1

Sluca| papa
2
3
Sailer/Hetzel
SLUÈAJ
P A P A
4
1. lzdan|e na hrvatskom |ezlku
travan| 2011
Llcencl|sko lzdan|e s odobren|em lzdavaca.
© Verlag Saller & Hetzel
Dle Stlmme kathollsch mlssbrauchter llnder Cbk
Hernsterstr. 28, 97892 lreuzverthelm
vvv.der-íall-des-papstes.com
d|ela s n|emacklm orlglnalnlm naslovom.
Der lall des lapstes
Za sva pltan|a od znaca|a za sadrza|
m|erodavno |e lzvorno n|emacko lzdan|e.
lrevedeno s n|emackog
U Hrvatsko| lzda|e.
Davld - Udruga gradana
za zastltu l|udsklh prava
Zagreb, Cdranska 1
lnío@davld-udruga.hr
vvv.davld-udruga.hr
Sva prava prldrzana
Naklada. 1000 prlm|eraka
Cll zapls dostupan u racunalnom katalogu
Naclonalne l sveuclllsne kn|lznlce u Zagrebu
pod bro|em 765290
lSßN 978-953-55389-1-2
5
Predgovor
Mnogl ko|l ova| tekst uzmu u ruke s cuden|em ce trl|atl ocl.
«lapu dovestl pred sud: Luda lde|a!» Ne bas malobro|nl ce
pltatl. «Zasto tek sada:» Crkvl v|ernl katollcl ce se razgn|evltl,
slobodoumnlcl ce os|ecatl zadovol|stlnu. 1o sto kaznena
prl|ava protlv pape budl emocl|e lezl u osobl prl|avl|enoga,
ko|eg |ednl drze za ßoz|eg zastupnlka, drugl za kneza 1ame.
U ovd|e otlsnuto| prl|avl Medunarodnom kaznenom sudu u
Haagu on nl|e nltl |edno nltl drugo vec |ednostavno «okrlvl|enl
dr. }oseph katzlnger ko|em se predbacu|u teskl zloclnl protlv
d|ece ko|u |e oskvrnuo n|egov kler, protlv Aírlkanaca
usmrcenlh n|egovom smrtonosnom zabranom kondoma, l
protlv clanova crkve ko|e |e porobllo n|egovo totalltarno
svecenstvo.
lao odv|etnlk |a sam za|edno sa svo|lm kolegom dr. Certom-
}oachlmom Hetzelom naplsao prl|avu u svl|estl da |e sazrelo
vrl|eme da se konacno napustl sredn|ov|ekovna ponlznost
prema crkvenlm knezovlma l da lh se pozove na odgovornost
kad poclne zlocln, lsto kao l ostale gradane.
Cva| spls posvecu|emo svlma onlma ko|l su propatlll teske
dusevne muke pod necov|ecnom crkvenom pukovnl|om,
svlma onlma ko|e |e snasla smrt zbog nel|udskog «seksualnog
morala» starlh muskaraca u klmu, l prl|e svega bezbro|no|
d|ecl ko|a su postala zrtve klerlkalnlh seksualnlh zloclna. U
okvlru nase odv|etnlcke d|elatnostl dozlv|ell smo kako zrtve
kao odrasll pate zbog svo|e sudblne lz d|etln|stva. lrl|e svega
6
prl|avu smo podnl|ell zbog n|lh. Cnl su cesto lzgublll svaku
v|eru u pravednost, zapravo cak l u ßoga. Zel|ell blsmo da
onl po mogucnostl ponovno nadu l |edno l drugo.
dr. Christian Sailer
7
1uzltel|u prl
Medunarodnom kaznenom sudu
Cospodlnu proí.dr. Lulsu Morenu Ccampu
Maanveg, 174
NL-2516 Aß Den Haag
14. vel|ace 2011.
Kaznena prijava
protiv
dr. Josepha Ratzingera,
pape Rimokatolièke crkve
zbog
zloèina protiv èovjeènosti
prema èl. 7
Statuta Meðunarodnog kaznenog suda
8
9
S a d r ž a j
Uvod .............................................................................. 11
I. Zastrašujuæa crkvena vlast ......................................... 13
1. lrlsllno uclan|lvan|e .................................................... 13
2. lslho-teror .................................................................. 16
3. Zlocln protlv cov|ecnostl ............................................. 22
4. laznena odgovornost dr. katzlngera ........................... 24
II. Ubojita zabrana kondoma ........................................ 26
1. loníllkt ....................................................................... 26
2. lokornost sa smrtnom posl|edlcom............................. 28
3. Zlocln protlv cov|ecnostl ............................................. 30
4. laznena odgovornost dr. katzlngera ........................... 31
III. Pokroviteljstvo nad seksualnim
deliktima klera ............................................................... 32
1. Seksualnl zloclnl katollcklh svecenlka
slrom svl|eta .................................................................... 32
1.1 SAD .......................................................................... 32
1.2 lrska .......................................................................... 34
1.3 N|emacka ................................................................. 36
1.4 lanada ..................................................................... 38
1.5 Australl|a ................................................................... 38
1.6 Aírlka ........................................................................ 39
1.7 lromlnentnl poclnltel|l .............................................. 39
10
2. Strategl|a zataskavan|a................................................. 42
2.1 laplnska ta|na ........................................................... 42
2.2 lraksa zataskavan|a ................................................... 43
2.3 logodovan|e l ponovno postavl|an|e poclnltel|a........ 48
2.4 Ne vldl se kra| ........................................................... 52
2.5 Zlocln protlv cov|ecnostl ........................................... 55
2.6 laznena odgovornost dr. katzlngera ......................... 59
IV. O dopuštenosti podnesene tužbe ............................ 64
V. Sažetak ....................................................................... 67
11
O b r a z l o ž e n j e
Uvod
Kaznena prijava podnesena je protiv tri zloèina širom svijeta,
koji do danas nisu bili prijavljeni jer su izašli iz jedne institucije
na èijem èelu stoje «najviši dostojanstvenici», koji se smatraju
uzvišeni daleko iznad kriviènog djela. Tradicionalno poštovanje
«crkvenih glavara» zamutilo je svijest prava.
Kada bi neka nova religiozna grupa svoje èlanove prisiljavala
grubim psihièkim pritiskom da svoju novoroðenèad uèlane u
tu grupu, kako bi doživotno financirali grupu i u svemu se
ravnali po direktivama grupe, tada bi tu grupu nazvali «sektom».
Država bi ako je moguæe organizaciju dokinula i «voðe sekte»
kaznila zbog prisile i iznuðivanja, tim više ako grupa ne bi trpjela
istupanje èlanova, nego bi ih prijeteæi najtežim kaznama u tome
sprijeèila i time kod mnogo svojih èlanova izazvala teška
duševna ošteæenja i povrede njihove slobode razvoja.
Ako je èinjenièno stanje takvo, može li postupak biti drugaèiji
samo zato jer se radi o organizaciji koja se tako ponaša ne
samo prema nekoliko malobrojnih, veæ po cijelom svijetu i
zove «rimokatolièka crkva» i stalno govori o vjerskoj slobodi,
ali inovjernicima na vrat nahuška «opunomoæenike za sekte»?
Nije drugaèije, nego smo se samo navikli na to. Od 1. 7. 2002.
ta navika nije više dopuštena. Tog dana stupio je na snagu
Statut Meðunarodnoga kaznenog suda koji zloèine protiv
èovjeènosti zapreèuje kaznom.
12
Kada bi jedna nasilna sekta opisane vrste u današnjoj Africi
bila jako raširena i svojim èlanovima pod prijetnjom teških kazni
zabranjivala upotrebu kondomâ, time prouzroèena zaraza HIV-
om/ AIDS-om i njome uzrokovani smrtni sluèajevi pripisali bi
se voðama sekte i protiv njih bi se poveo kazneni postupak.
Može li to biti drugaèije samo zato jer se nasilna sekta zove
«crkva», a njen poglavar polaže pravo na nepogrešivost?
Kad bi u jednoj svjetskoj nasilnoj sekti stotine tisuæa djece bilo
seksualno zloupotrijebljeno, a zloèini po nalogu voðe sekte
bili zataškani i kazneno gonjenje bilo izbjegnuto, tada bi ta
kriminalna organizacija i njen voða bili procesuirani. Može li
to biti drugaèije samo zato jer se ta organizacija zove «crkva» i
jer zapovijed da se šuti o zloèinima ne dolazi od šefa mafije,
nego ju je izrekao papa? Nije drugaèije, nego je to samo
stoljetna navika na pedofilsko sveæenstvo i moæ njihovih visokih
sveæenika. Otkako postoji èinjenica zloèina protiv èovjeènosti,
to okretanje glave u stranu više nije dopušteno.
U nastavku se prijavljuju tri zloèina protiv èovjeènosti za koje
je kazneno odgovoran dr. Joseph Ratzinger kao bivši kardinal i
današnji papa:
1. Održavanje i voðenje svjetskog totalitarnog nasilnog režima
koji svoje èlanove podjarmljuje zastrašujuæim prijetnjama koje
ugrožavaju zdravlje;
2. Zadržavanje smrtonosne zabrane upotrebe kondoma i kad
postoji opasnost infekcije HIV-om/AIDS-om;
13
3. Etabliranje i održavanje svjetskog sustava zataškavanja i
pomaganja seksualnih zloèina katolièkih sveæenika, koji
pogoduje nastanku novih zloèina.
I. Zastrašujuæa crkvena vlast
losto|l opravdana sumn|a da |e dr. }oseph katzlnger kao
kardlnal l kao papa vellkome, neodredenom bro|u l|udl nanlo
teske povrede dusevnog l t|elesnog zdravl|a u smlslu clanka
7, allne|a 1, slovo k Statuta Medunarodnog kaznenog suda.
1. Prisilno uèlanjivanje
klmokatollcka crkva st|ece svo|e clanove prlsllnlm clnom,
nalme krsen|em bespomocne do|encadl, kao sto |e utvrdeno
u kan. 96 Codexa kanonskog prava (C.l.C.).
«lrsten|em se cov|ek uclan|u|e u lrlstovu crkvu .»
lrsten|e se u pravllu obavl|a u do|enacko| dobl. latollckl
rodltel|l mora|u v|erovatl da |e novorodeno dl|ete optereceno
manom lstocnog grl|eha od ko|e se moze oslobodltl samo
krsten|em. U danas vazecem lateklzmu klmokatollcke crkve
o tome se doslovno kaze.
«ßuducl da se d|eca rada|u s l|udskom naravl palom l
okal|anom lstocnlm grl|ehom, to su l onl potrebnl novoga
14
roden|a u krsten|u da budu oslobodenl vlastl tame l
prenesenl u lral|evstvo slobode slnova ßoz|lh, kamo su
pozvanl svl l|udl. Crkva l rodltel|l llslll bl dl|ete ne-
proc|en|lve mllostl da postane dl|ete ßoz|e kada mu ne
bl podl|ellll krsten|e nedugo posll|e roden|a.» (lateklzam,
br. 1250)
A u lodeksu kanonskog prava u kan. 867 - § 1 plse.
«kodltel|l su obveznl brlnutl se o tome da n|lhova d|eca
budu krstena unutar prvlh t|edana, clm prl|e moguce
nakon roden|a, zapravo cak |os prl|e roden|a onl se lma|u
obratltl zupnlku da bl za svo|e dl|ete lzmollll sakrament
l da bl blll odgovara|uce prlpreml|enl.»
U sluca|u da |e dl|ete u smrtno| opasnostl, krsten|e se lma
obavltl protlv vol|e rodltel|a. lanon 868, § 2 C.l.C. o tome
odredu|e.
«U smrtno| opasnostl dl|ete katollcklh, cak l nekatollcklh
rodltel|a dopusteno |e krstltl l protlv vol|e rodltel|a.»
Veclna katollcklh rodltel|a pokorava se ovo| odredbl l da|e
krstltl svo|u d|ecu clm prl|e moguce, na|cesce nekollko t|edana
nakon roden|a. lrema vlada|ucem mlsl|en|u za to |e dovol|no
n|lhovo pravo odgo|a, premda krsten|e prema katollckom
nauku krstenlka vezu|e na nekl nacln ko|l sllcl kmetstvu.
latollckl kateklzam o tome kaze.
«lostavsl udom Crkve krstenlk vlse ne prlpada sebl nego
onome ko|l |e za nas umro l uskrsnuo. Zato |e pozvan
15
da bude druglma podlozan, da lm sluzl u za|ednlstvu
Crkve, da bude «poslusan l podlozan» glavarlma Crkve
te lh susrece s postovan|em l l|ubavl|u.» (lateklzam, bro|
1269)
Uclan|en|e krstenlka u katollcku crkvu |e neopozlvo (usporedl
o tome l od Campenhausena, lrlrucnlk Drzavnoga crkvenog
prava Savezne kepubllke N|emacke, 2. lzdan|e, ßerlln 1994.,
str. 759 l dal|e), zbog cega Crkva odbl|a lzbrlsatl lz reglstra
krstenlh one ko|l lstupe lz Crkve.
lrema obvezu|ucem nauku crkve lstupan|e vodl u v|ecnu
kaznu pakla. 1ako se prlm|erlce kaze u Neuner-koosovo|
«V|era Crkve u lspravama navl|estan|a nauka», 13. lzdan|e,
1971., bro| 381.
«| . }. |Sveta rlmska crkva, osnovana rl|ec|u nasega
Cospodlna l Ctkupltel|a} cvrsto , lspovl|eda l v|eru|e l
ob|avl|u|e da nltko lzvan katollcke crkve, nltl poganln
nltl zldov, bllo nev|ernlk lll netko odvo|en od |edlnstva
nece lmatl ud|ela u v|ecnom zlvotu, stovlse potpast ce
v|ecnome ogn|u ko|l |e prlpreml|en davolu l n|egovlm
andellma, ako se prl|e smrtl ne prlkl|ucl n|o| (crkvl).»
lrema kanonu 1364 u vezl s kanonom 751 Corpus lurls
Canonlcl, lstupan|e lz crkve vodl u ekskomunlkacl|u, ko|a opet,
prema br. 1463 lateklzma katollcke crkve |e «osoblto tezak
grl|eh», ko|l prema br. 1861 lateklzma za sobom povlacl
«v|ecnu smrt u paklu».
16
2. Psiho-teror
Za clanove crkve, medu ostallm, vrl|edl.
«1ko ne prlzna|e kao svete kanonske splse, sve kn|lge
Svetog plsma sa svlm n|lhovlm dl|elovlma kako lh |e
crkvenl sabor u 1rlentu naveo, lll tko porlce da su one
dane od ßoga, neka bude lskl|ucen.» (Neuner-koos, kao
gore,bro| 98), prl cemu |e íormulacl|a «lskl|ucen»
euíemlstlckl prl|evod grcko-latlnske íormule «anatema
slt», ko|a doslovno prevedena znacl. «neka bude
proklet».
«lroklet» |e prema tome l ona| tko prl|etn|e kaznama Starog
zav|eta ne prlzna|e kao ßoz|u rl|ec. Na prlm|er.
«1ko poclnl prel|ub sa zenom svog sus|eda neka se kaznl
smrcu l prel|ubnlk l prel|ubnlca .» (Lev 20,10)
«Ako bl muskarac legao s muskarcem kao sto se ll|eze sa
zenom, obo|lca bl poclnlla odvratno d|elo. Neka se
smaknu. (Lev 20,13)
«Ako bl se tko drsko odupro l ne bl poslusao nl svecenlka
ko|l ond|e sto|l da sluzl }ahvl, ßogu tvome, nl suca, neka
se ta| cov|ek pogubl.» (lnz 17,12)
«Ako tko lma opaka l nepokorna slna ko|l nece da slusa
nl oca nl ma|ke pa nl onda posto ga kazne neka ga
n|egov otac l n|egova matl odvedu star|eslnama svoga
grada, na vrata svo|ega m|esta, l neka kazu gradsklm
17
star|eslnama. Cva| nas sln opak |e l nepokoran, nece da
nas slusa, nlstarl|a |e l pl|anlca. lotom neka ga svl l|udl,
n|egovl sugradanl, kamen|em zaslpl|u dok ne poglne.(lnz
21,18)
Cvako nesto na prvl pogled moze lzgledatl kao lz kamenog
doba l tlsucl|eclma zastar|elo. klmokatollcka crkva vldl to
medutlm drugacl|e. Codlne 1965. n|en na|vlsl greml| u llku
2. Vatlkanskog konclla u svo|o| «Dogmatsko| konstltucl|l o
bozansko| ob|avl» lz|avlo |e sl|edece.
«ln|lge Starog l Novog zav|eta u c|ellnl, sa svlm n|lhovlm
dl|elovlma, sveta Ma|ka Crkva na temel|u apostolske v|ere
drzl svetlma l kanonsklma zato sto po nadahnucu
Svetog Duha lma|u ßoga za autora l sto su Crkvl kao
takve predane. ßuducl da sve ono sto nadahnutl plscl lll
haglograíl lz|avl|u|u, val|a drzatl lz|avl|enlm od Duha
Svetoga, mora se dosl|edno lspovl|edatl da kn|lge llsma
cvrsto, v|erno l bez zablude naucava|u lstlnu. «
U skladu s tlm u do danas vazecem lateklzmu katollcke crkve
plse.
«Starl |e zav|et neodvo|lv dlo Svetog plsma. N|egove su
kn|lge od ßoga nadahnute . lrscanl postu|u Starl zav|et
kao pravu rl|ec ßoz|u.» (ßro| 121 l 123)
Ako |e to tako, moguce |e da samo zapreke sv|etskog prava
zaustavl|a|u crkvu od toga da lzvrsl prl|etn|e smrcu ko|e Starl
zav|et drzl u prlpravnostl za prel|ubnlke, homoseksualce,
heretlke l neposlusnu d|ecu.
18
ßog Starog zav|eta, cl|e rl|ecl Crkva |os l danas drzl val|anlma
kao «pravu rl|ec ßoz|u», medu ostallm k tome |os zahtl|eva.
«. Cuva| se da ne pravls saveza sa stanovnlclma zeml|e
u ko|u ldes, da ne budu zamka u tvo|o| sredlnl. Nego
poruslte n|lhove zrtvenlke, oborlte n|lhove stupove,
pocupa|te lm asere.» (lzl 34,12)
lavao ko|eg crkva stu|e kao «narodnog apostola» lde cak korak
dal|e plsucl o lnov|ernlclma odnosno prlstasama druglh kultova
sl|edece.
«Cnl su punl svake nepravde, pakostl, lakomostl, zloce
. Zna|u za odredbu ßoz|u da smrt zasluzu|u ko|l takvo
sto clne.» (klm 1,29)
lollko crkva uzlma ozbll|no takve apele, kad |e sv|etovno pravo
ne sprecava u tome, dokazala |e prlm|erlce prlllkom mlsl-
onaren|a u Latlnsko| Amerlcl. l kad se narod podlgne protlv
okrutnog boga Starog zav|eta, s ko|lm se crkva ldentlílclra,
lznova mu prl|etl nesto strahovlto.
«Cn prozdlre narode dusmanske, on n|lhove kostl drobl
l svo|lm lh strellcama unlstava (ßr 24,8)
Mozda nekl suvremenlk sa zdravlm l|udsklm razumom nece
ovo nltl dovodltl u vezu s ßogom. lo crkvenom shvacan|u l
ovo |e «prava rl|ec ßoz|a», a tko tvrdl drugacl|e, ubra|a se u
krlve ucltel|e ko|lma crkva s 2. letrovom poslanlcom
bezobzlrno porucu|e.
19
«Cnl su pak kao nerazumne zlvotln|e, po naravl rodene
za lov l lstrebl|en|e. Cnl su l|age l sramote.» (2 lt 2,12)
Nema slobode v|ere lll sav|estl. Um|esto toga vrl|edl.
«lokoravan|e rlmskom papl bezuv|etno |e potrebno svlm
l|udlma za spasen|e. 1o lz|avl|u|emo, tvrdlmo, odre-
du|emo l ob|avl|u|emo ml,» (Neuner-koos, kao gore, bro|
430)
laplne odluke su.
«neprom|en|lve po sebl a ne na temel|u suglasnostl crkve.
Ako netko sacuva| ßoze dopustl sebl protur|ecltl ovo|
naso| konacno| odlucl, neka se lskl|ucl. (bude proklet)
(Neuner-koos, kao gore bro| 454)
«lroklet» znacl proklet na v|ecne paklene muke. larl }aspers,
vellkl n|emackl íllozoí proslog stol|eca, o tlm sankcl|ama plse.
«V|ecne paklene muke. crkva |e neumol|lvo odbaclla
Crlgenovo ucen|e, po ko|em su, obnavl|an|em svlh stvarl
(apokatastasls panton), paklene kazne vremenskl ogranlcene
. 1lme duse osta|u u n|lhovlm rukama. Nletzsche |e upozorlo
na to . da |e crkva opce rasprostran|ene predodzbe paklenlh
kaznl zgrablla kao na|plodnl|e |a|e svo|e mocl´ ., |er svecenlk
prodlre u nutrlnu duse l to s punomocl svo|e sluzbe, ne kao
pukl cov|ek, moze v|ernlka stavltl pod necuvenl prltlsak.
kodltel|l se clne odgovornlma l prl|etl lm se clstlllstem ako se
ne brlnu za to da l n|lhova odrasla d|eca ostanu v|erna crkvl.»
(}aspers, lllozoíska v|era obzlrom na ob|avu, str. 85 l dal|e) C
20
«losl|edn|lm stvarlma» se u sluzbenom proglasu nauka
rlmokatollcke crkve medu ostallm plse.
«lako |e ßog opcenlto naredlo, duse onlh ko|l premlnu
u stvarno teskom grl|ehu sllaze odmah u pakao gd|e
blva|u mucene paklenlm mukama.» (Neuner-koos, bro|
905)
«No tko bez poka|an|a umre u smrtnom grl|ehu, bez
sumn|e ce zauvl|ek bltl mucen u zaru v | e c n o g
p a k l a . » (Neuner-koos, bro| 898, spaclonlrano u
orlglnalu)
lrltom se v|ernlclma uvl|ek predocava da se ne radl samo o
dusevnlm mukama, nego o strasnome t|elesnom mucen|u
clme navodno lsus lrlst kazn|ava zle prlllkom strasnog suda.
«Cn (lsus lrlst) ce docl na kra|u svl|eta sudltl mrtve l
zlve, svakome vratltl prema n|egovlm d|ellma, po-
kvarenlma kao l lzabranlma. Cnl ce svl uskrsnutl s
vlastltlm tl|elom ko|eg ovd|e nose, kako bl |ednl s
davolom prlmlll v|ecnu kaznu, drugl s lrlstom v|ecnu
slavu, ovlsno o n|lhovlm dobrlm lll loslm d|ellma.»
(Neuner-koos, bro| 896)
lstovremeno crkva s tekstom evandel|a, ko|l |e sama
autorlzlrala prl|etl v|ernlclma navodnlm lsusovlm lz|avama.
«lad Sln cov|ec|l dode u slavl . postavlt ce ovce sebl
zdesna, a |arce sll|eva. zatlm ce recl l onlma sll|eva.
odlazlte od Mene, prokletl, u ogan| v|ecnl, prlpravl|en
21
davlu l andellma n|egovlm . l otlcl ce ovl u muku
v|ecnu.» (Mt 25, 31,33,41,46)
Socl|alnl pslholog lranz ßuggle plse o v|ecno| kaznl pakla,
ko|om crkva u svome vlastltom proglasu nauka prl|etl pomocu
navodnlh lsusovlh rl|ecl, medu ostallm. «. prl|etn|a kaznom
cl|e se zlokobno, pslhlckl pogubno d|elovan|e na bezbro| l|udl
u povl|estl krscanstva uopce ne moze preuvellcatl. lokusa|te
se oslobodltl svake navlke stecene rellgloznlm odgo|em l sebl
ob|asnltl sto pslholoskl mora znacltl prl|etn|a ekstremnlm
mukama ko|e tra|u v|ecno, prema n|o| lzbll|ede sva lnace
poznata mucen|a l kazne |er su te lpak vremenskl konacne.
. gotovo da l nema drugog pslholoskog íenomena kao sto |e
ona| s mukama ko|e v|ecno tra|u, ko|l bl zasluzlo nazlv pslhlckl
teror!» (ßuggle, }er onl ne zna|u u sto v|eru|u, 1992., str. 98)
losl|edlce tog terora su kod mnoglh l|udl, osoblto kod d|ece l
mladlh, strah od grl|eha, kronlcno neclsta sav|est, hlpo-
hondrl|e, l cltavo mnostvo po|avnlh obllka «eklezlogenlh
neuroza», ko|e mogu znacltl podloznost crkvl, ko|a |os d|elu|e
cak kod onlh ko|l su se tl|ekom cltavog zlvota pokusavall
oslobodltl detal|a crkvene prl|etece poruke. larl }aspers o tome
plse. «Svecenlk se trudl rl|eclma zestoko d|elovatl u smrtnom
casu, bllo pomazucl, bllo mucecl. Do danas se uocava da se
katollcl ko|l su postall agnostlcl u tom trenutku preobrate,
kao da lh |e drzao nekl unutarn|l lanac.» (kao gore, str. 86) 1o
|e strah duse ko|l crkvene clanove veze od d|ec|lh nogu,
lzrazen u |ednome od na|vaznl|lh v|ersklh splsa paplnske crkve
u ko|em se kaze. «Strasno |e upastl u ruke ßoga zlvoga.» (Heb
10, 31)
22
3. Zloèin protiv èovjeènosti
V|erska prlslla rlmokatollcke crkve ko|a se vrsl nad prlnudno
regrutlranlm l prlnudno zadrzavanlm clanovlma l provodl pod
prl|etn|om na|tezeg zla sto se moze zamlslltl, v|ecnlm paklenlm
mukama, |e teska povreda osobne slobode razvo|a cov|eka l
n|egovoga dusevnog l duhovnog lntegrlteta. 1o sto clanovl
crkve prltom ne kolablra|u pslhlckl l duhovno, moze se
obrazlozltl samo tlme sto mnogl ne uzlma|u ozbll|no vellkl
dlo crkvene prl|etece poruke. 1o unutarn|e odvracan|e od
crkve zbog neslagan|a medutlm ne ml|en|a nlsta od ne-
cov|ecnostl slstema l n|egovog cll|a, totalnoga dusevnog l
duhovnog pod|arml|lvan|a clanova crkve. «Stoga», ona prlsva|a
sebl pravo doslovce recl, «ona mora s vellkom pazn|om
uklonltl l lstrl|ebltl sve sto |e protlv v|ere . (Neuner-koos,
kao gore, bro| 382)
lollko ozbll|no to ona shvaca, pokazu|e krvavl trag krlzarsklh
ratova, lnkvlzlcl|e l spal|lvan|a v|estlca. 1o sto ona svo|e
duhovno nasll|e danas ne moze pretvorltl u t|elesne nasllne
m|ere ne ml|en|a nlsta od n|enog sustava duhovnog poro-
bl|avan|a ko|l |e uperen protlv l|udsklh prava. lrl|etn|a ko|a
se stalno vraca u razllcltlm varl|acl|ama. «Ako ne v|eru|es sto
tl |a kazem, patlt ces u v|ecnlm paklenlm mukama.» upucu|e
se l|udlma od ko|lh crkva oceku|e da tu prl|etn|u shvate
ozbll|no. Mnogl zapravo to l clne l zbog toga oboll|eva|u u
íazama lll cak kronlcno. Mladl kod svoga prvog seksualnog
kontakta pate od straha od grl|eha, supruzl sl ne dozvol|ava|u
sredstva za sprecavan|e trudnoce, nekatollcl ko|l sklapa|u brak
s katollclma mora|u se prlllkom v|encan|a obvezatl da ce d|ecu
odga|atl katollckl, pslhlckl bolesnlcl dopusta|u da lm katollckl
23
egzorclstl «lst|eru|u zle duhove», rodltel|l su se prltom cak
pomlrlll sa smrcu d|eteta. D|eca ko|u su svecenlcl oskvrnull, l
n|lhovl rodltel|l os|eca|u se obveznlma presut|etl zlocln, aírlckl
katollcl zaraze se HlV-om |er po katollckome seksualnom
moralu se ne sml|u korlstltl prezervatlvl.
Napokon upltno |e radl ll se tu o stetama prouzrocenlm crk-
venlm prltlskom, |er za zlocln protlv cov|ecnostl prl|etn|om
ko|l ovd|e dolaze u obzlr dovol|na |e vec ozbll|na ugrozenost
zdravl|a zrtava (usporedl Werle, Medunarodno kazneno pravo,
2. lzdan|e, 2007., bro| 343). U svakom sluca|u radl se o
duhovno| prlm|enl slle ko|a |e sllcna druglm zloclnlma protlv
cov|ecnostl, kao npr. «lrlsll|avan|e na prostltucl|u» (cl. 7, allne|a
1, slovo g) lll deportacl|a (slovo d) lll « sve uklonltl l lstrl|ebltl»
- aparthe|d (slovo |). Vremenske patn|e povezane s tlme su u
usporedbl s v|ecnlm paklenlm mukama ko|lma se prl|etl up-
ravo bezazlene. Crkvenl sustav prlslle prema tome spada pod
cln|enlcno stan|e «drugl necov|ecnl postupcl sllcne naravl» u
smlslu clanka 7, allne|a 1, slovo k.
Ckolnost sto crkvenl sustav prlslle posto|l oko 1500 godlna l
sto |e u zeml|ama zapadne hemlsíere etabllrana rellgl|a nlsta
ne ml|en|a. 1o etabllran|e se nl|e dogodllo dobrovol|nlm
prlznan|em crkvenog sustava, nego prlsllnlm uclan|lvan|em,
duhovnlm potlaclvan|em l krvavlm nasll|em. kezultatl toga
povl|esnog procesa ko|l |e doveo do «sv|etske» crkve blll su
hoces-neces prlhvacenl tradlcl|om l navlkom lako |e u svlm
stol|eclma dolazllo do otpora íllozoíske l rellglozne naravl.
Cnl su uvl|ek blll usp|esno preklnutl, katkad u krvl ugusenl, l
uz drzavnu pomoc.
24
1a se drzavna pomoc sasto|ala l u tome sto se odrzavan|u
crkvenog sustava krsen|a l|udsklh prava nlsu postavl|ala nlkakva
pravna ogranlcen|a. 1o se proml|enllo od stupan|a na snagu
rlmskog Statuta Medunarodnoga krlvlcnog suda 1.7.2002..
1lme |e kao medunarodno pravo prlhvaceno posto|an|e
obll|ez|a krlvlcnog d|ela zloclna protlv cov|ecnostl. Cn ne stltl
samo od oblcnog ubo|stva l teskog ubo|stva, vec oslm toga
lma u vldu druga l|udska prava, kao na prlm|er zastltu od
rasne dlskrlmlnacl|e, prot|erlvan|a l ostallh necov|ecnostl.
Uvoden|em Medunarodnog krlvlcnog suda dogodlo se
kulturnl obrat cov|ecanstva. Vlse se nece trp|etl pslhoteror
prlslle v|ere l sav|estl necov|ecnlm prl|etn|ama stetan po
zdravl|e, ko|l |e kazn|lv ukollko se «clvllnom stanovnlstvu»
nanosl rasprostran|enlm lll slstematsklm clnom. (clanak 7,
allne|a 1, str. 1 Statuta Medunarodnoga krlvlcnog suda) Crkvenl
sustav prlslle |e sllcan takvom napadu, |er se crkvene prl|etn|e
dogada|u «u lzvedbl . polltlke . |edne organlzacl|e», nalme
crkve ko|a «lma za cll| |edan takav napad» (clanak 7, allne|a
2, slovo a Statuta Medunarodnoga kaznenog suda), kako bl
nametnula svo| v|erskl nauk «clvllnom stanovnlstvu» slrom
svl|eta.
4. Kaznena odgovornost dr. Ratzingera
1uzenl doduse nl|e uveo crkvenl sustav prlslle, medutlm on
|e kao papa odgovoran za n|egovo odrzavan|e l provoden|e l
kao preíekt kongregacl|e za nauk v|ere svo|e crkve blo
suodgovoran, na lzvrsnom poloza|u, kao zastupnlk tadasn|eg
pape. Cn |e blo seí crkvene lnkvlzlcl|ske vlastl l tako se os|ecao.
U |ednome radlo-lnterv|uu u ozu|ku 2005. on |e rekao. «Vellkl
25
lnkvlzltor |e hlstorl|ska lnstltucl|a. Ml smo negd|e u kon-
tlnultetu.» l on |e dodao da se mora «lpak recl da |e lnkvlzlcl|a
blla napredak |er se vlse nlsta nl|e sm|elo osudlvatl bez
lnqulsltlo.»
Danas tuzenl lma na|vlsu odgovornost za sva ucen|a l prl|etn|e
svo|e crkve. Cn |e takoder odgovoran l za to sto l dal|e posto|l
crkvenl sustav prlslle, uveden prl|e n|egovog lzbora za papu.
Cn bl mogao povucl prl|etn|e s v|ecnlm paklenlm mukama.
Sve dok on to ne uclnl, lspun|ava gore pokazano posto|an|e
krlvlcnog d|ela po clanku 7, allne|a 1, slovo k Statuta
Medunarodnoga krlvlcnog suda zbog ne cln|en|a (usporedl k
ovome l Werle, kao gore, bro| 472 l dal|e)
26
II. Ubojita zabrana kondoma
losto|l opravdana sumn|a da |e dr. katzlnger kao papa
vellkome, neodredenom bro|u l|udl nanlo teske povrede
n|lhovoga t|elesnog zdravl|a l smrt u smlslu cl. 7, allne|a 1,
slovo a Statuta Medunarodnoga krlvlcnog suda.
1. Konflikt
lrema podaclma UN-a sada |e vlse od 22 mlll|una l|udl u
Aírlcl zarazeno HlV-om/AlDS-om, oko 30 mlll|una |e vec
umrlo od te zaraze. U }uzno| Aírlcl |e svakl petl pogoden
tlme. Codlsn|e dolazl do 500.000 novlh lníekcl|a. U
pogodenlm podruc|lma zlvl takoder mnogo mlll|una katollka.
lrl|enos vlrusa HlV-a vrsl se lzm|enom t|elesnlh tekuclna. Stoga
se |edna od na|vaznl|lh m|era za sprecavan|e slren|a zaraze
sasto|l u tome da se l|ude uputl da korlste kondom kod spolnog
odnosa.
lrema nauku rlmokatollcke crkve, ko|l |e papa lavao Vl.
proglaslo 1968. u Lncykllcl Humanae Vltae, sredstva za
sprecavan|e zaceca su medutlm strogo zabran|ena. 1o se nl|e
nlsta proml|enllo nl kad |e bro| zarazenlh HlV-om u 1980-lm
l 1990-lm godlnama brzo rastao l vlrus HlV-a lzazvao smrt
mlll|una l|udl, sto tra|e l do danas. lada |e papa lvan lavao ll.
u vel|acl 1993. pos|etlo Ugandu, lzostavlo |e goruce pltan|e
lzm|ene po zlvot opasne zabrane upotrebe kondoma. Cn |e
radl|e prlhvatlo slren|e zaraze, nego prom|enu «Moralnog
nauka» Vatlkana. U |ednome «lrlrucnlku za lspov|ednlke»
27
sastavl|enom 1997. po nalogu lstog pape, kardlnal Alíonso
Lopez 1ru|lllo, preds|ednlk «paplnskog sav|eta za obltel|»,
podcrtava apsolutnu vrl|ednost stare odredbe. «Crkva |e stalno
naucavala da su sredstva za sprecavan|e zaceca, sto znacl svakl
nam|ernl cln sprecavan|a oplodn|e, sam po sebl gr|esnl
postupak. Cva| nauk treba smatratl konacnlm l nepro-
m|enl|lvlm.
Clanovl katollcke crkve ko|l zlve u podruc|lma Aírlke ug-
rozenlm HlV-om/AlDS-om, dakle prl|e svega |uzno od Sahare,
sto|e pred strasnom alternatlvom. Ako se u seksualnlm
odnoslma stlte kondomlma, postat ce teskl gresnlcl, ako se
ne stlte lz straha od crkvenlh prl|etn|l kaznama za grl|eh, postat
ce kandldatl smrtl. 1989. |edan katollckl teolog morala Carlo
Caííara, ko|l |e danas nadblskup ßolon|e zahtl|evao |e prekld
svlh seksualnlh aktlvnostl cak l u braku ako |e |edan od partnera
HlV-pozltlvan. Zabrana kondoma ne dovodl samo do smr-
tonosne zaraze katollka, nego lstovremeno potlce n|lh da
zaraze nekatollke.
Vec godlnama se |avl|a otpor protlv toga laznog l po zlvot
opasnog ºmorala¨, takoder lz crkvenlh krugova. lrema Spiegel-
online od 8.4.2010. katollckl blskup levln Dovllng,
predbaclvao |e svo|o| crkvl vec na sv|etskom danu AlDS-a
2003. godlne da |e «sll|epa prema zlvotno| stvarnostl mlll|una
slromaha». L|udl u Aírlcl «zlve, pate l umlru zbog te bolestl».
U svo|o| blskupl|l blskup |e dozlvlo lz neposredne bllzlne kako
u radnlcklm nastambama l|udl hrplmlce umlru od AlDS-a.
«Smatram da se l|ude ko|l zlve u takvlm uv|etlma s HlV-om
mora pozvatl da korlste kondom, kako bl sprl|eclll prenosen|e
smrtonosne bolestl na drugu osobu lll zastltlll sebe, osoblto u
28
odnoslma gd|e se radl o zloupotrebl l unlsten|u», ob|avlo |e
blskup.
2. Pokornost sa smrtnom posljedicom
la lpak l sadasn|l papa na vlastl zatvara svo|e usl za grlzn|u
sav|estl svo|lh svecenlka l v|ernlka. }os gore. lrlllkom svoga
prvog putovan|a u Aírlku, u ozu|ku 2009., prl cemu su se
mnogl aírlckl katollcl nadall spasonosno| rl|ecl, on |e zaostrlo
dllemu prlllkom razgovora s novlnarlma u zrakoplovu ko|l ga
|e odvezao u Aírlku. kekao |e. «lroblem AlDS-a se ne moze
rl|esltl dl|el|en|em kondoma. N|lhovo korlsten|e sto vlse,
pogorsava problem» k|esen|e lezl u «duhovnom l l|udskom
buden|u» l u «prl|atel|stvu s patnlclma».
Sve dobrotvorne organlzacl|e ko|e nlsu vezane za crkvu, kao
na prlm|er d|ec|a dobrotvorna organlzacl|a UN-a UNlCLl, na
tollko puno lgnorancl|e reaglrale su s nerazuml|evan|em.
lrltom, paplnska lz|ava se dogodlla dvl|e godlne nakon lzlaska
kn|lge ko|a |e pobudlla pazn|u «ßog, AlDS, Aírlka» od Crllla l
Hlpplera, u ko|o| dugogodlsn|l vodltel| n|emacke za|ednlce u
lapstadtu (Hlppler) lzv|estava o strasnlm koníllktlma sav|estl l
s tlme povezano| smrtno| opasnostl katollckog stanovnlstva
}uzne Aírlke. Cn |e medu ostallm naplsao. «1ko bl od nas
lmao pravo s odobravan|em prlhvatltl smrt od AlDS-a l|udl
ko|l ne zlve po strogome moralnom kodeksu nase crkve: Zar
se tlne|dzer ko|l spava sa svo|om prl|atel|lcom ne bl smlo
zastltltl: kadl se o zlvotu l smrtl. 1u su razmlsl|an|a o tome
vodl ll dozvola upotrebe kondoma u promlskultet lll ne,
neznatna. Cdavno posto|e studl|e ko|e |ednoznacno potvrdu|u
29
da prezervatlvl ne ut|ecu presudno na bro| seksualnlh partnera
lll seksualnlh clnova. ßllo bl zalsta vrl|eme da se dopustl da
takve spozna|e udu u teologl|u morala. Medutlm tu |e prlsutan
strah crkvenlh glavara da bl obvezatnost n|lhovog nauka mogla
bltl narusena.» (kao gore, str.170)
lollko |e autor tlme blo u pravu, pokazalo se nakon lzlaska
n|egove kn|lge. N|egov ugovor u lapstadtu n|egova crkva nl|e
produzlla. N|emacka blskupska koníerencl|a mu |e zabranlla
promotlvna putovan|a l sud|elovan|a u kontaktnlm emlsl|ama.
2009. godlne u kn|lzl «Da ßog sacuva» od blvse redovnlce
Ma|elle Lenzen lzasao |e sl|edecl lzv|esta| o smrtonosnom
koníllktu lzmedu crkvenog nauka l stvarnog suzbl|an|a AlDS-
a. kedovnlca medu ostallm lzv|estava. «1l|ekom 33 godlne
pomagala sam l|udlma, osoblto bolesnlma, da bl mogll vodltl
dosto|an zlvot. L|udl su patlll od kolere, malarl|e, HlV-a, AlDS-
a n|lhova me nesreca uclnlla hrabrom. Dok nl|e doslo do
ílnalnog skandala. ßlla sam stlgmatlzlrana kao opatlca od
kondoma |er sam se unatoc zapovl|edl crkve zalagala za
sredstva za zastltu, kao mogucnost preventlvnog d|elovan|a
protlv gubltka lmunlteta zbog AlDS-a. Za mene |e to blla
nuznost |er sam dozlv|ela bl|edu u kollbama slrocadl u lstocno|
Aírlcl, vld|ela sam uzasno mrsava tl|ela obll|ezenlh zena, drzala
sam n|lhove lscrpl|ene ruke l gledala n|lhove brlzne, duboko
upale ocl.» Cna |e morala napokon napustltl svo| red. U
epllogu svo|e kn|lge ona medu ostallm plse. «Zbog toga sto
crkva tako zestoko propovl|eda protlv kondoma, snosl krlvlcu
sto |e na llllmandzaru u meduvremenu svakl trecl pozltlvan
na HlV. ßro| mrtvlh neprekldno raste.
30
3. Zloèin protiv èovjeènosti
l ova| lzv|esta| |edne sv|edokln|e nl|e nlsta proml|enlo u
Vatlkanu. lsto kao nltl |edno v|estacen|e u paplnlm rukama
ko|e pokrece pltan|e revlzl|e po zlvot opasnog seksualnog
nauka crkve.
Um|esto toga papa se u lnterv|uu s novlnarom leterom
Seevaldom sto ga |e dao o kn|lzl «Sv|etlo svl|eta», usput
lz|asnlo o problemu prevencl|e od AlDS-a kondomlma. Cn
|e rekao. «Moguce |e da posto|e opravdanl po|edlnacnl
sluca|evl, prlm|erlce kad muska prostltutka upotrebl|ava
kondom, prl cemu to moze bltl prvl korak prema moralnostl.»
Crkva medutlm to naravno ne vldl kao stvarno l moralno
r|esen|e. «U ponekom sluca|u to moze bltl, u nam|erl da se
sman|l opasnost od zaraze, prvl korak na putu prema drugacl|e
zlvl|eno| l|udsko| seksualnostl.» Cva prlm|edba |e prlvukla
pazn|u sv|etske |avnostl. No ustvarl ona nl|e donl|ela nlkakav
obrat. U |edno| vl|estl dpa od 22.12.2010. se o tome kaze.
«Crkva raz|asn|ava
londoml l dal|e zabran|enl katollclma.
longregacl|a za nauk v|ere u klmu |e preclzlrala stav
katollcke crkve prema kondomlma. logresno |e paplnske
lz|ave lnterpretlratl kao dopusten|e sredstava za
sprecavan|e zaceca. Unatoc vlsekratnlh lz|ava pape
ßenedlkta \Vl. pozdravl|enlh kao popustan|e zabrane
kondoma, n|egova crkva osta|e kod svog odbaclvan|a
sredstava za sprecavan|e zaceca. Ustvarl ßenedlktove
rl|ecl nlsu proml|enlle nl nauk morala nl pastoralnu
praksu katollcke crkve, utvrdu|e kongregacl|a za nauk
v|ere u klmu u svom prlopcen|u .. longregacl|a za
31
nauk v|ere ko|u |e prl|e vodlo katzlnger, sada se svo|om
opslrnom bll|eskom osvrce, prl|e svega, protlv sv|esno
pogresnlh lnterpretacl|a tlh paplnsklh lz|ava. Mlsl|en|e
da se lz rl|ecl pape ßenedlkta \Vl. moze lzvestl zakl|ucak
da |e upotreba kondoma u neklm sluca|evlma dopustena
za sprecavan|e nezel|ene trudnoce, potpuno |e samo-
vol|no l ne odgovara n|egovlm rl|eclma nltl n|egovom
mlsl|en|u.´»
Cvo mlsl|en|e |e pomocnlk smrtl.
4. Kaznena odgovornost dr. Ratzingera
Ckrlvl|enl doduse nl|e uveo strogu zabranu sredstava protlv
zaceca, all kao papa |e odgovoran za to sto ona l dal|e posto|l
|er |u |e mogao uklnutl.
1lme sto on to ne clnl, on |e propustom odgovoran za to
sto katollcl u regl|ama ugrozenlm AlDS-om lz straha od kazne
za grl|ehe odbacu|u zastltu kondomom. Crkvenl sustav prlslle
l s n|lm povezana prl|etn|a v|ecnlm paklenlm kaznama za
pocln|ene teske grl|ehe u ovom sluca|u d|elu|e smrtonosno u
stotlnama tlsuca odnosno mlll|unlma sluca|eva.
Moralne dlleme pape za ukldan|e zabrane kondoma nlsu
razlog za opravdan|e da se prlhvatl rlzlk od lníekcl|e povezan
s tom zabranom odnosno smrt bezbro| l|udl l bl|eda bezbro|
slrocadl. Spasavan|e l|udskog zlvota |e u svakom sluca|u na
vlso| razlnl, ono |e prema medunarodnom pravu bezuv|etno
nuzno l provodl se usprkos crkvenom nauku protlvnom
l|udsklm pravlma.
32
III. Pokroviteljstvo nad seksualnim
deliktima klera
lonacno posto|l opravdana sumn|a da |e dr. }oseph katzlnger
kao preíekt kongregacl|e za nauk v|ere svo|e crkve l kao papa
do danas slstematskl zataskavao seksualnu zloupotrebu d|ece
l mladlh, stltlo poclnltel|e l tlme podupro dal|n|e seksualno
nasll|e nad mladlma u smlslu cl. 7, allne|e 1, slovo g Statuta
Medunarodnoga kaznenog suda.
1. Seksualni zloèini katolièkih sveæenika
širom svijeta
Do danas |e poznato da su posl|edn|lh desetl|eca tlsuce
katollcklh svecenlka slrom svl|eta seksualno zloupotrl|eblll l
sllovall desetlne tlsuca d|ece l mladlh. Sl|edecl prlkaz ogranlcen
|e na zeml|e na|vlse pogodene seksualnlm zloclnlma l nekollko
prlm|era crkvenog zataskavan|a. Cn se prl|e svega oslan|a na
sastav Ceoíírey|a kobertsona ÇC, 1HL CASL Cl 1HL lClL,
2010. (prilog) l lzv|esta|a medl|a na n|emackome l engleskom
|ezlku. Uzlma se u obzlr l veb-stranlca gottes-suche.de l
tamosn|l opslrnl prlkaz «Seksualno nasll|e u latollcko| crkvl u
godlnama 1993. do 2011.»
1.1 SAD
lotpunl razm|er zloclna postao |e prvl put poznat preko nlza
lzv|esta|a Boston Globea 2002. godlne. Novlne su lzvl|estlle
da |e od sredlne 1990-lh godlna 130 zrtava |ednoga
33
bostonskog svecenlka lsprlcalo svo|e strasne dozlvl|a|e lz
d|etln|stva. lao dacl onl su blll tl|ekom vlse od trl desetl|eca
zloupotrebl|avanl l sllovanl. Nadleznl kardlnal ßernard Lav
|e znao da mlade seksualno ne zlostavl|a samo |edan odredenl
svecenlk, vec vlse n|egovlh svecenlka, all |e na prltuzbe n|l-
hovlh zrtava reaglrao samo tako sto |e svecenlke prem|estao
u druge zupe gd|e |e n|lhova proslost blla nepoznata. Sam
kardlnal |e blo prem|esten u Vatlkan l tamo doblo casne
zadace, dok |e n|egova dl|eceza morala platltl 100 mlll|una
odstete zrtvama svecenlka ko|e |e on prlkrlvao. (kobertson,
kao gore, str. 16 l dal|e)
U cl|elo| Amerlcl su se onda |avl|ale zrtve crkvenlh oskvrnltel|a
d|ece. Nadblskupl|a Los Angelesa se nagodlla s tamosn|lm
zrtvama na odstetnl lznos od 660 mlll|una dolara. Saznalo se
takoder da |e blskup lortlanda, Wllllam levada, |os 1985.
saznao za opasnost od pedoíllsklh svecenlka u svo|o| dl|ecezl,
all protlv toga nl|e nlsta poduzeo. 1rpl|en|e neprlllka l n|lma
nastallh steta dovelo |e n|egovu dl|ecezu na rub bankrota od
cega se spaslo nagodlvsl se sa zrtvama na odstetu u vlslnl od
75 mlll|una dolara. Danas |e Levada zauzeo paplno blvse
m|esto kao kardlnal preíekt kongregacl|e za nauk v|ere. Cstale
dl|eceze su proglaslle bankrot kako bl lzb|egle tuzbe za odstetu
zrtava crkvenlh seksualnlh zloclna. Vatlkan od ko|eg pot|ecu
sve upute za tretlran|e problema pedoílll|e sv|etske crkve, nl|e
uskoclo ílnancl|skl lako od dl|eceza godlsn|e doblva mlll|unska
davan|a (letrov novclc). Sveukupnl racun za ned|ela crkvenlh
d|ec|lh oskvrnltel|a mogao bl konacno lznosltl do 5 mlll|ardl
dolara, pretpostavl|a Forbes Magazin. (usporedl kobertson, kao
gore, str. 16 l dal|e)
34
U gotovo svako| amerlcko| savezno| drzavl saznalo se za
zloclne oskvrn|en|a d|ece ko|e su poclnlll katollckl svecenlcl.
lada vlse nlsu mogll prem|estatl poclnltel|e lz zupe u zupu,
odnosno lz dl|eceze u dl|ecezu, blskupl su u Nev ¥orku presll
na to da lh sal|u u druge zeml|e (um|esto u zatvor). Na|novl|a
lstraga |e pokazala da |e bllo razm|ene pedoíllsklh svecenlka
lzmedu SAD-a, lrske, klma, Mekslka l Aírlke. Mlnlmalne
bro|ke seksualne zloupotrebe ob|avl|ene su u studl|l John Jay
College of Criminal Justice u Nev ¥orku po nalogu katollcke
blskupske koníerencl|e SAD-a. 10667 pogodenlh |e lznl|elo
uv|erl|lve optuzbe protlv 4329 svecenlka. Dok |e kardlnal
katzlnger 2002. godlne htlo bro| poclnltel|a sman|ltl na 1°
svecenstva, sada se lspostavllo, da se radl o 4,3°. Na|gorl
sluca| |e blo sluca| svecenlka Lavrencea Murphy|a ko|l se
tl|ekom 20 godlna ogrl|eslo o 200 gluhonl|emlh u Wlsconslnu
sluca| na ko|l se |os treba vratltl u vezl s ponasan|em kardlnala
katzlngera. (usporedl kobertson, kao gore, str. 23)
1.2 Irska
Dok |e papa lvan lavao ll. pokusavao masovna oskvrn|en|a
d|ece ko|a su poclnlll katollckl svecenlcl u S|edln|enlm
Drzavama prlkazatl nevaznlma kao poseban amerlckl prob-
lem (kobertson, kao gore, str. 20 l dal|e), 2001. godlne u lrsko|
|e pocela radltl komlsl|a pod preds|edan|em suca vlsokog suda
Seana kyana ko|a |e trebala lzradltl pravlla odstete. Cna |e
podnl|ela svo| lzv|esta| 2002. godlne nakon sto |e provela prve
lstrazne postupke o seksualno| zloupotrebl u katollcklm
odgo|nlm ustanovama. 2009. godlne ob|avl|en |e opslran
lzv|esta| ko|l |e sastavlla «lomlsl|a za rasv|etl|avan|e zlo-
upotrebe d|ece», cl|e |e preds|edavan|e preuzeo opet sudac
35
kyan. («kyanov lzv|esta|») Cn oplsu|e seksualnu zloupotrebu
u katollcklm ustanovama kao «endemlcnu». Sv|edocl su
lzv|estavall da su lh os|eca| srama, nadmocnost poclnltel|a
zloupotrebe, kultura sutn|e, lzolacl|a l strah od t|elesnlh kaznl
sprecavall da prl|e razotkrl|u zloupotrebu. (Volumen lll,
poglavl|e 7, 9 l 13-18, «knovledge and dlsclosure») Dal|e se
u lzv|esta|u kaze. «Nemoguce |e odredltl punu dlmenzl|u
seksualne zloupotrebe pocln|ene u d|ecacklm skolama .
Sluca|evl seksualne zloupotrebe tretlrall su se sa sta|allsta rlzlka
|avnog razotkrlvan|a l steta ko|e lz toga prolzlaze za lnstltucl|u
l kongregacl|u. 1a |e polltlka rezultlrala zastltom poclnltel|a.
lad su lalcl blll uhvacenl prl seksualno| zloupotrebl opcenlto
su blll prl|avl|enl pollcl|l. Ako |e clan kongregacl|e blo otkrlven
prl seksualno| zloupotrebl, to se sredlvalo lnterno l nl|e se
prl|avl|lvalo pollcl|l. |.} crkvenl autorltetl su blll sv|esnl
opasnostl od ponavl|an|a seksualne zloupotrebe. Dokumentl
su pokazall da su poclnltel|l zloupotrebe cesto dugorocno
opetovano zloupotrebl|avall d|ecu gd|e god da su radlll.
Suprotno tvrdn|ama kongregacl|e da ona nl|e prepoznala
opasnost od ponavl|an|a, lz dokumentlranlh sluca|eva |e vrlo
|asno da su onl blll sv|esnl tendencl|e recldlva, all |e za
kongregacl|u otkrlvan|e zloupotrebe predstavl|alo rlzlk
potencl|alnog skandala l negatlvnog publlclteta. Cpasnost za
d|ecu se nl|e uzlmala u obzlr. lad su blll konírontlranl s
dokazom seksualne zloupotrebe, odgovor crkvenlh autorlteta
|e blo prem|estan|e poclnltel|a na drugo m|esto gd|e |e on, u
mnoglm sluca|evlma, lmao novo pol|e za nove zloupotrebe».
(kyan keport Concluslons 19-22, prl|evod dol|e potplsanl)
U studenome 2009. po|avlo se lzv|esta| lzraden pod
preds|edan|em sutkln|e ¥vonne Murphy, ko|l se bavlo
36
sltuacl|om dl|eceze Dublln. lzv|esta| |e obuhvacao razdobl|e
od 1975. do 2004. godlne. lonovno |e blo saslusan vellk bro|
sv|edoka l obraden odgovara|ucl bro| dokumenata. lronadeno
|e 14500 zrtava. Na temel|u mnostva dokaznog materl|ala
lomlsl|a |e u zakl|ucku dosla do sl|edeceg rezultata. «lomlsl|a
nema nlkakve sumn|e u to da su dl|eceza Dublln l ostala
crkvena m|esta zata|lla seksualnu zloupotrebu d|ece. 1o se
odnosl na vellk dlo razdobl|a ko|e |e komlsl|a lstrazlvala.
Strukture l proplsl katollcke crkve su olaksall to zata|lvan|e.
Drzavnl autorltetl se nlsu sukladno svo|o| odgovornostl brlnull
da se zakon prlm|en|u|e pod|ednako na sve l|ude l dozvollll
su crkvenlm ustanovama da ostanu lzvan pravnlh procesa.
1lme su potpomogll zata|lvan|e. Dobroblt d|ece ko|a |e morala
lmatl apsolutnl prlorltet, u prvo vrl|eme nl|e blla uzeta u
razmatran|e nltl kao íaktor. Stovlse, radllo se prl|e svega o
tome da se lzb|egne skandal l sacuva dobar glas, ugled l
lmovlna lnstltucl|e l svecenlka ko|e lnstltucl|a promatra kao
svo|e na|vaznl|e clanove. Sredlnom devedesetlh godlna pocell
su lzlazltl na vld|elo skandal l zata|lvan|e. lrlca |e malo pomalo
dosla na sv|etlo dana. Drzava |e odgovorna |amcltl da se takav
lnstltuclonalnl lmunltet ne oslgurava. 1o se moze za|amcltl
ako su sve lnstltucl|e otvorene za prov|eru l drzavnl organl lm
ne dod|el|u|u poseban status». (Zenlt.de)
1.3 Njemaèka
l u N|emacko| |e zld presuclvan|a masovnlh d|ec|lh oskvrnuca
u crkvenlm ustanovama blo dugo vremena neprobo|an. N|ega
|e 2010. godlne problo vodltel| Canlslus Collegea lsusovackog
reda. Nakon sto se upoznao s vlse sluca|eva zloupotrebe lz
37
1970-lh l 1980-lh godlna, provedena su lstrazlvan|a. Cna su
pokazala da |e 50 svecenlka godlnama seksualno zlo-
upotrebl|avalo vlse od 200 d|ece Canlslus Collegea. Uskoro
se lz mnoglh druglh blskupl|a saznalo za dal|n|e zloclne d|ec|lh
oskvrnltel|a. Sve |e dotada bllo presuclvano. (usporedl Der
Spiegel 6/2010.) Mnogo toga |e sada lzaslo na vld|elo. Samo
u ßavarsko| |e pronadeno 280 poclnltel|a ko|l su od 1945. u
crkvenlm ustanovama vrslll seksualno nasll|e nad d|ecom l
mladlma. (usporedl Süddeutsche Zeitung od 22.10.2010.)
lrlllkom lstrazlvan|a pokazalo se da su l u nadblskupl|l
München l lrelslng blll slstematskl zataskavanl sluca|evl
zloupotrebe. U na|man|e |ednom sluca|u blo |e za to od-
govoran kardlnal }oseph katzlnger ko|l |e u to vrl|eme
sluzbovao u Münchenu. lada |e |edan svecenlk pedoíll 1979.
godlne blo prem|esten lz Lssena u München, blo |e opet
postavl|en u sluzbu dusobrlznlstva, a da pollcl|a nl|e blla
obavl|estena. lasnl|e |e opet ponovlo zlocln l napokon ga |e
|ednan n|emackl sud osudlo. (usp. kobertson, kao gore, str.
29, süddeutsche.de od 26.03.2010., Der Spiegel 48/2010.)
}edan lzv|esta| lstrage lzraden po nalogu blskupl|e 2010.
godlne pokazao |e da su prlpada|ucl splsl blll dl|elom unlstenl,
dl|elom punl rupa. lada su svecenlcl blll prem|estenl u druge
blskupl|e, nedosta|all su razlozl. Ako se radllo o seksualnlm
dellktlma, onl su blll bagatellzlranl. U Süddeutsche Zeitung-u
rezultat se po|avlo u naslovu clanka. «Crkva slstematskl
zataskava zloupotrebu». lao zakl|ucak novlne sazlma|u.
«Sve|edno zovu ll se Münchenskl kardlnall Döpíner, katzlnger
lll Wetter zrtve seksualnog nasll|a u ovom vremenu nlsu
blle saslusane, naprotlv poclnltel|e se stltllo, sto granlcl s
kazn|lvostl.» (Süddeutsche Zeitung od 4./5. 12.2010.)
38
1.4 Kanada
U lanadl |e 1990. doslo do prvoga veceg skandala. Devet
clanova Christian Brothers, lalcke organlzacl|e katollcke crkve
bllo |e osudeno na zatvorske kazne zbog opetovane seksualne
zloupotrebe d|ecaka u |ednome domu za slrocad. 2001.
godlne saznalo se da |edna katollcka skola u Montrealu postala
leglo poroka seksualne zloupotrebe, ko|a |e uvl|ek lznova blla
zataskavana placan|em odsteta za svecenlcke zloclne.
Cdgovornl nlsu nltl u |ednom sluca|u ukl|uclll pollcl|u. 2003.
godlne pollcl|a |e otkrlla da |e |edan blskup sakrlo vlastorucno
prlznan|e svecenlka, ko|eg |e prem|estlo lz |edne zupe u drugu,
ne obraca|ucl pazn|u na n|egov prethodnl krlmlnalnl sve-
cenlckl zlvot. 1a| muskarac |e konacno blo osuden zbog
seksualne zloupotrebe 47 d|evo|clca. Na|vecl kanadskl skandal
blo |e seksualno, t|elesno l dusevno nasll|e pocln|eno u
lnternatlma za d|ecu urodenlka ko|e vodl katollcka crkva. U
okvlru nagodbe za odstetu crkva |e morala platltl 80 mlll|una
dolara a drzava 2,2 mlll|arde. lapa se lsprlcao, all l tu |e
posto|ala sumn|a da crkva ne suradu|e potpuno s drzavnom
lstraznom komlsl|om ko|a |e lstrazlvala zlocln. (kobertson, kao
gore, str. 33 l dal|e)
1.5 Australija
Cotovo da nl|edna zeml|a u ko|o| |e katollcka crkva aktlvna,
nl|e ostala postedena. U Australl|l |e 90 svecenlka bllo osudeno
zbog seksualne zloupotrebe, daleko vlse n|lh pravosude nl|e
uznemlrlvalo, zato |er |e crkva skrlvala optuzbe l sklapala
pov|erl|lve nagodbe. 2010. godlne saznalo se da |e |edan
opunomocenlk crkve lzvrslo lsplate za seksualnu zloupotrebu
39
d|ece ko|e |e poclnllo 300 svecenlka. Nltl |edan od n|lh nl|e
blo otpusten lz sluzbe. U |ednom sluca|u |e oskvrnltel| d|ece
blo prem|esten u drugu zupu l tamo |e ponovlo kazneno d|elo.
(kobertson, kao gore, str. 32)
1.6 Afrika
Crkva |e sve vlse prelazlla na to da svo|e zloclnce, oskvrnltel|e
d|ece, prem|esta hrplmlce u Aírlku um|esto samo lz zupe u
zupu. U svlbn|u 2010. ob|avl|enl su prvl lzv|esta|l o navall
d|ec|lh oskvrnltel|a lz N|emacke, ltall|e, lrske l SAD-a u
Nlgerl|u, }uznu Aírlku, Mozamblk l longo. lreds|edava|ucl
|uznoaírlcke blskupske koníerencl|e potuzlo se da su na aírlckl
kontlnent poslanl svecenlcl vucl u |an|eco| kozl. (usp. ko-
bertson, kao gore, str. 30 s uputom na Legal Brief Africa od
3.5.2010.)
1.7 Prominentni poèinitelji
U meduvremenu posta|e sve vlse poznato da seksualna
devl|acl|a nl|e ogranlcena samo na oblcno svecenstvo, nego
doseze sve do na|vlslh poloza|a katollcke crkve. Seksualnl
skandall oko blskupa l nadblskupa nerl|etko su lstovremeno
otvarall l vrata dal|n|lm uvldlma u razvrat katollckog klera.
1ako |e prlm|erlce u travn|u 2010. blskup ßrüggea odstuplo
od svo|e duznostl |er se lspostavllo da |e godlnama seksualno
zloupotrebl|avao svog necaka. Cn |e cekao 10 godlsn|l rok
zastare l zatlm prlznao d|elo, te tako nl|e mogao bltl kazn|en.
N|egov sluca| |e doveo do postavl|an|a lstrazne komlsl|e
belgl|ske blskupske koníerencl|e cl|e su lstrage pokazale da |e
tl|ekom posl|edn|lh desetl|eca bllo na|man|e 488 sluca|eva
40
zloupotrebe. Do drzavne lstrage sluca|eva nl|e doslo. (usp.
Süddeutsche Zeitung od 14.9.2010.)
U Norvesko| |e nadblskup Mueller prlznao da |e 1990-lh
godlna zloupotrl|eblo 12-godlsn|eg mlnlstranta. Na|gorl sluca|
od crkvenlh vellklh pastlra |e sluca| blvsega kardlnala Hansa-
Hermanna Croera lz Austrl|e ko|l |e kao v|eroucltel| u ranl|lm
godlnama svo|e karl|ere zloupotrl|eblo otprlllke 2000 d|ece.
Cn za to nl|e nlkada blo kazn|en, vec mu |e papa lvan lavao
ll. dozvollo da se neometano povuce u samostan. Neke od
n|egovlh zrtava su blle obestecene l obvezane na sutn|u.
Dogada|l su se zblll 1980-lh l 1990-lh godlna, kad |e }oseph
katzlnger blo preíekt kongregacl|e za nauk v|ere.
N|emu l lvanu lavlu ll. bllo |e 2000. godlne prlopceno da se
pol|skl nadblskup }ullus laetz ogrl|eslo o studente, buduce
svecenlke. Cnl su lgnorlrall tu lníormacl|u l nlsu trazlll od
laetza da se povuce sve dok nakon nekollko godlna nl|e blla
ob|avl|ena prava optuzba. (kobertson, kao gore, str.30)
U Latlnsko| Amerlcl zloclnl crkvenog oskvrn|lvan|a d|ece
prlvukll su pazn|u prl|e svega preko |ednog prl|atel|a pape
lvana lavla ll., padrea Marclala Maclela Degollada. lapa ga
|e prlmlo 2004. godlne na proslavl n|egovoga 60-godlsn|eg
svecenlckog |ublle|a l zahvallo mu za «svecenlcku sluzbu
lspun|enu darovlma svetog duha». Maclel |e u Mekslku
osnovao red Kristovih legionara, organlzacl|u sllcnu
ozloglasenom Opus Dei. Frankfurter Rundschau u svo|em
lzdan|u od 16./17.10.2010. lzv|estava o tom muskarcu. «lad
bl posto|ala unutar-crkvena rang llsta na|tezlh gresnlka, Maclel
bl zauzlmao m|esto na vrhu. Utemel|ltel| reda ko|l |e umro
41
2008. desetl|eclma nl|e blo sklon samo sv|etovnlm poroclma
kao drogama. 1akoder nl cellbat nl|e uzlmao bas ozbll|no l s
dvl|e zene lzrodlo tro|e d|ece, kako |e u meduvremenu l sam
red prlznao. Na|teze |e medutlm to sto |e Maclel zloupotrl|eblo
20 do 100 mladlh, medu n|lma l svo|u vlastltu d|ecu. lrema
lz|avama zrtava kao opravdan|e mu |e sluzlo bol u trbuhu´
ko|l se mogao ublazltl samo masazom´. Nakon obavl|ene
obrade´ on |e zrtve lspov|edlo l nalozlo lm da sute kao sto su
predvldall proplsl reda. lrlgovorl Maclelu su u Vatlkanu vec
blll poznatl desetl|eclma. }os kra|em 70-lh godlna |edan od
zrtva |e oplsao svo|e muke l plsmo, propraceno lz|avama
druglh supatnlka, poslao u klm. Nlsta se nl|e dogodllo. 1ek
1997. osmorlca mekslcklh semlnaraca su se odvazlla lzacl u
|avnost. Nedugo nakon toga ulozlll su zalbu kod kongregacl|e
za nauk v|ere, medutlm lstraga |e uskoro blla obustavl|ena .
1ek kad |e lvan lavao ll. lezao na samrtl, katzlnger |e zapoceo
novu lstragu. 1o sto |e glavnl tuzltel| kongregacl|e za nauk
v|ere, Charles Sclcluna saznao od Maclelovlh zrtava bllo |e
tollko potresno da |e utemel|ltel|u reda klm 2006. odredlo
povucen zlvot u molltvl l pokorl´. Vlse ga nltko nl|e tuzlo.
Maclel |e umro nesmetano u dobl od 87 godlna u SAD-u.«
l u Argentlnl |e |edan promlnentnl crkvenl voda, nadblskup
blskupl|e Santa le de la Vera Cruz, blo predmet tesklh optuzbl.
47 mladlh semlnaraca lzrazllo |e prlgovor da lh |e on seksualno
zloupotrl|eblo. U vel|acl 1995. blskup |e otputovao u klm l
kod pape lvana lavla ll. postlgao ukldan|e lstrage l potvrdu
duznostl. 1ek kada |e argentlnska publlclstkln|a Clga Wornat
2002. godlne s kn|lgom »Nuestra santa madre» lznl|ela sluca|
u |avnost l |edan blvsl semlnarac prl|avlo blskupa, on |e
odstuplo od svo|e duznostl. lra|em 2009. blo |e osuden na 9
42
godlna zatvora ko|e lzdrzava u kucnom prltvoru (usp.
Wlklpedl|a, Seksualna zloupotreba u katollcko| crkvl, 2.7.1
Argentlna)
U Nlgerl|l |e nadblskup ßenln Clty|a , klchard Antony ßurke,
blo optuzen za odrzavan|e seksualnlh odnosa s malol|etnlm
d|evo|kama l zlvot u konkublnatu. Dana 31.5.2010. papa
ßenedlkt \Vl. prlhvatlo |e n|egovu ostavku. (Wlklpedl|a, kao
gore) C postupku protlv blskupa nl|e nlsta poznato.
2. Strategija zataškavanja
2.1 Papinska tajna
lrl|e svog lzbora za papu 2005. godlne dr. }oseph katzlnger
|e blo preíekt kongregacl|e za nauk v|ere. Cna se sasto|l od trl
od|ela. }edan od n|lh |e «Dlsclpllnskl od|el» ko|l se bavl
povredom morala. Cbrada takvlh prl|estupa od 1962.
zasnlvala se na ta|no| paplnsko| naredbl s naslovom «Crlmen
solllcltatlonls». lod moralnlh dellkata svecenlka pod
prl|etn|om ekskomunlkacl|e ona |e obvezlvala svakog
poclnltel|a, svaku zrtvu l svakog sv|edoka na apsolutnu
dlskrecl|u. l sama naredba |e na pocetku blla ta|na. Nadlezna
za upravnl put l sudskl postupak blla |e lskl|uclvo Sveta
kongregacl|a Svetog oílcl|a. Dana 30.4.2001. papa lvan lavao
ll. |e |ednlm Motu proprlo s naslovom «Sacramentorum
sanctltatls tutela» uklnuo odredbe Crlmen sollcltatlonls lz
1962. godlne. lroglas novlh proplsa lzvrsen |e plsmom de
dellctls gravlorlbus nekadasn|eg preds|ednlka kongregacl|e za
43
nauk v|ere, kardlnala katzlngera, od 21.5.2001. svlm
blskuplma katollcke crkve. U n|emu se medu ostallm kaze da
«laznena d|ela protlv cudoreda, nalme. kazneno d|elo
protlv 6. zapovl|edl Dekaloga pocln|eno od klerlka s
malol|etnlm cov|ekom ko|l |os nema 18 godlna . su
lskl|uclvo pod nadleznoscu kongregacl|e za nauk v|ere
kao apostolskog suda. «Ako nekl blskup lll hl|erarh lma
makar samo neodredeno saznan|e o takvome kaznenom
d|elu, mora ga nakon prethodno okoncane lstrage prl-
|avltl kongregacl|l za nauk v|ere, ko|a, ako zbog posebnlh
okolnostl ne preuzme sluca|, davan|em odgovara|uclh
proplsa blskupu odnosno hl|erarhu naredu|e da svo|lm
vlastltlm sudom vodl dal|n|l postupak . Clm |e sluca|
na bllo ko|l nacln okoncan pred sudom, potrebno |e sve
splse postupka sto |e brze moguce po sluzbeno| duznostl
predatl kongregacl|l za nauk v|ere . lrocesl ove vrste
podll|ezu paplnskom cuvan|u ta|ne.»
2.2 Praksa zataškavanja
Vec s obzlrom na ovu crkveno-pravnu sltuacl|u moze se
pretpostavltl da |e preds|edava|ucl kongregacl|e za nauk v|ere
blo stalno lníormlran o svlm seksualnlm zloclnlma sto su lh
poclnlll katollckl svecenlcl slrom svl|eta. Nadal|e se treba
pretpostavltl da |e on blo lníormlran o bltnlm stvarlma u
voden|u lstrage od m|esnlh blskupa odnosno r|esen|u sluca|eva
s ko|lma su blll upoznatl m|esnl blskupl l kongregacl|a za nauk
v|ere u klmu. Cn |e znao da crkva u pravllu nl|e lníormlrala
pollcl|u, clme |e kazn|avan|e poclnltel|a ostalo lnterna stvar
crkve, prl cemu |e na|vlsa kazna l kod na|tezlh seksualnlh
44
zloclna samo ekskomunlkacl|a l otpustan|e lz sluzbe. Cn |e
nadal|e znao da su takva otpustan|a blla ne samo vrlo rl|etka
vec su u mnoglm sluca|evlma svecenlcl ponovno postavl|enl l
cesto su ponovno zloupotrebl|avall d|ecu. Cn |e naravno znao
l kad su blle postavl|ene drzavne lstrazne komlsl|e (npr. u
Dubllnu l Massachusettsu) za lstragu seksualnlh zloclna
n|egovlh svecenlka l kako |e crkva ometala te komlsl|e u
voden|u lstrage. Murphy|eva komlsl|a |e u studenome 2009.
utvrdlla ne samo da su katollckl blskupl lrske desetl|eclma
presuclvall sllovan|a l zloupotrebe malol|etnlka, ukupno 14500
zrtava, nego su nastavlll zataskavan|e l prema samo| komlsl|l,
sllcno kao kod lstrage generalnoga drzavnog odv|etnlstva
Massachusettsa. Cno |e govorllo o «kulturl ta|ne», a Studl|a
}ohna }aya (usp. Core 1.1.) dosla do sokantnog rezultata da
76° svlh optuzbl za seksualnu zloupotrebu nlkada nl|e bllo
prosll|edeno drzavnlm vlastlma (kobertson, kao gore, str. 22)
Murphy|eva komlsl|a |e u svom lzv|esta|u naplsala da |e u
Massachusettsu kao l u Dubllnu ta|na «stltlla lnstltucl|u na
racun d|ece» (Murphy|ev lzv|esta|, poglavl|e 1, bro| 28). lreko
Wikileaks se nedavno saznalo da |e sam Vatlkan podmetao
kllpove pod noge lstrazno| komlsl|l kad |e u klmu trazlla
lníormacl|e. Cdblll su |e |er se nl|e obratlla preko lrske drzave,
vec dlrektno Vatlkanu, sto |e povrl|edllo n|ena prava
suverenlteta. (usp. Welt online, Vatlkan uskratlo suradn|u na
lzv|esta|u o zloupotrebl od 11.12.2010.)
Cuvan|e ta|ne |e blla na|vlsa zapovl|ed, ne samo pravno, kao
sto plse u plsmu kardlnala katzlngera lz 2001. godlne,
zataskavan|e |e l cln|enlcno bllo na dnevnom redu. Csoblto
ekstremnu potvrdu za to na upravo dramatlcan nacln da|e
|edan postupak lz 2001. godlne ko|l |e tek nedavno ob|avl|en.
45
Dana 8.9.2001. Vatlkan |e írancuskom blskupu llerreu llcanu
lz ßayeuxa cestltao na |ednom vrlo osobltom d|elu. lremda
|e po írancuskom pravu blo obvezan seksualnu zloupotrebu
svecenlka prl|avltl pollcl|l, on to nl|e uclnlo lako se radllo o
osoblto teskom sluca|u. Svecenlk kené ßlssey |e vlse puta
sllovao |ednog d|ecaka, a desetoro druglh zlostavl|ao. lonacno
blo |e osuden na 18 godlna zatvora. ßlskup llcan |e zbog
povrede svo|e obveze prl|avl|lvan|a blo osuden uv|etno na
trl m|eseca. U plsmeno| pohvall lz klma se kaze. «Vl ste
lspravno postuplll. Vesell me sto u eplskopatu lmam takvog
kolegu ko|l u oclma povl|estl l svlh ostallh blskupa svl|eta radl|e
lde u zatvor nego da denunclra svog slna l svecenlka.» llsmo
|e potplsao preds|ednlk svecenlcke kongregacl|e Darlo
Castrlllon Hoyos l odobrlo papa l preds|ednlk kongregacl|e
za nauk v|ere, dakle kardlnal }oseph katzlnger, a kopl|a |e
poslana svlm blskupsklm koníerencl|ama. (usp. Washington
Post od 23.4.2010., Reuters, Faith World od 15.4.2010.,
kobertson kao gore, str.42)
1o |e potpuno u skladu sa sllcnlm naclnom ponasan|a Vatlkana
u druglm sluca|evlma. lad |e amerlcka blskupska koníerencl|a,
obzlrom na ucestale skandale d|ec|lh oskvrnltel|a, predlozlla
nultu tolerancl|u l ht|ela poclnltel|e prl|avltl pollcl|l l zahtl|evala
cescu prlm|enu uklan|an|a lz sluzbe krlvlh svecenlka, lz klma
|e dosao tra|an veto. Zastupnlk kardlnala katzlngera u
preds|ednlstvu kongregacl|e za nauk v|ere l danasn|l drzavnl
ta|nlk kardlnal ßertone lz|avlo |e u vel|acl 2002..
«lo mo|em mlsl|en|u neutemel|en |e zaht|ev da se |edan
blskup obveze kontaktlratl pollcl|u zbog svecenlka ko|l
|e poclnlo pedoíllskl zlocln. Naravno da clvllno drustvo
46
lma obvezu stltltl svo|e gradane. All lsto tako se mora
postovatl sluzbena ta|na´ svecenlka |.} Ako |edan
svecenlk vlse nema pov|eren|a u svog blskupa |er se bo|l
da ce bltl denunclran, tada vlse ne bl bllo slobode
sav|estl.» (}ohn L. Allen, }r., All the lope´s Men, 2004.,
str. 242) A preds|edava|ucl svecenlcke kongregacl|e
Castrlllon Hoyos |e govorlo o tome da crkva vlse voll
«stvarl drzatl unutar obltel|l». (Allen, kao gore, str.245,
usp. l kobertson, kao gore, str. 19 l dal|e, ko|l cltlra l
druge kardlnale sa sllcnlm lz|avama)
Da se tako postupalo l godlnama prl|e, vldl|lvo |e lz nedavno
ob|avl|enog plsma paplnskog nuncl|a u Dubllnu lz 1997.
godlne. lako lzv|estava New York Times paplnskl zastupnlk |e
upozorlo na to da lrskl crkvenl glavarl da|u nalog za potpunu
suradn|u s kazneno lstraznlm organlma. Novlne su doslovce
plsale. ,1he letter írom the papal representatlve re|ected a
1996 declslon by Dublln church leaders to respond more
candldly to the suppressed scandal ln lreland by orderlng that
chlld-abuse allegatlons be reíerred íor crlmlnal lnvestlgatlon.
1he strlctly coníldentlal´ letter írom kome leaked ln }anu-
ary amld contlnulng lnqulrles lnto the lrlsh scandal empha-
slzed the prlorlty oí ln-house handllng oí pedophllla cases
under church, not clvll, lav.¨ (llsmo paplnskog zastupnlka
odbacllo |e odluku dabllnsklh crkvenlh glavara lz 1996. da
otvorenl|e lstupe u vezl zataskavanog skandala u lrsko| kao l
naredbu da se o navodlma o zlostavl|an|u d|ece provede
krlmlnallstlcka lstraga. «Strogo pov|erl|lvo» plsmo lz klma, ko|e
|e procurllo u |avnost u sl|ecn|u usred lstrage o lrskom
skandalu, naglasllo |e prlorltet obrade pedoíllsklh sluca|eva
lnterno, po crkvenom, a ne clvllnom zakonu.) (New York
Times, 31. sl|ecan| 2011.)
47
lollko uporno crkva bloklra kad se radl o pravno| obradl
seksualnlh zloclna svo|lh svecenlka, dozlvlo |e neposredno l
potplsnlk u sluca|u |edne zrtve zloupotrebe ko|u |e zastupao.
kadllo se o zenl ko|a |e lstaknula da |u |e kao dl|ete l mladu
d|evo|ku godlnama seksualno zloupotrebl|avao l sllovao |edan
svecenlk. Cna |e tlme blla tollko traumatlzlrana da |e godlnama
potlsklvala ta zblvan|a. Na temel|u kllnlcko-pslholoskog
v|estacen|a |ednog znanstvenlka katollckog sveuclllsta Llchstätt
n|enl su navodl ocl|en|enl v|erodosto|nlma. S obzlrom na to
zam|enlk oílcl|ala dl|eceze Llchstatt obratlo se vürzburskom
blskupu dr. Hoímannu ko|l |e blo nadlezan za - u medu-
vremenu umrlog poclnltel|a s upozoren|em da se tu radl o
«osoblto ozbll|nom l teskom sluca|u seksualne zloupotrebe» l
da dl|eceza treba platltl odgovara|uce odstete. lad |e ona
odbaclla zaht|ev l pokusala sluca| rl|esltl nekom vrstom mlta
za sutn|u, dl|eceza |e blla tuzena. U postupku |e blskup stavlo
prlgovor na zastaru. lotplsnlk se tada obratlo preds|e-
dava|ucem N|emacke blskupske koníerencl|e, nadblskupu dr.
Zollltschu s molbom da optuzenl blskup povuce prlgovor. 1o
|e bllo odbl|eno. Nakon sto sud slgnallzlra da zaht|ev zrtve za
naknadu stete lzgleda opravdanlm, no potpuno raz|asn|en|e
sluca|a |e bezusp|esno zbog blskupovog prlgovora na zastaru,
potplsnlk se doplslma od 27.4.2008. l 1.9.2008. obratlo papl,
kako bl se on pobrlnuo da dl|eceza dal|e ne bloklra raz|a-
sn|en|e sluca|a l odstetu zrtve pravnlm trlkom prlgovora na
zastaru. Cba su plsma ostala bez odgovora l zrtva nl|e usp|ela
na sudu |er se crkva l dal|e ukopala lza prlgovora o zastarl.
lao medurezultat treba utvrdltl. lzmedu 1981. l 2005. godlne
}oseph katzlnger |e kao preíekt kongregacl|e za nauk v|ere, a
otada kao papa, dlrlglrao sv|etsklm sustavom zataskavan|a ko|l
48
|e crkvene oskvrnltel|e d|ece stltlo od kaznenog gon|en|a
drzavnlh sudova l um|esto toga lh konírontlrao lskl|uclvo s
m|erama kanonskog prava ko|e nlkome nlsu naudlle l dovodlle
su do toga da su d|ec|l oskvrnltel|l u pravllu osta|all u sluzbl l
doblvall dal|n|e mogucnostl za seksualno nasll|e ko|e su l
korlstlll. kobertson sazlma rezultat ovako. «Stan|e dokaza
pokazu|e da se po naredbl Vatlkana s poclnltel|lma ned|ela
postupalo tako da su blll zastlcenl od otkrlvan|a, da su n|lhove
zrtve usutkavane, neklma od n|lh se pomagalo u cln|en|u novlh
kaznenlh d|ela a organlma kaznenog gon|en|a uskraclvall
dokazl n|lhovlh tesklh zloclna. laktlckl crkva u mnoglm
zeml|ama odrzava vlastlto kazneno pravosude za ko|e |avnost,
pollcl|a l parlamentl nlsta ne zna|u, ko|e se zapravo od n|lh
sakrlva l u ko|em krlvcl osta|u nekazn|enl, dok se zrtve s
lznudenlm prlsegama usutkava|u nagodbama postlgnutlm u
potpuno| ta|nostl.»
2.3 Pogodovanje i ponovno postavljanje poèinitelja
Medutlm dr. katzlnger se nl|e zadovol|lo sa zataskavan|em
zloclna. Ukollko |e doslo do unutar crkvenlh presuda, on |e
uvl|ek lntervenlrao u korlst d|ec|lh oskvrnltel|a, zaustavl|ao
tekuce postupke, ukldao presude lll se na drugl nacln brlnuo
za poclnltel|e.
Na prlm|er u sluca|u svecenlka Lavrencea Murphy|a lz
Wlskonslna ko|l |e od 1950. do 1974. stotlne puta zlou-
potrebl|avao gluhonl|emu d|ecu. lad su n|egovl zloclnl 1996.
postall poznatl nadleznom blskupu, Nadblskupu Mllvaukee|a,
on |e plsao kardlnalu katzlngeru l zamollo ga za sav|et, sto da
49
radl sa svecenlkom. llsmo |e ostalo bez odgovora. Nadblskup
|e ponovno pltao l opet nl|e doblo odgovor. Nakon 8 m|esecl
kardlnal 1araslclo ßertone, ko|l |e, kao sto |e spomenuto, tada
blo zam|enlk preds|edava|uceg kongregacl|e za nauk v|ere,
zapoceo |e ta|an unutar crkvenl postupak ko|l |e mogao dovestl
do Murphy|evog udal|avan|a lz sluzbe. Medutlm ta| |e
postupak lznenada blo ponovno preklnut. loclnltel| se osobno
obratlo kardlnalu katzlngeru l zamollo za «l|ubaznu potporu».
D|ec|l oskvrnltel| nl|e blo otpusten, vec |e umro nekollko
godlna kasnl|e l blo pokopan u svome svecenlckom ruhu.
(usp. kobertson, kao gore, str.23, The New York Times od
24.3.2010., Vatlcan decllned to deírock U.S. lrlest vho
abused boys)
Na sllcan nacln |e kardlnal katzlnger reaglrao |os 1981., u
godlnl preuzlman|a preds|edan|a kongregacl|om za nauk v|ere.
ßlskup Caklanda hltno |e preporuclo da se svecenlk Steííen
llesle razrl|esl duznostl, nakon sto |e blo osuden zbog
seksualne zloupotrebe dvo|lce d|ecaka. katzlnger |e
odugovlaclo s obradom sluca|a premda |e blskup zabrlnuto
ponavl|ao pltan|e. lonacno |e svecenlku zbog n|egove
mladalacke dobl lmao |e 38 godlna bllo dozvol|eno
nastavltl rad s d|ecom. 2004. godlne blo |e ponovno osuden
zbog zlostavl|an|a mlade d|evo|ke, ostala ned|ela su vec blla
zastar|ela. (kobertson, kao gore, str. 23 l uputa na The Times
od 10.4.2010., Slgnature on letter lmpllcates lope ln abuse
cover-up).The Times |e plsao. «lardlnal }oseph katzlnger se
odupro molbl |edne kallíornl|ske dl|eceze da razrl|esl duznostl
svecenlka ko|l |e dokazano seksualno zlostavl|ao d|ecu, prl
cemu |e, prema plsmu lz 1985., dobroblt sv|etske crkve stavlo
lznad ostallh prosudbl.»
50
U lzv|esta|u lrske Murphy|eve komlsl|e nalaze se l drugl
sluca|evl gd|e |e utvrdeno da su se dva pedoíllska svecenlka,
ko|a su zloupotrl|eblla d|ecu l zbog toga doblla otkaz lz sluzbe,
obratlla klmu l u llpn|u 2002. lshodlla ukldan|e otkaza.
(loglavl|e 4.60)
l lz Australl|e se saznalo za takav nacln ponasan|a kongregacl|e
za nauk v|ere ko|u |e predvodlo kardlnal katzlnger. U |ednom
sluca|u klm |e lntervenlrao na trazen|e svecenlka cl|a |e obltel|
blla darezl|lva prema crkvl. Nakon sto |e svecenlk zbog
sllovan|a sest zena blo otpusten lz sluzbe, Vatlkan mu |e dao
oprost l naredlo da se prem|estl u drugu zupu bez lkakve
obavl|estl o n|egovlm prekrsa|lma l doslo |e do novlh
prekrsa|a. (kobertson, kao gore, usp. Cstale sluca|eve sllcne
naravl na vvv.thenage.com.au, kome backed sex-case prlest
by Martln Daly, 6. srpn|a 2002.)
Za ova| nacln ponasan|a Murphy|eva komlsl|a |e utvrdlla.
«}asno |e da patn|a l stres zrtava mogu lmatl lshodlste u
okolnostl da su poclnltel|l blll |os u sluzbl kao klerlcl l stoga su
mogll bltl prl|etn|a za drugu d|ecu . U praksl, |e u znatnom
dl|elu lzv|esta|nog razdobl|a (do kra|a 2008., potplsnlcl)
kanonsko pravo bllo korlsteno osoblto u korlst klera l dosl|edno
na stetu n|lhovlh zrtava. lomlsl|a nl|e pronasla nltl |edan sluca|
u ko|em bl kanonsko pravo bllo prlml|en|eno da bl se zrtvama
oslgurala pravednost.» (Murphy|eva komlsl|a, poglavl|e 4.2 l
dal|e)
Cplsanl sluca|evl su samo vldl|lvl vrh ledenog brl|ega
kolosalnog zataskavan|a svecenlcklh zloclna l pogodovan|a
51
zloclnclma na stetu n|lhovlh zrtava. kobertson |e prlkladno
sazeo skandale ko|l su se dogodlll pod vladavlnom }osepha
katzlngera kao nadblskupa Münchena, kao preds|edava|uceg
kongregacl|e za nauk v|ere l kao pape, ovako.
a) ller |e seksualno zloupotrl|eblo desetke, mozda cak
stotlne tlsuca d|ece l tlne|dzera, uglavnom mladlh, l
veclna lh |e kao posl|edlcu lmala teske l dugotra|ne
pslhlcke smetn|e.
b) 1lsuce klerlka za ko|e se znalo da su krlvl za na|teza
d|ela, ko|l su lh kao poclnltel|l bez kontrole seksualnog
nagona mogll ponovltl, nlsu blll otpustenl lz sluzbe.
Crkva lh |e skupl|ala, prem|estala u druge zupe lll druge
zeml|e, stltlla lh od ldentlílclran|a l od sv|etovne kazne
oblclno kazne zatvora po pravlllma kanonskog prava
ko|e lm |e |amcllo oprost za ovostrano kao l za ono-
strano.
c) Sveta stollca, pseudo-drzava, |e u prl|atel|sklm zem-
l|ama etabllrala stranl pravnl sustav. Seksualnl zlocllnl
su drzanl l obradlvanl u na|strozo| ta|nostl na nacln
ko|l |e blo nespo|lv s pravom drzave u ko|o| |e Vatlkan
operlrao, ko|l mu |e u neklm sluca|evlma blo cak
suprotan l dovodlo do toga da |e drzavnlm lstraznlm
organlma uskraclvan dokaznl materl|al za krlvn|u
zloclnaca.
(kobertson, kao gore, str. 164, pl|evod potplsnlka)
52
2.4 Ne vidi se kraj
1o se nlsta nl|e proml|enllo nltl kad |e Vatlkan u srpn|u 2010.
proglaslo vazece norme o tesklm dellktlma («Normae de
gravlorlbus dellctls»). lako |e lzv|esta|na agencl|a kath.net
15.7.2010. prlopclla, tlme su ob|avl|ene «prvl put potpune
odredbe za nacln postupan|a kongregacl|e za nauk v|ere u
sluca|evlma zloupotrebe». «Cn |e do sada poclvao na
neob|avl|enlm paplnsklm punomoclma l lnternlm proplslma.
Vec posto|ece norme su u neklm tockama lzml|en|ene l
preclzlrane, prema podaclma Vatlkana medutlm pretezno
odgovara|u dosadasn|o| praksl.» lroml|en|en |e rok
zastarl|evan|a l oslm toga pos|edovan|e l slren|e d|ec|e
pornograíl|e l seksualna zloupotreba duhovno hendlkeplranlh
odsada |e okarakterlzlrana kao teskl dellkt. Dotlcnl clanak 6
publlclranlh norml doslovce glasl.
§ 1. «1eskl prekrsa|l protlv cudorednostl za ko|e |e nadlezna
kongregacl|a za nauk v|ere su.
1. lazneno d|elo protlv 6. zapovl|edl ko|e poclnl klerlk s
malol|etnlkom lspod 18 godlna, sto se tlce tog kaznenog
d|ela malol|etnlka se lz|ednacava s osobom cl|a upotreba
pametl |e oblcno ogranlcena.
2. St|ecan|e, cuvan|e l slren|e pornograísklh sllka malo-
l|etnlka lspod 14 godlna u svakom obllku l svlm
sredstvlma od klerlka u zlo| nam|erl.»
§ 2. «llerlk ko|l poclnl kazneno d|elo po § 1 treba bltl kazn|en
ovlsno o tezlnl d|ela, otpustan|e lll udal|avan|e nl|e lskl|uceno.
53
Cva| propls ne znacl nlsta drugo nego |acan|e dosadasn|eg
pravnog stan|a. Csoblto l nadal|e vrl|edl obveza cuvan|a ta|ne
kao sto |e sadrzano l u plsmu kardlnala katzlngera od 18.5.
2001. (De gravlorlbus dellctls». Seksualnl zloclnl svecenlka
se dakle l dal|e cuva|u lspod pokrlvaca l pollcl|a se ne ukl|ucu|e.
U clanku 30 obznan|enlh norml za postupan|e u sluca|evlma
zloupotrebe kaze se lzrlclto.
§ 1. «Spomenutl postupcl podll|ezu paplnsko| sluzbeno| ta|nl».
§ 2. «1ko povrl|edl sluzbenu ta|nu lll bllo lukavstvom lll tesklm
nemarom ostetl optuzenog, lll sv|edoka lll nekoga drugog,
po zaht|evu ostecenoga lll po sluzbeno| duznostl blt ce kazn|en
od vlseg suda prlm|erenom kaznom.»
lako |e vatlkanskl glasnogovornlk Lombardl lz|avlo, suradn|a
s drzavnlm vlastlma u na|novl|e vrl|eme blla |e doduse
razmotrena all nl|e obradena u sada obznan|enlm normama.
Cne su dlo kaznenog zakonlka kanonskoga prava ko|e |e po
sebl c|elovlto l potpuno odvo|eno od drzavnog prava
(Lombardl, 1he slgnlílcance oí the publlcatlon oí the nev
«Norms concernlng the most serlous crlmes») Ukollko on
pokusava tu samostalnost oslabltl upozoren|em da «nlt vodll|a
za razuml|evan|e m|era u sluca|u prlgovora seksualnlm
zloupotrebama» znacl da se «prema dotlcnome clvllnom pravu
uvl|ek treba drzatl prl|ave zloclna nadleznlm vlastlma», to ne
pomaze. lao prvo, |er cesto ne posto|l zakonska obveza
prl|avl|lvan|a kaznenlh d|ela (kao npr. U N|emacko|), kao
drugo, |er u drzavama u ko|lma takva obveza posto|l (kao
npr. u lrancusko|), crkva se toga ne drzl kao sto pokazu|e
54
gore spomenuto vatlkansko plsmo pohvale írancuskome
blskupu ko|l |e odblo lníormlratl drzavne vlastl.
Dakle osta|e prl tome da crkvenlm seksualnlm zloclnlma prl|etl
samo |edan postupak po kanonskom pravu, ko|e oskvrn|en|e
d|ece svrstava u lstu kategorl|u kaznl kao «oskvrn|en|e hostl|e»
lll povredu lspov|edne ta|ne lll nedopusteno slavl|en|e mlse.
U svlma tlm sluca|evlma |e u ß.3. spomenute «nltl vodll|e»
predvldeno da okrlvl|enl svecenlk ko|l |e «prlznao l prlhvatlo
svo| zlocln, vodl zlvot molltve l pokore», moze mu se dekretom
zabranltl lll ogranlcltl |avno vrsen|e svecenlcke sluzbe odnosno
otpustltl ga lz klerlckog staleza. lrotlv takvog dekreta dotlcnl
tada moze ulozltl «upravnl prlgovor kongregacl|l za nauk
v|ere». Sto se tada dogada bllo |e vec oplsano. Ctpustan|a lz
sluzbe se uklda|u l svecenlcl blva|u ponovno postavl|enl.
kobertson stoga s pravom sazeto govorl da Vatlkan radl s
«paralelnom paradrzavnom |urlsdlkcl|om», ko|a «oprasta
grl|ehe ko|l se u nadlezno| drzavl kazn|ava|u kao zloclnl.
Aludlra|ucl na «llnl|u stakora» ko|u |e Vatlkan stavlo na
raspolagan|e naclstlcklm zloclnclma za bl|eg u }uznu Amerlku
on plse. «lrava llnl|a stakora ko|u |e crkva ponudlla |e ruta za
bl|eg d|ec|lh oskvrnltel|a ne tollko kao sloboda, pob|ecl lz
zatvora, nego kao sloboda da se nlkada ne rlsklra zatvorska
kazna. Zbog m|esavlne arogancl|e, nemarnostl l bezbrlznostl,
prolzasllh lz v|ere u vlastltl drzavnl lmunltet l pret|eranog
zahtl|evan|a da budu polltlckl akter na sv|etsko| pozornlcl,
papa l n|egova vo|ska kardlnala, nuncl|a, nadblskupa l prelata
vode crkvu u ko|o| d|eca strada|u od |ako raslrene l sustavne
seksualne zloupotrebe.» (kobertson, kao gore, str. 166)
55
2.5 Zloèin protiv èovjeènosti
lrema clanku 7 allne|a 1, slovo g pod tlme spada|u «sllovan|e,
seksualno ropstvo . lll svakl drugl obllk seksualnog nasll|a
usporedlve tezlne («po|edlnacna d|ela»), pod uv|etom da su
pocln|ena «u okvlru raslrenog lll sustavnog napada protlv
clvllnog stanovnlstva l s upucenoscu u napad («c|elokupno
d|elo»).
2.5.1 lao sto |e gore lzlozeno oskvrn|en|a d|ece su se cesto
desavala u obllku sllovan|a. Ukollko se radl o druglm varl-
|antama svecenlcke seksualne zloupotrebe d|ece, one se u
svakom sluca|u treba|u prlplsatl obll|ez|u cln|enlcnog stan|a
«svakl drugl obllk seksualnog nasll|a usporedlve tezlne».
Nadmocnost svecenlka zbog n|egovog autorlteta, s |edne
strane, l mladalacke dobl zrtve, s druge strane, |e |ednaka
po|mu «nasll|e» lako se ne radl o vls absoluta. Zrtva, dl|ete,
ko|e svecenlka gleda kao ßoz|eg cov|eka praktlckl mu |e
bespomocno lzruceno 24 sata na dan ako |e sm|esteno u domu
lz ko|eg ne moze pob|ecl.
2.5.2 Sto se tlce «tezlne» nasll|a treba uzetl u obzlr da
svecenlcka seksualna zloupotreba d|ece l mladlh, sve|edno
vrsl ll se kompulzlvnlm lll apsolutnlm nasll|em, vodl do na|tezlh
ostecen|a dusevnog l t|elesnog zdravl|a zrtava. Cne su cesto
godlnama l desetl|eclma tesko traumatlzlrane l cesto tesko
poremecene u svom osobnom razvo|u do kra|a zlvota. Sek-
sualna zloupotreba d|ece |e |edan obllk dusevnog ubo|stva.
Cna |e lstovremeno napad na l|udsko dosto|anstvo l tesko
ponlzen|e u smlslu Lxplanatory Memoranduma Medu-
56
narodnoga kaznenog suda. (usporedl o tome l kobertson, kao
gore, str. 137 l dal|e) Zloupotreba |e l stoga osoblto gnusna
|er |u |e poclnlo prlpadnlk lnstltucl|e ko|a se pozlva na lsusa
lz Nazareta ko|l |e, kao sto |e poznato, rekao. «Pustite djeèicu
neka dolaze k Meni i ne prijeèite im jer takvima pripada je
kraljevstvo Božje» (Lk 18,16) 1o stvara osoblto pov|eren|e u
cl|lm su okvlrlma d|eca blla seksualno zloupotrl|ebl|ena.
2.5.3 lao sto |e gore opslrno lzlozeno, seksualna zloupotreba
d|ece se nl|e desavala samo po|edlnacno vec u mnoglm
zeml|ama tl|ekom desetl|eca desetlnama tlsuca zrtava. Mozda
cak l stotlnama tlsuca. 1l napadl su dakle blll «proslrenl» u
smlslu kaznene odredbe.
Samo bl to vec bllo dovol|no da se pretpostavl c|elokupno
d|elo u smlslu clanka 7 Statuta Medunarodnoga kaznenog
suda. Napadl su se medutlm dogadall l «sustavno». Za to,
prema novl|lm sudsklm presudama nlsu potrebnl elementl
plana lll polltlke. (usporedl Werle, Medunarodno kazneno
pravo, 2. lzdan|e, s uputom na laznenl sud za mlade od
22.2.2001. |luranac l dr., 1C, par.429}. Cskvrn|lvan|a d|ece
su vrslll lstovremeno mnogl svecenlcl u opetovanlm
postupclma zloupotrebe u odredenlm crkvenlm ustanovama
prema lstlm lll novlm zrtvama l pod zastltom vatlkanskog
sustavnog zataskavan|a l pogodovan|a poclnltel|lma.
2.5.4 lspun|eno |e l obll|ez|e cln|enlcnog stan|a «napada protlv
clvllnog stanovnlstva». lo legalno| deílnlcl|l clanka 7, allne|e
2a, Statuta Medunarodnoga kaznenog suda to |e, kao sto |e
vec lzvedeno, kada se radl o «naclnu ponasan|a ko|l |e povezan
s vlsestruklm cln|en|em postupaka navedenlh u allne|l 1 protlv
57
clvllnog stanovnlstva, provoden|em lll poduplran|em polltlke
drzave lll organlzacl|e ko|a lma za cll| takav napad.»
(1) Clvllno stanovnlstvo u smlslu ovog proplsa |e svakl vecl
bro| osoba ko|l |e povezan za|ednlcklm obll|ez|lma ko|a lh
clne cll|em postupaka ko|l u svo|o| cl|elostl sacln|ava|u «napad»
(usporedl Werle, a.a.C., bro| 756 l uputa na laznenl sud za
mlade od 7.5.1997. |1adlc., 1C, para.644}. Crupa osoba sa
za|ednlcklm obll|ez|lma su u predmetnom sluca|u d|eca l
mladl, prl|e svega muskog spola, ko|a su postala preíerlrane
zrtve serl|sklh seksualnlh zloclna pedoíllsklh katollcklh
svecenlka.
(2) Vellkl bro| po|edlnacnlh d|ela clnl takoder «napad» u smlslu
cln|enlce kaznenog d|ela. 1o sto Statut pod tlm podrazuml|eva
naclne ponasan|a ko|a u «provedbl.» sll|edl «polltlku .
organlzacl|e»
,(s)uch a pollcy need not be íormallzed and can be de-
duced írom the vay ln vhlch the acts occur. Notably, lí
the acts occur on a vldespread or systematlc basls that
demonstrates a pollcy to commlt those acts, vhether
íormallzed or not.¨
(«takva polltlka nl|e nuzno íormallzlrana, a moze se
shvatltl loglcklm zakl|uclvan|em lz naclna na ko|l se d|ela
clne. Naroclto ako se radl o vrlo rasprostran|enlm d|ellma
ko|a se sustavno clne, to pokazu|e polltlku cln|en|a tlh
d|ela, bez obzlra |e ll ona íormallzlrana lll ne.»)
Dakle to ovlsl o ukupnlm okolnostlma pod ko|lma su d|ela
blla pocln|ena. lrl|e svega ako su blla |ako rasprostran|ena
58
(«vldespread») l sustavno pocln|ena, to govorl o «polltlcl
cln|en|a takvlh d|ela». 1a polltlka se moze sasto|atl l u trpl|en|u
d|ela (usporedl Werle, kao gore, bro| 777 s uputom na
medunarodnu sudsku praksu).laznenl sud za mlade, presuda
od 14. sl|ecn|a 2000. (lupresklc l dr, 1C), para 552 («at least
tolerated»), laznenl sud za mlade, presuda od 31. sl|ecn|a
2000. (1adlc, AC), para 14, lsto l clanak 2 para 11 Draít Code
1954, UN Doc.S/1994/674/Add.2 (Vol.l), Annexes to the ll-
nal keport oí the Commlsslon oí Lxperts Lstabllshed lursuant
to Securlty Councll kesolutlon 780 (1992.) od 31. svlbn|a
1995., Annex ll. kape and Sexual Assault, para 33. «lt also
has proven | . } that the state ls lnvolved. 1hls can be con-
cluded írom state tolerance.»)
Crganlzacl|a ko|a |e trp|ela zloclne |e crkva. Cna lh nl|e samo
trp|ela, nego l pogodovala kanonsklm pravom l praksom
n|egovog lzvrsen|a, sto |e dovelo do toga da oskvrnltel|l d|ece
nlsu blll ozbll|no kazn|enl. Slroka osnova d|ela o ko|o| se govorl
u odlucl }ugoslavenskoga krlvlcnog suda, |e angazlran|e
svecenlka slrom svl|eta u dusobrlznlstvu prl cemu dolaze u
vezu s d|ecom l mladlma l zloupotrebl|ava|u lh. Duso-
brlznlcklm angazmanom rukovodlll su m|esnl blskupl,
desetostrukom do tlsucustrukom zloupotrebom ko|a se
dogodlla kod tog angazmana upravl|ao |e Vatlkan. nakon d|ela
zataskavan|em l prem|estan|em poclnltel|a, prl|e d|ela
zataskavan|em l prem|estan|em prethodnlh poclnltel|a sto |e
novlm poclnltel|lma praktlckl obecavalo osloboden|e od kazne
l potlcalo lh na nova d|ela. Usll|edlo |e pravl pravcatl «me-
nadzment» seksualnlh zloclna. loclnltel|lma |e s n|lhovlm
radnlm m|estom prlbavl|eno m|esto zloclna, nakon pocln|enog
d|ela um|esto prl|ave drzavnom odv|etnlstvu doblll su
59
«svecenlcku ut|ehu» l po potrebl povrh toga oslgurano prl-
b|ezlste gd|e mogu nestatl. l to |e «polltlka» u smlslu kaznene
odredbe |er su tu, pomocu centralne íunkcl|e rukovoden|a,
stvarane, obllkovane l poduplrane okolnostl pod ko|lma su
pocln|ena po|edlnacna d|ela ko|a se prlbra|a|u c|elokupnom
d|elu svecenlcklh oskvrn|en|a d|ece slrom svl|eta.
2.6 Kaznena odgovornost dr. Ratzingera
lada svecenlcl ko|l se po nalogu svo|e crkve nalaze u sluzbl
slrom svl|eta poclne seksualnl zlocln, sltuacl|a |e sllcna kao
kod vo|nlka ko|l s oruz|em uokolo dlvl|a|u l kada se n|lhovl
zloclnl prlplsu|u n|lhovom vrhovnom zapov|ednlku, lako on
takve zloclne nl|e htlo l blo |e udal|en tlsuce kllometara. U
vezl s ovlm predmetom kobertson s pravom upucu|e na od-
luku US-Supreme Courta u sluca|u |apanskog generala
¥amashlte cl|e su trupe na llllplnlma dlvl|ale s oruz|em u rucl.
lrlgovor generala da |e blo udal|en stotlnama mll|a l da nlkada
nl|e htlo zloclne svo|lh vo|nlka l da |e blo ogorcen zbog
sllovan|a l ostallh grozota, Supreme Court |e uzvratlo s
upozoren|em da |e vlsl pretpostavl|enl odgovoran ako |e
propustlo sprl|ecltl protuzakonlto ponasan|e svo|lh
podcln|enlh, ako |e znao da su n|egovl podcln|enl poclnlll
protuzakonltostl lll lh nam|erava|u poclnltl, l ako nl|e poduzeo
potrebne korake da to sprl|ecl lll kaznl one ko|l su poclnlll te
protuzakonltostl. Doslovce.
ºA person ln a posltlon oí superlor authorlty should be
held lndlvldually responslble íor glvlng the unlavíul or-
der to commlt a crlme, and he should also be held re-
sponslble íor íallure to deter the unlavíul behavlour oí
60
subordlnates lí he knev they had commltted or vere
about to commlt crlmes yet íalled to take the necessary
and reasonable steps to prevent thelr commlsslon or to
punlsh those vho had commltted them.¨
(cltlrano prema kobertsonu, kao gore, str.139)
Cva odgovornost nalazl se u clanku 28 Statuta Medu
narodnoga kaznenog suda ko|l prema allne|l b vrl|edl l za
clvllne pretpostavl|ene. lrema n|emu pretpostavl|enl |e
kazneno odgovoran za zloclne «ko|e su poclnlll n|egovl
podcln|enl pod n|egovlm stvarnlm rukovodstvom l kontrolom
kao posl|edlca propusta, vrsltl proplsanu kontrolu nad tlm
podcln|enlma ako
l) |e pretpostavl|enl znao da su podcln|enl pocllnlll takve
zlocllne lll su lh nam|eravall poclnltl, lll |e sv|esno ls-
pustlo lz vlda lníormacl|e ko|e su na to |asno ukazlvale,
ll) su se zloclnl tlcall aktlvnostl ko|e su spadale u stvarnu
odgovornost l kontrolu pretpostavl|enog, l
lll) pretpostavl|enl nl|e poduzeo sve potrebne l prlkladne
m|ere u svo|o| nadleznostl kako bl sprl|eclo n|lhovo
lzvrsen|e lll lh zaustavlo lll nl|e stvar predoclo nadleznlm
vlastlma za lstragu l kazneno gon|en|e.
2.6.1 lo|edlnl svecenlk doduse nl|e u sluzbenom odnosu s
Vatlkanom nego sa svo|om blskupl|om. Medutlm stvarno
vrl|edl. Ako on poclnl seksualnl dellkt l n|egov blskup sazna
za to, prema gore oplsanlm hl|erarhl|sklm strukturama lzmedu
Vatlkana l blskupl|a, d|elo se mora prl|avltl Vatlkanu odnosno
61
longregacl|l za nauk v|ere. Cna |e tada gospodar postupka u
ko|em ona prepusta blskupu sankclonlran|e d|ela, lll, sto se
na|cescl dogada, sama preuzlma sluca|. Na pocetku posrednl
odnos lzmedu svecenlka l c|elokupne crkve, u sluca|u sek-
sualnog zloclna lskazu|e se kao neposredan odnos pret-
postavl|enl podcln|enl. ßlskupu, ko|l kazneno d|elo mora
prl|avltl u klm ne osta|e prlm|erenl manlpulatlvnl prostor u
pogledu dal|n|e sudblne svecenlka, ona se odredu|e dlrektno
lz klma obvezatnlm uputama blskupu. A u klmu odgovornost
snosl preds|edava|ucl kongregacl|e za nauk v|ere odnosno
papa.
1a odgovornost pretpostavl|enog prema po|edlnlm svece-
nlclma ko|l su kazn|enl lll predsto|l opasnost da budu po prvl
put lll opetovano kazn|enl, ne otpada nltl zbog toga sto
oskvrn|en|e d|ece ne spada u stvarne zadace svecenlka, nego
se dogada prekoracen|em n|egovlh ovlastl. Cdlucu|uce |e to
sto se to d|elo u pravllu vrsl u n|egovom d|elokrugu ko|l mu
zapravo omogucu|e dolazak u uzl kontakt s d|ecom l mladlma.
Znakovlto |e to sto su mnoge dl|eceze u S|edln|enlm Drzavama
l u lrsko| zakl|uclvale obvezno oslguran|e odgovornostl za
sluca| odstetnlh zaht|eva zbog zloupotrebe. 1lme su zapocele
1980-lh godlna kad |e sve vlse l vlse sluca|eva lzbl|alo u |avnost,
prl cemu su kod zakl|uclvan|a ugovora oslguran|lma
d|elomlcno presuclvale kollko takvlh sluca|eva vec posto|l.
Na ta| nacln su dl|eceze u lrsko| za preml|u od oko 50.000
eura doblle oslgurnlne u vlslnl od 13 mlll|una. (usporedl
vvv.lrlshtlmes.com od 8.2.2011., Murphy-keport, sectlon
1.21 M) U sluca|u nadblskupl|ske dl|eceze Mllvaukee
oslguran|e |e odbllo preuzetl stete s obrazlozen|em da |e
dl|eceza kod zakl|uclvan|a oslguran|a presut|ela pravo stan|e.
(usporedl vvv.necn.com od 23.11. 2010.)
62
2.6.2 Dr. }oseph katzlnger |e od 1981, na|prl|e kao
preds|edava|ucl kongregacl|e za nauk v|ere, a od 2005. kao
papa, blo opslrno lníormlran o sveukupnom d|elu seksualnlh
zloclna katollcklh svecenlka slrom svl|eta. Cn |e na osnovl tlh
lníormacl|a postupao lzdava|ucl naredbe za sutn|u, pre-
uzlma|ucl sam postupke lll zaustavl|a|ucl postupke, uklda|ucl
presude nlzlh lnstancl l odobrava|ucl prem|estan|e kazn|enlh
svecenlka u druge zupe odnosno u druge zeml|e. Cn se
svo|om naredbom za sutn|u pobrlnuo da se seksualnl zloclnl
ne prl|avl|u|u drzavnlm organlma za kaznenl progon, stovlse
on |e cak odobrlo pohvalu blskupa ko|l |e u svo|o| drzavl
prekrslo posto|ecu obvezu prl|avl|lvan|a l zbog toga blo
kazn|en od drzavnog suda. Cn nl|e poduzeo nlkakvu
d|elotvornu m|eru protlv nastavl|an|a rasprostran|enlh
seksualnlh zloclna svo|lh svecenlka, vec |e naprotlv, stvorlo
pravno l íaktlckl sltuacl|u u ko|o| |e svecenlclma bllo lako
zloupotrebl|avatl d|ecu |er nlsu morall oceklvatl ozbll|nu
kaznu, kao sto |e gore vec opslrno oplsano. 1u sltuacl|u on
odrzava do danas l tlme pogodu|e svakodnevno novlm
seksualnlm zloclnlma ko|l se zataskava|u l uopce se ne
otkrlva|u lll se to dogada tek nakon nekollko godlna. Da bl
saznala po|edlnostl tuzbenl organl su morall molltl Vatlkan za
predocen|e splsa. Cblcno se u takvom sluca|u lshodl sudskl
nalog za pretres.
Ako se uzme u obzlr ponasan|e okrlvl|enoga u proslostl l
sadasn|ostl, n|egovo kazneno pravno sudlonlstvo u d|elu
zloclna n|egovlh svecenlka slrom svl|eta moralo bl se
okvallílclratl kao sudlonlstvo. U svakom sluca|u on |e po clanku
28 allne|a b Statuta Medunarodnoga kaznenog suda kao
pretpostavl|enl poclnltel|lma, kazneno pravno odgovoran.
63
2.6.3 Cn |e takoder krlvlcno postupao u smlslu clanka 30
statuta Medunarodnoga kaznenog suda |er |e blo sv|estan da
strategl|a zataskavan|a ko|u |e on naredlo l nastavlo odobravatl
lmala za posl|edlcu prlpremu terena novlm seksualnlm zlo-
clnlma. Cn |e u svakom sluca|u to prlhvatlo s odobravan|em
kako bl zastltlo reputacl|u svo|e lnstltucl|e na racun uvl|ek
novlh zrtava svo|lh pedoíllsklh svecenlka. 1akvo nesto zahtl|eva
tesku kaznu sto l okrlvl|enl mora sam prlznatl |er stalno spo-
mln|e lsusove rl|ecl, ko|l |e medu ostallm rekao. «Onomu tko
bi sablaznio jednoga od ovih najmanjih što vjeruju u Mene
bilo bi bolje da mu se o vrat objesi mlinski kamen pa da potone
u dubinu morsku.» (Mt 18, 6)
64
IV. O dopuštenosti podnesene tužbe
1. lrema clanku 27 Statuta Medunarodnoga kaznenog suda
sudbeno| vlastl Medunarodnoga kaznenog suda podll|ezu sve
osobe bez obzlra na n|lhovo sluzbeno svo|stvo. lrema ovom
statutu «svo|stvo drzavnog poglavara neke osobe ne razr|esava
kaznene odgovornostl.» (allne|a 1) «lmunltetl | . } ko|l su po
unutardrzavnom lll medunarodnom pravu povezanl sa
sluzbenlm svo|stvom neke osobe, ne sprecava|u sud u
obavl|an|u sudbene vlastl nad takvom osobom. (Allne|a 2)
Dr. }oseph katzlnger dakle ne moze lzb|ecl |urlsdlkcl|u
Medunarodnoga kaznenog suda ukazlvan|em da |e drzavnl
poglavar, bez obzlra na to |e ll ta| prlgovor uopce prlznat od
nekog suda ko|l |e povezan s medunarodnlm pravom, ako se
lma u vldu da |e to drzavno svo|stvo Vatlkana zasnovano na
sumn|lvom ugovoru s dlktatorom Mussollnl|em lz 1929. go-
dlne (usporedl o svemu l kobertson, kao gore, str. 63 l dal|e)
2. lspun|ena |e l sl|edeca pretpostavka prema ko|o| okrlvl|enlk
l buducl optuzenlk mora bltl prlpadnlk drzave ugovornlh strana
Statuta Medunarodnoga kaznenog suda. Za razllku od
Vatlkana, N|emacka |e ratlílclrala ugovor o medunarodnom
kaznenom sudu (11.12.2002.) Dr. }oseph katzlnger |e
n|emackl drzavl|anln, |er se st|ecan|em vatlkanskog drza-
vl|anstva nl|e odrekao svoga n|emackog drzavl|anstva.
3. lrema allne|l 10 preambule Statuta Medunarodnoga
kaznenog suda, Medunarodnl kaznenl sud ne d|elu|e samo
supsldl|arno prema unutardrzavno| kazneno| sudbeno| vlastl,
nego |e «dopun|ava».
65
Dopustlvost tuzbe pred Medunarodnlm kaznenlm sudom
prema clanku 17 allne|a 1, slovo a Statuta Medunarodnoga
kaznenog suda ne bl blla moguca samo onda kad bl N|emacka
vec provodlla lstragu lll kad N|emacka «ne bl blla vol|na lll u
stan|u ozbll|no provestl lstragu lll kazneno gon|en|e». lstrage
zbog ovd|e pokazanlh zloclna protlv cov|ecnostl u N|emacko|
se nlsu provodlle nltl ce se provodltl. N|emackl drzavnl tuzltel|l
su vezanl na upute pokra|lnskog mlnlstra pravosuda. U |edno|
zeml|l cl|l polltlcarl lspun|ava|u papl neoblcnu zel|u da kao
gost govorl pred parlamentom, nece nl|edan mlnlstar
pravosuda dopustltl drzavnom tuzlocu lstragu lll cak podlzan|e
optuznlce protlv pape. Neovlsno o tome takva optuzba ne bl
blla takoder moguca |er prema clanku 25 n|emackog ustava
papa ne podll|eze n|emacko| sudbeno| vlastl sve dok |e drzavnl
poglavar. Unatoc dvo|benog st|ecan|a toga dlplomatskog
svo|stva u N|emacko| se nl|edan drzavnl tuzltel| ne bl usudlo
u to sumn|atl.
4. Ckrlvl|enlk takoder ne moze prlgovorltl protlv dopustlvostl
postupka pred Medunarodnlm kaznenlm sudom da «stvar nl|e
dovol|no teska da bl se mogle opravdatl ostale sudske m|ere»
(clanak 17 allne|a 1d Statuta Medunarodnoga kaznenog suda).
lao sto |e gore lzlozeno okrlvl|enome se treba predbacltl da
|e desetlne tlsuca, zapravo mozda cak stotlne tlsuca os-
kvrn|en|a d|ece ko|a su poclnlll katollckl svecenlcl slrom svl|eta
bagatellzlrao, zataskavao l u crkvenom paralelnom sustavu
prema drzavnom kaznenom pravu pretezno uskraclvao
n|lhovo kazn|avan|e l tlme godlnama poduplrao. Cslm toga
predbacu|e mu se da |e zbog toga sto |e n|egova crkva za-
branlla kondom, prldonlo t|elesnom ostecen|u l umorstvu ne-
66
odredenoga, vellkog bro|a aírlcklh katollka ko|e |e tlme potlcao
da zaraze l nekatollke. lonacno predbacu|e mu se da n|egova
zastrasu|uca crkvena pukovnl|a ugrozava odnosno ostecu|e
t|elesno l pslhlcko zdravl|e vellkog bro|a l|udl slrom svl|eta.
lrlhvacan|e masovnog umlran|a od AlDS-a zbog zaraze HlV-
om s odobravan|em l poduplran|e masovnog dusevnog
umorstva seksualnlm nasll|em nad mladlma su tollko teskl da
treba potaknutl n|lhovu lstragu l prov|eru posto|e ll zloclnl
protlv cov|ecnostl, kako prema preambull Statuta
Medunarodnoga kaznenog suda tako l prema lollcy-paper
tuzllastva. lrema tome tuzllastvo treba íokuslratl svo|u lstragu
na one ko|l su npr. vode drzava lll organlzacl|a ko|l su od-
govornl za zloclne protlv cov|ecnostl (lollcy-layper ll.2.1).
67
V. Sažetak
1. Stupan|em na snagu rlmskog Statuta Medunarodnoga kaz-
nenog suda 1.7.2002. zapoceo |e kulturnl obrat. Vrl|eme u
ko|em su polltlckl l sv|etonazorskl motlvlranl masovnl zloclnl
osta|all nekazn|enl doslo |e kra|u. Zlocln protlv cov|ecnostl
deílnlran u rlmskom statutu nema u vldu samo masovno d|elo
l kaznenu odgovornost kolovoda nego |e proslrlo l spektar
zastlcenlh pravnlh lnteresa.
U clanku 7 allne|a 1, slovo k predvlda se kazna za «necov|ecne
postupke ko|lma se nam|erno prouzroku|u vellke patn|e lll
tesko ostecen|e . duhovnog zdravl|a, pod pretpostavkom
da su ta ostecen|a sllcne tezlne kao prlm|erlce sllovan|e,
porobl|avan|e lll nasllno odvoden|e. 1lme |e ukl|uceno l
pslhlcko nasll|e ko|e moze dovestl do zdravstvenlh ostecen|a.
Mnogo toga od uoblca|enog nasll|a ovog svl|eta ko|e |e bllo
prlhvaceno |er |e to «oduvl|ek bllo tako», u okvlru rlmskog
statuta sada posta|e kaznenopravno relevantno.
2. Cva prl|ava dolazl do rezultata da to odgovara sustavu prlslle
rlmokatollcke crkve ko|u vodl okrlvl|enl l s tlme povezanlm
zastrasu|uclm prl|etn|ama s v|ecnlm paklenlm mukama. 1e
prl|etn|e dovode bezbro| l|udl u bolesnu pslhlcku l duhovnu
ovlsnost l oduzlma|u lm n|lhovu vlastltu odluku sav|estl u
egzlstencl|alnlm zlvotnlm podruc|lma. Samo preko ovoga
prlsllnog sustava blla su moguca druga dva prl|avl|ena zloclna
protlv cov|ecnostl. 1lm vlse |e um|esnl|e kaznenopravno
udosto|atl tu crkvenu pukovnl|u ko|a provodl ekstreman
pslhlckl prltlsak, nego sto okrlvl|enl pokusava odvratltl
pozornost od totalltarlzma svog sustava tlme sto posvuda u
68
zeml|l hvall rellgl|sku slobodu ko|u n|egova vlastlta crkva grubo
prezlre kako postupan|em prema vlastltlm clanovlma tako l
agreslvnom netolerancl|om prema rellgloznlm konkurentlma,
prl|e svega kad se radl o rellgloznlm man|lnama.
3. lrl|ava nadal|e dolazl do rezultata da |e okrlvl|enl kaz-
nenopravno suodgovoran za smrt stotlne tlsuca, mozda
mlll|une obol|ellh od AlDS-a |er unatoc epldeml|e ko|a hara
ustra|ava na crkveno| zabranl zastltnlh sredstava protlv
prenosen|a HlV-a l provodl |e prl|etn|ama svoga sustava prlslle.
4. lonacno prl|ava dolazl do rezultata da |e okrlvl|enl ka-
znenopravno odgovoran sto su se zloclnl katollcklh svecenlka
posl|edn|lh desetl|eca sve vlse slrlll. U |avnostl se okrlvl|enl
prlkazu|e kao bogobo|azan crkvenl voda ko|l se lsprlcava
zrtvama klerlkalnlh oskvrnltel|a d|ece l hoce sprl|ecltl dal|n|a
d|ela. Ustvarl on postupa kao bescutan pokrovltel| sv|etskog
sustava zataskavan|a ko|l pogodu|e zloclnclma na racun n|l-
hovlh zrtava l svakodnevno pogodu|e novlm zloclnlma.
1reba pocl od toga da ta| sustav zbog unutar crkvenlh sredstava
prlslle neometano tra|e l dal|e l tlme omogucenl zloclnl slrom
svl|eta tra|u u nedogled, da ce sudovl svlh zemal|a uvl|ek
ponovo bltl prevarenl l zloclnl ostatl nekazn|enl l da ce se
tlsucama l tlsucama d|ece uvl|ek lznova nanosltl nova patn|a
ako medunarodnl sud ne zaustavl ta| zlocln tako sto
odgovorne pozove na odgovornost. }oseph katzlnger |e glavnl
poclnltel|, okruzen nlzom supoclnltel|a cl|a su lmena dl|elom
vec blla spomenuta. Vrl|eme |e sazrelo da tuzltel| pokrene
lstragu kod Medunarodnoga kaznenog suda l da se to sto |e
do sada bllo poznato samo u odlomclma, detal|no raz|asnl l
one ko|l kumu|u crkvenom oskvrn|lvan|u d|ece slrom svl|eta
dovede pred sud.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful