Tema _ Knjizenje robe SADRŽAJ

:
1. UVOD U KNJIGOVODSTVO ………………………..............1 2. KNJIŽENJE ROBE PREMA KONTNOM OKVIRU …………1 3. GRUPA 13 – ROBA …………………………………………...2 3.1. RAČUN 130 – obračun nabavke robe ……………………...3 3.2. RAČUN 131 – roba u magacinu ……………………………3 3.3. RAČUN 132 – roba u prometu na veliko …………………..4 3.4. RAČUN 133 – roba u skladištu , stovarištu i prodavnicama kod drugih pravnih lica …………………….5 3.5. RAČUN 134 – roba u prometu na malo ……………………5 3.6. RAČUN 135 – roba u obradi doradi i manipulaciji ………...6 3.7. RAČUN 136 – roba u tranzitu ……………………………...6 3.8. RAČUN 137 – roba na putu ………………………………..6 4. MRS 2 – ZALIHE ……………………………………………...7 5. NABAVKA ROBE …………………………………………….8 6. ZAKLJUČAK ………………………………………………...10 7. LITERATURA ……………………………………………….10

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

1

Knjigovodstvo je računska osnova menadžmenta računovodstva i njegov zadatak je da obezbedi sve podatke neophodne za različite delove računovodstva ( i finansijskog i upravljačkog ). Otvaranje svakog računa vršimo tako što za svaku poziciju aktive otvaramo poseban račun i na njegovu levu stranu prenosimo iznos na koji data pozicija glasi a taj iznos uvek označavamo kao početno stanje. bilo da menjaju njenu visinu ili sastav ili i jedno i drugo. Račun je dvostrani pregled u kome se obuhvataju sve ekonomske promene koje se odnose na jednu bilansnu poziciju i to tako da se povećanja obuhvataju odvojeno od smanjenja. U nastavku teksta bavićemo se jednim od delova knjigovodstva a to je svakako knjigovodstvo robe čije pravilno knjiženje predstavlja preduslov uspešnog poslovanja nekog preduzeća. Ekonomske promene su svi poslovni događaji koji utiču na imovinu nekog preduzeća . konta. Leva strana računa se označava kao strana duguje . Cilj knjigovodstva uvek zavisi od cilja preduzeća a to su uglavnom : utvrđivanje rezultata poslovanja . podaci za kontrolu rada . One se često u literaturi nazivaju i bilansne promene. i moraju biti klasifikovani prema ciljevima unapred planiranih od strane menadžmenta računovodstva. Kontni okvir propisan je od strane države u kojoj se dato preduzeće nalazi i zakonski svako preduzeće je obavezno da ga primenjuje.UVOD U KNJIGOVODSTVO Računovodstvo je usmereno na ispunjenje informativnih zahteva i eksternih korisnika i potreba uprave preduzeća. za planiranje poslovanja i kontrolu izvršenja planskih veličina. Jedan kontni okvir važi za svako preduzeće i zadrugu koji se nalaze u nekoj državi. Pošto se naša tema tiče knjigovodstvenog obuhvatanja robe onda 2 . a desna strana kao strana potražuje. KNJIŽENJE ROBE PREMA KONTNOM OKVIRU Osnovni instrument knjigovodstva je svakako kontni okvir koji predstavlja spisak svih računa koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu svakog preduzeća . Ekonomske promene mogu se pratiti kroz sukcesivne bilanse ali i kroz račune tj. stanje imovine .

Obračun nabavke zaliha robe obuhvata nabavnu cenu . neophodno je pomenute račune dalje raščlanjavati. 131 – roba u magacinu . marže i druge slične stavke oduzimaju se pri određivanju troškova nabavke. 139 – ispravka vrednosti robe. Priznavanje i vrednovanje zaliha robe vrši se u skladu sa određenim međunarodnim računovodstvenim standardima a najrelevantniji za robu je MRS 2 – zalihe. 137 – roba na putu . skladištu i prodavnicama kod drugih pravnih lica . 136 – roba u tranzitu . iskazuju se zalihe robe u magacinu . 134 – roba u prometu na malo . prodajnim objektima na veliko ( skladišta i stovarišta ) i prodajnim objektima na malo ( stovarišta . roba u tranzitu . rabati . stav 1-3 na računima grupe 13 – roba . roba u obradi . Prema članu 11 . 132 – roba u prometu na veliko . manipulativne i druge troškove koji se direktno mogu pripisati pribavljanju robe. kalkulisani porez na promet i razlika u ceni robe. U okviru ove grupe računa 13 predviđeni su sledeći računi : 130 – obračun nabavke robe . GRUPA 13 – ROBA Za praćenje vrednosnog stanja i promena na trgovinskoj robi predviđena je grupa 13 –roba. obradi i manipulaciji . 135 – roba u doradi . različitih vrednosti . Trgovački popusti . 3 . O daljem raščlanjavanju govorićemo u nastavku rada pri obradi svakog od navedenih računa iz grupe 13. roba na putu . 133 – roba u stovarištu .ćemo u nastavku teksta obratiti pažnju na obuhvatanje robe na računima kontnog okvira. uvozne dažbine i druge takse ( osim onih koje će preduzeće nabaviti od poreskog organa ) kao i transport . ukalkulisanog poreza i dr. doradi i manipulaciji . prodavnice i drugi podajni objekti ) . Zbog postojanja različitih oblika trgovine . razlike u ceni .

RAČUN 130 – obračun nabavke robe Perma pravilniku . vrednovanje kao i obelodanjivanje u vezi sa robom. član 11 stav 6 . član 11 stav 42 . RAČUN 131 – roba u magacinu Prema pravilniku o primeni kontnog okvira . Za knjiženje na ovom računu najneposrednije bi se primenjivali sledeći Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja : MRS 2 – ZALIHE reguliše priznavanje . Moguće je u toku godine 4 . Za knjiženje ovog računa takođe ćemo se pridržavati MRS 2 i MRS 23 o kojima će detaljnije u nastavku teksta biti reči. Ovaj račun je organizaciono – tehničke prirode i njegov zadatak formiranje nabavne vrednosti nabavljene robe. Roba u magacinu se evidentira u toku godine po nabavnoj vrednosti . Kada govorimo o robi u magacinu mislimo pre svega na robu koja se nalazi pre svega u objektu preduzeća iz koga se ne vrši prodaja robe već snabdevanje prodajnih objekata preduzeća. ceni i količini robe u magacinu. MRS 23 – TROŠKOVI POZAJMLJIVANJA primenjuje se u slučaju da se preduzeće opredeli za dopušteni alternativni postupak za kapitalizovanje troškova pozajmljivanja. na ovom računu iskazuje se vrednost na obračunu dobavljača i zavisni troškovi nabavke u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom ( MRS ) u korist ovog računa knjiži se nabavna vrednost robe na teret odgovarajućih računa grupe 13. a na datum bilansa po nabavnoj vrednosti ili neto prodajnoj vrednosti ako je ona niža. Razlog korišćenja ovog računa u okviru kontnog plana je namera da se na jednom knjigovodstvenom računu obezbede podaci o ukupnim nabavkama robe u odrađenom vremenskom roku. Evidencija ovakve robe vrši se i u analitičkom knjigovodstvu po vrsti . na računu 131 – roba u magacinu iskazuje se vrednost zaliha robe u magacinu pre stavljanja robe u promet. Iz navedenih odredbi Pravilnika proizilazi da je obavezna upotreba računa 130 – obračun nabavke robe.

kvara i loma. Na ovom računu iskazuje se i kod davaoca lizinga oprema koja se daje u finansijski lizing. pesak . KVAR – je oštećenje robe koje dovodi do njene neispravnosti ( fizičke . drugih veletrgovaca ili uvozi. ali takva evidencija se ne preporučuje jer je dosta komplikovanija. cena i vrednost bez poreza na promet kao i iznos poreza na promet ukoliko se on računa. naziv kupca . biološke i sl. kao što su šljunak . 5 . ugalj . Računovodstvene evidencije robe u prometu na veliko su : glavna knjiga i dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva i analitička evidencija robe u trgovini na veliko. rastur . KR . vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru ( Službeni Glasnik RS ). hemijske . RAČUN 132 –roba u prometu na veliko Na računu 132 prema pravilniku ( član 11 . količina .. vrsta robe . Trgovinsko preduzeće na veliko robu nabavlja direktno od proizvođača . RASTUR – je rasipanje robe koja se uglavnom nalazi u rasutom stanju ..robu u magacinu evidentirati i po prodajnoj vrednosti . KR – 1 i DPI. U prometu robe na veliko prodavac je dužan da kupcu izda fakturu u koju se obavezno unose : naziv prodavca . kvar i lom ) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost ( Službeni Glasnik RS ) bliže je uređeno pitanje poreskog obračunavanja kala . rastura . ) LOM – je fizičko oštećenje robe pri kojem se ona razdvojila na delove ili je od nje otkinut neki deo ili je pak došlo do naprsnuća. Promet robe na veliko regulisan je Zakonom o trgovini i Zakonom o uslovima za obavljanje prometa . stav 7 – 8 ) iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na veliko. Uredbom o količini rashoda ( kalo . Pored ovih preduzeće je dužno da vodi još neke evidencije putem zakonom propisanih obrazaca : KEPU . Kada govorimo o robi u magacinu moramo pomenuti još neke pojmove čije je poznavanje neophodno za precizno knjiženje robe : KALO – je gubitak na težini robe uslovljen isparavanjem vode ili neke druge tečnosti koja čini sastavni deo njene supstance.

komisionu i konsignacionu prodaju. Domaće trgovinsko preduzeće preko stranog pravnog lica ( konsignatora ) prodaje u inostranstvu svoju robu. Ovde govorimo o robi preduzeća koja se nalazi kod drugih pravnih ili fizičkih lica na čuvanju u njihovim skladištima . stovarištima .Na ovom računu treba napomenuti da se na njemu evidentira prodajna vrednost robe.. Uslovi skladištenja moraju se regulisati ugovorom a na usluge skladištenja obračunava se i plaća PDV. silosima . petocifrene . preduzetnika ili fizičkog lica ). Ugovori o ovakvom načinu prodaje evidentiraju se u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom. U slučaju da preduzeće ima više prodajnih objekata ovaj račun bi dalje mogao biti raščlanjen na četvorocifrene . U slučaju kada se roba nalazi kod drugih lica radi prodaje koju obavljaju za račun preduzeća govorimo o komisionoj ili konsignacionoj prodaji. Izvoz robe ima tretman ( kod ovakve prodaje ) privremenog izvoza s tim što se prodaje te robe vrši konačno izvozno carinjenje. Razlog zbog koga se nalazi kod njih je čuvanje ili prodaja.su poslovi ( usluge ) prodaje pokretnih stvari u svoje ime a za račun komintenta ( preduzeća . RAČUN 133 – roba u skladištu . račune. Vlasnik ove robe i dalje je preduzeće. SKLADIŠTENJE ROBE – razlozi da neko preduzeće skladišti svoju robu kod drugih lica je nedostatak sopstvenog skladišnog prostora i težnja da se teritorijalno približikupcu. KOMISIONI POSLOVI. KONSIGNACIONA PRODAJA – je vid prometa u kojem preduzeće iz jedne zemlje ( konsignator ) preuzima od lica iz druge zemlje ( konsignant ) njegovu robu na čuvanje i prodaju. Tu robu ono prodaje na tuđe ime i za tuđ račun.. hladnjačama i maloprodajnim objektima. Ovde govorimo o trgovačkoj robi koja se nalazi u maloprodajnim 6 . Ovakav način poslovanja strogo je pravno regulisan zakonom o trgovini i zakonom o obligacionim pravima. stovarištu i prodavnicama drugih pravnih lica Na ovom računu iskazuje se vrednost zaliha robe koja je data na skladištenje . RAČUN 134 –roba u prometu na malo Na ovom računu iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na malo.

U koliko se roba mnogo razlikuje posle dorade potrebno je evidentirati je kao potpuno novu vrstu robe. kvara i loma. u korist ovog računa. Popis robe u maloprodajnom objektu podrazumeva utvrđivanje prodajne vrednosti robe koja se nalazi na dan popisa u njemu ( količina robe pomnožena prodajnom cenom ) i iznosom gotovine tj. 7 . Najčešće se roba prepakuje u sitnija pakovanja a vrlo su česte i potrebe za farbanjem . U slučaju potrebe za otpisivanjem zbog obezvređivanja koristi se korektivni račun 139 – ispravka vrednosti robe. 2) trgovačkoj knjizi . prepakivanje . doradi i manipulaciji Na ovom računu iskazuje se vrednost robe koja je data na pakovanje i druge oblike obarde i dorade. RAČUN 137-roba na putu Ovaj račun iskazuje vrednost robe isporučene kupcu . kala . Roba se na doradu i obradu šalje iz više razloga : 1) pojedine vrste robe zahtevaju periodično manipulisanje sa njima . 3) evidencijama uvedenih propisa koji uređuju evidentiranje na malo preko kasa sa fiskalnom memorijom. 2) zbog zahteva kupaca kao i zbog lakše prodaje. nepredatog pazara. cinkovanjem i sl. Zbir ove dve vrednosti predstavlja stvarno stanje zaduženosti maloprodajnog objekta. Ovde govorimo o robi koja je otpremljena kupcu s tim što ona putuje na teret i rizik prodavca.objektima i koja se u toku godine evidentira po prodajnoj vrednosti sa ukalkulisanim PDV-om. a kada kupac potvrdi prijem robe zadužuje se kupac po fakturi u korist prihoda od prodaje uz istovremeno knjiženje na teret računa 501 . Evidentiranje robe vrši se u : 1) glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva . RAČUN 135 – roba u obradi .. I ovde je bitno pomenuti mogućnost javljanja manjka . odstranjivanje vlage . rastura . Troškovi robe za obradu i doradu uključuju se u nabavnu vrednost vraćene robe. RAČUN 136 –roba u tranzitu Na ovom računu iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu kupca neposredno isporučuje bez prethodnog skladištenja.. . Ovakva vrsta trgovine robom naziva se tranzitni robni promet i u potpunosti je regulisan zakonom.

internacionalizaciju protoka robe i kapitala. a to je roba. uvozne dažbine i druge taxe kao i transport i manipulativne troškove. Troškovi nabavke mogu uključiti i kursne razlike stranih valuta zbog visoke devalvacije ili obezvređenja valute protiv koje ne postoji praktična zaštita. U zalihe se uključuje roba koja je kupljena i koja se drži radi dalje prodaje uključujući i robu kupljenu od strane maloprodaje koja se drži iz istog razloga. Standardizacija forme računovodstvenog izveštavanja u međunarodnim razmerama započeta je još 1951.01.1995. vrednosno kvantifikovanje sa transakcijama i poslovnim događajima. On daje praktične smernice na troškovne formule koje se koriste pri određivanju troškova zaliha.MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 2 – ZALIHE Standardizacija u oblasti računovodstvenog izveštavanja ima osnovni zadatak da obezbedi podatke i informacije za uporedne analize i nesmetano poslovno komuniciranje tj. proizvodnja u toku kao i materijal i delovi koji čekaju korišćenje u proizvodnom procesu. 8 . MRS 2 primenjuje se za finansijske izveštaje koji se odnose na period od ili nakon 01. Troškovi nabavke robe obuhvataju nabavnu cenu . Trgovački popusti i rabati oduzimaju se pri određivanju troškova nabavke. Cilj ovog standarda je propisivanje računovodstvenog tretmana zaliha u sistemu istorijskih troškova. Ovaj standard definiše zalihe robe kao sredstva koja se drže radi prodaje tokom redovnog poslovanja . Primarno pitanje je iznos troška koji će se priznati kao imovina i tako knjigovodstveno evidentirati do priznavanja prihoda na koji se odnosi. što govori o njenoj važnosti. kao sredstva u procesu proizvodnje koja služe za prodaju u tom obliku. Neto ostvariva vrednost je procenjena prodajna vrednost u toku redovnog poslovanja koja je umanjena za procenjene troškove neophodne za realizaciju prodaje. Tu su uključeni i gotovi proizvodi . Zalihe robe treba odmeravati po nižoj od sledeće dve vrednosti : cene koštanja i neto ostvarive vrednosti. Većina tih standarda se odnosi na usmeravanja za vrednovanje i proocenjivanje tj. Zbog takvog značaja ovih standarda analiziraćemo MRS 2 koji se tiče teme koju obrađujemo .

b) nabavka robe po prodajnim cenama Ovakvu evidenciju nabavke robe vode sva trgovinska preduzeća koja se bave prometom robe na malo. Ovakva evidencija najčešće se koristi u trgovinskim preduzećima koja se bave prodajom na veliko i magacinima robe trgovine na malo. Ostvarenom 9 . Ovaj zadatak ispunjava kupovinom robe koju po pravilu prodaje u nepromenjenom obliku. za fakturnu vrednost u zavisnosti od toga da li je faktura primljena ili ne. Zalihe robe se mogu voditi po nabavnoj vrednosti i po prodajnoj vrednosti . što svakako ima uticaj na knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe. Za ostale nastale zavisne troškove odobrava se račun Dobavljači . Evidencija o zalihama robe pored sintetičke evidencije u finansijskom knjigovodstvu vodi i dva oblika analitičke evidencije u robnom knjigovodstvu i magacinu. Za obračun prodajne vrednosti robe koristimo cenu sledeće strukture : fakturna cena + zavisni troškovi nabavke _____________________ nabavna cena + razlika u ceni ____________________ PRODAJNA CENA Razlika u ceni predstavlja potencijalni bruto dobitak trgovinskog preduzeća koja prelazi iz potencijalne u ostvarenu dobit kroz realizaciju robe. Blagajna ili Žiro račun ( u zavisnosti kako su isplaćeni ).NABAVKA ROBE Zadatak trgovinskih preduzeća sastoji se u posredovnju između proizvođača i potrošača. a) nabavka robe po nabavnoj vrednosti Kod knjiženja robe po nabavnoj vrednosti Račun – Roba na zalihama zadužuje se za nabavnu vrednost kupljene robe . a odobrava račun Dobavljači ili Dobavljači za nefakturisanu robu .

a eventualna razlika predstavlja finansijski rezultat koji može biti pozitivan ili negativan. Razlika u ceni može se pojaviti kao marža . Grafički prikaz knjiženja nabavke robe možemo prikazati na sledeći način : 1) prijem fakture od dobavljača . RABAT – se utvrđuje procentualno u odnosu na prodajnu vrednost robe i javlja se kod roba čiju cenu utvrđuje proizvođač.razlikom u ceni pokrivaju se troškovi poslovanja tog preduzeća . rabat ili slobodno obračunata razlika u ceni . koja se javlja kod onih roba čije se cene slobodno formiraju pod uticajem zakona ponude i tražnje. MARŽA – se pojavljuje kod roba čija je proizvođačka i veleprodajna cena limitirana tj. određena od strane ovlašćenog državnog organa i iskazuje se procentualno u odnosu na nabavnu vrednost robe. 2) zavisni troškovi nabavke po fakturi . plaćeni u gotovu i plaćeni čekom . 3) razlika u ceni 10 .

zajmove i izvrši raspodelu svojim vlasnicima. LITERATURA : 1. dobavljačima . http://www. Savez računovođa i revizora Srbije .besplatniseminarskiradovi.com 11 . 2003. dr Radiša Radovanović . relevantne . FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVO . PROFESIONALNA REGULATIVA U RAČUNOVODSTVU . učinku i promenama u finansijama preduzeća koja su od koristi velikom broju korisnika prilikom donošenja ekonomskih odluka. obaveze za kamate . Beograd 2000. To znači da su u mogućnosti da isplate obaveze prema zaposlenima . 2005. 3. 2. PRIRUČNIK ZA PRIMENU KONTNOG OKVIRA U SKLADU SA MRS – MSFI . Korisnici takvih izveštaja koji pruža menadžment računovodstva datog preduzeća u mogućnosti su da na osnovu njih stvaraju gotovinu i gotovinske ekvivalente kao i izvesnost i vreme njihovog stvaranja. To zapravo u mnogome zavisi od stručnosti kadrova unutar ovog menadžmenta ali i od računovodstvenog softvera koje preduzeće poseduje.ZAKLJUČAK Cilj svakog finansijskog izveštavanja u okviru menadžmenta računovodstva je da obezbedi sve neophodne informacije o finansijskoj poziciji . Sve informacije koje je menadžment računovodstva dužan da pruži moraju biti : razumljive . pouzdane i naravno uporedive. dr Kata Škarić Jovanović .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful