P. 1
AROMATICNI UGLJOVODONICI_2010

AROMATICNI UGLJOVODONICI_2010

|Views: 443|Likes:

More info:

Published by: Sofia Valeska Stefanovic on Oct 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/12/2014

pdf

text

original

AROMATIČNI UGLJOVODONICI

BENZEN
Tk = 80,1 °C Tt = 5,5 °C

Empirijska formula: Molekulska formula:

CH C6H6

Stabilnost i inertnost!

1825

Faradej dobio benzen pirolizom kitovog ulja.

1834

Mišerlih (Mitscherlich) dobio benzen zagrevanjem benzoeve kiseline:

1865

Kekule predložio da strukturu benzena treba posmatrati kao zbir cikloheksatrienskih izomera koji se nalaze u ravnoteži.

1931

Objašnjena struktura benzena, a desetak godina kasnije ovu strukturu je prihvatila većina hemičara.

1

Benzen, njegovi homolozi i njima slična jedinjenja zovu Benzen se aromatična jedinjenja. jedinjenja Aromatičnost kao pojam u početku je bio vezan za karakterističan miris ovih jedinjenja, često neprijatan. Danas se pod pojmom aromatičnost podrazumeva zbir fizičkih i hemijskih osobina karakterističnih za jedinjenja koja sadrže benzenovo jezgro, odnosno prsten.

2

3

Imenovanje derivata benzena
• Mnogi mono-supstituisani benzeni se imenuju tako sto se monoreči benzen doda naziv supstituenta kao prefiks: prefiks

brombenzen

(1,1dimetiletil)benzen terc-butilbenzen

nitrobenzen

ili o-. meta (grčki) – premešten.• Kod di-supstituisanih benzena moguća su tri različita rasporeda.2-dihlorbenzen 1.4.2 o-dihlorbenzen 1-hlor-3-nitrobenzen m-hlornitrobenzen 1-hlor-4-nitrobenzen p-hlornitrobenzen . orto (grčki) – direktno. o• 1.ili meta. 1.2.ili p-.ili m-. m• 1.ili para. para (grčki) – na drugoj strani.3. diOznačavaju se prefiksima: • 1.ili orto.

2. ugljenikovi atomi se numerišu korišćenjem što manjih brojeva.i više supstituisanih benzena.6-dimetilbenzen CH2CH3 3 4 5 2 1 6 1-brom-2.3-dimetilbenzen 1. a supstituenti se numerišu kao kod cikloheksana: CH3 3 4 5 6 2 1 CH3 Br 2 3 4 CH 3 1 6 5 NO2 1 Br CH 3 6 5 4 2 3 NO2 NO2 1-brom-2.• Kod tri.4-trinitrobenzen HC C CH CH2 1-etenil-3-etil-5-etinilbenzen .

3-dimetilbenzen m-ksilen 1.Derivati benzena – IUPAC-ovi i uobičajeni nazivi CH3 metilbenzen toluen 1.4-dimetilbenzen p-ksilen rastvarači CH CH2 CH3 OCH 3 H3C etenilbenzen vinilbenzen stiren (monomer) CH3 metoksibenzen anizol (u industriji parfema) 1.5-trimetibenzen mezitilen .3.2-dimetilbenzen o-ksilen 1.

grupe ARIL H H ili H ili C6H5CH2- BENZIL- .Derivati benzena – IUPAC-ovi i uobičajeni nazivi koje preporučuje Chemical Abstracts OH CHO COOH benzenol fenol (antiseptik) benzenkarbaldehid benzaldehid (veštačka aroma) benzenkarboksilna kiselina benzoeva kiselina (konzervans hrane) CH2 CH2 H H H H H H H ili FENIL- ili C6H5- ARIL.

Derivati benzena – IUPAC-ovi i uobičajeni nazivi NH 2 O CCH3 OH OCH3 CHO benzenamin anilin (u proizvodnji boja) 1-feniletanon acetofenon (hipnotik) 4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid vanilin (miris vanile) CH3 OH COOCH 3 metil-2-hidroksibenzoat metil-salicilat miris zimzelenih biljaka difenil ili bifenil OH CH(CH3)2 5-metil-2-(1-metiletil)fenol timol (miris majčine dušice) .

POLICIKLIČNI BENZENOIDNI UGLJOVODONICI 8a 8a 9a 8a 4b 4a 10a 4a 10a 4a naftalen antracen fenantren Grafit ⇓ Visoko amperski električni luk u atmosferi He ⇓ Fulereni. bakminsterfuleren bakibol . u najvećoj količini C60 benz[a]piren C60.

STRUKTURA BENZENA AROMATIČNOST Nema reakcije benzen brom brombenzen .

pa zbog toga ne mogu da se razdvoje.2-disuptituisani derivat 1.6-disuptituisani derivat Kekule sugerisao postojanje ovakvih izomera između kojih je veoma brza interkonverzija. .Kekule: Benzen treba posmatrati kao zbir cikloheksatrienskih izomera koji se nalaze u ravnoteži Ovakva vrsta izomerije ne postoji! + 1.

Benzen je rezonancioni hibrid Kekuleovih struktura koje se razlikuju samo po rasporedu elektrona! ekvivalentno sa .

Svi ugljenikovi atomi sp2 hibridizovani. 134 pm .Ekvivalentni svi ugljenikovi i vodonikovi atomi.

3.ΔH0 = .208 kJ benzen cikloheksan (Z)-1.5-heksatrien heksan .

Imaginarni molekul cikloheksatriena Energija kJ Realni molekul benzena .

.

farmaceutskih proizvoda. sredstava za zaštitu bilja. • Neke nafte već sadrže aromatične ugljovodonike (uralska) i iz takvih nafti aromatični ugljovodonici se dobijaju destilacijom. • Iz nafti koje ne sadrže značajne količine aromatičnih ugljovodonika oni se dobijaju ″aromatizacijom″ nafte. . polimera itd.DOBIJANJE AROMATIČNIH UGLJOVODONIKA I NJIHOVIH DERIVATA • Aromatični ugljovodonici i njihovi derivati imaju veliki značaj kao sirovine za industriju boja. • Glavni izvori aromatičnih ugljovodonika su: nafta i katran kamenog uglja. eksploziva.

krezoli i naftalen • Teško ulje (t.k.k.k.3 kg ksilena . Suva destilacija je proces razlaganja na visokim temperaturama (1000 0C) bez prisustva vazduha. do 170 0C): benzen.od 230 0C do 270 0C) • Antracensko ulje (t. toluen i ksileni • Srednje ulje (t.od 170 0C do 230 0C): fenol.5 kg toluena i • 0.k.• Katran kamenog uglja se dobija suvom destilacijom kamenog uglja. Iznad 270 0C) Od 1 t kamenog uglja prosečno se dobija: • 16 kg benzena • 2. Frakcionom destilacijom katrana kamenog uglja dobijaju se: • Lako ulje (t.

u vodi se ne rastvaraju. imaju specifičan miris. jako prelamaju svetlost.FIZIČKE OSOBINE • Aromatični ugljovodonici su bezbojne tečnosti. lakše od vode. T (0C) T (0C) t k .

HEMIJSKE OSOBINE TIPIČNA REAKCIJA: ELEKTROFILNA AROMATIČNA SUPSTITUCIJA EAS .

ELEKTROFILNA ADICIJA NA ALKENE: elektrofil karbokatjon nukleofil .

elektrofil karbokatjon Rezonancione strukture cikloheksadienilnog katjona .

Proizvod EAS Cikloheksadienilni katjon Ne dobija se – nije aromatično .

NITROVANJE BENZENA Nitrobenzen (95%) Nitronijum jon .

.

SULFONOVANJE BENZENA Benzensulfonska kiselina Oleum ili pušljiva sumporna kiselina dobija se dodavanjem oko 8% SO3 u konc. H2SO4 .

Benzensulfonska kiselina .

HALOGENOVANJE BENZENA Brombenzen (65-75%) .

1-dimetiletilbenzen terc-butilbenzen .FRIEDEL – CRAFTS-ovo ALKILOVANJE BENZENA + AlCl3 R RCl + HCl 1.

.

FRIEDEL – CRAFTS-ovo ALKANOILOVANJE (ACILOVANJE) BENZENA O O C + RC X AlCl3 R + HX propanoil hlorid 1-fenil-1propanon .

Acilijum-katjon .

benzen alkanoilbenzen alkanoil acilbenzen alkilbenzen alkil butanoil hlorid 1-fenil-1-butanon butilbenzen .

ELEKTROFILNA AROMATIČNA SUPSTITUCIJA NA SUPSTITUISANIM BENZENIMA Metilbenzen Toluen 1-metil-2-nitrobenzen 63% o-nitrotoluen 1-metil-3-nitrobenzen 1-metil-4-nitrobenzen 3% 34% m-nitrotoluen p-nitrotoluen 2-nitro-1-(trifluormetil)benzen 6% o-nitro (trifluormetil)benzen 91% (trifluormetil)benzen 3-nitro-1-(trifluormetil)benzen 4-nitro-1-(trifluormetil)benzen 3% m-nitro (trifluormetil)benzen p-nitro (trifluormetil)benzen .

vezuje u o.položaj. u zavisnosti od prirode suptituenta A.A o m p o m  U zavisnosti od strukture i vrste supstituenta A monosupstituisani derivat benzena može biti reaktivniji ili manje reaktivan od benzena u reakcijama EAS  Novi supstituent B se. .i p.položaj ili u m.

NR2) .C6H5  .OCH3 (.CH3 (.OH  Srednje aktivirajuće grupe  .i para. .C2H5. itd.NHR. itd.) p Supstituenti koji povećavaju gustinu elektrona u benzenovom prstenu (zbog +I ili +R efekta) povećavaju i reaktivnost monosupstituisanog derivata i zovu se aktivirajući supstituenti.OC2H5.A o o    Jako aktivirajuće grupe .NH2 (. .)  .položaj.NHCOCH3  Slabo aktivirajuće grupe  . Oni diriguju vezivanje sledećeg supstituenta u orto.

Rezonancioni i induktivni efekat -NH2 grupe • Deluju u suprotnim smerovima • Rezonancione strukture anilina: H N H H N H H N H H N H H N H H δ H N δ− ili δ− − H δ H N + δ + δ−  induktivni efekat anilina: .

COOR)  . .položaj. Oni diriguju vezivanje sledećeg supstituenta u meta.NO2  .COOH (.A  .CN  .SO3H  .CHO.N+ (CH3)3 m m  . .COR Supstituenti koji smanjuju gustinu elektrona u benzenovom prstenu (zbog –R efekta) smanjuju i reaktivnost i zovu se dezaktivirajući supstituenti.

Dezaktivirajući efekat -NO2 grupe • Induktivni i rezonancioni efekat kod nitrogrupe deluju u istom pravcu (–I i –R) Rezonancione strukture nitro-grupe: O O N O N O O N O O N δ δ + O δ O N ili δ + − − O N O O δ+ δ + .

+R . Cl.i para. Br.položaj (+R). ali diriguju orto.X A o o CH2X X = F. I p Halogeni dezaktiviraju prsten (zbog jakog –I efekta).

ali usmeravaju supstituciju u o.i p-položaje Cl Cl Cl Cl Cl . ali pozitivan rezonancioni • Dezaktiviraju prsten.Uticaj halogena • Pokazuju jak negativan induktivni efekat.

Aktivirajući supstituenti (umereno jak +R i jak –I efekat) H O N C acilamino OR R alkoksi O O C R aciloksi 3.AKTIVIRAJUĆI SUPSTITUENTI -uvek diriguju vezivanje sledećeg supstituenta u orto i para položaj1. Jako aktivirajući supstituenti (jak +R i slab –I efekat) NH2 amino NHR alkilamino NR2 dialkilamino OH hidroksi 2.Slabo aktivirajući supstituenti (slab +I efekat) H C CR2 alkenil R alkil Ar aril .

Slabo dezaktivirajući supstituenti (slab +R i veoma jak –I efekat) -diriguju vezivanje u orto i para položajpoložaj X CH2X X = F. Cl. Dezaktivirajući supstituenti (jak -R i jak –I efekat) -diriguju vezivanje u meta položajpoložaj O C H O C acil R O C OH O C OR O C Cl C N formil karboksilna estarska acilhlorid cijano 3.DEZAKTIVIRAJUĆI SUPSTITUENTI 1. I 2. Jako dezaktivirajući supstituenti (jak -R i veoma jak –I efekat) -diriguju vezivanje u meta položajpoložaj OO N+ O- NO2 nitro CF3 trifluormetil SO3H sulfonska kiselina S++ OH O- . Br.

fenol o-nitrofenol (44%) p-nitrofenol (56%) metoksibenzen p-brommetoksibenzen (90%) benzaldehid m-nitrobenzaldehid (80%) .

30% 1% 69% .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->