Jelena Ilić SIMBOLIZAM

Simbolizam kao književni pokret nastao je krajem devetnaestog veka u Francuskoj i Belgiji, kao odgovor na ustaljene estetske obrazce i utulitarnoispovednički karakter angažovane poezije. Od Teofila Gotjea preko Bodlera i Remboa do Lotreamona i Malarmea, poezija definitivno raskida sa duhom prigodne političke i mondenske aktuelnosti, težeći ka uzvišenoj ideji čiste poezije. Poezija prestaje biti izraz kolektivnog zanosa ili “svetskog bola”, ona je izraz revolta i paradoksalni pokušaj prekoračenja granica vremena i istorije. Simbolisti su pošli od uverenja da ni naučno saznanje ni pozitivni duh nisu dovoljni da pruže celovitu sliku sveta niti da objasne tajnu čovekove težnje ka apsolutnom. S druge strane, u želji da otkriju skrivene strane čovekovog intimnog bića, simbolisti su poeziju shvatili kao sredstvo metafizičkog saznanja i otkrivanje same suštine stvari. Distancirajući se od osećajnosti romantizma i parnasovačke deskriptivne retorike, poezija simbolizma nas suočava sa samom tajnom stvaranja i njenim nadnaravnim svojstvima. Kult svaranja, otkiće neslućenih prostora lepote i smisla, vera u tajanstvena “sazvučja” i “veze” prirodnog i ljudskog poretka, prihvatanje muzike kao nosioca neuhvatljive realnosti sveta i snovidnih stanja inspirisane duše – to su glavna određenja simboličkog duhovnog pejzaža i osnova simboličkog pesničkog programa. Jednom rečju, simbolizam je neka vrsta pesničkog idealizma koji s onu stranu pojavnog i stvarnog traži prostore istine i večnih suština. Veliki broj programa, manifesta, anketa i drugih spisa svedoči da je simbolizam zaista imao ambiciju da pesničko stvaranje postavi kao metafizički problem. Kada je reč o simbolizmu u francuskoj poeziji devetnaestog veka, često se podrazumeva široki pokret pesničkog idealizma koji se prostire po čitavoj drugoj polovini devetnaestog veka, bilo kao literarna škola koja najveći uspeh doživljava u periodu između 1885. do 1900. godine, ili bolje reći grupa pesnika zajedničkih težnji i sličnih shvatanja tehnike stiha. Potrebno je, dakle, istaći razliku između simboličkog toka i simboličke škole, kako bi se koliko je moguće

delo puno zanosa. a pre Remboovih. Radikalno suprotno konceptu parnasovaca. i na simbolični način iskazuje skoro dementne strahove autora kao i njegovu strašnu obuzetost Zlom. znatno doprinosi oslobađanju pesničke forme. u velikoj meri prevazilazi simbol u pravom smislu te reči. fluidna. a drugi poetskom i mističnom teorijom “Veza”. 1869. nelagodnost ili blaženstvo. On pravi korak dalje u takvome shvatanju poezije. Dosta smeliji. godine Lotreamon objavljuje “Maldororove pesme”. muzikalna i čarolijska. prvi svojim nadrealnim iskustvom i značajem sna u njegovom životu.smanjila dvosmislenost koju prestavlja ta reč. poezija uspeva da dosegne polusvesna. “zablude” ili suptilnim simbolima. koristi simbol. od Nervala do Malarmea. instrumentisti. na svom putu ka hermetizmu. napisana posle Bodlerovih dela. Stefan Malarme je s druge strane ostao sasvim po strani simboličke škole. ona predstavlja samu srž stvarnosti. samom fluidnošću značenja koja podrazumeva. žestine i surovosti. Poezija se vezuje za filozofiju nepoznatog i podsvesnog: to je san svakog pesnika koji on izražava kroz svoje delo. a ne omogućuje doslovno razumevanje. nostalgiju. postaje sugestivna. važno je istaći da su najveći francuski pesnici simbolisti. ova koncepcija se u suštini oformljuje u devetnaestom veku. itd. koje prvenstveno predstavlja uvod u nadrealizam. ali ne treba zanemariti i značajan uticaj koje je imalo na simbolistički pokret. Artir Rembo naglašava nadrealni aspekt simbolizma i pokušavajući da stvori jezik “dostupan svim čulima”. on ističe postojanje sveta ideja. živeli pre stvaranja simbolističke škole ili pak ne spadaju pod njeno okrilje. Viktor Igo je izjavio da: “Poezija. ispod realnog sveta (pesma “Ode”). Pol Verlen stvara poeziju koja postaje sugestivna muzika. U tom smislu. ona se raspala na niz efemernih grupica: dekadenti. Međutim. slobodnostihovci. pravi inicijatori simbolizma u suštini su Nerval i Bodler. smatrajući da poezija samo sugerira značenje. godine. Već 1882. Poezija ne sme biti deskriptivna. da bi uspela da dosegne dušu stvari. pozitivizma i realizma. iznad prividnog. Osnovna odlika simbolizma jeste misteriozni osećaj: misterija vlada u nama i oko nas. raskida sa tradicionalnim načinom shvatanja pesničke forme. to je sve intimno što ima u svemu”. Iako preteče simbolizma dosežu tako daleko da idu i do Platonove teorije ideja. uz pomoć “nijanse”. Malarmeovi stihovi . Što se tiče prave simbolističke škole. Ova poema u prozi. skoro nedokučiva stanja: snove.

formulišući načela svoje poetike. možda. čine ga najčistijim i najvećim simbolistom Francuske. S toga imaju pravo oni koji kažu da je najveće delo simbolizma. U pobuni simbolizma. najzad.Međutim.primer su hermetičnog. njegova potpuna posvećenost kultu poezije. uticaj koji je izvršio. anticipirao i neke od dilema modernog čoveka suočenog sa prekomernošću sveta o snagama koje ne može da kontroliše. filozofiji i umetnosti. pored traganja za jednim novim pesničkim manirom. Simbolizam je. njegov visok koncept Idealnog. nalazimo i emancipatorski duh koji nagoveštava dublje socijalne i kulturne promene. . teško razumljivog pesništva. Idejnu stranu tog duha predstavljaju ničeanstvo i iracionalizam kao izraz potreba za sveopštom revizijom vrednosti u politici. kao i njegovi izuzetni talenti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful