Ivor Martini

Drama o Mirjani i ovima oko nje

LIKOVI: MIRJANA, 40 godina VERONIKA, Mirjanina ki, 15 godina VIOLETA, Mirjanina majka, 70 godina SIMON, Mirjanin bivi mu, 50 godina GROZDANA, Mirjanina prijateljica, 35 godina JAKOV, 50 godina ANKICA, Jakovljeva ena, 45 godina LUCIO, Mirjanin i Jakovljev kolega, 30 godina Tiina. Ulazi Mirjana. Sjeda za stol. Popije gutljaj kave iz alice. Potom doda malo mlijeka. Uzima kutiju cigareta i zapali jednu. Pui. U pozadini svira lagana glazba. MIRJANA: Ja sam Mirjana. Sjedim za stolom. Popila sam gutljaj kave iz alice. Potom sam dodala mlijeko. Uze la sam kutiju cigareta i zapalila jednu. Puim. U pozadini svira neka lagana glazba. Pui. MIRJANA: Puim. Pui. MIRJANA: ivim. ivi. Iza nje prolaze ljudi. ive. MIRJANA: Umorna sam. VERONIKA: Umorna si? MIRJANA: Bole me lea, nikako da odem do doktora. To je od posla, radim kao tajnica. Stolac mi star, nema novca za uredsku opremu, srezali budet. JAKOV: Budale. MIRJANA: Tamo na zidu VIOLETA: Gdje? MIRJANA: Ispod slike Krista Kralja skupila se pauina, ne znam kako to ranije nisam vidjela. Laem, vidjela sam, stalno se tamo skuplja, nemam volje to svako malo skidati. Volim kavu. LUCIO: to? MIRJANA: Volim kavu. Popijem ih do 5 na dan. etvrtkom i petkom mi se tresu ruke jer ih popijem previe. Volim ovu nau kavu, tursku. Nikad ne ispadne ista. ANKICA: Ba nikad? MIRJANA: Nikad. Ja je dobro radim. Mislim da u uskoro poludjeti. Tiina. MIRJANA: Jesam rekla da se zovem Mirjana? Jesam. ivi. MIRJANA: Jutros sam bila na poslu. Rano se ustajem ve godinama. Maloprije sam se vratila. Ne volim ovaj stan. Star je i nikakav. Veronika e ubrzo doi iz neke kole. VERONIKA: Voli li me, mama? MIRJANA: Naravno. VERONIKA: Dobila sam jedinicu danas. Neu ti rei jer me voli. MIRJANA: Danas je bilo oblano, ponijela sam kiobran, ali ga nisam koristila. Moj kiobran je svijetloplave boje. Obino kad kii, nosim svijetloplavi pulover. Ka ko ti mu?

GROZDANA: Moj mu je jako dobro. Sino je rano zaspao, ali se rano i ustao. Ujutro zna kaljati, to me ivcira. MIRJANA: Mukarci esto kalju ujutro. GROZDANA: Dvaput je jae zalupio vratima kad je odlazio. Mislim da mi tako daje do znanja da je on taj koji u ovoj kui zarauje. Nazvala sam ga poslije na posao i rekla mu: u piku materinu, zato si lupao vratima, no on je rekao da se toga ne sjea. MIRJANA: Moda je zaboravio. GROZDANA (veliki smijeak): Moj mu ponekad zaboravlja. MIRJANA: Da. Ponekad zaboravljaju. Tiina. MIRJANA: Ugasit u prvu cigaretu, a potom u zapaliti jo jednu. Puit u tu drugu cigaretu. Otpit u gutljaj kave iz alice. Mirjana ugasi prvu cigaretu, potom zapali jo jednu. Pui. Otpije gutljaj kave iz alice. MIRJANA: I tako sjedim i utim. ANKICA: to? MIRJANA: Puim, pijem kavu, razmiljam. Bojim se te svoje utnje. Oni koji ute su sumnjivi. JAKOV: to sad? MIRJANA: Treba priati. Ne znam vie to je normalno. Imam ker, imam godine, sjeanja i ovaj stan. To je sve. VIOLETA: Ba sve? MIRJANA: Kau da je svijet veliki, ja sam bila jednom u vicarskoj i to je to. Morat u im vjerovati. LUCIO: Morat e. MIRJANA: Kao i ovima to kau da kad umre ode na nebo. To bi ba bilo lijepo. Otii na nebo Volim plavu boju. Mrak. Mirjana je sama. Pui. MIRJANA (pjeva, tiho): Svijet je lopta arena Ve sto milijuna godina Ima li za mene vremena Da i ja u njemu uivam. Do Mirjana dolazi Grozdana. Sjeda do nje. Neko vrijeme ute. GROZDANA: Bok, Mirjana. MIRJANA: Bok, Grozdana. GROZDANA: Kako si? MIRJANA: Evo, ide. GROZDANA: Da. Ide Tiina. MIRJANA: Neko udno vrijeme. Ti? GROZDANA: Jutros nisam ba dobro. Nekako sam se teko ustala. MIRJANA: Moda je tlak pao. GROZDANA: Sino sam radila kolae dokasno, bilo je oko 2 kad sam zaspala. Prve sam bacila, gledala sam seriju, ubacili su jednog novog zgodnog glumca, vidjela mu se gola guzica pa su mi zagorjeli. Ba sam bila ivana. Radim dobre kolae, iako se moj mu ali da stalno radim iste. Maloprije, dok sam se umivala, po mislila sam kako bih se mogla ubiti. MIRJANA: Ali to nee uiniti, zar ne? GROZDANA: Ne, neu. Tek za dvije godine, ali nemoj nikome rei.

MIRJANA: Ja sam tvoja prijateljica i znam uvati tajne. GROZDANA: Neu ostaviti poruku. MIRJANA: Nema veze, susjedi e znati zato si to uinila. GROZDANA: Hoe li mu biti ao? MIRJANA: Nisam sigurna. GROZDANA: Ni ja. Danas je nekako oblano, cijeli dan MIRJANA: Da. GROZDANA: Nisam izlazila. Imala sam kruha od juer. MIRJANA: I ja tako znam ostaviti, samo ga malo stavim u penicu. GROZDANA: Ja ga znam i zalediti. Zna tako stajati nekoliko dana i onda opet bude kao svje, samo ga treba jesti toplog. MIRJANA: Da. Toplog. GROZDANA: A ti? to si ti kuhala? MIRJANA: Nita jo, kasnije. GROZDANA: Da, tebi se ne uri. MIRJANA: Veronika je sigurno jela neto u gradu, kasnije emo nas dvije neto na brzinu. GROZDANA: Da. MIRJANA: A ba neko blesavo vrijeme. GROZDANA: Da. Neko vrijeme tiina. Grozdana odlazi. SIMON: uri? LUCIO: Idem na posao. SIMON: Je, da Treba raditi. LUCIO: Neto si me trebao? SIMON: Nita, nita. Samo tako LUCIO: Imam malo vremena, ako neto treba SIMON: Ne trebam nita. Samo sam te tako htio pozdraviti. Vrijedan si, vidim. LUCIO: Kapitalizam voli mlade ljude. Nama dobro stoji odijelo. SIMON: uo sam da e te uskoro promaknuti. LUCIO: Mislim da hoe. Tajnica efa me poela pozdravljati. Zasluio sam. SIMON: Vjerujem. LUCIO: Sad stvarno trebam ii. SIMON: Da, naravno, vrijeme je novac. LUCIO: Novac je vrijeme. SIMON: Oprosti to te ovako Nita Vidimo se. LUCIO: Vidimo se, bok. Do Mirjane sjedi Ankica u spavaici. MIRJANA: Ankice, tebe nisam dugo vidjela. Kako si? ANKICA: Dobro. Tiina. ANKICA: Ti? MIRJANA: Dobro. ANKICA: Drago mi je. Tiina. MIRJANA: Lijepo izgleda. ANKICA: Da? MIRJANA: Svia mi se frizura. To je nova? ANKICA: Frizura? Nije.

MIRJANA: Onda mi se samo uinilo. ANKICA: Da. Tiina. ANKICA: Kupila sam naunice, moda zbog toga. MIRJANA: Da? Da vidim. Ankica nespretno povlai kosu i pokazuje sitne na uni ce. MIRJANA: Jako su lijepe. ANKICA: Bile su skupe, ali eto MIRJANA: Ba su lijepe. ANKICA: Hvala. Mu mi je tu? Jakov obuen u pidamu kree lei u krevet. MIRJANA: Da, upravo namjerava lei u krevet. ANKICA: Hvala. Ankica odlazi prema krevetu. Razgovaraju okrenuti leima. ANKICA: Ti si moj mu. JAKOV: Da. ANKICA: Ja sam tvoja ena. JAKOV: Drago mi je. ANKICA: Kako si? JAKOV: Vrue je. ANKICA: Otvorila sam prozor. JAKOV: Trebali smo ugraditi klimu. ANKICA: Trebali smo. JAKOV: Je l me voli? ANKICA: Zaboravila sam. JAKOV: Ima li najdrau boju? ANKICA: Imam. JAKOV: Koja je moja najdraa boja? ANKICA: Plava. JAKOV: Dobro. Plava. I tvoja isto? ANKICA: Nije. Ja mrzim plavu iz dna due. Tiina JAKOV: Je l nae dijete Josip, koji ima 20 godina, zvalo? ANKICA: Nije danas. JAKOV: Zato? ANKICA: Ne znam. JAKOV: Trebala si ga zvati. ANKICA: Ne trebamo se svaki dan uti. Vjerojatno cijeli dan radi. JAKOV: Treba ga zvati. ANKICA: Zvat u ga ujutro. JAKOV: Nazovi. ANKICA: Hou. Laku no. JAKOV: ekaj. ANKICA: to je? JAKOV: Jesi se umorila danas? ANKICA: Onako. JAKOV: Jesi se umorila ili nisi? ANKICA: Pa, onako. JAKOV: Ajde mi ga onda popui. ANKICA: Ne mogu sada.

JAKOV: Ajde daj. Tiina. ANKICA: Dobro. S putnom torbom u rukama, Violeta dolazi do stola gdje sjedi Mirjana. MIRJANA: Bok, dola si. VIOLETA: Evo. Mirjana ustaje i zagrle se nespretno. MIRJANA: Kako si? VIOLETA: Dobro, vlak je malo kasnio, to se moe. MIRJANA: Trebala si mi javiti, izala bi na cestu po tebe. VIOLETA: Torba nije teka. I tako ivi na prvom katu. MIRJANA: Da. Ui, ajde. VIOLETA: Mala nije tu? MIRJANA: Nije. Uskoro e doi. VIOLETA: Dobro. MIRJANA: Sjedni. Violeta sjedne. VIOLETA: Dobro je. MIRJANA: to? VIOLETA: Stan. MIRJANA: Znam da ima praine, nisam stigla nita srediti, imala sam puno posla. VIOLETA: Ja u ti malo pomoi. MIRJANA: Kad su ti ujutro pregledi? VIOLETA: U 8. Ustat u se u 6, mora mi rei koji tramvaji idu, taksi je previe skup, stajalo me 80 kuna s kolodvora do ovamo. Sigurno u stii oko 7, moram biti oprezna zbog broja, vjerojatno u biti na redu oko 8. MIRJANA: Kad si se mislila vratiti? VIOLETA: Mogu i sutra. Mislila sam MIRJANA: Ja imam sutra ludnicu na poslu. VIOLETA: Dobro, mogu se sutra vratiti. MIRJANA: Mislila si ostajati? VIOLETA: Mislila sam Ali mogu sutra ii. MIRJANA: Ako eli ostati, nema problema. Veronika e biti tu negdje, a i susjedi imaju klju VIOLETA: Ma ne Ii u. MIRJANA: Kako hoe. Tiina. VIOLETA: Odluit u sutra. Tiina. Mirjana pali cigaretu. VIOLETA: U kupeu je jedan stari puio cijelim putem. Mislim da je popuio ak dvije kutije. A, kako je smrdio! Strano neto. Mirjana gasi cigaretu. VIOLETA: Ne, nemoj ti zbog mene. Nisam mislila da zbog toga ti ne mora, samo si me sjetila. MIRJANA: Nije vano. Tiina. ANKICA: Zna Tiina. JAKOV: ta? ANKICA: Budan si? Mislila sam da si zaspao.

JAKOV: Reci. ANKICA: Nita, samo sam tako razmiljala da bi sutra mogao otii do mesnice. JAKOV: Nema vie mesa? ANKICA: Imam neto, ali brzo mi je roendan pa sam htjela uzeti malo janjetine. A ti se razumije u to, tebi mesar uvijek da bolje meso. JAKOV: Opet te zeznuo? ANKICA: Nije, nije. Samo bi bilo bolje da ode ti. Ti uvijek bolje donese. JAKOV: Kad ti je roendan? ANKICA: Za dva dana. JAKOV: Mislila si koga zvati? ANKICA: Ma ne Susjedi e doi na kolae, ali mislila sam da bi ja i ti mogli ruati janjetinu. Nismo to dugo jeli. JAKOV: Dobro, ii u. ANKICA: Dobro. Samo sam to htjela. JAKOV: Dobro. Tiina. VIOLETA: Imat emo 50 godina braka sljedei mjesec. Slavit emo u crkvi. MIRJANA: Ve? VIOLETA: Da, godine lete. I ja sam se iznenadila. Bit e misa i onda emo kasnije ii na ruak u restoran. MIRJANA: Zvala si puno ljudi? VIOLETA: Ne. Samo tebe i ove s tatine strane koji jo nisu pomrli, zna da bi se oni naljutili da ih ne zovemo na takve stvari. Mora doi. MIRJANA: Da, naravno, doi u. VIOLETA: Don Jerko e voditi misu, zna. Zvao me neki dan. Rekao mi je da je uo da si razvedena. MIRJANA: Koji kurac je njemu to bitno? VIOLETA: Nemoj psovati, molim te. Priestila si se za Boi, zato je pitao. Tiina. MIRJANA: Zaboravila sam. Nisam dugo ila na misu, zaboravila sam. VIOLETA: Zato me zvao. Da ne ode na priest kad budemo slavili. Rastavljeni se ne smiju prieivati. MIRJANA: Dobro, oprosti, zaboravila sam. VIOLETA: A zato ovdje ne ide na misu? teta je to tako, neuredno MIRJANA: Ne idem, ne znam. VIOLETA: A Veronika? Je l bar ona? MIRJANA: Ne ide. VIOLETA: Trebala bi ii, ima svega na svijetu, pogotovo droge. Trebala bi ii na misu. MIRJANA: Dobro, mama, rei u joj! VIOLETA: Ne mora odmah Dobro, nita. Tvoj tata je esto znao govoriti da od tebe nee biti nita. Jesi to znala? MIRJANA: Znala sam, naravno. Govorio je: Od tebe nikad nee biti nita, i ja sam mu vjerovala. VIOLETA: Nisi se isticala u koli i nisi bila lijepa. Bila si runo dijete, nedavno sam gledala slike, ba runo dijete. Sjeam se, jednom smo ili u goste kod Bei evih, a ti si tek bila ula u pubertet, bila si puna bubuljica, crvenih, gnojnih. Kosa ti je bila stalno masna, to e, jae si se znojila, pubertet je gadna stvar. Dok smo hodali prema njihovoj kui, otac me stalno tiho pitao to smo te ba morali voditi. Za veerom ti je stalno

govorio da se uspravi, stalno te gledao, stalno te se sramio. Ja sam te noi malo plakala, i ja sam te se pomalo sramila, vikala sam na tebe te veeri jer nisi bila napravila krevet. Ja i otac nismo priali sutradan o tome, bilo nas je sram jedno drugoga. Ali, dani su sporo prolazili, a ti si pomalo postajala ljepa. Uskoro si imala najvee sise u cijelom razredu, deki su te pratili kui. Bili smo moda i zadovoljni, iako su tvoje ocjene postajale sve loije. Mislila sam: ajde, bar e biti seksi, sve e doi na svoje mjesto. MIRJANA: Dobro. VIOLETA: Sada sam ve stara. MIRJANA: Dobro izgleda. VIOLETA: Ma koga zavarava? MIRJANA: Dobro izgleda za svoje godine. Hoe kave? VIOLETA: Neu, hvala. MIRJANA: Kolaa? VIOLETA: Ne, ne. Jela sam u vlaku. MIRJANA: Zna, kad mi je profesorica zakljuila jedinicu, a grudi mi jo nisu bile poele, nisi nita rekla. Potuila si se kolegicama s posla, zapazila sam poglede kad bih dola u gostionicu do tebe. Plakala si ponekad, ali mi nita nisi rekla. Za veerom bi mi lijeno stavljala na tanjur jaje i meso. Deserte odjednom nismo imali, a telefon je esto zvonio. Zatvarala bi vrata dok bi se alila svojoj sestri. Otac me htio tui, ali je ve bio umoran od obitelji. Rekao bi mi tu i tamo da odem u sobu uiti i ja bih mu bila zahvalna. Zna, ja sam tih dana bila u strahu i nisam ni jednu no mogla zaspati sve do jutra. Bilo mi je teko, nisam prola predmet, a nisam se smatrala glupom. emu imati ivot ako e biti bezvrijedan. Ti nisi ulazila u moju sobu, a ja sam prestraeno stavljala svoju odjeu u koaru za pranje, postala si stranac. Voljela bih da si me tukla, da nisi digla ruke od mene. VIOLETA: Oprosti. MIRJANA: Nema veze. Ja ti od tada ne kupujem roendanske darove. Kad te nazovem da ti estitam, ti uvijek kae: evo, dolo je puno ljudi, dobila sam puno darova, lijepih darova A ja nikad ne pitam kakvih. Ti meni nisi nikad kupila dar. Napravila bi tortu, kupila sok, to je sve. VIOLETA: Udaljila si se. MIRJANA: Otila sam u drugi grad. VIOLETA: Da. MIRJANA: Kako je tata? VIOLETA: Ne znam. Dugo ga to nisam pitala. MIRJANA: Ima tamo robe za glaat pa moe to VIOLETA: Naravno. Violeta ustaje i odlazi glaati odjeu. Ulazi Grozdana. GROZDANA: Smetam? MIRJANA: Ne, ostani. GROZDANA: Oprosti, nisam znala da je ona tu. Dola sam jer mi je postalo zaguljivo u kuhinji. Ova pe u kojoj u se ubiti za dvije godine je neispravna. Puta plin. Morat emo je to prije popraviti. Kako u praviti kolae za Boi? Kako u se ubiti za Uskrs? MIRJANA: Imam ti ja jednog dobrog majstora. GROZDANA: Hvala. Dat e mi broj. MIRJANA: Nema problema. GROZDANA: Kad radi?

MIRJANA: Uskoro. GROZDANA: Sad u ja otii. Evo, samo to nisam. MIRJANA: Dobro. Grozdana i Mirjana neko vrijeme sjede i ute. Grozdana potom ustane. GROZDANA: Idem. MIRJANA: Bok. Simon i Lucio susretnu se na krianju Dalmatinske i Frankopanske. SIMON: Opet ti. LUCIO: U prolazu sam. SIMON: Bio sam ti u stanu, zna? LUCIO: Ozbiljno, kad? SIMON: Maloprije. Jako je mali. LUCIO: Oprosti, malo je neuredan, sino sam gledao neki film. Kupio sam ga prije pet godina, moji su prodali vikendicu. Uskoro u ga prodati i uzeti kredit pa u kupiti novi. SIMON: Dobro da je tako. Ovaj je ba mali. U Njemakoj samo najgori socijalni sluajevi ive u tako malom stanu. LUCIO: Ovaj mi je dovoljan za sada. A i u dobrom je kvartu. SIMON: A ako to bude s Mirjanom? LUCIO: Ne znam. Nisam tako daleko razmiljao. SIMON: Vidim da nisi. LUCIO: Zato tebe to zanima? SIMON: Vidio sam u kupaonici da koristi kapsule protiv ispadanja kose. LUCIO: Moj otac je rano oelavio. SIMON: Kosa ti je dobra za sada. LUCIO: Malo mi je tu rijetka, vidi. Lucio pokazuje Simonu glavu. SIMON: Mirjana ne voli elavce. LUCIO: Imat u to na umu. SIMON: Dobro. LUCIO: Zakasnit u na posao. SIMON: Da, da, razumijem. Idi. LUCIO: Bok. SIMON: Bok. Tiina. MIRJANA: Kako ide? VIOLETA: Evo, ide. MIRJANA: Je l ti puno? VIOLETA: Nije, brzo sam gotova. MIRJANA: Hoe da ti donesem soka? VIOLETA: Ne treba. Tiina. ANKICA: Spava? JAKOV: Da. ANKICA: Zato ne spava? JAKOV: Vrue mi je, ta je? ANKICA: Nita, vidim da ne spava, pa samo tako JAKOV: ta je tebi? ANKICA: Ne mogu spavat, ne znam.

JAKOV: Ni ja. Mislim da je pun mjesec. ANKICA: Nije, bio je proli tjedan. JAKOV: Moda je opet. ANKICA: Pusti, ajde spavaj. JAKOV: Laku no. Mirjana uzima sredstvo za ienje i isti stol. VIOLETA: To ti sredstvo nije ba najbolje. MIRJANA: Nije? VIOLETA: Ne. Jeftino je, ali ostanu na kraju mrlje. MIRJANA: Meni je dobro. Violeta se pribliava. VIOLETA: Ostanu mrlje, vidi. Mirjana gleda u stol. MIRJANA: Ne vidim, meni je dobro. VIOLETA: Evo tu, vidi, mrlja. MIRJANA: Ne, ne vidim. Jesi gladna? Mogla bi skuhati ruak. VIOLETA: Nisam. MIRJANA: Ajde, sigurno si gladna. VIOLETA: to ima? MIRJANA: Imam piletine, mislila sam to ispei. VIOLETA: Dobro. Kada dolazi Veronika? MIRJANA: Evo sad e. Mirjana i Veronika sjednu i ekaju da ue Veronika. Nakon nekog vremena Veronika ulazi. VERONIKA: Bok! VIOLETA: Ej, sunce. Ljube se. VERONIKA: Bako, stigla si. VIOLETA: Maloprije. VERONIKA: Super. VIOLETA: Narasla si. VERONIKA: Joj, pa uvijek to kae. VIOLETA: Kad je istina. VERONIKA: Da, naravno da je istina. Jesam se promijenila? VIOLETA: Jesi. Svakim danom sve si ljepa. VERONIKA: Stvarno to misli? VIOLETA: Bake lau. Nikad to nemoj zaboraviti. Pravimo se nevine i blage prema unucima. Na ivot je u vaim rukama. Borba za opstanak. MIRJANA: Ajde, sjednite za stol. Ruak je gotov. VIOLETA: Ve? MIRJANA: Brzo kuham. Veronika i Violeta sjedaju za stol, a Mirjana donosi piletinu i neki prilog. Postavljaju stol. VIOLETA: I to mi ima s tobom? Kako u koli? VERONIKA: Dobro. Zna da pjevam? Sigurno ti mama to nije rekla. VIOLETA: Nije, ne. VERONIKA: Znala sam. E, pa pjevam. Imam jedan bend i pjevamo super stvari, veinom strane.

MIRJANA: Sad je u fazi kad eli biti pjevaica. VERONIKA: To nije samo faza. MIRJANA: Vidjet emo. VERONIKA: Super mi ide, zna, bako. Ba dobro. Neki dan su neki deki sluali ispred podruma gdje sviramo i rekli su kasnije da smo ba bili super. A ti deki isto sviraju i to u jednom poznatom bendu Rastrig. Jesi ula za taj bend, bako? VIOLETA: Nisam. VERONIKA: Nema veze, to ti je jedan super bend. Mislim, imaju par dobrih stvari, a jedan spot im se vrti na televiziji. Svakako, rekli su mi da imam bolji glas od 90% estrade. Zamisli? VIOLETA: Super. VERONIKA: Znam, samo mama mi ba nije zadovoljna. Ona ne voli moj glas. MIRJANA: Volim kad normalno pjeva, sad samo rastee. VERONIKA: To se tako radi kad pjeva soul. Nita ne zna. MIRJANA: Eto. VERONIKA: Super pjevam i da imamo novaca, mogli bi snimiti CD, sigurno bi se odlino prodavao. Poslala sam jednu pjesmu to smo snimili, onako amaterski, u Ameriku mojim prijateljima preko My spacea, zna to je to? VIOLETA: Ne. VERONIKA: Ma, nije vano, Internet. Oni su bili oduevljeni, rekli su mi da pjevam super! Da imam novca sigurno bih uspjela u Americi. Sigurno! Tamo je lako snimiti CD. Samo treba platiti, malo dolara, ne treba nikoga poznavati. Samo plati malo dolara i oni ti daju studio i sve. ak ima i popis izdavakih kua kojima mo e poslati snimku. Samo snimka mora bit profesionalna. A ja to nemam. Nemamo novaca. Mama mi ni ta ne da. MIRJANA: Jer nemam. VERONIKA: A ja bih sigurno uspjela. Osjeam da sam ta len tirana. To ba znam. Ponekad kad idem spavati za miljam da sam bogata, da imam bogate roditelje koji su mi snimili CD i da pjevam u Americi na nekom njihovom velikom stadionu. Uvijek to sanjam. I svi mi govore da super pjevam. MIRJANA: Ajde, jedi. VERONIKA: Bako, ja sam jako talentirana. Ja sam veliki talent. VIOLETA: Drago mi je. I ja sam pjevala, prije. VERONIKA: Da? VIOLETA: Mama ti nije priala? VERONIKA: Nije. Mama, zato mi to nisi priala? VIOLETA: Ma, nije vano. Nekoliko puta, u gostinonici. Dobro sam pjevala. I ja sam bila talentirana, kao ti. VERONIKA: Ja sam vie. VIOLETA: Naravno. VERONIKA: Zna, bako, ja bih htjela biti slavna. Ja znam da bih ja to mogla. VIOLETA: Da? VERONIKA: Da. Ja dobro pjevam, ja stvarno dobro pjevam. MIRJANA: Jedi. VERONIKA: Ne! Bako, svi to kau, ba svi. Ja mislim da ne lau. Ne, ja znam da ne lau. Ja bih htjela biti slavna pjevaica. Slavna, bako. (Pjeva.) ao mi je to sam sa ove planete

Ja nisam stigla da budem dijete A Bog je svima izbrojao korake Malo vas e dotaknuti oblake. Svijet je lopta arena lopta arena Veronika pjeva sve tie i tie. MIRJANA: Bila je kod jednog menadera, nije uspjelo. Treba malo sree. Talent nije dovoljan. Dobro pjeva, ni sam glupa. I ja dobro pjevam, samo nikad ne pjevam. Ne govorim joj esto da dobro pjeva, mora misliti na kolu i ivot. esto odleti u nebesa. Ljudi ne mogu letjeti. Da mogu, stvorio bi nam Bog krila. VERONIKA: Mama, to je to ivot? MIRJANA: ivot je alica kave. VERONIKA: Mama, to je to ljubav? MIRJANA: Ljubav je daljinski od televizora. VERONIKA: Mama, to sam to ja? MIRJANA: Ti si moje dijete. VERONIKA: Mama, to je to dijete? MIRJANA: To je moja ljubav. VERONIKA: Mama, to je to ljubav? MIRJANA: Nita. Iz kreveta ustaje Ankica. JAKOV: Di e? ANKICA: U zahod. Probudila sam te? JAKOV: E. Koliko je sati? ANKICA: Ubrzo emo se ustati. JAKOV: Dobro. ANKICA: to je bilo? JAKOV: Runo sam sanjao. ANKICA: Opet. JAKOV: Da. ANKICA: Da ti skuham aja? JAKOV: Ne treba. ANKICA: Moram u zahod. JAKOV: Samo idi. U uredu. Ankica odlazi prema Mirjani. Gledaju se u ogle dalu u WCu. MIRJANA: Nemoj ovaj lijevi koristiti. Ne radi. ANKICA: Vidi ti se grudnjak. MIRJANA: to? ANKICA: Nemoj se praviti blesava. Zakopaj se. MIRJANA: Oprosti, ali Ne razumijem. ANKICA: Imam ja tu prijatelje, sve znam. Tiina. MIRJANA: to zna? ANKICA: Zna ti dobro. Tiina. MIRJANA: Oprosti. ANKICA: Nemoj. To je sve. MIRJANA: Nisam nikad mislila To je samo tako ispalo. ANKICA: Koji si rekla da ne radi?

MIRJANA: Lijevi. ANKICA: Hvala. Ankica se vraa u krevet. Lucio i Simon se gledaju u ogledalu. SIMON: Dobro ti stoji ta koulja. Ja sam jednom kad sam imao novaca kupio jednu u Zari, nije bila skupa, a trajala mi je deset godina. LUCIO: Misli da nije previe sveana? SIMON: I ona e se fino urediti. LUCIO: Vjerojatno. Tek zadnjih par godina nosim koulje. Mislim da mi pristaju. SIMON: Kako si? LUCIO: Malo nervozno. SIMON: I ja. LUCIO: Misli da e biti dobro? SIMON: Ne znam. LUCIO: Znam da ne zna, samo pitam misli li da e sve biti u redu? SIMON: Ne znam. LUCIO: Poeli mi sreu. SIMON: Neu. Mirjana se minka i razgovara sa Simonom. MIRJANA: Reci... SIMON: Kako je mala? MIRJANA: Dobro je. SIMON: Moe do do mene ovo ljeto ako hoe. MIRJANA: Nee. SIMON: Nisi je ni pitala. MIRJANA: A to ti misli to e ona rei? Tiina. SIMON: Treba je bar pitat. MIRJANA: Dobro, pitat u je. SIMON: Dobro. Tiina. SIMON: Poslat u ti sljedei mjesec. MIRJANA: Aha. SIMON: Ne, stvarno, hou. Krenulo mi je. MIRJANA: Drago mi je. Zbog tebe. SIMON: Kako si ti? MIRJANA: Dobro. SIMON: I meni je drago zbog tebe. Je l jo radi u ministarstvu? MIRJANA: Radim. SIMON: Znao sam da e uspjet. MIRJANA: Aha. SIMON: Ima koga? MIRJANA: Ajde, nemoj o tome. SIMON: ta? Uvijek si bila zgodna enska. MIRJANA: Nemam nikoga. Dobro? SIMON: Dobro, oprosti, nisam te trebo pitat. Tiina. MIRJANA: Ti si jo s onom? SIMON: Jesam. MIRJANA: Kako ona?

SIMON: Dobro. Evo, pozdravlja te. MIRJANA: to, ona slua ovaj razgovor? SIMON: Pa, da. MIRJANA: Joj, Simone, joj SIMON: Nismo nita krivo rekli. MIRJANA: Dobro, svejedno. SIMON: Mogu joj re da ode iz prostorije. Fani, ajde MIRJANA: Nemoj joj nita govorit, ta ti je?! SIMON: Fani, ajde izai, moram jo neto MIRJANA: Nemoj je tjerat kad ti kaem. I tako smo gotovi. SIMON: Dobro. Tiina. MIRJANA: Pozdravi je. SIMON: Fani, evo i tebe pozdravlja E, kurac, sad je izala. MIRJANA: Dobro, nita, pozdravi je kasnije. SIMON: Valjda neu zaboravit. MIRJANA: Svejedno. SIMON: Kad se mala vraa iz kole? MIRJANA: Za pola sata. SIMON: Moda da je nazovem onda? MIRJANA: Nemoj. Ima sutra ujutro rano iz matematike napredni pa ne elim da se uzruja. Tiina. SIMON: ta? Jo uvijek MIRJANA: A to misli, Simone? SIMON: Pa, ne znam. MIRJANA: Da, rasplae se. SIMON: Uvijek se dobro dri kad razgovaramo. Proli put me i pitala neto di tono ivim i tako. MIRJANA: Dobro, Simone, dobro. Svejedno, plae. SIMON: Nemoj tako. Nije to istina. MIRJANA: Dobro, nije. SIMON: Nemoj mi lagat, nisam ja glup. MIRJANA: Ma, jebem ti, Simone. Ko te lae?! Plae mi mala svaki put kad nazove, ta si ti oekivao? Pet godina se uope ne javlja, a onda si poeo slat estitke za Boi. I to ih ti ni ne napie, nego ona tvoja. SIMON: Opet se dere. MIRJANA: Simone, odi. Ne elim ut tvoj glas, odi. Samo odi. Molim te, odi. Samo odi. Tiina. MIRJANA: ujemo se. SIMON: Pitaj je ako me hoe nazvat. MIRJANA: Ajde, Simone, ajde, bok. SIMON: Bok. Mirjana sjeda na stolac. VIOLETA: Tko je on? MIRJANA: Kolega s posla. VIOLETA: Nisam ga nikad vidjela? MIRJANA: Ne budi blesava, gdje bi ga ti vidjela? VIOLETA: Ne znam. Moda na televiziji.

MIRJANA: Ne. Nisi. VIOLETA: Je li vidio Veroniku? MIRJANA: Jo je rano. VIOLETA: Ali zna za nju? MIRJANA: Naravno, mama. Nisam dijete. VIOLETA: I nema nita protiv? MIRJANA: Neu se udati, mama. VIOLETA: Znai, nita ozbiljno. MIRJANA: Nita ozbiljno. VIOLETA: Mirjana, ima ti ve i godina. MIRJANA: Moram ii. VIOLETA: Bit e ti zima. Hoe jedan moj crni al? Nije starinski, mogu ga nositi i mlae ene, kupila sam ga u finoj trgovini. MIRJANA: Ne treba. Kasnim. Napravila sam ti kau, neu doi kasno. Mirjana bjei do Lucija. Ubacuje se u zagrljaj. Pleu. Pretjerano naminkana Veronika poinje pjevati neku soul pjesmu na bini. LUCIO: Ej, polako MIRJANA: Oprosti, malo mi je vino udarilo u glavu. Dobro plee. LUCIO: Misli? MIRJANA: Nisi mi jo nijednom stao na nogu. LUCIO: To je pravi uspjeh. MIRJANA: I je. S kakvim sam sve izlazila LUCIO: S puno njih? MIRJANA: Bilo bi ti krivo da ih je puno? LUCIO: Nije, nego MIRJANA: Ne boj se. Nisam Bila sam u fazi kad sam se htjela zaljubiti pa sam izlazila. Kreteni. Ko da sam kurva ako sam razvedena. Svi misle da mi fali... zna ve da moramo odmah iste noi Sranje. LUCIO: Budale. MIRJANA: Da, budale. LUCIO: A zato si sa mnom? Tiina. LUCIO: Ozbiljno pitam MIRJANA: Ne znam. Tiina. LUCIO: Je li ti bilo dobro veeras? MIRJANA: Je, Lucio, je LUCIO: Ne zvui tako. MIRJANA: Bilo mi je stvarno dobro, rekla sam ti. LUCIO: Ne bi htjela da ponovimo? MIRJANA: Htjela bih. LUCIO: Ozbiljno? MIRJANA: Ti? LUCIO: Naravno, odmah sutra. MIRJANA: Ne mogu sutra. LUCIO: Neki drugi put, naravno. MIRJANA: Draga sam ti, je l tako? LUCIO: Da, draga si mi.

MIRJANA: Koliko dugo? LUCIO: Gledao sam te na poslu. Zgodna si. Ljudi te vole. MIRJANA: Voli me? LUCIO: Mislim da da. MIRJANA: Ja tebe ne volim. LUCIO: Znam, nemoj to govoriti. MIRJANA: elim da to zna. LUCIO: Znam, ali nemoj to ponavljati. MIRJANA: Neu. elim da me ti voli vie, to mi odgovara. Hoe li ti to pretjerano smetati? LUCIO: Nee. MIRJANA: A kasnije? Kad ostarim jo vie? LUCIO: Ne razmiljam o tome. MIRJANA: Nisi primjetio kako nas ljudi gledaju kad ulazimo u restoran? LUCIO: Ne smeta mi. MIRJANA: A kad ti isti ljudi budu tvoji roditelji? LUCIO: Bit e im bitno da si ti dobra prema meni. MIRJANA: Vraga, nema pojma o ivotu. LUCIO: Dobro. Pravit u se da mi to nita ne znai, a onda e se moj brat moda oeniti i mama e moda biti sretnija s njom. Imat e dobro vjenanje, a ti nee htjeti plesati jer e te boljeti noge i pit e puno vina i puiti. MIRJANA: Ali me nee ostaviti? LUCIO: Ne znam. MIRJANA: Mora mi obeati da me nee ostaviti. LUCIO: Nikada te neu ostaviti. MIRJANA: A ja tebe? LUCIO: Ne razmiljam o tada. MIRJANA: Nee puno plakati za mnom? LUCIO: Mislim da neu. MIRJANA: To mi odgovara. Ali, zapamti LUCIO: Da? MIRJANA: Ne smije me ostaviti. To u ja napraviti. Imam vie iskustva. Znam kako to treba raditi. Ostavit u te trenutak prije nego ti ostavi mene. To je, nadam se, u redu. Veronika zavrava pjesmu. Mirjana i Lucio se okreu. VERONIKA: Mama? MIRJANA: Zlato, odi spavati. Baka je na kauu u dnevnoj sobi. Nemoj je probuditi. Ima jogurt u friideru VERONIKA: Neu spavati, mama! MIRJANA: Kasno je, zlato, odi spavati. Ako si gladna, ima i od veere VERONIKA: Ne, mama, ja te neu sluati. Ti nita ne zna. Neu spavati. MIRJANA: Ajde, nemoj tako Sutra je kola, mora se rano ustati, nadam se da si sve napisala VERONIKA: uti! Molim te, umukni, mama! Ti ba nita, nita ne zna! Da, obukla sam tvoje cipele i veeras dok si ti tu, ja etam. etam po gradu. Imam dobru guzu, rekle su mi to prijateljice u koli. I deki me u razredu esto udare po guzi, esto, mama! I ja se etam, gledam u zvijezde, mama.

MIRJANA: Veronika VERONIKA: Umukni, mama! (Plae.) Mama Zna, ma ma Zna li, mama, da do Amerike ima samo 7 sati leta? Da, mama. Do Amerike ima samo 7 sati leta. To nije puno. To je kao kad smo ili na more vlakom. Vlak se bio pokvario, ali avioni se ne kvare. Oni samo padnu. Nita ne osjeti. Mama, do Amerike ima samo 7 sati leta. Moe se vratiti i u istom danu. Otii tamo na ruak i vratiti se tu na veeru. Mama, to je tako blizu. Ja nekad zamiljam da si ti bogata. Nemoj se ljutiti, ali jo ponekad zamislim da ti nisi moja mama, da e jednog dana moja prava mama pokucati na vrata u nekom skupom kaputu s nekim skupim naglaskom i rei: Ti si moja ki, i da e me odvesti daleko. U Ameriku. Mama Oprosti, mama. Ja te volim, ali ti mene ne razumije. Ja stvarno lijepo pjevam. Svi mi kau da pjevam bolje od mnogih pjevaica. Znam i glumiti. Ja bih mogla biti slavna, mama. Ja bih to mogla. Nema veze to mi je on rekao. Mnoge su uspje le, a nisu bile mrave. Ja u biti mrava kad proe pubertet, ja to znam, ti to uvijek kae. I bit u lijepa. Danas se sve to moe. Samo treba malo novaca. ak i ne toliko novaca, koliko sree. Ii u na ulicu i auto e stati. Rei e mi: lijepa si i dat e mi novaca. Ja u biti bogata mama. To nije teko. To se moe. Ne moj mi govoriti da spavam. Nitko nije spavajui uspio. Moram biti na prozoru to dulje. Moda netko pogleda prema meni. Moram pjevuiti, moda me netko uje. Moram hodati u tvojim cipelama, kao da ne znam zato si ih kupila! Ne, mama, ti ne voli kako ja pjevam. Ali, mnogi vole, to mora znati. Poslala sam svoju pjesmu preko interneta u Ameriku. Zna da je njima sada dan, dok je na ma tu no. Tamo je 23 stupnja, majko. To je ba ugodno, za kratke rukave Mama, ja ve dugo ne mogu spavati. Stalno se tresem i gledam u mjesec. Svi vide mjesec, ak i po danu. I Amerikanci. Mjesec je blizu. Sve je blizu. Zamisli, samo 7 sati leta. Ne, mama. Ne treba spavati. Treba ivjeti. Obui u sutra svoju najdrau majicu i etat u se. Svi e me gledati, tu i tamo u zapjevati. Da. Zapjevat u pjesmu i svi e uti kako divan glas imam. I ti, iako nema novaca. I onda e doi moje mame i moji tate do me ne i govorit e mi kako sam odlina. Govorit e mi kako sam divna (Pjeva.) Govorit e mi da sam krasna. I divna Da sam sjajna. I divna Tiina. Ankica je na rubu kreveta. ANKICA: 7 je sati. JAKOV: Koliko? ANKICA: 7. JAKOV: Evo sad u. Tiina. ANKICA: Da stavim kavu? JAKOV: Popit u je u uredu Zapravo, stavi. ANKICA: Ako hoe, mogu otii po koje pecivo, to mi je zaas JAKOV: Ne treba, samo kavu. ANKICA: Dobro. Ankica ustaje i odlazi za stol. Grozdana joj donosi alice. Ankica ureuje stol, a Grozdana baci jednu alicu jako na pod. GROZDANA: Joj Vidi, pala mi je alica kave jako na pod Ba tuno to mi je pala. Tuno, a ne plaem. Obino plaem zbog stvari kao to su ove. ak neu ni iv aniti niti u izrei ovo: Boe mili, dragi, to mi je najdrai komplet, dala mi ih je njegova mama! Dugo su u obitelji te alice, sigurno su bile jako skupe, te su dole iz neke egzotine

zemlje, kako sam nespretna, Isuse Boe. Vidi to sam napravila, njegova majka koja bi neoekivano trebala doi sljedei tjedan sigurno e to primijetiti te e govoriti kako je to trebala dati njegovom bratu i njegovoj eni s ak dva fakulteta koja stigne uvati dvoje djece, a usto i slati emailove s ekolokim porukama. ak neu ni to. ANKICA: Nespretna si. GROZDANA: Da. Znam. To mi esto kau. Njegovoj mami je to najdrai komplet, ve desetljeima u njegovoj obitelji, poludjet e, morat u joj kupiti luaku koulju u najboljem duanu. Moda imaju u crnoj boji, morat e imati u crnoj boji, ona je uvijek u crnoj boji otkad je njezin mu umro, ve deset godina. ANKICA: Nisam sigurna da imaju u crnoj boji. GROZDANA: Zna, Ankice, i on uiva pijuckati ba iz ove alice, osjea se vano. Iz ovakve alice je pio i njegov djed. Vanost je u tradiciji. Vanost je u trajanju. Ja sam suha biljka, uskoro e me zamijeniti. ANKICA: Sve u redu? GROZDANA: Da, sitnica. Jedna mala sitnica. ANKICA: Mislila sam da e zaplakati. GROZDANA: Joj, pa to to pria. Ne plaem pred ljudima. ANKICA: Jesi li gotova, mu e mi svaki tren GROZDANA: Sad u ja. ANKICA: Ne, ne, ne smeta. GROZDANA: Ja u samo pokupiti. Pravi se da nisam ovdje. ANKICA: Ja to ne znam. GROZDANA: Bit u brza. Grozdana kupi komadie alice u kantu za smee. Nakon toga sjedne na stolicu. Mirjana i Jakov su u krevetu. Oblae se nakon seksa. JAKOV: Nemoj plakat, molim te. MIRJANA: Ne plaem, ta ti je? JAKOV: Mislio sam da jesi. Sama si ovo htjela, je l tako? Sama si me pozvala. MIRJANA: Jesam, da, dobro. Nita nisam rekla. JAKOV: Uinilo mi se da ali. MIRJANA: alim, stalno alim, pa to. Pusti me, molim te. JAKOV: Jesam bio dobar prema tebi na poslu? Nisam ti nita radio. MIRJANA: Znam da nisi, oprosti, Jakove, ja sam kriva. JAKOV: Nitko nije kriv. Nemoj to govorit. Nitko nije kriv, je l tako? MIRJANA: Nitko nije kriv. JAKOV: Mislio sam da nee vie nisi mogla odoljet, ha? MIRJANA: Joj, Jakove, molim te, uti. JAKOV: Ajde, reci MIRJANA: Ne znam to mi je bilo. Nee se ponoviti. JAKOV: Ti ba voli jebainu, je l da? MIRJANA: Jakove, prekini, dosadan si. JAKOV: Vi enske ste stvarno udne. MIRJANA: Ima sastanak u 2. JAKOV: Znam. MIRJANA: Kravata ti se zamrljala, kupit u ti ja novu, ne moe takav na sastanak. JAKOV: Stavi na raun firme. MIRJANA: Dobro. Kakve voli?

JAKOV: Ne znam. MIRJANA: Dobro, ja u onda odabrati. Idem. JAKOV: Ankica je spremila kavu pa ako hoe MIRJANA: Neu, hvala. Jakov ustaje i odlazi do Ankice. Sjeda. ANKICA: Skuhala sam gorku. Ne znam vie s koliko eera voli pa stavi sam. JAKOV: Je l dijete Josip koji ima 20 godina zvao? ANKICA: Nije. JAKOV: Treba ga nazvati kasnije. ANKICA: Hou. JAKOV: Pitaj ga je li mu neto treba. ANKICA: Pitat u. Tiina. ANKICA: Nazvala sam ja Mirjanu da ti ne treba kuhati kavu jutros. JAKOV: Zato si je zvala? ANKICA: Samo da joj kaem da ne treba kuhati kavu, zato bi se ena muila ako si je popio doma? JAKOV: Ti nisi normalna. ANKICA: Zato bi troili uredsku kavu bez veze? Tiina. JAKOV: to je rekla? ANKICA: Nita. Da nee. JAKOV: Nemoj je vie zvat. ANKICA: Zato? JAKOV: Nemoj je vie zvat. ANKICA: Dobro, neu. Tiina. VIOLETA: Jutro. MIRJANA: Jutro. Dobro si spavala? VIOLETA: Jesam. Evo sam se obukla pa u krenuti polako u bolnicu. MIRJANA: Dobro. Danas je malo bolje vrijeme. Bitno je da nije kia. VIOLETA: Da. Nije toliko hladno. Mala jo spava? MIRJANA: Da. Nema prvi sat danas. VIOLETA: Lijepa je. MIRJANA: Sad je u pubertetu, pa je malo mijenja se VIOLETA: Je l ima kakvih problema s njom? MIRJANA: Kakvih? VIOLETA: Ne znam. Pitam. U pubertetu je MIRJANA: Nemam nikakvih problema Samo to to je u pubertetu. VIOLETA: Dobro. Nisam nita mislila. Vidim da se dobro slaete, ne pria o ocu vie tako esto. Nije ga ni spomenula. MIRJANA: Ne spominje ga vie naglas. Ali vidim joj u oima kad misli na sve to. VIOLETA: Je l se javi? MIRJANA: Javi se, tako VIOLETA: Nije ni njemu lako. U stranom svijetu MIRJANA: Ma VIOLETA: A jo je s onom? MIRJANA: Je. Jo su skupa. VIOLETA: To je ve duga veza. MIRJANA: A je

VIOLETA: Ma, moda je bolje tako. On je naao nekog za sebe, ti e za sebe. MIRJANA: Zakasnit e. VIOLETA: Idem. Kad e ti na posao? MIRJANA: Za jedan sat. VIOLETA: Aha MIRJANA: Hoe da te ja odvezem? Nije mi problem VIOLETA: Ne, ne Ne mogu te ekati. MIRJANA: Nisam se ranije sjetila, ba sam blesava VIOLETA: Ma, ne treba. Idem. MIRJANA: Dobro, ajde. VIOLETA: Bok. MIRJANA: Bok. Tiina. LUCIO: Mirjana ima dijete. SIMON: Da. LUCIO: Lijepo ime, Veronika. SIMON: Hvala. LUCIO: Moda e me zvati ouhom. Mirjana se ali da joj se uope nisi javljao. SIMON: Godine idu kad radi, zaboravi LUCIO: Je l voli malu? Tiina. SIMON: Da. LUCIO: Uskoro u ja sjediti za stolom s Mirjanom i s njom. Ja u je pitati kako joj je bilo u koli i zafrkavati je oko deki u koje e se zaljubljivati. Tiina. MIRJANA: Ej, probudi se. VERONIKA: Mh MIRJANA: Doruak je u kuhinji. VERONIKA: to radi tu na krevetu? MIRJANA: Neto razmiljam. VERONIKA: Di je baka? MIRJANA: Otila kod doktora. VERONIKA: Aha to je bilo? MIRJANA: Nita, to, ne smijem ja biti tu? VERONIKA: Smije, dobro, svejedno. MIRJANA: Htjela sam ti neto rei. VERONIKA: Aha, evo je. MIRJANA: Samo neke stvari. Znam da je rano, ali nala sam ti prezervative u jakni. VERONIKA: Zato mi kopa po jakni?! MIRJANA: Sluajno sam. Nemoj sad, molim te, ivanit. Nije to nita udno. VERONIKA: Dobro, to? Sad slijedi lekcija iz seksualnog odgoja? MIRJANA: Ne, samo sam ti htjela rei Ne znam ni sama. Koliko dugo? VERONIKA: Se seksam? MIRJANA: Da. VERONIKA: to te briga. To je moja stvar. MIRJANA: Veronika, molim te. Ima samo mene, sve smo si priali, zato si takva? VERONIKA: Pusti me na miru. MIRJANA: Ja sam ti mama!

VERONIKA: to? MIRJANA: Ja sam ti mama, mora mi VERONIKA: Mama? To si ti? Tiina. MIRJANA: Da. VERONIKA: Da, vidim, to si ti, moja mama. Daj mi ruku. Da. Sad se sjeam. Ti si mi mama. MIRJANA: Ima oi kao ja, usne, kosu Kako si mogla zaboraviti? VERONIKA: Da. Imam tvoje oi, usne, kosu. Sad sam se svega sjetila. Zato sam zaboravila? MIRJANA: Nisi htjela biti slina meni? VERONIKA: Moda jer zna, da mogu birati mame u ne kom domu za mame, nikad tebe ne bih odabrala. MIRJANA: Mame se ne mogu birati. VERONIKA: Ne mogu se ni keri. MIRJANA: Ne mogu se ni keri. VERONIKA: Tko si ti, mama? Zato sam ti ja ki? MIRJANA: Ne znam. Tko si ti? VERONIKA: Ne znam. Zato sam ti ja ki? MIRJANA: Ne znam. VERONIKA: Ne znam. Dojila si me, toga se ne sjeam, ali sam ula kako si susjedima priala da sam te grizla. Uspavljivala si me, hranila si me jajima, vikala na mene i tukla me, mrzila me i voljela u isto vrijeme ne koliko puta na dan Sve to, a ne znam zato. Sino sam bila prvi put s dekom. Rekao mi je da lijepo pjevam. I da sam zgodna. Ljubio me oko uiju Nisam znala za tu stvar oko uiju Nitko ti ne kae. Zna da esto putuje avionom? Jednom je bio i u pr vom razredu. Toili su mu ampanjac. I zgodan je, ne bih ja sa starijima, mama. Ne bih. Ali s njim je bilo lako. Bilo je lijepo, mama. Nisam ti to mogla rei. Nije vano. Nemoj se bojati. Ja u uskoro otii, govorit u stranim jezikom i ti me vie nita nee moi razumjeti. MIRJANA: Ima samo jedan jezik, duo. Tanak je i hrapav, poput mog. Samo jedan jezik duo. Samo jedan. VERONIKA: Mama. Tiina. MIRJANA: Ajde, ustani, zakasnit e u kolu. Ja idem na posao. VERONIKA: Evo, sad u, jo samo 5 minuta. MIRJANA: Nemoj zaspati. VERONIKA: Neu. Sat e mi zvoniti tada. MIRJANA: Dobro. VERONIKA: Vidimo se popodne. MIRJANA: Bok. Tiina. Ankica donosi Jakovu bijelu koulju. ANKICA: Ispeglala sam ti ovu koulju. JAKOV: Ta mi je sveana. ANKICA: Rekao si da ti je domjenak naveer, mora malo JAKOV: Da, vidi, zaboravio sam. Jakov oblai koulju. ANKICA: Juer sam kupila jednu lijepu crnu suknju u duanu kod Anje. Nije neto skupa, a uskoro e mi i roendan. JAKOV: Ako hoe to novaca, samo reci.

ANKICA: Ma ne, nije potrebno. Anja kae da e ona svratit na taj domjenak. JAKOV: Hoe? ANKICA: Tako mi je rekla, da mogu doi i ene, ako hoe. Ako hoe, ja mogu doi. JAKOV: Nije potrebno. ANKICA: Mislila sam da bih mogla napravit tortu, zna kako su je proli put pojeli, odjednom. Podijelila sam toliko recepata, proli put. JAKOV: Ne treba, neu se ja dugo zadravati. ANKICA: Ii u i kod frizera popodne, obukla bih tu crnu suknju i neto gore, areno. Lijepo bih se obukla i ta torta. JAKOV: to ti je? ANKICA: Nita mi nije. Ti me ne eli tamo, je l tako? JAKOV: Nije potrebno da dolazi. ANKICA: Je l to zato to sam glupa? Tiina. JAKOV: Nisi glupa. ANKICA: Ne znam ja Tako si mi ti rekao proli put. JAKOV: Priala si o stvarima koje ne razumije. ANKICA: Rekao si da sam runa i stara. JAKOV: Bio sam pijan, nemoj vie o tome. ANKICA: Ja bih se dobro uredila ovaj put i ta torta. To uvijek dobro radim. JAKOV: Ajde, Ankice, boga ti, nisam raspoloen za svau odmah ujutro. Idem. ANKICA: Jakove, ekaj. JAKOV: to je? ANKICA: Samo me pokuaj ostaviti, zna. Samo se pokuaj prestati svaati sa mnom. Samo pokuaj i ubit u te, majke mi. JAKOV: O emu ti pria? ANKICA: Da se nisi usudio ostaviti me. Ja u veeras doi na taj domjenak, a ti e me, kad doem, poljubiti i za grliti, je l ti jasno. Ja sam majka tvog djeteta, ve smo dvadeset pet godina u braku, ne volim te vie, kao to ni ti mene ne voli. Ali smo u braku. Tako emo se i ponaat, u redu? JAKOV: U redu. ANKICA: Ajde, odi sad. Ja u tu kuhati, srediti stan, onda u napraviti tortu i frizuru. Odjenut u se lijepo i doi onamo. Ti si direktor tvrtke, ja sam direktorova ena. Tvoji e podreeni gledati u moj zlatni sat i pitati se koliko veliku plau ima kad kupuje eni takav sat. Neki e me gledati drugaije, jer znaju da me vara sa svakom drugom tajnicom na poslu, ali ja sam ti ena, ti si samo moj i one e me se bojati. Hodat u uspravno, ja sam ti rodila jedinog sina, ja te oblaim i ja te hranim. Ja sam tvoja ena. Ja sam direktorova ena. Ti e me poljubit, ja u priat s ljudima i puno u se smijati. Vidimo se. JAKOV: Vidimo se. Tiina. GROZDANA: Ah, tako je lijepo biti u velikoj kui i ivjeti na ovom svijetu jo samo dvije godine. Gledati televiziju, sluati radio, ne otvarati vrata. Uvijek se neto dogaa u ivotu. Evo, mi ekamo bebu ve nekoliko godina, moj trbuh tako sporo raste! Rasti, rasti! Nema veze! U djejoj sobi odlaem robu za peglanje, nekim popodnevima tamo i spavam. Ba fino! Spavam u djejoj sobi. Njegova mama nam je poklonila prekrasnog prokletog drvenog konja. To je od njezina tate. Zez nu la se! Ja ne mogu imati djece! Ali,

ja se pravim blesava i ne dam tog prekrasnog, prokletog konjia! Njezina greka! To je njezina greka. Znate to, mislim da bi me mogao pokuati ostaviti veeras. Da, ba veeras. Nekako to osjeam u zraku. Zato treba biti veseo, za vodljiv, nasmijan, i tuan povremeno. Samo malo, ne previe. Treba skloniti magistarsku radnju, ne itati knjige, ne odgovarati prijateljicama na poruke! Joj, kad e proi te dvije godine da se konano ubijem! Ha! Tiina. LUCIO: Lijepa si danas. To zbog domjenka? MIRJANA: Ovo mi je ve godinama u ormaru. LUCIO: Znaju za nas, zna MIRJANA: Nisam znala da ne smijem govoriti. LUCIO: Aha ti si rekla. MIRJANA: To je problem? LUCIO: Ne, ne Nije. MIRJANA: Rekao si da sam ti draga, mislila sam LUCIO: Ne, to je sve normalno. Ve smo nekoliko tjedana zajedno, zato MIRJANA: Dobro onda. Tiina. MIRJANA: To izmeu mene i Jakova, to su sve izmiljotine. LUCIO: Da? MIRJANA: Da. Tako se pria za svaku njegovu tajnicu. LUCIO: Jakov je zgodan mukarac. Tiina. LUCIO: Veeras na zabavi Ja u ve biti tamo. Nee ti smetati to neemo doi zajedno? MIRJANA: Ne moramo doi zajedno. U redu je. LUCIO: Dobro onda. Tiina. MIRJANA: Htio si mi jo neto rei? Tiina. LUCIO: Da. Juer me pogledala recepcionarka. MIRJANA: Ona mala? LUCIO: Da. Slatka. MIRJANA: Je. LUCIO: Ja sam proao ponovno danas pokraj recepcije i ponovno me pogledala. MIRJANA: Lijepo. LUCIO: Da. Nisam mogao vjerovati. MIRJANA: Zato mi to govori? LUCIO: Nije me dugo nitko pogledao. Godilo mi je, lagao bih kad bih rekao da nije. MIRJANA: to hoe? LUCIO: Ja sam sve zgodniji. Valjda zbog odijela. MIRJANA: Jesi. LUCIO: Dobro mi stoji. I ti ima dobru odjeu, ali ta mala... MIRJANA: Kad hoe da te ostavim? LUCIO: Ne znam. Ti odlui. Ja u se maloj sutra poeti udvarati, dobra je, pametna. Morat u se jako potruditi. Nee mi biti lako. Mislit u na tebe. Bit e mi ao. MIRJANA: Do kraja tjedna? LUCIO: Moe tako, etvrtak, petak. Bilo mi je drago. MIRJANA: Lucio?

LUCIO: Da? MIRJANA: Glup si i bio si lo ljubavnik. A sad odjebi. Na ravno, ostavit u te do kraja tjedna. Hvala to si mi rekao. LUCIO: Nema na emu. SIMON: Ostavlja ga? MIRJANA: Dobro, to to tebe briga? SIMON: Pa, pitam. Bila si mi ena, bitno mi je da si sret na. Majka si moje keri. MIRJANA: Ajde ne seri, Simone, to hoe? SIMON: Nita, htio sam te uti. MIRJANA: Mene? SIMON: Pa da. MIRJANA: Di je ova tvoja? SIMON: Izala je. Na fitnes. MIRJANA: Aha. SIMON: ta tu ima loe? ena hoe bit u formi. MIRJANA: Je l je vara? SIMON: Malo. MIRJANA: Svinjo. SIMON: Samo par puta, nekako mi se posreilo. MIRJANA: I ne sumnja? SIMON: Ne. Dobra je, puno radi, pa Dobro nam je. MIRJANA: Ajde, drago mi je. Moram ii, molim te, nemoj me vie zvati. SIMON: Samo sam htio znati jesi li dobila novce? MIRJANA: Ne, nisam jo. SIMON: Poslao sam ve prije tjedan dana. Prokleta pota. MIRJANA: Da, prokleta pota. SIMON: Ovdje u Njemakoj to zaas. Tamo jo na konjima nose potu. MIRJANA: Da, na konjima. to zapravo hoe, Simone? Tiina. SIMON: Jesi li rekla Veroniki za ovog to sam mu postavljao ploice? MIRJANA: Jesam. SIMON: I? MIRJANA: Nita. Ne eli. SIMON: Sigurno si joj rekla kako se tono zove. Neka upie na Internet, radio je ovjek svata. MIRJANA: Ne eli. Simone, moram ii. SIMON: ekaj. MIRJANA: Zato me zove, Simone? SIMON: Nita, oprosti. Htio sam ut nekoga, nije meni lako u stranoj zemlji. MIRJANA: Pa si mene naao zajebavat? SIMON: Samo sam htio provjerit. MIRJANA: Provjerio si, ajde. SIMON: Pa kako si takva? Ti misli da je meni jeftino zvat ovako odavde. MIRJANA: Nedjelja je, ima besplatno, ve si rekao. SIMON: Dobro, da. Ali proli put kad sam zvao nije bila nedjelja i nije bilo besplatno. MIRJANA: Onda poklopi. Ako nee, ja u. SIMON: Dobro, dobro. Samo sam htio pitat jo kako je ona?

MIRJANA: Dobro. SIMON: To je sve? MIRJANA: Dobila je juer peticu. SIMON: Super. Iz ega. MIRJANA: Iz hrvatskog. SIMON: Ja sam pisao dobre sastavke. Jedan sastavak su mi objavili. MIRJANA: Iz gramatike. SIMON: E, jebi ga, to nisam bio dobar. To je vjerojatno na tebe. MIRJANA: Vjerojatno. SIMON: Evo je Fani taman ula. MIRJANA: Pozdravi je. SIMON: Dobro, kasnije. Tiina. MIRJANA: Ne zna s kim pria? SIMON: Ila je u sobu. ta bi se bez veze ivcirala. MIRJANA: Koji si ti jadnik. alim te, Simone. Stvarno mi je ao. Tiina. MIRJANA: Koliko je dugo ne voli? SIMON: Neko vrijeme. MIRJANA: Nemoj me vie zvati, molim te. SIMON: Mirjana MIRJANA: Molim te, Simone. Molim te. Tiina. SIMON: U redu. Tiina. ANKICA: Evo, ja sam dola. MIRJANA: Bok, Ankice. ANKICA: Je li poeo domjenak? MIRJANA: Nije jo. ANKICA: Donijela sam tortu. Ima mjesta u hladnjaku? MIRJANA: Nai emo. ANKICA: Ba si zlatna. MIRJANA: Lijepo izgleda. ANKICA: Hvala. Tiina. ANKICA: Mu mi jo nije doao? MIRJANA: Nije jo gotov sa sastankom. ANKICA: Dobro onda. Da ti pomognem to? MIRJANA: Moe sloiti salvete. ANKICA: Dobro. Ankica sjedne. Ulazi Grozdana. MIRJANA: Ej, Grozdana, to ti radi tu? GROZDANA: Ne znam. Dola sam. MIRJANA: Ankice, ovo je Grozdana. ANKICA: Drago mi je. GROZDANA: I meni. MIRJANA: Sjednite. Tri ene sjednu. ANKICA: Grozdana, ima jako lijepe cipele.

GROZDANA: E, ba ti hvala, jako ih rijetko nosim. Anatomske. MIRJANA: Mene moje uljaju. GROZDANA: Kako ti sin? ANKICA: Dobro je. Zna, nije lako kad ivi tako daleko. Sam. Ali, nekako, bolje da je tako. On ima svoj ivot, mi svoj. GROZDANA: A ja svoj. Moj e kratko trajat. teta ivota. MIRJANA: Ma, ne brini se za ivot, bitno je da si ti dobro. ANKICA: To i ja kaem. MIRJANA: Ankice, ova torta ti je super. ANKICA: Je l da? GROZDANA: Meni kolai ba ne uspijevaju. ANKICA: Mlada si. Treba ti prakse. GROZDANA: Da, ali ja imam jo samo dvije godine. Neu se uspjeti upraksirati. teta. MIRJANA: Kolai se mogu kupiti. Ima vrlo ukusnih i jako jeftinih. GROZDANA: Danas mi je mu doao doma. Ja sam se bojala da e me pokuati ostaviti, ali bio je dobar. ak sam mu malo psovala majku, ali nije pretjerano zamjerio. Volim ga, jesam to rekla? MIRJANA: Nisi. GROZDANA: Ba ga volim. Nita mi vie ne treba u ivotu osim njega. I on mene voli. Malo manje nego ja njega, ali i on mene voli. Problem je jedino to on voli i svoju mamu. Staru nedojebenu kuju. I to u ja poeti njega sve vie voljeti. ANKICA: Treba znati stati. GROZDANA: Da, ja glupaa to ne znam. MIRJANA: Ajde, bit e sve u redu. ANKICA: A to e ti, Mirjana, dalje? MIRJANA: Ja? Ja neu nita. Ja u samo ivjeti. Kau da je ivot dar, ali dar ti prije ili kasnije dosadi. Ne zna vie to e s njim, spremi ga u ormar zna kako se kae ANKICA: Treba stalno razvjetravati ormare. GROZDANA: Je. Svata se tamo nae. ANKICA: I moljaca. GROZDANA: Da. I moljaca. MIRJANA: Ba smo lijepo razgovarale. ANKICA: Da, ba lijepo. GROZDANA: teta, Ankice, to se ne znamo. ANKICA: teta, da. Ba si dobra. Kako si ono rekla da se zove? GROZDANA: Grozdana. ANKICA: Grozdana. Bilo mi je drago. Tiina. VIOLETA: Mirjana? MIRJANA: to ti radi tu? VIOLETA: Neu dugo. Dola sam ti samo rei da u danas oko 6 umrijeti. MIRJANA: Molim? VIOLETA: Da. Modani. Tamo u bolnici. Tiina. MIRJANA: Nee te moi spasiti? VIOLETA: Naalost, nee. Jadni, a tako su me dugo oivljavali. MIRJANA: Kad si rekla? U 6? VIOLETA: Da.

MIRJANA: To je odmah poslije ovog domjenka. Nee mi se isplatiti ii do stana, krenut u odmah do bolnice. VIOLETA: Ne treba uriti, oni e se brinuti za mene. MIRJANA: Imaju moj broj? VIOLETA: Da. Ne brini. Nai e tvoj broj u mom kaputu. Nemoj uriti, molim te. MIRJANA: Ma, dobro je. Nije mi teko. Tiina. VIOLETA: I tako. MIRJANA: ao mi je. VIOLETA: I meni. Moja suut. MIRJANA: Hvala. VIOLETA: Javi tati? MIRJANA: Da, naravno. im saznam da si mrtva. VIOLETA: On e sigurno htjet doi ovamo. MIRJANA: Da, sigurno. Neka doe. Ja u spavat na kauu. VIOLETA: Kad bude sprovod molim te, lijepo se obuci. MIRJANA: Hou. VIOLETA: I nemoj se priestiti, molim te. MIRJANA: Znam. VIOLETA: Zna kakvi su ljudi MIRJANA: Da. VIOLETA: Nita, moram ii MIRJANA: O.K. Hvala ti. VIOLETA: Na emu? MIRJANA: to si me rodila. VIOLETA: Nita, nita MIRJANA: Volim te, to zna VIOLETA: Ne. MIRJANA: Volim te, mama. Plakat u kad saznam. VIOLETA: Jako? MIRJANA: Jako. Prolaznici e mi pomagati da ustanem s ceste. VIOLETA: Hvala. Idem. MIRJANA: Ajde, bok. VIOLETA: Bok. Mirjana sjeda na stolicu. Dolazi Veronika. MIRJANA: Ej. VERONIKA: Ej. Znai, istina je. MIRJANA: Da. VERONIKA: Grozdana mi je rekla. MIRJANA: Umrla je prije tri sata. Djed je krenuo, tu e prespavat dok se tijelo ne odnese. VERONIKA: Dobro. Ti si plakala? MIRJANA: Jesam, da. VERONIKA: Ja nisam kad sam saznala. MIRJANA: Nema veze. VERONIKA: Vjerojatno hou kasnije. MIRJANA: Nemoj se forsirati, kad ti doe. VERONIKA: O.K.

MIRJANA: Jesi jela ta? VERONIKA: Jesam, u gradu. Ja bih ila u krevet. Je l to O.K.? MIRJANA: Umorna si? VERONIKA: Da. MIRJANA: Idi. VERONIKA: Ti nee dugo? MIRJANA: Mislim da neu. Tiina. MIRJANA: Veronika VERONIKA: Da? MIRJANA: Tata je zvao. Kae da je radio ploice u kupatilu jednom poznatom njemakom glazbenom producentu. Kae da je ovjek jako dobar i da mnogi snimaju kod njega. Jednom su on i Fani valjda bili kod njega i na ruak. Ako hoe Njemaka nije Amerika, ali Simon ima sobu, praznici su brzo Tiina. VERONIKA: Idem spavati. Vidimo se ujutro. Sutra neu u kolu, je l tako? Tiina. MIRJANA: Nee, naravno. VERONIKA: Laku no. MIRJANA: Laku no, zlato. Mirjana sjedi sama. Popije gutljaj kave iz alice. Potom doda malo mlijeka. Uzima kutiju cigareta i zapali jednu. Pui. U pozadini svira neka lagana glazba. ivi. KRAJ