduzea koja su sposobna da proizvedu proizvod ili uslugu za kojom postoji (ili moe postojati) trina tranja i koja datu tranju mogu da zadovolje bre, bolje i potpunije od konkurencije. Prednosti samostalnog tehnolokog razvoja mogu se ispoljavati u vidu: prisvajanja visokih profita, to je karakteristino za tehnoloke lidere, poveanja produktivnosti, poboljanja konkurentske pozicije na tritu. Tehnoloko liderstvo, s druge strane, podrazumeva veoma visok rizik ulaganja u istraivanje i razvoj onih proizvoda i procesa koji ne doive trinu verifikaciju. Velika i ekonomski snana preduzea, ukoliko ocene da je to ekonomski opravdano, dati rizik mogu da podnesu tako to trokove neuspelih istraivanja pokrivaju iz profita ostvarenog na osnovu uspenih inovacija u nekom prethodnom periodu. Samostalni tehnoloki razvoj, usled navedenih razloga, ostvaruje veoma mali broj preduzea, koja za to imaju odgovarajue uslove i koja ocene da im se to isplati. Najvei broj ostalih preduzea svoj tehnoloki razvoj ostvaruje pribavljanjem tehnologije od drugih subjekata transferom, kao i njenom kombinacijom sa sopstvenim tehnolokim reenjima. Transfer tehnologije kao proces prenoenja tehnolokog znanja predstavlja strategijsku opciju tehnolokog razvoja koju primenjuju veina preduzea. Ova metoda

tehnolokog razvoja ima posebno veliki znaaj za grupu manje razvijenih zemalja, jer na jednoj strani tee brem sopstvenom privrednom razvoju a, na drugoj strani, nemaju odgovarajue resurse za samostalni razvoj tehnologije. Meutim, transfer tehnologije, kao metoda tehnolokog razvoja preduzea, omoguie ostvarivanje njegovih razvojnih ciljeva samo ukoliko se odvija pod odreenim uslovima. Dati uslovi podrazumevaju minimum razvijenosti tehnoloke i istraivako-razvojne osnove preduzea primaoca tehnologije, kao i adekvatno upravljanje ovim procesom. Pod opravdanim transferom tehnologije moe se smatrati samo onaj proces koji, dugorono posmatrano, vodi ka to veem tehnolokom osamostaljivanju preduzea. U suprotnom, transfer tehnologije ne samo da nee omoguiti ostvarivanje dugoronih razvojnih ciljeva preduzea, nego e dovesti i do njegove trajne tehnoloke zavisnosti kao i do blokiranja njegovog daljeg razvoja. Kombinacija kupljenih i sopstvenih tehnolokih reenja predstavlja srednje reenje koje se javlja kao optimalna strategijska opcija tehnolokog razvoja za veinu preduzea, a posebno onih iz grupe zemalja u razvoju. U savremenim uslovima privreivanja tehnologija je postala suvie iroka i kompleksna oblast da bi preduzee sve svoje potrebe za tehnologijom moglo samo da zadovolji. Usled toga, veina preduzea nuno je upuena na kupovinu onih tehnolokih reenja koja ne mogu, ili im se to ne isplati, da razvijaju samostalno. Jedno od moguih reenja jeste da preduzee kupuje visoke tehnologije a da druga potrebna tehnoloka reenja samostalno razvija. Nezavisno od toga za koju strategijsku opciju se opredeli, da bi ostvarilo uspean tehnoloki razvoj, preduzee mora da izgradi odgovarajuu istraivako-razvojnu osnovu. Zato njegov strateki marketing, kao sastavni element funkcije istraivanja i razvoja, istraujui anse i opasnosti koje se kriju u okruenju, daje inicijalne impulse tehnikotehnolokom istraivanju i razvoju u kom pravcu da usmeri svoje aktivnosti. Osim toga, strategijski marketing ima kljunu ulogu pri donoenju odluke preduzea za koju opciju tehnolokog razvoja da se opredeli. Preduzee mora imati u vidu da donesena strategija tehnolokog razvoja mora biti usaglaena sa njegovim globalnim razvojnim ciljevima. Od date usaglaenosti, kao i od uspenosti upravljanja procesom primene strategije, zavisie i ostvarivanje definisanih razvojnih ciljeva. 2. NAUNO-ISTRAIVAKA AKTIVNOST-OSNOVA PROCESA TRANSFERA TEHNOLOGIJE Izbor strategije tehnolokog razvoja preduzea zavisi, pre svega, od inovativnih potencijala preduzea. Pod inovativnim potencijalom preduzea podrazumeva se njegova sposobnost da razvija nova reenja, od pojave ideje do njene prve komercijalne primene. Osnovu inovativnog potencijala preduzea preteno ini njegova istraivako-razvojna delatnost koja, uz korienje potrebnih kadrovskih, materijalnih i finansijskih resursa, rezultira u novim ili poboljanjim proizvodima ili procesima. Efikasnost inovacionog procesa podrazumeva odgovarajui sistem upravljanja i organizovanja ove oblasti. Preduzee, po pravilu, ne raspolae dovoljnim resursima da razvija sve elemente inovativne aktivnosti, niti je to za njega ekonomski opravdano. Samo velika, ekonomski jaka preduzea mogu ostvarivati razvoj vie inovativnih aktivnosti. Ta preduzea mogu se svrstati u grupu tehnolokih lidera i relativno su malobrojna. Veina drugih preduzea

orijentie se na razvoj samo odreenih oblasti inovativne delatnosti, u zavisnosti od raspoloivih resursa i zahteva okruenja, pre svega trita. Bez obzira za koju strategijsku opciju se preduzee opredelilo, ono mora da se suoi sa trinim i tehnikim rizicima svoje odluke. Istraivanja pokazuju da najvei rizik imaju fundamentalna istraivanja kojima se bavi samo mali broj velikih, ekonomski jakih i snanih preduzea, koja raspolau odgovarajuim uslovima. Vrlo visok stepen rizika imaju radikalne inovacije proizvoda i procesa koje se koriste van preduzea, jer, pored visoke tehniko-tehnoloke neizvesnosti, ukljuuju i visok stepen trine neizvesnosti. Najnii stepen neizvesnosti imaju novi modeli, diferenciranje proizvoda, manja tehnika unapreenja i sl. kojima se bavi veina preduzea. U svakom sluaju, proces inovacija po pravilu je povezan sa visokim trokovima. to su inovacije radikalnije, to su trokovi njihovog generiranja vii. Ovako visok iznos trokova, poto umanjuje komercijalnu atraktivnost projekta, kao i poto produava vreme povraaja uloenih sredstava, destimulativno deluje na preduzea da se uputaju u istraivanje. Usled toga, kao i zbog jo vanijeg razloga-nedostatka potrebnih resursa, preduzea se esto opredeljuju za druge forme tehnolokog razvoja, od kupovine licenci do zajednikih ulaganja, kao vidove transfera tehnologije. 3. ANALIZA POKAZATELJA RAZVIJENOSTI NAUNO-ISTRAIVAKE AKTIVNOSTI 3.1. Nauno-istraivaka aktivnost u SCG Nauno-istraivaka i istraivako-razvojna aktivnost predstavljaju veoma bitnu osnovu tehnolokog i ukupnog drutveno-ekonomskog razvoja jedne zemlje. Praenjem kretanja pokazatelja razvoja ove oblasti moe se stei uvid u razvojnu osnovu jedne privrede i njenih ekonomskih subjekata. Jedan od pokazatelja razvijenosti nauno istraivake aktivnosti jeste broj prijavljenih i registrovanih patenata, kao i njihova struktura. U Tabeli 1, na osnovu podataka Glasnika intelektualne svojine, dat je pregled broja i procentualne strukture prijavljenih patenata u Srbiji za period 1991-2003.godina. Tabela 1: Broj i struktura po podnosiocima prijavljenih patenata u periodu 1991-2003. Domai podnosioci Broj % 1042 555 572 51.8 49.3 68.2 Strani podnosioci Broj % 968 570 267 48.2 50.7 31.8

Red. br. 1. 2. 3.

Godine

Ukupno Broj 2010 1125 839 % 100 100 100

1991. 1992. 1993.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.

574 584 477 372 415 274 324 362 359 381

72.8 71.7 66.8 72.5 67.1 37.9 38.2 38.7 35.3 36.7

214 230 237 141 203 449 524 573 657 658

27.2 28.3 33.2 27.5 32.9 62.1 61.8 61.3 64.7 63.3

788 814 714 513 618 723 848 935 1016 1039

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Grafiki prikaz prijavljenih patenata u navedenom periodu dat je na Slici1.

1000 900 800 700 prijavljeni patenti 600 500 400 300 200 100 0
19 91 19 92 19 93 19 94 19 95 19 96 19 97 19 98 19 99 20 00 20 01 20 02

Domaci Strani

vreme

Slika 1: Grafiki prikaz prijavljenih patenata u periodu 1991. 2003. Na osnovu analize podataka datih u Tabeli1 kao i na osnovu uvida u Sliku1, moe se zakljuiti da je u posmatranom periodu ukupan broj prijavljenih patenata u SCG poev od 1992. (poetka krize na ovim prostorima) opadao i ni 2003. nije dostigao nivo iz 1991. Blagi porast prijavljenih patenata uoava se poev od 2000. godine. Kada se analizira uee domaih i stranih podnosioca prijava, uoava se sve vee uee stranih subjekata, ije je uee poslednjih godina konstantno preko 60%, to govori o inferiornosti domae nauno-istraivake osnove. U tabeli 2 dat je pregled registrovanih patenata, takoe za period 1991-2003.

20 03

Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Godine

Domai podnosioci Broj % 453 139 115 156 161 96 70 112 59 3 31 73 86 32.4 37.1 23.1 23.1 31.5 34.0 34.5 45.0 54.6 100 73.8 55.7 48.0

Strani podnosioci Broj % 947 236 382 518 350 186 133 137 49 0 11 58 93 67.6 62.9 76.9 76.9 68.5 66.0 65.5 55.0 45.4 0 26.1 44.3 52.0

Ukupno Broj 1400 375 497 674 511 282 203 249 108 3 42 131 179 % 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.

Tabela 2: Registrovani patenti u periodu 1991 2003.

Grafiki prikaz kretanja broja registrovanih patenata dat je na Slici 2.

1000 900 800 700
broj registrovanih patenata

Domaci Strani

600 500 400 300 200 100 0

19 91 19 92 19 93 19 94 19 95 19 96 19 97 19 99 19 98 20 00 20 01 20 02 20 03

vreme

Slika 2: Grafiki prikaz priznatih patenata u periodu 1991 2003. Analizom podataka Tabele 2, kao i sagledavanjem njihovog trenda na Slici 2, uoava se tendencija skoro konstantnog pada broja registrovanih patenata to svakako govori o padu kvaliteta prijavljenih pronalazaka. Tokom 2000. godine od 848 prijavljenih registrovano je samo 3, a 2001. od 935 prijavljenih registrovano je samo 42. Jedina povoljnost je to se ujednaava broj domaih i stranih registrovanih patenata. Meutim, ako se ima u vidu da se radi o vema malom broju ukupno registrovanih patenata, to govori i o nezainteresovanosti stranih partnera da registruju patente na ovom rizinom i veoma, u ovoj oblasti, neregulisanom podruju. Sistematinost pristupa nauno-istraivakom radu, njegova organizovanost i ozbiljnosti, moe se sagledati iz podataka o strukturi prijavljenih patenata prema subjektima koji su ih prijavili. Dati podaci sadrani su u Tabeli 3 kao i na Slici 3. Tabela 3: Struktura prijavljenih patenata prema subjektima u periodu 2000-2003. Podnosilac Godine Preduzea Broj % 25 7.4 Instituti Broj % 6 1.8 Pojedinci Broj % 294 90.8 Ukupno Broj 324 % 100

Red. br.

1.

2000.

2. 3. 4.

2001. 2002. 2003.

25 21 28

6.9 5.8 7.3

1 2 6

0.3 0.6 1.6

336 336 347

92.8 93.6 91.1

362 359 381

100 100 100

350 300
broj prijavljenih patenata

250 200 Preduzeca 150 100 50 0 2000 2001

vreme

Instituti Pojedinci

2002

2003

Slika 3: Grafiki prikaz strukture prijavljenih patenata po subjektima Tabela 3 i Slika 3 ukazuju na poraavajue stanje nauno-istraivake delatnosti u naoj zemlji. Preko 90% prijavljenih patenata otpada na pojedince, manje od 8% na preduzea, a svega oko 1% na institute. To znai da je ova oblast preputena entuzijazmu pojedinaca, dok o nekoj organizovanoj, sistematinoj i dugorono usmerenoj delatnosti za sada nema ni govora. 3.2. Razvijenost istraivako razvojne aktivnosti pojedinih stranih zemalja Nivo razvijenosti nauno-istraivake osnove jedne zemlje moe se sagledati i komparacijom istih pokazatelja sa zemljama slinog nivoa razvijenosti kao i sa grupom visokorazvojenih privreda. U ovom delu rada analizirae se dati pokazatelji u Sloveniji kao i u grupi evropskih visokorazvijenih zemalja. Kretanje prijavljenih i registrovanih patenata u Sloveniji, kao jednoj od bivih jugoslovenskih republika, predstavljeno je u Tabeli 4 kao i na Slici 4.

Tabela 4: Prijavljeni i registrovani patenati u Sloveniji u periodu 1991 -2003. Red. br. Godine 1991. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. Ukupno Priznati patenti Broj % 32 597 1061 1772 1984 2493 2836 3031 4120 4956 5085 5763 5481 39211 <1 2 3 5 5 6 7 8 10 11 12 13 14 100 Registrovani patenti Broj % ///// 33 379 723 466 706 810 723 710 681 704 1169 1161 8265 //// <1 5 9 6 9 10 9 9 9 10 11 13 100

Prikazani podaci ukazuju da se broj prijavljenih i registrovanih patenata u Sloveniji tokom posmatranog perioda stalno poveavao, tako da je 2003. godine bio za 170% vei nego 1991.godine. Broj registrovanih patenata u istom periodu poveao se 35 puta. Ako se posmatraju apsolutni iznosi, dovoljno govori podatak da je u Srbiji 2003. godine prijavljeno 1 039 patenata (prema 5 481 u Sloveniji), a da je registrovano ukupno 179 patenata (prema 1 161 u Sloveniji).

Na osnovu podataka Evropskog Patentnog Zavoda broj prijavljenih patenata u Evropi, raspodeljen prema dravama podnosiocima, u periodu 19951998. uoava se izrazita stabilnost i dominaciju SAD (30% ukupno prijavljenih patenata na evropskom tritu). Od evropskih zemalja najvie patenata prijavljuje Nemaka (20%), to ukazuje i na njenu tehnoloku dominaciju. Zbog geografske blizine i nivoa privredne razvijenosti, domaa preduzea trebalo bi da se skoncentriu na saradnju sa preduzeima i institucijama iz Nemake.Uporeivanje podataka o prijavljenim patentima u Nemakoj i bivim jugoslovenskim republikama ukazuje na veoma velike razlike u ovoj oblasti. Na primer, u 3.3.Poreenje ulaganja u istraivanje i razvoj razvijenih zemalja i zemalja u razvoju Glavni problem koji se javlja prilikom pokuaja da se uporede trokovi istraivanja i razvoja izmeu razvijenih zemalja i zemalja u razvoju jeste nadostatak relevantnih statistikih podataka o ulaganjima u zemljama u razvoju. Ti podaci su ili veoma krti ili neadekvatno sortirani. Na osnovu dostupnih podataka raspodela trokova ulaganja u istraivanje i razvoj izmeu razmatranih grupa zemalja 1963/64, 1977 i 1988. godine prikazan je u Tabeli 6. Tabela 6: Uee razvijenih i zemalja u razvoju u ukupnim ulaganjima u israivanje i razvoj u 1963/64, 1977 i 1988. godini Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. Godine 1963/64. USA (%) Ostale razvijene zemlje (%) Zemlje u razvoju (%) Ukupno (%) Ukupno (milijada US$) 70 28 2 100 29 1977. 46 51 3 100 97.5 1988. 40 56 4 100 340

Drava

Podaci iz Tabele 6 pokazuju da je ezdesetih godina 70% ukupnih svetskih ulaganja u istraivanje i razvoj bilo skoncentrisano u Sjedinjenim Amerikim Dravama, 28% u ostalim razvijenim zemljama, a samo 2% u zemljama u razvoju. Kasnije, prema podacima za 1977. godinu mogue je uoiti da je smanjeno uee ulaganja SAD u ukupnim ulaganjima na 46%, a 1988. godine na 40%. U isto vreme uee ulaganja ostalih razvijenih zemalja rastu, tako da je ono sedamdesetih godina iznosilo 51%

ukupnih svetskih ulaganja, a osamdesetih godina povealo se na 56%. U isto vreme, uee ulaganja zemalja u razvoju neznatno se promenilo sa 2% na 4%. Literatura 1. , ., , , , , 1996. 2. , ., , ., , , , 2002. 3. , ., , ., , ., , , , 2005. 4. http://www.yupat.sv.gov.yu/P_patenti_sadrzaj.htm 5. http://www.jpo.go.jp/shiryou_e/shiryou_e_list.htm 6. http://www. dpma.de/idex.htm 7. http://www.inovacija.org/misc/statistika_files/models99. 8. http://www.uil-sipo.si/STATIST.htm#PATENT