Konstitucioni prikaz makivniuiekuic celuloze (si.

6) je uproen prstcnuvi glukoze ulukupiraii'-j/ni niMenovi; u pruituru nisu ra--

1. PRIRODNE TEKSTILNE SIROVINE 1.1. BILJNA VLAKNA Od prirodnih vlakana biljna vlakna su u najveoj meri zastupljena u podmirenju veeg dela potreba tekstilne industrije. Ova vlakna mogu imati oblik dugake cevice, vretena ili traice i fnogu biti i/graena od jedne elije (jednoelijska vlakna) ili iz vie elementarnih elija meusobno stepljenih u vieelijska vlakna (tehnika vlakna). Vlakna -,i semena i plodova biljaka dobijaju se relativno jednostavno u odnosu na dobijanje vlakana iz like (kore) i iz lia biljaka, koje je prilino sloeno. Glavni sastojak biljnih vlakana je celuloza. Sadraj iste u vlaknima je razliit jer vlakna pored celuloze sadre u manjoj ili veoj meri pratee materije celuloze (hemicelulozu, pektin. lignin, belanevine, votane materije, mineralne materije, pigmentne materije). Sadraj prateih materija utie na osobina celuloze kao i na osobino vlakana na bazi ceiuloze. pa se zbog toga celuloza kao i vlakna na bazi celuloze razliitog porekla razlikuju meusobno po osobinama kao i po boji. Zbog sadraja prateih materija biljna vlakna su retko bele boje, ve su ukasta, zelenkasta, crvenkasta ili smea. Od svih biljnih vlakana kod nas se najvie upotrebljava pamuk, lan i konoplja. Rede se upotrebljavaju kokosova vlakna, manila, sizai, novozelandski lan. rafija, tika i slina vlakna; dok se gotovo ne upotrebljavaju ananas vlakna, piasava. kopriva i njima slina vlakna. CELULOZA Celuloza je jedna od najrasprostranjenijih materija, koja se u prirodi javlja kao proizvod biljnog sveta. Osnovna je materija od koje se izgraena biljna vlakna i drvo. Meka biljna vlakna predstavljaju gotovo istu celulozu. Elementarna analiza pokazuje da se celuloza sastoji iz 44,4% ug-ijenika, 6,2% vodonika i 49.4% kiseonika. Prema ovom sastavu mogfa bi se molekularna formula celuloze napisati C^H-oO.; iz koje proizilazi molekulska teina 162. Meutim, pri praktinom odreivanju molekulske teine pokazivala se mnogo veom (ak i 1,000,000). To navodi na zakljuak da je celuioza jedinjenje ugljenika. vodonika i kiseonika, ali makromoiekulskog tipa, pa se makromolekule ceiuloze sastoje iz veeg broja osnovno-* sainitelia GH-.O: koji su meusobno lanasto povezani. Prema tome, formula celuloze moe se prikazati kao (CiHioO.O.- . u kojoj n pokazuje broj osnovnih sainitelja CiHioO.i u makromoleku-lama. Ovaj broj se naziva stepen polimerizacije i nije jednak kod svih makromolekula celuloze. Zbog toga, kada je re o stepenu polimerizacije, misli se uvek na prosen stepen polimerizacije celuloze, koji je opet razliit kod celuloza razl uog porekla. Mnoenjem stepena polimerizacije sa 162 dobija se pro-:'.na molekulska teina celuloze, Stepen polimerizacije kod celuloze u pamuku moe iznositi oko 10.000, kod beljenos pamuka oko 3.000, kod lanenog vlakna oko 36.000 kod ramije oko 12.&00 a kod regenerisane celuloze oko 600. Moemo rei da se svakom hemijskom obradom smanjuje stepen polimerizacije celuloze a to dovodi do pogoranja kvalitetnih osobina celuloze, jer i od stepena polimerizacije, odnosno od duine makromolekula celuloze, zavise njene osobine a samim tim i osobine vlakana na bazi celuloze. Skraenje makromolekulskih lanaca celuloze, a time i znatna pramena njenih osobina, mogu na. tati hidrolizom, oksidacijom, termikim uticajem. mehanikim uticajem i l'utohemijskom reakcijom. Hidrolizom celuloze poiv.jcu Slika J Prikaz konstilakih kiselina dobija se glukoza: tucione formule glukoze CiH , O 0 i - n HaO-KisRiTivA- - n (C<H.,O 0 Meutim, paljivom i postepenom hidrolizom celuloze dobija se , elobioza ije se molekule sastoji od dva ostatka glukoze. U stvari dve A D glukopiranoze ine celob'.ozu a povezane su :^31:4 glukozid-nom vezom. Na osnovu prednjeg mogli bismo rei da se makromolekule celuloze sastoje iz .>n ostataka glukoze, odnosno iz n2 ostataka celobio/.e Bolje reeno, makromolekula ..eiuloze .vistojj iz -n osnovnih -inioea C H--0= koji su meusobnu povt/.ani i :J glukozidnum vezom.
:

r / H H

OH
S;:ka -> Prikaz konstiiuciotie \ formule celubii?e Siikri 5 fConsiuuciom i;nkaz osnovnog einioei iduloze

20

c -c 0 W
U Ostat I gl-jkoz*

,c0^ ,-0- /?
i

........l"

Postojanje hidroksilnih grupa omoeuava prema lome specifinu strukturnu grau celuloze. Struktura celuloze Duo se smatralo da je celuloza amorfna materija tj. da su makromolekuli'celuloze rasporeeni bez ikakvog reda. Meutim, danas zahvaljujui rentgenografskim ispitivanjima raspolaemo saznanjem da se u celuloznoj materiji nalaze ne samo amorfna ve i kristahntna podruja. Uopte gledano, makromolekuU ceiuloze pokazuju oblik traica (si 9, Makromolekuli celuloze, koji su paralelni i blizu jedan uz drugog

Slika 6 Prikaz konscitucione formule celuloze poreeni u ravni, ve tako da imaju najmanje napregnuti oblik i poloaj, pa bi se isti ematski mogli prikazati oblikom sedla.

meusobno i time se spreava rastvorljivost celuloze u vodi.

HH HH

HH

Slika 7 Najmanje napregnuti oblik sedla makro mole kule celuloze Ako se uzme da je steper. polimerizacije 10.000, nalazie se u ma-kromolekulama celuloze upola manje ostataka celobtoze tj, 5.000. Kako je promer ostatka ceiuloze 1,C3 [nm], (1 nm = 10~r) (vidi si. 8), to je rentgenografskim ispitivanjem celuloze utvreno, duina makromole-Kule celuloze e iznositi: 5.000r. 1,03 [nm] = 5,15 [ um]. Objekat ovakve veliine bi se mogao videti posmatranjem preko optikog mikroskopa, ali se makromolekula celuloze ne moe videti zbog njenih suvie 1maQ,SSnm-A __, lih drugih dimenzija. L^i[^ l Svaki osnovni sainitelj (izuzev ^^^A I krajnih sainitelja) makromolekule

Slika 9 Makro- Slika 10 Zdruivanje Slika II Zdruivanje molekula ceiuloze makromolekula celuloze lamela u miceli (Krntu obliku iraice u lamelu (Krackv) kvi (Kratkv)

na odstojanju od

celuloze, sadri po 3 hidroksilne grupe, koje se ponaaju kao alkoholne grupe i to jedna kao primarna a dve kao sekundarne. To su u stvari funkcionalne grupe u celulozi i one se _\21nm esterifikovati, mogu eterifikovati ili oksidisati, pri emu celuloza menja svoje osobine. Hidroksilne grupe su hidrofilnog karaktera i otuda celuloza lako upija vlagu, %Atomi meutim, iako bi se celuloza velikom ugljenika OAtomi prema trebalo da broju ovih grupa rastvara u vodi, ipak je Slika 8 Model celobioze nerastvorljiva. k/seon/ka Veliki broj hidroksilnih grupa nije slobodan ve je povezan vodonini'i vezama (vodoninim mostovima). Ove vodonihe veze se uspostavljaju izmeu hidroksilnih grupa istog makromolekula (intramolekulske veze) ili izmeu dva susedna makromolekula celuloze. Takoe sc uspostavljaju i izmeu hidroksilne erupe i kiseonika. Na ovaj nain mokromolekule se uvruju tj, povezuju
1.05 [nm] (si, 12). Molekuli celuloze nisu po celoj svojoj duini u masi celuloze kristalinino rasporeeni. U ovom po-redku postoje periodini prekidi, pa >u kristalni poredani jedan pored drugog i jedan iznad drugog na izvesnim odstojanjima (si. U). Meukristalinina podruja predstavljaju imermic^elarnu, odnosno amori-nu oblast. Kristaliti nisu podjednake veliine, niti su otro ogranieni. Makromolekuli su delom dui od kristalita pa r/.ilaze iz istog, prolaze kroz amorfnu oblast i ulaze opet u sledei kristalit. Nra ovaj nain kristaliti su meusobno povezani pojedinim makromolekulama celuloze. Ovako su ustvari izgraene mikrolibrile celuloze koje su vidljive preko elektronskog mikroskopa. One se dalje arupiu u grublje fibrile. a ove u svenjeve fibrila koji su u elementarnim vlaknima (elijama) biljnog porekla nasla- Siika I3 _ Sematski prikaz eani u koncentrine slojeve uz orijenta- fine strukture fibrila celuloze: iju u pravcu ose vlakna pod odreenim Amorfna oblast (A), kristatlt U"Iom ( '^'' meumicelarna " (M)

0,27U,6 [nm], meusobno se povezuju i/.v. Van der Vals-ovim silama, a ako se nalaze na meusobnom odstojanju manjem od 0 27 [nm] povezuju se meusobno vodoninim vezama (vodoninim mostovima), koje su znatno jae od Van der Vals-ovih sila. Na ovaj nain se izmeu makromolekula celuloze uspostavlja privlanost i zatezanje uz paralelno i gusto pa-kovanje (slaganje) istih, tako da to vodi ka jaem uvrivanju. Ovako gusto pakovani makromolekuli ine lamele (si. 10). Meusobno povezane lamele ine nicele (si. II), pa se stvara strogo ureena struktura kristalita u celulozi. Elementarni kristalit nastaje priliubIjivanjem tri makromolekula celutoze i to po duini od samo Zavisno od stepena polimerizacije, Slika 12 Elementarni kristalu celuloze (Mever, Misch) od zastupljenosti kristalita i amorfnih podruja kao i od orijentacije makromolekula, micela i fibrila, celuloza c pokazivati razliite osobine. Ukoliko su makromotekuli vie orijentisani paralelno osi vlakna i ukoliko je stepen polimerizacije vei a kristalininost vise izraena, utoliko e jaina na kidanje vlakana biti vea. Pri dejstvu sile kidanja bie onda vei broj molekula optereen, pa e kohezione sile doi do izraaja zbo& yn^i'..g i usm:renog pakovanja makromolekuL vlckno e pokazati veu jainu. Vlakno e se uvek prekinuti uz onom mestu gde ima najmanji broj paralelizovanih makromolekula sa pravcem ose vlakna, odnosno dejstva sile kidanja. Celuloza sa veom kristalininocu absorbovae manju koliinu vlaiie. manje e bubreti. tee e se obojavati i bie neto otpornija na dejstvo raznih agenasa jer e ovi takotte tee prodirati u celulozna vlakna. Uticaj fizikih i hemijskih agenasa na celulozu Normalna temperatura ne deiuje tetnu na celulozu, meutim na poveanoj temperaturi celuloza gubi viagu, postaje krta i lomljiva (pi-roceluloza) pa se da lako smrviti u prah. Na temperaturi iznad 393,15 [K] (120C) poinje da se razlae. Zapravo, otpornost celuloze na poveanoj temperaturi zavisi od vremena dejstva poveane temperature,_pa pri kratkotrajnom delovanju moe izdrati temperaturu od 398,1a 423,15 [K] (125-!50O. Voda ne rastvara celulozu ali je celuloza jako higroskopna i lako upija vlagu i vodu. Celuloza razliitog porekia e zbog razliite struk-:urne grae pokazivati razliito izraenu higroskopnost.

oblast

23

Upijanje vlage i vode vri se od strane amorfnih i intermicelarnih oblasti. Tom prilikom stvara se neka vrsta hidrata izmeu makromolekula celuloze i vode. Zapravo, prema hidroksilnim grupama makromolekula celuloze u amorfnoj oblasti orijentiu se vodonikovi atomi iz molekula vode. Uvtreno je da oko 40"- hidroksilnih grupa reaguje sa vodom, dok ostalih 60".- ne reaguje jer se nalaze u kristalininim oblastima. Ipak voda moe prodreti i u kristalite ali pod drastinim delova-njem jakih hidratacionih sredstava kao to su koncentrovane alkalije. neke organske baze i neke soli, jer ovi agensi vre poveano bubrenje celuloze. Pri upijanju vlage iz vazduha ili pri upijanju vode celuloza bubri. Uopte uzev, razlikujemo izotropno i anizotropno bubrenje. U sluaju podjednakog bubrenja u svim pravcima, imali bismo sluaj izo-tropnog bubrenja. Meutim, kod celuloznih vlakana imamo sluaj ani-zotropnog bubrenja jer se pojavljuje izrazito bubrenje po preniku vlakna. Anizotropno bubrenje se pojavljuje kao posledica usmerenosti makromolekula, micela i fibrila u pravcu ose vlakna. Vlakna sa jako izraenom orijentacijom, pri bubrenju postaju deblja a po duini se skrauju, dok vlakna sa manje izraenom orijentacijom postaju takoe deblja ali se u izvesnoj meri i izduuju. Nadalje razlikujemo intermicelarno bubrenje celuloze koje nastaje .^ada molekule vode prodru u meumicelarna podruja i intramicelar-no bubrenje kada molekule vode, pod ejstvom jakih hidratacionih sredstava, prodru u same micele. ZA rastvora moe se celuloza ponovo tstaloiti delovanjem sa kiselinama, ali-je-stepen polimerizacije istaloene celuloze manji. Mineralne kiseline deluju negativno na celulozu. Putem hidrolize smanjuju joj stepen polimerizacije pa nastaje hidroceluloza.Kao^ prou-kat totalne hidrolize javlja se dglukoza, meutim, kod blage hidrolize nastaje hidroceluloza razliitog sastava to zavisi do koje mere je hidroliza ila. Ako su se nagradili molekuli sa stepenom polimerizacije do 6, produkti su oligosaharidi. a sa stepenom polimerizacije od 7 pa do 60 produkti su celodekstrini. Hidroliza prouzrokuje kod celuloznih vlakana smanjenje jaine, poveanu rastvorljivost u alkalijama i poveanu redukcionu mo. Sem toga vlakna postaju krta i trljanjem se mogu smrviti. Poveana temperatura ubrzava vie hidrolizu nego poveana koncentracija kiselina. Razblaeni rastvori kiselina na hladno ne deluju negativno na celulozu, ali ako se stajanjem ova koncentrie isparava-njem vode, doi e do hidrolize celuloze, Azotna kiselina, pod odreenim ustovima reaguje sa celulozom i stvara celulozni nitrat. Koncentrovana sumporna kiselina na hladno ili razblaena na oo-veanoj temperaturi izaziva bubrenje celuloze a zatim je rastvara, dok koncentrovana kiselina pri zagrevanju potpuno dehidratie celulozu i konano je ugljenie. Hlorovodonina kiselina i fosforna kiselina reaguju sa celulozom slino kao sumporna kiselina. , Organske kiseline ne deluju jako agresivno, Najnegativnije deluje oksalna kiselina. Negativno dejstvo ostalih organskih kiselina opada po sledeem redosledu: vinska,limunska, mlena. Ova zadnja se' ve moe upotrebiti za oivljavanje celuloze. Aktivne hidroksilne grupe pod odreenim uslovima mogu reago-vati sa kiselinama i tom prilikom se stvara ester celuloze, pri emu celuloza menja svoje osobine. Ovakve reakcije na celulozu, kao i jo neke druge, vre se kod izrade vetakih vlakana o emu e biti govora na drugom mestu. Rastvori nekih soli takoe mogu delovati agresivno na celulozu. Izvesne alkalne i zemnoalkalne soli izazivaju bubrenje a delimino i rastvaranje celuioze. Slino delovanje imaju i neke soli tekih metala npr. hlorid cinka. Rastvor kiselih soli koje se hidroliziraju pri zagrevanju, npr. AlCb deluju slino kao kiseline. Uticaj redukcionih sredstava na celulozu nije negativan. Oksidaciona sredstva zavisno od koncentracije, temperature, vremena delovanja i pH vrednosti izazivaju hemijske promene na celulozi koja prelazi u oksicelulozu razliitog sastava. Tom prilikom dolazi do oksidacije hidroksilnih grupa, kao i do prekidanja makromolekulskih lanaca uz pojavu ketonskih, aldehidnih ili ak karboksilnih grupa. Stepen polimerizacije se smanjuje pa celuloza postaje slabija, a zbog prisustva ketonskih i aldehidnih grupa deluje redukujue, odnosno zbog sadraja karboksilnih grupa reaguje kiselo. U procesu bojenja oksiceluloza e se zbog toga obojavati razliito, zavisno od stepena oksidacije. Oksiceluloza se rastvara u alkalijama. Proces oksidacije takoe ide bre u alkalnoj sredini jer u nabubreloj celulozi lake prodiru oksidaciona sredstva. Takoe u prisustvu metala Mn, Fe, Co, Cu i drugih, oksidacijs je intenzivnija. Megativno delovanje oksidackvih sredstava se najpre odrazi u amorfnim oblastima celuloze. Ukoliko se kod celuloze oksidiM. samo primarne hidroksilne grupe, stvara se monokarboksiceluloza od koje se priprema gaza. Ova oksidacija se Sprovodi gasovitim azotdioksidom.

Pri jednostavnom potapanju celuloze u vodu kristaliti ostaju ne-promenjeni, pa ak i pri rastvaranju celuloze u bakaroksidamonijanom rastvoru, jer se isti u rastvoru pojavljuju kao koloidne estice U vreloj vodi na 373,15 [K] (100C) celuloza jae bubri. Due dejstvo vodene pare izaziva slabljenje celuloznih vlakana ier stvara oksiceluloza. Alkalije izazivaju jae bubrenje celuloze i celuloza prelazi u tzv. hidrat celuloze. Stepen bubrenja zavisi od stepena hidratacije, odnosno od veliine vodenog omotaa pojedinih vrsta jona alkalnih metala. Najvee bubrenje izazivaju joni Li, manje bubrenje joni Na i K. a jo manje joni Rb i Cs. Rastvorljivost celuloze u alkalijama je neznatno izraena. Prirodna celuloza sa velikim stepenom polimerizacije praktino je nerastvorljiva. dok se regenerisana celuloza sa manjim stepenom polimerizacije i drukijom strukturnom graom moe rastvoriti i do 15''.'a u zavisnosti od temperature t koncentracije rastvora alkalija. Hemiceluloza se pak uglavnom rastvara. Rastvori alkalija i pri kuvanju ne deluju negativno na alta celulozu. Meutim, ako se kuvanje izvodi u prisustvu kiseonika iz \azduha, celuloza e prelaziti u oksicelulozu. Bakaroksidamonijani rastvor (Svajcerov reagens) izaziva kod svake vrste celuloze jako bubrenje, reaguje sa istom i rastvara je. Iz ovog

Pod dejstvom suneve svetlosti, usled apsorbovanja svetlosne ener-iijc, nastupa fotohemijska promena u makromolekulama celuloze. Ukoliko se za aktivirane grupe celuloze vee kiseonik iz vazduha. nastupala je fotooksidacija; a ukoliko na vlaknu nastanu samo povrinske promene, nastupila je fotoliza. Soli tekih metala ubrzavaju fotooksidaciju. U prisustvu vlage, pod dejst fom suneve svetlosti i kiseonika iz vazduha stvara sa izvesna koliina vodonik-peroksida, koji kao oksidans deluje negativno na celulozu. Kao posledica fotooksidacije javlja se smanjenje jaine celuloznih vlakana. UV-zraci deluju najaktivnije, ali fotooksidaciji doprinosi vlanost, prisustvo kiseonika iz vazduha i temperatura sredine. Dejstvo gljiva i bakterija na celulozu je negativno. Ukoliko ceiu-iuza sadri vlagu iznad 9V a relativna vlanost vazduha iznosi 7535>. moe c'oi do razgradnje celuloze pod dejstvom gljiva (plesni) i bakterija. Negativno dejstvo gljiva manifesiuje se u obliku mrlja razliitog obojenja, zavisno od vrste gljiva koje su delovale, dok se negativno dejstvo bakterija manifestuje razaranjem vlakana. Pod dejstvom bakterija (aerobnih i anaerobnih) celuloza hidrolizi-ra do glukoze a zatim se i ona razgrauje pa se kao produkti razlaganja stvaraju ugljendioksid, metan i voda. Prema tome celuloza koja~je pretrpela izvesno oteenje pod dejstvom mikroorganizama izgubie na ieini. Dejstvo encima moe biti negativno na celulozu. Neki encimi, npr. celuloza, razgrauju celulozu. Hemijsko povezivanje makro mole kula celuloze Celuloza ima osobinu da reaguje i na drugi nain pri dejstvu drugih hemikalija, pri emu joj se mnjaju osobine u pozitivnom smislu. Postoji itav niz hemikalija ijom obradom dolazi do povezivanja meusobno susednih makromolekula. Molekule agensa povezuju makro-"nolckule celuloze preko hidroksilnih grupa. Npr. obradom sa formal-aehidom stvaraju se metilenske veze izmeu pojedinih makromolekula -oluloze:

Makromolekula celuloze

Makromolekula celuloze

w
OH
2

9
0 Makromolekula celuloze

Makromolekula celuloze

Slika 14 Hrika?. povezivanja makromolekula celuloze mcuier.skim f -CHr- ) vezama PRATEE MATERIJE CELULOZE Hemiceluloza je materija po grai slina celulozi ali se pod utica-jem razblaenih kiselina lako hidrolizuje. U 17,5".'.> rastvoru natrijum-hidroksida, na 293,15 [K] (20C) ;. za vreme od dva asa hemiceluloza se rastvara, dok alfa-celuloza ostaje nerastvorena,

23

Kod hemiceluloze razlikujemc beta i gama celulozu. Beta celuloza se taloi kiselinom iz alkainog rastvora, dok gama celuloza ostaje u rastvoru. Takoe se razlikuje i trea vrsta hemiceluloze ali ova ne hidro-lizuje lako niti se rastvara u alkalijama. Pektin spada u grupu ugljenih hidrata. To je visokomolekularna elatinozna materija koja se u hladnoj vodi ne rastvara, dok je u vreloj vodi rasrvorijiva i prelazi u hidratopektin. Pektin slepljuje celulozna vlakanca a nalazi se i u intermicelarnim prostorima. U celulozi dr-veta ima ga malo jer je najveim deiom preao u lienin zbog starenja biljke. Lignin je takoe komplikovanog sastava i spada u grupu aromatinih jedinjenja. Lignin je u stvari smea makromolekulskih jedinjenja. Ovrava biljno tkivo oa ima mehaniku funkciju. Lignina ima u vlaknima iz like. Juta ga sadri oko 11%, dok ga druga vlakna sadre manje. Tvrda vlakna takoe sadre lignina u veim koliinama, dok ga celuloza u pamunom vlaknu gotovo ne sadri. Belanevine sa prosenim sadrajem azota u iznosu od 16% ulaze u sastav protoplazme, pa se u osuenim vlaknima nalaze u ostacima protoplazme u lumenu elementarnih elija. Takoe se nalaze u malim koliinama i na povrinskom sloju nekih vlakana. Vosak se nalazi na omotau po koice, tj. na povrinskom sloju vlakana. Mineralne materije predstavljaju glavni sadraj pepela u kome se nalaze soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i mangana sa kiselinama silicijumovom, ugljenom, so.nom, sumpornom i fosfornom. Takoe se nalaze i oksidi gvoa i aluminijuma. Od svih pomenutih soli kalcijumove i natrijumove soli su zastupljene sa oko 95%. Pigmentne materije su obojene materije koje pored ostalih prateih materija doprinose prirodnom obojenju celuloze u vlaknima. Smatra se da se pigmentne materije javljaju kao produkat raspadanja be-lanevina. 1.1.1, VLAKNA SA SEMENA VAakna sa semena su znaajna za tekstilnu industriju. To su jednoelijska vlakna koja izrastaju na pokoici semena, pa kao takva nisu ^eljiva. , Ukoliko je elija dua i tanja, a uz to ima i povoljnu jainu kao i pozitivno istaknute druge osobine, vlakna e biti bolja.

i.1.1,1. PAMUK Postojbina pamuka je Indija. Poznat je jo pre nae ere, ali u naoj eri njegovo gajenje i prerada imaju vei zahvat. Meutim, za prvu upotrebu pamuka u industrijskom pogledu moe se smatrati godina 1792, kada je Eli Vitnej pronaao mainu za egreniranje pamuka. Biljka se javlja u tri oblika i to u obliku jednogodinje zeljaste biljke, koja je najvanija, u obliku viegodinjeg buna, koji raste u Americi i u obliku viegodinjeg drveta, koje nema vanost za dobijanje pamuka. Jednogodinja zeljasta biljki cveta 80 110 dana posle setve. Cvet brzo preeveta i na njegovo mesto stvara se aura, koja kada pot'; puno sazri prska i na prskotinama se pojavi pamuk. Od cvetanja do A-, ~ prsfvanja caure potiebno je 3>-80 dana. Berba pamuka Vlakna pamuka su svojim jednim krajem privrena za seme koje se nalazi u unutranjost aure. Pojedino seme moe nositi do 20.000 vlakana, jedna aura 150.000 vlakana, a jedna stabljika moe dati do 1.000 [mkg] vlakana. Prilikom berbe skidaju se vlakna zajedno sa semenom. Od ukupne obrane koliine 1/4 do 1/3 su vlakna. Branje se vri runo ili mainski. Kod mainskog branja pamuk sadri vie stranih primesa. Posle branja vri se suenje pamuka bilo na suncu ili u hladu ili u suarama, tako da pamuk sadri manje od 12% vlage.
n

fa)

; " Slika ,asprsla -auraJ A semenka sa15 Pamuk. Granica sa cvetom (b) vlaknima ic'

23

Vrste pripreme pamuka _ Pri egreniranju pamuka, u zavisnosti od vrste pamuka i njegovih kvalitetnih osobina kao i od samog procesa egreniranja. moe se do-Diii pamuk sa grupisanim vlaknima u obliku zamrenih skupova kuji sadre i oneienja (seme i si.), pa kaemo da je pamuk grubo pripremljen, ili se dobije pamuk ujednaenog izgleda sa nezamrenim vlaknima, pa kaemo da je meko pripremljen." Osnovne karakteristike grubo pripremljenog pamuka su vorii i upice koje umanjuju kvalitet pamuka.

Slika 16 Runo branje pamuka

Slika 17 MaSinsko branje pamuka

Egreniranje pamuka Skidanje pamunih vlakana od semena vri se egreniranjem. Pamuk koji se egrenira ne srne da sadri deiove aura i lie, pa se zbog ioea prc egreniranja isti od ovih primesa. Razlikujemo dve vrste maina za egreniranje pamuka i to Eli Vitnejevu t Makartijevu mainu. Eli Vitnejeva maina je sa nazubljenim ploama -testerama i upotrebljava se za krai i grublji pamuk. Sematski prikaz ove maine je dat na si. 18. Pamuk se sipa u komoru (1) i on pada na transporter (2). Na kraju transportne trake nalazi se valjak sa zupcima (3) koji zahvata pamuk i prebacuje u komoru (5). Viak zahvaenog pamuka skida skida (4), Pregrada izmeu komore (5) i druge strane maine je daska sa prorezima (D) kroz koje proviruju cirkularne nazubljene ploe (lustere) (6). Nazubljenosi testera s\\k& 18 Eh Vitnejeva maina za egreniranje jtr tako podeena da one pamuka Transportna traka (2). komora (1), ne seku vlakna ve ih za- valjak sa zupcima (3). skida (4) komora (5), , razubhene tesiere (6), valjak skida (8), otvor hvataju i nose kroz pro- .a jSpa ,j an j e icmena (7). perforirani bubanj reze. Semcnke ne mogu ventilator (I0>, valjak nabija (11). skida (12) proi kroz ove proreze, pa se vlakna kidaju na 23 mm od semeti:. Otkinuto seme pada kroz reetku (7), dok vlakna sa testera skida vl ljak (S) i baca ih na pod odvodnog kanala. Na kraju kanala nalazi s^ perforirani valjak (9) iz koga se ventilatorom (10) izvlai vazduh, pa s. vlakna priljubljuju na valjak. Valjak (ft) vri sabijanje priljubljenih 'jakana i formira grubu traku koja se skidaem (12) skida sa valjka Makartijeva maina (si. 19) je sa valjkom i pogodna je za egreniranje dugovlaknastog i finijeg pamuka. Pri egreniranju pamuk ubacuje u komoru (1) i pada na transportnu traku [2). Na kraju transportne trake nalazi se valjak (3) koji regulie transport pamuka dodavau (4) kojim se gura pamuk do valjka (5) presvuenog koom. Uz sami valjak nalaze se dve ploe (noevi). Gornji no (6) je nepokretan i nalazi se vrlo blizu valjka1, tako da spreava prolaz semena, dok vlakna zahvaena hrapavom koom na valjku prolaze. Tom prilikom se seme otkida i pada u komoru (SV Pokretan no (7) kree se gore dole j pomae da se Slika 19 Makartijeva maSina za egreniranje seme lake otkine. Parnu- Pamuka Transportna -rako <n .komom C )
.,, U L ., _ I ,-j-

recuUtor koliine pjmiu.a uia vlakna se skidaju sa druge sirane valjka skidaem (9). iS). skida '9V

(J>

poluga - valjak &Men kretan no

hfapavoin k0ion:

ci ouva., ,5). nc-v '6), pokretan no (7i. komora . seme

U oba sluaja vano je da vlakna budu otkinuta to blie semenu ali se obino kidaju na odstojanju od 23 mm od semena pa seme ostaje maljavo. Ovaj deo vlakna koji zaostaje na semenu zove se lin-ters i predstavlja vanu sirovinu za dobijanje vetakih vlakana kao i drugih proizvoda. Linters se skida sa semena mehaniki na mainama iinterima ili hemijskim postupkom.

Cvorii su mali, zamreni prepletaji vlakana koji se uoavaju kao take kada se tanak sloj pamuka stavi na tamnu podlogu ili se posmat-ra prema svetlosti. U daljoj prersci pamuka vorii se vrlo teko odstranjuju i manifestuju se kao greke u prei ili tkanini. Pri procesu bojenja vorii ostaju nedovoljno obojeni, Stvaranje voria se naroito manifestuje kod dueg i finijeg pamuka, utoliko vie ukoliko ima nezrelih vlakana. Nasuprot voriima upice se manifestuju kao vei prepleteni pramenovi ili'kao zamrena masa vlakana, pa pamuk zadobije gromuljast izgled. Cupice se naroito stvaraju kada se egrenira zelen ili nedovoljno osuen pamuk. Ipak ove ne umanjuju kvalitet pamuka u toj meri kao vorii. Pakovanje egreniranog pamuka Egrenirani pamuk se pakuje u bale cilindrinog ili paralelopiped-nog oblika i to na jakim presama. Sabijeni pamuk se zavije jutanom tkaninom i stegne obruima. Masa jednog kubnog metra bale mora da iznosi najmanje 200 kg, a tara najvie 4% od bruto mase bale. U cilindrinim baiama je pregledniji kvalitet pamuka, ali su para-lelopipedne bale pogodnije za transport pa se vie tako i pakuje. Ukoliko drukije nije predvieno, na svakoj bali mora biti oznaeno s'edee: naziv ili znak isporuioca kao i stanice za egreniranje, godina berbe, oznaka lota (partije), broj bale, masa bruto u kg i oznaka kvaliteta. Proizvoai pamuka Glavni proizvoai pamuka su Amerika, Indija. SSSR, Egipat, Kina i Brazil. U naoj zemlji pamuk se gaji u Makedoniji (Strumica, Develija, Valandovo i Radovi), zatim na podruju Skadarskog jezera, u dolini reke Zete, u okolini Bara, Herceg-Novog i Kotora, u okolini Stoca, Ljubukog, Ljubinje, Trebi.nja, apljine i Mostara. Proizvedene koliine pamuka u naoj zemlji ne zadovoljavaju potrebe nae tekstilne industrije pa uvozimo znatne koliine pamuka.

nu. Vlakno je tada cilindrino, odnosno u poprenom preseku je kruno (si. 20) i po spoljnoj strani ima tanku opnu kutikulu. U unutranjosti je vlakno ispunjeno proto-plazmom. Ako bi se iz bilo kog razloga prekinulo dalje razvie vlakna, ovo bi predstavljalo mrtvo vla-. kno. Mrtva viakna sadre sasvim neznatno celulozu, jer se ona poinje da stvara slaui se po unutranjoj strani kutikule tek u dvadesetom danu razviea vlakana. Meutim, ako se vlakno i dalje razvija, ono saz-reva; sloj celuloze e biti sa sazrevanjem sve deblji, pa e i zidovi vlakna biti deblji, dok e unutranji sloj sa protoplazmom (lumen) postajati sve manji. Celuloza, koja se stvara, slae se u obliku fibrila u koncentrinim slojevima. Spoljni oblik vlakna se ne menja sve dok se ona razvijaju tj. sa-/revanju, ali kada se oboru i osue, zbog otparavanja protoptazminog soka i u zavisnosti od stepena zrelosti spljotie se vie ili manje i zadobiti oblik traice, koja zadobija karakteristine spiralne uvoje (sem ako je mrtvo, sasvim nezrelo ili prezrelo vlakno). Mrtva vlakna pamuka su sasvim tanke traice. Posmatrana preko mikroskopa sasvim su providna i pokazuju izgled (A) prikazan na slici 21. Spiralni uvoji ne postoje na traici, ali ista moe biti nepravilno zafaltovana. Popreni prcsek je sasvim spljoten (si. 21).

RAZVICE I OBLIK PAMUNOG VLAKNA Vlakna pamuka su jednoelina pa svako vlakno za sebe predstavlja jednu elementarnu eliju, koja poinje da izrasta iz pokoice semena odmah posle precvetanja i razvija se 45 60 dana. Upravo razlikujemo period rasta i period sazrevanja vlakana.

Vlakno najpre raste po duini i posle 2'4 dana dostie najveu dui-

Nezrela vlakna imaju takode sasvim tanke zidove. Uvoji na traici su jedva izraeni (4. si. 22). Popreni presek je spljoten (B. si. 221, dok se u sredini istoe primecuje lumen u obliku crte. Debljina traice iznosi 0,5 [nm]. Mrtva i nezrela vlakna zbog neznatnog sadraja celuloze nemaju afinitet prema bojama. Slika 2'J Popreni prcsek Nedovoljno zrela vlakna pamuka imaju debljinu zida vlakna pamuka u periodu rasta. Kutikula (A), proto plazma (B) oko l [nm], kao i manji broj spiralnih uvoja. Zrela vlakna imaju deblje zidove i vei broj spiralnih uvoja, ali zavisno od stepena zrelosti, porekla i vrste pamuka razliit broj uvoja. Popreni presek vlakana moe biti bubreastog, pasuljastog ili jajastog oblika, zavisno od stepena zrelosti fsl. 23). Celo vlakno pokazuje izgled spiralno uvijene traice (oko 100300 uvoja) sa naizmeninim smerom uvijanja s leva na desno i s desna na levo. Negde na sredini traica je najira. Vrh vlakana je zaobljen dok je donji deo nepravilno rastrgan jer je na tom mestu prekinuto pri egreniranju. Ovakav oblik zrelih pamunih vlakana ini da ista imaju veliku mo upredanja. Zadovoljavajue zreo pamuk je onaj ija vlakna su dostigla razvie i jedrinu i pokazuju pozitivno istaknute osobine znaajne za tekstilnu tehnologiju. Poseduju zadovoljavajuu jainu i lako se prerauju. Sem toga lepo se obojavaju i daju "rio kvalitetne tekstilne proizvode.

Slika 21 Mikroskopski izgled mrtvih pamunih vlakana; po duini (A), popreni presek 03)

Slika 22 Mikroskopski izgled nedovoljno zrelih pamunih vlakana; po duini (A), po poprenom preseku (B)

Kod ovakvih vlakana pamuka primeuju se pri mikroskopiranju nabubrele ivice. Prezrela vlakna su skoro u potpunosti ispunjena celulozom pa im je popreni presek i posle suenja kruno ovalnog oblika, a lumen se manifestuje kao taka u sredini preseka. Po duini vlakna nemaju uvoje i nisu pogodna za preradu.

Strukturna graa zrelog pamunog vlakna Vlakno pamuka iako je j;dnoelino nije jednostavne grae, ve se sastoji iz vie koncentrinih slojeva pa u poprenom preseku (si. :4) razlikujemo kutikulu (1), primarni ,'.id i2). sekundarni zid (.3). sera-l-jrni zid U) i lumen (5). Kutikula je u stvari vrlo tanak -poljani sloj pamunog vlakna, a as toj i se od votanih i mastima slinih materija (lipoida). Ima prirodnu ulogu da titi vlakno od spo-Ijnih uticaja. Moe biti glatka ili sa manje izraenom glatkoom. Slika 24 Sematski prikaz Njeno prisustvo pozitivno utie na proces preseka irelog pamuno vlakna. Ku liku I a (U. predenja lskuvavanjem se kmikub u primarni zid (2), seKimd.irpotpunosti skida. ni zid ti). iercijer:ti zid (41 Primarni zid koji jedebeo samo 0,1 lumeniii [nm] sastoji se iz celuloze 54"", belanevina !4V pektina T - , voska i masti 8^, mineralnih materija 311", gutina i suterina - V ' o .

Slika 23 Mikroskopski izgled zrelih vlakana pamuka; po duini (A), popreni preseci (B), vrh vlakna (C)
6 31

Celuloza u primarnom zidu nije kristalinina. Fibrile celuloze su isprepletene reetkasto ali ve u unutranjem sloju primarnog zida nalaze se i fibrile koje se spiralno obavijaju u viaknu pod uglom 2035 [ ] u odnosu na osu vlakna. Sekundarni zid je najvaniji deo vlakna. Sastoji se iz oko 95" 1-'" iste celuloze, naslagane u koncentrinim slojevima, kojih moe biti oko 60. U ovim slojevima postoji ureenost makromoiekula celuloze pa se mogu razlikovati lamele, miceie, fibrile i svenjevi fibrila. Fibrile su., spiralno postavljene u odnosu na osu vlakna ali ne onako kako je po-menuto za fibrile u donjem delu primarnog zida ve pod uglom uvi Jani a od 0 60, kako u kom sloju. Stepen polimerizacije ceiuloze u ovom sloju je veliki. Pektinu slina materija u koliini od 5% rasporeena je i/meu fibrila. Tercijerni zid opkoljava lumen. Sadri samo neznatno celuloze koja je jako impregnirana belanevinama i protoplazmom. Lumen je sredini deo vlakna koji je, dok je vlakno u razviu, ispunjen protoplazmom. U osuenom vlaknu nalaze se u lumenu ostaci protoplazme. Lumen je 34

razliitog oblika i promera to zavidi od stepena zrelosti. Kod osuenih nezrelih vlakana manifestuje se kao crta. dok kod normalno zrelih vlakana ima oblik u poprenom preseku kao i samo vlakno. Kod prezrelih vlakana lumen se manifestuje u poprenom preseku kao taka. Primarni zid, sekundarni zid i lumen sa ostacima protoplazme mogu se jasno raspoznavati ukoliko se naini mikroskopski preparat zrelih pamunih vlakana sa nekoliko kapi bakar-oksid-amonijaka (Svajce-rovog reagensa). Vlakna se najpre plavo oboje a zatim karakteristino bubre (si. 25). Cista celuloza sekundarnog zida poinje naglo da bubri i razara teko bubrei primarni zid sa kutikulom koji prska i zbora se u guvice (1). Sekundarni zid se posle jakog bubrenja (2) konano raspara, dok lumen sa tercijernim zidom, koji takode ne bubri, prede u laiasav oblik (3), jer se vlakno pri nabubrivanju skrauje.

iti oblik poprenog preseka, razliitu jainu, finou, elastinost i druge osobine, Npr. pamuk sa razHiV.m stepenom zrelosti obojavae se razliitom dubinom tona. Na osnovu stepena zrelosti oojedinih vlakana odreuje se zrelost pamuka, koja karakterie kvalitec pamuka, Polazei od mikroskopskog izgleda mrtvog pamunog vlakna, pa idui redom sve do jako prezrelog vlakna, moe se rei da svaki stepen zrelosti daje karakteristian mikroskopski izgled, koje prema Sovjetskoj klasifikaciji prikazujemo ematski na si. 27. Mrtva vlakna se obelea-vaju koeficijentom zrelosti O, dok se jako prezrela vlakna obelea-vaju koeficijentom 5. Razlikujemo ukupno 11 oblika zrelosti od kojih svaki redom dobija odgovarajui koeficijent a kako sledi: 0, 0,5; 1,5; 2; 2,5; 3; 3,5; 4; 4,5; 5. Vlakna sa koeficijentom zrelosti 5 (jako prezrela vlakna) nisu dovoljno gipka i gruba su pa kao takva ne zadovoljavaju potrebe odnosno Slika 25 Bubrenje vrelih vlakana pamuka u Svajcerovom reagensu (posmatrano preko mikroskooa); primarni zid (1), sekundarni zid (2), lumen (3) Slika 26 Model pamunih vlakana, Kucikula (1), primarni zid {213), sloj .svenjeva fibrila (4), sveanj fibnsa (51, fibrile (6)

I z ovog se moe zakljuiti da se pamuno vlakno sastoji iz jednog unutranjeg sloja, koji jako bubri i spoljanjeg sloja tj. primarnog zida, koji teko bubri. Ovakvo karakteristino bubrenje se nee pojaviti kod mrtvih ili nezrelih vlakana, jer ova nemaju formirani sekundarni zid, NTa osnovu zapaanja fine strukture pamunih vlakana preko elektronskog mikroskopa pri vrlo velikim uveanjima, na osnovu hemij-skih analiza i rentgcnografskih ispitivanja, mogla bi se struktura parninog vlakna dati ematskim prikazom (si. 26). Na istom su prikazani sledei strukturni sainitelji: kutikula (1), primarni zid (2 i 3), sekundarni zid (4. 5, 6) i to sloj svenjeva fibrila (4), sveanj fibrila (5) i fibrile (6). Jedno pamuno vlakno irine 20 [ |im], zavisno od debljine, odnosno od stepena zrelosti, moe da sadri oko 400.0001,000.000 fibrila. U jednoj fibrili moe biti 4,000 do 5.000 micela, dok su 100200 fibrila povezane u svenjeve fibrila. Debljina pojedinih elemenata moe iznositi: micele . . . . 6 [nm], fibrile...........................do 15 [nm], sveanj fibrila . . do 0,2 [um]. Umeu micela u fibrilama i izmeu pojedinih fibrila nalaze se prostori i kada u iste prodre voda. vlakna bubre. U vee meuftbrilne prostore mogu prodreti i vee molekule boje pri bojenju pamuka. Iz napred iznetos sasledava se da je stepen zrelosti pamuka vrlo znaajan, jer vlakna sa razliitim stepenom zrelosti imae razliiti sadraj celuloze razliiti promer lumena, razliitu debljinu zidova, razli-

0,5

15

2,5

35

15

Slika 27 Sernatski prikaz izgled-, pamunih vlakana sa oznakom koeficijenta zrelosti: mrtvo (CM, potpuno nezrelo (0,5). nezrelo (l). skoro nedo-zrelo (1,5), nedozrelo (2), jedva zrelo (2.5), zrelo (3). potpuno zreio (3,5), jedva prezrelo (4), prezrelo (4.5). j*-ko prezrelo (5)
23hteve tekstilne industrije. Takoe vlakna sa niskim stepenom zrelosti ne zadovoljavaju jer su slaba, .v -oe se rei da vlakna sa koeficijentom zrelosti 3,5 i 4 karakteriu pamuk sa

dobro istaknutim osobinama znaajnih za tekstilnu tehnologiju. Hemljski sastav pamuka

Analiziranjem pojedinih slojeva u pamunom vlaknu sagledava se da isti nisu istog hemijskog sastava. Takoe iz prethodnih izlaganja sagledava se da je sadraj celuloze u vlaknima zavisan od zrelosti vlakana. Moglo bi se rei da potpuno zrela vlakna pamuka sadre i preko 37

84% celuloze, zrela vlakna 7784% a potpuno nezrela vlakna ispod 60%. Pored celuloze vlakna sadre i druge materije kao vosak i masnoe, pektin, belanevine, mineralne materije, pigmentne materije i jo neke druge materije u neznatnim koliinama. / Celuloze ..............................

Vode .................................... U svakom sluaju navedeni iznosi procentnog komponenata nisu apsolutni.

Hemiceluloze i pektina . masnoe . . . , Belanevina............... Mineralnih materija

Voska

i 83 5

% \ 0,6 '

uea

(pepela) * 1, 5 pojedinih 8.4

1.4

Pektina ima oko l^V Zapravo zrela vlakna pamuka mogu sadravati pektina od 0,6 do 1,2% i to najvie u primarnom zidu vlakana. Belanevine se nalaze uglavnom u lumenu, primarnom i tercijer-nom zidu vlakana. Pigmentne materije koje se nalaze u vlaknu uglavnom zavise od koliine azota, odnosno belanevinastih materija u vlaknu. Smatra se da pigmentne materije nastaju kao produkt raspadanja belanevina. Od'mineralnih materija naroito ima kalijumovih soli (preraunato na ka'lijumoksid 34%). Vosak i masne materije nalaze'se na povrini vlakana i imaju korisnu ulogu pri predenju vlakana, jer vlakna bolje klize. Odstranjivanje voska vri se tek posle procesa predenja a prea posle toga zadobija veu jainu. Odstranjivanje neceluloznih materija i2 pamuka postie se iskuva-vanjem u alkalijama i beljenjem. OSOBINE PAMUNIH VLAKANA Duina pamunih vlakana sa gledita predenja ima vanu ulogu pa se istoj poklanja posebna panja pri odreivanju kvaliteta pamuka. Duina vlakana pamuka je neujednaena pa se vlakna meusobno razlikuju po duini. Zbog toga se duina pamuka izraava srednjom prosenom duinom kao i pokazateljima ravnomernosti duine svih vlakana u masi pamuka. Duina pojedinanih vlakana moe iznositi 1060 [mm]. Prema duini vlakana pamuk se moe okarakterisati kao dugovlak-nasti sa duinom preko 35 [mm], srednjevlaknasti sa duinom 28 35 [mm] i kao kratkovlaknasti sa duinom do 28 [mm]. Upotrebna vrednost pamuka zavisi u prvom redu od stepena ravnomernosti duine. Sasvim kratka vlakna se pre predenja moraju pred-hodnim operacijama odstraniti, kako bi se dobila ravnomernija prea koja e istovremeno pokazati i veu jainu. Pored ovog naina sagledavanja srednje duine i stepena rasipanja postoje i drugi naini. Duina pamuka okarakterisana je jo: Modalnom duinom, koja predstavlja srednju duinu vlakana u klasi duine sa najveim brojem vlakana; medialnom duinom, koja predstavlja duinu vlakana u sredini leeeg tapela; trgovakom duinom (nazivnom duinom), koja predstavlja srednju duinu najduih vlakana; maksimalnom duinom; minimalnom duinom; velikom efektivnom duinom; malom efektivnom duinom itd. Pamuk vee duine je obino finiji i pokazuje veu specifinu ja inu, pa je kao takav dragoceniji za potrebe tekstilne industrije, poto se od istog moe izraditi tinija prea vee jaine. Prema srednjoj duini vlakana pamuk se deli na duinske stepene od 1 [mm]: 27/28, 28/29, 29/30, 30/31, 31 32. 32.33, 33/34 itd. Meutim, ovakva podela nije unificirana i skoro svaka zemlja proizvoa pamuka, ima svoj nain razvrstavanja pamuka na duinske stepene. Finoa pamunih vlakana je u. korelaciji sa duinom vlakana. Sto su vlakna dua, to su i finija i obratno. Pamuna vlakna su traice koje su najire na sredinu. Strina tranica npr. moe irrositi: 1517 p-m kod Sea Island pamuka duine 3646 mm 1519 [im kod Egipatskog pamuka duine 3339 mm 1921 um kod brazilijansKog pamuka duine 2633 mm 1721 'im kod amerikog pamuka duine 2130 mm 2024 um kod istono indijskog pamuka duine 1926 mm. Debljina traica je zavisna od Mikroner Kategorizacija pamuka indeks zrelosti vlakana. Finoa vlakana se iskazuje i do 3 Najfinija vlakna pamuka relativnim pokazateljima, npr. mikroner 3 ~ 3,9 Vrlo fina vlakna pamuka brojem (indeksom) ili militexima, pa se 4 4,9 Srednje (ina vlakna pamuka prema istim takode vri kategorizacija. 5 - 5,9 Manje fina vlakna pamuka iznad 6 Gruba vlakna pamuka

Proseni hemijski sastav zrelih vlakana pamuka mogao bi se prikazati sledeim ueem pojedinih vanijih komponenata: Sagledavanje srednje duine pamuka kao i-uee vlakana pojedinih duina moe se postii pravljenjem leeeg tapela iz reprezentativnog uzorka tako to se izvlae vlakna po duini, najpre najdua a zatim kraa i slau se na ravnu podlogu jedna pored drugih u sloju iste debljine. Pri tome se vodi rauna da im jedni krajevi budu u istoj ravni. Mikroner indeks (broj) pokazuje priblino masu vlakna duine 25,4 [mm] u [nkg]; (1 nkg = 10- kg). Od finijih vlakana e se moi izraditi prea vee finoe i vee jaine, ali finoa vlakana utie nekada i negativno, jer suvie velika finoa izaziva stvaranje voria u prei. Jaina pamunih vlakana varira zavisno od vrste pamuka, stepena zrelosti i oteenosti vlakana. Apsolutna prekidna sila vlakana iznosi ^4910,78 [cN], dok srednja (prosena) prekidna sila iznosi 4,4 5,9 [cN]. Relativna prekidna sila (Fr) iznosi 24,544 [cN/tix]. U mokrom stanju pokazuje Leei tapel Slika 28 pamuk za 2025% veu.: jainu na kidanje. pamuka Izduenje do prekida obino iznosi 57%. Poveanjem vlage u pamuku, poveava se i jaina. Porast jaine vlakana znatan ;e sa poveanjem relativne vlanosti vazduha do 80%. Kada se vlanost vazduha poveava iznad 80".a, jaina takode raste ali porast jaine JE . manji. Meutim, izduenje do trenutka prekida raste naroito posle poveanja relativne vlanosti vazduha iznad 80%, tako da pri 92% relativnoj vlanosti vazduha postie svoj maksimum od 50%. Jaina pamuka se moe izraziti i preko Presslev indeksa koji se dobija, kada se izvri odreivanje jaine vlakana pamuka u Pressley Pamuk se razvrstava kao: indeks snopu, ista izrazi u [lb] U lb = 0,45359 iznad 91 Pamuk odline ja/ne kg) i po-deli masom snopa koji je kidan izraenom u [p-kg]. 86 91 Pamuk vrlo dobre jaine Duina epruvete snopa vlakana 76 80 Pamuk prosena jaine koja se kida iznosi 3,2 mm. ispod 76 Pamuk slabe jaine Specifina teina pamunih vlakana obino iznosi 1,471,55, pa se za obraune uzima da iznosi 1,5. Poroznost pamunih vlakana je prilino izraena kao posledica postojanja meufibrilnih prostora i lumena. Ipak moe se rei da lumen zauzima negde oko treinu praznog prostora u vlaknu pamuka. Usled izraene poroznosti, kod pamuka su izraene kapilarne pojave. Opip pamuka moe biti mek, blag i svilast. Ukoliko je pamuk boljeg kvaliteta, utoliko e opip biti prijatnije izraen. Opip pamuka zavisi od stepena zrelosti, istoe i vrste samog pamuka. istoa pamuka je vrlo vana, jer poveani sadraj stranih mate lija pogorava kvalitet pamuka. Pod istoom pamuka se podrazumeva procentni sadraj istih pamunih vlakana. Analogno ovome pod oneienjem pamuka podrazumeva se procentni sadraj stranih materija u pamuku. Oneienje pamuka (prisustvo stranih primesa) proizilazi iz sadraja delia lia, aura, cveta, semena, trunja, peska, zemlje i si. Takoe se pod oneienjem tretira sadraj gomilica zamrenih nezrelih vlakana. Prljaviji pamuk trpi u toku prerade dui proces preiavanja, ime se oteuju i sama vlakna. Prema tome, ovakav pamuk ne samo to e iziskivati vee kotanje prerade, ve e izraeni artikli od istog biti loijeg kvaliteta. Zbog toga sve primese, koje nisu mogle biti odstranjene egreniranjem pamuka, uticae na razvrstavanje pamuka. Pamuk e se razvrstati sa najboljim stepenom istoe ako sadri najvie 1,5% stranih primesa. Sa veim sadrajem stranih primesa razvrstae se u nie stepene, koji sadre procenat oneienja po sledeem redo-sledu: 1,6%; 2,2%; 3,1%; 4,5%, 5,8**; 7,8% itd. Ukoliko pamuk nekog kvaliteta sadri neto vie stranih primesa nego to je stepenom istoe odreeno, pri kupoprodaji svrstae se takav pamuk u nii kvalitet. Boja pamuka moe biti razliita. Retko je potpuno beo. Obino je ukast, crvenkast, plaviast ili mrk. Najvie se ceni beli pamuk, zatim crvenkast, plaviast, ukast i konano mrk. Meutim, u razvrstavanju pamuk po boji delimo na beo, ut, siv i mrljav. Ipak moramo naglasiti da ovakva podela nije unificirana, pa je kategorizacija pamuka po boji od razliitih proizvoaa drukija. Pigmentne materije koje daju obojenje pamuku nalaze se u ostacima protoplazme, u kutikuli i primarnom zidu vlakana. Osnovna boja pamuka koju on poseduje u trenutku otvaranja aura moe biti izmenjena do trenutka prerade. Npr. ukoliko beo pamuk bude izlagan due vremena nevremenu i dejstvu mikroorganizama, po-stae neto tamniji. Ukoliko je razvie pamuka bilo zaustavljeno suom ili drugim uticajem, zadobie utu boju razliite dubine. Pod uticajem insekata, plesni, zaprljanja od zemlje ili od drugih materija, gubi pamuk osnovnu boju i postaje mrljav. Uopte, pamuk svih boja pod uticajem atmosferilija postaje neto tamniji. Iz tog razloga ceni se uvek vie pamuk koji je po boji svetliji. Beo pamuk se prema stepenu beline deli na naroito beo, koji ima i svilasti sjaj, na beo sa blago ukasto-krem nijansom i na taman, koji je neto tamniji od predhodnog. 2ut pamuk je onaj koji je u celini ukasto obojen i u kome se nalaze tamno smee obojene pruge ili drukije povrine.

Siv pamuk obino ne poseduje sjaj. Vlakna su postala siva usled delovanja atmosfere ili dueg lagerovanja. Razlikuje se svetio siv, koji je neto bolji i siv, koji je loiji. Mrljav pamuk je takav pamuk po kome se nalaze mrlje raznog stepena obojenosti i to bilo uto ili sivo. Prema veliini mrlja i intenzitetu njihovog obojenja razvrstava se mrljav pamuk na malo mrljav i mrljav. U SSSiR-u se gaji pamuk koji ima prirodno zelenu ili roza boju. Ovo prirodrio obojenje je veoma otporno na dejstvo suneve svetlosti i atmosferilij. Meutim od ovih vlakana se nemogu raditi artikli koji bi se bojili u iienim nijansama te zbog toga nemaju prednost. Ipak prirodno obojena vlakna otpornija su od belih vlakana na dejstvo atmosferilija i suneve svetlosti. Sjaj pamunog vlakna zavisi od koliine votane materije po povrini vlakna,, od strukture kutikule kao i od oblika poprenog preseka vlakna. Povrina kutikule moe biti glatka, zrnasta ili hrapava. Logino je da e glatka povrina pokazivati vei sjaj. Takoe je sjaj vie izraen kod onih vlakana koja: imaju vie kruni popreni presek, iz ega proizilazi da e pamuk sa veim stepenom zrelosti pokazivati vei sjaj. Ako se sa R oznai odn*;s najveeg i najmanjeg promera poprenog preseka (R = /b) e .znatno biti vei kod SJika 29 _ Prika2 naj, vlakana kod kojih je taj odnos manji. veeg (a)-i. najmanjeg (b) Najvei sjaj e biti kada je taj odnos prenika pamunog viakna jednak jedinici, tj. kada su vlakna krunog preseka. Ipak, moe se rei da izgled spoljanje povrine vlakana ima presudan uticaj na sjaj, a da je oblik poprenog(preseka drugorazrednog znaaja. * Pamuk sa prijatno izraenim sjajem je cenjen, meutim, sjaj pamuka ne moe biti presudan za kvalitet, jer .postoji pamuk dobrog kvaliteta ali je bez sjaja. Obino dugovlaknasti i finiji pamuk ima vei sjaj, ah moe biti i suprotno tj. da ovakav pamuk bude bez sjaja. Potrebno je takoe naglasiti da mrtva vlakna koja su jako spljotena pokazuju jaki staklasti odsjaj, Predivost pamunih vlakana je izvanredno izraena i to zahvaljujui tome to su vlakna dovoljno dugaka i fina, to imaju spiralne za-yoje i zavravaju se vrhovima koji su dugi i tanki ali i zaobljeni. Takoe predivosti doprinosi postojanje kutikule kao i vretenast oblik vlakna. Od pamuka je mogue izraditi preu finoe 2,4 [texj. Vlanost pamuka je takoe od znaaja, jer promenom vlanosti menjaju mu se osobine (jaina, izduenje, elastinost itd.). Makromo-lekule celuloze u pamuku sadre hidroksilne grupe, koje su hidrofimog karaktera pa jako privlae molekule vode i povezuju se preko vodoni-ka i z molekula vode. Pored toga razlikujemo i kapilarnu vodu koja je p r i v u e n a k a p i l a r n o vlakana. pamunih u Pamuk moe iz vazduha da primi d o 20% vlage a da se to opipom i ne oseti. Uglavnom prijem vlage iz vazduha zavisi od relativne vlanosti vazduha i temperature. Pri 65% relativne vlanosti vazduha i 293,15 [K] (20C) pamuk primi 8,5% vlage, dok pri 100% relativnoj vlanosti primi 2527.-o vlage. Repriza, procenat vlage za obraun trgovake mase iznosi S,5 a . " Kod sirovog pamuka u balama ne srne da bude vei sadraj vlage od 10,5%. U normalnim prilikama vlaga i voda ne deluju negativno na pamuk, ali ako bi se kuvao u vodi pod poveanim pritiskom, smanjivao bi se stepen polimerizacije celuloze i pamuk bi postao slabiji. Pamuk potopljen u vodi bubri, ali je to bubrenje u vodi ogranieno. Popreni presek se poveava 4550%, a duina l2%-, to nam ukazuje na anizotropno bubrenje, zbor, usmerenosti makromolekula celuloze, odnosno fibrila u pravcu ose viakna. Termostabilnost pamuka je dovoljno izraena. Normalna temperatura ne kodi pamuku, dok vea temperatura zbog odstranjivanja vlage iz pamuka utie negativno na jainu. Na temperaturi preko 393,15 [K] (120C) poinje da se razlae, izrazitije na temperaturi 423,15 [K] (150C). Ipak pamuk moe da se pegla uobiajenim postupkom iz razloga to moe izdrati poveanu temperaturu bez ikakvog oteenja, ako ona deluje kratkotrajno, Pamuna vlakna se lako zapale otvorenim plamenom, i kad se zapale sagorevaju svetlim plamenom uz ostavljanje sivkasto-belog pepela. Takoe moe doi i do samozapaljivanja pamuka, ako je isti pa-kovan u bale sa veim sadrajem semena. Ulje iz semena je podlono vremenskoj oksidaciji, usled ega dolazi do zagrevanja i konano do paljenja pamuka. Kratka vlakna, koja lete kada se pamuk prerauje, predstavljaju takce veliku opasnost jer u nekim sluajevima i najmanja varnica moe izazvati poar. Plastinost pamuka je relativno malo izraena, ali ipak u prilinoj meri tako da se vlakna pod pritiskom mogu oblikovati. Plastinost pamuka je izraenija ako se na njega deluje vlagom i toplotcm. Vlaga (voda) u pamuku moe se tretirati kao plastifikator, jer potpuno suvo vlakno pamuka nije plastino. Elastinost pamuka nije izraena posle istezanja vlakna se ne mogu vratiti na svoju prvobitnu duinu. Smatra se da se pri istezaniu vlakna najpre ispravljaju fibrile a onda nastupa i istezanje samih fibrila. Po rastereenju vlakna smanjie se izduenje koje je proisteklo istezanjem samih fibrila. Pri istezanju pamuka od 5% elastinost iznosi samo 45%. Elektrostatiko naelektrisanje pamunih vakana koje se javlja prilikom trenja vlakana o delove maina tokom prerade je znatno, ali se isto lako odstranjuje visokom vlanou vlakana, to se postie odravanjem visoke relativne vlanosti vazduha u prostorijama gde se pamuk prerauje. Pamuk se elektrostatiki naelektrisava pozitivno. Otpornost na dejstvo svetlosti kod pamuka nije izraena pa pod-lee uticaju svetlosti, to se odraava r.a jainu vlakana koja opada, a sem toga vlakno postaje ukasto oboj-mo. Ova negativna delovanja svetlosti, naroito UV svetlosti, posebno dolaze do izraaja na poveanoj temperaturi i u prisustvu vlage kao i kiseonika iz vazduha. Beljeni pamuk je manje otporan na dejstvo suneve svetlosti i uticaj atmosferilija. Ako bi se pamuk izloio deistvu 4-3

" t ' T*? ( -?.ifJ

42

direktnih sunevih zrakova tokom cd oko 400 [h] dolo bi do gubitka jaine vlakana pamuka ak za 50% pa i vie. Toplotna izolaciona mo nije izraena kod pamuka. Mo obojavanja pamuka je dobro izraena. Afinitet pamunih vlakana prema odreenim bojama naroito dolazi do izraaja ako je pamuk dobro oien i izbeljen a veliina estica boja iznosi 0,01 [ura]. Pamuk se moe bojiti raznim bojama u raznim tonovirna i nijansama. Ipak efikasnost bojenja kao i ravnomernost obojenja razliita je kod pamuka razliitog porekla. Takoe efikasnost zavisi i od stepena zrelosti vlakana kao i od ravnomernosti zrelosti vlakana u masi pamuka, Ukoliko se vlakna pamuka prethodno obrade rastvorom alkalija, intenzitet prijema boje se znatno poveava. ; Postojanost obojenja je zavisna od vrste boje koja je upotreblje-na za bojenje. Moe se podvui da postoje boje koje daju sasvim zadovoljavajue postojanosti obojenja pamuka, Uticaj hemijskih agenasa na pamuk Sve ono to je predhodno reeno o uticaju hemijskiji agenasa na celulozu vailo bi i za pamuna vlakna jer se ista sastojeMiglavnom od celuloze, dok su iskuvana i izbeljena vlakna pamuka gotovo ista celuloza. Ipak pamuna vlakna su zbog svoje specifine strukturne grae, neto otpornija na agresivne hemijske agense, jer isti tee prodi-raju u unutranjost vlakna, a u nekim sluajevima pamuk pokazuje svojstveno ponaanje pa se to koristi u hemijskoj dbradi vlakana. Ukoliko agens prodre u meufibrilne prostore, pojavie se bubrenje vlakana pamuka. Ako prodre u same fibrile, bubree i same fibrile pa e se pojaviti vee bubrenje vlakana. Meutim, ako agens prodre i izmeu makromolekula celuloze i raskine veze izmeu istih, doie do izrazitog bubrenja i rastvaranja pamunih vlakana. Iz prednjeg proizilazi da imamo agense koji mogu izazvati bubrenje pamunih vlakana pa ak i rastvaranje celuloze. Meutim postoje i agensi koji izazivaju degradaciju makromolekula celuloze kao i agensi koji e reagovati sa aktivnim hidroksilnim grupama. U ovom zadnjem sluaju postoji mogunost npr. esterifika-cije ili eterifikacije celuloze, pa ova menja svoje osobine ali oblik vlakna ^ostaje nepromenjen. i Ipak, nain delovanja jednog agensa ne bi mogao da se svrsta apsolutno u jednu od pomenutih grupa, jer uvek nastaju i promene koje bi preteno nastupile delovanjem nekog drugog agensa. Prema tome kada govorimo o dejstvu nekog agensa, istiemo one promene koje uglavnom nastaju. ejstvom bilo kog agensa koji izaziva izvesne promene na celulozi moemo oekivati da e se u izvesnoj meri smanjiti i stepen polimerizacije, to e se odraziti na smanjenje jaine vlakana. Od ovog moemo izuzeti agense koji svojim delovanjem po vezuju makromolekule pa vlakno kao takvo postaje jae, kao i delova-nje alkalija pod odreenim uslovima kada dolazi do promene unutranje strukture u vlaknu, to se odraava pozitivno na jainu vlakna. Cista voda pored toga to izaziva bubrenje i poveava plastinost vlakana vri rastvaranje neorganskdh soli i azotnih jedinjenja. Ukoliko je voda topla, rastvaranje moe iznositi i preko 4%. Mineralne kiseline, r ladne i razblaene, ne deluju tetno na celulozu ve intenzivnije od vode rastvaraju kalcijumove, magnezijumove i druge soli. Meutim, razbhene kiseline posle obrade treba otkloniti sa pamuka, jer stajanjem moe doi do odparavanja vode, koncentracije kiselina a time i do oteenja pamuka, poto koncentrovane mineralne kiseline deluju razorno i to utoliko razornije ukoliko su koncentrovanije i toplije. Takoe razorno deluju i razblaene kiseline na poveanoj temperaturi. Koncentrovana sumporna kiselina na poveanoj temperaturi razara vrlo brzo vlakna. Ona oduzima najpre pamunim vlaknima vlagu a zatim razara celulozu pri emu zaostaje samo ugljenik. Vlakna postaju najpre mrka, zatim pocrne i postaju trona. Koncentrovana hlo-rovodonina kiselina kao i fosforna kiselina deluju slino kao sumporna kiselina. Sumporna kiselina od 5154 Be deluje pergamentirajue na pamuk, ali pri vrlo kratkom delovanju i na niim temperaturama. Pri tome se poveava prozranost pamuka. Koncentrovana azotn* kiselina kod vrlo kratkog delovanja rea-guje sa pamukom i ovaj postaje nalik na vunu tj. zadobija otar i topao opip. Ako se sa azotnom kiselinom vee koncentracije od 65% deluje na gotove proizvode od pamuka, kratko vreme i na sobnoj temperaturi, zadobie veu jainu i veu otpornost na habanje. Koncentrovana azotna kiselina sa malim dodatkom sumporne kiseline prevodi celulozu pamuka u nitrocelulozu a pri tome se ne menja ni oblik ni boja pamuka. Kuvanjem pamuka u azotnoj kiselini dolazi do oksidacije pri emu se delom stvara oksalna kiselina koja je rastvorljiva, dok se drugi deo koji ostaje nerastvorljiv lako rastvara u alkalijama. Mravlja i siretna kiselina ne izazivaju oteenje pamuka, dok druge organske kiseline zavisno od koncentracije i temperature deluju manje ili vie razorno: Vinska kiselina prouzrokuje mali gubitak jaine. Oksalna kiselina prouzrokuje veliki gubitak jaine. Umunska kiselina izaziva degradaciju pamuka i to naroito pri zagrevanju. Jaina pamuka drastino opada i poveava mu se ra-stvorljivost u alkalijama, Dok kiseline prema svojoj prirodi, koncentraciji i temperaturi deluju u manjem ili veem stepenu tetno na pamuk, dotle alkalije ne deluju pod odreenim uslovima negativno na pamuk. Cak, ejstvom alkalija zadobija pamuk jo bolje osobine. Razblaeni rastvor alkalija, bez prisustva kiseonika iz vazduha ne deluje razorno na pamuk, ak ni pri kuvanju. Tom prilikom vlakna samo nabubre i sa njih se skida kutikula,

odnosno votane i masne .materije. Meutim, ako se pamuk kuva u prisustvu vazduha uz mea-nje, gubice na jaini jer celuloza prelazi u oksicelulozu pri emu se javlja i smanjenje stepena polimerizacije celuloze, 45

t r iju r n h id r o k s id a ) , n a t e m p e r a t u r i n e v e o j o d 2 9 1 ,1 5 [ K ] ( 1 8 C ) z a
vrlo kratko vreme pamuna vlakna jako nabubre, zaoble seli skrate, gube svoje spiralne uvoje, a ako je potapanje izvreno u zategnutom stanju (sluaj tkanine), pa se posle toga izvri neutralizacija uz prethodno ispiranje, pamuk se nee skratiti ali e zadobiti jo vei sjaj. Ova osobina je iskoriena pa na toj osnovi postoji i tehnoloka obrada pamunih tkanina, koja se po Merceru naziva mercerizacija. Mercerizovani pamuk pokazuje veu jainu, vie bubri i| intenzivnije se boji ali lake hldrolizira pod uticajem kiselina.. Mercerizacijom dolazi do promene unutranje fine strukturne grade celuloze u vlaknima pamuka, pri emu dolazi i do oslobaanja veeg broja hidroksilnih grupa, koje su inae bile povezane preko vo-doninih mostova. Kreno mleko (kalcijumhidroksid) deluje slino kao kalijum i natrijumhidroksid. ( Hladni rastvor amonijaka ne deluje tetno na pamuno vlakno ali se kuvanjem dobija jedan derivat celuloze koji sadri azot. Alkalni karbonati i sapuni ne deluju tetno. Bakaroksidamonijani rastvor naoubruje karakteristino vlakno uz potpuno rastvaranje celuloze. Hlor razara vlakna pamuka, ali hipohloriti ne dejstvuju energino. Perborati deluju negativno jer celulozu prevode u oksicelulozu. Drugi hemijski agensi, koji deluju negativno na celulozu, delovae negativno i na pamuna vlakna, pa se o tome mora voditi rauna. Konano, u tehnologiji prerade i obrade vlakana pamuka koriste se i agensi koji deluju negativno na celulozu (npr. vodonikperoksid) ali se isti moraju upotrebljavati u odreenoj koncentraciji, za odreeno vreme, na odreenoj temperaturi i pri odreenoj pH vrednosti kako ne bi dolo do oteenja vlakana. Uticaj mikroorganizama (bakterija, plesni i si): Pri povoljnim us-lovima za njihovo razvie mogu delovati degradirajue na pamuna vlakna. Idealni uslovi za razvijanje plesni su vlanost pamuka 820%, relativna vlaga vazduha 80%, i temperatura 304,15 305,15 [K] (3132). Karakter pamuka Pod; karakterom pamuka podrazumevaju se sve osobine koje nisu obuhvaene bojom, istoom, pripremom (gruba, meka) i duinom vlakana a utiu na njegovu preradu i upotrebnu vrednost. Moglo bi se rei da karakter pamuka odreuje odstupanje oekivanih osobina i fo u pogledu zrelosti, jaine, elastinosti, gipkosti, finoe, posedovanju spiralnih uvoia; glatkoi i ujednaenosti duine. Razlikujemo pamuk sa dobrim karakterom koji ne pokazuje po-m e n u Odstupanja u osobinama i pamuk sa slabim karakterom koji pokazuje pomenut?. odstupanja. KVALITET PAMUKA, PODELA I VRSTE Kvalitet pamuka je odreen njegovim osobinama (boja, istoa, priprema ;gruba ili meka, duina i ujednaenost duine, jaina, elasti46 nost, zrelost, gipkost, posedovanje zavoja, glatkoa). Meutim, moe se rei da svaki proizvoa tj. svako trite odreene vrste pamuka prema poreklu vri razvrstavanje pamuka na kvalitete na svoj nain, ali svaki kvalitet ima svoju oznaku koja karakterie pamuk i garantuje osobine koje su uzete u obzir pri odreivanju kvaliteta. Kvalitetno razvrstavanje pamuka moe biti samo prema nekim osobinama npr.: prema boji, koliini stranih primesa i pripremi, prema koeficijentu zrelosti i jaini, prema boji, duini, pripremi itd. Razvrstavanje neregularnog pamuka Ukoliko pamuk nije regularan, razvrstava se na isti nain, tj. po svim elementima kao regularan pamuk ali njegova neregularnost mora biti oznaena posebnim terminom: pamuk u aurama je pamuk bran kada sve aure nisu bile otvorene i nisu bile izdvojene pre- egreniranja. Kao posiedica egrenirani pamuk sadri veliku koliinu oneienja. reegrenlran pamuk je takav pamuk koji je skidan sa semena ponovljenim procesom egreniranja, pa je kao takav oteen. repakovan pamuk je prepakovan, pa postoji mogunost mea-nja pamuka razliitih kvaliteta. meano pakovan pamuk je on.aj koji je pakovan uz meanje kvaliteta. pamuk sa tetnim primesama bie svaki pamuk koji sadri pri-mese koje se ne mogu odstraniti (asfalt, bitumen, obojena vlakna i si.). pamuk sa stranim primesama bie pamuk koji sadri strane primese u velikim koliinama pa se ne moe zbog toga svrstati po drugim osobinama u odgovarajui kvalitet. Podela 1 vrste pamuka Kako se pamuk najvie gaji u Americi, Africi i Aziji, razlikujemo ameriki pamuk, afriki pamuk i azijski pamuk. Amerlftki pamuk se deli na severaoameriki, srednjeameriki i junoameriki pamuk. Svaki od njih se razlikuje po osobinama. Severnoameriki pamuk: Najvanije veste ovog pamuka dolaze na trite pod nazivom Si ajlend (Sea Island) sa duinom od 4656 mm i pod nazivom Aplend (Upland) sa neto manjom duinom. Boja ovog pamuka moe biti beliasta, ukasta ili plaviasta. Mestimino je malo zaprljan. Spiralni zavoji su veoma dobro izraeni. Pokazuje duinu kidanja 40 km.,. Severnoameriki pamuk.se razlikuje i po poreklu, jer skoro a svake pokrajine pamuk pokazuje specifine svoje osobine. Nie navodimo nazive za razne vrste po poreklu za severnoameriki pamuk uz naznaku duine u [mm]: Severna Karolina (1925, 2628), Juna Karolina, Virdinija, Florida, Georgija (202526), Memphis (2530, Missouri (2530), Lo-uisiana (2530), Mississipi (25 30), Tennessee, Alabama (2226), Texas

U koncentrovanom rastvoru kalijumhidroksida 2832 Be (ili na-

4 7

ta

'1930), Okiahoma (2228), Arkansas (2530), Californija (do 30), Anzona (do 30), New Mexico (do 30), USA American (Egvptian Su-?ima) (36 40). Srednjeameriki pamuk znatno zaostaje po kvalitetu izuzimajui Sea Island pamuk koji je pomenut kao severnoameriki. poznatije vrste po poreklu su: Mexicali (2628 mm), Severna i Juna'Sonora (25 27 mm), Laguana/Toreon (2527 mm), Matamoros (2527 mm). Gua1 emala 2527 mm), Haiti (2631 mm). Juno ameriki pamuk je po kvalitetu dobar i vrlo dobar. Boja mu je bela do ukasta, delimino je sjajan. Poznatije vrste po poreklu su-. Peru Tanguis (3238 mm), Pima Blanco (4046 mm), Prfru-Pima-Cre-ma (40-^6 mm), Peru-Karnak (4042 mm), Matta (2227 mm), Ceara ^2627 mm), Sertao (2631 mm), Serido (2733 mm), Sao Paulo (23 36 mm), Choco, Formoza (2336 mm), Corientes (2326 mm). Severnoameriki pamuk se dobavlja po sledeim standardnim k val he tima: 1, Middling fair sa oznakom . . . MF 2. Strictgoodmiddling sa oznakom SGM J. Goodmiddling sa oznakom . . . GM 4. StrictmiddUng sa oznakom . . SM 5. Middling sa oznakom..................... M 6. StrictJovvmiddling sa oznakom SLM 7. Lowmiddting sa oznakom . . . LM 8. Strictgoodordinarv sa oznakom SGO 9. Goodordinary sa oznakom . . . GO 10..........................................Ordinarv sa oinakom O ; Srednji kvalitet je Middling, pa se na aukcijama odreuje njegova cena, a na osnovu ove odreuju se i cene ostalim kvalitetima; Svaki od ovih kvaliteta se razvrstava prema boji; Good colour, Tingend, High coloured, Stained itd, zatim prema duini vlakana na: Very short staple (vrlo kratka vlakna): 19,05 i 20,64 [mm], Short Staple (kratka vlakna): 22,22; 23,02; 23,81 i 24,60 [mm]. Meium staple (srednje duga vlakna); 25,4; 26,99; 27,78; 28,57 [mm]. . Long staple (duga vlakna): 29,37; 30,16; 30,95; 31,75; 32,54 [mm]. Extra staple (posebno duga vlakna): 38,10; 39,69; 41,27; 44,45 [mm]. Razvrstavanje amerikog pamuka se vri i prema drugim pokazateljima, npr. prema debljini, odnosno irini vlakana, prema mikroner broju kao i prema stepenu zrelosti: Kod junoaroerikog pamuka razlikuju se sledei stepeni zrelosti: Vrlo zreo (very mature) sa sadrajem zrelih vlakana preko 84/o. Zreo (mature) sa sadrajem zrelih vlakana 7784%. Srednje zreo (average) sa sadrajem zrelih vlakana 6876 Nezreo (immature) sa sadrajem zrelih vlakana 60-~61lo-Vrlo nezreo (very immature) sa sadrajem zrelih vlakana ispod 60 odsco. Meutim, kao to je poznato, sva trita se ne pridravaju pome-nutih razvrstavanja. Afriki pamuk moe biti vrlo dobar, dobar i slab. Najbolji je egipatski pamuk pod imenom Mako. Imabledo mrku ili crvenkastu boju. poseduje vrlo dobar sjaj i pokazuje relativnu prekidnu silu do 44,2

[cN/tex], Ima vrlo dobro izraene spiralne zavoje. Ipak, u zavisnosti od pokrajine razlikuje se po duini. Prema poreklu razlikuje se sledei egipatski pamuk: Karnak (38 40 mm), Ashmouni (2628 mm), Giza 30 (oko 35 mm), Menoufi (36-38 mm). Kod egipatskog pamuka se takoe razlikuju trgovaki kvaliteti i to: Fair, Fully fair, Good fair to fully good fair, Fully good fair, Fully good fair to good, Good, Good to fullv good. Fully good, Fully good to e.\tra, E.\:ra. Takoe od pamuka iz Afrike pominjemo sudanski i to Gezira Sa-kel (3140 mm), Uganda pamuk AR (2728 mm), Uganda pamuk BR (2027 mm). Pamuk iz Konga poznat je pod nazivom Savvginend sa duinom vlakana 2326 i 2627 [mm]. Takoe je poznat na tritu i pamuk Kenija sa duinom 2627 [mm]. Azijski pamuk zaostaje za kvalitetima predhodno pomenutih vrsta pamuka. Razlikujemo indijski, pakistanski i kineski pamuk. Indijski pamuk je poznat pod nazivom Surat, koji je dosta slab ukast, je i sadri neistoa 4B/o. Duina vlakana je od 1628 [mm], ali je srednja duina do 20 [mm]. S obzirom da se gaji u razne krajeve Indije, razlikujemo po poreklu: Oomra Dese, Mathia, Bengal Desi, Assam, Kalagin, Jarilla, Dholerah, svi sa duinom ispod 20 mm. Kod indijskog pamuka razlikujemo kvalitetne klase; Choise, Su-perfine, Fine, Fully good, Good. Takoe razlikujemo kod pakistanskog pamuka sledee vrste po poreklu: Punjab American Seed (2027 mm), Sind Desi (1215 mm), Pu-njab Bengal (1115 mm), Comilla (2729 mm). Kineski pamuk je grub i jak ali se ne odlikuje nekim naroitim osobinama. Poznat je pod nazivom nankinka vuna. Prema poreklu razlikujemo kod kineskog pamuka sledee: Tientisin, Sangaj, Taiehong, Tungchovv, svi jedva dostiu duinu od 19 [mm]. Kod kineskog pamuka razlikujemo trgovake kvalitetne klase: Su-per choise, Shoise, Super fine, Fine, Fullv good, Good, Fully good fair, Good fair, Takoe je poznat ruski, turski i grki pamuk. Kod ruskog pamuka ima vie kvaliteta, naroito je forsiran pamuk dobiven od amerikog i egipatskog semena. Glavni kvaliteti su: Tip per-vij i Tip otbornij. Duina vlakana iznosi 2628 [mm]. Bele je boje. Tip pervij je mat, dok tip otbornij ima svilast sjaj. Kod ruskog pamuka se za svaki kvalitet razlikuju klase po duini vlakana sa razlikom od 2 [mm]. Turski pamuk je poznat po nazivima: Izmir Acala (2528 mm). Adana Acala (24 26 mm), Hatay Acala (2526 mm). Grki pamuk poznat je pod nazivom Acala 412 sa duinom vlakana 2729 [mm] i pod nazivom 2 Gama (2426 mm). Ptovera kvaliteta pamuka pri prijemu poiljke Provera kvaliteta pri prijemu poiljke sledi organoleptiki i laboratorijskim ispitivanjima. Kod organoleptikih ispitivanja slui se eta4 49

13

Ion uzorcima. Tom prilikom se obraa naroito panja na boju, vrstu

p r i p r e m e { g r u b a , m e k a ) , d u i n u v l a k a n a , s a d r a j p r i m e s a i n a k a r a kegreniranog pamuka te r
pamuka. Laboratorijskim ispitivanjima se utvruje sadraj stranih primesa, stepen zrelosti, jaina, finoa, duina i ravnomernost duine kao i oteenost vlakana. Takoe se obraa panja i na vlanost pamuka i ista proverava zbog utvrivanja teine poiljke. Razvrstavanje domaeg pamuka Pod domaim pamukom podrazumevamo pamuk koji je gajen u naoj zemlji. Odmah posle berbe razvrstava se pamuk na etiri klase (tabela 1). ime se ve predodreuje njegova upotrebna vrednost. Razvrstavanje se vri prema boji, istoi (sadraju primesa) i karakteru. Razvrstavanje domaeg pamuka Klasa Naziv I Odlian II III IV Vrlo dobar Dobar zadovoljavajui Tabela 1 Karakteristike Izrazito beie boje ili bele boje, voluminozan (rastresen po celoj povrini). Potie iz potpuno otvorenih aura. Bele i sive boje. NeSto manje voluminozan. Mogu biti mesta slabo ukaste boje. Malo mrljav. Potie iz zrelih i normalno otvorenih aura. ; Bele, ute ili sive boje. Mrljav. Manje voluminozan. Prisutna su mesta slabo ukaste boje. Potie iz zrelih i otvorenih aura. Bele, ute ili sive boje. Mrljav. Neujednaeno spljeskan. Neujednaeno voluminozan. Mrljava mesta preovlauju od nedovoljno zrelih i nepotpuno otvorenih aura. Istiu se pregrade kao posebne jedinice. '

Sadraj stranih primesa za svaku klasu u najveem procentnom iznosu koji srne da bude sadran zavisan je od naina berbe (runo bran, mainski bran): I klasa, runo bran 3,2%, mainski bran . . . 10%, II klasa, runo bran 4,2%, mainski bran . . . 12%, III klasa, runo bran 5,4%, mainski bran . . . 14%, IV klasa, runo bran 7 %, mainski bran, iznad 14%. Ukoliko se pamuk moe razvrstati po svojim osobinama u jednu klasu, ali sadri vie stranih materija od najvee dozvoljene koliine za tu klasu, svrstae se u niu vrednu klasu. Meutim, za izraunavanje trgovake teine bez razlike da li je bran runo ili mainski, priznaje se sadraj stranih primesa po klasama kako sledi: I klasa 1%, II klasa 2%, III klasa 2,5% i IV klasa 3,5V Pri tome, strane primese u iznosu iznad priznatog sadraja ne uzimaju se u obzir prilikom obraunavanja trgovake mase. Ako pak sirovi pamuk sadri strane primese manje od priznatog iznosa za izraunavanje trgovake mase, onda se razlika do procenta koji se priznaje za obraun uzima u obzir pri izraunavanju trgovake mase. Ukoliko je pamuk razvrstan po svojim osobinama u jednu klasu, ali je po boji, istoi i karakteru bolji za pola klase, onda se pored oznake klase stavlja + kao oznaka bolje meuklase. Ukoliko je pak pamuk po boji, istoi i karakteru slabiji za pola klase, stavlja se pored oznake klase kao oznaka poluklase nieg kvaliteta. Razvrstavanje domaeg pamuka prema zrelosti, vri se prema indeksima kaustine zrelosti. Razvrstavanje prema jaini vri se prema Presslev indeksima. Razvrstavanje prema finoi vri se prema Mikroner indeksima. Prema srednjoj duini vlakana vri se razvrstavanje na 18 grupa i to: Ako je srednja duina ispod 18 [mm], razvrstava se u grupu 18 [mm]), ako je srednja duina 18,119 [mm], razvrstava se u grupu 18/19, ako je srednja duina 19,120 [mm] razvrstava se u grupu 19/20 itd., s tim to se pamuk kod koga je srednja duina iznad 34 [mm] razvrstava u grupu iznad 34 [mm]. Na osnovu duine mogao bi se domai pamuk podeliti na:

kratkovlaknasti sa duinom 19 24,6 [mm], srednjevlaknasti sa duinom 25,428,6 [mm], dugovlaknasti sa duinom 29,434,9 [mm].
Propisani procenat vlage Repriza za izraunavanje trgovake teine iznosi 8,5/o, ali dozvoljeni sadraj vlage po klasama pamuka je sledei: 10,5% za pamuk I klase, 11,0% za pamuk II klase, 12,0% za pamuk III klase i 13,0% za pamuk IV klase. Ukoliko pamuk jedne klase sadri vie vlage nego to je za tu klasu dozvoljeno, razvrstae se u prvu klasu nie kvalitetne vrednosti. Takoe sirovi pamuk jedne klase moe sadravati i vlakna koja po svojim osobinama odgovaraju nioj kvalitetnoj klasi, ali ne vie od 10%. Ukoliko je sadraj vei od 10%, razvrstae se u niu kvalitetnu klasu. ___ __ _

Finoa vlakana se sagledava preko mikroner indeksa, a jaina pre ko Presslev Na osnovu boje, istoe, indeksa. pripreme i karaktera razvrstava se Prema srednjoj duini domai egrenirani pamuk na 6 vlakana vri se razvrstavanje klasa (tabela 2). domaeg pamuka na 18 grupa i to: ako je srednja duina ispod Razvrstavanje domaeg 18,1 [mm] razvrstava se u grupu egreniranog pamuka ispod 18 [mm], ako je srednja duina 18,119 [mm], razvrstava se u grupu 18/19 itd., s tim to se Tabela 2 pamuk duine iznad 34 [mm] Klasa Naziv Karakteristika razvrstava u grupu iznad 34 [mm]. Izrazito bele boje'ili bele boje : I ODLIAN Voliminozan (rastresen), klizav opip. : Bele boje sa krem nijansom. Upotreba pamuka Klizav II VRLO DOBAR opip, malo mrljav. Bele ili krem boje sa izolovanim III DOBAR Pamuk je relativno jevtin i mestima slabo ukaste boje. Mrljav. sa Manje voluminozan, ma dobrim osobinama pa nalazi svestranu primenu u izradi IV DOVOLJNO DOBAR Boja belosiva sa izrazito izolo utim mestima. Bez sjaja, malo proizvoda i to kako tekstilnih voluminozan, malo klizav optp, mrljav. u meavini sa sam, tako Bele i utosive boje. Preovla-u[uisto i ZADOVOLJAVAV drugim vlaknima, mrljava izolovana mesta uto sive boje. posebno sa JUI Mrljav. Spljes-kan, nije voluminozan. hemijskim vlaknima, pri emu Bele i utosive boje. Preovlau-ju pokriva nedovoljno pozitivno VI SLAB mrljava mesta utosive boje. Mrljav. izraene osobine hemijskih Spljeskan. Nije volumi vlakana. Pamuk pokazuje dobre I u ovom sluaju, ako osobine pri upotrebi. Tkanine pamuk odgovara po svim odaju prijatan opip i oseaj pri osobinama za jednu klasu ali je neposrednom dodiru sa koom sadraj stranih primesa vei od oveka. Absor-buju vlagu (znoj) propisanog, svrstava se u nie ali istovremeno vre i desopciju vrednu klasu. vlage spotjnom stranom, tako da Za izraunavanje trgovake to omoguuje disanje koe teine, priznaje se po klasama oveka i kod sluaja najguih sledei procentni sadraj stranih tkanina. primesa: Visoka jaina pamuka u I klasa 1,5%, II klasa iznad mokrom stanju omoguuje 1,52,5%, III klasa iznad 2,5 upotrebu istog za izradu artikala koji e se esto prati ili kvasiti. 3,5%, IV klasa iznad 3,54,5%, V klasa iznad 4,55,5%, VI klasa Tkanine od pamuka mogu biti stabilizovane u dimenzijama iznad 5,56,5%. (san-forizovane tkanine) tako da Ako je klasa pamuka se pri praktinoj upotrebi oznaena jo sa + a sadri strane pojavljuje minimalno skupljanje primese ispod najmanjeg procenta tkanine od 1%. za odgovarajuu klasu, razvrstava Ukratko, pamuk se moe se u kvalitetniju klasu. upotrebiti za izradu svakog tipa odee i tkanina potrebnih za Karakter domaeg domainstvo. Takoe se egreniranog pamuka upotrebljava za izradu korda i niz Ukoliko su vlakna zrela, drugih tehnikih tkanina. Sistem dobre jaine, ujednaene duine i predenja pamuka zavisi od duine finoe, pamuk je dobrog karaktera. vlakana, pa se zato prvenstveno Ukoliko su vlakna slabe jaine i obraa panja toj osobini vlakana. neelastina, nezrela, neujednaene Dugovlaknasti pamuk duine i finoe, pamuk je slabog legipatski, ameriki, indijski) karaktera. slui za izradu arapa, finih Zadovoljavajui karakter e tkanina velik-j irine, gusto pamuk imati ako pokazuje osobine tkanih tkanina i jakog konca. izmeu osobina pamuka dobrog Srednjevlaknasti pamuk ..uslabog^.karaktera. (ameriki, sovjetski) upotrebljava se za izradu najrazliitijih tekstilnih proizvoda. Kratko vlaknast i pamuk (indijski, kineski, turski, francuski, iraki, turkestanski, junoevropski, junoafriki) upotrebljava se za izradu tkanina Stepen zrelosti se ocenjuje slabijeg kvaliteta, za izradu prema indeksima kaustine pamunih ebadi i uopte za tzrad zrelosti. Prema istom pamuk se J niz tekstilnih proizvoda od deli na pet grupa: meavine pamuka sa drugim potpuno zreo pamuk sa vlaknima. indeksom iznad 84%, Nabrajamo neke artikle od zreo pamuk sa pamunih vlakana: tkanine za indeksom 7784%, posteljinu, stoljnjake, maramice, srednje zreo pamuk sa pekire, koulje, postave, indeksom 6876%, presvlake za na-metaj, radna nezreo pamuk sa odela, donji ve itd, zatim razni indeksom 6067%, trikotaerski artikli (arape, donji potpuno nezreo pamuk ve itd). sa indeksom ispod 60%. Godine 1970. proizvedeno Proizvodnja pamuka u je pamuka u svetu 11,600.000 [t]; svetu godine 1975. proizvedeno je I pored sve veeg poveanja 11,800.000 [t], a predvia se proizvodnje raznih hemijskih proizvodnja u 1980. godini oko vlakana u svetu, proizvodnja 13,000.000 [tj. pamuka se jo uvek poveava jer se pokazao kao odlian za izradu niz Trenutno skoro 2/3 svetske potronje vlakana u svetu tekstilnih artikala a sem toga podmiruje se pamunim vlaknima. uspeno se prerauje u meavini sa raznim hemijskim vlaknima. Razvrstavanje domaeg

14

Najvei svetski proizvoai pamuka su USA, Indija, Egipat, SSSR, Kina, Brazil. 1.1.1,2. KAPOK VLAKNA Kapok vlakna se dobijaju iz aura u kojima se pored semena nalaze fina vlakna koja izrastaju iz pokoice aure sa unutranje strane i opkoljavaju seme. Postoje vie vrsta biljaka koje daju vlakna ovakve vrste, ali je uobiajeno da se sva nazivaju kapok, mada je kapok naziv za drvo koje raste na Javi, odakle se i dobijaju najvee koliine najboljeg kvaliteta ovih vlakana.

Akon vlakna se drukije nazivaju biljna svila. Zaviaji biljaka koje daju ova vlakna su Amerika i Afrika. Meutim, slina vlakna daiu i biljke u drugim zemljama, na primer vrba i topola kod nas. Meutim sva ova vlakna nemaju neki naroiti znaaj. Jednoelijska su ali mogu biti i dvo-elijska. Izrastaju sa semena, ali samo sa jedne strane semena i to na uskoj traci, pa ine izgled perjanice. Vlakna su obino bela ali su na donjem delu obojena. Duina im je 20 60 [mm], a debljina 30 60 [ um], Postoje vlakna koja su kraa, kao i vlakna koja su tanja. Lumen je nepravilnog oblika pa me-stimina debljina zidova elija iznosi 1,5 [um], ali moe iznositi i 1/3 preseka. (SI. 32, A uzduni izgled, B popreni presek)'. Vlakno je u celini posmatra-no kupasto. Upotrebas nije znaajna. Uglavnom 'ika ]2 ~ Mikroskopski izi . j *!ed akon vlakna: po duzini Slue Za izradu Vate. (A), popreni presek {Bi

Slika 30 Prsnuta aura kapoka Slika 31 Mikroskopski izgled vlakana kapoka; po duini (A), popreni presek (B) Zrele aure daju bolja vlakna i ista se lake odvajaju od aure i semena. Vlakna se pakuju u bale pod pritiskom koji nesme biti previsok jer su nedovoljno zrela vlakna vrlo lomljiva. Vlakna su jednoelina, ali mogu biti i dvoelina. Koren elije je smeuran ili je trbuast. Debljina vlakna nije ravnomerna. Od korena prema vrhu se suava i prelazi u kupu (si. 3J). Popreni presek je krunog oblika. Lumen zauzima 3/4 preseka a ispunjen je vazduhom i ostacima protoplazme. Zid elija moe iznositi samo 13 Om], pa su zbog toga vlakna vrlo slaba. Zrela vlakna kapoka su vrlo sjajna, lepa i ista. Retko su bele boje ve su ukasta, mrkoukasta ili sivomrka. Duina vlakana iznosi 1040 [mm], a debljina 2030 (50) [um]. Specifina teina je kod ovih vlakana 1,4 ali zbog jako izraenog lumena plivaju po vodi. Vlakna sadre lignina i pentozana i preko 30%, pa se sa hlorcin-kjodnim rastvorom obojavaju uto. Posle sagorevanja u pepelu se nalazi oko 2,4% gvoa, pa je zato pepeo crvenkasto mrke boje. Celulozu sadre oko 64%. Nezrela vlakna su izrazito slabog kvaliteta. Slaba su, nemaju sjaj, tamnije su obojena i lako su lomljiva. Kapok vlakna se upotrebljavaju za izradu vate, za punjenje poja-seva za spaavanje koji plivaju po vodi, za punjenje nametaja, za izradu krovne lepenke itd., ali se za izradu prediva vrlo malo upotrebljavaju. 1.1.1.3, AKON VLAKNA

15

1.1.2. VLAKNA IZ LIKE (KORE) BILJAKA Ova vlakna su mnogobrojna a po vanosti za tekstilnu industriju zauzimaju drugo mesto iz grupe biljnih vlakana, a zapravo odmah iza : vlakana sa semena. Potiu iz kore zeljastih biljaka i iz like ibljika. Nasuprot pamuku, koji biljka daje u obliku slobodnih jednoelinih vlakana, ova vlakna se sastoje iz veeg broja elementarnih elija koje su meusobno povezane biljnim lepkom (pektinom), odnosno meulamelama od pektina i tako ine tehnika vlakna vee duine i debljine. Tehnika vlakna su takoe vezana lepljivom pektinskom materijom za ostali deo kore (like), koja je neto manje otpornija na spolj-ne agense. Da bi se tehnika vlakna oslobodila, mora se spoljni pektinski sloj razoriti to se postie biolokom metodom moenja, pri emu deluju bakterije ili gljive, zavisno od toga kako se postupak izvodi. Razaranje pektinskog lepka je mogue i pomou hemikalija. Posle razaranja lepka vlakna se izdvajaju mehanikim postupkom trlenja i grebenanja, U

Zidovi elementarnih elija su sastavljeni uglavnom od celuloze ali mogu sadravati u veoj ili manjoj meri i necelulozne materije. Hemijski sastav vlakana iz like (kore) pojedinih biljaka se meusobno razlikuje i to uglavnom zbog razliitog uea hemiceluloze, pektina i lignina. Ipak najvee uee ima celuloza. Zidovi elementarnih elija se sastoje iz slojeva pa razlikujemo primarni sloj (si. 38-P) koji je uz meulamelu (ML) dok je sekundarni

Slika 33 Popreni presek stabljike lana: kutikula (K), epidermis (E), kora (R), svenjevi vlakana (V), kambijuni (KB). drvenasti sloj (D), sre-vina (S), prazan prostor (S) 34 Presek nekim sluajevima mogue je izdvajanje vlakna i bez Slika vlakna u kori (1), tabljike: kora prethodnog postupka, razgradnje spoljnih lepljivih materija. U (2), drvenasti deo (3), srevina (4), upljina (5) ovom sluaju sprovodi se odmah trlenje i grebenanje, alt to utie negativno na kvalitet vlakana. U preseku stabljike (si. 33), primeuje se spoljni sloj epidermis I.E) koji je presvuen tankom kutikulom (K) sastavljenom uglavnom od voska. Glatka kutikula ima ulogu da sprei isparavanje vode iz stabljike. Ipak ona sadri male otvore s t o m a t e, koji slue biljci za disanje. Pri moenju stabljika kroz ove otvore prodiru bakterije u sloj kore (R) u kojoj su sme.teni svenjevi vlakana podetjeni u grupe (V). Tehnika vlakna u tkivu kore usmerena su u pravcu ose stabljike. Tkivo kore se sastoji iz parenhimnih elija koje sadre hlorofila, "azne vrste eera, tavskih i drugih materija. Sastav kore nije jedinstven, tako se prema spoljnoj strani nalazi krob a prema unutranjoj strani belanevinaste materije. Prema unutranjosti stabljike, tkivo kore se granii sa vrlo finim slojem kambijuma (KB). Ispod kambijuma se nalazi drvenast sloj (D) (pozder), koji zauzima najvie prostora. Ovaj sloj se sastoji iz veoma odrvenjenih elija sa jakim zidovima i prelazi u srevinu (S). Sasvim u sredini nalazi se prazan prostor (upljina) (S) koji se protee kroz vei deo stabljike i to kod nekih biljaka kontinuirano a kod nekih isprekidano. Svenjevi vlakana u tkivu kore imaju mehaniku ulogu u stabljici. Oni imaju veliku jainu i elastinost pa tite stabljiku od lomljenja pri savijanju. Velika jaina na kidanje i elastinost sve-njeva vlakana u tkivu kore, kao i dobijenih tehnikih vlakana, proizilazi zbog usmerenosti elementarnih elija u pravcu ose svenja (si. 35, ML-meulamela; C elementarna elija), kao i spiralnog usmeravanju fibrila celuloze u elementarnim elijama, koje je razliito kod vlakana iz razliitih biljaka, a takoe je razliito i u pojedinim slojevima elementarnih elija (si. 36 kod lana; si. 37 kod konoplja). Elementarne elije, iz kojih se sastoji tehniko vlakno, mogu biti bez lumena, to je redi sluaj, i sa lumenom razliitog bolika i veliine. Elementarne elije su kod pojedinih biljaka Slika 35 takoe razliite po obliku i veliini. Sematski pri kaz : Krajev ielija mogu bit . iljasti (lan), usmerenosti elemen-tnrnih zatupljeni (konoplja, juta) ravasti (konoplja, elija () u ramija), kao glava iode (ramija). Popreni presek svenju; elija moe biti peto-ugaoni ili estougaoni (lan), meulameia {ML} ovalan ili okrugap (konoplja), nepravilno Slika 36 pljosnar (ramija). Usme-renost

fibrila u e- Slika 3" Usme-renost lijama lana fibrila u elijama konoplja

^16

3/

sloj (S) postavljen prema unutranjosti elije. Ukoliko elija ima lumen, onda je bn opkoljen tankim tercijernim slojem (T). Meulamele se sastoje uglavnom od pektina. Meutim, pektin je rasporeen i prema unutranjosti elija i to u slojevima. Prema Ulbricbtu raspored pektina u elementarnim elijama lana (si. 39) rasporeen je slojevito vie u unutranjosti, dok je u elijama konoplja rasporeen vie u spoljnim slojevima (si. 40).

Lan je jednogodinja zeljasta biljka. Postoje razne vrste lana i svaka od njih zahteva posebne klimatske uslove. Kako se vlakna nalaze u kori stabljike, seje se gusto kako ni se dobile dugake i tanke stabljike. Ovako zasejan lan dostie visinu 60120 [cm]. etva lana usleuje na oko 100 dana posle sejanja. Majboija vlakna e se dobiti ako se upaju stabljike odmah posle cvetanja a zapravo kada donji deo stabljike pone da uti. Kasnijom etvom dobie se vlakna u veoj koliini ali e ista biti grublja. Razlikuju se etiri statijuma etve u razliitim stepenima zrelosti stabljike, i to: Zelena zrelost kada se stabljike beru odmak posle cvetanja. Stabljike *>u zelene boje i sa istih se dobijaju tanka i meka vlakna ali im je jaina nedovoljno izraena. Rana uta zrelost kada se stabljike beru 1421 dan posle svetanja. Stabljike su zelenoute boje i sa njih se dobijaju meka vlakna sa dovoljno izraenom jainom. Kasna uta zrelost kada se stabljike beru 2130 dana posle cvetanja. ute su do svetio mrke boje, aure su svetio mrke, seme mrko i tvrdo. Sa istih se dobijaju grublja vlakna koja su jaka ali su i tvrda. Potpuna zrelost kada se stabljike beru 3035 dana posle cvetanja. Mrke su boje i lie im je opalo a seme je tvrdo. Sa njih se dobijaju gruba, prilino odrvenjena, manje elastina i kruta vlakna. Iz prednjeg se sagledava da je boja stabljike vana u sagledavanju kvaliteta vlakana koji se moe oekivati ukoliko se sprovedu ispravno sve operacije i procesi u dobijanju vlakana. Najtraenije su stabljike utozelene boje, i to bez primesa drugih boja, odnosno mrlja po stabljici, jer bi to bio znak oteenja stabljike dejstvom gljiva, pa bi i sama vlakna

Prema rasporedu vlakana u tkivu kore mogu se biljke svrstati u tri grupe.

Slika 38 Sematski prikaz preseka elementarne elije: meulamela (MU, primarni sloj (P), sekundarni sloj (S), lercijerni sloj (T). lumen (u sredini)

/Slika 39 Slojevita pigmentaci'i pektina pek-tina u elijama lana (Ulbricht) (Ulbricht)

Slika 40 Slojevita pigmentacija u elijama konoplja

Kod prve grupe sloena su elementarna vlakna debelih zidova u obliku zatvorenog prstena. Takav sluaj imamo kod lana (si. 41).;

Kod druge grupe elementarna vlakna vie tanjih zidova sloena su u svenjeve koji ine vie labavo zatvoren prsten. Takav sluaj imamo kod konoplja (si. 4 2 ) , Kod tree grupe elementarna vlakna su labavo sloena i ne ine nikakvo vrsto udruivanje.

bila oteena. Od stabljika zelene zrelosti dobijeni lan se posebno ceni, iako nema izraenu jainu za izradu odreenih artikala npr. za izradu ipaka. Stabljike su obino glatke sa trouglastim oiijcima na mestima gde je bilo lie. Popreni presek je okrugao, a debljina je zavisna od vrste lana, gustine sejanja i vremena branja.

Takav sluaj imamo kod koprive (si. 43) Osobine tehnikih vlakana dobivenih iz like (kore) biljaka zavise od osobina i dimenzija elementarnih elija, od karaktera veza ovih u snopu i od oblika snopa koji ini tehniko vlakno. Zatim osobine zavise od odnosa prateih materija celuloze, od stepena istoe i od celo-kupnog postupka dobija- Slika 43 Raspored vlakana u preseku kore nja. Ukoliko vlakna sadr- koprive e lignina, ona su odrve-njena i kao takva tvrda. Lignin se naroito nalazi u meumicelarne prostore kao i u meulamelama, pa zidovi elija postaju vri ali kao takvi manje bubre. Tehnika vlakna bubre anizotropno. Vlakna iz like se prerauju i u naoj zemlji ali e sa razvojem proizvodnje hemijskih vlakana procentno uee istih opadati u podmirenju potreba nae tekstilne industrije. Najvanija vlakna iz like (kore) biljaka su: lan, konoplja, juta i ramija. Od istih najvie se u svetu proizvodi juta, ali ova vlakna nisu po kvalitetu i najbolja. 1.1.2.1. LAN Lan se moe oznaiti kao najstarre tekstilno vlakno koje su ijudi upotrebljavali za izradu tkanina za odevanje kao i za druge potrebe. U antikom vremenu Egipat je bio klasina zemlja proizvodnje lanenog vlakna. U grobnicama u Egiptu pronaena su lanena vlakna i lanene tkanine koje potiu jo od 3.000 godina pre nae ere. Danas se laneno vlakno proizvodi u Evropi, Americi, Australiji, giptu i Indiji. Od evropskih proizvoaa moemo pomenuti kao znaajne SSSR, Irsku, Francusku, Holandiju i Belgiju. U Nemakoj, Ce-hoslovakoj i Jugoslaviji se takoe gaji ali u manjoj meri. Najvei svetski proizvoa lanenog vlakna je SSSR sa svojih 85 svetske proizvodnje, ali najbolji lan, zahvaljujui klimatskim uslovima, daju Belgija, Holandija i Irska.

Slika 41 Raspojfd vlaknnn u preseku kore lana

Slika 42 Raspored vlakana u preteku kure konoplju

Sortiranje stabljika se vri posle etve i to po debljini, duini i boji. Oteene stabljike se moraju izdvojiti. Sortiranje je neophodno potrebno da bi se sledei proces tj. moenje moglo pravilno izvesti i tako dobio lan odreenog kvaliteta. Zbog' znaaja ove operacije sortiranje se ne vri samo pri etvi, ve se nastavlja pri svakoj daljoj operaciji sve do trenutka moenja, a zapravo pri slaganju stabljika u rukoveti radi suenja, pri odklanjanju semena i lia, pri odklanjanju gornjeg dela stabljike i korena i konano pri slaganju istih u vee rukoveti koje e se moiti. Prema boji. duini i debljini razlikujemo kvalitetne klase stabljika. Ukoliko je korisna duina stabljika 30 [cm], a debljina 1,5 [mm] svrstae se u ekstra I klasu. Ako su samo krae za 5 [cm], svrstae se u 1 klasu. Jo krae stabljike svrstae se u niu klasu. Prema Hercogu stabljike se razvrstavaju na kvalitete uglavnom prema debljini. Stabljike e se tretirati kao: vrlo fine ako su debele do 1,5 [mm], fine ako su debele 1,62.0 [mm], grube ako su debele 2,12,5 [mm] i kao vrlo grube ako su debele preko 2,5 [mm]. Moemo rei da ;e najbolje stabljike karakteriu sledeim osobinama: boja uta do utozelena; debljina 1,3 do 1,7 [mm]; duina 70 120 [cm]; vitkost srednja; korisna duina 9095% od ukupne duine; . grananje slabo izraeno; aure malo zastupljene; izgled prav. Sadraj vlakana u stabljici moe biti do 18%>. Snopii vlakana u kori stabljike se nalaze u odvojenim naslagama koje mogu biti gue ili rede, pa e od toga uglavnom i zavisiti prinos vlakana. Sadraj vlakana se moe sagledati ako se naini popreni presek stabljike i izvri mikroskopsko posmatranje. Dobijanje tehnikih vlakana lana Poupane lanene stabljike, kojima je korenje odseeno, ili koene stabljike veu se u rukoveti i izlau suenju u polju. Suenje moe trajati do 14 dana. Posle toga se pristupa odvajanju semena i Ua runim provlaenjem gornjeg dela stabljika kroz grebene (si. 46) ili main-skim putem na maini sa rebrastim valjcima.

17

Slika 45 Suenje stabljika lana Moenje stabljika

Slika -16 ienje lanenih stabljika od liia i semena

' Pre no to se pristupi mehanikom odvajanju vlakana od stabljika potrebno je razoriti tkivo kore. koje opkoljava vlakna, kao i prektinske

18

m a t e r i j e k o j e s lsnopove jtehnikih vlakana sa tkivom kore i tako osloboditi e p lju u

vlakna. To se postie obino biolokim procesom moenja za odreeno vreme i pod odreenim uslovima. Od procesa moenja zavisi-e kvalitet tehnikih vlakana. Ukoliko se lan premoi, vlakna e imati manju jainu. U ovom sluaju moe se dogoditi da budu razorene i pek-tinske materije koje slepljuju meusobno elementarna vlakanca, pa se dobije lan u obliku elementarnih elija. Ukoliko su stabljike lana deblje, proces moenja bie krai. Zelene stabljike se u odnosu na ute moraju moiti due vremena. Bolesne (oteene) stabljike lana se uvek posebno moe. Ako bi se moile nesortirane lanene stabljike, bile bi samo neke pravilno moene, dok bi jedne bile nedomoene a neke opet premoene. i Vrste 1 postupci moenja Razlikujemo prirodno i vetako moenje. Kod prirddnog moenja imamo moenje lana na rosi, moenje u vodi i kombinovano moenje. Kod veta'kog moenja imamo moenje u vruoj vodi, obradu parom i hemijsko moenje. Moenje lana u vodi i na rosi je bioloki proces i sastoji se u tome to se stabljike izlau pogodnim uslovima za razvijanje bakterija, algi i gljiva, koje postepeno razaraju stabljike. Mikroorganizmi se nalaze ve na samoj stabljici koji se pod pogodnim uslovima naglo razvijaju i prodiru kroi stomate u unutranjost kore stabljika razarajui je uz oslobaanje vlakana, koja seposle toga lako odvajaju mehanikim putem od drvenastog dela stabljike. ' Kod moenja na rosi proces traje 2156 dana, pri emu deluju alge i gljive i to zavisno od uslova (temperatura i vlanost) delovace odreene vrste. Lan koji; je moen na-rosi daje vlakna vee mekoe t bolje se upreda. ; Moenje | se sprovodi na livadama koje i preko dana imaju vlage tj. na livadama pored nekog potoka ili reke, Kod moenja stabljika u vodi proces traje zavisno od temperature vode Tako u hladnoj vodi proces traje 2156 dana, a na temperaturi 303,15308,15 [K] (3035C) samo 65 Oj. Kod moenja u vodi deluju bakterije i to se u procesu moenja vri smena istih, zavisno od uslova ishrane i prisustva vazduha. Bakterije mogu biti aerobne i anaerobne. Iz samih naziva se razume da je za ivot i razvie aerobnih bakterija potreban vazduh, dok nasuprot ovima anaerobne bakterije se u prisustvu vazduha ne razvijaju. Proces se moe voditi i tako da deluju samo aerobne bakterije pri emu se neprekidno treba vriti doziranje vazduha u moilo. Ceo tok moenja u vodi se moe podeliti u tri faze i to na pred-hodnu ili fiziku fazu, poetnu bioloku fazu i zavrnu ili glavnu bioloku fazu. Predhodna (fizika) faza: Potapanjem u vodi temperature 298,15 [K] (25C) stabljike e gubiti na teini, ;ako da e posle 12 fh] taj gubitak iznositi oko 12% .Ukoliko je temperatura vode vea, bie ovaj proces bri. Pri tome voda izluuje iz stabljika materije od kojih voda postaje zlatno uta obojena. Stabljike lana bubre i isputaju mehurie vazduha koji voda potiskuje prodirui ti unutranjost stabljika. Na ovaj nain su stvoreni .uslovi da se bakterije razvijaju i razmnoavaju. Izluene materije su jedinjenja ugljenika koja predstavljaju hranu za bakterije. Poetna bioloka faza: Bakterije razaraju rastvorene materije i razmnoavaju se. Ovom prilikom raspadaju se glukoza i druge eerne materije koje Iako previru, pa se stvara klobuanje usled stvaranja ug-ljendioksida i vodonika. Temperatura vode treba da iznosi 299,15 300,15 [K] (2627C). Zavrna bioloka faza nastaje kada bakterije razore sve rastvorene materije pa napadaju stabljiku i poinju da razaraju pektinske materije. Na povrini moila izbija bela pena, koja postepeno postaje mrka i obrazuje koru koja odvaja moilo od vazduha. U ovom trenutku nastupaju anaerobne bakterije. Pri zavrnoj fazi moenja mora se vriti kontrola kako se ne bi lan premoio. Zavretak moenja se utvruje tako to se vade stabljike i lome na rastojanju od 20 cm, pa se vadi drvenasti deo. Ako se isti lako odvaja od vlakana i Iako izvlai moenje je zavreno. Drugi nain kontrole je da se stabljika lupa po povrini vode, pa ako se vlakna izdvoje, moenje je dovoljno trajalo i prekida se. Pri moenju u vodi treba dovoditi svezu vodu kako se moilo ne bi zagrejalo do nepoeljne temperature kada bi se stvarale kiseline, koje bi nepovoljno delovale na vlakna. Temperatura vode iznosi 309,15 [K] (36C) ali se ne srne dozvoliti da pred kraj moenja pree 313,15 TK] (40C).

Postupak moenja lana na rosi Lan sa koga je odstranjeno seme razastre se po livadi i tako ostavlja dok se proces "moenja ne zavri tj. dok se drvenasti deo ne odvaja lako od vlakana. Najkrae trajanje ovakvog moenja iznosi 3 nedelje, S vremena na vreme potrebno je stabljike prevrtati. Postoji i mogunost da se stabljike posle etve odmah moe na rosi, pa da se tek posle zavretka moenja izdvaja seme. Postupak moenja u stajaim vodama je najprimitivniji nain. Vri se u iskopanim ili prirodnim ulegnuima u zemlji u kojima se skuplja

62

19

atmosferska voda. Voda je u ovakvim ulegnuima toplija nego u renoj vodi pa je proces moenja bri. Meutim, lanena vlakna su slabijeg kvaliteta jer su zaprljana i zatvo-renije boje. Postupak moenja u tekuim vodama se sastoji u potapanju stabljika uz optereenje kamenjem u pliacima reka. U pliacima se vri potapanje jer je tu voda toplija i proces moenja se za krae vreme zavri. Ukoliko se eli lan boljeg stajaim vodama kvaliteta, stabljike lana se uspravno sloe u reetkaste sanduke koji se jo obloe (barama) jutom, kako bi se spreilo zaprlja-nje lana od nanosa reka, pa se potapanje vri na odgovarajue dubine. Pri temperaturi vode od 295,15 [K] (22C) posle tri dana vri se prva proba o zavretku moenja. Osim ovakvog jednostavnog moenja lana u vodi ili na rosi postoji i kombinovano moenje lana u vodi a zatim na rosi. * Flandrijsko plavo moenje se sastoji u tome to se posle etve i odstranjivanju semena odmah sutradan stabljike sloe u jarke i zatrpaju se muljem koji je izvaen iz jaraka. Na ovaj nain se moenje vri bez prisustva vazduha. Duina moenja traje zavisno od temperature, ali obino traje oko 8 dana. Posle toga stabljike se operu vodom i do-moe na rosi. Ovako moen lan ima plavu boju i dobro izraeni sjaj. Moenje u morskoj vodi je takoe mogue. Najpogodnija temperatura vode je 293,15295,15 [K] (2022C). U vodi se stabljike svakodnevno okreu. Proces je gotov kroz 810 dana. Posle toga se stabljike rasprostru po livadi da se osue i eka se da ih barem jedna kia opere od soli. U protivnom lan bi zbog sadraja soli bio jako higroskopan i apsorbovao bi suvie mnogo vlage, sem toga gubio bi na jaini i postao bi krut. Ovako moeni lan ;e jasno bele boje ali je ee jasno ute boje. Postupci veslakog moenja Preko postupaka vetakog moenja proces se obavi za krae vreme. Posebno se primenjuje postupak sa toplom vodom 301,15303,15 [K] (2830C) pri emu se proces zavrava kroz nekoliko dana. Kod ovakvih savremenijih postupaka moenje se vri u bazenima razliite konstrukcije. Proces se odvija dejstvom aerobnih ili anaerobnih bakterija, Kod dejstva aerobnih bakterija vri se permanentno doziranje vazduha, Takoe se mogu ubacivati u moilo i odgovarajue povoljno delujue hemikalije, Mogue je i tano regulisanje pridolaska svee vode i dodavanja sredstava (bikarbonat, dolomit, kreda) koja vre neutralizaciju kiselina siretne, buterne, valerijanske, ka-pronske, propionske i mravlje, koje se stvaraju pri vrenju delovanjem bakterija. Postupak sa vodenom parom se takoe primenjuje. U ovom sluaju nemamo bioloku razgradnju kore i pektina, ve vrela para razlae //ji/' lepljive materije, Meutim, para deluje negativno i na boju i izgled vlakana, Slika a48. Moenje Postupak hemijskog moenja se sastoji u stabljika u bazenu po delovanju alkalija ili razblaene sumporne kiseline. Schineider-u. Sanduci Metoda traje samo nekoliko asova i do-bija se sa stabljikama (Ki, K.., dobar lan ali oslabljen. Razblaena 0,50,9% sumporna kiselina deluje hidrolitiki na pektin i razlae ga pri temperaturi izmeu 363,15 i 373,15 [K] (90 i 100C). Posle troasovne obrade vri se ispiranje i neutralizacija sodom i ponovo briljivo ispiranje. Sem ovog postupka postoje i niz drugih hemijskih postupaka, ali je moenje po njima skupije, pa nisu uzeli vei zahvat. Postupak sa petroleumom bi se mogao tretirati kao jevtiniji postupak, ali u odnosu na bioloke postupke je skuplji. Sastoji se u tome to se stabljike stavljaju u autoklav u kome se nauje 4% petroleuma u odnosu na teinu stabljika, i kuva se pod pritiskom od 1,96.x IO5 [Pa]. Posle kuvanja rastvor se ispusti a lan se dobro ispere vodom. Petroleum u ovom sluaju rastvara pektinske materije. Mehaniki postupak dobijanja vlakana U sluaju da je potrebno brzo dobijanje lana iz nemoenih stabljika primenjuju se isto mehaniki postupci ili se ovi kombinuju sa he-mijskim postupcima. Vlakna koja su dobivena esto mehanikim postupkom, loijeg su kvaliteta jersadre vie. pektinskih materija pa su kruta i neelastina. Takoe sadre dosta sitnih komadia drvenastog dela stabljike.

Po jednoj metodi stabljike se zagrevaju nekoliko asova u komori koja sadri vazduh 70% relativne vlanosti, na temperaturi! 323,15 343,15 [K] (5070C). Zatim se vlaga sniava polako do 3%, pa se stabljike trle. i Po drugoj metodi stabljike se sue i odmah trle, pa se dobiveni produkt izlae dejstvu hemikalija kako bi se vlakna oslobodila suvinog sadraja pektina.

64

20

Jedna mogunost je da se posle suenja i crlenja dre vlakna u zagrejanom rastvoru sapunice odreeno vreme. Posle toga vri se ispiranje i suenje. Suenje stabljika lana posle moenja Posle moenja stabljike se sue prirodno na otvorenom prostoru ili u' sunicama. Pri prirodnom suenju, kada je lepo vreme, stabljike se osue sasvim ravnomerno. Proces suenja se sprovodi tako to se stabljike naslau u obliku kupa i s vremena na vreme se okreu. Kod suenja u sunicama nikada ne dolazi do ravnomernog suenja pa se stabljike posle suenja ostavljaju na otvorenom prostoru ili pod krov kako bi se vlaga u svim delovima stabljika izjednaila. Najbolje suenje je izvreno ako vlakna posle suenja stabljika sadre 17% vlage, jer e u tom sluaju biti gipka, meka i otporna i lako e se obaviti proces trlenja. Kod suenja lana u suarama temperatura je zavisna od relativne vlanosti vazduha. Ukoliko je relativna vlanost vazduha manja od 60%, temperatura ne srne biti vea od 338,15 [K] (65C). Trlenje

Trlenje je mehanika operacija kojom se odvajaju vlakna od drvenastog dela stabljike (pozdera). Ova operacija bi se najbolje izvodila kada bi vlakna sadravala 17% vlage dok bi drvenasti deo bio suv. Trlenje se obavlja runo ili mainski. Kod runog trlenja koriste se rune trlice razliitog oblika. Najprimitivnija trlica se sastoji iz tupog drvenog noa, fcojim se stabljike lana udaraju podmetnute jednom rukom na najobiniji koritasto udubljeni panj (si. 49). Tom prilikom se pozder smrvi, Na si. 50 prikazana je trlica sa noevima u dva reda. Donji noevi (A) su nepokretni, dok su gornji noevi (B) pokretni, koji se pri radu odiu ruicom (R). RuNa si. 52 prikazana je belgijska runa trlica. Kod ove trlice se levom rukom kroz izrez na dasci (A) uloe lanene stabljike. Desnom rukom se sputa no (C) pored daske (B) i on udara lan koji tri izvan izreza. No se zaustavlja na konopac (D) koji je razapet izmeu daske (B) i kolca (K). Sa izlomljenih stabljika vlakna se lako izdvajaju jer smrvljeni pozder lako ispada, ali da bi se sasvim odstranio vri se obrada na runoj istresaici (si. 53) i provlaenje vlakana kroz grebene (si. 54). Gre-benanjem se takoe dugaka vlakna postavljaju paralelno, grublja vlakna se cepanjem stanjuju a kratka i zamrena vlakna se odstranjuju. Zbog toga postoje vie vrsta grebena. Grublji imaju manji broj duih zubaca, a finiji vei broji kraih zubaca. Grebenanje se vri'najpre na najgrubljim- grebenima a onda na finijim.

Siika 49 Primitivna trtica. Drveni no-brija (A), uljebtjeni panj (B)

Slika 50 Runa trlica. Pokretni no (B), nepokretni no-nazubljenje (A), rutca noa (R), rukovat stabljike (S)

kovet lanenih stabljika (S) mee se jednom rukom, vrhom napred na donje noeve, dok se drugom rukom odie gornji no i puta pa svojim udarom lomi stabljike. Kad se ponovo no podigne, rukovet se pomeri. Obnavljanjem ovih operacija izvri se mrvljenje drvenastog dela stabljika.

Slika 32 Belgijska runa trlica sa daskom. Stabljika (A), daska (B), noi bija (C), zategnuti konopac (D) kolac (K)

6341 istre-sanje pozdera

Slika 53 Runo

Slika 54 Greben

Mainsko trlenje i grebenanje Kod mainskog trlenja lana vri se najpre lomljenje stabljika (mrvljenje pozdera) na mainama sa valjcima kojih moe biti i preko 30 pari u jednoj maini. Valjci mogu biti piramidasto ozubljeni (A), kori tato ozubljeni (B) ili mogu biti glatki (C) si. 55.

luka: sa piramidasiim ozubljenjem (A), sa koritastim ozubljenjem (B), sa glatkom povrinom (C) Kod valjaka sa piramidastim ozubljenjem, zupci gornjeg valjka ulaze meu zupce donjeg valjka i lome stabljiku koja meu njima zapadne. Kod valjaka sa koritastim ozubljenjem

66

21

nastupa gnjeenje i lomljenje stabljika kad se ivice zubaca priblie. Kod (ravnih) glatkih valjaka lanene stabljike se zgnjee i poz-der smrvi pa je odvajanje vlakana najlake, aii vlakna mogu i da se o-tete. Rastojanje valjaka kod sva tri sluaja se regulie. Postoje maine i sa kombinova-nim rasporedom pomenutih valjaka, ali se najvie kombinacija izvodi tako da prvi valjci budu sa grubljim zubcima a sledei sa finijim. Smrvljene stabljike se prebacuju na mehaniku trlicu-istresaicu (si. 57) da bi se pozder odstranio i vlakna izdvojila. Ovakva trlica je opremljena perajima na vencu kojih ima vie na jednoj pogonskoj osovini. Dodavanje stabljika se vri runo. Pored ovakve trlice postoje i Slika 57 - Mehanika trlica sa drukije kao Hazeova, Etrichova i perajima turbinske trlice. Na si. 58 ematski prikazujemo jedno reenje. Paoci su tako rasporeeni da sa jednog doboa ulaze pri okretanju u meuprostor paoka sa dru gog doboa. Doboi se okreu suprotnim smerom i na svakom se nalaze po tri paoka. Smrvljena stabljika kao i tehnika vlakna izloena su naimeninim udarima paoka sa obe strane, pa je efikasnost istresa-nja pozdera vrlo velika. Takoe su vrlo efikasne turbinske trlice kod kojih je mogue trlenje i neosuenih stabljika. iMaine su sastavljene od dva agregata za trljenje od kojih jedan (si. 59) trli stabljike prema korenu a drugi ka vrhu.

Slika 58 Mehanika istresaica sa paocima Svaki agregat mora imati zaseban pogon, jer se obru razliitom brzinom. Trljenje je naizmenino, prvo se istrli jedna strana pa onda druga strana. Kod operacije trlenja mora se voditi rauna o vlazi i temperaturi. Ako je vazduh suv, trlenje se izvodi lake ali dobiju vie kratka tehnika vlakna koja su i zamrena (kuina) dok su povesma (dugaka tehnika vlakna) manje ista i irava su. Najbolji uslovi za rad su kada je relativna vlanost 65/, a temperatura vazduha 293,15 [K] (20C). Pri trlenju se obino dobijaju 2/3 dugakih i 1/3 kratkih vlakana. Povesma (si. 60) sadre i ostatke pozdera pa se grebenaju ime se oslobaaju sadraja pozdera i kratkih vlakana. Sem toga dugaka vlakna se vie paralelizuju i razde-liuju na finija vlakna.

Slika 60 Pcvesma lanenih vlakana

66

22

Mairisko grebenanje se vri na grebenaljki iji vertikalni presek prikazujemo ematski na (si. 61). Dva povesma se u rairenom stanju uvrste na srednjem delu u tipaljci (2). Kola (1) se mogu dizati i sputati. Kad se povesma-uvrste u tipaljci, kola se spuste pa polovina povesma zapadne izmeu zubaca dva vertikalna beskrajna stola (3). Zubci ovih stolova se kreu odozgo nanie, zabadaju se u povesma, izgrebenavaju kratka vlakna i ostatke pozdera. Ro* tirajue etke (4) oduzmu kratka vlakna koja prihvataju nazubljeni valjci Slika 61 ,' Grebenaljka: kola (1), Scipaljka (2), beskrajna polja " sa (5). Sa ovih valjaka traku grebenima (3), rotirajua etka (4), kuine skidaju grabuljice nazubljeni valjci (5), grabuljica (6). (6) i slau je u sudove (7) kuina (7^ pozder (8), izgrebenano koji se nalaze ispod njih. povesmo (9), polja grebenanja (c, b) Pozder koji se pri grebenanju oslobaa pada slobodno u sud (8). Na si. 61 prikazano je ematski jedno polje grebenanja. Takvih polja na maini ima 6712. Prvo polje grebenanja ima najgrublje i najree grebene, a naredna polja sve linije i gue grebene. Kad je grebenanje zavreno na jednom polju, kola (1) se podignu, povesmo se izvue iz polja grebenanja i prebaci se na sledee polje grebenanja. i Kad je zavreno grebenanje povesma sa jedne strane, okrene se runo ili automatski, pa se grebena i sa druge strane potpunoj na isti nain. " ; Kuina koja nastaje prilikom trlenja i grebenanja predstavlja jev-tiniji materijal, koji sadri vie ili manje pozdera. To su vlakna razliite duine a neujednaena su i po debljini. Pozder se odstranjuje :iz kuine istresanjem i preradom, na niz maina (lomilica, trlica, istresaica). Grebenanje kuine se vri na grebe-naljkama koje su sline grebenalj-kama u preradi vune. i I kuina i povesma predstavljaju tehnika vlakna lana, samo se ista po kvalitetu znatno rtkuju. Kuina se mogu tretirati kao odpa-dak u proizvodnji povesma tj. dugo-vlaknastog lana. Povesma se pakuju u bale 64 x x 75 x 105 cm, mase 250 [kg] ili u

Osobine lanenih vlakana Tehnika lanena vlakna se karakteriu duinom 300 do 900 [mm] i debljinom 100 400 [um]. Kao dobar lan smatra se onaj ija je srednja duina oko 500 [mm] a ne poseduje vlakna kraa od 300 [mm]. Debljina tehnikih vlakana zavisi od moenja i stepena grebenanja. Posmatrajui tehniko vlakno po duini debljina mu je prilino ne-ravnomerna. Takoe je debljina ili bolje reeno finoa neravnomerna idui od vlakna na vlakno. Posiedica ovog je i neravnomerna prea koja se dobija upredanjem lanenih vlakana. "

Slika 62 smrvljenih stabljika \m Povesmo

b a l5e 5 x 5 0 xc m 0 m a s [e k1 0 0] . 5 , g

Slika 63 Povesmo lana obraeno na istresaici sa paocima Strukturna graa lanenih vlakana Lanena vlakna se javljaju kao tehnika vlakna koja su sastavljena iz velikog broja elementarnih elija meusobno povezanih meutame-lama. Spoljne meulamele (pektin A) su manje otporne na dejstvo hemikalija nego unutranje (pektin B). Ipak i pektin B ne moe izdrati agresivnost nekih hemikalija pa o tome treba voditi rauna pri obradi lana. Npr. osetljiv je na dejstvo jakih alkalija i na dejstvo hlora. U poprenom preseku elementarnih elija se razlikuje primarni zid, sekundarni zid, tercijerni zid i lumen (si. 38). Primarni zid je vrlo tanak i u njemu se nalaze umreene fibrile. Sekundarni zid se sastoji iz vie slojeva celuloze koja je naslagana u obliku spiralno uvijenih fibrila (si. 36). Pojedini slojevi celuloze su slepljeni pektinom kojeg ima vie idui ka unutranjosti elije (si. 39) Tercijerni zid je vrlo tanak i on opkoljava lumen pa je veoma impregniran protoplazmom. U lumenu se nalaze ostaci protoplazme koji mogu biti zrnasti. Spiralna uvijenost fibrila u sekundarnom zidu se protee pod ug-lom od 510 [] u odnosu na osu elementarnog vlakanca, pa je zastupljena velika sreenost, orijentacija makromolekula celuloze u pravcu ose vlakna kao i kristalininost.

Slika 64 Povesmo izgrebenanih lanenih vlakana

23

Elementarne elije su duge 2050 [mm], dok su debele 1250 mnogougaonih prizmi. Specifina teina lanenih vlakana iznosi 1,5.

LI

m]. Imaju oblik

zid bubri jae, dok sekundarpi zid bubri tee i neravnomerno. Zid lumeha ne bubri. Vlakno se pri bubrenju skrauje pa se lumen nabora (si. 66). Slino bubrenje e pokazati elementarna elija i u rastvoru natrijumhidroksida od 19 Be. Hemfjski sastav lanenih vlakna i dejstvo hemikalija na vlakna U zavisnosti od stepena istoe lanena vlakna mogu sadravati i do 89"., celuloze. Pored celuloze sadri pektina do 3,8% kao i ligninskih materija do 2,5%, dok belanevinskih materija i voska moe biti od 2 do 6"-.. Osim pomenutih materija, koje su u sastavu bitne lan moe sadrati manje kliine kroba, eera i tavne materije. Sadraj pepela koji uglavnom potie od meulamela iznosi 0,5-1,3' Dejstvo hemikalija Jake mineralne kiseline razgrauju vlakna i potpuno ih rastvaraju. Ipak lanena vlakna su na .dejstvo kiselina neto otpornija od pamunih vlakana.

Jaina izraena preko relativne prekidne sile iznosi 39,2 58,8 [cN/tejc] ali se kod grebenanog lana smanjuje na 3444 [cN/tex], zavisno od stepena grebenanja. U odnosu na jainu lana u suvom stanju jaina u mokrom stanju je vea za 3040%, ali duim stajanjem na veoj vlazi lan postaje slabiji. Izduenje do prekida iznosi 24%. Elastinost nije pozitivno izraena kod tehnikih vlakana. Plastinost je jako izraena pa se artikli od lana vrlo lako guvaju. Pri peglanju se vlakna spljote i zadobijaju svilast sjaj. Repriza za lan iznosi 12%, inae vlakna lana mogu apsorbovati i 20% vlage a da se to opipom ne oseti. istoa vlakana zavisi od moenja, trlenja i stepena grebenanja. Opip takoe zavisi od istih inioca, pa ukoliko je lan dobro moen, iepo izgrebenan i ne sadri uopte pozdera, pokazivae opip mek, gladak i hladan. Poveana temperatura deluje slino kao na pamuna vlakna. Vlakna lana sagorevaju brzo i lako ostavljajui za sobom beo i lak pepeo koji se lako rastura, Meutim, iako je lan dovoljno otporan, na poveanoj temperaturi gubi vlagu pa gubi i na fizikim osobinama i postaje lomljiv. Takoe temperature nie od 273,15 [K] (0C) kada je lan vlaan, mogu delovati negativno. Kada je lan smrznut, lomi se pri savijanju. Afinitet prema bojama nije dobro izraen. Vlakna lana ne primaju ravnomerno boju kao pamuk i obojen,a nemaju ivost. Meutim ako se lan predhodno beli pa onda boji, nedostaci u pogledu obojavanja se odkianjaju, ali lan gubi pri belenju na teini do 20%, a na jaini do 30 odsto. Predivost je prilino izraena zahvaljujui duini i prilinoj finoi tehnikih vlakana, ali kako su vlakna neravnomerne debljine, odrazie se to i na ravnomernost pree. Na sposobnost predenja utiu i pektin-ske materije (meulamele). Da bi se dobila tanka prea, moraju se pek-tinske materije omekati, to se postie polumokrim ili mokrim postupkom predenja. Sadraj pektinskih materija deluje pozitivno na jainu vlakana, jer meulamele (pektin) povezuju elementarne elije. Prema tome razgradnja pektina izmeu elementarnih elija odrazie se negativno na jainu i to utoliko negativnije ukoliko je razgradnja vea. Pri potpunoj razgradnji dobile bi se slobodne elementarne elije. Boja lana uglavnom zavisi od vremena berbe i postupka moenja, Moe biti bledoukasta, ukastosiva, beloplaviasta. srebrnasto siva.. elino siva i zelenkasta. Zelenu boju ima nedo-moeni ili. na rosi moeni lan kao i zeleno brani lan. Tamnije mrku boju ili prljavo zelenu boju nma premoeni lan. Sjaj pravilno moenog i dobro_ izgrebenanog lana je svetlast. Premoeni Uu/ nema sjaj. Mikroskopski izgled vlakana (si. 65) pokazuje karakteristine kose poprene ili ukr-tene p^uge. Po duini vlakana vidi se lumen u obliku linije. Struktura se bolje raspoznaje ako se vlakna oboje sa hlor-cinkjodnim rastvorom. Krajevi vlakna su otri. Na poprenom preseku e zapaaju petougao-nici ili estougaonici, koji predstavljaju ' presek elija. U sredini ovih se zapaa mali lumen.

Slika 65 Mikroskopski izgled vlakana lana; po duini (A), popreni pretek (B), kraj elija (C)

Elementarno vlakno (elija) potopljeno u bakaroksidamonijanom rastvoru e bubre-ti, ali pri tome primarni

24

Slika 66 Bubrenje elementarne elije lana u bakaroksidam onijanom

Alkalije nabubruju vlakna. U vrelim rastvorima alkalija razgrauje se pektin pa se oslobaaju elementarne elije. Organski rastvarai namenjeni za hemijsko ienje tekstila, ne deluju negativno na lanena vlakna. Dejstvo mikroorganizama moe biti veoma negativno i vlakna mogu biti razgraena ukoliko se izloe uslovima povoljnim za razvoj i razmnoavanje istih. Sasvim suva vlakna su potpuno otporna. Slika 67 Biljka konoplja Slika 68 Oblici poprenih preseka stabljike konoolja: pri vrhu (1), pri dnu (5)

Upotreba lana Lanena vlakna upijaju dosta vode i postaju meka pa su kao takva pogodna za izradu brisaa za posue, pekira za brisanje ruku itd. Takoe su nala primenu u izradi posteljine, stolnjaka, maramica, radnih odela,; konca za ivenje. Zatim se upotrebljavaju za izradu pleteni-na i tehnikih tkanina za rance, jedra, atore itd. Osobina da lan deluje hladno na kou oveka, koristi se u izradi letnjih odela, naroito u tropskim krajevima. Sjaj lana daje takvim artiklima posebnu vred-nost. Meutim cena lanenih vlakana je prilino visoka, to im ograniava upotrebu. 1.1.2.2. KONOPLJA Postojbina konoplja je severna Azija. Danas se gaji u Aziji, Evropi, Africi i Junoj Americi. Zeljasta je jednogodinja biljka i raste do .3 m visine, to zavisi od uslova. To je ustvari dvodoma biljka, pa imamo stabljike koje daju seme (crnojke) i stabljike koje ne daju seme (belojke). Crnojka je razgranatija i daje loije vlakno, meutim, ako se gue zaseje, nema grane i lie, sem pri vrhu, U proeku sadraj vlakana u stabljikama iznosi 18%. Iako stabljike crnojke sadre 16% vlakana a belojke 26%, za dobijanje vlakana su vanije crnojke jer ih uvek ima vie, pa se 70% vlakana dobija sa istih. Dok je biljka mlada, stabljika je vie zeljasta, a docnije odrveni. Berba se vri 90 180 dana posle setve i to zavisno od klimatskih uslova i kvaliteta vlakana koji se eli dobiti. Za dobijanje finijih vlakana berba se vri ranije, ali je tada prinos vlakana manji. Berba se vri upanjem uz odsecanje korena ili koenjem. Sortiranje stabljika se vri prema debljini i duini i pri tome se posebno izdvajaju sve stabljike koje su oteene vremenskim nepogodama ili su bile napadnute mikroorganizmima i insektima. Od celokupne duine stabljike koristi se za dobijanje vlakana samo deo stabljike bez grana. Stabljika nije okrugla, niti je ravnomer-ne debljine. Debljina stabljike iznosi 6 20 [mm] i smanjuje se idui od korena prema vrhu. Popreni presek stabljika je estougao sa vari-

jacijom pri dnu gde je okrugao i pri vrhu gde je nepravilnog obiiks (st. 68). U sredini stabljike naiazi se srevina, a kod zrelih stabljika prazan prostor koga nema periodino na odstojanju 1040 [cm] i to na mestima. gde je bilo lie. Na tim mestima stabljika je malo zadebljana. Na poprenom preseku stabljike, negde na sredini duine, razlikuje se idui ka unutranjosti; kutikula, epidermis, primarna kora, snopii vlakana podeljeni u grupe, sekundarna kora, kambijum, drvenasti deo, srevina i prazan prostor. Raspored vlakana u tkivu kore je razliit u zavisnosti od visine mesta na stabljici. Najveu kohinu vlakana sadri donji deo stabljike, dok gornji-deo pri vrhu sadri najmanje vlakna. Iz ovog razloga se vrh sa granicama, liem i eventualno semenom otseca.

25

Slika 69 Suenje staoljika

Moenje konopljinih stabljika se vri posle ienja, sortiranja i suenja stabljika i to na isti nain kao kod lana, samo za razliku proces traje neto due jer je kora grublja, Suenje moenih sta bi j i ka i trlenje izvodi se takoe istom tehnologijom o kojoj je bilo govora u naim izlaganjima o lanu, s tom razlikom to su trlice jae. I kod konoplja se do bijaiu dugaka vlakna u obliku povesma kao i krat ka vlakna (kuina). Dobivena tehnika vlakna sadre dosta konopljinih pektina i lignina (10" *) pa imaju tvrd (grub) opip. Zbog toga se vlakna podvrgavaju operaciji omekavanja.

Slika 72 ' Prikaz maine za kidanje tehnikih vlakana konoplja. Povesmo IP), olueni tokovi (a, b), teg (T), toeak za raskidanje (F), radijalno postavljeni ekseri kidai (e) Radnik..prinosi povesmo lp) mestu h. Olueni tokovi (a. b) ga zahvate i'nose do mesta hi. Gornji toak (a), pritisnut je uz donji toak (b) 'tegom preko poluge, pa zahvaeno povesmo dre tokovi vrsto. U metu hi povesmo dolazi pod udar toka (F) za raskidanje koji po svom obimu ima radijalno postavljenje eksere (e), koji k.idaju^ povesmo na odreene duine. Posle raskidanja vri se sortiranje pojedinih delova prema duini. Postupak grebenanja konopljinih vlakana je istovetan greoenanju lana. Zamrena vlakna i kuina uz prethodno omekavanje prerauju se na isti nain kao lanena kuina.

Omekavanje vlakana konoplja Najpre se tehnika vlakna sortiraju prema bojici mekoi pa se :'iuim pristupa omekavanju. Primitivan nain omekavanja se sastoji L : runom lupanju vlakana drvenim tupim lupaima u naroitim lje-bovima. Meutim, u industrijskim razmeruma omekavanje vlakana se vri na specijalnim mainama, Razlikujemo dva tipa ovakvih maina i 10 jedna je sa rebrastim valjcima, a druga sa rotirajuim konusima. _ Prva maina ima do 12 pari u polukrug smetenih rebrastih valjaka (si. 70). Valjci su podeljeni u grupe. Prva grupa valjaka je grubo rebrasta, a zatim su valjci kod sledeih grupa postupno finiji. Rebra gornjih valjaka zalaze u rebra donjih valjaka i to pod pritiskom opruga. Valjci se kreu tako ^ ine dva okreta napred. jedan okretaj natrag i tako naizmenino Vlakna se proputaju kroz mainu jedanput, dvaputa ili vie puta, j zapravo sve donde dok se ne dobije eljena mekoa. Druga maina sa konusnim valjcima prikazana je sematski na si. 71. Ovo je stariji tip maine, ali se takoe dosta upotrebljava! Vlakna konoplja se Siika 70 Sematski prika2 omekavanja vlakana konoplja na maini sa rebrastim razastru po dnu korita preko valjcima; nenmek-^ana vlakna U), kojih se kotrljaju konusni omekana vlakna il) valjci gonjeni motornim pogonom preko zupanika. Vitice konoplja su ravnomerno razastrte i u toku rada maina se ee zaustavlja da bi se prevrnule. Zaustavljanje maine se vri kada se vlakna ugreju. Kidanje vlakana Vlakna konoplja su suvie dugaka pa da bi se mogla dalje preraivati (upredati), kidaju se na duine do 650 [mm]. Maina za raskidavanje vlakana (si. 72) je dvostruka tj. raskidanje se vri sa obe strane (A, B). Radi jasnije predstave dat je sematski Slika 7l _ omekavanje vlakana koprikaz maine u dve projekcije. noplja sa konusnim valjcima

26

Struktuna grata vlakana konoplja Tehniko vlakno je sastavljeno iz elementarnih elija meusobno povezanih meulamelama (srednjim lamelama) koje se uglavnom sastoje iz pektina. Krajevi elementarnih elija su zatupljenT'ili ravasti (si. 73, C) a popreni presek moe

Otpornost na poveanoj temperaturi je izraena kao kod lanenih vlakana. Dejstvo hemikalija se odrava na konopljina vlakna slino kao na lanena vlakna. U bakteroksidamonijanom rastvoru (Svajcerovom reagensu) bubre, ali sporije od lanenih vlakana. Tom prilikom meulamele naine karakteristian harmonikast izgled. Takoe se u izvesnoj meri mosni primeniti sline pojave, ali ne tako izraene kao kod bubrenja pamuka J F si. 74). Upotreba vlakana konoplja Upredanje konopljinih vlakana se vri po suvom, polumokrom i mokrom postupku. S obzirom da su vlakna jaka i izdrljiva upotrebljavaju se uglavnom za izradu uarskih proizvoda kao i tehnikih tkanina za pakovanje, za izradu atorskih krila, jedra, transportnih traka i gurtni, za izradu irokih creva za potrebe mlinarstva itd. Zbog slabo, izraene finoe i elastinosti vlakna nisu pogodna za izradu tkanina namenjenih za ode-u. Ipak negde se pristupa i izradi tkanina za odevanje, ali je dobijanju i pripremi tih vlakana za predenje poklonjena posebna panja. Sve.ska proizvodnja: Najvei svetski proizvoa konoplja je SSSR. reagensu U bakaroksidamonijaku ne pokazuju karakteristino bubrenje kao pamuk, lan i konoplja.

--------- biti ovalan ili okrugao (si. 73, B). Vlakna konoplja posmatrana preko mikroskopa u uzdunom izgledu imaju karakteristine poprene pruge koje se razlikuju od pruga kod lana. Ove imaju izvesnu slinost sa prstenovima na tapovima od trske. Obino su na tim mestima vlakna neto zadebljana. Ovo se naroito primeuie na vlaknima obraenim klorcinkjodnim rastvorom (si. 73, A). Lumen u elementarnim vlakrai[Mr _fTrrrriWBIIB||BWII|,l,ll t ,,, nirna se vidi kao crta ili kao tariSUka ?3 Mikroskopsk i iZg!ed ki kanah, koji se pn kraju elije vlakana konoplja. Po duini (A), rava. U poprenom preseku lumen popreni presek (B), kraj elije ovalan ili nepravilno trouglast. ja (C) Hemijski sastav vlakana konoplja Vlakna se uglavnom sastoje od celuloze (do 78%), zatim sadre pektina i lignina do 10%, voska i masnoe oko 1%, zatim sadre neto hemiceluloze i pentozana. Svi procenti su raunati na teinu vlakana sa sadrajem vlage od 10%. Sadraj lignina poveava otpornost vlakana na dejstvo sile pritiska ali smanjuje njihovu elastinost i otvornost na dejstvo sile kidanja. Sa zrelijih stabljika vlakna su vie odrvenjena pa sadre i neto bastoze. Takoe vlakna sadre i neto mineralnih materija. Osobine vlakana konoplja Kod odreivanja kvaliteta konoplja obraa se posebna panja na boju, finou, sjaj i istou. Duina tehnikih vlakana moe iznositi do 3 [m] pa i vie, ali je u preraenom stanju manja jer se vlakna zbog mogunosti predenja prethodno kidaju n aduinu, obino do 650 [mm] ali nekada i na duine do 800 [mm]. Duina elementarnih elija iznosi 1530 [mm]), ali one mogu imati i duinu od 55'[mm]. Debljina elija je 16-25 [um] u izuzetnim sluajevima 550 [um]. Finoa tehnikih vlakna nije znatno izraena. Vlakna su uglavnom grublja od lanenih vlakana i njihova finoa zavisi od stepena grebenanja. Meutim sa grebenanjem se ne moe preterivati, jer vlakna postaju slabija. Neravnomerne su debljine. Boja vlakana konoplja zavisi od porekla i naina moenja. Moe biti ukasto-bela, srebrnasto-siva, ukasto-siva ili zelenkasta. Ukoliko je svetiija utoliko je cenjenija. Sjaj zavisi od porekla, naina moenja i stepena grebenanja. Nedovoljno moena ili premoena konoplja nemaju izraeni sjaj. istoa vlakana zavisi od grebenanja. Dobro izgrebenana vlakna ne smeju sadravati estice pozdera i kratka vlakna. Da bi se dobila potpuno ista vlakna mora se voditi rauna i o procesu moenja, da ne bi dolo do zaprljanja istih. Opip vlakana zavisi od stepena obrade na mainama za omekavanje, kao i'od istoe i stepena grebenanja. Neomekana vlakna su tvrda. Jaina vlakna je pozitivno izraena. Konoplja predstavljaju jaka vlakna. Jaina vlakana izraena preko relativne prekidne sile iznosi 39,2 78,4 [cN/tex], Sa stepenom grebenanja jaina opada. U mokrom stanju jaina se poveava za 3040%. Izduenje do kidanja nije dobro izraeno i iznosi 24%. Elastinost vlakana je nedovoljno izraena, ali se vlakna takoe plastino ^oblikuju uz zadravanje oblika. Higrbskopnost vlakana je izraena. Vlakna mogu primiti i 30% vlage a da se opipom to ne oseti. Propisana repriza iznosi 12%-, Vlakna su zadovoljavajue otporna na dejstvo vlage i poveanjem sadraja vlage postaju jaa. Vrlo teko trule, sem u sluaju povoljne temperature za razmnoavanje mikroorganizama kada vlakna podleu uticaju istih i raspadaju se na elementarne elije. Specifina teina vlakana konoplja iznosi 1,481,50.

S^a$S

Kiseline takoe negativno deluju na vlakna, razlazu ih do elementarnih elija i celulozu prevode u hidrocelulozu. Ukoliko je koncentracija kiseline vea i temperatura vea, bie i razornija mo vea. Samo sumporna kiselina pri kratkom delovanju beli vlakna. Pri duem delo-vanju takoe deluje negativno i razara vlakna. Oksidaciona sredstva pri procesu beJenja deluju takoe negativno to se odraava na smanjenje jaine ionako nedovoljno jakih vlakana. Ipak u nekim sluajevima juta se beli. Afinitet prema bojama je dobro izraena kod bojenja baznim bojama. Meutim obojenja nisu postojana. Upotreba jute Juta nije kvalitetno vlakno i jevtina je pa se upotrebljava u izradi jevtinih artikala. Upotrebljava se u izradi tkanina za pakovanje, za izradu dakova i slamarica, zatim kao osnova u izradi linoleuma i jevti-nijih tepiha. Bolje vrste jute upotrebljavaju se za izradu jevtinih dekorativnih tkanina. 1.2,4. RAMIJA Ramija vlakna su poznata jo pre 5.0006.000 godina. Dobijaju se iz kore stabljike biljke ramije, koja spada u porodicu kopriva.; Po zaviaju se esto naziva kineska kopriva, koja za razliku od naej koprive ne ari pri dodiru. Najvanije oblasti odgajivanja su Kina, Japan, Indija, Amerika, Afrika, Sicilija i Spanija. Postoje vie vrsta biljaka, ali su najpoznatije: bela ili kineska i zelena ili indijska ramija. : Stabljike biljke se poinju brati u treoj godini i to posle cvetanja. U toku godine reu se i nekoliko puta. Duina stabljike iznosi 2 [m] i vie. Dobijanje vlakana je prilino teko i u najvie sluajeva vri se runo, meutim, u novije vreme vri se i mainski. i Stabljike se prelome po sredini i runo se sljuti kora koja sadri vlakna ili se prethodno stabljike izlupaju drvenim maljevima kako bi se kora odvojila od drvenastog dela. Odvojena kora se moi n*ekoliko sati, lupa maljevima i vri obrada noevima pri emu se skidaju delovi kore i lepljive materije. Mainski postupak skidanja kore i vlakana od drvenastog dela stabljike znatno sniava cenu proizvodnje ovog vlakna. Ovako dobijeni materijal predstavlja sirova tehnika vlakna, koja su dugaka do 2 [m] pa i vie, debela su (gruba) i tvrda i u obliku trake. Kao takva mogu se upotrebiti samo 2a izradu najgrublje uarije, ali ne za izradu pree i tkanine. Elementarne elije kod ramije su veoma dugake. Duina im iznosi 50250 [mm], pa da bi se dobila pogodna vlakna za izradu pree i tkanina, vri se oslobaanje elementarnih elija kuvanjem tehnikih strovih vlakana u rastvoru sapunice i alkalija (ce od drvenog pepela), pri emu se rastvaraju lepljive pektinske materije, koje meusobno slepljuju elije. Posle kuvanja vri se pranje uz dodatak sredstava za pranje, a ukoliko se ele dobiti izvanredno bela i sjajna vlakna, vri se i proces belenja. Konano vlakna se sue, obrauju na maini za omekavanje i vri rastresanje istih. Ovako dobijena vlakna sadrEe oko 60% duih elementarnih vlakana i 40% kraih vlakana, a sastoje se uglavnom od celuloze tako da pokazuju hemijski sastav: Celuloze oko 80%, pektoze 6%, masti i voska 4%, vode 10%. Osobine vlakana Vlakna su glatka, boje sive do bele sa izraenim sjajem. Debljina elementarnih elija iznosi 3050 [pm]. Specifina teina im je 1,511,52. Jaina na kidanje izraena preko relativne prekidne sile iznosi 49 88,2 [cN/tex]. U mokrom stanju se poveava jaina a 3050%. Ovakvom jainom predstavljaju najjaa vlakna prirodnog porekla. Velika jaina vlakana dolazi zbog velike usmerenosti

27

79

fibrila celuloze u pravcu ose vlakna kao i zbog velikog stepena polimerizacije celuloze, koji iznosi oko 12.000. Higroskopnost vlakana je prilino izraena. Mogu apsorbovati vlagu i 20% a da se to opipom ne oseti. P,epriza je 12%. Prema poveanoj temperaturi ponaaju se kao pamuna vlakna. Pri sago revan ju gore burno svetlim plamenom uz ostavljanje neznatne koliine pepela koji ostaje izvesno vreme uaren. Vlakna su prilino otporna na dejstvo atmosferilija. Takoe su otporna na dejstvo mikroorganizama.

Dobro se bele i imaju izraen afinitet prema bojama, pa se uspe-no obojavaju. Izduenje do kidanja je malo i iznosi samo 24%. Elastinost je takoe malo izraena. Nisu otporna na guvanje. Posmatrana pod mikroskopom elementarna vlakna ramije su trakastog oblika sa najveom irinom po sredini. elije se zavravaju tupim vrhovima. Vlakna imaju irok ili uzan lumen." Po duini se prime-uje vei broj linija a na pojedinim mestima vlakna imaju i poprene pruge (si. 77, A). Popreni presek je nepravilno ovalan ili poligonalan sa fupim (zaokrugljenim) okovirr.a. (si. 77, B). Upotreba: Elementarna vlakna ramije slue za izradu pree i tkanina, za izradu zavesa, stolnjaka, ipaka, mrea, vatrogasnih i gumi33

Slika 77 Mikroskopski izgled vlakana ramije. Po duini (A), po preni presek (B)

28

79

Drugi vani proizvoai su Italija, Indija i Jugoslavija. Meutim u sao.asnpm godinama proizvodnja u J u g o s l a v i j i s e s m a n j u j e , s o b z i r o m da je mnogo rentabilnija proizvodnja drugih industrijskih biljaka. Takoe poveanje proizvodnje veslakih i sintetikih vlakana u naoj zemlji uticae na smanjenje proizvodnje konoplja. 1.1.2.3. JUTA Juta je naziv za vlakna iz like vie vrsta biljaka koje rastu u tropskim krajevima. Gaji se u Indiji, Kini, Nepalu, Pakistanu, Iranu, Brazilu, Kongu itd. i u veim koliinama se u tim zemljama i prerauje. U Jugoslaviji se juta prerauje u manjim koliinama. Biljke su jednogodinje, ali se mogu gajiti i dva puta godinje, samo su onda vlakna slabijeg kvaliteta. Stabljike biljaka rastu u visini do 5 [m]. Debljina stabljike iznosi 12 20 [mm], Najpoznatije vrste biljaka jesu gorku juta i slatka juta. Najbolje vreme etve je kada cvetovi pre-cvetaju i zametne se plod. Prinos vlakana je lada dobar a sem toga vlakna nisu onda jako odrvenjena, ista su i jaka. Ipak finija vlakna se dobijaju ako se etva vri ranije, Stabljike se anju srpom. Sue se do 2 dana ali ne na direktnu sunevu svetlost. Posle toga se odstrani lie, vrhovi odseku i vri moenje na isti nain kao konoplja, koje je u zavisnosti od vrste moenja traje 1020 dana. Posle moenja lupaju se stabljike pri dnu drvenim noem, da bi se vlakna razdvojila od pozdera; obuhvataju se akom i sljute, i od- Slika 75 Jula- bllJka mah ispiraju bistrom tekuom vodom. Po zavrenom ispiranju vri se blago grebanje i suenje u hladu. Konano vri se sortiranje po kvalitetu, pakuju i izvoze na trite. Po kvalitetu se razlikuju: Diamond, Red, First, Dacca, Lightrgq; Mango, Heart, Diasse, Tossa, Rejection i Cutting kvalitet. Cutting je najslabiji kvalitet i predstavlja otpadak. 't Tehnika vlakna jute mogu biti dugaka 1,54 [m] pa! se zbog predenja kidaju na odreene duine. Debljina im iznosi 30140 [ nm]. Sastavljena su od elementarnih elija duine 1,5^4 [mm] i( debljine !525 [ p-m]. lumen elementarnih elija je nejednake irine, to je glavna odlika ovih vlakana u raspoznavanju (si. 76, A). Popreni presek elementarnih elija je vieugaonik, najee petougaonik ili e-rtougaonik (si. 76, B). Krajevi elija su vie tupi ili tupoilj^sti. Tehniko vlakno pri posmatranju preko mikroskopa pod manjim uveanjem ima izgled trake sa puno linija nejednake debljine i dijine. Poprenih pruga nema kao kod lana ili konoplja (si. 76, C). Vlakna jute su jako odrvenjena i sadre preko 11% lignina. Sa-uraj celuloze je oko 60%. Vlakna sadre prilino i bastoze i u ^neznat-

,0 nim koliinama, mineralnih materija, v o t a nmaterija i dr. Kao takva vlakna su tvrda, pa ih da bi se mogla upredati najpre se obrauju na maini za lomljenje (omekavanje) jute a zatim se kvase emulzijom ulja u vodi i tako slau u kade, gde odlee dva dana. Ovako obraena vlakna jute su meka i mogu se lake upredati. Osobine vlakana jute Boja jute moe biti otvoreno belo ruiasta, ukasto mrka, crvenkasto mrka, srebrno siva pa ak i zelenkasta. Pod dejstvom sunane svetlosti juta zadobije tamniji ton obojenja, Sem toga pod dejstvom suneve svetlosti vlakna postaju slabija a pri duem delovanju svetosti i atmosferilija vlakna postaiu neotporna i trona. Moe se zakljuiti da im je otpornost na vremenske uticaje vrlo malo izraena. Sjaj je kod boljih vrsta prilino jak i uglavnom zavisi od pravilnog voenja procesa moenja. Ukoliko je moilo bilo kiselo, sjaj e izostati. Jaina na kidanje nije izraena, manja je ak i za 50% od konop-Ijinih vlakana, pa izraena preko relativne prekidne sile iznosi 19,6 29,4 [cN/tex]. Izduenje do kidanja iznos' 1,32,5%. Elastinost je jo manje izraena nego kod konoplja. Specifina teina vlakana iznosi 1,411,48. Higroskopnost je jako izraena. Juta moe primili i 34% vlage a da se to opipom ne oseti. Vlagu lako prima ali je lako i otputa. Repriza je 13,75%. Voda ne deluje negativno, ali na temperaturi 433,15 [K] (160C) u autoklavu pod pritiskom vlakna hidroliziraju i razaraju se. Poveana temperatura deluje slino kao na vlakna konoplja ili lana. Juta sagoreva brzo ostavljajui siv pepeo koji ostaje izvesno vreme uaren. Bakterije'razaraju jutu ukoliko je ista vlana, Zbog toga se juta mora pakovati suva i uvati od vlage pri transportu. Alkalije ukoliko su razblaene, deluju neznatno razorno, ta vie omekavaju jutu. Meutim, pri duem kuvanju razblaene alkalije razaraju vlakna, dok koncentrovane alkalije vre razaranje ve na temperaturi preko 293,15 [K] (20C) Na hladno pak izazivaju bubrenje i skraivanje vlakana. U prisustvu alkalija i vazduha vlakna se obojavaju mrko i gube sjaj, S i

t
ranih creva, za izradu posteljine, konca za ivenje, lakih odela, presvlaka za nametaj, transportnih traka itd. Sirova tehnika vlakna ramije upotrebljavaju se samo' za izradu grube i jake uarije. 1.1.2.5. 2UKA (BRNISTRA) Zuka ili brnistra je tipina biljka dalmatinskog krasa. Samoniklo uspeva oko Boke Kotorske, Splita i ibenika. Biljka je viegodinja u obliku grma sa tankim ibljikama. U kori ibljika se nalaze vlakna koja se koriste u domaoj radinosti za izradu grubog platna. Inae vlakna bi se mogla preraivati kao konoplja, Duina tehnikih vlakana iznosi oko 80 Slika 76 Mikroskopski izgled vla[cm]. Ona su sastavljena iz elementarnih elija kana jute1, elementarne elije po duine 35 [mm] i debljine 1123 [um]. Krajevi duini (A), tehniko vlakno po duini elija su tupi a lumen je veoma uzan i isprekidan. (C), presek tehnikog vlakna (Bi Boja vlakna je beliasta i svetlija od jute. U procesu dobijanja vlakana iblje se see, obino u mesecu julu, prosui se i moi u morskoj vodi. Posle 14 dana moenje je zavreno, iblje se vadi iz morske vode dobro ispere renom vodom, osui i obrauje trljanjem po hrapavoj kamenoj podlozi da bi se vlakna jo vie razlabavila. Odvajanje viakana vri se runo, Vlakna uke bi po svom kvalitetu mogla u potpunosti da zame-ne jutu. 1.1.2.6. KOPRIVA Vlakna koprive se dobijaju iz kore stabljika biljke koprive koja raste svuda izuzimajui polarne i neke tropske oblasti. Kopriva ne predstavlja vanu tekstilnu sirovinu jer stabljika sadri 35% vlakana pa nije rentabilna proizvodnja. Meutim nala je znatnu primenu za vreme I i II Svetskog rata i to u Nemakoj. Vlakna se dobijaju na isti nain kao konoplja. Proces moenja je kratkotrajan. Stabljika nabubri, vlakna se olabave i lako se odvajaju od drvenastog dela. Tehniko vlakno je dueo do 90 [cm], u obliku traice irine 40125 [um]. Elementarne elije su dugake 5070 [mm] i debele 1040 [um]. elije nisu meusobno vrsto slepljene pa je mogue da se oslobode mehanikom obradom. Sposobnost predenja viakana koprive je dobro izraena pa se moe izraivati i finija prea. Boja vlakana je otvoreno siva, mrka ili sivo-zelena, Vlakna pokazuju svilasti sjaj. Vitka su i meka. Prerauju se sama ili u meavini sa drugim vlaknima.

1.1.2.7. SUN VLAKNA Sun vlakna su poznata i pod nazivima indijska, madraska i bom-bajska konoplja, ali su najvie poznata kao indijska konoplja. Vlakna potiu od raznih biljaka. Stabljike se moe u vodi i daju vlakna bledo uta, meka i sjajna, ali su male jaine. Vlakna su dugaka 75105 [cm], pljosnata su i iroka 20350 [nm]. Sastavljena su od elementarnih elija duine 0,50,9 [mm] i debljine 2042 [um]. Vlakna su neravnomerne debljine. Najvie se prerauju u Indiji za izradu grubljih artikala. Upotrebljavaju se i u meavini sa jutom. KOTONIZACIJA BILJNIH TEHNIKIH VLAKANA Ukoliko se proces moenja ne prekine na vreme, bakterije bi de-lovale dalje razarajui meulamele preko kojih su elementarne elije slepljene, pa bi se tehnika vlakna raspala na elementarne elije, odnosno na vlakna koja bi bila sastavljena iz nekoliko elementarnih elija. Produkat koji se ovako dobija je kotonina, a sam proces naziva se kolonizacija. Pomenuti nain kotonizacije koji se izvodi dejstvom bakterija je bioloki. Meutim, postoje i hemijski postupci kotonizacije kao i isto mehaniki. Iz prednjeg se moe zakljuiti da bi izvoenje kotonizacije bilo sigurno samo kod tehnikih vlakana koja imaju elementarne elije toliko duge da se mogu dalje preraivati tj. upredati (tabela 3), Pregled pogodnih vlakana Naziv vlakna Ramija Kopriva Lan Konoplja za kotonizaciju Tabela 3 Duina elije u [mm] Debljina elije u [i m] 50 - 250 50 - 70 20 30 - 50 10 40 50 15 - 30 12 - 15 5 - 50

Ramija, kao to je poznato, obavezno se mora kotonizirati, da bi se mogla upotrebiti za izradu pree i tkanina, to se postie hemijskom obradom alkalijama. Tehnika vlakna koprive se mogu mehanikim postupcima ralaniti na elementarne elije, odnosno na vlakna koja se sastoje od po nekoliko elementarnih elija. Lan i konoplja se takoe mogu kotonizirati, biolokim ili hemij-skim postupkom, ali pri tome se mora voditi rauna da proces ne ide do kraja, jer bi se dobila vlakr.a prilino kratka. Vlakna kotonine imaju obino vretenast oblik i glatku povrinu, Pokazuju slabo izraenu mo upredanja, pa se obino meaju sa drugim vlaknima (pamukom, vunom) i to najvie sa 50% uea. Iz OVOJ| razloga nikada se ne kotoniziraju zdrava vlakna (izuzimajui sluaj kod ramije), ve se kotoniziraju zamrena ili oteena tehnika vlakna kao i kuina. Ipak, moe se rei da se kotonizacija, s ciljem dobijanja tekstilne sirovine za

izradu pree, sprovodi samo u periodu nestaice vlakana. Tako se ista sprovodila u veem zahvatu za vreme II svetskog rata. Hemijskih metoda ima vise: po jednoj metodi vri se kuvanje tehnikih vlakana u 22,5 0,o rastvoru natrijumhidroksida. po drugoj m e t o d i v r i s e o b r a d a u s l a b i m k i nje, la n a m s e i zatim obrada sa alkalijama, po treoj metodi vri se najpre obrada razblaenom hlorovodo-ninom kiselinom, zatim hloriranje nlomom vodom i konano kuvanje u rastvoru natrij umni droksida, po etvrtoj metodi vri se najpre obrada natrijumhloritom u kiseloj sredini a zatim kuvanje u rastvoru alkalija. Takoie se kotonizacija moe sprovoditi enzimatinim delovanjem u kombinaciji enzima proteaze, amilaze i pektinaze, ili to je jo bolje, enzimatikim delovanjem uz zavrnu obradu alkalijama. i TVRDA VLAKNA Vlakha koja se dobijaju iz plodova biljaka kao i iz lia biljaka ubrajaju se u tvrda vlakna. Ova vlakna su tvrda i upotrebljavaju se obino za izradu grublje uarije, zastiraa, asura i si. Svrstavanje vlakana u grupu tvrdih vlakana nije strogo definisano, pa se i neka vlakna iz like mogu svrstati takoe u istu grupu, i 1.1.3. VLAKNA IZ PLODOVA Vlakna iz plodova nemaju veliku vanost za tekstilnu industriju jer su gruba i tvrda, Predstavnik ovih vlakana su kokosova vlakna. 1.1.3.1. KOKOSOVA VLAKNA Ova vlakna dobijaju iz plodova kokosove palme tj. iz kokosovih oraha. Glavne oblasti gajenja nalaze se u Indiji, Cejlonu, Indoneziji, Malaji, Maroku, Madagaskaru, i na Filipinima. Vlakna koja se dobijaju iz nezrelih ili jedva zrelih oraha su mnogo boljeg kvaliteta, dok su vlakna iz zrelih oraha veoma tvrda. Kokosov orah ima spolja vrstu ljusku ispod koje se nalazi nekoliko santimetara debeo vlaknasti sloi. U sredinom delu oraha nalazi se jezgro sa mlekom. Vlakna se dobijaju tako to se ljuska sa vlaknima skida sa jezgra i potapa se u vodu. Moenje moe trajati i vie meseci. Posle moenja mlate se ljuske tapovima i konano se vlakna runo odvajaju. U novije vreme ljuske sa vlaknima se moe nekoliko dana, pa se odvaiaSlika. 78 Kokosova palma pre- nje vlakana vri mainskim putem, fek kokosovog oraha (Bi Pri potapanju u renoj vodi vlaknn su svetlija, ako se pak potapanje vri u morskoj vodi, vlakna su zatvorenije (tamnije) boje. Tehnika vlakna su dugaka 150300 [mm], dok im je debljina 1001.500 [nm]. Po sredini su najdeblja. Popreni presek tehnikog vlakna je eliptian ili okrugao a elementarne elije su tako grupisane da se po sredini tehnikog vlakna nalazi prazan prostor (si. 79) koji je ispunjen vazduhom (ph). Elementarne elije su duge 0,41 [mm], dok im debljina iznosi 1220 ( nm]. U svakoj eliji se nalazi irok lumen. U poprenom preseku su mnogougaonici sa Slika 79 Popreni presek tehnikog kolupim uglovima. U poprenom kosovog vlakna. Prazan prostor (ph). elepreseku .tehniko* vlakna se ^trahe,de J mogu pnmetm karakteristine .. ,l;1.n sklerenhimne elije kao i traheje i traheide sa zadebljanjima u obliku zavoja (x). Zbog postojanja praznog prostora u sredini tehnikog vlakna i irokih lumena u elementarnim elijama tehniko vlakno pliva po vodi. Vlakna su otporna na dejstvo vode i bakterija, dok se prema kiselinama ponaaju kao ostala vlakna biljnog porekla. Vlakna sadre: celuloze oko 44%, lignina 45%, pektina 3%. i u vodi rastvorljive materije 8^. Boja vlakana je uta do crvenkasto mrka. Jaina vlakana, izraena preko relativne prekidne site iznosi 7,3 19,6 [cN/tex], dok su izuenja do kidanja i elastinost neznatno izraena.

Vlakna se teko prljaju. Boju primaju dobro. Zapaljiva su i iako gore svetlim plamenom. Pepeo ostaje uaren izvesno vreme i tamne je boje. Upotreba Upotrebljavaju se za izradu etaka, obine j laarske uarije, odbojnika za brodove, k u v akanapa, zastiraa, vrea za uealj, tapeta, brisaa za nose, itd. 1.1.4. VLAKNA IZ LISCA Vlakna iz lia su mnogobrojna i imaju prilini znaaj za tekstilnu industriju. Dobijaju se iz lia raznih biljaka,

a uz

1.1.4.1 . MANILA VLAKNA Manila vlakna se dobijaju iz lia vie vrsta srodnih biljaka. Najkvalitetnija vlakna se izvoze preko luke Manila pa su po njoj i dobila svoj naziv. Kultiviu se na Filipinima, Sumatri, Javi, u sevemom Celebesu i srednjoj Americi. , Najbolja vrsta vlakana se dobija od biljke banane. '. Vlakna se dobijajU iz onih de-lova lia koji grade prividno stablo koje izrasta do 4 [m] ^visine a debelo je 180 [mm]. Slobodno lie takoe daje vlakna ali znatno manje jaine. Biljke se reu kada su stare 1.53 godine i to u vremenu pre cvetanja ili u samom cvetanju, kada se dobijaju najbolja* vlakna, ali se ipak u najvie sluajeva eka da sazri plod. Da bi se iz prividnog stabla dobila vlakna, moe se vriti moenje istih, ali se to u novjje vreme ne ini, ve se stabla ostave da stoje 23 dana, pa se onda pristupa mehanikom ili runom odvajanju vlakana. Najpre se seku dugake trake po celoj duini prividnog stabla irine 5080 [mm]. Ove trake se provlae ispod pritisnutog noa preko Slika 80 Palma banana grede sve dotle dok se ne odvoje vlakna od tkiva. Povesmo vlakana zaostaje u ruci. Kada se radi ozubljenim noem i sa manjim pritiskom, dobiju se vlakna u veoj koliini ali slabijeg kvaliteta. Nasuprot ovome, kada se radi glatkim noem, vlakna su ia, meka i kvalitetnija, ali se dobijaju u manjoj koliini. Uglavnom se razlikuju tri kvaliteta: Bandala, Lupi i Tupos kvalitet. Banjdala kvalitet pretstavlja vlakna koja se dobijaju iz kajieva sa spoljnje'g dela prividnog stabla. Lupi kvalitet predstavlja vlakna koja su dobivena iz kajieva izvaenih iz srednjeg sloja prividnog stabla. Tupos kvalitet po redosledu je najbolji kvalitet. Vlakna ovog kvaliteta su najfinija a izvaena su iz kajieva iz unutranjeg dela prividnog stabla. Sortiranje se vri i prema boji jer se po njoj razlikuju. Posle dobijanja vlakna se isperu i osue a zatim sledi obrada otro nazubljenim noevima da bi se ista razvlaknila tj. da bi se dobio fino razdeljeni vlaknasti materijal. 83 Tehnika vlakna su dugaka 34 [m] a debela su 2001000 (u-mj Sastavljena su od elementarnih elija duine 312 [mm] i debljine 1632 [nm]. Krajevi elija su iljasti (st. 81, A) dok lumen zauzima 2/3 elije. Popreni presek elija moe biti ovalan ili mnogougaonik sa tupim uglovima (si. 81, B). Slika 81 Mikroskopski izgled manila vlakana. Krajevi (A) popreni presek (B) Vlakna su priblino ravnomerne debljine i imaju jak svilast sjaj. Boja vlakana moe biti kreasto bela, svetio uta ili svetio mrka. Specifina teina vlakna je 1,4. Relativna prekidna sila vlakana iznosi 39,258,8 [cN/tex]. Vlakna su jako higroskopna, Glavni sastojak vlakana je celuloza, Vlakna brzo sagorevaju i ostavljaju pepeo grao boje. U pepelu se mogu sagledati stegmate kristali (si. 82). Upotreba: Upotreba manila vlakana je raznovrsna. Ona se upotrebljavaju za izradu uarskih proizvoda, za izradu tkanina, alova, eira za ene itd. Slika 82 Kristali slegmate u pepelu Otpaci su dragocena sirovina za izradu hartije. sagorelih manila vlakana 1.1,4.2. NOVOZELANDSKI LAN Biljka iz ijeg se lia dobija ovo vlakno otkrivena je na Novom Zelandu. Meutim, slina vlakna daju vie srodnih biljaka, pa se dobijaju vlakna i iz drugih krajeva sveta, npr. iz Indije, Nepala, Australije itd. ali se meusobno ipak razlikuju po kvalitetu.

Biljke daju kopljasto lie iroko nekoliko santimetara, a dugako do 2,5 [cm], Vlakna se mogu dobiti na vie naina. Po starom nainu lie i-e kratkotrajno moi a zatim se izvlae vlakna i dalje obrauju. U Australiji se lie kuva 5 [h] u sapunici, dok se na Novom Zelandu skida sa lia epidermis i ostali sastojci struganjem. Dobivena vlakna se isperu, osue i eljaju. Mainsko dobijanje vlakana iz lia je takoe mogue. Tehnika vlakna novozelandskog lana su dugaka 80100 [cm]. Debljina im iznosi 42120 [um]. Elementarne elije su dugake 3 15 {mm] i iroke 825 [n m]. Popreni presek elementarnih elija je mnogougaonik sa tupim uglovima, ali moe biti i okrugao ili ovalan. Vrh elija je otro konian. Lumen zauzima 1/4 do 1/2 irine eliie (si. 84). $ 9

manja od 60 [cm] vrste D vlakna su zamrena.

boje

su

svetio

ute

i bele. Kod Slika 87 Prikaz kristala kalcijuin-

oksal3ta Kantala vlakna Gaji se u veim koliinama u Indiji kao i na Filipinima. Vlakno je beliie i ravnomernije od Sisala, ali je i skuplje. U postupku dobi-janja lie-se .moi dok se ne raspadne, pa se vlakna runo odvoje. Tehnika'vlakna mogu biti dugaka do 2 [m] i idui od dna prema vrhu sve su tanja. Elementarne elije su duge 1,52,6 [mm]. Vlakna su prilino bela, vitka i meka. Upotrebljavaju se za izradu finije uarije, za izradu mrea za Ijuljake i si. kao i za posebne vrste tkanina.

Henikin vlakna Najvie se proizvode u Meksiku. Lie je dugo do 2,5 {tri]. Posle berbe moi se u vodi i vlakna izdvajaju runo. Vlakna se <:atim potope u rastvor sapunice i tako stoje 2 dana, isperu se vodom, sue na suncu pri emu zaaobiju ukasti ton. Da bi vlakna zadobila bolji sjaj, vri se etkanje. I ova tehnika vlakna su sve tanja prema vrhu, ali finoa im nije ravnomerna. Ipak, vlakna bolje vrste su meka i vitka i bele su boje. Gora vlakna su tvrda, krta i ukasta. mnogo sluajeva su prilino odrveSlika 83 - Novozelandski lan. njena Neotporna su na due dejstbiljka vo vode. Sagorevaiu lako i ostavl.iaiu tamno siv pepeo. Boja vlakna moe biti belo uLa do mrka. Razlikuju se etiri kvaliteta novozelandskog lana, i to: 1) Good fair, 2) High poirits fair, 3) Fair i 4) Commpn. Upotreba: Vlakna su jevtinija od Manila vlakana pa se dodaju istim, jer su po! izgledu slina, radi falsifikovanja. Najvie se upotrebljavaju za uarsku robu, ali se od finijih vlakana izrauju i tkanine. i. 1.4.3. AGAVA VLAKNA Agava vlakna se dobijaju iz raznih vrsta agava. Jedna vrsta agave uspeva i kod nas u Dalmaciji, ali se gaji samo kao ukrasna biljka. Poznata vlakna, koja se dobijaju iz lia agave, su Sisal, Kantala i Henikin. Sisal vlakna Ova vlakna su dobila naziv po luci Sisal u Jukatanu. Danas se proizvode u Meksiku, Brazilu, Kubi, Haitiju, Zapadnoj i Istonoj Africi, Indoneziji i na Filipinima. Lie dostie duinu do 1,8 [m] i irinu 140 [mm]. Ono se bere kad dostigne vei ugao od 45 [] prema vertikali i to nekoliko puta godinje. Iz'lia se vlakna dobijaju bez predhodnog moenja i to main-skim putem. Posle toga se vlakna dobro isperu i osue. Zatim se mainski etkaju da bi zadobila sjaj. Vlakna su lomljiva pa se pakuju u sanduke u horizontalnom poloaju tj. u ispruenom poloaju. Duina teh1.1.4.4. ANANAS VLAKNA Ananas vlakna se dobijaju iz lia biljke ananas. Proizvode se u Junoj Americi, Kini, Indiji i na Filipinima. Struganjem lista oslobaaju sc vlakna, koja se isperu vodom, osue i bele na suncu. Posle toga .e vlakna eljaju. Vlakna moeu biti tanka i meka, ali isto tako i kruta. " U trgovini se pojavljuju ova vlakna i pod drugim nazivima. Upotrebljavaju se, zavisno od finoe, za izradu uarije i prediva. Poznata je vrsta tkanine ananas batist. l 1.4.5. RAF I JA Rafija se dobija iz lia rafija palme svlaenjem pokoice lista. List se zasee pri dnu i sljuti mu se pokoica. Skinuta vlakna su pri vrhu usukana a pri dnu imaju irinu do 2,5 [cm]. Po duini se cepaju p?. se mogu dobiti prilino tanka vlakna. Duina tehnikih vlakana iznosi do 1.85 [m]. Vlakna su laka, otvorene kremaste boje, ali mogu biti i tamnije obojena ako su loijeg kvaliteta. Rafija vlakna se upotrebljavaju za vezivanje u poljoprivredi (u vinogradarstvu), ali i kao materijal za razna pletenja, za izradu eira kao i za izradu posebne vrste tkanina. 1.1.4.6. PIJASAVA VLAKNA Pijasava vlakna se dobijaju iz peteljki lia nekih palmi.| Peteljke se moe pre odvajanja vlakana. Vlakna su kruta i najvie se ^upotrebljavaju u etkarskoj industriji, mada se bolje vrste upotrebljavaju za izradu asura i grublje uarije. Uglavnom se razlikuju brazilska pijasava i afrika pijasava. Brazilska pijasava se deli na vrste pa razlikujemo vlakna parapijasavu i bahijapijasavu. 1.1.4.7. MAURICIJUS KONOPLJA Mauricijus konoplja se dobija iz lia biljaka slinih agavi. Glav1 ni proizvoai su ostrva iVfauricijus i Reunion. Lie biljke je dugo 60200 [cm]. Vlakna koja se dobijaju su lina, meka i lako deljiva u tanja vlakna. Imaju prijatnu belo-ukastu boju, Glatka su i sjajna. Dobijaju se kao i druga vlakna iz lia'. 1.1.4.8. OSTALA VLAKNA .IZ LISCA Esparto vlakna se dobijaju iz posebnih vrsta esparto trava. Vlakna su duga 100 400 [mm]. Kraa vlakna su tanja, zelenkasto ute boje, bez sjaja, pod prstima hrapava i vrlo gruba. Upotrebljavaju se za izradu ambalane grube tkanine. Posidonija vlakna potiu iz lia trave posidonije, koja raste na morskom dnu. U zalivu Spense morsko dno je pokriveno blatom u kome se nalaze posidonija vlakna, jer ova zaostaju posle trulenja lia. Blato se vadi, vlakna odvajaju i ispiraju. Duina vlakana je 30130 [mm]. Vlakna se sastoje od 412 zdruenih elementarnih elija. Upotrebljavaju se za izradu vrea i grubih tkanina. Rotang vlakna se dobijaju iz lia rotang palme. Upotrebljavaju se za izradu uarskih proizvoda. Arenga vlakna se dobijaju iz nerava lista arenga palme. Vlakna su duga, mrke boje i zadovoljavajue postojana na dejstvo vode i bakterija. Upotrebljavaju se za izradu uarskih proizvoda. Juka vlakna se mainskim putem izvlae iz lia biljke. Posle toga se isperu i sue. Tehnika vlakna su duga 4080 [cm]. Relativna prekidna sila vlakana moe iznositi: 44 [cN/tex]. Vlakna su slina Sisal vlaknima ali su neto meka. Upotrebljavaju se za izradu tkanina za pakovanje. Pored pomenutih vlakana iz lia postoje i druga ali ona nisu od nekog znaaja za tekstilnu industriju.

Slika 86 Mikroskopski izgied sisa! vlakana po duini (l). vrh elija (2), popreni presek tehnikog Slika 85 Sisal agava

vlakna {3)

nikih vlakana iznosi 100180 [cm]. irina im je oko 200400 [um]. Prema vrhovima (krajevima) su ua. Elementarne elije su duge 25 [mm] i debele 1425 [pm]. U preseku su nepravilni petougaonict i estougaonici. Lumen je uzan (si. 86). Kraj elija je zaobljen." Vlakna su jako odrvenjena, ukasto bele boje. Sagorevaju brzo i u pepelu se mogu nai kristali kalcijumoksalata (si. 87). Jako su tvrda a jaina izraena preko relativne prekidne sile iznosi 34,338,2 [cN/tex]. Specifina teina im iznosi 1,4. Razlikujemo nekoliko vrsta Sisal vlakna koja se obeleavaju slovima A, B, C, D. Kod vrste A duina vlakana je najmanje 90 [cm] i vlakna su bele boje. Kod vrste B duina je najmanja 60 [cm]. Kod vrste C duina vlakana je

90

32

1.2. IVOTINJSKA VLAKNA ivotinjska vlakna podmiruju svetsku potronju tekstilnih sirovina samo sa oko 10%, pa ip?k po znaaju zauzimaju vidno mesto, poto poseduju pozitivno istaknute osobine pa su kao takva pogodna za izradu velikog broja vrednijih tekstilnih proizvoda. Ipak zbog visoke cene ne predvia se u budunosti znatnije poveanje njihove proizvodnje, pa e njihovo procentno uee vremenom opadati u podmirenju potreba tekstilne industrije. ivotinjska vlakna delimo na dve grupe. Vlakna koja izrastaju na koi ivotinja svrstavamo u grupu d 1 a-k a, dok vlakna koja predstavljaju sekrete (izluene) materije iz tela ivotinja svrstavamo u grupu svila. Dlake su ograniene duine (tapelna vlakna), dok su svile vrlo dugake niti (beskrajno duga vlakna). ivotinjska vlakna su od belanevina razliitog hemijskog sastava i razliite strukturne grae, pa im osobine nee biti istovetne. Tako npr, kod dlaka razlikujemo vlakna kod kojih su veoma izraene pozitivne osobine i vlakna koja su manje vredna. Ova prva predstavljaju vrlo vrednu tekstilnu sirovinu i oznaavamo ih nazivom vuna. Fizike i hemijske osobine ivotinjskih vlakana zavisie od osobina belanevina od kojih su izgraena. BELANEVINE (PROTEINI) Belanevine koje izgrauju ivotinjska vlakna su: keratin za dlake (i vunu) i flbroin za prirodnu svilu.

Ove praktino

belanevine

su

v o d i,

n e r a s t v o r l j iu e v z a d o v o lja v a jue su

DIAMINOCH^-NH2
NH CH,NHC=

-N

postojane na dejstvo kiselina, ali su vrlo osetljive na dejstvo alkalija. Elementarni sastav pomenutih belanevina kao i drugih, koje su. znaajne za izradu vetakih vlakana (kazein, zein, .ardein), moe se prikazati sa graninim ueem pojedinih elemenata: Ugljenika 5055%, kiseonika 2124%, azota 15 18%, vodonika 6,57,3% i sumpora 04%. Belanevine su makromolekulska jedinjenja i imaju prilino veliku molekulsku teinu (vie desetina hiljada pa do nekoliko stotina hiljada). Makromolekule belanevina su izgraene od aminokiselina koje mogu biti: monoaminomonokarbonske, diaminomonokarbonske, mo-noaminodikarbonske i aminokiseline koje sadre sumpora. MONOAMINOI

MONOKARB ONSKE KISELINE: CH,

CH, I

CHj
I CH3 I

CH
i

CH 1 i CH \ / NH,M
NH COOH
I

CHNH2 CHNH COOH 1 CHNH, COOH

CH
NH

CH
\/

(Lisin)

COOH

(Histidinl MONOAMINOlAucinin) DIKARBONSKE KISELINE: (Triptofan)

HOOCCHj-CHCOOH HOOC-CH CH,CH -COOH

i

COO H CH,NHj CH, CH,

MONOKARBONS KE KISELINE:

CHj-OH CH,

C H,
I

CH,

CHNH, CHH H , i
!

H ,I NH, CH (Asparaginska kiselina) (Glulaminska kiselina) AMINOKISELIN E KOJE SADRE SUMPORA: CHr-S-CH, - CH, CH, - S - S CH, S CH, CHNH, CH-NH, H,N-CH ! i COOH HOOC COOH HOOC COOH (Metionin) (Cistin)
\ / NH CHCOOH

C H-

i NH,

CH-CH,

CHCOOH CH, (! H

COOH

CH
NH, I COOH

CHj CH OH I CH

NH5 COOH
CH, CH-NH, OOH CH, H.N-CH I

(glicerin) (alanin) CH, -<~>-OH > -<Z: 1 i HNHj CHNH, i

CH

(serin)

(leucin)

CHr HNH,
I

CH,

COOH COOH (tirosin) (izcjleucin) (l'enilalanin)

(nurleucin) (treoain)

CH-CH, CHNH,

-CHCH, !

COOH (valin)

(prolin)
33

90

iLamionin) Analizirajui uee aminokiselina u fibroinu i keratinu moe se zakljuiti da su u fibroinu zastupljene iste aminokiseline kao i u keratinu, izuzimajui samo diaminomonokarbonsku kiselinu triptofan i aminokiseline koje sadre sumpora. Prema tome fibroin ne sadri sumpora. Pregled % uea aminokiselina Aminokiselina Clicin Alanin Valin Leucin i izoleucin As paradi ns ka kiselina Clutaminska kiselina Histidin

Argjnin Lisin Prolin Triptofan Fenilalanin Tirosin Serin Treonin Cistin Metionin Lantionin Procentualno uee pojedinih aminokiselina u fibroinu i keratinu razliito je i dok su u fibroinu u veoj meri u belanevinama U keratinu %zastupljene aminokiseline glicin, alanin i tirosin, dotle su u keratinu zastupljene u veoj meri aminokiseline leucin i izoleucin, arginin, serin, sistin i glutaminska kiselina. Zbog ove razlike protstiu i izvesne razlike u osobinama fibroina i keratina, odnosno svilenog vlakna i vune.

STR UKT URA FIBR OIN A

90

34

t
Aminokiseline su u keratinu i fibroinu povezane meusobno pep-Lidnom vezom tj. kiselinsko amidnom grupom (-CO-NH-) gradei poli-peptidne lance tj. makromolekule belanevina.

Nie prikazujemo stvaranje polipeptidnog lanca sjedinjavanjem molekula najednostavnije aminokiseline glicina:
HjNCHiCOOH -h HiNCH-jCOOH----------------> H,NCHjCONHCHiCOOH (dipeptid)

(glicin) (dipeptid)

(glicin) (glicin)

HiNCH*CONHCH)COOH- + H,NCH,COOH

HjNCHjCONHCH-CONHCHjCOOH (tripeptid)

Pepticlne veze (-CO-NH-) su osetljiva mesta u polipeptidnim lancima, to se; mora imati u obzir pri obradi i preradi vlakana od belanevina (vuna, svila itd.). Ukoliko doe do kidanja ovih veza, smanjie se polipeptidnji lanci, pa se kao posledice toga manifestuju promene u osobinama belanevina, i to kako u fizikom, tako isto i u hemijskom smislu, to se odraava negativno na kvalitet vlakana. Meutim, polipeptidni lanci nisu u ,CH,-OH Ser -(CH,) 2C -NH svojoj grai tako jednostavni, kako to -CH-OH CHj rhr NHj -CCH,),proizilazi iz gornjeg pri-mera stvaranja polipeptidnog lanca iz glicina, iz razloga to CH,-@-OH u gradnji polipeptidnih lanaca uestvuje vie Tyr aminokiselina ije su molekule komO NH - C - CH, plikovanije grae pa iz istih (kod pet -CH,-SH CH aminokiselina) izilaze bone jonske grupe i NH CH (kod osam aminokiselina) polarne grupe. ,CH2 His Ove grupe prikazujemo ematski (si. 88). l SI Punom linijom je prikazan polipeptidni lanac iz kojeg levo tre Asp anjonske i katjonske grupe a desno tre boni lanci sa hidroksilnim, e -CH, disulfidnim, tioeternim i karbona CHi-CH,-ch,-ch,-C0NH, midnim grupama. _ S -CH, 05 c ,-cHr Met -CH
r

5c

Iz ovog proizilazi mogunost stvaranja vie vrsta bonih veza (mostova) izmeu Slika 88 Sematski prikaz aktivnih pojedinih polipeptidnih lanaca, grupa kod polipeptidnih lanaca u od kojih e neki biti objanjeni u keratinu kasnijim izlaganjima. Makromolekule belanevina sadre i slobodne amino i karboksil-ne grupe koje se ponaaju u hemijskom smislu reagovanja slino kao amino i karboksilne grupe kod aminokiselina. Poznato je da se aminokiseline ponaaju amfoterno pa sa kiselinama i
CH, -CONH, Asn GLu

Gln

bazama grade soli na primer glicin: i i CHaNH3 CHjNHj oo COOH Cl" (sa kiselinom) (sa bazom)

Na

Amfoterna osobina je od posebnog znaaja za proces bojenja i drugih hemijskih obrada viakana od belanevina. Od broja zastupljenih baznih, odnosno kiselih grupa u belanevinama, zavisie vezivanje kiselina i baza, odnosno kiselih i baznih boja. Usled prisustva amino i karboksilnih grupa molekule belanevina bie naelektrisane, pri emu veliina i vrsta naelektrisanja zavise od koncentracije vodonikovih jona tj. od pH vrednosti medijuma u kome se nalaze. Ako se postigne karakteristina vrednost za pH, takozvana izoelek-trina taka koja je razliita za svaku belanevinu i zavisna je od vrste aminokiselina, tj. od broja amino i karboksilnih grupa, belanevina e reagovati neutralno. Tom prilike,m grade se unutranje soli tj. zasiuju se meusobno kisele i bazne grupe koje su u neposrednoj blizini u belanevini. Pri pH vrednostima niim od izoelektrine take, belanevina e se ponaati kao katjon i bie pozitivno naelektrisana; a pri pH vrednostima viim od izoelektrine take, belanevina e se ponaati kao anjon i bie negativno naelektrisana. Na osnovu ovakvog ponaanja mogue je belanevinasta vlakna bojiti u rastvorima kiselih ili baznih boja, s tim to treba samo voditi rauna o pH vrednosti banje za bojenje. U izoelektrinoj taki proce* bojenja se nee odvijati, jer belanevina reaguje tada neutralno. RNH3+ RNHaRNHa i ,.' i i COO ' COOH COO (Pri izoelektrinoj vred- (Pri pH vrednosti nioj (Pri pH vrednosti veoj nostt reaguje neutral- od izoelektrine take od izoelektrine take no) reaguje kao katjon) reaguje kao anjon) Izoelektrina taka za vunu je pH 4,9 a za svilu pH 5, dok je za ist keratin pH 6,2, a za belanevinu kazein pH 4,6. U izoelektrinoj taki belanevina najmanje bubri, pa tada postoji i najmanja mogunost oteenja iste dejstvom spoljnih agenasa. Ovo je vrlo vano kod hemijske obrade belanevinastih vlakana. Karboksilne i amino grupe ne samo da svojim prisustvom regu-liu naelektrisanje belanevina. ve od njihovog prisustva i broja zavisi bubrenje, odnosno rastvorijivost belanevina. Amino grupe se vezuju sa tekim metalima koordinativno, dok karboksilne grupe grade soli sa raznim metalima. Ukoliko rastvorima belanevina dodajemo razne soli (elektrolite), smanjuje se rastvorijivost i pri odreenoj koncentraciji nastupa koagulacija i taloenje belanevina. Ova pojava se naziva iseljavanje belanevina.

96

35

1.2.

DLAKE (KERATINSKA VLAKNA) tkanina; velika jaina i elastinost vlakana, slabo sprovoenje toplote, otpornost na dejstvo vlage, mekoa, dobar afinitet prema bojama, prijatan sjaj itd, Negativna osobina vune da se moe zafilcavati ipak proiruje njenu primenu u izradi fil-ceva i drugih artikala. Ovca je poznata jo u preistorijsko doba, kada je ovek najve-rovatnije koristio kou ovce zajedno sa runom za zatitu svog tela od vremenskih nepogoda. Kasnije ovek koristi i sama vunena vlakna za izradu ogrtaa, i odela. U srednjoj Evropi je pronaena vunena odea koja potie iz vremena 2.000 godina pre nae ere. Ovca sa plemenitijom vunom pojavljuje se na oko 3.000 godina pre nove ere i to u Maloj Aziji. Meutim, ovca sa vrlo plemenitom vunom poinje da se gaji mnogo kasnije, a zapravo u XVIII veku i to u Spa-niji, gde je preneta ovca iz Afrike odgajena u tzv. svilorunu merino ovcu. Zahvaljujui izvanrednim klimaiskim uslovima u Spaniji je gajenje ovaca bilo sistematizovano i tako obimno da je Spanija tada bila glavni izvoznik plemenite vune. Izvoz ovrvca iz panije bio je zabranjen pod pretnjom smrtne kazne, sve do 1723. godine kada je skinuta zabra

Tcla gotovo svih ivotinja sisara pokrivena su dlakama koje rastu iz i ubijenja na koi (si. 39). Na samom dnu ovog udubljenja u obliku kesice, nalazi se papila u obliku bradavice na koju nalee koren dlake, odnosno obuhvata je i od nje prima hranu. Koren dlake je jajasto zaobljen. Dlaka se iznad korena suava u tzv. vrat, da po izlasku iz koe zadobija ponovo svoju debljinu. Pored kesica za dlake u koi se nalaze lojne lezde koje izluuju masne materije, kao i znojne lezde koje izluuju znoj. Izluevine ovih lezda dospevaju na dlake gde se zadravaju. Dlake sa razliitih ivotinja se meuo': no razlikuju po svojim osobinama, od koji' posebno istaknute pozitivne osobine imaju dlake sa ovaca tj. vuna. Uopte uzev, razlikujemo tri oblika dlaka sa ivotinja, i to: ekinje koje su debele, prave, kratke i krute. Siiks 89 Presek koe. Olakr (1), vrat Osjajte koje su due i 2natno tanje od ekinja. dlake (2), ioin:^bo valovite. >lczda (3), papila (4) Najee su pratili s su tanke, mekane, talasave i kovrdave. Puhaste koje Po nainu upotrebe sve dlake se dele na dlake za tekstilnu preradu, za izradu klobuine, za proizvodnju etaka i za purtjenje nametaja. Prve dve grupe su vane za tekstilnu industriju i u iste spadaju: vuna, kozja dlaka, kamilja dlaka i zeja dlaka, zatim dlaka alpake, vikunje, lame i sline dlake od drugih ivotinja.

Morfoloka strukturna graa dlaka Sve dlake, ukljuujui i vunena vlakna, pokazuju karakteristinu strukturnu grau. Popreni presek upravo na osu vlakna je okrugao, ^ rede ovalan i na istom se razlikuju vie slojeva (si. 90) i to epidcrmikula (1), subepider-mikula (2), korteks (3) i sr (4). Epidermikula se sastoji iz tankih ploastih elija, koje su rasporeene po vlaknu i naleu jedna na drugu dajui izgled poredanih krljuti kod riba ili poredanih crepova nepravilnog oblika na krovu, ili uloenih levaka jedan u drugi. Uobiajeno je da se ove ploaste elije nazivaju krljuti. One mogu imati najrazliitije oblike, Sli pa kod pojedinih vrsta dlaka mogu biti ovalne, iljaste, prikaz morfoloke duguljaste, ploaste, levkaste; dok im gornji rub mostrukture Sematski u dlake ka

preseku: epidermikula (1). su-bepidermikula (2), korteks (31. sr (4)

Siika 91 Mikroskopski izgledi dlaka sa razliitim obiicima krljuti (elijama epidermikule) e biti prosto zaobljen, valovit ili nazubljen. Na si, 91. prikazane su krljuti kod raznih dlaka. Epidermikula (krljuti) nalee na tanak sloj (opnu) koji se naziva suoepidermikula. Trei sloj je korteks i on pretstavlja najvaniji deo dlake, dok se sreini deo pojavljuje samo kod grubljih vlakana i naziva se sr. 0 svim ovim slojevima bie vie govora u izlaganjima o morfolokoj strukturnoj grai vunenog vlakna. 1.2,1.1. VUNA Ovja vuna je najvanija tekstilna sirovina ivotinjskog porekla, pa zajedno sa pamukom koji je najvanija tekstilna sirovina biljnog porekla, predstavljaju najvanije tekstilne sirovine prirodnog porekla. Velika vanost vune proizilazi iz njenih pozitivno istaknutih osobina kao to su finoa, koja omoguava da se od vunenih vlakana moe ispresti fina prea i izatka fina

36

7*

99

na. Od ovog vremena merino ovca se prenosi u mnoge zemlje gde se takoe uspeno gaji, a naroito u Junoj Africi, Australiji, Americi i na Novom Zelandu. Poznato je, da je koa kao i meso od merino ovaca loijeg kvaliteta pa dolazi do ukrtavanja ove vrste sa drugim vrstama ovaca, kako bi se na utrb kvaliteta vune dobilo u kvalitetu mesa i \ioie. Obrnuto postajala je i tenja da se ovce sa slabom vunom oplemene u pogledu poboljanja kvaliteta vune. Iz ovog razloga danas postoje ivie rasa ovaca koje su dobijene raznim kombinacijama ukrtavanja. :
1 Vrste vlakana vune Na samoj ovci mogu biti zastupljena vlakna raznog oblika i kvaliteta pa ih svrstavamo u puh, prelazna, osjasta i mrtva vlakna. Puh vkkna su fina tj. male debljine koja se kree!do 40 [um]. Kod ovih vlakana jedna ili dve krljusci obavijaju vlakno. Vlakna su kovrdava i kovrde su sitne. Vuna sa merino ovaca se sastoji uglavnom od puhastih. vlakana. Prelazna vlakna su po obliku na1 sredini izmeau puhastih i osjastih vlakana. Deblja su od puhastih vlakana, a u nekim je izraen tanki i isprekidani srni kanal. Kovrdavost je slabije izraana. Osjasta vlakna su gruba vlakna sa tanjim ili debljim srnim kanalom. Vei broj krljuti poput crepova na krovu obavijaju vlakno. Debljina vlakana se kree od 40200 [um]. Vlakna su duga, potpuno prava i kruta. Mrtva vlakna su sasvim kratka i debela, krta su i imaju jako izraenu sr. Slabog su sjaja i nemaju afinitet prema bojama.

Slika 93 Nizinska Linkoln ovca U nizijske ovce spadaju: engleska i kotska Cheviot ovca (Leicester, Lincoln, Teesvvater i Romnev ovca), Shetland ovca, holand-ska mar ovca, sovjetske ovce itd, U u k r t e n e ovce spadaju: Crossbred i druge ovce. Poznat? vuna ovih ovaca je australijska, Kapska i vuna La piala. Danas postoji veliki broj rasa kultiviranih ovaca, ali su za proizvodnju vune od osobitog znaaja tri rase ovaca i to: Merino visinske ovce, Cheviot nizijske ovce i Crossbred ukrtene ovce.

Vrste ovaca Razlikujemo divlje i pripitomljene (kultivirane) ovce. Kod divljih ovaca razlikujemo divlju evropsku ovcu muflon i divlju azijskui ameriku ovcu argali.. \ Vuna sa divljih ovaca kvalitetno jako zaostaje za vunom koju daju stoleima kultivirane ovce. 'Prema vrsti vlakana vune koja preovlauju na ovci dele se ovce na ovce :sa puhom, ovce sa mesanom vunom i ovce sa osjastom dlakom. Ovce sa puhom daju meku, kovrdavu i finu vunu koja slui za izradu pree i finih tkanina kao i boljih klobuina. Ovce sa meanom vunom daju vunu kod koje pojedine osjaste dlake izbijaju iz sloja tanke i krae, manje ili vie kovrdave vune. Pri preradi osjaste dlake se odstranjuju i mogu se takoe upotrebiti za izradu odreenih artikala. Mesana (prelazna) vuna se upotrebljava preteno za izradu pree za pletenje, za izradu ebadi, klobuine i izradu grubljih tkanina. Ovce sa osjastom dlakom daju vunu koja nema dovoljno izraene pozitivne osobine i ne moe se upotrebljavati za Izradu finijih proizvoda od vune. Grublja vuna ove vrste se upotrebljava 2a izradu grubljih tkanina-pokrivaa, klobuine i si. dok se finija vuna ove vrste upotrebljava za izradu grubljih tkanina za odevanje. Ovce se takoe mogu -jodeliti i prema nadmorskoj visini mesta odgoja na visinske, nizijske ukrtene ovce, jer se vuna sa istih kva litetno razlikuje. Visinske ovce daju vunu sa vlaknima duine 2580 pa i do 1-0 [mm]. Vuna je gusta, fina. meka i jako kovrdava. Naroito je poaesn. 2a izradu vlaenog prediva, odnosno vlaene pree. Nizijske ovce daju vunu sa vlaknima duine 150500 [mm]. Vuna je slabo kovrdava i sjajna. Naroito je podesna za izradu eljane pree. Ukrtene ovce daju vunu sa vlaknima srednje duine i sa kovrdama izraenim u veoj ili manjoj meri. U visinske ovco spadaju: panska merino ovca, saksonska Electoral ovca, austrijska Negret ovca, nemaka ovca, engleska Southdown ovca, francuska Rambouillel, Askani Rambouillet ovca itd. '"<W

&8! Slika 92 merino ovca Visinska

37

Slika 94 u'kriena ovca

/.Ierino ovce daju vunu duine do 150 [mm]. Vlakna su fina i iebljir.a im iznosi 12 37 [um]. Vuna je jaka i Kovrdava, meka i pri-ntnog opipa. Cheviot ovce daju vunu duine do 500 [min]. Vlakna su jaka i pokazuju debljinu 30 60 [um]. Slabo je kovrdava. Crossbred ovce daju vunu duine 120250 [mm]. Jaina i finoga vlakana je negde na sredini izmeu jaine i finoe vlakana vune Cheviot i merino ovce. Kovrdavost je zastupljena i pravilno izraena. Ima vrlo dobre osobine i nalazi veliku primenu u tekstilnoj industriji. 4a teritoriji Jugoslavije ima vie vrsta domaih ovaca i to pra-menk-i, cigaja, paka i solavsko-jezerska ovca. Takoe se gaji i .merino ''"-vca, ali ona vie slui za ukrtavanje sa domaim ovcama. ^ramenke ima nekoliko sojeva kao to su sjeniki, arplaninski, iipsk krivovirski, svrljiki, ovepoljski itd. Ove ovce daju grubu vunu, esto pomeanu sa finom vunom. Vuna je na ovci izdeljena na pramenove koji ine otvoreno runo. Debljina vlakana se kree od 3070 [ um". Kao takva moe se upotrebiti za izradu grubljih prea i tkanina. Cigaja ovca daje finiju vunu debljine oko 36 [um]. Solavsko jezerska ovca daje vunu slinu vuni cigaie. 0:1 pomenutih doma-- i h -*vaca najvei znaaj :-nar: pramenke, jer su .lajvie zastupljene. Najfiniju vunu imaju sojevi -vrliiki, pirotski, sjeniki, ? arp!aninski i ovepoljski. Meutim, ova vuna ne zadovoljava za izradu finijih artikala, pa da bi se oplemenila, vreno je vie rodina ukrtavanje sa merino rasom, tako da danas u naoj zemlji imamo veliki broj ovaca meleza koje daju vunu dosta dobrog kvaliteta za izradu odreenih tekstilnih artikala. Dobijanje vune Vlakna vune izbijaju iz koe ovaca u malim grupama, meusobno su isprepletena i ine snopie i pramenie a ovi pramenove, koji ine ;'u"o. Vuna se skida sa ovaca, ovnova i jagnjadi strienjem koje se obavila makazama ili ianjem mainom za ianiv. Iskusan radnik oi.^a ovcu za 2,5 [min] Ovce se iaju jedanput godinje i to pred kraj prolea pa se dobija dua vuna, ili se iaju dva puta i to u jesen i u prolee pa se dobije kraa vuna, ali za oko 20% vea koliina vune. U ovom drugom sluaju dobija se zimska vuna, koja je gua i finija, i letnja vuna koja je neto reda. Vuna sa jagnjadi se skida u vremenu kada imaju 612 meseci ivota i naziva se j a r i n a. Vuna sa iljeza skida se u desetom pa do

ne. Na ovaj nain, zavisno od stepena kupanja, sadraj neistoe se moe smanjiti i na ispod 25%. Vlakna skinuta kao runo sa ivih, zdravih i doSlika 97 Kupanje ovaca pre sisama

>

. osamnaestog meseca starosti, dok se vuna sa ovnova skida u drugo i godini starosti i docnije. Zahvaljujui kovrdavosti vlakana i sadraju masnoe vuna zadrava pri ianju i skidanju sa ovce svoju celinu, pa je mogue dobiti itavo neraskinuto runo. Logino, ovo nije mogue postii kod skidanja vune ija vlakna nemaju kovrde i dovoljno masnoe tj. kod onih ovaca koje daju otvoreno pramenasto runo. Skidanje celog runa je znaajno, jer se celo runo lake klasira i sortira u pogledu izdvajanja vune odreenih kvaliteta. U sluaju da se runo raspadne u pramenove, klasiranje je nemogue, a sortiranje pojedinih pramenova oteano. Vuna sa Chetland ovce se ne skida ianjem, ve se vri iselja-vanje sa samih ovaca. U novije vreme vre se eksperimenti skidanja vune sa ovaca bez sisanja, Zapravo ovcama se intravenozno ubrizgava ili im se daje preko hrane preparat' Cvclophosarnid. Nedelju dana kasnije vuna se skida sa ovaca upanjem. Godinji prinos vune sa jedne ovce iznosi 15 [kg] masne nepra-ne vune, Prinos zavisi od rase i starosti ovce, od klime, ishrane i zdravstvenog stanja ovce. Zapravo, prinos vune se penje do este godine ivota a kasnije opada. Kvalitet vune se takoe pogorava kod starijih ovaca. Pre no to se ovce iaju, vri se dva do tri dana ranije kupanje ovaca, kako bi se najgrublje neistoe odstranile iz vu-

Slika 96 ianje ovce

38

bro hranjenih ovaca predstavljaju r u n s k u vunu najboljeg kvaliteta. U ovom sluaju vuna pokazuje pozitivno izraeni ja.f^ vlakna su vee duine i imaju ravnomernu debljinu po celoj duini. Vuna. Jobijena sa bolesne ovca, odnosno ovce koja je bolovala ili je slabo hrar.jepa. nee imati ovakve osobine i vlakna e biti neravnomerne debljine- pa e biti slaba i kidljiva. Ovakva vuna e onda biti oznaena defektna (si. 98). Vuna skidana sa zaklanih ovaca, a naroito sa uginui.\ ovaca je 'o^ijeg kvaliteta .............. Vlakna vune sa jagnjadi (jarina) su tanka i nedovoljne jaine kao i sa nedovoljno razvijenim krlj ustima (elijama epidermikute). Vrhovi ovih vlakana su neni i iljasti (si. 99).

r3
i'nka 9$ Mikroskopski izgled viaka-

vi defektne "une
ti-

SlH-v 99 Mikroskopski izgled vlakana vune sa jagnjadi (jarine)

Slika 100 Oblik pramenova: grube vune (a), srednje grube (bi, srednje fine (c), fine vune (dl \ lakana koja spadaju li tip puha sr ih vlak.im sa pravilno bra/enonkovrdnvou. Vlakna pokazuju prijatan :sjai. ravnomerne mi ..t- i debljine. Os jasta i mrtva vlakna nisu zasiupl iena Ovakva i.in.-. da 1 :

vV -

Oblik pramenova u runu Oblik pramenova u runu moe vjzlicu to zavisi od finoe vune, Obino su pramenovi grube vune oiasti (si. 100, a). Kod srednje .irube vune vrhovi pramenova su izraeni, ali nisu dui od 1/3 duine cc'.og pramena (b). Kod srednje fine vune vrhovi pramena su manje izraeni pa nisu .:ui od 1 '5 Juine ^uiog pramena (c). Kod fine vune pramenovi su ilinririni jer <.u vlakna iste duine (si 100. d). Razliiti izgled pramenova olakava kk^iranjc runa ! sortiranje vunu iz runa. Klasiranje runa Posle skidanja runa sa ovaca pristupa se ienju i klasiraniu istih. ienjem se izdvajaju crni pramenovi, ulepljenl pramenovi kao i itava runa ukoliko imaju mnogo osjastih vlakana Sem f.oan "u*,.: no se izdvajaju pramenovi sa trbuha, glave, nogu i repa, jer su vla kna na tim mestima ili kratka ili su jako zaprljana, a esto izmeona sa otrom dlakom, pa su kao takva slabijeg kvaliteta od ostale vune u runu. Klasiranje runa vri se prema kvalitetu vune koja u njemu preo-vlauje. Tom prilikom se obraa panja i na duinu vlakana kako bi se runo moglo preopredeliti za preradu po odgovarajuem sistemu predenja. Podela runa na kvalitetne klase nije unificirana ve je preputena svakom B odgajivau. I iz jedne iste rase ovaca runa mogu-biti razliita po kvalitetu zastupljenih vlakana. U tom smislu obinu -,c razvrstavanje runa na Slika 101 Oienu vuno prvoklasna runa. runa sredr.ics kvaliteta i na runa na stolu. slabijeg kvaliteta. Prvoklasna runa sa finom vunom odliku ju .-.e malom dubi jinom

:39 J

plemenite ovce (merino i ukrtene ovce). Runa srednjeg kvalite-ia sadre pojugrubu vunu koja je po -svojim osobinama izmeu osobina fine i grube vune. Pramenovi sadre dua i kraa vlakna pa nije zastupljena ravnomernost duine. Kovrdavost je slabo izraena. Vlakna su obino bez sri ili se sr ispolja-va u isprekidanom obliku. Ovakvu vunu daju engleske rase sa dugom vunom (Linkoln, Kouvil) i ovce sa kratkom vunom (hemajr, strop-ajr i sjufokl)- U evu grupu se mogu ub-roj i ti" i nae ovce cigaja, jezersko-solavska kao i neki sojevi pramenke sa finijom vunom. Runa slabijeg kvaliteta poseduju grubu vunu. U svom sastavu pored ouha imaju osjasta, prelazna i mrtva vlakna. Odnos zastupljenosti pojedinih vrsta vlakana varira kod pojedinih grla i sojeva ovaca. Ukoliko runa sadre vie debljih vlakana, tretirae se'runo* kao gruba vuna. Srednji kvalitet ovakvih runa mogao bi se prikazati procentnim sadrajem puhastih vlakana 40%, prelaznih vlakana 40%, osjastih 15% 1 mrtvih vlakana 5%. Broj sojeva ovaca koje daju ovakvu vunu vrlo je veliki. Ukoliko ienje i klasiranje runa nije obavljeno od strane odga-jivaa ovaca, onda se to obavlja u samim tekstilnim fabrikama ili u preduzeima specijalizovanim za ovu delatnost. Klasiranje runa je od velike koristi jer je to prvo namensko opredeljivanje vune. s. Prema polu i starosti grla, deli se vuna na oviju, jagnjeu, vunu sa iljeza i vunu sa ovnova. Svaka od ovih se posebno izdvaja i posebno pakuje. Takoe se posebno pakuje i vuna sa ovaca raznih rasa i sojeva. Pakovanje vune Pri pakovanju se svako runo zavije (si. 103) i naroitim presama pakuje se u bale mase 100300 [kg], nekada i tee. Bale se umotavaju jutanom sargijom ili drugim am-balantm materijalom i stegnu icom ili trakama. ! Na balama mora biti oznaeno: oznaka *T* ^s!*isporuioca, oznaka korisnika, oznaka kvaliSlika 103 Uvijeno runo teta klasa vune, broj partije isporuke, broj bale i bruto masa bale u trenutku otpreme. Sortiranje vune iz runa na kvalitetne klase S obzirom da se vlakna vune razlikuju po kvalitetu na pojedinim mestima u runu, vri se posle klasiranja runa izdvajanje [sortiranje) pojedinih deiova runa. Npr. vuna sa pleaka je uvek najboljeg kvaliteta. Sortiranje vune iz runa znatno poveava upotrebnu vrednost vune jer je mogue da se svaka isortirana klasa upotrebi najsvrsishod-nije. Isortirana vuna je jednakomerna u kvalitetu dok nesortirana vuna tj. vuna u runu predstavlja meavinu vlakana razliitih po duini i finoi. Pri sortiranju se najpre utvrdi da li runo po sadraju vlakana pri pada tipu vune koja odgovara za izradu vlaenog ili eljanog prediva Pri tome se, kao i pri samom sortiranju, obavezno uzimaju -u obzir du ina i finoa vlakana, ali se uzimaju u obzir i drugi., utiedjni inioci Pri sortiranju se runo deli u kvalitetne zone i ukoliko ivuna odgovara za izradu vlaenog prediva, odnosno vlaene pree, sortiranje se moe izvriti na tri kvalitetne klase, pa se runo deli na tri kvalitetne zone. Meutim, kod sluajeva vune za izradu eljanog prediva obraa se vea panja, pa se sortiranje vri na 67 kvaliteta, mada je mogue izvriti i sortiranje na vei broj kvaliteta. Na si. 104 dat je pri-mer sortiranja vune iz runa na est klasa (I, 11, III, IV, V, VI), I klasa predstavlja vunu iz runa sa pleaka (M) i bokova (I-k). Ovaj deo runa daje najfiniju, najmeku i ouvanu vunu sa ujednaenom duinom. Pri preciznijem sortiranju vuna sa pleaka predstavlja vrednija vlakna, II klasa predstavlja vunu sa hrpta (Ili) i strane vrata (Ud). III klasa predstavlja vunu sa lea. (Illg) i izmeu pleaka (III f). Vuna je na ovom delu runa najdua, ali je i prilino krta zbog vremenskog u-ticaja, pa se iz tog razlo-ea sortira u III klasu. IV klasa predstavlja vunu sa deiova repa (IVh)

i deiova trbuha (IV m). Vuna* je zamrena i mlita-

io4 cinuiski prikaz podele runa na 6. odnosno na 13 kvalitetnih zona

Slika 102

Pregled runa pri klasiranju

40

107

va. Vuna sa trbuha je zaprljana zbog leanja ovaca po stajama, a sem tog?, negativnim dejstvom mokrae smanjena joj je jaina. V klasa predstavlja vunu sa vrata (Vc) prsa (Ve) t butova (Vn). Ovaj deo runa esto ima osjasta vlakna. VI klasa predstavlja vunu sa deiova glave (VIb), nogu (VIp), i sa unutranjih strana nogu tj. butova (Vio). Vuna je znatno slabijeg kvaliteta i moe sadrati veu koliinu osjastih vlakana. Meutim, ovo sortiranje na prikazane klase nije jedinstveno, jer kvaliteti vune nisu jednakomerno ra- ~ < ^ j> sporeeni kod svih vrsta ovaca. Sortiranje moe biti i na 14 klasa, kako je to na si. 104 oznaeno slovima 1. i, k, d. f, g, h, m, c, e, n, b, p, o. Meutim kod plemenitih vrsta ovaca broj kvalitetnih klasa moe biti manji, jer je bogatije kvalitetnim vlaknima koja su ravnomernije zastupljena u runu.

Slika 107 Kvalitetne zone vune na Slika 108 Kvaliteme zone vune runu. Podela na etiri kvalitetno klase runu. Podela na tri klase prema prema propisima JUS-a pisima JUS-a

!. pr:

Slika 106 Kvalitetne zonc vune na runu

Slika slikama 105 i 106 dati su crtei iz kojih se sagledava Kvalitetne zone 105 podela runa na vune na vie odgovara kod sortiranja vune namenjene za 4 klase koja o ovci izradu vlaenog prediva.
Prema jugoslovenskom standardnom propisu sortira se vuna iz vuna sa c'omaih rasa i sojeva na 4 kvaliteta (si. 107) a sa merino i polumerino (meleza) ovaca na 3 kvaliteta (si. 108). U prvom sluaiu razlikujemo sledee kvalitete; I kvalitet: Vuna sa pleke, bokova i sa strane vrata (1) si. 107. II kvalitet: Vuna sa gornjeg dela lea (2) si. 107. III kvalitet: Vuna sa eornjea dela butova i sa donjee dela vrata (3) si. 107. IV kvalitet: Vuna sa glave, deiova nogu i sa repa (4) si. 107. :ur.r pre Masiranja. Takoe mogu doi u obzir i odbaeni pramenovi ;a t: ave, jako zaprljani pramenovi balegom, vuna sa tenderom i suvi-nom koliinom! iaka. Ovakva vuna se pri preradi radi pojevtinjenja kao radi ojacanja mea sa drugim vlaknima (vetakim, sintetikim i i vunenim regeneratima), Vuna sa vrata, trbuha i repa klasira se po pravilu odvojeno. Klasifikacije vune Postoje vie raznih klasifikacija vune, a pojedine zemlje imaju po Jve i vie. Poznatije klasifikacije su: bradfordska, saksonska, Lehma-1.0va, Berdhardova, VVinsonova, SAD po krvi, italijanska, belgijska itd. Ud svih klasifikacija nije prihvaena ni jedna kao meunarodna. Ipak najvie se koristi bradfordska, saksonska, SAD po krvi. Kod nas se koristi klasifikacija po jugoslovenskim standardnim propisima, ali u trgovini se koristi i bradfordska klasifikacija. Zadnjih godina pojavljuje se niz uporednih pregleda na osnovu .kojih bi se trebalo da sagleda kojoj klasi iz jedne klasifikacije odgovara klasa iz druge klasifikacije. Meutim, do danas nije nijedna meunarodno priznata. Nastojanja da se klasifikacija vune vri prema finoi vlakana takoe nisu urodila plodom to je i opravdano, jer kvalitet vune ne zavisi samo od finoe i duine vlakana, ve mnogi drugi faktori utiu na i?ti. Kvalitetne'osobine vune su veoma razliite kod vune po pojedinim zemljama i oblastima proizvodnje, pa ne bi ni bilo mogue po jednoj bilo kojoj klasifikaciji da se izvri klasiranje vune razliitog porekla. Iz* ovog razloga svaki proizvoa ili svako trite prirnenjuje svoju klasifikaciju, s tim to svaka klasa za sobom povlai odleene osobine je je karakteriu. Bradfordska klasifikacija se zasniva na teorijskoj granici upotrebljivosti vune i izraava se brojevima koji oznaavaju broj kanura po 512 [m] koje se mogu ispresti po engleskom sistemu predenja od vune mase 453,6 [mkg]. Oznake su sledee: 100 s, 90 s, 80
KO

Na

Kod sortiranja vune iz runa domaih polumerino i merino ovaca razlikujemo: I kvalitet: Vuna sa prednjeg dela trupa. (1) si. 108. II kvalitet: Vuna sa zadnjeg dela trupa (2) si. 108. III kvalitet: Vuna sa glave, donjih deiova nogu, oko repa i sa trbuha (3) si. 108. Posle izdvajanja vune po kvalitetima vri se meanje vune odreenih kvaliteta u odreenim odnosima, kako bi se dobila najpogodnija meavina za izradu odreenih tekstilnih proizvoda. Ovo meanje ima za svrhu i dobijanje jevtinije vune na taj nain to se skupljem kvalitetu dodaje 1015% vune jevtinijeg kvaliteta; odnosno dobiianie boljeg kvaliteta kada se loijem kvalitetu dodaje 1050% vune bolji? kvaliteta. Pri sortiranju vune, odnosno pripremanju meavina predhodno tsortiranih vuna mora se uzeti u obzir i mainski park na kome e se vuna dalje preraivati, kao i proizvodi koji e se izraivati. Za eljanje po engleskom sistemu vri se izdvajanje vune sa duinom vlakana 80 [mm] pa navie, Koeficijent varijacije duine ov= vune posle eljanja ne srne biti vei od 42%. Za predenje po kontinentalnom francuskom s:stemu upotrebljava se vuna sa kraim kapelom i to od 4555 [min], a koeficijent varijacije posle eliama ne srne biti vei od 47%. * Za izradu vlaenog prediva, moe doi u obzir i obina vuna duine 2545 [mm] kao i odpaci i okrajci koji se odvajaju pri ieruu s, 70 s, 64/70 s, 64 s, 60 s, 58 s, 56 s, 50/56 s, 50 s, 48/50 s, 46/48 s, 46 s, 44 s, 40/44 s, JO s, 36 s, 32 s, 28 s. Oznaka 100 s predstavlja najfiniju vunu, a oznaka 28 s najgrublju, Kod razlomka u brojitelju je oznaka kvaliteta koji daje preteni karakter vune, a u imenitelju oznaka manje zastupljene vune, Merino vuna se obino razvrstava u klase od 60 s100 s, mea-ne vune u klase od 36 s 60 s, a gruba vuna i vuna pogodna za izradu ?piha u klasama ispod 44 s. Saksonska klasifikacija deli vunu na klase koje se oznaavaju slovima od A do F. Kod preciznije klasifikacije upotrebljavaju se razlomci, npr. AAA/AA to znai da je vuna vie karaktera klase AAA i da je .:* njoj zastupljena u manjoj koliini vuna klase AA. Saksonska klasifikacija za svaku klasu ima finou vune izraenu u mikronima. Najfinija vuna je oznaena sa AAAA, a zatim slede grublje vune po redosle-ckr AAA AA A, B, C I, C TI, D I, D II, E, EE, EEE. Takoe postdje i meuklase: AA/3A, 3A/2A, 2A/A, A/B, C I/C II, C II/D I.D I/D II,'. DII/E, EE/EEE.

Prikaz uea vlakana prema finoi po klasama: 6

Tabela

V VLAKNA FINOE U(iim|GRUPA VUNEKLASA VUNEdo 2 25do30 do 4030,1 i vie40,1 i vie50,1 i vise60.1 i vie I IMAJU UEE U %NAJMANJENAJVIE:I FINAekstra I N N IA I B ' 70 66 4586 82 74 6514 18 26 351,5 2,0 3,0 4.02II SRED. FINAIIA IIB78 7022 302,5 3,5III SRED. GRUBA .III A IIIB59 444t 563,5 4,51 2IV GRUBAIVA IVB35 2665 74126 1 1

41

Jugoslovenska klasifikacija razvrstava domau vunu na grupe; Fina, srednje fina, srednje gruba i gruba vuna uz razlikovanje vune i po duini vlakana pa u svakoj grupi razlikujemo tri podgrupe: kratka, srednje duga i duga vuna. Takoe se prema finoi vune, izraene u mikronima svaka grupa deli u klase kojih ima ukupno deset: Ekstra, I, IA. IB, IIA, IIB, IIIA, IIIB, IVA i IVB. Dajemo tabelarni pregled. Razvrstavanje domae vune po JUS-u GRUPA KLASA Sred. finoFINA: I merino prelazne t ukrtene SREDNJE UO ekstra I IA1B
11

FINA II SREDNJE GRUBA III III A III B 37,0040,20 40,214330 IV A IV B 43,31-46,50 preko 46,50 iznad 60 dc 80 iznad 80 do 100

do 80 iznad 80 do 100 iznad 100 do 150

80 iznad 100 iznad 150

Tabela 5 Duina vlakana u [mm] Kratka iznad 30 tio 40 iznad 40 do 60 Srednja iznad 40 do 60 iznad 60 Duga iznad 60 iznad

GRUBA IV

AUB

a u i*m do 22.04 22,0524,94 24.9527.84 2 ,'.8530,99 31,0033.99 34,0037,00

Ukoliko srednja vrednost finoe vlakana vune odgovara prema tabeli 5 za odreenu klasu, uoava se iz tabele 6 da li je zastupljeno pro-centno uee vlakana odgovarajue finoe za ovu klasu. Ukoliko to nije sluaj, svrstae se vuna u niu klasu tj. u klasu manje finoe prema tabeli 5.

42

V u n a e s e o k a r a k t e r i s a t i d a j e n a m e n j e n a z a i z r a d u e l j a n e p r e .Znojenjem ili potparivanjem dobijena vuna sa koa je boljeg kvaliteta od vune

cte ako joj je duina: i iznad 45 pa do 120 [mm] za sluaj merino vune,; iznad 50 pa do 150 [mm] za sluaj prelazne i ukrt'ene vune, iznad 80 pa do 300 [mm] za sluaj srednje fine, srednje grube i grube vune. Prema propisima jugoslovenskog standarda strane, vune se mogu razvrstati u stepene finoe prema tabeli 7. Razvrstavanje strane vune na stepene finoe

dobijene luenjem i premazivanjem. Proces se mora izvoditi paljivo da ne bi dolo do oteenja koa. Kod nas se ovaj postupak koristi u preduzeai Drago u Pirotu. Inae najpoznatija mesta u inostranstvu za dobijanje tabake vune po ovom postupku su Mazamet u Francuskoj, Veriev u Belgiji i Tilbug u Holandiji. Po mestu Maza-met ova vuna se naziva mazame vuna. Ovaj postupak je u stvari bioloki postupak a zasniva se na stvaranju pogodnih uslova za razvijanje odreenih mikroorganizama, K O M razaraju sluzni deo koe, a time i koren dlake pa se vuna lako skine

Interval finoe u tim

ispod 17,7 17.7019,14 19,1520,59 20,6022,04 22,0523,49 23,5024,94 24,9526,39 26.4027,84 27.8529,29 293030,99 31.0032,69 32,7034,39

Standardna devijacija najvea

izn.

Tabela 7 Oznak a finoe

3,5 9 4,0 9 4,5 9 5,1 9 5,8 9 6,4 9 7,0 9

SISTEM KLASIFIKACIJE Engleski Francuski Nemaki
100's 90'S 80'5 74's 70's 66 ,s 64's 60's 150/160 140/145 125/130 125 120 115 no 100/105

80' s 80' s 70' s 64' s 62' s 60' s 58' s

Uporedni pregled raznih sistema klasifikac. za merino i Crossberd vune: Tabela 8

VESTA VUNE
MERINO

Super electa Super electa Electa Prima Secunda Tertia Ouarta Ouinta Sexta

AAAA AAA/AAAA AAA AA/AAA AA A/AA A A/B B B/C

c,

1516 1617 1718

Raspo n finoe u [n m]

lfi19
1920 2022 2224 2426 2628 2832

UKRTENE CROSSBRED

58'5 56's 54's 50's 48's

PrimeXee I I/II II
m

C./C,
(VDi

44's 40's 32'S

IV/V V/VI VI/VII

T>7 E EE

3537 3739

Srednja finoa vlakana pojedinih klasa ne uklapa se u potpunosti u navedene raspone finoe. VUNA SKINUTA SA KOZA TABAKA VUNA Tabaka vuna se dobija skidanjem sa koa pre tavljenja istih. J ovom sluaju glavna je tenja da se dobije to bolja koa, dok je <-io-bijanje vune drugorazredno. Koe potiu od zaklanih i uginulih ovaca, a skidanje vune sa istih moe uslediti na vie naina i to: strienjem, luenjem, premazivanjem i znojenjem. Strienje vune sa koe vri se na isti nain kao strienje vune sa ive ovce. Ovaj postupak nije zgodan jer postoji mogunost da se koa oteti pa se zbog toga izbegava. Luenjem se vuna skida sa koa na taj nain to se koa potopi u kreno mleko i ostavi u istom da stoji dok koa nabubri i dok se tkivo korena dlake razori. Tom prilikom veza izmeu koe i dlake olabavi i dlaka se moe lako iupati. Vuna dobijena na ovaj nain sadri do 15% krea. Epidermikula na vlaknu je prilino oteena. Opip vlakna je suv i tvrd. Vlakno je izgubilo na jaini, izduenju do trenutka prekida i na elastinosti. Da bi se odstranio kre sa vlakana, mora se vuna pre pranja obraivati sa rastvorom n/10 hlorovodonine kiseline koja se dodaje 8% na teinu vune. Posle ove kisele obrade, vuna se dobro ispira vodom pa se tek onda pere uobiajenim postupkom pranja. Ovako dobijena tabaka vuna nije pogodna za meanje sa runskom vunom za izradu pree ili tkanina koje e se kao takve bojiti, jer bi se vlakna tabake vune obojavals dubljim tonom to bi stvaralo mrlje po tkanini. Ukratko, ovakva vuna je loeg kvaliteta. Premazivanjem koa sa unutranje strane kaom od krea i natn-juma sulfida dobija se tabaka vuna boljeg kvaliteta, neoteena je i ne sadri krea, a i ukoliko ga sadri onda je to u neznatnoj meri. Ipak, opip ove vune je neto suvlji od opipa vune skinute strienjem. Namazane koe ostavljaju se da stoje izvesno vreme, a zapravo donde dok se koren! dlaka dejstvom sulfida ne razlabave pa se vuna skida upanjem. Vuna skinuta sa ivice koe posebno se izdvaja jer je prilino zamazana kaom. Po ovom postupku skinuta vuna moe sadrati krea oko 2%.

-upanjem. Proces treba pravovremeno prekinuti da ne bi dolo do oteenja koe a i same vune. U postupku rada koe se predhodno sortiraju, kvase se vruom vodom pa se na maini sa valjkom koji ima tupe noeve izloi vuna roti-'Aiuem dejstvu tupih noeva i jakog mlaza vode. Na ovaj nain se odbrane zemlja, praina i druge neistoe. Posle toga se koe ponovo potapaju u vodu, vade i izlau dejstvu znojenja u posebnim komorama na odreenoj temperaturi pri emu se razvijaju i deluju bakterije koje se nalaze na samoj koi. Po obavljenom procesu razlabavljivanja vlakana vuna se upanjem kida sa koe, istovremeno se sortira, odmah sui i pakuje. Ovako dobivena vuna ima sline osobine strienoj vuni, pa se moe upotrebni i za izradu eljane pree pri emu daje manje ima jer je dua od striene vune. Pri bojenju se ne pojavljuju vidljive razlike u tonu obojenja. Jz prednjeg proizilazi da tabaka vuna u zavisnosti od postupka cobijanja moe biti razliitog kvaliteta i da moe biti u izvesnom stepe-nu oteena. Iz ovog razloga jugoslovenskim standardnim propisom predvieno je da pri isporuci tabake vune treba biti obeleen: procenat zdravih vlakana, procenat oslabljenih vlakana. Dozvoljava se najvie 20% oslab-:;enje od jaine vlakana pre skidanja sa koe. procenat kidljivih vlakana (Vlakna koja su 40% oslabljena od jaine vlakana pre skidanja sa koe). Oslabljenih vlakana vune srne biti najvie 15% od mase isporuke. Kidljivih vlakana srne biti najvie do 30% od mase isporuke. U pogledu sadraja biljnih primesa tabaka vuna e se okarakte-i i sat i kao vuna: bez biljnih primesa ako ih sadri samo u tragovima, sa neznatnim sadrajem biljnih primesa ako ih sadri najvie 2%; :

VUNA IZ VUNENIH ODPADAKA I VUNENI REGENERAT Vuna iz vunenih odpadaka i vuneni regenerat imaju vanost u vunarskoj industriji jer se uspesno upotrebljavaju i zamenjuju svezu vunu u izradi odreenih tekstilnih artikala. Vuna iz, vunenih odpadaka se dobija iz raznih odpadaka koji nastaju pri ianju ovaca, pri klasiranju i sortiranju vune i pri svim fazama prerade sve do izrade gotovih tkanina. Svaka vrsta odpadka zahteva razliite obrade, pa u zavisnosti od toga, od vrste i stepena zaprljanosti, dobijaju se razliiti kvaliteti vune iz vunenih odpadaka. Iseak, koji nastaje kao odpadak pri preradi vune postupkom eljanja, smatra se vrlo kvalitetnim odpadkom i upotrebljava se u mea-vini sa svezom vunom ak i do 50%, ali za izradu odreenih artikala. U postupku dobijanja vune iz vunenih odpadaka koji su zaprljani, a sadre i iak, za odstranjivanje praine i iaka slui vuk maina za upanje i lupanje (si. 110). Glavni radni delovi na ovoj maini su tri

sa biljnim primesama ako ih sadri iznad 2 do 6%; za karbonizaciju ako sadri biljne primese iznad 6%.
Tabaka vuna se takoe razvrstava prema stepenu finoe koji se odreuje na osnovu debljine u mikronima i dozvoljene devijacije u odreivanju finoe. Mikroskopski izgled vlakana tabake vune dat je na si. 109. Uoava se na jednom kraju vlakna osta"tak kore na dlake, koji ne postoji :<oa vlakana vune ianjem ili strienjem. skinute sa . koa SUka [Q9 Mikroskopski korena vlakana tabake vune f j2g|cd

Slika 110 Vuk maina za upanje i lupanje. Dovodna transportna traka (]), dovodni rebrasti valjci (2), bubanj sa rogovima za lupanje {3), reetka [',), ventilator (5), sitasti bubanj (6) bubnja s rogovima, koji energino izlupaju vuneni odpadak, koji pridolazi u mainu transportnom dovodnom trakom preko dovodnih rebrastih valjaka. Ispod bubnjeva za 'upanje, nalaze se reetke kroz koje ispadaju neistoe. Pri izlazu iz maine nailazi izlupani materijal na sitasti bubanj koji ga presuje na transportnu izlaznu traku. Iz ovog bubnja se ventilatorom isisava praina, Ukoliko je sadraj iaka kao i drugih oneienja vei, od kojih su vlakna zamrena ili su slepljena u grudvice, vri se obrada na vuk maini za odstranjivanje iaka, lupanje i istresanje (si. 111). Ova maina je obskrbljena valjcima i bubnjevima sa bodljama i zubima, koji izreu neistoe, temeljito ih rastresu i izdvoje od vlakana, koja su zatiena jer upadaju u meuprostore izmeu zuba. Ukoliko se iak i ostale biljne primese ne mogu odstraniti ni na ovaj nain, vri se karbonizacija, pa se posle toga izvri obrada u maini za upanje i lupanje.

8*

115

Sodi vuneni regenerat je najboljeg kvaliteta. Dobija se od trikota-erskih krpa, odnosno odpadaka kao i od starih trikotaerskih vunenih artikala, izraenih od eljane prede. Duina vlakana ovog regenerata kree se do 50 [mm] pa i vie. Vlakna nisu oteena u veoj meri. Upotrebljava se za izradu pree za potku i bez dodataka drugih sveih vlakana, ali je u svakom sluaju bolje ako se naini meavina sa sveim vunenim vlaknima ili sa odgovarajuim hemijskim vlaknima. Pri tome duina ovihy vlakana treba da bude vea od najduih vlakana u regeneratu. Tibet vuneni regenerat se dobija od stranih vunenih nevaljanih tkanina (krpa) izraenih od eljane pree. Duina vlakana ovog regenerata iznosi 2030 [mm], i ista su neto vie mehaniki oteena, Upotrebljavaju se za izradu pree za potku uz dodatak sveih vlakana i to po postupku izrade vlaene pree. Mungo vuneni regenerat dobija se od starih vunenih valjanih tkanina (krpa). Razvlaknjivanje ovakvog materijala je vrlo teko i vlakna se kidaju pa im je duina mala i moe iznositi 520 [mm]. Upotrebljava se u meavini sa svezom vunom za izradu grublje pree za potku po vlaenom postupku. Ekstrakt vuneni regenerat se dobija od poluvunenih krpa tj. od starih tkanina koje nisu bile izraene od istih vunenih vlakana, ve od meavine sa drugim vlaknima. Ukoliko je meavina bila od vune i ce-luloznih vlakana bilo kakvog porekla, a eli da se dobije ist vuneni regenerat, onda se vri odstranjivanje celuloznih vlakana postupkom karbonizacije. Duina vlakana ovog regenerata moe biti razliita. Vlakna su oteena u manjoj ili veoj meri, to zavisi od vrste krpa i postupka rege-nerisanja, kao i od eventualno izvrene karbonizacije. Ipak ovaj regenerat u mnogo sluajeva moe biti bolji od regenerata mungo. Prea koja sadri vuneni regenerat ima manju jainu i elastinost, a sem toga maljava je, jer sadri vei broj kratkih vlakana. Meutim, glavni nedostatak regenerata je to obino sadri vlakna najraziiiiiji.h finoa, a to priinjava potekoe u izradi pree. Ipak, ako se regenerat pravilno pripremi, moe se ubaciti i do 50% u svezu vunu, pa e tkanine koje se izrade od ovakve meavine biti sasvim dobrog kvaliteta. Ukoliko se pri izradi meavine doda i odgovarajua koliina sintetikih vlakana radi ojaanja, dobie se prea i tkanina zadovoljavajue jaine. Postupak dobijanja vunenog regenerata U postupku dobijanja vunenog regenerata iz krpa, moraju se krpe najpre pripremiti. Sa njih se odstrane kope, dugmeta i si. Zatim se odstranjuju oni deiovi koji su izraeni od drugih vlakana. Krpe se zatim isecaju na manje komade i vri se sortiranje na poluvunene i vunene, valjane, nevaljane i trikotaerske. Sortiranje se vri i prema boji, zaprljanosti, debljini (finoi vlakana) od kojih su izraene, pa se odvojeno podvrgavaju obradi. Rastrgavanje, upanje i razvlaknjivanje se vri korak po korak na niz razliitih specijalnih maina od kojih svaka vri odreenu operaciju. Kombinacija redosleda pojedinih tipova maina zavisi od vrste materijala koji e se trgati i razvlaknjivati. Kao primer navodi se jedna kombinacija. ^ Najpre se vri ispraivanje krpa u maini za lupanje krpa (ispra-Siva krpa). Jedan tip ovakve maine prikazan je na si. 112, Glavni radni deo maine je bubanj s nastavcima za lupanje. Na unutranjem obodu komore nalaze se grabuljasti nastavci koji uveavaju efikasnost nastavaka za lupanje na bubnju. Donji deo komore ima reetku kroz koju ispadaju eventualne krupnije strane materije, dok prainu iz ovog dela komore ispod reettke kao i iz komore u kojoj se nalazi radni bubanj, izvlai ekshaustor (ventilator). Snabdevanje radne komore sa krpama i odstranjivanje neistoa nakupljenih u komori, vri se posebnim mehanizmom. Ispraene krpe se prskaju emulzijom ulia u vodi, pri emu koliina ulja na teinu krpa moe

m Slika Ul Vuk maina za odstranjivanje iaka, lupanje i i istresanje

dobija rastrgavanjem i rasupavanjem, a zatim razvlaJcnjivanjem starih pletenina i tkanina (krpa), kako vunenih tako i po-luvunenih, kao i odpadaka pri krojenju u kroja-nicama konfekcija itd. U zavisnosti od vrste polaznog materijala koji e se rastrgavati i razvlaknjjvati, razlikuju se vie kvaliteta ali su znaajniji: sodi, tibet, mungo i ekstrakt.

Vuneni

re g e n e ra t

se

't*VJlWfl3.W/w\'-

//// \V\ f f j ilik^riRT^

Slika 112 Isprasiva krpa. Otvor sa pokloc rem f 1), bubanj (2). nastavci na bubnju (ji. grabuljasti nastavci u komori (41. reetka i '51. \tmilator <6)

45

iznositi 315%. Kada je materijal pletenina dodaje se manje uhaJ jer J se isti lake rastrgava. Poprskane krpe odlee izvesno vreme a onda se trgaju na maini ?a grubo trganje krpa. Jedan tip ovakve maine prikazan je na si 113 Ova mama ima jedan vei i brzo rotirajui bubanj sa otrim iljcima.

izmeu svojih zuba i zuba prenosnog valjka. Odmah zatim zubi velikog rotirajueg bubnja preuzimaju materijal i nose ga do radnih valjaka kojih moe biti 611 postavljenih u red. Njihov zadatak je da zajedno sa bubnjem izvre glavno otvaranje materijala. Povrine ovih'valjaka su presvuene testerastom oblogom ali je pravac ?uba suprotno okrenut u odnosu na smer okretanja svakog valjka. Njihova brzina okretanja je mala pa materijal prelazi sa bubnja na radne valjke i obratno. Iza njih se nalazi valjak podiza sa dugakim elinim iglama koje zalaze u zube bubnja i podiu materijal na povrinu teste-raste obloge bubnja, kako bi ga sledei valjak sa testerastom oblogom (penjer) preuzeo. Brzina penjera je mala a pravac zuba njegove obloge je suprotan njegovom okretanju pa vlaknasti materijal lako prelazi sa ?.uba velikog bubnja na zube penjera. Tom prilikom se na zubcima penjera obrazuje vlaknasta koprena koju skida oscilirajua grabuljica. D a b i s e r a i v l a k n j e n i m a t e rsigurnou upotrebiti za sa i j a l m o g a o izradu meavina sa svezom vunom ili drugim vlaknima, obrauje se u maini za otvaranje do pojedinanih vlakana, koja se naziva druzeta (slika 116).

% 113 Gruba irgalica. Dovodni pokretni sto (1), nazubljeni valjci ^ra-: 2 i . _ vitao (3), brzo rotirajui bubanj sa otrim iljcima (4). kanui f.S), ormari (6), perforirani glatki valjci (7). izlazni valjci (S), odvodna traka )! . ' M ! iiator (10) Krpe se u pravcu osnove ili potke redaju na pokretni sto koji ih prenosi i predaje piru nazubljenih valjaka draa, koji su pritisnuti jedan uz drugog odgovarajuim optereenjem, pa dre vrsto krpe potiskujui ih polako napred prema rotirajuim iljcima na bubnju,; kojim oivaju zahvaene i trgane na delie pree. Meutim, izvesni delovi krpa

5,lika 116 Druzta. Dovodna traka (1), uvodni valjci (2), valjak za pred-oivaranje (3), valjak istac (4), tupi no (5). prenosni valjak (6), drugi valjak za predotvaranje (7), garnitura za viaenje (I, II, III, IV), tambur (8). gra-buljica skida (9), odvodna traka (10) Razvlaknjeni materijal sa garnete u obliku tankog sloja, prebacuje se na beskrajnu prenosnu traku druzete i ova ga prinosi uvodnim valjcima sa testerastom oblogom. Vlaknasti sloj koji izlazi iz uvodnih valjaka zahvataju testerasti zubi prvog valjka za predotvaranje koji se okree prema dole. Ispod donjeg uvodnog valjka nalazi se valjak koji isti uvodni valjak i prenosi zaostala vlakna na prvi valjak za predotvaranje. Ispod valjaka za predotvaranje nalazi se irok tupi no. koji skida krupnije delie sa zupaste obloge valjaka za predotvaranje. Prenosni valjak, koji se nalazi iznad prvog valjka za predotvaranje, oduzima od ovog vlaknasti materijal i predaje ga drugom valjku za predotvaranje. Prenosni valjak ima veu brzinu od prvoe, a manju brzinu od drugog valjka za predotvaranje. pa izmeu njega i drugoe valjka za predotvaranje postoji viaenje vlaknastog materijala. Iznad drugog valjka-za predotvaranje nalazi se garnitura za viaenje koja se sastoji od jednog valjka sa testerastom oblogom koji vri viaenje i preuzimanje materijala sa testeraste obloge drugog valjka za predotva-ran je i predaje ga drugom radnom valjku sa igliastim grebenima, koji ima veliku brzinu i ije iglice imaju pravac u smeru njegovog okretanja. Poto ovaj radni valjak ima veu brzinu od predhodnog radnog valjka i drugog valjka za predotvaranje, to se vlaknasti materijal na ovom putu razvue u veoma tanku koprenu koju preuzima prenosni valjak, svojom igliastom oblogom, i predaje je glavnom tamburu (ve likom valjku sa igliastim grebenima). Pravac iglica tambura je suprotan njegovom okretanju. Poto tambur ima manju brzinu od 117 prenosnog valjka to se izmeu njih vri Slika izgled zgunjavanje vlaknaste koprene pri prelasku na MikrosKopsKi tambur. Ovaj proces se obnavlja na drugoj, krajeva vlakana vune iz regenerata treoj i etvrtoj radnoj garnituri. Posle obrade materijala na po-slednjoj radnoj garnituri, skida se "trti sa tambura grabuljicom i isti pada na odvodnu beskrajnu traku koja ga iznosi iz maine u obliku korena. .. . Pri posmatranju vlakana vune iz regenerata preko mikroskopa, moe se uoiti da su krljuti slabije izraene, ali glavm karakteristika za identifikovanie vunenih vlakana iz regenerata jesu krajevi vlakana koji su usled kidanja vlakana rastrgani pa imaju izgled prikazan na si. 117. SJERA vunena masnoa (vuneni vosak] Vuna skinuta sa ovaca sadri manju ili veu koliinu oneienja, koja se pre prerade u procesu izrade nree moraju odstraniti. Sadraj nevlaknastih primesa potie od izluivanja lojnih i znojnih zle-zda, kao i od stranih materija koje dospevaju na vunu iz same sredine cde ovca ivi. Obino se ove primese nazivaiu s j e ra. a vuna koja fh sadri s j e r a v a vuna, Koliina siere varira, a uee pojedinih :<om-

olika 114 Fina trgalica. Dovodni pokretni sto (1), nazubljni valjci drai i - ) . brzo rotirajui bubanj sa finijim igliastim poljem (3), perforirani ^atki valjci (4), izlazni valjci i'5). ventilator (6), odvodna traka (7) ostaju nedovoljno rastrgani pa se centrifugalnom silom odbacuju vizije do odvodnog kanala, pa se na njima proces trganja obnavlja dok se lcpo rastrgani delii (komadii pree) pneumatski odnose i priljubljuju uz glatku povrinu perforiranih valjaka inei sloj odreene debljine, koji se presuje izmeu glatkih izlaznih valjaka i izbacuje iz maine. Ovako grubo rastrgani materi;al se po potrebi proputa jo jedanput kroz istu grubu trgalicu, ili se odmah obrauje u maini za fino trganje (si. 114} koja je vrlo slina predhodnoj ali za razliku od nje, kod ove maine je prenik rotirajueg bubnja mnogo vei a igliasto polje na njemu je finije pa je broj igala vei, i bubanj se suprotno okree. Kao produkat trganja na finoj trgalici dobijaju se pramenovi vlakana i pojedinana vlakna. Da bi se pramenovi razviaknili prebacuje se dalje materijal na mainu za razvlaknjivanje, koja je poznata pod nazivom garneta (si. 115).

Slika 115 Carnet maina. Dovodna traka (1), uvodni valjci (2), uvodni valjci sa testerastom icom (3}, valjak predotvarac (4), prenosni valjak (5). bubanj sa zupcima (6), radni valjci (7), valjak podiza (8). valjak ista 19), penjer (10). grabuljica skida (II) Materijal dospeva na pokretni sto koji ga dovodi do dva para uvodnih valjaka. Prvi par valjaka ima iljebljenu povrinu a drugi je obloen testerastom icom. Pritisak gornjih valjaka na donje je podeen tako da se u sluaju veeg zatezanja vlakno izvlai iz ukljetenja ali se ne kida. Sa uvodnih valjaka materijal preuzima valjak sa testerastom oblogom (predotvarac) koji vri predotvaranje pramenova, a istovremeno vri i vlaenje

46

Masnoa sjere (vunena masnoa) ie meavina estera viih alkohola slinih vosku sa viim masnim kiselinama, viih ^'kohola i nekih uglio-vodonika, Najvie je zastupljen es'er kerotinske kiseline i alkohola ho-lesterina. Takoe su zastupljene i slobodne masne kiseline kao palmitin-ska (C14H31COOH), stearinska (Ci7H-,5COOH). mirestinska (Ci3H27 COOH), karnaubinska i kerotinska kiselina. Od alkohola koji imaju uee po-minjemo ceril, karnaubil i holesterin. Masnoa sjere je neosapunjiva delimino a zapravo 4045V pa se zbog toga esto naziva vuneni vosak. U sjeri se takoe nalaze soli kalijuma. natrijuma, kalciiuma. mag-nezijuma, gvoa i amonijuma, bilo kao sulfati, hloridi, fosfati ili kao soli organskih kiselina. Od biljnih primesa sjerava vuna sadri iak, slamu, seme biljaka itd. Takoe je zastupljena i balega. Sjera sadri i izumrle elije epi-, dermisa koe ovce (peruO. Masnoa sjere je podlona promenama pod ejstvom atmosferiiija. vazduha i suneve svetlosti. Jasnoa je pri L - orcnu vtakna beliasta ni svetio ukasta i vie je masna at\ nije lepliiva. Idui vrhu vlakna . boja masnoe prelazi u lamnijt ton, dok jc lepljivost sve izraeniin. Ove promene na masnoi prouzrokovane su uglavnom procesom oksida

47

ije. Pri potpunoj oksidaciji sjera se usmoljavi, pa gubi osobine masnoe jer je ovrsla pa kao takva niti masti niti lepi prste pri dodiru. Boja ovakve masnoe je sasvim tamna. Sadraj masnoe utie pozitivno na vunena vlakna jer ih titi od s_poljnih uticaja suneve svetlosti. vazduha i atmosferilija, meutim, prisustvo usmoljavene masnoe moe se oceniti samo negativno, jerj se ona ne moe odstraniti uobiajenim postupkom pranja a vunena vlak-r.a su postala krta i neelastina. Sadraj masnoe je uvek vei kod vune sa plemenitih ovaca Kod menno vune masnoa moe iznosili i 30", od ukupne teine vune dok kod nekih grubih vuna moe iznositi oko 5... Koliina masnoe na vuni zavisi od vrste i sojeva ovaca, od klimatskih uslova, izhrane i nege ovaca. Ovce, koje se gaji; u stajama i hrane suvom hranom, obino daju vunu sa veim sadrajem masnoe. Vuna sa butova, rebara, trbuha i iirbta, takoe sadri vie masnoe. Odstranjivanje sjere sa vune vri se obino pranjem vune, ali'se ;>n tome vodi rauna da se iz vlakana ne odstrani masnoa u potpunosti jer bi ista postala krta. Obino kod finije vune posle pranja t!re-.ia da zaostane masnoa 0,51%, a kod grublje vune 1,5% pa i vie. Prema sadraju sjere u vuni razlikujemo: Masnu ili nepranu sirovu vunu, koja sadri sjeru u potpunost(. Kupanu delimino pranu vunu, koja sadri samo dozvoljeni adraj sjere (masnou i u vodi rastvorljivih materija). Vlaarska vuna sadri 1,5%, a eljarska 1%. Iz otpadnih voda posle procesa pranja vune izvlai se vunena masnoa, preiava i korisno koristi za razne svrhe, posebno u kozmetici i'farmaceutskoj industriji. Poznata je pod nazivom lanolin. Randman vune Pod randmanom vune podrazumeva se procentni sadraj mase iste vune, sa dozvoljenim propisanim dodacima, u masi neprane vune ili delimino prane vune. Randman je u stvari trgovaka veliina i potrebno ga je odrediti kako bi se mogla izraunati trgovaka masa vune. Randman, vune veoma varira a zavisan je od vrste ovaca i predela u kome se ovce gaje. Ukoliko ovce ive u predelima sa velikim atmosferskim talogom, randman e biti vei, jer se gro prljavtina sa vlakana >kida pri padanju kie. Nasuprot, ukoliko ovce ive u prljavim krajevima, zaprljanost vune e biti vea, pa e randman vune biti manji. Vuna koja je iana sa predhodno kupane ovce pokazivae vei randman. Randman vune na primer moe iznositi samo 30%, ali isto tako \i\oic biti i znatno vei, pa moe iznositi 60%, 70% pa i vie. Oteena vuna greke i defekti na vuni Uopte uzpv vuna ne bi smela biti oteena boleu ili gladovanjem ovce, insektima, vlagom, bakterijama, visokom temperaturom, mokraom i balegom, masnim bojama, hemikalijamn itd, niti pak sjera (vunena masnoa) srne biti usmoljavena. Zbog toga se pri klasiranju i sortiranju vune po kvalitetima mora voditi rauna o vie faktora koji utiu na kvalitet, mogunost i nain prerade. Pored uoavanja finoe, duine, vrstoe, boje, sjaja, kovrdzavosti, prisustva stranih materija, obraa se naroita panja u pogledu zastupljenosti pojedinih elemenata koji karakteriu vunu kao vunu sa grekama ili kao vunu sa defektima. Ukoliko je vuna sa grekama ili je defektna, prodava moralo naznaiti. Oznaavanje se vri posebnim slovima i znacima, s tim to svako slovo ili svaki znak ima svoje znaenje u pogledu vrste oteenja ili prisustva defekta na vuni. Ova obeleavanja nisu unificirana pa svaki proizvoa vune ima svoj nain obeleavanja. Vuna sa grekama e se tretirati ukoliko su u veoj meri no to se smatra normalnim zastupljene biljne primese iak, semenje, ostaci hrane i si. Takoe e se smatrati vuna sa grekom ukoliko ne sadri uobiajenu koliinu masnoe, ukoliko ima delimino odstupanje u boji to moe biti smetnja u procesu bojenja u nenim nijansama. Vuna sa grekom e se tretirati i ona vuna koja je karbonizirana ili ukoliko je zbog bilo kojih njenih osobina potrebno primeniti poseban proces prerade, kao na primer vrenje karbonizacije u komadu. Vuna sa defektima se karakterie zastupljenim negativnim elementima koji joj menjaju oekivane osobine tj, utiu na jainu, elastinost i duinu, pa je kao takva manje vredna i ne moe se upotrebljavati normalno u svim uobiajenim primenama, ve samo za odreene svrhe, gde se ovakvi nedostaci vune mogu tolerisati. Defekti na vuni se manifestuju na vie naina: Vlakna su po svojoj duini na jednom mestu ili na vie mesta stanjena zbog gladovanja ili bolesti ovaca i kaemo da je zastupljen tender. Ovakva vlakna su slaba i dolazi do kidanja na stanjenim mestima; Vlakna koja su na jednom mestu ili na vie mesta krta i lomljiva; Vlakna su u manjem ili veem stepenu zaEilcana pa e se u procesu prerade kidati; Prisutna su mrtva vlakna koja se ne mogu upredati niti obojavati (ovakva vuna se moe upotrebiti za izradu specijalnih artikala npr. tkanina Hariss Tvveed*};

Vlakna ne pokazuju oekivanu kovrdavost i prisutne su karakteristine dlake bez kovrdzavosti koje podseaju po izgledu na pseu dlaku, Ovakva vlakna imaju veliku debljinu, veliki sjaj i nisu elastina. Pri izradi tkanine ovakva vlakna izbijaju (tre) na povrinu; Prisutni su pramenovi zamazani masnom bojom ili drugim materijama, koje se ne mogu odstraniti procesom pranja; Prisutna je usmoljavena masnoa. Prema propisima jugoslovenskog standarda smatra se da je vuna oteena ako je neujednaene debljine po duini vlakana, ako je smanjene jaine, umanjenog sjaja, umanjene gipkosti i elastinosti i ako sadri obojenja, odnosno mrlje od masnih boja.

48

i a k o j e s k i n u t a s a o v a c a z d r a v i h i d o b r o h r a n j e nsrne .biti t e e n a m a s a vune i h O

najvie 5%. Ako je vuna oslabljena bilo kojim spoljnim ili drueim faktorima pa joj procenat mase vune koji je oslabljen iznosi do 10%, tretirae se kao oslabljena. Ako pak procenat oteene mase vune iznosi 1020%, vuna e se tretirati kao kidljava. Domaa vuna s se tretirati sa neznatnim sadrajem iaka ako sadri najvie 2% iaka i biljnih primesa. Ako domaa vuna sadri vie od 2% iaka, tretirae se kao vuna sa ikom. KARAKTER STIL VUNE Ukoliko su ujednaeni svi elementi kvaliteta koji obezbetuju maksimalnu upotrebljivost vune, kae se dn ie vuna dobrog stila (dobrog karaktera). U ovom smislu razlikuje se vie- raznih stilova pa e se vuna tretirati kao: Vuna u ekstra super stilu ako je bez biljnih primesa, zdrava, bela, svilastog sjaja i najveeg stepena ujednaenosti svih elemenata kvaliteta. Vuna u super predioniarskom stilu ako ima sve karakteristike kao i predhodna samo pokazuje nii sti?nen ujednaenosti elemenata kvaliteta a sadraj biljnih estica iznosi do 1%. Prinos pri eljanju je neto manji nego to se pokazuje kod vune u ekstra super stilu. Vuna u dobrom do super stilu ako je zdrava i zadovoljavajue duine. Moe biti oslabljena ali najvie 5\. od mase. Runa su delimino otvorena. Ukoliko je vuna u komadima, uslovi kvaliteta su neto nii. Biljnih primesa sadri do 2% i daje nii prinos pri eljanju od vune predhodnog stila. Vuna u dobrom stilu ako pokazuje nie kvalitete od vune predhodnog stila. Beb je boje i zdrava. Sadri oshbljenu vunu u iznosu veem od 5%. Pramenovi imaju iljast oblik. Sadraj neistoe i stranih .primesa (pesak- zemlja, biljne primese) neto vei od 3%. Duina'vune 'neto manja. ; Vuna u dobrom do prosenom stilu ako pokazuje vee odstupanje u svim elementima kvaliteta nego to je to sluaj kod vune u predhod-nom_ stilu. Moe biti delimino kidljiva. izmenjene boje i sa veim sadrajem biljnih primesa od sadraja predhodnog stila. Vuna u prosenom stilu ako je kvalitet neujednaen pa ima. izrazito izmenjenu boju u odnosu na normalnu boju ispravne vune. Pokazuje neujednaenu duinu, veoma je kidljiva i ima veu koliinu oslabljenih vlakana. Ovakva vunu se dobija sa loe gajenih ovaca, Vuna u inferiornom stilu ako pokazuje najnii kvalitet po svim elementima kvaliteta. Sadri neogranienu koliinu biljnih primesa pa se ne moe svrstati u nijedan od predhodno pomenutih stilova. i OZNAAVANJE SADRAJA BILJNIH PRIMESA U VUNL Sadraj biljnih primesa (iak, slama, lie i dr.) smanjuje vred-nost vune pa se istom poklanja posebna panja. U pogledu sadraja biljnih primesa razlikujemo; Vunu bez biljnih primesa, vunu praktino bez biljnih primesa koja sadri iste do IV vunu sa neznatnim sadrajem biljnih primesa koja sadri iste do 2%, i vunu sa biljnim primesama. U zadnjem sluaju razlikujemo tri stepena ikavosti kod kojih se procentualno uee pojedinih vrsta primesa oznaava slovima: B, C, D za iak a slovima S, L za ostale biljne primese ukljuujui i seme. I stepen ikavosti nosi oznake B i S koje imaju znaenje: sluaj merino runske vune, prosene do dobre duine, oznaka B znai da sadri najvie 3% iaka, a oznaka S da sadri najvie 2% semena i drugih biljnih primesa. 2. Za sluaj merino ninske, vune srednje do kratke duine, oznaka B znai da sadri najvie 2% iaka, a oznaka S da sadri najvie 2% semena i drugih biljnih primesa. 3. Za sluaj merino vune u komadima, srednje do dobre duine, oznaka B znai da sadri najvie 4% iaka, a oznaka S da sadri najvie 4% semena i drugih biljnih primesa. 4. Za sluaj merino vune u komadima kratke duine oznaka B znai da sadri najvie 3% iaka, a oznaka S da sadri najvie 3% semena i drugih biljnih primesa.

Domaa vuna se sagledava kao z d r a v a ako je dobro ouvana

3. Za sluaj merino vune u komadima, srednje do dobre duine, oznaka D znai da sadri 812% biljnih primesa.
!2 5

1. Za

II stepen ikavosti nosi oznake C i L koje imaju znaenje: sluaj merino runske vune, prosene do dobre duine, oznaka C znai da sadri 36% iaka, a oznaka L da sadri 36% semena i drugih biljnih primesa. 2. Za sluaj merino runjke vune, srednje do kratke duine i za vunu sa tenderom oznaka C znaci da sadri 25% iaka, a oznaka L da sadri 25% semena i drug.-h biljnih primesa. 3. Za sluaj merino vune u komadima, srednje do dobre duine oznaka C znai da sadri 48% iaka, a oznaka L da sadri 4S% semena i drugih primesa. 4. Za sluaj merino vune u komadima kao i za jarinu namenjenu eljanju, oznaka C znai da sadri 36% iaka, a oznaka L da sadri 36% semena i drugih biljnih primesa. III stepen ikavosti obeleava se u pojedinim sluajevima na sledei nain: 1. Za sluaj merino zdrave vune, proseno dobre duine, oznaka D znai da sadri 612% iaka ili meavine iaka i semena i drugih biljnih primesa ili samo semena ili samo drugih biljnih primesa. 2. Za sluaj merino runske vune, srednje do kratke duine ili za runsku vunu sa tenderom, oznaka D znai da sadri 010".. iaka i semena tj. biljnih primesa.

1. Za

49

4. Za sluaj merino vune u komadima, kratke duine ali za izradu eljane prede, oznaka D znai da sadri 610% biljnih primesa. : Ukoliko je vuna sa veim sadrajem iaka pa je namenjena kar-'ionizaciji oznaavanje se vri slovima K, Y, YC koja imaju znaenje: 1. Za sluaj runske vune oznaka K znai 1226% iaka, semena ; drugih biljnih primesa. 2. Za sluaj vune u komadima oznaka Y znai da sadri 1226% iaka, semena i drugih biljnih primesa. 3. Za sluaj runske vune i vune u komadima, oznaka YC znai da sadri iznad 26% iaka, semena i drugih biljnih primesa. Pored navedenih oznaavanja mogu biti i drukije oznake ali sva'.o trite daje objanjenje svojih oznaka. FUNKCIJA ISTINA U GRAI KERATINA I VUNENOG VLAKNA (Cistinski i vodonini mostovi i elektrostatike sone veze u povezivanju makromolekula keratina) Aminokiselina cistin koja ulazi u sastav keratina i ima dve karboksilne i dve aminogrupe, ima vanu ulogu u povezivanju makromolekula keratina ime se vrsto stabilizuju, iako se veze preko istina, odnosno preko cistinskih disulfidnih mostova ( C H I SSC H ) mo-;u lako raskinuti, jer se pod odreenim okolnostima mogu ponovo us-; ?s?aviti. Cistin moe povezati do 4 polipeptidna lanca, ali moe povezati i pojedine delove jednog te istog polipeptidnog lanca velike duine. Zavisno od sadraja istina imae u vunenim vlaknima manji ili - C i broj cistinskih mostova to e uticati preteno na fizike osobine - i m i h vlakana. Na slici 118 data su etiri sluaja povezivanja polipeptidnih lanala istinom:
2

RCH?SOH----------------------------> RC = 0 +
1

HOS

H Meutim, reakcija tee dalje pa aldehid reaguje sa cisteinom: RC = 0 + RCH3SH--------------------> RCH?S CH2R
1
H

Kod oksidacionog cepanja (oksidaciona sredstva, na primer peroksid, kalijumpermanganat itd.) cistinske grupe se razlazu i prevode preko sulfoksida i sulfona u sulfonsku kiselinu: RCH?S-r-SCH2R ---------- >2 RCH>SOH Kod redukcionog cepanja redukciona sredstva razgrauju cistinske mostove, ali ve oksidacijom na vazduhu, reakcija tee suprotno pa se cistinske veze ponovo uspostavljaju; RCH?SSCH2R + 2H 7 "^2 R-CH^ SH U povezivanju polipeptidnih lanaca ne uestvuju samo cistinski mostovi, ve i elektrostatike jonske veze kao i vodonini mostovi.

-----------------------C H- S - S - p-................................ 0K ? ^ ~ ~ C- H - S - C H^ 9 S 2~

C ru
h i
s
1

CH
k 1
-s

H2N - C 2HC 0 0 H S11

krt 118 Prikaz povezivanja polipeptidnih lanaca cistinskim mostovima U prvom sluaju povezivanja povezana su dva polipeptidna lanca svojim krajevima

(1). U drugom sluaju povezana su etiri polipeptidna lanca svojim krajevima preko disulfidnog mosta (2). U treem sluaju cistinskim (disulfidnim) mostom povezana su dva polipeptidna lanca negde na sredini (3). U etvrtom sluaju cistin je svojim jednim krajem vezan za jedan polipeptidni lanac, dok je na drugom njegovom kraju slobodna amino i karboksilna grupa (4). Cepanje (kidanje) cistinskih mostova se moe izvriti hidrolizom, oksidacijom i redukcijom. Kod hidroHtikog cepanja alkalije, kiseline i voda na poveanoj temperaturi razgrauju disulfidne veze, ali pri dejstvu alkalija moe doi i do kidanja veze izmeu sumpora i ugljenika. Ukoliko je proces drastiniji, vuna e biti znatno oteena, jer se cistin razgrauje i sumpor odlazi u obliku gasa H2S. Proces se moe objasniti na sledei nain: Hidrolizom se epa most (S S) i nastaje cistein i sulfonska kiselina: RCHaSSCH2R -------------> R.CH^SH + RCH2SOH hidroliza (cistein) (sulfonska kis.) Sulfonska kiselina je veoma reaktivna pa pri daljem zagrevanju prelazi u aldehid i pri tome se razvija gas HaS;

50

Elektrostatike jonske veze (sone veze) uspostavljaju se izmeu (COOH) i ( NH?) grupe iz dva polipeptidna lanca ili jednog lanca, kada su blizu jedna drugoj i kada ?e naelektriu prelaskom vodonika (_COOH) grupe na susednu KH^ ; C00 (NHj) grupu. Zapravo ove veze se C00 HH,+ uspostavljaju izmeu kisele, ne.iiRMiM ii-A*M gativno naelektrisane (COO'~) i bazne, pozitivno naelektrisane (NH34") Slika 119 - Prikaz povezivanja ma- gmpe i to u potpunosti pri pHvredkromolekula elektrostatikim jonskim nosti medijuma koja predstavlja IZOvezama elektrinu taku. Za vunena vlakna je izoelektrina taka pH 4,9. Ove veze se mogu raskinuti ejstvom kiseline, alkalija i vodene pare, ali se mogu ponovo uspostaviti. Vodonini mostovi su u stvari protonske veze koje se mogu uspostaviti izmeu: karbonilne i imidne grupe, karbonilne i hidroksilne grupe, fenolne i imino grupe, amino i karbonilne grupe i izmeu dve kar-boksilne grupe (tabela 9). Vodonini mostovi se mogu raskinuti ejstvom vode zagrevanjem, ejstvom alkalije i raznim hemikatijama (mokraevinom, fenolom, for-rnaldehidom itd,). Takoe se mogu raskinuti mehanikom silom pri veem istezanju vlakana.
s

uspostavljenih izmeu polipeptidnih lanaca. Polipeptidni lanci (makromolekule keratina) prikazani su pravim punim linijama, meutim u stvarnosti osnovni polipeptidni lanci keratina su prostorno spiralno zavijeni, 0 emu e jo biti govora.

Sve navedene veze izmeu polipeptidnih lanaca su od velikog uticaja ne samo na mehaniko-elastine, ve i na druge osobine vunenih vlakana. Zbog ovakve povezanosti makromolekula pojavljuje se samo ogranieno bubrenje vunenih vlakana.
Pri istezanju vlakna poprene veze pruaju otpor pa doprinose elastinim osobinama .vlakna. Ukoliko se razore veze, nastae" olakano istezanje vlakana. Pri vrednosti pH 4,9 istezanje vunenih vlakana je .oteano, jer onda dolaze do izraaja i elektrostatike sone veze. Meutim pri *pH vrednostima manjim od 4,9 kao i veim sone veze se raskidaju, a uticajem poveane temperature preko dejstva vodene pare ili vrele vode dolazi do raskidanja svih veza pa je istezanje vlakana olakano. U takvim okolnostima bubrenje vlakana je poveano. 1 Razbijanje poprenih veza pomou vode na poveanoj temperaturi koristi se u mnogim obradama vune, a posebno kada se vunenom artiklu eli dati odreeni oblik, odnosno vunenim vlaknima odreeni poloaj. Posle odstranjivanja vode tj. suenja i ohlaenja mostovi se ponovo uspostavljaju pa se tako izvri fiksiranje datog oblika. Ovo se koristi kod dekatiranja, peglanja tkanine itd. Zapravo, ako se za kratko vreme izloi dejstvu pare istegnuto vuneno vlakno, pa se odmah oslobodi nategnutosti, izvrie se sakupljanje istog. Meutim, ako se vri parenje due vremena, vlakno e zadrati izduenje jer je izraeno fiksiranje istog preko stvaranja poprenih veza na drugim mestima. Rentgenografska strukturna analiza keratina Rendgenografskim ispitivanjem dolazi se do saznanja 0 finoj strukturi keratina. Dokazano je da keratin u vunenom vlaknu figurie u dve izomerne modifikacije i to u obliku alfa keratina i u obliku beta keratina. Istezanjem vlakna, keratin iz alfa oblika prelazi u beta oblik. Do-30% istezanja preovlauje oblik alfa keratina, a iznad 70% istezanja preovlauje beta keratin. (Vee istezanje vunenih vlakana postie se u

Pregled uspostavljanja vodoninih mostova Tabela 9 >,vw-. o = c< 1. Izmeu karbonilne i imidne grupe: 2. Izmeu karbonilne i hidroksilne grupe: 3. Izmeu fenolne i imino , C-O H. -NH > C = <? grupe: 4. Izmeu amino i karbonilne grupe: 5. Izmeu dve karboli silne grupe: Na si. 120 dat je sematski prikaz di-sulfidnih cistinskih mostova, sonih veza i vodoninih mostova hS-S- S-S 7

e-

H-0~ CH, HjC0 0

s-s-

-CH, H,C -9 e

-H0--SS-

_ 0-HI -N-H

-e --s-

I -S-S-

Slika 120 - Prikaz veza izmeu polipeptidnih lanaca. Cistinski most (1), jonska veza 129 (2),

sS-S -i -H-

51

Ova novija objanjenja podudaraju se donekle sa ranijom mice-larnom teorijom o micelarnoj strukturi keratina, koja takoe kae da micele u stvari obuhvataju kristalinine oblasti i da su micele obuhvaene jednom supstancom koja je amorfna i predstavlja niemoleku-larnu belanevinu umreenu cistinskim mostovima. Morfoloka struktura i mikroskopski izgled vunenog vlakna Vuna skinuta sa ovce sadri vie ili manje masnoe kao i prljav-tine. Zbog ovih primesa, naslaganih na povrini vlakana, nije mogue preko mikroskopa raspoznati spoljni strukturni oblik vunenog vlakna. Meutim, posle pranja i odmaivanja vunenog vlakna pogodnim ra-stvaraem dobija se na mikroskopu jasan lik sa krljunom strukturom. Raspored i veliina krljuti je razliit na vlaknima raznih vuna. Primeuje se da su kod finijih vlakana vune sa plemenitijih ovaca, krljuti oblika levka i da jedna krljut obavija vlakno (si. 126, A) i nasuprot kod polugrube vune jedna krljut nigde ne obavija vlakno, ve su zastupljene krljuti poredane u obliku krljuti kod ribe (B), dok su kod vlakna grube vune krljuti vie nepravilno crepastog oblika (C). Na -duini od jednog milimetra vunenog vlakna mogu biti zastupljene i do 100 krljuti. Ploaste elije krljuti su duge do 39 [um], iroke oko 36 [p- m], a debele su 0,5 [pm]. Gornja ivica krljuti je neto deblja. Od oblika i rasporeda! krljuti u mnogome zavise izvesne osobine vune (npr. sjaj, apsorpcijske sposobnosti, prijem boje i mo Slika filcanja). Teinsko uee Mikroskopski izgledi vunenih 126 duini. vlakana po duini. Fina vlakna (A), krljuti (elija epidermikule) u F: polugruba vlakna (B), gruba odnosu na teinu vlakna iznosi vlakna 210%. (C) Krljuti, odnosno elije epidermikule, nisu jednostavne, ve se sastoje iz tri sloja i to: epikutikule, eksokutikule i endokutikule. Epikutikula je spoljni sloj (si. 127, A) u obliku najfinije opne debljine 225 [nm]). U pogledu teine, ima 1% uea u teini krljuti. Otporna je na dejstvo hlora, natrijumbisulfita i kiselina. Drukijeg je sastava nego to je belanevina koja izgrauje unutranji deo vlakna. U epikutikuli nije otkrivena eliji ka struktura, ali se nasluuje prisustvo nitina i vunenog voska, eventualno i ugljenih hidrata. Ne sadri ni tirozin ni histidin. Glatka je i kruta i lako se povredi mehanikim dejstvom. Hemijski je otpornija od keratina koji izgrauje unutranji deo meu-opha, koja je bezbojna i naziva se subepidermikula. Debela je oko 0,3 ( nm]. U njoj egzistiraju dugake elije, izmeu kojih se nalaze mali otvori koji imaju vanu ulogu pri procesu bojenja jer boja prodire kroz iste u unutranjost vlakna. Subepidermikula je otporna na dejstvo hemikalija. Ista deluje kao omota unutranjeg sloja vlakna (korteksa), pa se smatra da je izgraena od vretenastih eiija koje su gue pakovane nego u korteksu i tako daju izgled opne. K o r t e k s predstavlja glavni deo vunenog vla'kna i u teini-, ima uee oko 90%. On je sastavljen iz vretenastih elija meusobno povezanih toriofibrilama (si. 129), Duina vretenastih elija iznosi oko 90 [pm] a debljina 46 [nm], pa su vidljive i preko obinog svetlosnog mikroskopa. Vretenaste elije se mogu razloiti na sve-njeve fibrila duzine 0,20,3 (nm] i debljine 100 300 [nm] koje su sastavljene od mikrofibrila, a ove od protofibrila (osnovnih fibrila) razliitih duina (0,010,04 [um].

Slika 128 MikroskopSlika 127 Sematski prikaz slojeva na elijama ski izgled vunenog vlakna epidermikule: epikutikula (ft), eksokutikuia (B). endokutikula obraenog bromnom (C) vodom vlakna. Oteenjem epikutikule proizilazi i oteenje vlakna jer je onda omogueno lake prodiranje reagenasa koji u vlaknu izazivaju promene. Postojanje epikutikule potvruje sc obradom vunenog vlakna u bromnoj vodi. U ovom sluaju ukoliko je epikutikula neoteena, poja-vie se na povrini vlakna proirenja u obliku mehura (si. 128). Vremenski mehuri se poveavaju, to nam dokazuje da se epikutikula moe rastegnuti. Ispod epikutikule nalazi se sloj belanevinaste materije Woja predstavlja eksokutikulu (si, 127. B). Konano, endokutikula predstavlja trei sloj iz modificirane beianevine, koji je otporan a obradom sa formaldehidom postaje veoma tvrd (si. 127, C). 1 Subepidermikula: elije epidermikule (krljuti) ne naieu neposredno na vretenaste elije korreksa, ve se izmeu njih nalazi

132

Slika 129 Vretenaste eiije povezane tonofibri-,

133

mokrom stanju i na poveanoj temperaturi). Tom prilikom pri prelasku alfa keratina u beta keratin dolazi do kidanja postojeih vodoninih mostova, ali se ovi uspostavljaju i to u veoj meri kada je keratin u beta obliku, jer su onda, prema micelainoj teoriji, micele keratina mnogo blie jedna drugoj. Meutim, u beta keratinu, koji se oblikuje istezanjem, napregnute su druge bone vez; (cistinski mostovi) pa ukoliko ovi nisu raskinuti i uspostavljeni na nova mesta, ponaae se vlakno elastino. S obzirom da su prema micelarnoj teoriji micele gue pakovane u beta keratinu, moe se ovaj tretirati kao kristalinian, dok bi se alfa keratin tretirao kao amorfni keratin u kome takoe figuriu vodonini mostovi ali ne u tolikoj meri kao kod beta keratina. Prema Paulingu micele alfa keratina se sastoje od polipeptidnih lanaca zafaltovanih (sematski prikaz dat na si. 121) dok se u beta ke ratinu sastoje iz cik-cak istegnutih polipeptidnih lanaca koji su meusobno povezani vodoninim mostovima.

polipeptidni lanci iz iste prelazei u oblik beta keratina, dok se spiralno uvijeni kablovi ela-stio izduuju.

Slika 121 lematski prikaz alfa i Slika 122 Sematski prikaz alfa i beta oblika polipeptidnih lanaca ker- beta oblika polipeptidnih lanaca kcratUina PREMA PAULLMGU tin? prema Atsburvu Prema Astburyu su polipeptidni lanci kod alfa keratina spiralno zavijeni i zavoji su fiksirani vodoninim mostovima (si. 122) dok su u beta keratinu isprueni. Po drugim autorima su polipeptidni lanci opet drukije prikazani. Tako po Khory-u sematski prikaz zavojnice alfa keratina dat je na si. 123 na kojoj se vide i uspostavljeni vodonini mostovi. Novijim istraivanjima potvreno je da i u neistegnutom vlaknu vune takoe, ali u manjim delovima, figurie i beta keratin i da se alfa keratin manifestuje periodino po duini vlakna. Prema; Speakman-u fizike osobine vunenih vlakana zavise od ude-la amorfnih i kristalininih oblasti, dok sadraj istina regulie ove oblasti. Prema Paulingu i Khory-u makromolekule keratina u vunenom vlaknu se mogu prikazati kao spirale sa visinom zavoja 0,51 [nm] (si. 124), s tim to meusobno mogu biti zdruene po tri. Frser i Leno* daju model mikrofibrile keratina (si. 125). Protafibrila se prikazuje kao troilni kabl spiralnih polipeptidnih lanaca. Jedanaest ovakvih proto-fibrila je zdrueno u mikrofibrilu. Meutim, kako cistin svojim disulfidnim vezama spreava stvaranje spiralnih kablova, jer bono povezuje poJipeptidne lance, daje se tumaenje da postoje spiralne kristalinie oblasti i nespiralne amorfne oblasti u kojima preovlauju cistinski mostovi. Prema tome kristaliti su okrueni amorfnom materijom i pri istezaivju vlakna isprutuju se samo

Slika 125 Model mikrori-brile (M), po Fraseru i Lc-nox.u. Protofibula (P), troilni kabl polipeptidnih lanaca (K)

Slika 123 Prikaz polipep-tidnog lanca u obliku spirale u alfa keratinu (Khory)

53

131

Slika 124 Spiralni oblik makromolekula

Ultrazvukom se mogu svenjevi fibrila razloiti ak do proto fibrila. Protofibrile, mikrofibrile, svenjevi fibrila i vretenaste elije sa tonofibrilama zauzimaju prema osi vlakna paralelan poloaj. Zbog ovakvog usmeravanja elemenata strukturne grae vuneno vlakno pokazuje veu otpornost na dejstvo sile kidanja koja deluje u pravcu ose vlakna, a manju otpornost na poduno cepanje. Elastinost kao i druge fizike osobine vunenih vlakana proizllaze iz strukturne grae istih. Svaka vretenasta elija ima svoju membranu i svaka je okruena meuelijskom materijom (tonofibrilama) u kojoj uglavnom figu-riu sone i disuifidne (cistinske) veze. U ovoj masi sadraj sumpora iznosi 14% i makromolekule belanevina su krae. Sama masa je amorfna ali vrlo elastina. Isto takva masa se nalazi i izmeu mikrofi-brila a eventualno i izmeu protofibrila. Na si. 130 prikazan je model vunenog vlakna, Iz istog se sagledava: epidermikula, subepidermikula, korteks i sr U novije vreme otkrivena je kod vlakana merino vune bilateralna struktura korteksa. Zapravo, korteks je sastavljen iz dva polucilindra cd kojih jedan predstavlja ortokorteks (si. 131, 0) a drugi parakorteks (si. 131, P). Smatra se da je zbog postojanja ortokorteksa i parakorteksa kod merino vune zastupljena izrazita kovrdavost, jer ovakva bilateralna struktura nije mogla biti otkrivena kod moher vlakana ili drugih vlakana koja nemaju kovrde. Primeeno je da je kod spoljanjeg dela kovrde uvek zastupljen ortokorteks (S-segment), _ dok je kod unutranjeg dela kovrde zastupljen padeTvunenog vlakrakorteks (H-segment). Ortokorteks sadri 4% umna pora, dok parakorteks sadri 5,3% sumpora, pa se kae da je ovaj vie keratiniziran. Sem toga u parakorteksu su vretenaste elije vie vretenastog oblika i zbijene su, dok su u ortokorteksu vretenaste elije vie nepravilnog oblika i vee su, Parakorteks slabije bubri u alkalijama i slabije se

obojava (npr. Metilenblau bojom). Na si. 133 uporedo su prikazani izgledi vretenastih elija u ortokorteksu i parakorteksu. Takoe je dat i izgled poprenih preseka.

S r se ne pojavljuje kod finijih vlakana, ve samo kod grubljih i to obino kod onih ija je debljina preko 60 [ um]. Meutim, sr moe biti zastupljena i kod finijih vlakana vune. Sr je mikroskopski vidljiva i; nalazi se u sredini vlakana vune u obliku crtica ili kao traica. Debljina sri moe biti razliita ali je najvea kod mrtvih vunenih vlakana (si. 134). Slika 133 l2gled vre-lenastih elija, kod ortokorteksa (o), kod parakorteksa (p) Sr se sastoji od izumrlih elija korteksa izmeu kojih se nalazi vazduh. Takoe su zastupljene i neke materije sline masnoi koje su boaate pigmentnim materijama. Ovih pigmentnih materija ima i u sre-dinom delu korteksa, dok je ostali deo korteksa bez sadraja istih. Ukoliko je sr izraenija, jaina vlakana je manja. Popreni presek vunenih vlakana je kod fine vune okrugao ili je ovalnog oblika (si. 135), dok kod grube vune moe biti i hepravil-noe oblika. Hemijski sastav vune Po hemijskom sastavu ' vuneno vlakno je belanevina keratin sa malim sadrajem pigmentnih i mineralnih materija. Pri sa-2o"revanju sadraj pepela iznosi 0,53%, koji se sastoji iz kalijuma, natrijuma, kaii juma, gvoa, silicijumdioksida i dr. Hemijski sastav vune po elementima je sledei: Ugljenika 50%, vodomka 7%, kiseonika 22%, azota 18% i sum pora 3**.

Slika 135 Popreni presek vunenih Slika 134 vlakana Mikroskopski izgledi vlakana vune sa razliito izraenom sri Slika 131 Prikaz ortokorteksa (0) i paSlika 132 Pnkaz bilateralnog rukorteksa (P) kod vlakana merino vune rasporeda ortokorteksa (Oj i parakorteksa (?)

54

Azot se sadri u vuni proseno 18% dok sumpora moe biti i do 5 9 . Sumpora ima vie pri vrhovima vlakana. Finija vuna sadri takoe vie sumpora. Moe se rei da sadraj sumpora zavisi od rase, starosti ovce i naina ishrane. Takoe nepreraena vuna pokazuje uvek vei sadraj sumpora. OSOBINE VUNE Finoa vune Pod finoom vune podrazumeva se prosena srednja debljina vlakana izraena u mikronima, do koje se dolazi merenjem debljine veeg i odreenog broja vlakana iz prosenog uzorka. Finoa vunenih vlakana je jedan od najvanijih faktora pri klasifikaciji vune i u praktinoj preradi u dobijanju pree odreenih osobina. Debljina vlakana vune veoma varira i kree se od 1360 [ H-m], ali se moe rei da je prosena finoa vune 30 [ u-m]. Pod finom vunom podrazumeva se ona vuna ija su vlakna debela 1325 [u,m], pod srednjom finom ona vuna ija su vlakna debela 25 32 [ u-m] i pod grubom vunom ija su vlakna debela 32-^46 [ u-m]. Vuna ija su vlakna debela vie od 46 [um] i dostiu 65 [p-m], smatra se da je loa. Meutim u ovoj podeli m postoji jedinstveno miljenje pa je posebnim propisima za svaku vrstu vune odreeno koja e se tretirati kao fiina, srednje fina ili gruba. ' Ravnomernost debljine vunenih vlakana je vrlo vana i ona zajedno sa ravnomernom kovrdavou i ravnomernom duinom predstavlja karakteristiku dobre vune. Neravnomernost ishrane i bolest ovaca, izaziva neravnomernost debljine. Duina vune Vunena vlakna su razliite duine i to kako kod razliitih sojeva ovaca, tako isto i na jednoj samoj ovci, S obzirom da je vuna vie ili manje kovrdava, razlikujemo dve duine i to duinu vlakana u prirodnom skovrdanom obliku i duinu vlakur.a u ispruenom obliku. Obino se pri tretiranju duine misli na prosenu srednju vrednost ispruene (ispravljene) duine koja u zavisnosti od vrste vune moe iznositi 25 500 [mm]. Fina merino vuna ima duinu 2580 [mm]. Prostija merino i fina ukrtena vuna ima duinu 80120 [mm]. Prosta ukrtena vuna ima duinu 120300 [mm], Cheviot sjajna duga vuna ima duinu 300500 [mm]. Vuna sa duinom ispod 40 [mm] tretira se kao kratkotapelna, ja duinom 4090 [mm] kao srednjetapelna i sa duinom iznad 90 [mm] kao ugotapelna. Meutim ovakva podela nije unificirana, pa postoje i drukije poele. Duina vlakana je vrlo znaajna u odreivanju postupka prerade vune. Kratkotapelna vuna slui za izradu vlaene pree, a vuna vee duine za izradu eljane pree. 136 Oblik kovrda je normalan kada je visina kovrde jednaka osno-ici (irini) kovrde. Visoke su one kod kojih je visina vea od osnovice, dok su niske one kod kojih je visim manja od osnovice. Razvuene kovrde su jedva primetne. Duplckrune (prekovrdane) kovrde su u stvari visoke kovrde i pojavi juju se kod vune kod koje je suvie izraena kovrdavost. Merino vuna ima norma.ne i visoke kovrde pri emu ukljuujemo i prekovrdane kovrde. Kod grublje vune zastupljene su riske i razvuene kovrde. Zahvaljujui kovrdama stvaraju se u prei i tkanini prostori ispunjeni vazduhom, pa poto je vazduh slab provodnik toplote, vunena :kanina predstavlja jo bolji toplotni izolator. Kovrde takoe doprinose mekoi tj. opipu tekstilnih artikala kao i procesu valjanja (filcanja). Kovrdavija vuna je podesna za izradu vlaene pree, dok je vuna sa manje izraenom kovrdavou podennija za izradu eljane pree. Sposobnost zafilcavanja (klobuanja, valjanja) vune Vuna ima istaknutu mo zafilcavanja.

Engleski sistem predenja zahteva vunu najmanje duine 80 [mm], dok francuski sistem koristi vunu duine 4555 [mm]. U meunarodnom prometu vune izraava se duina terminima: dugaka vuna, vuna srednje duine, vuna dobre duine, vuna dobre do prosene duine, vuna prosene duine do kratka, kratka vuna. Kovrdavost vune Vunena vlakna po svojoj duini imaju vei ili manji broj vijuga (kovrda). Broj i oblik kovrda je razliit kod raznih tipova vune i predstavlja inioc pri odreivanju kvaliteta vune i njene upotrebne vrednosti tj. namene.

Slika 136 Prikaz prostiranja kuvr- Slika 137. Prikaz prostir|anja kovrda u jednoj ravni da u dve ravni

Usvojeno je miljenje meu tekstilnim strunjacima da je bolji kvalitet vune ukoliko ima vie kovrda na jedinici duine, ukoy> /~\ r\ liko su ove ravnomerno rasporeene po du- ^ ^ & zini vlakana i ukoliko se kreu u jednoj ravni (si. 136). Prostiranje kovrda u vie ravf**\ ft f\ ni smatra se negativnim (si. 137). Praksa po- ( i l / I J t <> kazuje da finija vuna ima vei broj kovrda, ^ \J v ali je isto tako poznato u nekim sluajevima ukrtanja ovaca da grublja vlakna u odnosu na finija vlakna neke druge vune imaju vei broj kovrda. Zavisno, od vrste vune moe biti na duini vlakna od 1' [cm] i do 12 kovrda. Kovrdavost vune se moe izraziti razliitim veliinama npr. brojem kovrda po jedinici'duine, stepenom kovrdavosti (odnosom ispravljene duine i skovrdzane duine vlakna)! itd. Oblik kovrda je razliit. Mogu biti sitne Slika 138 Oblik kovrda ili krupne, a po obliku (si. 138) normalne (a), kod. vunemh vlakana Nor i /i_, - i / \ x fj\ j i malne (a), visoke (b), mvisoke (b), niske (c), razvuene (d) i duplo- ske ,c)> uvuene t i ) , nrckrune .tj. prekovrdane (e). kovruzane te)
r

137 Ukoliko se vuna u vodenoj sredini izloi mehanikoj obradi udaranja, trljarija i povlaenja, nastupa prepletanje i zamravanje vlakna iako da se dobije jedna masa u kojoj su vlakna tako vrsto povezana, ;ia se ona pre kidaju pri pokuaju izvlaenja nego to bi se odvojila, odnosno izvukla. Mo zafilcavanja vune je odavno poznata ali u nekim .vojedinos tima nije potpuno razjanjena. Moemo rei da zafilcavanje .une proizilazi iz njenih specifinih osobina. U svakom sluaju moemo 'e~i da na zafilcavanje utiu kovrdavost, duina, debljina, povrinska <rijuna struktura, unutranja strukturne graa i elastfcnost vune. Vunena vlakna sa slabo izraenom kovrdavou, sa manjom duinom, veom debljinom ili sa slabo izraenom krljutnom strukturom ie tee zafilcavaju i obrnuto, finija vlakna iii vlakna sa veom kovrda-ou i izraenijim krljutima zafilcavaju se mnogo bre i bolje. Na osobinu zafilcavanja utie i sama voda, jer su pokuaji da se u na u suvom stanju ili u sredini neke druge tenosti zafilca ostali bezuspeni.

Primeeno. je da se vlakna pri udarima pokreu u jednom pravcu : lo donjim delom (korenom) napred. U razjanjenju zafilcavanja vune uzima se i njena mo istezanja, irena velika elastinost kao i mo raskidanja vooninih mostova, elek-. ! rosiatikih sonih veza pa i cistinskih mostova. U jako kiseloj sredini sposobnost zaf.lcavanja vune je najvea, u izoelektrinoj oblasti (pH = 4,9) najmanja, dok u alkalnoj oblasti ponovo raste, Procesom beljenja smanjuje se mo zafilcavanja vune, dok posle obrade hlorom u vlanom stanju, vuna gubj mo z:\\\U avanja. Osobina zafilcavanja vune smatra se pozitivnom kod izrade odre-Jcmii artikala od kojih se trai da budu gusti i zatvoreni (velur), ali isto tako tretira se negativnom kod izrade artikala druge vrste, npr. tri-kotaerskih artikala. Boja vune Vuna moe biti bela, jednobojna ili meanih boja. Kod bele vune razlikujemo sivo belu i ukasto belu vunu. Kod jednobojne vune razlikujemo smeu i crnu vunu. Kod vune sa meanim bojama razlikujemo suru, sedu i arenu vunu. Potpuno bela vuna moe biti zastupljena kod grublje vune, dok plemenitija vuna ima ukastu nijansu. Kod sede vune izmeana su crna i bela vlakna i nemogue je izdvajanje jednih od drugih Smea vuna se rede pojavljuje i ona je kao i seda i crna vuna manje vredna. Pod arenom vunom se podrazumeva runo koje pojedine pramenove ima bele a pojedine crne ili smee. Ova vuna je takoe manje cenjena jer je oteano sortiranje. Izbeljivanje vune je mogue, to se obino radi kod sivo bele i ukasto bele vune. Hlorna jedinjenja se ne smeju upotrebljavati za be-ljenje vune. Sjaj vune Na sjaj vune utiu finoa vlakana, oblik i veliina zastupljenih krljuti. Fina vuna ima blag i prijatan sjaj, dok grublja vuna pokazuje jai sjaj, Meutim, postoji vuna bez sjaja. Obino vuna koja je skinuta sa uginulih ovaca nema sjaj. Sjaj vune se moe okarakterisati kao svi-last, srebrnast, staklast i mutan. Najbolji je svilast sjaj, dok se staklasti sjaj, tretira kao negativan. Afinitet prema bojama je izvanredno izraen, pa zbog amfoternog karaktera'vune moe se bojiti i kiselim i baznim bojama. Sem toga postoje i druge vrste boja kojim bi se vunena vlakna mogla bojiti. Mekoa vune je zavisna od finoe i kovrdzavosti. Tkanina od vune poseduje vrlo prijatan opip koji se moe okarakterisati kao: mekan, blag, tvrd, otar, svilast itd. Specifina teina vune je manja od specifine teine pamuka i iznosi 1,32 (1,26 1,34). Jaina vlakana vune, izraena preko relativne prekidne sile iznosi 9,819,6 [cN/tex]. U mokrom stanju jaina opada za 1020*6. Vlakna sa izraenom sri pokazuju manju jainu kao i vlakna neravnomeme debljine ili bilo kojim agensom oteena vlakna. Prema jaini moe se vuna razvrstati na vunu: vrlo jaku. dobre jaine, prosene jaine i oslabljenu vunu. Izduenje- do prekida Finija vlakna pokazuju vee izduenje, dok grublja vlakna i vlakna sa srnim kanalom pokazuju manje izduenje do prekida. Pri normalnim (standardnim) uslovima izduenje moe da iznosi ^2540 V u mokrom stanju iznosi do 60%, a u kljualoj vodi 70 100'. Elastinost je kod vunenih vlakana izvanredno izraena. Pri izdu-enju vune od 20% pojavljuje se visoka elastinost od preko 60%. Meutim, kod suve vrue obrade vuna gubi ovakvu osobinu i postaje plastina. Zapravo, ako s e izduenje vri uz suvo zagrevanje, vlakno e

zadrati izdueni oblik. Ako posle izduenja u pari vlakno ostane mokro a rastereti se, pokazivae tendenciju vraanja u prvobitni oblik tj. prvobitne dimenzije. Plastinost vunenih vlakana se koristi u obradama vunenih artikala. Ako se na vunena vlakna deluje vruom vodom ili parom, ona postaju plastina. Ako se tada na plastina vlakna deluje pritiskom i pod istim osue, zadrae onaj oblik koji im je dat pritiskom (peglanje). Provodijlvost toplote Za vunu se kae da je topla. Pokazuje slabu provodljivost toplote. Uticaj poveane temperature na vunu i sagorljivost vune Na! temperaturi iznad 373,15 [K] (100C) posle isputanja vlage vuna postaje tvrda, krta i lomljiva i gubi na jaini. Na veim temperaturama od 383,15 [K] (U0C) vuna pouti i raspada se pri emu se ose-a miris roine. Kad se upali, sagoreva lagano sa plamenom koji treperi i ostavlja crveni vrst ljakast pepeo, koji kad se mrvi pod prstima, daje utisak peska. Potpuno ista vuna tee gori, jer ne sadri masnoe. Vlana vuna se ne srne ostavljati na gomilu, jer dolazi do samo-zagrevanja, to izaziva oteenje vune ili potpuno unitenje samozapa-Ijivanjeni. Pri suenju vune nastoji se uvek da se vlaga iz nje ne odstrani 100%, jer bi to ve prouzrokovalo oteenje na vlaknima vune. Uticaj suneve svetlosti J Pod uticajem suneve svetlosti keratin se razgrauje pa vlakno menja boju, gubi ni jaini, postaje otro i gubi afinitet prema bojama. Elektrina provodljivost i statiko naelektrisanje SuVa vunena vlakna ne provode elektricitet i jako se statiki nae-lektrisavaju to priinjava potekoe u izvesnim fazama prerade i obrade vune. Otklanjanje statikog elektriciteta vri se odravanjem vlanosti vazduha, pri emu i sama vlakna vune sadre ravnoteni sadraj vlage. Higroskopnost vune Moe da upije i 40% vlage a da se opipom to ne oseti. Pri standardnim uslovima prima vlagu 1618". Repriza iznosi 17%. Pri navlaiva-nju vlakana vune oslobaa se toplota. Sorpcija vlage od strane vunenih vlakana je vea od sorpcije celuloznih vlakana. Uticaj vode i vodene pare na vunu I pored toga to je vuna praktino otporna na dejstvo vode, dolazi do izvesnih promena u vlaknu, naroito ako se izlae dejstvu vode i to na poveanoj temperaturi. Vuna potopljena u vodi bubri, ali je to bubrenje zbog postojanja meumolekulskih bonih veza ogranieno. Moe se rei da je bubrenje vune zavisno od pH vrednosti i manje je u izoelektrinoj oblasti. Vuna je praktino nerastvorljiva u vodi ali pri kuvanju dolazi do izvesnog rastvaranja jer se u vodi pokazuje pozitivna reakcija na sadraj aminokiselina. Kao to je poznato, pri kuvanju se razgrauju cistinski mostovi i vuna gubi na jaini i elastinosti. Pri duem kuvanju zadobija vuna mr-koukasto obojenje, dolazi do promena na krljutima i vuna gubi sja 1 . Kritina temperatura do koje vuna izdrava bez znatnih promena je 328,15 [K] (55C). Na 353,15 [K] (80C) u vodi dolazi do unutranjih promena u vlaknu, zapravo kidaju se cistinski mostovi, dok na 373,15 [K] (100C) dolazi ve do hidrolitike razgradnje koja je utoliko jaa ukoliko je temperatura vea. Pri kuvanju vuna gubi na teini oko 1,5%. Na dejstvo vodene pare vuna je jo osetljivija. Ako se vuna zagreva u atmosferi vodene pare pod pritiskom na temperaturi od 403,15 K] (130C), nastaju promene u istoj i vlakna postaju krta i slaba, dok na temperaturi 423,15 [K] (150C) nastupa totalna hidroliza do slobodnih aminokiselina. Uticaj kiselina na vunu Na dejstvo kiselina vuna je prilino otporna, ali u vlaknima nastaju promene, Vuneno vlakno putem apsorbcije i difuzije upija kiselinu ; sa jednim delom hemijski reaguje. Istovremeno nastupa razgradnja poprenih veza, hidrolitika razgradnja cistinskih mostova, bubrenje vlakna i smanjenje jaine. Obim ovih procesa zavisi od pH vrednosti i temperature kao i od vrste vune. Vee koncentracije kiselina, pogotovo na veim temperaturama, oteuju vunu. Bazne grupe iz aminokiselina reaguju sa kiselinom i nagradi se neka vrsta soli: RN H 3 * - O O C R-fHCl------------------R NH3^ "Cl -f- RCOOH Ako bi se delovalo razblaenom kiselinom, pa se posle toga vri ispiranje vodom, reakcija bi tekla suprotno i kiselina bi se isprala. Vezivanje baznih grupa vi. ne sa kiselinom raste smanjenjem pH vrednosti. Pri pH = 1 masa vune od 100 [mkgj vee 0,085 [mkg] ekvivalent kiseline. Oblast pH vrednosti u kojoj se vuna ponaa kao baza i vee kiselinu jeste 14,9. Sumporna kiselina kada je razblaena, ne deluje negativno na vuneno vlakno. Koncentracije vee od 9% izazivaju smanjenje jaine i gubitak u teini. Koncentrovanija sumporna kiselina izaziva vee bubrenje, pri emu se vlakna vune elatinizuju a zatim razore. Pri tome sc razaraju i peptidne veze. Sona kiselina deluje na isti nain kao sumporna kiselina. Vec n/10 HC1 kida peptidne, sone i vodonine mostove, dok cistinski mostovi izdravaju ovu koncentraciju.

57

Fosforna kiselina kada je koncentrovana, ve na hladno rastvara polako vunu u zatvoreno mrku tenost pri emu se osea miris na SO:. Azotna kiselina specifine teine 1,02 daje sa vunom ksantoprote-:nsku reakciju, pri emu se vuna oboji uto. Vuna se polako rastvara u razblaenoj azotnoj kiselini pri zagi'tvanju. Azotasta kiselina vri dezaminiranje vune pri emu se razvija azot: RNHj + HNO; = ROH + Na + H20 Sem toga azotasta kiselina vri hidrolitiku razgradnju keratina. Sumporasta kiselina vrsi beljenje vune, pri emu najverovatnije SO? reaguje sa pigmentnim materijama gradei sa njima rastvorljive materije koje se isperu, Vuna obraena sumporastom kiselinom prokazuje uveani afinitet za bazne boje a smanjeni za kisele boje. Organske kiseline pokazuju blae dejstvo na vunu. Koncentrovane organske kiseline deluju na vunu kao razblaene mineralne kiseline. Meutim, od ovakve definicije postoje odstupanja. Npr. koncentrovana siretna kiselina izaziva bubrenje i lagano rastvaranje vune. Konano, moglo bi se rei da se kod delovanja svih kiselina smanjuje sadraj azota u vuni i nastupa smanjenje jaine vlakana vune. Uticaj alkalija na vunu Alkalije deluju vrlo agresivno na vunu, naroito^ na poveanoj temperaturi. Agresivno delovanje je nekoliko puta jae nego delovanje kiselina. Poveanjem pH vrednosti poveava se i reagovanje alkalija sa vunom. Alkalije razgrauju vodonine mostove i vre hidrolitiko ce-oanje cistinskih mostova, pa vunena vlakna intenzivnije bubre. Iznad pH 11 vuna veoma bubri, a pri pH 13 je najvee bubrenje i vlakna poinju da se rastvaraju jer se kidaju i peptidne veze. Karboksilne grupe iz vune reaguju sa alkalijama i grade se soli: R_\jH3^ -OOCR-fNaOH --------------------- RNHa + RCOO" +Na + H20 istovremeno se vri suzbijanje disocijacije aminogrupe iz vune. Vrlo razblaene alkalije raskidaju sone veze, ali se ispiranjem vodom postie jsuprotna reakcija. Pri razgradnji peptidnih veza stvaraju se soli aminokiselina. tetno delovanje alkalija se najpre odraava na epidermikutu, pri emu se razaraju ploaste elije (krljuti). Natrijumhidroksid deluje vrlo agresivno i ve lu/o rastvor na obinoj temperaturi oteuje vlakno. U 3% rastvoru natrijumhidroksida pri kratkotrajnom kuvanju rastvara se vuna. Meutim, ako se vunena prea tretira koncentrovanijira rastvorom natrijumhidroksida pri niim temperaturama i kratko vreme, doie do poveanja jaine pree, to proizilazi iz elatiniziranja povrine vlakana vune ime se uspostavlja vea kohezija vlakana u prei. Bez znatnog oteenja moe se vuna obraditi u n/10 NaOH ili u razblaenijim rastvorima. Soda deluje takoe tetno na vunu ali ne tako agresivno kao nat-rijumhidroksid, pa se iz tog razloga i upotrebljava pri pranju vune. Bez znatnog oteenja moe se vuna obraivati u n/2 rastvora sode. Amonijumhidroksid pri umerenoj koncentraciji i na srednjim temperaturama ne deluje agresivno, ali pri jakoj koncentraciji i pri zagre-vanju izaziva nabore na vlaknima vune. Pri duem delovanju vuna se razgrauje. Sapun deluje tetno na vunena vlakna ako sadri slobodne alkalije. Rastvor krea ini vunena vlakna tvrdim i lomljivim. Negativno delovanje alkalija moe se ublaiti obradom vune sa posebnim hemijskim materijama koje sa vunom grade slabo kisela jedinjenja. Pri pranju vune moe se upotrebiti rastvor sode 0,52 [mkg/1], ali ne na veoj temperaturi od 318,15 [K] (45C). Kod bojenja vune kip-nim bojama upotrebljava se rastvor amonijaka 0,51 [mkg/1] ali ne na veoj temperaturi od 338,15 [K] (65C). Uticaj redukcionih i oksidacionih sredstava na vunu Redukciona i oksidaciona siedstva koja se upotrebljavaju za bojenje vune ne deluju u obiajentm koncentracijama i pri odreenim uslovima naroito tetno na vunu. Ipak redukciona sredstva ne izazivaju trajne promene u vlaknima. Redukciona sredstva raskidaju cistinske mostove ali se ovi oksidacijom (stajanjem obraene vune na vazduhu) ponovo uspostavljaju: RCH]SSCH:fR 2 RCH;SH
1

Ipak mora se voditi rauna 0 koncentraciji redukcionih sredstava, poto jae koncentracije izazivaju nabore. Negativno delovanje oksidacionih sredstava (vodonik-superoksid, ozon, kalijumbihromat) naroito pri veim koncentracijama i pri veim temperaturama odraava se na vunena vlakna preko smanjenja jaine, gubitka teine, nepovratne razgradnje cistinskih mostova pri emu se smanjuje sadraj sumpora u vuni. Ovakva vuna postaje lake rastvor-ljiva u alkalijama a osetljiva je ak i na pranje sapunom. Vlakna vune pri oksidacionom oteenju zadobijaju crvenkasto mrko obojenje. Ipak proces beljenja vune oksidacionim sredstvima se moe tako podesiti, da doe do odstranjenja pigmentnih materija a da ne doe do vidnog oteenja vlakana. Uticaj hlora i hlornih jedinjenja na vunu Suvi hlor gotovo ne deluje agresivno na suvu vunu. Meutim, sa malim procentom vlage obojava vunu bledo uto. Tom prilikom stvara se HCl koji deluje negativno na vunu pa se pojavljuje i gubitak mase. U v o d e n o m r a s t v o r u h l o r a m o i e vune, pri emu zadobija se izvriti hloriranje sjaj svile ali je pod prstima tvrda i gubi sposobnost za-filcavanja. Hlorirana vuna lako bubri u amonijaku, fenolu i hlorhidra-tu i prima mnogo lake boju. Jaina joj je umanjena. Hlorna jedinjenja (hipohloriti) koja se upotrebljavaju za beljenje pamuka, ne mogu se upotrebiti za beljenje vune, jer ona reaguje sa aminogrupama u vuni i tom prilikom se stvaraju hloramini. "Uticaj rormaldehida, benzohinona i tiogllkolne kiseline na vunu F o r m a l d e h i d ima znaajni uticaj na vuneno vlakno. Amino-grupe reaguju sa formaldehidom i stvaraju jedinjenja u kojima su dva atoma azota sa susednih makromolekula keratina vezana CHj (metilen-skom) grupom. RNH + CHa + HN-R------------------ RNHCHNHR + HOH
i - u --------------i

I H

H l

Ovakvom obradom poveava se jaina vunenih vlakana jer se izmeu polipeptidnih lanaca stvaraju metilenske veze. Reakcija najbolje tee pri pH 67. Benzohinon takoe povezuje aminogrupe. U ovom sluaju reakcija najbolje tee pri pH 4,75.

H
Tioglikolna kiselina deluje redukujue na cistinsku vezu: R_CHr-SSCH3R+ 2 HSCHr-COOH=2 RCHaCH+ 2 SCHr-COOH Stvoreni cistein moe reagovati sa dihalogenim jedinjenjima, pri emu se stvaraju nove bone veze:
R_CH,SH +8rCHr-Br + HSH,CR -------------------------* RCHjSCHjSCHjR!+ 2 HBr

Novo nastale veze (SCHaS) ili (S(CHj)nS); su jae i otpornije nego disulfidna-cistinska veza (SS). Ovako obraena vuna je manje rastvorljiva u alkalijama. Uticaj mikroorganizama i tnsekata na vunu je vrlo agresivan. Vuna nije otporna na dejstvo bakterija, plesni i moljaca, ali se moe pogodnim preparatima obraditi i na taj nain ublaiti agresivnost pomenutih tetoina, Larve moljaca napadaju vunu ba na onim mestima gde u vuni ima vie sumpora. Vuna obraena Eulanom ili Mitinom je otporna na agresivnost larvi moljaca. ODSTRANJIVANJE ONEIENJA IZ VUNE Da bi se vuna mogla preraivati potrebno je iz iste odstraniti sva oneienja, to se postie pranjem i karbonizacijom kao i izvesnim mehanikim obradama. Pranjem se uglavnom odstranjuju oneienja kao zemlja, praina, pesak, balega, perut, izluevine lojnih lezda i ostaci mokrae i znoja, ali se pri tome vodi rauna da se iz vlakana ne odstrani masnoa u potpunosti jer bi vlakna postala krta, to bi se odrazilo negativno u daljoj preradi kao i upotrebi gotovih proizvoda. Zaostatak masnoe u vuni posle pranja treba da iznosi kod fine vune 0,51%, a kod grube vune 1,5%.

142

58

Karbonizacijom se odstranjuju biljne primese (iak i druge), ukoliko to nije postignuto pranjem i mehanikim obradama istresanja. Pripremanje vune za pranje Vuna je posle sortiranja u obliku veih komada runa, pa ako bi se takvi komadi vune prali bila bi oteana difuzija banje za pranje oko samih vlakana i efekat pranja bio bi slab. Posle otvaranja bala, skidanja obrua i odstranjivanja ambalae, potrebno je da sjerava vuna odlei barem 24 [h] u prostoriji koja je zagrejana na 323,15333,15 [K] (50 60JC) kako bi se vunena masnoa zagrejala i opustila slepljenost vlakana. Ova operacija se naziva ogre-vanje vune i potrebno je istu sprovesti da bi se lake i bez oteenja vlakana, razbili komadi runa u manje pramenove. Ova operacija razbijanja vune u pramenove, naziva se otvaranje vune i moe se vriti runo, ali se to u industriji vri na maini otvarau vune. Tom prilikom ispadaju iz vune i najgrublja oneienja. Postoje vie tipova otvaraa vune, od kojih je svaki najpogodniji za odreenu vrstu vune, ali postoji i univerzalni otvara koji se moe podesiti za svaku vrstu vune. Univerzalni otvara vune (si. 139) poseduje dovodnu i odvodnou traku. Odstojanje izmeu ovih traka se moe menjati pa Sl a se time maina podeava * ^ univerzalni otvara vune. Do^odna
A

Kod maine pogodne za otvaranje dugovlaknaste vune (si, 141), takoe postoje dva rotirajua bubnja ali se na prvom iza uvodnih valjaka, koji je vei, nalaze zakrivljeni elini iljci. Takoe je kod ove maine smer okretanja oba bubnja drugaiji. iljci sa veeg bubnja zahvataju vunu od uvodnih valjaka i tu se vri prvo otvaranje. Drugi bubanj je manji i okree se veom brzinom, pa svojim iljcima zahvata pramenove sa prvog bubnja i jo jednom ih otvara. Ovako dobijeni manji pramenovi, izbacuju se iz maine dejstvom centrifugalne sile i strujanjem vazduha koji nastaje dejstvom konih traka postavljenih uz zubce drugog (manjeg) bubnja. Ureaji za industrijsko pranje vune Industrijsko pranje vune vri se u specijalnim ureajima tzv. le-vijatanima. Ovaj ureaj se sastoji od 36 kada koje su meusobno pc vezane u nizu. Pojedinana duina svake kade iznosi do 6 [m], a irina do 1,4 [m]. Izmeu pojedinih kada se nalazi ureaj za iimanje (cee-nje) vune, ime se efikasnost pranja poveava. Ispred prve kade se obino postavlja ureaj za otvaranje vune, a iza zadnje kade, posle ureaja za iimanje, postavlja se suara pa se itav postupak, tj. otvaranje, pranje, ceenje i suenje vune odvija kontinualno. Valjci za iimanje (ceenje), koji se obino nalaze posle kade za potapanje, posle zadnje kade za pranje i posle kade za ispiranje koja je zadnja u nizu, izraeni su od livenog gvoa ali je gornji valjak obloen tvrdom gumom ili namotajima ueta od konoplja sa kvadratnim poprenim presekom. U zadnjem sluaju se obino obloga prekriva namotajima eljane vunene trake, da bi se onemoguilo eventualno od-padanje vlakana konoplja i meanje istih sa vunom koja se pere. Gornji valjak je pod pritiskom tegova ili eline opruge pa se moe doterati tako da je ceenje vune efikasno. Obino prva kada u nizu slui za potapanje (kvaenje) vune, ali se u njoj vri i ispiranje soli koje su izluivane znojem ili mokraom, kao i gruba oneienja (zemlja, balega, pesak i si.), dok zadnja kada slui za ispiranje vune. Meutim u ovome mogu postojati razliite kombinacije, pa se moe rei da jedna do dve prvih kada slue za potapanje (kvaenje), jedno do tri narednih kada, za pranje, i jedna do dve zadnjih kada za ispiranje. Kakva e kombinacija biti zavisi od metode pranja. Kod pranja vune u levijatanima vrlo vanu ulogu imaju ureaji za pokretanje vune kroz banju za pranje i ureaji za prebacivanje vune iz jedne kade u drugu. Ovi ureaji moraju imati miran hod da bi se izbe-glo mrenje (zafilcavanje) vunenih vlakana. Uglavnom postoje dva razliita sistema pokretanja i transportovanja vune kroz kade i to kontinentalni i engleski sistem. Kod kontinentalnog sistema potapanja vune u banju prve kade moe se vriti preko komore za potapanje koja je zagnjurena u banju ili pomou bubnja sa perajima, dok dalji transport vune kroz banju u

traka (l), odvodna traka (2), valjci zz uvoeza otvaranje due ili kra- nje (3)j s!obodni rotirajui valjak (4), grubi ee vune. ljevi (5), izlazni valjci pritiskivai f6) Komadi runa se stavljaju na dovodnu traku koja ih prenosi, i pre-daie valjcima za uvoenje ije su povrine obloene zakrivljenim elinim zubima. Gornji uvodni valjak je elastino optereen pa to omoguava elastino ukljetenje komada runa izmeu oba uvodna valjka, Ispred uvodnih valjaka a iznad dovodne trake, nalaze se slobodno rotirajui valjak koji svojim pritiskom smanjuje zapreminu vune na traci sa se omoguuje bolje zahvatanje iste od strane uvodnih valjaka.. Otvaranje komada runa na manje pramenove vre etiri gruba elja sa pravim elinim zubima, koji se izmeu dovodne i odvodne .:rake kreu gotovo translatorno. Potekoa u radu je to se u :samoj maini nakuplja masnoa pa je potrebno ee ienje iste.
; Otvara za kratku i srednje dugu vunu (slika 140) vri otvaranje vune pomou dva rotirajua bubnja na kojima se nalaze po etiri reda tupih i pravih elinih iljaka. Ovi iljci sa bubnja koji se nalazi odmah iza uvodnih valjaka preuzimaju komade vune otvarajui ih delimino. Kad ovi komadi naiu na iljke dru-tjos bubnja dolazi do jo ednog otvaranja tj. do Slika 140 Otvara za kratku i razbijanja istih na manje pramenove, srednje dugu vunu: rotirajui bubanj (3), slobodni koji se centrifugalnom silom iz- (1. 2), elini iljcigrubi eSlje-vi rotirajui valjak (4), bacuju iz maine. Gruba neistoa (5), izlazni valjci pritiskivai (6) koja ispada iz vune, odstranjuje se preko reetke koja se nalazi ispod rotirajuih valjaka.

-i-

142

Slika 141 Otvara za dugovtaknastu vunu. Uvodni valja (1) rotirajui \ei bubanj sa iljcima (2), rotirajui manji bubanj sa Mjcima (3), vdiftii iljci (5), kone trake (6), dovodna beskrajna traka (7), valjak sabija (8). i-klop maine (9), otvor (10)

59

kadi vre vile sa pravim i tupim iljcima, Vile su postavljene po dve u paru i meusobno su pomerene za ugao 180 [u] na istoj kolenastoj osovini. Vrhovi vila imaju eliptino kretanje, pri emu isti luno ulaze u bubnju i pokreu vunu od ulaza ka izlazu kade. Broj parova vila u jednoj kadi moe biti do 6 i tako su rasporeene da se zone njihovog dejstva preklapaju. Na izlazu kada nalaze se po tri vile sa povijenim iljcima. Iste su smetene na zajedniku rotirajuu trokraku poiugu pa se naizmenino uronjavaju u banju, zahvataju vunu, iznose je iz banje i stavljaju na odvodnu traku koja je prenosi u sledeu kadu. od

no a kreu se horizontalno pravolinijski kroz banju napred i iznad banie natrag. Svaka kada ima po jednu ovakvu grabulju (drljau) koja svojom zonom dejstva pokriva celu povrinu banje. Na kraju kada nalazi se manja grabutja sa iljcima povijenim u pravcu kretanja vune, koja ima koso translatorno kretanje i ima ulogu zahvatanja vune i prenoenje iste do valjka za iimanje, odnosno do odvodne trake (si. 145).

Slika 142 Ureaj za potapanje vune u prvom levijatanu

Slika 145 Izbacivanje vune iz kade levijatana pomou vila (A), pomou drljae (B) i ceenje izmeu valjaka

Sve kade imaju perforirano lano dno kroz koje prodire grublja neistoa i skuplja se na dno kade, odakle se injektorima ili puastim transporterom izbacuje iz kade. Zagrevanje banje u toku pranja, vri se posredno preko zijaste cuvi, koja je postavljena ispod lanog dna, dok se zagrevanje nove banje, kada se vuna ne nalazi u istoj, obino vri neposrednim uvoenjem vodene pare. Slika 143 Kada levijatana za kontmualno pranje uz pokretanje vune vilama nosno predaje je valjci ma za iimanje. Ovakav sistem pokretanja nije podesan za fine vune, jer se stvara izvesna turbulencija banje koja prouzrokuje izvesno zafilcavanje vlakana. Za fine vune je podesnih engleski sistem pok1 retanja vune kroz banju, po kome pokretanje vune vre specijalne grabulje CD koje po svom obliku podseaju na izgled drljae {si. 144). Ove grabulje imaju vei broj pravih i vertikalno postavljenih iIjaka, koji ulaze u banju i izlaze iz banje verttkalSlika 144. Pokretanje vune kroz banju u kadi levijatana pomou drljae

Slika 146 Pokretanje vune kroz banju u kadi levijatana pomou beskraj-nog stola Sredstva za pranje i postupak pranja Pranje vune se vri u vruoj vodi uz dodatak sredstava i pomonih sredstava za pranje, koja se odlikuju velikom povrinskom aktivnou, dispergirujuem i emulgirajuem dejstvu. Sva sredstva za pranje

148

60

Veoma vana oblast primene vlakana iz like je svakako automobilska industrija. etrdeset godina prolog veka Henri Ford je konstruisao i izradio automobil na bazi konoplje i "bioplastike", mada se za poetak primene ovih vlakana u automobilskoj industriji uzima 1994./95. godina kada su u unutranjost Mercedesa E klase ugraeni paneli na bazi vlakana jute. Posle toga, upotreba kompozita na bazi prirodnih vlakana za opremanje unutranjosti automobila, umesto kompozita na bazi staklenih vlakana, prihvaena je od svih evropskih proizvoaa automobila, zbog niza prednosti: manja masa odgovarajuih delova za 10 - 30%, dobra mehanika svojstva, dobra preraivost, odsustvo toksinih isparenja pri agrevanju, mogunost recikliranja, nia cena u odnosu na konvencionalne konstrukcije (0,3 - 0,4 /kg. u odnosu na 5.50/kg.). Potronja prirodnih vlakana (lan, konoplja, juta, kenaf i sisal) u evropskoj automobilskoj industriji iznosila je u 1996. godini 4.000 - 5.000 tona, a 1999. godine vie od 21.000 tona, pri emu je 70% ove koliine poticalo iz Istone Evrope i Azije. S obzirom na sadanje stanje tehnologije, omoguava ugradnju 5-10 kg. prirodnih vlakana po automobilu, a da je 2001. godine svetska proizvodnja automobila i lakih kamiona bila oko 55 miliona komada, oekuje se nagli rast potronje vlakana iz like, a samim tim i konoplje, u automobilskoj industriji za izradu kompozita. Posle tekstilne i automobilske industrije, sledea po znaaju je primena vlakana iz like, prvenstveno kratkih vlakana lana i konoplje, za ekoloke termoizolacione materijale. Oekuje se da e posle 2005. godine nivo njihove potronje biti nekoliko desetina hiljada tona. Specijalne pulpe su nekada bile najznaajnija oblast primene kratkih vlakana lana i konoplje. Od kada je u drevnoj Kini otkriveno umee pravljenja papira od konoplje, papir se sve do sredine devetnaestog veka izraivao od konoplje, kada je otpoelo korienje drvene pulpe. Drvee je jeftinija sirovina, ali raunato na period od 20 godina i istu povrinu, konoplja e dati etiri puta vie papira. Danas se samo specijalne vrste papira izrauju od konoplje. Papir na bazi konoplje ima niz izuzetnih svojstava, veoma je pogodan za arhiviranje, korienje u slikarstvu i tampanje knjiga. Oekuje se da e uee pulpe na bazi agroceluloznih sirovina, pri emu kada je u pitanju proizvodnja najkvalitetnijeg papira konoplja zauzima znaajno mesto, dostii 2010. godine 15% od ukupne proizvodnje pulpe koja se procenjuje na 480 miliona tona. Konoplja gajena bez dodataka herbicida i pesticida, a ije seme ima visok sadraj: proteina (sadri svih osam esencijalnih amino kiselina), nezasienih masnih kiselina (prvenstveno linoleinska kiselina) i minerala, idealna je sirovina za proizvodnju zdrave hrane. Slian trini potencijal imaju i farmaceutski i kozmetiki preparati na bazi ulja i voskova konoplje. Lie konoplje i nedozrelo seme, koji ine oko 16% biomase konoplje, kao i ostaci uljne pogae, idealne su sirovine za stonu hranu. S obzirom na mnogobrojne primese semena, vlakna i pozdera, kao i mogunost dobijanja dobrog prinosa bez korienja pesticida i herbicida, moe se smatrati da e konoplja, zajedno sa penicom i sojom biti kultura XXI veka. Konoplja se koristi i za proizvodnju termoplastike. Konvencionalna plastika se karakterie velikom vrstinom i otpornou, ali nije lako biorazgradiva. Zabeleeno je da se korienje "STEX" sorte konoplje u mnogim tipovima biorazgradive plastike rezultiralo poveanju jaine ovih materijala. Primena konoplje Vlakna konoplje zahvaljujui izuzetnim svojstvima, kao to su: velika jaina (stepen polimerizacije 2,5 - 3 puta vei nego kod pamuka), odsustvo statinog naelektrisanja (mali povrinski elektrini otpor), izuzetna sorpciona svojstva (brzo sorbuju vlagu, ali se brzo i sue), postojanost na dejstvo suneve svetlosti i procese pranja, predstavljaju odlinu sirovinu za izradu odevnih tkanina (za letnju i radnu odeu), dekorativnih tkanina, tkanina u domainstvo i niz tehnikih proizvoda. Prema sadanjim prognozama, 2050. godine potrebe za Motofilnim tapelnim vlaknima dostii e nivo od 38 miliona tona, to u odnosu na realne mogunosti proizvodnje pamuka u svetu pretpostavlja potrebu da se obezbedi izmeu 15 i 20 miliona tona ovih vlakana (uglavnom prirodnih i hemijskih celuloznih). Konoplja bi mogla da bude jedan od znaajnih izvora visokohidrofilnog vlakna za tekstilne i tehnike namene, a istovremeno znaajan dodatak sirovinskim resursima za hemijsku industriju, hranu i energiju, kozmetiku i farmaceutiku. Da bi vlakna konoplje mogla da se prerauju na savremenim mainama za predenje, samostalno ili u meavini sa drugim vlaknima, moraju biti istija, kraa, finija i meka. U tom smislu poseban znaaj imaju novi postupci kotonizovanja: - ultrazvuni - ekspanzijom vodene pare - oksidacija u mokrom stanju i - hidrotermiki tretman. Poslednja dostignua u oblasti selekcije, proizvodnje i prerade proirila se u oblasti primene vlakana iz konoplje u oblasti odevnog tekstila i tekstila za domainstvo u sledeem smislu: - tkanine od 100% konoplje, ili u meavini sa pamukom, svilom ili viskozom, od prozranih do punih, - posteljina od 100% konoplje, - tepisi na bazi 100% konoplje, - dins odea izraena od konoplje, - odea na bazi lana i konoplje, kao i njihovih meavina, koja obezbeuje izuzetan komfor, higijeninost, zatitu od UV-zraenja i odsustvo statikog naelektrisanja, - odea za sport i razonodu na bazi meavine konoplja-juta, - obua na bazi meavine konoplja/lan, i sL

r.bog njihove velike povrinske aktivnosti imaju visoku mo kvaenja* i ^robijanja izmeu povrina vunenih vlakana i neistoe i na taj nain ih odvajaju jedno od drugog. Osnovna karakteristika svih sredstava za pranje je to njihove molekule sadre hidrofilni i hidrofobni deo. Hidrofilni deo molekula se njentie prema vodi, dok se hidrofobni deo orijentie prema neistoi :a taj nain se okruene estice neistoe odvajaju od vune i prevode u stabilnu suspenziju, odnosno ukoliko su estice neistoe u tenom stanju, u stabilnu emulziju. Suspendirane ili emulgirane neistoe ostaju '* rastvoru banje sve do promene iste a iimanjem i ispiranjem vune u zadnjoj kadi levijatana odstranjuju se skoro u potpunosti sa vune. Najstarije sredstvo za pranje vune je natrijumov ili kalijumov sapun koji se i danas upotrebljavaju, ali pored istih u sve veoj primeni su sintetika sredstva. Sredstva' za pranje vune mogu biti anjonaktivna ili nejonogena. tmpun je anjojnaktivno sredstvo, dok sintetikih sredstava ove vrste ima mnogo koja se na tritu pojavljuju pod razliitim nazivima. Sapun je blago delujue sredstvo i efikasno pere uz dodatak pomonih sredstava kalcinirane sode (Na;C03), ili potae (KjCO.i). Sapun takoe uspeno pere i u kombinaciji sa sintetikim sredstvima za pranje. Meutim, sapun pokazuje i nedostatke. Pre svega zahteva upotrebu meke vode bez sadraja soli kalcijuma i magnezijuma. Ukoliko bi se pralo sapunom u tvrdoj vodi, nagradili bi se nerast- orijivi i lepljivi sapuni kalcijuma i magnezijuma, koj4 bi se nataloili :ia vlakna i ista meusobno slepili. Kako se ovi sapuni ne mogu sa vlakana isprati, kao posledica bilo bi oteano predenje a obojeni tekstilni artikli ne bi imali postojano obojenje na trenje. Takoe pri pranju sapunom i u mekoj vodi, mogu se u izvesnoj meri stvarati sapuni kalcijuma i magnezijuma jer soli kalcijuma i magnezijuma pridolaze sa sjeravom vunom koja se pere. Nadalje, molekuli rastvora sapuna u vodi disociraju na jone i tom prilikom se stvaraju slobodni molekuli NaOH, koji kao jaka baza mogu deiovati negativno na vunu. Ukoliko se posle pranja sapunima vlakna ne isperu dobro od sapuna, pri suenju se isti mogu raspadati uz oslobaanje slobodnih molekula NaOH koji bi na poveanoj temperaturi svakako delovali negativno na vunena vlakna. Vuna bi bila oteena, ali bi se to moglo prime titi tek u kasnijim fazama prerade ili pri upotrebi gotovih tekstilnih artikala. Sapun se upotrebljava uglavnom 2,54'n na teinu vune koja 5 pere. Kalcinirana soda potpomae efikasnost pranja sapunom, ali moe i" negativno delovati jer hidrolizuje u vodenom rastvoru i tom prilikom se stvara NaOH koji moe otetiti vlakna, naroito ako se posle pranja ne isperu dobro. Meutim nagraeni NaOH i50 Moe se rei da je upotreba sapuna ekonominija, ali ako se ne raspolae sa mekom vodom bolje je izbaciti sapun iz upotrebe jer svakih 1.000 [1] vode za svaki stepen nemake tvrdoe taloe priblino 200 [mkg] sapuna koji nije efikasan u pranju i moe biti tetan ukoliko se u obliku kalcijumovog ili magnezij urno vog sapuna nataloi na vlakna. Efikasno pranje vune se postie pri protivstrujnom kretanju tj. banja za pranje se kree suprotno od smera kretanja vune, pri emu se sredstva i pomona sredstva za pranje dodaju kontinualno u banju odgovarajuih kada levijatana. Sveza voda stalno pridolazi u poslednju kadu gde se vri ispiranje vune, dok iz prve kade, gde se vri potapanje vune, otie iskoriena i masnoom zasiena banja, koja se moe sakupljati u poseban rezervoar i iz iste separator centrifugama izvui masnou iz koje se daljim preiavanjem dobija lanolin i druge masne materije, koje se korisno upotrebljavaju u kozmetikoj i farmaceutskoj industriji. ; Po izdvajanju masnoa, otpadna voda sa sadrajem rastvorenih sapuna moe se ponovo ubaciti u kade levijatana u kojima se vri pranje, pa e se postii efikasnije pranje, uteda u sredstvima za pranje i vuna e biti zatiena od oteenja. U ovim prvim dvema kadama za pranje (druga i trea kada) odstranjuju se masne materije koje se mogu lako osapuniti, pa je ovde od velikog znaaja pravilno dodavanje sode. Obino se u, prvoj kadi za pranje (druga kada po redu u levijatanu) dodaje vie sode^nego s,apuna ili bilo kog drugog sredstva za pranje, dok se u narednoj kadi a pranje pridodaju vie sredstva za pranje. U narednim kadama za pranje (eventualno peta kada u levijatanu) pridodaju se preteno sredstva za; pranje koja dobro suspendiraju i emulgiraju strane materije odstranjene od vune. Dodavanje svih ovih sredstava, kao to je ve naglaeno, mora biti kontinualno, jer ako se dodaju periodino, vuna nee biti ravnomerno prana. Pranje vune moe biti u alkalnoj banji, neutralnoj i kiseloj banji. Najbolje bi bilo kada bi se vuna prala pri vrednosti za pH 4,9 koja predstavlja izoelektrinu taku vune, meutim moe se rei da su nekodljiva podruja za pranje vune u oblasti pH 48.

reaguje sa mastima i masnim kiselinama iz vune i gradi sapune koji efikasno peru. Praksa je pokazala da stara banja, kada se iz nje odstrane nerastvorljivi sastojci, bolje pere vunu nego novo pripremljena banja sa svezom vodom. Prema tome, kalcinirana soda deluje korisno pri pranju, a njeno tetno delovanje moe se ublaiti ako se proces pranja vodi pravilno i ista se dodaje u koliinama koje su potrebne (zavisno od tvrdoe vode i vrste vune) i ako se na kraju pranja izvri detaljno ispiranje vune, a zbog vee sigurnosti izvri jo i kisela obrada slabim rastvorom siret-ne kiseline. Kalcinirana soda takoe prevodi rastvorljive soli kalcijuma i magnezijuma u nerastvorljive karbonate pa time odstranjuje nekarbonatnu tvrdou vode, a ako se vuna pere u mekoj vodi, nedozvoljava poveanje tvrdoe vode u banji za pranje usled pridotaska soli kalcijuma i magnezijuma sa vunom koja se pere. Kalcinirana soda se prema potrebi dodaje u koliini 0,52 [mkg/1] banje ali je preporuljivo da se ne pere na veoj temperaturi od 318,15 323,15 [K] (4550C) kako bi se vuna zatitila od negativnog delo-vanja iste. Potaa ima isto delovanje kao kalcinirana soda. Amonijumhidroksid se takoe upotrebljava kao pomono sredstvo ali vie za regulisanje pH vrednosti banje. Od elektrolita koji se dodaju da bi se spreila disocijacija odrede nih sredstava za pranje i smanjio njihov utroak, upotrebljavaju se obino glauberova so ili kuhinjska so. Sintetika sredstva koja se sve vie upotrebljavaju za pranje vune ne pokazuju negativne osobine sapuna. Takoe dodatak ovih sredstava pri pranju sapunom odstranjuje u velikoj meri negativnosti koje se pojavljuju kada se pere samo sapunom. Ova sredstva fino dispergiraju skinuta oneienja kao i sam sapun, pa se vuna u zadnjoj kadi lepo ispere ne zadravajui na sebi ostatke sapuna. Ukoliko se vuna pere samo sintetikim sredstvima, dodaju se ista l2 [mkg/1] banje, a ukoliko se pere u kombinaciji sa sapunom i sodom dodaju se u manjoj koliini, dok se u banju prve i druge kade levijatana uopte ne dodaju. Preporuuje se dodavanje ovih sredstava u banju za ispiranje 0.2 0,3 [mkg/1], ime se spreava eventualno taloenje finih estica oneienja ili sapuna na vlakna. Voda ima vrlo vanu ulogu u pranju. Od tvrdoe vode zavisie dodavanje sredstava za pranje kao i metod pranja. Razlikujemo pranje vune u mekoj i tvrdoj vodi. Kod pranja u mekoj vodi uz upotrebu sapuna, uloga pomonih sredstava za pranje nije od takve vanosti kao pri pranju u tvrdoj vodi. Kod eventualne upotrebe vode tvrdoe 10 stepena nemake tvrdoe, koja inae za pranje ne odgovara, koliine sapuna se zamenjuju pomonim i sintetikim sredstvima za pranje, koja su postojana prema sastojcima tvrde vode. 151 Pranje vune u alkalnoj sredini je do danas najvie primenjivano i obavlja se uz dodatak sode. Pri tome se dodaju i anjonaktivna sredstva za pranjd koja vrlo efikasno peru u alkalnoj sredini (sapun ili sintetika sredstlva), ali se mora paziti da pH vrednost ne prekorai 11, sem u sluaju ako su pridodata nejonogena sredstva za pranje, kada se ne srne dozvoliti prekoraenje pH 11. Pranje vune u neutralnoj sredini se uspeno primenjuje kod vuna koje su malo zaprljane i koje su osetljive na spoljne agense. Tom prilikom dodaju se nejonogena sredstva za pranje na bazi polietilenoksida. Pranje vune u kiseloj sredini se obino obavlja pri pH 4,9 (izo-elektrino pranje) uz dodatak nejonogenog sredstva za pranje. Meutim pri ovakvom pranju ne-odstranjuje se masnoa efikasno a i kade bi morale biti otporne na dejstvo kisele banje, ali se vuna ne zafilcava i boja ostaje nepromenjena. Konano jedinstven recept za pranje svih vuna ne bi se mogao dati jer je praksa pokazala svaka vrsta vune, naroito zbog razliitosti sadraja oneienja zahteva posebnu metodu pranja. Npr. australijska vuna se ne moe prati kao novozelandska itd. Masne materije- iz vune se mogu odstraniti i pomou sredstava za ekstrahiranje masnoe, ali u tem sluaju vuna pretrpi izvesna oteenja to se jako odraava na kvalitet vune. Tabaka vuna koja sadri ostatke kren, mora se posebno tretirati pri pranju. Pre svega sa vlakana vune potrebno je odstraniti kre to se postie obradom vune u banji koja sadri 8% sone kiseline od 20 B izraunato na teinu vune. Posle 15 minuta se vri kontrola na kiselost banje lakmus papirom. Ukoliko lakmus papir ostaje olav, dodaje se rastvor sone kiseline dok lakmus papir ne pocrveni. Posle toga se vuna dobro ispere pa se pere u neutralnoj banji ili u slabo kiseloj banji uz dodatak 25 [ml/l] sone kiseline od 20 Be. Pri tome se dodaju nejonogena sredstva za pranje. Na kraju moemo rei da metod pranja vune zavisi od: porekla i vrste vune, koliine i vrste oneienja vune. sastava vode za pranje tj. od tvrdoe vode, sredstva za pranje sa kojim e se prati, ureaja za pranje, broja kada i veliina kada i naina pokretanja vune kroz kade,

 temperature banje koja se moe poveavati samo do odreenih granica.

Granina povrinska aktivnost i proces pranja Materije koje se nagomilavaju na jednoj graninoj povrini i ak-tivno se ponaaju, nazivaju se povrinski aktivne materije. Granina povrina npr. moe biti: izmeu gasne i tene faze, npr. vazduh/voda, izmeu tene i tene faze, npr. ulje/voda, izmeu vrste i tene faze, npr. tekstilno vlakno/voda. U sistemu voda/sapun orijentisae se hidrofobni delovi molekula sapuna ka vazuhu na povrini rastvora, a svojim hidrofilnim delovima ka vodi. Na ovaj nain dolazi do orijentacije molekula i nastaje smanjenje povrinskog napona na graninoj povrini voda/vazduh, to omoguuje lake kvaenje. Na graninoj povrini voda/sapun ili voda/mast, hidrofilni deo molekula rastvorenog aktivnog pomonog sredstva orijentie se prema vodi a hidrofobni prema ulju, odnosno prema masti. Ovo dovodi do smanjenja napona na graninim povrinskim fazama pa je olakan prelaz ulja ili masti (sa vlakna) u vodenu fazu. Na isti nain odstranjuju se i delii drugih oneienja jer se hidrofobni deo molekula, povrinski ak-

.nog sredstva, orijentie prema deliima prijavtine' a hidrofilni pre-j. vodi. S obzirom da postoji pokretanje tenosti a i same vune pri ".nju, estice prijavtine e biti ponete sa tekstilnog vlakna (vune) jer hidrofobni delovi molekula sredstva za pranje nose sa sobom. Na ovaj nain se stvaraju stabilne suspenzije i emulzije. Kod pranja pri dodatku aktivnog sredstva (za pranje), prvo nas-smanjenje povrinskog napona na graninim povrinama voda/vaz-izrneu vode tj. banje i vazduha koji se nalazi na vlaknima vune, n je olakano kvaenje odnosno prodiranje banje u materijal koji se ere (vunu), * Penuavost nije odluujua za sposobnost pranja jednog sredstva pranje, jer postoje sredstva koja jako penuaju ali imaju slabiju pranja. Ipak moe se rei da pena olakava proces pranja jer se njavcina obino sakuplja u peni. Iz gornjeg objanjenja proistie da dodatak alkalnih sredstava lije neophodan pri pranju. Danas postoje sredstva koja uspeno peru u v -.;tralnoj pa i u kiseloj sredini. Ipak neka sintetika sredstva zahtevaju ^.v'sne dodatke, Pranje sa alkalijama bazira takoe na sniavanju povrinskog na-iona, a sem toga alkalije osapune masnoe i masne kiseline (mineralna :!ja ne osapunjuju), pa nagraeni sapuni imaju dejstvo kako je preduJ .no objanjeno, Ako bi se pralo sa katjonaktivntm sredstvima delii prijavtine bi snmali pozitivno naeiektrisanje. Kako je, pak, vlakno negativno naelek-irisaoo, dolazi do potekoa oko skidanja estica prijavtine, pa zbog :ogf. katjonaktivna sredstva ne dolaze u obzir za pranjej, - L' sluaju pranja sa sintetikim aktivnim sredstvima mora se vo-"... rauna o pH vrednosti banje. Ukoliko se upotrebi za pranje vune anjofiaktivno sredstvo i pere se sa njime u kiseloj sredini, vuna e biti naelektrisana pozitivno a estice prijavtine negativno pa neemo moi ODrati vunu. Ako peremo vunu sa katjonaktivnim sredstvom u kiseloj sredini, :-pod pH 3, bie i vlakna i estice prijavtine pozitivno naelektrisane na e proces pranja biti mogu, ali nee biti ekonomian. Kod upotrebe nejonogenih preparata za pranje pojava naelektrisanja je od manjeg '.'tnaja za proces pranja, pa je pranje sa ovim sredstvima nezavisnije ,. pH vrednosti banje. SuSenje vune Mokra vuna ne srne stajati pa se posle pranja odstranjuje voda i - L .vie vlada iz iste. Ovo se postie ceenjem koje se vri izmeu valja-- ?. po izlasku vune iz kade za ispiranje, i suenjem koje odmah usleuje J specijalnim suarama. Suenju se poklanja posebna panja kako ne bi dolo do pogoranja kvaliteta vune. Vuna se ne srne presuiti i iz nje ne bi trebalo istraniti i vlagu koju ona normalno uvek sadri i koja je zavisna ,od ;*nosti vazduha a donekle i od temperature vazduha. Svako presuivanje vune dovodi do nepotrebnog troenja toplotne energije i do pogoranja osobina vune koja postaje krta i lomljiva. Sadraj vlage u v u n i p o s l e S u e n j a t r e b a d oko i10%, ali ne barem a z n o s i manje od 9/o. U opranoj vuni voda se nalazi na povrini vlakana, izmeu istih u pramenovima i u samim vlaknima. Voda koja se nalazi na spoljnoj povrini vlakana moe se odstraniti isisavanjem, centrifugiranjem i iima-njem tj. ceenjem izmeu valjaka rod odreenim pritiskom. Ovaj zadnji nain se obino i sprovodi u kontinualnom procesu pranja. Odstranjivanje celokupne koliine vode suenjem zagrejanim vaz-duhom nije preporuljivo jer se negativno odraava na kvalitet vune, a sem toga i kotalo bi mnogo vie, ak i do 100 puta vie. Znai suenje vune e biti ekonominije i vuna e biti zatienija od oteenja ako se ceenjem odstrani u veoj meri povrinska voda. Suenje se sastoji u obradi vlane vune vruim vazduhom pod odreenim uslovima, koji se predhodno zagreje provoenjem istog preko specijalnog grejnog tela (kalorifera), koji se neprekidno zagreva pregre-janom ili zasienom parom. Pri tome se u kontinualnom suenju vuna kree, ali se zagrejani vazduh kree intenzivnije prolazei kroz vunu i odnosei sa nje vlanost. Turbulentno kretanje vazduha bi efikasnije suilo vunu, ali se takvo kretanje ne srne dozvoliti jer bi se vlana vuna zafilcavala. Vazduh se preko kalorifera zagreva do umerene temperature 323,15 343,15 [K] (5070C) kako ne bi dolo do pregrevanja i termikog oteenja vune. Ukoliko je vazduh za suenje vlaniji, temperatura zagrevanja is-stog moe biti neto vea. Vano je napomenuti da suv i vru vazduh deluje negativno naroito na suva vlakna. Ureaji za suenje (suare) mogu biti konstruisane na razliite naine sa razliitim pravcem i smerom kretanja vrueg vazduha u odnosu na kretanje vune kroz suaru. Transportovanje vune kroz suaru je razliito kod razliitih tipova suara ali isto mora takoe biti mirno da ne bi dolazilo do zamravanja i zafilcavanja pramenova vune, Vru vazduh moe imati isti pravac i smer kretanja kao vuna i pri tome bi bio sluaj istosmernog suenja. Ukoliko se vru vazduh u odnosu na kretanje vune kree suprotnim smerom, bio bi sluaj supro-tnosmemog suenja. Ukoliko se pak vazduh kree upravo na pravac kretanja vune, bio bi sluaj suenja sa upravnim protokom vazduha. Kod modernih suara Slike 147 Prikaz smerova kretanja lp,.n ;p komhinnvano suvune i ^esto je komrjinovano su vazduha pri suenju vune. fciosmerno protnosmerno i upravno krelanje i'ai. suprotnosmernu kruianj (b), kretanje vazduha, pa se u upravno kretanje (c). supi'utnusrmnno upravno .-avari vazduh kree po nekretanje (d>

64

f c o 7. a v o j n i c i i i m a m o s l u a jsuprotnosmemim a j s u e n j a s spiralnim

kretanjem vrueg vazduha. Kretanje vazduha u suarama se postie potisnim ventilatorima, kod sluaja produvavanja (potiskivanja) vazduha, i usisnim eksh^ustorima kod sluaja izvlaenja (usisavanja) vazduha, ili kombinacijom oba ureaja. _ Kod istosmernog suenja imali bismo sluaj da najtopliji ;i naj-suvlji vazduh dolazi u kontakt sa najvlanijom vunom, da pri kraju suenja dolazi vuna u kontakt sa ohlaenim i vlagom zasienim vazdu-hom i vuna bi bila zatiena od toplotnog oteenja, ali postupak m bi bio dovoljno ekonomian, jer ohlaeni i vlagom zasieni vazduh ne bi mogao da odstranjuje efikasno vlagu iz vune, ak i ako bi se usputno ponovo zagrevao. Kod suprotnosmernog suenja, to je najee i primenjeni postupak, imamo sluaj da zagrejani i suvi vazduh dolazi najpre u kontakt sa skoro osuenom vunom pa moe doi do presuivanja vune,'ak i do termikog oteenja ako bi vazduh bio jako zagrejan. Iz tog razloga liri ovakvom suenju se upotrebljava umerena temperatura, ali je samo suenje efikasno i obavi se za kratko vreme. / Ukoliko bi vazduh na poetku pri dodiru sa vunom imao sasvim umerenu temperaturu a u kasnijem svom toku veu, onda bi to bilo idealno izvedeno suenje. Pribegavajui ovome dolo se do konstrukcije suara sa suprotnosmemim i upravnim kretanjem vazduha sa suprotnosmemim spiralnim kretanjem. Na svom putu, vazduh se preko kalorifera sve vie zagreva, pa nijvreliji vazduh dolazi u kontakt sa najvlanijom vunom. U praksi se najvie upotrebljavaju suare sa kosim bubnjem, etane suare, i suare sa perforiranim bubnjevima. Na si, 148. prikazana je sematski suara sa kosim bubnjem. Ventilator pri dnu suare potiskuje hladan vazduh preko kalorifera i zagrejani vazduh dalje u suaru. Gornji ventilator (ekshaustor) isisava zasien vazduh iz suare i izbacuje ga u atmosferu. Strujanje vazduha koje ine oba ventilatora ima suprotan smer od smera krctanja vune kroz suaru. Vuna se dovodi u koso postavljeni bubanj suare preko dovodne beskrajne trake. Kosi bubanj ima sitasti omota na kome se sa unutranje

je to na slici prikazano, i ne spadaju sa istih pri transportovanju. Obino je za svaki bubanj predvien po jedan ventilator.

Sliku \ M Suara sa pertoriranim bubnjevima. Kaloriferi (l), transportne trake (2), perforirani bubnjevi (3) Vazduh se najpre zagreva pri dnu suare kaloriferom, prolazi kroz .unu i oduzima joj vlagu, ponovo se zagreva preko gornjeg kalorifera, i.:azi L I komoru prolazei po drugi put kroz vunu, Pre ulaska u suaru, vuna mora biti dobro oceena izmeu valjaka, protivnom padala bi sa sitastih bubnjeva pri transportovanju iste roz suaru. - Karbonizacija vune Kada i posle pranja, vuna sadri biljne primese (iak, slama i ."i nije mogue iste odstraniti mehanikim obradama, podvrgava . ^arbonizaciji i to odmah posle pranja i ceenja. (0 mehanikom odstranjivanju biljnih primesa bilo je govora kod dobijanja vune iz vunenih otpadaka). Meutim, ne treba shvatiti da je neophodno potrebno uvek vriti - rbonizaciju. U mnogo sluajeva, vuna se dalje prerauje pa se tek u ..oliku tkanina podvrgava karbonizaciji, naroito kada su biljne primese zastupljene u manjoj koliini i njihovo prisustvo nee remetiti jobiajenu preradu iste. Karbonizacijom se odstranjuju biljne primese u potpunosti, ali . ^. tom prilikom i vunena vlakna oteuju u izvesnoj meri, pa je i iz ^vog razloga treba izbegavati kad god je to mogue. Posle karbonizacije vuna pokazuje otriji opip, manju jainu i smanjenu elastinost, i zadobija ukasto obojenje, Karbonizacija je u stvari hemijski proces razgradnje celuloze (pre-. ocenje iste u hidrocelulozu) biljnih estica, ejstvom odreenih agenasa pri odreenim uslovima, pa se ove razore postajui lako mrvljive u prah koji se lako mehaniki istrese. Razlikuje se suva i mokra karbonizacija. Kod suve karbonizacije se vri obrada vune gasovitim hlorov-conikom u sredini vodene pare. Ovaj postupak zahteva skupe ureaje pa se retko upotrebljava. Kod mokre karbonizacije se vri obrada (kvaenje) vune rastvorom sumporne kiseline od 3 stepena Be ili rastvorom aluminijum hlo-rida (AlCLj-6H 30) od 6 stepena Be. Da bi se kvaenje vune bolje i rav-nomernije izvrilo (odnosno kvaenje biljnih estica) dodaje se pome-nutim rastvorima i aktivno sredstvo za kvaenje u kiseloj sredini. Ipak, ee se primenjuje postupak sa sumpornom kiselinom koji se u celosti sastoji u sledeem: Pri kvaenju se vuna zadrava u rastvoru sumporne kiseline 20 25 [min]. Posle toga vri se ceenje vune, obino u kontinualnom procesu, izmeu valjaka, a u diskontinualnom procesu u centrifugi. Zatim usleuje topla obrada u suari zagrejanoj na 383,15 [K] (110C) u vremenu od 10 do 15 [min]. Posle ove obrade vri se istresanje (otpraivanje) vune u najuobiajenim ureajima za otpraivanje ili u vuk ispraivau. Da bi se izvrila neutralizacija zaostale sumporne kiseline na vlaknima, vri se odmah posle otpraivanja obrada vune rastvorom sode od 2Be na hladno, pa se posle toga pristupa ispiranju vune istom vodom, ceenju i uobiajenom suenju. Ureaj za obradu vune rastvorom sumporne kiseline u kontinualnom procesu podsea svojim izgledom na kadu levijatana za pranje vune. RAZVRSTAVANJE VUNE U TRGOVINI Razvrstavanje vune u trgovini moe biti sa raznih taaka gledita: Prema poreklu: La Plata vuna, kapska vuna, australijska vuna, novozelandska vuna, panska vuna, italijanska vuna itd. Prema delu tela ovce: vuna sa plea, vuna sa bokova, vuna sa strane vrata, vuna sa lea i gornjeg dela vrata, vuna sa butova i donjeg dela vrata, vuna sa grudi, vuna sa glave, vuna sa trbuha itd. Prema starosti i polu ivotinja: ovja vuna, ovnovska vuna, jarina, vuna sa iljeza. Prema rasi ovaca: Merino, Crossbred, Cheviot itd. Prema nainu dobijanja: runska vuna, tabaka vuna, vuneni regenerat itd. Prema nameni u tekstilnoj industriji: vlaarska vuna, eljarska vuna, vuna za tepihe itd. Prema sadraju masnoe i neistoe: sjerava neprana vuna, kupana vuna na ovci, industrijski prana sa sadrajem masnoe 1,5%, vuna ekstrahirana,. ikava vuna itd. Prema vrsti vlakana: puhasta, prelazna, osjasta. Prema finoi: fina vuna, srednje fina, gruba vuna, loa vuna.

Slika 148 Suara sa kosim bubnjem. Dovodna traka (<), odvodna traka (I). ventilator (a), kalorifer (b), ventilator ekshaustor fc), sitasti omota bubnja sa iljcima (d)
strane nalazi vei broj elinih siljaka koji <u pravilno rasporeeni. iljci zahvataju pramenove vlane vune i obr-innjcm bubnja oizi.i ili iinvKn p ko*,!.) punuiji. Kml pnimninvi '\n-.\*\ u gornji poloaj otkae sc od iljaka i padaju vcrtlkulhu nanie tlu mi mih iljaka na donjem delu cilindra, koji ih opet zahvate i odiu u vis po kosoj putanji. Ovo se naizmenino ponavlja sve dok pramenovi ne izau iz suare, odnosno iz kosog bubnja. Kod suenja vune u ovakvoj suari, proces je kontinualan i efikasan, ali nije preporuljivo suenje fine vune jer hod kretanja vune nije iniran pa dolazi do zafilcavanja. Prema tome ovakve suare bi se mogle koristiti za grublje vune.

Slika 149 Etana suSara. Vntilator (I), kalorifer (2), etae (a ,b, c, d, e), ventilator ekshaustor (3), predgreja vune (4) Kod etane suare (si. 149) je hod prolaska vune mnogo mirniji pa je ova suara pogodna za suenje i finih vuna. Broj etaa moe biti razliit. Na slici je prikazana suara sa 5 etaa. Vlana vuna pridolazi na najvilju etau, dok najnia etaa, na kojoj se suenje zavrava, izbacuje vunu iz komore suare. Kretanje vrueg vazduha i kod ove suare se postie jednim potisnim ventilatorom i ekshaustorima. Izbacujui zasien vazduh, ali jo uvek topao, ekshaustori potiskuju isti do ureaja za predgrevanje vune ime se postie efikasnije suenje. Dovod vlane vune do najvie etae vri koso postavljena beskrajna traka sa igliastim poljem. Trea vrsta suare prikazana je sematski na si. 150.. To je suara sa sitastim bubnjevima koji lagano rotiraju u komori suare. Bubnjeva moe biti u komori i vie, ali se obino povezuju po dva. Suenje je vrlo efikasno i vuna se osui za 12 (min), ali ova suara vie odgovara za grublju vunu. Vru vazduh se pokree kroz suaru jakim ventilatorima sa jakom moi usisavanja, pa pramenovi vune naleu na si-taste bubnjeve, kako

65

Prema vremenskom razmaku striga: jednogodinji strig, dvogodinji strig, estomeseni, zimski i letnji strig itd. Prema celini runa: neoieno (neokrajano), delimino okrajano, neraskinuto, raskinuto. Prema duini vlakana: kratkotapelna, srednjetapelna i dugota-pelna vuna.

66

Kod nae domae vune prema propisima JUS-a razlikuje se vuna

p r e m a v r e m e n u s t r i g a : n o rrazmakui od t r imeseci; prvi u m a l n s 12 g

Trenutno se u Jugoslaviji prerauje vuna oko 30.000 tona godinje, dok svetska proizvodnja vune iznosi oko 1,8 miliona tona godinje. Svetski proizvoai vune Najvei svetski proizvoai plemenite vune su AUSTRALIJA i NOVI ZELAND i zajedno daju 1/3 svetske proizvodnje. Drugi proizvoai u Opadajuem redosledu po koliini su Sovjetski Savez, Argentina. Juna Afrika (Kapska vuna), SAD, Urugvaj (La Plata vuna). Velika Britanija, Indija sa Pakistanom, panija, Kina, Turska, Brazil, ile. Francuska, Italija, Jugoslavija, Rumunija, Iran, Bugarska, Irak, Irska, Ne-maka, Avganistan. 1.2.1,2. KOZJA DLAKA (KOZINA, KOSTRET) Postoje nekoliko rasa koza, ije se dlake zbog njihove finoe i zna aja za tekstilnu industriju oznaavaju kao vuna. Tu spadaju uglavnom' angorska, kamirska i tibetska ko^ za. Balkanske i nae domae koze, iji je broj u naoj zemlji smanjen posle drugog svetskoe rata na najmanju meru, daju vrlo gruba, prava vlakna, koja nemaju dobre osobine, pa se od njih mogu izraivati grublje tkanine zastirai. Boja kozine balkanskih i uopte evropskih koza moe biti bela, ukasta ili mrko-crna. Deb'jina vlakana moe biti i 0,1 [mm] dok im je duina do 20 [cm]. Meutim, ukoliko koza ivi slobodno, daje preko zime finije osnovne puhaste dlake koje se jedva razlikuju od vune. Ipak neto su tvre i pokazuju vei sjaj. Debljina ovih puhastih dlaka iznosi oko 15 [u.m]. U prolee ova vlakna ispadaju pa se mogu sa koza skinuti upanjem ili iseljavanjem, Ista se mogu upotrebiti u meavini sa vunom, Na si. 151 dat je uzduni izgled puhastog vlakna (A) i grubljeg vlakna (B) kao i izgled poprenih preseka (C). 1.2.1.3. MOHER Moher vlakna potiu od angorske koze koja je nazvana po turskoj pokrajini Angori, gde se uspeno gaji. Danas se ova koza gaji i u Americi, Junoj Africi, Australiji i Sovjetskom Savezu. Koza ivi u siobodi u velikim krdima. Pri jednogodinjem strigu dobija se sa jedna koze oko 2 [kg] vune. Dlake su valovite, dugake 15 30 [cm], debele 30 60 [u m], mekane su i glatke, svilasto sjajne, po boji ukasto bele, rede si\e ili mrke bolje. Meutim, boja moe biti zaprljana, ak i crna. Beo inoher ima najveu vrednost, Krljuti su slabije izraene, pa je otuda vlakno glatko i sjajno. Poneka krljut obavija celo vlakno ali su obino krljuti razbacane be/,
II

strig 18 meseci, drugi strig avgusta ili septembra a zapravo 4 meseca posle normalnog ili prvog striga, trei strig do 4 meseca posle drugog striga, 2/3 striga do 8 meseci posle prvog redovnog striga u prolee. f UTVRIVANJE KVALITETA VUNE Utvrivanje kvaliteta vune kao i provera kvaliteta vri se prema propisima JUS-a, organoleptiki vizuelno i laboratorijskim ispitivanjem. Organoleptikim ispitivanjem se utvruje: poreklo, vrsta i tip vune, stil vune (opti utisak o svim osobinama vune), stepen finoe, duina vlakana, vrstoa, jaina, sadraj oslabljenih vlakana, procenat tendera, boja vune, sadraj biljnih primesa i drugih neistoa, ispravnost pakovanja, stanje ambalae, oteenost bala. Laboratorijskim ispitivanjem se utvruje: randman vune, finoa vlakana (srednja finoa, standardna devijacija} stepen finoe), duina vlakana, kovrdavost, vrsta i oblik krljuti, oblik prese-ka vlakana, jaina, izduenje do prekida, elastinost, oteenje vlakana itd. UPOTREBA VUNE Zahvaljujui svojim visokovrednim osobinama vuna nalazi viestranu primenu. Meutim, zbog njene visoke cene upotrebljava se danas vie u izradi vrednijih artikala za izradu tkanina za odevanje, za izradu irikotaerskih artikala, za izradu vrednijih prekrivaa i tepiha. Takoe zbog visoke cene vune prerauje se u veim koliinama u meavini sa drugim vlaknima. Velike koliine vune se upotrebljavaju za izradu kvalitetnog filca za razne potrebe. Kratkovlaknasta vuna ili vuna od otpadaka upotrebljava se i za punjenje nameitaja kao i dueka, dok se odpadak vune u obliku praine upotrebljava za izradu toplotnoizolacionog materijala. Ukratko reeno svako vlakno vune, bez razlike na duinu i uopte na kvalitet, moe se svrsishodno upotrebiti. Vuna se uspeno prerauje u preu po sistemu vlaenja i po sistemu eljanja. Vlaena prea se uglavnom upotrebljava za izradu tkanina koje e se valjati (zafilcavati), dok se od eljane pree izrauju prvorazredne tkanine i pletenine za odevanje. Hemijska vlakna su potisnula vunu samo u izradi odreenih artikala, ali u pogledu izrade tkanina za odevanje vuna ima vanu ulogu. 160

ii

Vi!

\I 6

/vi

f r
i

A
r

Slika 151 Mikroskopski izale-kozje dlake. Uzduni izgled puha-slog vlakna (A), grubljeg vlakna* (B), popreni presek (C)

ikakvog pravilnog reda. Grublje dlake mogu imati sr, Gornji kraj vlakna je gladak i otar. Mikroskopski izgled' moher vlakana kao. i izgled poprenog presek?. je dat na si. 152. Finoa vlakana je dobra do etvrte godine starosti koza. Docnije su sve" grublje da se moher sa koza vfarih 7 godina potovo ne moe m ^potrebiti jer debljina moe iznosili do 150 [p-m]. Moher nije sklon zafrkavanju, pa je pogodan za izradu eljane pree, odnosno za izra Ju plia, vetakog krzna itd. Najbolji moher se dobija iz Tur ske i prodaje se po raznim stepe nima finoe ili nesortiran. Odlikuje se izvanrednom mekoom i le pim sjajem. Moher iz Amerike i Ju .me Afrike strie se dva puta godinje, pa su vlakna kraa i nemaju mekou turskog mohera. Sem toga vei broj vlakana se teko boji. Repriza za moher iznosi 13%. Slika 152 Mikroskopski izgled vlakna mohera. Po Poznati kvaliteti turskog mohera su: Fine, duini (A), popreni presek Castambul, Bevbarar, Fa-ir Aver ije (B) karakteristike dajemo u tabelarnom pregledu: Dui ; na u mm Deb'.iina u [ !>m] S j a j Jednokamernost ist-oa 3o;a O D 1 ^ 152,5205 152,5178 203254 190.3 63,542.25 228.5 31,75 dosta dobar 42,25 10 vrlo veliki veliki TABELA srednja dosta dostadobra dobra vrlo ist dobra dobar ist vrlo ist dosta mek dobraa vrlo dobra sveti dosta ist vrlo mek mek

PREGLED KVALITETA TURSKOG MOHERA NAZIV KVALITETA FINE CASTAMBUL BEYBARAR FAIR AVER . 26 [ nm]. Po svojoj povrini imaju izraene krljuti ali tako da jedna krljut obavija celo vlakno (si. 153). Puhasta vlakna se upaju ili ise-Ijavaju sa koze u prolee i ista su obino bela, ali mogu biti delimino siva i sivo-crna. Meutim, pored puhastih dlaka koza daje i prava, kruta, dugaka i gruba vlakna, ija debljina iznosi 60 90 [ nm]) a duina do 14 [cm], koja priinjavaju veliku potekou pri odvajanju pu-haste dlake. Artikli izraeni od puhastih vlakana su laki i veoma topli. Kamirska vuna se prerauje i u meavini sa vunom i to uglavnom za izradu alova. Nedostatak kamirske vune je mala elastinost. Posle guvanja oporavljanje vlakana je sporo. Veoma su osetljiva na alkalije, ak i na natrijumkarbonat kao i na kiseline. Napadaju je bakterije u alkalnoj sredini, pa se zbog toga u zavrnoj obradi obrauju artikli siretnotn kiselinom. Kamirska vuna se takoe upotrebljava za izradu odee visokog kvaliteta i artikli su obeleeni izrazom Pure Cashmere, za razliku od falsifikata koji su izraeni od najfinije ovje vune. Vuna koja se dobija sa koza iz Tibeta nije tako fina kao kamirska vuna, pa zaostaje po kvalitetu, U klasa: Duina 3 6 [cm], potpuno bela, nezafilcana i bez stranih primesa. III klasa: Duina do 3 [cm], potpuno bela, nezafilcana i bez stranih primesa. y Zatim se razlikuje na tritu: Filc I: ist i bez stranih primesa. Filc II: zaprljan prosean sa sadrajem estica slame, sena i si. i.2.1.6. KAMILJA DLAKA (VUNA) Dobija se od jednogrbe i dvo-grbe kamile. Telo kamile je pokriveno dvojakom dlakom, jedna se tretira kao vuna jer je veoma fina (1428uim) i dugaka do 10 cm. Kovrdava jc, uta, crvenkasta ili mrka po boji. Druga vrsta koja se tretira kao dlaka je gruba (do 75u-m) i dugaka je samo 56 [cm]. Nije kovrdava. Kamilja dlaka se upotrebljava ista ili pomeana sa vunom za izradu ebadi, tkanina za zimske kapute itd, Karakteristika tkanina je to su lake i tople. Slika 153 Mikroskopski Vlakna kamilje vune nemaju sr, po izgled kamilje dlake. Puhasto vlakno (A), grubo duini su prugasta. Obavijena su cilindrinim, vlakno (B), popreni presek po ivici slabo nazubljenim i jedva vidljivim (C) krljutima. Kod dlaka koje su osjaste razlikuje se sr (sL 155). Popreni presek vlakana je kruni ili ovalni. U porodici kamila spadaju i ivotinje: Lama, Alpaka, Vikunja i Guanako ija se dlaka takoe upotrebljava u tekstilnoj industriji, a poznata je pod nazivom: lama, alpaka, vikunja i guanako vuna. 1.2.1.7. LAMA VUNA Dobija se od ivotinje lame koja ivi u stepama Bolivije i Perua. To je domaa ivotinja veliine jelena. Daje vlakna crna, bela, sivo mrka ili crvenkasta. Vlakna su duga ali prilino tvrda pa se upotrebljavaju za izradu grubljih tkanina. Puhasta vlakna su debela 20 30 [irni], meutim, kod grubljih vlakana debljina iznosi i do 150 [u,m]. Krljuti su jedva vidljive. Grublja vlakna imaju isprekidanu sr. Pigmentne materije koje daju obojenje vlaknu, nalaze se u centralnom delu vlakna. 1.2.1.8. ALPAKA VUNA Dobija se od domae ivotinje alpake koja se najvie gaji u Peruu i ileu. Vuna je bela, crvenkasta, mrka ili mrko-crvena. Dosta je zaprljana, Godinje ivotinja daje 3 do 4 [kg] vune, ija su vlakna duga 1525 cm a debela 1020(30) [ u-m]. Prilino su prava ali su meka-i imaju svilast sjaj. Upotrebljavaju se u meavini sa kamiljom dlakom i;i sa ovjom vunom za izradu tkanina. Finija vlakna su bez sri i obavijena su krljutima cilindrinog oblika po ivici malo nazubljenim, dok se kod grubljih vlakana pojavljuje, sr. Debljina ovih vlakana iznosi 35 70 fj> m). Pigmentne materije su rasporeene kao prsten, pa ih u spoljnjem i unutranjem sredinom delu,* vlakna ima manje. Kod finih vlakana krljuti su jedva primetne.

!.:,;.4. KAMIRSKA VUNA Kamirska vuna se dobija od kamirske koze ija je postojbina Tibet. Koza ivi na padinama Himalaja, Koze se gaje kao domae ivotinje u Kamiru i Tibetu, ipak koza iz Kamira daje finija vlakna od ';ojih se izrauju poznati kamirski alovi. Koza daje puhasta vlakna, godinje 300 500 [mkg] koje se odlikuju izvanrednom finoom. Mogu biti dugake do 9 [cm] i debele 8 1.2.1.5, ANGORSKA VUNA

dobra mek

kamirske vune. Zeja dlaka se dobija od divljeg i pitomog izgled vlakna (A), gruba zeca. Oba imaju puhas-tu i osjastu dlaku. Divlji Puhasta(B), popreni presek vlakna zec ima dlaku ukasto-mrke do sive boje. (C) Dlaka je pogodna za valjanje. Pitomi zec daje dlaku bele i sive do crne boje, Dugaka je 3 do 4 [cm] i debela 20 [nm]. Prilino je mekana. Zeja dlaka je cenjena za izradu eira, ali se moe meati sa pamukom i vunom, pa se od dobijene pree izrauju tkanine za enske haljine. Naroitu vrstu dlake daje angorski zec koja je poznata pod na-rivom angorska vuna. Angorski zec potie iz Angore. Daje dugu, vrlo finu i puhastu dlaku u koliini do 0,5 [kg] godinje. Dlaka se skida ianjem, upanjem ili iseljavanjem. Fina dlaka angorske vune je debela 12 14 [ u m ] i poseduje uljno masnu povrinu. Lako se naelektrie statikim elektricitetom, pa reumatiari nose rado ve od ovih vlakana. Duina ovih vlakana iznosi do 12 [cm]. Posmatrana preko mikroskopa pokazuju ova vlakna izgled dat na si. 154. U grubljim vlaknima se vide srne elije, karakteristino za ova vlakna u obliku perii poredanih u 1 do 4 reda. Krljuti imaju oblik nepravilnog crepa na krovu kua. Osim finih vlakana angorski zec daje i grublje, osjaste dlake debljine 34 45 ( ura). Popreni presek vlakna je ovalan, ali moe biti i pravougaon. Angorska vuna je vrlo laka i tkanine izraene od nje su za upola pa i vie lake od tkanina izraenih od ovje vune. Upotrebljava se sama ili u meavini sa vunom. Naroito se Slika 154, Mikroskopski upotrebljava za izradu toplih triko.taerskih izgled vlakana angorske artikala (rukavica, pulovera, alova itd.). vune. Puhasto vakno (A), Angorska vuna se sortira takoe pa razlikujemo grubo vlakno (B), popreni presek (C) sledee kvalitete: I klasa: Duina preko 6 [cm] potpuno bela nezafilcana i bez stranih primesa.

Slika 153 Mikroskopski

11*

163

1.2.1.9. VIKUNJA VUNA Dobija se od ivotinje vikunje koja ivi u Peruu, Boliviji i Junom Ekvadoru. Vuna joj je na gorniem delu tela crvenkasto-ma, mrka ili oma, a na drugom delu tela svetlije boje. Vlakna pokazuju lep sjaj, dugaka su 3 8 [cm] t debela 10 20 [um]. Vikunja vuna se upotrebljava za izradu skupocenih prekrivaa : trikotaerskih artikala. Krljuti su poptuno cilindrine. Grublja vlakna su bela i imaju sr. ! 2.1.10. GUANAKO VUNA Dobija se od ivotinje guanako koja ivi na visoravnima Anda i na Patagonskim ravnicama. Gornji deo tela je pokriven mrko-crvenkastim vlaknima, dok donji deo tein nosi bela vlakna. Vlakna na glavi su crne boje. Vlakna su meka i dugaka 10 12 [cm]. Obino se prerauju u meavini sa alpaka vunom. 1.2.1.11. KONJSKA DLAKA U trgovini dolazi kao dlaka sa repa i sa grive. Moe bici razliite duine pa se sortira na duine 1020; 2045 i preko 45 [cm]. Dlaka sa

11*

163

:,pa dostie duinu i do 87 [cm]. Debljina dlake je 80100 [dml H.gu om bele, mrke, crne ili sive boje. Crne i bele dlake su vrednije. Upotrebljava se za izradu sita-tkanine za krojaki pribor. r i M . GOVEDA DLAKA . Dobija se upanjem ili ianjem krava. I pored velike krutosti m^e se upotrebni u industriji filca. Finija vlakna se mogu upotrebni 1 sa radu re e * ? , u "lavini sa vunom za izradu tepiha. Govea dlaka K se dooro valja (zafilcava), : 2 SVILE (FIBROINSKA VLAKNA) \ Svile su sekreti izluene materije iz tela ivotinja i po svojoj du-i moj strukturi, fizikim osobinama, a donekle i hemijskim osobinama razlikuju se od dlaka. U ovu vrstu vlakana spadaju: pitoma svi-'. c:iv!-ie tusa svile, morska svila, paukova svila i svila od mrava u znaaja za tekstilnu industriju je pitoma svila i to za izradu odre-emn artikala, jer je u izradi mnogih artikala potisnuta upotrebom emijskih vlakana. Svetska proizvodnja svile pokriva samo 0 2% od :.Kupne koliine tekstilnih sirovina koje prerauje tekstilna industrija J rerna lome svile nemaju kvantitativan znaaj. 1.2.2.1. PITOMA SVTT.A Pitomu svilu daje sviloprelja Bombyx mori, ija je postojbina Kina gde je bila poznata jo pre 5-000 godina. Danas se sviloprelja Bombyx mori gaji i u Evropi i to u onim zemljama koje gravitiraju 5redozemnom moru. Meutim he-mijska vlakna je zamenjuju u izradi niz tekstilnih artikala koji su se ranije izraivali od svile, pa njena Sh.<a 156 - Leptir Bombyx mori proizvodnja opada. Ve danas se svila tretira kao luksuzno vlakno prilino je skupo) za izradu svilenih arapa i poznatog kineskog krepa. Gajenje svilobube Bombyx mori Leptiria Bombyx mori poloi 300500 jaja a zatim ugine. Jaja se Dakuju u specijalne kutije i uvaju 56 meseci, u poetku pri normalnoj temperaturi a zatim na 283,15285,15 [K) (1012C), u zimsko -vreme na 275,15277,15 [K] (24C). U prolee kada beli dud pone da olistava, vri se oivljavanje plo-'da u jajima. Prostorije moraju biti potpuno iste i dezinfikovane sumpor dioksidom ili Lizolom. Oivljavanje ploda poinje na temperaturi 283,15285,15 [K] (10 12C). Temperatura se zatim podie na 295,15296,15 [K] (2223C). Vlanost vazduha mora biti odreena. U poetku je zastupljena 70''. 166 relativna vlanost. Kroz 23 dana poinju larve da izlaze. Relativna vlanost vazduha se poveava na 75% a temperatura koja se odrava u prostorijama iznosi 291,15 293,15 [K] (1820C). Ukoliko ne postoji ureaj za klimatiziranje, prostorija, odravanje relativne vlanosti se postie kvaenjem zidova ili sipanjem vode u iroke plitke sudove razastrte po podu prostorije. Larve su jedva dugake 3 [mm]. Iznad samih kutijica sa jajima postavi se mrea sa sitno iseckanim dudovim liem na koje larve prelaze da bi se hranile. Lie sa larvama se prenosi u drugo odelenje koje takoe mora biti isto, sa odreenom temperaturom i vlagom. Lie se menja 23 puta dnevno, na taj nain to se preko starog lia postavlja mrea sa novim liem, pa larve preu same na njega. Staro lie se izbacuje. Nekoliko dana kasnije, kada su se larve razvile u gu-senicu, lie se ne secka, ve se stavlja celo dudovo Ue. Gusenica naglo raste i presvlai svoju kouljicu petog, desetog, esnaestog i dvadeset treeg dana. Posle 30 dana buba dostigne toliko razvie da je 50.000 puta tea od larve, a njena duina iznosi 810 [cm], to znai da se poveala za oko 30 puta. Kada nastupi trideset i drugi dan u odgajivanju, gusenica prestaje da jede, podie glavu i trai zgodnu granicu, gde se popne i pone da se razvija. Gusenica isputa tenost iz dva otvora, koja se odmah stvrdnjava na vazduhu (fibroin). Dve niti, koje se stvaraju iz ove izluene tenosti, predstavljaju svilena dvostruka fibroinska vlakna koja gusenica jo obavija zatitnim omotaem sericinom i slepljuje ih meusobno. Isputanje fibroina i sericina nije ravnomerno, ve se vri u kap-ljicama, koje se isteu, pa je vlakno sastavljeno iz velikog broja fibrila koje naleu jedna na drugu. Ove

fibrile se kod neke svile odvajaju, pa je svila neznatno maljava, to se u procesu tekstilne prerade mora odstraniti. Pomou ovog beskrajnog i dubliranog vlakna, gusenica se najpre privrsti za granicu a zatim ini pokrete glavom sline osmici (si. 157} i na taj nain od beskrajnog vlakna, koje sama proizvodi, stvara guvi koje slae oko sebe i naini auru. Takvih guvica moe biti 60.000, a svaka guvica sadri po 1020 osmica. Za vreme zavijanja vlakno se ne prekida i rasporeeno je po auri ravnomerno ali je sve tanje i tanje jer se buba iznuruje.. Zavijanje traje 2 3 dana, Duina dvostruke svilene niti iznosi 3.0003.500 [m]. Na kraju .gusenica isprede sebi gustu tanku posteljicu (tetet). pretvara se u lutku i umiri se, Posle 20 dana lutka dobija krila i noge i pretvori se u leptira koji pusta sok iz otvora na glavi, kojim bui auru i konano kroz otvor izae. Ako je enka, po
ts7 Gu oploenju poloi jaja i ugine. Meutim, u procesu dobi- senfca niti-janja svile ne srne se dozvoliti da svi leptiri izau Iz ma SViie u 0b-aura, ve samo iz onih aura koje su ostavljene za do- liku osmice

Fibroina 72 81%, sericina 19 28%, masti 0,5 do 1%, pig-mentnih i mineralnih materija 1 1,4%. Sadraj masti daje svili vei elasticitet i titi vlakna od vlage. Sericin koji slepljuje fibroinska vlakna je malo otporna belanevina, koja se ve u rastvoru sapuna kuvanjem moe odstraniti (degumi-ranje svile). Sericin se u stvari sastoji iz dve komponente i to iz sericina A i sericina B. Iz vodenog rastvora sericina lako se moe pomou elektrolita, npr. (NH-OiSO*, istaloiti sericin B dok sericin A ostaje u rastvoru. Svilena vlakna koja u stvari predstavljaju tekstilna vlakna su sastavljena od fibroina, koji pokazuje sledei proseni elementarni sastav: Ugljenika 48%, vodonika 6.0%. azota 18.3%. kiseonika 27,7%. Razlaganjem fibroina putem hidrolize oslobaaju se aminokiseline. Meutim u veoj koliini nego kod vune, zastupljene su aminokiseline gHcin, alanin i tirozln (po nekim autorima i serin) koje uglavnom zajedno izgrauju fibroin sa oko 70%. Druge aminokiseline su zastupljene u manjim ili neznatnim procentualnim odnosima. Razlika pak izmeu fibroina i sericina ie samo u razliitom procentualnom ueu pojedinih aminokiselina, ali su obe belanevine izgraene od istih aminokiselina s tom razlikom to u sericinu nije zastupljena samo aminokiselina fen'ilalanin.

167

Degumiranje svile Sirova svila je zbog prisustva sericina obojena, tvrda i lomljiva i bez prijatnog sjaja, pa se isti mora odstraniti to se ^postie degumiranjem. tj. obradom sirove svile sapunskom penom, odnosno rastvorom sapuna. Posle odstranjivanju sericina svila je laka za oko 23% u proeku. Takoe deeumirapa svila nokazuje smanjenu jainu, ak i za 20%. ali je fina. meka, bela i 1 veoma prijatnog sjaja. Degumiranje se praktino izvodi tako to se sirova svila obrauje u sapunskoj peni koja se stvara u/ voenjem vodene pare u rastvor sapuna 150 [mkg/1], koji se nalazi u kotlu pri dnu a zapravo ispod svile koja je okaena na tapove. Izmeu svile i rastvora sapuna se nalazi Ia-*no dno (perforirana pregrada). Razvijena pena prome svilu i polako skida sericin. Ako se isti na ovaj nain ne odstrani potpuno, vri se naknadna obrada uz pokretanje svile u rastvoru sapuna 3 [mkg/11 pri temperaturi 333,15 do 353,15 [K]. (60S0C) Slika 165 Degumiranje svile. Rastvor sapuna (R), Ukoliko se ne raspolae sa ureajem za pena sapuna (Rpl, dovod razvijanje pene, degumiranje se moe izvriti pare (P), svila (S) obradom svile uz runo pokretanje iste preko stapova u rastvoru sapuna 20 [msg/'l]. Obrada traje 6090 [min], pri temperaturi 333,15

70

173

353,15 [K] vc'OS0C). Ako se u ovom sluaju nije odstranio sericin u potpunosti, prebacuje se svila u svezi slabi rastvor sapuna (5 mkg/1) u kome se, takoe uz pokretanje, obrauje 60 minuta. I u prvom i drugom postupku degumiranja, vri se na kraju ispiranje vruom vodom uz eventualni dodatak 0,5 [mkg/l] sode i konano dobro ispiranje istom hladnom vodom. Oteavanje svile Da bi se nadoknadio gubitak u teini zbog degumiranja, vri se oteavanje degumirane svile. Svila ima osobinu da iz rastvora soli ka-laja, aluminijuma, gvoa, fosforne kiseline, silicijumove kiseline, specijalnih sredstava kao to je monopolcmo itd, apsorbuje iste i da na taj nain postane tea. To se iskoriava pa se obradom svile u pomenutim agensima vri nadoknada izgubljene teine. Meutim, nekada se otezanje izvri i vie, a nekada i u manjoj meri pa se razlikuje otezanje pari, nadpari i podpari. Ako se npr, od 100 [kg] sirove svile posle degumiranja i oteavanja dobije 100 [kg], kae se da je otezanje pari. Kad bi se dobilo 130 [kg], bilo bi otezanje 30% nadpari, a kad bi se dobilo 90 [kg], bilo bi otezanje 10% podpari. Oteavanje se obino sprovodi na tkaninama i tom prilikom se osobine tkanine menjaju. Suvie veliko oteavanje deluje negativnojer se tkanine lome. Ukoliko e se svileni konac upotrebljavati za ive1 nje, ne vri se oteavanje istog, Pri umerenom oteavanju, tkanina postaje gua i pad pri noenju je bolji. Nie navodimo jedan postupak oteavanja svile. Degumirana svila se na obinoj temperaturi obrauje 6090 [mm] u rastvoru soli kalaja (SnCl + 5 HiO ) jaine 30 stepena Be. Zatim se svila dobro iscedi i ispere hladnom vodom. Ponovo se iscedi oa se obrauje 60 [min] u rastvoru natrijumovog fosfata (Na2HP04 12 H;0) koncentracije 150 200 [mkg/1] Pn temperaturi 323,15333,15 [ K ] (5060C). Posle toga se svila cedi i ispere svezom vodom. Ovakve obrade se mogu ponoviti nekoliko puta, zapravo dok se ne postigne eljeni efekat oteavanjj, Kad se postigne potrebno oteavanje svila se zavrno obrauje 60 minj.ta, pri temperaturi 333,15 [K] (60C) u rastvoru vodenog stakla, koncentracije 1 5 stepena Be. Konano svila se dobro ispere vodom, cedi i sui. Oteavanje svile namenjene osnovi obino se vri 30% nadpari; na-menjene potki 50%; a svile namenjene za izradu kravata 70% nadpari. Strukturna graa i mikroskopski izgled svilenog vlakna Popreni presek svilene niti odmotane saauresviloprelje Bombvx mori prikazao je Mohara ematskim prikazom dat na si. 166. Po ovome

STRUKTURA SVILE

Hemijiski sastav svile Vise od sedam decenija se istraivai mnogih zemalja bave prouavanjem hemijskog sastava svile. Iz ovih istraivanja proizilazi da se fibroinski molekul sastoji iz 16 ili 17 amino-kiselma medjusobno povezanih peptidnim vezama u molekul biopolimera. Izmedju navedenog broja amino-kiselina u najveem stepenu su zastupljeni glicin, alanin, serin i tirozin. Prve tri kiseline ine preko 90% svih amino kiselina fibroina. Takodje je i relativno mali sadraj istina, glutaminske i asparaginske kiseline. Ostaci obe ove kiseline ee se sreu u obliku slobodnih kiselina nego u obliku amida. Noviji rezultati istraivanja aminokiselinskog sastava fibroina i sericina prikazani su u tablici 37 iz kojih proizilazi da je u fibroinu dokazano 17 aminokiselina.
Tablica 3.7. Aminokiselimki sastav fibroina i sericina Bombix mori L, mohkl %

U molekulu fibroina relativno je mali sadraj ostataka baznih aminokiselina (lizina, histidina i arginina). Otuda je relativno mala sposobnost svile za apsorpciju kako kiselina tako i baza. Zahvaljujui velikom sadraju kiselina sa malim bonim ostacima molekuli fibroina se medjusobno gusto slau i lako orijentiu u podunom pravcu. Otuda vodonikove veze imaju veliku ulogu u uspostavljanju konformacije molekula fibroina.

AminokiselinaFibroinSericin ukupnoH-lanacL-lanac

72

173

Hemijski sastav sirove svile zavisi od rase svilobuba,ishrane,klime I drugih uslova gajenja. Pri ishrani Uscem belog duda gusenice domae svilobube iskoristte oko 65% aminokiselina iz kojih u toku biosinteze nastaje fibroin I sericin. Osnovna komponenta fibroina je glicin,alanin,serin,tirozin.Sericin svile je bogat serinom,glicinom, glutaminskom i asparaginskom kiselinom. Molekili sericina su sklupanog oblika i po strukturi pripadaju globulastim proteinima.Molekuli sericina su vise od dva puta kraci od molekula fibriona.Osim po sadraju kiseonika sericin se razlikuje od fibriona i po visokom sadraju serina, dikarbonskih kiselina i cistina.Sericin je nepostojano jedinjenje pa se njegova fiziko-mehanika svojstva menjaju sa promenom uslova uvanja i obrade kokona. Dobra rastvoriljivost sericina u vodenim rastvorima akalija i kiselina,pa i u vodi, je mogua zbog postojanja velikog sadraja polarnih,veinom hidratisucih grupa, u makromolekulima sericina. Brzina rastvaranja sericina ima znaajan uticaj na uslove odmotavanja kokona.

174

73

dimenzijama: a=0,968 [nm], b=0,7 [nm], c=0,88 [nm], (* =75 50'. Model je prikazan na si. 168. Pod predpostavkom da su makromolekule u kristalu izgraene od ostataka glicina i alanina koje su polikondenzovane i polipeptidne lan

Slika 166 Sematski prikaz preseka nedegumiranog svilenog vlakna: koa (1), korteks (2). spoljni omota fibriona (3), kora .sa fibrilnom .strutkuram f4), centralna zona vlak na (5)

Slika 167 Mikroskopski izgled nedegumirane svile (A), degumirane po duzini (B), popreni presek degumiranog vlakna ( C )

spoljni omota (sericin) sastoji se iz dva sloja:

Slika 168 Model grae elementarnog kristala fibroina ' (Meyer-Mark)

koe (1) i korteksa (2). Dva fibroinska vlakna imaju za sebe strukturnu gradu pa se razlikuju tri sloja i to spoljni omota (3), kora sa fibrilnom strukturom (4) i centralna zona strukture vlakna. Kada se posmatra sirovo svileno vlakno preko obinog svetlosnog mikroskopa sagledava se u uzdunom izgledu grubo, hrapavo vlakno sa neravnomerno debelim omotaem sericina (si. 167, A). Posle degumiranja svile tj. posle odstranjenja sericina pod mikroskopom se vide dva fina vlakna (B), Na poprenom preseku degumiranih vlakana zapa, a se picasto ovalan vie trouglast ; izgled (C). Ako se posmatra debljina ', jednog istog vlakna, ali na razlici- , tim mestima, uoie se da ona vari- : ra za oko 20%. Kod posmatranja svilenog vlak- , na preko elektronskog mikroskopa, . pri uveanju od 12.000 puta, mogu se primetiti mikrofibrile. One obu- > hvataju irinu od oko'10 [nm], to , odgovara slaganju 2030 makromolekula fibroina jednog uz drugi. Prenik svenjeva fibrila iznosi oko 1 100 [nm] a duina im je vea od 250 [nm]. Iz rendgenskih dijagrama dolazi se do saznanja da je vlakno svile sastavljeno iz amorfnih i kristali-ninih faza. U centralnoj zoni vlakna usmerenost fibrila je vea. Meyer i Mark su na osnovu rendgenskih pokazatelja i na osnovu he-mijskih reakcija tj. analiza dali model elementarne grae kristala fibroina u obliku paralelopipeda sa

aljeni 0,44 i 0,48 [nm]. Iz molekularne ce, moe elementarno udruivanje biti od 4 teine ostataka glicina i alanina i iz elicin alanin ostataka (si. 169). CH zapremine paralelopipeda I n2 izraunava se gustina z 0 ti fibroina (teorijska) u pr 3 " & ti kristalu i ona iznosi 1,46. os \ Kada se pak praktino 1 to I A 'X ti izvri odreivanje rn ti. og 0stafak\0stata gustine fibroina, dobija m k I glicina 1 se rezultat 1,33 1,46. alanina Moglo bi se zakljuiti da amorfnu oblast u vlaknu svile od predstavljaju makromolekule koje su izgraene od ostalih amino el Slika 169 Prikaz kiselina koje izgrauju fibroini, to koliinski priblino iznosi 1/3. 4 giia udruivanja cin-alanin Prema tome u svilenom vlaknu su zastupljene u veoj meri kristalne m ostatka micele koje se slau u fibrile razliite irine 230 [nm]. U ovom sluaju ne postoji umol reavanje makromolekula bonim lancima, kao to je to sluaj kod keratina u vunenom ek vlaknu, ali su makromolekule gue pakovane i povezane su vodonicnim mostovima. uStepen orijentisanosti makromolekula iznosi 4060%. la sl ed OSOBINE SVILE i Duina svilenog vlakna u auri iznosi u proeku 3.0003.500 metara. Meutim, du od toga se uspeno mo^ odmotati do 900 metara, dok se ostatak prerauje kao odpadak. i Finoa svile izraena u militeksima iznosi za pojedina fibroinska vlakna 111 na 166. Ukoliko bi se finoa svilene niti htela sagledati preko debljine, moe se rei da ista gli GLy42,948,89,513,5Ala30,032,414,76,0Ser12,210,48,533,4Tyr4,84,04,02,6 iznosi 8 15 [ pm]. Debljina vlakana zavisi od porekla (japanska svila 1215 [ JA m]), Val2,51,86.52,8Asp/Asn1,90,514,916,7Glu/GlnM0,58,74,4Tnr0,90,43,30,53 ci Phe0,670,43,20,53Ileu0,640,17,20,72Leu0,550,047,51,1Arg0,510,24,33,1Pr 0,40,04Cya0,03---Cm-CysH0,031,4-CysH---0,15 o0,450,22,50,68Lys0,380,051,23,3His0,190,032,31,3Mst0,1(kineska svila 810 [inn]); uslova gajenja svilobube i od toga sa kog dela aure je nskinuto vlakno. Sto se ide ka unutranjosti aure, svileno vlakno je tanje tj. finije. Taal koe je vlakno finije koje je odmotano od aure mujaka. an S obzirom da svila nije ravnomerne finoe potrebno je kod spregnutih niti in naznaiti variranje titra, na primer: Tt = 3,7/4 [tex]. os tat Jaina na kidanje kod svilenog vlakna je pozitivno istaknuta i izraena preko ka relativne prekidne sile iznosi 39,2 [cN/tex]. U mokrom stanju jaina opada i smanjuje se 0, za oko 15%. 7 Izduenje do prekida iznosi do 25%, a u mokrom stanju je neto vee pa iznosi [n oko 32%. m Elastinost svile je povoljno izraena. Kao takva pogodna je za izradu raznih ]. gajtana, padobranskih platna itd. Meutim, kada se svila otea, ne pokazuje povoljno O izraenu elastinost. ds Specifina teina degumirane svile imosi 1,27 1,38, dok je specifina teina toj sirove svile 1,37 1,44. an je iz m e u pe pti dni h ve za je 0, 35 [n m ]. Po lip ep tid ni la nc i su ra st eg nu ti po ci kc ak lin iji ; m e us ob no su ud
1

174

75

Morfologija svilene niti

Struktura povrine sirove svile je veoma nepravilna, i najbolje se moe videti posmatranjem svile pod mikroskopom. Nakon udaljavanja sericinskog sloja moe se videti prava slika svilene niti koja ima ravnu i glatku povrinu. -------------^a poprenom preseku sirove svile razlikuju se pod

SEKUNDARNE NITI w*m* $1. 3J&. Model nadmolakutske struktura sirova i dagumlrana svile

mikroskopom dve fibroinske niti trougaonog preseka, koje su medjusobno spojene sericinom. Model strukture sirove svilene niti je prikazan na slici 329. U procesu degumiranja svile (udaljavanja lepka) sericin se rastvara, a fibroin ostaje skoro netaknut tako da se na svilenoj niti jasno razlikuju dve elementarne fibroinske niti od kojih se svaka sastoji iz tri optiki razliita sloja: 1. centalnog sloja ili jezgra 2. korteksa kore ili vlaknastog sloja koji se sastoji iz gusto sloenih dobro orjentisanih fibrila 3. kore u kojoj su fibrili slabo orjentisani.
Sposobnost izolacije je dobro izraena, pa se moe rei da je svila lo provodnik elektriciteta i lo provodnik toplote. Termo stabilnost svile je bolje izraena nego to je sluaj kod vune. Moe izdrati bez oteenja temperaturu od 413,15 [K] (140C). Na 443,15 [K] (170C) se razlae. Ipak svilu treba peglati vlanu i to pri umerenoj temperaturi. Uticaj suneve svetlosti je vrlo negativan. Suneva svetlost ubrzava procese koje izaziva kiseonik iz vazduha. Svila uti i postaje slabija. Pn lagerovanju svile o ovome se mora voditi rauna. Dejstvo insekata: Moljci koji napadaju vunu, ne napadaju svilu, uli je napadaju larve drugih insekata. istoa vlakana svile je besorekorna. Opip sirove svile je prilino krut i otar zbog sloja sericina. Posle degumiranja svila je meka i prijatnog opipa. Prijatna je za noenje-i pn noenju odaje utanje koje je karakteristino samo za prirodnu degumiranu svilu. Obradom svile razblaenim rastvorom kiseline, osobina utanja se poveava. Takve kiseline su siretna i vinska.

Boja sirove svile (grea) moe biti bela ili uta, rede crvenkasta, plaviasta, zelenkasta. Pigmentne materije se nalaze u sericinu pa se posle uklanjanja ovog dobijaju fibroinska vlakna koja su uvek belias-ta, odnosno bezbojna. Sjaj sirove svile je neprijatan. Meutim, kada se odstrani sericin, fibroinska vlakna pokazuju sjaj koji je vrlo prijatan i lepi je od sjaja bilo kog drugog vlakna. Otuda i izraz svilast sjaj. Meutim, svileno vlakno moe biti i bez sjaja. Higroskopnost je veoma izraena. Moe da primi i 30% vlage a da se to opipom ne oseti. Pri standardnim uslovima prrma 10% vlage. Repriza za svilu je 11%. Uticaj vode na degumiranu svilu Hladna ili umereno topla voda nema na svilu nikakav uticaj. Meutim, svila ne podnosi due kuvauje u vodi, jer gubi sjaj i jainu. Ukoliko je voda tvrda, onda svila upija rastvorene soli iz vode, pa postaje tvrda i lomljiva. U vodi svila moe da nabubri 30 40%. Afinitet prema bojama je dobro izraen, naroito prema baznim bojama, jer je svila vie kiselog karaktera, pa se ovim bojama obojava na niim temperaturama, to je u svakom sluaju korisno za samo vlakno. Izbeljivanje svile, ukoliko je potrebno, moe se sprovesti sa peroksidima ili sumporastom kiselinom i to paljivo. Beljenje sa hipohlori-tima se ne srne sprovoditi jer bi se nagradili hloramini, to bi svilu otetilo. Afinitet svile prema rastvorenim solima metala je veoma izraen, pa se ta osobina koristi za oteavanje svile. Svila ve iz hladnog rastvora upija soli gvozda, aluminijuma, bakra, hroma, olova a naroito kalaja. Uticaj kiselina i baza na svilu Svila kao fibroinsko vlakno pokazuje amfoterni karakter pa se moe jediniti i sa kiselinama i sa bazama. Ipak u odnosu na vunu, svila vee manje kiselinu iz razloga to sadri manje amino grupa poto u izgradnji polipeptidnih lanaca fibroina manje uestvuju diaminokarbon-ske kiseline. Izoelektrina taka za svilu je pH 5. U pogledu hemijskog vezivanja baza, moe se rei da svila vee skoro iste koliine baze kao vuna. Razblaene kiseline i kad su tople ne razaraju svilu, ve joj daju meki opip, vei sjaj, i poveavaju utavost. Svila prethodno obraena razblaenim rastvorima odgovarajuih kiselina vee bolje boju pri procesu bojenja. Meutim, vreli rastvori kao i koncentrovani hladni rastvori kiselina, veoma oteuju svilu. Koncentrovana sumporna kiselina rastvara svilu vrlo brzo (za 23 minuta). : Moe se konstatovati da je svila manje otporna na dejstvo kiselina nego vuna. Sumpor dioksid (suraporasta kiselina) ne deluje negativno /pri kratkom trajanju, ve samo razara pigmentne materije, pa se moe upotrebiti za belenje svile. Azotasta kiselina izaziva dezaminiranje fibroina: RNHj + ONOH = ROH + N2 + HjO Azotna kiselina izaziva uto obojenje na svili. Nasuprot ovome fibroinska vlakana svile su neto otpornija na dejstvo alkalija nego to to pokazuje vuna. Ipak na poveanoj temperaturi svila se rastvara u alkalijama. 5% rastvor natrij umhidroksida pri kratkotrajnom kuvanju rastvara svilu, ali je potrebno neto due vre-i me nego kod sluaja rastvaranja vune. Vea otpornost svile na dejstvo alkalija u odnosu na vunu moe se objasniti to fibroin nema cistinske mostove koji se pod uticajem alkalija odmah razaraju. Slabiji rastvori alkalija izazivaju bubrenje kod svilenog vlakna, ali ipak manje nego to je sluaj kod vune. Bubrenje je funkcionalno vezano za pH vrednosti rastvora, temperaturu i vreme izlaganja dejstvu rastvora. Na niim temperaturama, bubrenje je sporije. ; Iznad pH 11 nastupa jako bubrenje, pri emu se kidaju i polipeptidni lanci i nastupa rastvaranje. Alkalni karbonati deluju manje agresivno na svileno vlakno. Pri duem delovanju ili na poveanoj temperaturi, svila gubi sjaj i postaje krta. Sapun ukoliko sadri slobodne alkalije deluje slino kao alkalni karbonati. Amonijumhidroksid ne deluje agresivno na svilu. Formaldehld deluje na svileno vlakno slino kao to deluje na vuneno vlakno. Svili se poveava jaina i otpornost prema alkalijama. U rastvorima soli cinkhlorida, alkainih tiocijanata, bakaroksiamo-uijaka itd. svila se rastvara. Konano, vano je napomenuti da se i svilena vlakna isto kao i vunena pri kvaenju zagrevaju zbog nastale hidratacije. Iz ovog razloga nakvaena svila se ne srne stavljati na gomilu.

Upotreba svile Zahvaljujui svojim dobrim osobinama, svila se moe upotrebiti za izradu raznoraznih tkanina i to od najlakih pa do najteih. Meutim ,zbog toga to je skupa potiskuje se iz upotrebe raznim hemijskim vlaknima, Potronja svile u svetu opada. Proizvoai svile Glavne zemlje proizvoai svile su Kina, Japan, SSSR; Italija, Indija, Koreja, Brazil, Turska i Iran. Na tritu se pojavljuju sledee svile: Azijske svile: Svila iz Kine, Japana, Indije i Indokine. Levantske svile: Svile iz Persije, Kavkaza, Turkestana, Sirije, Grke, Bugarske i Turske. Evropske svile: Svila iz Spanije, Francuske, Italije, Maarske, Svaj-carske i Jugoslavije, Glavno trite za svilene aure u Evropi je Milano u Italiji. 1.2.2.2. DIVLJE SVILE Pored sviloprelje Bombyx mori, koja se gaji radi dobijanja svile, postoje i divlje sviloprelje koje daju svileno vlakno. Njihov broj je veliki. Postoje razne vrste koje ive u Kini, Japanu, Indiji, Africi i Sovjetskom Savezu. Hrane se hrastovim, grabovim i drugim liem, zavisno od vrsta buba. Svila koja se dobija od njihovih aura naziva se divlja svila. y Poznatije divlje svile su japanska, kineska i indijska TUSA svila, afrika Anaphe svila itd. Naroito se odlikuje boljim kvalitetom japanska svila koja potie od bube Antheraea Yama-mai, ali se u najveoj koliini dobiiaiu Tusa svile.

174

77

Vlakna tusa svile su oko tri puta grublja od vlakana pitome svile. Sem toga nisu ravnomerno sjajna i nisu tako mekana i elastina kao vlakna pitome svile. Tamno su obojena, pa se u nekim sluajevima ni belenjem ne mogu odstraniti pigmentne materije. Caure divljih sviloprelja su vee i neke dostiu veliinu jajeta od kokoi. Takoe su tee, ali su vrlo neujednaene po veliini i masi. Neke vrste se vrlo teko odmotavaju, pa se najee prerauju rastr-gavanjem. Posmatrana preko mikroskopa vlakna tusa svile imaju prugast izgled i valovito promenljivu debljinu. Slika 170 Mikroskopski Vie su spljotene, pa im je popreni presek po izgled vlakna tusa svile. Po izgledu najee klinast (si. 170).

duzini (A), popreni presek (B)

OTPADAKA SVILE

prljav, dodaje se i soda ili se pribegava procesu trulenja tj. viednevnom moenju u toploj vodi kojoj se doda neto sode. Posle pranja materijal se ispere, centrifugira i sui, pa se prebacuje u mainu za lupanje i istresanje u kojoj se, materijal dobro izlupa drvenim lopaticama maine. Konano, materijal se prebacuje u maini za otvaranje upanje aura u kojoj se to postie preko jakih zubaca na bubnju koji rotira. Dobijeno grubo runo rastrganog i raupanog materijala obrauje se dalje na Filing maini za ieljavanje. Na igliastim nastavcima ove maine na samom bubnju naslae se debeli sloj vlakana u obliku pelca i kada isti bude odreene debljine, maina se zaustavi, pelc se' presee i skine sa bubnja pa se namota na motku. Dalja prerada se sastoji po postupku eljanja uz prethodno rezanje pelca na odreene duine (150500 [mm]), Pri eljanju se izdvajaju kraa vlakna koja se upotrebljavaju za izradu loijeg prediva b u r e t , dok se od duih i eljanjem para-lelizovanih vlakana izrauje predivo a p . S a p predivo se upotrebljava za izradu potke u proizvodnji polu-vunenih tkanina, zatim za izradu konca za pletenje i ivenje. Grublji a p se upotrebljava za izradu gajtana. B u r e t predivo se upotrebljava za izradu potke u proizvodnji tkanina za enske haljine, zatim za izradu pree i konca za proizvodnju tepiha, zavesa, pokrivaa, tkanina za letnja odela itd. Svileni regenerat Svileni regenerat se dobija rastrgavanjem i rasupavljivanjem svilenih krpa. Ovako dobijeni regenerat se naziva s v i l e n i s o d i , a upotrebljava se za izradu prediva i to u meavini sa svilenim vlaknima dobijenih od svilenih odpadaka, Od sasvim kratkih svilenih vlakana izrauje se svilena vata koja se upotrebljava u izradi zimskih odela (kao unutranja obloga) jer je vrlo topla i pogodna za te svrhe. 12*

DfJBIJANJE VLAKANA SVILE IZ

Srednji sloj aura koji se ne odmota pri procesu odmotavanja, gomji sloj i unutranji sioj aura, probuene aure iz kojih su izali leptiri i. sve aure sa manama (Skarto) predstavljaj.! otpatke iz kojih se svila'ne moe dobiti odmotavanjem, pa se prerauju posebnim pos- tup kom.Caure divljih sviloprelja se takoe u najee sluajeva prerauju na isti nain. Pored sericina odpaci sadre prijavtine, uginule lutke ili njihove delie. Zbog toga se materijal najpre sortira, pa se onda pere u istoj toploj vodi ili uz dodatak sapuna uz stalno lupanje materijala drvenim lupaima. Ukoliko je materijal veoma prljav, onda se on pre normalnog procesa pranja iskuvava u vodi uz dodatak sapuna, a u izuzetnim sluajevima, kada je materijal suvie 178

174

79

SK 3.3S. Sami prostornog potoiafa bonih grupi i t/gtnfs moltkula u fibm/nu mUt po MvcfHJ, Cor*yu f PauHng-u

Ovako dobro orjentisana konformacija fibroina ne sree se samo u svili vec i u fibroinskim filmovima izradjenim iz fibroinskih vodenih rastvora koji se rade pod razliitim uslovima. Obe konformacije svile i svile I i svile II su stabilne pri zagrevanju i rastvaranju. Medjutim pod uticajem mehanikih sila, konformacija proteina se menja. Prelaz sluajne spirale u beta-konformaciju ili svilu II dogadja se i u rastvoru i u vrstom stanju prilikom tretiranja hidrofilnih organskih rastvaraca. Istezanjem sveze formiranih filmova konformacija sluajne spirale se pretvara u dobro orjenisanu beta-konformaciju. A isto tako se probrazaj deava i pri zagrevanju fibroinskog filma iznad 180 dok se parenjem, sluajna spirala, koja izgradjuje amorfna podruja, pretvara u smesu konformacija alfa i beta oblika, tj. svilu I i svilu II.

Struktura fibroina

U svili preovladava beta-naborana struktura, mada se sree i alfa-spiralna, poluglicin II i konformacija slina kolagenu. Osobenost hemijskig sastava fibriona je da se njegovi molekuli sastoje iz dva nejednaka dela u kojima manji deo sadri oko 10% tzv. ostalih amino kiselina a drugi,vei, cini oko 90% mase fibroina i sastoji se iz 4-5 amino kiselina i to glicina,alanina,serina i tirozina.Od ovih su prve tri N-terminalne kiseline a prve dve su pored tirozina istovremeno i C-terminalne amino kiseline u koje spadaju i treonin, valin i prolin. One odredjuju ne samo konformaciju molekula fibroina vec i njegovu iiadmolekulsku strukturu. Stoga je fibroin vrlo orjentisan kao i kristalni polimer ija su kristalna podruja fibrilnog karaktera. Rendgenografska ispitivanja su pokazala da se polipeptidni lanci medjusobno rasporedjuju tako da se Gly iz jednog niza "slaze" sa Gly iz drugog niza, a isto tako i Ala, odnosno Ser, pa su na taj nain rastojanja izmedju nizova naizmenicno rasporedjena. U tako trta pravilnom sloju glomazni boni ostaci se lociraju u amorfiiim ::>viif podrujima. Na taj nainje istegljivost fibroina direktno proporcionalna sadraju amorfnih deiova molekula, pa se u ovim ri podrucijima lociraju razne soli koje se koriste za oteavanje svile, kao i drugi agensi koji se koriste za njeno oplemenjivanje.

1.3. MINERALNA VLAKNA 1.3.1. AZBEST Pod azbestom se podrazumevaju vise vrsta izkristalisanih minerala koji se mogu razbiti u vlakna podogna za predenje. Azbest nastaje u prirodi raspadanjem i razlaganjem silikatnog kamenja amfibola, serpentina olivina i liskuna, pa zbog toga i imamo azbest razliitog hemijskog sastava. Svaki azbest se ne moe upotrebiti za tekstilne svrhe iz razloga to poseduje razliite osobine. Neki azbest je kratko vlaknasti, neki je opet krt i mrvi se itd. Meutim, svaki azbest nalazi svoju primenu jer je dobar elektro i termoizolator. Azbest se nalazi u zemlji, obino u pukotinama stena (si. 171) u kojima vlakna mogu biti postavljena nasumice (A) ili mogu biti sreena popreno (B) ili uzduno u pukotini izmeu stena (C). Kada se naslage azbesta azbestna ruda izvadi, grubo se lomi i runo se izdvajaju vievred-niji komadi sa dugovlak-nastim azbestom, a zatim se od jalovine mainsklm putem izdvaja kratkovlak-nasti azbest. Uglavnom se razlikuje dugovlaknasti, kratkovlaknasti azbest i azbest za izradu kartona. Iskopani i grubo runo sortirani materijal se dalje sortira Slika 171 Mogunosti slaganja i isti od kriljaca, kvarca i ostalog azbesta u pukotinama stena. Nasumice kamenog materijala. Preiene (A), popreno (B), uzduno (C) grudve az-besdLse pakuju u vree i otpremaju se na dalju preradu. Posebnim nainom rada se grudve otvaraju i izdvajaju dua vlakna azbesta koja se dalje prerauju u tekstilnoj industriji specijalizovanoj" za predenje i tkanje azbesta Proces otvaranja grudvi zapoinje u rvnju, maini za usitnjavanje. rvnjevi mogu biti razliiti po konstrukciji. Dok se kod jednih okreu cilindrini valjci i kreu kruno po olji u kojoj je azbest, dotle se kod drugih valjci okreu po fiksiranoj osovini dok se olja kree kruno. Postoji i trea konstrukcija kod koje se olja kree u jednom, a tokovi sa osovinama u drugom smeru. Kad se materijal dovoljno razbije otvaraju se vratanca na olji i usitnjeni materijal pada na transportnu traku. Nedostatak rvnja je to se vlakanca azbesta prilino skrate. Zbog toga je bolji postupak razbijanja grudvi u mlinu ekiaru, a jo bolji rezultati se dobijaju ako se grudve razbiju jakim strujanjem vazduha u cilindrinoj komori, jer se vlakna potede kidanja. kanal (3), peraja (4), reetka (5), dovod ni kanal (6) Fil.ia vlakna azbesta se upredaju na mainama sa krilcima, dok $*! grublja upredaju na prstenastim predilicama. Ukoliko;, se vri upredanje istih azbestnih vlakana, izrauje se obino prea Tt 142,9200 180

Dalje razbijanje azbesta na finija vlakna a ujedno i ienje od pe ska i zemlje vri se u krajgton (Crig-hton) otvarau, koji se primenjuje i kod otvaranja i ienja pamuka. Obino se povezuju dva kraigton otvaraa. Dalja prerada azbesta spada u tehnoloki proces predenja. Upredanje azbesta se obino vrilo u meavini sa drugim celuloz* nim vlaknima koja su kasnije odstranjivana spaljivanjem. Danas se vri i upredanje istog azbesta na taj nain to se najpre. vri kuvanje azbesta uz gnjeerije, pri emu se , vlakanca sasvim odvoje. Na sledeoj ' odgovarajuoj maini vlakanca se sasvim paralelizuju i dobija se iroki flor, koji se dalje prerauje uobiajenim postupkom u preu.

Slika 172 Krajgton (Crichton) otvara: motor (1). spojnica {Ti, odvodni
[vez] ukoliko se upreda meavina sa moe se ispre;

drugim vlaknima, dati prea do Tt 50 [tex]. Hemiiski sastav i struktura azbesta

cijev-magnezijev silikat ili magnezijevhtdrosi-alije, a u mnogo sluajeva je magnezijum Azbest je u stvari kal likat koji moe sadrati : zamenjen gvoem. Izgradnja vlakana najverovatnije nastaje preko lananog povezivanja molekula ono-suicii umove kiseline (H<SiO<) koji se mogu Sematski prikazati ) tetaedrima u kojima se u sredinom delti' nalazi atom silicij u ma okruen sa oetiri atoma kiseonika (si. 173). Pojedini tetraedri su meusobno povezani jakim valentnim vezama. Meutim postoji i bono povezivanje ovakvih nizova elektrostatikim vezama preko pozitivno naelek-

Slika 173 Prikaz lananog povezivanja orcosilicijumove kiseline

A A AAAA
PrevocV V V

Ca tog OCa Mg CCo

cgfiflaoc0

VVV^ v
Slika 174 Prika2 bonog povezivanja lanaca oiioKillcV'iimove kiseline 181

82

183

msanib jctna kalajuma, magnezijuma, i drugih elemenata (si. 174). Ove bone veze su slabije pa se azbest koji je u masi moe razvlakniti mehanikim udarima. Cepanje, tj. razvlaknilvanje azbesta moe ii toliko da ise dobivena vlakanca ne mogu videti golim okom, pa ak ni preko obinog svetiosnog mikroskopa. Logino u praksi se sa razvlaknjt-vanjem ide do odreene mere i kad je re o vlaknima azbesta, misli se na tehnika vlakna koja su sastavljena od ogromnog broja elementarnih vlakanaca meusobno povezanih bonim elektrostatikim vezama, Vrste azbesta Uglavnom postoje dve vrste azbesta i to serpentinski i amfibolni i svaka od ovih vrsta sadri azbest razliitog hemijskog sastava i razliitih osobina. Za tekstilnu industriju je vaniji serpentinski azbest, ali je isto tako vaan i neki amfibolni azbest. Serpentinski azbest Serpentinski azbest je nastao raspadanjem olivina. Ima znatne koliine kristalno vezane vode, koja se moe u potpunosti odstraniti za-grevanjem do belog usijanja. arenjem gubi vodu i moe se spraiti. Pri dodiru daje mastan opip. Specifina teina mu iznosi 2,3 2,8. Topi se na temperaturi od 1823,15 [K] (1550C). Otporan je na dejstvo alkalija, ali nije otporan na dejstvo,kiselina. Rastvara se pri zagrevanju ve u 5% rastvoru sone kiseline (HC1). Obino je belo-sive boje. , Razlikujemo hrizolit i pikrolit. / i Hrizolit podmiruje 95% svetske potronje. Ima ga u veim koliinama u Kanadi, SSSR-u i junoj Africi. Procentualni hemiiski sastav serpentinskog azbesta je sledei: oko 40% silicijumove kiseline (SiO)s , 40% magnezijuma (MgO) 15% vode (H/J) i male koliine gline i oksida gvoa. Amfibolni azbest Kod ovog azbesta magnezijum moe biti zamenjen ekvivalentnim koliinama kalcijuma, gvoa i dr. elemenata, pa otuda razlikujemo vise vrsta amfibolnog azbesta: amfibolni azbest bez krea: antofilit, amosit amfibolni azbest sa kreom: tremotit, aktinolit f amfibolni azbest sa alkalijama: krokldoHt. Od svih ovih za tekstilnu industriju imaju znaaj amosit i krokidolit. Specifina teina amfibolnog azbesta je 2,33,0. Topi se na 1.773,15 [K] (150C). Otporan je na dejstvo kiseline. Vlakna su mu dugaka i mogu se razbiti u vrlo fina vlakna. Boje ie bele do sive, zelenkaste, pla-viaste do mrke. Siaj ima svilast ili staklast. Azbest plave boje sadri vee koliine ferosilikata; vlakna su mu pogodna za predenje, ali se raspada pod uticajem toplote i atmosferilija usled oksidacije ferosilikata. Duina vlakana azbesta u rudi moe iznositi do 300 [mm], dok je duina vlakana u razvlaknjenom azbestu manja i moe iznositi 3040 [mm], nekada i vie. Finoa vlakana azbesta je razliita, jer svako tehniko vlakno predstavlja snop elementarnih vrlo tankih vlakanaca. Debljina tehnikih vlakana se obino kree izmeu 0,75 do 9 [ | A m ] , dok je debljina elementarnih vlakana manja od 0,1 [ m]. Apsorpcija vlage pri 65% .-elativnoj vlanosti vazduha i pri temperaturi od 293,15 [K] (20C) je razliita kod pojedinih azbesta, ali maksimalno iznosi 1,85%. To je u stvari povrinska apsorpcija vlage. Poveanjem temperature azbest gubi kristalnu vodu, dolazi do promene strukture, pa gubi na jaini. Amfibolni azbest gubi kristalnu vodu na 673,15 [K] (400C), dok serpentinski azbest na ovoj temperaturi gubi samo oko 15% kristalne vode. Amfibolni azbest na 673,15 [K] (400C) gubi na jaini 70%, dok serpentinski azbest izgubi na jain" 70% tek na temperaturi od oko 1073.15 [K] (800C). Iz ovog se sagledala da je serpentinski azbest otporniji od amfibolnog azbesta na poveanoj temperaturi. Jaina vlakana izraena preko relativne prekidne sile iznosi pri normalnim uslovima 21,56 34,3 [cN/te*]. Zavisno od hemijskog sastava azbest moe biti vie ili manje otporan na dejstvo raznih hemikalija. Na dejstvo atmosferilija je otporan, ali isto tako postoji azbest koji podlee uticaju atmosferilija. pri emu menja boju i zadobija mrko obojenje, gubi na jaini i postale troan (amfibolni azbest). Posmatrano preko mikroskopa uoava se veliki broj linija koje grade tehniko vlakno. Svaka crta pred-slavlja za sebe takoe vlakno (si. 175).' Upotreba azbesta: Azbest se u-glavnom upotrebljava za izradu artikala od kojih se trai otpornost na poveanoj temperaturi. Slui za izradu tkanina, namenjenih za zatitnu odeu u vatrogastvu, za izradu pozorinih zavesa, zatitnih rukavica 1 kecelja za radni-

gvoa

ke u livnicama itd. Zatim se mrogo upotrebljava u izradi obloga konice i spojnice kod motornih vozila kao i za izradu raznih zaptiva? s,ika 17S _ Mikroskopski ' Mltera. vlakana azbesta

izeled

84

1 8

ir