Полуправа

A B C O P Q R
Нека је p права и A, B, C, O, P, Q, R тачке које







p
припадају правој p.
Можемо приметити да је скуп тачака { A, B, C } са једне а скуп тачака { P, Q, R } са
друге стране праве у односу на тачку O.
Значи, свака права је неком својом тачком подељена на два скупа тачака који немају
заједничких тачака.
На претходној слици су то плави и зелени део праве. Тачка O је праву p поделила на два
скупа тачака.
Скуп тачака једне праве p које се налазе са исте стране тачке O, укључујући и тачку O,
назива се ПОЛУПРАВА.
Полуправу означавамо на следећи начин: Op1 или Op2.
p
Тачка O назива се почетна тачка полуправе.
Тачка O припада и полуправој Op1 и полуправој Op2.
O
Графички приказ полуправе можемо продужавати
неограничено, али само са једне стране, јер је полуправа са
друге стране ограничена почетном тачком.

Дуж
Дуж је део праве (или полуправе) између њене две различите тачке заједно са тим
тачкама.
Дуж обележавамо са AB или BA (по некад и са AB ).
A
B


Тачке А и В називају се крајње тачке дужи AB.
Како је дуж ограничена са обе стране тачкама, дуж можемо мерити.
Основна јединица мере за дужину је метар(m).
Осим метра користимо и мање јединице: милиметар(mm), центиметар(cm),
дециметар(dm) и веће: километар(km).

p

Полураван
Посматрајмо раван .
Нека у равни постоји права p.
Права p дели ту раван на два дела (две полуравни).
Права p равни назива се гранична права полуравни.
Полураван је део равни са једне стране праве p,
заједно са правом p.
Полураван обележавамо са
и
.
Такође за раван вреди:
, али и
и

α1

α
.

p

α2

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful