APSTRAKT: U radu je iznet pregled brojnih skora{njih studija u kojima se pomo}u regresione analize istra`uje me uzavisnost spoljne trgovine

, odnosno trgovinske otvorenosti i ekonomskog rasta. Na osnovu iznetih istra`ivanja mo`e se zaklju~iti da ne postoji potpuno jasan nalaz o relaciji spoljne trgovine i rasta, iako znatno ve}i broj studija pokazuje pozitivan i umereno statisti~ki signifikantan uticaj spoljne trgovine, odnosno ''otvorenosti'' na rast. Za zemlje ni`eg i srednjeg nivoa razvoja (gde spada i Srbija) od posebnog je zna~aja da se vodi zdrava fiskalna i monetarna politika, ostvari stabilnost i nediskriminatornost deviznog kursa i smanji nivo korupcije, kako bi znatnija trgovinska liberalizacija podstakla i u~inila odr`ivim rast dru{tvenog proizvoda. KLJU^NE RE^I: ekonomski rast, trgovina, otvorenost, regresija, korelacija U drugoj polovini dvadesetog veka svetska trgovina je ostvarila znatno br`i rast od svetskog GDP-a i posebno GDP-a po stanovniku, a ~ini se da se ti trendov i nastavljaju i s po~etka 21 veka. Rast obima svetskog izvoza bio je posebno int enzivan u poslednjoj ~etvrtini dvadesetoga veka (ta~nije 1973-2001) i iznosio je 5,25% prose~no godi{nje dok je istovremeno rast svetskog GDP-a po stanovniku bio znatno skromniji (1,4%) 1 . Postavlja se pitanje u kakvom su odnosu rast trgovine i GDP-a, odnosno da li t rgovina stimuli{e ekonomski rast. U cilju pronala`enja veze, odnosno uticaja spoljne trgovine na ekonomski rast izvr{ena su mnoga istra`ivanja, koja su posebno intenzivirana sa sve modernijim statisti~ko-ekono metrijskim tehnikama ali i uz oslonac na kvalitetnije i kompatibilnije podatke. Ovom problematikom bavili su se, pored ostalog, i najpoznatiji svetski ekonomist i, kao Paul Romer, Gregory Mankiw, Robert Lucas. I pored obimne literature o relaciji izme u trgovine i ekonomskog rasta, gde su, pored ostalog, primenjivane brojne multi-country studije sa komparabilnim analiti~kim instrumentarijumom, treb a re}i da jo{ ne postoji potpuna saglasnost nau~nika o pozitivnom uticaju intenz iviranja spoljne trgovine na ubrzavanje stopa rasta. Pored istra`ivanja koja se ti~u uticaja pove}anja trgovine i promena njene strukture na ubrzavanje rasta, istra`ivanja su u zna~ajnoj meri posve}ena i uticaju regulative, instituc ija i trgovinske politike na obim trgovine, otvorenost i ekonomski rast. UVOZNA SUPSTITUCIJA ILI IZVOZNA ORIJENTACIJA? Od diskusije Adama Smita o specijalizaciji i veli~ini tr`i{ta, preko debata o prednostima i nedostacima uvozne supstitucije i izvozno orijentisanog rasta do recentnih radova o endogenom tehnolo{kom progresu ula`u se veliki napori da otkrije priroda odnosa trgovine i rasta. Treba re}i da je u poslednjih pola veka ekonomska teorija a i praksa ostvarila zna~ajne pomake kada je u pitanju izbor adekvatne trgovinske politike. Pedesete i {ezdesete godine 20. veka karakterisala je politika uvozne supstituci je, koja je bila vi ena kao sredstvo promovisanja ekonomskog rasta i spre~avanja negativnih efekata koji bi usledili zbog pove}ane konkurencije kao i usled opadaju}ih cena sirovina i proizvoda ni`ih faza finalizacije (u kojima se ZUR specijalizuju) 2 . Argumentacija za ovakav prilaz bila je bazirana na konceptu mlade industrije, odnosno industrije u povoju (jo{ do A. Hamiltona i F. Lista) 3 . Navo eni su uspe{ni primeri sa kraja devetnaestog i po~etka dvadesetog veka ko

u~inile su zna~ajan pomak na planu razumevanja korelacije razmene i rasta. ne{to kasnije. precenjenosti valute i usporavanja rasta. M. Michaely-1991) koji su uzimali u obzir ne samo efektivnu za{titu ve} i makroekonomsku politiku vlada (re`im deviznog kursa. ali ih je du`ni~ka kriza 1982 kona~no ubedila da odustanu. i drugi eminentni autori (A. Lucas.ji su potvr ivali ispravnost orijentacije na industrijalizaciju (Britanija. Studije. poo{travanje uvozne kontrole (usled prevelike tra`nje tehnolo{ki inten zivnijih roba kao i intermedijalnih proizvoda) kao i nezadovoljavaju}i privredni i spoljnotrgovinski rezultati. monetarno-fiskalnu politiku). do{li su. dok uvozna za{tita obara rast . Koreja sredinom 60-tih i Hong Kong jo{ ranije). Ova promena svakako je bila uzrokovana i teoretskim radovima gde posebno mesto pripada studijama Scotta (1970) i Balasse (1971) koji su uveli koncept efektivne stope za{tite radi kompariranja uvozne substitucije me u dr`avama i sektorima 4 . R. Helpman). Bhagwati-1978. Me utim. Zaokret ka izvoznoj ( outward ) orijentaciji prvo je po~ela na Dalekom istoku (Tajva n Singapur. Uvozna supstitucija prakti~no je dovela do rasta sa mo proizvodnje jednostavnijih industrijskih roba (posebno radno-intenzivne indus trije) a poku{aji da se ekspanzivnijom fiskalno-monetarnom politikom ubla`avaju postoje}i problemi dovodio je do porasta inflacije. Grossman .). J.P. Bazi~na pretpostavka je da su pove}ani prin osi glavni faktor endogenog rasta. Do sli~nog zaklju~ka. koje su preporu~ivale znatno smanjenje za{tite pokazale su da su stope za{tite bile mnogo ve}e kod ZUR (nego {to se to moglo videti na osnovu stopa nominalne za{tite) i da je najv e}a diskriminacija postojala kod izvoza agrarnih i mineralnih proizvoda. relativno brzo je postalo jasno da je ova strategija generalno do`ivela neuspeh. Romer. E. o ~emu su svedo~ili i uvo enje restriktivnije devizn e politike. Druge ZUR su i dalje sledile uvoznu substituciju do po~etka 80-tih. U toku 1970-ti i 80-tih ura ene su mnoge studije (sa cross-country regresionim analizama) koje dokazuju si gnifikatno pozitivnu relaciju rasta izvoza i GDP-a kao i pozitivan uticaj liberalizacije na trgovinu i dohodak. Ma{ine rasta su {irenje znanja (zahvalju ju}i spoljnoj trgovini i stranim direktnim investicijama) i sposobnost imitiranj a inostranih proizvoda. odnosno uticaja trgovinske politike na rast. Nema~ka SSSR. Nove teorije trgovine (teorija endogenog rasta . Japan itd. da uvozna subsitucija ne doprinosi dugoro~no odr`ivom rastu i da je izvozno orijentisana strategija bolji izbor 5 . koje su se pojavile od kraja 80-ih i s po~etkom 90-ih. G. Krueger-1978.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful