MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

I-3

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na embrionu: 1. ACRON – laţni glaveni segment 2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljaĉni otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. VERTEX - teme FRONS - ĉelo CLYPEUS – glavin štit LABRUM – gornja usna GENAE - obrazi OCCIPUT - zatiljak TEMPORAE - slepooĉnice GULA - guša COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši) Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.
Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru) 2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ) 3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe - Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe ANTENAE AEQUALLES ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka); KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube, bauljari) BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen (mraĉnjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci) PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM – došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim uglom (pĉele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito – surlaši, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih skupi ili raširi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5) se sastoje iz: CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom. postoje i: . te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. jake su i luĉno povijene. nastala srastanjem kaciga) .usni aparat za LIZANJE I SRKANJE su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno.usni aparat za BODENJE I SISANJE .stablo PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane LABIUM (usne) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) se sastoji iz prividno neparnih delova: MANDIBULAE (gornje vilice) SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka. sluţe za komadanje hrane.USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom. Pored njega. STIPES .

Sve donje ploĉe segmenata prednjih. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI. sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI. Svi tergiti. .I-4 Thorax (grudi) Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi – PROTHORAX 2) srednje grudi – MESOTHORAX 3) zadnje grudi . ali manje PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale Sve gornje ploĉe segmenata prednjih. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI. Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih.METATHORAX Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa: TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala.

koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne karakteristike za determinaciju vrsta. sastoje se iz više delova: COXA – vezan za grudi. noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1.PULVILUS .AROLIUM . koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE. 3. a poslednji PRAETARSUS koji se završava kandţama (UNGULAE) PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM. Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM.Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum). PTEROTHORAX. Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu. noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke) 3.EMPODIUM GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije. noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka) . Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. 4. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4. snabdeven mišićima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS. razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1. Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA. noge za hodanje 2. EKSTREMITETI GRUDI NOGE 1) 2) 3) 4) 5) A) – ĉlankovite. 2. Tipovi organa za prianjanje: .

SUBCOSTA – ne grana se. 4. 2. MEDIJUS – 3 grane. COSTA – kostalni nerv. RADIJUS – radijalni nerv.B) KRILA INSEKATA O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1. NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA: 1. 3. ANALIS . 5. izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom evolucije. svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi. Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. 3. 6. dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade polje – OKCA. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga 2. SUBCOSTA – ima dve grane.prednja ivica krila. 2. ANALIS – samo 1 nerv.3 grane. 3 grane. RADIJUS – 5 grana. CUBITUS – dve grane. UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. 5. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi. 4. . CUBITUS – 2 ogranka. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma. nije se granao. COSTA . MEDIJUS – medijalni nerv. ima 5 grana. 6.

segmenti su homonemne graĊe. trbušni segment je deo grudi. . popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe) GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv.krila iste konzistencije . segment je GENITALNI a 10. to je jedini deo tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON. zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koţasta.leptiri)  gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana. su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moţe biti: SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera. mreţokrilci) b) krila iste konzistencije. fam. fam. zadnja opnasta c) prednja krila delimiĉno koţasta.Prema graĊi. FormicidaeKod Hymenoptera 1. Vespidae/ose) DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera. zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca pri letenju. Icneumonidae. Od 1. krila mogu biti: . veliĉine i graĊe (vilin konji. a od pola opnasta. 8. ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa. i 9. Leopidoptera) VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim.krila razliĉite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja. i 11. Ne nosi ekstremitete. Apidae/pĉele. zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera smrdibube) I-5 Abdomen (trbuh) Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene). a prvi i drugi trbušni segment preko jednog suţenja u donjem delu (Hymenoptera. do 7. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI. razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika. INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja. ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:  pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera .

Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji. 4. polni organi 3. perikardijalni sinus 2. Sastoji se od VALVI i LAMINA. javljaju se kod SKAKAVACA. bubašvaba 3. pĉela/ legalica je modifikovana u ţaoku) 5. Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod Colembola na 4. sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo centralnog nervnog sistema) . a kod ţenki – legalica. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju. visceralni sinus 3. uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti. a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari. (kod nekih socijalnih vrsta /osa. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i koţe.Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata: 1. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . 2. organe za varenje. 6. 2. sastoji se od dugih. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki. Legalica je dodatak trbuha. trbušnom segmentu. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove. PARAZITNIH VRSTA. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe. nastala je od genitalnih segmenata. perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe: 1. OSA DRVENARICA.gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh trbušnih nogu. mogu biti dugi i ĉlankoviti ili neĉlankoviti. javljaju se kod niţih insekata – Apterigota. snaţni i povijeni u oliku klešta (uholaţa). ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu. kroz koje ţenke polaţu jaja. Ephemera. – javljaju se kod gusenica i pagusenica. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog segmenta. I-6 ANATOMIJA INSEKATA Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri šupljine – SINUSA: 1. sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i perikardijalne ćelije.

KOŢA INSEKATA Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije: . Razliĉite su po funkcijama: . II. nisu ĉvrsto fiksirane za koţu. KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa. sklerotin je najĉvršći deo koţe.daje oblik telu insekta .nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija. DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa LJUSPICE – modifikovane dlaĉice. sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele. najtanji deo koţe. dakle koţa je ektodermalnog porekla! GRAĐA KOŢE INSEKATA Koţa se sastoji iz tri osnovna dela: I. pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta.EPIKUTIKULA – slojeviti. Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela. na pojedinim mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda.ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj .svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet . .reguliše vodni reţim tela insekta . daju boju telu insekta i to su tzv. mogu nositi i mirisne materije. membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija. III. STRUKTURNE BOJE. KOŢNE ŢLEZDE mogu biti jednoćelijske dvoćelijske višećelijske IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa.EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele.štiti telo od spoljašnjih povreda . slojevita je i ĉine je : . odvaja koţu od telesne šupljine. HIPODERMIS . sluţe za zaštitu jajnih legala. ĉine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj voštani sloj DODACI KOŢE Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje. .sadrţi brojne ţlezde Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA.

trbušnom segmentu. OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu.VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno.6 ili 7. mogu se naći na 4. svetlosti i vlage. ona se razlaţe i boje se prelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM. boje za zastrašivanje) .5. ovaj pigmen se retko sreće kod insekata.luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa) SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za podlogu. HLOROFIL – daje zelenu boju KAROTIN – daje crvenu boju FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena. krvnim ćelijama. Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta Pigmenti mogu biti smešteni i u hipodermisu. Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic) Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli. PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae) BOJA INSEKATA moţe biti: pigmentna strukturna Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i u endokutikuli. siva) HEMOGLOBIN (crvena boja. Funkcija boja je višestruka: od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaţa. (kada svetlost padne na telo insekta. masnom tkivu. sreće se kod muva najĉešće – red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature. AROMATIĈNE. PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju.

I-7 ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal) Smešteni su u visceralnom sinusu. e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane. Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. tankih je zidova i ima slabu muskulaturu. d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na ţdrelo. f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima. MESENTERON (srednje crevo) 3. kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje sokova. sa unutrašnje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane. kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med. sluţi samo za sprovoĊenje hrane. . ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu. STOMODEUM (prednje crevo) 2. Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim otvorom a završava se analnim otvorom. kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka. diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za varenje skroba) c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju. ima snaţnu muskulaturu. g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla. spreĉava vraćanje hrane iz srednjeg u prednje crevo. na ulazu ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane.

Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom.MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla. pa epitelijelne ćelije takoĊe uĉestvuju u varenju hrane. postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo. PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom.  debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu  rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode. sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva:  tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu. U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana. ***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe. kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine. EKTOdermalnog je porekla. kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli. Kao i prednje crevo. Osnovna funkcija mu je varenje hrane. neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo. diferencirano je i sastoji se odsledećih delova: ILLEUM (tanko crevo. Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum. sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje hrane). . a iza nje kruţni i uzduţni mišići. Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata. i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela. kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane). u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste. a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum. EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija. nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel. Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata razara se deo rabdorijuma. apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne ćelije od ĉestica hrane. Sekrecija moţe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu površinu) i uĉestvuju u varenju hrane. deo epitela koji se troši obnavljaju regenerativne ćelije nakon varenja hrane.

5µm. . Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom koji omogućava da stigma bude stalno otvorena. Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista. Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr. TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik. Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja. TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1. slepo se završavaju. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko ţigova (stigme) – specijalnih otvora. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola (Cosus cosus). u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja. Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u traheju (filter) Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju.ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama. a sastoji se od mišića ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili povećava. termiti nemaju celulazu. što je znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini. Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi reguliše se odavanje vode iz organizma. U srednjem crevu se luĉe PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije) U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane. sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr. trahejalnih škrga ili preko koţe. Traheje su elastiĉne cevi. stigma se otvara u jedno proširenje . a varenje celuloze vrše simbionti. I-8 ORGANI ZA DISANJE Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja.) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta. U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. dakle ektodermalnog je porekla. granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje dovode O2 do svake ţive ćelije.VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba. njegovauloga je da zadrţi vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama.

kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ţive.(npr. trbuh se širi. ĈETVOROTAKTNO DISANJE – 1. Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. trbuh se širi. Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. Larve imaju razliĉit broj stigmi. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode). kiseonik preko traheja i traheola dolazi do ćelija. Trahealni sistem nemaju Colembole. trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova. 2. Kod Pterygota traheje susednih segmenata.Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima. a O2 se usvaja osmozom. Imaga svih insekata. CO2 i vodena para izlaze iz organizma DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA 3. kao i u okviru pojedinih segmenata. takt – stigme su zatvorene. trbuh se skuplja. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. jedan deo O2 usvajaju preko koţe. trbuh se širi. takt – stigme otvorene. CO2 i vodena para izlaze iz organizma. trahealna stabla . CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje. Broj stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta. . Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo. 4. bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne. a smeštene su boĉno na telu (na pleurama). TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen. larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. One dišu preko koţe a dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe. trbuh se skuplja. su povezane uzduţnim i popreĉnim mostovima u tzv. DVOTAKTNO DISANJE – 1. 1. ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite naĉine. takt – stigme otvorene. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola. takt – stigme su zatvorene. 2. takt . takt – stigme otvorene. Protura.i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata.stigme otvorene. vazduh ulazi u trhaheje i traheole. 3. 2. do 10%.

ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave. Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom. U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se . Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu. svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa. Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin: u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa. ali je ne pokrivaju u potpunosti. ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost. perforirana i uĉestvuje u cirkulaciji krvi..I-9 ORGANI KRVOTOKA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi. Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi. Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva. već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv. a iz srca u aortu. AORTA nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1. zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. .(ne vezuju srce) MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI Cirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica) Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima. SRCE Nalazi se u trbušnom delu Pulsirajući organ. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutrašnje organe. perikardijalni i perineuralni sinus. nalazi se ispod srĉanog organa. Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane za gornju septu. izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai omogućavaju da se krv kreće ka aorti. Organi krvotoka su:  SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu. najĉešće je prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave. Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce. B. U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni. usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu. Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji. saĉinjen je od 1-8 komorica. LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove: A. krvna teĉnost kroz perforiranu gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus. trbušnog segmenta do glave. zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren.

ali ih trajno zadrţavaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom. . crveno. SASTAV KRVI Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifiĉnu funkciju)     Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. masti. Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi. slobodne aminokiseline.FUNKCIJE KRVI odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluĉuje na pojedinim delovima tela)  kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. fermenti. Krvna teĉnost moţe biti:  slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno  alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla. smeĊe ili zeleno.) i uvek imaju izraţeno jedro! Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaĉenja). ugljeni hidrati. mokraćna kiselina i hormoni Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama. imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM. najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg. nalaze se sa obe strane srca.. izduţeno vretenastog.. skrob. Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin eliminišu njihovo štetno dejstvo. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase. PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla. a kod pĉele je to 2530%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića. Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog. Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo. eliptiĉnog. u ovom procesu hemociti uĉestvuju na dva naĉina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlaţu ih pomoću fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluĉuju fermente koji razlaţu tkiva van samih krvnih zrnaca. pigmenti. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine. ameboidnog. Fe i Ca.

. U njemu se deponuju hranljive materije. U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja: 1. protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena.a moţe imati i nefrocitnu ulogu. PARIETALNI – nalazi se ispod koţu 2. da luĉe voštane materije. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla). pa se pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta.MASNO TKIVO – Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla. VISCERALNI – oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske ćelije) Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra.

Ektodermalnog je porekla.10 NERVNI SISTEM Kod insekata je ganglioznog tipa. IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića. komisure nestaju.prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /. DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija. LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se stapaju.I . Ovakav tip CNS ima oblik lestvice. povezanih nervnim vrpcama. Deli se na dva dela:  Centralni nervni sistem  Simpatiĉki (utrobni nervni sistem) CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu. Postoji više tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIĈAST NERVNI SISTEM . ganglija. a od dve konektive nastaje jedna. sve grudne i trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku . naziva se još i trbušna nervna veriţica. pa otuda i naziv. CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE).

multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit). DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene 3. inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta.GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro. Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe: 1. iz svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:  DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju. stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje strane. samo jedan postoji na svakom neuronu. 2. rasporeĊene su po površini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit). prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA. Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. ali izduţen. SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS) Deli se na dva dela: 1. . ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama. TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija. Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija. Na mozgu se jasno razlikuju tri reţnja: 1. Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge) Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu. sastoji se od više ganglija. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine.  NEURITI (AXON) – duţi izraštaj. 3. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su. gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa podţdrelnim ganglijama. MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraţaj. pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem. 2. Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti: Glaveni Grudni Trbušni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se duţ centralnog nervnog sistema. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /. Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona). ima ih veći broj na jednom neuronu. dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni impuls=nadraţaj). a neuritima od neurona.nastao spajanjem prvog para ganglija. iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi (facete) i proste oĉi (ocele) 2. PROTOCEREBRUM .

. ona luĉi svoj sopstveni hormon. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /.sekretornu ulogu i nervnu funkciju.nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem. Carpora cardiaca .Carpora allata .

I . Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /.sekretornu ulogu i nervnu funkciju. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. ona luĉi svoj sopstveni hormon.nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem . Carpora cardiaca .11 ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA (najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni) Carpora allata .

polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9. poloţaj.I – 12 MUŠKI POLNI ORGANI (opis. 2. VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje spermatozoida do neparnog semenovoda. TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. 3. 1. delovi. na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiĉki karakter. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne.Sastoje se od većeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. 5. Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales . u njih se ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju. SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida / . trbušnom segmentu. funkcije pojedinih delova) Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije. 4. parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv.

U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa meroistiĉnog tipa:  politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije  teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium – bazalni deo ovariole OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTIĈNI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTIĈNI TIP VITELARIUM Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I. Sastoje se od jajnih ćelija – OVARIOLA . b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše njihovu ishranu.  Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište. boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina. oogoniae se se dele na: a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom. JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II.U zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom. poloţaj. a njihovu ishranu vrši folikularni epitel. Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi: 1.I – 13 ŢENSKI POLNI ORGANI (opis. ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod . delovi. broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta. funkcije pojedinih delova) Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE.

.

RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta oploĊenja jajne ćelije. lepljive ţlezde) . ACESORNE ŢLEZDE (dodatne. . Vagina nosi odreĊene dodatke: A.2. ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije. trbušnom segmentu. kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za polaganje jaja. a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3. u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju. vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. kada dolazi do oploĊenja B. NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi.luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala. semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot (više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele. ne javlja se kod svih insekata. mravi / C. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje).

Protoplazma je spolja obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion. eliptiĉna. zvezdasta. POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /. SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela: . tanjirasta. obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta. tzv.Spolja je jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM. karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola. gubar... IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta postoji ĉitav niz prelaza:  OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida)  LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih muva)  PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta. na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta.pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita (okruglasta. oviparitet. mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra.) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid 2.jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. borova) Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim. Pored pora. Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode. izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi. VIVIPARITET. U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET. Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki.glava . Razmnoţavanje polnim ćelijama moţe biti: 1. viviparitet) Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima. izduţena. građa polnih ćelija. kod ove ose se iz jednog jajeta izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga.I – 14 RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (naĉini. .

Partenogeneza moţe biti: sluĉajna (nenormalna) – kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom. Iz oploĊenih jaja se raĊaju pĉele radilice i matice a iz neoploĊenih samo trutovi. .. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa šišaruša (Cynipidae) i biljnih vaši (Chermesidae). svilena buba. Vrste koje se ovako razmnoţavaju nemaju muţjake.vid partenogeneze kod koga nezrele ţenke u stadijumu larve vrše akt razmnoţavanja. Normalna partenogeneze moţe biti: MEŠOVITA PARTENOGENEZA. ovaj vid razmnoţavanja je otkriven kod mušice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda. oploĊene ţenke imaga polaţu jaja pod korom drveća iz kojih se razvijaju larve koje će dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska.) redovna (normalna) – kod nsekata koji se redovno razmnoţavaju na ovaj naĉin.. ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata – bumbara.nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoţavaju i partenogenezom i gametogenezom. ovo nije retka pojava i sreće se kod mnogijh insekatskih grupa. iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omotaĉ koji larve probijaju i izlaze napolje. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vašiju kod kojih se posle neodreĊenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. ISKLJUĈIVA (ĉista) PARTENOGENEZA – iskljuĉivo razmnoţavanje partenogenetskim putem. javlja se kod štitastih vaši (Coccidae) PEDOGENEZA .Primer je domaća pĉela: kod nje matica u toku leta polaţe i oploĊena i neoploĊena jaja. kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije. U sluĉaju da nastaju individue muškog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluĉaju da nastaju individue ţenskog pola THELYTOKIA. mrava. kasnije ove larve mogu ili da na isti naĉin proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u muškog imaga. ali pod odreĊenim uslovima kod odreĊenih individua dolazi do partenogeneze (gubar. već iskljuĉivo ţenke. jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj ţenki larvi. Partenogenezom mogu nastati oba pola.Ovo se moţe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna cikliĉna partenogeneza. osa. što je mnogo ĉešći sluĉaj. vrste partenogeneze sa primerima) Vid razmnoţavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploĊenih jaja. ALTERNIRAJUĆA ILI CIKLIĈNA PARTENOGENEZA – vid mešovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije...I – 16 PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/ (definicija.

Za ĉin kopulacije insekti ĉesto imaju razliĉite dodatke na telu: npr. Npr. Mesto na kome ţenka poloţi jaja naziva se JAJNO LEGLO. sparivanje polova.Poloţaj tela pri kopulaciji je takoĊe razliĉit. Najzaštićenija jaja imaju socijalni insekti – mravi. Polyandria je mnogo reĊi sluĉaj. cigaraši savijaju listove u specijalne uvojke u koje polaţu jaja. stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. dok druge. ţenka najpre u odreĊenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje će poloţiti jaja. dok ţenke skakavaca svoja jaja polaţu u ooteke (jedna vrsta ĉaure) u kojima jaja slaţu u pravilne redove.). ţenke GUBARA. Ţenke rovaca i uholaţa ĉuvaju svoja jaja straţareći pored njih u naroĉito iskopanoj jamici. Npr. Insekti ĉije se larve hrane biljnim delovima polaţu jaja na biljke.I – 15 GAMETOGENEZA (definicija. pre svbega dovoljno hrane. i vrsta ĉije ţenke jaja polaţu bez reda ne vodeći raĉuna o tome kako će se buduće larve razvjati.U velikom broju sluĉajeva muţjak samo jednom kopulira posle ĉega ugine. Ţenka HRASTOVOG LITIJAŠA polaţe svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima. Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo oĉvrsne na vazduhu. kod potkornjaka.. pĉele. kao i duţina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko ĉasova. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika. Neke ţenke polaţu jaja bez ikakvog reda.. Pri polaganju jaja ţenke vode raĉuna o njihovoj zaštiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. LEPTIRI). Npr. Ima. muţjaci bauljara imaju proširene delove tarzusa koji im sluţe za bolje i lakše prianjanje za ţenku. Da bi se kod vrsta koje se razmnoţavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doĊe do oploĊenja jajeta spermatozoidom. meĊutim. jaje će ostati sterilno i iz njega se neće razviti nova jedinka (osim u sluĉaju nenormalne partenogeneze). ŢUTOTRBE i dr. KUKAVIĈJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granĉica u vidu šireg prstena. Kad se radi o štetnim vrstama neophodno je poznavati: naĉin polaganja jaja broj jaja koje poloţi jedna ţenka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja ţenka bira paţljivo: najĉešće je to mesto gde će buduće larve imati sve uslove za razvoj. dok grabljive ose ne polaţu jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za buduće larve i tek tada polaţu jaja na prikupljenu hranu. svoja jaja polaţu u gomilicama koje pokrivaju ljuspama. pa i ceo dan). a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristiĉna da ja na osnovu njih moguće determinisati vrstu. pri ĉemu biraju odreĊenu vrstu biljke i njen odreĊeni deo – borov savijaĉ polaţe jaja iskljuĉiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr. neke danju neke noću. Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa: SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) – individue muškog i ţenskog pola se sparuju – kopuliraju i u tom aktu ostaju duţe ili kraće vreme. dok muţjaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha klešta kojima ţenku drţe za vrat u toku kopulacije. dlaĉicama i sekretima sa svog trbuha . Monogamija tj. Ukoliko oploĊenje izostane. Izbor mesta za polaganje jaja ţenke vrše na osnovu instinkta i vrlo retko greše. spermatozoidi / koje jedinke razliĉitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. POLAGANJE JAJA – obiĉno brzo nakon kopulacije ţenke poĉinju da polaţu jaja. neke u mirovanju (LEPTIRI). neke plivajući. višekratno parenje jednog muţjaka i jedne ţenke se javlja kod TERMITA gde muţjak i ţenka ţive zajedno u istoj komorici i po 15 godina. termiti. PĈELE. VILINSKI KONJICI. KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi. oploĊenje se odvija u telu ţenke nakon kopulacije. obiĉno u nekim nenormalnim okolnostima. Kod nekih insekata ţenke najpre pripremaju sredinu gde će poloţiti jaja. MeĊutim. naprotiv. . polaganje jaja) Vid razmnoţavanja u kome uĉestvuju oba pola sa specijalnim polnim ćelijama / jaja. nije redak sluĉaj da muţjak kopulira više puta i to sa istom ţenkom ili više njih – polygamija (POTKORNJACI.. Naĉin kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI.

 prednje i srednje crevo. Svaki deo ćelijskog jedra se okruţuje delom protoplazme i na taj naĉin se obrazuju nove ćelije. Istovremeno sa obrazovanjem uzduţne brazde ćelije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poĉinju da se diferenciraju stvarajući tvorevine koje se izduţuju sve dok se ne spoje i formiraju treći. ĉime se stvara zadebljali region (najĉešće uzduţno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA.ENDODERM.  traheje. . Nakon što se ćelije jako umnoţe one migriraju kroz deutoplazmu (ţumance) sve do ţumancentne opne.I – 17 EMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. unutrašnji klicin list . Ovo zadebljanje predstavlja trbušnu stranu budućeg embriona. tok. Od MESODERMA nastaje:  mišićni sistem  cirkulatorni organ – krv  masno tkivo  ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje  samo srednje crevo Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUŢNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma. Ćelije blastoderma u poĉetku su sve jadenake ali u odreĊenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduţivanja ćelija blastoderma. Brazda se proširuje i na taj naĉina se stvaraju dva sloja ćelija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljašnji klicin list) a unutrašnji MESODERM (srednji klicin list). Od EKTODERMA nastaje:  koţa sa dodacima i ţlezdama.  nervni sistem i  svi neparni delovi polnih organa. Proces nastanka embriona poĉinje deobom ćelijskog jedra jajne ćelije. Ćelije se umnoţavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoćelijski omotaĉ – BLASTODERM. u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona. trajanje) Embrionalno razviće je razviće koje se odvija u stadijumu jajeta tj.

dok će trbušni zakrţljati. Dalji tok embrionalnog razvića sastoji se u segmentaciji klicine trake. ali u jajnoj ljusci ostaje do proleća dok ne otopli. Na kraju embrionalnog razvića opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri napuštanju jajne ljuske. Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da štiti embrion od spoljašnjih uticaja. koja jajnu ljusku napušta probijajući je. Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvića je razliĉito kod razliĉitih vrsta. cepajući ili progrizajući. s tim što se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razvićem.Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zaštitne opne koje nastaju naborima i sve više se šire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okruţe klicinu traku formirajući dve opne: SPOLJAŠNJU (serosa) i UNUTRAŠNJU (amnion). Na segmentima nastaju parni kesiĉsti izvrati – osnove budućih ekstremiteta. U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. od njih će se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima. Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvića: viša povoljna temperatura ga ubrzava aniţa ga usporava. Na traci se jajvljaju popreĉne brazde koje razdvajaju buduće segmente. larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru. naime. Kraj embrionalnog razvića podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva.     . Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci .

Oni u svom posembrionalnom razviću prolaze sasvim neznatan preobraţaj ili ga uopšte ne prolaze . Ove promene morfologije se nazivaju preobraţaj ili metamorfoza. a podrazumeva niz morfoloških promena koje dovode do stvaranja imaga. kako bi prešla u adultni oblik. stadijuma imaga. II. prolazeći iz stadijuma u stadijum. III. Postoje razliĉite klasifikacije tercijarnih larvi. Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju..neĉlankovite) – gusenice Lepidoptera. pa se ova grupa deli na podgrupe:  Hemimetabola – grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu  Holometabola – grupa insekata koja u svom razviću prolazi kroz potpunu metamorfozu Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podseća na svog imaga. . ipak ni kod ove grupe insekata preobraţaj nije istog tipa ni jaĉine. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreĊene grupe: Ametabola . ali je manja. Metabola – grupa insekata koji u svom razviću prolaze kroz potpun preobraţaj. PRIMARNE LARVE – larve koje su sliĉne svom imagu. trajanje) Postembrionalno razviće podrazumeva razviće insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik – stadijum imaga. pipcima. Osim toga. ona raste. ali imaju i mnoge morfološke osobine imaga. dobija krila i polono sazreva. tokom razvića ovi insekti prolaze kroz sledeće stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO. SEKUNDARNE LARVE – imaju provizorne organe.. Larve razliĉitih vrsta su razliĉite graĊe i imaju razliĉit naĉin ţivota. te posle poslednjeg presvlaĉenja prelazi u adultni oblik IMAGO. insekti iz ove grupe takoĊe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga. dok se kod drugih potpuno razlikuju.I – 18 POSTEMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. ona mora da proĊe kroz još jedan stadijum – stadijum lutke . Kod Holometabola larve koje izaĊu iz jajeta ni malo ne liĉe na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera. Dakle. komarci) ili sa zakrţljalom glavom (acefalne larve muva).neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) ĉim izaĊu iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago. Dakle. Po obliku mogu biti veoma raznolike. a najjednostavnija je sledeća:  larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom – ovaj tip se sreće kod Coleoptera. kao i tazliĉitog naĉina ishrane. insekti iz grupe Holometabola u toku razvića prolaze sledeće stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO STADIJUM LARVE Ovo je stadijum koji nastaje od momenta napuštanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. U toku postembrionalnog razvića. striţibube. IzmeĊu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji ĉitav niz prelaza. Neuroptera i Trichoptera  larve sa grudnim i trbušnim nogama (od kojih su trbušne laţne. kod nekih insekata one liĉe na svoja imaga. a od njega se razlikuju samo po veliĉini i tome što su polno nezreli. što je posledica razliĉitih sredina i uslova u kojima se razvijaju. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliĉini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraĊenim genitalnim dodacima. tok. polne nezrela i beskrilna. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaĉaj ni istu jaĉinu. kod lisnih zolja (pagusenice)  larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlaši. potkornjaci. TERCIJERNE LARVE – imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. larve se dele na: I. Na osnovu prisutnosti larvenih organa i sliĉnosti sa imagom. Ovo razviće se odvija razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. Njihovo razviće je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje. prvenstveno beskrilnošću. krilima. Kod ovih vrsta nakon što larva potpuno izraste.

npr. larva larve organizacija tela koje ţive u vodi imaju trahejalne škrge dok njihova imaga koja ţive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem Imaginalni centri – predstavljaju tzv. Zato se moţe reći da sa starijim stadijumima larvenog razvića štetnost štetne vrste raste. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke. Ĉim se nova kutikula formira. ove ćelije se aktiviraju i poĉinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajući odgovarajuće organe imaga. a nalaze se u telu tercijarne larve. Kod nekih vrsta broj presvlaĉenja moţe da varira i da zavisi od uslova sredine. Presvlaĉenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koţe.Ishrana– glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. nediferenciranih ćelija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najĉešće pod koţom. dakle. . stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koţom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno veća od stare što larvi omogućva da odjednom naglo poraste. novi sloj kutikule. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvuĉe 3x. Nakon završetka presvlaĉenja. IzmeĊu starog i novog sloja specijalne koţne ţlezde luĉe sekret (egzuvijalni sekret) koji pomaţe razdvajanje stare i nove kutikule. pĉele 8x. Larva se u toku svog ţivota presvuĉe više puta. traheja i raznih koţnih ţlezda. što je posledica razliĉitog naĉina ishrane izmeĊu larve i imaga unutrašnja u graĊi trahealnog sistema. jer tokom procesa presvlaĉenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaĉenje i tokom samog presvlaĉenja. larva tokom svog ţivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih će se formirati organi imaga. skakavca 5x. RAZLIKE IZMEĐU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliĉina. larva ponovo postaje aktivna i poĉinje da se hrani još većim intenzitetom.Tada se ispod stare koţe luĉenjem hipodermisa formira nova koţa tj. segmenti jednolike imaju krila. Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAĈENJE tj. presvlaĉenje je jedan komplikovan i za larvu muĉan proces. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji će se formirati. beskrilnost. Tokom svog ţivota larva hranu pretvara u tkiva koja će kasnije dati razne organe imaga. na mestu gde će se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku ĉitavog stadijuma larve. ĉlankovite noge noge kod larvi su obiĉno rudimentisane imaju krila u graĊi crvnog kanala najĉešće. Ono nastupa onda kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moţe da se širi). već i po boji. TakoĊe. Larva poĉinje sa intenzivnom ishranom od momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve više pojaĉava. Za proces presvlaĉenja larva obiĉno bira neko skrovito mesto. kod nekih vrsta tokom presvalĉenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. kao i koţa. tako da se ishrana larve moţe nazvati i ţdranjem. obliku i morfologiji. polna nezrelost) LARVA IMAGO koţa tanja i mekša deblja i ĉvršća uţe i duţe od imaga. Vreme od jednog do drugog presvlaĉenja naziva se stadijum larvenog razvića. a broj presvlaĉenja zavisi od vrste i za većinu vrsta on je konstantan. trbušni segmenti se jasno telesni oblik graĊe razlikuju od grudnih pipci znatno kraći ili ĉak potpuno zakrţljali imago leptira ima aparat za sisanje graĊa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene. kada larva prestane da se hrani i kreće. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliĉini. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih. nastali od spoljašnjeg klicinog lista (egzoderma) – zamena hitinske pokoţice prednjeg i zadnjeg creva. zbacivanje stare kutikule. vodenog cveta 22x. tkom kog se dešava i da larva ugine. već i u zameni svih onih organa koji su. strukturi. Dakle.

već se u sopstvenoj koţi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera. njegova krila su smeţurana i slepljena uz telo. dok kod drugih vrsta mora da protekne odreĊeno vreme. Neuroptera. Hylobius..) Stadijum lutke traje razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. u zemlji. Tako npr. puparium / (Diptera) – predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine košuljice. Histoliza poĉinje zapravo pred samo poslednje presvlaĉenje larve. ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniĉena i daleko izostaje za pokretljivošću larve. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se dešava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ĉije se ćelije intenzivno dele koristeći kao gradivni materijal za svoje razmnoţavanje kašastu masu bastalu histolizom larvenih organa.. Prvi naĉin je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne ćelije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoţe. Preobraţaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa. Ovaj sluĉaj je najĉešći kod Scolytidae. kad imago leptira oizaĊe iz svoje košuljice. ovo je naroĉito zastupljeno kod Diptera. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgraĊuju. I kod većine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog.  PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) – ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom. slobodni. Kod većine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri ĉemu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogućnosti kretanja. pred HRIZALIDACIJU. pod kamenjem. Lepidoptera i Trichoptera.poĉinje istovremeno sa histolizom. pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroĉitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. Drugi naĉin je liocitoza. proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoţavanje ĉim izaĊe iz lutke (leptiri). Proces obiĉno poĉinje poslednjim presvlaĉenjem larve i prelaskom u lutku. Zato je lutka vrlo ĉesto zaštićena razliĉitim tvorevinama (kokon. U ovom drugom sluĉaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj. Hymenoptera) – odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budućeg imaga (noge. ali. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoţute boje. obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lĉutke njihove larve se brinu o tome da one budu zaštićene tokom celog preobraţaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drveća. mnoge larve oko sebe izgraĊuju skloništa od raznih materijala (iverje. ona se ne presvlaĉi. Npr. STADIJUM IMAGA Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena košuljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago – potpuno formirani insekt.STADIJUM LUTKE Lutka je treći stadijum razvića insekata koji imaju tercijernu larvu. zbog ĉega se ĉesto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga. . tako da su već u poĉetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kašastu masu obavijenu lutkinom košuljicom. kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum. a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn. ubrzo. tu ima izuzetaka kod nekih Diptera. PROCES HISTOLIZE se moţe odvijati na dva naĉina. Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga.. Novi imago se razlikuje od starog.. HISTOGENEZA . obiĉno posle nekoliko dana u lutki su već formirani svi organi imaga. on je mokar i mekan. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko ţdranje. a na njega veliki uticaj imaju spoljašnji uslovi (povoljni ga skraćuju a nepovoljni produţuju). nekad i pola godine. Tachina itd. Što se tiĉe nepokretnosti. zrnca peska. usni delovi) odvojeni od tela lutke tj. sopstveni izmet.) gde ĉesto grade lutkine kolevke. Postoje tri osnovna tipa lutke:  PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera. pipci. Pissodes. Ovim stadijmom završava se proces preobraţaja larve u imago..  PUPA COARCTATA / buretasta lutka. ĉetine. tog trenutka leptir nije sposoban za let. lutkina kolevka) ili je smeštena na nekakvo skrovito mesto. Histoliza i histogeneza se završavaju veoma brzo . on se osuši i oĉvrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. kućice puţeva.

u razmnoţavanju. ali je kod većine ukupno vreme oko 12 meseci. potkornjaci. tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moţe da traje i celu letnju sezonu Na poĉetak rojenja jako utiĉu vremenski faktori. postoje vrste ĉije razviće traje manje od godinu dana. Najduţi ţivot imaju ţenke socijalnih vrstea – matica domaće pĉele ţivi do 5 godina. tj. Kako je za celokupno razviće jednog insekta odreĊene vrste potrebna jedna odreĊena koliĉina toplote. tek toliko da se polovi spare i ţenka poloţi jaja Muţjaci leptira Psycha apiformis ţive svega 32 minuta Za većinu insekata ţivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje.ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obiĉno u masama radi parenja naziva se vreme rojenja.. Pissodes. naravno. mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze.avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju višestruku generaciju roje se više puta godišnje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april. razumljivo je da će niţa temperatura sredine produţiti period razvića a viša (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. te je stoga i vreme trajanja ţivota imaga razliĉito od vrste do vrste. jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoĊe razliĉito kod razliĉitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod većine leptira. moţe se uoĉiti da kod većine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci. neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius). Postoje i vrste ĉija imaga ţive i više godina tokom kojih više puta kopuliraju – imaga Hylobius. TRAJANJE ŢIVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produţetku vrste tj. Postoje i vrste ĉije razviće traje više od godine – 2. 3 pa i 4 godine. Nepogodno. neki imaju krila samo u vreme rojenja. Tu funkciju imaga razliĉitih vrsta obave za razliĉito vreme. termiti). Insekti koji lete roje se u manjim ili većim oblacima. VLAŢNOST – utvrĊeno je da za brţe razvićwe insekata nije dovoljan samo odgovarajuća temperatura sredine. Vodeni cvet – imago ţivi svega nekoliko sati . od jajeta do polno zrelog imaga. Od spoljašnjih faktora na trajanje razvića utiĉu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ţivotinje. a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi. Imaga vrsta koje prezimljavaju ţive znatno duţe – nekoliko meseci . Ovo naroĉito vaţi za one štetne vrse ĉije rojenje pada u rano proleće. pri ĉemu najĉešće ukupno razviće se odvije u dve kalendarske godine. Calosoma. Razne vrste insekata roje se u razliĉito vreme godine: Neki potkornjaci u rano proleće Gubar jula . kod razliĉitih vrsta traju razliĉito. posle ĉega obiĉno uginu. već da u tome znaĉajnu ulogu ima i povoljna vlaţnost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliĉine odgovarajuće vrste hrane) Svetlost . Pojedini stadijumi razvića. kišno vreme moţe da odgodi poĉetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani.. Sa sruge strane. kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. TRAJANJE ĈITAVOG RAZVIĆA Ako se posmatra razviće svih sadijuma zajedno.

generaciju ima severnoameriĉki cvrĉak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. Isti je sluĉaj i kod vrsta sa višegodišnjom generacijom . to je vremeod jajeta do jajeta. primeri) Kalendar razvića predstavlja šematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele. do danas poznatu.. koje dugo polaţu jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrštaju (potkornjaci). Latenca moţe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije. u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine štetoĉina nalazi. odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzaštićeniji. već se proteţe na dve kalendarske godine. TakoĊe. Latenca moţe da nastupi u bilo kom stadijumu razvića insekta. Za njih se kaţe da imaju višestruku generaciju godišnje (dvostruku. kao i stadijumi u kojima je ona štetna.) Dvostruka generacija – Diprion pini Neke lisne vaši imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodišnju generaciju. trostruku. pa broj kalendarskih godina moţe da se izraĉuna preko formule: X+1 I-19 KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA (definicija. Kalendar razvića je stoga vrlo koristan u praktiĉnom radu. razviće se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ţivotinju koja ju je preţivela. za sad. Najĉešće se dogaĊa u stadijumu lutke i jajeta. Najjednostavnije se pravi kalendar razvića za štetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene.. Kraće reĉeno. Najĉešći sluĉaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kaţe da imaju prostu ili jednogodišnju generaciju. ovakve kalendare nije moguće napraviti za sve insekte. GUBAR – njegova ţenka krajem jula polaţe jaja iz kojih se polno zrele ţivotinje javljaju krajem jula naredne godine. Ovaj produţetak moţe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta više od uobiĉajenog vremena razvića. MeĊutim. trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom. trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada štetoĉina pravi najveću štetu. Postoje i vrste kod kojih generacija traje više od jedne godine. . pa se za njih kaţe da imaju višegodišnju generaciju. Nakon što latenca proĊe.LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviću neke vrste odnosno privremeni prekid u razviću neke vrste koji nastaje iz. jer brzo pruţa potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe. ĉetvorostruku itd. nepoznatih razloga i usled koga se produţava normalni period razvića. to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izašao iz tog jajeta ne postane polno zreo i poĉne sa razmnoţavanjem. Najduţu. GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvića. naroĉito ne za one ĉija imaga dugo ţive. Drugim reĉima. Ovakav kalendar sadrţi podatke o trajanju generacije.Višegodišnja generacija moţe biti: Dvogodišnja – 24 meseca za ĉitavo razviće Trogodišnju – 36 meseci Ĉetvorogodišnju – 48 meseci . gde se po mesecima prikazuje sta nje razvoja štetoĉine.

). februara.12. On ĉak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreĊenom podruĉju areala.) Npr.Pri izradi kalendara razvića koriste se taĉno utvrĊeni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polaţe jaja Da bi se u kalendarima vremenski što taĉnije predstavili pojedini stadijumi štetoĉine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana). odvajaju taĉkama (.12. u kom mesecu se koji stadijum nalazi. ali je praktiĉnija od kalendara zato što se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija. to znaĉi od jula do januara. 6a znaĉi prva dekada juna a 5m znaĉi druga dekada maja. a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajućeg meseca. dok se brojevi 10.11.12. Npr. ako u formuli piše 7. kad je insekt štetan itd. .5+67 Ovo znaĉi da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja. onda se vreme jajeta ne unosi u formulu. III IV V VI VII VIII IX X XI XII Biološka formula (vita formula) se koristi za šematski prikaz bionomije štetnih insekata.2. 3 mart itd. 2 februar. već se jednostavno reĊaju. Osnova biloške formule izgleda ovako: Vreme jajeta – vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga. Limantria dispar godina I II 1930. a u imeniocu stadijumi lutke i imaga. Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima. Zarez u formuli oznaĉava prezimljavanje (. gde se brojevima 1. to znaĉi od jula do decembra. vlaţnosti vazduha itd. PRIMER: bioformula borove veštice (Sphinx pinastri)= -89 10.3. 1931.4 oznaĉavaju nedelje meseca. To je stoga što razviće zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine. Izmislio ju je nemaĉki entomolog Rhumbler. U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve. U upotrebi je i podela meseca na nedelje. Napravljen kalendar ne mora da vaţi za sve krajeve areala odreĊenog insekta. a ako piše 712. Ona u vrlo saţetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvića. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstićem (+). U biloškoj formuli meseci se oznaĉavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaĉava januar. Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a– prva trećina meseca (anterior) m – druga trećina meseca (medius) p – poslednja trećina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajućeg meseca.

tok. PRIMER: Limantria dispar (gubar) ♀ gubara poloţi 600 jaja u hrastovoj šumi. ptice. 4 5+67 Ovo znaĉi da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul. jer ove vrste nemaju stadjum lutke. -8. korisni insekti. starosti zajednice. od geografske širine na kojoj se ona nalazi itd. prezimi jednom i ţivi do maja sledeće godine. meĊutim. Kod vrsta koje grade kokon.Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znaĉi da neki stadijum razvoja traje ĉitavu godinu. 5 (5)34 6+7 Dakle. onda je ĉinjenica da u odreĊenoj biocenozi postoji odreĊeni. PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa = Velikim zagradama u jednom delu biološke formule se oznaĉavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini = 4-56(7) 78 . ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna trećina ♀ od svaka će poloţiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno).6p. Ovaj brooj je razliĉit u zavisnosti od vrste organizma. gljive) ili abiotiĉke prirode (nepovoljni uslovi sredine). Ova pojava samo na izgled deluje sluĉajna. da bi u junu prešla u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga.10(10. a period kada je insekt štetan štampa se u formuli masnim slovima (boldovanim).8. u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par . kada pravi kokon u kome ostaje u trećoj i ĉetvrtoj nedelji maja. naredne godine će se javiti 24 000 000 leptira. da bi u maju treće godine prešla u stadijum lutke iz koje se u junu. konstantan normalan broj individua razliĉitih vrsta neobiĉna. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina= -8.3) 7+78 3+4 ( ) Znak > znaĉi da imago posle polaganja jaja ţivi još neodreĊeno vreme. A. pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujućih faktora. Broj individua odreĊene vrste zavisi od same šumske zajednice / od tipa zajednice. PRIMER: rovac= 6m 7m . biocenozi. . ti faktori mogu biti biotiĉke prirode (paraziti. pored drveća ţivi i veliki broj drugih boljaka i ţivotinja. Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraţaj u formulu ne ulazi razlomaĉka crta. 5a + 5m 8 > I – 20 MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (uzroci. mesec u kome to ĉine stavlja se u zagrade ( ). Ako se uzme u obzir teţnja svih vrsta organizama da se neograniĉeno razmnoţavaju. vrste gradacija. julu pojavljuje imago. ovakve brojke su nerealne zato što postoji ĉitav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste ţenke. ako se uzme još jedna godina razmnoţavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo trećina. u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve. primer) ♂♀ Masovno razmnoţavanje ili kalamite predstavlja enormno uvećanje populacije odreĊene vrste. Uzrok tome je to što u šumskohj zajednici postoji niz faktora koji uĉestvuju u redukciji potomstva ĉlanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoţavanja. što bi zapravo bilo potomstvo samo jedne ţenke u toku 2 godine. uopšte. gusenica ovog leptira javlja se u avgustu. ali se ona odvija po odreĊenim zakonitostima. U šumskoj zajednici./ Pod normalnim uslovima na jedinici površine neke šume ţivi odreĊeni NORMALAN broj razliĉitih vrsta biljaka i ţivotinja.

a najĉešće kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) – porast populacije štetoĉine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) – opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. abnormalne temperature mogu da pogoduju štetoĉini a da budu štetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoţavanja – npr.Faktori koji uĉestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoţavanja odrţavaju tzv. prolazeći kroz više stadijuma. Nestanak regulacionih faktora moţe da ima razne uzroke: vremenski uticaji – npr. striţibube. Gradacija neke štetoĉine razvija se u toku više godina postupno. Kao što je reĉeno. do latence . kao i od jaĉine razmnoţavanja i mogućnosti širenja štetne vrste. i šumska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu štetoĉine. Stanje štetoĉine izmeĊu dve gradacije. u pojavi kalamiteta postoji odreĊena postupnost zbog ĉega se prenamnoţenje insekata naziva još i GRADACIJA. organsku odnosno biocenotičku ravnotežu u zajednici. Pod gradacijom se podrazumeva ĉitava pojava prenamnoţenja. naziva se LATENCA. dok sa druge strane. preko najviše taĉke prenamnoţenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje.Energija razmnoţavanja štetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoţavanje naglo raste. insekti se pojavljuju kao sekundarne štetoĉine u prenamnoţenju (kalamitet) i to najĉešće (za navedene uslove) potkornjaci. kada je populacija u normalnom broju. NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odrţavaju biocenotiĉku . Zapravo. pre svega od koliĉine dostupne hrane i mogućnosti za polaganje jaja. ĉovek – ĉesto moţe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiĉku ravnoteţu (takoĊe. Obijm poremećaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora. ovi faktori mogu biti biotiĉki ili abiotiĉki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoţavanja štetnih insekata. vetroloma ili pri masovnom oboljneju drveća usled golobrsta ili gljivica. posle sbegoloma. dolazi do poremećaja u zajednici. od poĉetka povećanja broja individua jedne vrste.

I – 21 DIMORIZAM I POLIMORFIZAM Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliĉita oblika. od koga se brzo u koncentriĉnim krugovima širi. tada obiĉno govorimo o preletu insekata. Polimorfizam moţe biti: SOCIJALNI – oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pĉela – razlika u morfologiji matice. Prouĉavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA. nemaju ni oĉi ni noge. gde je potomstvo jednog para meĊusobno razliĉito. a zapaţeni su i kod nekih potkornjakanone i još nekih vrsta. Uzrok ovih preleta nije još uvek poznat. trutova i radilica) ALTERNIRAJUĆI (CIKLIĈNI) – karakteristiĉan za biljne vaši koje mogu imati i do 15 generacija godišnje koje se sve meĊusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUĈAJNI) primećen kod gnjurca. ţenke ne) o striţibube – muţjaci imaju kratko telo i duţe pipke o štitaši – muţjaci imaju normalnu morfologiju insekata. a najpoznatiji takvi sluĉajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ĉija jata za kratko vreme uništavaju sve što im sew naĊe na putu a biljnog je porekla. koji se naziva ŢARIŠTE. koja se bavi prouĉavanjem kretanja brojnosti populacija ţivih organizama u ţivotnim zajednicama.Gradacija obiĉno poĉinje na nekom ograniĉenom prostoru. . najĉešće posle višegodišnje latence. ALOHTON – nastaje usled masovnog unošenja / ulaska insekata sa strane. imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj – ţenke imaju jaĉe razcijene pipke o gubar – razlika u boji krila i veliĉini trbuha (ţenke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM – pojava da se prolećne i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeĊu dve generacije. ţenke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku. ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutrašnji nagon i teţnja insekata za rasoprostiranjem vrste. PRIMER: o jelenak (muţjaci imaju7 izraţene mandibule. Za neke štetoĉine je utvrĊeno da ţarišta njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima – lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. Kalamiteti neikih štetoĉina se javljaju istovremeno na više mesta koja su meĊusobno udaljena. primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u više morfološki razliĉitih oblika. Dimorfizam moţe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue muškog i ţenskog pola razlikuju ne samo po polnim već i po drugim karakteristikama. uzorci pojave gradacije nekog insekta još nisu potpuno razjašnjeni. Uopšte. U ovim sluĉajevima se govori o ’’periodu štetoĉine’’ i tada se kalamiteti javljaju ĉak i na mestima gde se štetoĉina inaĉe retko sreće. Razlog za ovo još uvek nije poznat. Prema poreklu kalamitet moţe biti: AUTOHTON – nastaje na mestu na kome je došlo do poremećaja ravnoteţe i ovakav tip kalamiteta je najĉešći. kao što nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude ţarište gradacije. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac.

sadnica i zemljišta u kome se vrši sadnja. U ove mere spadaju: A) fiziĉko mehaniĉke mere svode se na upotrebu sile kako bi se uništili insekti. BUBOLOVKE B) biološke mere za uništavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ţivotinjskog i biljnog carstva. najĉešće metode: SAKUPLJANJE. kod ove grupe mera akcenat je na primeni bioloških i preventivnih mera. pri tom se korisni organizmi štite kroz zaštitu staništa. sve je ĉešća upotreba ATRAKTANATA (feromoni). dakle – koriste ţiva bića.II .1 MERE SUZBIJANJA ŠTETOĈINA ZELENIH POVRŠINA Borba protiv štetoĉina svodi se na primenu dve grupe mera: I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) – imaju za cilj spreĉavanje prenamnoţavanja štetnih insekata putem podizanja zdravih i otpornih biljaka. MAMCI. II DIREKTNE MERE (represivne) Svode se na direktno uništavanje štetne vrste kada se ona prenamnoţi i tako ugrozi šumu ili zelenu površinu. prepreke širenju pošara) – stabla oslabljena poţarom su laka meta za napade sekundarnih štetoĉina Karantinske mere – spreĉavaju prenošenje štetoĉina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje – tretiranje semena. pravilno okopavanje. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zaštitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloţivih mera borbe u cilju spreĉavanja nastajanja šteta od strane insekata. i to razliĉitih otrovnih materija – sredstava za uništavanje štetoĉina koja se zajedniĉkim imenom nazivaju PESTICIDI. što manjeg zagaĊivanja ţivotne sredine. PREPREKE. . insekatskih hormona. blagovremene prorede i kresanje donjih grana. inhibitora hormona i sl. što manjeg remećenja biocenotiĉke ravnoteţe. C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv štetnih insekata. podizanje heterogenih zelenih površina (sa više razliĉitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne seĉe. uklanjanje poseĉenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoţarne mere (pruge. Pored ovih otrovnih supstanci. uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze . prenose na lokalitete gde su potrebni (šlepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama. zalivanje – pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje će se naći na zelenoj površini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje mešovitih šuma radi stabilnosti odnosno. ako se primene u pravo vreme i na pravi naĉin daju odliĉne rezultate. ĉemu prethodi sakupljanje insekata. postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama. u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja – dovoljno velike sadne jame.

ligustrum. upletu lišće na grani i tu se smeste. koje su iskopane u okviru rova i napunjene neĉim da bi se insekti tu udavili. koja napada fam. Na ovaj naĉin se uništavaju i jaja kukaviĉje suze. Zato se oko rasadnika postavljaju letve. .MAMCI.  LARVE – One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja. Neke ţive i u kolonijama kao npr. On dugo ostavlja lepljivu površinu (najmanje 1 sezonu) i na taj naĉin se hvataju insekti koji gmiţu po stablu npr. koja ima i veliku larvu i velikog imaga. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se. To se ĉesto radi kod gubara u ranim jutarnjim ĉasovima. Vrste fiziĉko mehaniĉkih mera koje se primenjuju su: . a deo koji viri iz zemlje se premaţe guseniĉjim lepkom. Zatim u zimskim guseniĉnim gnezdima. II . kod nekih leptira npr. To se postiţe postavljanjem razliĉitih prepreka (barijera). Tako je i kod glogovca. Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate).BUBOLOVKE SAKUPLJANJE INSEKATA Sakupljaju se insekti u razliĉitim stadijumima. ĉije su larve ogromne. ĉije gusenice ţive zajedno dok se ne razviju i brste.). ţutotrbe. drvo se protrese. pa mora da se spreĉi ulazak šumskih insekata u rasadnik.  IMAGA – Npr. polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. pa ih je sve lako uhvatiti. a na stablo dolaze i ♂ zbog ♀. koja polaţe jaja oko granĉica u vidu srebrnog prstena i ţutotrbe. Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da ispuštaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlaĉi sva ostala imaga da zajedno brste. nakon ĉega se uništavaju. kada je t niţa i oni ne mogu da lete. a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih proĊu. naprave lutkina gnezda. Mogu da se sakupljaju i imaga španske bube.. tako da se sakupljaju:  JAJA – kod onih kod kojih ♀ polaţe jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima.  LEPLJIVE LETVE – Ova metoda se npr. ali ne moţe da leti nego se penje uz stablo i lako moţe da se uhvati.2 FIZIĈKO –MEHANIĈKE MERE BORBE (definicija.  ZAŠTITNI JARKOVI (ROVOVI) – Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm). jasen.. Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju. a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku. .II . Ovaj metod treba više koristiti. znaĉaj) Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehaniĉke i fiziĉke sile za uništavanje insekata. jedinog dnevnog leptira koji je štetan. ♀ mrazovca koje ne mogu da lete.PREPREKE. Njene gusenice se razviju u toku leta. . ĉije gusenice u toku leta prave na lišćarima gnezda u vidu pauĉine. Oleaceae (maslina. obiĉna borova zolja i ţuta borova zolja. Ovako se lako hvataju smrĉini surlaši i grĉice. Onda se u ranim jutarnjim ĉasovima razapinje platno. kada se ispod drveta postavi platno. . surlaši. Insekti ulaze u rov i šetaju po njemu dok ne nalete na rupe.  LUTKE – Ovaj metod se primenjuje kod gubara. a ne lete npr. kod velike hrastove striţibube. Kada se prenamnoţi gusenice se skupe na 1 mesto i preĊu u lutke. koja povezuje lišće i ţive zajedno. lako su uoĉljiva i zlatno ţute su boje. bube listare. Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja. Gubar polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine.SAKUPLJANJE. kod dudovca.  LEPLJIVI POJASEVI – Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premaţe guseniĉjim lepkom. Imaga se mogu sakupljati i pojedinaĉno npr.3 PREPREKE predstavljaju vid mehaniĉkih mera borbe kojima se insekti fiziĉki spreĉavaju da dospeju do biljaka koje mogu ugroziti. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini šume. kod gubara ♀ ima krila. vrste mera. a imaga padaju na platno. grĉica i rovca. trese se drvo i sakupljaju se imaga. ĉija su jaja na listu i zlatno ţute su boje. Mogu se sakupljati i u letnjim guseniĉnim gnezdima npr.

Za insekte su potrebne veće doze nego za ĉoveka. Posle se zemljište osuši i spremno je za upotrebu.  VISOKE TEMPERATURE – Insekti mogu da preţive temperature do 49-50 oC. lovni panjevi i lovna stabla. U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo Ċubrivo.  MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE – U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim đubrivom.  VATRE – Fam.  NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) – Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti će se podaviti. udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. a ako je u velikim ubitaĉno. a zatim unište. koja ih omami i uguši i oni padaju dole. prlje se i ginu. Rusi su na ovaj naĉin rešili problem belokrilih vaši u staklarama. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca. koji se tu skupljaju. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio što veći broj insekata. a zatim uništio. o kojih se ovi zadnji danas najĉešće koriste. Tako da na primer ţiţka u pasulju. a u zimu skidamo karton i uništavamo insekte. ako se primeni na izolovanim površinama ostrva mogu se skroz likvidirati.  MAMCI ZA RAZMNOŢAVANJE – Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naĉina oni se fiziĉki uništavaju pomoću:  SVETLOSTI – Na taj naĉin sakupljamo i uništavamo one insekte koje privlaĉi svetlost (svetlosne zamke). Kada insekt jednom uĊe unutra više ne moţe da izaĊe.  MALEZOVA KLOPKA – Izgleda kao šator. Manja koliĉina obiĉno izaziva sterilitet. savije oko stabla i veţe kanapom. Koristi se za hvatanje rovca. Insekti se sakupljaju oko reflektora. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce.  VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM – Koristi se u staklarama za uništavanje zemljišnih insekata odnosno sterilizaciju zemljišta. ako ozraĉeni ♂ obada oplodi ♀ potomstvo će biti sterilno . Ovaj metod se najviše primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ţiĉanih crva.. Uništavaju se noćni leptiri (sovice i veštice.BUBOLOVKE To su priliĉno jednostavne zamke za hvatanje buba.  MAMCI ZA ISHRANU – To je na primer hrana koju insekti rado jedu. sovica i rovca. Ovi mamci su idealni za zemljišne insekte. Prave se od ţutih kartona koji su isprskani lepkom i kaĉe se npr. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i neće da se penju uz nju nego hoće da je zaobiĊu i pri tome upadaju u konzerve. a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni. Insekti naleću na vatru. Ovo je dobar metod naroĉito kod jabuka u borbi protiv crva. Postoji više tipova:  CEVĈICE – ubacuju se u kanale u zemlji. Od sargije ili talasastog kartona moţe takoĊe da se nadravi mamac za prezimljavanje.  ŢUTE KLOPKE – Ove klopke su jarko ţute boje i zbog toga privlaĉe insekte.  ULTRAZVUKA (ZVUKA) – po principu mikrotalasne pećnice.  INFRACRVENIH ZRAKA – isto kao prethodna metoda  RADIOAKTIVNO ZRAĈENJE – Ako je u malim koliĉinama deluje mutageno. Pomoću ovih zamki sakupljamo insekte za istraţivanje faune. Zatrpamo rupu i obeleţimo mesto. Insekt uleće. MAMCI  OTROVNI MAMCI (o njima opširno u 5. u krošnje. drvenim figurama uništavamo tako što sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta. Koristi se za umetniĉke slike i razne predmete..  BARBEROVE KLOPKE – Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na površini zemlje. rovci se smrznu. Ovo je najznaĉajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara. Tu spadaju lovne motke. koje su jako štetne).. kao i borovog ĉetnika.  ELEKTRICITETA – Elektriĉna struja se pusti kroz drvo i svi insekti će uginuti. On se iseĉe. Postavljaju se baklje.. Ima centralni zid i nema boĉne strane. koji misle da će tu skupiti nektar. Isto za rovca. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom. jer se na ovaj naĉin lako skupe na jednom mestu. koji je od dralona. crn je i insekti ga ne vide. a Ċubrivo moţe da se koristi. pirinĉu. ali je tu opasnost od poţara velika. Npr.. U jesen insekti se tu zavlaĉe da prezime. Pyralideae (plamiĉci) jako privlaĉi vatra.

utapanjem.II . gaţenjem. drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta.. rovac ( ) itd. kukaviĉja suza (Malacosoma neustria) polaţe jaja oko granĉice u vidu srebrnastog prstena ţutotrba (Euproctis chrysorrhoea) polaţe jaja na listu iprekriva ih ţutim dlaĉicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroĉito korisno u rasadnicima. jajna legla se pri uništavanju zgule sa stabla i spale. gundelj ( ).. Protiv vrsta koje ??????? u šumskoj stelji. znaĉaj) Ovaj metod spada u fiziĉko-mehaniĉke mere borbe. na vidnim i lako dostupnim mestima. . Koristi se metoda stresanja – stavi se platno ispod krošnje drveta. Postoje i ’letnja guseniĉna gnezda’ (npr. borovog litijaša i glogovca koji grade „zimska guseniĉna gnezda“ u kojima prezimljavaju. SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinaĉnih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr. (kod gubara i španske bube ovo se radi u ranim jutarnjim ĉasovima). MeĊu leptirima sakupljaju se gusenice ţutotrbe.). velika hrastova striţibuba.. a uništavanje se vrši gnjeĉenjem. spaljivanjem.4 SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIĈKO UNIŠTAVANJE (primeri. Kod lisne zolje gusenice ţive zajedno u kolonijama. ţenke gubara koje ne lete. stelja se sakupi na jedno mesto.. npr. lako su vidljiva jer ih ţenka pokriva ţutim dlaĉicama. Na ovaj naĉin sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. dudovac – listovi povezani pauĉinom). Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima.lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto – obiĉno u upletenom lišću na grani – i tu prelaze u lutke. tako brţe truli i propada a štetoĉine u njoj uginu (borova grba. Pri obradi zemljišta treba sakupljati larve štetnih insekata koji ţive u zemlji. SAKUPLJANJE JAJA – primenjuje se kod insekata ĉije ţenke polaţu jaja na gomilice. Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama. sovice). SAKUPLJANJE LUTAKA .

Poznata je vrsta Nosema locustae koja parazitira skakavce na pašnjacima (preparat NOLOC) E. U biofabrikama masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova ???????? F. 4. kukavice.odnosno unošenjem korisnih organizama na podruĉja koja se nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja. ili njihovih produkata. J. Predatori – npr. Diplura. drozdovi.mogu da ţive na insektima izazivajući oboljenja – entomoviroze – ĉija je posledica smrt insekata. zveri (lisica. . kod nekih vrsta lutka i imaga. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA . Prirodne neprijatelje štetoĉina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledeće naĉine: 1. najĉešće su to daţdevnjaci i ţabe. naroĉito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala ekstrahovanog iz bakterije B. Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na lokacijama gde je gubar u retrogradaciji. a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe ????? B. STONOGE (Myriapoda) – predatori.  larve mreţokrilaca iz roda Crysopa.  gljiva Bouveria basslana Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi. ali se većina koristi u staklenicima jer je njihova efikasnost veća što su uslovi sredine vlaţniji. rovĉica). MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA – danas se u biofabrikama masovno gaje korisni organizmi kao što su  jajni parazitoidi iz roda Trichogramma.  bakterije Bacillus thuringiensis.5 BIOLOŠKE MERE BORBE Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja štetnih insekata. i insekte love pomoću mreţa (imaga love na taj naĉin) ili su predatori jaja (npr. detlići. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu i napadaju druge individue. pre svega mere edukacije javnosti 2. BAKTERIJE . produkujući zoospore . ZAŠTITOM KORISNIH ORGANIZAMA – zaštitom njihovih staništa. Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva. ????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera. Diptera i Coleoptera. Zato se na takva staništa veštaĉki introdukuju prirodni neprijatelji štetne vrste (npr. PAUCI (klasa Arachnoidea) većina vrsta su predatori. SISARI (klasa Mammalia) slepi miševi. D. rogati cvrĉak Homoptera. INSEKTI (klasa Insecta) – predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ţive na raĉun drugih insekata (parazitoidi). C. ali su štetoĉine u progradaciji . VIRUSI (Virales) . smanjenjem populacija njihovih neprijatelja. Najĉešće oboljevaju larve. B. imaju mali znaĉaj u borbi protiv štetoĉina. bubojedi(krtica. najĉešće gušteri (zelembaći) L. Icneumonidae. papkari (divlja svinja). insekte usmrćuju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata. Membracidae. Mantodea itd. Insekti se zaraze jedući zaraţene biljke. kod gubara) G. Parazitoidi – npr. Kada se štetna vrsta introdukuje na novn stanište.  bogomoljki (Mantis).II . PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaĉajne – vrane. ĉvorci. PRENOŠENJE (ŠLEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na staništa gde ih je malo. senice. Kada parazitiran insekt ugine. jazavac).Odonata (vilinski konjic). zebe. Biološka mera: podrazumeva pre svega zaštitu korisnih sisara. je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne) 3. a zatim ih proţdiru (Naroĉito podklasa Chylopoda) H. K.Štetni šumski insekti najĉešće oboljevaju od poliedroze i granuloze. GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU: A.ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata. Ima ih više vrsta iz roda Bacillus. GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima. ona se brzo razmnoţava i izaziva veće štete nego u svom prirodnom okruţenju gde postoje njeni prirodni neprijatelji. I. PRAŢIVOTINJE (protista) – patogene praţivotinje koje ţive u telima larvi insekata. npr. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata. VODOZEMCI – hrane se insektima. jeţ. thuringiensis i njenih varijeteta. GLJIVE (Funghi) – patogene vrste gljiva koje ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju smrt insekata. bez njenih prirodnih neprijatelja.

b) BAKTERIJE – izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata. Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara. i zazivajući njihova oboljenja i na kraju smrt. Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv štetnih insekata pripadaju rodovima Metarhizium. kurstaki . odnosno deluju na ciljnu štetoĉinu.) d) PRAŢIVOTINJE (Protista) – praţivotinje koje ţive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. One se razvijaju u telima larvi gde se umnoţavaju i produkuju zoospore.II -6 KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja štetnih insekata. Vrlo su otporne. Kada parazitiran insekt ugine. Stilpnotia salicis. na bazi od B. osim na Sunĉevo (UV) zraĉenje koje ih brzo ubija. (npr. thuringiensis var. Od gljiva ĉesto oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljištu ili pod korom. pa se neke vrste gljiva uspešno koriste u biološkoj borbi protiv štetnih insekata. Štetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz grupe Bacilovirus. U primeni su: Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj) Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera.. Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ). Poznat je rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube. danas se od B.. BACTOSPEINE na Lepidoptera . ţive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE. Verticillium. postoje i male bakterije – RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ??? ) Za sada nema preparata na bazi rikecija. Neodiprion sertifer. c) GLJIVICE (Funghi) – mnoge vrste gljiva su entomopatogene. što predstavlja kraj gradacije gubara. Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj što zahtevaju visoku vlaţnost sredine u kojoj se primenjuju. Najvaţnije grupe ovih organizama su: a) VIRUSI (Virales) – izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najĉešće oboljevaju larve . Oni su ĉesto glavni faktor u gašenju kalamiteta. Diptera. Primenjuju se insekticidi na bazi virusa. preparat BOVEROL). thuringiensis var. VIROX uništava Neodiprion sertifer. thuringiensis proizvode razni bioinsekticidi ĉija je prednost u tome što su uskospecijalizovani. ili NOVODOR baziran na B. (na bazi njenih spora je napravljen biološki insekticid NOLOC) . ali i insekti u drugim stadijumima razvića – lutke i imaga. Danas je poznata Nosema locustae ? koja koja parazitira skakavce u pašnjacima i ratarskim kulturama. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera i Coleoptera (npr. Beauveria itd. Kasnije su otkrivene entomopatogene praţivotinje na štetnim insektima. npr VIRIN ENSH koji uništava štetoĉinu Limantria dispar. Euproctis chrysorrhoea. Coleoptera. Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo ĉesta i dovodi do masovnog pomora gusenica. Stoga su najpogodniji za primenu u zemljištu ili u staklarama gde se vlaţnost vazduha moţe kontrolisati. Oboleli insekti obavezno uginu.

amaĊu njih spadaju ZRIKAVCI. pa su bitan faktor u odrţavanju biocenotiĉke ravnoteţe.  HYMENOPTERA (opnokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: mravi – hrane se raznim insektima.  HEMIPTERA (smrdibube. stenice)  NEUROPTERA (mreţokrilci)  COLEOPTERA (tvrdokrilci)  HYMENOPTERA (opnokrilci)  DIPTERA (dvokrilci)  ORTHOPTERA (pravokrilci) . Insekti predatori se u biološkoj borbi mogu primeniti na sva ĉetiri naĉina: mogu se zaštititi. bitan su factor za odrţavanje biocenotiĉke ravnoteţe.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu). a potom isisavaju svarenu hranu. kidajući im delove tela snaţnim vilicama. .  STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) – zavlaĉe se u hodnike potkornjaka i uništavaju njihove larve. masovno proizvoditi u biofabrikama. surlaša i striţibuba Chrysopa vulgaris (zlatooka) – uništava lisne vaši  COLEOPTERA (tvrdokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Coccinelidae (bubamare) – uništavaju lisne i štitaste vaši. stenice) .većina insekata iz ovog reda su mesoţderi. svojim šupljim vilicama probadaju ţrtvu.manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni. grabljive i obične ose – pored štetnih uništavaju i korisne insekte.II -7 KORISNI INSEKTI PREDATORI Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata. Asilidae (grabljive muve) – plen hvataju u letu. oni napadaju insekte koji imaju meku koţu koji probijaju svojom rilicom kroz koju u ţrtvu ubrizgaju otrov.  DIPTERA (dvokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Syrphidae (osolike muve) – njihove larve se hrane lisnim vašima. preneti. Carabidae (bauljari) – penju se po drveću i uništavaju gusenice i lutke štetnih leptira. ITALIJANSKI POPAC. u nju izluĉuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala). introdukovati. a veliku ulogu i znaĉaj u biološkoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava. sisajući teĉnost iz njihovih tela ili ih jednostavno parališu otrovom a zatim proţdiru. Myrmeleon formicarius (mravlji lav) – uništava sitne tvrdokrilce i pauke Rhaphida ophiopsis (kamila) – uništava jaja leptira. najĉešće insekte. larve potkornjaka.  NEUROPTERA (mreţokrilci) – sve vrste su predatori u stadijumu larve. lako se gaje. a naroĉito lisne vaši i lutku gubara.  ODONATA (vilinski konjici) – larve vilinskih konjica su akvatiĉne i u vodi love druge organizme. Najznaĉajnije grupe korisnih insekata predatora su:  ORTHOPTERA (pravokrilci)  DERMAPTERA (koţokrilci)  ODONATA (vilinski konjici)  HEMIPTERA (smrdibube. ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i njima hrane potomstvo.  DERMAPTERA (koţokrilci) – najpoznatija je UHOLAŢA (Forfikula aurikularia) koja je svaštoţder – uništava larve i lutke.

Encyrtidae. dogaĊa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliĉine hrane. b) AGREGARNI PARAZITIZAM . parazitoidi larvi – razvijaju se u ili na telima larvi domaćina.parasitičke ose/ Entomophaga . c) MULTIPARAZITIZAM . pripadaju familiji Ichneumonidae najĉešće. ţiveći u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na njemu (EKTOPARAZITIZAM).na raĉun jednom domaćina ţivi više larvi razliĉitih vrsta parazitoida. Ichneumonidae i drugi familija redova Hymenoptera i Diptera. kada je velika brojnost parazitoida.  fam. Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera. i pri tome ga ubija ili ostavlja da umre bez hrane.  fam.u jednom domaćinu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniĉarke. ali su za primenjenu entomologiju najznaĉajnije vrste iz redova Hymenoptera i Diptera. pĉele. razlikujemo : parazitoid jaja – ţive u jajima domaćina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve. Tachinidae (muve guseniĉarke) – polaţu jajau na ili u gusenicu ili na list koji će gusenica pojesti. to su najsitniji insekti iz familija Trichogrammatidae. tu spadaju vrste iz fam. .ose najeznice – vrste koje imaju legalicu. d) SUPERPARAZITIZAM . ovaj odnos naziva se još i sekundarni parazitoid. Evaniidae parazitiraju bubašvabe. a kada larva parazitoida završi razviće. pa polaţu jaja u domaćina. grabljive ose i ose drvenarice. imaju jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju više vrsta i ĉesto imaju dvostruku ili višestruku generaciju). Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida.više larvi jedne vrste parazitoida ţivi na jednom ili u jednom domaćinu. takoĊe. Odnosi izmeĊu parazitoida i domaćina mogu biti : a) SOLITARNI PARAZITIZAM b) AGREGARNI PARAZITIZAM c) MULTIPARAZITIZAM d) SUPERPARAZITIZAM e) KLEPTOPARAZITIZAM f) HIPERPARAZITIZAM a) SOLITARNI PARAZITIZAM – larva jedne vrste parazitira jadnog domaćina. parazitoidi lutaka – ţive najĉešće unutar domaćina (endoparazitoidi).na ili u telu jednog domaćina polaţu jaja više ţenki jednog solitarnog parazitoida. Prema stadijumu domaćina kojeg parazitiraju. Bombylidae  fam. postoje mono. po pravilu ubija domaćina. paraztoidi imaga – najĉešće se razvijaju unutar trbuha domaćina.i polifage. f) HIPERPARAZITIZAM – pojava da parazitoid parazitira parazitoida.  iz reda Hymenoptera ovde spadaju:  Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)  Subordo Terebrantes .II -8 KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI Insekat parazitoid ţivi na raĉin domaćina samo do stadijuma larve. Iz reda Diptera ovde spadaju familije:  Conopidae. lutke i larve leptira. a postoje i tercijarni i kvarterni. e) KLEPTOPARAZITIZAM – jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat. Mymaridae. mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl. Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja.

to su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba pomešati sa vodom.II -9 HEMIJSKE MERE BORBE (definicija. materije koje privlaĉe štetne insekte – feromoni. MANE PRIMENE PESTICIDA: VISOKA TOKSIĈNOST za ĉoveka i ţivotinje – većina insekticida koji se danas koriste imaju ovu osobinu. ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA – nepovoljni vremenski uslovi (vetar. što komplikuje i ograniĉava njihovu primenu TOKSIĈNOST ZA BILJKE.danas se proizvode insekticidi koji ubitaĉno deluju na štetne insekte u malim dozama. . PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA: EFIKASNOST – postiţu se odliĉni rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u gradaciju. ĉime ubrzo vrsta postaje rezistentna. mešaju se dva ili više otrova. Primena hemjskih mera borbe u šumarstvu je praktiĉno poĉela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih materija po napadnutoj šumi (otrovi u vidu praška) Zajedniĉki naziv za sve materija organskog. naroĉito ako traju više dana. prednosti i nedostaci) Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv štetnih insekata. MOGUĆNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRŠINAMA. to su uglavnom otrovi kojima se uništavaju štetni insekti. neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje štetoĉina jeste PESTICIDI. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi – vrlo specifiĉne po naĉinu delovanja ĉiji je krajnji ishod uništavanje štetoĉina (atraktanti. MOGUĆNOST MEĐUSOBNOG MEŠANJA – radi suzbijanja više vrsta insekatakoji nisu podjednako osetljivi na isto hemijsko sredstvo. tako da se jednim tretamnom unište svi štetni insekti. pa je rukovanje njima povezano sa merama predostroţnosti.primena veće doze aktivne materije od preporuĉene moţe da izazpove oštećenje/uginuće tretiranih biljaka NESELEKTIVNOST – pored štetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme. insekatski hormoni itd. što izazaiva poremećaj biocenotiĉke ravnoteţe. tako štetni insekti stupaju u prenamnoţenje i prave velike štete. Mogućnost primene hemijskih mera borbe na velikim površinama je istovremeno i mana REZISTENTNOST – stalna upotreba istog insekticida za odreĊenu vrstu štetoĉine dovodi do pojave otpornih jedinki – stvaraju se geni otpornosti na odreĊeni otrov koji se renose na potomstvo. pa je moguće u kratkom vremenskom periodu zaštititi šume na velikoj površini RENTABILNOST –danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama UNIVERZALNOST DELOVANJA – proizvode se insekticidi koji deluju na veći broj vrsta štetnih insekata i sve stadijume njihovog razvića JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI – priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka. kiša) mogu da onemoguće hemijsko suzbijanje štetnih insekata.

grinja. Aktivne materije se nalaze u teĉnom i ĉvrstom stanju u formulacijama. u crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu.sredstva za uništavanje grinja MOLUSCIDE (LIMACIDE). insekata. puţeva. korova itd) je pesticidi.. bakterija.Pošto ubijaju samo insekte koji se hrane biljkama.sredstva za uništavanje štetnih puţeva RODENTICIDE. pupoljci. ptica i glodara ATRAKTANTE.sredstva za uništavanje štetnih insekata NEMATOCIDE.sredstva za uništavanje štetnih glodara AVICIDE – protiv ptica REPELENTE – sredstva za odbijanje insekata. ptica. koren.sredstva za privlaĉenje štetnih organizama prema odreĊenom supstratu HEMOSTERILIZANTE –sredstva za izazivanje steriliteta kod muških Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:  Aktivna materija – ĉini je jedno do dva. bio efikasan on ne sme da menja ukus hrane inaĉe je insekti neće jesti. plodovi. Da bi se pšostiglo trovanje štetnih insekata truje se njihova prirodna hrana.Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj.sredstva za uništavanje fitopatogenih gljiva INSEKTICIDE. ne deluju na insekte parazitoide i predatore štetnih insekata.sredstva za uništavanje fitopatogenih bakterija FUNGICIDE. Prema vrsti štetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:             HERBICIDE – sredstva za uništavanje korovskih biljaka BAKTERICIDE . organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za suzbijanje štetnih organizama (virusa. . nematoda. retko više hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva (odnosno ispoljvaju toksiĉnost)  Inertni nosaĉ – ovu grupu materija ĉine jedno ili više jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali sluţe za poboljšanje fiziĉko-hemijskih svojstava preparata i da omoguće njegovu lakšu primenu.sredstva za uništavanje crva AKARICIDE. njih insekti unose u organizam hranom.????????? Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na : I grupa – jako otrovni II grupa – srednje otrovni III grupa – slabo otrovni Prema specifiĉnom naĉinu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:  digestivni (utrobni) insekticidi  ugušujući insektivcidi (fumiganti)  kontaktni insekticidi  sistematiĉni insekticidi DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte.).II -10 PESTICIDI (definicija i podela) Zajedniĉki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf. odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane (liistovi. što je u ekološkom smislu prednost..

DEF.najmanja koliĉina insekticida koja je dovoljna da prouzrokuje smrt tretiranog insekta  SREDNJA LETALNA DOZA (LD50)– predstavlja minimalnu koliĉinu toksiĉne supstance koja izaziva smrt najmanje 50% tretiranih organizama  MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima)– najveća koliĉina otrova koja se moţe upotrebiti a da ne dovede do fitotoksiĉnih pojava Doze se najĉešće izraţavaju u mg/kg telesne teţine..3 dela otrova. hemijski sastav.7 delova vode treba dodati 0. Fumiganti nisu selektivni. naĉin i mehanizam delovanja. njihova velika prednost je u tome što su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluĉajno prisutni na biljci koja je trtirana. simptome i posledice akutnih i hroniĉnih trovanja itd. Doza koju će insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja. razlika između koncentracije i doze) Toksikologija je nauka koja prouĉava štetne (toksiĉne) efekte hemijskih agenasa na ţive organizme. Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima. prah) izraţen u procentima NPR koncentracija od 0. II -11 DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza.. mogu rastvarati lipide na površini koţe nakon ĉega slobodno prodiru u organizam. KONTAKTNI INSEKTICIDI – deluju na insekte samo kada doĊu u kontakt sa njihovim telom. ..UGUŠUJUĆI INSEKTIVCIDI (fumiganti) – su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i ćelija). mogu prodirati preko nervnih završetaka. Toksikologija prouĉava poreklo otrova.doza ĉini supstancu otrovom’’  Otrovi su materije koje u malim koliĉinama deluju na biljne i ţivotinjske organizme hemijski razlaţući njihova tkiva ili inhibirajući po ţivot vaţne fiziološke procese POJAM I VRSTE DOZA  Doza predstavlja odreĊenu koliĉinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreĊeni efekat u organizmu  Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksiĉne doze (subletalne doze)  Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze  FIZIOLOŠKA DOZA (graniĉna koliĉina) je koliĉina neke supstance koja još uvek ima neko dejstvo u organizmu  MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) . tako da ne postoji taĉna definicija  Švajcarski fiziĉar Paracelsus (1493-1541) je rekao ’’Sve je otrov. OTROVA:  Pojam toksiĉnosti je relativan. Da bi fumiganti delovali potrebna je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena prostorija da bi se mogla postići odgovarajuća koncentracija pare insekticida.Ovi insekticidi najĉešće ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (slabo su selektivni) SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI –upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujući se u sve biljne organe.moţe biti ĉisto mehaniĉko (zapušenje stigmi nakon ĉega kiseonik ne moţe da ulazi u telo insekta pa dolazi do gušenja). njihove fiziĉke osobine. odnosno protiv insekata koji imaju aparat za bodenje i sisanje. Delovanje insekticida moţe biti razliĉito .3% znaĉi da 99. Za insekte latentna doza se izraţava u milionitim delovima grama (ppm) POJAM KONCENTRACIJE Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaĉa (voda.

preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana. viši alkoholi i drugo) . nedelja pa do nekoliko meseci. naroĉito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura.DDT deluje nekoliko nedelja u polju. ona moţe iznositi nekoliko dana. (ovo je nepoţeljna pojava i zahteva pronalaţenje novih vrsta insekticida) 5. postojanost insekticida u spoljašnjoj sredini. Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksiĉnošću (izuzev kod fumiganata) Kod mineralnih ulja toksiĉnost raste ukoliko se isparljivost smanjuje. 4. VISKOZNOST . Viskoznost utiĉe na lepljivost insekticida. 3. paration). LEPLJIVOST zavisi od Elektriĉnog naboja Adhezije Finoće ĉestica Viskoziteta (kod teĉnih materija) POVRŠINSKI NAPON teĉnosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji teĉnost zauzima na slobodnim površinama MOĆ KVAŠENJA utoliko je veća ukoliko je površinski napon manji i obrnuto Sredstva za kvašenje – materije koje sniţavaju površinski napon insekticidne teĉnosti (sapuni. a povećava viskoznost (povezano sa naĉinom delovanja) Isparljivost utiĉe na rezidualno dejstvo insekticida. REZIDUALNO DELOVANJE – duţina otrovnog delovanja insekticida. FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA Najvaţnije osobine insekticida : 1) Finoća ĉestica 2) Moć lebdenja 3) Viskoznost 4) Isparljivost 5) Lepljivost 6) Površinski napon (moć kvašenja) FINOĆA ĈESTICA efikasnost insekticida je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice manje (vaţi za emulzije i suspenzije) MOĆ LEBDENJA zavisi od Finoće ĉestica Specifiĉne teţine otrovne materije Moć lebdenja je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice sitnijie a specifiĉna teţina manja. sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksiĉnostm (piretrin. preparati sa velikom perzistentnošću se sporo razklaţu na neotrovne materije (dugio se razlaţu na tretiranim biljkama ili u zemljišt gde dospevaju ispiranjem). REZISTENTNOST – pojava povećane otpornosti pojedinih vrsta štetnih organizama koji su ranije bili osetljivi na odreĊenu vrstu otrova. INICIJALNA TOKSIĈNOST (poĉetno delovanje) – je osobina insekticida da deluje brţe ili sporije nakon aplikacije. LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim prostorijama. oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksiĉnost (DDT) 2. ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz teĉnog ili ĉvrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje pare tj. PERZISTENTNOST – stabilnost tj. KARENCA je najkraće vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog korišćenja u ishrani. ova osobina nije poţeljna.TOKSIKOLOŠKE OSOBINE PREPARATA 1.Izraţava se silom kojom se teĉne materije opiru razdvajanju njihovih molkula. gasa. proizvoĊaĉ insekticida je duţan da napiše karencu na ambalaţi.

oni lako prodiru u telo. Fumiganti nisu selektivni. zahvaljujući tome što su lako isparljivi i što im je napon pare već na sobnoj temperaturi visok.. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. PER OS (preko usta) – preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja). Na. 2.. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. 3. rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. oni preko prednjeg creva zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva. prodirući kroz traheje i stigme.OSTALE FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA: Rastvorljivost Izgled (agregatno stanje) Boja Miris Ukus Taĉka topljenja i mrţnjenja Taĉka kljuĉanja Gustina Zapaljivost NAĈIN PRODIRANJA OTROVA U ŢIVE ORGANIZME: 1. Gastoxin. Etilenoksid (CH2OCH2). na ovaj naĉin dolazi do totalne intoksikacije organizma. zajedno sa hranljivim materijama. dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i ćelija.) 5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. PER KUTANO (preko koţe) – deluju kontaktni otrovi(HCN. . dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. INHALACIONO (preko organa za disanje) – ovako deluju inhalacioni insekticidi. fosforna jedinjenja). nematoda. Dihlor-etan.. Cijan-vodonik (HCN). oni u organizam prodiru ili razarajući koţu ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih završetaka. Fosfor-vodonik (PH3).. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 1) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 2) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 4) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. zaštitna odela. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. Metilbromid. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. temperatura 15-20 stepeni 6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2).

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA
Spoljašnji znaci unutrašnjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja. Simptomi su razliĉiti i zavise od organa koji su pogoĊeni delovanjem otrova, koliĉine unetog otrova i od zdrqvstvenog stanja insekta. Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetiĉka sredstva (paration) deluju na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza mišića i smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksiĉnost – simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u vrlo kratkom vremenskom roku; Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grĉica – izaziva paralizu mišića koji pokreću mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose štete, a mogu da ţive još 2-3 meseca. Ovi otrovi imaju slabu inicijalnu toksiĉnost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspešno, pošto insekti još dugo ţive. To je, npr problem kod štitastih vaši ĉije se larve skoro ne kreću, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je tretiranje bilo uspešno je njihov izmet (’medna rosa’) – ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspešno.

II -12

ĈUVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTROŢNOSTI

Pošto je veliki broj insekticida otrovan za ĉoveka treba ih ĉuvati u posebno izgrađenim prostorijama i udaljenim od objekata za stanovanje. Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mraĉna sa dobrom ventilacijom. Uvek mora da bude zakljuĉana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa upozorenjem "OTROV". Otrovi se ĉuvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaţama). Moraju biti uredno poreĊani na policama, po grupama tako da se mogu lako pronaći. Ambalaţa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oštećena. Npr. kod DNOC-a ĉesto dolazi do pucanja limenki usled dotrajalosti tako da otrov isteĉe, a ostatak u konzervi se osuši i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridrţavati u radu sa otrovima:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Pre poĉetka rada treba reći radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan naĉin rada. Obavestiti pĉelare i ljude sa stokom i ţivinom. Za vreme rada ne sme da se jede, pije i puši. Rukama ne treba dirati lice, oĉi i usta. Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smeša treba vršiti napolju ili pored otvorenog prozora (obavezno okrenuti leĊa u pravcu strujanja vazduha). Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke vazelinom ili staviti gumene rukavice. Udaljiti sva nezaposlena lica, naroĉito decu. Praznu ambalaţu treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova. Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. LeĊa treba okrenuti ka vetru, a neiskorišćeni otrov ne treba prosuti u blizini reke. Oĉi i lice zaštititi posebnim maskama za oĉi. Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuširati se. Zatrovane površine vidno obeleţiti. Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora da bude prisutan). Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogućnosti hroniĉnog trovanja. Po propisu na ambalaţi postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na ambalaţi je narandţasto polje sa crnom mrtvaĉkom glavom i ukrštenim kostima i krupnim slovima piše JAK OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaĉaj)
Prskanje je nanošenje otrovnih materija u teĉnom obliku, kapljicama veliĉine iznad 150 mikrona. Ovaj oblik aplikacije je danas najrašireniji. Prednosti su što se povećava insekticidnost preparata, jer se na ovaj naĉin obezbeĊuje bolji kontakt sa biljkom odnosno njihovom štetoĉinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zapršivanje, manji utrošak materijala i veća ekonomiĉnost. Mane su to što je potrebna velika koliĉina vode, sloţenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice). Prskanje se vrši otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajedniĉkim imenom ove materije se nazivaju otrovne ĉorbe i obiĉno se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreĊene uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oštećuju biljke, zatim moraju dobro da vlaţe list, da se dobro drţe za biljne delove i da lako ne podleţu promenama atmosferskih uticaja. Prema dobu godine kada se vrši prskanje moţe biti: LETNJI i ZIMSKO. Letnje prskanje se vrši kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi, koji ne nanose štete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano proleće,
pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znaĉi tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu svrhu ne smeju da nanose nikakvu štetu kori drveta. Prskanje se izvodi kada je temperatura viša od 5 oC i nije ga preporuĉljivo izvoditi pri niţim temperaturama. Za razliku od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu što finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka mogla praktiĉno da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moţe da se vrši samo na biljkama manjih dimenzija npr. biljke iz rasadnika ili neko niţe drveće u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zaštita nije dobro obavljena. Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna već ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao herbicidi i fungicidi. Otrovne ĉorbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povećalo kvašenje dodaje se sapun ili ţelatin, a da bi se povećalo prijanjanje ĉestica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma insekata. Kao preparati se koriste: KREOZAN DINOZAN RUMESAN ULJE ŢUTO ULJE MINERALNA ULJA METIDIATION DIAZINON DERIVATI NAFTE KARBOLINEUM PETROLEJ Zimskim prskanjem moţemo uništavati sledeće štetoĉine:  Larve štitastih vaši  Jaja lisnih vaši  Jaja leptira – i to onih koji prezime (kukaviĉja suza, gubar, zeleni hrastov savijaĉ)  Gusenice – topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa biće uništen  Imaga mnogih insekata – surlaši, buba listare  Pregljevi – akari  Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJIŠTU (DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA) (tehnika rada, sredstva, znaĉaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao što su  rovac (Gryllotalpa vulgaris),  ţiĉani crvi (larve skoĉibuba - Elateridae),  larve surlaša, (Curculionidae)  gusenice sovica i grĉica (larve gundelja),  larve Collembola  larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)  gusenica sovica (fam Noctuidae)  .... Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili prašine. Postoje 2 osnovne tehnike za zaštitu: 1. Zaštita nepokrivenog zemljišta – totalnim zaprašivajnem prašivo ili granule se razbacuju rukom, omaškom ili pomoću mašine razbacivaĉa; zatim se vrši zaoravanje na dubini od 20 cm; pribliţna potrebna koliĉina je 100 – 200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata. 2. Zaštita prekrivenog zemljišta – zaštita sadnih jama zidovi jame se zapraše, naspe se jedan sloj zemlje i tek onda se vrši sadnja; ako je zemljište već pokriveno zaštita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do šteta već došlo, otrov moţe da deluje i na biljku i da je ošteti. Pre setve zemljište treba pregledati i izvršiti: Tretiranje rovĉice – izmeĊu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 – 20 cm, pospe se prašivo ili granule i zemljište se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduţni mada je poţeljno i nekoliko popreĉnih Tretiranje bušotine – za zaštitu starijih vrednih stabala, koja su posaĊena na većem rastojanju; u bušotine se stavi otrov i zakopa se Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljišta su:  Al fosfidi – I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)  ORGANSKA JEDINJENJA – METIL – BROMID HCH (LINDAN G3) - utrobni HLORPIKRIN (metil bromidon) FORMALDEHID (40% formalin) KARBOFURAN FENITROTION + MALATION – protiv svih zemljišnih štetoĉina; III grupa otrova (galation G-5) FOKSIM (foksim G-5) HLORPIRIFOS (piricidG-7,5) KARBOFURAN (furadan 350-F) BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR) TERBUFOS (counter G-5)

DERIVATI NAFTE I KATRANA – danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje). QUASSIN. NIKOTIN – materija koja se dobija iz biljke duvana. DERRIS. 2. ali uvek je jedan preovlaĊujući.II -15 KONTAKTNI INSEKTICIDI Deluju na insekte samo ukoliko doĊu u kontakt sa površinom njihovog tela. bolje su od praškastih. katranska ulja.TIONEX E-35 . VOĆNI KARBOLINEUMI. moć kvašenja i rasprostiranja po telu insekta. tripsi). Kada je reĉ o PRAŠKASTIM materijalima. c) NEUROTROPNO – dovode do paralize nervnih centara i mišića (). MINERALNA ULJA . moraju dobro da prianjaju uz telo insekta. 3. PIRETRUM koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksiĉan za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. PIRETRUM.THIODAN E-35 TIOSULFAN – protiv gusenica. DNOC. ali je skoro potpuno izbaĉena iz upotrebe zbog velike toksiĉnosti za ĉoveka. DDT. pa ima i veću primenu. Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju tanku koţu i hrane se sisanjem (lisne buve. prionu uz telo insekta i zadrţe se na njemu. Npr. PETROLEJ. Da bi delovali. Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo. ali deluju i na one koji se hrane grickanjem (gusenice i druge larve sa tankom koţom). Kontaktni insekticidi takoĊe su svi: piretroidi mineralna ulja karbamati diflubenzuron skoro svi organofosforni insekticidi i navedeni biljni insekticidi NIKOTIN. zatim. ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (i korisne i štetne). b) MAHANIĈKO – zapušavaju stigme i onemogućavaju disanje insekata (razna mineralna ulja.TIOCID E-35 . sapuni). DEJSTVO kontaktnih insekticida moţe biti: a) KAUSTIĈNO .razaraju kutikulu insekta (soda. kreĉ). Najveći broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naĉina. moraju da se dobri raspršuju. Upotrebljavaju se samo kad je biljka već jako napadnuta i mana im je što nisu selektivni tj. KATRANSKA ULJA. ORGANSKI SINTETIĈKI INSEKTICIDI – danas se koriste ENDOSULFAN preparati . lisne vaši. Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti: 1. Materije u TEĈNOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost. BILJNI – materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo.

tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 7) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 8) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 10) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. opasni za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje.. koristi se za suzbijanje insekata u zemljištu a smatra se da je kancerogen. zaštitna odela. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. obavezno prisustvo lekara itd. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. Nedostatak im je što se brzo rastvaraju tj.. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspešno delovanje potrebno da insekt provede odreĊeno vreme u tretiranoj prostoriji. najvaţnija jedinjenja. Fumiganti nisu selektivni. nematoda. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. razgraĊuju. TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna teĉnost. Deluju letalno na sve stadijume razvića insekata.) 11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. Gastoxin.II -16 GASOVITI INSEKTICIDI (definicija. Ovo su jaki otrovi. PARADIHLOR-BENZOL TETRAHLOR –UGLJENIK DIHLOR-ETAN METILBROMID Gasoviti insekticidi tzv. . pa se za njihovo korišćenje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska. slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2 FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. naĉin primene) To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno. temperatura 15-20 stepeni 12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2) Etilenoksid (CH2OCH2) Cijan-vodonik (HCN) Fosfor-vodonik (PH3) Dihlor-etan Metil-bromid . Gasoviti insekticidi koji se koriste u zaštiti šuma su. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. Na...) PARADIHLOR – BENZOL je kristalasta materija koja pri obiĉnoj temperaturi na vazduhu lako isparava. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K.

osobine. jako je otrovan za toplokrvne organizme. Sistematiĉni insekticidi imaju tzv. biljke izbacuju na površinu svojih organa i insekticid stvarajući tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne opstaju. translokacioni efekat .ima najširi spektar dejstva. preparati . ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije. koristi se protiv insekata koji imaju aparat za sisanje i aparat za grickanje.II -17 SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI (definicija. preparati – DIMEKRON. Sistematiĉni insekticidi se nanose prskanjem. ĉime se postiţe unutrašnja zaštita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje.posle prodiranja u biljku oni se mešaju sa biljnim sokovima i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima. najbolje je da se prskaju u rano jutro ili pred veĉe po vedrom i sunĉanom vremenu. a nanosi se zalivanjem ili folijarno. kasnije se razlaţu na neotrovne komponente (nakon isteka aktivnog insekticidnog dejstva) 3. ali kada se upiju u biljna tkiva i doĊu u dodir sa biljnim sokovima. STATIĈNI INSEKTICIDI – ne razlaţu se i trajno ostaju u biljci. preparati ) Sistematiĉni insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove.. truje i pĉele. Vreme upotrebe sistematiĉnih insekticida zavisi od osobina biljaka. stenica. gde se štetoĉine uništavaju sisanjem zatrovanih biljnih sokova. SISTEMIN 40 ŢUPA. DIMETOAT . i to u proleće i leto. Najĉešći preparati koji su u primeni su: KARBOFURAN – sistematiĉni insekticid. tripsa.naĉini inkorporacije. primenjuje se protiv insekata koji sišu sokove. Prema naĉinu delovanja dele se na sledeće grupe: 1. ENDOLITIĈKI INSEKTICIDI – u momentu tretiranja su otrovni. zalivanjem ili injektovanjem u seme. oni postaju otrovni. preparati – ROKSION. brţe deluju kod mlaĊih negp kod starijih biljaka. a kasnije u biljnom organizmu se razlaţu na neotrovne komponente 2. Transpiracijom.sistematiĉni insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima. FOSFAMID DIMETOAT . Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE FOSFAMIDON . ENDOMETATOKSIĈNI INSEKTICIDI – nisu toksiĉni u momentu tretiranja.FURADAN. nematocid. akaricid. FURAZOR KARBOSULFAN – primenjuje se preko zemljišta (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara. U borbi protiv biljnih vaši ovi insekticidi su se dobro pokazali. primenjuje se i kao sistematiĉni i kao kontaktni insekticid. podela. Postoje i drugi naĉini primene sistematiĉnih insekticida. zajedno sa vodenom parom.

Azinfos. za varenje i inhalatorno. etiol tecni I ULV) Dimetoat S (perfection. . ( bevepterex. Deluju na insekte koji sišu sokove i na pregljeve.D (zorcid EC-50. derivati tionofosforne kiseline Fention K. zorat EC-40. primenjuje se protiv staklokrilaca. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Velike su inicijalne toksiĉnosti. chromogor 25-WP. nekih sovica. Sa biljke brzo isparavaju.D. Za uništavanje lisnih i štitastih vaši.. WSC) derivati ditiofosforne kiseline Malation: K. diazinon 20-EC) Foksim K.. moţe i u domaćinstvu. tako da nema većih opasnosti od rezidualnog dejstva.(dinin. K. difos.II -18 ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA (opšte osobine. utrobno.insectin. (fenitrotion 50-EC. ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. Diazion: K.D. unosi se sa hranom. gusation WP-25%raketion WP-25). pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim centrima. pagusenica. za disanje. kontaktni su insekticidi. preparati. Dasticid prah.D (volaton 500-EC) Hlorpirifor K. toksiĉnost. (Etiol prah. materije koja se stvara pri radu nervnih ćelija i koja obezbeĊuje prenos nadraţaja od aktivacione ćelije do nervnih centara.D. Širokog spektra dejstva. hermesa. diazinon.U Jedan od najboljih insekticida. minera. Brzo deluju na insekte: kontaktno.sistematični Imaju širok spektar dejstva.D otrov. sa aktivnom materijom trihlorfon K.D. webetin) Monokrotofos (agrofos20% WSC. preko org. teĉni su opasniji od praškovitih preparata(basudin.D. sistemin 40-EC. derivati fosforne kis. fosfamidon 40-EC. pregljeva. ksilofaga. deluje preko organa za disanje. preko koţe.koristi se za tretiranje zemljišta. monokrotofos 20. preko org. Pirimifos K.U (metal-actellic-50) AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC) derivati fosforne kis Dihlorvos.D 9pyrimex 48-EC.lisnih vaši. a kasnije dovodi do teških poremećaja disanja. Pored staklenika.U. Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) – lisne vaši Fenitrotion K. naroĉito aktivan kod muva. Pogodan je za zatvorene prostorije.metal( contion 25-WP. Protiv gusenica. malation E-50. široka upotreba. U većoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemiĉno dejstvo. Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouĉen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utiĉe na razarenje acetilholina. ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraţljivost. krvnog pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt.Ferin).

Lindenu. Hemijski je postojan. Moţe za skakavce. Torticidae. Za ĉoveka je toksiĉniji od DDT. rovce. odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv LINDAN po ĉoveku koji ga je prvi izolovao T. da se taloţi u organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. U širokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost. ali ima i utrobno dejstvo. U pa K. Tiocid E-35. Noctuidae. Slabija inicijalna toksiĉnost. Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja: derivati kamfena i terpentina. 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i duţe). . Vecina preparata je jako toksicna za ljude. kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su: Tionex E-35. Geometridae. zbog ĉega svoje insekticidno dejstvo zadrţava dugo nakon aplikacije. veliku inicijalnu toksiĉnost i manje rezidualno dejstvo. UtvrĊeno je da je on kumulativni otrov tj. Rastvaraju se u biljnim i ţivotinjskim mastima i uljima. toksiĉnost.sistematični Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor –difenil -trihloretan). Hlordan. slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . nema fumigaciono dejstvo. preparati. Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. mrave. TakoĊe je danas van upotrebe. Najizraţenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. DDT je jedna od najjaĉih do danas otkriveih insekticidnih materija. kontaktni otrov. Deluje K i D. Dejstvo mu je D. Nervni otrov. Deluju na nervni sistem. ali i na ćelije tkiva. ima vrlo veliku inicijalnu toksiĉnost. Drugi znaĉajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH). Najmanje toksiĉan za ţivotinje od svih preparata u ovoj grupi. a kako nema gasovitu fazu.II -19 HLOROVANI UGLJOVODONICI (opšte osobine. Njegova toksiĉnost e oko 5x veća od DDT-a. Thiodan E-35 Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae. Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu.

persijski prašak Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem. utrobnog i kontaktnog delovanja. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Aktivna supstanca je Rotenon. ali se namenski gaji samo njih dvadesetak. odnosno drveta Azadirachta indica koji se nalazi u juţnoj Aziji. ako je pripremljen u pravoj dozi. Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju. naroĉito DVOKTILCI) Na osnovu graĊe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi. lisne buve). Nikotin . stenica. ne prlja list pa se moţe primenjivati i na ukrasnim vrstama. Koristi se protiv vaši. Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAŠI. BUVE. Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke. djeluju na biljne vaši. biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). Za biljke je potpuno neštetan. Deluje na insekte sa tankom koţom i latentna doza je već ako ima 1-2 g na 1 litar vode. U trgovine dolazi u obliku iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne ĉorbe. ima oštar i neprijatan miris. suzbijaju prouzrokovaĉe bolesti biljaka. preparati. dalmatinski pršak na suncu. Quassia – sadrţi alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara.. deluje kao utrobni i kao kontaktni insekticid. ali i protiv gusenica. Obiĉno se korist kao ĉist ili kao duvanski ekstrakt. otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije. upotrebljava se protiv lisnih vaši i insekata koji grickaju. a upotrebljava se u vidu praška ili ĉorbi. crnu pjegavost. njegove para prodiru kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema. lako i brzo se rastvara u vodi. u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. koja na vazduhu brzo tamni. . Na insekte deluje kao fumigant. grupa insekticida širokog spektra delovanja.Preparati na bazi piretrina: dalmatinski prašak (buhaĉ)-sadrţi dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne organizme. pepelnicu. Picrasma excelsa i dr. a mana mu je kratak period delovanja (brzo se razlaţe pod dejstvom svetlosti i vlage). ali ima i utrobno dejstvo.alkaloid iz biljke Nicotiana sp.jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum cinerariefolium. pagusenica. parališe centralni nervni sistem insekta. Piretrini se danas većinom koriste za suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane. belu leptirastu vaš. Jak je otrov i za ţivotinje i za ĉoveka. i do 70%. gusenice leptira i neke druge insekte. ali ima preparata i za suzbijanje štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaĉenje insekata. gusenica i drugih insekata sa mekom koţom. Africi i Australiji. antraknozu. otrivan je za toplokrvne organizme. Neki preprati na bazi azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije. vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna svojstva i raspada se na neotrovne komponente.sistematični Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. toplokrvne ţivotinje i biljke. Na biljke ne deluje štetno. U malim koncentracijama. Ĉist nikotin je bezbojna ili slabo ţuta teĉnost. Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo. insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako). pre svega deluje kao kontaktni insekticid.II -20 BILJNI INSEKTICIDI (opšte osobine. Za insekte je smrtonosan u malim koliĉinama. sa sadrţajem aktivne materije do 1%. sivu truleţ. a naroĉito za insekte. piretrin . rĊu. Zalivanjem zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetoĉine. Derris – dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. plamenjaĉu. pošto su jaki insekticidi. toksiĉnost. ali su otrovni za insekte. Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. Danas slabo u prometu. Upotrebljava se protiv insekata koji sišu (lisne vaši. STENICE. Osnovna prednsot mu je zanemarljivo mala toksiĉnost za ĉoveka. pa su po naĉinu djelovanja regulatori razvoja insekata.

02g/kg telesne teţine. Otrov prodire u telo preko koţe ili preko organa za disanje. Zapaljivi su.Preparati:  KREOZAN (50% aktivne supstance)  DINOZAN (10% aktivne supstance) – u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvašenje gubarevih legala  RUMESAN Mešavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv. ali pošto predstavljaju produkte metabolizma organizama. ali i fungicidno delovanje. preparati. a potom dodati preostalih 90l. grupa fungicida novije generacije. Spadaju u Kontaktne insekticide. larve dvokrilaca. rastvorljivi u vodi. takoĊe deluju i fungicidno. Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje ĉorbe je jednostavno: odmerenu koliĉinu otrova najpre treba rastvoriti u 10l vode . II -21 DINITROORTOKREZOLI (DNOC) (opšte osobine.Veratrin – alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum. toksiĉnost. pre svega minera i tripse. Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim sredstvima za zaštitu bilja. nalaze se u grupi bioloških insekticida. ali ne na temperaturama niţim od +5C0. leptira. skakavaca. Koriste se samo za zimska prskanja. Koriste se samo za zimska prskanja protiv: vasi. danas se slabo korist jer je skup i deluje toksiĉno i na ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. Nazivaju se i naturaliti.sistematični Dobijaju se iz katrana. Kao sistemiĉni akaroinsekticid namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno. Efikasnija su i sa širim spektrom delovanja od DNOC-a. . Deluju na taj naĉin što jako povećavaju oksidaciju u organizmu što izaziva povišenu temperaturu i isušivanje tkiva. Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava. Neobiĉno za biološke insekticide. Isušuju tkiva. Jako su otrovni za ĉoveka. Imaju i fungicidno dejstvo. visokog insekticidnog djelovanja. Strobilurini. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini razliĉite strukture. U telo prodire preko koţe ili organa za disanje. grinja. Letalna doza je 0. Zemljišna bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin. Poznat je preparat Spinosad. Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Ima kontaktno i 5-10 puta jaĉe utrobno djelovanje na gusenice leptira. ’’ţuta ulja’’ (poznat preparat je E-5) koja se takoĊe koriste samo za zimska prskanja. ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova. na insekta deluje usporavajući ili zaustavljajući njihovo disanje.

dinoseb.sistematični Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz dodatak sapuna. za uništavanje jaja raznih štetoĉina (gubara) i mahovina i lišajeva na šumskom drveću. toksiĉnost. preparati. Imaju široku primenu. PREPARATi: Paration.II -21 MINERALNA ULJA (opšte osobine. Pri mešanju sa vodom stvaraju karakteristiĉne stabilne emulzije. pa se zbog toga koristi iskljuĉivo za zimsko prskanje. sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu gušenja. alkalija ili sode. derivati nafte. Mrke teĉnosti. Karbolinelum (voćni karbolineumi) – Kontaktni insekticidi. Aktivne supstance ovih insekticida su su FENOL. uz dodatak sapuna. naroĉito u voćarstvu. Koriste se prvenstveno protiv štitastih vaši. tako što u trahejama stvaraju neku vrstu zapušaĉa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i ćelija. koje se dobijaju od katrana kamenog i mrkog uglja. kontaktni insekticidi mehaniĉkog dejstva. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Koriste se za suzbijanje lisnih i štitastih vaši. Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u organizam štetoĉine. Oni su produkti frakcione destilacije nafte. KREZOL I NAFTALIN. . bela ulja. Smatra se da kod insekata nagrizaju koţu i zatvaraju stigme. Emulzija karbolineuma prţi list i neţne biljne delove.

Karbamati su. a deluju i ugušujuće. Toksiĉni su za mnoge insekte.preparat je POSSE.. preparat – KARBARIL. preparat INSEGAR WP-25 METOMIL (K. toksiĉnost.sistematični Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. KARBARIL (K. DASTIBRIL PRAŠAK. D) – nesistematiĉni insekticid. pa ga zato ne treba primenjivati u vreme cvetanja. Vrlo su efikasni u suzbijanju:  lisnih vaši  belokrilih vaši  lisnih minera  muva  ţiĉanih crva  rovaca  nematoda  grinja KARBOSULFAN – sistematiĉni insekticid.. ali je za pĉele jako toksiĉan. najviše se koristi kod lisnih vaši. Ovi insekticidi imaju izraţenije utrbono dejstvo od kontaktnog. preparat – FURAN 350F PIRIMIKARB (S) – sistematiĉni insekticid i specifiĉni aficid (deluje na lisne vaši -Aphididae). D) – LANNATE 25-WP . koristi se protiv insekata koji sišu biljne sokove. koristi se još i kao akaricid. primenjuje se preko zemljišta i folijarno za suzbijanje stenica. tvrdokrilaca. koristi se i kao akaricid i nematocid.primenjuju se zalivanjem ili prskanjem. neotrovan je za toplokrvne ţivotinje.I grupa otrova. KARBOFURAN (S) – sistematiĉni insekticid. spada u II grupu otrova.. buba listara. generalno.II -22 KARBAMATI (opšte osobine. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . grinje i nematode. preparati. preparat – PIRIMOR FENOKSIKARB – K. inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su sliĉni organofosfornim jedinjenjima.imenjuje se folijarno protiv gusenica. D.

bube listare  FENVALERAT – Sumicidin 20-EC -– lisne vaši. Agrometrin 20-EC. pagusenice. Pipkord 20-EC (KD) – protiv savijaĉa. zbog ĉega se se danas piretroidi ĉesto formulišu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta. pagusenice. gusenice. gusenice.5 -EC– lisne vaši.sistematični Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadrţe sve pozitivne osobine prirodnih piretrina – visoku inicijalnu toksiĉnost za insekte i malu toksiĉnost za toplokrvne ţivotinje. D) . Ripokord 20-EC. pagusenice.Fastac 20-EC – lisne vaši.  CIPERMETRIN – Cipermetrin 200-EC. Decis 2. ali su od piretrina jeftiniji . ĉesto se dešava da tretman ne dovede do uginuća insekata pa oni preţive. Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem insekata. tripsi. toksiĉnost. Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja. ĉetinarskih vaši  ALFACIPERMETRIN . preparati. bube listare  FENPROPATRIN – Danitol 10-EC  BIFENTRIN . tripsi. gusenice. Sucip 20-EC. tripsi. Cipkord 20-EC. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . meĊutim.Talstar 10EC (K. bube listare  DELTAMETRIN – Scud. insekti već posle par minuta ne mogu da se kreću i nisu sposobni za letenje.II -23 PIRETROIDI (opšte osobine.

Ova jedinjenja spreĉavaju sintezu hitina kod insekata. Prednost je što deluju na ciljanu štetoĉinu. insekt ili sisar) koji se hrani drugaĉijom hranom od ciljanog insekta. Pri delovanju ovih insekticida mišići se ne vezuju za koţu i presvuĉena larva ostaje nepokretna. Ova bakterija se retko širi u populacijama štetoĉina . javljaju se kod nekih Coleoptera. thuringiensis otkriveno je više sojeva koji su specifiĉno toksiĉni za pojedine grupe insekata. Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze. usnog aparata ili celog insekta. iz njega će se samo u sredini odgovarajuće kiselosti izluĉiti toksin i dovesti do smrti insekta. Izazivaju masovne pojave bolesti kod insekata. Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija. Vrlo su toksiĉni za gusenice raznih leptira. preparati. preparati. Perzistentna je na lišću. spadaju u selektivne insekticide. Deluje pre svega utrobno (D) a moţe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata). Forester II -25 BAKTERIJSKI INSEKTICIDI (opšte osobine. thuringiensis var. Kod B. soj tenebrions za larve nekih Coleoptera.II -24 BENZILOUREA (opšte osobine. naroĉito gubara. Npr. . toksiĉnost. Preparati na bazi ove bakterije spadaju u III grupu otrova. Kako ne deluju na stadijum imaga. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . U crevu dolazi do razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva.. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u ćelijama formiraju kristalni proteini (delta endotoksin) koji su toksiĉni za insekte. Neotrovni su za ĉoveka. toksiĉnost. sojevi berliner i kurstaki toksiĉni su za mnoge larve Lepidoptera. Kada kristal dospe u organizam insekta. Ova jedinjenja spadaju u III grupu otrova. Preparati: Bactospeine Dipel Novodor Thuricide Biobit Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. kurstaki (BTK). ĉime se dobija bioinsekticid. Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid. Ako kristal pojede neki predator (ptica. Lepidoptera i Diptera. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Posebna grupa bakterija – rikecije (veliĉine izmeĊu virusa i bakterije)ţive kao patogeni na ţivotinjama i izazivaju rikecioze.sistematični Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae. DIFLUBENZURON (U. proteinski kristal prolazi kroz creva bez luĉenja toksina.sistematični Benzilourea je derivat uree. Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti unešena u organizam domaćina. hitin insekti luĉe u vreme presvlaĉenja i od njega se formira nova koţa za koju se vezuju svi mišići. K) – Dimilin SC-48. dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se doda nosaĉ i stabilizator.

5. 2. MENAZON 10. 7. 6. 2. 3. 2. 8. 4. METOKSIHLOR . 3. 5. DDT 11. rumesan ulje. 5. 9. HLOR PIKRIN → metilbromid 6. SUMPORUGLJENIK (CS2) 3. 4. 5. 3. 2. 8. 7. ENDOTION 9. FOSFAMIDON → dimekron. 3. 6. furazor 1. dinazan. KARBOSULFAN → posse 1. fosfamid 8. KARBOFURAN → furadan. 7. 2. PARADIHLOR – BENZOL 4. 8. 9. 2. 6. METILBROMID → haltox 1. DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA Al – FOSFID METILBROMID HCH → lindan HLOR PIKRIN FORMALDEHID → formalin KARBOFURAN FENITROTION FENITROTION + MALATION FORAT → timet UTROBNI 1. diazinon 5 FENTION DIHLORVOS → nuvan.5-P. 6. 7. dimeton 7. URANIJA ZELENO Ca – ARSENAT Pb – ARSENAT Na – ARSENAT Na – ARSENIT ARSENTRIOKSID Zn – FOSFID Al – FOSFID →phostoxin. 4. žuto ulje 10. gastoksin DIFLUBENZURON 1. 1. 3. malatox DIAZINON → diazinon 2.FUMIGANTI 1. CIJANOVODONIĈNA KIS. 5. sistemin 40 župa. ZIMSKO PRSKANJE DNOC DIAZINON METIDATION MINERALNA ULJA DINOSEB DERIVATI NAFTE (nepreĉišćena ulja) VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ KONTAKTNI 1. 8. 6. 3. TETRAHLOR – UGLJENIK 5. 4. 9. 5. FOSFORNI ESTRI TEPP i HEPT PARATION POTASAN HLORTION MALATION → etiol. 4. nogos SISTEMIĈNI ŠRADAN (OMPA) → pestox 3 SISTOX METASISTOX DIMEFOX EKATIN DIMETOAT → roksion. 8. 6. NIKOTIN PIRETRUM DERRIS QUASSIA VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ MINERALNA ULJA KATRANSKA ULJA DNOC → kreozan. posse 25-EC 11. DIHLORETAN 7. 7. (HCN) → zyklon b 2. 4. etiol acar.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful