Didaktiko informatike inovacije u obrazovanju

Obrazovanje danas se sporije otvara prema novim tehnologijama u odnosu na proizvodnju, saobraaj, uslune delatnosti i dr. Savremeno drutvo karakteriu dinamine promene, intenzivan razvoj proizvodnih, informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Zato obrazovanje danas, treba da ide stopama razvoja nauke i tehnologije. Obrazovna tehnologija podrazumeva se kao nauka koja se dominantno bavi prouavanjem karakteristika i mogunosti primene didaktikih medija u funkciji podizanja kvaliteta obrazovanja. Takoe, moe se definisati i kao nauka koja se bavi prouavanjem nastavnih metoda, oblika i organizacije rada uz korienje didaktikih medija u funkciji podizanja kvaliteta obrazovanja. Pod didaktikim medijima podrazumevaemo didaktiki oblikovane, objektivno date predmete, pojave, proizvode ljudskog rada koji u nastavi slue kao izvori spoznavanja, odnosno uenja. Nastavnik pre svega mora biti didaktiki i informatiki potkovan znanjem, da bi isto primenio u nastavi. Veina nastavnika, prema istraivanjima, tvrdi da treba prihvatiti didaktiko informatike inovacije. Meutim, nastavnici nisu jedini faktor za primenu ovih inovacija u koli. Da bi se to realizovalo u nastavi, potrebno je da kola bude savremeno opremljena, ne samo da postoje grafoskopi, tv prijemnici, raunari, ve i savremene tehnologije kao to su kompakt diskovi, kino projektori, kamere, multimedijalni sistemi, vetaka inteligencija, vezuelna stvarnost itd. U sutini, istraivanja pokazuju da nastavnici imaju pozitivan stav prema vrednovanju didaktiko informatikih inovacija i uglavnom su koristili inovacije ranije generacije, a vrlo malo koriste one novije generacije, jer je opremljenost kola neadekvatna u odnosu na potrebe za savremenom organizacijom vaspitno obrazovnog procesa. Inovacije novije generacije su zaista danas neophodne za savremen pristup nastavi, to u istraivanjima nije sluaj. Nastavnici su, meutim, danas bolje osposobljeni za rad sa inovacijama ranije generacije, to treba sve vie menjati, a takoe, treba i promeniti stav nastavnika prema metodama ranijih generacija i motivisati ih za rad sa novijim tehnikama savremenog naina rada u obrazovanju. Da bi u nastavi postojala savremena organizacija vaspitno obrazovnog procesa, potrebno je da nastavnici pohaaju razne seminare vezane za savremenu nastavu uz primenu didaktiko informatikih inovacija nove generacije. Time e stei dodatnu motivaciju za realizaciju savremene nastave. Ciljevi ovih raznih istraivanja je da se istrai i kritiki oceni program strunog osposobljavanja nastavnika za korienje informacione tehnologije u nastavi, te da se utvrde potrebe i mogunosti nastavnika i kola za kvalitetnu primenu informacione tehnologije u cilju utvrivanja modela osposobljavanja nastavnika i stalnog usavravanja nastavnika za primenu novih tehnologija. Osnovna hipoteza prilikom istraivanja stavova nastavnika prema didaktiko informatikim inovacijama je bila da ne postoji kvalitetno razvijen, nauno zasnovan i na potrebama i mogunostima razvijen model osposobljavanja nastavnika za korienje informacione tehnologije u obrazovanju, to u

znaajnoj meri oteava podizanje nivoa kvaliteta nastave u skladu sa imperativima obrazovanja informacione ere i umanjuju potrebe i spremnost nastavnika za stalno usavravanje u ovoj oblasti. Globalna analiza dobijenih rezultata pokazuje da u najiroj meri dominira pozitivan opti odnos nastavnika na nivou uverenja, iskazan preko vrednovanja pojedinanih aspekata didaktiko informatikih inovacija; da su u svom dosadanjem radu uglavnom koristili didaktiko informatike inovacije ranije generacije i samo mali broj inovacija novije generacije; da je opremljenost osnovnih kola savremenim didaktiko informatikim medijima neadekvatna potrebama za savremenom organizacijom vaspitno obrazovnog procesa, s obzirom da u kolama dominiraju nastavna sredstva starije generacije, koja nisu primerena savremenim nastavnim potrebama; da su im za nastavni rad potrebnije didaktiko informatike inovacije ranije nego novije generacije; da je informisanost nastavnika o didaktiko informatikim inovacijama novije tehnologije slabija nego o inovacijama ranije generacije; da su bolje osposobljeni za rad sa inovacijama ranije generacije; te da su bolje motivisani za rad sa didaktiko informatikim inovacijama ranije generacije. U tradicionalnoj nastavi dominira frontalni oblik rada sa izraenom predavakom funkcijom nastavnika to ne obezbeuje dovoljnu interakciju sa uenicima niti ostavlja dovoljno vremena za samostalne aktivnosti uenika u funkciji kvalitetnijeg ovladavanja nastavnim sadrajima. Poslednih deset godina intenzivno se razvijaju i usavravaju didaktiki mediji, nastavne metode i oblici rada u funkciji podizanja efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa. Sadanja organizacija nastave nije modelovana kao celovit saznajni sistem. Po pravilu izostaje povratna informacija. Nastava je vie zasnovana na entropijskom nego na sistemskom pristupu. Jedan od razloga za ovakvo stanje i nepovoljno didaktiko tehniko okruenje u kojem se odvija nastava. Uionice nisu opremljene za organizaciju sistemski zasnovane nastave. Proces osavremenjivanja postojeih tehnologija znatno bre se odvija u proizvodnim oblastima, te se s pravom oekuje da kole i fakulteti prate inovativne procese i da obrazuju mlade strunjake u skladu sa potrebama drutva i privrede. Informaciona tehnike ukljuuje raunarski hardver, softver i komunikacione mree za elektronsku razmenu izmeu fiziki udaljenih raunara, te ureaje i adaptere koji konvertuju informacije (tekst, sliku, film, zvuk i dr.) u digitalni format. Pod informacionom tehnologijom podrazumevamo, pored informacione tehnike i adekvatno korienje digitalnih informacija kako bi se unapredile ljudske sposobnosti i mogunosti kvalitetnijeg obavljanja razliitih delatnosti. Pod informacionom tehnologijom u obrazovanju se, dakle, podrazumeva prouavanje karakteristika i mogunosti elektronskih izvora informacija i adekvatna primena savremenih didaktikih medija u funkciji inoviranja tehnologije nastave i uenja. Intenzivan razvoj telekomunikacionih tehnologija i rauanrskih sistema, stalna veza sa internetom i uenje bazirano na hipermedijalnim sistemima omoguilo je kvalitetniju primenu kompjuterske tehnologije u nastavi. Kompjuterska nastava obezbeuje fleksibilnu organizaciju aktivnosti, predavanja i prouavanja materijala i kompleksno vrednovanje rada uenika.

Koriste se razliiti naini sticanja i usvajanja znanja i to: Uenje u istom vremenu i na istom mestu; Uenje u istom vremenu na razliitim mestima; Uenje u razliitom vremenu i na istom mestu i Uenje u razliitom vremenu i na razliitom mestu. Danas se najee koristi prvi nain koji podrazumeva da uenici putuju do kola, da nastavu sluaju u istim prostorijama i u isto vreme. Uenje putem mree (elearning) predstavlja elektronske izvore informacija struktuirane tako da uenici mogu na jednostavan nain da pretrae i proue sadraje pretvorene u digitalne formate. Pristup informacijama se omoguava iz kole, kue, biblioteke ili bilo koje druge lokacije gde postoji raunar sa pristupom Internetu. Baze znanja predstavljaju najei oblik predstavljanja znanja u uenju putem mree. Primeri baza znanja su prisutni u veini softverskih paketa, gde se nude objanjenja svih pojmova i naina korienja, kao i odgovori na najea pitanja koja korisnici postavljaju. Stalna pomo na mrei je oblik uenja putem mree koji funkcionie slino bazama znanja. Stalna pomo stie korienjem foruma, soba za razgovore, elektronske pote ili korienjem stalno aktivnog centra za poruke. Asinhrono uenje se obavlja tako da uenik moe samostalno da bira sadraje i veze sa drugim dokumentima prema sopstvenom interesovanju, a za interakciju sa nastavnikom koristi diskusione grupe ili elektronsku potu. Sinhrono uenje predvie prisutnost i aktivnost svih aktera ukljuujui i nastavnika. Povratna informacija se dobija u realnom vremenu i svi se aktivno ukljuuju u reavanje zadataka. Obrazovanje na daljinu Nastava na daljinu se moe realizovati korienjem razliitih medija, od kojih su najei: auditivni mediji vizuelni mediji tampani materijali kompjuterska interaktivna komunikacija. Obrazovanje na daljinu predstavlja instrukcioni nain predavanja koji ne zahteva prisustvo nastavnika i uenika u istoj prostoriji. Bez obzira na telekomunikacione medije kojima se obezbeuje obrazovanje na daljinu mogu se identifikovati osnovne karakteristike i to: razdvojenost uenika i nastavnika u fazi uenja; dvosmerna komunikacija izmeu nastavnika i uenika; postojanje stalnih ili povremenih zadataka koje nastavnik daje uenicima; povremene konsultacije u istim prostorijama; uteda u vremenu; samostalnost uenika u istraivanju literature; ujednaavanje nivoa dobijenih saznanja na razliitim univerzitetima ili kolama; mogunost angaovanja najboljih strunjaka iz odreenih oblasti; korienje vie didaktikih medija; fleksibilan raspored obaveza; aktivno uee uenika u organizaciji rada i dr.

Internet je najvea svetska raunarska mrea sa oko 50.000.00 stalno aktivnih raunara i oko 500.000.000 korisnika koji se povremeno ukljuuju u cilju pretraivanja i razmene infomacija. Broj korisnika se stalno poveava, tako da se informacije o lokacijama, veliini, broju korisnika razmatraju priblino za odreene vremenske periode. Bez interneta nemogue je danas savremen pristup nastavnika kao i uenika u vaspitno obrazovnom procesu. Vetaka inteligencija se moe definisati na vie naina. Neki naunici smatraju da je vetaka inteligencija studija ideja koja omoguava raunarima da budu inteligentni, dok drugi smatraju da se vetaka inteligencija opisuje kao disciplina koja ima zadatak da istrauje prirodu inteligencije. Prema Grant Nilstonovoj klasifikaciji, elementi vetake inteligencije su: - heuristiko istraivanje otkrivanje, - modelovanje i predstavljanje znanja, - rezonovanje i logika, - jezici i alati vetake inteligencije, - prepoznavanje prirodnog jezika, - raunarska vizija i prepoznavanje oblika, - ekspertni sistemi. Takoe, Grant navedenim elementima pridodaje i robotiku. Na osnovu analize stavova nastavnika i pedagoga moe se zakljuiti da postoji potreba za temeljitijim informisanjem i osposobljavanjem nastavnika za korienje didaktiko informatikih inovacija. U okviru kvalitetnijeg osposobljavanja za korienje novih tehnologija, u skladu sa potrebama nastavnika i razvojem informacione tehnologije, predlae se sledee: 1. da svi nastavniki fakulteti u nastavni plan ukljue predmete: pedagoka informatika i obrazovno informaciona tehnologija, od kojih bi se jedan sluao u prve dve godine,a drugi u zavrnoj godini studija; 2. da se inovira program predmeta: pedagogija, psihologija, didaktika, metodologija i metodike novim sadrajima baziranim na korienju novih tehnologija u nastavi; 3. da se na specijalizaciji i magistarskom studiju uvede predmet didaktiko informatike inovacije putem kojeg bi studenti prouavali nastavne programe fakulteta za obrazovanje u svetu, identifikovati inovacije u odnosu na nau teoriju i praksu, prouiti inovacije i kreirati projekat baziran na jednoj od inovacija. U meusobnoj diskusiji i razmeni projekata studenti bi obogatili znanja, kritiki razmatrali inovacije i stvarali nove didaktike materijale bazirane na savremenim dostignuima pedagoke nauke. 4. da se vre stalna istraivanja o stepenu informisanosti, potrebama i osposobljenosti nastavnika za korienje novih tehnologija, te na osnovu rezultata istraivanja izvoditi stalno usavravanje nastavnika. Nosioci istraivanja i usavravanja nastavnika bili bi Republiki pedagoki zavod, filozofski i pedagoki fakulteti. Savremeno drutvo karakteriu dinamine promene, intenzivan razvoj proizvodnih, informacionih i telekomunikacionih tehnologija, ime se stvaraju preduslovi za kvalitativne promene u svim sferama drutva, a posebno u obrazovanju. Najvie novih znanja karakterie informatiko drutvo,

u kojem su arhiviranje, obrada i prenos informacija zasnovani na savremenim tehnologijama i metodama informacione ere. U okviru ove knjige analizirane su didaktiko informatike inovacije bazirane na korienju savremenih didaktikih medija. Danas se najee pominje: multimedija, virtuelna realnost, ekspertni sistemi, obrazovni raunarski softver, uenje na daljinu, ukljuujui i ranije didaktike medije koji nisu u dovoljnoj meri zaiveli u kolama, kao to su dijaslajdovi, filmovi, grafofolije, televizijski programi za obrazovanje, video kasete i sl. U knjizi je predstavljen program za predmete Pedagoka informatika i Obrazovno informaciona tehnologija, iji su sadraji usklaeni sa potrebama nastavnika i iskustvima vodeih univerziteta u svetu. Temeljito osposobljeni i dobro informisani nastavnici i pedagozi bili bi inicijatori promena u obrazovanju u skladu sa potrebama uenika i imperativima obrazovanja informacione ere.